STVARNO (svojinsko) pravo

1. STVARNO PRAVO - je skup normi, koje uređuju odnose među ljudima povodom

STVARI i PRAVA i LJUDSKIH PONAŠANJA (to su sve objekti stvarnih prava).

1.1. Norme o pripadanju (pitanje PRIPADANJA) – da li je moje, tuđe, da li mi potpuno

pripada (svojinsko pripadanje) ili mi samo delimično pripada (zakup, zaloga...).
1.2. Prava i obaveze povodom stvari i drugih objekata – šta ja mogu povodom

neke moje stvari, ili koje obaveze neko ima povodom moje stvari, npr. da se uzdrži od stvari i bilo koje radnje povodom te moje stvari.
1.3. Norme o sticanju, promeni, prenosu i prestanku prava i obaveza povodom

stvari i drugih objekata.
1.4. Norme o povredi i zaštiti stvarnih prava.

2. Ovo je potpuna lista stvarnih prava:

2.1. својина – право својине, право сусвојине, право заједничке својине, право етажне својине, 2.2. коришћење утрине и пашњака,

2.3. суседско право – међашко право, право приступа, право употребе суседне непокретности и друга, 2.4. службеност – стварна службеност, стварно-лична службеност, службеност грађења, лична службеност, 2.5. 2.6. закуп, реални терет,

2.7. залога – ручна залога, регистрована залога, уговорно-судска залога, судска залога, задржање, залога права, хипотека, 2.8. 2.9. реални дуг, поверена и очекивана својина,
1

2.10.

задржана и очекивана својина,

2.11. право пречег стицања – право прече куповине, право пречег стицања службености грађења, право пречег присвајања, право пречег закупа, 2.12. право на државину односно притежање и право на заштиту државине и притежања.

3. OSNOVNI TIPOVI OVLAŠĆENJA KOD STVARNIH PRAVA (koji postoje zbog različitih

potreba ljudi): 3.1. Prava pripadanja

3.2. Prava traženja (npr. da nam vrati stvar) 3.3. Prava preobražajna (ovlašćen sam da izjavom volje promenim pravo, da nastane,

da nestane, ovde je isto pravo preče kupovine)
3.4. Prava učešća (ovo kada imamo jedno pravo, a bar dva različita titulara: susvojina,

etažna prava. Tada sudelujemo u odlučivanju u nečemu.)
3.5. Prava vlasti (da prelazim preko livade, da uzimam vodu sa tuđeg bunara, tj. većina

jednosložnih prava; kod prava građenja imam pravo da izgradim objekat na tuđem zemljištu i da na njemu imam pravo svojine – pravo pripadanja)

4. PROSTA I SLOŽENA STVARNA PRAVA - stvarna prava su po sadržini različitog tipa,

pa ih tako možemo i razlikovati. Dakle, razlikuju se po broju ovlašćenja. Prosta prava imaju jedno jedino ovlašćenje, a složena prava imaju više ovlašćenja. Stvarna prava su složena prava, sastoje se iz bar dva različita ovlašćenja.

Najsloženije je pravo svojine. Ona je maksimalno (aposolutno) pravo u pogledu broja i sadržine ovlašćenja. Kako je rekao Baltazar Bogišić, samo vlasnik može da kaže „MOJE JE“! Kod svojine su to: pripadanje, držanje, upotreba (prosta upotreba stvari), korišćenje (izvlačenje koristi iz stvari), faktičko ( i MENJANJE NAMENE) i pravno
2

raspolaganje, isključivanje svih 3. lica, traženje od svih kod kojih je neovlašćeno, odreći se i ne činiti ništa od ovoga.

Stvarna pravu su dominantno složena prava, a prostih stvarnih prava imamo u susedskim pravima i u službenostima (tu je uvek skoro samo jedno ovlašćenje u pitanju).

5. DEJSTVO STVARNIH PRAVA: erga omnes i inter partes! Objašnjenje: npr.

poslugodavac trpi, a svi ostali moraju da se uzdrže od mešanja. Sva prava imaju apsolutno dejstvo – da se svi ostali (čitav svet) uzdrže od mešanja. Relativno dejstvo imaju i stvarna i obligaciona prava, pa čak i kod prava svojine, jer ako me neko sprečava da pišem mojom olovkom, ja stičem zahtev, pravo da tražim da prestane to da radi i to od njega, a ne od celog sveta.

6. Stvarna prava delimo na SVOJINU i na SVA DRUGA STVARNA PRAVA (to su

ograničena, sektorska prava, jer su u odnosu na svojinu ograničena, dok je svojina MAKSIMALNO PRAVO).

7. STRUKTURA STVARNOPRAVNIH ODNOSA – struktura svih stvarnopravnih odnosa

(osim svojine) jednaka je strukturi obligacionopravnih odnosa, jer imamo IMAOCA OVLAŠĆENJA, imamo DRUGO LICE i NJEGOVU OBAVEZU i imamo ČITAV SVET (sa obavezom da se uzdržava od mešanja, da povodom tog odnosa ne preduzima ništa).

8. NUMERUS CLAUSUS (zatvoren broj) - to znači da zakonodavac određuje šta će biti

stvarno pravo i iz čega će se ono sastojati, tj. država ih popiše, dok kod obligacionih odnosa postoji autonomija volje. Stvarno pravo sadrži KOGENTNE NORME (norme, koje ne daju mogućnost da bude drugačije, tj. imperativne – naređuju i prohibitivne – zabranjuju). Zašto će neko pravo država da propiše kao stvarno pravo, zavisi od države do države. Npr., kada su zakupci bili jak sloj u državi, težili su i uspeli da zakup ubace u stvarno pravo.

9. PRAVO SVOJINE može postojati samo na STVARIMA (ne na PRAVU). OGRANIČENA

STVARNA PRAVA mogu postojati i na stvarima i na pravima. Npr., plodouživanje može i na pravu i na stvari, zaloga isto tako.
3

Kod nepokretnih stvati se publicitet postiže upisom u javne knjige. to se ne može zaključiti putem logike. a u konkurenciji sa obligacionim jače je stvarno pravo. a nemati poslužno dobro. Npr: službenost je akcesorno pravo. tj. 13. SUPROTSTAVLJIVOST PRAVA ili SLEDOVANJE PRAVA (to su sinonimi) – stvarna prava su suprotstavljiva prava na stvarima i na pravima. 14. nego pravo svojine na svakoj ovci pojedinačno. a ATIPIČNA PRAVA (PRATEĆA. PRAVO PRVENSTVA STVARNIH PRAVA (KONKURENTNOST STVARNIH PRAVA) – od dva istovrsna stvarna prava. koji snabdeva neko pravo ovom SUPROTSTAVLJIVOŠĆU. SAMOSTALNA PRAVA – stvarna prava su redovno samostalna prava. tj. IUS IN REM = ovo je kod stvarnih prava i znači da je pravo ukorenjeno u samoj stvari – na STVARI. Mora biti objavljeno da na određenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da treća lica to pravo ne bi vređala. prava na stvar. na svakom predmetu domaćinstva i na svakoj knjizi iz biblioteke.10. konstituišu na INDIVIDUALNO određenim stvarima. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima se izvodi iz državine (faktičke vlasti). jače je ono ranijeg datuma (prior tempore. To znači da imalac stvarnog prava ne gubi svoje pravo. koja je vidljiva. jer ne možete biti imalac službenosti. 11. Mogu posedovati ovo pravo samo uz neko drugo pravo. Zakonodavac je taj. stvarno pravo prati – sleduje stvar. Ovo se postiže predajom stvari drugom licu u posed. biblioteci. ma gde god stvar bila. NAČELO PUBLICITETA (obelodanjivanje postojanja stvarnih prava) – njihovo postojanje na nekom objektu se stavlja do znanja. Samo su stvarna prava suprotstavljiva. tj. publikuje se. potior jure). 12. a izuzetno na PRAVIMA (npr. Ovo imamo kod svih stvarnih prava (univerzalno dejstvo) i samo kod stvarnih prava (specifično dejstvo). IUS AD REM = ovo je kod drugih prava i znači prava povodom stvari. predmetima domaćinstva. 4 . na potraživanjima). po pravilu. Ne postoji pravo svojine kao celina na stadu ovaca. možete imati samo ovo pravo bez potrebe da imate neko drugo – prethodno pravo. AKCESORNA PRAVA) – ovde je sudbina pratećeg prava vezana za glavno pravo. NAČELO SPECIJALNOSTI (određenosti) stvarnih prava – stvarna prava se. Ove pretpostavke je dozvoljeno obarati.

Ne stoji ni to da je neko pravo stvarno pravo. dakle da može potencijalno biti u vlasti. koje više ne postoji). ali samo nama mora da proda stvar. ne mora da jeste aktivno stanje). OBJEKTI STVARNIH PRAVA Objekti stvarnih prava mogu biti: STVARI. NEPOSREDNA FAKTIČKA VLAST NA STVARI – postoji kod većine. Ovo je defincija iz nacrta Zakonika o svojin i drugim stvarnim pravima: Ствар је свака материја на којој се може имати фактичка власт и својина или друго стварно право. vlasti). PRENOSIVA .15. Stvar u pravnom smislu je ono što je materijalno (da je deo prirode) i da može biti u ljudskoj vlasti (tj. NEPRENOSIVA (stanarsko pravo. TELESNE I BESTELESNE STVARI: 5 . PRAVA (preče kupovine. ako titularu pruža faktičku vlast na stvari. jer kod prava preče kupovine mi nemamo faktičku vlast. tj. 16.skoro sva. ali ne svih stvarnih prava. da na stvari može postojati svojina ili neko drugo pravo. da nam je prvo ponudi ili kod hipoteke (kod nje nema fakt. zaloga prava) i LJUDSKO PONAŠANJE.

a drugi kriterijum je kakva je vrsta veze između spojenih delova i tu pricate o potpuno i nepotpuno inkorporisanim delovima. ali samo sa svojinom. oni. Složene stvari – delovi se vide. tj. PRIPADAK = SPOREDNA STVAR je uvek POKRETNA STVAR. GLAVNA STVAR može biti pokretna ili nepokretna. nije svaka veza između dve ili više funkcionalno povezanih stvari. U našem pravu nisu pozitivnopravni pojmovi. Odlike funkcionalne veze GLAVNE I PRIPATKA: • • • • 6 . Dakle. PROSTE I SLOŽENE STVARI: • • • Sve stvari se uvek sastoje iz delova (atoma. tj. Proste stvari – delovi se ne vide. nepotpuno inokorporisani.• Ovo je istorijska podela i samo je informativnoga karaktera. dok su sve druge podele od praktičnog značaja. molekula). koji ne gube svoju vrednost pri odvajanju. ali za ovu pravnu podelu je važno jesu li ti delovi vidljivi ili ne. Funkcionalna veza postoji kada namenimo da jedna stvar služi drugoj. samo oni. Bestelesna stvar – je stvar kako smo je mi definisali samo sa svim drugim (stvarnim) pravima. onim čiji su delovi ODVOJIVI (neutelovljeni. a ne samo fizička veza. tj. Složene delimo na: o složene stvari sa odvojenim delovima o • • složene stvari sa spojenim delovima. koji nije odnos GLAVNE STVARI i PRIPATKA. ne budu oštećeni) i NEODVOJIVI (utelovljeni. potpuno inkorposrisani. Telesna stvar – je stvar onako kako smo je mi definisali. a to znači da kod takvih stvari možemo imati samo jedno pravo – ta stvar može biti jedan objekat prava!!! GLAVNA STVAR I PRIPADAK (sporedna stvar): • Ovde je važna FUNKCIONALNA VEZA (FUNKCIJA=SLUŽENJE). informativne vrednosti. Možemo da imamo i dve stvari u FUNKCIONALNOJ VEZI. važno je da li jedna stvar SLUŽI drugoj. tj. koji gube vrednost odvajanjem. bivaju oštećeni). baš odnos GLAVNE i PRIPATKA. • Pravni značaj ovoga je u tome što kažemo da su složene stvari sa neodvojivim delovima isto što i proste stvari.

kirija. jer supstancija ostaje vlasniku. To je ono što stvar da kao deo svoje supstancije i bez periodičnosti (materijal od srušene zgrade. Ovo da pripadak prati glavnu stvar je uređeno DISPOZITIVNO. ukoliko stranke odrede drugačije. ali nemaju pravo i na proizvod u užem smislu. na kojoj onda postoji jedno pravo svojine. to ne sme biti AD HOC veza. jer oni svi prisvajaju plodove. drveće koje se dobija povremenim proređivanjem šume da bi preostala stabla bolje napredovala. Oni se pojavljuju najčešće u novčanom obliku. to lice je moralo dovesti jednu svoju stvar u funkcionalnu vezu sa drugom. a sve drugo može biti dogovoreno. plod postaje samostalna stvar. tj. što znači da ovo pravilo neće važiti. da na obe postoji pravo svojine istog lica. Pravni značaj podele – vlasniku pripadaju i plodovi i proizvodi stvari. med. koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstancije. Civilni plodovi – su periodični prihodi. zakupnina. posečena voćka u voćnjaku. MLADUNCI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (priplod) – pripadaju vlasniku majke. • • • • • • STVARI VAN PROMETA (res extra commercium) I STVARI U PROMETU (res in commercio): 7 .o da su obe stvari. koje su funkcionalno povezane. vuna i mleko ovaca. Odvajanjem. raspolažem i pripatkom. posečeno stablo u šumi). kamen ili pesak izvađen iz njive. vlasnik je trajno namenio da ta stvar služi drugoj o o samo pokretna stvar može biti pripadak • Pravni značaj ovoga je u tome kada imamo odnos GLAVNA STVAR I PRIPADAK. PLODOVI I PROIZVODI STVARI: • • Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi. plodouživalac. Plodovi u naturalnom obliku se dele na prirodne (kada ih stvar daje sama od sebe. tehničkom smislu (produkt. tj. To su: voće. bez ljudskog rada: divlje jagode i kupine) i veštačke (za čiji nastanak je potreban ljudski rad). dok je kod drugih pravnih odnosa: zakupac. Ovo je za PRAVNI PROMET veoma važno. Dakle. mladunci životinja. od jednog istog vlasnika. već veza trajne prirode. koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika sa drugim licem. PROIZVOD – kako su i plodovi proizvod stvari. a ređe u obliku drugih stvari određenih po radu. To su: kamata. prinos). ovo možemo nazvati PROIZVODOM U UŽEM SMISLU. jer kada raspolažem glavnom stvari. a ne da to učini neko drugi. ako se ništa ne naglasi ostaje da idu glavna stvar i pripadak zajedno. pripadak tada prati pravnu sudbinu glavne stvari. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari. savesni držalac – drugačije. a namenjeni su za odvajanje.

koji se u određenim pravnim odnosima smatra kao celina (preduzeće. Postoji i pojam JAVNO DOBRO. koliko ima posebnih stvari. koje čine celinu. koje služe religijskom kultu. dolazi do izražaja pojam zbirne stvari. npr: oružje. • • • • ZBIRNA STVAR (universitas rerum) i KOMPLEMENTARNA STVAR i UNIVERSITAS IURIS: Zbirna stvar se može sastojati iz istovrsnih stvari: stado ovaca. zbirka maraka ili iz raznovrsnih stvari: stovarište robe. zapravo stvari i to u građanskopravnom prometu. Komplementarna stvar – ovo su stvari kod kojih su fizički delovi odvojeni. npr. koliko ovaca u stadu ili maraka u zbirci. iz razloga celishodnosti (opravdanja nekog cilja) kada treba da raspolažemo množinom ovih stvari odjednom. kao najpotpunije pravo.znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari (jer se svojina. iz nekog razloga. Po onoj „staroj“ podeli. eksploziv. miraz. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI: • • Nije isto što i proste i složene stvari! Ovde deljivost postoji kao pravna kategorija. STVARI U OGRANIČENOM I NAROČITO REGULISANOM PROMETU. plemeniti metali. ulice. STVARI VAN PROMETA su one na kojima postoji neprenosivo pravo svojine (npr. To nisu stvari u građanskopravnom smislu i van prometa su. Sa gledišta prava svojine ZBIRNA STVAR nije nikakva nova stvar. biblioteka. ako je postavljen na grob u kome je sahranjen leš.• STVAR U PROMETU . većina lekova. Međutim. javni moral. javnog interesa: narodno zdravlje. stečajna masa. pa su i stvari u njihovoj svojini. parkovi. Kod nas su verske organizacije GRAĐANSKO PRAVNA LICA. potrebe odbrane i unutrašnje bezbednosti). raspolaže jednim pravnim poslom. 8 . zaostavština jednog lica). To su: stvari u opštoj upotrebi. trgovi. Universitas iuris – to je zbir stvari i prava. već to imaju samo kao celina i u pravnom prometu se pojavljuju kao celina. jer i dalje postoji onoliko prava svojine koliko i knjiga u biblioteci. ovo bi bio zbir telesnih i bestelesnih stvari. različlita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji . droge. može izjednačiti sa samom stvari). Npr: nadgrobni spomenik nije stvar u prometu. ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost. tj. a nije potrebno zaključiti onoliko posebnih pravnih poslova. koji omogućava da se svim stvarima.

onda je potrošna. Neprocenjive su one stvari čija se vrednost ne može odrediti nikakvim upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. ako joj to umanji vrednost . koja je proistekla nakon akta raspolaganja stvari. nije fizička deoba same stvari):   prodaja stvari. a ako je reč o VANSUDSKOJ DEOBI. a podeli se cena – civilna deoba prodajom deoba uz nadoplatu deoba prepuštanjem u svojinu uz isplatu  • Pravni značaj ovoga je. onda je važno da li stvar uništavamo deobom ili joj smanjujemo vrednost tom podelom. koje imaju i PROMETNU i UPOTREBNU VREDNOST i mogu se izraziti u novcu. mogu imati UPOTREBNU VREDNOST. U ovoj VANSUDSKOJ DEOBI. 9 . PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI: • Procenjive su one stvari čija se vrednost može odrediti upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. koja je draga uspomena).. Tako kod sudske deobe stvari (dolazi kada se stranke ne dogovore o deobi i sud se drži KOGENTNIH NORMI. U pravu imamo dve podele stvari: o Fizička deoba stvari o • • Civilna deoba stvari (kod nje se ne dira u samu stvar. Ako je deljiva. ne sme je prodati. kakva je posledica po stvar. mačka. One mogu imati AFEKCIONU VREDNOST (fotografija dragog pokojnika.. POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI: • • Svaka stvar može da bude potrošna ili nepotrošna! Ovo zavisi od prve upotrebe (ovo zavisi od namene stvari). Dakle. ali nemaju PROMETNU VREDNOST. te od toga zavisi je li potrošna ili nepotrošna. mora ići fizička deoba!). ovde je kriterijum EKONOMSKI.• Deljive stvari – kod njih je važna fizička deoba i šta će sa stvari biti kada je podelimo. Dakle. je sve deljivo: krava. Šta se dešava posle raspolaganja stvari? To nas zanima! Stranke određuju namenu stvari. ako ne – onda je nepotrošna! Zanima nas ako se namena ostvari. to su stvari. Tada sud mora deljivu podeliti fizički. onda ide CIVILNA DEOBA. Nedeljive stvari – kod njih posle podele delovi ne mogu očuvati svoju vrednost. da li će izgubiti vrednost ti delovi ili ostaju srazmeri. a ako ne može fizički. upravo u tome što primenjujemo različite norme. jer tada vlada načelo autonomije volje.

Ukoliko ne može – imamo nezamenjivu stvar. specijalno) ODREĐENE STVARI I GENERIČNO (po vrsti. ovo nema veze sa PROSTOROM. POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI: • Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine. Tipično se individualizuju na osnovu broja – ako stvari imaju broj (npr. može li stranka svoju obavezu izvršiti nekom drugom stvari ili samo dotičnom. tablice) ili se individualizuju putem svojine (prodajemo auto. POJEDINAČNO ODREĐENA STVAR . već u pravnom odnosu. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premeštati sa jednog na drugo mesto bez oštećenja njihove suštine: zgrade. već kako mi (stranke) odredimo stvari. ZAMENJIVE I NEZAMENJIVE STVARI: • Ovo u PRAVNOM PROMETU. ZAMENJIVA je ona. funkcijom stvari. a drugo je kad mi proda. Zaloga ne može. tj. broja motora. GENERIČNO ODREĐENE STVARI – stvari su određene pro vrsti. koji se od drugih razlikuje po vlasniku). Posluga ne može na potrošne stvari. po rodu) ODREĐENE STVARI: • • • • Ovde je kriterijum NAČIN ODREĐENOSTI.ako je određena tako što je izdvojena od svih drugih stvari iste vrste. putem čega izdvajamo? Sve što je u stanju da individualno odredi stvar. kojom se može umesto prvom izvršiti obaveza. šasija. Ovde je nama važno kada prelazimo generično određenje. POJEDINAČNO (idividualno. onda je ZAMENJIVA. po rodu. registarske oznake kod automobila. ako jedna stvar može biti zamenjena (umesto jedne dođe druga) drugom u pravnom odnosu. jer kad mi proda mogu da je pojedem. Dakle. stanovi (kao posebni delovi zgrade). tj.• • Jedno je kada mi neko da čokoladu na poslugu. Ova podela ne proističe iz prirode stvari. Zajam može. dobri satovi na poleđini uvek imaju svoj jedinstveni broj. poslovne 10 .

vodovodne. to je stvar kao i cipele. već neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja za nastanak prava (isprave: indeks. kanalizacione cevi sve do priključka na gradsku mrežu. a ne za neku privremenu upotrebu Sastavni delovi zgrade su sve ono što zgradi trajno služi! Pa. HARTIJE: • Imamo: o o OBIČNE HARTIJE (običan papir. prenosa i gubitka prava na jednim ili drugim stvarima. ukoliko izričito nije dogovoreno da neće. hartija sadrži pravo. uverenje o državljanstvu. poljoprivredna i šumska). Nepokretnosti po nameni – ovde je priča kao o GLAVNOJ STVARI i PRIPATKU U FUNKCIONALNOJ VEZI SA ISPUNJENIM USLOVIMA. samo je objekt prava) HARTIJE – ISPRAVE. da su zidane kao trajni objekti. Sve građevine trebalo bi da ispunjavaju dva uslova da bi bile nepokretne stvari: 1. Dakle. pasoš. ali u tim hartijama je ukorenjeno = inkorporirano = utelovljeno neko pravo.prostorije (kao posebni delovi zgrade) i zemljišta (građevinska. To je najpre STVAR. 11 . testament. Vegetacija na nekom zemljištu se posmatra kao plod. što se ogleda u različitim načinima sticanja. po pravilu veću vrednost nepokretnih stvari u odnosu na pokretne stvari. lična karta. zapravo svodi na ekonomsku istrajnost. što je dobra stvar kod osiguranja. stabilnost. pismeni kupoprodajni ugovor) o VREDNOSNE HARTIJE • VREDNOSNE HARTIJE su bitne iz dva razloga. da su inkorporirane u zemlji. izvod iz matične kjnige. Pravni značaj je veliki i sve se. tako i grejne. a ne da leže na zemlji 2. koje ne sadrže neko subjektivno pravo. koje to mora da pokriva.

a prenose se INDOSAMENTOM. Ona sadrže određena članska prava prava imaoca – da učestvuju u radu organa društva. štedna knjižica izdata povodom deponovanja štednog uloga) i APSTRAKTNE HARTIJE (menica. indosament. imamo KAUZALNE HARTIJE (konosman izdat povodom ugovora o pomorskom prevozu robe. tj. Hartije delimo prema načinu prenošenja prava iz njih na druga lica i prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije. a ko zajmoprimac ili poklona. Npr: moguće je da je menični dužnik primio određeni iznos novca na zajam od meničnog poverioca i sada se menicom obavezuje da mu tu sumu vrati. Ove hartije pojednostavljuju PRAVNE ODNOSE: berza. zaturene/ hartije nevažećom i izdavanje rešenja koje zamenjuje hartiju. Izjava se satoji: „Po mojoj naredbi platiti. o o • Kod nekih hartija vidimo CAUSU (tj.. • Izdaju se jednostranim pravnim poslovima.Tu imamo neraskidivu vezu (ispoljava se tako što bez hartije nema ni prava. a kod nekih ne. To je jedna pismena klauzula. ili da je menični dužnik u stvari kupac koji se obavezuje da plati kupovnu cenu). Prema tome. konosman i sl. tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz same 12 • • . vidi se razlog). Dakle. tj. imamo PRAVO NA HARTIJI i PRAVO U HARTIJI.“. Onda gubitak ili uništenje hartije povlači nemogućnost ostvarenja prava (kod nekih hartija – npr. lutrijskih lozova to povlači konačan gubitak prava iz hartije. prenosimo naše pravo iz hartije. koje po pravilu glasi na neku sumu novca. indosman) – ovde putem izjave volje = naredbe. jer se iz nje ne vidi da li je izdata povodom zajma i ko je zajmodavac. zatim da se menični dužnik menicom obavezuje meničnom poveriocu da određenu sumu novca da na zajam. koja se stavlja na poleđinu hartije. U hartiji može biti neko: o • obligaciono (sadrže u sebi neko obligaciono pravo. zašto je izdata hartija. To je AMORTIZACIJA). Imamo 3 načina prenošenja i 3 vrste hartija. bez njenog prenosa nema ni prenosa prava) između PRAVA i HARTIJE. menica. stvarno (sadrže neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima – pravo svojine ili založno pravo. Npr: obveznice narodnih zajmova. dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglašavanje uništene /izgubljene. intelektualno. Npr: konosman za pomorski prevoz robe). ček. pravo učešća (akcije= deonice koje izdaju akcionarska društva. HARTIJE PO NAREDBI (franc. a sa druge strane sadrže pravo učešća u dobiti – pravo na dividendu).. kreditno pismo). To su hartije čiji je prvi imalac označen na samoj hartiji. pravo je sudbinski povezeno sa hartijom.

tj. Oni služe da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu. ja kažem prenosim. metala ili drugog materijala. izdate su licu čije je ime napisano (Petar Petrović. ti kažeš primaš). ili nije ovlašćen od strane zakonitog imaoca. Prenošenje: o često se ne može uopšte prenositi o a. ako može da se prenosi. ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju – dužno je da odbije ispunjenje. Naravno. ostaje prazno kome se prenosi. tj. firma X). Ovde zavisi šta će u sledećem prenosu biti. Ovde smo zapečatili prenošenje prava i sada može samo ovim putem prenositi – PREDAJOM. potrebna su dva lica. da li je držalac do hartije došao savesno. Prenosilac hartije je INDOSANT. PUNI INDOSAMENT – sadrži izjavu o prenosu. ostaje da se prema obaveznom licu. o o • HARTIJE NA IME – kada su izdate. onda to činimo CESIJOM (ustupanje potraživanja. tj. platiti (Petru Petroviću). ta cesija se označava na samoj hartiji unošenjem imena novog imaoca hartije – CESIONARA i prenosioca CEDENTA. državine. lutrijski lozovi. u protivnom odgovara za štetu. tj. tj. Izdavalac legitimaciong znaka oslobađa se obaveze kada je u dobroj veri (savesnosti) izvrši donosiocu. To su garderobni ili slični znaci koji se sastoje od komada hartije. ona se prenosi kao i druge pokretne stvari PREDAJOM HARTIJE. dakle. INDOSAMENT NA DONOSIOCA – ovde imamo da po mojoj naredbi treba platiti donosiocu. za donosioca ne važi 13 . naravno. a onaj na kojeg je hartija preneta – indosinirana jer INDOSATAR Imamo 3 vrste indosmana: o BLANKO (belo) – sadrži samo potpis INDOSANTA. umesto imena indosatara se stavlja reč „donosiocu“. dvostrani pravni posao. su hartije čiji je imalac označen na samoj hartiji. tako da se formalna legitimacija svakog novog imaoca takođe vidi iz same hartije. • HARTIJE NA DONOSIOCA – npr. tu se samo plaća po mojoj naredbi. a obavezno lice nije dužno da ispituje njegovu materijalnu legitimaciju. tj. ako je znalo ili moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake. već se dokazuje drugim putem. ime onoga na koga se prenosi i potpis prenosioca. na kojima je obično utisnut neki broj. Ovde obavezno lice (IZDAVALAC HARTIJE) je dužno da postupa savesno. IMALAC PRAVA IZ HARTIJE legitimiše kao ovlašćeno lice samim držanjem. Za njih ne važi načelo inkorporisanosti. Zato u slučaju gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada.hartije. Npr: ako kažemo tačno kome dati. posedovanjem hartije (formalna legitimacija).

koje ne obavlja nikakvu delatnost u Srbiji. ako im je potrebna svojina za predstavništva. može da stekne svojinu samo na određenim nepokretnostima (stan ili zgrada) + RECIPROCITET. imamo: • • Ugovoreni reciprocitet između država i to putem sporazuma.pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjene. Što se reciprociteta tiče. a ne kod svih stvarnih prava. i 83. ako mu je konkretna nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti u Srbiji + RECIPROCITET! Strano fizičko lice. Naime. Ovo kod SVOJINE i to samo na nepokretnostima (jer njih ne može posedovati stranac). Ovde je uslov UZAJAMNOST=RECIPROCITET i odnosi se na to da taj stranac dolazi iz neke države u kojoj i naš državljanin može da stekne isto nasleđivanjem. građevinskom zemljištu i to poslovima INTER VIVOS. mogu da steknu svojinu na stanovima. te u slučaju spora dužan je to dokazati. zgradama. našeg zakona. uz jedan izuzetak. Bilo koje strano fizičko ili pravno lice može da stekne svojinu na bilo kojim nepokretnostima. ako je to putem nasleđivanja. • • • Ovo regulišu članovi 82. Izjednačeni su sa domaćim licem u sticanju. Ovo je iz pravno-političkih i bezbednosnih razloga. Na pokretnim stvarima može i fizičko i pravno lice. Na nepokretnim stvarima: • Strano fizičko lice može na bilo kojoj nepokretnoj stvari steći svojinu ili neko drugo pravo. Faktički reciprocitet – dovoljno da ta neka država dozovoljava to. bez sporazuma. SUBJEKTI STVARNIH PRAVA To su svi subjekti prava (pravna i fizička lica). jako je važno da li je neko državljanin ili ne. 14 . Strane države ili međunarodne organizacije. koji se tiče DRŽAVLJANSTVA.

PRAVNI ZNAČAJ zajamčenosti – to znači da se ova prava ne mogu tek tako ukinuti ili im menjati sadržinu od strane zakonodavca. ali ne proizvoljno. rešavao je dva velika spora u vezi sa povredom GARANTIJE prava. dok je još radio (jer izbor novih sudija je tekao neobično dugo!). treba da budu garantovana samo najjačim izvorima prava u formalnom smislu. nego samo u slučaju opšteg javnog interesa.g. Podesno za ostvarenje tog interesa. Stvarna prava su zagarantovana Ustavom RS + Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava (koju smo mi ratifikovali 2003.). svako ograničavanje mora da bude LEGALNO = zasnovano na zakonu ili drugom izvoru prava.ZAJAMČENOST PRAVA Sva prava se razlikuju po tome da li su OBIČNA ili GARANTOVANA (zajamčena). 15 . drugi čeka formiranje suda. ne može na bilo koji način da ograniči pravo. kod nas TRŽIŠNOM NAKNADOM. Naš Ustavni sud. Naravno. Dakle. i u slučaju da zakonodavac ima to opravdanja. JEMSTVO obuhvata svojinu i druga stvarna prava. punom naknadom. Samo to može biti opravdanje za ograničavanje prava. Dakle. Nikada se ne može ukidati. momentalno sledi izbacivanje iz Saveta Evrope i niz drugih posledica. Postoje 3 merila legalnosti: o predviđeno izričito u zakonu ili drugom izvoru prava o taj zakon ili drugi izvor prava mora da bude objavljen o norma ograničenja mora da bude potpuno jasna. a ne i zakonom. već to mora da bude urađeno PROPORCIONALNO=SRAZMERNO javnom interesu: • • • • Zaista potrebno za taj interes. niti menjati suština prava. jer i kada bi došlo do ukidanju ili menjanja sadržine. da se razume u čemu je ograničenje Sve ovo mora da bude ispunjeno kumulativno da bi to ograničavanje bilo opravdano. tj. Prvi je okončan. Ne sme biti prekomerno. već samo ograničiti i to uslovno: legalno i proporcionalno! Nije nemoguće da se nekom uzme pravo svojine (eskproprijacija). tj. Formalni uslov. ali mora mu se nadoknaditi. postoji GARANTIJA SUŠTINE INSTITUTA! Svojina i druga stvarna prava se ograničavaju. tj. Zajamčenost postoji samo kada su prava garantovana USTAVOM ili MEĐUNARODNIM RATIFIKOVANIM AKTOM.

Dakle. Ovde postoji višestruki napad na garantiju svojine. da bismo državinu mogli definisati kao faktičku vlast. Sve ovo do sada je bio OPŠTI DEO. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Dakle. jer postoji državina sa faktičkom vlasti i bez faktičke vlasti! Šta je faktička vlast? Zakon nam to ne definiše. dobrotvornoj organizaciji. koja se bavi humanitarnim radom. ali bez naknade. već tipično. Držaoci su svi oni koji nisu pritežaoci. koji napusti zemlju zbog neodazivanja vojnoj obavezi. ali sankcija je ovde loša . gde se u zakonu kaže da ukoliko stranka ostvari prihod od imovine. jer postoji i krivična odgovornost. da se ograniči svemoć stranaka. Svojina ne sme biti obaveza. a ovde se suština pretvara u pravo i dužnost da se nešto pokloni. a nije. ne može steći pravo svojine. Ovde je problem na planu SRAZMERNOSTI.neprimerena. 2. DRŽAVINA I PRITEŽANJE DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. ali je samo loš način za to. Tu je onda kraj opšteg dela. Kod Aristotela definicija bi bila da je to stalna odlika. postoji alternativa u strožoj poreskoj politici. ona je uvek korisna vlasniku! Dakle. Prvi slučaj: jedna odredba u Zakonu o nasleđivanju je protivustavna. jer nikad se ne sme od svojine napraviti nešto drugo. Mnoge definicije u pravu nisu aristitotelovskog tipa. koja je prava mera.1. jer se ne javlja uvek (apsolutno). a ne vrati se do smrti ostavioca. Naime. koji je veći od 1/5 ukupnog prihoda stranke. izvitoperiti njenu suštinu. Ovo je de facto eksproprijacija. mora taj višak pokloniti nekoj organizaciji. Faktička vlast nije pojmovno određenje državine. jer zaista je legitiman interes da se brani zemlja u slučaju rata. a on se sastoji od učenja o samim stvarnim pravima + državine + pritežanja + javni registri. onda pojam faktičke vlasti moramo da proširimo. jer nema uvek faktičke vlasti kod državine.kod ove moderne logike pojam FAKTIČKA VLAST je tipološko obeležje državine. koji ima STVARNU MOGUĆNOST da sprovede svoju 16 . tj. ovde imamo atak na zajamčenu suštinu svojine + neproporcionalnost! Ovde je cilj ostvarenje opšteg dobra. tj. vojni obveznik. tj. To je nešto što se vrši u odnosu na samu stvar! Faktičku vlast ima onaj. da se stope povećavaju ukoliko se stiče više itd. Drugi slučaj: se tiče finansiranja političkih stranaka. ***Razlika između moderne i Aristotelove logike .

tada sam i ja držalac. Osma grupa: kao državina se prihvata kada je neko upisan u javnom registru kao vlasnik stana. Četvrta grupa: KADA JE USPOSTAVLJENO NEKO STANJE STVARI. a taj drugi radi sa tim. Npr: neko mi je dao stvar na poslugu. NAREDBODAVNA DRŽAVINA. da je nako upisan kao imalac nekog stvarnog prava u javnom registru. 8. a njega nema na vidiku. iako su jako različite. Npr: vidim poređanu građu u dubini šume. pa ako nas to stanje upućuje na to da je neko uspostavio svoju volju. znamo da je po sredi državina. u zamci uhvaćena životinja. neki traktor na polju. Dakle. Ovo je tzv. a nigde nikog. tj.. jer da bismo ih mogli zaštititi tužbom (ili sprovesti održaj). Npr: zaturili smo stvar. 5. 3. Onda. neko je već sproveo svoju volju. ovde imamo DIREKTAN FIZIČKI DODIR SA STVARI! 2. doneo materijal za šivenje odela. već realna=stvarna mogućnost. Možda je ovo potpunija definicija: Заповедна државина је државина лица које другоме даје упутства како да поступа у погледу ствари. koji su nam funkcionalni. slikar je ostavio svoj štafelaj. све док овај поступа по тим упутствима или у вези са њима. Šesta grupa: kada smo nekome PREPUSTILI FAKTIČKU VLAST. Sedma grupa: državina je i slučaj KADA SAM NASLEDIO DRŽAOCA. potrebno je samo da je dotični bio u času smrti držalac.volju u pogledu stvari. Prema tome imamo nekoliko grupa držaoca: 1. korisni. nalogodavac je držalac. jer DAVANJE NALOGA je faktička vlast.. sve ove situacije podvodimo pod isti pravni režim. To je NASLEDNIČKA DRŽAVINA. neko je sproveo volju i nema ga trenutno tu. Ko to može. a ja i ne moram da znam da stvar postoji. taj ima faktičku vlast. Peta grupa: kada neko drugom zapoveda. Prva grupa: to su lica koja vrše APREHENZIJU (uzeli u ruke stvar). 7. Ovo je TABULARNA DRŽAVINA = KNJIŽNA DRŽAVINA. 4. dakle. PRAVO NA DRŽAVINU je različito od pojma DRŽAVINE! 17 . ja postajem po sili zakona držalac. ko ima mogućnost. Svuda tu imamo POSREDNU DRŽAVINU. plodouživalac stana. ali je to PRIVREMENA SITUACIJA. Ovo su sve pravni pojmovi. Druga grupa: ovde postoji AKTUELNA MOGUĆNOST USPOSTAVLJANJA DIREKTNOG KONTAKTA SA STVARI I SPROVOĐENJE VOLJE (npr: moja knjiga u mojoj vikendici na Tari). mi testiramo da li neko ima tu STVARNU MOGUĆNOST da sprovede volju na stvari. ne sme biti hipotetička mogućnost. Treća grupa: ovde NE POSTOJI AKTUELNA MOGUĆNOST uspostvaljanja veze. ili ispred podruma istovaren ugalj. To. čak ne moram da znam ni da je držalac umro. Sve ovo su tipični slučajevi državine. ali ne i izgubili. a potom to stanje opstaje. 6. dao stan u zakup.

a danas imamo OBJEKTIVNU=NEMAČKU=MODERNU koncepciju državine.g. DRŽAVINU . Na ispitu moramo znati obe. 2. ali različite sadržine. DAKLE. Tako smo i mi imali jednu koncepciju državine do Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (1980. onda je to stvarno pravo. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE može postojati bez PRAVA NA DRŽAVINU. Danas je konstrukcija državine različita od zemlje do zemlje. ali kad je u sastavu nekog drugog prava. imaju i lopovi! Državina se nalazi u opštem delu zato što se bez nje ne može sastaviti pojedinačno stvarno pravo. jedno od plodouživalačkih ovlašćenja! Kada je PRAVO NA DRŽAVINU u sastavu stvarnih prava. 18 .g.). koje može biti u sadržaju mnogih stvarnih i drugih prava (posluga u obligacionom). tj. PRAVO NA DRŽAVINU je stvarno pravo iz kruga NUMERUS CLAUSUS. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE 1. smo imali RIMSKU=SUBJEKTIVNU=KLASIČNU koncepciju državine. Državina je još u Rimu bila veoma razvijena. pravno priznata mogućnost na državinu.PRAVO NA PRITEŽANJE je različito od pojma PRITEŽANJA! Npr: lopov je držalac isto kao i vlasnik! PRAVO NA DRŽAVINU je OVLAŠĆENJE da budemo držaoci. i 3. Povreda državine se zove UZNEMIRAVANJE i ODUZIMANJE državine. već je sastavni deo drugih stvarnih prava. OVO JE SUBJEKTIVNO PRAVO. ali nije samostalno stvarno pravo. jer se izvlači iz tog što sam držalac (sa ili bez prava). Npr: jedno od svojinskih. onda nije stvarno pravo i nema SLEDOVANJA. a onda drugačiju. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću. RS nema građanski zakonik ni dan danas. Do 1980. IMAMO TRI KATEGORIJE=POJMA (i kod državine i kod pritežanje): 1. PRAVO NA DRŽAVINU 3. jer sadrže pojmove istog naziva. Ovo pravo se sadrži od prava=ovlašćenja na sudsku i vansudsku zaštitu.državina nije subjektivno pravo. a DRŽAVINA nije pravo! PRAVO NA DRŽAVINU je ovlašćenje.

Francuskoj.RIMSKA KONCEPCIJA DRŽAVINE Poreklo joj kaže naziv. Klasična je zbog perioda u kome je nastala. a danas je srećemo u Austriji.. Ona je doživela evoluciju. Bila je izgrađena u Rimu u potpunosti. ali je ostala SUBJEKTIVNA.. koja igra odlučujuću ulogu. a to je VOLJA. 19 . jer je jedan subjektivan element potreban za nju.

koju držim kao tuđu. VOLJA je ključni element sva tri pojma. nije potrebno da ste vlasnik ili zakupac da biste bili držalac ili pritežalac. kao da je moja) = POSESIO (držalac) 2. Naime. a drugi za pritežanje = DETENTIO). jer je bitna samo sadržina volje! Npr: zauzmem zemljište i počnem da gradim. ali ne sa voljom da je držim kao svoju. tj. KORPUS (je držanje stvari. svako je bio ili držalac ili pritežalac. tj. kažu Rimljani. tj. jer se i ponašam kao da je moje. vršim neko pravo kao svoje pravo. ja sam držalac. imaju državinu sa ova tri pojma. dakle. 3. volja da vršim neko pravo kao sopstveno pravo na tuđoj stvari) 20 . KORPUS (isto što i gore) + ANIMUS DETENCIONIS (isto držim stvar. bezbroj takvih radnji) + ANIMUS DOMINI (svojinska volja. volja da stvar držim kao svoju. koje nju imaju. faktički element. ono što radimo sa stvari. Dakle. svaki ovaj pojam se sastoji iz dva elementa: KORPUS + ANIMUS (po ovoj sadržini volje zavisi rezultat) = POSESIO ili DETENCIO ili KVAZI POSESIO Tako imamo: 1.Najpre su postojala dva pojma (jedan za državinu = POSSESSIO. KORPUS + ANIMUS (se ovde sastoji u tome da na stvari. a kasnije imamo još jedan pojam (KVAZI POSESIO = neprava državina). bitno je samo da se ponašamo „kao“ takvi. nego kao tuđu) = DETENCIO (pritežalac) ZAKLJUČAK: imamo uzak pojam državine i širok pojam pritežanja. dakle. pa i lopov je jednako držalac kao i vlasnik! NIŠTA ZAJEDNIČKO SVOJINA NEMA SA DRŽAVINOM. Danas zemlje.

jer pritežalac nije imao zaštitu države! Što je jedna velika praktična razlika. Modernom se naziva.. To su bili subjekti. jer se u definicije pojmova ne pojavljuje onaj subjektivni element. U savremenom pravu KVAZI POSESIO je izjednačen u zaštiti sa držaocem i kvazi posesio se širi na bilo koje pravo različito od svojine! Zašto je pretor obične detentore proizveo u kvazi posesore? Pa. Oni stvar drže kao tuđu. zakupac.. tj. koje je sam pretor odredio: plodouživalac.g. a drugačije sadržine!!! Objektivna. jer je nastala 2000 godina posle ove prve. imalac stvarnih službenosti. da bi dobili državinsku zaštitu. Kod nas do Zakona iz 1980. Izjednačavaju se sa držaocem u pogedu zaštite. nema volje u definiciji. Ova rimska koncepcija živi do danas.= KVAZI POSESIO (je proizvod pretora) Broj KVAZI POSESORA u Rimu je bio jako mali i ograničen. 21 . U njoj imamo iste izraze=pojmove=termine. SAVREMENA KONCEPCIJA DRŽAVINE (od člana 70 Zakona) Ona vodi poreklo iz germanske pravne sfere.

POSREDNI DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC može biti: 1. jer imamo 4 državine i jedno pritežanje. a 22 . vršim je sam ili preko pritežaoca. NEPOSREDNI 2. PRITEŽALAC Ovde je pojam pritežanja jako sužen. Ko je DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC? Onaj koji se ponaša kao imalac nekog užeg prava od prava svojine Držalac jesam. ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice. ili POSREDNI ili NEPOSREDNI. Dakle. SVOJINSKI DRŽALAC=DRŽALAC STVARI može biti: 1. POSREDNI Ko je DRŽALAC STVARI=SVOJINSKI DRŽALAC. Zakona. jer jedno je pitanje DRŽAVINE. nikako samo sa jednim ili drugim! Imamo tako dve podele: držalac je ili STVARI ili PRAVA. POSREDNA DRŽAVINA – to je onaj dražalac. ako se ponaša kao vlasnik onda je svojinski držalac. a ponašam se tako. a drugo PRAVA!!! NEPOSREDNA DRŽAVINA – direktan dodir sa stvari i faktička vlast vrši se na samoj stvari. te se i u ZOSPO pominje „faktički“ kao pojam. ali ne samo to. sa ili bez pritežaoca.Ovde je ključna reč FAKTIČKA VLAST. jer mora još jedno. šta je kriterijum? NAČIN NJEGOVOG PONAŠANJA je kriterijum! Čemu taj način ponašanja odgovara? Odgovara svojini (što je najšira moguća faktička vlast). tj. mora i „ime“ i „prezime“. NEPOSREDNI 2. Ona je složenija od rimske. tj. iako nemam pravo. Pritežalac je opisan u članu 71. Vrste državine ovde su brojnije. tj. Ovo je definicija iz ZOSPO: Lice koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa. ovde je kriterijum BLIZINA FAKTIČKE VLASTI. Ovde je ključna reč PONAŠANJE PREMA STVARI po tuđim uputstvima. koji posredstvom neposrednog vrši faktičku vlast i to onda kada je posredni prepustio neposrednom faktičku vlast. sa „imenom“ i „prezimenom“. već može biti NEPOSREDNI ili POSREDNI! Ne može se reći samo DRŽALAC STVARI. Možemo pojmove ove državine da posmatrama kao pojmovne parove. Dakle. Tada ste pritežalac.

koju poznaje pravni poredak: SAMOPOMOĆ i SUDSKU ZAŠTITU (državinsku tužbu). које само за кратко поступа као власник.. vozač. dakle. немајући својство стараоца. uzima se da je stvar moja.dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica. nema državinu. 2. kućna pomoćnica. које. 6. jer na masi stvari možemo steći svojinu samo putem državine. Putem državine se u svojoj većini vrše stvarna prava. 23 • • • • • • • .. nema tereta dokazivanja. Dakle. које у погледу ствари поступа као законски заступник другога. 5. које из ког другог разлога није оправдано сматрати држаоцем. svi zaposleni. Npr: konobar. A OVO JE pun spisak situacija kada se radi o pritežanju. iustus titulus + modus (kod derivatnog sticanja je to predaja stvari. Tako imamo pravo na vansudsku zaštitu „samopomoć“. 3. Ovo gore je jedna vrsta pritežalaca opisana u zakonu. PRAVNA DEJSTVA (pravne posledice) DRŽAVINE I PRITEŽANJA SU RAZLIČITE! PRAVNI REŽIM PRITEŽANJA: • Pravna dejstva su ograničena i ima ih manje od državine. tj. Vezano za MODUS AKVIRENDI.. 4. Npr: šofera neko izbaci iz auta. Ako se ponašam kao da je moja stvar. prenos državine). води бригу о другоме који у погледу ствари поступа по његовим упутствима. tj. Prate nas presumcije (pretpostavke). To je kada neko svoju faktičku vlast štiti da ukloni stanje povrede. a on ga brani! PRAVNI REŽIM DRŽAVINE (državina ima mnogo pravnih posledica): • Imamo pravo na kompletnu zaštitu. које само из просте услужности тако поступа у погледу ствари. Npr: kod sticanja od nevlasnika ili održaja! Ako smo držalac odgovorni smo za štetu – objektivna odgovornost. uzima se da je tako. Ako sam držalac imaću određene zahteve prema onome kome moram da predam stvar: da uberem plodove. Dobija se pravo na PUBLICIJANSKU TUŽBU. LICE koje: 1.. ималац другог овлашћења односно обавезе у погледу ствари. које са ствари поступа по упутствима другога или у вези са њима. ORIGINERNI NAČIN STICANJA podrazumeva između ostaloga i državinu.

ali će zakonitu državinu imati onaj kome stvar bude predata. zakonski parovi (imena su im određena u zakonu). uzeti stvar u državinu samovlasno. a još nepredatu stvar). to kod ugovora znači da nije nevažeći: ništav ili rušljiv.kvaliteti državine ne zavise od koncepcije državine. 3. onda moj pravni osnov treba da bude uperen = primeren sticanju svojine ili nekog drugog prava za državinu prava. Državina može biti ZAKONITA. a MANJIVA (kupac silom uzme prodatu. kod presude i upravnog akta da postane punovažan i punovažna. svi oni imaju zakonite OSNOVE da zahtevaju predaju stvari. upravni akti. PUNOVAŽNOST pravnog osnova. OSNOV za sticanje državine. u 3 pojmovna para. uvek su isti. pravni osnovi: ugovori. tzv. objektivni element) da li je neka državina ZAKONITA ILI NEZAKONITA. PODESNOST pravnog osnova.Dakle. pokazavši svoj osnov. a ne sama državina. tj. SVOJSTVA. DRUGI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (način pribavljanja državine. KVALITETI DRŽAVINE . bilo rimska. PRVI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (osnov pribavljanja državine. Tako. TREĆI POJMOBNI PAR: je zasnovan na tome (stanje držaočeve svesti. Moramo da imamo 3 elementa ZA ZAKONITU DRŽAVINU i to kumulativno: 1. tzv. objektivni element) da li je državina PRAVA (ISPRAVNA) ili MANJIVA (NEISPRAVNA). sudske odluke. Da li je PRAVA ILI MANJIVA DRŽAVINA ocenjujemo po načinu pribavljanja državine (tako imamo one načine koji valjaju i one koji nevaljaju). Ovo zavisi od vrste državine (ovde je bitna podela da li državina stvari ili državina prava). jer imamo taksativno navedene NEVALJANE načine pribavljanja državine: 24 . državina je multifunkcionalna. Osnov pribavljanja državine treba razlikovati od same faktičke vlasti na stvari. Npr: ako se ponašam kao vlasnik. ako mu se uzimanje stvari uskraćuje. Ko ima PRAVO NA DRŽAVINU ne sme. jer služi raznim svrhama. koju neko vrši. ako je stvar zaredom nekolicini prodata. već je mora tražiti zakonskim putem kod redovnog suda. pravni osnov je podesan za pribavljanje one vrste državine. Ispravan je onaj koji nije NEISPRAVAN. 2. jer se punovažnim pravnim osnovom dobija samo PRAVO NA DRŽAVINU. tj. To su osnovi za sticanje prava. bilo nemačka. zakoni. Ovako kažemo. subjektivni element) da li je neka državina SAVESNA ili NESAVESNA. Imamo 3 pozitivna i 3 negativna kvaliteta.

25 . PRAVNA DEJSTVA: • • savesna državina ima posledice na održaj! savesna državina ima posledice na sticanje svojine! KAKO SUDIMO O SAVESNOSTI KOD PRAVNIH LICA? Ovde imamo pravnu prazninu. PRETPOSTAVLJA SE DA JE DRŽAVINA SAVESNA. jer sam došao do stvari na izmoljen način) 6. prevare 4. a ja je ne vratim. ako ne zna – da li je mogao znati?! Savestan je onaj. pa odgovori mogu biti razni. Međutim. prinude 3. zloupotrebe poverenja (došao sam do stvari zloupotrebom poverenja. savesni svojinski držalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine. je savesna ako je savestan njegov zakonski zastupnik. ovde je u pitanju subjektivni element. tj. već samo za organ relevantan za određeni posao. ova se definicija proširuje i vezuje se ne za svaki organ. niti je mogao znati da nije imalac prava čiju sadržinu vrši.1. npr: daš mi stvar. 1. pretnje 5. tj. Pitamo se šta ćemo kod kolegijalnih organa. putem sile 2. savesni držalac opravdano veruje da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši. različitih pravnih režima. stanje držaočeve svesti u smislu: zna ili ne zna. izjavljuju volju na osnovu ovlašćenja). koje nije sposobno za rasuđivanje. potajno (da onaj čiji je stvar ne zna da sam postao držalac) 7. koja vrše pravne poslove. DOK SE SUPROTNO NE DOKAŽE. Ovo sve postoji zbog različitih dejstava različitih držalaca. samovlasnim zauzecem SAVESNI ILI NESAVESNI DRŽALAC. Npr: savesni držalac prava ploduživanja je onaj ko opravdano veruje (dok ne dokažemo suprotno) da ima pravo plodouživanja. kod punomoćnika? Sve su to pravne praznine. Državina poslovno nesposobnog lica. tj. koji ne zna i nije ni mogao znati! Šta ne zna i nije mogao znati? SAVESNA DRŽAVINA postoji kada držalac nije znao. što daje pravnu nesigurnost! Imamo nekoliko dogovora: Određuje se prema savesnosti ili nesavesnosti organa (to su fizička lica iz sastava pravnog lica.

državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik. koje jeste sposobno za rasuđivanje. 4. Državina poslovno nesposobnog lica. 3. Savesnost naslednikove državine se ceni nezavisno od savesnosti dekujusove državine.2. je savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik. 26 . Kada se stiče preko ugovornog zastupnika.

to sve znači da je ovde bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast = to je prenošenje državine kao faktičke vlasti. STICANJE Imamo IZVORNO=NEPOSREDNO STICANJE DRŽAVINE je uspostavljanje faktičke vlasti na stvari koja se uopšte ne nalazi u nečijoj državini (zauzimanjem napuštenih pokretnih stvari. Ovo je kod manjih stvari. POSREDNO STICANJE DRŽAVINE je zasnivanje faktičke vlasti na stvari koja se već nalazi u nečijoj državini: • • Samovlasno. cigla na gradilište. knjige. predaja1PRENOS DRŽAVINE (translativan ili konstitutivan) se vrši predajom stvari. gde to može da se uradi. 2. koji je na POKRETNIM STVARIMA – predaja. Ugovor je dominantan oblik. a za prenos svojine na NEPOKRETNIM stvarima modus akvirendi – upis u zemlj.. već je bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast na stvari. Ako imamo samo MODUS ili samo OSNOV – nema prenosa svojine. hvatanje odbeglog roja pčela. gde nije bitno uzimanje stvari u ruke ili neki simboličan gest dodirivanja stvari. založnice. Ovo kod većih i kabastijih stvari je zato što je predaja u bukvalnom smislu nemoguća (ugalj će se istovariti ispred posruma.. ulovljena divljač. Iz ruke u ruku=fizička predaja (tradicija. a kod većih redovno ostavljanjem stvari na mesti koje je označio pribavilac. • Vrlo je važno upamtiti da je za PRENOS SVOJINE potreban i PRAVNI OSNOV i MODUS.). Po sili zakona (naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. prava prema stvari). tovarnog lista. realna predaja) stvari (sama stvar se zaista predaje). Simbolična predaja je predaja znacima i imamo nekoliko slučajeva: • Predaja isprava na osnovu kojih sticalac može raspolagati sa stvari: prenos konosmana. Da nam se državina prenese na osnovu obostrane izjave volje (jer ako mi neko na silu da stvar ili ugura u ruku – nisam držalac ). PRENOSI I PRESTAJE DRŽAVINA Biti držalac je početi vršiti faktičku vlast ili imati mogućnost vršenja faktičke vlasti (kao da sam vlasnik ili imalac nekog 2. Imamo više vrsta predaje stvari : 1.KAKO SE STIČE. U Uporednom pravo u slučaju sukoba 27 . uhvaćena riba). bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari).

prodavcu. Mesto ispunjenja može biti bilo koje dogovoreno mesto. jer bi s obzirom na okolnosti slučaja. pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaključenja ugovora. Fiktivna predaja stvari .između savesnog imaoca isprave koji nema faktičku vlast na stvari i savesnog imaoca faktičke vlasti na stvari. uzima da je izvršena fizička predaja. a stvar je kod pribavioca. prenos posredne svojinske državine. rizik slučajne propasti stvari u prevozu do tog mesta snosi prodavac.sa stvari se ništa ne radi (do prenosa državine dolazi samom saglasnom izjavom volja. tu imamo translativno dejstvo ugovora “na mala vrata”: • cesio vindikacionis (tu imamo ustupanje zahteva za predaju stvari. jer vlasnik je mogao biti posredni svojinski držalac. a sada postaje neposredni upotrebni držalac. ugovorom. pribavilac stvari. bila bez smisla). a prenos državine stvari uz prostu saglasnost) . • 3. kod kojeg se stvar nalazi (npr: poslugoprimac. plodouživalac). Predaja putem transporta (rešeno u ZOO: kada je potrebno prevesti stvar. Tu sama saglasna izjava volja prenosi svojinu. 2 lica. Imamo: 2 lica + ustanovljavanje državine prava. predaja je izvršena uručenjem stvari prevoziocu. du bi mu ovaj predao i tako preneo državinu. ni kod pribavioca. tj. tj. neko nekom ustanovljava. pa tu samo imamo širenje faktičke vlasti pribavioca. prednost ima ovaj drugi. a ugovorom nije određeno mesto ispunjenja.ovde isto imamo prenos posredne svojinske državine. ali taj 3. Izdavajanje = obeležavanje stvari (individualizacija – stvari se izdvoje od drugih istovrsnih). mora da bude obavešten o tome) – ovde imamo tri lica: vlasnik stvari koji nema neposrednu. a sticalac postaje posredni svojinski. već kod trećeg lica u državini prava ili pritežanju. jer bi bilo besmisleno da držalac prvo vrati stvar vlasniku. koji nema nikakvu državinu i treće lice. već samo posrednu državinu. konsitutum posesorium (ustanovljavanje. Vlasnik sam i prodajem stvar i imam i dalje neko pravo manje od svojine • • 5. Prenos neposredne svojinske državine na nepokretnostima zavisi od vrste nepokretnosti: 28 . Ako je mesto ispunjenja određeno. a nje nema. putem saglasnosti volja) – neko drži stvar sa ili bez pravnog osnova (kao čuvar. zapravo. tj. tj. Treće lice ima pravo prema novom vlasniku da istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasniku. poslugoprimac). jer se stvar ne nalazi ni kod prenosioca. pri čemu se fingira=izmišlja. ključeva od auta. tradicio brevi manu (predaja kratkom rukom. • Uručenje nekog dela stvari ili predaja sredstava koja omogućavaju faktičku vlast: predaja ključeva od prostorija u kojoj se nalazi prodata stvar.) 4. Ovo je.

). ali se obično rešava po NAČELU PRAVDE. Čija je državina.• Na stanovima. pa čak i samo poslovno nesposobno lice može. Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. već se sledi logika – kako bi se stvari dogodile po redovnom toku stvari? Na taj način rešavamo sve konkurentne slučajeve! Tu je važno da je držalac onaj ko je organizovao celu stvar (bioskop.prenos državina na osnovu samog ugovora. • 6. garažama. koja postoji zbog imanja državinske zaštite i rokova za održaj. jer on je organizovao prostor. onda samim časom nastanka ugovora. PRIMERI: Neko nađe zlatnu narukvicu u WC-u nekog bioskopa. Da samo zaključi posao u ime i za račun drugog lica ili da samo izvrši aprehenzione radnje kojima se uspostavlja faktička vlast ili i jedno i drugo.se državina prenosi ispražnjenjem ovih prostorija i predajom ključeva. ili ako to nisu odredile. Ovde se pitamo ko je izvršio okupaciju na toj stvari? Firma. Ovo je tzv. ali tek po isplati poslednje rate postajem vlasnik (kao lizing). dakle odstupa se od APREHENZIJE. kao nalazač. Ovde prepoznajemo dva ugovora: zakup i zajam. vlasnika objekta ili nalazača? Odgovor je vlasnika objekta. i ovde uloge mogu biti odvojene.. Po aprehenzionom shvatanju bi bio onaj ko je uzeo stvar. npr: ja zaključim ugovor o kupoprodaji. zastupništvo može biti UGOVORENO ili ZAKONSKO. bez obzira kada je stekao faktičku vlast na stvari. Ugovorni zastupnik (punomoćnik) može imati dve uloge. Na zemljišnim parcelama . vlastodavac postaje držalac. radnje itd. ako je za to fizički sposobno. PACTUM RESERVATI DOMINI = zadržavanje prava svojine i pored predaje stvari Ovo treba napisati!!! Paktum rezervati domini (zadržana i očekivana svojina) – ovo je “obezbedjujuće” pravo.. radnju. ograđenim zemljišnim parcelama sa kapijom . Zakonski zastupnik poslovno nesposobnog lica ima skoro uvek obe uloge: zastupnik pri zaključenju pravnog posla i zastupnik pri preduzimanju aprehenzionih radnji. spiritualizovana državina. frizerskog salona. jer je vrlo teško odrediti to na osnovu početka vršenja aprehenzionih radnji. preduzeti aprehenzione radnje. a u momentu kada su to same stranke odredile. zgradama. poslovnim prostorijama. Kada izvrši ove aprehenzione radnje. 29 . Državina se može steći i preko ZASTUPNIKA. a ne nalazača. 7. a punomoćnik postaje pritežalac. Naravno. bioskop ili posetilac.

DRŽAVINA SE NE GUBI: 30 .Dakle. propadne stvar). 4. 2. ne po apreheniziji. već po organizaciji – PO REDOVNOM TOKU STVARI (onaj ko je po tom toku mogao da dođe do aprehenzije. stavljanja stvari pod upravni režim države. Prestanak državine protiv volje (kad je protivan volji dosadašnjeg držaoca: krađa. Prestanak državine sa voljom (kad se zasniva na volji dosadašnjeg držaoca). Nekoliko prestanaka državine po različitim kriterijuma: 1. a to je jedno faktičko pitanje koje u slučaju spora ceni sud vodeći računa o svim okolnostima slučaja. GUBITAK = PRESTANAK DRŽAVINE Kako je državina faktička vlast na stvari. gubitak. a nije uspeo). 3. Relativni prestanak (ovo ako je prestala državina samo za dosadašnjeg držaoca: razni slučajevi prenosa državine na drugo lice). ona se gubi prestankom te faktičke vlasti. napuštanje stvari). Apsolutni prestanak (ovo ako je prestala svaka državina na stvari: zbog propasti.

dok suprotno ne dokaže ponašanjem koje bi po redovnom toku stvari bilo kvalifikovano kao državina.• • Na zaturenim stvarima. U slučaju smetanja državine dobijamo PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE. nije prekidana. Naime. • Ova gore pravila imaju praktične posledice kod održaja. Ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast i to nezavisno od svoje volje. UZNEMIRAVANJE DRŽAVINE (ukoliko je držaočevo stanje ograničeno. nije ni prestajala. jer pravno je potpuno svejedno): 1. ne mora dokazivati da je bio držalac svakoga dana u čitavom periodu. to se pravno naziva UZNEMIRAVANJE) 31 . ko se poziva na određeno trajanje državine. ODUZIMANJE DRŽAVINE (ovde je držalac lišen faktičke vlasti) 2. po sili zakona. tj. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću i ona PRAVNO može biti povređena kroz PROTIVPRAVNO SMETANJE DRŽAVINE. Imamo nekoliko vidova smetanja državine (ova podela je INFORMATIVNOG ZNAČAJA i vrednosti. Državina se ne gubi prostom izmenom volje detentora da ubuduće stvar drži za sebe. a onda važi zakonska pretpostavka da je bio držalac i u međuvremenu. jer za onoga ko je počeo da drži kao pritežalac. već dokazuje samo početak i kraj državine. ZAŠTITA DRŽAVINE = PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE Državina nije subjektivno pravo. važi oboriva pretpostavka da i dalje drži stvar kao pritežalac. pa tako državina koja je uspostavljena u državinskom sporu ili dozvoljenom samopomoći.

a čak se i ova pod određenim uslovima šiti. jer je ovde reč o oročenom pravu (pravo čije je trajanje vremenski ograničeno). potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu. Oročenost je važna.Državina se ne sme povređivati. Ovo kumulativno! 30 dana!) i OBJEKTIVAN (ovaj vezujemo za činjenicu smetanja. ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. skoro se svaka državina štiti. a ograničavaju = uznemiravaju državinu). 32 . jer kod prava nema oročenosti u zaštiti! Rok je PREKLUZIVAN (ako ga ne vršimo u roku to pravo prestaje. prava – manjiva i savesna nesavesna. osim jedne – NEISPRAVNE=MANJIVE DRŽAVINE.nezakonita. jer štitimo FAKTIČKU VLAST. Kod svih ovih se štiti svaka. tj. FATALNI ROK. nastaje PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE! Međutim. Dakle. to lišavanje ili ograničavanje mora da bude PROTIVPRAVNO! Tek ako je protivpravno. STAV 2: I držalac koji je državinu stekao silom. ovde je važan vremenski faktor. VRSTA POVREDE ODREĐUJE VRSTU ZAŠTITE! Smetanje nije svako oduzimanje faktičke vlasti ili stanja! Smetanje nije svako ograničavanje faktičke vlasti ili stanja! Već. Oba su prekluzivna. državina prava i posredna ili neposredna! Mi znamo i za SVOJSTVA DRŽAVINE: zakonita . počinje samim izvršenjem smetanja i traje godinu dana). ona je pravno zaštićena. Na ovaj prekluzivni rok se pazi ex officio i nema zastoja! Kod uznemiravanja kao vrste smetanja državine je teško odrediti početak roka (to kada se radnje ponavljaju. a ne pravo. što se tiče prava). istek roka daje gubitak prava. ovog zakona. iako nije subjektivno pravo. Ona se štiti bez obzira da li postoji PRAVO NA DRŽAVINU! Koja se državina štiti? SVAKA DRŽAVINA SE ŠTITI. rok je ovde veoma važan. tzv. Rok je dvojak: SUBJEKTIVAN (počinje da teče od dana kada je zasmetani držalac saznao za dve činjenice: da je saznao za smetanje i da je saznao za smetaoca. TU VAM JE VAZAN CLAN 78. osim prema licu od koga je na takav način došao do državine. SVAKA UŽIVA ZAŠTITU! Mi znamo za VRSTE DRŽAVINE: državina stvari. a subjektivan se kreće u granicama objektivnog roka.

a ne da završimo na sudu zbog SAMOVLAŠĆA (pogledati još uslove iz UUGP): 1. stav iz knjige: u slučaju ponavljanja rok počinje od onoga dana kada je postalo izvesno da će se to smetanje nastaviti! Praktično je teško razumeti ovo „izvesno“! 2. pa tek ako ne uspe onda sudsku zaštitu.Ovde imamo PRAVNU PRAZNINU! Imamo dva stava: 1. a ako on ne objavi moj odgovor. naknadna samopomoć – sve vreme dok imamo one rokove 3. Povređeni držalac bira. negde je obavezno prvo probati vansudsku. početna – u trenutku napada ili odmah posle njega 2. ima pravo na direktnu tužbu. mora da bude u ovkiru onih rokova SUDSKA ZAŠTITA CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Može odmah ova zaštita. vršeći samopomoć ne smemo povrediti tuđa lična prava i to zbog procene da su lična dobra važnija od interesa 4. stav profesora Vodinelića: računa se rok od 1. ne sme se upotrebiti veću silu nego što je dovoljno da zaštitimo našu narušenu državinu 5. Međutim. Oni prekluzivni rokovi su jednaki i za SAMOPOMOĆ i za SUDSKU ZAŠTITU! Postoje određeni uslovi da bi samopomoć bila „vršenje prava na samopomoć“. a to je državinu. a ne pravo! 33 . Npr: za klevetu ja moram prvo da se obratim uredniku. koju zaštitu želi od ove dve. Dakle. ili da rok počinje svakim novim smetanjem. smetanja. Specifična je zbog toga što ona štiti nešto posebno. SADRŽINA PRAVA NA ZAŠTITU DRŽAVINE Imamo dve vrste zaštite prava: VANSUDSKA ZAŠTITA (samozaštita – objašnjena u UUGP) i SUDSKA ZAŠTITA (putem tužbe: državinske tužbe. tu nas država štiti). onda idem na sud.

KOJA SE PITANJA REŠAVAJU U POSESORNIM? Dva faktička pitanja. Ovde PREDLAŽEM 34 . o Da li je tužilac držalac? U nastavku opis. kojem je državina narušena ima pravo na pokretanje tužbe. a za PETITORNE i drugi sudovi (nekad i okružni. nego kod petitornih. plus obavezno datum zbog prekluzivnog roka. zbog one dve gore navedene činjenice. tj. Kod POSESORNIH se spori o FAKTIČKIM PITANJIMA! Sud se ne bavi pravnim pitanjima. Da li ga je tuženi smetao (oduzeo ili uznemiravao)? Dakle. Ovde je čak zabranjeno rešavanje pravnih pitanja.PETITORNIH POSTUPAKA! Razlika je u predmetu spora (tema spora).. tužio zbog oduzimanja) ili je sada (tj. punomoćnik (prilažem punomoćje) + Tuženi. Onda ide UTVRĐIVANJE (UTVRĐENJE). da li tuženi ima pravo da to čini ili nema). To je TUŽBA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE! IZGLED TUŽBE: • • • • Prvo ide NADLEŽNI SUD (npr: III Opštinski) Tužilac.To je poseban postupak uređen Zakonom o parničnom postupku. adresa. eventualno pozivanje svedoka. pitanja o kojima se raspravlja i sam proces su drugačiji kod posesornih sporova. Da li je tužilac bio (tj. punomoćnik Onda ide vrednost spora: uglavnom nije vezano za državinu. Tu se pišu činjenice iz kojih izvodimo TUŽBENI ZAHTEV: o Da li tuženi izvršio to smetanje državine? U nastavku opis. POSESORNI POSTUPAK i moramo da ga razlikujemo od svih drugih postupaka . Lice. Kod PETITORNIH se spori i oko PRAVNIH PITANJA (da li neko ima pravo ili ne.. Tu tražim DRŽAVINSKU ZAŠTITU. dva predmeta spora: 1. tužio zbog uznemiravanja) držalac? 2. što zavisi od težine spora). Zatim sledi: TUŽBENI ZAHTEV – to je moje traženje u slučaju da je došlo do smetanja državine. svedocima. Za sve POSESORNE zadužen je uvek OPŠTINSKI SUD. sa dokazima. adresa.

u slučaju da tuženi ne ispuni ZAHTEV. sud ga odbija. sud se izjašnjava da li je tužbeni zahtev osnovan ili neosnovan. tj. o Na kraju dole desno POTPIS! Ako tužilac uspe.“) 35 . sud naredi nadoknađivanje parničkog troška. dobrovoljno postupanje po sudskoj odluci.. o Ukoliko me samo uznemirava – da mu sud naredi. REŠENJE ima odgovarajuću formu. ali i ne moram da tražim. ne žele i neće dzabe da rade. pa se prepiše ceo tužbeni zahtev. Dakle. naknadu ovih troškova mogu. nije PRESUDA O PRAVIMA. ponavljanjem određene radnje. zabrani dalje ponavljanje radnje. Onda tražim: o Da sud utvrdi da je tuženi smetao držaoca u državini. Naravno. a ako je reč o USPOSTAVLJANJU STANJA. ni advokati. tj. što znači da ne mogu da tražim milijarde za njihove usluge. tj. Ovo je PRETNJA sudom! PARICIONI ROK je onaj rok kojim se omogućava dobrovoljno izvršenje sudskog naloga. o Na sve ovo se traži još i NAKNADA PARNIČNIH TROŠKOVA. ni eventualni veštaci. REŠENJEM SE TRAŽI: • • PRIVREMENA MERA (odmah) ili KONAČNO REŠENJE. tražimo da sud zabrani tuženom da u buduće uznemirava ili oduzima državinu na ovaj ili sličan način. a ne bavi se O PRAVU! Dakle. onda da mu sud naredi novu radnju kojom će otkloniti uspostavljeno stanje od neke ranije radnje (npr: istovario ugalj ispred vrata moje kuce). Ko ne traži ne može ni dobiti. 2. a ne PRESUDA? Zato što se sud ovde bavi samo činjeničnim pitanjima (faktičkim pitanjima).SUDU da posle rasprave donese REŠENJE (jer. o Dalje. ni sud.. o Dalje. imamo dva načina UZNEMIRAVANJA (1. Tu imamo: • IZREKU ili TENOR ODLUKE – sud ovde izriče šta misli o zahtevu („Sud usvaja ili odbija tužbeni zhatev. dakle imamo jednu radnju koja je ostavila posledicu uspostavljanja određenog stanje). Dakle. o Ukoliko mi je neko oduzeo stvar – da mi je vrati.. kažemo da SUD USVAJA TUŽBENI ZAHTEV. a možda ni svedoci. nema presude u ovom sporu). Tek po isteku se traži prinudno izvršenje.. Npr: po tarifnom pravilniku Advokatske komore RS se plaćaju advokati. tražimo da sud zapreti tuženom PRINUDNIM IZVRŠENJEM. koje želim je moj tužbeni zahtev. To REŠENJE. radnjom sam stvorio stanje koje smeta. Zašto je ovo REŠENJE. a ako ne uspe. Dakle. jer postoje troškovi donošenja sudske odluke.

s obzirom da postoje brojni prigovori uopšte. Npr: naslednik. moram to i da dokažem. da ta radnja uopšte nije izvršena. 3. Naime. REZIME: da li je tužilac držalac i da li je tuženi smetalac! Ovo su osnovna pitanja! MEDJUTIM. koji nasledi i državinu. Na pasivnoj strani isto može da bude drugo lice! Npr: ja pošaljem moje radnike da izvrše smetanje. primi korist usled smetanja državine. taj ima akt. on osporava da je on to uradio. PRIGOVORI su defanzivna. A ŽALBE SE ULAŽU! To su glagoli. ako nije držalac nema akt. odbrambena sredstva tuženoga. legitimisan) – ovde tuženi kaže da on nije smetalac. na njemu je da i dokaže. Dakle. leg. Ako ja kažem da sam držalac. tj. leg. POUKA O PRAVNOM LEKU – da nezadovoljna stranka može uložiti žalbu. Bitno je da sam ja u času smetanja držalac stvari. 2. NA KOME JE TERET DOKAZIVANJA? Na onome ko nešto tvrdi. 2. koje treba znati! Zatim. legitimaciju. U ovom slučaju tuženi može da osporava da ovaj uopšte nije naslednik i tako da ospori akt. samo NESAVESNO lice koje primi korist od lica koje je izršilo smetanje. ja ću biti tuženi. Ovde tuženi tvrdi da nisam bio držalac u času smetanja.• • OBRAZLOŽENJE – sud navodi razloge zbog kojih je doneo rešenje. nekad se i u državinskoj parnici upušta u pravna pitanja!!! Treba napomenuti da su TUŽBE ofanzivna sredstva. to smetanje. legitimaciju. jer imam korist. TUŽBA SE PODNOSI. koje izvrši neko drugo lice. ali više nije ili nije uopšte bio. koja može biti osnovana ili neosnovana. legitimisan) – onaj ko ima pravo na državinsku zaštitu. PRIGOVORI SE ISTIČU. ako jeste držalac ima akt. a u posesornom samo ograničen arsenal. Prigovor promašene pasivne legitimacije (tuženi nije pas. Naslednik smetaoca je pasivno legitimisan! Ovo su tri slučaja. broj prigovora: 1.. Prigovor je obična tvrdnja. ako neko otme bicikl i da meni taj bicikl. Prigovor nedostatka aktivne legitimacije (tužilac nije akt. s tim što im je važnost podjednaka! Ovde je važno kakvi prigovori se mogu upotrebiti. U petitornom sporu se mogu istaći bilo koji PRIGOVORI. koje treba upotrebljavati. ZBOG SLEDOVANJA se na strani tužioca može naći i onaj ko nije bio u času smetanja držalac. Npr: tužilac je bio držalac. 1. nastavljamo dalje sa PRIGOVORIMA: 36 .

s obzirom da laici ne razumeju kako neko ko je lopov dobije posesorni spor! O ovome nešto malo više u knjizi na strani 51. Manjiv držalac nema zaštitu samo prema onome u odnosu na koga je on lično manjiv!!! 2. Ovde se ne osporava da sam uradio to što sam uradio. zbog volje! Onaj ko smeta državinu. smeta. manjvost znači da je tužilac stvar uzeo od tuženoga putem sile. a ima izuzetan pravno-politički značaj. gde smo se sporili oko toga imam li ja pravo da činim ono zašta me je tužio. narušava. Prigovor PREKLUZIJE – neblagovremeno podnošenje tužbe. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Čemu služi državinska zaštita? Zašto se štiti faktička vlast? 1. tuženi kaže – ja sam povratio tu državinu na neki način putem samopomoći (možda čak i manjiv način) 3. Državina se štiti zbog zaštite ličnosti držaoca. 2. Državina se štiti. to je pravnosnažno). pretnje. napada na moju volju! To je deo moje ličnosti. Prigovori APSORPCIJE – da petitorni spor upija posesorni. akt. jer ne poštuje volju te ličnosti. prigovor manjivosti.. Tuženi se poziva na pravo da čini ono zašta je tužen. samo u slučaju nasleđivanja. leg. pas. To je nepoštovanje ličnosti. Lista prigovora. prigovor apsorpcije + PRIGOVOR JAČEG PRAVA (tek će biti novim propisima uveden. prinude. 3. tuženi kaže tužiocu – ti si manjiv držalac u odnosu na mene. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! 37 . jer se time štiti pravo (u čijem je sastavu i državina). tuženi kaže da je to uradio u roku za samopomoć (30 dana od kada je ovaj prvi izvršio smetanje) 5. koji uključuju i ispitivanje pravnih pitanja ili samo faktičkih pitanja: 1. znači napada moju ličnost. Prigovor MANJIVOSTI državine: 1. DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. Faktička: prigovor prekluzije.3. Dakle. Tuženi kaže – dobio sam petitorni spor protiv tužioca. tj. leg. jer najveći broj držalaca ima i pravo da budu držaoci! Lopovi su u manjini! Ovde se štiti većina slučajeva! 2. ). već samo da nije blagovremena tužba! 4. tj. tuženi kaže da tužilac jeste manjiv držalac u odnosu na njega.. Dakle. samo u slučaju nasleđivanja. poziva se na presudu iz PETITORNOG SPORA i to na PRAVOSNAŽNU ODLUKU (kad je ceo spor završen i kad žalba prodje. i pas. I pravna pitanja: akt. legitimacija. tačka 175.

zakupac vrši prepravke u stanu. odnosno pribiranju plodova). Smatra se da je u redu da POSREDNI DRŽALAC uživa državinsku zaštitu i u odnosu NA NEPOSREDNOG DRŽAOCA. tj. u slučaju da neposredni prekorači granice svoje neposredne državine (npr: plodouživalac menja suštinu stvari. ZAŠTITA SUDRŽAVINE ZOSPO određeno je da sudržalac uživa zaštitu i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima. jer nema ni poslednje mirne državine. kao i sužavanje obima njegove faktičke vlasti ili njeno otežanje. ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja faktičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini. Ovo podrazumeva i potpuno istiskivanje jednog sudržaoca iz državine.NEPOSREDNI DRŽALAC uživa zaštitu u donosu NA SVA LICA (npr: plodouživalac može državinskom tužbom tužiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari. primi nekoga u stan). sud može dozovoliti tužiocu prolaz preko tuženikove njive da ne bi propala tužiočeva letina na susednoj njivi. ali neće da se iseli. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Šta se dešava sa državinskom zaštitom kada tabularna državina nije praćena faktičkom vlašću? Imamo nekoliko situacija. 38 . Ovde ide PETITORNA tužba. Sticalac se uknjižio. ali nije još ušao u posed. nema NEPOSREDNU DRŽAVINU: 1. Prenosilac je prodao stan. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana. 2. NAREDBE koje se primenjuju u IZVRŠNOM POSTUPKU radi otklanjanja = sprečavanja nasilja ili nenaknadive štete. podstanar bez saglanosti vlasnika stana. ne prejudicirajući time ishod spora). 3. PRIVREMENE MERE U DRŽAVINSKOM SPORU U toku državinskog spora sud može odrediti privremen mere. Ovde nema državinske tužbe. ako je neposredni držalac pravno nezainteresovan (npr: ako zakupac ne preduzima ništa protiv smetanja koje je izvršio sused). čime se ne prejudicira rešenje državinskog spora (npr: u slučaju smetanja državine prolaza. Slučaj CESIO VINDIKACIONIS – sledi državinska zaštita. POSREDNI DRŽALAC može tražiti zaštitu. Slučaj KONSTITUTUM POSESORIUM – sledi državinska zaštita. tj.

Sprečava se da eventualni akt neprava izazove seriju takvih akata. . a on to neće. lice. može se zahtevati u izvršnom postupku u roku od trideset dana po proteku roka (paricionog) koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.Iz važnih razloga konkretnog slučaja. nego se zahteva izvršenje ranije donetog rešenja. Dakle. 39 . . pristupa se prinudnom oduzimanju stvari i predaji tužiocu. ne podiže se nova tužba. naplatiće mu se kazna koja je zaprećena rešenjem. jer došlo bi do toga da nezakonit i nesavestan držalac ne bi bio zaštićen u odnosu na novog nezakonitog i nesavesnog držaoca. Izvršenje rešenja kojim se tuženome nalaže izvršenje određene radnje. Protiv rešenja donetih u parnici smetanja državine revizija nije dozvoljena. tj. pristupa se naplati novčane kazne kojom mu je zaprećeno i zapretiće se novom kaznom. u slučaju ponovnog smetanja državine. sud može odlučiti da žalba ne odlaže izvršenje REŠENJA. a ovaj u ondosu na sledećeg itd. angažuje se 3. Ako tuženi ne izvrši predaju stvari. Smisao državinske zaštite Pre svega u tome što je to brza zaštita onih. koji su najverovatnije u pravu. onih koji su imaoci prava koja ih ovlašćuju na državinu. Ako tuženi prekrši zabranu ponovnog smetanja. a ako ne izvrši odgovarajuće radnje. koje će na teret dužnika da ih izvrši. Kada je u pitanju radnja koju tuženi mora lično izvršiti. ma koliko se puta smetanje ponovilo. tako da se postupak konačno završava pred drugostepenim sudom.

prosto služenje sa stvari 3. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica Ograničenje mora biti: 40 . pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava. plodove iz neke stvari 4. pravno 5. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist. čak i stvar uništiti (ius abusus) b. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2.ODAVDE IDE SVOJINA IZ POWER POINT PREZENTACIJE PROFESORKE CHAVOSHKI + OVAJ MALI DODATAK KOJI SAM UHVATIO NA VEZBAMA!!! Sledi mali dodatak: Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a.

2. Ovo može kada su u pitanju RES NULLIUS (ničije stvari). protivrečno – npr: neko upotrebljava moj žig 10 godina. ja to znam. Imamo jos ukupno 8 vidova zloupotrebe prava iz uporednog prava: 1. a to je samo jedna pravna činjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom). npr: komšija mi uđe jedan do 5 cm u dvorište svojom gradnjom i ja mu tražim restituciju 7. ali to mogu biti. beskorisno – koristiti pravo bez koristi 3. npr: sklapanje braka radi dobijanja državljanstva). APSOLUTNO STICANJE svojine – kada zasnivamo pravo svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine. a mi biramo goru opciju 8.• • • • • • legitimno legalno proporacijalno neophodno susedska prava zloupotreba prava (to je nedopušteno vršenje prava. gde nemamo prethodnika ili slučaj kada zasnivamo pravo svojine na stvarima u društvenoj 41 . nemoralno 5. Jedan vid je predviđen ZOO i ZOSPO i to je PROTIVCILJNO VRŠENJE PRAVA. nepravično 6. kao i svakog drugog subjektivnog prava. koje nazivamo OSNOVIMA = NAČINIMA STICANJA SVOJINE (postoji i pojam način sticanja u užem smislu = modus acquirendi. ali onda iznenada pokrećem tužbu 4. neprimereno – kada imamo dve solucije. protivciljno STICANJE PRAVA SVOJINE – za sticanje prava svojine. potrebno je postojanje određenih pravnih činjenica. šikanozno (škodljivo): tu imamo subjektivni element – nameru škođenja i objektivni element – nastalo škođenje. NAČINI STICANJA SVOJINE mogu biti apsolutni ili relativni. nesrazmerno – tu je interes nesrazmerno mani od štete.

ugovori: o poklonu. ali on nema pravo svojine. eksproprijacija) 4. tri različita skupa pravnih činjenica za prenos svojine: 1. Ovde imamo mogućnost: 1. gde imamo prethodnika. već neko drugo pravo izvedeno iz društvene svojine. STICANJA PRAVA SVOJINE NEZAVISNO OD VOLJE PRETHODNIKA 2. NAČINI STICANJA PRAVA SVOJINE su redom: 1. npr: održaj) STICANJE SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA (pravnog posla) SA PRETHODNIKOM (prethodnim vlasnikom) Postoje 3 sistema. nasleđivanje 3. RIMSKI (naš sistem) FRANCUSKI On je najprostiji. tj. STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU VOLJE PRETHODNIKA . javno obećanje nagrade) ili jedan od tvoraca prethodni vlasnik (dvostrani pravni poslovi. već je objekt nečijeg prava svojine. 42 . RELATIVNO STICANJE svojine – zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika. pravni posao 2. FRANCUSKI 2. upravni organ (konfiskacija. na osnovu odluke državnog organa: i. tj. o trampi. o kupoprodaji). sudski organ ii.svojini. tj. Traži se svojina prethodnika. na osnovu samog zakona (skup pravnih činjenica kojim se prenosi svojina.je sticanje na osnovu pravnog posla. čiji je jedini tvorac prethodni vlasnik (jednostrani pravni poslovi: testament. NEMAČKI 3.

Po dve na svakoj strani. dve izjave volje. svojina je prešla. tj. tj. tj. ali samo licu D preda stvar. Prvi sporazum je obligacionopravni ugovor – da će predati stvar i preneti svojinu. Uslovi: 1. Kada ne važi translativno dejstvo ugovora (odredbe o ovome u Franc. predaja (kod pokretne. Došlo je do neosnovanog obogaćenja. U Francuskoj upis u javne knjige nema konstitutivno dejstvo. tj. stvarnopravni ugovor = apstraktan ugovor = izvršni ugovor = ugovor raspolaganja. 3. prodavac nema svojinu više. D postaje vlasnik samo ako je savestan. Ako je došlo do prenosa bez te jedne činjenice. To je ugovor raspolaganja. to je saglasnost obojce o prenošenju i primanju prava svojine – “prenosim svojinu” i “primam svojinu”. C i D napravi ugovor o kupoprodaji. hoće li pribavilac ostati vlasnik?! E. Ovo je uređeno dispozitivnom normom. Ovo je ugovor obvezivanja. nema osnova. građ. bez valjanog osnova je prešla svojina. kada imamo višestruko otuđenje. ugovornici mogu drugačije da dogovore. su dovoljne za prenos svojine. već je to samo zaštita 3. Ovde se vidi CAUSA. kojim se izvršava obaveza koju smo prihvatili 4. dva puta po dve izjave volje. svojina prethodnika. i 4. Drugim sporazumom se obaveza izvršava. npr: vlasnik A sa licem B. to zavisi od toga da li je 3 ili četiri činjenice. Sve ovo potiče od čuvanog pravnika Savinjija iz 19. a stvarnopravni ugovor ima causu! Da li je pravno važno za pravni odnos da li su svega 3 ili četiri činjenice? Jeste. manipulacija kod nepokretne stvari = upis u javni registar) 1. tj. lica. On je video u kupoprodajnom ugovoru 2 ugovora. dispozitivna je odredba. kad su u pitanju generično određene stvari 3. bez punovažnog ugovora. njegov prenos nema causu. NEMAČKI SISTEM – je najsloženiji u pogledu činjenica koje su važne ili ne. zakoniku): 1. da je prethodnik vlasnik + još tri pravne činjenice (nisu uvek sve tri potrebne za prenos svojine) 2. tj. To je pravni značaj ovoga da li su 3 ili 4 činjenice. veka. dakle kad ugovornici drugačije odrede 2. jer kakva će biti dalja pravna sudbina te stvari. Zato može stvar da 43 . dakle.Translativno je dejstvo ugovora (u trenutku zaključenja ugovora svojina prelazi na pribavioca).. tj. obligacionopravni ugovor = kauzalni ugovor = osnovni ugovor = ugovor obvezivanja – pravni osnov. onda prethodnik ima PREOBRAŽAJNO PRAVO. saglasna izjava volja 3. tj. tj.

Kod nas su isto potrebne 3 činjenice za prenos svojine. lica: Kod nas mogu i da tražim od svih 3. Mogu da tražim i od njega stvar. ali su kod nas katastrofalne. jer sam vlasnik. a tamo kao neko ko nema svojinu. jer je poklonio dalje. Upravo zato nam poskupljuju život! Krediti su skuplji! 44 .traži nazad putem ovog instituta neosnovanog obogacenja i da uspostavi pređašnje imovinsko stanje. one su najbolje i najpedantnije u Nemačkoj i Švajcarskoj. Ponovno sticanje svojine. ali samo ako je nesavestan. Što se zemljišnjih knjiga tiče.ovo u Srbiji. a kod nas je važniji INTERES VLASNIKA. Nemački sistem vodi više računa o PRAVNOM SAOBRAĆAJU. Ako stvar više nije kod pribavioca. dok obligacionopravni zahtevi stare – ovo u Nemačkoj. ali pod otežanim uslovima. lica. Posledice po 3. dok nešto manje u Austriji. onda je taj treći stekao svojinu. s tim što kod nas tražim stvar kao vlasnik. Razlog tome je što stvarnopravni zahtevi ne zastarevaju . Tražiće i stvar i državinu i da mu se vrati pravo svojine. a ostaje mi naknada štete od onog drugog. dok u nemačkom sistemu mogu da tražim.

On ima samo obligaciono dejstvo. sa tim da mu je ovaj pričuva nekoliko dana!!! Iz ove činjenice da SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. npr: prodavac preda kupcu stvar. plodovi koje stvar da pripadaju prodavcu 3. ima i drugih mogućnosti koje se onda ističu posebno. 3. a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige ili prenos tapije. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC proizlaze važne pravne posledice: 1. Zato je ugovor samo PRAVNI OSNOV. razmena. 45 . član 35. a pravi kupac može samo zahtevati povraćaj cene. Međutim. sam uspostavi državinu. te bez obzira na to što prodavac ima ugovornu obavezu da stvar preda i prenese svojinu i što može na to i sudskim putem biti nateran. rizik slučajne propasti individualno određene stvari snosi prodavac 2. sam po sebi ne prenosi svojinu. ipak. SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. da ne zna i nije mogao znati da je lice A napravilo više ugovora). VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC. protivno volji prodavca. prodavčevi poverioci mogu prodatu. ali mora biti savestan (tj. poklon) – ovaj ugovor nije dovoljan. sama predaja mora da bude upravljena na prenos svojine ŠTO SE PRETPOSTAVLJA. postoji ustanova višekratnog otuđenja. a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraživanja 4. ali licu C preda stvar. ako ju je isplatio. ugovor upravljen na prenos svojine: kupoprodaja.taj modus je kod pokretnih predaja. MODUS AKVIRENDI . a za prelaz prava potreban je još jedan momenat – NAČIN STICANJA U UŽEM SMISLU (modus akvirendi). kao i naknadu štete zbog neizvršenja ugovora Takodje. svojina prethodnika (dakle. jer kod nas ugovor nema translativno dejstvo. Ako kupac. vlasnik će postati taj drugi kupac (samo ukoliko je savestan – ovo je pretpostavka koju prvi kupac treba da obara). derivatno sticanje – kod koga je važno da je prethodnik vlasnik) 2. Npr: lice A ima kupoprodajni ugovor i sa licem B i C i D. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome. JER je sam ugovor upravljen na prenos svojine. Lice C je novi vlasnik. Ova predaja mora da bude akt volje prodavca. on neće postati vlasnik. već samo MANJIVI DRŽALAC. tj. ako mu je prodavac ne da. ZOSPO. Takođe. punovažan pravni osnov (tj. kupac nema pravo da sam uzme stvar.NAŠ SISTEM – RIMSKI Uslovi: 1. tj. na osnovu njega nastaju određena relativna prava.

A 100 POSTO JE ČVRSTA SIGURNOST VLASNIKA! Međutim. a sve zbog situacije kada imamo sticanje od vlasnika koji je neovlašćen da prenese svojinu! Ovo nije ustanova Rimskog prava. možemo ništa nemati i održaj leči sve! Ovo sticanje od nevlasnika ili ti neovlašećnog ne postoji svuda u svetu. koji nema ovlašćenje raspolaganja 2. tu imamo dve situacije: 1. već Austrijskog građanskog zakonika. kada stvarno nije vlasnik. ni ovlašćenje Ova metoda sticanja omogućava sticanje samo kada je to nedostatak – svojina prethodnika ili prethodnikovo ovlašćenje raspolaganja! Dok održaj omogućava sticanje kada SVE NEDOSTAJE. već to zakonodavac određuje na osnovu toga koliko mu je važno da imate posla sa vlasnikom i koliko zaista ne želi da pređe preko te mane. ako ne mogu kao gore. onda kako mogu! Dakle. te ne uvodi ili uvodi ovu ustanovu. Prvo je uže primenjivo – sticanje od nevlasnika! Drugo je šire primenjivo – sticanje održajem! STICANJE OD NEVLASNIKA – se pogrešno zove tako.predajaVrste predaje su obradjene kod DRŽAVINE!!! ALTERNARTIVE REDOVNOM NAČINU STICANJA SVOJINE. pravni poredak reaguje tako što otvara alternativne metode sticanja! Dve su takve mogućnosti da se pribavi svojina kada ne može na osnovu ugovora. Dakle. kada ne može redovan način sticanja. tj. ako je prethodnik i dalje vlasnik. tj. pa nema ni svojinu. U tom sistemu NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE 100 POSTO JE ŽRTVOVANA SIGURNOST PRAVNOG PROMETA. tj. postoje sistemi koji prave kompromis ili štite više jedno ili više drugo! 46 . jer je bolje i preciznije govoriti “STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG”. neovlaščenog vlasnika.

3.) pravni posao uperen na prenos svojine. Savesnost pribavioca u trenutku predaje (da nismo znali da taj nije vlasnik ili nema ovlašćenje) (što više uslova. POSEBNI USLOVI (ALTERNATIVNO SU POBROJANI. da popravi stvar. jer onda je punomoćnik i to je onda sticanje od vlasnika preko punomoćnika). a ne dobročin pravni posao. zalogoprimac. pribavljanje od onoga kome je vlasnik POVERIO STVAR (POVERENIKU) Ovlašćeni trgovac – je ono pravno ili fizičko lice koje je ovlašćeno da stavlja u promet upravo takvu stvar kakvu smo pribavili. to se više štiti svojina) + (na sve ovo gore) jedan od 3 dodatna alternativno postavljena uslova: 1. pribavljanje od lica koje je ovlašćeno (ovlašćeni trgovac) da baš takvu stvar stavlja u promet 3.. Dražba = nadmetanje. prodaja uz odobrenje vlasti.. lice po ugovoru o delu. pribavljanje na javnoj prodaji (dražbi) 2. tj. OPŠTI USLOVI (KUMULATIVNO SVI) + ŽIVOTNI SLUČAJEVI. od onoga kome je vlasnik poverio da mu vrati stvar (a ne radi otuđenja. 2. ali to je učešće javnog organa vlasti (zato je to oficijelna prodaja). pritežaoci ili neposredni držaoci prava).. Javna prodaja (obična javna prodaja = dobrovoljna) – zakonom nije formulisano šta to znači. Način sticanja MODUS AKVIRENDI (predaja=tradicija=prenos državine) 4. Prinudna javna prodaja vrši se u organizaciji suda u izvršnom postupku (zaplena stvari i nude se posle na toj prodaji). A POTREBAN SAMO JEDAN) OPŠTI USLOVI su KOD POKRETNE STVARI: 1. IUSTUS TITULUS – osnov uperen na prenos svojine.Naše rešenje je isto kao u predratnom pravu i po njemu za sticanje od neovlašćenog potrebno je: PRAVNE ČINJENICE. punovažni (ne rušljivi ili nepostojeći. tj. Teretan. Ovde je opravdanje u stvari poruka vlasniku da razmišlja kome daje stvar! 47 . ostavoprimac.. npr. Ova prodaja nema veze sa pričom sticanja od neovlašćenog i za nju važe druga pravila! Pribavljanje od poverenika – tj.. a on izigra poverenje i proda stvar (npr: poslugoprimac.

jer zakonodavac bira kako će ga konstruisati. e. postoji prekluzivan rok od 1 godine. na osnovu pravnog posla sa vlasnikom. CILJ ODRŽAJA je da pretvara faktičko stanje u pravno stanje (je reakcija da se stane na kraj neskladu faktičkog i pravnog stanja. 31. a ako je i on stekao derivatnim putem. a od 1980. u ZOSPO. tj.Dakle.je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme. da se utvrdi ko i kako se ponaša. tj. zak.. stekne svojinu! Ovo je IZUZETNO!!! Opisuje ga čl. Ovde se menja svojina sa jednog na drugi subjekt prava. tj. da li kao vlasnik ili ne). počev od dana kada je izgubljena svojina ODRŽAJ (usucapio) . sve su ovo uslovi kada se štiti pravni promet na račun pravne sigurnosti vlasnika (žrtvovan opravdan interes vlasnika)! To je tzv. ipak. da ponovo postane vlasnik. nemam ugovor. stvar za njega mora imati naročiti značaj (što je slobodna sudijska procena) 2. iako je stekao derivatnim putem. iz praktičnih razloga će se pozivati na održaj vlasnici koji su pravo svojine stekli derivatnim putem. To je ex lege = sticanje po sili zakona (član 28-30 ZOSPO). Taj dokaz je težak i nekad nemoguć. Uslovi za ponovno sticanje svojine: 1. Nije održaj svuda u svetu isti.. Takođe. jer se ne traži. Dovoljno je da DOKAŽE ZAKONITOST SVOJE DRŽAVINE. nisam upisan u zemljišne knjige. Alternativa je redovnom sticanju. Zašto? Zato što sticanje na osnovu pravnog posla sa vlasnikom podrazumeva i punovažnost osnova i postojanje modusa i postojanje svojine na strani prethodnika. jer vlasnik ima pravo da traži ponovno sticanje svojine.. originerno sticanje! To sve. nije definitivan gubitak. 48 . Živim u stanu 20 godina. tj. CILJ ODRŽAJA može biti i dokazivanje prava svojine (npr: ja jesam vlasnik. a ne mogu to da dokažem. pa se zato posle određenog vremena vlasnik može pozvati na pravila o održaju. tada održajem dokazujem). onda i postojanje svojine na strani njegovog (prethodnikovog) prethodnika i tako redom. a kod vanrednog održaja čak ni to. Održaj kod nas je uređen u tradiciji recipiranog rimskog prava i Austrijskog građ. dok se savesnost pretpostavlja i ne mora se dokazivati.

Potrebna je SUDSKA DEKLARATIVNA ODLUKA. predviđa da zastari reivindikacioni zahtev. Osnovna ideja je što više uslova za održaj. Punovažan. međutim. SVOJINSKU DRŽAVINU (to od vrsta državine) + 2. jer sam dokazao održaj. nema prevare. jer se njime nesklad okončava. to je kraće vreme potrebno i obrnuto! Manje uslova – duže vremena! Ovde imamo: SVOJSTVA DRŽAVINE + ROK = ODRŽAJ (STICANJE SVOJINE)! REDOVAN ODRŽAJ (usucapio ordinario) zahteva: 1. SAVESNOST SE PRETPOSTAVLJA. potajno uzeo.. ZAKONITA (to se dokazuje na sudu. tj. ZASTARELOST (i dalje postoji. KVALITETE DRŽAVINE: SAVESNA (to se pretpostavlja). prvo rešenje – neograničena reivindikacija. PRAVA (To se dokazuje na sudu. Rečeno je da je u nekim sistemima vlasnik uvek zaštićen. prisilio. Ovo je NAČIN. KRAĆE VREME (pokretna 3 godine. samo SAVESNA DRŽAVINA + 2. tj. tj. knjige. nepokretna stvar 20 godina) SAVESNOST Da li se savesnost traži tokom celog roka? DA. TE SE NE MORA DOKAZIVATI. a sa tom odlukom se onda mogu upisati u zemlj. tj. Drugo rešenje je ODRŽAJ. pa samo donekle menja situaciju. jer nisu utemeljeni u logici). pa onaj kod koga je stvar može da vrati stvar ako želi) ili PREKLUZIVNO (fatalno). tj. a ne racionalni nazivi.. a to je da predviđa da reivindikacija zastari. samo sud može da kaže da je to to – da sam ja vlasnik. kod nas postoji: 1) ODRŽAJ i 2) STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG! Ovo. ROK (pokretna 10 godina. tj. 49 . ima valjan pravni osnov. želi da ostavi nesklad između faktičkog i pravnog stanja. tj. faktička prerasta u novu pravnu situaciju! Postoje dve vrste održaja: redovan i vanredan (ovo su tradicionalni. onaj koji je podesan za sticanje tog prava). SISTEMOM NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE.) + 3. nepokretna stvar 10 godina) VANREDNI ODRŽAJ (usukapio ekstraordinario) zahteva: 1.

da znam da nije vlasnik. Dakle. tj. Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja. Savesnost kod vanrednog održaja – ona se odnosi na bilo koju činjenicu koja nas je onemogućila da postanemo vlasnik. Rok teče neprekidno. iako su kogentnim normama uređeni. Čavoški. ***Prof. mi tu verujemo da jeste vlasnik. Vodinelic nudi rešenje TROSTEPENOG ODRŽAJA i to smo dobili kao dodatak od prof. tj. kao poslednji dan roka se računa sledeći radni dan. da nisam znao ili mogao znati da lice nije vlasnik. priračunavanjem i zastojem! 50 . Npr: moja savesnost kod redovnog održaja se tiče toga šta sam mogao ili morao da znam o tom licu od koga stičem.Razlika savesnosti kod redovnog i vanrednog održaja? Razlika potiče od same funkcije ova dva održaja. jer stičemo od lica koje nije vlasnik stvari. kao kod sticanja od nevlasnika. nedeljama. Savesnost kod redovnog održaja – se odnosi na to da prethodnik nije vlasnik. mesecima i godinama. Ako kraj roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi. KOD ODRŽAJA DOKAZUJEM POČETAK I KRAJ DRŽAVINE! RAČUNANJE VREMENA se vrši po pravilima ZOO i SHODNO se primenjuje na ZOSPO. da steknemo. tj. Rok može biti kraći ili duži. Npr: zabluda kod indentiteta stvari (u bioskopu je mrak i uzmem tuđu stvar slučajno). Rok može biti određen u danima. Što se tiče rokova. To leči savesnost. Vreme potrebno za održaj počinje teći onoga dana kada je držalac stupio u državinu stvari. rokovi se menjaju: prekidom. nedelje i praznici se ne oduzimaju.

između bračnih drugova 2. onda ide PROTEKLO VREME + NOVO VREME. ZASTOJ: • • Slabije smeta za rok. ostaje da lice B treba da drži drugih 50 procenata vremena. kod koga se našla stvar lica A. Imamo sada lice B. a to je 10 godina. sledbenik i prethodnik su jednaki uzukapijetni – iste vrste. Dakle. koje stiče na osnovu redovnog održaja. tj.5 godina! Dakle. tj. polovinu – 5 godina! Ukupno su lice A i lice B držali stvar 6. koje je potrebno za vanredni održaj. između roditelja i dece 51 . kada su uzukapijenti iste vrste.PRIRAČUNAVANJE: 1. licu B treba 10 godina za tu pokretnu stvar. a ko u ulozi vlasnika: 1. te lice B drži stvar u vanrednom održaju. u roku od 3 godine i držalo je stvar 1. najbolje je izraziti proteklo i preostalo vreme u procentima i voditi računa o vrsti održaja! Okolnosti koje utiču da rok ne može da teče: ZASTOJ i PREKID. onda. npr: za pokretnu stvar sledi: Imamo lice A. a kako je lice A držalo već 50 posto vremena.5 godinu. kada uzukapijenti nisu jednaki. 50 procenata potrebnog vremena. Prema zastoju vreme potrebno za održaj ne teče u dole navedenim situacijama. 2. ali 50 posto onog vremena. tj. bez obzira ko se našao u ulozi uzukapijenta.

) • Uticaj uzroka zastoja može biti dvojak: 1. održaj ne može nastupiti. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO PRE NEGO ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ UOPŠTE POČEO TEĆI. a zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava (kada sudovi ne radi zbog elementarne nepogode – zemljotres. između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici. Imamo dve podvrste: 1. slabiji zastoj = zastoj sa slabim dejstvom (primer za vojsku) 52 • • . održaj ne teče protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu. vreme potrebno za održaj ne teče za sve vreme za koje vlasniku nije bilo moguće. između štićenika i organa starateljstva. odlaže se početak roka. rok neće teći za sve vreme dok se on nalazi na vojnoj dužnosti. za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi 4. rok za održaj teče bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne. sve dok traje taj radni odnos 7. Uostalom.3. rok nastavlja da teče i ranije proteklo vreme se računa (npr: ako je isteklo dve godine uzukapione državine i to pre odlaska vlasnika na VOJNU DUŽNOST ZA VREME RATA. održaj ne teče protiv vlasnika koji se nalazi na VOJNOJ DUŽNOSTI ZA VREME MOBILIZACIJE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATA 6. Protiv vlasnika koji se nalazi na ODSLUŽENJU VOJNOG ROKA ILI NA VOJNOJ VEŽBI. to je faktičko pitanje o kojem odlučuje sud. pre nego što proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno poslovno sposoban ili od kada je dobio zastupnika. rok će početi da teče tek kada vlasniku prestane vojna dužnost) 2. njegov tok se zaustavlja i vreme ne teče sve dok uzrok zastoja postoji. kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili član njegove porodice. a kada taj uzrok nestane. dok ta zajednica postoji 5. a po prestanku te dužnosti biće potrebna još godina dana da uzukapijent postane vlasnik /pokretne stvari/ na osnovu redovnog održaja) • Protiv vlasnika koji je maloletan ili drugo poslovno nesposobno lice. vreme potrebno za održaj teče. ali ako ovakav vlasnik nema zakonskog zastupnika. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO NAKON ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ POČEO TEĆI. koji počinje teći kada taj uzrok prestane (npr: ako je uzukapiona državina nastala dok se vlasnik nalazio na VOJNOJ DUŽNOSTI. ali održaj ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka.

Naravno. u slučaju da se ovo priznanje izvrši nevlasniku. Kada treće lice postane vlasnik (npr: po pravilima o sticanju od neovlašćenog). jer gubi sve. Tako sledi: 1. Ovde sami pronalazimo razloge za prekid. Propast same stvari. Kada uzukapijent vlasniku prizna svojinu („Jeste. Čim sam postao nesavestan (kada sam saznao ili mogao saznati da nisam vlasnik) dolazi do prekida roka. pa se nastavlja) PREKID: • Jače smeta za rok. Ako je državina vraćena u roku za samopomoć ili državinsku zaštitu (za oba su rokovi 30 dana i godinu dana). tj. a bez svojinske državine nema održaja. priroda zastarelosti (slabe prava) je drugačija od održaja (gube se prava). držim tvoju stvar. jer nema svojinsku državinu. 5. ako uspe. celo prethodno vreme. To je ideja – nedostaje nešto što je neophodno za sam fenomen održaja. za vlasnika. održaj se prekida od časa podnošenja tužbe. već se SHODNO (tj. Fizička i pravna (pravna – kada zakon isključi mogućnost da se na toj stvari ima svojina). sve propada. 2. Da se ne bi dogodila da rok za održaj prodje zbog dugog suđenja. dejstvo mu je jače od zastoja za uzukapijenta. Razlozi za prekid – ZOSPO nema u pogledu prekida i zastoja svoje odredbe. Kada vlasnik tuži držaoca i traži državinu. u stvari. 6. Državina – ako lice (uzukapijent) izgubi državinu. jači zastoj = zastoj sa jakim dejstvom (vreme se prekida. 53 . Ovo pod uslovom da sa tužbom uspe (dužina tog procesa zavisi od ažurnosti sudije). sledi da nema PREKIDA. 3.“). upućivanje u mrak. prekid je fatalan po proteklo vreme. dakle samo sa pravosnažnom odlukom. Svi razlozi za prekid upućuju na ono što je elementarno kod održaja. Međutim. 4. onda to nije ovaj slučaj. vrši pravo svojine (postavlja zahtev da mu se vrati stvar). sve vreme propada. Ovde nemamo nesklad između faktičkog i pravnog stanja! To je elementarno. jer nema održaja bez savesnosti. menja se šta treba) primenjuju odredbe roka o zastarelosti (regulisano u ZOO).2. Savesnost državine – dovodi do prekida. pa je ovo.

već ću na njima steći susvojinu. plodovi i sve koristi koje je stvar dala u međuvremenu pripadaju novom vlasniku 2. tj. već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta! ODRŽAJ IMA RETROAKTIVNO DEJSTVO. u protivnom prestaju (s tim što i u pogledu njih treba da istekne vreme održaja) ako je uzukapioni držalac do stvari došao bez naknade. ukoliko imamo dugogodišnje nevršenje prava svojine i stvar se nalazi kod drugoga + ispunjeni su određeni uslovi UZUKAPIONE DRŽAVINE.EFEKTI ODRŽAJA . bez obzira na savesnost uzukapijenta u pogledu tih prava • Ovo je VANKNJIŽNO STICANJE PRAVA SVOJINE. tj. Istekom poslednjeg dana roka se stiče svojina. hipoteka konstituisana pre isteka roka održaja preča je od hipoteke konstituisane posle isteka roka za održaj 3. jer to je jedno od ovlašćenja svojine kao subjektivnog prava (plus dispozicija subjekata). sva raspolaganja činjenja od strane uzukapionog držaoca se konsoliduju (sređuju. jer ako ako sam se na 1Kvkm ponašao kao vlasnik. važi da prava trećih. a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine. jačaju) i važe. Posledice: 1. Međutim. kod nepokretnosti je to upis u zemlj. jer nema potreba za MODUSOM kod održaja. morao znati. ostaju ako je uzukapioni držalac za njih znao. tada sledi prestanak svojine ranijeg vlasnika. prava trećih bi trebalo da ostanu. neću postati na 5Kvkm ako sam se na njima ponašao kao suvlasnik. uopšte. Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini! Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti.po sili zakona dolazi do promene. tj. Ovo ne znači da pravo svojine zastareva. jer istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik. a uzukapijent postaje vlasnik. vlasnik gubi svojinu. 54 . Taj upis bi imao samo deklarativno dejstvo. bila stvar kod vlasnika ili kod nekog drugog. koja su eventualno postojala na stvari. jer vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka prava. knjige (uknjiženje). a raspolaganja činjena od strane bivšeg vlasnika gube važnost PRAVA TREĆIH: • ako je uzukapioni držalac do stvari došao teretnim poslom.

pre nego što je to ODRŽAJEM STEČENO PRAVO bilo uknjiženo. moralna obaveza. tako da zakon koji je donet u svrhu evidentiranja oduzete imovine. Uzukapijent se po isteku roka za održaj može odreći održaja i tada stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika. stare se nepravde ne smeju uklanjati stvaranjem novih. REČ – DVE O DENACIONALIZACIJI Denacionalizacija je ponovno sticanje svojine (sticanje od strane nas ili naših sledbenika). onda OBEŠTEĆENJE. trampa. u svojim članovima koji govore o tome da onaj ko se ne prijavi u određenom roku gubi pravo na povraćaj svoje imovine. Kod Mađara je bilo OBEŠTEĆENJE i to po veoma niskim kriterijumima. Uspostavljeni su svojinski maksimumi. oslanjajući na javne knjige. za života – poklon. a pošto su videli da je to ogromna količina. Evropski sud je konstatovao takvu obavezu države prema građanima. bilo je i EKSPROPRIJACIJA. Takođe. upis u zemljišne knjige je neophodan da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima (singularna sukcesija je stupanje pravnog sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava i obaveza pravnog prethodnika. Bilo je i mogućnosti KONFISKACIJE. stambenih zgrada. Razlozi oduzimanja – socijalizam je težio što većoj jednakosti ljudi. Uzukapijentovi poverioci i druga pravno zainteresovana lica mogu pobijati ovo odricanje. građevinskog zemljišta. cesija.Međutim. pribavio sebi pravo. a ne smatra se da ju je uzukapijent poklonio – jedna vrsta OBLIGATIO NATURALIS. To je pravno savladavanje autoritativne prošlosti. OBEŠTEĆENJE ili VRAĆANJE U NATURI. Bilo je više nacionalizacija: privrednih grana. nisu hteli da je vrate. To nije moglo proći. pa i imovinskoj jednakosti. GRADSKO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE je do novog Ustava od 2006. Naravno. Niko se nije bunio. s obzirom da su izazvali osnovano i opravdano očekivanje kod građana i nije moglo doći do odustanka – denacionalizacija je izvršena. 55 . Poljaci su pokušali nešto slično. Kad nas će biti primarno VRAĆANJE. jeste besmislen. a ako ne može. Denacionalizacija nikad nije 100-postotna. tj. s tim što su naknade bile simbolične. Postoji više načina. sledi da po tome ne može biti štete za onoga koji je. jer ne može se unapred prekludirati nešto što ni ne znamo u kojoj meri će biti i kom obliku. u slučaju ogrešenja o Krivični zakon. ili za slučaj smrti – legat) onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja. godine bilo u državnom vlasništvu. pa su najpre evidentirali imovinu.

vlasnik zemljišta ili vlasnik zgrade) SAVESNOST (postoji nekoliko opcija). SUPERFICIES CEDIT SOLO (po starom shvatanju sve pripada vlasniku zemljišta. ovde znak (+) znači savesnost. Ovde se postavlja pitanje. SAVESNOST b. SUSVOJINA – bilo samo na zgradi. Postoje kriterijumi koji određuju da li je jedan ili drugi vlasnik svega: a. a znak (-) nesavesnost: VLASNIK ZEMLJIŠTA (+) preobražajno pravo. opciju: VLASNIK ZGRADE (-) = vlasnik zemljišta ima 1. kako dalje? Ovo zavisi od zakonodavca. tj. POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE – tj. Imamo nekoliko načina: 1. 3. VREDNOST ZGRADE I ZEMLJIŠTA (šta je vrednije) c. Ovo je kod nas . sve što se izgradi ima da se skloni. da traži rušenje zgrade 56 . bilo i na zgradi i zemljištu. POTREBE ZA OBJEKTOM (ko ima veće potrebe za izgrađenim objektom.oba objekta moraju da pripadaju jednom licu (svejedno je kome – da li vlasniku zemljišta ili vlasniku zgrade). 4. u slučaju da nema ugovornog odnosa između dva vlasnika.GRAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU – PRIRAŠTAJ Tada se zgrada spaja sa zemljištem. jer je zemlja uživala veći značaj ekonomski i politički) 2.

jer postupa u skladu sa ovlašćenjima svojine (a. . (+) (+) = ni prvi. (-) (+) = vlasnik zgrade stiče sve. SUSVOJINA (13.. a redovno je to graditelj. UDEO je deo određen prema celini. ZAJEDNIČKA SVOJINA (ZOSPO) 2. prepusti zemlju u svojinu gradiocu i traži mu naknadu za vrednost zemljišta 3. (-) (-) = ovde vlasnik zemljišta ima pravo da ne radi ništa (dispozicija subjekata) i ne znači da ako ne radi ništa – da time izjavljuje volju. jedno od njih je upravo to – da ne mora da radi ništa). dok vlasnik zgrade vređa tuđu svojinu. savesnost nije osnov sticanja i zbog toga mora doći do obeštećenja vlasnika zemljišta. naknada onome drugom se podrazumeva. njemu se dosuđuje. kojoj celini? Imamo više odgovora: 1. Ovde imamo analogiju sa prvom opcijom i može: 1. ČLAN I DALJE) 3. sledi treći kriterijum – kriterijum POREBE ZA OBJEKTOM. Međutim. ČLAN) ZAJEDNIČKA SVOJINA – je pravo svojine više lica na jednoj stvari PO ODREDIVIM UDELIMA! Udeo je važna reč! Udeo se u zakonu naziva IDEALNI DEO = KVOTA = ALIKVOTNI DEO.. ETAŽNA SVOJINA (19. da je deo stvari 57 .2. ne znaju da se gradi i oba su savesna. Deo čega? Određen prema čemu. uz naknadu vlasniku zemljišta 3. tj. Ako su jednake vrednosti ili približne. što je gore. niti drugi. prepuštanje zemlje graditelju. tj. ne može da ruši 2. da stekne zgradu i isplati graditelja ZAJEDNICE SVOJINE U našem pravu postoji zatvoren broj zajednica svojine – 3 vrste određenih kogentnim pravilima: 1. kome je potrebniji. ono što vredi više privlači ono drugo! Naravno. Ovde slede kriterijumi vrednosti.

ali ne uvek u svemu. ali niko sam. Pošto je zajednica u pitanju postoji i više prava pripadanja. reč je o tome da se radi o zamišljenim delovima. Ne može niko sve polodove prisvojiti. jer su ovlašćenja sadržinski različita! Jedno od ovlašćenja svojinskih je OVLAŠĆENJE PRIPADANJA (stvar pripada u potpunosti vlasniku). Tačno se određuje ko i kada i koliko može da drži (npr: od 7 dana ja 3 dana. To je predstava u mislima da mi pripada nešto. tj. a nad kojim postoji svojina. UDEO postoji i kod ZAJEDNIČKE SVOJINE.. tj. pripadanja udeo je – zamišljeni deo stvari (zamišljeni deo. već se tiče OVLAŠĆENJA KOJA ČINE PRAVO SVOJINE. Kod OVLAŠĆENJA (prava) PRIPADANJA UDEO je zamišljeni deo samo stvari. udeo u samoj stvari. Svaki zajedničar ima samo odrediv udeo (da se može odrediti. To su delovima u mislima određeni. Vodinelić misli da je UDEO sve to. ali nisu određeni. SUSVOJINE i ETAŽNE SVOJINE. udeo je mera u vrednosti koja se dobija posle teretnog raspolaganja. ostalim ovlašćenjima koje čine to pravo. onda udeo znači udeo u pravu. pa tako ja nemam 4 noge. Pravo pripadanja kod zajedničke svojine znači da je udeo u objektu svojine. a kod ostalih prava udeo je – mera u vršenju određenog ovlašćenja. da je vršenje prava svojine između zajedničara i suvlasnika Profesor V. moje je dete).. Npr: kod PRAVA KORIŠĆENJA (prisvojiti plodove) – to je onda deo od plodova koji stvar daje. Sa stv. stolice – ja imam određeni deo – IDEALAN DEO!). Mogu isto da kažu “NAŠE JE”! Npr.2. pravo svojine. a ne realnim delovima. Kada je reč o državini – to je udeo u pravu da se bude držalac. odrediti njegovu veličinu = meru). a on dasku stola! To su zato IDEALNI = ZAMIŠLJENI. niko u celosti. tj. kada nas dvojca imamo jedan sto. jer se tu svojina deli 3. ali u svakoj čestici. već svako sa svojim pravom prisvajanja ima određeni deo – kvotu. Kod zajedničke svojine postoje udeli koje možemo odrediti. npr. a ne cela stvar. Po završetku svojinske zajednice (npr: posle prodaje). Kada je reč o ostalim ovlašćenjima. 58 . Udeli su odredivi. da je deo prava svojine. da je deo vrednosti stvari zajedničara i suvlasnika 4. pa svako od njih kaže da mu pripada DEO stvari. Pravo pripadanja znači pripadanje nekog objekta određenom subjektu (moje autorsko pravo. a ne MATERIJALNI = REALNI delovi.).

neki slučajevi susedskog prava (neki zid. o svemu se zajedničari dogovaraju. ne upravnog akta. kada prestane zajednička svojina. 59 . tj.. sanaslednike. porodična zajednica = domaćinstvo. a to su one koje su u interesu svih i to po razumnom toku stvari: • • • • da se spreči propadanja zaštita stvari hitno potrebne radnje samopomoć i tužba Prestanak: 1) voljno ili 2) po sili zakona – čim propadnbe stvar.Dokle god udeli nisu određeni. Svi imamo sva prava. etažni vlasnici u jednom slučaju. to je onda SUSVOJINA. nezavisno od veličine udela. Dakle. Dakle.). a stvar njima! Raspolaganje udelom je moguće kod zajedničke svojine. drvo na samoj međi). sve što stičemo stičemo kao zajedničku svojinu. nastaju ex lege kada se steknu sve činjenice.. a inače oni mogu dogovoriti kako god žele.. Tu imamo numerus clausus – samo oni slučajevi koje zakon odredi: bračna zajednica. Udeo pripada jednome.. Svaki zajedničar ima sva svojinska ovlašćenja. Za neke zajedničare u slučaju spora važi presumpcija o veličini udela. Svi glasovi vrede isto. Izuzetak od konsenzusa. kada ne trebada pitamo drugog – to su radnje na koje je ovlašćen svaki zajedničar ponaosob. ali efekat nastaje tek kad prestane zajednička svojina. zakonodavac im šalje poruku da se dogovaraju o načinu vršenja ovlašćenja. to je zajednička svojina. tj. tj. a ono što je važno jeste PRINCIP KONSENZUSA. već samo odredivi. npr. Dok smo. u braku. Nastaje na osnovu zakona (ne podzakonskog akta. Svako od suvlasnika ima jednako pravo učešća. ali efekat nastupa tek kada udeo postane određen. Čim se odredi udeo. Sporazumom zajedničara se opredeljuje vršenje svojinskih ovlašćenja. Svaka zajednička svojina se javlja kao pratnja nekog prava – bračnih prava. tj. vanbračna zajednica. Tako su udeli bračnih drugova jednaki u slučaju spora. Zajednička svojina je onaj slučaj kada više lica imaju jedno pravo svojine na jednoj stvari i sve je to zakonom određeno. Šta znači da se udeo može svakog trenutka odrediti? Uvek u nekom pravnom aktu imamo meru na osnovu koje određujemo udeo. raspolagati se udelom može. Uvek postoji mogućnost da se odredi udeo. čim prestane postojanje zajednice (razvod braka).

imamo susvojinu. 60 . Nisu nam potrebna neka druga prava. Ovde može svako sa svakim. niti neka lična svojstva. udeo je ODREĐEN! Onoga trenutka kada udeo postane određen. Udeo je glavna reč.SUSVOJINA – za nju važi da uvek možemo u nju. ali i iz nje. ali sa drugim pridevom.

Veličina se računa prwma udelu. deoba suvlasničke zajednice? Saglasnošću volja prestaje zajednica. sa izuzetkom onih neodložnih radnji. npr: to su pravni poslovi koji su dalekosežniji – dugogodišnji zakup). može vršiti i konstitutivan prenos (dam nekome zalogu na mom udelu. I ovde postoje poslovi koje ne podležu ni konsenzusu.. Suvlasnik ne može da vrši ona raspolaganja. prema veličini udela. dam nekom plodouživanje na mom udelu) i translativan prenos (poklonim nekom udeo. tj. Kako se raskida susvojina. može biti izuzetaka. Odnos suvlasnika prema samoj stvari – kod zajedničke svojine svi moraju da se dogovore o svome. Suvlasnik je vlasnik svog udela. Vanredno upravljanje se odvija po principu KONSENZUSA. pravo preče kupovine. Nekad susvojina nastaje po sili zakona! Postoji pravo svakoga na deobu zajednice – preobražajno pravo. Suvlasnik je slobodan (nije mu potrebna saglasnost ostalih) da raspolaže svojim udelom.). ni većini. Dakle. Naravno. razlika je u tome na šta se odnosi i koje radnje podležu redovnom. npr: kratkoročni zakup) i EXTRAORDINARIA (vanredno upravljanje. ali uvek može nastati ugovorno pravo preče kupovine. Imamo ORDINARIA (redovno upravljanje. tj. a redovno se odvija po principu većinskog opredeljenje = demokratski. prvo se svaki pravni posao kvalifikuje. da bi se videlo koji režim treba primeniti. a ovde imamo 2 različita režima suvlasnika prema stvari: Administratio (upravljanje sa stvari) – vršenje svojinskih ovlašćenja u pogledu same stvari.Suvlasnici su dva ili više lica koja imaju svojinu na jednoj stvari i čiji su udeli određeni.. Naravno. ostali suvlasnici imaju zakonsko pravo preče kupovine. Samo u pogledu nepokretnosti. već svako može da ih radi: tu vlada neoboriva presumcija da su u interesu svih ostalih. tek ako nema te saglasnosti idu određena pravila vezana za to: • tako kod deljive stvari – sud mora da je deli 61 . ograničenja u slobodnom raspolaganju (npr: neka preča prava – to su prava kod kojih njihov imalac može da stekne pre drugih. kako se donose odluke kako će se vršiti ovlašćenja u pogledu samo stvari – vršenje prav aučešća (pravo da se sudeluje u odlukama). a koje vanrednom upravljanju. taj odmah postaje suvlasnik umesto mene). Dakle. koja bi naškodila ostalim suvlasnicima. tj. Svi učesnici imaju pravo na donošenje odluka.

kod nedeljive stvari – ide prodaja i raspodela novca ili prepuštanje svojine + isplata udela ostalima deoba može bilo kada osim u nevreme = onda kada bi poslovi ostalih trpeli

ETAŽNA SVOJINA – to je kada su razni delovi jedne iste zgrade u svojini različitih vlasnika. Tek u 20. veku dolazi do afirmacije etažne svojine, kada su ljudi bili na nju usmereni, tj. sticajem prilika morali da je definišu. Ovde imamo 4 moguća objekta prava: • • • • zgrada kao takva posebni delovi zgrade zajednički delovi zgrade zemljište

Etažna svojina je svojina na posebnom delu zgrade + (praćena) zajednica svojine na zajedničkim delovima zgrade + zajednica svojine na zemljištu. Posebni deo zgrade – fizički deo zgrade. Ovo određuje zakonodavac kogentnim normama. To je zakonom definisana celina i na njemu se može imati samo jedno pravo svojine. Imamo u ZOSPO četiri takva dela: • • • • stan poslovna prostorija garaža garažno mesto

*etaža = sprat, na franc. Zajednički delovi zgrade – isto su zakonom definisani kogentnim normama. To je svaki onaj deo zgrade koji služi za najmanje 2 posebna dela (npr: od 50 stanova za najmanje dva). Npr: zid između dva stana je zajednički deo zgrade, noseći zid za sve, krov... Ovo je važno zbog primene različitih normi, tj. jedan je režim za zajedničke delove zgrade (koji su u zajedničkoj svojini i to je akcesorno pravo, jer je u pratnji prava nad posebnim delom, nedeljivo je od toga), a drugi za posebni deo zgrade (objekat etažne svojine). Zemljište – je ili u privatnoj svojini, pa sledi susvojina ili je u državnoj svojini, pa sledi pravo korišćenja.
62

Isto je akcesorno pravo pravu nad posebnim delom, jer prati to glavno pravo, ne može da se deli dokle god zgrada postoji. Istorijski razvoj ustanove etažne svojine – postoji nekoliko stvari koje su uticale na to: • nužda da u okviru jedne građevine razni delovi budu od različitih lica. Ovo je krenulo iz Srednjeg veka, kada se u ograđenim gradovima moralo graditi u visinu zbog manjka prostora, a pošto niko nije imao toliko sredstava da gradi tako nešto, ljudi su se udruživali i na taj način su nastajale zgrade u susvojini, pa su posle tek određivali koje delove će ko da koristi. Prvi i drugi Sv. rat su doveli do afirmacije ovoga, tj. do probijanja pravila superficies solo cedit. Do tih ratova je sve moglo da se deli vertikalno, tj. sve što je iznad mog zemljišta bilo je moje, dakle nije mogla da postoji horizontalna podela. Opet, nužda ovih ratova je probila ovaj princip, jer je izgradnja zahtevna bila + socijalno zakonodavstvo, koje je limitiralo visinu zakupnine, jer cene bi rasle zbog male ponude posle rata, a velike potražnje, pa su bogati bili demotivisani da grade velike zgrade. Tu zakon štiti elementarno pravo na stanovanje, ali vlasnici gube interes nad zgradama, pa ih nisu ni gradili, ni hteli da izdaju. Zato sledi udruživanje onih koji su sebi počeli da prave zgrade, a neki vlasnici ih prodaju, pa sve to dovodi do priznanja etažne svojine.

63

PRESTANAKA PRAVA SVOJINE U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog života, imamo APSOLUTNE (stvar postane res nullius, propadne, propadne, izgubi svoju individualnost – pokretna stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretnosti) i RELATIVNE (pravo prestaje za dotadašnjeg imaoca njeogovom voljom: prodaja, poklon, trampa ili bez njegove volje: održaj, sticanje od neovlašćenog) načine prestanka svojine. Pravo svojine može prestati DERELIKCIJOM, a stvar postaje DERELINKVIRANA. Ako je nepokretnost u pitanju – prelazi u društvenu svojinu, a ako je pokretna u pitanju – prelazi u res nulius. Vlasnik se odriče prava svojine na nepokretnosti jedino ako na njoj nema tereta (hipoteke, plodouživanja), osim stvarnih služebnosti. Izjava o odricanju se daje opštinskom organu uprave. Derelikcija je jednostrani pravni posao i treba je razlikovati od poklona, jer za poklon je potrebna saglasnost poklonoprimca. Pravo svojine se ne može izgubiti zastarelošću, tj. nevršenjem, već samo kada se steknu posebni uslovi za STICANJE SVOJINE OD NEOVLAŠĆENOG ili ODRŽAJ.

64

tj. Tako kod državinskih zahteva osnov poticanja je iz toga što smo držaoci. tj. jer im je osnov nešto drugo. To su: REIVINDIKACIONI i NEGATORNI zahtev. ali to nisu jedini zahtevi koji postoje kod svojine. OSNOVANOST ZAHTEVA je važna. MEĐUTIM. To je direktna zaštita. osnov im je jače pravo da se bude držalac. tužbu za naknadu štete (ona postoji tek kada dođe do štete) 3. ali podrazumeva različite pravne režime. jer je sadržinski vrlo sličan. Oni se ne temelje na svojini i nisu pravi svojinski zahtevi. Sadržina je jednaka sadržini državinskih zahteva: • da se vlasniku preda stvar da neko nešto ne čini što predstavlja smetanja ili da izvrši neku novu radnju da prestane uznemiravanje • • Ovo su petitorni zahtevi u petitornoj parnici. Tako. neosnovanog držanja vlasnikove stvari. jer imamo još i: 1. Pandami REIVINDIKACIJI i NEGATORIJI su PUBLICIJANSKI ZAHTEV i NEGATORNI PUBLICIJANSKI ZAHTEV. sam OSNOV zahteva je drugačiji. Osnov je ono odakle potiču u stvari zahtevi. Dakle. onaj koji ima jači osnov koristi ova dva pandama zahtevima. jače pravo na državinu. a kod svojinskih zahteva zato što smo vlasnici. Odnose se na svojinsku državinu.ZAŠTITA SVOJINE Ona se vrši od: 1. Odnosno. tužbu neosnovanog obogaćenja (tek kada dođe do neosnovanog obogaćenja) PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI – jesu stvarnopravni zahtevi. uznemiravanja. jer se reaguje zbog same povrede svojine i ta povreda rađa ova dva zahteva. U slučaju da sud ne nađe osnov – odbaciće moj zahtev. od oduzimanja 2. tužbu za utvrđivanje prava 2. da li se traži kao držalac nešto ili kao vlasnik. državinu stvari. tj. 65 . tj. ograničavanja vlasnika Ovo su PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI I ovi zahtevi za zaštitu svojine odgovaraju po sadržini onim zahtevima kojima se štiti državina. tj.

ostaje nam TUŽBA ZA NAKNADU ŠTETE (međutim. da li je novac bio individualizovan – u omotu. tj. a ona i ne mora da bude kod mene. Pasivno legitimisan je isključivo sadašnji držalac (pa dokazujemo samo to da je sada držalac).REIVINDIKACIONA TUŽBA – njome se može zahtevati ISKLJUČIVO INDIVIDUALNO ODREĐENA stvar (zato. jer ovo je tužba za koju je svejedno imao vlasnik stvar kod sebe ili ne. što je loš termin. zakona. Pasivna legitimacija je svojstvo onoga koji treba da preda stvar. ova tužba zastareva). Zakon kaže „povraćaj“. jer je sam povraćaj najčešći slučaj. TUŽBA: • • • • • prvo ide SUD. ali ne uvek. npr. Aktivna legitimacija tužioca kao vlasnika je svojstvo tužioca da bi mogao da tuži. sudske odluke. a ne da li je stvar kod mene ili ne. To može da bude samo onaj kod koga je stvar neovlašćeno. u suprotnom. Bitno je samo da sam ja vlasnik. Proističe iz svojine. Ovo sudu treba da bude jasno. jer time vlasnik sprečava i zastarelost i mogućnost da se iz te sume naplate drugi poverioci). Ovlašćenje jedino može da proistekne od vlasnika. koverti ili nije. Zahtev je da sud naredi da tuženi preda stvar. upravnog akta. zato bolje reč „predaja“. protivpravno. Njome se traži da tuženi PREDA stvar tužiocu. Ovo znači da je stvar kod mene. Stvar nije kod vlasnika. TUŽENI i TUŽILAC „radi predaje stvari“ da je tužilac vlasnik + dokaz da se stvar nalazi neovlašćeno kod tuženoga + dokaz na osnovu izloženog zahtevamo od suda da presudi: o da tuženi u roku preda stvar pod pretnjom prinudnog izvršenja o ovo je opciono – da se isplati naknada PREDMET SPORA – to se tiče toga u čemu je spor. je jako važno kada je reč o slučaju krađe ili nestanka sume novca. Sud me štiti ako sam vlasnik. Predmet može biti samo: • da li je stvar kod tuženoga 66 .

Tako nam ODRŽAJ olakšava. Dakle. a ne mora dokazivati da je ostao vlasnik) i da je ta stvar kod tuženoga neovlašćeno. Ovde je važno da dokažemo činjenični skup „PO KOME BI MOGAO“ da postanem vlasnik! Dakle. nasleđivanje. pa tako u nedogled. Tada tužilac gubi spor. • Tužilac dokazuje i da je baš ta stvar kod tuženoga lica i to bez ovlašćenja..) mogli postati vlasnici. Na tužiocu je da dokaže da je bilo kada stekao svojinu. jer postoji DIABOLICA PROBATIO. onda ću dokazivati. nije važno kako sam ja zapravo postao vlasnik. onda se za mene presumira da sam vlasnik. Zamislimo samo da za neku pokretnu stvar moram da dokažem derivatno sticanje. ali teret dokazivanja je na njemu. koji može da dokazuje da je svojina ovoga prvoga prestala da postoji.. nego je važno da se nađe bilo koji dopušteni vid. jer mora da bude vlasnik. Npr. ako ne prizna. pravnog osnova. a tužilac pre 67 . odnosno predaje može steći pravo svojine: naslednik koji nije ušao u posed stvari. Npr: da sam ja pre 7 godina ispunio uslove za sticanje od nevlasnika. jer tu dokazujemo samo početak i kraj državine. tj. ako se bez državine. svi vidovi sticanja svojine. onda moramo da dokazujemo da smo BILO KADA. jer ako sam stekao kupoprodajom. Naravno. Dakle. da dokažem da imam uslove po bilo kom od osnova za sticanje svojine. zbog autoriteta države. Tuženi se brani prigovorima koji se odnosi i na činjenice i na prava: • PEREMPTORNI (potpuno se zahtev onemogućuje) prigovor POSTERIOS DOMINIUM – da je tuženi posle tužioca postao vlasnik. npr.. Ona je oboriva od strane tuženoga. Ovime se tužilac aktivno legitimiše.• da li je tužilac vlasnik Vlasnik dokazuje da je vlasnik određene stvari (tužilac dokazuje da je postao vlasnik. održajem.. a to ne mogu da dokažem ili je suviše teško. constitutum posesorium. po bilo kom ČINJENIČNOM SKUPU (koji u Srbiji uzrokuje sticanje svojine: sticanje od nevlasnika. Tužilac koji je dokazao svoje pravo svojine ne mora dokazivati da je imao državinu. tuženi ovo može da obara. kupim nešto od „Eltim“ pa da dokažem od koga je on. Ovo je isto osporavanja akt. međutim. legitimacije.. teret dokazivanja je na onome ko ima interes da nešto dokaže. Svako bira da kaže onaj vid koji mu je najlakši za dokazivanje. Tu postoje brojne PRESUMCIJE: • Ako sam upisan u zemljišne knjige. održaj. Svojinu nad određenom stvari ne dokazujemo ako tuženi prizna. Tada važi presumcija i da je vlasnik u času spora.

DILATORNI prigovor kada se tuženi poziva da ne drži bez osnova (već po nekom obligacionom odnosu sa tužiocem ili da stvar drži kao imalac nekog stvarnog prava na tuđoj stvari. Tada tuženi mora da imenuje lice u čije ime drži stvar. • Za REIVINDIKACIJU nema roka.mene. tuženi se oslobađa odgovornosti prema njemu. Savestan držalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tužba dostavljena. plodouživalac. pre 15 godina. • PEREMPTORNI prigovor REI VENDITE ET TRADITE – prodate i predate stvari. prodao i predao. bez obzira kako je došlo do tog stvarnog prava).. Ako imenovani to prihvati da zauzme njegovo mesto u parnici. a ne kao svoju. potrošio. On se odnosi na bilo koji osnov koji izvodimo od tužioca. npr. uništio. a ne rešenjem i sud ovde govori – odbija ili prihvata tužbeni zahtev. pasivno je legitimisan. U Nemačkoj postoji zastarelost. a izgubi stvar. Najmlađa svojina je važna. ali vlasnik može dokazivati da postao i pre toga nesavestan.. Ti si mi prodao.. trampio i predao.). što tražiš stvar od mene kada si mi poklonio i predao. Tuženi može da učini NOMINATIO AUCTORIS = imenovanje prethodnika.. a kojim nam je predao stvar. Zadržava odvojene. Ovde se govori da ima pravni osnov da stvar bude kod njega. a stvar je vlasništvo C. Nesavestan držalac dužan je da preda sve što je kod njega od plodova. ako je kod njega bez pravnog osnova. otuđio. plodouživalac) i štiti se od ove tužbe. a A posle stekne od C. da naknadi svu štetu na stvari. Svestan držalac ne duguje ništa za korišćenje. Obaveza mu je da preda stvar onakvu kakva je bila u trenutku dostavljanja tužbe. odgovara svom aukotru. oštećenje ili propast stvari. Npr: A da stvar B. poslugoprimac. Ovo je imenovanje prethodnika = nominatio auctoris. ona koja je najbliža času spora. kao i da naknadi sve ono od plodova što je propustio da ubere. drži stvar u tuđe ime (kao čuvar. Sada tužilac pokušava da dokazuje mlađu svojinu. Ukoliko propusti da imenuje. Najčešće je to kupoprodaja. 68 . Onda za njega važi presumcija da je i dalje vlasnik. Postoji i pravo da držalac zahteva od vlasnika kome vraća stvar naknadu troškova koje je imao oko stvari. tada se ja pozivam na osnov koji sam imao sa tim prvim. Sud ovde presuđuje presudom. poslugoprimac. To je mlađa svojina. Dakle. ili kada me tuži onaj ko mi je predao stvar kao tuđu. ali je u međuvremenu stekao svojinu. jer tada on kaže da stvar drži u tuđe ime (čuvar. sve dok je stvar kod tuženoga. čak iako ovaj povrati stvar od tužioca. a još nepotrošene plodove.

ZOSPO tu vodi računa o savesnosti držaoca. SAVESNI NEMA PRAVO NA OVE. kao i o tome da li je reč o NUŽNIM. PUBLICIJANA – član 41. SAVESNI IMA PRAVO NA OVE gore – samo ukoliko nisu pokriveni koristima koje je imao od stvari. Ovo nije državinska tužba. tj. podesan pravni osnov. KORISNIM i LUKSUZNIM troškovima. samo kod te tužilac dokazuje pravo svojine. Kvalifikovanost državine – ko ima kvalifikovaniju državinu. jer je reč o OSNOVU = iustus titulusu! Cilj tužbe je predaja stvari – glavne i plodova. ako nešto je luskuzni trošak može da se odvoji od stvari bez oštećenja. Kriterijumi jačeg osnova? 1. Sud ovde da naloži predaju stvari. a za luskuzne ima IUS TOLENDI. a ovde ne jači osnov za državinu. Naravno. npr: za ogradu koja je od mermera u vrednosti koja bi bila jednaka razlici izmedju mermerne i neke uobičajene ograde. NUŽNI TROŠKOVI – oni koji su neophodni za očuvanje suštine stvari. makar ne bilo sporno da nije vlasnik. 69 . Ovo ne valja. mi bismo uspeli. Nju je uveo pred kraj republike pretor Publicijus. prava ili manjiva – tj. kako je došao do stvari. osim one razlike u vrednosti koja dolazi u obzir. onda on ima pravo da to odvoji i zadrži – ius tolendi. KORISNI TROŠKOVI – oni kojima se uvećava vrednost stvari. a na KORISNE samo ako su korisni i za vlasnika. Stari naziv je „tužba iz pretpostavljene svojine“ – kada se verovalo da tužba služi nekom ko je pretpostavljeni vlasnik. jer je reč o korisnim troškovima koji imaju karakter luksuznih. Računa se ko ima više pozitivnih državinskih svojstava (zakonitost – tj. Ovo je tužba iz jačeg osnova za držanje. Zato je reč o jačem osnovu da drži stvar od tuženoga. što znači da ako dokažemo da nije vlasnik. Što je isto kao i kod reivindikacione. LUSKUZNI TROŠKOVI – oni koji su učinjenji samo radi zadovoljstva i ulepšavanja stvari (oni su naglašeno subjektivne prirode – služe zadovoljenju ličnih prohteva držaoca). NESAVESNI ima pravo na NUŽNE uvek. ko ima jače PRAVO NA DRŽAVINU. Ovo je dobro i za vlasnika kada mu je lakše da pobedi zbog jačeg osnova. Bivša tužiočeva ili sadašnja tuženikova.

tj. tj. 3. Sadašnje. da prestane da je vrši ili se traži da se stanje vrati nekom novom radnjom. Ako tuženi ne postupi po presudi. i pas. Ne samo verbalne pretenzije. Nastala je sa službenostima. 70 . držanja uz žrtvu. Ovde tužilac negira nešto tuženome. Tužilac je držalac stvari svojinski! Osnov ove tužbe je svojina. AKCIO NEGOTARIJA – tužba zbog uznemiravanja svojine. jer na drugoj strani imamo samo puku tvrdjnu. već i od onoga ko radi kao da ima to pravo. tj. Prigovori – za akt. legitimaciju u svim oblicima. od svega i protiv svakoga ko uznemirava moju svojinu. Negativne činjenice se ne dokazuju!). Ovde se branimo od tuđe pretenzije da ima neko pravo na mojoj stvari. Ovo se onda proširilo na bilo koje pravo koje neko ima na nekoj stvari.savesnost – se uvek pretpostavlja. da li je teretna ili dobročina državina. da ne znam ili ne mogu znati da nemam pravo čiju sadržinu vršim. aktuelno faktičko stanje u času podnošenja tužbe – ovo ima tuženi i on pobeđuje zbog svoje faktičke vlasti. a o trošku tuženog. sud će ovlastiti tužioca da potrebne radnje preduzme sam ili preko trećeg. Zahtev od suda – traži se uzdržavanje od aktivne radnje kojom me neko smeta i uznemirava. Teretnost pribavljanja državine – tj. bez obzira da li ima verbalnu ili faktičku pretenziju. mora se biti vlasnik da bi ona uspela. od svega onoga čime me neko ograničava u mom pravu. tj. tj. Ako su po ovom prvom kriterijumu jednaki. Danas. na drugi kriterijum. tj. Ovo baš ovim redom! Za ovu tužbu nema roka. 2. idemo dalje. Ovde se favorizuje teretna i to zbog činjenice umanjenja imovine. da bi neko negirao nečiju službenost.

jer onda bi svako mogao da nas stavi u dilemu da trpimo njegovo uznemiravanje ili da dokazujemo svoje pravo svojine i to sve u sporu u kojem se ne osporava naše pravo svojine. Ovo je zbog našeg mira. Primer sa naftom u dvorištu. i opet tako. – da nije on prelazio. već da je bez tereta. Tužilac dokazuje da tuženi smeta i ne dokazuje da nema tuženi to pravo. dokaže da je neko 3. Zato tuženi mora da dokaže da je ovlašćen. vlasnik u vezi sa pas. da dokaže neki skup činjenica iz kog izvodi svoje pravo: ugovor. tj.. od opasnosti da se radnja ponovi 2. iako je svojinski držalac. već da ima svojinsku državinu. jer je pravo svojine najšira pravna vlast. tj. – da nije svojinski vlasnik. • Sud donosi presudu u petitornom sporu gde kaže da prihvata ili odbija tužbeni zahtev. sve zbog presumcije da pravo svojine nije ograničeno drugim pravima. Ona se odnosi na onoga koji protivpravno.Ukoliko posle usvajanja tužbenog zahteva tuženi ponovi uznemiravanje. neovlašćeno uznemirava svojinu. Tuženi koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo na preduzimanje radnji Prigovori tuženoga: • u vezi sa akt. presumcija koja je oboriva. leg. čija se ograničenja ne pretpostavljaju. sa opštim rokom od 3 godine. leg.. ali postoje dva uslova: 1. odobrava tražene troškove i obrazlaže sve to.. Član 42.. Za ovu tužbu nema numerički određenog roka. nasledstvo. da nije on to smetanje vršio. na osnovu već donete presude izreći kaznu. sud će mu u izvršnom postupku. 71 . već dokazuju. jer se onda smatra da i vlasnik. Teret dokazivanja je na tužiocu. ali ne da je vlasnik. dok postoji stanje smetanja Zato sud ustanovljava da li ima tog stanja ili ne! Šta je sa bivšim smetanjima? To je obligacioni odnos za štetu.

Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti. reč je o STVARNIM SLUŽBENOSTIMA. realne) SLUŽBENOSTI 72 . reč je o LIČNIM SLUŽBENOSTIMA. Imalac službenosti ima ovlašćenje da u određenoj meri: • • UPOTREBLJAVA ili KORISTI stvar da zahteva od njenog SVAKODOBNOG VLASNIKA da je na neki način ne upotrebljava.SLUŽBENOSTI (servituti. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist određenog lica. poslužja. STVARNE (stvarnopravne. koja se naziva POSLUŽNA STVAR = POSLUŽNO DOBRO. služnosti) su stvarna prava na tuđoj stvari.

neko uzdržavanje od radnje koju bi vlasnik imao inače pravo da čini. Ovo su negativne stvarne službenosti.. Sadržina ovih ovlašćenja je drugačija od onih gore službenosti. ni zaplenjena. Stvarna službenost je pravo SVAKODOBNOG vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) da: • na određeni način i u određenoj meri koristi tuđu nepokretnost (poslužno dobro). Službenosti su akcesorna. Ove se samo zovu „službenosti“. PRAVO ZAHTEVATI DA VLASNIK POSLUŽNE ZGRADE NE OTVARA PROZOR NA STRANI OKRENUTOJ POVLASNOM DOBRU i to zato što ovaj što želi da otvori prozor ne sme svojim vršenjem prava svojine da zloupotrebi na štetu svoga suseda. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na nečinjenje. Ovo su pozitvine stvarne službenosti. otvaranjem prozora na sopstvenoj zgradi. jer ovaj što otvara samo koristi vazduh i svetlost. dim kroz susedov dimnjak puštati.STVARNE SLUŽBENOSTI . To je STVARNOPRAVNI karakter službenosti. Ovlašćuju titulara prava na ČINJENJE (na upotrebu poslužnog dobra).. već samo određeno lice ima službenost! Sadržina i jednih i drugih je ista. pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe. tj. pravo progona stoke.svako ko je vlasnik povlasnog dobra ima pravo službenosti! STVARNO LIČNE SLUŽBENOSTI (iregularne. pa sam smrad ide susedu u dvorište. pa zato ne mogu biti ni hipotekovana. Ovlašćuju titulara na zabranu. na neko nečinjenje. prateća prava. Prema ovome. vlasnik jednostavno vrši svoje pravo svojine i za to mu nije potrebna nikakva službenost. bez obzira ko je vlasnik (svakodobni) poslužnog dobra. Npr: pravo prolaza. vlasnik može da vrši sva prava koja proističu iz svojine. Razlika je u načinu ustanovljenja. tečnost na susedovo zemljište sipati. DAKLE. Stvarna službenost je pravni odnos između svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti. ali samo ako ne ZLOUPOTREBLJAVA pravo svojine. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na trpljenje. neprave) – ne svako.. da od vlasnika poslužnog dobra zahteva da ga na neki način ne upotrebljava. Npr: pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne čini višom. da svoju zgradu ne čini nižom.. da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobu oduzimala vidik. PROZOR NA TUĐEM ZIDU OTVORITI. LIČNE SLUŽBENOSTI – najviše ovlašćenja koje neko ima posle vlasnika. 73 • . na zidu koji se nalazi na međi prema susednom dvorištu. Vlasnik dvorišta usled otvaranja prozora ne trpi ništa ili mora da nešto ne čini. tako što mu taj prozor služi za vetrenje toaleta.

Takodje. 74 . isto lice može biti suvlasnik povlasnog dobra i isključivi vlasnik poslužnog dobra i obrnuto. uzeće se ono što je lakše za poslužno dobro. drveće. Ukoliko te uređaje koristi i vlasnik poslužnog dobra. brodovi. Poslužno i povlasno dobro se ne moraju graničiti. neko može kupiti već dve nepokretnosti od kojih je jedna opterećena stvarnom službenosti. dužan je da srazmerno učestvuje u troškovima. Nove potrebe vlasnika povlasnog dobra ne proširuju službenost. avioni. on može opteretiti jednu nepokretnost stvarnom službenosti u korist druge nepokretnosti. prepuštajući mu u celini uređaje. On se te obaveze može osloboditi i protiv volje vlasnika povlasnog dobra. već u olakšavanju upotrebe povlasnog dobra. Ne mogu biti: pokretne stvari. To je načelo POŠTEDE POSLUŽNOG DOBRA = NAČELO RESTRIKCIJE. imamo da to leži na titularu službenosti. ukoliko nije drugačije ugovoreno. vlasnik koji ima za to interes. tj. svrha. oluka). Ovo ne važi za susvojinu. To mogu biti samo nepokretne stvari: zemljišta. uz naknadu troškova koji se time uzrokuju i protiv volje titulara službenosti. koji bi podrazumevali neko činjenje. Naravno. VRLO JE VAŽNO NAPOMENUTI DA POSTOJI POTREBA DA SE NAPRAVI SLUŽBENOST! Kada postoji sumnja o obimu stvarne službenosti. To je pravo ABANDONA! Svaka stvarna službenost zahteva ova dva dobra – povlasno i poslužno. Službenost se ne može ustanoviti na drugoj službenosti! Službenost se ne može imati na svojoj stvari! Posledice ovoga je prestanaka službenosti sjedinjenjem. može. s tim što se ta službenost aktivira otuđenjem jedne od nepokretnosti. a u slučaju da je ne ispiše. Premeštanje službenosti na drugo poslužno dobro istog vlasnika moguće je samo uz pristanak titulara službenosti. Cilj. ona ostaje i aktivira se pošto dođe do novog otuđenja. ova dva dobra mogu biti udaljeni kilometrima i ne graničiti se. uz ISKLJUČIVO MINIMALNE žrtve po svojinu na poslužnom dobru. Kad se službenost vrši na jednom delu poslužnog odbra. već je bitna veza između njih koja se stvara nekom potrebom povlasnog dobra... po opštim pravilima o sticanju službenosti. Npr: kod službenosti uzimanja vode. suština službenosti nije u ograničavanju prava svojine. zahtevati premeštanje službenosti na drugo mesto istog dobra.NIKAKO stvarna službenost ne znači neko ČINJENJE vlasnika poslužnog dobra!!! U slučajevima održavanja uređaja potrebnih za vršenje službenosti (vodovodnih cevi. zgrade (stanovi). ako je neko vlasnik dve nepokretnosti. nepokretnosti po nameni.

istih ili različitih. vrata. u zavisnosti od toga da li postoji ili ne postoji neki spoljni znak. STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI = SUSEDSKA PRAVA Zakonske službenosti postoje na osnovu samog zakona i potpuno su određene. pa ako dođe do deobe povlasnog dobra. službenost se vrši samo od sebe. Dakle. pokretni most.. sužavaju se i ukidaju najmladje službenosti.. prirodno ili veštačko. POVREMENE (isprekidanih) – su one čije se vršenje sastoji u određenim postupcima titulara službenosti: progon stoke.Na istom poslužnom dobru može postojati više službenosti. službenost odvođenja kišnice. što znači da ustanovljenje nove službenosti ne sme krnjiti već postojeću službenost. s vremena na vreme. službenost prolaza može biti isto vidljiva ili nevidljiva. potrebna neka intervencija da bi ta službenost opstala. Važi pravili PRIOR TEMPORE. NEVIDLJIVE – su one službenosti koje nisu praćene spoljnom napravom ili znakom: dovođenje vode. VIDLJIVE – su one službenosti koje su praćene nekom vidljivom napravom: balkon. pa kada se ono jednom uspostavi. trasirana staza. Ovaj karakter trajnosti se ne gubi ni kada je. Pored pozitivnih i negativnih. službenost postoji u korist svih novoformiranih nepokretnosti. To su sve negativne službenosti i neke pozitivne: službenost vodovoda. a istovremeno stečene službenosti se istovremeno sužavaju i ukidaju. vodovodne i kanalizacione cevi. Isto važi i ako dođe do deobe poslužnog dobra. a nikako samo jednog njenog dela. ali proizlazi iz logike i ima određene praktične posledice za STICANJE SLUŽBENOSTI ODRŽAJEM i GUBLJENJE SLUŽBENOSTI NEVRŠENJEM. službenost naslanjanja zgrade na tuđu zgradu. vidljivi uređaj za vršenje službenosti: vrata. Kod njih je sve poznato. ako to prilike zahtevaju. ove trajne podrazumevaju jedno materijalno stanje.. tj.. s tim što vlasnik poslužnog dobra može zahtevati brisanje u odnosu na one kojima službenost faktički više ne koristi. • • • Ova podela nije u našim zakonima.. Ako se poslužno dobro nalazi u susvojini. ali ispod zemlje. NEDELJIVOST STVARNIH SLUŽBENOSTI – stvarna službenost može postojati samo u korist. službenosti delimo i na: • TRAJNE – su one čije se vršenje ne sastoji u preduzimanju radnji od strane titulara. Dakle. onda službenost postoji na teret svih suvlasnika. stepenište.. uzimanje vode. 75 . službenost prolaza. na teret cele nepokretnosti. POTIOR JURE. pumpa za vodu. tj.

održajem. pravo vlasnika nepokretnosti da zahteva od suseda da ovaj na svom zemljištu ne preduzima radov ekoji ugrožavaju stabilnost njegovog zemljišta ili zgrade (potkopavanje i drugi radovi). pravo zahtevati od suseda da na svom zemljištu ne sadi na određenom rastojanju od međe (koje je recipročno. odlukom državnog organa. za punovažnost ugovora potrebna je saglasnost svih suvlasnika. o Ovo ne važi kod susvojine. jer su svima poznate. Ukoliko ovaj uskrati to. jer važi za oba suseda). sada nam je potreban još i MODUS (Upis u zemljišne knjige. ne spominje sticanje na osnovu zakona! STICANJE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA Pravni poslovi: • ugovor između vlasnika povlasnog i poslužnog dobra: o Mora biti pismen. o Može biti teretan ili dobročin. pod uslovom da se to ne protivi javnom poretku. o Na osnovu ugovora se može steći i službenost koja derogira zakonsku službenost ustanovljenu u korist suseda. Ne upisuju se u zemljišne knjige. tako što je povećava ili umanjuje. • testament vlasnika poslužnog dobra: o Vlasnik poslužnog dobra može naredbom poslednje volje ostaviti službenost u korist nekog dobra. o Može da posluži za sticanje bilo kakave službenosti.Sudska presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. već ih shvataju kao SUSEDSKA PRAVA. Njome se štiti postojeća službenost ako do povrede dođe. pa nema potrebe za upisom. vlasnik povlasnog dobra može odborenje za upis izdejstvovati sudskim putem). o Predstavlja TITULUS. Za taj upis je potreban pristanak vlasnika poslužnog dobra = CLAUSULA INTABULANDI. o Ukoliko je poslužno dobro u susvojini. 76 . Naš ZOSPO govori o tome da se službenost stiče na osnovu pravnog posla. Npr: pravo odbegle i zalutale životinje. dakle. Neki zakonici (i ZOSPO) uopšte ne poznaju ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI kao vrstu STVARNIH SLUŽBENOSTI.

Ta je službenost pritajena. SVOJINSKE SLUŽBENOSTI – nisu definisane u ZOSPO. jer „neprotivljenje“ nije goli fakt. predviđajući da će jedna parcela biti opterećena službenošću u korist ovih drugih. a dodje li do otuđenja. Ako bi bilo drugačije. pod uslovom da je pribavilac savestan. potrebno je da je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost 20 godina. da se. Ne postoji državina potrebna za održaj ako je vlasnik dobra dozvolio (izričito ili prećunto) upotrebu svoje nepokretnosti iz prijateljskih pobuda. a za nastanak potreban je i upis u javne knjige. priračunavanje vremena za održaj). Dakle. Na sticanje službenosti održajem shodno se primenjuju pravila za: prekid. niti je mogao znati da službenost stečena vankjnižnim održajem.o Testament je samo pravni osnov. NEPREKIDNU DRŽAVINU imamo i kod ISPREKIDANIH i kod TRAJNIH SLUŽBENOSTI. Njegova PREDUSRETLJIVOST se ne sme okrenuti kao oružje protiv njega. ali i jednostran. tj. o Drugi slučaj je kada vlasnik jedne nepokretnosti ovu naredbom poslednje volje podeli na naslednike. to „faktičko ostvarivanje službenosti“ je moralo biti poznato vlasniku poslužnog dobra. a teret dokazivanja te činjenice leži na uzukapijentu. već posledica opredeljenja. tj. da nije. 77 . a pravni posao može biti dvostran = ugovor. PUTEM ODRŽAJA Da bi državina službenosti dovela do sticanja prava službenosti. zastoj. a da se vlasnik poslužnog dobra time nije protivio. nestalo bi jednog važnog i celishodnog regulatora društvenih odnosa. na osnovu koga se u duhu dobrih odnosa vrši bezbroj akata upotrebe tuđih nepokretnosti. barem prećutno sa tim saglasio. tj. toleriše upotrebu u cilju održavanja drobih odnosa. dokle god je on vlasnik svega. ali su zapravo određene odredbom koja govori da službenosti nastaju na osnovu pravnog posla. Službenost stečena održajem ne može biti od štete onome ko je poslužno dobro PRIBAVIO PRE nego što je održajem stečena službenost UPISANA u zemljišne knjige. pa je ovo slučja kada je neko vlasnik više nepokretnosti i optereti neku od njih službenošću. bez posledica po njihove vlasnike. drugim rečima. tada se službenosti aktiviraju.

. Kupac poslužnog dobra koji nije znao za postojanje službenosti. Na zahtev vlasnika poslužnog dobra sud utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. što znači da za njen nastanak upis u zemljišne knjige nije potreban. ali je ona DEKLARATIVNOG KARAKTERA. ali i šteta u obliku raznih uznemiravanja koja nastaju tom službenosti. Presuda kojom se ustanovljava službenost ima KONSTITUTIVAN KARAKTER. da li je zaobilaženje preterano.)..STICANJE NA OSNOVU SUDKSE ODLUKE ILI ODLUKE DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA Odlukom suda ili drugog državnog organa. Povodom ZAKONSKE SLUŽBENOSTI se isto donosi sudska presuda. Šteta kao materijalna=imovinska. Ova presuda sadrži ocenu o postojanju zakonskih činjenica za ustanovljenje službenosti (da li drugi put nesrazmerno skuplji. a njegova zabluda je od značaja samo za obligaciono pravo – u pogledu naknade štete ili raskida ugovora 78 . Takođe. da li je drugi način dovođenja vode povoljniji. stiče se danom PRAVOSNAŽNOSTI presude. Sud bi trebalo da vodi po službenoj dužnosti računa o utvrđivanju naknade i o njenoj visini. Službenost koja se ustanovljava sudskom presudom. dužan je da je trpi. vrlo se vodi računa o šteti koju bi ustanovljenje službenosti prouzrokovalo vlasniku poslužnog dobra. stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra ne može koristiti to dobro bez odgovarajuće upotrebe poslužnog dobra.

ukoliko to šteti njihovim pravima. jer su zastupljene obe ideje na kojima počiva zastarelost u građanskom pravu: o Ideja nevršenja svog prava. Ovo važi i za odricanje. Zakonskih službenosti se ne možemo odricati). odakle sledi da gubitak tog prava ne šteti interesima imaoca prava. tj. Za razliku od prava svojine. koje je praćeno PROTIVLJENJEM protiv službenosti od strane vlasnika poslužnog dobra. Ovim načinom mogu prestati sve službenosti. pa tako može ugovorom između vlasnika poslužnog i povlasnog dobra. kao i na osnovu odricanja od strane titulara službenosti (ali da bi po odricanju i došlo do gašenja službenosti mora da dođe do ispisa iz knjiga. Ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka ili plodouživanje). Ako pre ovoga ispisa titular službenosti otuđi povlasno dobro. novi vlasnik stiče svojinu zajedno sa službenostima i onda sve ponovo ispočetka. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi. PRESTANAK USLED NEVRŠENJA SLUŽBENOSTI (ZASTARELOST i LIBERATORNA UZUKAPIJA) Nevršenje kao način prestanka službenosti pojavljuje se u dva vida: • Liberatorna uzukapija – je prestanak usled nevršenja. Zastarelost – je prestanak usled običnog nevršenja. Zakonske prestaju tako što se ugovorom ustanovi službenost koja derogira zakonsku službenost. 79 • . njegovim ponašanjem kao da službenosti nema. za prestanak službenosti potrebna je saglasnost tih trećih. potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Rok je 3 godine. a za prestanak službenosti potreban je i ispis iz zemljišnih knjiga. nezainteresovanost za svoje pravo. Ako je povlasno dobro u susvojini. tj. uključujući i zakonske. ovde je to moguće.PRESTANAK SLUŽBENOSTI NA OSNOVU PRAVNOG POSLA ZOSPO ovaj način ne spominje. ali za službenosti važe opšta pravila o prestanku prava. Rok je 20 godina.

Pasivno su legitimisani i vlasnik i suvlasnik poslužnog dobra. OSTALI SLUČAJEVI PRESTANKA STVARNIH SLUŽBENOSTI Propašću povlasnog dobra ili poslužnog dobra. jer tačno je da održaj može da učini da izgubimo svojinu. ovo ne može da se desi. svejedno kako je došlo do sjedinjenja. pa se kaže da poništenjem prava davaoca. zbog poništenja ugovora). Ukoliko se službenost ne ispiše iz zemlj. u slučaju da to dobro postaje javno dobro ili se priroda stvarne službenosti protivi opštem interesu zbog koga je izvršena eksproprijacija. Zadovoljava se društveni interes da dobr ane budu opterećivana bez potrebe. se ništi i pravo primaoca. Ovo je iz sudske prakse. Potpuno eksproprijacija poslužnog dobra. vlasniku povlasnog dobra pripada pravo na obeštećenje. već je ono kvalifikovano državinom od strane trećeg. Kod svojine. u smislu da pravo svojine jednog lica sada rasterećuje suvišnog tereta. Ako je službenost ustanovljena uz naknadu. ona se aktivira momentom ponovnog otuđenja tog dobra. ali ne i onaj ko je samo držalac prava službenosti.o Liberatorno dejstvo. UKIDANJE NA ZAHTEV VLASNIKA POSLUŽNOG DOBRA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati ukidanje službenosti. Službenost konstituisana pod raskidnim uslovom ostvarenjem uslova. pak. ZAŠTITA STVARNIH SLUŽBENOSTI 80 . Službenost ustanovljena na određeno vreme prestaje istekom vremena za koju je ugovorena. ali tu nije reč o prostom nevršenju. knjiga. SJEDINJENJE (KONSOLIDACIJA) Stvarna službenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslužnog dobra. U slučaju poništenja prava svojine vlasnika poslužnog dobra (ostvarenje raskidnog uslova ugovora pod kojim stiče svojinu. ako je ova izgubila svaku korisnost za povlasno dobro.

Imalac stvarne službenosti je držalac prava. Ova prava postoje. tj.). pa se kao može služiti DRŽAVINSKIM (posesornim) tužbama. pobegne mi pas. jer time postoji mogućnost njihove zaštite i miroljubivog života suseda. u stvari SUSEDSKA PRAVA.. To je pravo svakog ko je sused i ko se nađe u toj ulozi. Da bi uspeo u sporu tužilac mora dokazati postojanje prava stvarne službenosti. pa koristim parcelu pored. vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra. VAŽNIJA SUSEDSKA PRAVA: Kako se STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI na osnovu zakona ne spominje. ČAVOŠKI Te zakonske stvarne službenosti. ISKORIŠĆAVANJE = da mogu da radim nešto na susedskoj parceli: o činjenje na susedovom dobru (renoviram zgradu. zaključujemo da su ZAKONSKE SLUŽBENOSTI = ograničenja.. a ne presuda. lice. Tužilac: titular službenosti. pa mu ja zabranim to) PREKOMERNE IMISIJE?! TU JE STALA prof. KONFESORNA TUŽBA – cilj tužbe je da tuženi dopusti vršenje prava službenosti u punom obimu i zabrana daljeg onemogućavanja.) o zabranja činjenja mom susedu (neko mi potkopava kuću. Susedsko dobro je: • • granične nepokretnosti kada upotrebom naše nepokretnosti utičemo na neku drugu nepokretnost Susedska prava nastaju putem zakona i imamo 2 vrste: • RAZGRANIČENJA (delimitiranja) = uređenje međe između dve susedske nepokretnosti koje se graniče (npr: moj pas pobegne u susedsku nepokretnost. tj. kao i držalac koji ima pravo da se koristi službenošću (plodouživalac povlasnog dobra). susedska prava: 81 • . Ovde ide vanparnični postupak i donosi se rešenje. Tuženi: vlasnik poslužnog dobra ili neko 3. SUSEDSKA PRAVA – posebna grupa stvarnih prava za profesora Vodinelića.

Suded mora da bude obavešten na vreme. sused ima pravo da koristi delove susednog zemljišta za držanje materijala.• • • nastaju na osnovu samog zakona ne upisuju se u zemljišne knjige presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. U slučaju izvođenja građevinskih radova na svom zemljištu (zidanje. Sused može zabraniti pristup na svoje zemljište. povraćaja stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slučajno tu dospele). tj. ali onda nema pravo na naknadu štete koju grane svojim hladom pričinjavaju usevima. Slede vrste susedskih prava: 1. Vlasnik zemljišta nad koje su se nadnele grane ili u koje su prodrle žile. ili radi hvatanja odbeglog roja pčela. radi hvatanja odbegle ili zalutale životinje. tj. Pravilo je da drvo pripada onome na čijoj zemlji je stablo. prodiranjem žila u susedno zemljište). može tražiti njihovo uklanjanje. 2. može ih sam poseći i zadržati. ako tako ne bi bilo dozvoljeno. PRAVA UPOTREBLJAVATI SUSEDNU NEPOKRETNOST Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na neki način upotrebljava susednu nepokretnost i da ovo pravo ostvaruje protiv svakodobnog vlasnika (npr: pravo da pređe na susednu nepokretnost radi kupljenja plodova koje je vetar tamo odneo. Ako trpi grane ima pravo na plodove koje one daju. odnosno žile prešele u susedovo zemljište. čak i ako bi grane prešele u susedov vazdušni prostor. ukoliko izaziva veliku štetu. rušenje zgrade). Svojina drveta se određuje prema stablu. ako sam preda stvar. pa ako vlasnik to ne uradi. 82 . uz pomoć suda se može dobiti dozvola za potkresivanje. Drvo na međi je zajednička svojina suseda i sve moraju da rade konsenzusom. postavljanje skele. njome se u slučaju spora štiti već postojeće pravo Zajedničko za sva susedska prava kao ograničenja svojine je da se vrše u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanja vlasnika susedne nepokretnosti. popravka. Ovo samo ukoliko posao ne može da se završi bez velikih troškova. Međutim. a ne prema žilama. SUSEDSKA PRAVA KOJA PROIZLAZE IZ RAZGRANIČENJA NEPOKRETNOSTI Sačinjavaju ona koju su posledica razgraničenja nepokretnosti (pravo zajedničke svojine na obejktima koji se nalaze na samoj međi i prava i obaveze u vezi sa prodiranjem grana u tuđi vazdušni prostor. pristup radnika.

Npr: stanovnici zgrada pored javnih saobraćajnica čija izgradnja je odobrena od nadležnih organa ne mogu tražiti ukidanje saobraćajnice. a ako je nemoguće preduzeti uspešne mere. ali imaju pravo na naknadu štete. ako imisije nastaju u obavljanju OPŠTEKORISNIH DELATNOSTI ZA KOJE JE DOBIJENA DOZVOLA. prigušivača. već samo preduzimanje mera za smanjene ovih štetnih uticaja. neutralizatora. ima pravo da zahteva obustavljanje radova.. izuzetno. potresa. 3. jer je to naprosto nužnost. Oni se moraju trpeti do određene mere. Granica tolerancije je različito određena ZOSPO i to je granica koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike! 83 . neprijatnih mirisa. može zahtevati i zabranu aktivnosti iz koje imisije potiču. zamenu jedne vrste goriva drugom). • Ako se imisije ne mogu svesti na podnošljivu meru. toplote. Ovo reguliše Zakon o vodama Srbije. • Naravno. izolacionih materijala. tzv. GRANICE TOLERANCIJE. Vlasnik ugroženog zemljišta. ako je usled buke stanovanje otežano preko podnošljive mere. Ovde spada i vrlo značajno pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava na način kojim se prouzrokuju prekomerne IMISIJE! Imisije su ŠTETNI UTICAJI koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima.. pa onaj ko je izložen preteranim imisijama ima određena prava: • Može zahtevati primenu određenih tehničkih sredstava kojima se imisije svode na podnošljivu meru (stavljanje raznih prečistača. ne može se tražiti zabrana ovih aktivnosti. kao i naknada štete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije. prašine. Vlasnik zemljišta ne može na štetu susednog zemljišta menjati pravac ili jačinu vode koja prirodno otiče preko njegovog zemljišta ili kroz njegovo zemljište. čađi. Prekoračenjem granica tolerancije nastaje određena odgovornost EMITENTA = zagađivača.U svim ovim slučajevima sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu štete. odnosno zgrade ima pravo da zahteva obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbeđenja. otpadnih vida. PRAVA ZAHTEVATI OD SUSEDA DA SVOJU NEPOKRETNOST NE UPOTREBLJAVA U ODREĐENOM PRAVCU Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da zahteva od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu (npr: da na njoj ne vrši potkopavanje i druge radove kojima se ugrožava stabilnost susedovog zemljišta ili zgrade). buke.

vlasnik ima pravo da zahteva preduzimanje potrebnih mera da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište)... PRAVA ZAHTEVATI OD VLASNIKA SUSEDNE NEPOKRETNOSTI NEKO ČINJENJE Čine ona susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje (npr: svaki od vlasnika susednih zemljišta moe zahtevati sporazumno utvrđivanje granice i postavljanje međnih znakova. da kad postoji opasnost od rušenja zgrade zahteva preduzimanje potrebnih mera od onoga koji bi bio odgovoran za štetu. a jednako koristan za vlasnika. objektivnu koncepciju ZLOUPOTREBE PRAVA.. npr. vodeći računa o svim oklonostima slučaja. a drugi u industrijskoj četvrti. Tako zloupotrebu predstavlja svako vršenje prava svojine protivno njegovom cilju ili protivno moralu. Npr: kao što se do određene mere moraju trpeti materijalne imisije. 4. a to može biti i odsustvo dovoljnog obzira prema tuđim legitimnim interesima. s tim što je ZOSPO usvojio široku.. Npr: dozovla nije u skladu sa urbanističkim planom. posebno o koristi koju drveće daje vlasniku I OKOLINI. ali ne i u urbanim sredinama. isto tako vlasnik nepokretnosti nema pravo na naknadu štete koju trpi od hladovine koju mu stvara drveće sa susedne nepokretnosti (voćnjak. šuma. Tada imamo pravo na naknadu štete na teret organa čiji je radnik izdao takvu dozvolu. Odogovornost postoji samo ako je zgrada podignuta bez odobrenja nadležnog organa ili ako odobrenje nije poštovano. standardi su različiti u raznim sredinama. gde se čuva stoka. kao i nevođenje računa o nesrazmeri između koristi koja se za sebe pribavlja i štete koja se drugome prouzrokuje. 84 . sve zavisi od slučaja do slučaja i to je veliki posao za sudove. ili se graditelj ne drži dozvole za gradnju. ako je u pitanju znatnija šteta.. je uobičajena imisija.Dakle.. sud može doneti jednokratnu pravičnu naknadu. ako su međni znaci uništeni.. oštećeni. Tako. kao i neuzimanje u obzir da se pravo može vršiti na drugi način koji je manje štetan za suseda. Ali. u naseljima gradskog karaktera nije moguće obezbediti da zgrade sa svake strane imaju otvoren vidik. gde nije potrebna namera škođenja. osim u slučaju da postoji odgovarajuća negativna službenost na nepokretnosti pored. orahovo stablo). Dakle. Jedan standard je u gradskoj četvrti za stanovanje. ili pomereni. Npr: neprijatan miris sa đubrišta u selu.

VAŽNIJE STVARNE SLUŽBENOSTI: Najbrojnije i najraznovrsnije stvarne službenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora. Poštujući propise stranke mogu konstituisati svaku službenost koja zadovoljava neku potrebu povlasnog dobra, čak i onda kada nisu ispunjeni uslovi da se službenost kosntituiše sudskom odlukom. To su obično: pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe; gredu ili rog u tuđi zid uvući; prozor na tuđem zidu otvoriti; dim propuštati kroz susedov dimnjak; kišnicu sa svoje strehe na tuđe zemljište sprovoditi; tečnosti na susedovo zemljište sispati... Za njihov nastanak potreban je upis u zemlj. knjige. Službenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom (nekad odlukom upravnog organa) su nužne službenosti, jer se ustanovljavaju protiv volje vlasnika poslužnog dobra... Za sve njih se plaća naknada. Za njihov nastanak nije potreban uspis u zemlj. knjige. Najpoznatija službenost koja se ustanovljava sudskom presudom je PRAVO NUŽNOG PROLAZA. Za nju se plaća naknada, koju određuje sud srazmerno šteti koja nastaje za poslužno dobro. Druga značajna službenost je SLUŽBENOST POSTAVLJANJA VODOVA – vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati da mu se dozovoli da preko susedovog zemljišta provede vodovodne i kanalizacione cevi, električne i telefonske kablove (podzemne i
85

vazdušne), ako je postavljanje ovih vodova na drugom mestu skopčano sa nesrazmernim troškovima. Za nju se isto plaća naknada. Treća od značaja za današnjicu je ta gde se korisniku radio-difuznog prijemnika dozvoljava da na susednoj zgradi postavi antenu, a time ne ometa stanare te zgrade u prijemu radiodifuznog programa.

LIČNE SLUŽBENOSTI: Lične službenosti postoje u korist jednog određenog lica (fizičkog ili pravnog). Za razliku od stvarnih službenosti, ovde ne postoji POVLASNO DOBRO, već samo POSLUŽNO DOBRO, a sadržina službenosti se uvek sastoji u iskorišćavanju tuđe stvari. To su: plodouživanje, upotreba i pravo stanovanja. Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava, prosto služenje sa stvari 3. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist, plodove iz neke stvari 4. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari, čak i stvar uništiti (ius abusus) b. pravno
86

5. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica PLODOUŽIVANJE (užitak, uživanje, ususfructus) Ova se službenost se za PLODOUŽIVAOCA sastoji iz ovlašćenja DRŽANJA, UPOTREBE tuđe stvari i ovlašćenja KORIŠĆENJA (pribiranja plodova bez povrede suštine stvari, TJ. NEMA PRAVO NA SUPSTANCU, već samo na plod). Vlasnik stvari na kojoj postoji plodouživanje zove se GOSPODAR STVARI. Naše današnje pravo ne poznaje nijedan slučaj ZAKONSKOG PLODOUŽIVANJA. Predmet su: STVARI i PRAVA i IMOVINA. POKRETNE ili NEPOKRETNE, ali uvek NEPOTROŠNE STVARI (ove, jer ispunjavaju uslov da mogu biti upotrebljene bez promene njihove suštine). NEPRAVO PLODOUŽIVANJE - u slučaju da se plodouživanje odnosi na širu celinu (imovinu) koja obuhvata i potrošne stvari, onda plodouživanje menja svoju suštinu i pretvara se u NEPRAVO PLODOUŽIVANJE, gde potrošne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouživaoca, a on je obavezan da po prestanku plodouživanja bivšem vlasniku vrati stvari iste vrste u istoj količini i iste kakvoće, ili da plati naknadu prema vrednosti koju takve stvari imaju u vreme prestanka plodouživanja.

PLODOUŽIVAOČEVA PRAVA CIVILNE PLODOVE stiče srazmerno vremenskom trajanju plodouživanja. Ovo pravilo je interesantno samo u godini kada počinje plodouživanje i u godini kada se ono završava, jer se onda sav prihod podeli na 365 dana i srazmerno vremenu plodouživanja podeli. PLODOVE U NATURALNOM obliku stiče odvajanjem. Dakle, pravo na pribiranje plodova pripada plodouživaocu. Ovde imamo jednu vrstu ALEOTORNOSTI, jer učestalost odvajanja plodova nije uvek u jednakim, pa ni kratkim intervalima. Plodove koje je vlasnik odvojio pre nastanka i po prestanku plodouživanja ostaju u njegovoj svojini. Troškove proizvodnje plodova snosi plodouživalac.
87

88 . Plodouživalac obligacionim pravom može dozvoliti upotrebu predmeta plodouživanja u korist drugog. Ako stvari. onda mora da dokaže razloge zbog koje je nema. Može je hipotekovati. dužan da osigura o svom trošku. Plodouživalac ne može zasnivati nove stvarne službenosti na teret predmeta plodouživanja. jer on odgovara za stvar. 3. Plodouživalac ne sme da menja namenu stvari. 2. kad je propisano obavezno osiguranje ili kada prema mesnim shvatanjima osiguranje nalažu pravila DOBROG UPRAVLJANJA. Ak inventar nije sačinjen pre predaje stvari plodouživaocu. Može je prenositi. ali ne odgovara za smanjenje vrednosti koje je posledica redovne upotrebe stvari. PRAVNI POLOŽAJ VLASNIKA STVARI: 1. pretpostavlja se da je ovaj primio stvari u upotrebljivom stanju srednje kakvoće. Isto može i vlasnik. ali i obavezu (da bi sprečio njihovo gašenje usled zastarelosti. Plodouživalac može u svakom trenutku zahtevati da se sačini inventar stvari koje su predmet plodouživanja. upropastio ili otuđio. Plodouživalac snosi troškove redovnog održavanja. zaista. Plodouživalac je obavezan da vlasnika odmah obavesti o oštećenjima stvari. a vlasnik troškova izazvane starošću ili višom silom. dakle može preneti ovlašćenje upotrebe i ovlašćenje korišćenja na drugog. Ima golu svojinu dok traje plodouživanje. prema savremenim shvatanima. odnosno LIBERATORNE UZUKAPIJE) da se koristi stvarnim službenostima koje postoje u korist nepokretnosti. čak iako je usled pohabanosti izgubila svaku upotrebnu vrednost.Plodouživalac ima pravo. nema. a u korist vlasnika stvar od požara i drugih rizika. kao i neophodnosti vanrednih popravki na samoj stvari ili uzurpacijama od strane 3. Po prestanku plodouživanja plodouživalac je dužan da poslužnu stvar vrati vlasniku. Plodouživalac je. pa se ovim gestom on ograđuje od toga da stvar nije oštetio. Ukoliko plodouživalac učini troškove na koje nije bio obavezan. a njemu ostaje golo plodouživanje. lica. PLODOUŽIVAOČEVE OBAVEZE Ne sme da menja suštinu stvari. primenjuju se pravila o NEZVANOM VRŠENJU TUĐIH POSLOVA.

8. 6. Ako plodouživalac ne pruži obezbeđenja. Plodouživalac je dužan da trpi vanredne popravke. Ukoliko postoji bojazan da mu po prestanku plodouživanja stvar neće biti vraćane kako treba. pravo plodouživanja vršiti u ime plodouživaoca. vlasnik može zahtevati obezbeđenja. onda ij na njegov račun može izvršiti plodouživalac. ali se one aktiviraju kada prestane plodouživanje. testamenta održajem – analogno sticanju prava svojine održajem. stvar mu se ne zahtev vlasnika može oduzeti i poveriti upravitelju koga sud odredi (to može biti i vlasnik). Ovo protiv bilo koga. to se aktivira tek kada prestane plodouživanje. Može da je optereti novim službenostima. Vanredne popravke snosi vlasnik. koji će uz odbitak troškova upravljanja. PRESTANAKA PLODOUŽIVANJA Prestaje: 89 . 7. 5. a ako ne uradi. 9. ZAŠTITA PLODOUŽIVANJA U slučaju povrede prava plodouživanja plodouživalac može upotrebiti PETITOTRNE TUŽBE ZA POVRAĆAJ i PRESTANAK SMETANJA i POSESORNE TUŽBE (jer je držalac prava). Kod nepravog plodouživanja vlasnik može zahtevati obezbeđenja bez dokazivanja da su njegova prava u opasnosti i može odbiti predaju stvari dok mu obezbeđenja ne budu pružena.4. knjige ili predaja za pokretne stvari. kao i državinske tužbe. Vlasnik može da podiže TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI i TUŽBU ZBOG SMETANJA SVOJINE. NASTANAK PLODOUŽIVANJA Nastaje na osnovu: • • • ugovora – pismena forma i upis u zemlj. Ako se vlasnik odrekne službenosti. pa čak i rušenje i gradnju nove zgrade.

plodouživanje se produžava na sumi osiguranja. ipak obnovi sasvim. Prestaje potpunom konsolidacijom u smislu plodouživalac postane vlasnik stvari. a plodouživalac svoje pravo ne vrši uzastopno 3 godine. Plodouživaočeva odluka da se odrekne plodouživanja može ležati u tome što je plodouživanje postalo nerentabilno. poloduživanje se produžava na preostalom delu. 4. Plodouživaočevi poverioci mogu zahtevati poništenje odricanja koje izvršeno na njihovu štetu. Odricanjem plodouživaoca. ali u granicama svojih ličnih potreba i potreba članova svoje porodice. Ono je neka vrsta deminutiva plodouživanja. tj.1. a ako dođe do potpune propasti usled više sile prestaje. Plodouživanje za pravno lice traje isto koliko i traje to pravno lice. plodouživanje se nastavlja u pogledu ostalog dela stvari. Plodouživanje prestaje ako se vlasnik poslužnog dobra protivi vršenju plodouživanja. poslugoprimac. tj. U slučaju da stvar vlasnik. Prestaje ugovorom između vlasnika i plodouživaoca. usled nevršenja koje nije praćeno punom faktičkom vlašću od strane vlasnika. 2. bez narušavanja suštine same stvari. 8. 7. Sve koristi preko toga pripadaju vlasniku. a ovo važi i za eskproprijaciju. plodouživanje se gasi. tj. jer ako postane samo vlasnik dela stvari. PRAVO UPOTREBE Ovo je lična službenost čiji imalac – UZUAR je ovlašćen da tuđu stvar upotrebljava i koristi (pribira plodove sa nje). na iznosu koji je isplaćen na ime naknade štete. Protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na određeno vreme. U slučaju da plodouživalac umre pre isteka toga vremena. Plodouživanje prestaje zastarelošću. 6. veliki teret za njega. tako i do lica na koje su preneta ovlašćenja vršenja plodouživanja: zakupac. 5. a koje ima da se gola svojina pretvara u punu svojinu. U slučaju delimične propasti stvari. Ukoliko je stvar bila osigurana. a po drugima prestaje. 90 . Ovo je LIBERATORNA UZUKAPIJA = nevršenje plodouživanja koje je kvalifikovano vršenjem pune faktičke vlasti od strane vlasnika. dok neki zakonici to ograničavaju na određeni dugi rok. 9. Ona pretpostavlja potpuno odsustvo uživanja stvari kako od plodouživaoca. Nastaje i prestaje kao i pravo plodouživanja. 3. onda se plodouživanej nastavlja.

Isključuju se svi plodovi. 91 . Imalac prava stanovanja može primiti na stan članove svoje porodice. kao i lica koja su mu potrebna za vođenje domaćinstva. Pravo stanovanja.PRAVO STANOVANJA Ovo je lična službenost koja se sastoji u ovlašćenju da se u svrhu stanovanja UPOTREBLJAVA tuđa stambena zgrada ili stan kao posebni deo zgrade. ni njegovo vršenje ne mogu preneti na drugoga. Nastaje i prestaje po pravilima PLODOUŽIVANJA.

Kod ovog nije važan pristanak dužnika. tek tada se stiče založno pravo na stvari. Ostaje u državini dužnika. zalaganje robe u skladištu. Dakle. ZALOŽNO PRAVO delimo na: • Založno pravo na pokretnim stvarima (RUČNA ZALOGA) – a. UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – ugovor je ovde TITULUS. b. bilo kroz ugovor. a da ovaj odmah vrati zalogodavcu stvar. Savremeno pravo poznaje još slučajeva kada se zalažu pokretne stvari kod kojih ne dolazi do predaje državine. poverilac ima prema dužniku samo pravo potraživanja. Zalaganje nepokretnosti postiže se tako što se založno pravo upisuje u javne knjige (zemljišne kod nas). ne može KONSTITUTUM POSESORIJUM – da zalogodavac preda stvar zalogoprimcu. Zalaganje pokretne stvari postiže se predajom stvari poveriocu u državinu. Do tog trenutka prema TITULUSU. 92 . • Ugovorno založno pravo = založno pravo na osnovu pravnog posla. Ugovor je TITULUS za pribavljanje založnog prava. a MODUS je upis založnog prava u javne knjige (odstupanje od ovoga pravila postoji samo kod zakonske hipoteke gde upis nije potreban). zalaganje alata i opreme. Ovde imamo izuzetak kod pokretnih stvari koje se ne zalažu predajom u ruke poveriocu.. na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari. zalaganje stoke. bilo testamentom. ako dužnik ne ispuni obavezu do dospelosti. koji je ovde predaja stvari (fizička.. Ovde se pravni osnov sastoji u jasno izraženoj volji dužnika. pre ostalih poverilaca. već se zaloga upisuje u razne vrste javnog registra (zalaganje robe umagacinu. ali mogu i druge vrste. Sudsko založno pravo.) • Založno pravo na nepokretnim stvarima (HIPOTEKA) – a. • UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – sam za sebe ugovor o zalozi ne stvara založno pravo kao stvarno pravo. ovde je važan pristanak dužnika. c. Kod nas se ovako zalažu brodovi i vazduhoplovi. a potreban je i MODUS. b.ZALOŽNO PRAVO Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari. Naravno. uz ugovornu odredbu da će založno pravo i dalje postojati). nego se založno pravo upisuje u javne registre na sličan način kao kod nepokretnosti.

Ako je otuđi. carina. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – ono se stiče popisom (MODUS) stvari u IZVRŠNOM SUDSKOM POSTUPKU. 3. ako sud na predlog poverioca ne odluči drugačije. U izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava u zemljišnoj knjizi u teretnom listu.).***Znamo da pravo svojine i pravo službenosti na nepokretnim stvarima mogu postojati i u nesavršenom obliku i bez zemljišnih knjiga (tzv. Popisane stvari čuva poverilac.. znači da je potraživanje IZVRŠIVO! Na osnovu toga poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svojih potraživanja protiv svakog 3. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – stiče se upisom u javne knjige (MODUS = način sticanja). jer dužnik ne želi da preda stvari). onda prema tome čiji je predlog za izvršenje stigao ranije. Sudska zaloga se ne pribavlja predajom. Sudska odluka. predložio prinudno izvršenje (predaje ovde nema.. novčanih kazni izrečenih prekršaja. on stiče svojinu i ima prednosti u odnosu na imaoca sudskog založnog prava. niti je mogao znati za postojanje sudskog založnog prava). ukoliko pribavilac jeste savestan (nije znao. Međutim. baš kao i ugovor (pravni posao) predstavlja TITULUS. onda svi imaju isti red prvenstva. te je poverilac na osnovu PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE = TITULUS. lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti. vanknjižna svojina ili vankjnižne službenosti). a ako su svi istoga dana. a ako je u istom danu. Ovo je nepovoljno za poverioca. Ova sva pravila sudskog založnog prava se primenjuju i na PRINUDNO ZALOŽNO PRAVO U IZVRŠNOM POSTPUKU koji sprovode upravni organi (npr: u postupku prinudne naplate poreza. lice ili ako su jako vredne stavljaju se u sudski depozit. red prvenstva među založnim pravima određuje se prema danu kada je izvršen popis. sakrije. pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko založno pravo mogu ostati i kod dužnika. Ako postoji više poverilaca. 93 . jer može se dogoditi da ovaj stvar otuđi. unušti. Sudska zaloga nastaje u POSTUPKU IZVRŠENJA protiv dužnika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti.

založno pravo i obligacija i 94 • . založno pravo bi prestajlo usled zastarelosti potraživanja. Založno pravo je sporedno pravo i zavisi od postojanja jednog OBLIGACIONOG PRAVA. jer tu zastareva PRAVOZAŠTITNI ZAHTEV. Kod zastarelosti potraživanja – prema opštim pravilima. NAČELO SPECIJALNOSTI i NAČELO NEDELJIVOSTI. Dakle. ali ako je potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom ili hipotekom. Ako dužnik isplati obavezu. poverilac se i pored toga što je rok zastarelosti istekao može namiriti. ni založno pravo ne može postojati. osnov založnog prava prestaje i založni poverilac mora vratiti založenu stvar ili ako je u pitanju hipoteka – pristati na ispisivanje. Založno pravo prestaje i sa drugim uobičajenim slučajevima prestanka potraživanja. ili potraživanje koje možda neće nastati. već postaje prirodna obligacija. tj. razlikuje od ostalih načina prestanka obligacije po tome što se dužnikova obaveza ne gasi u potpunosti. pa dužnik može zahtevati brisanje hipoteke ili povraćaj stvari predate u zalogu. Od ovoga imamo nekoliko odstupanja: • Kod hipoteke – ovde založno pravo obezbeđuje potraživanje koje još ne postoji. založno pravo može postojati samo ako postoji PUNOVAŽNO POTRAŽIVANJE čiju isplatu obezbeđuje! Iz ovoga razloga ako je potraživanje nastalo iz pravnog posla koji je ništav ili rušljiv (koji je poništen). inače. NAČELO OFICIJELNOSTI pri realizovanju potraživanja obezbeđenog založnim pravom. Zastarelost se. a ne pravo.NAČELA ZALOŽNOG PRAVA I na RUČNU ZALOGU i na HIPOTEKU se primenjuju neka opšta pravila koja su zajednička za te obe vrste založnog prava: NAČELO AKCESORNOSTI. NAČELO AKCESORNOSTI – znači da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava. Ovde da je načelo akceosrnosti dosledno sprovedeno. kada protekne rok zastarelosti poverilac se ne može namiriti od dužnika prinudnim putem.

zabranjena je LEX KOMISORIJA – koja govori o tome da će založena stvar automatski preći u svojinu založnog poverioca. u kakvoj se nalazio U TRENUTKU ZAKLJUČENJA UGOVORA O ZAJMU I ZALOZI. ali po ceni koja će biti utvrđena u pregovorima između njega i poverioca.dalje postoje. posledica zastarelosti će. jer je za njen prestanak potrebno da bude ispisana iz javnih knjiga. ne sme to učiniti sam. Ovo se može desiti ako: o hipotekarni poverilac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti ili obrnuto hipotekarni poverilac kupi hipotekovanu nepokretnost sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu o o U svim slučajevima hipoteka još uvek postoji. kao obezbeđenje. ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti. pogoditi založnog poverioca. samo založno pravo ne zavisi od toga da li se potraživanje može ostvariti prinudnim putem. Založni poverilac da bi realizovao svoje potraživanje. Dakle. hipoteka sada postoji ukorist lica koje je ujedno i sopstvenik nepokretnosti i sada više NE OBEZBEĐUJE POTRAŽIVANJE. Ovo se kod nas može destiti samo usled KONSOLIDACIJE. sjedinjenja svojstva HIPOTEKARNOG POVERIOCA i SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI. 95 . ako sopstvenik nepokretnosti hoće da traži novi kredit. npr: prodao stvar koju ima u državini. ipak. ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. jer on neće moći da se namiri iz imovinske mase dužnika. SVOJINSKA HIPOTEKA – ovo je kada sopstvenik nepokretnosti stekne pravo hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. NAČELO OFICIJELNOSTI – založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem. Međutim. jer je ono PRESTALO DA POSTOJI! Sada. ovakvu NEUGAŠENU SVOJINSKU HIPOTEKU i ustupiti mu založno pravo na nepokretnosti. tako što bi. U slučaju da je vrednost stvari nedovoljna. on može poveriocu dati. • Tzv. on može prepustiti stvar poveriocu u svojinu. JER DUŽNIK NIJE VIŠE U ONAKO NEPOVOLJNOJ SITUACIJI U ODNOSU NA POVERIOCA (što je i razlog zabrane lex komisorije). tj. mora da se obrati sudu i zatraži javnu prodaju! TO JE JEDINI NAČIN!!! Dakle. Pa. kada ovako nešto ugovorimo u trenutku dospelosti dužnikove obaveze. onda može. Samo.

ODSTUPANJE OD NAČELA SPECIJALNOSTI: • PRVO ODSTUPANJE . NAČELO SPECIJALNOSTI Treba precizno odrediti i POTRAŽIVANJE založnog poverioca i STVAR na koju se zaloga odnosi (jer zaloga ne može postojati na svim stvarima zalogodavca). iako potraživanje još nije nastalo. treba da bude određeno koje potraživanje je obezbeđeno založnim pravom. sa kamatama. 96 . lica kojima se zalogodavac obraća za nove zajmove. založni poverilac u odnosu na ostale dužnikove stvari nema prvenstvo prilikom namirenja. Zato. JAVNA PRODAJA. nego namirenju svih poverilaca. o Založnim pravom se može obezbediti odobreni kredit.Ako je poveriočev predlog manje povoljan. kauciona zaloga).založnim pravom se može obezbediti i USLOVNO ili BUDUĆE POTRAŽIVANJE. KAUCIONA I KREDITNA HIPOTEKA . Primenjuje se i na ručnu zalogu i na hipoteku. treba da bude naveden pravni posao ili drugi izvor iz koga je potraživanje nastalo. tj. već prvo idu obični poverioci. Potraživanje OBIČNOG POVERIOCA se odnosi na celu imovinsku masu dužnika. onda založno pravo služi za obezbeđenje i ovih docnije nastalih potraživanja. Šta znači „ODREĐENO POTRAŽIVANJE“? Ako jedan poverilac ima više potraživanja prema istom dužniku. Npr: o Kada neko lice da neku svoju stvar kao obezbeđenje za obavezu koja može. Založno pravo ovde nastaje u trenutku predaje založene stvari poveriocu. iako svi iznosi još nisu iskorišćeni (kreditna zaloga). mada je određen najviši iznos koji potraživanje ne može premašiti. ali ne mora nastati – jedno lice uzme u zakup čamac na moru i ostavi sat u zalogu za slučaj da prouzrokuje štetu prilikom vožnje (tzv. mogu saznati koliko je zalogodavac zadužen i koliko je obezbeđenje na koje mogu da računaju.ovo drugo odstupanje od specijalnosti predviđeno je samo za založno pravo na pokretnim stvarima – ručna zaloga. u kome su zaštićeni i dužnikovi interesi. jer nijedna stvar nije namenjena samo njegovom. jer na taj način 3. • DRUGO ODSTUPANJE . zalogoprimac stekao još neka potraživanja iz ugovora zaključenih sa zalogodavcem. dužniku još uvek ostaje mogućnost da ga odbije i da se osloni na redovan zakonski postupak namirenja. Ako je posle zaključenja ugovora o zalozi. ali i pored toga nije siguran da će moći da se naplati.odstupanje od načela je u tome što potraživanje nije potpuno određeno. kao i označen tačan iznos potraživanja. Dakle. a pre namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom.

Isto važi i ako dođe do SUSVOJINE! Načelo nedeljivosti je opravdano. Međutim. založno pravo postoji i dalje i opterećuje sve delove stvari. 97 . jer treba da utiče na dužnika da isplati celu obavezu. poverilac zadržava založno pravo i posle delimičnog namirenja potraživanja. u zemljišne knjige se mogu upisati kauciona i kreditna hipoteka. • U oba slučaja se u zemlj. brojčano određene. Npr: hipoteka je bila upisana na nepokretnosti radi obezbeđenja eventualnih potraživanja opštine. a uz iznos glavnog potraživanja se upisuje i visina kamate. Založena stvar u celini služi za namirenje potraživanja. koja je založena poveriocu. knjige upisuje najviši iznos do koga založno pravo obezbeđuje ovakva potraživanja. kod kojih iznos potraživanja nije potpuno određen. knjige upisuje založno pravo za potraživanje koje može. sve dok dužnik ne isplati ceo dug. iako svi iznosi odobrenog kredita još nisu iskorišćeni. knjige za obezbeđenje celog potraživanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita.U načelu hipoteka se može upisati u zemljišne knjige samo u pogledu novčane svote. Imamo izuzetak: kada je u zalogu data izvesna svota novca. ukoliko vlasnica nepokretnosti bude imala poslovne gubitke. NAČELO NEDELJIVOSTI – ovo znači da cela založena stvar obezbeđuje celo potraživanje. KREDITNA HIPOTEKA – se upisuje u zemlj. sve dok potraživanje ne bude u potpunosti namireno! Dakle. Dužnik u slučaju delimične isplate duga ima pravo da zahteva vraćanje srazmernog dela novčane sume. pa ako dođe do fizičke deobe založene stvari. ali ne mora nastati. • KAUCIONA HIPOTEKA – postoji kada se u zemlj.

OSNOV se može sastojati u onome što je zalogodavac već dobio od zalogoprimca kao zajam. ili u obavezi zalogoprimca (iz ugovora o kreditu) da kreditira zalogodavca. 98 . uz učešće državnog organa ili ne). stvari se najčešće zasniva ugovorom. prećutno. pismeno.RUČNA ZALOGA = ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA ZASNIVANJE: Založno pravo na pok. Iz UGOVORA O ZALOZI nastaje obaveza za dužnika da preda stvar zalogoprimcu. usmeno. Zato OSNOV = KAUZA obaveze zalogodavca leži izvan ugovora o zalozi. a može i sudskom odlukom. a zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi. sa i bez svedoka. Ugovor o založnom pravu je posmatran kao KONSENSUALAN (Neformalni = konsensulani pravni poslovi – su oni kod kojih volja može biti izjavljena na bilo koji način: izričito.

određen / odrediv.     ZALOŽNOPRAVNI ODNOS Uspostavlja se između ZALOGORPIMCA i ZALOGODAVCA. npr. subjektivna i objektivna nemogućnost).Ako se oba ugovora posmatraju u jedinstvu: kao ugovor o zajmu. Kod dvostrano obavezujućih. Svaki ugovorna obaveza mora imati osnov. onda sve ovo može ličiti na TERETAN UGOVOR (Teretni pravni poslovi – su oni kod kojih se daje neka naknada za ono što se dobija: kuporpodaja. Sankcija je ništavost. moguć. Zalogorpimac = založni poverilac je lice koje ima potraživanje koje je obezbeđeno zalogom. ugovor mora biti: • • •  ***Osnov (kauza)    odgovor na pitanje zašto se dužnik obavezuje? Osnov nije ekonomski cilj već pravni cilj obavezivanja. trampa. namera da se nekom nešto učini besplatno. zakup. kod više različitih ugovora o prodaji osnov je uvek isti. zato što se druga strana obavezuje da plaća odgovarajuću zakupninu. 99 . zajam sa kamatom). Praviti razliku između Osnova i Pobude. Osnov mora biti dopušten (prinudni propisi. činjenje. ZOO predviđa kod Ugovora o zalozi i pravo zalogoprimca na dopunu zaloge u slučaju kada založena stvar ima materijalne ili pravne nedostatke. više predmeta u jednom ugovoru. javni poredak. dobri običaji). teretnih ugovora osnov obaveze jedne strane je u obavezi druge strane – npr. javni poredak i dobri običaji). nečinjenje i trpljenje. ja se kao zakupodavac obavezujem da predam stan u zakup. (pravna i faktička nemogućnost. osnov je želja. ***Predmet     odgovor na pitanje na šta se dužnik obavezuje ? može biti davanje. Kod dobročinih ugovora. povezan sa ugovorom o zalozi. dopušten. (prinudni propisi.ja pristajem da se na ručun moje imovine poveća imovina mog poklonoprimca. Nedopštenost osnova i njegovo odsustvo imaju za posledicu ništavost ugovora. a pobude mogu biti potpuno različite.

ako dužnik ne plati dug po dospelosti. Ne može se dati tuđa stvar u zalogu. ali će se ovaj namiriti iz njegove stvari. ali i krivično. U tom slučaju postoje na pasivnoj strani dva lica: jedno lice je dužnik i ono odgovara za isplatu duga založnom poveriocu celom svojom imovinskom masom.PRAVO POTRAŽIVANJA PREMA DUŽNIKU je obligacionopravnog karaktera i glavno je pravo koje poverilac ima. e tada stiče založno pravo na stvari i može ga suprotstaviti i pravom vlasniku. To se ništi tužbom vlasnika založene stvari i stvar se njemu vraća. 100 . Potrebno je da je ZALOGOPRIMAC savestan i da su ispunjeni svi uslovi za sticanje svojine od nevlasnika. ali tada založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) sa ostalim suvlasnicima stvar mora biti određena najčešće je to individualno određena i nepotrošna stvar ako je stvar određena po rodu. onda se individualizuje novac može biti predmet zaloge i to kada se određena suma izdvoji • • • • PRAVA ZALOGOPRIMCA: PRVO PRAVO ZALOGOPRIMCA . a drugo lice je zalogodavac i ono ništa ne duguje založnom poveriocu.TEK u trenutku predaje zalogoprimac stiče založno pravo i to pravo može da SUPROTSTAVI svim 3. licima. Događa se da stvar založi lice koje nije dužnik založnog poverioca. iako mu je stvar predalo lice koje nije imalo pravo da raspolaže sa stvari. lice koje je založilo tuđu stvar odgovara za štetu sopstveniku stvari. OBJEKT RUČNE ZALOGE: • • svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu suvlasnički udeo. Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu i to je najčešće dužnik iz obligacionopravnog odnosa sa poveriocem. U ovom slučaju. Ovde imamo izuzetak da poverilac može steći založno pravo.

Založno pravo upereno na stvar – ovo založno pravo je sporedno, jer zavisi od glavnog prava i služi za obezbeđenje potraživanja. Sudbina mu zavisi od glavnog prava. Ovo obezbeđenje ima svoju posebnu vrednost - vrednost založnog prava je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali, tj. obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se uopšte ne mogu naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze (promene mu se imovinske prilike, nešto se dogodi...). To je ujedno i kraj njegovog založnog prava. Sva ostala zalogoprimčeva prava služe ostvarenju ovoga prava. Zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika, kojom će zahtevati isplatu duga. Pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaze isplata duga, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava. Na osnovu te odluke zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postpupku radi namirenja. Ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju, nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni. Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud može odlučiti da se cena utvrdi procenom stručnjaka. U slučaju prodaje poverilac stvar može, ako hoće, zadržati za sebe po toj ceni. Zalogoprimac ima pravo, da iz cene naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove za čuvanje založene stvari, kao i svoje troškove koje je imao oko realizovanja potraživanja. On se iz stvari namiruje bez obzira na zastarelost GLAVNOG potraživanja, dok ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti iz imovinske mase, niti iz založene stvari. DRUGO PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO PRVENSTVA: •

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zaloežne stvari pre ostalih poverilaca. Zalogoprimac je ispred svih založnih poverilaca koji su založno pravo stekli posle njega i ispred svih običnih poverilaca. Red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema pravilu PRIOR TEMPORE, POTIOR JURE. Dakle, prema vremenu kada su nastala njihova založna prava, s tim da podsećamo na to da je tu važan MODUS koji se ogleda u predaji stvari, a ne ko je pre napravio ugovor o potraživanju.

101

TREĆE PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO NA DRŽAVINU: • • Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari. Kada zalogodavac preda stvar u zalogu zalogoprimcu, onda obojica imaju državinu na založenoj stvari. Zalogoprimac ima neposrednu državinu prava, a zalogodavac posrednu državinu stvari. Zato obojica mogu da podnose državinske tužbe protiv 3. lica, a u međusobnom odnosima, takođe imaju obojica državinsku zaštitu. Poverilac stiče založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar, a gubi ga kada mu prestane državina i ponovo se uspostavlja kada vrati državinu. Državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge. Nije potrebno da pokretna stvar bude predata zalogoprimcu, jer je dovoljno je da se ona NE NALAZI u rukama zalogodavca. Zato možemo da govorimo i o POSREDNOJ državini zalogoprimca:
o

Ovo se može desiti u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari. Dakle, postoji ručna zaloga i u slučaju kada je stvar već nekome založena. Tada samo prvi zalogoprimac ima stvar u neposrednoj državini, a drugi zalogoprimci imaju samo posrednu državinu. Državina ovog drugog zalogoprimca se sastoji u tome što je zalogodavac pismeno obavestio prvog zalogoprimca o zaključenju drugog ugovora o zalozi i naložio mu, da kada mu bude isplatio potraživanje, založenu stvar preda drugom zalogoprimcu. Založno pravo kod posrednog držanja založene stvari zasniva se na obaveštenju i nalogu koje je zalogodavac dao prvom poveriocu. OBAVEŠTENJE i NALOG ZAMENJUJU PREDAJU U DRŽAVINU, tj. MODUS. Zalogoprimac ima posrednu državinu u još jednom slučaju – kada se oduzima stvar od zalogoprimca zbog toga što je nije čuvao kako treba ili što ju je upotrebio bez dozvole zalogodavca, ili što ju je dao drugom na upotrebu i uopšte što je sa njom postupao protivno ugovoru. Sud će na zahtev zalogodavca narediti da se založena stvar preda nekom trećem licu da je drži za zalogoprimca.

o

Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari sa 3. licem (kada je založen suvlasnički deo auta, pa zalogoprimac drži stvar zajedno sa ostalim suvlasnicima). Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari i sa zalogodavcem, ali je tada potrebno da zalogodavac ne dobije mogućnost da raspolaže sa stvari bez odobrenja zalogoprimca, inače bi to moglo dovesti u pitanje zalogoprimčevu sudržavinu, a time i založno pravo (ZOO: ugovarači se mogu sporazumeti da zajednički čuvaju stvar).

102

ČETVRTO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA UPOTREBU I PRAVO PRIBIRANJE PLODOVA SA STVARI Zalogoprimac ne sme da: • •

upotrebljava preda drugome na upotrebu dati u podzalogu bez dozvole zalogodavca

U slučaju da učini nešto od ove tri stvari koje ne sme, dužan je da naknadi štetu koja je slučajno nastala (za šta inače ne odgovara). Uz to, zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca. ODSTUPANJE Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava založenu stvar je dispozitivnog karaktera, tj. oni to mogu dogovoriti. Ovo se naziva ANTIHREZA! U slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebljava stvar (npr: vozi se založenim autom), koristi postignute upotrebom stvari se odbijaju od vrednosti potraživanja i to prvo od troškova (na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo), zatim od dugovane kamate i onda od glavnice. Zalogoprimac ima pravo da pribira plodove. Ovo se isto naziva ANTIHREZA! Ovo je rešenje povoljno i za zalogodavca, jer se iznos njegovog dugovanja smanjuje. Zalogoprimac je dužan da od prihoda od plodova odbije troškove na čiju naknadu ima pravo, zatim od kamate i od glavnice. Ovo je isto dispozitivno pravilo. PETO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA DOPUNU ZALOGE Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak i to samo ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja, a to u ili u trenutku predaje ili u trenutku kada zalogodavac
103

ima slabiji pravni osnov od zalogprimca 104 . ***Ugovor o zalozi posmatran sam za sebe nije teretan ugovor. Zalogoprimac ima i posebnu PETITORNU TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI (vindikacio pignoris). ŠESTO PRAVO ZALOGORPIMCA . onda davanje stvari u zalogu predstavlja naknadu za to što zalogodavac dobija novac na zajam. Ako založena stvar propadne usled više sile.pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem. ili krivicom trećeg lica. zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu. nema nikakav osnov na državinu 2. ali kad se ima u vidu da se ugovor o zalozi zaključuje radi obezbeđenja potraživanja iz nekog drugog ugovora. on može zahtevati njen povraćaj.PRAVO SLEDOVANJA Ukoliko stvar bude oduzeta zalogoprimcu. Zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar u državinu samo ako tuženi: 1. Najpre mu stoje na raspolaganju državinske tužbe i samozaštita.

Ono što je pravo zalogoprimca. nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u državinu zalogoprimcu. zalogodavac može zahtevati od suda da stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom 3. predstavlja obavezu zalogodavca i obrnuto.OBAVEZE ZALOGOPRIMCA OBAVEZA ČUVANJA ZALOŽENE STVARI – zalogoprimac ima obavezu čuvanja založene stvari sa pažnjom dobrog domaćina (tj. pažnjom brižljivog i urednog čoveka). To je jedina obaveza koja nastaje u času zaključenja ugovora o zalozi. Međutim. moguće je da naspram obaveze zalogodavca da preda stvar u zalogu. nego što uobičajeno pokazuje prema svojim stvarima. Zalogoprimac do predaje još nema nikakvu obavezu. Ako zalogoprimac ne čuva zloženu stvar kako treba. OBAVEZA UZDRŽAVANJA OD UPOTREBE (objašnjeno u pravima zalogoprimca) OBAVEZA VRAĆANJA ZALOŽENE STVARI PRAVA I OBAVEZE ZALOGODAVCA Iz ugovora o zalozi nastaju uzajamna prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca. Posebno navodimo – u trenutku zaključenja ugovora o zalozi. licu na čuvanje. stoji obaveza zalogoprimca iz ugovora o kreditu koja se sastoji u predaji ili stavljanju na raspolaganje određene svote novca. što podrazumeva viši stepen stepen pažnje prema založenoj stvari. Zato se govori o teretnosti ovog posla! 105 .

zajedno sa potraživanjem na 3. lice postaje poverilac u odnosu na zalogodavca. a ustupilac prestaje da bude zalogoprimac. 106 . od zalogodavčevog pristanka zavisi samo da li će prijemnik potraživanja dobiti založenu stvar u neposrednu državinu. ali se može USTUPITI POTRAŽIVANJE OBEZBEĐENO ZALOGOM (kao i svako potraživanje). Zalogodavac ne može sprečiti ustupanje prava potraživanja. Dakle. zalogodavac se može suprotstaviti tome da založena stvar dođe u ruke 3. jer se njegov pristanak ne traži. Uskraćujući ovaj pristanak za predaju stvari. stiče i založno pravo. lice prelazi i založno pravo kao akcesorno pravo. Međutim.PRENOS ZALOŽNOG PRAVA I PODZALOGA USTUPANJE POTRAŽIVANJA OBEZBEĐENOG ZALOŽNIM PRAVOM = PRENOS ZALOŽNOG PRAVA Založno se pravo samo po sebi ne može prenositi. 3. lice svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu. Zato zalogoprimac može preneti na 3. Tada. Dovoljno je samo da bude obavešten o tome. Prijemnik ima posrednu državinu. lica i zato bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne može predati prijemniku. založena stvar ostaće u rukama ustupioca da je čuva za prijemnika. Ako ne pristane. zalogodavac ne može sprečiti prenos založnog prava.

Iz ova dva slede dva slučaja: 1. može se založiti i potraživanje obezbeđeno zalogom. Podzalogoprimac će steći založno pravo kao i u slučaju ustupanja potraživanja. Dakle. dok će neposrednu državinu imati i dalje zalogoprimac. a zalaganje potraživanja prati i založno pravo koje ga obezbeđuje. zalaganje potraživanja (obezbeđenog zalogom) povlači za sobom i predaju založene stvari u neposrednu državinu zalogoprimčevom poveriocu. zalogoprimac će čuvati stvar za obojicu: za sebe i za svog poverioca = podzalogoprimca! ISPLATA POTRAŽIVANJA KOJE JE DATO U PODZALOGU – zavisi od toga da li je zalogodavac pristao na podzalaganje! 107 . 2.PODZALOŽNO PRAVO = PODZALOGA Kao što se uopšte potraživanja mogu založiti. jer to predstavlja samo delimično raspolaganje. zalaganje potraživanja obezbeđenog zalogom povlači za sobom i založno pravo kao akcesorno pravo! Kod nas – zalogoprimac ima pravo da založi svoje potraživanje obezbeđeno zalogom trećem licu bez pristanka zalogodavca. Međutim. Ovde. onda po principu „ko može više. ali će na založenoj stvari imati posrednu državinu. Zalogoprimac ne može da preda založenu stvar u zalogu trećem licu bez dozvole zalogodavca. ima pravo i svoje potraživanje obezbeđeno zalogom DA ZALOŽI. može i manje“. Prvi – kada zalogodavac dozvoli da se založena stvar dalje založi. Ukoliko založni poverilac svoje potraživanje može DA USTUPI 3. zalogoprimac može založiti svoje potraživanje obezbeđeno zalogom. licu – znači da može njime u potpunosti da raspolaže. Iako je zalogodavac uskratio dozvolu. Drugi – kada zalogodavac uskrati dozvolu da se založena stvar dalje založi.

licu A). Protek roka. 8. 5. Konfuzija (sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu). ne svom poveriocu. jer bi moglo da se dogodi da (ako podzalogodavac ne plati dug podzalogoprimcu) podzalogoprimac neće da mu vrati stvar. 7. moglo bi se dogoditi da ovaj odbije da mu stvar vrati. Zašto ovo? Prema pravilima o zalaganju potraživanja. založena stvar ostala u rukama podzalogodavca (lica A). 2. 3. Ako je potraživanje ZASTARELO. tj. 4. poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari. 108 . Javna prodaja založene stvari. a podzalogodavca (lice A) samo da obavesti o isplati. kako je zbog odbijanja zalogodavca (lica B) da dozvoli podzalaganje. zalogodavac (lice B) bi kao i svaki drugi dužnik (a posle obaveštenja o podzalaganju) trebalo da dugovani iznos isplati.• Ako je dao dozvolu – zalogodavac (lice B) treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu (licu C). Konsolidacija (kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari). podzalogodavcu (licu A). a to je u ovome slučaju podzalogoprimac (lice C). zalogodavac treba da položi isplatu sudu. PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA • 1. pa da bi to izbegao i time izbegao sporove oko toga. ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom. 6. Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom. Odricanje zalogoprimca od založenog prava. nego onemo kome je potraživanje založeno. Ako nije dao dozvolu – zalogodavac treba da dugovani iznos u trenutku dospelosti položi u sud. Propast založene stvari. Međutim. jer zalogodavcu (licu B) ne bi vredelo da dug isplati svome poveriocu = podzalogodavcu (tj.

osim onih koja su neprenosiva. založiti neko SVOJE (dužnikovo) POTRAŽIVANJE. radi obezbeđenja. koje ima prema 3. za zalaganje potraživanje je potreban UGOVOR O ZALOZI između zalogodavca i zalogoprimca. jer je potreban NAČIN PRIBAVLJANJA založnog prava (modus). Kod zalaganja potraživanja postoje tri lica: • • • zalogoprimac (založni poverilac) zalogodavac (koji je dužnik zalogoprimcu i istovremeno poverilac potraživanja koje se zalaže) dužnik (iz založenog potraživanja) Ugovor o zalozi nije dovoljan za zalaganje potraživanja. licu. To potraživanje zalogoprimac može naplatatiti ako mu zalogodavac po dospelosti ne isplati dug. Ovim ugovorom zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese neko svoje potraživanje. Kao i prilikom zalaganja pokretnih stvari. 109 . U zalogu se mogu dati sva potraživanja.ZALOŽNO PRAVO NA PRAVIMA ZALAGANJE POTRAŽIVANJA Poverilac može obezbediti svoje potraživanje od dužnika i na taj način što će mu dužnik umesto STVARI.

Potraživanje sadržano u hartiji na donosioca zalaže se prostom predajom hartije. Može podneti tužbu protiv dužnika. a ne samo o pravima. nego i u interesu zalogodavca. sve da bi se naglasilo kako zalogoprimac te dužnosti ne vrši samo u svom interesu. Ako on to. pobijati pravne radnje dužnika u slučaju njegove insolventnosti. da bi prekinuo tok zastarelosti. od časa kada je obavešten o ugovoru o zalozi. može prihvatiti dužnikovu izjavu o priznanju duga. vrši se založnim indosamentom + predaja hartije zalogoprimcu. 110 • • . učini. Ukoliko založeno potraživanje daje pravo na kamate ili druga povremena potraživanja. obaveza ostaje i on će biti dužan da je ispuni založnom poveriocu. Potraživanje sadržano u hartijama po naredbi.Taj MODUS je da dužnik mora da bude pismenim putem obavešten o ugovoru. a ne samo iz založenog potraživanja (npr: ako zalogoprimčeve potraživanje dospe mnogo ranije nego zalogodavčevo potraživanje prema dužniku). 1. prema vrsti hartije. Zalogoprimac ima i svoje potraživanje prema zalogodavcu i može se namiriti iz zalogodavčeve imovinske mase. zalogoprimac ima pravo. ali dužan je da ih pribira. Posledica ovoga obaveštavanja sastoji se u tome što dužnik. ipak. U slučaju da zalogoprimac propusti te dužnosti. ne može više punovažno isplatiti svom poveriocu – zalogodavcu. biće odgovoran zalogodavcu za štetu koju ovaj usled toga pretrpi. OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA ZALOGOPRIMAC: • • Najveća ovlašćenja ima on. 2. Ovlašćen je da preduzima mere koju su potrebne za očuvanje založenog potraživanja. Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti vrši se na razne načine. jer se ovde govori i o dužnostima.

založno pravo na potraživanju prestaje i ovlašćenja povodom tog potraživanja se vraćaju zalogodavcu. Dakle. nego mu samo služi kao obezbeđenje. zalogoprimac će posle ispunjenja dužnikove obaveze steći pravo zaloge na toj stvari. zalogoprimac ima pravo da primi isplatu koju ponudi dužnik i da iz novčane svote koju je naplatio od dužnika zadrži onoliko koliko mu duguje zalogodavac. Ako je predmet založenog potraživanja neka stvar (npr: zalogodavac je izvršio uplatu za kupovinu auta. ali potraživanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu. ali je potrebno da ponovo pismeno obavesti dužnika. U slučaju ustupanja – ustupilac prenosi potraživanje i prestaje da bude poverilac. zalogoprimac može naplatiti iznos dospelog založenog potraživanja. Ako je potraživanje zalogoprimca dospelo i ako je predmet ispunjenja potraživanja novac. • • • ZALOGODAVAC: • Ima veoma sužena ovlašćenja. ali je dužan da na zahtev zalogodavca naplaćeni iznos položi u sud. pa od tog trenutka on ponovo uspostavlja potraživanje u punom obimu. zalogodavac bi usled toga moga pretrpeti štetu.• Kada založeno pravo dospe za naplatu. potraživanje zalogoprimca prema zalogodavcu nije dospelo. a ostatak novca dužan je da preda zalogodavcu. a ne zalogoprimcu. • U slučaju da zalogodavac dobrovoljno (ili prinudno) isplati dug zalogoprimcu. U slučaju zalaganja potraživanja – zalogodavac i posle zalaganja ostaje poverilac i potraživanje ne prelazi na zalogoprimca. To je i najveća razlika između ustupanja potraživanja (CESIJE) i zalaganja potraživanja. Ako je predmet potraživanja novac – a. jer ako bi se desilo da zalogoprimac propusti ili odbije da primi ispunjenje. 111 . pa je svoje potraživanje prema proizvođaču – dužniku založio). založno pravo na potraživanju se pretvara u založno pravo na stvari. zalogoprimac je dužan primiti ispunjenje koje ponudi dužnik.

pravo licence. Smisao naziva je u tome da ovo pravo može imati samo onaj poverilac koji dužnikovu stvar ima u rukama. pravo na izdražavanje. pravo plodouživanja (ukoliko se odnose na potraživanje zalupnine. lična prava. pravo patenta. s obzirom na njegova ličan svojstva. 112 . kada je plodouživalac zaključio ugovor o zakupu). autorsko pravo. prava koju priznata određenom licu. što znači držati stvar. PRAVO RETENCIJE I POJAM Naziv potiče od reči REM TENERE.Zalagati se mogu sledeća prava: potraživanja. lične službenosti. Ne mogu se zalagati: stvarne službenosti. založno pravo (zajedno sa založenim potraživanjem).

STVAR – predmet retencije su: 1. nepokretnosti (ovde se kod retencije nepokretnosti. novac 3. „Po pravilu“ znači da IZUZETNO poverilac u čijim je rukama stvar. pod uslovom da je stvar kod njega + da je stvar kod njega došla u ruke pre nego što je počela zastarelost. 2. Pravo retencije je vrlo slično založnom pravu. samo tada) potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se. legitimacije. tek tada. tj. Pravo retencije reguliše ZOO. To držanje stvari mora da ispunjava neke uslove: 1. a ne naturalno! ***Videti u Obligacionom pravu razliku između ova dva.). 113 . dok pravo retencije (po pravilu) može postojati samo za dospelo potraživanje. a ne sredstvo namirenja) 3. DOSPELOST POTRAŽIVANJA – potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje. može da je zadrži i pre dospelosti. već je to samo sredstvo pritiska. pa se zato izučava uz njega. pa i za buduće ili uslovno potraživanje. Da li poverilac može zadržati dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje zastarelo? Može. poverilac ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari. Potraživanje mora biti civilno. jer ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo. Ne mogu se zadržati stvari koje se ne mogu izložiti prodaji (npr: dužnikovo punomoćje. pokretne stvari 2.Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo (dakle. prepisi. naplati iz vrednosti zadržane stvari.. DRŽAVINA – da bi došlo do retencije. To je glavna razlika između retencije i ugovornog založnog prava. na stvari mora da ime neposredne državine poverioca. ukoliko je dužnik postao nesposoban za plaćanje.. pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri. isprave. II USLOVI ZA ZASNIVANJE PRAVA RETENCIJE 1.

Ugovor o posudi je dobročin ugovor. IV POREĐENJE PRAVA RETENCIJE I ZALOŽNOG PRAVA 114 . dužnik može da pruži obezbeđenje poveriocu i tada poverilac mora dati stvar. sve dok mu ovaj ne isplati dug. Pravo retencije je akcesorno pravo i postoji sve dok postoji i glavno pravo. pa je potrebno da poverilac upozori dužnika da će to učiniti u slučaju neispunjenja obaveze. najpre. 3.2. postoji. jer mu je dužnik učinio prijateljsku uslugu i bilo bi protivno načelu poštenja. Retinent iz ugovora o privredi to nije dužan. Ako je dužniku stvar preko potrebna ili ona daleko prevazilazi potraživanje. retinent je dužan. jer je potraživanje obezbeđeno pravom retencije već dospelo. Zato se pravo retencije u sporu i pojavljuje kao „prigovor prava retencije“! ***Depozit = ono što je dato na čuvanje kod suda ili banke. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA ZADRŽI STVAR – ovde je reč o tome da je poverilac ovlašćen da odbije vraćanje stvari dužniku. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA SE NAMIRI IZ VREDNOSTI ZADRŽANE STVARI – međutim. tj. jer je pravo retencije. Stvar ne sme da je izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao na posudu. Retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost. jer to je poseban odnos poverenja (osim u slučaju ugostitelja koji primaju na noćenje i koji imaju pravo zadržati stvari koje su doneli gosti do potpune naplate). sredstvo odbrane poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari. Ova razlika koja se tiče obaveštavanja kod retinenta. sud odlučuje. 4. da o svojoj nameri obavesti dužnika ili novog sopstvenika (ako je stvar dužnik prodao). a u odnosu na zalogoprimca. U slučaju spora u vezi sa tim dodatnim obezbeđenjem. potraživanje. pre nego što pristupi ostvarenju naplate. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao poveriocu na čuvanje. „Obezbeđenje“ može biti: • • zaloga na nekoj dužnikovoj stvari ili potraživanju može punuditi nečije jemstvo 2. III SADRŽINA PRAVA RETENCIJE 1.

Oba imaju državinsku zaštitu. jer poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama. dok se založena stvar može nalaziti u rukama 3. dužnik može zahtevati povraćaj stvari tek kada isplati obavezu u celini. tj. PRAVO SLEDOVANJA ima samo založni poverilac. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA (HIPOTEKA) I POJAM 115 . lica.• • • • • Na retenciju se primenjuje isto kao i kod založnog prava načelo nedeljivosti. Neposredna državina retinenta. založni poverilac ima. Retinent nema pravo na petitornu tužbu zbog stvari.

prema načelu specijalnosti. knjige na osnovu pravnog osnova. a sve to. a u 11. MODUS AKVIRENDI – upis u javne knjige (hipoteka se upisuje u teretni list). 2.Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige. IUSTUS TITULUS = pravni osnov – to je ugovor između hipotekarnog poverioca i dužnika ili trećeg lica koje zalaže za dužnika sa overenim potpisima u sudu. potpuno određeno: glavnica i kamata ili pak najviši iznos do koga je potraživanje obezbeđeno (kod kaucione i kreditne hipoteke). što mu omogućava da stvar UPOTREBLJAVA i KORISTI (pribira plodove). ugovora o kupoprodaji u 11. stvar ostaje kod dužnika. nepokretnost najpre otuđi. nažalost. samo vlasnik upisan kao takav u zemlj. a potraživanje iz njega MORA biti. II PRIBAVLJANJE HIPOTEKA Za njen nastanak je potreban: 1. Publicitet kod ručne zaloge se postiže državinom. knjige može uspostaviti hipoteku. Postoje i neke pokretne stvari za koje se zaloga upisuje u posebne javne registre (brodovi i vazduhoplovi) i to nije hipoteka. jer time stiče sredstva za isplatu duga. već se reguliše ZAKONOM O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM I REGISTAR. a prodavac hitno pojuri i podnese molbu za upis hipoteke u 11. tako što napravi ugovor o kupoprodaji sa kupcem i kupac podnese MOLBU sudu za upis u zemlj. tj.10h stiže MOLBA za upis hipoteke od strane prodavca! 116 . u 11. Da je lice knjižni prethodnik. tj. Reč HIPOTEKA je grčkog porekla i znači OPTERETITI. tj.05h se kupac upiše kao vlasnik. Npr: Šta se dešava u slučaju da sopstvenik nepokretnosti. Za razliku od ručne zaloge. hipoteka kao takva ostaje i kupac pribavlja hipotekovanu stvar! Drugi slučaj je kada imamo obrnuto. a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika. Za ovaj upis je neophodno da: a.05h. a ovde upisom u javne knjige. U ovom slučaju. i. ukoliko je vanknjižni vlasnik ne može ustanoviti hipoteku! Dakle.10h.

jer tako piše u zemlj.Tada će se prodavčeva molba za upis hipoteke odbiti. koja može biti sadržana u samom ugovoru ili u posebnoj ispravi van ugovora. c. Da u pismenom obliku = KLAUZULA INTABULNDI izjavi da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom. knjigama! b. jer on više NIJE VLASNIK. 117 . Tačan opis zemljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka.

3. određeni deo zemljišne površine 4. hipoteka može postojati samo na zgradi. zgrada je podignuta na zemljištu u društvenoj svojini. Dakle. Sastoji se od 1 ili više katastarskih parcela. Tada sopstvenik zgrade. to mora onda biti otpisano iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela i onda se formira novo. hipoteka može postojati na zemljištu odvojeno od zgrade. Važno je samo da su u istoj katastarskoj opštini. 2. Ukoliko sopstvenik želi da optereti samo jednu parcelu ili deo parcele. bez zemljišta. UOPŠTE Hipoteka se odnosi na celu stvar i sva eventualna povećanja vrednosti stvari. s tim što sve do početka izvršenja na nepokretnosti. sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može otuđiti pripatke i plodove. To je jedna pravna celina! 118 . određenu zgradu 5. koje se sastoji iz 1 ili više parcela. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. koje je sada sastavljeno samo od te izdvojene parcele ili dela parcele. Te parcele ne moraju biti jedna uz drugu. hipoteka za predmet ima celo zemljišno-knjižno telo. hipoteka ima za predmet (prema načelu specijalnosti – ne može za predmet da ima hipoteka sve nepokretnosti dužnika. Tamo gde se vode zemlj. koje su tačno određene premerom zemljišta. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. tj.III PREDMET HIPOTEKE 1. određeni deo zgrade (stan. na sve pripatke i neodvojene plodove. na suvlasničkom delu nepokretnosti ***ZEMLJIŠNO-KNJIŽNO TELO – je osnovna jedinica u zemljišno-knjižnom sistemu. ako uzme zajam od banke. knjige. može kao dužnik konstituisati hipoteku samo na zgradi. poslovna prostorija) 6. već tačno određene): 1. Ovaj drugi primer je ako jedno lice ima svojinu na zgradi bez zemljišta.

a ostali kao SPOREDNI. Zato se zajednička hipoteka ne odnosi samo na više nepokretnosti. SITUACIJA kada uz zajedničku hipoteku jednog hipotekarnog poverioca postoje hipoteke drugih poverilaca? Potraživanje obezbeđeno zajedničkom hipotekom namiruje se srazmerno iz vrednosti svih nepokretnosti. jer će svi biti namireni. nego i na više zemlj. U glavnom ulošku beleže se svi sporedni. poverilac može namiriti u celini iz vrednosti bilo kog od hipotekovanih zemljišno-knjižnih tela. Od zajedničke hipoteke treba razlikovati slučaj kada se jedno potraživanje obezbeđuje sa više založnih prava na više nepokretnosti.-knjižnih tela. Tako u ovome slučaju redosled hipoteka ne igra veliku ulogu. jer ako bi poverilac koji ima zajedničku hipoteku zatražio namirenje samo iz one nepokretnosti na kojoj drugi poverioci imaju hipoteku iza njegove. ali je potrebno da one sačinjavaju jedno zemljišno-knjižno telo. 2. a u sporednim se beleži koji je glavni. zato što je poljopirvredno zemljište poplavljeno. Svrha je zbog veće sigurnosti. ZAJEDNIČKA (SIMULTANA) HIPOTEKA Zajednička = simultana hipoteka je kada se za isto potraživanje ustanovi hipoteka na više zemljišno-knjižnih tela. od kojih svako može biti sastavljeno od više nepokretnosti. dok se kod zajedničke hipoteke. Npr: poverilac se namiruje iz vrednosti kuće. 119 . Tehnika zemljišno-knjižnog upisa – zajednička hipoteka se upisuje tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao GLAVNI.Zato se i obična hipoteka može odnositi na više nepokretnosti. jer tada svaku nepokretnost tereti srazmeran deo potraživanja. oni bi mogli biti oštećeni.

obligacioni odnos 2. založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti Iz ovoga prvoga odnosa (obligacionog) hipotekarni poverilac kao i svaki običan poverilac ima pravo da zahteva od dužnika da ispuni obavezu. HIPOTEKA I POTRAŽIVANJE Kao i svaki založni poverilac i hipotekarni ima dve vrste prava: 1. Pasivna strana kod hipoteke: 1. Jedno lice. Dva lica: jedno lice proda hipotekovanu nepokretnost drugom. 2. Nema ovlašćenje UPOTREBE. tj. a drugo pristaje da se hipoteka konstituiše na njegovoj nepokretnosti. može tražiti da se namiri iz dužnikove imovinske mase. pravosnažne odluke suda. B.IV ZALOŽNOPRAVNI ODNOS A. tj. 3. Nema ovlašćenje PRIBIRANJA PLODOVA = KORIŠĆENJA. tj. a uslovljeno je dobijanjem IZVRŠNE ISPRAVE. Ovaj prvi ostaje dužnik. nego pravo. jer namirenje iz hipotekovane nepokretnosti nije za njega obaveza. Dva lica: jedno je dužnik u obligacionom odnosu. a ako ovaj to ne učini dobrovoljno. pravo potraživanja prema dužniku. iz vrednosti bilo koje dužnikove stvari (poverilac određuje stvari i prihode iz kojih traži da se namiri). PRAVO NAMIRENJA IZ VREDNOSTI HIPOTEKOVANE STVARI • Ovo je glavno pravo i ovlašćenje hipotekarnog poverioca. 120 • • . a ostaje i hipoteka. na osnovu koje hipotekarni poverilac podnosi molbu sudu da se izvrši javna prodaja hipotekovane nepokretnosti. PRAVA HIPOTEKARNOG POVERIOCA a.

b. Ukoliko je hipotekovana nepokretnost nedovoljna za namirenje. može i posle jedne hipoteke zasnivati drugu. dalje zalaganje. razmene.. c. naravno. poverilac može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja i pre dospelosti. a u slučaju da nastavi. PRAVO SLEDOVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz stvari bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dužnika ili prešla u svojinu trećeg lica. Da istovremeno obezbedi založnog poverioca. Bez upisa nema hipoteke! 2. dužniku da se uzdrži od takvih radnji). tj. otuđenje.. treću. zasnivanje prava plodouživanja). UPOTREBA I PRIBIRANJE PLODOVA = KORIŠĆENJE b. d. hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa tim (tj. PRIOR TEMPORE. Njime hipoteka zadovoljava sve zahteve založnog prava: 1. ne lišava dužnika niti jedne koristi: upotreba. može tražiti da sud naloži hip. PRAVO NAMIRENJA PRE DOSPELOSTI Ukoliko soptvenik oštećuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi način smanjuje vrednost. Hipotekarni poverilac isto tako može zahtevati zaštitu i protiv postupaka 3. Da ne liši dužnika stvari koja mu je potrebna.• Nema državinu. ali srazmerno sa ostalim običnim poveriocima. Ovde se publicitet postiže upisom u javne knjige. poklona. plodovi. V PRAVA SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI a. tj. lica. tj. RASPOLAGANJE – pored svega ostaloga (prodaje. ako ovi pristanu na to. jer nema državine. 121 . kao i u odnosu na sve kasnije hipotekarne poverioce. POTIOR JURE. pravo prati stvar – ukorenjeno je u samoj stvari. PRAVO PRVENSTVA U NAPLATI POTRAŽIVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate potraživanja iz hipotekovane nepokretnosti u odnosu na sve obične HIROGRAFERNE poverioce. hipotekarni poverilac se sada naplaćuje iz imovinske mase dužnika.

NATHIPOTEKA Ovde se zalaže potraživanje koje hipotekarni poverilac ima prema hipotekarnom dužniku. Ovo potraživanje nazivam „KOMPLET“ LICE B (hipotekarni dužnik) Nathipoteka mora da se upiše u zemlj. C . a zajedno sa potraživanjem prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. tako se i potraživanje obezbeđeno hipotekom može hipotekovati. knjigama.. Ovo mora biti zabeleženo u zemlj. samo ako se sa tim usaglasi nathipotekarni poverilac. tj. Dužnik mora da bude obavešten. Ako su odnosi poremećeni. knjige. B. pa dužnik nije siguran da li je nathipotekarni poverilac saglasan. Za razliku od podzaložnog prava. Ukoliko iznos potraživanja nathipotekarnog poverioca prelazi visinu potraživanja obezbeđenog hipotekom. PREUZIMANJE DUGA 122 . OVO NIJE DOBRO NAPISANO OVDE!!! Ne znam kako! Dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu. dužnik može dugovani iznos položiti u sud.VI PRENOS PRAVA I OBAVEZA A. a koje je obezbeđeno hipotekom na „KOMPLETU“ LICE A (hipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu B. Tako imamo: LICE C (nathipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu A. a koje je obezbeđeno hipotekom. visinu „KOMPLETA“. lice. PRENOS HIPOTEKE Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na 3. jer kao i svako drugo. hipotekarni poverilac može konstituisati hipoteku na svojoj hipoteci bez pristanka hipotekarnog dužnika. a ne sama hipoteka..

smrt dužnika i smrt poverioca – kod obaveza nastalih s obzirom na lične osobine ugovornika c. Hipoteka se stiče u trenutku kada poverilac podnese predlog za upis u javnu knjigu. Međutim. Sjedinjenje (konfuzija) – uređena ZOO 123 . nemogućnost ispunjenja 5. prebijanje (kompenzacija) 3. ali ostaje dužnik hipotekarnog poverioca. ispunjenje obaveze 2. POTIOR JURE. on prenosi pravo svojine. PRESTANAK HIPOTEKE USLED PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. otpuštanje duga 4. moguće je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu. VIII PRESTANAK HIPOTEKE A. + Potreban je ispis iz zemlj. Opšte pravilo Kao akcesorno pravo. hipoteka ne može postojati sama za sebe bez potraživanja kao glavnog prava. b. Za ovo je potreban pristanak poverioca. dok hipoteka opterećuje i dalje nepokretnost. knjiga.Kada sopstvanik proda hipotekovanu nepokretnost. Slučajevi prestanka Kada prestaje potraživanje? Ovo su slučajevi prestanka: 1. VII REDOSLED HIPOTEKA Ranije upisana hipoteka ima prednost u odnosu na kasnije. protek vremena 6. prema pravilu PRIOR TEMPORE.

d. Ovde se sjedinjuju potraživanje i dug. + Ispis iz javnih knjiga. + Kada se hipoteka ispiše iz zemlj. + Ispis iz zemlj. 124 . knjiga. kada jedno lice postane i poverilac i dužnik (npr: poverilac nasledi svog dužnika). B. d. Odricanje od hipoteke To znači da poveriočevo potraživanje. Konsolidacija – uređena ZOSPO Kada isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti.Obaveza prestaje kada dođe do sjedinjenja = konfuzije subjekata u obligacionom odnosu. postaje obično = hirograferno potraživanje. Uopšte / b. kniga. Nenastupanje uslova i protek roka Hipoteka može prestati ako ne nastupi USLOV za uslovno potraživanje ili ako protekne rok za potraživanje ograničenog rokom. c. Izuzetak u slučaju zastarelosti Hipoteka ne prestaje ako potraživanje hipotekarnog poverioca zastari. PRESTANAK HIPOTEKE NEZAVISNO OD PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. tj. koje je do tada bilo obezbeđeno založnim pravom.

JAVNU PRODAJU. a presuda u ovom sporu je IZVRŠNA ISPRAVA na osnovu koje se traži namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti kroz javnu prodaju. Posle javne prodaje hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta. KONFUZIJOM prestaje potraživanje. 1. Npr: ako na pasivnoj strani postoje dva lica. Prodaja hipotekovane nepokretnosti u izvršnom postupku Hipoteka može prestati i u slučaju javne prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku. a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje. 125 . Kada javnu prodaju traže obični poverioci. u iznosu koji bi se dobio u izvršnom postupku.+ Ispis iz javnih knjiga. Kod KONSOLIDACIJE potraživanje prema dužniku ostaje. a da kupac preuzme dužnikovu obavezu. Presuda služi kao izvršna isprava. Kada javnu prodaju zahteva hipotekarni poverilac. Hipotekarni poverilac treba da podigne tužbu protiv dužnika. samo što sada poverilac nema hipoteku na tuđoj. Ovde imamo dve situacije: 1. e. Ovo je dispozitivne prirode. tj. na osnovu koje hipotekarni poverilac može podneti predlog za izvršenje na nepokretnosti. a hipoteka ostaje dok se ne ispiše iz javnih knjiga. Ukoliko na pasivnoj strani imam 2 lica – dužnika i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti. dužnik i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. Ovde se sjedinjuju hipoteka i svojina. 2. hipotekarni poverilac podnosi HIPOTEKARNU TUŽBU kojom zahteva da sopstvenik hipotekovane nepokretnosti trpi namirenje potraživanja iz vrednosti nepokretnosti. nego na svojoj nepokretnosti. jer se kupac hipotekovane nepokretnosti i hipotekarni poverilac mogu sporazumeti da hipoteka ostane.

bilo prirodnim putem. Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. knjiga po služebnoj dužnosti. Propast stvari Hipoteka prestaje kada propadne nepokretnost. Ukoliko javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični poverioci. prekupca) da zahteva od sopstvenika.. 2. u zavisnosti od životne situacije. dužan je da je ponudi prvo ovom licu. ali se zato na dobijenom novcu uspostavlja založno pravo u korist hipotekarnog poverioca. kada se ovaj odluči da proda stvar. nego proda stvar 3. pravo preče kupovine ovlašćuje PREKUPCA da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zaključen ugovor o prodaji. Dakle. POJAM. da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca. hipoteka prestaje na dan kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno.2. pravo se namiruje hipotekarni poverilac.“ Cilj ove ustanove jeste da zaštiti interes pojedinih lica za pribavljanje određenih stvari. PRAVO PRVENSTVA – kada sopstvenik odluči da proda stvar. licu. Međutim. NAZIV I RAZVOJ INSTITUCIJE Pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine. f. bilo radom. GLAVA SEDMA PRAVO PREČE KUPOVINE 1.. Ukoliko se za srušenu zgradu dobije osigurana suma ili naknada štete zbog rušenja. hipoteka prestaje da postoji. ako se nepokretnost ponovi uspostavi. pravo preče kupovine ima dva oblika: 1. hipoteka se obnavlja. PRAVO PREKUPA = RETRAKTUS – to je ono drugo: „Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. pa onda ostali. Naravno. Ovde se hipoteka ispisuje iz zemlj. 126 .

Ugovorno pravo preče kupovine je relativno pravo.Tendencija je da. zakonsko pravo preče kupovine je apsolutno pravo u tom smislu. što se ono može suprotstaviti svakom licu koje prodaje stvar na kojoj postoji ovo pravo i svakom licu koje kupuje stvar.. bez obzira da li su znali ili nisu. Međutim. ukoliko se ugovorno pravo preče kupovine upiše u javne knjige. licu. III RAZLIKE IZMEĐU UGOVORNO I ZAKONSKOG PRAVA PREČE KUPOVINE A. jednostranom izjavom volje (što je vrlo retko) NI ZAKONSKO. ostalo. ZAKONSKO I UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Ovo pravo se ustanovljava: • • • zakonom ugovorom testamentom. može se ustanoviti saglasnošću volja kroz poseban UGOVOR O PRAVO PREČE KUPOVINE ili kroz posebnu odredbu u UGOVORU O KUPOPRODAJI. ako je treći kupio stvar ZNAJUĆI ZA POSTOJANJE OVOGA PRAVA ILI MOGAVŠI ZNATI ZA NJEGA! Dakle. ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. MOGUĆNOST SUPROTSTAVLJANJA TREĆIM LICIMA 127 . II UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Dakle. I ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE Nabrojano u knjizi na str. JER NE DAJU IMAOCU OVOG PRAVA NEPOSREDNU VLAST NA STVARI.. 2. onda se može suprotstaviti svima. Naravno. u šta ne mogu da poverujem. pasus 902. NI UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE NE BI SE MOGLI UVRSTITI MEĐU STVARNA PRAVA PO SVOJOJ UNUTRAŠNJOJ SADRŽINI. kao i druga obligaciona praca. u pravnim sistemima u kojima centralno mesto zauzima privatna svojina. ukoliko je nesavestan. se ova ustanova smanjuje i nestaje. jer imalac ugovorno prava preče kupovine ima obično potraživanje prema saugovorniku i ono se sastoji u tome što je saugovornik dužan (kad odluči da proda stvar) UČINITI PONUDU imaocu prava preče kupovine. 289. Međutim. Npr: opština ima pravo preče kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija?! Bračni drug ima pravo preče kupovine kada se u izvršnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom suprugu?! I. tj.

znao ili je mogao znati za postojanje prava prvenstva). Ugovorno pravo preče kupovine prestaje posle roka određenog u ugovoru. onda takav ugovor ne može koristiti imaoca prava preče kupovine. licu kao kupcu. TRAJANJE Zakonsko pravo preče kupovine nije ograničeno u vremenu. tj. U tom roku se može koristiti svojim pravom prvenstva. jer evo sledi primer zbog čega mora biti PUNOVAŽAN! Npr: kada su sudovi utvrdili da je ugovor o kupoprodaji stambene zgrade između ova i sina fiktivan. 3. postignuta je saglasnost volja i ugovor o prodaji je zaklučen. imalac ugovornog prava preče kupovine ima pravo da zahteva naknadu štete.. PRAVO PRVENSTVA Kada sopstvenik odluči da stvar proda. U slučaju da je treće lice bilo savesno ili iz nekih drugih razloga imalac ugovornog prava preče kupovine nije uspeo (npr: nije podneo tužbu u predviđenom roku). s tim što se zakonom određuje najduži rok u kome se može vršiti. C. PRAVO PREKUPA Ukoliko dođe do povrede PRAVA PRVENSTVS. To je 5 godina. MOGUĆNOST PRENOŠENJA Zakonsko pravo preče kupovine se ne može prenositi. Za nepokretne stvari (ZOO ništa ne govori. pa zaključujemo) možemo otuđiti i preneti na naslednike.Zakonsko pravo preče kupovine može se suprotstaviti trećem licu bez obzira na savesnost. niti naslediti kada se odnosi na pokretne stvari (kaže ZOO). Za nosioca ugovornog prava preče kupovine teče rok od mesec dana od dana kada ga je sopstvenik obavestio o nameri. Ovo pravo prekupa se aktivira kada je između sopstvenika i 3. kao PRAVO PREKUPA. Ugovorno pravo preče kupovine se ne može ni otuđiti. To ima karakter PONUDE. 128 .. Ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. onda se PRAVO PREČE KUPOVINE javlja u svom drugom obliku. lica PUNOVAŽNO ZAKLJUČEN UGOVOR O PRODAJI. samo ako je kupac nesavestan (tj. Ako ovaj prihvati ponudu. Kod zakonskog prava preče kupovine to je najčešće 30 dana! 4. B. dužan je da obavesti o tome nosioca prava preče kupovine i saopštiti mu cenu i uslove prodaje.

Npr: u pomorskom pravu suvlasnik ima prednost pred ostalima učesnicima u nadmetanju kad se u izvršnom postupku prodaje suvlasnički udeo broda. a prekupac ih ipak ne može ispuniti. Kod zakonskog prava preče kupovine imalac prava prekupa mora u roku za podizanje zahteva (30 dana) položiti iznos kupovne cene u sudski depozit. Ukoliko nije pozvan može podneti žalbu protiv rešenja i tražiti da se zakaže novo ročište. Ukoliko je ugovorno pravo preče kupovine upisano u javne knjige. Takođe. Ukoliko je reč o licu koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti (koja je predmet izvršenja) ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle zaključenog nadmetanja izjavi da je kupuje pod istim uslovima. Ukoliko nije pozvan. imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje. • Postoje lica koja imaju pravo preče kupovin eupravo u slučaju prinudne javne prodaje. može zahtevati poništenje javne prodaje. 5. To je ono što interesuje STVARNO PRAVO! 129 . njegovo pravo preče kupovine ostaje bez dejstva. nego između sopstvenika i prekupca. mora ispuniti sve SPOREDNE pogodbe ugovora. odim ukoliko su one tako dogovorene kako bi osujetile prekupčevo pravo. lica. nego da ostane u važnosti (jer samo tako može postojati i pravo preče kupovine) i da ne proizvodi pravna dejstva između sopstvenika i 3.Dakle. Naravno. ZAKUPČEVO PRAVO I POJAM Spor o pravnoj prirodi (da li zakup obligaciono ili stvarno pravo) ne odnosi se na ceo zakupni odnos koji nastaje iz ugovora. smisao prekupčevog zahteva nije u tome da se ugovor o prodaji OGLASI da ne proizvodi uopšte dejstva. ukoliko nisu sa takvom namerom. PRAVO PREČE KUPOVINE U PRINUDNOJ JAVNOJ PRODAJI • • • • U slučaju prinudne javne prodaje. PRAVO UPOTREBE i PRAVO KORIŠĆENJA omogućavaju zakupcu neposrednu vlast na zakupljenoj stvari. nego na samo jedan element – na pravo koje stiče zakupac posle izvršene predaje! U tom smislu. GLAVA OSMA ZAKUP 1. imalac prava se ne može pozivati na svoje ugovorno pravo preče kupovine.

Ovo zato što on tu ulaže određeni trud: ore. se može zabraniti da zakupljenu stvar izda dalje u zakup (podzakup). posle izvršene predaje zakupčevo pravo se PREOBRAŽAVA! Posledice toga su velike. Zakupčev interes je da stvar. koja je sačinjenja od: 1. uzme stvar u državinu. jer se zakupodavac sada povlači u položaj u kome ima negativnu obavezu. zakupac stiče pravo da od zakupodavca zahteva predaju stvari. zakupodavac će moći da zahteva povraćaj stvari. isticati da ima prvenstvo u pogledu ispunjavanja zakupodavčeve obaveze. Zakupodavac može čak stvar i da preda nekom drugom sa kojim je kasnije napravio ugovor! Međutim. Zakupac stiče plodove odvajanjem. ne čekajući da mu zakupodavac preda stvar. ali ako drugačije ne odredimo. ODNOS ZAKUPCA PREMA ZAKUPODAVCU U trenutku zaključenja ugovora o zakupu. Pravo da pravnim poslom prenese faktičku upotrebu na 3. c) Državina Zakupac ima neposrednu upotrebnu državinu. Ukoliko zakupac samovlasno. Ovo mu ugovorom može biti precizno definisano. Zakupodavčev interes je u tome da dobije zakupninu i da suština stvari bude očuvana. seje. a zakupodavac posrednu svojinsku. 2. 130 . da trpi zakupčevo pravo: • • da upotrebljava stvar da pribira plodove – koristi stvar a) Ovlašćenje upotrebe Zakupac ima neposrednu pravnu vlast na stvari. b) Ovlašćenje pribiranja plodova = KORIŠĆENJE Ovo se može isto precizno ugovorom definisati. niti može sprečiti zakupodavca da ispuni svoju obavezu najpre prema nekom drugom poveriocu. Takođe. Zakupac ne može. u skladu sa ugovorom. upotrebljava i koristi. ali ne i zabranjeno.A. pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu. žanje ili bere. kao što ne može nijedan drugi poverilac. lice. Da faktički upotrebljava stvar. Ovo mu ugovorom može biti uskraćeno.

Dakle. kao aktu saglasnosti volja. Suprotstavljivosti obligacionog prava – koja se sastoji u tome što poverilac može istaći trećima činjenicu da on ima pravo prema dužniku i zahtevati od njih da priznaju postojanje njegovog prava. lica. pa do prestanka ugovora. licem. Od predaje.koje se ogleda u tome što se poverilac ovlašćuje da od dužnika zahteva izvršenje. treba da dokazuje da je 3. Kao i kod ostalih prava potraživanje. jer nisu ni učestvovali u zaklučenju ugovora. licu kojem je zakupodavac predao stvar. 131 . to ne znači da ugovor postoji samo za strane ugovornice! Ugovor postoji i za treća lica. zakupac ima samo obligaciono pravo prema zakupodavcu. a da obligaciona deluju samo među ugovornicama = inter partes. a ne i obaveze. U pitanje je SAMOZAŠTITA i DRŽAVINSKE TUŽBE! Zakupodavac kao posredni držalac ima pravo na državinske tužbe i protiv zakupca (kada prekorači granice svog prava upotrebe) i protiv 3. a dužnik se primorava to uraditi. b) Pojam suprotstavljanja Ugovorom samo ugovornicama mogu biti dogovorena prava i obaveze. licima samo prava. a ne samo stvarna prava! Obično se kaže da stvarna prava deluju prema svima = erga omnes. pa zato treba praviti razliku između: 1. sva subjektivna prava traže određeno poštovanje. kao pravne činjenice i to samo ukoliko su znali za postojanje poveriočevog potraživanja. pa do izvršene predaje. tj.d) Državinska zaštita Zakupac ima državinsku zaštitu u odnosu na zakupodavca i na sva 3. a koje je moglo znati ili znalo za ranije zaključen ugovor o zakupu. lica! B. obično potraživanje kao i bilo koji poverilac. 2. licima a) Suprotstavljanje zakupčevog prava pre predaje Od zaključenog ugovora o zakupu. samo drugačije nego za ugovornike. poverilac u sporu sa 3. dok 3. Zato. on tada SAMO može da suprotstavi svoje pravo onom 3. lice znalo za postojanje poveriočevog prava. ODNOS ZAKUPCA PREMA TREĆIMA Zakupac može svoje pravo UPOTREBE i KORIŠĆENJA suprotstavljati zakupodavcu i svim 3. Pravnog dejstva obligacionog prava . Međutim. zakupac može svoje pravo suprotstaviti pribaviocu bez obzira na to da li je ovaj znao za postojanje zakupčevog prava.

te se ne sastoji više u potraživanju prema zakupcu. nego u pravu upotrebe i korišćenja stvari. bez obzira na njihovu savesnost. tj. pravna dejstva obligacionog prava 2. ali je potrebno razlikovati: 1. jer je reč o suprotstavljivost stvarnog prava! 132 .Ovo je tačno. samo pod uslovom ako su 3. suprotstavljivost obligacionog prava trećima. Tada i dobija mogućnost suprotstavljivosti prema svima trećima. pravna priroda zakupčevog prava se preobražava. bez obzira da li su znali ili nisu znali da stvarno pravo postoji! c) Suprotstavljanje zakupčevog prava posle predaje Kada zakupodavac preda stvar zakupcu. znali za to pravo Dok se stvarna prava mogu suprotstaviti svim trećim licima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful