STVARNO (svojinsko) pravo

1. STVARNO PRAVO - je skup normi, koje uređuju odnose među ljudima povodom

STVARI i PRAVA i LJUDSKIH PONAŠANJA (to su sve objekti stvarnih prava).

1.1. Norme o pripadanju (pitanje PRIPADANJA) – da li je moje, tuđe, da li mi potpuno

pripada (svojinsko pripadanje) ili mi samo delimično pripada (zakup, zaloga...).
1.2. Prava i obaveze povodom stvari i drugih objekata – šta ja mogu povodom

neke moje stvari, ili koje obaveze neko ima povodom moje stvari, npr. da se uzdrži od stvari i bilo koje radnje povodom te moje stvari.
1.3. Norme o sticanju, promeni, prenosu i prestanku prava i obaveza povodom

stvari i drugih objekata.
1.4. Norme o povredi i zaštiti stvarnih prava.

2. Ovo je potpuna lista stvarnih prava:

2.1. својина – право својине, право сусвојине, право заједничке својине, право етажне својине, 2.2. коришћење утрине и пашњака,

2.3. суседско право – међашко право, право приступа, право употребе суседне непокретности и друга, 2.4. службеност – стварна службеност, стварно-лична службеност, службеност грађења, лична службеност, 2.5. 2.6. закуп, реални терет,

2.7. залога – ручна залога, регистрована залога, уговорно-судска залога, судска залога, задржање, залога права, хипотека, 2.8. 2.9. реални дуг, поверена и очекивана својина,
1

2.10.

задржана и очекивана својина,

2.11. право пречег стицања – право прече куповине, право пречег стицања службености грађења, право пречег присвајања, право пречег закупа, 2.12. право на државину односно притежање и право на заштиту државине и притежања.

3. OSNOVNI TIPOVI OVLAŠĆENJA KOD STVARNIH PRAVA (koji postoje zbog različitih

potreba ljudi): 3.1. Prava pripadanja

3.2. Prava traženja (npr. da nam vrati stvar) 3.3. Prava preobražajna (ovlašćen sam da izjavom volje promenim pravo, da nastane,

da nestane, ovde je isto pravo preče kupovine)
3.4. Prava učešća (ovo kada imamo jedno pravo, a bar dva različita titulara: susvojina,

etažna prava. Tada sudelujemo u odlučivanju u nečemu.)
3.5. Prava vlasti (da prelazim preko livade, da uzimam vodu sa tuđeg bunara, tj. većina

jednosložnih prava; kod prava građenja imam pravo da izgradim objekat na tuđem zemljištu i da na njemu imam pravo svojine – pravo pripadanja)

4. PROSTA I SLOŽENA STVARNA PRAVA - stvarna prava su po sadržini različitog tipa,

pa ih tako možemo i razlikovati. Dakle, razlikuju se po broju ovlašćenja. Prosta prava imaju jedno jedino ovlašćenje, a složena prava imaju više ovlašćenja. Stvarna prava su složena prava, sastoje se iz bar dva različita ovlašćenja.

Najsloženije je pravo svojine. Ona je maksimalno (aposolutno) pravo u pogledu broja i sadržine ovlašćenja. Kako je rekao Baltazar Bogišić, samo vlasnik može da kaže „MOJE JE“! Kod svojine su to: pripadanje, držanje, upotreba (prosta upotreba stvari), korišćenje (izvlačenje koristi iz stvari), faktičko ( i MENJANJE NAMENE) i pravno
2

raspolaganje, isključivanje svih 3. lica, traženje od svih kod kojih je neovlašćeno, odreći se i ne činiti ništa od ovoga.

Stvarna pravu su dominantno složena prava, a prostih stvarnih prava imamo u susedskim pravima i u službenostima (tu je uvek skoro samo jedno ovlašćenje u pitanju).

5. DEJSTVO STVARNIH PRAVA: erga omnes i inter partes! Objašnjenje: npr.

poslugodavac trpi, a svi ostali moraju da se uzdrže od mešanja. Sva prava imaju apsolutno dejstvo – da se svi ostali (čitav svet) uzdrže od mešanja. Relativno dejstvo imaju i stvarna i obligaciona prava, pa čak i kod prava svojine, jer ako me neko sprečava da pišem mojom olovkom, ja stičem zahtev, pravo da tražim da prestane to da radi i to od njega, a ne od celog sveta.

6. Stvarna prava delimo na SVOJINU i na SVA DRUGA STVARNA PRAVA (to su

ograničena, sektorska prava, jer su u odnosu na svojinu ograničena, dok je svojina MAKSIMALNO PRAVO).

7. STRUKTURA STVARNOPRAVNIH ODNOSA – struktura svih stvarnopravnih odnosa

(osim svojine) jednaka je strukturi obligacionopravnih odnosa, jer imamo IMAOCA OVLAŠĆENJA, imamo DRUGO LICE i NJEGOVU OBAVEZU i imamo ČITAV SVET (sa obavezom da se uzdržava od mešanja, da povodom tog odnosa ne preduzima ništa).

8. NUMERUS CLAUSUS (zatvoren broj) - to znači da zakonodavac određuje šta će biti

stvarno pravo i iz čega će se ono sastojati, tj. država ih popiše, dok kod obligacionih odnosa postoji autonomija volje. Stvarno pravo sadrži KOGENTNE NORME (norme, koje ne daju mogućnost da bude drugačije, tj. imperativne – naređuju i prohibitivne – zabranjuju). Zašto će neko pravo država da propiše kao stvarno pravo, zavisi od države do države. Npr., kada su zakupci bili jak sloj u državi, težili su i uspeli da zakup ubace u stvarno pravo.

9. PRAVO SVOJINE može postojati samo na STVARIMA (ne na PRAVU). OGRANIČENA

STVARNA PRAVA mogu postojati i na stvarima i na pravima. Npr., plodouživanje može i na pravu i na stvari, zaloga isto tako.
3

predmetima domaćinstva. 4 . stvarno pravo prati – sleduje stvar. Ove pretpostavke je dozvoljeno obarati. koji snabdeva neko pravo ovom SUPROTSTAVLJIVOŠĆU. IUS AD REM = ovo je kod drugih prava i znači prava povodom stvari. nego pravo svojine na svakoj ovci pojedinačno. tj. to se ne može zaključiti putem logike. Samo su stvarna prava suprotstavljiva. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima se izvodi iz državine (faktičke vlasti). 13. Mora biti objavljeno da na određenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da treća lica to pravo ne bi vređala. tj. AKCESORNA PRAVA) – ovde je sudbina pratećeg prava vezana za glavno pravo. a u konkurenciji sa obligacionim jače je stvarno pravo. Npr: službenost je akcesorno pravo. SUPROTSTAVLJIVOST PRAVA ili SLEDOVANJE PRAVA (to su sinonimi) – stvarna prava su suprotstavljiva prava na stvarima i na pravima. biblioteci. Kod nepokretnih stvati se publicitet postiže upisom u javne knjige. 12. Ovo imamo kod svih stvarnih prava (univerzalno dejstvo) i samo kod stvarnih prava (specifično dejstvo). a ATIPIČNA PRAVA (PRATEĆA.10. PRAVO PRVENSTVA STVARNIH PRAVA (KONKURENTNOST STVARNIH PRAVA) – od dva istovrsna stvarna prava. Ne postoji pravo svojine kao celina na stadu ovaca. 14. NAČELO PUBLICITETA (obelodanjivanje postojanja stvarnih prava) – njihovo postojanje na nekom objektu se stavlja do znanja. jače je ono ranijeg datuma (prior tempore. tj. 11. koja je vidljiva. Mogu posedovati ovo pravo samo uz neko drugo pravo. a nemati poslužno dobro. To znači da imalac stvarnog prava ne gubi svoje pravo. SAMOSTALNA PRAVA – stvarna prava su redovno samostalna prava. na svakom predmetu domaćinstva i na svakoj knjizi iz biblioteke. prava na stvar. Ovo se postiže predajom stvari drugom licu u posed. konstituišu na INDIVIDUALNO određenim stvarima. ma gde god stvar bila. IUS IN REM = ovo je kod stvarnih prava i znači da je pravo ukorenjeno u samoj stvari – na STVARI. po pravilu. potior jure). možete imati samo ovo pravo bez potrebe da imate neko drugo – prethodno pravo. NAČELO SPECIJALNOSTI (određenosti) stvarnih prava – stvarna prava se. publikuje se. Zakonodavac je taj. jer ne možete biti imalac službenosti. a izuzetno na PRAVIMA (npr. na potraživanjima).

NEPRENOSIVA (stanarsko pravo. Ne stoji ni to da je neko pravo stvarno pravo. da nam je prvo ponudi ili kod hipoteke (kod nje nema fakt. OBJEKTI STVARNIH PRAVA Objekti stvarnih prava mogu biti: STVARI. PRENOSIVA . da na stvari može postojati svojina ili neko drugo pravo. dakle da može potencijalno biti u vlasti. Ovo je defincija iz nacrta Zakonika o svojin i drugim stvarnim pravima: Ствар је свака материја на којој се може имати фактичка власт и својина или друго стварно право. 16.skoro sva. TELESNE I BESTELESNE STVARI: 5 . zaloga prava) i LJUDSKO PONAŠANJE. ali ne svih stvarnih prava. jer kod prava preče kupovine mi nemamo faktičku vlast. vlasti). ali samo nama mora da proda stvar. Stvar u pravnom smislu je ono što je materijalno (da je deo prirode) i da može biti u ljudskoj vlasti (tj. tj. NEPOSREDNA FAKTIČKA VLAST NA STVARI – postoji kod većine. ako titularu pruža faktičku vlast na stvari. koje više ne postoji). PRAVA (preče kupovine.15. ne mora da jeste aktivno stanje).

ali samo sa svojinom. važno je da li jedna stvar SLUŽI drugoj. a ne samo fizička veza. Složene delimo na: o složene stvari sa odvojenim delovima o • • složene stvari sa spojenim delovima. koji ne gube svoju vrednost pri odvajanju. samo oni. Bestelesna stvar – je stvar kako smo je mi definisali samo sa svim drugim (stvarnim) pravima. tj. nije svaka veza između dve ili više funkcionalno povezanih stvari. potpuno inkorposrisani. bivaju oštećeni). ne budu oštećeni) i NEODVOJIVI (utelovljeni. PRIPADAK = SPOREDNA STVAR je uvek POKRETNA STVAR. U našem pravu nisu pozitivnopravni pojmovi. tj. GLAVNA STVAR može biti pokretna ili nepokretna. a to znači da kod takvih stvari možemo imati samo jedno pravo – ta stvar može biti jedan objekat prava!!! GLAVNA STVAR I PRIPADAK (sporedna stvar): • Ovde je važna FUNKCIONALNA VEZA (FUNKCIJA=SLUŽENJE). ali za ovu pravnu podelu je važno jesu li ti delovi vidljivi ili ne. Složene stvari – delovi se vide. baš odnos GLAVNE i PRIPATKA. PROSTE I SLOŽENE STVARI: • • • Sve stvari se uvek sastoje iz delova (atoma. a drugi kriterijum je kakva je vrsta veze između spojenih delova i tu pricate o potpuno i nepotpuno inkorporisanim delovima. nepotpuno inokorporisani. koji nije odnos GLAVNE STVARI i PRIPATKA. Proste stvari – delovi se ne vide.• Ovo je istorijska podela i samo je informativnoga karaktera. onim čiji su delovi ODVOJIVI (neutelovljeni. Funkcionalna veza postoji kada namenimo da jedna stvar služi drugoj. tj. Odlike funkcionalne veze GLAVNE I PRIPATKA: • • • • 6 . tj. Telesna stvar – je stvar onako kako smo je mi definisali. Možemo da imamo i dve stvari u FUNKCIONALNOJ VEZI. • Pravni značaj ovoga je u tome što kažemo da su složene stvari sa neodvojivim delovima isto što i proste stvari. Dakle. molekula). oni. koji gube vrednost odvajanjem. informativne vrednosti. dok su sve druge podele od praktičnog značaja.

To je ono što stvar da kao deo svoje supstancije i bez periodičnosti (materijal od srušene zgrade. PROIZVOD – kako su i plodovi proizvod stvari. već veza trajne prirode. To su: kamata. koje su funkcionalno povezane. posečena voćka u voćnjaku. • • • • • • STVARI VAN PROMETA (res extra commercium) I STVARI U PROMETU (res in commercio): 7 . a sve drugo može biti dogovoreno. vuna i mleko ovaca. to lice je moralo dovesti jednu svoju stvar u funkcionalnu vezu sa drugom. Dakle. koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika sa drugim licem. zakupnina. To su: voće. Odvajanjem. a namenjeni su za odvajanje. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari. ukoliko stranke odrede drugačije. tj. drveće koje se dobija povremenim proređivanjem šume da bi preostala stabla bolje napredovala. ovo možemo nazvati PROIZVODOM U UŽEM SMISLU. to ne sme biti AD HOC veza. Pravni značaj podele – vlasniku pripadaju i plodovi i proizvodi stvari. koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstancije. savesni držalac – drugačije. Ovo je za PRAVNI PROMET veoma važno. a ređe u obliku drugih stvari određenih po radu. ako se ništa ne naglasi ostaje da idu glavna stvar i pripadak zajedno. tehničkom smislu (produkt. MLADUNCI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (priplod) – pripadaju vlasniku majke. med. a ne da to učini neko drugi. vlasnik je trajno namenio da ta stvar služi drugoj o o samo pokretna stvar može biti pripadak • Pravni značaj ovoga je u tome kada imamo odnos GLAVNA STVAR I PRIPADAK. ali nemaju pravo i na proizvod u užem smislu.o da su obe stvari. posečeno stablo u šumi). kamen ili pesak izvađen iz njive. PLODOVI I PROIZVODI STVARI: • • Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi. jer kada raspolažem glavnom stvari. tj. jer supstancija ostaje vlasniku. kirija. Plodovi u naturalnom obliku se dele na prirodne (kada ih stvar daje sama od sebe. bez ljudskog rada: divlje jagode i kupine) i veštačke (za čiji nastanak je potreban ljudski rad). na kojoj onda postoji jedno pravo svojine. prinos). raspolažem i pripatkom. Civilni plodovi – su periodični prihodi. Oni se pojavljuju najčešće u novčanom obliku. dok je kod drugih pravnih odnosa: zakupac. plodouživalac. da na obe postoji pravo svojine istog lica. od jednog istog vlasnika. plod postaje samostalna stvar. mladunci životinja. što znači da ovo pravilo neće važiti. jer oni svi prisvajaju plodove. pripadak tada prati pravnu sudbinu glavne stvari. Ovo da pripadak prati glavnu stvar je uređeno DISPOZITIVNO.

iz nekog razloga. Universitas iuris – to je zbir stvari i prava. ulice. 8 . koliko ovaca u stadu ili maraka u zbirci. tj. javni moral. Npr: nadgrobni spomenik nije stvar u prometu. raspolaže jednim pravnim poslom. miraz. Sa gledišta prava svojine ZBIRNA STVAR nije nikakva nova stvar. plemeniti metali. Postoji i pojam JAVNO DOBRO. ovo bi bio zbir telesnih i bestelesnih stvari. Komplementarna stvar – ovo su stvari kod kojih su fizički delovi odvojeni. stečajna masa. biblioteka. parkovi. To su: stvari u opštoj upotrebi. Međutim. može izjednačiti sa samom stvari). To nisu stvari u građanskopravnom smislu i van prometa su. različlita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji . zaostavština jednog lica). kao najpotpunije pravo. koje čine celinu. jer i dalje postoji onoliko prava svojine koliko i knjiga u biblioteci. STVARI U OGRANIČENOM I NAROČITO REGULISANOM PROMETU. STVARI VAN PROMETA su one na kojima postoji neprenosivo pravo svojine (npr.znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari (jer se svojina. koliko ima posebnih stvari. zapravo stvari i to u građanskopravnom prometu. npr: oružje. pa su i stvari u njihovoj svojini. potrebe odbrane i unutrašnje bezbednosti). već to imaju samo kao celina i u pravnom prometu se pojavljuju kao celina. zbirka maraka ili iz raznovrsnih stvari: stovarište robe. • • • • ZBIRNA STVAR (universitas rerum) i KOMPLEMENTARNA STVAR i UNIVERSITAS IURIS: Zbirna stvar se može sastojati iz istovrsnih stvari: stado ovaca. iz razloga celishodnosti (opravdanja nekog cilja) kada treba da raspolažemo množinom ovih stvari odjednom. droge. ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost. koji se u određenim pravnim odnosima smatra kao celina (preduzeće. eksploziv. javnog interesa: narodno zdravlje. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI: • • Nije isto što i proste i složene stvari! Ovde deljivost postoji kao pravna kategorija. većina lekova. koje služe religijskom kultu.• STVAR U PROMETU . dolazi do izražaja pojam zbirne stvari. npr. koji omogućava da se svim stvarima. Po onoj „staroj“ podeli. trgovi. Kod nas su verske organizacije GRAĐANSKO PRAVNA LICA. a nije potrebno zaključiti onoliko posebnih pravnih poslova. ako je postavljen na grob u kome je sahranjen leš.

da li će izgubiti vrednost ti delovi ili ostaju srazmeri. Šta se dešava posle raspolaganja stvari? To nas zanima! Stranke određuju namenu stvari.• Deljive stvari – kod njih je važna fizička deoba i šta će sa stvari biti kada je podelimo. One mogu imati AFEKCIONU VREDNOST (fotografija dragog pokojnika. to su stvari. Neprocenjive su one stvari čija se vrednost ne može odrediti nikakvim upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. a podeli se cena – civilna deoba prodajom deoba uz nadoplatu deoba prepuštanjem u svojinu uz isplatu  • Pravni značaj ovoga je. te od toga zavisi je li potrošna ili nepotrošna.. Ako je deljiva. je sve deljivo: krava. ako joj to umanji vrednost . Dakle. koja je proistekla nakon akta raspolaganja stvari.onda je potrošna. Nedeljive stvari – kod njih posle podele delovi ne mogu očuvati svoju vrednost. a ako je reč o VANSUDSKOJ DEOBI. a ako ne može fizički. U ovoj VANSUDSKOJ DEOBI. onda ide CIVILNA DEOBA. jer tada vlada načelo autonomije volje. POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI: • • Svaka stvar može da bude potrošna ili nepotrošna! Ovo zavisi od prve upotrebe (ovo zavisi od namene stvari). mačka. ne sme je prodati. PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI: • Procenjive su one stvari čija se vrednost može odrediti upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. nije fizička deoba same stvari):   prodaja stvari. Tada sud mora deljivu podeliti fizički. 9 . Dakle. mogu imati UPOTREBNU VREDNOST. koje imaju i PROMETNU i UPOTREBNU VREDNOST i mogu se izraziti u novcu. ali nemaju PROMETNU VREDNOST.. onda je važno da li stvar uništavamo deobom ili joj smanjujemo vrednost tom podelom. koja je draga uspomena). mora ići fizička deoba!). Tako kod sudske deobe stvari (dolazi kada se stranke ne dogovore o deobi i sud se drži KOGENTNIH NORMI. U pravu imamo dve podele stvari: o Fizička deoba stvari o • • Civilna deoba stvari (kod nje se ne dira u samu stvar. ovde je kriterijum EKONOMSKI. kakva je posledica po stvar. upravo u tome što primenjujemo različite norme. ako ne – onda je nepotrošna! Zanima nas ako se namena ostvari.

broja motora. specijalno) ODREĐENE STVARI I GENERIČNO (po vrsti. tablice) ili se individualizuju putem svojine (prodajemo auto. Posluga ne može na potrošne stvari. može li stranka svoju obavezu izvršiti nekom drugom stvari ili samo dotičnom. POJEDINAČNO ODREĐENA STVAR . putem čega izdvajamo? Sve što je u stanju da individualno odredi stvar. poslovne 10 .• • Jedno je kada mi neko da čokoladu na poslugu.ako je određena tako što je izdvojena od svih drugih stvari iste vrste. šasija. Zaloga ne može. ako jedna stvar može biti zamenjena (umesto jedne dođe druga) drugom u pravnom odnosu. jer kad mi proda mogu da je pojedem. Zajam može. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premeštati sa jednog na drugo mesto bez oštećenja njihove suštine: zgrade. po rodu) ODREĐENE STVARI: • • • • Ovde je kriterijum NAČIN ODREĐENOSTI. Ovde je nama važno kada prelazimo generično određenje. stanovi (kao posebni delovi zgrade). tj. već kako mi (stranke) odredimo stvari. tj. a drugo je kad mi proda. registarske oznake kod automobila. ZAMENJIVE I NEZAMENJIVE STVARI: • Ovo u PRAVNOM PROMETU. Ukoliko ne može – imamo nezamenjivu stvar. POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI: • Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine. već u pravnom odnosu. kojom se može umesto prvom izvršiti obaveza. koji se od drugih razlikuje po vlasniku). onda je ZAMENJIVA. dobri satovi na poleđini uvek imaju svoj jedinstveni broj. GENERIČNO ODREĐENE STVARI – stvari su određene pro vrsti. Dakle. Tipično se individualizuju na osnovu broja – ako stvari imaju broj (npr. po rodu. POJEDINAČNO (idividualno. ovo nema veze sa PROSTOROM. funkcijom stvari. ZAMENJIVA je ona. Ova podela ne proističe iz prirode stvari.

To je najpre STVAR. poljoprivredna i šumska). po pravilu veću vrednost nepokretnih stvari u odnosu na pokretne stvari. pasoš. da su inkorporirane u zemlji. Sve građevine trebalo bi da ispunjavaju dva uslova da bi bile nepokretne stvari: 1. kanalizacione cevi sve do priključka na gradsku mrežu. koje to mora da pokriva.prostorije (kao posebni delovi zgrade) i zemljišta (građevinska. Vegetacija na nekom zemljištu se posmatra kao plod. ali u tim hartijama je ukorenjeno = inkorporirano = utelovljeno neko pravo. već neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja za nastanak prava (isprave: indeks. tako i grejne. prenosa i gubitka prava na jednim ili drugim stvarima. ukoliko izričito nije dogovoreno da neće. samo je objekt prava) HARTIJE – ISPRAVE. vodovodne. izvod iz matične kjnige. a ne da leže na zemlji 2. stabilnost. a ne za neku privremenu upotrebu Sastavni delovi zgrade su sve ono što zgradi trajno služi! Pa. pismeni kupoprodajni ugovor) o VREDNOSNE HARTIJE • VREDNOSNE HARTIJE su bitne iz dva razloga. da su zidane kao trajni objekti. zapravo svodi na ekonomsku istrajnost. testament. to je stvar kao i cipele. što se ogleda u različitim načinima sticanja. što je dobra stvar kod osiguranja. lična karta. uverenje o državljanstvu. Pravni značaj je veliki i sve se. koje ne sadrže neko subjektivno pravo. Dakle. HARTIJE: • Imamo: o o OBIČNE HARTIJE (običan papir. Nepokretnosti po nameni – ovde je priča kao o GLAVNOJ STVARI i PRIPATKU U FUNKCIONALNOJ VEZI SA ISPUNJENIM USLOVIMA. 11 . hartija sadrži pravo.

• Izdaju se jednostranim pravnim poslovima. stvarno (sadrže neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima – pravo svojine ili založno pravo. Ove hartije pojednostavljuju PRAVNE ODNOSE: berza. štedna knjižica izdata povodom deponovanja štednog uloga) i APSTRAKTNE HARTIJE (menica. koje po pravilu glasi na neku sumu novca. bez njenog prenosa nema ni prenosa prava) između PRAVA i HARTIJE. vidi se razlog). a prenose se INDOSAMENTOM. imamo PRAVO NA HARTIJI i PRAVO U HARTIJI.“. dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglašavanje uništene /izgubljene. HARTIJE PO NAREDBI (franc. To je jedna pismena klauzula. pravo je sudbinski povezeno sa hartijom. To je AMORTIZACIJA). zaturene/ hartije nevažećom i izdavanje rešenja koje zamenjuje hartiju. a kod nekih ne. pravo učešća (akcije= deonice koje izdaju akcionarska društva. zatim da se menični dužnik menicom obavezuje meničnom poveriocu da određenu sumu novca da na zajam. ili da je menični dužnik u stvari kupac koji se obavezuje da plati kupovnu cenu).Tu imamo neraskidivu vezu (ispoljava se tako što bez hartije nema ni prava. koja se stavlja na poleđinu hartije. o o • Kod nekih hartija vidimo CAUSU (tj. indosman) – ovde putem izjave volje = naredbe. intelektualno. lutrijskih lozova to povlači konačan gubitak prava iz hartije. ček. Npr: moguće je da je menični dužnik primio određeni iznos novca na zajam od meničnog poverioca i sada se menicom obavezuje da mu tu sumu vrati.. tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz same 12 • • . tj. Dakle. tj. indosament. Izjava se satoji: „Po mojoj naredbi platiti. Imamo 3 načina prenošenja i 3 vrste hartija. To su hartije čiji je prvi imalac označen na samoj hartiji. Onda gubitak ili uništenje hartije povlači nemogućnost ostvarenja prava (kod nekih hartija – npr. U hartiji može biti neko: o • obligaciono (sadrže u sebi neko obligaciono pravo. prenosimo naše pravo iz hartije. konosman i sl. imamo KAUZALNE HARTIJE (konosman izdat povodom ugovora o pomorskom prevozu robe. a ko zajmoprimac ili poklona. Npr: obveznice narodnih zajmova. a sa druge strane sadrže pravo učešća u dobiti – pravo na dividendu). jer se iz nje ne vidi da li je izdata povodom zajma i ko je zajmodavac. menica. Hartije delimo prema načinu prenošenja prava iz njih na druga lica i prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije.. kreditno pismo). Npr: konosman za pomorski prevoz robe). zašto je izdata hartija. Ona sadrže određena članska prava prava imaoca – da učestvuju u radu organa društva. Prema tome.

naravno. Naravno. ostaje prazno kome se prenosi. ili nije ovlašćen od strane zakonitog imaoca. Zato u slučaju gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada. tako da se formalna legitimacija svakog novog imaoca takođe vidi iz same hartije. ti kažeš primaš). tu se samo plaća po mojoj naredbi. Izdavalac legitimaciong znaka oslobađa se obaveze kada je u dobroj veri (savesnosti) izvrši donosiocu. tj. PUNI INDOSAMENT – sadrži izjavu o prenosu. tj. ako je znalo ili moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije. već se dokazuje drugim putem. ta cesija se označava na samoj hartiji unošenjem imena novog imaoca hartije – CESIONARA i prenosioca CEDENTA. su hartije čiji je imalac označen na samoj hartiji. za donosioca ne važi 13 . ostaje da se prema obaveznom licu. ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju – dužno je da odbije ispunjenje. a obavezno lice nije dužno da ispituje njegovu materijalnu legitimaciju. lutrijski lozovi. ako može da se prenosi. Prenošenje: o često se ne može uopšte prenositi o a. ona se prenosi kao i druge pokretne stvari PREDAJOM HARTIJE. tj. u protivnom odgovara za štetu. tj. firma X). državine. o o • HARTIJE NA IME – kada su izdate. onda to činimo CESIJOM (ustupanje potraživanja. ja kažem prenosim. Prenosilac hartije je INDOSANT. posedovanjem hartije (formalna legitimacija).hartije. platiti (Petru Petroviću). • HARTIJE NA DONOSIOCA – npr. ime onoga na koga se prenosi i potpis prenosioca. INDOSAMENT NA DONOSIOCA – ovde imamo da po mojoj naredbi treba platiti donosiocu. Ovde zavisi šta će u sledećem prenosu biti. dvostrani pravni posao. Za njih ne važi načelo inkorporisanosti. umesto imena indosatara se stavlja reč „donosiocu“. metala ili drugog materijala. izdate su licu čije je ime napisano (Petar Petrović. a onaj na kojeg je hartija preneta – indosinirana jer INDOSATAR Imamo 3 vrste indosmana: o BLANKO (belo) – sadrži samo potpis INDOSANTA. To su garderobni ili slični znaci koji se sastoje od komada hartije. dakle. IMALAC PRAVA IZ HARTIJE legitimiše kao ovlašćeno lice samim držanjem. da li je držalac do hartije došao savesno. na kojima je obično utisnut neki broj. Ovde smo zapečatili prenošenje prava i sada može samo ovim putem prenositi – PREDAJOM. potrebna su dva lica. tj. Oni služe da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu. Npr: ako kažemo tačno kome dati. Ovde obavezno lice (IZDAVALAC HARTIJE) je dužno da postupa savesno. tj. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake.

Faktički reciprocitet – dovoljno da ta neka država dozovoljava to. Bilo koje strano fizičko ili pravno lice može da stekne svojinu na bilo kojim nepokretnostima. SUBJEKTI STVARNIH PRAVA To su svi subjekti prava (pravna i fizička lica). 14 . koji se tiče DRŽAVLJANSTVA. i 83. ako im je potrebna svojina za predstavništva. Na nepokretnim stvarima: • Strano fizičko lice može na bilo kojoj nepokretnoj stvari steći svojinu ili neko drugo pravo. • • • Ovo regulišu članovi 82. zgradama. Ovo je iz pravno-političkih i bezbednosnih razloga. Ovde je uslov UZAJAMNOST=RECIPROCITET i odnosi se na to da taj stranac dolazi iz neke države u kojoj i naš državljanin može da stekne isto nasleđivanjem. imamo: • • Ugovoreni reciprocitet između država i to putem sporazuma. te u slučaju spora dužan je to dokazati. Na pokretnim stvarima može i fizičko i pravno lice.pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjene. građevinskom zemljištu i to poslovima INTER VIVOS. Naime. a ne kod svih stvarnih prava. koje ne obavlja nikakvu delatnost u Srbiji. može da stekne svojinu samo na određenim nepokretnostima (stan ili zgrada) + RECIPROCITET. bez sporazuma. Izjednačeni su sa domaćim licem u sticanju. uz jedan izuzetak. ako mu je konkretna nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti u Srbiji + RECIPROCITET! Strano fizičko lice. Što se reciprociteta tiče. Strane države ili međunarodne organizacije. ako je to putem nasleđivanja. Ovo kod SVOJINE i to samo na nepokretnostima (jer njih ne može posedovati stranac). našeg zakona. jako je važno da li je neko državljanin ili ne. mogu da steknu svojinu na stanovima.

Ne sme biti prekomerno. Dakle. Stvarna prava su zagarantovana Ustavom RS + Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava (koju smo mi ratifikovali 2003. Formalni uslov. drugi čeka formiranje suda. tj. punom naknadom. da se razume u čemu je ograničenje Sve ovo mora da bude ispunjeno kumulativno da bi to ograničavanje bilo opravdano. Podesno za ostvarenje tog interesa. Naravno. Postoje 3 merila legalnosti: o predviđeno izričito u zakonu ili drugom izvoru prava o taj zakon ili drugi izvor prava mora da bude objavljen o norma ograničenja mora da bude potpuno jasna. momentalno sledi izbacivanje iz Saveta Evrope i niz drugih posledica. Zajamčenost postoji samo kada su prava garantovana USTAVOM ili MEĐUNARODNIM RATIFIKOVANIM AKTOM. dok je još radio (jer izbor novih sudija je tekao neobično dugo!). tj. već to mora da bude urađeno PROPORCIONALNO=SRAZMERNO javnom interesu: • • • • Zaista potrebno za taj interes. Nikada se ne može ukidati. tj. 15 . treba da budu garantovana samo najjačim izvorima prava u formalnom smislu. Prvi je okončan. postoji GARANTIJA SUŠTINE INSTITUTA! Svojina i druga stvarna prava se ograničavaju. ali mora mu se nadoknaditi.g. Naš Ustavni sud. a ne i zakonom. ne može na bilo koji način da ograniči pravo. Samo to može biti opravdanje za ograničavanje prava.ZAJAMČENOST PRAVA Sva prava se razlikuju po tome da li su OBIČNA ili GARANTOVANA (zajamčena). PRAVNI ZNAČAJ zajamčenosti – to znači da se ova prava ne mogu tek tako ukinuti ili im menjati sadržinu od strane zakonodavca. Dakle.). rešavao je dva velika spora u vezi sa povredom GARANTIJE prava. kod nas TRŽIŠNOM NAKNADOM. i u slučaju da zakonodavac ima to opravdanja. niti menjati suština prava. ali ne proizvoljno. već samo ograničiti i to uslovno: legalno i proporcionalno! Nije nemoguće da se nekom uzme pravo svojine (eskproprijacija). nego samo u slučaju opšteg javnog interesa. svako ograničavanje mora da bude LEGALNO = zasnovano na zakonu ili drugom izvoru prava. JEMSTVO obuhvata svojinu i druga stvarna prava. jer i kada bi došlo do ukidanju ili menjanja sadržine.

a ovde se suština pretvara u pravo i dužnost da se nešto pokloni. Naime. jer postoji i krivična odgovornost. vojni obveznik. koji ima STVARNU MOGUĆNOST da sprovede svoju 16 . VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Dakle. jer zaista je legitiman interes da se brani zemlja u slučaju rata.neprimerena. ovde imamo atak na zajamčenu suštinu svojine + neproporcionalnost! Ovde je cilj ostvarenje opšteg dobra.1.kod ove moderne logike pojam FAKTIČKA VLAST je tipološko obeležje državine. izvitoperiti njenu suštinu. a on se sastoji od učenja o samim stvarnim pravima + državine + pritežanja + javni registri. Svojina ne sme biti obaveza. dobrotvornoj organizaciji. Tu je onda kraj opšteg dela. ali sankcija je ovde loša . Držaoci su svi oni koji nisu pritežaoci. koji napusti zemlju zbog neodazivanja vojnoj obavezi. To je nešto što se vrši u odnosu na samu stvar! Faktičku vlast ima onaj. Ovo je de facto eksproprijacija. jer nikad se ne sme od svojine napraviti nešto drugo. tj. Ovde postoji višestruki napad na garantiju svojine. a ne vrati se do smrti ostavioca. Sve ovo do sada je bio OPŠTI DEO. a nije. ***Razlika između moderne i Aristotelove logike . Drugi slučaj: se tiče finansiranja političkih stranaka. da se ograniči svemoć stranaka. 2. Ovde je problem na planu SRAZMERNOSTI. koji je veći od 1/5 ukupnog prihoda stranke. jer nema uvek faktičke vlasti kod državine. ali bez naknade. mora taj višak pokloniti nekoj organizaciji. ne može steći pravo svojine. onda pojam faktičke vlasti moramo da proširimo. tj. DRŽAVINA I PRITEŽANJE DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. jer se ne javlja uvek (apsolutno). da se stope povećavaju ukoliko se stiče više itd. koja se bavi humanitarnim radom. Kod Aristotela definicija bi bila da je to stalna odlika. ona je uvek korisna vlasniku! Dakle. jer postoji državina sa faktičkom vlasti i bez faktičke vlasti! Šta je faktička vlast? Zakon nam to ne definiše. da bismo državinu mogli definisati kao faktičku vlast. već tipično. Mnoge definicije u pravu nisu aristitotelovskog tipa. gde se u zakonu kaže da ukoliko stranka ostvari prihod od imovine. Faktička vlast nije pojmovno određenje državine. koja je prava mera. Dakle. ali je samo loš način za to. Prvi slučaj: jedna odredba u Zakonu o nasleđivanju je protivustavna. tj. postoji alternativa u strožoj poreskoj politici.

korisni. Prema tome imamo nekoliko grupa držaoca: 1. čak ne moram da znam ni da je držalac umro. Ko to može. Treća grupa: ovde NE POSTOJI AKTUELNA MOGUĆNOST uspostvaljanja veze. a potom to stanje opstaje. Sve ovo su tipični slučajevi državine. neko je sproveo volju i nema ga trenutno tu. NAREDBODAVNA DRŽAVINA. ovde imamo DIREKTAN FIZIČKI DODIR SA STVARI! 2. tada sam i ja držalac. već realna=stvarna mogućnost... Ovo je TABULARNA DRŽAVINA = KNJIŽNA DRŽAVINA. ne sme biti hipotetička mogućnost. jer DAVANJE NALOGA je faktička vlast. doneo materijal za šivenje odela. Npr: zaturili smo stvar. taj ima faktičku vlast. 8. Prva grupa: to su lica koja vrše APREHENZIJU (uzeli u ruke stvar). Sedma grupa: državina je i slučaj KADA SAM NASLEDIO DRŽAOCA. Ovo su sve pravni pojmovi. koji su nam funkcionalni. ja postajem po sili zakona držalac. Npr: vidim poređanu građu u dubini šume. Svuda tu imamo POSREDNU DRŽAVINU. iako su jako različite. Peta grupa: kada neko drugom zapoveda. ali ne i izgubili. 4. dao stan u zakup. mi testiramo da li neko ima tu STVARNU MOGUĆNOST da sprovede volju na stvari. 3. nalogodavac je držalac. da je nako upisan kao imalac nekog stvarnog prava u javnom registru. neki traktor na polju. 6. a nigde nikog. Četvrta grupa: KADA JE USPOSTAVLJENO NEKO STANJE STVARI. To je NASLEDNIČKA DRŽAVINA. jer da bismo ih mogli zaštititi tužbom (ili sprovesti održaj). a njega nema na vidiku. Onda.volju u pogledu stvari. potrebno je samo da je dotični bio u času smrti držalac. slikar je ostavio svoj štafelaj. u zamci uhvaćena životinja. Možda je ovo potpunija definicija: Заповедна државина је државина лица које другоме даје упутства како да поступа у погледу ствари. neko je već sproveo svoju volju. a taj drugi radi sa tim. PRAVO NA DRŽAVINU je različito od pojma DRŽAVINE! 17 . све док овај поступа по тим упутствима или у вези са њима. plodouživalac stana. 7. Osma grupa: kao državina se prihvata kada je neko upisan u javnom registru kao vlasnik stana. Ovo je tzv. Druga grupa: ovde postoji AKTUELNA MOGUĆNOST USPOSTAVLJANJA DIREKTNOG KONTAKTA SA STVARI I SPROVOĐENJE VOLJE (npr: moja knjiga u mojoj vikendici na Tari). pa ako nas to stanje upućuje na to da je neko uspostavio svoju volju. ko ima mogućnost. dakle. Dakle. sve ove situacije podvodimo pod isti pravni režim. ili ispred podruma istovaren ugalj. 5. tj. a ja i ne moram da znam da stvar postoji. znamo da je po sredi državina. Npr: neko mi je dao stvar na poslugu. ali je to PRIVREMENA SITUACIJA. To. Šesta grupa: kada smo nekome PREPUSTILI FAKTIČKU VLAST.

DRŽAVINU . Na ispitu moramo znati obe. Državina je još u Rimu bila veoma razvijena. jedno od plodouživalačkih ovlašćenja! Kada je PRAVO NA DRŽAVINU u sastavu stvarnih prava. imaju i lopovi! Državina se nalazi u opštem delu zato što se bez nje ne može sastaviti pojedinačno stvarno pravo. onda nije stvarno pravo i nema SLEDOVANJA. ali različite sadržine. a danas imamo OBJEKTIVNU=NEMAČKU=MODERNU koncepciju državine. ali kad je u sastavu nekog drugog prava. Ovo pravo se sadrži od prava=ovlašćenja na sudsku i vansudsku zaštitu. a onda drugačiju. pravno priznata mogućnost na državinu. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE može postojati bez PRAVA NA DRŽAVINU.). smo imali RIMSKU=SUBJEKTIVNU=KLASIČNU koncepciju državine. Povreda državine se zove UZNEMIRAVANJE i ODUZIMANJE državine. ali nije samostalno stvarno pravo. i 3. DAKLE. Danas je konstrukcija državine različita od zemlje do zemlje. RS nema građanski zakonik ni dan danas. PRAVO NA DRŽAVINU je stvarno pravo iz kruga NUMERUS CLAUSUS. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću.državina nije subjektivno pravo. jer se izvlači iz tog što sam držalac (sa ili bez prava). Tako smo i mi imali jednu koncepciju državine do Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (1980. IMAMO TRI KATEGORIJE=POJMA (i kod državine i kod pritežanje): 1. Do 1980.PRAVO NA PRITEŽANJE je različito od pojma PRITEŽANJA! Npr: lopov je držalac isto kao i vlasnik! PRAVO NA DRŽAVINU je OVLAŠĆENJE da budemo držaoci. Npr: jedno od svojinskih. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE 1. onda je to stvarno pravo. PRAVO NA DRŽAVINU 3. OVO JE SUBJEKTIVNO PRAVO. 2. a DRŽAVINA nije pravo! PRAVO NA DRŽAVINU je ovlašćenje. jer sadrže pojmove istog naziva.g. već je sastavni deo drugih stvarnih prava. tj. koje može biti u sadržaju mnogih stvarnih i drugih prava (posluga u obligacionom). 18 .g.

19 . a danas je srećemo u Austriji. Francuskoj. jer je jedan subjektivan element potreban za nju.RIMSKA KONCEPCIJA DRŽAVINE Poreklo joj kaže naziv. koja igra odlučujuću ulogu.. a to je VOLJA. Bila je izgrađena u Rimu u potpunosti. Klasična je zbog perioda u kome je nastala. ali je ostala SUBJEKTIVNA. Ona je doživela evoluciju..

a kasnije imamo još jedan pojam (KVAZI POSESIO = neprava državina). volja da stvar držim kao svoju. pa i lopov je jednako držalac kao i vlasnik! NIŠTA ZAJEDNIČKO SVOJINA NEMA SA DRŽAVINOM. VOLJA je ključni element sva tri pojma. jer se i ponašam kao da je moje. Dakle. Naime. KORPUS (isto što i gore) + ANIMUS DETENCIONIS (isto držim stvar. volja da vršim neko pravo kao sopstveno pravo na tuđoj stvari) 20 . ali ne sa voljom da je držim kao svoju. vršim neko pravo kao svoje pravo. nego kao tuđu) = DETENCIO (pritežalac) ZAKLJUČAK: imamo uzak pojam državine i širok pojam pritežanja. dakle. dakle. koje nju imaju. Danas zemlje. nije potrebno da ste vlasnik ili zakupac da biste bili držalac ili pritežalac. KORPUS (je držanje stvari. svaki ovaj pojam se sastoji iz dva elementa: KORPUS + ANIMUS (po ovoj sadržini volje zavisi rezultat) = POSESIO ili DETENCIO ili KVAZI POSESIO Tako imamo: 1. tj. svako je bio ili držalac ili pritežalac. bezbroj takvih radnji) + ANIMUS DOMINI (svojinska volja. jer je bitna samo sadržina volje! Npr: zauzmem zemljište i počnem da gradim. kažu Rimljani. tj. KORPUS + ANIMUS (se ovde sastoji u tome da na stvari. ja sam držalac. 3. a drugi za pritežanje = DETENTIO). imaju državinu sa ova tri pojma. faktički element. ono što radimo sa stvari. kao da je moja) = POSESIO (držalac) 2. koju držim kao tuđu.Najpre su postojala dva pojma (jedan za državinu = POSSESSIO. bitno je samo da se ponašamo „kao“ takvi. tj.

koje je sam pretor odredio: plodouživalac.. U savremenom pravu KVAZI POSESIO je izjednačen u zaštiti sa držaocem i kvazi posesio se širi na bilo koje pravo različito od svojine! Zašto je pretor obične detentore proizveo u kvazi posesore? Pa. jer se u definicije pojmova ne pojavljuje onaj subjektivni element.g. jer pritežalac nije imao zaštitu države! Što je jedna velika praktična razlika. Oni stvar drže kao tuđu. a drugačije sadržine!!! Objektivna. nema volje u definiciji. To su bili subjekti. jer je nastala 2000 godina posle ove prve. tj. Ova rimska koncepcija živi do danas. imalac stvarnih službenosti. zakupac. Izjednačavaju se sa držaocem u pogedu zaštite.= KVAZI POSESIO (je proizvod pretora) Broj KVAZI POSESORA u Rimu je bio jako mali i ograničen. 21 .. Kod nas do Zakona iz 1980. Modernom se naziva. SAVREMENA KONCEPCIJA DRŽAVINE (od člana 70 Zakona) Ona vodi poreklo iz germanske pravne sfere. U njoj imamo iste izraze=pojmove=termine. da bi dobili državinsku zaštitu.

POSREDNA DRŽAVINA – to je onaj dražalac. ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice. Dakle.Ovde je ključna reč FAKTIČKA VLAST. Zakona. Ovde je ključna reč PONAŠANJE PREMA STVARI po tuđim uputstvima. koji posredstvom neposrednog vrši faktičku vlast i to onda kada je posredni prepustio neposrednom faktičku vlast. a drugo PRAVA!!! NEPOSREDNA DRŽAVINA – direktan dodir sa stvari i faktička vlast vrši se na samoj stvari. nikako samo sa jednim ili drugim! Imamo tako dve podele: držalac je ili STVARI ili PRAVA. šta je kriterijum? NAČIN NJEGOVOG PONAŠANJA je kriterijum! Čemu taj način ponašanja odgovara? Odgovara svojini (što je najšira moguća faktička vlast). jer mora još jedno. ako se ponaša kao vlasnik onda je svojinski držalac. te se i u ZOSPO pominje „faktički“ kao pojam. ovde je kriterijum BLIZINA FAKTIČKE VLASTI. sa ili bez pritežaoca. POSREDNI Ko je DRŽALAC STVARI=SVOJINSKI DRŽALAC. Ko je DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC? Onaj koji se ponaša kao imalac nekog užeg prava od prava svojine Držalac jesam. iako nemam pravo. tj. jer imamo 4 državine i jedno pritežanje. vršim je sam ili preko pritežaoca. Pritežalac je opisan u članu 71. Možemo pojmove ove državine da posmatrama kao pojmovne parove. mora i „ime“ i „prezime“. Dakle. jer jedno je pitanje DRŽAVINE. PRITEŽALAC Ovde je pojam pritežanja jako sužen. NEPOSREDNI 2. a ponašam se tako. ili POSREDNI ili NEPOSREDNI. Ona je složenija od rimske. POSREDNI DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC može biti: 1. Ovo je definicija iz ZOSPO: Lice koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa. tj. NEPOSREDNI 2. ali ne samo to. a 22 . Tada ste pritežalac. sa „imenom“ i „prezimenom“. SVOJINSKI DRŽALAC=DRŽALAC STVARI može biti: 1. Vrste državine ovde su brojnije. tj. već može biti NEPOSREDNI ili POSREDNI! Ne može se reći samo DRŽALAC STVARI.

2. које само за кратко поступа као власник. које. tj. a on ga brani! PRAVNI REŽIM DRŽAVINE (državina ima mnogo pravnih posledica): • Imamo pravo na kompletnu zaštitu. Ovo gore je jedna vrsta pritežalaca opisana u zakonu. које у погледу ствари поступа као законски заступник другога. tj. које са ствари поступа по упутствима другога или у вези са њима. Vezano za MODUS AKVIRENDI. PRAVNA DEJSTVA (pravne posledice) DRŽAVINE I PRITEŽANJA SU RAZLIČITE! PRAVNI REŽIM PRITEŽANJA: • Pravna dejstva su ograničena i ima ih manje od državine. води бригу о другоме који у погледу ствари поступа по његовим упутствима.. uzima se da je stvar moja. Npr: konobar. jer na masi stvari možemo steći svojinu samo putem državine. Tako imamo pravo na vansudsku zaštitu „samopomoć“. Ako sam držalac imaću određene zahteve prema onome kome moram da predam stvar: da uberem plodove. koju poznaje pravni poredak: SAMOPOMOĆ i SUDSKU ZAŠTITU (državinsku tužbu). које из ког другог разлога није оправдано сматрати држаоцем. vozač.dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica. kućna pomoćnica. Npr: šofera neko izbaci iz auta... 4. iustus titulus + modus (kod derivatnog sticanja je to predaja stvari. svi zaposleni. 23 • • • • • • • . 5. To je kada neko svoju faktičku vlast štiti da ukloni stanje povrede. Dakle. Prate nas presumcije (pretpostavke). nema tereta dokazivanja. prenos državine). Ako se ponašam kao da je moja stvar. ималац другог овлашћења односно обавезе у погледу ствари. 3. uzima se da je tako. Npr: kod sticanja od nevlasnika ili održaja! Ako smo držalac odgovorni smo za štetu – objektivna odgovornost. 6. које само из просте услужности тако поступа у погледу ствари.. nema državinu. A OVO JE pun spisak situacija kada se radi o pritežanju. LICE koje: 1. Putem državine se u svojoj većini vrše stvarna prava. немајући својство стараоца. Dobija se pravo na PUBLICIJANSKU TUŽBU. dakle. ORIGINERNI NAČIN STICANJA podrazumeva između ostaloga i državinu.

kod presude i upravnog akta da postane punovažan i punovažna. bilo rimska. tj. Imamo 3 pozitivna i 3 negativna kvaliteta. uzeti stvar u državinu samovlasno. tzv. Tako. a ne sama državina. DRUGI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (način pribavljanja državine. PUNOVAŽNOST pravnog osnova. jer služi raznim svrhama. zakoni. TREĆI POJMOBNI PAR: je zasnovan na tome (stanje držaočeve svesti. tj. Ko ima PRAVO NA DRŽAVINU ne sme. sudske odluke. uvek su isti. Ispravan je onaj koji nije NEISPRAVAN. SVOJSTVA. Moramo da imamo 3 elementa ZA ZAKONITU DRŽAVINU i to kumulativno: 1. a MANJIVA (kupac silom uzme prodatu. ali će zakonitu državinu imati onaj kome stvar bude predata. pokazavši svoj osnov. onda moj pravni osnov treba da bude uperen = primeren sticanju svojine ili nekog drugog prava za državinu prava. OSNOV za sticanje državine. PODESNOST pravnog osnova. PRVI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (osnov pribavljanja državine. To su osnovi za sticanje prava. Ovo zavisi od vrste državine (ovde je bitna podela da li državina stvari ili državina prava). to kod ugovora znači da nije nevažeći: ništav ili rušljiv. jer se punovažnim pravnim osnovom dobija samo PRAVO NA DRŽAVINU. bilo nemačka. svi oni imaju zakonite OSNOVE da zahtevaju predaju stvari. objektivni element) da li je državina PRAVA (ISPRAVNA) ili MANJIVA (NEISPRAVNA). koju neko vrši. 3. Ovako kažemo. zakonski parovi (imena su im određena u zakonu). Osnov pribavljanja državine treba razlikovati od same faktičke vlasti na stvari. državina je multifunkcionalna. objektivni element) da li je neka državina ZAKONITA ILI NEZAKONITA. upravni akti.kvaliteti državine ne zavise od koncepcije državine. tzv. subjektivni element) da li je neka državina SAVESNA ili NESAVESNA. Npr: ako se ponašam kao vlasnik.Dakle. a još nepredatu stvar). već je mora tražiti zakonskim putem kod redovnog suda. Da li je PRAVA ILI MANJIVA DRŽAVINA ocenjujemo po načinu pribavljanja državine (tako imamo one načine koji valjaju i one koji nevaljaju). ako je stvar zaredom nekolicini prodata. Državina može biti ZAKONITA. 2. pravni osnov je podesan za pribavljanje one vrste državine. KVALITETI DRŽAVINE . ako mu se uzimanje stvari uskraćuje. jer imamo taksativno navedene NEVALJANE načine pribavljanja državine: 24 . u 3 pojmovna para. pravni osnovi: ugovori.

što daje pravnu nesigurnost! Imamo nekoliko dogovora: Određuje se prema savesnosti ili nesavesnosti organa (to su fizička lica iz sastava pravnog lica. ova se definicija proširuje i vezuje se ne za svaki organ. putem sile 2. Npr: savesni držalac prava ploduživanja je onaj ko opravdano veruje (dok ne dokažemo suprotno) da ima pravo plodouživanja. niti je mogao znati da nije imalac prava čiju sadržinu vrši. PRAVNA DEJSTVA: • • savesna državina ima posledice na održaj! savesna državina ima posledice na sticanje svojine! KAKO SUDIMO O SAVESNOSTI KOD PRAVNIH LICA? Ovde imamo pravnu prazninu. jer sam došao do stvari na izmoljen način) 6. savesni držalac opravdano veruje da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši. 1. izjavljuju volju na osnovu ovlašćenja). zloupotrebe poverenja (došao sam do stvari zloupotrebom poverenja. je savesna ako je savestan njegov zakonski zastupnik. ako ne zna – da li je mogao znati?! Savestan je onaj. koja vrše pravne poslove. Pitamo se šta ćemo kod kolegijalnih organa.1. kod punomoćnika? Sve su to pravne praznine. potajno (da onaj čiji je stvar ne zna da sam postao držalac) 7. stanje držaočeve svesti u smislu: zna ili ne zna. tj. DOK SE SUPROTNO NE DOKAŽE. tj. različitih pravnih režima. npr: daš mi stvar. pretnje 5. prinude 3. koji ne zna i nije ni mogao znati! Šta ne zna i nije mogao znati? SAVESNA DRŽAVINA postoji kada držalac nije znao. samovlasnim zauzecem SAVESNI ILI NESAVESNI DRŽALAC. već samo za organ relevantan za određeni posao. savesni svojinski držalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine. a ja je ne vratim. prevare 4. 25 . ovde je u pitanju subjektivni element. PRETPOSTAVLJA SE DA JE DRŽAVINA SAVESNA. koje nije sposobno za rasuđivanje. Ovo sve postoji zbog različitih dejstava različitih držalaca. pa odgovori mogu biti razni. tj. Državina poslovno nesposobnog lica. Međutim.

je savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik. državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik. koje jeste sposobno za rasuđivanje. 26 .2. Državina poslovno nesposobnog lica. 3. 4. Savesnost naslednikove državine se ceni nezavisno od savesnosti dekujusove državine. Kada se stiče preko ugovornog zastupnika.

U Uporednom pravo u slučaju sukoba 27 . Po sili zakona (naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari). Ako imamo samo MODUS ili samo OSNOV – nema prenosa svojine. Simbolična predaja je predaja znacima i imamo nekoliko slučajeva: • Predaja isprava na osnovu kojih sticalac može raspolagati sa stvari: prenos konosmana. • Vrlo je važno upamtiti da je za PRENOS SVOJINE potreban i PRAVNI OSNOV i MODUS. već je bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast na stvari. Ovo je kod manjih stvari. koji je na POKRETNIM STVARIMA – predaja. a kod većih redovno ostavljanjem stvari na mesti koje je označio pribavilac. Ugovor je dominantan oblik.KAKO SE STIČE. knjige. 2. POSREDNO STICANJE DRŽAVINE je zasnivanje faktičke vlasti na stvari koja se već nalazi u nečijoj državini: • • Samovlasno. ulovljena divljač. hvatanje odbeglog roja pčela. uhvaćena riba). Ovo kod većih i kabastijih stvari je zato što je predaja u bukvalnom smislu nemoguća (ugalj će se istovariti ispred posruma. STICANJE Imamo IZVORNO=NEPOSREDNO STICANJE DRŽAVINE je uspostavljanje faktičke vlasti na stvari koja se uopšte ne nalazi u nečijoj državini (zauzimanjem napuštenih pokretnih stvari. Imamo više vrsta predaje stvari : 1. to sve znači da je ovde bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast = to je prenošenje državine kao faktičke vlasti. predaja1PRENOS DRŽAVINE (translativan ili konstitutivan) se vrši predajom stvari.. založnice. Da nam se državina prenese na osnovu obostrane izjave volje (jer ako mi neko na silu da stvar ili ugura u ruku – nisam držalac ). gde nije bitno uzimanje stvari u ruke ili neki simboličan gest dodirivanja stvari.). cigla na gradilište. a za prenos svojine na NEPOKRETNIM stvarima modus akvirendi – upis u zemlj. gde to može da se uradi. PRENOSI I PRESTAJE DRŽAVINA Biti držalac je početi vršiti faktičku vlast ili imati mogućnost vršenja faktičke vlasti (kao da sam vlasnik ili imalac nekog 2. tovarnog lista. Iz ruke u ruku=fizička predaja (tradicija. prava prema stvari). realna predaja) stvari (sama stvar se zaista predaje)..

du bi mu ovaj predao i tako preneo državinu.ovde isto imamo prenos posredne svojinske državine.sa stvari se ništa ne radi (do prenosa državine dolazi samom saglasnom izjavom volja. tradicio brevi manu (predaja kratkom rukom. bila bez smisla). kod kojeg se stvar nalazi (npr: poslugoprimac. pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaključenja ugovora. Tu sama saglasna izjava volja prenosi svojinu. tj. Prenos neposredne svojinske državine na nepokretnostima zavisi od vrste nepokretnosti: 28 . pribavilac stvari. ni kod pribavioca. prodavcu. koji nema nikakvu državinu i treće lice. Fiktivna predaja stvari . tj. uzima da je izvršena fizička predaja. mora da bude obavešten o tome) – ovde imamo tri lica: vlasnik stvari koji nema neposrednu.) 4. a nje nema. Treće lice ima pravo prema novom vlasniku da istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasniku. Ovo je. prednost ima ovaj drugi. • Uručenje nekog dela stvari ili predaja sredstava koja omogućavaju faktičku vlast: predaja ključeva od prostorija u kojoj se nalazi prodata stvar.između savesnog imaoca isprave koji nema faktičku vlast na stvari i savesnog imaoca faktičke vlasti na stvari. a ugovorom nije određeno mesto ispunjenja. pri čemu se fingira=izmišlja. poslugoprimac). Mesto ispunjenja može biti bilo koje dogovoreno mesto. jer bi bilo besmisleno da držalac prvo vrati stvar vlasniku. jer bi s obzirom na okolnosti slučaja. 2 lica. Imamo: 2 lica + ustanovljavanje državine prava. ali taj 3. ugovorom. jer vlasnik je mogao biti posredni svojinski držalac. a stvar je kod pribavioca. a sticalac postaje posredni svojinski. a prenos državine stvari uz prostu saglasnost) . Vlasnik sam i prodajem stvar i imam i dalje neko pravo manje od svojine • • 5. tu imamo translativno dejstvo ugovora “na mala vrata”: • cesio vindikacionis (tu imamo ustupanje zahteva za predaju stvari. tj. plodouživalac). konsitutum posesorium (ustanovljavanje. zapravo. Ako je mesto ispunjenja određeno. predaja je izvršena uručenjem stvari prevoziocu. putem saglasnosti volja) – neko drži stvar sa ili bez pravnog osnova (kao čuvar. tj. a sada postaje neposredni upotrebni držalac. već samo posrednu državinu. rizik slučajne propasti stvari u prevozu do tog mesta snosi prodavac. neko nekom ustanovljava. • 3. Predaja putem transporta (rešeno u ZOO: kada je potrebno prevesti stvar. Izdavajanje = obeležavanje stvari (individualizacija – stvari se izdvoje od drugih istovrsnih). već kod trećeg lica u državini prava ili pritežanju. jer se stvar ne nalazi ni kod prenosioca. pa tu samo imamo širenje faktičke vlasti pribavioca. prenos posredne svojinske državine. ključeva od auta.

a punomoćnik postaje pritežalac. vlastodavac postaje držalac. radnje itd. Da samo zaključi posao u ime i za račun drugog lica ili da samo izvrši aprehenzione radnje kojima se uspostavlja faktička vlast ili i jedno i drugo. onda samim časom nastanka ugovora. 29 . 7. spiritualizovana državina. Ugovorni zastupnik (punomoćnik) može imati dve uloge. jer je vrlo teško odrediti to na osnovu početka vršenja aprehenzionih radnji. Državina se može steći i preko ZASTUPNIKA. ograđenim zemljišnim parcelama sa kapijom . dakle odstupa se od APREHENZIJE. PACTUM RESERVATI DOMINI = zadržavanje prava svojine i pored predaje stvari Ovo treba napisati!!! Paktum rezervati domini (zadržana i očekivana svojina) – ovo je “obezbedjujuće” pravo. radnju. ali se obično rešava po NAČELU PRAVDE.. ali tek po isplati poslednje rate postajem vlasnik (kao lizing). Zakonski zastupnik poslovno nesposobnog lica ima skoro uvek obe uloge: zastupnik pri zaključenju pravnog posla i zastupnik pri preduzimanju aprehenzionih radnji. Ovde se pitamo ko je izvršio okupaciju na toj stvari? Firma. a u momentu kada su to same stranke odredile. ili ako to nisu odredile.se državina prenosi ispražnjenjem ovih prostorija i predajom ključeva.). bez obzira kada je stekao faktičku vlast na stvari. npr: ja zaključim ugovor o kupoprodaji. Po aprehenzionom shvatanju bi bio onaj ko je uzeo stvar. kao nalazač. a ne nalazača. PRIMERI: Neko nađe zlatnu narukvicu u WC-u nekog bioskopa. preduzeti aprehenzione radnje. ako je za to fizički sposobno. pa čak i samo poslovno nesposobno lice može. • 6. Ovde prepoznajemo dva ugovora: zakup i zajam. Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. Kada izvrši ove aprehenzione radnje.. koja postoji zbog imanja državinske zaštite i rokova za održaj. bioskop ili posetilac. Čija je državina. Ovo je tzv. frizerskog salona. garažama. Na zemljišnim parcelama . vlasnika objekta ili nalazača? Odgovor je vlasnika objekta. Naravno.prenos državina na osnovu samog ugovora. zgradama. zastupništvo može biti UGOVORENO ili ZAKONSKO. i ovde uloge mogu biti odvojene. već se sledi logika – kako bi se stvari dogodile po redovnom toku stvari? Na taj način rešavamo sve konkurentne slučajeve! Tu je važno da je držalac onaj ko je organizovao celu stvar (bioskop. jer on je organizovao prostor. poslovnim prostorijama.• Na stanovima.

napuštanje stvari). DRŽAVINA SE NE GUBI: 30 .Dakle. 3. a to je jedno faktičko pitanje koje u slučaju spora ceni sud vodeći računa o svim okolnostima slučaja. Prestanak državine sa voljom (kad se zasniva na volji dosadašnjeg držaoca). Apsolutni prestanak (ovo ako je prestala svaka državina na stvari: zbog propasti. već po organizaciji – PO REDOVNOM TOKU STVARI (onaj ko je po tom toku mogao da dođe do aprehenzije. 4. 2. Nekoliko prestanaka državine po različitim kriterijuma: 1. gubitak. stavljanja stvari pod upravni režim države. GUBITAK = PRESTANAK DRŽAVINE Kako je državina faktička vlast na stvari. propadne stvar). Relativni prestanak (ovo ako je prestala državina samo za dosadašnjeg držaoca: razni slučajevi prenosa državine na drugo lice). ona se gubi prestankom te faktičke vlasti. a nije uspeo). ne po apreheniziji. Prestanak državine protiv volje (kad je protivan volji dosadašnjeg držaoca: krađa.

• • Na zaturenim stvarima. važi oboriva pretpostavka da i dalje drži stvar kao pritežalac. Naime. Imamo nekoliko vidova smetanja državine (ova podela je INFORMATIVNOG ZNAČAJA i vrednosti. ne mora dokazivati da je bio držalac svakoga dana u čitavom periodu. to se pravno naziva UZNEMIRAVANJE) 31 . • Ova gore pravila imaju praktične posledice kod održaja. već dokazuje samo početak i kraj državine. Državina se ne gubi prostom izmenom volje detentora da ubuduće stvar drži za sebe. nije prekidana. a onda važi zakonska pretpostavka da je bio držalac i u međuvremenu. Ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast i to nezavisno od svoje volje. dok suprotno ne dokaže ponašanjem koje bi po redovnom toku stvari bilo kvalifikovano kao državina. po sili zakona. tj. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću i ona PRAVNO može biti povređena kroz PROTIVPRAVNO SMETANJE DRŽAVINE. U slučaju smetanja državine dobijamo PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE. jer za onoga ko je počeo da drži kao pritežalac. ODUZIMANJE DRŽAVINE (ovde je držalac lišen faktičke vlasti) 2. ZAŠTITA DRŽAVINE = PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE Državina nije subjektivno pravo. UZNEMIRAVANJE DRŽAVINE (ukoliko je držaočevo stanje ograničeno. ko se poziva na određeno trajanje državine. jer pravno je potpuno svejedno): 1. nije ni prestajala. pa tako državina koja je uspostavljena u državinskom sporu ili dozvoljenom samopomoći.

VRSTA POVREDE ODREĐUJE VRSTU ZAŠTITE! Smetanje nije svako oduzimanje faktičke vlasti ili stanja! Smetanje nije svako ograničavanje faktičke vlasti ili stanja! Već. ovog zakona. nastaje PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE! Međutim. Rok je dvojak: SUBJEKTIVAN (počinje da teče od dana kada je zasmetani držalac saznao za dve činjenice: da je saznao za smetanje i da je saznao za smetaoca. prava – manjiva i savesna nesavesna. FATALNI ROK. iako nije subjektivno pravo. rok je ovde veoma važan. tj. osim prema licu od koga je na takav način došao do državine. ona je pravno zaštićena.Državina se ne sme povređivati. a ne pravo. Ona se štiti bez obzira da li postoji PRAVO NA DRŽAVINU! Koja se državina štiti? SVAKA DRŽAVINA SE ŠTITI. osim jedne – NEISPRAVNE=MANJIVE DRŽAVINE. Dakle. to lišavanje ili ograničavanje mora da bude PROTIVPRAVNO! Tek ako je protivpravno. SVAKA UŽIVA ZAŠTITU! Mi znamo za VRSTE DRŽAVINE: državina stvari. Ovo kumulativno! 30 dana!) i OBJEKTIVAN (ovaj vezujemo za činjenicu smetanja. Oročenost je važna. što se tiče prava). jer je ovde reč o oročenom pravu (pravo čije je trajanje vremenski ograničeno). tzv. Oba su prekluzivna. a subjektivan se kreće u granicama objektivnog roka. skoro se svaka državina štiti. STAV 2: I držalac koji je državinu stekao silom. TU VAM JE VAZAN CLAN 78. 32 . ovde je važan vremenski faktor. državina prava i posredna ili neposredna! Mi znamo i za SVOJSTVA DRŽAVINE: zakonita . jer kod prava nema oročenosti u zaštiti! Rok je PREKLUZIVAN (ako ga ne vršimo u roku to pravo prestaje.nezakonita. potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu. a ograničavaju = uznemiravaju državinu). Na ovaj prekluzivni rok se pazi ex officio i nema zastoja! Kod uznemiravanja kao vrste smetanja državine je teško odrediti početak roka (to kada se radnje ponavljaju. jer štitimo FAKTIČKU VLAST. Kod svih ovih se štiti svaka. istek roka daje gubitak prava. a čak se i ova pod određenim uslovima šiti. ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. počinje samim izvršenjem smetanja i traje godinu dana).

početna – u trenutku napada ili odmah posle njega 2. negde je obavezno prvo probati vansudsku. SADRŽINA PRAVA NA ZAŠTITU DRŽAVINE Imamo dve vrste zaštite prava: VANSUDSKA ZAŠTITA (samozaštita – objašnjena u UUGP) i SUDSKA ZAŠTITA (putem tužbe: državinske tužbe. stav iz knjige: u slučaju ponavljanja rok počinje od onoga dana kada je postalo izvesno da će se to smetanje nastaviti! Praktično je teško razumeti ovo „izvesno“! 2. Oni prekluzivni rokovi su jednaki i za SAMOPOMOĆ i za SUDSKU ZAŠTITU! Postoje određeni uslovi da bi samopomoć bila „vršenje prava na samopomoć“. Dakle. Međutim. a ako on ne objavi moj odgovor. naknadna samopomoć – sve vreme dok imamo one rokove 3. a ne pravo! 33 . mora da bude u ovkiru onih rokova SUDSKA ZAŠTITA CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Može odmah ova zaštita. onda idem na sud. Specifična je zbog toga što ona štiti nešto posebno. pa tek ako ne uspe onda sudsku zaštitu. smetanja. stav profesora Vodinelića: računa se rok od 1. koju zaštitu želi od ove dve. ima pravo na direktnu tužbu. a ne da završimo na sudu zbog SAMOVLAŠĆA (pogledati još uslove iz UUGP): 1.Ovde imamo PRAVNU PRAZNINU! Imamo dva stava: 1. a to je državinu. Npr: za klevetu ja moram prvo da se obratim uredniku. vršeći samopomoć ne smemo povrediti tuđa lična prava i to zbog procene da su lična dobra važnija od interesa 4. ne sme se upotrebiti veću silu nego što je dovoljno da zaštitimo našu narušenu državinu 5. ili da rok počinje svakim novim smetanjem. tu nas država štiti). Povređeni držalac bira.

Da li je tužilac bio (tj. što zavisi od težine spora).To je poseban postupak uređen Zakonom o parničnom postupku. adresa. a za PETITORNE i drugi sudovi (nekad i okružni. adresa. Onda ide UTVRĐIVANJE (UTVRĐENJE). pitanja o kojima se raspravlja i sam proces su drugačiji kod posesornih sporova. kojem je državina narušena ima pravo na pokretanje tužbe.. Ovde je čak zabranjeno rešavanje pravnih pitanja. punomoćnik Onda ide vrednost spora: uglavnom nije vezano za državinu. sa dokazima. plus obavezno datum zbog prekluzivnog roka. Zatim sledi: TUŽBENI ZAHTEV – to je moje traženje u slučaju da je došlo do smetanja državine. KOJA SE PITANJA REŠAVAJU U POSESORNIM? Dva faktička pitanja. tužio zbog uznemiravanja) držalac? 2. eventualno pozivanje svedoka.. Kod POSESORNIH se spori o FAKTIČKIM PITANJIMA! Sud se ne bavi pravnim pitanjima. Za sve POSESORNE zadužen je uvek OPŠTINSKI SUD. svedocima. Da li ga je tuženi smetao (oduzeo ili uznemiravao)? Dakle. Tu tražim DRŽAVINSKU ZAŠTITU. zbog one dve gore navedene činjenice. tužio zbog oduzimanja) ili je sada (tj. To je TUŽBA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE! IZGLED TUŽBE: • • • • Prvo ide NADLEŽNI SUD (npr: III Opštinski) Tužilac. da li tuženi ima pravo da to čini ili nema). punomoćnik (prilažem punomoćje) + Tuženi. tj. Lice. POSESORNI POSTUPAK i moramo da ga razlikujemo od svih drugih postupaka . Ovde PREDLAŽEM 34 . dva predmeta spora: 1. Kod PETITORNIH se spori i oko PRAVNIH PITANJA (da li neko ima pravo ili ne. nego kod petitornih. o Da li je tužilac držalac? U nastavku opis.PETITORNIH POSTUPAKA! Razlika je u predmetu spora (tema spora). Tu se pišu činjenice iz kojih izvodimo TUŽBENI ZAHTEV: o Da li tuženi izvršio to smetanje državine? U nastavku opis.

a ne bavi se O PRAVU! Dakle. Ko ne traži ne može ni dobiti.. 2.“) 35 . ali i ne moram da tražim. tj. o Dalje. Onda tražim: o Da sud utvrdi da je tuženi smetao držaoca u državini. To REŠENJE. o Ukoliko me samo uznemirava – da mu sud naredi.SUDU da posle rasprave donese REŠENJE (jer. REŠENJEM SE TRAŽI: • • PRIVREMENA MERA (odmah) ili KONAČNO REŠENJE. koje želim je moj tužbeni zahtev. dobrovoljno postupanje po sudskoj odluci.. tražimo da sud zapreti tuženom PRINUDNIM IZVRŠENJEM. jer postoje troškovi donošenja sudske odluke. ni eventualni veštaci. o Na kraju dole desno POTPIS! Ako tužilac uspe. o Dalje. Tu imamo: • IZREKU ili TENOR ODLUKE – sud ovde izriče šta misli o zahtevu („Sud usvaja ili odbija tužbeni zhatev. nema presude u ovom sporu). Dakle. Dakle. ponavljanjem određene radnje. tj.. o Ukoliko mi je neko oduzeo stvar – da mi je vrati. Zašto je ovo REŠENJE. nije PRESUDA O PRAVIMA. sud ga odbija. a ako ne uspe. što znači da ne mogu da tražim milijarde za njihove usluge. dakle imamo jednu radnju koja je ostavila posledicu uspostavljanja određenog stanje). a ne PRESUDA? Zato što se sud ovde bavi samo činjeničnim pitanjima (faktičkim pitanjima). naknadu ovih troškova mogu. Dakle. sud se izjašnjava da li je tužbeni zahtev osnovan ili neosnovan. Ovo je PRETNJA sudom! PARICIONI ROK je onaj rok kojim se omogućava dobrovoljno izvršenje sudskog naloga. sud naredi nadoknađivanje parničkog troška. pa se prepiše ceo tužbeni zahtev. ne žele i neće dzabe da rade. REŠENJE ima odgovarajuću formu. ni advokati. tražimo da sud zabrani tuženom da u buduće uznemirava ili oduzima državinu na ovaj ili sličan način. onda da mu sud naredi novu radnju kojom će otkloniti uspostavljeno stanje od neke ranije radnje (npr: istovario ugalj ispred vrata moje kuce). radnjom sam stvorio stanje koje smeta. Npr: po tarifnom pravilniku Advokatske komore RS se plaćaju advokati. Naravno. Tek po isteku se traži prinudno izvršenje.. u slučaju da tuženi ne ispuni ZAHTEV. ni sud. zabrani dalje ponavljanje radnje. o Na sve ovo se traži još i NAKNADA PARNIČNIH TROŠKOVA. a možda ni svedoci. a ako je reč o USPOSTAVLJANJU STANJA. tj. kažemo da SUD USVAJA TUŽBENI ZAHTEV. imamo dva načina UZNEMIRAVANJA (1.

Prigovor promašene pasivne legitimacije (tuženi nije pas. jer imam korist. a u posesornom samo ograničen arsenal. ZBOG SLEDOVANJA se na strani tužioca može naći i onaj ko nije bio u času smetanja držalac. PRIGOVORI SE ISTIČU. broj prigovora: 1. to smetanje. legitimisan) – ovde tuženi kaže da on nije smetalac. Ovde tuženi tvrdi da nisam bio držalac u času smetanja. nekad se i u državinskoj parnici upušta u pravna pitanja!!! Treba napomenuti da su TUŽBE ofanzivna sredstva. koji nasledi i državinu. samo NESAVESNO lice koje primi korist od lica koje je izršilo smetanje. Npr: tužilac je bio držalac. koje treba upotrebljavati. koje izvrši neko drugo lice. Naime. s obzirom da postoje brojni prigovori uopšte. Dakle. NA KOME JE TERET DOKAZIVANJA? Na onome ko nešto tvrdi. on osporava da je on to uradio. U ovom slučaju tuženi može da osporava da ovaj uopšte nije naslednik i tako da ospori akt. POUKA O PRAVNOM LEKU – da nezadovoljna stranka može uložiti žalbu. Npr: naslednik. odbrambena sredstva tuženoga. 2. koje treba znati! Zatim. REZIME: da li je tužilac držalac i da li je tuženi smetalac! Ovo su osnovna pitanja! MEDJUTIM. Naslednik smetaoca je pasivno legitimisan! Ovo su tri slučaja. 1. legitimaciju. legitimisan) – onaj ko ima pravo na državinsku zaštitu. da ta radnja uopšte nije izvršena. taj ima akt. moram to i da dokažem. s tim što im je važnost podjednaka! Ovde je važno kakvi prigovori se mogu upotrebiti. na njemu je da i dokaže. TUŽBA SE PODNOSI. 2.• • OBRAZLOŽENJE – sud navodi razloge zbog kojih je doneo rešenje.. nastavljamo dalje sa PRIGOVORIMA: 36 . ali više nije ili nije uopšte bio. leg. U petitornom sporu se mogu istaći bilo koji PRIGOVORI. ako jeste držalac ima akt. PRIGOVORI su defanzivna. tj. koja može biti osnovana ili neosnovana. Bitno je da sam ja u času smetanja držalac stvari. primi korist usled smetanja državine. Prigovor nedostatka aktivne legitimacije (tužilac nije akt. legitimaciju. ja ću biti tuženi. A ŽALBE SE ULAŽU! To su glagoli. ako neko otme bicikl i da meni taj bicikl. Ako ja kažem da sam držalac. leg. 3. Prigovor je obična tvrdnja. Na pasivnoj strani isto može da bude drugo lice! Npr: ja pošaljem moje radnike da izvrše smetanje. ako nije držalac nema akt.

prigovor manjivosti. Dakle. samo u slučaju nasleđivanja. zbog volje! Onaj ko smeta državinu. samo u slučaju nasleđivanja. I pravna pitanja: akt. manjvost znači da je tužilac stvar uzeo od tuženoga putem sile. tačka 175. a ima izuzetan pravno-politički značaj. To je nepoštovanje ličnosti. tuženi kaže da je to uradio u roku za samopomoć (30 dana od kada je ovaj prvi izvršio smetanje) 5. DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. pretnje. Manjiv držalac nema zaštitu samo prema onome u odnosu na koga je on lično manjiv!!! 2. tuženi kaže – ja sam povratio tu državinu na neki način putem samopomoći (možda čak i manjiv način) 3. već samo da nije blagovremena tužba! 4. napada na moju volju! To je deo moje ličnosti. Tuženi se poziva na pravo da čini ono zašta je tužen. to je pravnosnažno). smeta.3. Prigovori APSORPCIJE – da petitorni spor upija posesorni. akt. Državina se štiti. tj. tj. gde smo se sporili oko toga imam li ja pravo da činim ono zašta me je tužio. Ovde se ne osporava da sam uradio to što sam uradio. s obzirom da laici ne razumeju kako neko ko je lopov dobije posesorni spor! O ovome nešto malo više u knjizi na strani 51. Prigovor PREKLUZIJE – neblagovremeno podnošenje tužbe. pas.. tuženi kaže da tužilac jeste manjiv držalac u odnosu na njega.. jer ne poštuje volju te ličnosti. Tuženi kaže – dobio sam petitorni spor protiv tužioca. znači napada moju ličnost. poziva se na presudu iz PETITORNOG SPORA i to na PRAVOSNAŽNU ODLUKU (kad je ceo spor završen i kad žalba prodje. Prigovor MANJIVOSTI državine: 1. jer najveći broj držalaca ima i pravo da budu držaoci! Lopovi su u manjini! Ovde se štiti većina slučajeva! 2. legitimacija. leg. 2. leg. jer se time štiti pravo (u čijem je sastavu i državina). Državina se štiti zbog zaštite ličnosti držaoca. Lista prigovora. Dakle. ). VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Čemu služi državinska zaštita? Zašto se štiti faktička vlast? 1. 3. prinude. i pas. prigovor apsorpcije + PRIGOVOR JAČEG PRAVA (tek će biti novim propisima uveden. narušava. tuženi kaže tužiocu – ti si manjiv držalac u odnosu na mene. Faktička: prigovor prekluzije. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! 37 . koji uključuju i ispitivanje pravnih pitanja ili samo faktičkih pitanja: 1.

čime se ne prejudicira rešenje državinskog spora (npr: u slučaju smetanja državine prolaza. kao i sužavanje obima njegove faktičke vlasti ili njeno otežanje. 2. Ovde ide PETITORNA tužba. ZAŠTITA SUDRŽAVINE ZOSPO određeno je da sudržalac uživa zaštitu i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima. Smatra se da je u redu da POSREDNI DRŽALAC uživa državinsku zaštitu i u odnosu NA NEPOSREDNOG DRŽAOCA. Slučaj CESIO VINDIKACIONIS – sledi državinska zaštita. tj. 3. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Šta se dešava sa državinskom zaštitom kada tabularna državina nije praćena faktičkom vlašću? Imamo nekoliko situacija. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana. podstanar bez saglanosti vlasnika stana. jer nema ni poslednje mirne državine. ako je neposredni držalac pravno nezainteresovan (npr: ako zakupac ne preduzima ništa protiv smetanja koje je izvršio sused). Sticalac se uknjižio. PRIVREMENE MERE U DRŽAVINSKOM SPORU U toku državinskog spora sud može odrediti privremen mere. sud može dozovoliti tužiocu prolaz preko tuženikove njive da ne bi propala tužiočeva letina na susednoj njivi. Ovde nema državinske tužbe. ne prejudicirajući time ishod spora). primi nekoga u stan). u slučaju da neposredni prekorači granice svoje neposredne državine (npr: plodouživalac menja suštinu stvari. NAREDBE koje se primenjuju u IZVRŠNOM POSTUPKU radi otklanjanja = sprečavanja nasilja ili nenaknadive štete. Slučaj KONSTITUTUM POSESORIUM – sledi državinska zaštita. ali neće da se iseli. Prenosilac je prodao stan. tj. zakupac vrši prepravke u stanu. nema NEPOSREDNU DRŽAVINU: 1. ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja faktičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini. POSREDNI DRŽALAC može tražiti zaštitu. Ovo podrazumeva i potpuno istiskivanje jednog sudržaoca iz državine.NEPOSREDNI DRŽALAC uživa zaštitu u donosu NA SVA LICA (npr: plodouživalac može državinskom tužbom tužiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari. ali nije još ušao u posed. odnosno pribiranju plodova). 38 .

39 . pristupa se prinudnom oduzimanju stvari i predaji tužiocu.Iz važnih razloga konkretnog slučaja. . angažuje se 3. koje će na teret dužnika da ih izvrši. sud može odlučiti da žalba ne odlaže izvršenje REŠENJA. Ako tuženi ne izvrši predaju stvari. pristupa se naplati novčane kazne kojom mu je zaprećeno i zapretiće se novom kaznom. Ako tuženi prekrši zabranu ponovnog smetanja. Protiv rešenja donetih u parnici smetanja državine revizija nije dozvoljena. Kada je u pitanju radnja koju tuženi mora lično izvršiti. a ovaj u ondosu na sledećeg itd. ma koliko se puta smetanje ponovilo. a on to neće. naplatiće mu se kazna koja je zaprećena rešenjem. a ako ne izvrši odgovarajuće radnje. . može se zahtevati u izvršnom postupku u roku od trideset dana po proteku roka (paricionog) koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje. koji su najverovatnije u pravu. Smisao državinske zaštite Pre svega u tome što je to brza zaštita onih. tako da se postupak konačno završava pred drugostepenim sudom. Sprečava se da eventualni akt neprava izazove seriju takvih akata. ne podiže se nova tužba. jer došlo bi do toga da nezakonit i nesavestan držalac ne bi bio zaštićen u odnosu na novog nezakonitog i nesavesnog držaoca. Dakle. u slučaju ponovnog smetanja državine. onih koji su imaoci prava koja ih ovlašćuju na državinu. nego se zahteva izvršenje ranije donetog rešenja. lice. tj. Izvršenje rešenja kojim se tuženome nalaže izvršenje određene radnje.

ODAVDE IDE SVOJINA IZ POWER POINT PREZENTACIJE PROFESORKE CHAVOSHKI + OVAJ MALI DODATAK KOJI SAM UHVATIO NA VEZBAMA!!! Sledi mali dodatak: Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist. pravno 5. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. plodove iz neke stvari 4. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. čak i stvar uništiti (ius abusus) b. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica Ograničenje mora biti: 40 . prosto služenje sa stvari 3. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari.

neprimereno – kada imamo dve solucije. APSOLUTNO STICANJE svojine – kada zasnivamo pravo svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine. protivrečno – npr: neko upotrebljava moj žig 10 godina. NAČINI STICANJA SVOJINE mogu biti apsolutni ili relativni. npr: komšija mi uđe jedan do 5 cm u dvorište svojom gradnjom i ja mu tražim restituciju 7. npr: sklapanje braka radi dobijanja državljanstva). Ovo može kada su u pitanju RES NULLIUS (ničije stvari). nepravično 6. kao i svakog drugog subjektivnog prava. ali onda iznenada pokrećem tužbu 4. protivciljno STICANJE PRAVA SVOJINE – za sticanje prava svojine. nesrazmerno – tu je interes nesrazmerno mani od štete. potrebno je postojanje određenih pravnih činjenica. Imamo jos ukupno 8 vidova zloupotrebe prava iz uporednog prava: 1.• • • • • • legitimno legalno proporacijalno neophodno susedska prava zloupotreba prava (to je nedopušteno vršenje prava. 2. beskorisno – koristiti pravo bez koristi 3. koje nazivamo OSNOVIMA = NAČINIMA STICANJA SVOJINE (postoji i pojam način sticanja u užem smislu = modus acquirendi. ali to mogu biti. a to je samo jedna pravna činjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom). ja to znam. a mi biramo goru opciju 8. Jedan vid je predviđen ZOO i ZOSPO i to je PROTIVCILJNO VRŠENJE PRAVA. gde nemamo prethodnika ili slučaj kada zasnivamo pravo svojine na stvarima u društvenoj 41 . nemoralno 5. šikanozno (škodljivo): tu imamo subjektivni element – nameru škođenja i objektivni element – nastalo škođenje.

svojini. na osnovu odluke državnog organa: i. RELATIVNO STICANJE svojine – zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika. o trampi. već je objekt nečijeg prava svojine. 42 . pravni posao 2. tj. javno obećanje nagrade) ili jedan od tvoraca prethodni vlasnik (dvostrani pravni poslovi. tj. tri različita skupa pravnih činjenica za prenos svojine: 1. tj. Traži se svojina prethodnika. sudski organ ii. upravni organ (konfiskacija. o kupoprodaji). nasleđivanje 3.je sticanje na osnovu pravnog posla. gde imamo prethodnika. Ovde imamo mogućnost: 1. na osnovu samog zakona (skup pravnih činjenica kojim se prenosi svojina. NAČINI STICANJA PRAVA SVOJINE su redom: 1. ali on nema pravo svojine. NEMAČKI 3. STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU VOLJE PRETHODNIKA . npr: održaj) STICANJE SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA (pravnog posla) SA PRETHODNIKOM (prethodnim vlasnikom) Postoje 3 sistema. ugovori: o poklonu. već neko drugo pravo izvedeno iz društvene svojine. eksproprijacija) 4. RIMSKI (naš sistem) FRANCUSKI On je najprostiji. čiji je jedini tvorac prethodni vlasnik (jednostrani pravni poslovi: testament. FRANCUSKI 2. STICANJA PRAVA SVOJINE NEZAVISNO OD VOLJE PRETHODNIKA 2.

tj. dakle kad ugovornici drugačije odrede 2. to je saglasnost obojce o prenošenju i primanju prava svojine – “prenosim svojinu” i “primam svojinu”. To je pravni značaj ovoga da li su 3 ili 4 činjenice. obligacionopravni ugovor = kauzalni ugovor = osnovni ugovor = ugovor obvezivanja – pravni osnov. ali samo licu D preda stvar. da je prethodnik vlasnik + još tri pravne činjenice (nisu uvek sve tri potrebne za prenos svojine) 2. dispozitivna je odredba. 3. dva puta po dve izjave volje. prodavac nema svojinu više. D postaje vlasnik samo ako je savestan. jer kakva će biti dalja pravna sudbina te stvari. Prvi sporazum je obligacionopravni ugovor – da će predati stvar i preneti svojinu. C i D napravi ugovor o kupoprodaji. tj. lica. Došlo je do neosnovanog obogaćenja. njegov prenos nema causu. tj. Ovo je uređeno dispozitivnom normom. predaja (kod pokretne. zakoniku): 1. tj. svojina prethodnika. Ovde se vidi CAUSA. tj. Uslovi: 1. On je video u kupoprodajnom ugovoru 2 ugovora. kad su u pitanju generično određene stvari 3. dakle. manipulacija kod nepokretne stvari = upis u javni registar) 1. a stvarnopravni ugovor ima causu! Da li je pravno važno za pravni odnos da li su svega 3 ili četiri činjenice? Jeste. tj. ugovornici mogu drugačije da dogovore. npr: vlasnik A sa licem B. To je ugovor raspolaganja. Kada ne važi translativno dejstvo ugovora (odredbe o ovome u Franc. tj. U Francuskoj upis u javne knjige nema konstitutivno dejstvo. Ako je došlo do prenosa bez te jedne činjenice. to zavisi od toga da li je 3 ili četiri činjenice. NEMAČKI SISTEM – je najsloženiji u pogledu činjenica koje su važne ili ne. bez punovažnog ugovora. tj. svojina je prešla. Ovo je ugovor obvezivanja. onda prethodnik ima PREOBRAŽAJNO PRAVO.. su dovoljne za prenos svojine. tj. dve izjave volje. saglasna izjava volja 3. Po dve na svakoj strani. stvarnopravni ugovor = apstraktan ugovor = izvršni ugovor = ugovor raspolaganja. bez valjanog osnova je prešla svojina.Translativno je dejstvo ugovora (u trenutku zaključenja ugovora svojina prelazi na pribavioca). Zato može stvar da 43 . i 4. nema osnova. kada imamo višestruko otuđenje. građ. Sve ovo potiče od čuvanog pravnika Savinjija iz 19. veka. kojim se izvršava obaveza koju smo prihvatili 4. Drugim sporazumom se obaveza izvršava. hoće li pribavilac ostati vlasnik?! E. već je to samo zaštita 3.

Razlog tome je što stvarnopravni zahtevi ne zastarevaju . one su najbolje i najpedantnije u Nemačkoj i Švajcarskoj. ali su kod nas katastrofalne. a kod nas je važniji INTERES VLASNIKA. jer sam vlasnik. Nemački sistem vodi više računa o PRAVNOM SAOBRAĆAJU.traži nazad putem ovog instituta neosnovanog obogacenja i da uspostavi pređašnje imovinsko stanje. Ponovno sticanje svojine. Ako stvar više nije kod pribavioca. dok u nemačkom sistemu mogu da tražim. a ostaje mi naknada štete od onog drugog. Posledice po 3. Kod nas su isto potrebne 3 činjenice za prenos svojine. Tražiće i stvar i državinu i da mu se vrati pravo svojine. onda je taj treći stekao svojinu. dok obligacionopravni zahtevi stare – ovo u Nemačkoj.ovo u Srbiji. a tamo kao neko ko nema svojinu. lica. dok nešto manje u Austriji. Upravo zato nam poskupljuju život! Krediti su skuplji! 44 . ali pod otežanim uslovima. lica: Kod nas mogu i da tražim od svih 3. Mogu da tražim i od njega stvar. ali samo ako je nesavestan. s tim što kod nas tražim stvar kao vlasnik. jer je poklonio dalje. Što se zemljišnjih knjiga tiče.

svojina prethodnika (dakle. derivatno sticanje – kod koga je važno da je prethodnik vlasnik) 2. ipak.NAŠ SISTEM – RIMSKI Uslovi: 1. 45 . poklon) – ovaj ugovor nije dovoljan. 3. ali mora biti savestan (tj. a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige ili prenos tapije. Takođe. vlasnik će postati taj drugi kupac (samo ukoliko je savestan – ovo je pretpostavka koju prvi kupac treba da obara). JER je sam ugovor upravljen na prenos svojine. SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. tj. postoji ustanova višekratnog otuđenja. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome. već samo MANJIVI DRŽALAC. ako mu je prodavac ne da. ima i drugih mogućnosti koje se onda ističu posebno. sa tim da mu je ovaj pričuva nekoliko dana!!! Iz ove činjenice da SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. prodavčevi poverioci mogu prodatu. sam po sebi ne prenosi svojinu. MODUS AKVIRENDI . sama predaja mora da bude upravljena na prenos svojine ŠTO SE PRETPOSTAVLJA. kao i naknadu štete zbog neizvršenja ugovora Takodje.taj modus je kod pokretnih predaja. Zato je ugovor samo PRAVNI OSNOV. a za prelaz prava potreban je još jedan momenat – NAČIN STICANJA U UŽEM SMISLU (modus akvirendi). Lice C je novi vlasnik. a pravi kupac može samo zahtevati povraćaj cene. On ima samo obligaciono dejstvo. na osnovu njega nastaju određena relativna prava. ako ju je isplatio. ugovor upravljen na prenos svojine: kupoprodaja. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC. punovažan pravni osnov (tj. tj. a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraživanja 4. ali licu C preda stvar. Npr: lice A ima kupoprodajni ugovor i sa licem B i C i D. razmena. rizik slučajne propasti individualno određene stvari snosi prodavac 2. Međutim. Ako kupac. npr: prodavac preda kupcu stvar. sam uspostavi državinu. kupac nema pravo da sam uzme stvar. da ne zna i nije mogao znati da je lice A napravilo više ugovora). plodovi koje stvar da pripadaju prodavcu 3. on neće postati vlasnik. te bez obzira na to što prodavac ima ugovornu obavezu da stvar preda i prenese svojinu i što može na to i sudskim putem biti nateran. ZOSPO. jer kod nas ugovor nema translativno dejstvo. Ova predaja mora da bude akt volje prodavca. protivno volji prodavca. član 35. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC proizlaze važne pravne posledice: 1.

neovlaščenog vlasnika. ni ovlašćenje Ova metoda sticanja omogućava sticanje samo kada je to nedostatak – svojina prethodnika ili prethodnikovo ovlašćenje raspolaganja! Dok održaj omogućava sticanje kada SVE NEDOSTAJE. kada ne može redovan način sticanja. možemo ništa nemati i održaj leči sve! Ovo sticanje od nevlasnika ili ti neovlašećnog ne postoji svuda u svetu. te ne uvodi ili uvodi ovu ustanovu. Dakle. tj. postoje sistemi koji prave kompromis ili štite više jedno ili više drugo! 46 .predajaVrste predaje su obradjene kod DRŽAVINE!!! ALTERNARTIVE REDOVNOM NAČINU STICANJA SVOJINE. ako ne mogu kao gore. ako je prethodnik i dalje vlasnik. tj. već Austrijskog građanskog zakonika. jer je bolje i preciznije govoriti “STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG”. tj. onda kako mogu! Dakle. već to zakonodavac određuje na osnovu toga koliko mu je važno da imate posla sa vlasnikom i koliko zaista ne želi da pređe preko te mane. koji nema ovlašćenje raspolaganja 2. pravni poredak reaguje tako što otvara alternativne metode sticanja! Dve su takve mogućnosti da se pribavi svojina kada ne može na osnovu ugovora. a sve zbog situacije kada imamo sticanje od vlasnika koji je neovlašćen da prenese svojinu! Ovo nije ustanova Rimskog prava. tu imamo dve situacije: 1. U tom sistemu NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE 100 POSTO JE ŽRTVOVANA SIGURNOST PRAVNOG PROMETA. Prvo je uže primenjivo – sticanje od nevlasnika! Drugo je šire primenjivo – sticanje održajem! STICANJE OD NEVLASNIKA – se pogrešno zove tako. A 100 POSTO JE ČVRSTA SIGURNOST VLASNIKA! Međutim. kada stvarno nije vlasnik. pa nema ni svojinu.

punovažni (ne rušljivi ili nepostojeći. Ova prodaja nema veze sa pričom sticanja od neovlašćenog i za nju važe druga pravila! Pribavljanje od poverenika – tj. npr. pribavljanje na javnoj prodaji (dražbi) 2. Teretan. od onoga kome je vlasnik poverio da mu vrati stvar (a ne radi otuđenja. to se više štiti svojina) + (na sve ovo gore) jedan od 3 dodatna alternativno postavljena uslova: 1. pribavljanje od onoga kome je vlasnik POVERIO STVAR (POVERENIKU) Ovlašćeni trgovac – je ono pravno ili fizičko lice koje je ovlašćeno da stavlja u promet upravo takvu stvar kakvu smo pribavili. da popravi stvar. POSEBNI USLOVI (ALTERNATIVNO SU POBROJANI. Javna prodaja (obična javna prodaja = dobrovoljna) – zakonom nije formulisano šta to znači. Prinudna javna prodaja vrši se u organizaciji suda u izvršnom postupku (zaplena stvari i nude se posle na toj prodaji).. Savesnost pribavioca u trenutku predaje (da nismo znali da taj nije vlasnik ili nema ovlašćenje) (što više uslova. lice po ugovoru o delu. pribavljanje od lica koje je ovlašćeno (ovlašćeni trgovac) da baš takvu stvar stavlja u promet 3. a ne dobročin pravni posao.. pritežaoci ili neposredni držaoci prava). Dražba = nadmetanje... zalogoprimac. prodaja uz odobrenje vlasti. IUSTUS TITULUS – osnov uperen na prenos svojine. jer onda je punomoćnik i to je onda sticanje od vlasnika preko punomoćnika). a on izigra poverenje i proda stvar (npr: poslugoprimac.) pravni posao uperen na prenos svojine. ostavoprimac. Način sticanja MODUS AKVIRENDI (predaja=tradicija=prenos državine) 4. A POTREBAN SAMO JEDAN) OPŠTI USLOVI su KOD POKRETNE STVARI: 1. 2. tj. 3. OPŠTI USLOVI (KUMULATIVNO SVI) + ŽIVOTNI SLUČAJEVI. ali to je učešće javnog organa vlasti (zato je to oficijelna prodaja)..Naše rešenje je isto kao u predratnom pravu i po njemu za sticanje od neovlašćenog potrebno je: PRAVNE ČINJENICE. Ovde je opravdanje u stvari poruka vlasniku da razmišlja kome daje stvar! 47 . tj.

Ovde se menja svojina sa jednog na drugi subjekt prava. jer zakonodavac bira kako će ga konstruisati. originerno sticanje! To sve. sve su ovo uslovi kada se štiti pravni promet na račun pravne sigurnosti vlasnika (žrtvovan opravdan interes vlasnika)! To je tzv. dok se savesnost pretpostavlja i ne mora se dokazivati. a ako je i on stekao derivatnim putem. u ZOSPO. da li kao vlasnik ili ne). 48 . Alternativa je redovnom sticanju. tj. CILJ ODRŽAJA je da pretvara faktičko stanje u pravno stanje (je reakcija da se stane na kraj neskladu faktičkog i pravnog stanja. a kod vanrednog održaja čak ni to.. Uslovi za ponovno sticanje svojine: 1. tj. CILJ ODRŽAJA može biti i dokazivanje prava svojine (npr: ja jesam vlasnik. jer vlasnik ima pravo da traži ponovno sticanje svojine. Takođe. a od 1980. nije definitivan gubitak. a ne mogu to da dokažem. ipak. zak. na osnovu pravnog posla sa vlasnikom. Taj dokaz je težak i nekad nemoguć. pa se zato posle određenog vremena vlasnik može pozvati na pravila o održaju.je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme. Živim u stanu 20 godina. iako je stekao derivatnim putem. To je ex lege = sticanje po sili zakona (član 28-30 ZOSPO). počev od dana kada je izgubljena svojina ODRŽAJ (usucapio) . tj.. stvar za njega mora imati naročiti značaj (što je slobodna sudijska procena) 2. e. tada održajem dokazujem). nemam ugovor.. postoji prekluzivan rok od 1 godine. stekne svojinu! Ovo je IZUZETNO!!! Opisuje ga čl.Dakle. iz praktičnih razloga će se pozivati na održaj vlasnici koji su pravo svojine stekli derivatnim putem. da se utvrdi ko i kako se ponaša. onda i postojanje svojine na strani njegovog (prethodnikovog) prethodnika i tako redom. da ponovo postane vlasnik. Zašto? Zato što sticanje na osnovu pravnog posla sa vlasnikom podrazumeva i punovažnost osnova i postojanje modusa i postojanje svojine na strani prethodnika. nisam upisan u zemljišne knjige. 31. Dovoljno je da DOKAŽE ZAKONITOST SVOJE DRŽAVINE. tj. Održaj kod nas je uređen u tradiciji recipiranog rimskog prava i Austrijskog građ. jer se ne traži. Nije održaj svuda u svetu isti.

Potrebna je SUDSKA DEKLARATIVNA ODLUKA. kod nas postoji: 1) ODRŽAJ i 2) STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG! Ovo. nepokretna stvar 20 godina) SAVESNOST Da li se savesnost traži tokom celog roka? DA.. PRAVA (To se dokazuje na sudu. tj. 49 . pa onaj kod koga je stvar može da vrati stvar ako želi) ili PREKLUZIVNO (fatalno). Osnovna ideja je što više uslova za održaj. KRAĆE VREME (pokretna 3 godine. želi da ostavi nesklad između faktičkog i pravnog stanja. samo SAVESNA DRŽAVINA + 2. predviđa da zastari reivindikacioni zahtev.. a sa tom odlukom se onda mogu upisati u zemlj. a ne racionalni nazivi. jer sam dokazao održaj. Ovo je NAČIN. a to je da predviđa da reivindikacija zastari. SISTEMOM NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE. međutim. nema prevare. tj. tj. tj. jer se njime nesklad okončava. onaj koji je podesan za sticanje tog prava). Rečeno je da je u nekim sistemima vlasnik uvek zaštićen. tj. KVALITETE DRŽAVINE: SAVESNA (to se pretpostavlja). prvo rešenje – neograničena reivindikacija. knjige. ZASTARELOST (i dalje postoji. Punovažan. potajno uzeo. samo sud može da kaže da je to to – da sam ja vlasnik. Drugo rešenje je ODRŽAJ. SVOJINSKU DRŽAVINU (to od vrsta državine) + 2. tj. ZAKONITA (to se dokazuje na sudu. to je kraće vreme potrebno i obrnuto! Manje uslova – duže vremena! Ovde imamo: SVOJSTVA DRŽAVINE + ROK = ODRŽAJ (STICANJE SVOJINE)! REDOVAN ODRŽAJ (usucapio ordinario) zahteva: 1. ima valjan pravni osnov. nepokretna stvar 10 godina) VANREDNI ODRŽAJ (usukapio ekstraordinario) zahteva: 1. pa samo donekle menja situaciju. TE SE NE MORA DOKAZIVATI. faktička prerasta u novu pravnu situaciju! Postoje dve vrste održaja: redovan i vanredan (ovo su tradicionalni. tj. prisilio. SAVESNOST SE PRETPOSTAVLJA. ROK (pokretna 10 godina. jer nisu utemeljeni u logici).) + 3.

tj. Ako kraj roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi. Rok teče neprekidno. Čavoški. tj. Vodinelic nudi rešenje TROSTEPENOG ODRŽAJA i to smo dobili kao dodatak od prof. Rok može biti određen u danima. Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja.Razlika savesnosti kod redovnog i vanrednog održaja? Razlika potiče od same funkcije ova dva održaja. mesecima i godinama. Dakle. kao poslednji dan roka se računa sledeći radni dan. kao kod sticanja od nevlasnika. KOD ODRŽAJA DOKAZUJEM POČETAK I KRAJ DRŽAVINE! RAČUNANJE VREMENA se vrši po pravilima ZOO i SHODNO se primenjuje na ZOSPO. mi tu verujemo da jeste vlasnik. tj. Savesnost kod redovnog održaja – se odnosi na to da prethodnik nije vlasnik. da znam da nije vlasnik. Vreme potrebno za održaj počinje teći onoga dana kada je držalac stupio u državinu stvari. nedelje i praznici se ne oduzimaju. Npr: moja savesnost kod redovnog održaja se tiče toga šta sam mogao ili morao da znam o tom licu od koga stičem. da steknemo. Npr: zabluda kod indentiteta stvari (u bioskopu je mrak i uzmem tuđu stvar slučajno). Rok može biti kraći ili duži. To leči savesnost. ***Prof. Što se tiče rokova. Savesnost kod vanrednog održaja – ona se odnosi na bilo koju činjenicu koja nas je onemogućila da postanemo vlasnik. rokovi se menjaju: prekidom. priračunavanjem i zastojem! 50 . iako su kogentnim normama uređeni. nedeljama. jer stičemo od lica koje nije vlasnik stvari. da nisam znao ili mogao znati da lice nije vlasnik.

PRIRAČUNAVANJE: 1. u roku od 3 godine i držalo je stvar 1. Imamo sada lice B.5 godinu. te lice B drži stvar u vanrednom održaju. 2. npr: za pokretnu stvar sledi: Imamo lice A. kada su uzukapijenti iste vrste. a to je 10 godina. koje je potrebno za vanredni održaj. Prema zastoju vreme potrebno za održaj ne teče u dole navedenim situacijama. onda ide PROTEKLO VREME + NOVO VREME. ZASTOJ: • • Slabije smeta za rok. a kako je lice A držalo već 50 posto vremena. ostaje da lice B treba da drži drugih 50 procenata vremena. 50 procenata potrebnog vremena. bez obzira ko se našao u ulozi uzukapijenta. onda.5 godina! Dakle. ali 50 posto onog vremena. polovinu – 5 godina! Ukupno su lice A i lice B držali stvar 6. tj. između bračnih drugova 2. kada uzukapijenti nisu jednaki. licu B treba 10 godina za tu pokretnu stvar. kod koga se našla stvar lica A. Dakle. između roditelja i dece 51 . koje stiče na osnovu redovnog održaja. najbolje je izraziti proteklo i preostalo vreme u procentima i voditi računa o vrsti održaja! Okolnosti koje utiču da rok ne može da teče: ZASTOJ i PREKID. tj. sledbenik i prethodnik su jednaki uzukapijetni – iste vrste. a ko u ulozi vlasnika: 1. tj.

rok će početi da teče tek kada vlasniku prestane vojna dužnost) 2. a po prestanku te dužnosti biće potrebna još godina dana da uzukapijent postane vlasnik /pokretne stvari/ na osnovu redovnog održaja) • Protiv vlasnika koji je maloletan ili drugo poslovno nesposobno lice. sve dok traje taj radni odnos 7.3. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO PRE NEGO ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ UOPŠTE POČEO TEĆI. njegov tok se zaustavlja i vreme ne teče sve dok uzrok zastoja postoji. odlaže se početak roka. a kada taj uzrok nestane. rok neće teći za sve vreme dok se on nalazi na vojnoj dužnosti. rok nastavlja da teče i ranije proteklo vreme se računa (npr: ako je isteklo dve godine uzukapione državine i to pre odlaska vlasnika na VOJNU DUŽNOST ZA VREME RATA. ali održaj ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka. slabiji zastoj = zastoj sa slabim dejstvom (primer za vojsku) 52 • • . pre nego što proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno poslovno sposoban ili od kada je dobio zastupnika.) • Uticaj uzroka zastoja može biti dvojak: 1. vreme potrebno za održaj ne teče za sve vreme za koje vlasniku nije bilo moguće. održaj ne teče protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu. a zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava (kada sudovi ne radi zbog elementarne nepogode – zemljotres. održaj ne može nastupiti. dok ta zajednica postoji 5. Protiv vlasnika koji se nalazi na ODSLUŽENJU VOJNOG ROKA ILI NA VOJNOJ VEŽBI. kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili član njegove porodice. Imamo dve podvrste: 1. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO NAKON ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ POČEO TEĆI. vreme potrebno za održaj teče. rok za održaj teče bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne. to je faktičko pitanje o kojem odlučuje sud. ali ako ovakav vlasnik nema zakonskog zastupnika. između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici. između štićenika i organa starateljstva. Uostalom. koji počinje teći kada taj uzrok prestane (npr: ako je uzukapiona državina nastala dok se vlasnik nalazio na VOJNOJ DUŽNOSTI. za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi 4. održaj ne teče protiv vlasnika koji se nalazi na VOJNOJ DUŽNOSTI ZA VREME MOBILIZACIJE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATA 6.

držim tvoju stvar. Ovde nemamo nesklad između faktičkog i pravnog stanja! To je elementarno. Državina – ako lice (uzukapijent) izgubi državinu. vrši pravo svojine (postavlja zahtev da mu se vrati stvar). Razlozi za prekid – ZOSPO nema u pogledu prekida i zastoja svoje odredbe. upućivanje u mrak. Naravno. sledi da nema PREKIDA. 6. priroda zastarelosti (slabe prava) je drugačija od održaja (gube se prava). menja se šta treba) primenjuju odredbe roka o zastarelosti (regulisano u ZOO). jer nema održaja bez savesnosti. tj. sve propada. celo prethodno vreme. Fizička i pravna (pravna – kada zakon isključi mogućnost da se na toj stvari ima svojina). Kada vlasnik tuži držaoca i traži državinu. već se SHODNO (tj. 53 . onda to nije ovaj slučaj. Da se ne bi dogodila da rok za održaj prodje zbog dugog suđenja. 3. a bez svojinske državine nema održaja. Čim sam postao nesavestan (kada sam saznao ili mogao saznati da nisam vlasnik) dolazi do prekida roka. sve vreme propada. jer gubi sve. jači zastoj = zastoj sa jakim dejstvom (vreme se prekida. Ovo pod uslovom da sa tužbom uspe (dužina tog procesa zavisi od ažurnosti sudije). ako uspe. Međutim. Ovde sami pronalazimo razloge za prekid. pa je ovo. Kada uzukapijent vlasniku prizna svojinu („Jeste. prekid je fatalan po proteklo vreme. pa se nastavlja) PREKID: • Jače smeta za rok. Kada treće lice postane vlasnik (npr: po pravilima o sticanju od neovlašćenog).“). u stvari. jer nema svojinsku državinu. Savesnost državine – dovodi do prekida. 4. Svi razlozi za prekid upućuju na ono što je elementarno kod održaja. Propast same stvari. Ako je državina vraćena u roku za samopomoć ili državinsku zaštitu (za oba su rokovi 30 dana i godinu dana). za vlasnika. dejstvo mu je jače od zastoja za uzukapijenta. To je ideja – nedostaje nešto što je neophodno za sam fenomen održaja. 2. dakle samo sa pravosnažnom odlukom.2. Tako sledi: 1. 5. održaj se prekida od časa podnošenja tužbe. u slučaju da se ovo priznanje izvrši nevlasniku.

jer istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik. Taj upis bi imao samo deklarativno dejstvo. 54 . uopšte. već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta! ODRŽAJ IMA RETROAKTIVNO DEJSTVO. bez obzira na savesnost uzukapijenta u pogledu tih prava • Ovo je VANKNJIŽNO STICANJE PRAVA SVOJINE. Posledice: 1. jačaju) i važe. ostaju ako je uzukapioni držalac za njih znao. prava trećih bi trebalo da ostanu. neću postati na 5Kvkm ako sam se na njima ponašao kao suvlasnik. jer vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka prava. već ću na njima steći susvojinu. bila stvar kod vlasnika ili kod nekog drugog. knjige (uknjiženje). važi da prava trećih. Međutim. Istekom poslednjeg dana roka se stiče svojina. tj. morao znati. vlasnik gubi svojinu. a raspolaganja činjena od strane bivšeg vlasnika gube važnost PRAVA TREĆIH: • ako je uzukapioni držalac do stvari došao teretnim poslom. jer nema potreba za MODUSOM kod održaja. tada sledi prestanak svojine ranijeg vlasnika. Ovo ne znači da pravo svojine zastareva. sva raspolaganja činjenja od strane uzukapionog držaoca se konsoliduju (sređuju. Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini! Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti.EFEKTI ODRŽAJA . jer ako ako sam se na 1Kvkm ponašao kao vlasnik. tj. plodovi i sve koristi koje je stvar dala u međuvremenu pripadaju novom vlasniku 2. tj.po sili zakona dolazi do promene. a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine. koja su eventualno postojala na stvari. u protivnom prestaju (s tim što i u pogledu njih treba da istekne vreme održaja) ako je uzukapioni držalac do stvari došao bez naknade. ukoliko imamo dugogodišnje nevršenje prava svojine i stvar se nalazi kod drugoga + ispunjeni su određeni uslovi UZUKAPIONE DRŽAVINE. a uzukapijent postaje vlasnik. kod nepokretnosti je to upis u zemlj. hipoteka konstituisana pre isteka roka održaja preča je od hipoteke konstituisane posle isteka roka za održaj 3. jer to je jedno od ovlašćenja svojine kao subjektivnog prava (plus dispozicija subjekata).

GRADSKO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE je do novog Ustava od 2006. s obzirom da su izazvali osnovano i opravdano očekivanje kod građana i nije moglo doći do odustanka – denacionalizacija je izvršena. To nije moglo proći. sledi da po tome ne može biti štete za onoga koji je. 55 . bilo je i EKSPROPRIJACIJA. upis u zemljišne knjige je neophodan da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima (singularna sukcesija je stupanje pravnog sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava i obaveza pravnog prethodnika. jeste besmislen. trampa. u svojim članovima koji govore o tome da onaj ko se ne prijavi u određenom roku gubi pravo na povraćaj svoje imovine. moralna obaveza. Razlozi oduzimanja – socijalizam je težio što većoj jednakosti ljudi. To je pravno savladavanje autoritativne prošlosti. Postoji više načina. Takođe. u slučaju ogrešenja o Krivični zakon. Niko se nije bunio. pre nego što je to ODRŽAJEM STEČENO PRAVO bilo uknjiženo. REČ – DVE O DENACIONALIZACIJI Denacionalizacija je ponovno sticanje svojine (sticanje od strane nas ili naših sledbenika). Naravno. a ne smatra se da ju je uzukapijent poklonio – jedna vrsta OBLIGATIO NATURALIS. stare se nepravde ne smeju uklanjati stvaranjem novih.Međutim. cesija. Bilo je i mogućnosti KONFISKACIJE. s tim što su naknade bile simbolične. a pošto su videli da je to ogromna količina. nisu hteli da je vrate. ili za slučaj smrti – legat) onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja. tako da zakon koji je donet u svrhu evidentiranja oduzete imovine. za života – poklon. pa su najpre evidentirali imovinu. Uzukapijentovi poverioci i druga pravno zainteresovana lica mogu pobijati ovo odricanje. Poljaci su pokušali nešto slično. Denacionalizacija nikad nije 100-postotna. Bilo je više nacionalizacija: privrednih grana. oslanjajući na javne knjige. onda OBEŠTEĆENJE. Evropski sud je konstatovao takvu obavezu države prema građanima. godine bilo u državnom vlasništvu. građevinskog zemljišta. Kad nas će biti primarno VRAĆANJE. a ako ne može. jer ne može se unapred prekludirati nešto što ni ne znamo u kojoj meri će biti i kom obliku. pa i imovinskoj jednakosti. pribavio sebi pravo. stambenih zgrada. tj. Uspostavljeni su svojinski maksimumi. OBEŠTEĆENJE ili VRAĆANJE U NATURI. Kod Mađara je bilo OBEŠTEĆENJE i to po veoma niskim kriterijumima. Uzukapijent se po isteku roka za održaj može odreći održaja i tada stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika.

SUPERFICIES CEDIT SOLO (po starom shvatanju sve pripada vlasniku zemljišta. da traži rušenje zgrade 56 . POTREBE ZA OBJEKTOM (ko ima veće potrebe za izgrađenim objektom. Ovo je kod nas . 4. bilo i na zgradi i zemljištu. tj. SAVESNOST b. u slučaju da nema ugovornog odnosa između dva vlasnika.GRAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU – PRIRAŠTAJ Tada se zgrada spaja sa zemljištem. opciju: VLASNIK ZGRADE (-) = vlasnik zemljišta ima 1.oba objekta moraju da pripadaju jednom licu (svejedno je kome – da li vlasniku zemljišta ili vlasniku zgrade). Imamo nekoliko načina: 1. ovde znak (+) znači savesnost. sve što se izgradi ima da se skloni. kako dalje? Ovo zavisi od zakonodavca. VREDNOST ZGRADE I ZEMLJIŠTA (šta je vrednije) c. POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE – tj. vlasnik zemljišta ili vlasnik zgrade) SAVESNOST (postoji nekoliko opcija). jer je zemlja uživala veći značaj ekonomski i politički) 2. Ovde se postavlja pitanje. a znak (-) nesavesnost: VLASNIK ZEMLJIŠTA (+) preobražajno pravo. 3. Postoje kriterijumi koji određuju da li je jedan ili drugi vlasnik svega: a. SUSVOJINA – bilo samo na zgradi.

kojoj celini? Imamo više odgovora: 1. jer postupa u skladu sa ovlašćenjima svojine (a. dok vlasnik zgrade vređa tuđu svojinu. Međutim. prepuštanje zemlje graditelju. (-) (+) = vlasnik zgrade stiče sve. (-) (-) = ovde vlasnik zemljišta ima pravo da ne radi ništa (dispozicija subjekata) i ne znači da ako ne radi ništa – da time izjavljuje volju. tj. ČLAN) ZAJEDNIČKA SVOJINA – je pravo svojine više lica na jednoj stvari PO ODREDIVIM UDELIMA! Udeo je važna reč! Udeo se u zakonu naziva IDEALNI DEO = KVOTA = ALIKVOTNI DEO. ČLAN I DALJE) 3. (+) (+) = ni prvi. kome je potrebniji. niti drugi. SUSVOJINA (13. Ovde imamo analogiju sa prvom opcijom i može: 1. ZAJEDNIČKA SVOJINA (ZOSPO) 2. prepusti zemlju u svojinu gradiocu i traži mu naknadu za vrednost zemljišta 3. savesnost nije osnov sticanja i zbog toga mora doći do obeštećenja vlasnika zemljišta. a redovno je to graditelj. ne može da ruši 2. ETAŽNA SVOJINA (19. Ovde slede kriterijumi vrednosti. što je gore. ono što vredi više privlači ono drugo! Naravno. naknada onome drugom se podrazumeva. da stekne zgradu i isplati graditelja ZAJEDNICE SVOJINE U našem pravu postoji zatvoren broj zajednica svojine – 3 vrste određenih kogentnim pravilima: 1. Deo čega? Određen prema čemu. njemu se dosuđuje. jedno od njih je upravo to – da ne mora da radi ništa). UDEO je deo određen prema celini. uz naknadu vlasniku zemljišta 3.2. sledi treći kriterijum – kriterijum POREBE ZA OBJEKTOM. Ako su jednake vrednosti ili približne.. ne znaju da se gradi i oba su savesna. tj. da je deo stvari 57 . ..

Kada je reč o državini – to je udeo u pravu da se bude držalac.. Sa stv. Kod zajedničke svojine postoje udeli koje možemo odrediti. odrediti njegovu veličinu = meru). tj. jer su ovlašćenja sadržinski različita! Jedno od ovlašćenja svojinskih je OVLAŠĆENJE PRIPADANJA (stvar pripada u potpunosti vlasniku). tj. npr. pa tako ja nemam 4 noge. moje je dete). pravo svojine. ostalim ovlašćenjima koje čine to pravo. pa svako od njih kaže da mu pripada DEO stvari.). da je deo prava svojine. To su delovima u mislima određeni. da je deo vrednosti stvari zajedničara i suvlasnika 4. niko u celosti. tj. jer se tu svojina deli 3. Kod OVLAŠĆENJA (prava) PRIPADANJA UDEO je zamišljeni deo samo stvari. Svaki zajedničar ima samo odrediv udeo (da se može odrediti. ali u svakoj čestici. 58 . Tačno se određuje ko i kada i koliko može da drži (npr: od 7 dana ja 3 dana. SUSVOJINE i ETAŽNE SVOJINE. kada nas dvojca imamo jedan sto. ali nisu određeni. Udeli su odredivi. reč je o tome da se radi o zamišljenim delovima. stolice – ja imam određeni deo – IDEALAN DEO!). Pravo pripadanja znači pripadanje nekog objekta određenom subjektu (moje autorsko pravo. Pravo pripadanja kod zajedničke svojine znači da je udeo u objektu svojine. To je predstava u mislima da mi pripada nešto. a ne realnim delovima. ali ne uvek u svemu. već se tiče OVLAŠĆENJA KOJA ČINE PRAVO SVOJINE. Po završetku svojinske zajednice (npr: posle prodaje). Kada je reč o ostalim ovlašćenjima. a on dasku stola! To su zato IDEALNI = ZAMIŠLJENI. a kod ostalih prava udeo je – mera u vršenju određenog ovlašćenja. udeo je mera u vrednosti koja se dobija posle teretnog raspolaganja. Mogu isto da kažu “NAŠE JE”! Npr. ali niko sam.. Vodinelić misli da je UDEO sve to.2. a ne cela stvar. već svako sa svojim pravom prisvajanja ima određeni deo – kvotu. pripadanja udeo je – zamišljeni deo stvari (zamišljeni deo. a ne MATERIJALNI = REALNI delovi. Npr: kod PRAVA KORIŠĆENJA (prisvojiti plodove) – to je onda deo od plodova koji stvar daje. a nad kojim postoji svojina. Pošto je zajednica u pitanju postoji i više prava pripadanja. onda udeo znači udeo u pravu. Ne može niko sve polodove prisvojiti. udeo u samoj stvari. da je vršenje prava svojine između zajedničara i suvlasnika Profesor V. UDEO postoji i kod ZAJEDNIČKE SVOJINE.

drvo na samoj međi). u braku. etažni vlasnici u jednom slučaju. a stvar njima! Raspolaganje udelom je moguće kod zajedničke svojine. porodična zajednica = domaćinstvo. već samo odredivi. Uvek postoji mogućnost da se odredi udeo. Dok smo. raspolagati se udelom može. kada prestane zajednička svojina. Šta znači da se udeo može svakog trenutka odrediti? Uvek u nekom pravnom aktu imamo meru na osnovu koje određujemo udeo. tj. Izuzetak od konsenzusa. tj. Sporazumom zajedničara se opredeljuje vršenje svojinskih ovlašćenja. Dakle. a inače oni mogu dogovoriti kako god žele. ali efekat nastupa tek kada udeo postane određen. zakonodavac im šalje poruku da se dogovaraju o načinu vršenja ovlašćenja. Svi imamo sva prava. sanaslednike. vanbračna zajednica. Svi glasovi vrede isto. Nastaje na osnovu zakona (ne podzakonskog akta. nezavisno od veličine udela. Čim se odredi udeo. Dakle. a ono što je važno jeste PRINCIP KONSENZUSA. ne upravnog akta. o svemu se zajedničari dogovaraju. Za neke zajedničare u slučaju spora važi presumpcija o veličini udela. Udeo pripada jednome. nastaju ex lege kada se steknu sve činjenice. to je onda SUSVOJINA. Tu imamo numerus clausus – samo oni slučajevi koje zakon odredi: bračna zajednica. Svako od suvlasnika ima jednako pravo učešća.. neki slučajevi susedskog prava (neki zid. tj. Tako su udeli bračnih drugova jednaki u slučaju spora. npr.Dokle god udeli nisu određeni. to je zajednička svojina. tj.). sve što stičemo stičemo kao zajedničku svojinu.. a to su one koje su u interesu svih i to po razumnom toku stvari: • • • • da se spreči propadanja zaštita stvari hitno potrebne radnje samopomoć i tužba Prestanak: 1) voljno ili 2) po sili zakona – čim propadnbe stvar. ali efekat nastaje tek kad prestane zajednička svojina.. 59 . kada ne trebada pitamo drugog – to su radnje na koje je ovlašćen svaki zajedničar ponaosob. čim prestane postojanje zajednice (razvod braka). Zajednička svojina je onaj slučaj kada više lica imaju jedno pravo svojine na jednoj stvari i sve je to zakonom određeno.. Svaka zajednička svojina se javlja kao pratnja nekog prava – bračnih prava. Svaki zajedničar ima sva svojinska ovlašćenja.

imamo susvojinu. ali sa drugim pridevom. ali i iz nje. 60 . niti neka lična svojstva. udeo je ODREĐEN! Onoga trenutka kada udeo postane određen. Nisu nam potrebna neka druga prava. Ovde može svako sa svakim.SUSVOJINA – za nju važi da uvek možemo u nju. Udeo je glavna reč.

I ovde postoje poslovi koje ne podležu ni konsenzusu. Suvlasnik ne može da vrši ona raspolaganja. tj. Naravno. dam nekom plodouživanje na mom udelu) i translativan prenos (poklonim nekom udeo. Dakle.. da bi se videlo koji režim treba primeniti. ograničenja u slobodnom raspolaganju (npr: neka preča prava – to su prava kod kojih njihov imalac može da stekne pre drugih. sa izuzetkom onih neodložnih radnji. razlika je u tome na šta se odnosi i koje radnje podležu redovnom. npr: to su pravni poslovi koji su dalekosežniji – dugogodišnji zakup). npr: kratkoročni zakup) i EXTRAORDINARIA (vanredno upravljanje.Suvlasnici su dva ili više lica koja imaju svojinu na jednoj stvari i čiji su udeli određeni. Suvlasnik je slobodan (nije mu potrebna saglasnost ostalih) da raspolaže svojim udelom. Dakle. prvo se svaki pravni posao kvalifikuje. kako se donose odluke kako će se vršiti ovlašćenja u pogledu samo stvari – vršenje prav aučešća (pravo da se sudeluje u odlukama). Svi učesnici imaju pravo na donošenje odluka. koja bi naškodila ostalim suvlasnicima. ostali suvlasnici imaju zakonsko pravo preče kupovine. deoba suvlasničke zajednice? Saglasnošću volja prestaje zajednica. već svako može da ih radi: tu vlada neoboriva presumcija da su u interesu svih ostalih. ali uvek može nastati ugovorno pravo preče kupovine. a redovno se odvija po principu većinskog opredeljenje = demokratski. može biti izuzetaka. Naravno. pravo preče kupovine. taj odmah postaje suvlasnik umesto mene). može vršiti i konstitutivan prenos (dam nekome zalogu na mom udelu. Vanredno upravljanje se odvija po principu KONSENZUSA. tj. Nekad susvojina nastaje po sili zakona! Postoji pravo svakoga na deobu zajednice – preobražajno pravo. Kako se raskida susvojina.).. Veličina se računa prwma udelu. prema veličini udela. Samo u pogledu nepokretnosti. Imamo ORDINARIA (redovno upravljanje. tj. tek ako nema te saglasnosti idu određena pravila vezana za to: • tako kod deljive stvari – sud mora da je deli 61 . ni većini. Suvlasnik je vlasnik svog udela. a koje vanrednom upravljanju. Odnos suvlasnika prema samoj stvari – kod zajedničke svojine svi moraju da se dogovore o svome. a ovde imamo 2 različita režima suvlasnika prema stvari: Administratio (upravljanje sa stvari) – vršenje svojinskih ovlašćenja u pogledu same stvari.

kod nedeljive stvari – ide prodaja i raspodela novca ili prepuštanje svojine + isplata udela ostalima deoba može bilo kada osim u nevreme = onda kada bi poslovi ostalih trpeli

ETAŽNA SVOJINA – to je kada su razni delovi jedne iste zgrade u svojini različitih vlasnika. Tek u 20. veku dolazi do afirmacije etažne svojine, kada su ljudi bili na nju usmereni, tj. sticajem prilika morali da je definišu. Ovde imamo 4 moguća objekta prava: • • • • zgrada kao takva posebni delovi zgrade zajednički delovi zgrade zemljište

Etažna svojina je svojina na posebnom delu zgrade + (praćena) zajednica svojine na zajedničkim delovima zgrade + zajednica svojine na zemljištu. Posebni deo zgrade – fizički deo zgrade. Ovo određuje zakonodavac kogentnim normama. To je zakonom definisana celina i na njemu se može imati samo jedno pravo svojine. Imamo u ZOSPO četiri takva dela: • • • • stan poslovna prostorija garaža garažno mesto

*etaža = sprat, na franc. Zajednički delovi zgrade – isto su zakonom definisani kogentnim normama. To je svaki onaj deo zgrade koji služi za najmanje 2 posebna dela (npr: od 50 stanova za najmanje dva). Npr: zid između dva stana je zajednički deo zgrade, noseći zid za sve, krov... Ovo je važno zbog primene različitih normi, tj. jedan je režim za zajedničke delove zgrade (koji su u zajedničkoj svojini i to je akcesorno pravo, jer je u pratnji prava nad posebnim delom, nedeljivo je od toga), a drugi za posebni deo zgrade (objekat etažne svojine). Zemljište – je ili u privatnoj svojini, pa sledi susvojina ili je u državnoj svojini, pa sledi pravo korišćenja.
62

Isto je akcesorno pravo pravu nad posebnim delom, jer prati to glavno pravo, ne može da se deli dokle god zgrada postoji. Istorijski razvoj ustanove etažne svojine – postoji nekoliko stvari koje su uticale na to: • nužda da u okviru jedne građevine razni delovi budu od različitih lica. Ovo je krenulo iz Srednjeg veka, kada se u ograđenim gradovima moralo graditi u visinu zbog manjka prostora, a pošto niko nije imao toliko sredstava da gradi tako nešto, ljudi su se udruživali i na taj način su nastajale zgrade u susvojini, pa su posle tek određivali koje delove će ko da koristi. Prvi i drugi Sv. rat su doveli do afirmacije ovoga, tj. do probijanja pravila superficies solo cedit. Do tih ratova je sve moglo da se deli vertikalno, tj. sve što je iznad mog zemljišta bilo je moje, dakle nije mogla da postoji horizontalna podela. Opet, nužda ovih ratova je probila ovaj princip, jer je izgradnja zahtevna bila + socijalno zakonodavstvo, koje je limitiralo visinu zakupnine, jer cene bi rasle zbog male ponude posle rata, a velike potražnje, pa su bogati bili demotivisani da grade velike zgrade. Tu zakon štiti elementarno pravo na stanovanje, ali vlasnici gube interes nad zgradama, pa ih nisu ni gradili, ni hteli da izdaju. Zato sledi udruživanje onih koji su sebi počeli da prave zgrade, a neki vlasnici ih prodaju, pa sve to dovodi do priznanja etažne svojine.

63

PRESTANAKA PRAVA SVOJINE U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog života, imamo APSOLUTNE (stvar postane res nullius, propadne, propadne, izgubi svoju individualnost – pokretna stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretnosti) i RELATIVNE (pravo prestaje za dotadašnjeg imaoca njeogovom voljom: prodaja, poklon, trampa ili bez njegove volje: održaj, sticanje od neovlašćenog) načine prestanka svojine. Pravo svojine može prestati DERELIKCIJOM, a stvar postaje DERELINKVIRANA. Ako je nepokretnost u pitanju – prelazi u društvenu svojinu, a ako je pokretna u pitanju – prelazi u res nulius. Vlasnik se odriče prava svojine na nepokretnosti jedino ako na njoj nema tereta (hipoteke, plodouživanja), osim stvarnih služebnosti. Izjava o odricanju se daje opštinskom organu uprave. Derelikcija je jednostrani pravni posao i treba je razlikovati od poklona, jer za poklon je potrebna saglasnost poklonoprimca. Pravo svojine se ne može izgubiti zastarelošću, tj. nevršenjem, već samo kada se steknu posebni uslovi za STICANJE SVOJINE OD NEOVLAŠĆENOG ili ODRŽAJ.

64

Pandami REIVINDIKACIJI i NEGATORIJI su PUBLICIJANSKI ZAHTEV i NEGATORNI PUBLICIJANSKI ZAHTEV. tužbu neosnovanog obogaćenja (tek kada dođe do neosnovanog obogaćenja) PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI – jesu stvarnopravni zahtevi. od oduzimanja 2. MEĐUTIM. jer je sadržinski vrlo sličan. onaj koji ima jači osnov koristi ova dva pandama zahtevima. tj. tj. tj. a kod svojinskih zahteva zato što smo vlasnici. ograničavanja vlasnika Ovo su PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI I ovi zahtevi za zaštitu svojine odgovaraju po sadržini onim zahtevima kojima se štiti državina. jače pravo na državinu. Tako kod državinskih zahteva osnov poticanja je iz toga što smo držaoci. 65 . jer imamo još i: 1. uznemiravanja. neosnovanog držanja vlasnikove stvari. Oni se ne temelje na svojini i nisu pravi svojinski zahtevi. U slučaju da sud ne nađe osnov – odbaciće moj zahtev. ali podrazumeva različite pravne režime. tužbu za naknadu štete (ona postoji tek kada dođe do štete) 3. OSNOVANOST ZAHTEVA je važna. jer se reaguje zbog same povrede svojine i ta povreda rađa ova dva zahteva. Osnov je ono odakle potiču u stvari zahtevi. Odnose se na svojinsku državinu. državinu stvari. tužbu za utvrđivanje prava 2. ali to nisu jedini zahtevi koji postoje kod svojine. da li se traži kao držalac nešto ili kao vlasnik. Sadržina je jednaka sadržini državinskih zahteva: • da se vlasniku preda stvar da neko nešto ne čini što predstavlja smetanja ili da izvrši neku novu radnju da prestane uznemiravanje • • Ovo su petitorni zahtevi u petitornoj parnici. tj.ZAŠTITA SVOJINE Ona se vrši od: 1. jer im je osnov nešto drugo. Dakle. tj. To su: REIVINDIKACIONI i NEGATORNI zahtev. Odnosno. Tako. To je direktna zaštita. sam OSNOV zahteva je drugačiji. osnov im je jače pravo da se bude držalac.

Proističe iz svojine. Ovlašćenje jedino može da proistekne od vlasnika. Zahtev je da sud naredi da tuženi preda stvar. Njome se traži da tuženi PREDA stvar tužiocu. ostaje nam TUŽBA ZA NAKNADU ŠTETE (međutim. protivpravno. Sud me štiti ako sam vlasnik. Ovo sudu treba da bude jasno. ali ne uvek. Pasivno legitimisan je isključivo sadašnji držalac (pa dokazujemo samo to da je sada držalac). Bitno je samo da sam ja vlasnik. zakona. je jako važno kada je reč o slučaju krađe ili nestanka sume novca. jer je sam povraćaj najčešći slučaj. Ovo znači da je stvar kod mene. jer time vlasnik sprečava i zastarelost i mogućnost da se iz te sume naplate drugi poverioci). TUŽBA: • • • • • prvo ide SUD. Zakon kaže „povraćaj“. ova tužba zastareva). sudske odluke. koverti ili nije. jer ovo je tužba za koju je svejedno imao vlasnik stvar kod sebe ili ne. Stvar nije kod vlasnika. TUŽENI i TUŽILAC „radi predaje stvari“ da je tužilac vlasnik + dokaz da se stvar nalazi neovlašćeno kod tuženoga + dokaz na osnovu izloženog zahtevamo od suda da presudi: o da tuženi u roku preda stvar pod pretnjom prinudnog izvršenja o ovo je opciono – da se isplati naknada PREDMET SPORA – to se tiče toga u čemu je spor. u suprotnom. upravnog akta. Aktivna legitimacija tužioca kao vlasnika je svojstvo tužioca da bi mogao da tuži. To može da bude samo onaj kod koga je stvar neovlašćeno. a ne da li je stvar kod mene ili ne. što je loš termin. zato bolje reč „predaja“. a ona i ne mora da bude kod mene. tj. Predmet može biti samo: • da li je stvar kod tuženoga 66 .REIVINDIKACIONA TUŽBA – njome se može zahtevati ISKLJUČIVO INDIVIDUALNO ODREĐENA stvar (zato. Pasivna legitimacija je svojstvo onoga koji treba da preda stvar. da li je novac bio individualizovan – u omotu. npr.

Naravno.. Tada važi presumcija i da je vlasnik u času spora. nasleđivanje. Na tužiocu je da dokaže da je bilo kada stekao svojinu. koji može da dokazuje da je svojina ovoga prvoga prestala da postoji. Dakle. npr. Dakle. Svojinu nad određenom stvari ne dokazujemo ako tuženi prizna. Tada tužilac gubi spor. Npr. constitutum posesorium. odnosno predaje može steći pravo svojine: naslednik koji nije ušao u posed stvari.• da li je tužilac vlasnik Vlasnik dokazuje da je vlasnik određene stvari (tužilac dokazuje da je postao vlasnik. Tako nam ODRŽAJ olakšava. nego je važno da se nađe bilo koji dopušteni vid. Tužilac koji je dokazao svoje pravo svojine ne mora dokazivati da je imao državinu. održajem... onda ću dokazivati. Ona je oboriva od strane tuženoga. a to ne mogu da dokažem ili je suviše teško. legitimacije. međutim. Svako bira da kaže onaj vid koji mu je najlakši za dokazivanje. Ovde je važno da dokažemo činjenični skup „PO KOME BI MOGAO“ da postanem vlasnik! Dakle. nije važno kako sam ja zapravo postao vlasnik. pravnog osnova. zbog autoriteta države. održaj. • Tužilac dokazuje i da je baš ta stvar kod tuženoga lica i to bez ovlašćenja. jer tu dokazujemo samo početak i kraj državine. Ovime se tužilac aktivno legitimiše. ali teret dokazivanja je na njemu. tuženi ovo može da obara. Tuženi se brani prigovorima koji se odnosi i na činjenice i na prava: • PEREMPTORNI (potpuno se zahtev onemogućuje) prigovor POSTERIOS DOMINIUM – da je tuženi posle tužioca postao vlasnik. jer ako sam stekao kupoprodajom.) mogli postati vlasnici. ako se bez državine. Tu postoje brojne PRESUMCIJE: • Ako sam upisan u zemljišne knjige. Ovo je isto osporavanja akt... a ne mora dokazivati da je ostao vlasnik) i da je ta stvar kod tuženoga neovlašćeno. svi vidovi sticanja svojine. kupim nešto od „Eltim“ pa da dokažem od koga je on. jer mora da bude vlasnik. tj. onda se za mene presumira da sam vlasnik. Npr: da sam ja pre 7 godina ispunio uslove za sticanje od nevlasnika. po bilo kom ČINJENIČNOM SKUPU (koji u Srbiji uzrokuje sticanje svojine: sticanje od nevlasnika. a tužilac pre 67 . Zamislimo samo da za neku pokretnu stvar moram da dokažem derivatno sticanje. ako ne prizna. teret dokazivanja je na onome ko ima interes da nešto dokaže. pa tako u nedogled. onda moramo da dokazujemo da smo BILO KADA. jer postoji DIABOLICA PROBATIO. da dokažem da imam uslove po bilo kom od osnova za sticanje svojine.

npr. bez obzira kako je došlo do tog stvarnog prava). • PEREMPTORNI prigovor REI VENDITE ET TRADITE – prodate i predate stvari. Svestan držalac ne duguje ništa za korišćenje. Tada tuženi mora da imenuje lice u čije ime drži stvar. ako je kod njega bez pravnog osnova. Postoji i pravo da držalac zahteva od vlasnika kome vraća stvar naknadu troškova koje je imao oko stvari. a ne rešenjem i sud ovde govori – odbija ili prihvata tužbeni zahtev. odgovara svom aukotru. Onda za njega važi presumcija da je i dalje vlasnik.. ali je u međuvremenu stekao svojinu. a stvar je vlasništvo C. Npr: A da stvar B.. a još nepotrošene plodove. uništio. Ovde se govori da ima pravni osnov da stvar bude kod njega. Najmlađa svojina je važna. U Nemačkoj postoji zastarelost. pasivno je legitimisan. 68 .. ali vlasnik može dokazivati da postao i pre toga nesavestan. a ne kao svoju. otuđio. plodouživalac) i štiti se od ove tužbe.). a izgubi stvar. oštećenje ili propast stvari. potrošio. Obaveza mu je da preda stvar onakvu kakva je bila u trenutku dostavljanja tužbe. čak iako ovaj povrati stvar od tužioca. Zadržava odvojene.mene. Tuženi može da učini NOMINATIO AUCTORIS = imenovanje prethodnika. poslugoprimac.. pre 15 godina. • Za REIVINDIKACIJU nema roka. tuženi se oslobađa odgovornosti prema njemu. Ovo je imenovanje prethodnika = nominatio auctoris. ona koja je najbliža času spora. Sud ovde presuđuje presudom. kao i da naknadi sve ono od plodova što je propustio da ubere. DILATORNI prigovor kada se tuženi poziva da ne drži bez osnova (već po nekom obligacionom odnosu sa tužiocem ili da stvar drži kao imalac nekog stvarnog prava na tuđoj stvari. Nesavestan držalac dužan je da preda sve što je kod njega od plodova. a kojim nam je predao stvar. jer tada on kaže da stvar drži u tuđe ime (čuvar. a A posle stekne od C. On se odnosi na bilo koji osnov koji izvodimo od tužioca. Ti si mi prodao. što tražiš stvar od mene kada si mi poklonio i predao. Savestan držalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tužba dostavljena. To je mlađa svojina. trampio i predao. da naknadi svu štetu na stvari. poslugoprimac. drži stvar u tuđe ime (kao čuvar. plodouživalac. prodao i predao. tada se ja pozivam na osnov koji sam imao sa tim prvim. Dakle. Sada tužilac pokušava da dokazuje mlađu svojinu. Ukoliko propusti da imenuje. Najčešće je to kupoprodaja. ili kada me tuži onaj ko mi je predao stvar kao tuđu. Ako imenovani to prihvati da zauzme njegovo mesto u parnici. sve dok je stvar kod tuženoga.

NESAVESNI ima pravo na NUŽNE uvek. ko ima jače PRAVO NA DRŽAVINU.ZOSPO tu vodi računa o savesnosti držaoca. samo kod te tužilac dokazuje pravo svojine. Naravno. Što je isto kao i kod reivindikacione. mi bismo uspeli. Ovo je dobro i za vlasnika kada mu je lakše da pobedi zbog jačeg osnova. makar ne bilo sporno da nije vlasnik. Sud ovde da naloži predaju stvari. a na KORISNE samo ako su korisni i za vlasnika. SAVESNI NEMA PRAVO NA OVE. Bivša tužiočeva ili sadašnja tuženikova. npr: za ogradu koja je od mermera u vrednosti koja bi bila jednaka razlici izmedju mermerne i neke uobičajene ograde. NUŽNI TROŠKOVI – oni koji su neophodni za očuvanje suštine stvari. PUBLICIJANA – član 41. onda on ima pravo da to odvoji i zadrži – ius tolendi. Kvalifikovanost državine – ko ima kvalifikovaniju državinu. podesan pravni osnov. tj. LUSKUZNI TROŠKOVI – oni koji su učinjenji samo radi zadovoljstva i ulepšavanja stvari (oni su naglašeno subjektivne prirode – služe zadovoljenju ličnih prohteva držaoca). Kriterijumi jačeg osnova? 1. Ovo ne valja. Ovo nije državinska tužba. Zato je reč o jačem osnovu da drži stvar od tuženoga. Nju je uveo pred kraj republike pretor Publicijus. kao i o tome da li je reč o NUŽNIM. prava ili manjiva – tj. Stari naziv je „tužba iz pretpostavljene svojine“ – kada se verovalo da tužba služi nekom ko je pretpostavljeni vlasnik. 69 . KORISNIM i LUKSUZNIM troškovima. osim one razlike u vrednosti koja dolazi u obzir. jer je reč o OSNOVU = iustus titulusu! Cilj tužbe je predaja stvari – glavne i plodova. ako nešto je luskuzni trošak može da se odvoji od stvari bez oštećenja. SAVESNI IMA PRAVO NA OVE gore – samo ukoliko nisu pokriveni koristima koje je imao od stvari. kako je došao do stvari. KORISNI TROŠKOVI – oni kojima se uvećava vrednost stvari. Ovo je tužba iz jačeg osnova za držanje. a za luskuzne ima IUS TOLENDI. jer je reč o korisnim troškovima koji imaju karakter luksuznih. Računa se ko ima više pozitivnih državinskih svojstava (zakonitost – tj. a ovde ne jači osnov za državinu. što znači da ako dokažemo da nije vlasnik.

bez obzira da li ima verbalnu ili faktičku pretenziju. 2. Ako su po ovom prvom kriterijumu jednaki. aktuelno faktičko stanje u času podnošenja tužbe – ovo ima tuženi i on pobeđuje zbog svoje faktičke vlasti. tj. Ovde se branimo od tuđe pretenzije da ima neko pravo na mojoj stvari. idemo dalje. Zahtev od suda – traži se uzdržavanje od aktivne radnje kojom me neko smeta i uznemirava. Ovde tužilac negira nešto tuženome. tj. od svega i protiv svakoga ko uznemirava moju svojinu. Teretnost pribavljanja državine – tj. 3. Ovde se favorizuje teretna i to zbog činjenice umanjenja imovine. Sadašnje. Danas. već i od onoga ko radi kao da ima to pravo. da li je teretna ili dobročina državina. Ovo baš ovim redom! Za ovu tužbu nema roka. legitimaciju u svim oblicima. Ne samo verbalne pretenzije. sud će ovlastiti tužioca da potrebne radnje preduzme sam ili preko trećeg. da ne znam ili ne mogu znati da nemam pravo čiju sadržinu vršim. držanja uz žrtvu. mora se biti vlasnik da bi ona uspela. Prigovori – za akt. tj. Ako tuženi ne postupi po presudi. AKCIO NEGOTARIJA – tužba zbog uznemiravanja svojine. od svega onoga čime me neko ograničava u mom pravu. i pas. na drugi kriterijum.savesnost – se uvek pretpostavlja. da bi neko negirao nečiju službenost. tj. Negativne činjenice se ne dokazuju!). tj. 70 . Tužilac je držalac stvari svojinski! Osnov ove tužbe je svojina. jer na drugoj strani imamo samo puku tvrdjnu. tj. a o trošku tuženog. Ovo se onda proširilo na bilo koje pravo koje neko ima na nekoj stvari. Nastala je sa službenostima. da prestane da je vrši ili se traži da se stanje vrati nekom novom radnjom.

Teret dokazivanja je na tužiocu. presumcija koja je oboriva. jer onda bi svako mogao da nas stavi u dilemu da trpimo njegovo uznemiravanje ili da dokazujemo svoje pravo svojine i to sve u sporu u kojem se ne osporava naše pravo svojine. čija se ograničenja ne pretpostavljaju. vlasnik u vezi sa pas. tj. leg. i opet tako. nasledstvo. jer je pravo svojine najšira pravna vlast.. od opasnosti da se radnja ponovi 2. Ovo je zbog našeg mira. odobrava tražene troškove i obrazlaže sve to. Zato tuženi mora da dokaže da je ovlašćen. 71 . Član 42. Tužilac dokazuje da tuženi smeta i ne dokazuje da nema tuženi to pravo. sud će mu u izvršnom postupku. na osnovu već donete presude izreći kaznu. Ona se odnosi na onoga koji protivpravno. sa opštim rokom od 3 godine. iako je svojinski držalac.. dok postoji stanje smetanja Zato sud ustanovljava da li ima tog stanja ili ne! Šta je sa bivšim smetanjima? To je obligacioni odnos za štetu. Tuženi koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo na preduzimanje radnji Prigovori tuženoga: • u vezi sa akt. tj. • Sud donosi presudu u petitornom sporu gde kaže da prihvata ili odbija tužbeni zahtev. dokaže da je neko 3.. već da ima svojinsku državinu. već da je bez tereta. neovlašćeno uznemirava svojinu. – da nije on prelazio.Ukoliko posle usvajanja tužbenog zahteva tuženi ponovi uznemiravanje. leg. – da nije svojinski vlasnik. da nije on to smetanje vršio. već dokazuju. da dokaže neki skup činjenica iz kog izvodi svoje pravo: ugovor. sve zbog presumcije da pravo svojine nije ograničeno drugim pravima.. jer se onda smatra da i vlasnik. Primer sa naftom u dvorištu. ali ne da je vlasnik. ali postoje dva uslova: 1. Za ovu tužbu nema numerički određenog roka.

reč je o STVARNIM SLUŽBENOSTIMA. realne) SLUŽBENOSTI 72 . Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist određenog lica. poslužja.SLUŽBENOSTI (servituti. služnosti) su stvarna prava na tuđoj stvari. reč je o LIČNIM SLUŽBENOSTIMA. STVARNE (stvarnopravne. Imalac službenosti ima ovlašćenje da u određenoj meri: • • UPOTREBLJAVA ili KORISTI stvar da zahteva od njenog SVAKODOBNOG VLASNIKA da je na neki način ne upotrebljava. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti. koja se naziva POSLUŽNA STVAR = POSLUŽNO DOBRO.

ali samo ako ne ZLOUPOTREBLJAVA pravo svojine. na neko nečinjenje. To je STVARNOPRAVNI karakter službenosti. već samo određeno lice ima službenost! Sadržina i jednih i drugih je ista. vlasnik može da vrši sva prava koja proističu iz svojine. vlasnik jednostavno vrši svoje pravo svojine i za to mu nije potrebna nikakva službenost. neko uzdržavanje od radnje koju bi vlasnik imao inače pravo da čini. Npr: pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne čini višom.. neprave) – ne svako. Ovo su pozitvine stvarne službenosti. pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe.. Sadržina ovih ovlašćenja je drugačija od onih gore službenosti. bez obzira ko je vlasnik (svakodobni) poslužnog dobra. tj. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na trpljenje. prateća prava. pa sam smrad ide susedu u dvorište. da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobu oduzimala vidik. PRAVO ZAHTEVATI DA VLASNIK POSLUŽNE ZGRADE NE OTVARA PROZOR NA STRANI OKRENUTOJ POVLASNOM DOBRU i to zato što ovaj što želi da otvori prozor ne sme svojim vršenjem prava svojine da zloupotrebi na štetu svoga suseda. dim kroz susedov dimnjak puštati. tako što mu taj prozor služi za vetrenje toaleta.svako ko je vlasnik povlasnog dobra ima pravo službenosti! STVARNO LIČNE SLUŽBENOSTI (iregularne. da svoju zgradu ne čini nižom. Prema ovome. Službenosti su akcesorna. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na nečinjenje. Npr: pravo prolaza. Ove se samo zovu „službenosti“. LIČNE SLUŽBENOSTI – najviše ovlašćenja koje neko ima posle vlasnika. Stvarna službenost je pravni odnos između svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti.. Ovlašćuju titulara na zabranu. Ovlašćuju titulara prava na ČINJENJE (na upotrebu poslužnog dobra). na zidu koji se nalazi na međi prema susednom dvorištu.. PROZOR NA TUĐEM ZIDU OTVORITI. pa zato ne mogu biti ni hipotekovana. Vlasnik dvorišta usled otvaranja prozora ne trpi ništa ili mora da nešto ne čini. Ovo su negativne stvarne službenosti.STVARNE SLUŽBENOSTI . tečnost na susedovo zemljište sipati. otvaranjem prozora na sopstvenoj zgradi. ni zaplenjena. da od vlasnika poslužnog dobra zahteva da ga na neki način ne upotrebljava. jer ovaj što otvara samo koristi vazduh i svetlost. DAKLE. Stvarna službenost je pravo SVAKODOBNOG vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) da: • na određeni način i u određenoj meri koristi tuđu nepokretnost (poslužno dobro). pravo progona stoke. 73 • . Razlika je u načinu ustanovljenja.

74 . VRLO JE VAŽNO NAPOMENUTI DA POSTOJI POTREBA DA SE NAPRAVI SLUŽBENOST! Kada postoji sumnja o obimu stvarne službenosti. tj. Npr: kod službenosti uzimanja vode. može. suština službenosti nije u ograničavanju prava svojine. vlasnik koji ima za to interes. Premeštanje službenosti na drugo poslužno dobro istog vlasnika moguće je samo uz pristanak titulara službenosti. već je bitna veza između njih koja se stvara nekom potrebom povlasnog dobra. Službenost se ne može ustanoviti na drugoj službenosti! Službenost se ne može imati na svojoj stvari! Posledice ovoga je prestanaka službenosti sjedinjenjem. zgrade (stanovi). brodovi. s tim što se ta službenost aktivira otuđenjem jedne od nepokretnosti. ukoliko nije drugačije ugovoreno.NIKAKO stvarna službenost ne znači neko ČINJENJE vlasnika poslužnog dobra!!! U slučajevima održavanja uređaja potrebnih za vršenje službenosti (vodovodnih cevi. a u slučaju da je ne ispiše. uzeće se ono što je lakše za poslužno dobro. nepokretnosti po nameni. Ukoliko te uređaje koristi i vlasnik poslužnog dobra. ako je neko vlasnik dve nepokretnosti.. uz naknadu troškova koji se time uzrokuju i protiv volje titulara službenosti. Kad se službenost vrši na jednom delu poslužnog odbra. uz ISKLJUČIVO MINIMALNE žrtve po svojinu na poslužnom dobru.. Ovo ne važi za susvojinu. Ne mogu biti: pokretne stvari. To je načelo POŠTEDE POSLUŽNOG DOBRA = NAČELO RESTRIKCIJE. Takodje. neko može kupiti već dve nepokretnosti od kojih je jedna opterećena stvarnom službenosti. zahtevati premeštanje službenosti na drugo mesto istog dobra. koji bi podrazumevali neko činjenje. on može opteretiti jednu nepokretnost stvarnom službenosti u korist druge nepokretnosti. On se te obaveze može osloboditi i protiv volje vlasnika povlasnog dobra. Poslužno i povlasno dobro se ne moraju graničiti. dužan je da srazmerno učestvuje u troškovima. ova dva dobra mogu biti udaljeni kilometrima i ne graničiti se. avioni. To mogu biti samo nepokretne stvari: zemljišta. oluka). To je pravo ABANDONA! Svaka stvarna službenost zahteva ova dva dobra – povlasno i poslužno. drveće. Nove potrebe vlasnika povlasnog dobra ne proširuju službenost. prepuštajući mu u celini uređaje. ona ostaje i aktivira se pošto dođe do novog otuđenja. isto lice može biti suvlasnik povlasnog dobra i isključivi vlasnik poslužnog dobra i obrnuto. svrha. već u olakšavanju upotrebe povlasnog dobra. imamo da to leži na titularu službenosti. po opštim pravilima o sticanju službenosti. Cilj. Naravno.

NEDELJIVOST STVARNIH SLUŽBENOSTI – stvarna službenost može postojati samo u korist. na teret cele nepokretnosti. pa kada se ono jednom uspostavi. Isto važi i ako dođe do deobe poslužnog dobra. ali proizlazi iz logike i ima određene praktične posledice za STICANJE SLUŽBENOSTI ODRŽAJEM i GUBLJENJE SLUŽBENOSTI NEVRŠENJEM. što znači da ustanovljenje nove službenosti ne sme krnjiti već postojeću službenost. službenost se vrši samo od sebe.. sužavaju se i ukidaju najmladje službenosti. s vremena na vreme. vidljivi uređaj za vršenje službenosti: vrata. POTIOR JURE.. Pored pozitivnih i negativnih. Ovaj karakter trajnosti se ne gubi ni kada je. 75 . To su sve negativne službenosti i neke pozitivne: službenost vodovoda. službenosti delimo i na: • TRAJNE – su one čije se vršenje ne sastoji u preduzimanju radnji od strane titulara. ali ispod zemlje. vrata. službenost postoji u korist svih novoformiranih nepokretnosti. ako to prilike zahtevaju. pokretni most. potrebna neka intervencija da bi ta službenost opstala. stepenište. Dakle. službenost prolaza. Kod njih je sve poznato. ove trajne podrazumevaju jedno materijalno stanje. prirodno ili veštačko. službenost odvođenja kišnice.. VIDLJIVE – su one službenosti koje su praćene nekom vidljivom napravom: balkon. NEVIDLJIVE – su one službenosti koje nisu praćene spoljnom napravom ili znakom: dovođenje vode. Dakle. trasirana staza. a istovremeno stečene službenosti se istovremeno sužavaju i ukidaju. • • • Ova podela nije u našim zakonima. Ako se poslužno dobro nalazi u susvojini. tj. pa ako dođe do deobe povlasnog dobra. STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI = SUSEDSKA PRAVA Zakonske službenosti postoje na osnovu samog zakona i potpuno su određene. službenost prolaza može biti isto vidljiva ili nevidljiva.Na istom poslužnom dobru može postojati više službenosti. s tim što vlasnik poslužnog dobra može zahtevati brisanje u odnosu na one kojima službenost faktički više ne koristi. a nikako samo jednog njenog dela. uzimanje vode. istih ili različitih.. Važi pravili PRIOR TEMPORE. POVREMENE (isprekidanih) – su one čije se vršenje sastoji u određenim postupcima titulara službenosti: progon stoke. pumpa za vodu. tj.. onda službenost postoji na teret svih suvlasnika. u zavisnosti od toga da li postoji ili ne postoji neki spoljni znak.. službenost naslanjanja zgrade na tuđu zgradu. vodovodne i kanalizacione cevi.

Sudska presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. pravo vlasnika nepokretnosti da zahteva od suseda da ovaj na svom zemljištu ne preduzima radov ekoji ugrožavaju stabilnost njegovog zemljišta ili zgrade (potkopavanje i drugi radovi). vlasnik povlasnog dobra može odborenje za upis izdejstvovati sudskim putem). • testament vlasnika poslužnog dobra: o Vlasnik poslužnog dobra može naredbom poslednje volje ostaviti službenost u korist nekog dobra. Naš ZOSPO govori o tome da se službenost stiče na osnovu pravnog posla. pod uslovom da se to ne protivi javnom poretku. Ne upisuju se u zemljišne knjige. dakle. o Može da posluži za sticanje bilo kakave službenosti. već ih shvataju kao SUSEDSKA PRAVA. tako što je povećava ili umanjuje. o Na osnovu ugovora se može steći i službenost koja derogira zakonsku službenost ustanovljenu u korist suseda. Za taj upis je potreban pristanak vlasnika poslužnog dobra = CLAUSULA INTABULANDI. Neki zakonici (i ZOSPO) uopšte ne poznaju ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI kao vrstu STVARNIH SLUŽBENOSTI. o Ovo ne važi kod susvojine. o Predstavlja TITULUS. jer su svima poznate. Npr: pravo odbegle i zalutale životinje. održajem. odlukom državnog organa. Njome se štiti postojeća službenost ako do povrede dođe. pa nema potrebe za upisom. 76 . pravo zahtevati od suseda da na svom zemljištu ne sadi na određenom rastojanju od međe (koje je recipročno. jer važi za oba suseda). ne spominje sticanje na osnovu zakona! STICANJE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA Pravni poslovi: • ugovor između vlasnika povlasnog i poslužnog dobra: o Mora biti pismen. za punovažnost ugovora potrebna je saglasnost svih suvlasnika. sada nam je potreban još i MODUS (Upis u zemljišne knjige. o Ukoliko je poslužno dobro u susvojini. o Može biti teretan ili dobročin. Ukoliko ovaj uskrati to.

tj. Ta je službenost pritajena. da nije. Njegova PREDUSRETLJIVOST se ne sme okrenuti kao oružje protiv njega. da se. Ako bi bilo drugačije. PUTEM ODRŽAJA Da bi državina službenosti dovela do sticanja prava službenosti. pa je ovo slučja kada je neko vlasnik više nepokretnosti i optereti neku od njih službenošću. jer „neprotivljenje“ nije goli fakt. NEPREKIDNU DRŽAVINU imamo i kod ISPREKIDANIH i kod TRAJNIH SLUŽBENOSTI. bez posledica po njihove vlasnike. dokle god je on vlasnik svega. SVOJINSKE SLUŽBENOSTI – nisu definisane u ZOSPO. predviđajući da će jedna parcela biti opterećena službenošću u korist ovih drugih. Službenost stečena održajem ne može biti od štete onome ko je poslužno dobro PRIBAVIO PRE nego što je održajem stečena službenost UPISANA u zemljišne knjige. to „faktičko ostvarivanje službenosti“ je moralo biti poznato vlasniku poslužnog dobra. ali i jednostran. na osnovu koga se u duhu dobrih odnosa vrši bezbroj akata upotrebe tuđih nepokretnosti. barem prećutno sa tim saglasio. drugim rečima. a dodje li do otuđenja. pod uslovom da je pribavilac savestan. tj. o Drugi slučaj je kada vlasnik jedne nepokretnosti ovu naredbom poslednje volje podeli na naslednike. tada se službenosti aktiviraju. tj. toleriše upotrebu u cilju održavanja drobih odnosa. a teret dokazivanja te činjenice leži na uzukapijentu. Dakle. a za nastanak potreban je i upis u javne knjige.o Testament je samo pravni osnov. nestalo bi jednog važnog i celishodnog regulatora društvenih odnosa. a da se vlasnik poslužnog dobra time nije protivio. niti je mogao znati da službenost stečena vankjnižnim održajem. Na sticanje službenosti održajem shodno se primenjuju pravila za: prekid. već posledica opredeljenja. zastoj. Ne postoji državina potrebna za održaj ako je vlasnik dobra dozvolio (izričito ili prećunto) upotrebu svoje nepokretnosti iz prijateljskih pobuda. 77 . ali su zapravo određene odredbom koja govori da službenosti nastaju na osnovu pravnog posla. a pravni posao može biti dvostran = ugovor. potrebno je da je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost 20 godina. priračunavanje vremena za održaj).

stiče se danom PRAVOSNAŽNOSTI presude. Takođe. da li je zaobilaženje preterano.). Presuda kojom se ustanovljava službenost ima KONSTITUTIVAN KARAKTER. Službenost koja se ustanovljava sudskom presudom. ali je ona DEKLARATIVNOG KARAKTERA. Povodom ZAKONSKE SLUŽBENOSTI se isto donosi sudska presuda. Šteta kao materijalna=imovinska. ali i šteta u obliku raznih uznemiravanja koja nastaju tom službenosti. dužan je da je trpi. Sud bi trebalo da vodi po službenoj dužnosti računa o utvrđivanju naknade i o njenoj visini. Na zahtev vlasnika poslužnog dobra sud utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. a njegova zabluda je od značaja samo za obligaciono pravo – u pogledu naknade štete ili raskida ugovora 78 . Ova presuda sadrži ocenu o postojanju zakonskih činjenica za ustanovljenje službenosti (da li drugi put nesrazmerno skuplji.. stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra ne može koristiti to dobro bez odgovarajuće upotrebe poslužnog dobra.. što znači da za njen nastanak upis u zemljišne knjige nije potreban. Kupac poslužnog dobra koji nije znao za postojanje službenosti. da li je drugi način dovođenja vode povoljniji.STICANJE NA OSNOVU SUDKSE ODLUKE ILI ODLUKE DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA Odlukom suda ili drugog državnog organa. vrlo se vodi računa o šteti koju bi ustanovljenje službenosti prouzrokovalo vlasniku poslužnog dobra.

a za prestanak službenosti potreban je i ispis iz zemljišnih knjiga. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi. koje je praćeno PROTIVLJENJEM protiv službenosti od strane vlasnika poslužnog dobra. PRESTANAK USLED NEVRŠENJA SLUŽBENOSTI (ZASTARELOST i LIBERATORNA UZUKAPIJA) Nevršenje kao način prestanka službenosti pojavljuje se u dva vida: • Liberatorna uzukapija – je prestanak usled nevršenja. potrebna je saglasnost svih suvlasnika. odakle sledi da gubitak tog prava ne šteti interesima imaoca prava. Zakonske prestaju tako što se ugovorom ustanovi službenost koja derogira zakonsku službenost. nezainteresovanost za svoje pravo. Ako pre ovoga ispisa titular službenosti otuđi povlasno dobro. njegovim ponašanjem kao da službenosti nema. novi vlasnik stiče svojinu zajedno sa službenostima i onda sve ponovo ispočetka. ali za službenosti važe opšta pravila o prestanku prava. Ako je povlasno dobro u susvojini.PRESTANAK SLUŽBENOSTI NA OSNOVU PRAVNOG POSLA ZOSPO ovaj način ne spominje. Ovim načinom mogu prestati sve službenosti. Ovo važi i za odricanje. ovde je to moguće. kao i na osnovu odricanja od strane titulara službenosti (ali da bi po odricanju i došlo do gašenja službenosti mora da dođe do ispisa iz knjiga. tj. tj. za prestanak službenosti potrebna je saglasnost tih trećih. uključujući i zakonske. Ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka ili plodouživanje). Zakonskih službenosti se ne možemo odricati). pa tako može ugovorom između vlasnika poslužnog i povlasnog dobra. jer su zastupljene obe ideje na kojima počiva zastarelost u građanskom pravu: o Ideja nevršenja svog prava. Za razliku od prava svojine. Rok je 20 godina. ukoliko to šteti njihovim pravima. Zastarelost – je prestanak usled običnog nevršenja. 79 • . Rok je 3 godine.

o Liberatorno dejstvo. u slučaju da to dobro postaje javno dobro ili se priroda stvarne službenosti protivi opštem interesu zbog koga je izvršena eksproprijacija. ako je ova izgubila svaku korisnost za povlasno dobro. zbog poništenja ugovora). knjiga. Službenost ustanovljena na određeno vreme prestaje istekom vremena za koju je ugovorena. Ukoliko se službenost ne ispiše iz zemlj. se ništi i pravo primaoca. vlasniku povlasnog dobra pripada pravo na obeštećenje. ona se aktivira momentom ponovnog otuđenja tog dobra. Zadovoljava se društveni interes da dobr ane budu opterećivana bez potrebe. U slučaju poništenja prava svojine vlasnika poslužnog dobra (ostvarenje raskidnog uslova ugovora pod kojim stiče svojinu. ali ne i onaj ko je samo držalac prava službenosti. ZAŠTITA STVARNIH SLUŽBENOSTI 80 . Kod svojine. Potpuno eksproprijacija poslužnog dobra. OSTALI SLUČAJEVI PRESTANKA STVARNIH SLUŽBENOSTI Propašću povlasnog dobra ili poslužnog dobra. Ako je službenost ustanovljena uz naknadu. svejedno kako je došlo do sjedinjenja. pak. Pasivno su legitimisani i vlasnik i suvlasnik poslužnog dobra. jer tačno je da održaj može da učini da izgubimo svojinu. UKIDANJE NA ZAHTEV VLASNIKA POSLUŽNOG DOBRA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati ukidanje službenosti. Službenost konstituisana pod raskidnim uslovom ostvarenjem uslova. SJEDINJENJE (KONSOLIDACIJA) Stvarna službenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslužnog dobra. u smislu da pravo svojine jednog lica sada rasterećuje suvišnog tereta. Ovo je iz sudske prakse. već je ono kvalifikovano državinom od strane trećeg. ali tu nije reč o prostom nevršenju. pa se kaže da poništenjem prava davaoca. ovo ne može da se desi.

Susedsko dobro je: • • granične nepokretnosti kada upotrebom naše nepokretnosti utičemo na neku drugu nepokretnost Susedska prava nastaju putem zakona i imamo 2 vrste: • RAZGRANIČENJA (delimitiranja) = uređenje međe između dve susedske nepokretnosti koje se graniče (npr: moj pas pobegne u susedsku nepokretnost. SUSEDSKA PRAVA – posebna grupa stvarnih prava za profesora Vodinelića. kao i držalac koji ima pravo da se koristi službenošću (plodouživalac povlasnog dobra). a ne presuda. tj. ISKORIŠĆAVANJE = da mogu da radim nešto na susedskoj parceli: o činjenje na susedovom dobru (renoviram zgradu. u stvari SUSEDSKA PRAVA. Tuženi: vlasnik poslužnog dobra ili neko 3. pa se kao može služiti DRŽAVINSKIM (posesornim) tužbama.) o zabranja činjenja mom susedu (neko mi potkopava kuću.. Ova prava postoje. KONFESORNA TUŽBA – cilj tužbe je da tuženi dopusti vršenje prava službenosti u punom obimu i zabrana daljeg onemogućavanja. lice. pa mu ja zabranim to) PREKOMERNE IMISIJE?! TU JE STALA prof. pobegne mi pas.. Tužilac: titular službenosti. VAŽNIJA SUSEDSKA PRAVA: Kako se STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI na osnovu zakona ne spominje. vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra. Ovde ide vanparnični postupak i donosi se rešenje.). susedska prava: 81 • . zaključujemo da su ZAKONSKE SLUŽBENOSTI = ograničenja. Da bi uspeo u sporu tužilac mora dokazati postojanje prava stvarne službenosti. To je pravo svakog ko je sused i ko se nađe u toj ulozi. jer time postoji mogućnost njihove zaštite i miroljubivog života suseda. ČAVOŠKI Te zakonske stvarne službenosti. pa koristim parcelu pored.Imalac stvarne službenosti je držalac prava. tj.

uz pomoć suda se može dobiti dozvola za potkresivanje. Međutim. može tražiti njihovo uklanjanje. Suded mora da bude obavešten na vreme. Vlasnik zemljišta nad koje su se nadnele grane ili u koje su prodrle žile. Drvo na međi je zajednička svojina suseda i sve moraju da rade konsenzusom. U slučaju izvođenja građevinskih radova na svom zemljištu (zidanje. Pravilo je da drvo pripada onome na čijoj zemlji je stablo. pristup radnika. Sused može zabraniti pristup na svoje zemljište. rušenje zgrade). Svojina drveta se određuje prema stablu. njome se u slučaju spora štiti već postojeće pravo Zajedničko za sva susedska prava kao ograničenja svojine je da se vrše u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanja vlasnika susedne nepokretnosti. PRAVA UPOTREBLJAVATI SUSEDNU NEPOKRETNOST Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na neki način upotrebljava susednu nepokretnost i da ovo pravo ostvaruje protiv svakodobnog vlasnika (npr: pravo da pređe na susednu nepokretnost radi kupljenja plodova koje je vetar tamo odneo. SUSEDSKA PRAVA KOJA PROIZLAZE IZ RAZGRANIČENJA NEPOKRETNOSTI Sačinjavaju ona koju su posledica razgraničenja nepokretnosti (pravo zajedničke svojine na obejktima koji se nalaze na samoj međi i prava i obaveze u vezi sa prodiranjem grana u tuđi vazdušni prostor. popravka. radi hvatanja odbegle ili zalutale životinje. sused ima pravo da koristi delove susednog zemljišta za držanje materijala. pa ako vlasnik to ne uradi. odnosno žile prešele u susedovo zemljište. 2. postavljanje skele. Slede vrste susedskih prava: 1. ako sam preda stvar. može ih sam poseći i zadržati. čak i ako bi grane prešele u susedov vazdušni prostor. tj. tj. povraćaja stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slučajno tu dospele). Ako trpi grane ima pravo na plodove koje one daju. ukoliko izaziva veliku štetu. 82 . prodiranjem žila u susedno zemljište). ili radi hvatanja odbeglog roja pčela. a ne prema žilama. ali onda nema pravo na naknadu štete koju grane svojim hladom pričinjavaju usevima. ako tako ne bi bilo dozvoljeno.• • • nastaju na osnovu samog zakona ne upisuju se u zemljišne knjige presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. Ovo samo ukoliko posao ne može da se završi bez velikih troškova.

neprijatnih mirisa. može zahtevati i zabranu aktivnosti iz koje imisije potiču. kao i naknada štete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije. Npr: stanovnici zgrada pored javnih saobraćajnica čija izgradnja je odobrena od nadležnih organa ne mogu tražiti ukidanje saobraćajnice. prašine. čađi. pa onaj ko je izložen preteranim imisijama ima određena prava: • Može zahtevati primenu određenih tehničkih sredstava kojima se imisije svode na podnošljivu meru (stavljanje raznih prečistača. otpadnih vida. izuzetno. odnosno zgrade ima pravo da zahteva obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbeđenja. 3. prigušivača.. GRANICE TOLERANCIJE. potresa. a ako je nemoguće preduzeti uspešne mere. Granica tolerancije je različito određena ZOSPO i to je granica koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike! 83 . ne može se tražiti zabrana ovih aktivnosti. Oni se moraju trpeti do određene mere. Ovo reguliše Zakon o vodama Srbije. već samo preduzimanje mera za smanjene ovih štetnih uticaja. Prekoračenjem granica tolerancije nastaje određena odgovornost EMITENTA = zagađivača. toplote.U svim ovim slučajevima sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu štete. zamenu jedne vrste goriva drugom). neutralizatora. ali imaju pravo na naknadu štete.. ako je usled buke stanovanje otežano preko podnošljive mere. • Ako se imisije ne mogu svesti na podnošljivu meru. PRAVA ZAHTEVATI OD SUSEDA DA SVOJU NEPOKRETNOST NE UPOTREBLJAVA U ODREĐENOM PRAVCU Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da zahteva od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu (npr: da na njoj ne vrši potkopavanje i druge radove kojima se ugrožava stabilnost susedovog zemljišta ili zgrade). ako imisije nastaju u obavljanju OPŠTEKORISNIH DELATNOSTI ZA KOJE JE DOBIJENA DOZVOLA. jer je to naprosto nužnost. Ovde spada i vrlo značajno pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava na način kojim se prouzrokuju prekomerne IMISIJE! Imisije su ŠTETNI UTICAJI koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima. Vlasnik ugroženog zemljišta. Vlasnik zemljišta ne može na štetu susednog zemljišta menjati pravac ili jačinu vode koja prirodno otiče preko njegovog zemljišta ili kroz njegovo zemljište. tzv. izolacionih materijala. ima pravo da zahteva obustavljanje radova. buke. • Naravno.

gde se čuva stoka. kao i nevođenje računa o nesrazmeri između koristi koja se za sebe pribavlja i štete koja se drugome prouzrokuje. 84 . sve zavisi od slučaja do slučaja i to je veliki posao za sudove. a jednako koristan za vlasnika. npr. Tada imamo pravo na naknadu štete na teret organa čiji je radnik izdao takvu dozvolu. vlasnik ima pravo da zahteva preduzimanje potrebnih mera da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište). osim u slučaju da postoji odgovarajuća negativna službenost na nepokretnosti pored. isto tako vlasnik nepokretnosti nema pravo na naknadu štete koju trpi od hladovine koju mu stvara drveće sa susedne nepokretnosti (voćnjak. Tako zloupotrebu predstavlja svako vršenje prava svojine protivno njegovom cilju ili protivno moralu. ili pomereni. 4. kao i neuzimanje u obzir da se pravo može vršiti na drugi način koji je manje štetan za suseda. PRAVA ZAHTEVATI OD VLASNIKA SUSEDNE NEPOKRETNOSTI NEKO ČINJENJE Čine ona susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje (npr: svaki od vlasnika susednih zemljišta moe zahtevati sporazumno utvrđivanje granice i postavljanje međnih znakova. sud može doneti jednokratnu pravičnu naknadu. šuma.. Npr: neprijatan miris sa đubrišta u selu.. oštećeni. ako su međni znaci uništeni. ako je u pitanju znatnija šteta. da kad postoji opasnost od rušenja zgrade zahteva preduzimanje potrebnih mera od onoga koji bi bio odgovoran za štetu. vodeći računa o svim oklonostima slučaja. Npr: dozovla nije u skladu sa urbanističkim planom. u naseljima gradskog karaktera nije moguće obezbediti da zgrade sa svake strane imaju otvoren vidik.. a drugi u industrijskoj četvrti. ili se graditelj ne drži dozvole za gradnju. s tim što je ZOSPO usvojio široku. Tako.. Jedan standard je u gradskoj četvrti za stanovanje. objektivnu koncepciju ZLOUPOTREBE PRAVA.. Ali. ali ne i u urbanim sredinama... posebno o koristi koju drveće daje vlasniku I OKOLINI. Odogovornost postoji samo ako je zgrada podignuta bez odobrenja nadležnog organa ili ako odobrenje nije poštovano. Npr: kao što se do određene mere moraju trpeti materijalne imisije. je uobičajena imisija. standardi su različiti u raznim sredinama.Dakle. a to može biti i odsustvo dovoljnog obzira prema tuđim legitimnim interesima. orahovo stablo). gde nije potrebna namera škođenja. Dakle.

VAŽNIJE STVARNE SLUŽBENOSTI: Najbrojnije i najraznovrsnije stvarne službenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora. Poštujući propise stranke mogu konstituisati svaku službenost koja zadovoljava neku potrebu povlasnog dobra, čak i onda kada nisu ispunjeni uslovi da se službenost kosntituiše sudskom odlukom. To su obično: pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe; gredu ili rog u tuđi zid uvući; prozor na tuđem zidu otvoriti; dim propuštati kroz susedov dimnjak; kišnicu sa svoje strehe na tuđe zemljište sprovoditi; tečnosti na susedovo zemljište sispati... Za njihov nastanak potreban je upis u zemlj. knjige. Službenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom (nekad odlukom upravnog organa) su nužne službenosti, jer se ustanovljavaju protiv volje vlasnika poslužnog dobra... Za sve njih se plaća naknada. Za njihov nastanak nije potreban uspis u zemlj. knjige. Najpoznatija službenost koja se ustanovljava sudskom presudom je PRAVO NUŽNOG PROLAZA. Za nju se plaća naknada, koju određuje sud srazmerno šteti koja nastaje za poslužno dobro. Druga značajna službenost je SLUŽBENOST POSTAVLJANJA VODOVA – vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati da mu se dozovoli da preko susedovog zemljišta provede vodovodne i kanalizacione cevi, električne i telefonske kablove (podzemne i
85

vazdušne), ako je postavljanje ovih vodova na drugom mestu skopčano sa nesrazmernim troškovima. Za nju se isto plaća naknada. Treća od značaja za današnjicu je ta gde se korisniku radio-difuznog prijemnika dozvoljava da na susednoj zgradi postavi antenu, a time ne ometa stanare te zgrade u prijemu radiodifuznog programa.

LIČNE SLUŽBENOSTI: Lične službenosti postoje u korist jednog određenog lica (fizičkog ili pravnog). Za razliku od stvarnih službenosti, ovde ne postoji POVLASNO DOBRO, već samo POSLUŽNO DOBRO, a sadržina službenosti se uvek sastoji u iskorišćavanju tuđe stvari. To su: plodouživanje, upotreba i pravo stanovanja. Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava, prosto služenje sa stvari 3. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist, plodove iz neke stvari 4. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari, čak i stvar uništiti (ius abusus) b. pravno
86

5. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica PLODOUŽIVANJE (užitak, uživanje, ususfructus) Ova se službenost se za PLODOUŽIVAOCA sastoji iz ovlašćenja DRŽANJA, UPOTREBE tuđe stvari i ovlašćenja KORIŠĆENJA (pribiranja plodova bez povrede suštine stvari, TJ. NEMA PRAVO NA SUPSTANCU, već samo na plod). Vlasnik stvari na kojoj postoji plodouživanje zove se GOSPODAR STVARI. Naše današnje pravo ne poznaje nijedan slučaj ZAKONSKOG PLODOUŽIVANJA. Predmet su: STVARI i PRAVA i IMOVINA. POKRETNE ili NEPOKRETNE, ali uvek NEPOTROŠNE STVARI (ove, jer ispunjavaju uslov da mogu biti upotrebljene bez promene njihove suštine). NEPRAVO PLODOUŽIVANJE - u slučaju da se plodouživanje odnosi na širu celinu (imovinu) koja obuhvata i potrošne stvari, onda plodouživanje menja svoju suštinu i pretvara se u NEPRAVO PLODOUŽIVANJE, gde potrošne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouživaoca, a on je obavezan da po prestanku plodouživanja bivšem vlasniku vrati stvari iste vrste u istoj količini i iste kakvoće, ili da plati naknadu prema vrednosti koju takve stvari imaju u vreme prestanka plodouživanja.

PLODOUŽIVAOČEVA PRAVA CIVILNE PLODOVE stiče srazmerno vremenskom trajanju plodouživanja. Ovo pravilo je interesantno samo u godini kada počinje plodouživanje i u godini kada se ono završava, jer se onda sav prihod podeli na 365 dana i srazmerno vremenu plodouživanja podeli. PLODOVE U NATURALNOM obliku stiče odvajanjem. Dakle, pravo na pribiranje plodova pripada plodouživaocu. Ovde imamo jednu vrstu ALEOTORNOSTI, jer učestalost odvajanja plodova nije uvek u jednakim, pa ni kratkim intervalima. Plodove koje je vlasnik odvojio pre nastanka i po prestanku plodouživanja ostaju u njegovoj svojini. Troškove proizvodnje plodova snosi plodouživalac.
87

2. Plodouživalac je obavezan da vlasnika odmah obavesti o oštećenjima stvari. Po prestanku plodouživanja plodouživalac je dužan da poslužnu stvar vrati vlasniku. Plodouživalac ne sme da menja namenu stvari. Ima golu svojinu dok traje plodouživanje. nema. Plodouživalac je. PRAVNI POLOŽAJ VLASNIKA STVARI: 1. Plodouživalac obligacionim pravom može dozvoliti upotrebu predmeta plodouživanja u korist drugog. jer on odgovara za stvar. Plodouživalac snosi troškove redovnog održavanja. Može je prenositi. dužan da osigura o svom trošku. 88 . čak iako je usled pohabanosti izgubila svaku upotrebnu vrednost. Plodouživalac ne može zasnivati nove stvarne službenosti na teret predmeta plodouživanja. a njemu ostaje golo plodouživanje. pretpostavlja se da je ovaj primio stvari u upotrebljivom stanju srednje kakvoće. odnosno LIBERATORNE UZUKAPIJE) da se koristi stvarnim službenostima koje postoje u korist nepokretnosti. ali i obavezu (da bi sprečio njihovo gašenje usled zastarelosti. Ak inventar nije sačinjen pre predaje stvari plodouživaocu. zaista. upropastio ili otuđio. 3. ali ne odgovara za smanjenje vrednosti koje je posledica redovne upotrebe stvari. pa se ovim gestom on ograđuje od toga da stvar nije oštetio. PLODOUŽIVAOČEVE OBAVEZE Ne sme da menja suštinu stvari. onda mora da dokaže razloge zbog koje je nema. Plodouživalac može u svakom trenutku zahtevati da se sačini inventar stvari koje su predmet plodouživanja. Ako stvari.Plodouživalac ima pravo. primenjuju se pravila o NEZVANOM VRŠENJU TUĐIH POSLOVA. kad je propisano obavezno osiguranje ili kada prema mesnim shvatanjima osiguranje nalažu pravila DOBROG UPRAVLJANJA. lica. Može je hipotekovati. prema savremenim shvatanima. a u korist vlasnika stvar od požara i drugih rizika. a vlasnik troškova izazvane starošću ili višom silom. Isto može i vlasnik. Ukoliko plodouživalac učini troškove na koje nije bio obavezan. dakle može preneti ovlašćenje upotrebe i ovlašćenje korišćenja na drugog. kao i neophodnosti vanrednih popravki na samoj stvari ili uzurpacijama od strane 3.

4. pa čak i rušenje i gradnju nove zgrade. Plodouživalac je dužan da trpi vanredne popravke. onda ij na njegov račun može izvršiti plodouživalac. pravo plodouživanja vršiti u ime plodouživaoca. 9. Ovo protiv bilo koga. vlasnik može zahtevati obezbeđenja. Vlasnik može da podiže TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI i TUŽBU ZBOG SMETANJA SVOJINE. Kod nepravog plodouživanja vlasnik može zahtevati obezbeđenja bez dokazivanja da su njegova prava u opasnosti i može odbiti predaju stvari dok mu obezbeđenja ne budu pružena. Može da je optereti novim službenostima. kao i državinske tužbe. Ako se vlasnik odrekne službenosti. knjige ili predaja za pokretne stvari. testamenta održajem – analogno sticanju prava svojine održajem. PRESTANAKA PLODOUŽIVANJA Prestaje: 89 . to se aktivira tek kada prestane plodouživanje. stvar mu se ne zahtev vlasnika može oduzeti i poveriti upravitelju koga sud odredi (to može biti i vlasnik). koji će uz odbitak troškova upravljanja. 6. ZAŠTITA PLODOUŽIVANJA U slučaju povrede prava plodouživanja plodouživalac može upotrebiti PETITOTRNE TUŽBE ZA POVRAĆAJ i PRESTANAK SMETANJA i POSESORNE TUŽBE (jer je držalac prava). NASTANAK PLODOUŽIVANJA Nastaje na osnovu: • • • ugovora – pismena forma i upis u zemlj. 8. Ukoliko postoji bojazan da mu po prestanku plodouživanja stvar neće biti vraćane kako treba. ali se one aktiviraju kada prestane plodouživanje. a ako ne uradi. Ako plodouživalac ne pruži obezbeđenja. Vanredne popravke snosi vlasnik. 5. 7.

Prestaje ugovorom između vlasnika i plodouživaoca. 90 . Plodouživanje prestaje zastarelošću. U slučaju delimične propasti stvari. Ono je neka vrsta deminutiva plodouživanja. Sve koristi preko toga pripadaju vlasniku. 9. Ovo je LIBERATORNA UZUKAPIJA = nevršenje plodouživanja koje je kvalifikovano vršenjem pune faktičke vlasti od strane vlasnika. 6. Plodouživaočeva odluka da se odrekne plodouživanja može ležati u tome što je plodouživanje postalo nerentabilno. ali u granicama svojih ličnih potreba i potreba članova svoje porodice. usled nevršenja koje nije praćeno punom faktičkom vlašću od strane vlasnika. a ako dođe do potpune propasti usled više sile prestaje. bez narušavanja suštine same stvari. tako i do lica na koje su preneta ovlašćenja vršenja plodouživanja: zakupac. a ovo važi i za eskproprijaciju. poloduživanje se produžava na preostalom delu. Odricanjem plodouživaoca. Plodouživanje prestaje ako se vlasnik poslužnog dobra protivi vršenju plodouživanja. PRAVO UPOTREBE Ovo je lična službenost čiji imalac – UZUAR je ovlašćen da tuđu stvar upotrebljava i koristi (pribira plodove sa nje). plodouživanje se gasi. jer ako postane samo vlasnik dela stvari. Ona pretpostavlja potpuno odsustvo uživanja stvari kako od plodouživaoca. a po drugima prestaje.1. a plodouživalac svoje pravo ne vrši uzastopno 3 godine. a koje ima da se gola svojina pretvara u punu svojinu. Ukoliko je stvar bila osigurana. na iznosu koji je isplaćen na ime naknade štete. 4. Plodouživaočevi poverioci mogu zahtevati poništenje odricanja koje izvršeno na njihovu štetu. 2. tj. tj. Nastaje i prestaje kao i pravo plodouživanja. 8. onda se plodouživanej nastavlja. U slučaju da stvar vlasnik. veliki teret za njega. plodouživanje se produžava na sumi osiguranja. poslugoprimac. dok neki zakonici to ograničavaju na određeni dugi rok. ipak obnovi sasvim. 7. Plodouživanje za pravno lice traje isto koliko i traje to pravno lice. 3. U slučaju da plodouživalac umre pre isteka toga vremena. 5. Prestaje potpunom konsolidacijom u smislu plodouživalac postane vlasnik stvari. Protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na određeno vreme. plodouživanje se nastavlja u pogledu ostalog dela stvari. tj.

Imalac prava stanovanja može primiti na stan članove svoje porodice.PRAVO STANOVANJA Ovo je lična službenost koja se sastoji u ovlašćenju da se u svrhu stanovanja UPOTREBLJAVA tuđa stambena zgrada ili stan kao posebni deo zgrade. ni njegovo vršenje ne mogu preneti na drugoga. 91 . Isključuju se svi plodovi. Pravo stanovanja. kao i lica koja su mu potrebna za vođenje domaćinstva. Nastaje i prestaje po pravilima PLODOUŽIVANJA.

Ostaje u državini dužnika. Kod ovog nije važan pristanak dužnika. ne može KONSTITUTUM POSESORIJUM – da zalogodavac preda stvar zalogoprimcu. Zalaganje nepokretnosti postiže se tako što se založno pravo upisuje u javne knjige (zemljišne kod nas). pre ostalih poverilaca. ZALOŽNO PRAVO delimo na: • Založno pravo na pokretnim stvarima (RUČNA ZALOGA) – a. Naravno. Ovde imamo izuzetak kod pokretnih stvari koje se ne zalažu predajom u ruke poveriocu. a da ovaj odmah vrati zalogodavcu stvar. zalaganje stoke. UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – ugovor je ovde TITULUS. bilo kroz ugovor. b. Sudsko založno pravo.. zalaganje alata i opreme. Do tog trenutka prema TITULUSU. poverilac ima prema dužniku samo pravo potraživanja. ovde je važan pristanak dužnika. ako dužnik ne ispuni obavezu do dospelosti. Savremeno pravo poznaje još slučajeva kada se zalažu pokretne stvari kod kojih ne dolazi do predaje državine. već se zaloga upisuje u razne vrste javnog registra (zalaganje robe umagacinu. koji je ovde predaja stvari (fizička. tek tada se stiče založno pravo na stvari.ZALOŽNO PRAVO Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari. ali mogu i druge vrste. • Ugovorno založno pravo = založno pravo na osnovu pravnog posla. b.) • Založno pravo na nepokretnim stvarima (HIPOTEKA) – a. a MODUS je upis založnog prava u javne knjige (odstupanje od ovoga pravila postoji samo kod zakonske hipoteke gde upis nije potreban). Ovde se pravni osnov sastoji u jasno izraženoj volji dužnika. Ugovor je TITULUS za pribavljanje založnog prava. zalaganje robe u skladištu. Dakle.. c. bilo testamentom. na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari. Zalaganje pokretne stvari postiže se predajom stvari poveriocu u državinu. nego se založno pravo upisuje u javne registre na sličan način kao kod nepokretnosti. uz ugovornu odredbu da će založno pravo i dalje postojati). a potreban je i MODUS. Kod nas se ovako zalažu brodovi i vazduhoplovi. 92 . • UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – sam za sebe ugovor o zalozi ne stvara založno pravo kao stvarno pravo.

***Znamo da pravo svojine i pravo službenosti na nepokretnim stvarima mogu postojati i u nesavršenom obliku i bez zemljišnih knjiga (tzv. U izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava u zemljišnoj knjizi u teretnom listu. lice ili ako su jako vredne stavljaju se u sudski depozit. ako sud na predlog poverioca ne odluči drugačije. Ako postoji više poverilaca. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – stiče se upisom u javne knjige (MODUS = način sticanja). sakrije. predložio prinudno izvršenje (predaje ovde nema.). a ako je u istom danu. te je poverilac na osnovu PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE = TITULUS. Sudska odluka. Sudska zaloga se ne pribavlja predajom. niti je mogao znati za postojanje sudskog založnog prava). Ako je otuđi. 93 . Popisane stvari čuva poverilac. Ovo je nepovoljno za poverioca. Međutim. baš kao i ugovor (pravni posao) predstavlja TITULUS. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – ono se stiče popisom (MODUS) stvari u IZVRŠNOM SUDSKOM POSTUPKU. unušti. znači da je potraživanje IZVRŠIVO! Na osnovu toga poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svojih potraživanja protiv svakog 3. onda svi imaju isti red prvenstva. carina. jer dužnik ne želi da preda stvari). jer može se dogoditi da ovaj stvar otuđi.. novčanih kazni izrečenih prekršaja. lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti. pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko založno pravo mogu ostati i kod dužnika. ukoliko pribavilac jeste savestan (nije znao. 3. a ako su svi istoga dana. onda prema tome čiji je predlog za izvršenje stigao ranije. on stiče svojinu i ima prednosti u odnosu na imaoca sudskog založnog prava. vanknjižna svojina ili vankjnižne službenosti). red prvenstva među založnim pravima određuje se prema danu kada je izvršen popis. Sudska zaloga nastaje u POSTUPKU IZVRŠENJA protiv dužnika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti. Ova sva pravila sudskog založnog prava se primenjuju i na PRINUDNO ZALOŽNO PRAVO U IZVRŠNOM POSTPUKU koji sprovode upravni organi (npr: u postupku prinudne naplate poreza..

NAČELO OFICIJELNOSTI pri realizovanju potraživanja obezbeđenog založnim pravom. osnov založnog prava prestaje i založni poverilac mora vratiti založenu stvar ili ako je u pitanju hipoteka – pristati na ispisivanje. založno pravo može postojati samo ako postoji PUNOVAŽNO POTRAŽIVANJE čiju isplatu obezbeđuje! Iz ovoga razloga ako je potraživanje nastalo iz pravnog posla koji je ništav ili rušljiv (koji je poništen). razlikuje od ostalih načina prestanka obligacije po tome što se dužnikova obaveza ne gasi u potpunosti. Dakle. Od ovoga imamo nekoliko odstupanja: • Kod hipoteke – ovde založno pravo obezbeđuje potraživanje koje još ne postoji. kada protekne rok zastarelosti poverilac se ne može namiriti od dužnika prinudnim putem. Zastarelost se. Kod zastarelosti potraživanja – prema opštim pravilima. založno pravo i obligacija i 94 • . a ne pravo. inače. već postaje prirodna obligacija. ali ako je potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom ili hipotekom.NAČELA ZALOŽNOG PRAVA I na RUČNU ZALOGU i na HIPOTEKU se primenjuju neka opšta pravila koja su zajednička za te obe vrste založnog prava: NAČELO AKCESORNOSTI. ni založno pravo ne može postojati. Založno pravo prestaje i sa drugim uobičajenim slučajevima prestanka potraživanja. Ako dužnik isplati obavezu. NAČELO SPECIJALNOSTI i NAČELO NEDELJIVOSTI. jer tu zastareva PRAVOZAŠTITNI ZAHTEV. NAČELO AKCESORNOSTI – znači da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava. tj. Ovde da je načelo akceosrnosti dosledno sprovedeno. ili potraživanje koje možda neće nastati. poverilac se i pored toga što je rok zastarelosti istekao može namiriti. pa dužnik može zahtevati brisanje hipoteke ili povraćaj stvari predate u zalogu. Založno pravo je sporedno pravo i zavisi od postojanja jednog OBLIGACIONOG PRAVA. založno pravo bi prestajlo usled zastarelosti potraživanja.

kao obezbeđenje. kada ovako nešto ugovorimo u trenutku dospelosti dužnikove obaveze. NAČELO OFICIJELNOSTI – založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem. npr: prodao stvar koju ima u državini. jer on neće moći da se namiri iz imovinske mase dužnika. • Tzv. U slučaju da je vrednost stvari nedovoljna. Ovo se kod nas može destiti samo usled KONSOLIDACIJE. pogoditi založnog poverioca. Založni poverilac da bi realizovao svoje potraživanje. Dakle. jer je ono PRESTALO DA POSTOJI! Sada. Ovo se može desiti ako: o hipotekarni poverilac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti ili obrnuto hipotekarni poverilac kupi hipotekovanu nepokretnost sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu o o U svim slučajevima hipoteka još uvek postoji.dalje postoje. u kakvoj se nalazio U TRENUTKU ZAKLJUČENJA UGOVORA O ZAJMU I ZALOZI. Pa. on može poveriocu dati. posledica zastarelosti će. SVOJINSKA HIPOTEKA – ovo je kada sopstvenik nepokretnosti stekne pravo hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti. zabranjena je LEX KOMISORIJA – koja govori o tome da će založena stvar automatski preći u svojinu založnog poverioca. on može prepustiti stvar poveriocu u svojinu. ne sme to učiniti sam. samo založno pravo ne zavisi od toga da li se potraživanje može ostvariti prinudnim putem. ali po ceni koja će biti utvrđena u pregovorima između njega i poverioca. 95 . jer je za njen prestanak potrebno da bude ispisana iz javnih knjiga. mora da se obrati sudu i zatraži javnu prodaju! TO JE JEDINI NAČIN!!! Dakle. ako sopstvenik nepokretnosti hoće da traži novi kredit. onda može. ipak. tako što bi. ovakvu NEUGAŠENU SVOJINSKU HIPOTEKU i ustupiti mu založno pravo na nepokretnosti. JER DUŽNIK NIJE VIŠE U ONAKO NEPOVOLJNOJ SITUACIJI U ODNOSU NA POVERIOCA (što je i razlog zabrane lex komisorije). Međutim. sjedinjenja svojstva HIPOTEKARNOG POVERIOCA i SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI. hipoteka sada postoji ukorist lica koje je ujedno i sopstvenik nepokretnosti i sada više NE OBEZBEĐUJE POTRAŽIVANJE. tj. Samo. ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

treba da bude naveden pravni posao ili drugi izvor iz koga je potraživanje nastalo. mada je određen najviši iznos koji potraživanje ne može premašiti. iako potraživanje još nije nastalo. Npr: o Kada neko lice da neku svoju stvar kao obezbeđenje za obavezu koja može. već prvo idu obični poverioci. Primenjuje se i na ručnu zalogu i na hipoteku. Založno pravo ovde nastaje u trenutku predaje založene stvari poveriocu. onda založno pravo služi za obezbeđenje i ovih docnije nastalih potraživanja. Zato. treba da bude određeno koje potraživanje je obezbeđeno založnim pravom. ODSTUPANJE OD NAČELA SPECIJALNOSTI: • PRVO ODSTUPANJE . NAČELO SPECIJALNOSTI Treba precizno odrediti i POTRAŽIVANJE založnog poverioca i STVAR na koju se zaloga odnosi (jer zaloga ne može postojati na svim stvarima zalogodavca).odstupanje od načela je u tome što potraživanje nije potpuno određeno. a pre namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom. lica kojima se zalogodavac obraća za nove zajmove. Dakle.založnim pravom se može obezbediti i USLOVNO ili BUDUĆE POTRAŽIVANJE. kauciona zaloga).ovo drugo odstupanje od specijalnosti predviđeno je samo za založno pravo na pokretnim stvarima – ručna zaloga. KAUCIONA I KREDITNA HIPOTEKA . Potraživanje OBIČNOG POVERIOCA se odnosi na celu imovinsku masu dužnika. tj. ali i pored toga nije siguran da će moći da se naplati. • DRUGO ODSTUPANJE . o Založnim pravom se može obezbediti odobreni kredit. iako svi iznosi još nisu iskorišćeni (kreditna zaloga). nego namirenju svih poverilaca. založni poverilac u odnosu na ostale dužnikove stvari nema prvenstvo prilikom namirenja. sa kamatama. mogu saznati koliko je zalogodavac zadužen i koliko je obezbeđenje na koje mogu da računaju. kao i označen tačan iznos potraživanja. Šta znači „ODREĐENO POTRAŽIVANJE“? Ako jedan poverilac ima više potraživanja prema istom dužniku. zalogoprimac stekao još neka potraživanja iz ugovora zaključenih sa zalogodavcem.Ako je poveriočev predlog manje povoljan. jer na taj način 3. jer nijedna stvar nije namenjena samo njegovom. u kome su zaštićeni i dužnikovi interesi. 96 . Ako je posle zaključenja ugovora o zalozi. ali ne mora nastati – jedno lice uzme u zakup čamac na moru i ostavi sat u zalogu za slučaj da prouzrokuje štetu prilikom vožnje (tzv. JAVNA PRODAJA. dužniku još uvek ostaje mogućnost da ga odbije i da se osloni na redovan zakonski postupak namirenja.

• KAUCIONA HIPOTEKA – postoji kada se u zemlj. Međutim. NAČELO NEDELJIVOSTI – ovo znači da cela založena stvar obezbeđuje celo potraživanje. Isto važi i ako dođe do SUSVOJINE! Načelo nedeljivosti je opravdano. jer treba da utiče na dužnika da isplati celu obavezu. Imamo izuzetak: kada je u zalogu data izvesna svota novca. koja je založena poveriocu. u zemljišne knjige se mogu upisati kauciona i kreditna hipoteka. ali ne mora nastati. sve dok potraživanje ne bude u potpunosti namireno! Dakle. ukoliko vlasnica nepokretnosti bude imala poslovne gubitke. kod kojih iznos potraživanja nije potpuno određen. a uz iznos glavnog potraživanja se upisuje i visina kamate. poverilac zadržava založno pravo i posle delimičnog namirenja potraživanja.U načelu hipoteka se može upisati u zemljišne knjige samo u pogledu novčane svote. Npr: hipoteka je bila upisana na nepokretnosti radi obezbeđenja eventualnih potraživanja opštine. založno pravo postoji i dalje i opterećuje sve delove stvari. Založena stvar u celini služi za namirenje potraživanja. knjige upisuje založno pravo za potraživanje koje može. knjige za obezbeđenje celog potraživanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita. • U oba slučaja se u zemlj. sve dok dužnik ne isplati ceo dug. iako svi iznosi odobrenog kredita još nisu iskorišćeni. 97 . knjige upisuje najviši iznos do koga založno pravo obezbeđuje ovakva potraživanja. brojčano određene. pa ako dođe do fizičke deobe založene stvari. Dužnik u slučaju delimične isplate duga ima pravo da zahteva vraćanje srazmernog dela novčane sume. KREDITNA HIPOTEKA – se upisuje u zemlj.

sa i bez svedoka. 98 . ili u obavezi zalogoprimca (iz ugovora o kreditu) da kreditira zalogodavca. a zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi. pismeno.RUČNA ZALOGA = ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA ZASNIVANJE: Založno pravo na pok. uz učešće državnog organa ili ne). a može i sudskom odlukom. OSNOV se može sastojati u onome što je zalogodavac već dobio od zalogoprimca kao zajam. Ugovor o založnom pravu je posmatran kao KONSENSUALAN (Neformalni = konsensulani pravni poslovi – su oni kod kojih volja može biti izjavljena na bilo koji način: izričito. Zato OSNOV = KAUZA obaveze zalogodavca leži izvan ugovora o zalozi. prećutno. Iz UGOVORA O ZALOZI nastaje obaveza za dužnika da preda stvar zalogoprimcu. usmeno. stvari se najčešće zasniva ugovorom.

dobri običaji). ZOO predviđa kod Ugovora o zalozi i pravo zalogoprimca na dopunu zaloge u slučaju kada založena stvar ima materijalne ili pravne nedostatke. subjektivna i objektivna nemogućnost). javni poredak i dobri običaji). Nedopštenost osnova i njegovo odsustvo imaju za posledicu ništavost ugovora. onda sve ovo može ličiti na TERETAN UGOVOR (Teretni pravni poslovi – su oni kod kojih se daje neka naknada za ono što se dobija: kuporpodaja. teretnih ugovora osnov obaveze jedne strane je u obavezi druge strane – npr. moguć. Praviti razliku između Osnova i Pobude. (prinudni propisi. Osnov mora biti dopušten (prinudni propisi. trampa. kod više različitih ugovora o prodaji osnov je uvek isti. npr. ***Predmet     odgovor na pitanje na šta se dužnik obavezuje ? može biti davanje.     ZALOŽNOPRAVNI ODNOS Uspostavlja se između ZALOGORPIMCA i ZALOGODAVCA. dopušten. javni poredak. ugovor mora biti: • • •  ***Osnov (kauza)    odgovor na pitanje zašto se dužnik obavezuje? Osnov nije ekonomski cilj već pravni cilj obavezivanja. Kod dobročinih ugovora. Svaki ugovorna obaveza mora imati osnov.Ako se oba ugovora posmatraju u jedinstvu: kao ugovor o zajmu. ja se kao zakupodavac obavezujem da predam stan u zakup. zato što se druga strana obavezuje da plaća odgovarajuću zakupninu. Kod dvostrano obavezujućih. (pravna i faktička nemogućnost. Sankcija je ništavost. više predmeta u jednom ugovoru.ja pristajem da se na ručun moje imovine poveća imovina mog poklonoprimca. a pobude mogu biti potpuno različite. namera da se nekom nešto učini besplatno. 99 . nečinjenje i trpljenje. zajam sa kamatom). osnov je želja. povezan sa ugovorom o zalozi. činjenje. Zalogorpimac = založni poverilac je lice koje ima potraživanje koje je obezbeđeno zalogom. zakup. određen / odrediv.

Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu i to je najčešće dužnik iz obligacionopravnog odnosa sa poveriocem. licima. ako dužnik ne plati dug po dospelosti. To se ništi tužbom vlasnika založene stvari i stvar se njemu vraća. ali tada založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) sa ostalim suvlasnicima stvar mora biti određena najčešće je to individualno određena i nepotrošna stvar ako je stvar određena po rodu. OBJEKT RUČNE ZALOGE: • • svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu suvlasnički udeo. ali će se ovaj namiriti iz njegove stvari. U tom slučaju postoje na pasivnoj strani dva lica: jedno lice je dužnik i ono odgovara za isplatu duga založnom poveriocu celom svojom imovinskom masom. ali i krivično.PRAVO POTRAŽIVANJA PREMA DUŽNIKU je obligacionopravnog karaktera i glavno je pravo koje poverilac ima. lice koje je založilo tuđu stvar odgovara za štetu sopstveniku stvari. Događa se da stvar založi lice koje nije dužnik založnog poverioca. Ne može se dati tuđa stvar u zalogu. 100 . U ovom slučaju.TEK u trenutku predaje zalogoprimac stiče založno pravo i to pravo može da SUPROTSTAVI svim 3. a drugo lice je zalogodavac i ono ništa ne duguje založnom poveriocu. iako mu je stvar predalo lice koje nije imalo pravo da raspolaže sa stvari. e tada stiče založno pravo na stvari i može ga suprotstaviti i pravom vlasniku. onda se individualizuje novac može biti predmet zaloge i to kada se određena suma izdvoji • • • • PRAVA ZALOGOPRIMCA: PRVO PRAVO ZALOGOPRIMCA . Ovde imamo izuzetak da poverilac može steći založno pravo. Potrebno je da je ZALOGOPRIMAC savestan i da su ispunjeni svi uslovi za sticanje svojine od nevlasnika.

Založno pravo upereno na stvar – ovo založno pravo je sporedno, jer zavisi od glavnog prava i služi za obezbeđenje potraživanja. Sudbina mu zavisi od glavnog prava. Ovo obezbeđenje ima svoju posebnu vrednost - vrednost založnog prava je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali, tj. obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se uopšte ne mogu naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze (promene mu se imovinske prilike, nešto se dogodi...). To je ujedno i kraj njegovog založnog prava. Sva ostala zalogoprimčeva prava služe ostvarenju ovoga prava. Zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika, kojom će zahtevati isplatu duga. Pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaze isplata duga, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava. Na osnovu te odluke zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postpupku radi namirenja. Ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju, nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni. Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud može odlučiti da se cena utvrdi procenom stručnjaka. U slučaju prodaje poverilac stvar može, ako hoće, zadržati za sebe po toj ceni. Zalogoprimac ima pravo, da iz cene naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove za čuvanje založene stvari, kao i svoje troškove koje je imao oko realizovanja potraživanja. On se iz stvari namiruje bez obzira na zastarelost GLAVNOG potraživanja, dok ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti iz imovinske mase, niti iz založene stvari. DRUGO PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO PRVENSTVA: •

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zaloežne stvari pre ostalih poverilaca. Zalogoprimac je ispred svih založnih poverilaca koji su založno pravo stekli posle njega i ispred svih običnih poverilaca. Red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema pravilu PRIOR TEMPORE, POTIOR JURE. Dakle, prema vremenu kada su nastala njihova založna prava, s tim da podsećamo na to da je tu važan MODUS koji se ogleda u predaji stvari, a ne ko je pre napravio ugovor o potraživanju.

101

TREĆE PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO NA DRŽAVINU: • • Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari. Kada zalogodavac preda stvar u zalogu zalogoprimcu, onda obojica imaju državinu na založenoj stvari. Zalogoprimac ima neposrednu državinu prava, a zalogodavac posrednu državinu stvari. Zato obojica mogu da podnose državinske tužbe protiv 3. lica, a u međusobnom odnosima, takođe imaju obojica državinsku zaštitu. Poverilac stiče založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar, a gubi ga kada mu prestane državina i ponovo se uspostavlja kada vrati državinu. Državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge. Nije potrebno da pokretna stvar bude predata zalogoprimcu, jer je dovoljno je da se ona NE NALAZI u rukama zalogodavca. Zato možemo da govorimo i o POSREDNOJ državini zalogoprimca:
o

Ovo se može desiti u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari. Dakle, postoji ručna zaloga i u slučaju kada je stvar već nekome založena. Tada samo prvi zalogoprimac ima stvar u neposrednoj državini, a drugi zalogoprimci imaju samo posrednu državinu. Državina ovog drugog zalogoprimca se sastoji u tome što je zalogodavac pismeno obavestio prvog zalogoprimca o zaključenju drugog ugovora o zalozi i naložio mu, da kada mu bude isplatio potraživanje, založenu stvar preda drugom zalogoprimcu. Založno pravo kod posrednog držanja založene stvari zasniva se na obaveštenju i nalogu koje je zalogodavac dao prvom poveriocu. OBAVEŠTENJE i NALOG ZAMENJUJU PREDAJU U DRŽAVINU, tj. MODUS. Zalogoprimac ima posrednu državinu u još jednom slučaju – kada se oduzima stvar od zalogoprimca zbog toga što je nije čuvao kako treba ili što ju je upotrebio bez dozvole zalogodavca, ili što ju je dao drugom na upotrebu i uopšte što je sa njom postupao protivno ugovoru. Sud će na zahtev zalogodavca narediti da se založena stvar preda nekom trećem licu da je drži za zalogoprimca.

o

Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari sa 3. licem (kada je založen suvlasnički deo auta, pa zalogoprimac drži stvar zajedno sa ostalim suvlasnicima). Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari i sa zalogodavcem, ali je tada potrebno da zalogodavac ne dobije mogućnost da raspolaže sa stvari bez odobrenja zalogoprimca, inače bi to moglo dovesti u pitanje zalogoprimčevu sudržavinu, a time i založno pravo (ZOO: ugovarači se mogu sporazumeti da zajednički čuvaju stvar).

102

ČETVRTO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA UPOTREBU I PRAVO PRIBIRANJE PLODOVA SA STVARI Zalogoprimac ne sme da: • •

upotrebljava preda drugome na upotrebu dati u podzalogu bez dozvole zalogodavca

U slučaju da učini nešto od ove tri stvari koje ne sme, dužan je da naknadi štetu koja je slučajno nastala (za šta inače ne odgovara). Uz to, zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca. ODSTUPANJE Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava založenu stvar je dispozitivnog karaktera, tj. oni to mogu dogovoriti. Ovo se naziva ANTIHREZA! U slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebljava stvar (npr: vozi se založenim autom), koristi postignute upotrebom stvari se odbijaju od vrednosti potraživanja i to prvo od troškova (na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo), zatim od dugovane kamate i onda od glavnice. Zalogoprimac ima pravo da pribira plodove. Ovo se isto naziva ANTIHREZA! Ovo je rešenje povoljno i za zalogodavca, jer se iznos njegovog dugovanja smanjuje. Zalogoprimac je dužan da od prihoda od plodova odbije troškove na čiju naknadu ima pravo, zatim od kamate i od glavnice. Ovo je isto dispozitivno pravilo. PETO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA DOPUNU ZALOGE Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak i to samo ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja, a to u ili u trenutku predaje ili u trenutku kada zalogodavac
103

on može zahtevati njen povraćaj. zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu.PRAVO SLEDOVANJA Ukoliko stvar bude oduzeta zalogoprimcu. nema nikakav osnov na državinu 2. Zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar u državinu samo ako tuženi: 1. onda davanje stvari u zalogu predstavlja naknadu za to što zalogodavac dobija novac na zajam. ili krivicom trećeg lica.pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem. ali kad se ima u vidu da se ugovor o zalozi zaključuje radi obezbeđenja potraživanja iz nekog drugog ugovora. ŠESTO PRAVO ZALOGORPIMCA . ***Ugovor o zalozi posmatran sam za sebe nije teretan ugovor. Ako založena stvar propadne usled više sile. Najpre mu stoje na raspolaganju državinske tužbe i samozaštita. Zalogoprimac ima i posebnu PETITORNU TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI (vindikacio pignoris). ima slabiji pravni osnov od zalogprimca 104 .

Zato se govori o teretnosti ovog posla! 105 . Ako zalogoprimac ne čuva zloženu stvar kako treba. zalogodavac može zahtevati od suda da stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom 3. Međutim. OBAVEZA UZDRŽAVANJA OD UPOTREBE (objašnjeno u pravima zalogoprimca) OBAVEZA VRAĆANJA ZALOŽENE STVARI PRAVA I OBAVEZE ZALOGODAVCA Iz ugovora o zalozi nastaju uzajamna prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca.OBAVEZE ZALOGOPRIMCA OBAVEZA ČUVANJA ZALOŽENE STVARI – zalogoprimac ima obavezu čuvanja založene stvari sa pažnjom dobrog domaćina (tj. Posebno navodimo – u trenutku zaključenja ugovora o zalozi. što podrazumeva viši stepen stepen pažnje prema založenoj stvari. Ono što je pravo zalogoprimca. To je jedina obaveza koja nastaje u času zaključenja ugovora o zalozi. Zalogoprimac do predaje još nema nikakvu obavezu. pažnjom brižljivog i urednog čoveka). moguće je da naspram obaveze zalogodavca da preda stvar u zalogu. stoji obaveza zalogoprimca iz ugovora o kreditu koja se sastoji u predaji ili stavljanju na raspolaganje određene svote novca. predstavlja obavezu zalogodavca i obrnuto. nego što uobičajeno pokazuje prema svojim stvarima. nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u državinu zalogoprimcu. licu na čuvanje.

lica i zato bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne može predati prijemniku. lice svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu. Dovoljno je samo da bude obavešten o tome. Uskraćujući ovaj pristanak za predaju stvari. jer se njegov pristanak ne traži. lice postaje poverilac u odnosu na zalogodavca. Prijemnik ima posrednu državinu. od zalogodavčevog pristanka zavisi samo da li će prijemnik potraživanja dobiti založenu stvar u neposrednu državinu. založena stvar ostaće u rukama ustupioca da je čuva za prijemnika. a ustupilac prestaje da bude zalogoprimac. Zato zalogoprimac može preneti na 3. ali se može USTUPITI POTRAŽIVANJE OBEZBEĐENO ZALOGOM (kao i svako potraživanje).PRENOS ZALOŽNOG PRAVA I PODZALOGA USTUPANJE POTRAŽIVANJA OBEZBEĐENOG ZALOŽNIM PRAVOM = PRENOS ZALOŽNOG PRAVA Založno se pravo samo po sebi ne može prenositi. Zalogodavac ne može sprečiti ustupanje prava potraživanja. Ako ne pristane. zalogodavac ne može sprečiti prenos založnog prava. 3. Tada. Međutim. lice prelazi i založno pravo kao akcesorno pravo. 106 . zalogodavac se može suprotstaviti tome da založena stvar dođe u ruke 3. zajedno sa potraživanjem na 3. stiče i založno pravo. Dakle.

licu – znači da može njime u potpunosti da raspolaže.PODZALOŽNO PRAVO = PODZALOGA Kao što se uopšte potraživanja mogu založiti. a zalaganje potraživanja prati i založno pravo koje ga obezbeđuje. zalaganje potraživanja (obezbeđenog zalogom) povlači za sobom i predaju založene stvari u neposrednu državinu zalogoprimčevom poveriocu. 2. može se založiti i potraživanje obezbeđeno zalogom. može i manje“. onda po principu „ko može više. zalogoprimac može založiti svoje potraživanje obezbeđeno zalogom. jer to predstavlja samo delimično raspolaganje. Ovde. dok će neposrednu državinu imati i dalje zalogoprimac. Prvi – kada zalogodavac dozvoli da se založena stvar dalje založi. Ukoliko založni poverilac svoje potraživanje može DA USTUPI 3. Iako je zalogodavac uskratio dozvolu. zalogoprimac će čuvati stvar za obojicu: za sebe i za svog poverioca = podzalogoprimca! ISPLATA POTRAŽIVANJA KOJE JE DATO U PODZALOGU – zavisi od toga da li je zalogodavac pristao na podzalaganje! 107 . Dakle. Međutim. Iz ova dva slede dva slučaja: 1. ima pravo i svoje potraživanje obezbeđeno zalogom DA ZALOŽI. ali će na založenoj stvari imati posrednu državinu. Zalogoprimac ne može da preda založenu stvar u zalogu trećem licu bez dozvole zalogodavca. Podzalogoprimac će steći založno pravo kao i u slučaju ustupanja potraživanja. Drugi – kada zalogodavac uskrati dozvolu da se založena stvar dalje založi. zalaganje potraživanja obezbeđenog zalogom povlači za sobom i založno pravo kao akcesorno pravo! Kod nas – zalogoprimac ima pravo da založi svoje potraživanje obezbeđeno zalogom trećem licu bez pristanka zalogodavca.

kako je zbog odbijanja zalogodavca (lica B) da dozvoli podzalaganje. Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom. založena stvar ostala u rukama podzalogodavca (lica A). PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA • 1. zalogodavac (lice B) bi kao i svaki drugi dužnik (a posle obaveštenja o podzalaganju) trebalo da dugovani iznos isplati. podzalogodavcu (licu A). nego onemo kome je potraživanje založeno. 8. a podzalogodavca (lice A) samo da obavesti o isplati. Zašto ovo? Prema pravilima o zalaganju potraživanja. 3. 6. Međutim. jer bi moglo da se dogodi da (ako podzalogodavac ne plati dug podzalogoprimcu) podzalogoprimac neće da mu vrati stvar. pa da bi to izbegao i time izbegao sporove oko toga. Ako je potraživanje ZASTARELO. moglo bi se dogoditi da ovaj odbije da mu stvar vrati. ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom. zalogodavac treba da položi isplatu sudu. Konfuzija (sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu). jer zalogodavcu (licu B) ne bi vredelo da dug isplati svome poveriocu = podzalogodavcu (tj. Propast založene stvari. licu A). Konsolidacija (kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari). Javna prodaja založene stvari. poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari. 2. tj. 108 . a to je u ovome slučaju podzalogoprimac (lice C). ne svom poveriocu. 7. Protek roka. Odricanje zalogoprimca od založenog prava. Ako nije dao dozvolu – zalogodavac treba da dugovani iznos u trenutku dospelosti položi u sud. 4. 5.• Ako je dao dozvolu – zalogodavac (lice B) treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu (licu C).

Ovim ugovorom zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese neko svoje potraživanje.ZALOŽNO PRAVO NA PRAVIMA ZALAGANJE POTRAŽIVANJA Poverilac može obezbediti svoje potraživanje od dužnika i na taj način što će mu dužnik umesto STVARI. radi obezbeđenja. Kao i prilikom zalaganja pokretnih stvari. To potraživanje zalogoprimac može naplatatiti ako mu zalogodavac po dospelosti ne isplati dug. 109 . jer je potreban NAČIN PRIBAVLJANJA založnog prava (modus). U zalogu se mogu dati sva potraživanja. koje ima prema 3. osim onih koja su neprenosiva. licu. Kod zalaganja potraživanja postoje tri lica: • • • zalogoprimac (založni poverilac) zalogodavac (koji je dužnik zalogoprimcu i istovremeno poverilac potraživanja koje se zalaže) dužnik (iz založenog potraživanja) Ugovor o zalozi nije dovoljan za zalaganje potraživanja. za zalaganje potraživanje je potreban UGOVOR O ZALOZI između zalogodavca i zalogoprimca. založiti neko SVOJE (dužnikovo) POTRAŽIVANJE.

da bi prekinuo tok zastarelosti. a ne samo iz založenog potraživanja (npr: ako zalogoprimčeve potraživanje dospe mnogo ranije nego zalogodavčevo potraživanje prema dužniku). 2. Ako on to. jer se ovde govori i o dužnostima. 110 • • . Može podneti tužbu protiv dužnika. biće odgovoran zalogodavcu za štetu koju ovaj usled toga pretrpi. pobijati pravne radnje dužnika u slučaju njegove insolventnosti. Ovlašćen je da preduzima mere koju su potrebne za očuvanje založenog potraživanja. Ukoliko založeno potraživanje daje pravo na kamate ili druga povremena potraživanja. ali dužan je da ih pribira. Zalogoprimac ima i svoje potraživanje prema zalogodavcu i može se namiriti iz zalogodavčeve imovinske mase. ne može više punovažno isplatiti svom poveriocu – zalogodavcu. zalogoprimac ima pravo. Potraživanje sadržano u hartiji na donosioca zalaže se prostom predajom hartije. sve da bi se naglasilo kako zalogoprimac te dužnosti ne vrši samo u svom interesu. vrši se založnim indosamentom + predaja hartije zalogoprimcu. U slučaju da zalogoprimac propusti te dužnosti. nego i u interesu zalogodavca. ipak. može prihvatiti dužnikovu izjavu o priznanju duga. Posledica ovoga obaveštavanja sastoji se u tome što dužnik. Potraživanje sadržano u hartijama po naredbi. od časa kada je obavešten o ugovoru o zalozi. a ne samo o pravima. 1.Taj MODUS je da dužnik mora da bude pismenim putem obavešten o ugovoru. OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA ZALOGOPRIMAC: • • Najveća ovlašćenja ima on. učini. prema vrsti hartije. obaveza ostaje i on će biti dužan da je ispuni založnom poveriocu. Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti vrši se na razne načine.

Ako je potraživanje zalogoprimca dospelo i ako je predmet ispunjenja potraživanja novac. pa je svoje potraživanje prema proizvođaču – dužniku založio). nego mu samo služi kao obezbeđenje. potraživanje zalogoprimca prema zalogodavcu nije dospelo. 111 . a ostatak novca dužan je da preda zalogodavcu. Dakle. Ako je predmet založenog potraživanja neka stvar (npr: zalogodavac je izvršio uplatu za kupovinu auta. zalogoprimac će posle ispunjenja dužnikove obaveze steći pravo zaloge na toj stvari. Ako je predmet potraživanja novac – a. ali je dužan da na zahtev zalogodavca naplaćeni iznos položi u sud. U slučaju ustupanja – ustupilac prenosi potraživanje i prestaje da bude poverilac. To je i najveća razlika između ustupanja potraživanja (CESIJE) i zalaganja potraživanja. • U slučaju da zalogodavac dobrovoljno (ili prinudno) isplati dug zalogoprimcu. • • • ZALOGODAVAC: • Ima veoma sužena ovlašćenja. založno pravo na potraživanju se pretvara u založno pravo na stvari. ali potraživanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu. pa od tog trenutka on ponovo uspostavlja potraživanje u punom obimu. ali je potrebno da ponovo pismeno obavesti dužnika. založno pravo na potraživanju prestaje i ovlašćenja povodom tog potraživanja se vraćaju zalogodavcu. U slučaju zalaganja potraživanja – zalogodavac i posle zalaganja ostaje poverilac i potraživanje ne prelazi na zalogoprimca. zalogoprimac je dužan primiti ispunjenje koje ponudi dužnik. zalogoprimac ima pravo da primi isplatu koju ponudi dužnik i da iz novčane svote koju je naplatio od dužnika zadrži onoliko koliko mu duguje zalogodavac. zalogodavac bi usled toga moga pretrpeti štetu. jer ako bi se desilo da zalogoprimac propusti ili odbije da primi ispunjenje. zalogoprimac može naplatiti iznos dospelog založenog potraživanja.• Kada založeno pravo dospe za naplatu. a ne zalogoprimcu.

Ne mogu se zalagati: stvarne službenosti. založno pravo (zajedno sa založenim potraživanjem). lična prava. pravo plodouživanja (ukoliko se odnose na potraživanje zalupnine. pravo licence. kada je plodouživalac zaključio ugovor o zakupu). lične službenosti. autorsko pravo. 112 . PRAVO RETENCIJE I POJAM Naziv potiče od reči REM TENERE.Zalagati se mogu sledeća prava: potraživanja. Smisao naziva je u tome da ovo pravo može imati samo onaj poverilac koji dužnikovu stvar ima u rukama. prava koju priznata određenom licu. s obzirom na njegova ličan svojstva. pravo na izdražavanje. što znači držati stvar. pravo patenta.

naplati iz vrednosti zadržane stvari. nepokretnosti (ovde se kod retencije nepokretnosti. „Po pravilu“ znači da IZUZETNO poverilac u čijim je rukama stvar. Pravo retencije reguliše ZOO. a ne sredstvo namirenja) 3. jer ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo. već je to samo sredstvo pritiska. To držanje stvari mora da ispunjava neke uslove: 1. novac 3. dok pravo retencije (po pravilu) može postojati samo za dospelo potraživanje. isprave. II USLOVI ZA ZASNIVANJE PRAVA RETENCIJE 1. samo tada) potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se.Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo (dakle. Potraživanje mora biti civilno. tj. pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri. Pravo retencije je vrlo slično založnom pravu. pa i za buduće ili uslovno potraživanje. pokretne stvari 2. legitimacije.). prepisi. ukoliko je dužnik postao nesposoban za plaćanje. tek tada. može da je zadrži i pre dospelosti. DOSPELOST POTRAŽIVANJA – potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje. pod uslovom da je stvar kod njega + da je stvar kod njega došla u ruke pre nego što je počela zastarelost. na stvari mora da ime neposredne državine poverioca.. To je glavna razlika između retencije i ugovornog založnog prava. STVAR – predmet retencije su: 1. DRŽAVINA – da bi došlo do retencije. Ne mogu se zadržati stvari koje se ne mogu izložiti prodaji (npr: dužnikovo punomoćje. a ne naturalno! ***Videti u Obligacionom pravu razliku između ova dva. Da li poverilac može zadržati dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje zastarelo? Može. pa se zato izučava uz njega. poverilac ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari. 113 .. 2.

„Obezbeđenje“ može biti: • • zaloga na nekoj dužnikovoj stvari ili potraživanju može punuditi nečije jemstvo 2. IV POREĐENJE PRAVA RETENCIJE I ZALOŽNOG PRAVA 114 . sve dok mu ovaj ne isplati dug. postoji. Stvar ne sme da je izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje. Retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost. a u odnosu na zalogoprimca. sud odlučuje.2. pre nego što pristupi ostvarenju naplate. Ako je dužniku stvar preko potrebna ili ona daleko prevazilazi potraživanje. jer je potraživanje obezbeđeno pravom retencije već dospelo. Ugovor o posudi je dobročin ugovor. retinent je dužan. najpre. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA ZADRŽI STVAR – ovde je reč o tome da je poverilac ovlašćen da odbije vraćanje stvari dužniku. U slučaju spora u vezi sa tim dodatnim obezbeđenjem. jer mu je dužnik učinio prijateljsku uslugu i bilo bi protivno načelu poštenja. dužnik može da pruži obezbeđenje poveriocu i tada poverilac mora dati stvar. 4. sredstvo odbrane poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari. da o svojoj nameri obavesti dužnika ili novog sopstvenika (ako je stvar dužnik prodao). Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao na posudu. Ova razlika koja se tiče obaveštavanja kod retinenta. Retinent iz ugovora o privredi to nije dužan. jer to je poseban odnos poverenja (osim u slučaju ugostitelja koji primaju na noćenje i koji imaju pravo zadržati stvari koje su doneli gosti do potpune naplate). tj. pa je potrebno da poverilac upozori dužnika da će to učiniti u slučaju neispunjenja obaveze. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA SE NAMIRI IZ VREDNOSTI ZADRŽANE STVARI – međutim. 3. Pravo retencije je akcesorno pravo i postoji sve dok postoji i glavno pravo. III SADRŽINA PRAVA RETENCIJE 1. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao poveriocu na čuvanje. Zato se pravo retencije u sporu i pojavljuje kao „prigovor prava retencije“! ***Depozit = ono što je dato na čuvanje kod suda ili banke. jer je pravo retencije. potraživanje.

tj. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA (HIPOTEKA) I POJAM 115 . založni poverilac ima. Oba imaju državinsku zaštitu. dok se založena stvar može nalaziti u rukama 3. jer poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama. Neposredna državina retinenta. lica. Retinent nema pravo na petitornu tužbu zbog stvari.• • • • • Na retenciju se primenjuje isto kao i kod založnog prava načelo nedeljivosti. dužnik može zahtevati povraćaj stvari tek kada isplati obavezu u celini. PRAVO SLEDOVANJA ima samo založni poverilac.

hipoteka kao takva ostaje i kupac pribavlja hipotekovanu stvar! Drugi slučaj je kada imamo obrnuto. već se reguliše ZAKONOM O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM I REGISTAR.10h stiže MOLBA za upis hipoteke od strane prodavca! 116 . knjige može uspostaviti hipoteku. a potraživanje iz njega MORA biti.Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige. a sve to. što mu omogućava da stvar UPOTREBLJAVA i KORISTI (pribira plodove).10h. Da je lice knjižni prethodnik. Npr: Šta se dešava u slučaju da sopstvenik nepokretnosti. ugovora o kupoprodaji u 11. 2. potpuno određeno: glavnica i kamata ili pak najviši iznos do koga je potraživanje obezbeđeno (kod kaucione i kreditne hipoteke). stvar ostaje kod dužnika. Postoje i neke pokretne stvari za koje se zaloga upisuje u posebne javne registre (brodovi i vazduhoplovi) i to nije hipoteka. nažalost. Za razliku od ručne zaloge. a prodavac hitno pojuri i podnese molbu za upis hipoteke u 11. tj. ukoliko je vanknjižni vlasnik ne može ustanoviti hipoteku! Dakle. knjige na osnovu pravnog osnova. U ovom slučaju. Publicitet kod ručne zaloge se postiže državinom.05h se kupac upiše kao vlasnik. prema načelu specijalnosti. tako što napravi ugovor o kupoprodaji sa kupcem i kupac podnese MOLBU sudu za upis u zemlj. a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika. tj. a u 11. jer time stiče sredstva za isplatu duga. tj. IUSTUS TITULUS = pravni osnov – to je ugovor između hipotekarnog poverioca i dužnika ili trećeg lica koje zalaže za dužnika sa overenim potpisima u sudu.05h. a ovde upisom u javne knjige. MODUS AKVIRENDI – upis u javne knjige (hipoteka se upisuje u teretni list). u 11. i. Reč HIPOTEKA je grčkog porekla i znači OPTERETITI. samo vlasnik upisan kao takav u zemlj. Za ovaj upis je neophodno da: a. II PRIBAVLJANJE HIPOTEKA Za njen nastanak je potreban: 1. nepokretnost najpre otuđi.

jer on više NIJE VLASNIK. jer tako piše u zemlj. koja može biti sadržana u samom ugovoru ili u posebnoj ispravi van ugovora. Tačan opis zemljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka. c. knjigama! b.Tada će se prodavčeva molba za upis hipoteke odbiti. Da u pismenom obliku = KLAUZULA INTABULNDI izjavi da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom. 117 .

hipoteka ima za predmet (prema načelu specijalnosti – ne može za predmet da ima hipoteka sve nepokretnosti dužnika. na sve pripatke i neodvojene plodove. određeni deo zgrade (stan. može kao dužnik konstituisati hipoteku samo na zgradi. to mora onda biti otpisano iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela i onda se formira novo. koje se sastoji iz 1 ili više parcela. koje je sada sastavljeno samo od te izdvojene parcele ili dela parcele. hipoteka može postojati na zemljištu odvojeno od zgrade. određeni deo zemljišne površine 4. s tim što sve do početka izvršenja na nepokretnosti. Važno je samo da su u istoj katastarskoj opštini. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. 2. bez zemljišta. poslovna prostorija) 6. UOPŠTE Hipoteka se odnosi na celu stvar i sva eventualna povećanja vrednosti stvari. Tada sopstvenik zgrade. Sastoji se od 1 ili više katastarskih parcela. hipoteka može postojati samo na zgradi. tj. na suvlasničkom delu nepokretnosti ***ZEMLJIŠNO-KNJIŽNO TELO – je osnovna jedinica u zemljišno-knjižnom sistemu. Dakle. Ovaj drugi primer je ako jedno lice ima svojinu na zgradi bez zemljišta. već tačno određene): 1. Ukoliko sopstvenik želi da optereti samo jednu parcelu ili deo parcele. zgrada je podignuta na zemljištu u društvenoj svojini. ako uzme zajam od banke. Te parcele ne moraju biti jedna uz drugu. To je jedna pravna celina! 118 . Ako se na zemljištu nalazi zgrada. koje su tačno određene premerom zemljišta. određenu zgradu 5. Tamo gde se vode zemlj. hipoteka za predmet ima celo zemljišno-knjižno telo. 3. knjige.III PREDMET HIPOTEKE 1. sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može otuđiti pripatke i plodove.

Tako u ovome slučaju redosled hipoteka ne igra veliku ulogu. jer tada svaku nepokretnost tereti srazmeran deo potraživanja. dok se kod zajedničke hipoteke. ali je potrebno da one sačinjavaju jedno zemljišno-knjižno telo. Tehnika zemljišno-knjižnog upisa – zajednička hipoteka se upisuje tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao GLAVNI. Svrha je zbog veće sigurnosti. Zato se zajednička hipoteka ne odnosi samo na više nepokretnosti. poverilac može namiriti u celini iz vrednosti bilo kog od hipotekovanih zemljišno-knjižnih tela. ZAJEDNIČKA (SIMULTANA) HIPOTEKA Zajednička = simultana hipoteka je kada se za isto potraživanje ustanovi hipoteka na više zemljišno-knjižnih tela. a ostali kao SPOREDNI. U glavnom ulošku beleže se svi sporedni. od kojih svako može biti sastavljeno od više nepokretnosti.-knjižnih tela.Zato se i obična hipoteka može odnositi na više nepokretnosti. nego i na više zemlj. a u sporednim se beleži koji je glavni. zato što je poljopirvredno zemljište poplavljeno. Od zajedničke hipoteke treba razlikovati slučaj kada se jedno potraživanje obezbeđuje sa više založnih prava na više nepokretnosti. oni bi mogli biti oštećeni. jer ako bi poverilac koji ima zajedničku hipoteku zatražio namirenje samo iz one nepokretnosti na kojoj drugi poverioci imaju hipoteku iza njegove. jer će svi biti namireni. SITUACIJA kada uz zajedničku hipoteku jednog hipotekarnog poverioca postoje hipoteke drugih poverilaca? Potraživanje obezbeđeno zajedničkom hipotekom namiruje se srazmerno iz vrednosti svih nepokretnosti. 2. 119 . Npr: poverilac se namiruje iz vrednosti kuće.

120 • • . založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti Iz ovoga prvoga odnosa (obligacionog) hipotekarni poverilac kao i svaki običan poverilac ima pravo da zahteva od dužnika da ispuni obavezu. Dva lica: jedno lice proda hipotekovanu nepokretnost drugom.IV ZALOŽNOPRAVNI ODNOS A. a uslovljeno je dobijanjem IZVRŠNE ISPRAVE. Nema ovlašćenje PRIBIRANJA PLODOVA = KORIŠĆENJA. 2. može tražiti da se namiri iz dužnikove imovinske mase. tj. Dva lica: jedno je dužnik u obligacionom odnosu. pravo potraživanja prema dužniku. a ako ovaj to ne učini dobrovoljno. a ostaje i hipoteka. Jedno lice. Ovaj prvi ostaje dužnik. a drugo pristaje da se hipoteka konstituiše na njegovoj nepokretnosti. tj. Nema ovlašćenje UPOTREBE. PRAVO NAMIRENJA IZ VREDNOSTI HIPOTEKOVANE STVARI • Ovo je glavno pravo i ovlašćenje hipotekarnog poverioca. jer namirenje iz hipotekovane nepokretnosti nije za njega obaveza. HIPOTEKA I POTRAŽIVANJE Kao i svaki založni poverilac i hipotekarni ima dve vrste prava: 1. tj. B. pravosnažne odluke suda. iz vrednosti bilo koje dužnikove stvari (poverilac određuje stvari i prihode iz kojih traži da se namiri). nego pravo. Pasivna strana kod hipoteke: 1. na osnovu koje hipotekarni poverilac podnosi molbu sudu da se izvrši javna prodaja hipotekovane nepokretnosti. PRAVA HIPOTEKARNOG POVERIOCA a. obligacioni odnos 2. 3.

treću. UPOTREBA I PRIBIRANJE PLODOVA = KORIŠĆENJE b. Bez upisa nema hipoteke! 2. c. poklona. b. može i posle jedne hipoteke zasnivati drugu. V PRAVA SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI a. zasnivanje prava plodouživanja). poverilac može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja i pre dospelosti.• Nema državinu. PRAVO NAMIRENJA PRE DOSPELOSTI Ukoliko soptvenik oštećuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi način smanjuje vrednost.. ali srazmerno sa ostalim običnim poveriocima. Da istovremeno obezbedi založnog poverioca. kao i u odnosu na sve kasnije hipotekarne poverioce. tj. Ovde se publicitet postiže upisom u javne knjige. naravno. razmene. tj. pravo prati stvar – ukorenjeno je u samoj stvari. plodovi.. Njime hipoteka zadovoljava sve zahteve založnog prava: 1. Ukoliko je hipotekovana nepokretnost nedovoljna za namirenje. hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa tim (tj. RASPOLAGANJE – pored svega ostaloga (prodaje. PRAVO PRVENSTVA U NAPLATI POTRAŽIVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate potraživanja iz hipotekovane nepokretnosti u odnosu na sve obične HIROGRAFERNE poverioce. otuđenje. može tražiti da sud naloži hip. Hipotekarni poverilac isto tako može zahtevati zaštitu i protiv postupaka 3. jer nema državine. PRAVO SLEDOVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz stvari bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dužnika ili prešla u svojinu trećeg lica. tj. hipotekarni poverilac se sada naplaćuje iz imovinske mase dužnika. a u slučaju da nastavi. POTIOR JURE. dužniku da se uzdrži od takvih radnji). ne lišava dužnika niti jedne koristi: upotreba. 121 . PRIOR TEMPORE. dalje zalaganje. Da ne liši dužnika stvari koja mu je potrebna. ako ovi pristanu na to. lica. d.

pa dužnik nije siguran da li je nathipotekarni poverilac saglasan. a koje je obezbeđeno hipotekom. lice. Ukoliko iznos potraživanja nathipotekarnog poverioca prelazi visinu potraživanja obezbeđenog hipotekom. tako se i potraživanje obezbeđeno hipotekom može hipotekovati. Ovo potraživanje nazivam „KOMPLET“ LICE B (hipotekarni dužnik) Nathipoteka mora da se upiše u zemlj. NATHIPOTEKA Ovde se zalaže potraživanje koje hipotekarni poverilac ima prema hipotekarnom dužniku. PREUZIMANJE DUGA 122 .. knjige. Ovo mora biti zabeleženo u zemlj. Ako su odnosi poremećeni. a zajedno sa potraživanjem prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. knjigama. tj. hipotekarni poverilac može konstituisati hipoteku na svojoj hipoteci bez pristanka hipotekarnog dužnika. Tako imamo: LICE C (nathipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu A. B. samo ako se sa tim usaglasi nathipotekarni poverilac. Za razliku od podzaložnog prava.VI PRENOS PRAVA I OBAVEZA A. a koje je obezbeđeno hipotekom na „KOMPLETU“ LICE A (hipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu B. jer kao i svako drugo. a ne sama hipoteka. C .. OVO NIJE DOBRO NAPISANO OVDE!!! Ne znam kako! Dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu. PRENOS HIPOTEKE Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na 3. Dužnik mora da bude obavešten. dužnik može dugovani iznos položiti u sud. visinu „KOMPLETA“.

hipoteka ne može postojati sama za sebe bez potraživanja kao glavnog prava. Za ovo je potreban pristanak poverioca. Sjedinjenje (konfuzija) – uređena ZOO 123 . moguće je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu. Hipoteka se stiče u trenutku kada poverilac podnese predlog za upis u javnu knjigu. on prenosi pravo svojine. VIII PRESTANAK HIPOTEKE A. VII REDOSLED HIPOTEKA Ranije upisana hipoteka ima prednost u odnosu na kasnije. prema pravilu PRIOR TEMPORE.Kada sopstvanik proda hipotekovanu nepokretnost. smrt dužnika i smrt poverioca – kod obaveza nastalih s obzirom na lične osobine ugovornika c. b. otpuštanje duga 4. knjiga. prebijanje (kompenzacija) 3. nemogućnost ispunjenja 5. PRESTANAK HIPOTEKE USLED PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. dok hipoteka opterećuje i dalje nepokretnost. ali ostaje dužnik hipotekarnog poverioca. Slučajevi prestanka Kada prestaje potraživanje? Ovo su slučajevi prestanka: 1. ispunjenje obaveze 2. protek vremena 6. Opšte pravilo Kao akcesorno pravo. Međutim. + Potreban je ispis iz zemlj. POTIOR JURE.

Izuzetak u slučaju zastarelosti Hipoteka ne prestaje ako potraživanje hipotekarnog poverioca zastari. + Kada se hipoteka ispiše iz zemlj.Obaveza prestaje kada dođe do sjedinjenja = konfuzije subjekata u obligacionom odnosu. B. kada jedno lice postane i poverilac i dužnik (npr: poverilac nasledi svog dužnika). c. postaje obično = hirograferno potraživanje. Uopšte / b. d. + Ispis iz zemlj. kniga. d. Nenastupanje uslova i protek roka Hipoteka može prestati ako ne nastupi USLOV za uslovno potraživanje ili ako protekne rok za potraživanje ograničenog rokom. PRESTANAK HIPOTEKE NEZAVISNO OD PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. Konsolidacija – uređena ZOSPO Kada isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. tj. knjiga. 124 . + Ispis iz javnih knjiga. Ovde se sjedinjuju potraživanje i dug. Odricanje od hipoteke To znači da poveriočevo potraživanje. koje je do tada bilo obezbeđeno založnim pravom.

nego na svojoj nepokretnosti. e. JAVNU PRODAJU. jer se kupac hipotekovane nepokretnosti i hipotekarni poverilac mogu sporazumeti da hipoteka ostane. Ovo je dispozitivne prirode. Ovde se sjedinjuju hipoteka i svojina. a da kupac preuzme dužnikovu obavezu. Hipotekarni poverilac treba da podigne tužbu protiv dužnika. Ovde imamo dve situacije: 1. Presuda služi kao izvršna isprava. samo što sada poverilac nema hipoteku na tuđoj. a hipoteka ostaje dok se ne ispiše iz javnih knjiga. Kod KONSOLIDACIJE potraživanje prema dužniku ostaje. u iznosu koji bi se dobio u izvršnom postupku. tj. Kada javnu prodaju zahteva hipotekarni poverilac. Posle javne prodaje hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta. Ukoliko na pasivnoj strani imam 2 lica – dužnika i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti. Npr: ako na pasivnoj strani postoje dva lica. a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje. 2. 125 . hipotekarni poverilac podnosi HIPOTEKARNU TUŽBU kojom zahteva da sopstvenik hipotekovane nepokretnosti trpi namirenje potraživanja iz vrednosti nepokretnosti. dužnik i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. Kada javnu prodaju traže obični poverioci. KONFUZIJOM prestaje potraživanje. Prodaja hipotekovane nepokretnosti u izvršnom postupku Hipoteka može prestati i u slučaju javne prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku.+ Ispis iz javnih knjiga. a presuda u ovom sporu je IZVRŠNA ISPRAVA na osnovu koje se traži namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti kroz javnu prodaju. 1. na osnovu koje hipotekarni poverilac može podneti predlog za izvršenje na nepokretnosti.

2. bilo prirodnim putem. 2. knjiga po služebnoj dužnosti. pravo se namiruje hipotekarni poverilac. licu. prekupca) da zahteva od sopstvenika. nego proda stvar 3. Dakle. Ovde se hipoteka ispisuje iz zemlj.. Naravno. u zavisnosti od životne situacije. hipoteka prestaje da postoji. Ukoliko se za srušenu zgradu dobije osigurana suma ili naknada štete zbog rušenja. pravo preče kupovine ima dva oblika: 1. hipoteka prestaje na dan kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno. Ukoliko javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični poverioci. PRAVO PRVENSTVA – kada sopstvenik odluči da proda stvar. ali se zato na dobijenom novcu uspostavlja založno pravo u korist hipotekarnog poverioca.. POJAM. kada se ovaj odluči da proda stvar. hipoteka se obnavlja. dužan je da je ponudi prvo ovom licu. NAZIV I RAZVOJ INSTITUCIJE Pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine. pravo preče kupovine ovlašćuje PREKUPCA da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zaključen ugovor o prodaji. Međutim. pa onda ostali.“ Cilj ove ustanove jeste da zaštiti interes pojedinih lica za pribavljanje određenih stvari. 126 . GLAVA SEDMA PRAVO PREČE KUPOVINE 1. PRAVO PREKUPA = RETRAKTUS – to je ono drugo: „Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. f. Propast stvari Hipoteka prestaje kada propadne nepokretnost. ako se nepokretnost ponovi uspostavi. da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca. bilo radom. Ukoliko sopstvenik ne postupi tako.

289. Naravno. što se ono može suprotstaviti svakom licu koje prodaje stvar na kojoj postoji ovo pravo i svakom licu koje kupuje stvar. jednostranom izjavom volje (što je vrlo retko) NI ZAKONSKO. ukoliko je nesavestan. ostalo. I ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE Nabrojano u knjizi na str. 2. Međutim. zakonsko pravo preče kupovine je apsolutno pravo u tom smislu. ako je treći kupio stvar ZNAJUĆI ZA POSTOJANJE OVOGA PRAVA ILI MOGAVŠI ZNATI ZA NJEGA! Dakle. kao i druga obligaciona praca. Međutim. onda se može suprotstaviti svima.. Npr: opština ima pravo preče kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija?! Bračni drug ima pravo preče kupovine kada se u izvršnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom suprugu?! I. u pravnim sistemima u kojima centralno mesto zauzima privatna svojina. se ova ustanova smanjuje i nestaje. JER NE DAJU IMAOCU OVOG PRAVA NEPOSREDNU VLAST NA STVARI. MOGUĆNOST SUPROTSTAVLJANJA TREĆIM LICIMA 127 . NI UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE NE BI SE MOGLI UVRSTITI MEĐU STVARNA PRAVA PO SVOJOJ UNUTRAŠNJOJ SADRŽINI. pasus 902.Tendencija je da. može se ustanoviti saglasnošću volja kroz poseban UGOVOR O PRAVO PREČE KUPOVINE ili kroz posebnu odredbu u UGOVORU O KUPOPRODAJI. licu. Ugovorno pravo preče kupovine je relativno pravo. tj. u šta ne mogu da poverujem. III RAZLIKE IZMEĐU UGOVORNO I ZAKONSKOG PRAVA PREČE KUPOVINE A. II UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Dakle. ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. jer imalac ugovorno prava preče kupovine ima obično potraživanje prema saugovorniku i ono se sastoji u tome što je saugovornik dužan (kad odluči da proda stvar) UČINITI PONUDU imaocu prava preče kupovine. ukoliko se ugovorno pravo preče kupovine upiše u javne knjige.. ZAKONSKO I UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Ovo pravo se ustanovljava: • • • zakonom ugovorom testamentom. bez obzira da li su znali ili nisu.

To ima karakter PONUDE. PRAVO PRVENSTVA Kada sopstvenik odluči da stvar proda.Zakonsko pravo preče kupovine može se suprotstaviti trećem licu bez obzira na savesnost. U tom roku se može koristiti svojim pravom prvenstva. lica PUNOVAŽNO ZAKLJUČEN UGOVOR O PRODAJI. Za nepokretne stvari (ZOO ništa ne govori. dužan je da obavesti o tome nosioca prava preče kupovine i saopštiti mu cenu i uslove prodaje. Ako ovaj prihvati ponudu. Ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. 128 . PRAVO PREKUPA Ukoliko dođe do povrede PRAVA PRVENSTVS. U slučaju da je treće lice bilo savesno ili iz nekih drugih razloga imalac ugovornog prava preče kupovine nije uspeo (npr: nije podneo tužbu u predviđenom roku). 3. Ovo pravo prekupa se aktivira kada je između sopstvenika i 3. Kod zakonskog prava preče kupovine to je najčešće 30 dana! 4. samo ako je kupac nesavestan (tj. C. onda se PRAVO PREČE KUPOVINE javlja u svom drugom obliku. postignuta je saglasnost volja i ugovor o prodaji je zaklučen. Ugovorno pravo preče kupovine se ne može ni otuđiti. pa zaključujemo) možemo otuđiti i preneti na naslednike. imalac ugovornog prava preče kupovine ima pravo da zahteva naknadu štete. TRAJANJE Zakonsko pravo preče kupovine nije ograničeno u vremenu. tj. onda takav ugovor ne može koristiti imaoca prava preče kupovine. kao PRAVO PREKUPA. MOGUĆNOST PRENOŠENJA Zakonsko pravo preče kupovine se ne može prenositi. licu kao kupcu.. B. To je 5 godina.. s tim što se zakonom određuje najduži rok u kome se može vršiti. niti naslediti kada se odnosi na pokretne stvari (kaže ZOO). jer evo sledi primer zbog čega mora biti PUNOVAŽAN! Npr: kada su sudovi utvrdili da je ugovor o kupoprodaji stambene zgrade između ova i sina fiktivan. Za nosioca ugovornog prava preče kupovine teče rok od mesec dana od dana kada ga je sopstvenik obavestio o nameri. znao ili je mogao znati za postojanje prava prvenstva). Ugovorno pravo preče kupovine prestaje posle roka određenog u ugovoru.

Naravno. odim ukoliko su one tako dogovorene kako bi osujetile prekupčevo pravo. To je ono što interesuje STVARNO PRAVO! 129 . Kod zakonskog prava preče kupovine imalac prava prekupa mora u roku za podizanje zahteva (30 dana) položiti iznos kupovne cene u sudski depozit. nego između sopstvenika i prekupca. Ukoliko je reč o licu koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti (koja je predmet izvršenja) ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle zaključenog nadmetanja izjavi da je kupuje pod istim uslovima. Npr: u pomorskom pravu suvlasnik ima prednost pred ostalima učesnicima u nadmetanju kad se u izvršnom postupku prodaje suvlasnički udeo broda. može zahtevati poništenje javne prodaje. njegovo pravo preče kupovine ostaje bez dejstva. Ukoliko nije pozvan. 5. nego da ostane u važnosti (jer samo tako može postojati i pravo preče kupovine) i da ne proizvodi pravna dejstva između sopstvenika i 3. nego na samo jedan element – na pravo koje stiče zakupac posle izvršene predaje! U tom smislu. ukoliko nisu sa takvom namerom. GLAVA OSMA ZAKUP 1. imalac prava se ne može pozivati na svoje ugovorno pravo preče kupovine. a prekupac ih ipak ne može ispuniti. smisao prekupčevog zahteva nije u tome da se ugovor o prodaji OGLASI da ne proizvodi uopšte dejstva. Ukoliko je ugovorno pravo preče kupovine upisano u javne knjige. imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje. Ukoliko nije pozvan može podneti žalbu protiv rešenja i tražiti da se zakaže novo ročište.Dakle. Takođe. mora ispuniti sve SPOREDNE pogodbe ugovora. ZAKUPČEVO PRAVO I POJAM Spor o pravnoj prirodi (da li zakup obligaciono ili stvarno pravo) ne odnosi se na ceo zakupni odnos koji nastaje iz ugovora. lica. PRAVO UPOTREBE i PRAVO KORIŠĆENJA omogućavaju zakupcu neposrednu vlast na zakupljenoj stvari. PRAVO PREČE KUPOVINE U PRINUDNOJ JAVNOJ PRODAJI • • • • U slučaju prinudne javne prodaje. • Postoje lica koja imaju pravo preče kupovin eupravo u slučaju prinudne javne prodaje.

Takođe. ODNOS ZAKUPCA PREMA ZAKUPODAVCU U trenutku zaključenja ugovora o zakupu. ali ne i zabranjeno. Zakupčev interes je da stvar. Zakupac stiče plodove odvajanjem. b) Ovlašćenje pribiranja plodova = KORIŠĆENJE Ovo se može isto precizno ugovorom definisati.A. jer se zakupodavac sada povlači u položaj u kome ima negativnu obavezu. a zakupodavac posrednu svojinsku. Ovo mu ugovorom može biti uskraćeno. ne čekajući da mu zakupodavac preda stvar. koja je sačinjenja od: 1. 130 . Zakupodavčev interes je u tome da dobije zakupninu i da suština stvari bude očuvana. ali ako drugačije ne odredimo. zakupodavac će moći da zahteva povraćaj stvari. upotrebljava i koristi. Pravo da pravnim poslom prenese faktičku upotrebu na 3. uzme stvar u državinu. Zakupac ne može. zakupac stiče pravo da od zakupodavca zahteva predaju stvari. Zakupodavac može čak stvar i da preda nekom drugom sa kojim je kasnije napravio ugovor! Međutim. žanje ili bere. Ovo mu ugovorom može biti precizno definisano. lice. pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu. kao što ne može nijedan drugi poverilac. se može zabraniti da zakupljenu stvar izda dalje u zakup (podzakup). 2. Da faktički upotrebljava stvar. posle izvršene predaje zakupčevo pravo se PREOBRAŽAVA! Posledice toga su velike. u skladu sa ugovorom. Ukoliko zakupac samovlasno. seje. da trpi zakupčevo pravo: • • da upotrebljava stvar da pribira plodove – koristi stvar a) Ovlašćenje upotrebe Zakupac ima neposrednu pravnu vlast na stvari. Ovo zato što on tu ulaže određeni trud: ore. isticati da ima prvenstvo u pogledu ispunjavanja zakupodavčeve obaveze. niti može sprečiti zakupodavca da ispuni svoju obavezu najpre prema nekom drugom poveriocu. c) Državina Zakupac ima neposrednu upotrebnu državinu.

tj. lica. Dakle. jer nisu ni učestvovali u zaklučenju ugovora. Od predaje. a da obligaciona deluju samo među ugovornicama = inter partes. Suprotstavljivosti obligacionog prava – koja se sastoji u tome što poverilac može istaći trećima činjenicu da on ima pravo prema dužniku i zahtevati od njih da priznaju postojanje njegovog prava. sva subjektivna prava traže određeno poštovanje. licem. on tada SAMO može da suprotstavi svoje pravo onom 3. Pravnog dejstva obligacionog prava . licima samo prava. obično potraživanje kao i bilo koji poverilac. 131 . kao pravne činjenice i to samo ukoliko su znali za postojanje poveriočevog potraživanja. Međutim. Kao i kod ostalih prava potraživanje. samo drugačije nego za ugovornike. lica! B. to ne znači da ugovor postoji samo za strane ugovornice! Ugovor postoji i za treća lica. a ne samo stvarna prava! Obično se kaže da stvarna prava deluju prema svima = erga omnes. a ne i obaveze. 2. lice znalo za postojanje poveriočevog prava. a koje je moglo znati ili znalo za ranije zaključen ugovor o zakupu. zakupac može svoje pravo suprotstaviti pribaviocu bez obzira na to da li je ovaj znao za postojanje zakupčevog prava. treba da dokazuje da je 3. poverilac u sporu sa 3. pa do izvršene predaje.d) Državinska zaštita Zakupac ima državinsku zaštitu u odnosu na zakupodavca i na sva 3. Zato. a dužnik se primorava to uraditi. kao aktu saglasnosti volja. U pitanje je SAMOZAŠTITA i DRŽAVINSKE TUŽBE! Zakupodavac kao posredni držalac ima pravo na državinske tužbe i protiv zakupca (kada prekorači granice svog prava upotrebe) i protiv 3. licu kojem je zakupodavac predao stvar. ODNOS ZAKUPCA PREMA TREĆIMA Zakupac može svoje pravo UPOTREBE i KORIŠĆENJA suprotstavljati zakupodavcu i svim 3. zakupac ima samo obligaciono pravo prema zakupodavcu. licima a) Suprotstavljanje zakupčevog prava pre predaje Od zaključenog ugovora o zakupu. b) Pojam suprotstavljanja Ugovorom samo ugovornicama mogu biti dogovorena prava i obaveze. dok 3. pa do prestanka ugovora. pa zato treba praviti razliku između: 1.koje se ogleda u tome što se poverilac ovlašćuje da od dužnika zahteva izvršenje.

pravna priroda zakupčevog prava se preobražava. samo pod uslovom ako su 3. nego u pravu upotrebe i korišćenja stvari. bez obzira na njihovu savesnost.Ovo je tačno. pravna dejstva obligacionog prava 2. suprotstavljivost obligacionog prava trećima. znali za to pravo Dok se stvarna prava mogu suprotstaviti svim trećim licima. Tada i dobija mogućnost suprotstavljivosti prema svima trećima. te se ne sastoji više u potraživanju prema zakupcu. bez obzira da li su znali ili nisu znali da stvarno pravo postoji! c) Suprotstavljanje zakupčevog prava posle predaje Kada zakupodavac preda stvar zakupcu. jer je reč o suprotstavljivost stvarnog prava! 132 . ali je potrebno razlikovati: 1. tj.