STVARNO (svojinsko) pravo

1. STVARNO PRAVO - je skup normi, koje uređuju odnose među ljudima povodom

STVARI i PRAVA i LJUDSKIH PONAŠANJA (to su sve objekti stvarnih prava).

1.1. Norme o pripadanju (pitanje PRIPADANJA) – da li je moje, tuđe, da li mi potpuno

pripada (svojinsko pripadanje) ili mi samo delimično pripada (zakup, zaloga...).
1.2. Prava i obaveze povodom stvari i drugih objekata – šta ja mogu povodom

neke moje stvari, ili koje obaveze neko ima povodom moje stvari, npr. da se uzdrži od stvari i bilo koje radnje povodom te moje stvari.
1.3. Norme o sticanju, promeni, prenosu i prestanku prava i obaveza povodom

stvari i drugih objekata.
1.4. Norme o povredi i zaštiti stvarnih prava.

2. Ovo je potpuna lista stvarnih prava:

2.1. својина – право својине, право сусвојине, право заједничке својине, право етажне својине, 2.2. коришћење утрине и пашњака,

2.3. суседско право – међашко право, право приступа, право употребе суседне непокретности и друга, 2.4. службеност – стварна службеност, стварно-лична службеност, службеност грађења, лична службеност, 2.5. 2.6. закуп, реални терет,

2.7. залога – ручна залога, регистрована залога, уговорно-судска залога, судска залога, задржање, залога права, хипотека, 2.8. 2.9. реални дуг, поверена и очекивана својина,
1

2.10.

задржана и очекивана својина,

2.11. право пречег стицања – право прече куповине, право пречег стицања службености грађења, право пречег присвајања, право пречег закупа, 2.12. право на државину односно притежање и право на заштиту државине и притежања.

3. OSNOVNI TIPOVI OVLAŠĆENJA KOD STVARNIH PRAVA (koji postoje zbog različitih

potreba ljudi): 3.1. Prava pripadanja

3.2. Prava traženja (npr. da nam vrati stvar) 3.3. Prava preobražajna (ovlašćen sam da izjavom volje promenim pravo, da nastane,

da nestane, ovde je isto pravo preče kupovine)
3.4. Prava učešća (ovo kada imamo jedno pravo, a bar dva različita titulara: susvojina,

etažna prava. Tada sudelujemo u odlučivanju u nečemu.)
3.5. Prava vlasti (da prelazim preko livade, da uzimam vodu sa tuđeg bunara, tj. većina

jednosložnih prava; kod prava građenja imam pravo da izgradim objekat na tuđem zemljištu i da na njemu imam pravo svojine – pravo pripadanja)

4. PROSTA I SLOŽENA STVARNA PRAVA - stvarna prava su po sadržini različitog tipa,

pa ih tako možemo i razlikovati. Dakle, razlikuju se po broju ovlašćenja. Prosta prava imaju jedno jedino ovlašćenje, a složena prava imaju više ovlašćenja. Stvarna prava su složena prava, sastoje se iz bar dva različita ovlašćenja.

Najsloženije je pravo svojine. Ona je maksimalno (aposolutno) pravo u pogledu broja i sadržine ovlašćenja. Kako je rekao Baltazar Bogišić, samo vlasnik može da kaže „MOJE JE“! Kod svojine su to: pripadanje, držanje, upotreba (prosta upotreba stvari), korišćenje (izvlačenje koristi iz stvari), faktičko ( i MENJANJE NAMENE) i pravno
2

raspolaganje, isključivanje svih 3. lica, traženje od svih kod kojih je neovlašćeno, odreći se i ne činiti ništa od ovoga.

Stvarna pravu su dominantno složena prava, a prostih stvarnih prava imamo u susedskim pravima i u službenostima (tu je uvek skoro samo jedno ovlašćenje u pitanju).

5. DEJSTVO STVARNIH PRAVA: erga omnes i inter partes! Objašnjenje: npr.

poslugodavac trpi, a svi ostali moraju da se uzdrže od mešanja. Sva prava imaju apsolutno dejstvo – da se svi ostali (čitav svet) uzdrže od mešanja. Relativno dejstvo imaju i stvarna i obligaciona prava, pa čak i kod prava svojine, jer ako me neko sprečava da pišem mojom olovkom, ja stičem zahtev, pravo da tražim da prestane to da radi i to od njega, a ne od celog sveta.

6. Stvarna prava delimo na SVOJINU i na SVA DRUGA STVARNA PRAVA (to su

ograničena, sektorska prava, jer su u odnosu na svojinu ograničena, dok je svojina MAKSIMALNO PRAVO).

7. STRUKTURA STVARNOPRAVNIH ODNOSA – struktura svih stvarnopravnih odnosa

(osim svojine) jednaka je strukturi obligacionopravnih odnosa, jer imamo IMAOCA OVLAŠĆENJA, imamo DRUGO LICE i NJEGOVU OBAVEZU i imamo ČITAV SVET (sa obavezom da se uzdržava od mešanja, da povodom tog odnosa ne preduzima ništa).

8. NUMERUS CLAUSUS (zatvoren broj) - to znači da zakonodavac određuje šta će biti

stvarno pravo i iz čega će se ono sastojati, tj. država ih popiše, dok kod obligacionih odnosa postoji autonomija volje. Stvarno pravo sadrži KOGENTNE NORME (norme, koje ne daju mogućnost da bude drugačije, tj. imperativne – naređuju i prohibitivne – zabranjuju). Zašto će neko pravo država da propiše kao stvarno pravo, zavisi od države do države. Npr., kada su zakupci bili jak sloj u državi, težili su i uspeli da zakup ubace u stvarno pravo.

9. PRAVO SVOJINE može postojati samo na STVARIMA (ne na PRAVU). OGRANIČENA

STVARNA PRAVA mogu postojati i na stvarima i na pravima. Npr., plodouživanje može i na pravu i na stvari, zaloga isto tako.
3

Npr: službenost je akcesorno pravo. stvarno pravo prati – sleduje stvar. tj. Samo su stvarna prava suprotstavljiva. a izuzetno na PRAVIMA (npr. možete imati samo ovo pravo bez potrebe da imate neko drugo – prethodno pravo. Mora biti objavljeno da na određenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da treća lica to pravo ne bi vređala. Mogu posedovati ovo pravo samo uz neko drugo pravo. 12. nego pravo svojine na svakoj ovci pojedinačno. Kod nepokretnih stvati se publicitet postiže upisom u javne knjige. na potraživanjima). AKCESORNA PRAVA) – ovde je sudbina pratećeg prava vezana za glavno pravo. a u konkurenciji sa obligacionim jače je stvarno pravo. IUS IN REM = ovo je kod stvarnih prava i znači da je pravo ukorenjeno u samoj stvari – na STVARI. na svakom predmetu domaćinstva i na svakoj knjizi iz biblioteke. po pravilu. SUPROTSTAVLJIVOST PRAVA ili SLEDOVANJE PRAVA (to su sinonimi) – stvarna prava su suprotstavljiva prava na stvarima i na pravima. biblioteci. 13. PRAVO PRVENSTVA STVARNIH PRAVA (KONKURENTNOST STVARNIH PRAVA) – od dva istovrsna stvarna prava. ma gde god stvar bila. IUS AD REM = ovo je kod drugih prava i znači prava povodom stvari. publikuje se. To znači da imalac stvarnog prava ne gubi svoje pravo. NAČELO PUBLICITETA (obelodanjivanje postojanja stvarnih prava) – njihovo postojanje na nekom objektu se stavlja do znanja. SAMOSTALNA PRAVA – stvarna prava su redovno samostalna prava. jače je ono ranijeg datuma (prior tempore. Ovo imamo kod svih stvarnih prava (univerzalno dejstvo) i samo kod stvarnih prava (specifično dejstvo). Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima se izvodi iz državine (faktičke vlasti). Zakonodavac je taj. NAČELO SPECIJALNOSTI (određenosti) stvarnih prava – stvarna prava se. Ove pretpostavke je dozvoljeno obarati. Ovo se postiže predajom stvari drugom licu u posed. to se ne može zaključiti putem logike. Ne postoji pravo svojine kao celina na stadu ovaca. koji snabdeva neko pravo ovom SUPROTSTAVLJIVOŠĆU.10. 14. predmetima domaćinstva. koja je vidljiva. jer ne možete biti imalac službenosti. prava na stvar. a ATIPIČNA PRAVA (PRATEĆA. 4 . konstituišu na INDIVIDUALNO određenim stvarima. 11. a nemati poslužno dobro. potior jure). tj. tj.

OBJEKTI STVARNIH PRAVA Objekti stvarnih prava mogu biti: STVARI. Stvar u pravnom smislu je ono što je materijalno (da je deo prirode) i da može biti u ljudskoj vlasti (tj. da nam je prvo ponudi ili kod hipoteke (kod nje nema fakt. NEPRENOSIVA (stanarsko pravo. zaloga prava) i LJUDSKO PONAŠANJE. 16. ali ne svih stvarnih prava. vlasti). koje više ne postoji).skoro sva. TELESNE I BESTELESNE STVARI: 5 . dakle da može potencijalno biti u vlasti. Ovo je defincija iz nacrta Zakonika o svojin i drugim stvarnim pravima: Ствар је свака материја на којој се може имати фактичка власт и својина или друго стварно право. PRAVA (preče kupovine. NEPOSREDNA FAKTIČKA VLAST NA STVARI – postoji kod većine. PRENOSIVA .15. tj. ne mora da jeste aktivno stanje). da na stvari može postojati svojina ili neko drugo pravo. Ne stoji ni to da je neko pravo stvarno pravo. ali samo nama mora da proda stvar. jer kod prava preče kupovine mi nemamo faktičku vlast. ako titularu pruža faktičku vlast na stvari.

U našem pravu nisu pozitivnopravni pojmovi. a to znači da kod takvih stvari možemo imati samo jedno pravo – ta stvar može biti jedan objekat prava!!! GLAVNA STVAR I PRIPADAK (sporedna stvar): • Ovde je važna FUNKCIONALNA VEZA (FUNKCIJA=SLUŽENJE).• Ovo je istorijska podela i samo je informativnoga karaktera. potpuno inkorposrisani. samo oni. tj. Proste stvari – delovi se ne vide. nije svaka veza između dve ili više funkcionalno povezanih stvari. Odlike funkcionalne veze GLAVNE I PRIPATKA: • • • • 6 . Funkcionalna veza postoji kada namenimo da jedna stvar služi drugoj. nepotpuno inokorporisani. koji nije odnos GLAVNE STVARI i PRIPATKA. a ne samo fizička veza. a drugi kriterijum je kakva je vrsta veze između spojenih delova i tu pricate o potpuno i nepotpuno inkorporisanim delovima. koji ne gube svoju vrednost pri odvajanju. oni. tj. GLAVNA STVAR može biti pokretna ili nepokretna. • Pravni značaj ovoga je u tome što kažemo da su složene stvari sa neodvojivim delovima isto što i proste stvari. tj. onim čiji su delovi ODVOJIVI (neutelovljeni. ali za ovu pravnu podelu je važno jesu li ti delovi vidljivi ili ne. tj. Složene stvari – delovi se vide. Dakle. važno je da li jedna stvar SLUŽI drugoj. Bestelesna stvar – je stvar kako smo je mi definisali samo sa svim drugim (stvarnim) pravima. bivaju oštećeni). molekula). informativne vrednosti. PROSTE I SLOŽENE STVARI: • • • Sve stvari se uvek sastoje iz delova (atoma. dok su sve druge podele od praktičnog značaja. ali samo sa svojinom. baš odnos GLAVNE i PRIPATKA. Telesna stvar – je stvar onako kako smo je mi definisali. Možemo da imamo i dve stvari u FUNKCIONALNOJ VEZI. Složene delimo na: o složene stvari sa odvojenim delovima o • • složene stvari sa spojenim delovima. PRIPADAK = SPOREDNA STVAR je uvek POKRETNA STVAR. koji gube vrednost odvajanjem. ne budu oštećeni) i NEODVOJIVI (utelovljeni.

• • • • • • STVARI VAN PROMETA (res extra commercium) I STVARI U PROMETU (res in commercio): 7 . To su: voće. dok je kod drugih pravnih odnosa: zakupac. tehničkom smislu (produkt. kirija. savesni držalac – drugačije. a ne da to učini neko drugi. raspolažem i pripatkom. jer kada raspolažem glavnom stvari. a namenjeni su za odvajanje. med. PLODOVI I PROIZVODI STVARI: • • Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi. zakupnina. plodouživalac. kamen ili pesak izvađen iz njive. od jednog istog vlasnika. MLADUNCI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (priplod) – pripadaju vlasniku majke. Ovo je za PRAVNI PROMET veoma važno. Odvajanjem. posečeno stablo u šumi). jer supstancija ostaje vlasniku. Oni se pojavljuju najčešće u novčanom obliku. PROIZVOD – kako su i plodovi proizvod stvari. koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika sa drugim licem.o da su obe stvari. vuna i mleko ovaca. posečena voćka u voćnjaku. Ovo da pripadak prati glavnu stvar je uređeno DISPOZITIVNO. ali nemaju pravo i na proizvod u užem smislu. ukoliko stranke odrede drugačije. ako se ništa ne naglasi ostaje da idu glavna stvar i pripadak zajedno. To je ono što stvar da kao deo svoje supstancije i bez periodičnosti (materijal od srušene zgrade. jer oni svi prisvajaju plodove. vlasnik je trajno namenio da ta stvar služi drugoj o o samo pokretna stvar može biti pripadak • Pravni značaj ovoga je u tome kada imamo odnos GLAVNA STVAR I PRIPADAK. pripadak tada prati pravnu sudbinu glavne stvari. to ne sme biti AD HOC veza. Dakle. bez ljudskog rada: divlje jagode i kupine) i veštačke (za čiji nastanak je potreban ljudski rad). Plodovi u naturalnom obliku se dele na prirodne (kada ih stvar daje sama od sebe. Civilni plodovi – su periodični prihodi. već veza trajne prirode. To su: kamata. a ređe u obliku drugih stvari određenih po radu. koje su funkcionalno povezane. koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstancije. mladunci životinja. ovo možemo nazvati PROIZVODOM U UŽEM SMISLU. na kojoj onda postoji jedno pravo svojine. plod postaje samostalna stvar. drveće koje se dobija povremenim proređivanjem šume da bi preostala stabla bolje napredovala. prinos). Pravni značaj podele – vlasniku pripadaju i plodovi i proizvodi stvari. što znači da ovo pravilo neće važiti. da na obe postoji pravo svojine istog lica. tj. to lice je moralo dovesti jednu svoju stvar u funkcionalnu vezu sa drugom. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari. tj. a sve drugo može biti dogovoreno.

zaostavština jednog lica). iz razloga celishodnosti (opravdanja nekog cilja) kada treba da raspolažemo množinom ovih stvari odjednom. može izjednačiti sa samom stvari). ako je postavljen na grob u kome je sahranjen leš. raspolaže jednim pravnim poslom. kao najpotpunije pravo. Postoji i pojam JAVNO DOBRO. • • • • ZBIRNA STVAR (universitas rerum) i KOMPLEMENTARNA STVAR i UNIVERSITAS IURIS: Zbirna stvar se može sastojati iz istovrsnih stvari: stado ovaca. koji omogućava da se svim stvarima. koliko ovaca u stadu ili maraka u zbirci. javni moral. STVARI U OGRANIČENOM I NAROČITO REGULISANOM PROMETU. jer i dalje postoji onoliko prava svojine koliko i knjiga u biblioteci. npr. To su: stvari u opštoj upotrebi. STVARI VAN PROMETA su one na kojima postoji neprenosivo pravo svojine (npr. miraz.• STVAR U PROMETU . npr: oružje.znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari (jer se svojina. različlita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji . već to imaju samo kao celina i u pravnom prometu se pojavljuju kao celina. potrebe odbrane i unutrašnje bezbednosti). većina lekova. Npr: nadgrobni spomenik nije stvar u prometu. ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost. droge. koliko ima posebnih stvari. koji se u određenim pravnim odnosima smatra kao celina (preduzeće. Universitas iuris – to je zbir stvari i prava. iz nekog razloga. tj. zbirka maraka ili iz raznovrsnih stvari: stovarište robe. javnog interesa: narodno zdravlje. eksploziv. zapravo stvari i to u građanskopravnom prometu. ovo bi bio zbir telesnih i bestelesnih stvari. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI: • • Nije isto što i proste i složene stvari! Ovde deljivost postoji kao pravna kategorija. pa su i stvari u njihovoj svojini. koje služe religijskom kultu. Po onoj „staroj“ podeli. ulice. trgovi. dolazi do izražaja pojam zbirne stvari. a nije potrebno zaključiti onoliko posebnih pravnih poslova. plemeniti metali. Kod nas su verske organizacije GRAĐANSKO PRAVNA LICA. stečajna masa. 8 . To nisu stvari u građanskopravnom smislu i van prometa su. Sa gledišta prava svojine ZBIRNA STVAR nije nikakva nova stvar. biblioteka. parkovi. Komplementarna stvar – ovo su stvari kod kojih su fizički delovi odvojeni. koje čine celinu. Međutim.

onda je važno da li stvar uništavamo deobom ili joj smanjujemo vrednost tom podelom. U pravu imamo dve podele stvari: o Fizička deoba stvari o • • Civilna deoba stvari (kod nje se ne dira u samu stvar. Neprocenjive su one stvari čija se vrednost ne može odrediti nikakvim upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. jer tada vlada načelo autonomije volje. Dakle. POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI: • • Svaka stvar može da bude potrošna ili nepotrošna! Ovo zavisi od prve upotrebe (ovo zavisi od namene stvari). je sve deljivo: krava. mogu imati UPOTREBNU VREDNOST. a ako je reč o VANSUDSKOJ DEOBI. 9 . a ako ne može fizički. koja je draga uspomena).• Deljive stvari – kod njih je važna fizička deoba i šta će sa stvari biti kada je podelimo. U ovoj VANSUDSKOJ DEOBI. PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI: • Procenjive su one stvari čija se vrednost može odrediti upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. koje imaju i PROMETNU i UPOTREBNU VREDNOST i mogu se izraziti u novcu. ako joj to umanji vrednost . koja je proistekla nakon akta raspolaganja stvari. to su stvari. nije fizička deoba same stvari):   prodaja stvari.onda je potrošna. onda ide CIVILNA DEOBA. Nedeljive stvari – kod njih posle podele delovi ne mogu očuvati svoju vrednost. mora ići fizička deoba!). Tako kod sudske deobe stvari (dolazi kada se stranke ne dogovore o deobi i sud se drži KOGENTNIH NORMI. Dakle. ako ne – onda je nepotrošna! Zanima nas ako se namena ostvari. te od toga zavisi je li potrošna ili nepotrošna. ne sme je prodati. mačka.. ovde je kriterijum EKONOMSKI. da li će izgubiti vrednost ti delovi ili ostaju srazmeri. Ako je deljiva. upravo u tome što primenjujemo različite norme. Tada sud mora deljivu podeliti fizički. Šta se dešava posle raspolaganja stvari? To nas zanima! Stranke određuju namenu stvari. One mogu imati AFEKCIONU VREDNOST (fotografija dragog pokojnika.. ali nemaju PROMETNU VREDNOST. kakva je posledica po stvar. a podeli se cena – civilna deoba prodajom deoba uz nadoplatu deoba prepuštanjem u svojinu uz isplatu  • Pravni značaj ovoga je.

Dakle. POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI: • Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine. funkcijom stvari. tj. Posluga ne može na potrošne stvari. već kako mi (stranke) odredimo stvari. Ova podela ne proističe iz prirode stvari. POJEDINAČNO ODREĐENA STVAR . registarske oznake kod automobila. koji se od drugih razlikuje po vlasniku). tj. Zajam može. Ukoliko ne može – imamo nezamenjivu stvar. POJEDINAČNO (idividualno. GENERIČNO ODREĐENE STVARI – stvari su određene pro vrsti.• • Jedno je kada mi neko da čokoladu na poslugu. jer kad mi proda mogu da je pojedem. onda je ZAMENJIVA. stanovi (kao posebni delovi zgrade). a drugo je kad mi proda. poslovne 10 . broja motora.ako je određena tako što je izdvojena od svih drugih stvari iste vrste. putem čega izdvajamo? Sve što je u stanju da individualno odredi stvar. dobri satovi na poleđini uvek imaju svoj jedinstveni broj. Zaloga ne može. može li stranka svoju obavezu izvršiti nekom drugom stvari ili samo dotičnom. specijalno) ODREĐENE STVARI I GENERIČNO (po vrsti. ovo nema veze sa PROSTOROM. Ovde je nama važno kada prelazimo generično određenje. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premeštati sa jednog na drugo mesto bez oštećenja njihove suštine: zgrade. po rodu) ODREĐENE STVARI: • • • • Ovde je kriterijum NAČIN ODREĐENOSTI. ZAMENJIVA je ona. kojom se može umesto prvom izvršiti obaveza. Tipično se individualizuju na osnovu broja – ako stvari imaju broj (npr. šasija. ZAMENJIVE I NEZAMENJIVE STVARI: • Ovo u PRAVNOM PROMETU. već u pravnom odnosu. po rodu. ako jedna stvar može biti zamenjena (umesto jedne dođe druga) drugom u pravnom odnosu. tablice) ili se individualizuju putem svojine (prodajemo auto.

Sve građevine trebalo bi da ispunjavaju dva uslova da bi bile nepokretne stvari: 1. izvod iz matične kjnige. a ne da leže na zemlji 2. To je najpre STVAR. lična karta. što se ogleda u različitim načinima sticanja. hartija sadrži pravo. Vegetacija na nekom zemljištu se posmatra kao plod. samo je objekt prava) HARTIJE – ISPRAVE. pasoš. da su zidane kao trajni objekti. kanalizacione cevi sve do priključka na gradsku mrežu. 11 . Nepokretnosti po nameni – ovde je priča kao o GLAVNOJ STVARI i PRIPATKU U FUNKCIONALNOJ VEZI SA ISPUNJENIM USLOVIMA. Dakle. da su inkorporirane u zemlji. tako i grejne. stabilnost. ukoliko izričito nije dogovoreno da neće. to je stvar kao i cipele. uverenje o državljanstvu. a ne za neku privremenu upotrebu Sastavni delovi zgrade su sve ono što zgradi trajno služi! Pa. koje to mora da pokriva. testament. pismeni kupoprodajni ugovor) o VREDNOSNE HARTIJE • VREDNOSNE HARTIJE su bitne iz dva razloga. vodovodne. prenosa i gubitka prava na jednim ili drugim stvarima. već neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja za nastanak prava (isprave: indeks. što je dobra stvar kod osiguranja. zapravo svodi na ekonomsku istrajnost. po pravilu veću vrednost nepokretnih stvari u odnosu na pokretne stvari. poljoprivredna i šumska). ali u tim hartijama je ukorenjeno = inkorporirano = utelovljeno neko pravo.prostorije (kao posebni delovi zgrade) i zemljišta (građevinska. Pravni značaj je veliki i sve se. koje ne sadrže neko subjektivno pravo. HARTIJE: • Imamo: o o OBIČNE HARTIJE (običan papir.

pravo je sudbinski povezeno sa hartijom. bez njenog prenosa nema ni prenosa prava) između PRAVA i HARTIJE.Tu imamo neraskidivu vezu (ispoljava se tako što bez hartije nema ni prava.“. Npr: moguće je da je menični dužnik primio određeni iznos novca na zajam od meničnog poverioca i sada se menicom obavezuje da mu tu sumu vrati. a ko zajmoprimac ili poklona. To su hartije čiji je prvi imalac označen na samoj hartiji. tj. jer se iz nje ne vidi da li je izdata povodom zajma i ko je zajmodavac. tj. ček.. a kod nekih ne. Npr: konosman za pomorski prevoz robe). Ove hartije pojednostavljuju PRAVNE ODNOSE: berza. dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglašavanje uništene /izgubljene. koje po pravilu glasi na neku sumu novca.. To je jedna pismena klauzula. vidi se razlog). Npr: obveznice narodnih zajmova. To je AMORTIZACIJA). stvarno (sadrže neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima – pravo svojine ili založno pravo. indosament. ili da je menični dužnik u stvari kupac koji se obavezuje da plati kupovnu cenu). zašto je izdata hartija. • Izdaju se jednostranim pravnim poslovima. HARTIJE PO NAREDBI (franc. U hartiji može biti neko: o • obligaciono (sadrže u sebi neko obligaciono pravo. indosman) – ovde putem izjave volje = naredbe. Ona sadrže određena članska prava prava imaoca – da učestvuju u radu organa društva. konosman i sl. Izjava se satoji: „Po mojoj naredbi platiti. a prenose se INDOSAMENTOM. kreditno pismo). lutrijskih lozova to povlači konačan gubitak prava iz hartije. zaturene/ hartije nevažećom i izdavanje rešenja koje zamenjuje hartiju. a sa druge strane sadrže pravo učešća u dobiti – pravo na dividendu). o o • Kod nekih hartija vidimo CAUSU (tj. pravo učešća (akcije= deonice koje izdaju akcionarska društva. Prema tome. imamo PRAVO NA HARTIJI i PRAVO U HARTIJI. Onda gubitak ili uništenje hartije povlači nemogućnost ostvarenja prava (kod nekih hartija – npr. menica. tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz same 12 • • . koja se stavlja na poleđinu hartije. Imamo 3 načina prenošenja i 3 vrste hartija. imamo KAUZALNE HARTIJE (konosman izdat povodom ugovora o pomorskom prevozu robe. intelektualno. zatim da se menični dužnik menicom obavezuje meničnom poveriocu da određenu sumu novca da na zajam. štedna knjižica izdata povodom deponovanja štednog uloga) i APSTRAKTNE HARTIJE (menica. prenosimo naše pravo iz hartije. Hartije delimo prema načinu prenošenja prava iz njih na druga lica i prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije. Dakle.

IMALAC PRAVA IZ HARTIJE legitimiše kao ovlašćeno lice samim držanjem. Izdavalac legitimaciong znaka oslobađa se obaveze kada je u dobroj veri (savesnosti) izvrši donosiocu. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake. Ovde obavezno lice (IZDAVALAC HARTIJE) je dužno da postupa savesno. Za njih ne važi načelo inkorporisanosti. ja kažem prenosim. firma X). tj. tj. ako je znalo ili moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije. o o • HARTIJE NA IME – kada su izdate. tj. tu se samo plaća po mojoj naredbi. ta cesija se označava na samoj hartiji unošenjem imena novog imaoca hartije – CESIONARA i prenosioca CEDENTA. PUNI INDOSAMENT – sadrži izjavu o prenosu. Ovde smo zapečatili prenošenje prava i sada može samo ovim putem prenositi – PREDAJOM. ime onoga na koga se prenosi i potpis prenosioca. dvostrani pravni posao. a obavezno lice nije dužno da ispituje njegovu materijalnu legitimaciju. ako može da se prenosi. izdate su licu čije je ime napisano (Petar Petrović. za donosioca ne važi 13 . Npr: ako kažemo tačno kome dati. posedovanjem hartije (formalna legitimacija). potrebna su dva lica. platiti (Petru Petroviću). naravno. Zato u slučaju gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada. na kojima je obično utisnut neki broj. dakle. tako da se formalna legitimacija svakog novog imaoca takođe vidi iz same hartije. državine. tj. ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju – dužno je da odbije ispunjenje. su hartije čiji je imalac označen na samoj hartiji. Naravno. umesto imena indosatara se stavlja reč „donosiocu“. metala ili drugog materijala. Ovde zavisi šta će u sledećem prenosu biti. tj. ostaje da se prema obaveznom licu. Oni služe da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu. Prenosilac hartije je INDOSANT. onda to činimo CESIJOM (ustupanje potraživanja. INDOSAMENT NA DONOSIOCA – ovde imamo da po mojoj naredbi treba platiti donosiocu.hartije. da li je držalac do hartije došao savesno. Prenošenje: o često se ne može uopšte prenositi o a. • HARTIJE NA DONOSIOCA – npr. već se dokazuje drugim putem. tj. To su garderobni ili slični znaci koji se sastoje od komada hartije. ili nije ovlašćen od strane zakonitog imaoca. ona se prenosi kao i druge pokretne stvari PREDAJOM HARTIJE. lutrijski lozovi. ti kažeš primaš). ostaje prazno kome se prenosi. a onaj na kojeg je hartija preneta – indosinirana jer INDOSATAR Imamo 3 vrste indosmana: o BLANKO (belo) – sadrži samo potpis INDOSANTA. u protivnom odgovara za štetu.

SUBJEKTI STVARNIH PRAVA To su svi subjekti prava (pravna i fizička lica). te u slučaju spora dužan je to dokazati. Strane države ili međunarodne organizacije. imamo: • • Ugovoreni reciprocitet između država i to putem sporazuma. ako mu je konkretna nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti u Srbiji + RECIPROCITET! Strano fizičko lice. Ovo kod SVOJINE i to samo na nepokretnostima (jer njih ne može posedovati stranac). našeg zakona. Faktički reciprocitet – dovoljno da ta neka država dozovoljava to. koje ne obavlja nikakvu delatnost u Srbiji. Što se reciprociteta tiče. Izjednačeni su sa domaćim licem u sticanju. uz jedan izuzetak. građevinskom zemljištu i to poslovima INTER VIVOS. • • • Ovo regulišu članovi 82. Ovo je iz pravno-političkih i bezbednosnih razloga. ako im je potrebna svojina za predstavništva. Na pokretnim stvarima može i fizičko i pravno lice. koji se tiče DRŽAVLJANSTVA. Bilo koje strano fizičko ili pravno lice može da stekne svojinu na bilo kojim nepokretnostima. a ne kod svih stvarnih prava. bez sporazuma. i 83. može da stekne svojinu samo na određenim nepokretnostima (stan ili zgrada) + RECIPROCITET. zgradama. 14 . jako je važno da li je neko državljanin ili ne. Na nepokretnim stvarima: • Strano fizičko lice može na bilo kojoj nepokretnoj stvari steći svojinu ili neko drugo pravo. mogu da steknu svojinu na stanovima. Naime.pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjene. ako je to putem nasleđivanja. Ovde je uslov UZAJAMNOST=RECIPROCITET i odnosi se na to da taj stranac dolazi iz neke države u kojoj i naš državljanin može da stekne isto nasleđivanjem.

drugi čeka formiranje suda. Samo to može biti opravdanje za ograničavanje prava. Nikada se ne može ukidati. i u slučaju da zakonodavac ima to opravdanja. punom naknadom. Dakle.). tj. već samo ograničiti i to uslovno: legalno i proporcionalno! Nije nemoguće da se nekom uzme pravo svojine (eskproprijacija). Podesno za ostvarenje tog interesa. ali mora mu se nadoknaditi. Dakle. tj. ali ne proizvoljno. svako ograničavanje mora da bude LEGALNO = zasnovano na zakonu ili drugom izvoru prava. da se razume u čemu je ograničenje Sve ovo mora da bude ispunjeno kumulativno da bi to ograničavanje bilo opravdano.ZAJAMČENOST PRAVA Sva prava se razlikuju po tome da li su OBIČNA ili GARANTOVANA (zajamčena). Stvarna prava su zagarantovana Ustavom RS + Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava (koju smo mi ratifikovali 2003. PRAVNI ZNAČAJ zajamčenosti – to znači da se ova prava ne mogu tek tako ukinuti ili im menjati sadržinu od strane zakonodavca. momentalno sledi izbacivanje iz Saveta Evrope i niz drugih posledica. ne može na bilo koji način da ograniči pravo. dok je još radio (jer izbor novih sudija je tekao neobično dugo!). JEMSTVO obuhvata svojinu i druga stvarna prava. treba da budu garantovana samo najjačim izvorima prava u formalnom smislu. Postoje 3 merila legalnosti: o predviđeno izričito u zakonu ili drugom izvoru prava o taj zakon ili drugi izvor prava mora da bude objavljen o norma ograničenja mora da bude potpuno jasna. Formalni uslov. jer i kada bi došlo do ukidanju ili menjanja sadržine. Prvi je okončan. Zajamčenost postoji samo kada su prava garantovana USTAVOM ili MEĐUNARODNIM RATIFIKOVANIM AKTOM. tj. rešavao je dva velika spora u vezi sa povredom GARANTIJE prava. Naravno. postoji GARANTIJA SUŠTINE INSTITUTA! Svojina i druga stvarna prava se ograničavaju. kod nas TRŽIŠNOM NAKNADOM. već to mora da bude urađeno PROPORCIONALNO=SRAZMERNO javnom interesu: • • • • Zaista potrebno za taj interes. Ne sme biti prekomerno. nego samo u slučaju opšteg javnog interesa. a ne i zakonom. 15 .g. Naš Ustavni sud. niti menjati suština prava.

jer nema uvek faktičke vlasti kod državine. Ovo je de facto eksproprijacija. ovde imamo atak na zajamčenu suštinu svojine + neproporcionalnost! Ovde je cilj ostvarenje opšteg dobra. Faktička vlast nije pojmovno određenje državine. jer postoji državina sa faktičkom vlasti i bez faktičke vlasti! Šta je faktička vlast? Zakon nam to ne definiše. koja je prava mera. dobrotvornoj organizaciji. jer postoji i krivična odgovornost. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Dakle. koji je veći od 1/5 ukupnog prihoda stranke. koji ima STVARNU MOGUĆNOST da sprovede svoju 16 .neprimerena. gde se u zakonu kaže da ukoliko stranka ostvari prihod od imovine. Tu je onda kraj opšteg dela. jer zaista je legitiman interes da se brani zemlja u slučaju rata. ali je samo loš način za to. Mnoge definicije u pravu nisu aristitotelovskog tipa. 2. tj. To je nešto što se vrši u odnosu na samu stvar! Faktičku vlast ima onaj. Drugi slučaj: se tiče finansiranja političkih stranaka. vojni obveznik. mora taj višak pokloniti nekoj organizaciji. jer nikad se ne sme od svojine napraviti nešto drugo. a ovde se suština pretvara u pravo i dužnost da se nešto pokloni. Ovde je problem na planu SRAZMERNOSTI. tj. izvitoperiti njenu suštinu. a ne vrati se do smrti ostavioca. Kod Aristotela definicija bi bila da je to stalna odlika. Držaoci su svi oni koji nisu pritežaoci. Svojina ne sme biti obaveza. da se ograniči svemoć stranaka. već tipično. koji napusti zemlju zbog neodazivanja vojnoj obavezi. DRŽAVINA I PRITEŽANJE DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. jer se ne javlja uvek (apsolutno). da bismo državinu mogli definisati kao faktičku vlast. postoji alternativa u strožoj poreskoj politici. ona je uvek korisna vlasniku! Dakle. ali bez naknade. Dakle. Naime. da se stope povećavaju ukoliko se stiče više itd. a on se sastoji od učenja o samim stvarnim pravima + državine + pritežanja + javni registri. onda pojam faktičke vlasti moramo da proširimo. ***Razlika između moderne i Aristotelove logike . Sve ovo do sada je bio OPŠTI DEO. tj. ne može steći pravo svojine. ali sankcija je ovde loša . a nije.1. Ovde postoji višestruki napad na garantiju svojine.kod ove moderne logike pojam FAKTIČKA VLAST je tipološko obeležje državine. koja se bavi humanitarnim radom. Prvi slučaj: jedna odredba u Zakonu o nasleđivanju je protivustavna.

Ovo je tzv. taj ima faktičku vlast. NAREDBODAVNA DRŽAVINA. ali ne i izgubili. 6. 4. da je nako upisan kao imalac nekog stvarnog prava u javnom registru. Prema tome imamo nekoliko grupa držaoca: 1. nalogodavac je držalac. Druga grupa: ovde postoji AKTUELNA MOGUĆNOST USPOSTAVLJANJA DIREKTNOG KONTAKTA SA STVARI I SPROVOĐENJE VOLJE (npr: moja knjiga u mojoj vikendici na Tari). PRAVO NA DRŽAVINU je različito od pojma DRŽAVINE! 17 .volju u pogledu stvari. plodouživalac stana. znamo da je po sredi državina. Npr: neko mi je dao stvar na poslugu. korisni. a nigde nikog. To je NASLEDNIČKA DRŽAVINA. Prva grupa: to su lica koja vrše APREHENZIJU (uzeli u ruke stvar). Peta grupa: kada neko drugom zapoveda. dakle.. tada sam i ja držalac. Dakle. iako su jako različite. 8. Ovo je TABULARNA DRŽAVINA = KNJIŽNA DRŽAVINA. a potom to stanje opstaje. ne sme biti hipotetička mogućnost. neki traktor na polju. a ja i ne moram da znam da stvar postoji. a taj drugi radi sa tim. slikar je ostavio svoj štafelaj. 5. a njega nema na vidiku. potrebno je samo da je dotični bio u času smrti držalac. tj. Ko to može. jer DAVANJE NALOGA je faktička vlast. To. u zamci uhvaćena životinja. Šesta grupa: kada smo nekome PREPUSTILI FAKTIČKU VLAST. neko je već sproveo svoju volju. koji su nam funkcionalni. pa ako nas to stanje upućuje na to da je neko uspostavio svoju volju. Osma grupa: kao državina se prihvata kada je neko upisan u javnom registru kao vlasnik stana. 7. Onda. све док овај поступа по тим упутствима или у вези са њима. čak ne moram da znam ni da je držalac umro.. jer da bismo ih mogli zaštititi tužbom (ili sprovesti održaj). sve ove situacije podvodimo pod isti pravni režim. Treća grupa: ovde NE POSTOJI AKTUELNA MOGUĆNOST uspostvaljanja veze. Npr: vidim poređanu građu u dubini šume. neko je sproveo volju i nema ga trenutno tu. mi testiramo da li neko ima tu STVARNU MOGUĆNOST da sprovede volju na stvari. ovde imamo DIREKTAN FIZIČKI DODIR SA STVARI! 2. dao stan u zakup. 3. Možda je ovo potpunija definicija: Заповедна државина је државина лица које другоме даје упутства како да поступа у погледу ствари. Sve ovo su tipični slučajevi državine. Svuda tu imamo POSREDNU DRŽAVINU. Četvrta grupa: KADA JE USPOSTAVLJENO NEKO STANJE STVARI. doneo materijal za šivenje odela. ja postajem po sili zakona držalac. Sedma grupa: državina je i slučaj KADA SAM NASLEDIO DRŽAOCA. ko ima mogućnost. Npr: zaturili smo stvar. ili ispred podruma istovaren ugalj. ali je to PRIVREMENA SITUACIJA. Ovo su sve pravni pojmovi. već realna=stvarna mogućnost.

a onda drugačiju. ali kad je u sastavu nekog drugog prava. onda nije stvarno pravo i nema SLEDOVANJA. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE 1. jer se izvlači iz tog što sam držalac (sa ili bez prava).g. a danas imamo OBJEKTIVNU=NEMAČKU=MODERNU koncepciju državine. IMAMO TRI KATEGORIJE=POJMA (i kod državine i kod pritežanje): 1. jedno od plodouživalačkih ovlašćenja! Kada je PRAVO NA DRŽAVINU u sastavu stvarnih prava.državina nije subjektivno pravo. Ovo pravo se sadrži od prava=ovlašćenja na sudsku i vansudsku zaštitu. smo imali RIMSKU=SUBJEKTIVNU=KLASIČNU koncepciju državine. Do 1980.). onda je to stvarno pravo. Na ispitu moramo znati obe.g. DRŽAVINU . PRAVO NA DRŽAVINU 3. imaju i lopovi! Državina se nalazi u opštem delu zato što se bez nje ne može sastaviti pojedinačno stvarno pravo. 18 . DAKLE. Tako smo i mi imali jednu koncepciju državine do Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (1980. Npr: jedno od svojinskih. 2. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću. RS nema građanski zakonik ni dan danas. tj. ali nije samostalno stvarno pravo. koje može biti u sadržaju mnogih stvarnih i drugih prava (posluga u obligacionom). Državina je još u Rimu bila veoma razvijena. pravno priznata mogućnost na državinu. jer sadrže pojmove istog naziva. Danas je konstrukcija državine različita od zemlje do zemlje. već je sastavni deo drugih stvarnih prava. Povreda državine se zove UZNEMIRAVANJE i ODUZIMANJE državine. a DRŽAVINA nije pravo! PRAVO NA DRŽAVINU je ovlašćenje. OVO JE SUBJEKTIVNO PRAVO. PRAVO NA DRŽAVINU je stvarno pravo iz kruga NUMERUS CLAUSUS. ali različite sadržine. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE može postojati bez PRAVA NA DRŽAVINU.PRAVO NA PRITEŽANJE je različito od pojma PRITEŽANJA! Npr: lopov je držalac isto kao i vlasnik! PRAVO NA DRŽAVINU je OVLAŠĆENJE da budemo držaoci. i 3.

. Klasična je zbog perioda u kome je nastala. a danas je srećemo u Austriji.RIMSKA KONCEPCIJA DRŽAVINE Poreklo joj kaže naziv. jer je jedan subjektivan element potreban za nju. koja igra odlučujuću ulogu.. Ona je doživela evoluciju. 19 . Bila je izgrađena u Rimu u potpunosti. a to je VOLJA. Francuskoj. ali je ostala SUBJEKTIVNA.

Najpre su postojala dva pojma (jedan za državinu = POSSESSIO. dakle. tj. tj. ono što radimo sa stvari. nego kao tuđu) = DETENCIO (pritežalac) ZAKLJUČAK: imamo uzak pojam državine i širok pojam pritežanja. jer se i ponašam kao da je moje. Naime. jer je bitna samo sadržina volje! Npr: zauzmem zemljište i počnem da gradim. Danas zemlje. tj. kao da je moja) = POSESIO (držalac) 2. a kasnije imamo još jedan pojam (KVAZI POSESIO = neprava državina). ja sam držalac. KORPUS (isto što i gore) + ANIMUS DETENCIONIS (isto držim stvar. ali ne sa voljom da je držim kao svoju. kažu Rimljani. volja da stvar držim kao svoju. svako je bio ili držalac ili pritežalac. a drugi za pritežanje = DETENTIO). 3. KORPUS (je držanje stvari. koje nju imaju. vršim neko pravo kao svoje pravo. dakle. imaju državinu sa ova tri pojma. bezbroj takvih radnji) + ANIMUS DOMINI (svojinska volja. pa i lopov je jednako držalac kao i vlasnik! NIŠTA ZAJEDNIČKO SVOJINA NEMA SA DRŽAVINOM. volja da vršim neko pravo kao sopstveno pravo na tuđoj stvari) 20 . nije potrebno da ste vlasnik ili zakupac da biste bili držalac ili pritežalac. KORPUS + ANIMUS (se ovde sastoji u tome da na stvari. koju držim kao tuđu. faktički element. bitno je samo da se ponašamo „kao“ takvi. Dakle. svaki ovaj pojam se sastoji iz dva elementa: KORPUS + ANIMUS (po ovoj sadržini volje zavisi rezultat) = POSESIO ili DETENCIO ili KVAZI POSESIO Tako imamo: 1. VOLJA je ključni element sva tri pojma.

jer se u definicije pojmova ne pojavljuje onaj subjektivni element. da bi dobili državinsku zaštitu.. Oni stvar drže kao tuđu. nema volje u definiciji..g. zakupac. imalac stvarnih službenosti. tj. Kod nas do Zakona iz 1980. 21 . jer je nastala 2000 godina posle ove prve.= KVAZI POSESIO (je proizvod pretora) Broj KVAZI POSESORA u Rimu je bio jako mali i ograničen. Modernom se naziva. jer pritežalac nije imao zaštitu države! Što je jedna velika praktična razlika. SAVREMENA KONCEPCIJA DRŽAVINE (od člana 70 Zakona) Ona vodi poreklo iz germanske pravne sfere. To su bili subjekti. a drugačije sadržine!!! Objektivna. U savremenom pravu KVAZI POSESIO je izjednačen u zaštiti sa držaocem i kvazi posesio se širi na bilo koje pravo različito od svojine! Zašto je pretor obične detentore proizveo u kvazi posesore? Pa. U njoj imamo iste izraze=pojmove=termine. koje je sam pretor odredio: plodouživalac. Izjednačavaju se sa držaocem u pogedu zaštite. Ova rimska koncepcija živi do danas.

Dakle.Ovde je ključna reč FAKTIČKA VLAST. Vrste državine ovde su brojnije. ali ne samo to. Možemo pojmove ove državine da posmatrama kao pojmovne parove. koji posredstvom neposrednog vrši faktičku vlast i to onda kada je posredni prepustio neposrednom faktičku vlast. a 22 . Zakona. a ponašam se tako. Tada ste pritežalac. Pritežalac je opisan u članu 71. PRITEŽALAC Ovde je pojam pritežanja jako sužen. Ovo je definicija iz ZOSPO: Lice koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa. Dakle. NEPOSREDNI 2. tj. jer imamo 4 državine i jedno pritežanje. Ko je DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC? Onaj koji se ponaša kao imalac nekog užeg prava od prava svojine Držalac jesam. mora i „ime“ i „prezime“. Ovde je ključna reč PONAŠANJE PREMA STVARI po tuđim uputstvima. tj. jer jedno je pitanje DRŽAVINE. jer mora još jedno. sa ili bez pritežaoca. POSREDNI Ko je DRŽALAC STVARI=SVOJINSKI DRŽALAC. već može biti NEPOSREDNI ili POSREDNI! Ne može se reći samo DRŽALAC STVARI. SVOJINSKI DRŽALAC=DRŽALAC STVARI može biti: 1. Ona je složenija od rimske. vršim je sam ili preko pritežaoca. ovde je kriterijum BLIZINA FAKTIČKE VLASTI. tj. NEPOSREDNI 2. sa „imenom“ i „prezimenom“. ili POSREDNI ili NEPOSREDNI. ako se ponaša kao vlasnik onda je svojinski držalac. iako nemam pravo. ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice. a drugo PRAVA!!! NEPOSREDNA DRŽAVINA – direktan dodir sa stvari i faktička vlast vrši se na samoj stvari. POSREDNI DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC može biti: 1. nikako samo sa jednim ili drugim! Imamo tako dve podele: držalac je ili STVARI ili PRAVA. šta je kriterijum? NAČIN NJEGOVOG PONAŠANJA je kriterijum! Čemu taj način ponašanja odgovara? Odgovara svojini (što je najšira moguća faktička vlast). te se i u ZOSPO pominje „faktički“ kao pojam. POSREDNA DRŽAVINA – to je onaj dražalac.

Putem državine se u svojoj većini vrše stvarna prava.. Ovo gore je jedna vrsta pritežalaca opisana u zakonu. ималац другог овлашћења односно обавезе у погледу ствари. Tako imamo pravo na vansudsku zaštitu „samopomoć“. 5. немајући својство стараоца. dakle. tj. Dakle. LICE koje: 1. које само за кратко поступа као власник. jer na masi stvari možemo steći svojinu samo putem državine. 3. Npr: konobar. To je kada neko svoju faktičku vlast štiti da ukloni stanje povrede. које у погледу ствари поступа као законски заступник другога. ORIGINERNI NAČIN STICANJA podrazumeva između ostaloga i državinu. uzima se da je tako. tj. nema tereta dokazivanja. Vezano za MODUS AKVIRENDI. 23 • • • • • • • . Prate nas presumcije (pretpostavke). које. svi zaposleni. 6. uzima se da je stvar moja... kućna pomoćnica. nema državinu. 2. iustus titulus + modus (kod derivatnog sticanja je to predaja stvari. које само из просте услужности тако поступа у погледу ствари. a on ga brani! PRAVNI REŽIM DRŽAVINE (državina ima mnogo pravnih posledica): • Imamo pravo na kompletnu zaštitu. које са ствари поступа по упутствима другога или у вези са њима. Ako se ponašam kao da je moja stvar. 4. Dobija se pravo na PUBLICIJANSKU TUŽBU. Ako sam držalac imaću određene zahteve prema onome kome moram da predam stvar: da uberem plodove. Npr: kod sticanja od nevlasnika ili održaja! Ako smo držalac odgovorni smo za štetu – objektivna odgovornost. води бригу о другоме који у погледу ствари поступа по његовим упутствима. које из ког другог разлога није оправдано сматрати држаоцем. vozač.. A OVO JE pun spisak situacija kada se radi o pritežanju. PRAVNA DEJSTVA (pravne posledice) DRŽAVINE I PRITEŽANJA SU RAZLIČITE! PRAVNI REŽIM PRITEŽANJA: • Pravna dejstva su ograničena i ima ih manje od državine.dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica. koju poznaje pravni poredak: SAMOPOMOĆ i SUDSKU ZAŠTITU (državinsku tužbu). Npr: šofera neko izbaci iz auta. prenos državine).

OSNOV za sticanje državine.Dakle. pravni osnovi: ugovori. PUNOVAŽNOST pravnog osnova. Ovo zavisi od vrste državine (ovde je bitna podela da li državina stvari ili državina prava). a još nepredatu stvar). tj. bilo nemačka. svi oni imaju zakonite OSNOVE da zahtevaju predaju stvari. a MANJIVA (kupac silom uzme prodatu. Ovako kažemo. ako je stvar zaredom nekolicini prodata. uzeti stvar u državinu samovlasno. Ispravan je onaj koji nije NEISPRAVAN. a ne sama državina. tzv. Da li je PRAVA ILI MANJIVA DRŽAVINA ocenjujemo po načinu pribavljanja državine (tako imamo one načine koji valjaju i one koji nevaljaju). KVALITETI DRŽAVINE . upravni akti. jer se punovažnim pravnim osnovom dobija samo PRAVO NA DRŽAVINU. zakoni. zakonski parovi (imena su im određena u zakonu). ako mu se uzimanje stvari uskraćuje. pravni osnov je podesan za pribavljanje one vrste državine. To su osnovi za sticanje prava. DRUGI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (način pribavljanja državine. PODESNOST pravnog osnova. objektivni element) da li je državina PRAVA (ISPRAVNA) ili MANJIVA (NEISPRAVNA). uvek su isti. Ko ima PRAVO NA DRŽAVINU ne sme. Npr: ako se ponašam kao vlasnik. to kod ugovora znači da nije nevažeći: ništav ili rušljiv. 3. Imamo 3 pozitivna i 3 negativna kvaliteta. subjektivni element) da li je neka državina SAVESNA ili NESAVESNA. Osnov pribavljanja državine treba razlikovati od same faktičke vlasti na stvari. već je mora tražiti zakonskim putem kod redovnog suda. koju neko vrši. Moramo da imamo 3 elementa ZA ZAKONITU DRŽAVINU i to kumulativno: 1. kod presude i upravnog akta da postane punovažan i punovažna. bilo rimska. u 3 pojmovna para. Tako. sudske odluke. SVOJSTVA. jer služi raznim svrhama. jer imamo taksativno navedene NEVALJANE načine pribavljanja državine: 24 . Državina može biti ZAKONITA. PRVI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (osnov pribavljanja državine. 2. TREĆI POJMOBNI PAR: je zasnovan na tome (stanje držaočeve svesti. državina je multifunkcionalna. pokazavši svoj osnov. tj. tzv.kvaliteti državine ne zavise od koncepcije državine. objektivni element) da li je neka državina ZAKONITA ILI NEZAKONITA. ali će zakonitu državinu imati onaj kome stvar bude predata. onda moj pravni osnov treba da bude uperen = primeren sticanju svojine ili nekog drugog prava za državinu prava.

koji ne zna i nije ni mogao znati! Šta ne zna i nije mogao znati? SAVESNA DRŽAVINA postoji kada držalac nije znao. pa odgovori mogu biti razni. ovde je u pitanju subjektivni element. a ja je ne vratim. Međutim. Npr: savesni držalac prava ploduživanja je onaj ko opravdano veruje (dok ne dokažemo suprotno) da ima pravo plodouživanja. Pitamo se šta ćemo kod kolegijalnih organa. ova se definicija proširuje i vezuje se ne za svaki organ. prinude 3. je savesna ako je savestan njegov zakonski zastupnik. različitih pravnih režima. savesni svojinski držalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine.1. pretnje 5. tj. kod punomoćnika? Sve su to pravne praznine. savesni držalac opravdano veruje da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši. potajno (da onaj čiji je stvar ne zna da sam postao držalac) 7. što daje pravnu nesigurnost! Imamo nekoliko dogovora: Određuje se prema savesnosti ili nesavesnosti organa (to su fizička lica iz sastava pravnog lica. niti je mogao znati da nije imalac prava čiju sadržinu vrši. DOK SE SUPROTNO NE DOKAŽE. koje nije sposobno za rasuđivanje. ako ne zna – da li je mogao znati?! Savestan je onaj. samovlasnim zauzecem SAVESNI ILI NESAVESNI DRŽALAC. prevare 4. izjavljuju volju na osnovu ovlašćenja). PRETPOSTAVLJA SE DA JE DRŽAVINA SAVESNA. tj. putem sile 2. zloupotrebe poverenja (došao sam do stvari zloupotrebom poverenja. 1. već samo za organ relevantan za određeni posao. stanje držaočeve svesti u smislu: zna ili ne zna. koja vrše pravne poslove. npr: daš mi stvar. jer sam došao do stvari na izmoljen način) 6. tj. 25 . Državina poslovno nesposobnog lica. PRAVNA DEJSTVA: • • savesna državina ima posledice na održaj! savesna državina ima posledice na sticanje svojine! KAKO SUDIMO O SAVESNOSTI KOD PRAVNIH LICA? Ovde imamo pravnu prazninu. Ovo sve postoji zbog različitih dejstava različitih držalaca.

je savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik. 4. državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik. 3. Državina poslovno nesposobnog lica.2. 26 . Savesnost naslednikove državine se ceni nezavisno od savesnosti dekujusove državine. koje jeste sposobno za rasuđivanje. Kada se stiče preko ugovornog zastupnika.

gde to može da se uradi. predaja1PRENOS DRŽAVINE (translativan ili konstitutivan) se vrši predajom stvari. realna predaja) stvari (sama stvar se zaista predaje). knjige.. Da nam se državina prenese na osnovu obostrane izjave volje (jer ako mi neko na silu da stvar ili ugura u ruku – nisam držalac ). Po sili zakona (naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. Ovo kod većih i kabastijih stvari je zato što je predaja u bukvalnom smislu nemoguća (ugalj će se istovariti ispred posruma. tovarnog lista. prava prema stvari). Simbolična predaja je predaja znacima i imamo nekoliko slučajeva: • Predaja isprava na osnovu kojih sticalac može raspolagati sa stvari: prenos konosmana. hvatanje odbeglog roja pčela. Ugovor je dominantan oblik. a kod većih redovno ostavljanjem stvari na mesti koje je označio pribavilac.KAKO SE STIČE. založnice. 2. a za prenos svojine na NEPOKRETNIM stvarima modus akvirendi – upis u zemlj. to sve znači da je ovde bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast = to je prenošenje državine kao faktičke vlasti. cigla na gradilište. • Vrlo je važno upamtiti da je za PRENOS SVOJINE potreban i PRAVNI OSNOV i MODUS. Ako imamo samo MODUS ili samo OSNOV – nema prenosa svojine. Ovo je kod manjih stvari.). gde nije bitno uzimanje stvari u ruke ili neki simboličan gest dodirivanja stvari. Iz ruke u ruku=fizička predaja (tradicija. U Uporednom pravo u slučaju sukoba 27 . POSREDNO STICANJE DRŽAVINE je zasnivanje faktičke vlasti na stvari koja se već nalazi u nečijoj državini: • • Samovlasno.. koji je na POKRETNIM STVARIMA – predaja. već je bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast na stvari. bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari). uhvaćena riba). PRENOSI I PRESTAJE DRŽAVINA Biti držalac je početi vršiti faktičku vlast ili imati mogućnost vršenja faktičke vlasti (kao da sam vlasnik ili imalac nekog 2. STICANJE Imamo IZVORNO=NEPOSREDNO STICANJE DRŽAVINE je uspostavljanje faktičke vlasti na stvari koja se uopšte ne nalazi u nečijoj državini (zauzimanjem napuštenih pokretnih stvari. ulovljena divljač. Imamo više vrsta predaje stvari : 1.

• Uručenje nekog dela stvari ili predaja sredstava koja omogućavaju faktičku vlast: predaja ključeva od prostorija u kojoj se nalazi prodata stvar. a stvar je kod pribavioca. pribavilac stvari. plodouživalac). već samo posrednu državinu. pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaključenja ugovora. jer se stvar ne nalazi ni kod prenosioca. bila bez smisla). a sticalac postaje posredni svojinski. ugovorom.između savesnog imaoca isprave koji nema faktičku vlast na stvari i savesnog imaoca faktičke vlasti na stvari. du bi mu ovaj predao i tako preneo državinu. već kod trećeg lica u državini prava ili pritežanju. Treće lice ima pravo prema novom vlasniku da istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasniku. neko nekom ustanovljava.) 4. Predaja putem transporta (rešeno u ZOO: kada je potrebno prevesti stvar. tj. jer bi s obzirom na okolnosti slučaja. jer vlasnik je mogao biti posredni svojinski držalac. tj. kod kojeg se stvar nalazi (npr: poslugoprimac. 2 lica. Vlasnik sam i prodajem stvar i imam i dalje neko pravo manje od svojine • • 5. mora da bude obavešten o tome) – ovde imamo tri lica: vlasnik stvari koji nema neposrednu. putem saglasnosti volja) – neko drži stvar sa ili bez pravnog osnova (kao čuvar. ni kod pribavioca. pri čemu se fingira=izmišlja. prednost ima ovaj drugi. Mesto ispunjenja može biti bilo koje dogovoreno mesto. zapravo. predaja je izvršena uručenjem stvari prevoziocu. tj. ali taj 3. Ako je mesto ispunjenja određeno. uzima da je izvršena fizička predaja. Tu sama saglasna izjava volja prenosi svojinu. prenos posredne svojinske državine. pa tu samo imamo širenje faktičke vlasti pribavioca. Fiktivna predaja stvari . Imamo: 2 lica + ustanovljavanje državine prava. a sada postaje neposredni upotrebni držalac. tj. a nje nema. Izdavajanje = obeležavanje stvari (individualizacija – stvari se izdvoje od drugih istovrsnih). konsitutum posesorium (ustanovljavanje. tradicio brevi manu (predaja kratkom rukom. rizik slučajne propasti stvari u prevozu do tog mesta snosi prodavac. jer bi bilo besmisleno da držalac prvo vrati stvar vlasniku. koji nema nikakvu državinu i treće lice. a prenos državine stvari uz prostu saglasnost) . a ugovorom nije određeno mesto ispunjenja. ključeva od auta. poslugoprimac).sa stvari se ništa ne radi (do prenosa državine dolazi samom saglasnom izjavom volja. • 3. tu imamo translativno dejstvo ugovora “na mala vrata”: • cesio vindikacionis (tu imamo ustupanje zahteva za predaju stvari. Ovo je. Prenos neposredne svojinske državine na nepokretnostima zavisi od vrste nepokretnosti: 28 . prodavcu.ovde isto imamo prenos posredne svojinske državine.

ili ako to nisu odredile. • 6. garažama. Naravno. i ovde uloge mogu biti odvojene. poslovnim prostorijama. radnju. ali se obično rešava po NAČELU PRAVDE. radnje itd.se državina prenosi ispražnjenjem ovih prostorija i predajom ključeva. Po aprehenzionom shvatanju bi bio onaj ko je uzeo stvar. 7. Da samo zaključi posao u ime i za račun drugog lica ili da samo izvrši aprehenzione radnje kojima se uspostavlja faktička vlast ili i jedno i drugo. Ovde prepoznajemo dva ugovora: zakup i zajam. vlastodavac postaje držalac. a u momentu kada su to same stranke odredile. spiritualizovana državina. zastupništvo može biti UGOVORENO ili ZAKONSKO. preduzeti aprehenzione radnje. 29 . zgradama. Čija je državina. Zakonski zastupnik poslovno nesposobnog lica ima skoro uvek obe uloge: zastupnik pri zaključenju pravnog posla i zastupnik pri preduzimanju aprehenzionih radnji. bez obzira kada je stekao faktičku vlast na stvari. bioskop ili posetilac. već se sledi logika – kako bi se stvari dogodile po redovnom toku stvari? Na taj način rešavamo sve konkurentne slučajeve! Tu je važno da je držalac onaj ko je organizovao celu stvar (bioskop. dakle odstupa se od APREHENZIJE. Kada izvrši ove aprehenzione radnje. a ne nalazača. jer on je organizovao prostor. PRIMERI: Neko nađe zlatnu narukvicu u WC-u nekog bioskopa.. Ovo je tzv.• Na stanovima. Ugovorni zastupnik (punomoćnik) može imati dve uloge. a punomoćnik postaje pritežalac.). ograđenim zemljišnim parcelama sa kapijom .prenos državina na osnovu samog ugovora. pa čak i samo poslovno nesposobno lice može. frizerskog salona. Državina se može steći i preko ZASTUPNIKA. koja postoji zbog imanja državinske zaštite i rokova za održaj. vlasnika objekta ili nalazača? Odgovor je vlasnika objekta. Na zemljišnim parcelama . kao nalazač. Ovde se pitamo ko je izvršio okupaciju na toj stvari? Firma. ako je za to fizički sposobno. jer je vrlo teško odrediti to na osnovu početka vršenja aprehenzionih radnji.. ali tek po isplati poslednje rate postajem vlasnik (kao lizing). npr: ja zaključim ugovor o kupoprodaji. Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. PACTUM RESERVATI DOMINI = zadržavanje prava svojine i pored predaje stvari Ovo treba napisati!!! Paktum rezervati domini (zadržana i očekivana svojina) – ovo je “obezbedjujuće” pravo. onda samim časom nastanka ugovora.

propadne stvar). Prestanak državine protiv volje (kad je protivan volji dosadašnjeg držaoca: krađa. 3. Relativni prestanak (ovo ako je prestala državina samo za dosadašnjeg držaoca: razni slučajevi prenosa državine na drugo lice). a to je jedno faktičko pitanje koje u slučaju spora ceni sud vodeći računa o svim okolnostima slučaja. GUBITAK = PRESTANAK DRŽAVINE Kako je državina faktička vlast na stvari. stavljanja stvari pod upravni režim države. 2. Apsolutni prestanak (ovo ako je prestala svaka državina na stvari: zbog propasti. DRŽAVINA SE NE GUBI: 30 . Nekoliko prestanaka državine po različitim kriterijuma: 1. već po organizaciji – PO REDOVNOM TOKU STVARI (onaj ko je po tom toku mogao da dođe do aprehenzije.Dakle. Prestanak državine sa voljom (kad se zasniva na volji dosadašnjeg držaoca). ne po apreheniziji. a nije uspeo). 4. gubitak. ona se gubi prestankom te faktičke vlasti. napuštanje stvari).

ko se poziva na određeno trajanje državine. ODUZIMANJE DRŽAVINE (ovde je držalac lišen faktičke vlasti) 2. tj. ZAŠTITA DRŽAVINE = PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE Državina nije subjektivno pravo. Ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast i to nezavisno od svoje volje. nije prekidana. Imamo nekoliko vidova smetanja državine (ova podela je INFORMATIVNOG ZNAČAJA i vrednosti. po sili zakona. UZNEMIRAVANJE DRŽAVINE (ukoliko je držaočevo stanje ograničeno. pa tako državina koja je uspostavljena u državinskom sporu ili dozvoljenom samopomoći. jer pravno je potpuno svejedno): 1. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću i ona PRAVNO može biti povređena kroz PROTIVPRAVNO SMETANJE DRŽAVINE. važi oboriva pretpostavka da i dalje drži stvar kao pritežalac. već dokazuje samo početak i kraj državine. a onda važi zakonska pretpostavka da je bio držalac i u međuvremenu. to se pravno naziva UZNEMIRAVANJE) 31 . • Ova gore pravila imaju praktične posledice kod održaja. ne mora dokazivati da je bio držalac svakoga dana u čitavom periodu. dok suprotno ne dokaže ponašanjem koje bi po redovnom toku stvari bilo kvalifikovano kao državina. nije ni prestajala.• • Na zaturenim stvarima. jer za onoga ko je počeo da drži kao pritežalac. Naime. Državina se ne gubi prostom izmenom volje detentora da ubuduće stvar drži za sebe. U slučaju smetanja državine dobijamo PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE.

FATALNI ROK. osim prema licu od koga je na takav način došao do državine. jer štitimo FAKTIČKU VLAST. što se tiče prava). nastaje PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE! Međutim. rok je ovde veoma važan. osim jedne – NEISPRAVNE=MANJIVE DRŽAVINE. jer je ovde reč o oročenom pravu (pravo čije je trajanje vremenski ograničeno). Oba su prekluzivna. tzv. TU VAM JE VAZAN CLAN 78. a ograničavaju = uznemiravaju državinu). tj. ona je pravno zaštićena. to lišavanje ili ograničavanje mora da bude PROTIVPRAVNO! Tek ako je protivpravno. državina prava i posredna ili neposredna! Mi znamo i za SVOJSTVA DRŽAVINE: zakonita . skoro se svaka državina štiti. prava – manjiva i savesna nesavesna. Ona se štiti bez obzira da li postoji PRAVO NA DRŽAVINU! Koja se državina štiti? SVAKA DRŽAVINA SE ŠTITI. ovog zakona. jer kod prava nema oročenosti u zaštiti! Rok je PREKLUZIVAN (ako ga ne vršimo u roku to pravo prestaje. počinje samim izvršenjem smetanja i traje godinu dana). Na ovaj prekluzivni rok se pazi ex officio i nema zastoja! Kod uznemiravanja kao vrste smetanja državine je teško odrediti početak roka (to kada se radnje ponavljaju. 32 . potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu. iako nije subjektivno pravo. Oročenost je važna. istek roka daje gubitak prava. VRSTA POVREDE ODREĐUJE VRSTU ZAŠTITE! Smetanje nije svako oduzimanje faktičke vlasti ili stanja! Smetanje nije svako ograničavanje faktičke vlasti ili stanja! Već.nezakonita.Državina se ne sme povređivati. Kod svih ovih se štiti svaka. a čak se i ova pod određenim uslovima šiti. ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. STAV 2: I držalac koji je državinu stekao silom. a subjektivan se kreće u granicama objektivnog roka. SVAKA UŽIVA ZAŠTITU! Mi znamo za VRSTE DRŽAVINE: državina stvari. Ovo kumulativno! 30 dana!) i OBJEKTIVAN (ovaj vezujemo za činjenicu smetanja. Rok je dvojak: SUBJEKTIVAN (počinje da teče od dana kada je zasmetani držalac saznao za dve činjenice: da je saznao za smetanje i da je saznao za smetaoca. a ne pravo. ovde je važan vremenski faktor. Dakle.

Specifična je zbog toga što ona štiti nešto posebno. Oni prekluzivni rokovi su jednaki i za SAMOPOMOĆ i za SUDSKU ZAŠTITU! Postoje određeni uslovi da bi samopomoć bila „vršenje prava na samopomoć“. vršeći samopomoć ne smemo povrediti tuđa lična prava i to zbog procene da su lična dobra važnija od interesa 4. smetanja. tu nas država štiti). a ne da završimo na sudu zbog SAMOVLAŠĆA (pogledati još uslove iz UUGP): 1. Povređeni držalac bira. ili da rok počinje svakim novim smetanjem. ima pravo na direktnu tužbu. onda idem na sud. SADRŽINA PRAVA NA ZAŠTITU DRŽAVINE Imamo dve vrste zaštite prava: VANSUDSKA ZAŠTITA (samozaštita – objašnjena u UUGP) i SUDSKA ZAŠTITA (putem tužbe: državinske tužbe. koju zaštitu želi od ove dve. a to je državinu. mora da bude u ovkiru onih rokova SUDSKA ZAŠTITA CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Može odmah ova zaštita. Npr: za klevetu ja moram prvo da se obratim uredniku. pa tek ako ne uspe onda sudsku zaštitu. stav profesora Vodinelića: računa se rok od 1. naknadna samopomoć – sve vreme dok imamo one rokove 3. negde je obavezno prvo probati vansudsku.Ovde imamo PRAVNU PRAZNINU! Imamo dva stava: 1. Međutim. početna – u trenutku napada ili odmah posle njega 2. stav iz knjige: u slučaju ponavljanja rok počinje od onoga dana kada je postalo izvesno da će se to smetanje nastaviti! Praktično je teško razumeti ovo „izvesno“! 2. Dakle. a ne pravo! 33 . a ako on ne objavi moj odgovor. ne sme se upotrebiti veću silu nego što je dovoljno da zaštitimo našu narušenu državinu 5.

plus obavezno datum zbog prekluzivnog roka. Kod POSESORNIH se spori o FAKTIČKIM PITANJIMA! Sud se ne bavi pravnim pitanjima. punomoćnik Onda ide vrednost spora: uglavnom nije vezano za državinu. Tu tražim DRŽAVINSKU ZAŠTITU. svedocima..To je poseban postupak uređen Zakonom o parničnom postupku. sa dokazima.. To je TUŽBA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE! IZGLED TUŽBE: • • • • Prvo ide NADLEŽNI SUD (npr: III Opštinski) Tužilac. Za sve POSESORNE zadužen je uvek OPŠTINSKI SUD. tužio zbog oduzimanja) ili je sada (tj. KOJA SE PITANJA REŠAVAJU U POSESORNIM? Dva faktička pitanja. Da li ga je tuženi smetao (oduzeo ili uznemiravao)? Dakle. eventualno pozivanje svedoka. Ovde PREDLAŽEM 34 . Lice. o Da li je tužilac držalac? U nastavku opis. Kod PETITORNIH se spori i oko PRAVNIH PITANJA (da li neko ima pravo ili ne. tužio zbog uznemiravanja) držalac? 2. što zavisi od težine spora). Tu se pišu činjenice iz kojih izvodimo TUŽBENI ZAHTEV: o Da li tuženi izvršio to smetanje državine? U nastavku opis. Da li je tužilac bio (tj.PETITORNIH POSTUPAKA! Razlika je u predmetu spora (tema spora). adresa. da li tuženi ima pravo da to čini ili nema). POSESORNI POSTUPAK i moramo da ga razlikujemo od svih drugih postupaka . Ovde je čak zabranjeno rešavanje pravnih pitanja. pitanja o kojima se raspravlja i sam proces su drugačiji kod posesornih sporova. zbog one dve gore navedene činjenice. adresa. kojem je državina narušena ima pravo na pokretanje tužbe. tj. punomoćnik (prilažem punomoćje) + Tuženi. dva predmeta spora: 1. nego kod petitornih. Zatim sledi: TUŽBENI ZAHTEV – to je moje traženje u slučaju da je došlo do smetanja državine. a za PETITORNE i drugi sudovi (nekad i okružni. Onda ide UTVRĐIVANJE (UTVRĐENJE).

. o Dalje.. ne žele i neće dzabe da rade. REŠENJE ima odgovarajuću formu.. o Na sve ovo se traži još i NAKNADA PARNIČNIH TROŠKOVA. 2. pa se prepiše ceo tužbeni zahtev. ni eventualni veštaci.“) 35 . a ako je reč o USPOSTAVLJANJU STANJA. onda da mu sud naredi novu radnju kojom će otkloniti uspostavljeno stanje od neke ranije radnje (npr: istovario ugalj ispred vrata moje kuce). Tek po isteku se traži prinudno izvršenje. Naravno. ni advokati. sud se izjašnjava da li je tužbeni zahtev osnovan ili neosnovan. tj. tražimo da sud zabrani tuženom da u buduće uznemirava ili oduzima državinu na ovaj ili sličan način. nije PRESUDA O PRAVIMA. Zašto je ovo REŠENJE. Ovo je PRETNJA sudom! PARICIONI ROK je onaj rok kojim se omogućava dobrovoljno izvršenje sudskog naloga. Tu imamo: • IZREKU ili TENOR ODLUKE – sud ovde izriče šta misli o zahtevu („Sud usvaja ili odbija tužbeni zhatev. naknadu ovih troškova mogu. jer postoje troškovi donošenja sudske odluke. tj.SUDU da posle rasprave donese REŠENJE (jer. Ko ne traži ne može ni dobiti. Onda tražim: o Da sud utvrdi da je tuženi smetao držaoca u državini. sud ga odbija. dakle imamo jednu radnju koja je ostavila posledicu uspostavljanja određenog stanje).. a ne bavi se O PRAVU! Dakle. imamo dva načina UZNEMIRAVANJA (1. Npr: po tarifnom pravilniku Advokatske komore RS se plaćaju advokati. u slučaju da tuženi ne ispuni ZAHTEV. o Na kraju dole desno POTPIS! Ako tužilac uspe. kažemo da SUD USVAJA TUŽBENI ZAHTEV. To REŠENJE. Dakle. dobrovoljno postupanje po sudskoj odluci. a ako ne uspe. o Ukoliko me samo uznemirava – da mu sud naredi. REŠENJEM SE TRAŽI: • • PRIVREMENA MERA (odmah) ili KONAČNO REŠENJE. radnjom sam stvorio stanje koje smeta. koje želim je moj tužbeni zahtev. ni sud. zabrani dalje ponavljanje radnje. a možda ni svedoci. tj. o Dalje. tražimo da sud zapreti tuženom PRINUDNIM IZVRŠENJEM. Dakle. što znači da ne mogu da tražim milijarde za njihove usluge. ponavljanjem određene radnje. Dakle. ali i ne moram da tražim. o Ukoliko mi je neko oduzeo stvar – da mi je vrati. nema presude u ovom sporu). a ne PRESUDA? Zato što se sud ovde bavi samo činjeničnim pitanjima (faktičkim pitanjima). sud naredi nadoknađivanje parničkog troška.

Prigovor je obična tvrdnja. ako nije držalac nema akt. odbrambena sredstva tuženoga. REZIME: da li je tužilac držalac i da li je tuženi smetalac! Ovo su osnovna pitanja! MEDJUTIM. Prigovor promašene pasivne legitimacije (tuženi nije pas. legitimisan) – onaj ko ima pravo na državinsku zaštitu. Dakle. Npr: tužilac je bio držalac. 3. 2. ako neko otme bicikl i da meni taj bicikl. Na pasivnoj strani isto može da bude drugo lice! Npr: ja pošaljem moje radnike da izvrše smetanje. taj ima akt. koje treba upotrebljavati. Ako ja kažem da sam držalac. samo NESAVESNO lice koje primi korist od lica koje je izršilo smetanje. koja može biti osnovana ili neosnovana. legitimaciju. Npr: naslednik. a u posesornom samo ograničen arsenal. broj prigovora: 1. s obzirom da postoje brojni prigovori uopšte. ako jeste držalac ima akt. Prigovor nedostatka aktivne legitimacije (tužilac nije akt. Ovde tuženi tvrdi da nisam bio držalac u času smetanja. 2. tj. na njemu je da i dokaže. leg. A ŽALBE SE ULAŽU! To su glagoli. NA KOME JE TERET DOKAZIVANJA? Na onome ko nešto tvrdi. nastavljamo dalje sa PRIGOVORIMA: 36 . legitimisan) – ovde tuženi kaže da on nije smetalac. leg.. koje treba znati! Zatim. POUKA O PRAVNOM LEKU – da nezadovoljna stranka može uložiti žalbu. Naslednik smetaoca je pasivno legitimisan! Ovo su tri slučaja. on osporava da je on to uradio. nekad se i u državinskoj parnici upušta u pravna pitanja!!! Treba napomenuti da su TUŽBE ofanzivna sredstva. U petitornom sporu se mogu istaći bilo koji PRIGOVORI. ja ću biti tuženi. Bitno je da sam ja u času smetanja držalac stvari. ZBOG SLEDOVANJA se na strani tužioca može naći i onaj ko nije bio u času smetanja držalac. U ovom slučaju tuženi može da osporava da ovaj uopšte nije naslednik i tako da ospori akt. primi korist usled smetanja državine. da ta radnja uopšte nije izvršena. s tim što im je važnost podjednaka! Ovde je važno kakvi prigovori se mogu upotrebiti. ali više nije ili nije uopšte bio. PRIGOVORI SE ISTIČU. moram to i da dokažem.• • OBRAZLOŽENJE – sud navodi razloge zbog kojih je doneo rešenje. 1. koje izvrši neko drugo lice. PRIGOVORI su defanzivna. legitimaciju. TUŽBA SE PODNOSI. to smetanje. jer imam korist. Naime. koji nasledi i državinu.

prigovor apsorpcije + PRIGOVOR JAČEG PRAVA (tek će biti novim propisima uveden. tuženi kaže – ja sam povratio tu državinu na neki način putem samopomoći (možda čak i manjiv način) 3. zbog volje! Onaj ko smeta državinu. Tuženi kaže – dobio sam petitorni spor protiv tužioca.. Tuženi se poziva na pravo da čini ono zašta je tužen. Ovde se ne osporava da sam uradio to što sam uradio.. 3. prinude. prigovor manjivosti. već samo da nije blagovremena tužba! 4. I pravna pitanja: akt. ). smeta. tj. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Čemu služi državinska zaštita? Zašto se štiti faktička vlast? 1. napada na moju volju! To je deo moje ličnosti. tuženi kaže da je to uradio u roku za samopomoć (30 dana od kada je ovaj prvi izvršio smetanje) 5. koji uključuju i ispitivanje pravnih pitanja ili samo faktičkih pitanja: 1. poziva se na presudu iz PETITORNOG SPORA i to na PRAVOSNAŽNU ODLUKU (kad je ceo spor završen i kad žalba prodje. to je pravnosnažno). a ima izuzetan pravno-politički značaj. Prigovor PREKLUZIJE – neblagovremeno podnošenje tužbe. Državina se štiti zbog zaštite ličnosti držaoca. Manjiv držalac nema zaštitu samo prema onome u odnosu na koga je on lično manjiv!!! 2. To je nepoštovanje ličnosti. Lista prigovora. legitimacija. narušava. jer se time štiti pravo (u čijem je sastavu i državina). pretnje. manjvost znači da je tužilac stvar uzeo od tuženoga putem sile. Prigovor MANJIVOSTI državine: 1. Državina se štiti. s obzirom da laici ne razumeju kako neko ko je lopov dobije posesorni spor! O ovome nešto malo više u knjizi na strani 51. gde smo se sporili oko toga imam li ja pravo da činim ono zašta me je tužio. tj. jer ne poštuje volju te ličnosti. jer najveći broj držalaca ima i pravo da budu držaoci! Lopovi su u manjini! Ovde se štiti većina slučajeva! 2. samo u slučaju nasleđivanja. leg.3. Dakle. samo u slučaju nasleđivanja. Prigovori APSORPCIJE – da petitorni spor upija posesorni. pas. i pas. tačka 175. akt. DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! 37 . tuženi kaže tužiocu – ti si manjiv držalac u odnosu na mene. tuženi kaže da tužilac jeste manjiv držalac u odnosu na njega. leg. Dakle. 2. Faktička: prigovor prekluzije. znači napada moju ličnost.

Ovde ide PETITORNA tužba. POSREDNI DRŽALAC može tražiti zaštitu. PRIVREMENE MERE U DRŽAVINSKOM SPORU U toku državinskog spora sud može odrediti privremen mere. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Šta se dešava sa državinskom zaštitom kada tabularna državina nije praćena faktičkom vlašću? Imamo nekoliko situacija. 3. jer nema ni poslednje mirne državine. Smatra se da je u redu da POSREDNI DRŽALAC uživa državinsku zaštitu i u odnosu NA NEPOSREDNOG DRŽAOCA. tj. podstanar bez saglanosti vlasnika stana. Ovde nema državinske tužbe. Slučaj KONSTITUTUM POSESORIUM – sledi državinska zaštita. kao i sužavanje obima njegove faktičke vlasti ili njeno otežanje. čime se ne prejudicira rešenje državinskog spora (npr: u slučaju smetanja državine prolaza. Sticalac se uknjižio. sud može dozovoliti tužiocu prolaz preko tuženikove njive da ne bi propala tužiočeva letina na susednoj njivi. ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja faktičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini. ali neće da se iseli. ZAŠTITA SUDRŽAVINE ZOSPO određeno je da sudržalac uživa zaštitu i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima. u slučaju da neposredni prekorači granice svoje neposredne državine (npr: plodouživalac menja suštinu stvari. zakupac vrši prepravke u stanu. NAREDBE koje se primenjuju u IZVRŠNOM POSTUPKU radi otklanjanja = sprečavanja nasilja ili nenaknadive štete. Slučaj CESIO VINDIKACIONIS – sledi državinska zaštita. tj. Ovo podrazumeva i potpuno istiskivanje jednog sudržaoca iz državine. primi nekoga u stan). 38 .NEPOSREDNI DRŽALAC uživa zaštitu u donosu NA SVA LICA (npr: plodouživalac može državinskom tužbom tužiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana. Prenosilac je prodao stan. ako je neposredni držalac pravno nezainteresovan (npr: ako zakupac ne preduzima ništa protiv smetanja koje je izvršio sused). nema NEPOSREDNU DRŽAVINU: 1. ne prejudicirajući time ishod spora). odnosno pribiranju plodova). 2. ali nije još ušao u posed.

Kada je u pitanju radnja koju tuženi mora lično izvršiti.Iz važnih razloga konkretnog slučaja. Protiv rešenja donetih u parnici smetanja državine revizija nije dozvoljena. koje će na teret dužnika da ih izvrši. . Dakle. može se zahtevati u izvršnom postupku u roku od trideset dana po proteku roka (paricionog) koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje. lice. a on to neće. pristupa se naplati novčane kazne kojom mu je zaprećeno i zapretiće se novom kaznom. pristupa se prinudnom oduzimanju stvari i predaji tužiocu. Sprečava se da eventualni akt neprava izazove seriju takvih akata. Ako tuženi prekrši zabranu ponovnog smetanja. angažuje se 3. tj. a ako ne izvrši odgovarajuće radnje. ma koliko se puta smetanje ponovilo. ne podiže se nova tužba. a ovaj u ondosu na sledećeg itd. tako da se postupak konačno završava pred drugostepenim sudom. naplatiće mu se kazna koja je zaprećena rešenjem. Ako tuženi ne izvrši predaju stvari. . Smisao državinske zaštite Pre svega u tome što je to brza zaštita onih. onih koji su imaoci prava koja ih ovlašćuju na državinu. 39 . jer došlo bi do toga da nezakonit i nesavestan držalac ne bi bio zaštićen u odnosu na novog nezakonitog i nesavesnog držaoca. koji su najverovatnije u pravu. sud može odlučiti da žalba ne odlaže izvršenje REŠENJA. u slučaju ponovnog smetanja državine. Izvršenje rešenja kojim se tuženome nalaže izvršenje određene radnje. nego se zahteva izvršenje ranije donetog rešenja.

ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist. pravno 5. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica Ograničenje mora biti: 40 . ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. plodove iz neke stvari 4. čak i stvar uništiti (ius abusus) b. prosto služenje sa stvari 3. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6.ODAVDE IDE SVOJINA IZ POWER POINT PREZENTACIJE PROFESORKE CHAVOSHKI + OVAJ MALI DODATAK KOJI SAM UHVATIO NA VEZBAMA!!! Sledi mali dodatak: Ovlašćenja kod svojine: 1. pravo suprotstavljivosti 7.

Jedan vid je predviđen ZOO i ZOSPO i to je PROTIVCILJNO VRŠENJE PRAVA. nemoralno 5. 2. ali to mogu biti. koje nazivamo OSNOVIMA = NAČINIMA STICANJA SVOJINE (postoji i pojam način sticanja u užem smislu = modus acquirendi. NAČINI STICANJA SVOJINE mogu biti apsolutni ili relativni. protivrečno – npr: neko upotrebljava moj žig 10 godina. kao i svakog drugog subjektivnog prava. ja to znam. beskorisno – koristiti pravo bez koristi 3. npr: sklapanje braka radi dobijanja državljanstva). potrebno je postojanje određenih pravnih činjenica. nepravično 6. npr: komšija mi uđe jedan do 5 cm u dvorište svojom gradnjom i ja mu tražim restituciju 7. Imamo jos ukupno 8 vidova zloupotrebe prava iz uporednog prava: 1. a to je samo jedna pravna činjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom). nesrazmerno – tu je interes nesrazmerno mani od štete. APSOLUTNO STICANJE svojine – kada zasnivamo pravo svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine. neprimereno – kada imamo dve solucije. protivciljno STICANJE PRAVA SVOJINE – za sticanje prava svojine. gde nemamo prethodnika ili slučaj kada zasnivamo pravo svojine na stvarima u društvenoj 41 . šikanozno (škodljivo): tu imamo subjektivni element – nameru škođenja i objektivni element – nastalo škođenje. ali onda iznenada pokrećem tužbu 4. a mi biramo goru opciju 8.• • • • • • legitimno legalno proporacijalno neophodno susedska prava zloupotreba prava (to je nedopušteno vršenje prava. Ovo može kada su u pitanju RES NULLIUS (ničije stvari).

tj. STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU VOLJE PRETHODNIKA . tj. sudski organ ii. Ovde imamo mogućnost: 1. javno obećanje nagrade) ili jedan od tvoraca prethodni vlasnik (dvostrani pravni poslovi. STICANJA PRAVA SVOJINE NEZAVISNO OD VOLJE PRETHODNIKA 2. RELATIVNO STICANJE svojine – zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika.svojini. nasleđivanje 3. upravni organ (konfiskacija. RIMSKI (naš sistem) FRANCUSKI On je najprostiji. eksproprijacija) 4. već je objekt nečijeg prava svojine. FRANCUSKI 2. Traži se svojina prethodnika. na osnovu odluke državnog organa: i. ali on nema pravo svojine. o kupoprodaji). ugovori: o poklonu. tri različita skupa pravnih činjenica za prenos svojine: 1. NAČINI STICANJA PRAVA SVOJINE su redom: 1. pravni posao 2. npr: održaj) STICANJE SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA (pravnog posla) SA PRETHODNIKOM (prethodnim vlasnikom) Postoje 3 sistema. čiji je jedini tvorac prethodni vlasnik (jednostrani pravni poslovi: testament. o trampi. tj. gde imamo prethodnika.je sticanje na osnovu pravnog posla. na osnovu samog zakona (skup pravnih činjenica kojim se prenosi svojina. 42 . NEMAČKI 3. već neko drugo pravo izvedeno iz društvene svojine.

D postaje vlasnik samo ako je savestan. Ovo je uređeno dispozitivnom normom. Došlo je do neosnovanog obogaćenja. stvarnopravni ugovor = apstraktan ugovor = izvršni ugovor = ugovor raspolaganja. veka. a stvarnopravni ugovor ima causu! Da li je pravno važno za pravni odnos da li su svega 3 ili četiri činjenice? Jeste. Uslovi: 1. On je video u kupoprodajnom ugovoru 2 ugovora. njegov prenos nema causu. nema osnova. to zavisi od toga da li je 3 ili četiri činjenice. hoće li pribavilac ostati vlasnik?! E. Ovo je ugovor obvezivanja. bez valjanog osnova je prešla svojina.. ali samo licu D preda stvar. svojina prethodnika. Drugim sporazumom se obaveza izvršava. građ. tj. već je to samo zaštita 3. saglasna izjava volja 3. obligacionopravni ugovor = kauzalni ugovor = osnovni ugovor = ugovor obvezivanja – pravni osnov. tj. Sve ovo potiče od čuvanog pravnika Savinjija iz 19. bez punovažnog ugovora. tj. Prvi sporazum je obligacionopravni ugovor – da će predati stvar i preneti svojinu. tj.Translativno je dejstvo ugovora (u trenutku zaključenja ugovora svojina prelazi na pribavioca). Ako je došlo do prenosa bez te jedne činjenice. manipulacija kod nepokretne stvari = upis u javni registar) 1. tj. kojim se izvršava obaveza koju smo prihvatili 4. C i D napravi ugovor o kupoprodaji. kada imamo višestruko otuđenje. U Francuskoj upis u javne knjige nema konstitutivno dejstvo. i 4. su dovoljne za prenos svojine. npr: vlasnik A sa licem B. ugovornici mogu drugačije da dogovore. To je ugovor raspolaganja. 3. dva puta po dve izjave volje. predaja (kod pokretne. zakoniku): 1. prodavac nema svojinu više. NEMAČKI SISTEM – je najsloženiji u pogledu činjenica koje su važne ili ne. tj. dve izjave volje. tj. dakle. kad su u pitanju generično određene stvari 3. tj. to je saglasnost obojce o prenošenju i primanju prava svojine – “prenosim svojinu” i “primam svojinu”. To je pravni značaj ovoga da li su 3 ili 4 činjenice. tj. Po dve na svakoj strani. jer kakva će biti dalja pravna sudbina te stvari. lica. dispozitivna je odredba. Zato može stvar da 43 . dakle kad ugovornici drugačije odrede 2. svojina je prešla. da je prethodnik vlasnik + još tri pravne činjenice (nisu uvek sve tri potrebne za prenos svojine) 2. Kada ne važi translativno dejstvo ugovora (odredbe o ovome u Franc. Ovde se vidi CAUSA. onda prethodnik ima PREOBRAŽAJNO PRAVO.

traži nazad putem ovog instituta neosnovanog obogacenja i da uspostavi pređašnje imovinsko stanje. one su najbolje i najpedantnije u Nemačkoj i Švajcarskoj. Mogu da tražim i od njega stvar. Nemački sistem vodi više računa o PRAVNOM SAOBRAĆAJU. jer je poklonio dalje. Posledice po 3. Ako stvar više nije kod pribavioca. Kod nas su isto potrebne 3 činjenice za prenos svojine. dok u nemačkom sistemu mogu da tražim. a tamo kao neko ko nema svojinu. lica. Upravo zato nam poskupljuju život! Krediti su skuplji! 44 . ali su kod nas katastrofalne. dok nešto manje u Austriji. Razlog tome je što stvarnopravni zahtevi ne zastarevaju . Što se zemljišnjih knjiga tiče. ali pod otežanim uslovima. a ostaje mi naknada štete od onog drugog. s tim što kod nas tražim stvar kao vlasnik. Tražiće i stvar i državinu i da mu se vrati pravo svojine. ali samo ako je nesavestan. onda je taj treći stekao svojinu. lica: Kod nas mogu i da tražim od svih 3. jer sam vlasnik. Ponovno sticanje svojine. a kod nas je važniji INTERES VLASNIKA.ovo u Srbiji. dok obligacionopravni zahtevi stare – ovo u Nemačkoj.

prodavčevi poverioci mogu prodatu. poklon) – ovaj ugovor nije dovoljan. sama predaja mora da bude upravljena na prenos svojine ŠTO SE PRETPOSTAVLJA. npr: prodavac preda kupcu stvar. SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. vlasnik će postati taj drugi kupac (samo ukoliko je savestan – ovo je pretpostavka koju prvi kupac treba da obara). svojina prethodnika (dakle. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC proizlaze važne pravne posledice: 1. on neće postati vlasnik. već samo MANJIVI DRŽALAC. ako ju je isplatio. sam uspostavi državinu. rizik slučajne propasti individualno određene stvari snosi prodavac 2. sam po sebi ne prenosi svojinu. te bez obzira na to što prodavac ima ugovornu obavezu da stvar preda i prenese svojinu i što može na to i sudskim putem biti nateran. Takođe. derivatno sticanje – kod koga je važno da je prethodnik vlasnik) 2. ako mu je prodavac ne da. Zato je ugovor samo PRAVNI OSNOV. ugovor upravljen na prenos svojine: kupoprodaja. a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraživanja 4. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome. sa tim da mu je ovaj pričuva nekoliko dana!!! Iz ove činjenice da SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. JER je sam ugovor upravljen na prenos svojine. ipak. da ne zna i nije mogao znati da je lice A napravilo više ugovora). razmena. član 35. na osnovu njega nastaju određena relativna prava. a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige ili prenos tapije. MODUS AKVIRENDI . Lice C je novi vlasnik. jer kod nas ugovor nema translativno dejstvo. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC.NAŠ SISTEM – RIMSKI Uslovi: 1. tj. plodovi koje stvar da pripadaju prodavcu 3. tj. kao i naknadu štete zbog neizvršenja ugovora Takodje. ZOSPO. Ova predaja mora da bude akt volje prodavca. Npr: lice A ima kupoprodajni ugovor i sa licem B i C i D. kupac nema pravo da sam uzme stvar. Međutim. protivno volji prodavca. Ako kupac. 3. On ima samo obligaciono dejstvo. a za prelaz prava potreban je još jedan momenat – NAČIN STICANJA U UŽEM SMISLU (modus akvirendi). punovažan pravni osnov (tj. ima i drugih mogućnosti koje se onda ističu posebno. postoji ustanova višekratnog otuđenja.taj modus je kod pokretnih predaja. ali mora biti savestan (tj. 45 . ali licu C preda stvar. a pravi kupac može samo zahtevati povraćaj cene.

onda kako mogu! Dakle. već to zakonodavac određuje na osnovu toga koliko mu je važno da imate posla sa vlasnikom i koliko zaista ne želi da pređe preko te mane. kada ne može redovan način sticanja. neovlaščenog vlasnika. a sve zbog situacije kada imamo sticanje od vlasnika koji je neovlašćen da prenese svojinu! Ovo nije ustanova Rimskog prava. U tom sistemu NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE 100 POSTO JE ŽRTVOVANA SIGURNOST PRAVNOG PROMETA. pravni poredak reaguje tako što otvara alternativne metode sticanja! Dve su takve mogućnosti da se pribavi svojina kada ne može na osnovu ugovora. te ne uvodi ili uvodi ovu ustanovu. tu imamo dve situacije: 1. koji nema ovlašćenje raspolaganja 2. tj. Dakle. možemo ništa nemati i održaj leči sve! Ovo sticanje od nevlasnika ili ti neovlašećnog ne postoji svuda u svetu. tj. ni ovlašćenje Ova metoda sticanja omogućava sticanje samo kada je to nedostatak – svojina prethodnika ili prethodnikovo ovlašćenje raspolaganja! Dok održaj omogućava sticanje kada SVE NEDOSTAJE.predajaVrste predaje su obradjene kod DRŽAVINE!!! ALTERNARTIVE REDOVNOM NAČINU STICANJA SVOJINE. pa nema ni svojinu. tj. postoje sistemi koji prave kompromis ili štite više jedno ili više drugo! 46 . A 100 POSTO JE ČVRSTA SIGURNOST VLASNIKA! Međutim. jer je bolje i preciznije govoriti “STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG”. već Austrijskog građanskog zakonika. Prvo je uže primenjivo – sticanje od nevlasnika! Drugo je šire primenjivo – sticanje održajem! STICANJE OD NEVLASNIKA – se pogrešno zove tako. ako je prethodnik i dalje vlasnik. ako ne mogu kao gore. kada stvarno nije vlasnik.

tj.Naše rešenje je isto kao u predratnom pravu i po njemu za sticanje od neovlašćenog potrebno je: PRAVNE ČINJENICE. Savesnost pribavioca u trenutku predaje (da nismo znali da taj nije vlasnik ili nema ovlašćenje) (što više uslova. od onoga kome je vlasnik poverio da mu vrati stvar (a ne radi otuđenja. Način sticanja MODUS AKVIRENDI (predaja=tradicija=prenos državine) 4. to se više štiti svojina) + (na sve ovo gore) jedan od 3 dodatna alternativno postavljena uslova: 1. tj. pribavljanje od onoga kome je vlasnik POVERIO STVAR (POVERENIKU) Ovlašćeni trgovac – je ono pravno ili fizičko lice koje je ovlašćeno da stavlja u promet upravo takvu stvar kakvu smo pribavili.. da popravi stvar. Ova prodaja nema veze sa pričom sticanja od neovlašćenog i za nju važe druga pravila! Pribavljanje od poverenika – tj. IUSTUS TITULUS – osnov uperen na prenos svojine. npr. 2. prodaja uz odobrenje vlasti. pritežaoci ili neposredni držaoci prava). zalogoprimac.. a on izigra poverenje i proda stvar (npr: poslugoprimac. OPŠTI USLOVI (KUMULATIVNO SVI) + ŽIVOTNI SLUČAJEVI. A POTREBAN SAMO JEDAN) OPŠTI USLOVI su KOD POKRETNE STVARI: 1.. POSEBNI USLOVI (ALTERNATIVNO SU POBROJANI. Ovde je opravdanje u stvari poruka vlasniku da razmišlja kome daje stvar! 47 ... pribavljanje od lica koje je ovlašćeno (ovlašćeni trgovac) da baš takvu stvar stavlja u promet 3. Dražba = nadmetanje. 3. pribavljanje na javnoj prodaji (dražbi) 2. Prinudna javna prodaja vrši se u organizaciji suda u izvršnom postupku (zaplena stvari i nude se posle na toj prodaji). a ne dobročin pravni posao. ostavoprimac. lice po ugovoru o delu.) pravni posao uperen na prenos svojine. Javna prodaja (obična javna prodaja = dobrovoljna) – zakonom nije formulisano šta to znači. ali to je učešće javnog organa vlasti (zato je to oficijelna prodaja). jer onda je punomoćnik i to je onda sticanje od vlasnika preko punomoćnika). punovažni (ne rušljivi ili nepostojeći. Teretan.

. a ne mogu to da dokažem. jer zakonodavac bira kako će ga konstruisati. a kod vanrednog održaja čak ni to. Zašto? Zato što sticanje na osnovu pravnog posla sa vlasnikom podrazumeva i punovažnost osnova i postojanje modusa i postojanje svojine na strani prethodnika. nemam ugovor. zak. a ako je i on stekao derivatnim putem. CILJ ODRŽAJA može biti i dokazivanje prava svojine (npr: ja jesam vlasnik. Uslovi za ponovno sticanje svojine: 1. jer vlasnik ima pravo da traži ponovno sticanje svojine. iako je stekao derivatnim putem. tj. 31. počev od dana kada je izgubljena svojina ODRŽAJ (usucapio) . CILJ ODRŽAJA je da pretvara faktičko stanje u pravno stanje (je reakcija da se stane na kraj neskladu faktičkog i pravnog stanja. Takođe. a od 1980. tj. stvar za njega mora imati naročiti značaj (što je slobodna sudijska procena) 2. na osnovu pravnog posla sa vlasnikom. nije definitivan gubitak. tj. ipak. 48 . tada održajem dokazujem). nisam upisan u zemljišne knjige.je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme. Taj dokaz je težak i nekad nemoguć. u ZOSPO. da li kao vlasnik ili ne). dok se savesnost pretpostavlja i ne mora se dokazivati. Nije održaj svuda u svetu isti. pa se zato posle određenog vremena vlasnik može pozvati na pravila o održaju. tj. To je ex lege = sticanje po sili zakona (član 28-30 ZOSPO). onda i postojanje svojine na strani njegovog (prethodnikovog) prethodnika i tako redom. Dovoljno je da DOKAŽE ZAKONITOST SVOJE DRŽAVINE. postoji prekluzivan rok od 1 godine. stekne svojinu! Ovo je IZUZETNO!!! Opisuje ga čl. Živim u stanu 20 godina.. originerno sticanje! To sve. e. da se utvrdi ko i kako se ponaša.. Alternativa je redovnom sticanju. Ovde se menja svojina sa jednog na drugi subjekt prava. jer se ne traži. da ponovo postane vlasnik.Dakle. sve su ovo uslovi kada se štiti pravni promet na račun pravne sigurnosti vlasnika (žrtvovan opravdan interes vlasnika)! To je tzv. iz praktičnih razloga će se pozivati na održaj vlasnici koji su pravo svojine stekli derivatnim putem. Održaj kod nas je uređen u tradiciji recipiranog rimskog prava i Austrijskog građ.

ZAKONITA (to se dokazuje na sudu. faktička prerasta u novu pravnu situaciju! Postoje dve vrste održaja: redovan i vanredan (ovo su tradicionalni. prisilio. KRAĆE VREME (pokretna 3 godine. nepokretna stvar 10 godina) VANREDNI ODRŽAJ (usukapio ekstraordinario) zahteva: 1. tj. samo sud može da kaže da je to to – da sam ja vlasnik. potajno uzeo. PRAVA (To se dokazuje na sudu. tj. Punovažan. SAVESNOST SE PRETPOSTAVLJA. kod nas postoji: 1) ODRŽAJ i 2) STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG! Ovo. ZASTARELOST (i dalje postoji. tj. međutim. Rečeno je da je u nekim sistemima vlasnik uvek zaštićen. tj. jer nisu utemeljeni u logici).. jer se njime nesklad okončava. TE SE NE MORA DOKAZIVATI. SISTEMOM NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE. samo SAVESNA DRŽAVINA + 2. Ovo je NAČIN. ima valjan pravni osnov. 49 . to je kraće vreme potrebno i obrnuto! Manje uslova – duže vremena! Ovde imamo: SVOJSTVA DRŽAVINE + ROK = ODRŽAJ (STICANJE SVOJINE)! REDOVAN ODRŽAJ (usucapio ordinario) zahteva: 1. Drugo rešenje je ODRŽAJ. predviđa da zastari reivindikacioni zahtev. prvo rešenje – neograničena reivindikacija. pa onaj kod koga je stvar može da vrati stvar ako želi) ili PREKLUZIVNO (fatalno). jer sam dokazao održaj. tj. KVALITETE DRŽAVINE: SAVESNA (to se pretpostavlja).Potrebna je SUDSKA DEKLARATIVNA ODLUKA. a ne racionalni nazivi. SVOJINSKU DRŽAVINU (to od vrsta državine) + 2. onaj koji je podesan za sticanje tog prava). knjige. a sa tom odlukom se onda mogu upisati u zemlj. Osnovna ideja je što više uslova za održaj.. nema prevare. pa samo donekle menja situaciju. ROK (pokretna 10 godina.) + 3. a to je da predviđa da reivindikacija zastari. tj. nepokretna stvar 20 godina) SAVESNOST Da li se savesnost traži tokom celog roka? DA. želi da ostavi nesklad između faktičkog i pravnog stanja. tj.

kao kod sticanja od nevlasnika. Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja. Rok može biti određen u danima. Savesnost kod vanrednog održaja – ona se odnosi na bilo koju činjenicu koja nas je onemogućila da postanemo vlasnik. tj. tj. Ako kraj roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi. ***Prof. Dakle. nedelje i praznici se ne oduzimaju. Rok može biti kraći ili duži. Vreme potrebno za održaj počinje teći onoga dana kada je držalac stupio u državinu stvari. Npr: moja savesnost kod redovnog održaja se tiče toga šta sam mogao ili morao da znam o tom licu od koga stičem. rokovi se menjaju: prekidom. da nisam znao ili mogao znati da lice nije vlasnik. mi tu verujemo da jeste vlasnik. To leči savesnost. KOD ODRŽAJA DOKAZUJEM POČETAK I KRAJ DRŽAVINE! RAČUNANJE VREMENA se vrši po pravilima ZOO i SHODNO se primenjuje na ZOSPO. Što se tiče rokova. iako su kogentnim normama uređeni. priračunavanjem i zastojem! 50 . tj. mesecima i godinama. nedeljama. Rok teče neprekidno. Npr: zabluda kod indentiteta stvari (u bioskopu je mrak i uzmem tuđu stvar slučajno). Vodinelic nudi rešenje TROSTEPENOG ODRŽAJA i to smo dobili kao dodatak od prof.Razlika savesnosti kod redovnog i vanrednog održaja? Razlika potiče od same funkcije ova dva održaja. jer stičemo od lica koje nije vlasnik stvari. da steknemo. Savesnost kod redovnog održaja – se odnosi na to da prethodnik nije vlasnik. kao poslednji dan roka se računa sledeći radni dan. da znam da nije vlasnik. Čavoški.

najbolje je izraziti proteklo i preostalo vreme u procentima i voditi računa o vrsti održaja! Okolnosti koje utiču da rok ne može da teče: ZASTOJ i PREKID. licu B treba 10 godina za tu pokretnu stvar. između roditelja i dece 51 . tj. ostaje da lice B treba da drži drugih 50 procenata vremena. polovinu – 5 godina! Ukupno su lice A i lice B držali stvar 6. ZASTOJ: • • Slabije smeta za rok. kod koga se našla stvar lica A. tj. Prema zastoju vreme potrebno za održaj ne teče u dole navedenim situacijama. 50 procenata potrebnog vremena.PRIRAČUNAVANJE: 1. Dakle. koje stiče na osnovu redovnog održaja. tj. koje je potrebno za vanredni održaj. sledbenik i prethodnik su jednaki uzukapijetni – iste vrste. Imamo sada lice B. onda. te lice B drži stvar u vanrednom održaju.5 godina! Dakle. kada uzukapijenti nisu jednaki. između bračnih drugova 2. npr: za pokretnu stvar sledi: Imamo lice A. a to je 10 godina. 2.5 godinu. u roku od 3 godine i držalo je stvar 1. bez obzira ko se našao u ulozi uzukapijenta. a ko u ulozi vlasnika: 1. onda ide PROTEKLO VREME + NOVO VREME. ali 50 posto onog vremena. kada su uzukapijenti iste vrste. a kako je lice A držalo već 50 posto vremena.

održaj ne teče protiv vlasnika koji se nalazi na VOJNOJ DUŽNOSTI ZA VREME MOBILIZACIJE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATA 6. pre nego što proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno poslovno sposoban ili od kada je dobio zastupnika. ali održaj ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO PRE NEGO ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ UOPŠTE POČEO TEĆI. rok za održaj teče bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne.) • Uticaj uzroka zastoja može biti dvojak: 1. između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici. sve dok traje taj radni odnos 7. vreme potrebno za održaj ne teče za sve vreme za koje vlasniku nije bilo moguće. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO NAKON ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ POČEO TEĆI. ali ako ovakav vlasnik nema zakonskog zastupnika. kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili član njegove porodice. održaj ne teče protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu. Imamo dve podvrste: 1. dok ta zajednica postoji 5. Protiv vlasnika koji se nalazi na ODSLUŽENJU VOJNOG ROKA ILI NA VOJNOJ VEŽBI. Uostalom. vreme potrebno za održaj teče. slabiji zastoj = zastoj sa slabim dejstvom (primer za vojsku) 52 • • . odlaže se početak roka.3. a po prestanku te dužnosti biće potrebna još godina dana da uzukapijent postane vlasnik /pokretne stvari/ na osnovu redovnog održaja) • Protiv vlasnika koji je maloletan ili drugo poslovno nesposobno lice. između štićenika i organa starateljstva. za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi 4. rok će početi da teče tek kada vlasniku prestane vojna dužnost) 2. a kada taj uzrok nestane. rok nastavlja da teče i ranije proteklo vreme se računa (npr: ako je isteklo dve godine uzukapione državine i to pre odlaska vlasnika na VOJNU DUŽNOST ZA VREME RATA. održaj ne može nastupiti. a zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava (kada sudovi ne radi zbog elementarne nepogode – zemljotres. to je faktičko pitanje o kojem odlučuje sud. koji počinje teći kada taj uzrok prestane (npr: ako je uzukapiona državina nastala dok se vlasnik nalazio na VOJNOJ DUŽNOSTI. njegov tok se zaustavlja i vreme ne teče sve dok uzrok zastoja postoji. rok neće teći za sve vreme dok se on nalazi na vojnoj dužnosti.

održaj se prekida od časa podnošenja tužbe. dakle samo sa pravosnažnom odlukom. menja se šta treba) primenjuju odredbe roka o zastarelosti (regulisano u ZOO). 3. Ovde nemamo nesklad između faktičkog i pravnog stanja! To je elementarno. 53 . Ovo pod uslovom da sa tužbom uspe (dužina tog procesa zavisi od ažurnosti sudije). 4. Kada vlasnik tuži držaoca i traži državinu.2. Tako sledi: 1. prekid je fatalan po proteklo vreme. jači zastoj = zastoj sa jakim dejstvom (vreme se prekida. sledi da nema PREKIDA. Savesnost državine – dovodi do prekida. sve vreme propada. u slučaju da se ovo priznanje izvrši nevlasniku. u stvari. To je ideja – nedostaje nešto što je neophodno za sam fenomen održaja. za vlasnika. a bez svojinske državine nema održaja. jer gubi sve. držim tvoju stvar. Ako je državina vraćena u roku za samopomoć ili državinsku zaštitu (za oba su rokovi 30 dana i godinu dana). priroda zastarelosti (slabe prava) je drugačija od održaja (gube se prava). pa se nastavlja) PREKID: • Jače smeta za rok. već se SHODNO (tj. onda to nije ovaj slučaj. Propast same stvari. Razlozi za prekid – ZOSPO nema u pogledu prekida i zastoja svoje odredbe. Fizička i pravna (pravna – kada zakon isključi mogućnost da se na toj stvari ima svojina). upućivanje u mrak. Ovde sami pronalazimo razloge za prekid. Kada uzukapijent vlasniku prizna svojinu („Jeste. Da se ne bi dogodila da rok za održaj prodje zbog dugog suđenja. celo prethodno vreme. dejstvo mu je jače od zastoja za uzukapijenta. 6.“). tj. vrši pravo svojine (postavlja zahtev da mu se vrati stvar). jer nema održaja bez savesnosti. ako uspe. Svi razlozi za prekid upućuju na ono što je elementarno kod održaja. Čim sam postao nesavestan (kada sam saznao ili mogao saznati da nisam vlasnik) dolazi do prekida roka. 2. Međutim. Naravno. pa je ovo. 5. Državina – ako lice (uzukapijent) izgubi državinu. Kada treće lice postane vlasnik (npr: po pravilima o sticanju od neovlašćenog). jer nema svojinsku državinu. sve propada.

bila stvar kod vlasnika ili kod nekog drugog. a raspolaganja činjena od strane bivšeg vlasnika gube važnost PRAVA TREĆIH: • ako je uzukapioni držalac do stvari došao teretnim poslom. jer istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik. tada sledi prestanak svojine ranijeg vlasnika. ukoliko imamo dugogodišnje nevršenje prava svojine i stvar se nalazi kod drugoga + ispunjeni su određeni uslovi UZUKAPIONE DRŽAVINE. jer vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka prava. a uzukapijent postaje vlasnik. tj. već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta! ODRŽAJ IMA RETROAKTIVNO DEJSTVO. Međutim. u protivnom prestaju (s tim što i u pogledu njih treba da istekne vreme održaja) ako je uzukapioni držalac do stvari došao bez naknade. jer to je jedno od ovlašćenja svojine kao subjektivnog prava (plus dispozicija subjekata). već ću na njima steći susvojinu. hipoteka konstituisana pre isteka roka održaja preča je od hipoteke konstituisane posle isteka roka za održaj 3. sva raspolaganja činjenja od strane uzukapionog držaoca se konsoliduju (sređuju. Taj upis bi imao samo deklarativno dejstvo. koja su eventualno postojala na stvari. 54 . ostaju ako je uzukapioni držalac za njih znao.po sili zakona dolazi do promene. važi da prava trećih. morao znati. jer ako ako sam se na 1Kvkm ponašao kao vlasnik. neću postati na 5Kvkm ako sam se na njima ponašao kao suvlasnik. vlasnik gubi svojinu. knjige (uknjiženje). Posledice: 1. tj. bez obzira na savesnost uzukapijenta u pogledu tih prava • Ovo je VANKNJIŽNO STICANJE PRAVA SVOJINE. jačaju) i važe. kod nepokretnosti je to upis u zemlj.EFEKTI ODRŽAJA . Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini! Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti. jer nema potreba za MODUSOM kod održaja. plodovi i sve koristi koje je stvar dala u međuvremenu pripadaju novom vlasniku 2. Istekom poslednjeg dana roka se stiče svojina. a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine. tj. Ovo ne znači da pravo svojine zastareva. uopšte. prava trećih bi trebalo da ostanu.

Kod Mađara je bilo OBEŠTEĆENJE i to po veoma niskim kriterijumima. ili za slučaj smrti – legat) onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja. moralna obaveza. Uspostavljeni su svojinski maksimumi. tj. za života – poklon. sledi da po tome ne može biti štete za onoga koji je. Denacionalizacija nikad nije 100-postotna. s obzirom da su izazvali osnovano i opravdano očekivanje kod građana i nije moglo doći do odustanka – denacionalizacija je izvršena. godine bilo u državnom vlasništvu. upis u zemljišne knjige je neophodan da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima (singularna sukcesija je stupanje pravnog sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava i obaveza pravnog prethodnika. 55 . jeste besmislen. GRADSKO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE je do novog Ustava od 2006. Razlozi oduzimanja – socijalizam je težio što većoj jednakosti ljudi. pa su najpre evidentirali imovinu. To nije moglo proći. bilo je i EKSPROPRIJACIJA.Međutim. Naravno. a pošto su videli da je to ogromna količina. nisu hteli da je vrate. To je pravno savladavanje autoritativne prošlosti. stare se nepravde ne smeju uklanjati stvaranjem novih. pa i imovinskoj jednakosti. jer ne može se unapred prekludirati nešto što ni ne znamo u kojoj meri će biti i kom obliku. OBEŠTEĆENJE ili VRAĆANJE U NATURI. Poljaci su pokušali nešto slično. trampa. oslanjajući na javne knjige. Postoji više načina. tako da zakon koji je donet u svrhu evidentiranja oduzete imovine. Takođe. Uzukapijent se po isteku roka za održaj može odreći održaja i tada stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika. pribavio sebi pravo. Uzukapijentovi poverioci i druga pravno zainteresovana lica mogu pobijati ovo odricanje. građevinskog zemljišta. a ako ne može. u slučaju ogrešenja o Krivični zakon. a ne smatra se da ju je uzukapijent poklonio – jedna vrsta OBLIGATIO NATURALIS. Bilo je i mogućnosti KONFISKACIJE. Kad nas će biti primarno VRAĆANJE. REČ – DVE O DENACIONALIZACIJI Denacionalizacija je ponovno sticanje svojine (sticanje od strane nas ili naših sledbenika). cesija. pre nego što je to ODRŽAJEM STEČENO PRAVO bilo uknjiženo. Bilo je više nacionalizacija: privrednih grana. onda OBEŠTEĆENJE. Evropski sud je konstatovao takvu obavezu države prema građanima. u svojim članovima koji govore o tome da onaj ko se ne prijavi u određenom roku gubi pravo na povraćaj svoje imovine. stambenih zgrada. s tim što su naknade bile simbolične. Niko se nije bunio.

4. da traži rušenje zgrade 56 . jer je zemlja uživala veći značaj ekonomski i politički) 2. kako dalje? Ovo zavisi od zakonodavca. Postoje kriterijumi koji određuju da li je jedan ili drugi vlasnik svega: a. bilo i na zgradi i zemljištu. VREDNOST ZGRADE I ZEMLJIŠTA (šta je vrednije) c. opciju: VLASNIK ZGRADE (-) = vlasnik zemljišta ima 1.GRAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU – PRIRAŠTAJ Tada se zgrada spaja sa zemljištem. SAVESNOST b. Ovo je kod nas . SUPERFICIES CEDIT SOLO (po starom shvatanju sve pripada vlasniku zemljišta. SUSVOJINA – bilo samo na zgradi. vlasnik zemljišta ili vlasnik zgrade) SAVESNOST (postoji nekoliko opcija). sve što se izgradi ima da se skloni.oba objekta moraju da pripadaju jednom licu (svejedno je kome – da li vlasniku zemljišta ili vlasniku zgrade). ovde znak (+) znači savesnost. a znak (-) nesavesnost: VLASNIK ZEMLJIŠTA (+) preobražajno pravo. POTREBE ZA OBJEKTOM (ko ima veće potrebe za izgrađenim objektom. Ovde se postavlja pitanje. 3. u slučaju da nema ugovornog odnosa između dva vlasnika. POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE – tj. Imamo nekoliko načina: 1. tj.

UDEO je deo određen prema celini. ČLAN I DALJE) 3. ono što vredi više privlači ono drugo! Naravno. prepuštanje zemlje graditelju. . što je gore.. SUSVOJINA (13. ne može da ruši 2. ZAJEDNIČKA SVOJINA (ZOSPO) 2. savesnost nije osnov sticanja i zbog toga mora doći do obeštećenja vlasnika zemljišta. Deo čega? Određen prema čemu. dok vlasnik zgrade vređa tuđu svojinu. da je deo stvari 57 . (-) (-) = ovde vlasnik zemljišta ima pravo da ne radi ništa (dispozicija subjekata) i ne znači da ako ne radi ništa – da time izjavljuje volju. niti drugi. a redovno je to graditelj. uz naknadu vlasniku zemljišta 3. tj. Ako su jednake vrednosti ili približne. jer postupa u skladu sa ovlašćenjima svojine (a. naknada onome drugom se podrazumeva. kojoj celini? Imamo više odgovora: 1. ČLAN) ZAJEDNIČKA SVOJINA – je pravo svojine više lica na jednoj stvari PO ODREDIVIM UDELIMA! Udeo je važna reč! Udeo se u zakonu naziva IDEALNI DEO = KVOTA = ALIKVOTNI DEO. ETAŽNA SVOJINA (19. kome je potrebniji.. (-) (+) = vlasnik zgrade stiče sve. da stekne zgradu i isplati graditelja ZAJEDNICE SVOJINE U našem pravu postoji zatvoren broj zajednica svojine – 3 vrste određenih kogentnim pravilima: 1. njemu se dosuđuje. (+) (+) = ni prvi. Ovde slede kriterijumi vrednosti. jedno od njih je upravo to – da ne mora da radi ništa). Ovde imamo analogiju sa prvom opcijom i može: 1. Međutim. prepusti zemlju u svojinu gradiocu i traži mu naknadu za vrednost zemljišta 3. sledi treći kriterijum – kriterijum POREBE ZA OBJEKTOM.2. ne znaju da se gradi i oba su savesna. tj.

Udeli su odredivi. da je deo vrednosti stvari zajedničara i suvlasnika 4. 58 . udeo je mera u vrednosti koja se dobija posle teretnog raspolaganja. Mogu isto da kažu “NAŠE JE”! Npr. pravo svojine. Sa stv. pa svako od njih kaže da mu pripada DEO stvari. moje je dete). a ne cela stvar. kada nas dvojca imamo jedan sto. a ne MATERIJALNI = REALNI delovi. pa tako ja nemam 4 noge. odrediti njegovu veličinu = meru). Pošto je zajednica u pitanju postoji i više prava pripadanja.. već svako sa svojim pravom prisvajanja ima određeni deo – kvotu. SUSVOJINE i ETAŽNE SVOJINE. jer su ovlašćenja sadržinski različita! Jedno od ovlašćenja svojinskih je OVLAŠĆENJE PRIPADANJA (stvar pripada u potpunosti vlasniku). reč je o tome da se radi o zamišljenim delovima. Kod OVLAŠĆENJA (prava) PRIPADANJA UDEO je zamišljeni deo samo stvari. ali niko sam. Pravo pripadanja znači pripadanje nekog objekta određenom subjektu (moje autorsko pravo. Kada je reč o državini – to je udeo u pravu da se bude držalac. a ne realnim delovima. ali ne uvek u svemu. ali nisu određeni. jer se tu svojina deli 3.2. da je vršenje prava svojine između zajedničara i suvlasnika Profesor V. a on dasku stola! To su zato IDEALNI = ZAMIŠLJENI. To je predstava u mislima da mi pripada nešto. UDEO postoji i kod ZAJEDNIČKE SVOJINE. pripadanja udeo je – zamišljeni deo stvari (zamišljeni deo. Svaki zajedničar ima samo odrediv udeo (da se može odrediti. ali u svakoj čestici. Vodinelić misli da je UDEO sve to. da je deo prava svojine. ostalim ovlašćenjima koje čine to pravo. tj.. tj. Tačno se određuje ko i kada i koliko može da drži (npr: od 7 dana ja 3 dana. To su delovima u mislima određeni. stolice – ja imam određeni deo – IDEALAN DEO!). Kada je reč o ostalim ovlašćenjima. Ne može niko sve polodove prisvojiti. npr. Kod zajedničke svojine postoje udeli koje možemo odrediti. Po završetku svojinske zajednice (npr: posle prodaje). Pravo pripadanja kod zajedničke svojine znači da je udeo u objektu svojine. a kod ostalih prava udeo je – mera u vršenju određenog ovlašćenja. već se tiče OVLAŠĆENJA KOJA ČINE PRAVO SVOJINE. Npr: kod PRAVA KORIŠĆENJA (prisvojiti plodove) – to je onda deo od plodova koji stvar daje. udeo u samoj stvari. onda udeo znači udeo u pravu. niko u celosti. tj.). a nad kojim postoji svojina.

a ono što je važno jeste PRINCIP KONSENZUSA. Dakle.Dokle god udeli nisu određeni.. zakonodavac im šalje poruku da se dogovaraju o načinu vršenja ovlašćenja. porodična zajednica = domaćinstvo. Za neke zajedničare u slučaju spora važi presumpcija o veličini udela. Svaka zajednička svojina se javlja kao pratnja nekog prava – bračnih prava. Tu imamo numerus clausus – samo oni slučajevi koje zakon odredi: bračna zajednica. tj. ali efekat nastaje tek kad prestane zajednička svojina. kada ne trebada pitamo drugog – to su radnje na koje je ovlašćen svaki zajedničar ponaosob. Uvek postoji mogućnost da se odredi udeo. Svako od suvlasnika ima jednako pravo učešća.. Šta znači da se udeo može svakog trenutka odrediti? Uvek u nekom pravnom aktu imamo meru na osnovu koje određujemo udeo. Svaki zajedničar ima sva svojinska ovlašćenja. tj. Sporazumom zajedničara se opredeljuje vršenje svojinskih ovlašćenja. nezavisno od veličine udela... u braku. Dok smo. tj. a stvar njima! Raspolaganje udelom je moguće kod zajedničke svojine. Udeo pripada jednome. nastaju ex lege kada se steknu sve činjenice. to je onda SUSVOJINA. npr. Izuzetak od konsenzusa. tj. Svi glasovi vrede isto. čim prestane postojanje zajednice (razvod braka). Čim se odredi udeo. Nastaje na osnovu zakona (ne podzakonskog akta. 59 .). vanbračna zajednica. ne upravnog akta. sve što stičemo stičemo kao zajedničku svojinu. Dakle. Zajednička svojina je onaj slučaj kada više lica imaju jedno pravo svojine na jednoj stvari i sve je to zakonom određeno. a to su one koje su u interesu svih i to po razumnom toku stvari: • • • • da se spreči propadanja zaštita stvari hitno potrebne radnje samopomoć i tužba Prestanak: 1) voljno ili 2) po sili zakona – čim propadnbe stvar. već samo odredivi. Tako su udeli bračnih drugova jednaki u slučaju spora. raspolagati se udelom može. to je zajednička svojina. neki slučajevi susedskog prava (neki zid. o svemu se zajedničari dogovaraju. Svi imamo sva prava. drvo na samoj međi). ali efekat nastupa tek kada udeo postane određen. kada prestane zajednička svojina. etažni vlasnici u jednom slučaju. sanaslednike. a inače oni mogu dogovoriti kako god žele.

SUSVOJINA – za nju važi da uvek možemo u nju. Nisu nam potrebna neka druga prava. imamo susvojinu. udeo je ODREĐEN! Onoga trenutka kada udeo postane određen. ali i iz nje. Udeo je glavna reč. niti neka lična svojstva. 60 . ali sa drugim pridevom. Ovde može svako sa svakim.

može biti izuzetaka. Suvlasnik ne može da vrši ona raspolaganja. tek ako nema te saglasnosti idu određena pravila vezana za to: • tako kod deljive stvari – sud mora da je deli 61 . Svi učesnici imaju pravo na donošenje odluka. Suvlasnik je vlasnik svog udela. Naravno. I ovde postoje poslovi koje ne podležu ni konsenzusu. ograničenja u slobodnom raspolaganju (npr: neka preča prava – to su prava kod kojih njihov imalac može da stekne pre drugih. ni većini. sa izuzetkom onih neodložnih radnji. tj. Dakle. deoba suvlasničke zajednice? Saglasnošću volja prestaje zajednica. Odnos suvlasnika prema samoj stvari – kod zajedničke svojine svi moraju da se dogovore o svome. a redovno se odvija po principu većinskog opredeljenje = demokratski.). Dakle. prvo se svaki pravni posao kvalifikuje. tj. Veličina se računa prwma udelu.. Nekad susvojina nastaje po sili zakona! Postoji pravo svakoga na deobu zajednice – preobražajno pravo. a ovde imamo 2 različita režima suvlasnika prema stvari: Administratio (upravljanje sa stvari) – vršenje svojinskih ovlašćenja u pogledu same stvari. npr: kratkoročni zakup) i EXTRAORDINARIA (vanredno upravljanje. prema veličini udela. taj odmah postaje suvlasnik umesto mene). Kako se raskida susvojina. pravo preče kupovine. a koje vanrednom upravljanju. Naravno. već svako može da ih radi: tu vlada neoboriva presumcija da su u interesu svih ostalih. kako se donose odluke kako će se vršiti ovlašćenja u pogledu samo stvari – vršenje prav aučešća (pravo da se sudeluje u odlukama). može vršiti i konstitutivan prenos (dam nekome zalogu na mom udelu. Imamo ORDINARIA (redovno upravljanje. da bi se videlo koji režim treba primeniti..Suvlasnici su dva ili više lica koja imaju svojinu na jednoj stvari i čiji su udeli određeni. npr: to su pravni poslovi koji su dalekosežniji – dugogodišnji zakup). koja bi naškodila ostalim suvlasnicima. Samo u pogledu nepokretnosti. tj. dam nekom plodouživanje na mom udelu) i translativan prenos (poklonim nekom udeo. ostali suvlasnici imaju zakonsko pravo preče kupovine. razlika je u tome na šta se odnosi i koje radnje podležu redovnom. Vanredno upravljanje se odvija po principu KONSENZUSA. Suvlasnik je slobodan (nije mu potrebna saglasnost ostalih) da raspolaže svojim udelom. ali uvek može nastati ugovorno pravo preče kupovine.

kod nedeljive stvari – ide prodaja i raspodela novca ili prepuštanje svojine + isplata udela ostalima deoba može bilo kada osim u nevreme = onda kada bi poslovi ostalih trpeli

ETAŽNA SVOJINA – to je kada su razni delovi jedne iste zgrade u svojini različitih vlasnika. Tek u 20. veku dolazi do afirmacije etažne svojine, kada su ljudi bili na nju usmereni, tj. sticajem prilika morali da je definišu. Ovde imamo 4 moguća objekta prava: • • • • zgrada kao takva posebni delovi zgrade zajednički delovi zgrade zemljište

Etažna svojina je svojina na posebnom delu zgrade + (praćena) zajednica svojine na zajedničkim delovima zgrade + zajednica svojine na zemljištu. Posebni deo zgrade – fizički deo zgrade. Ovo određuje zakonodavac kogentnim normama. To je zakonom definisana celina i na njemu se može imati samo jedno pravo svojine. Imamo u ZOSPO četiri takva dela: • • • • stan poslovna prostorija garaža garažno mesto

*etaža = sprat, na franc. Zajednički delovi zgrade – isto su zakonom definisani kogentnim normama. To je svaki onaj deo zgrade koji služi za najmanje 2 posebna dela (npr: od 50 stanova za najmanje dva). Npr: zid između dva stana je zajednički deo zgrade, noseći zid za sve, krov... Ovo je važno zbog primene različitih normi, tj. jedan je režim za zajedničke delove zgrade (koji su u zajedničkoj svojini i to je akcesorno pravo, jer je u pratnji prava nad posebnim delom, nedeljivo je od toga), a drugi za posebni deo zgrade (objekat etažne svojine). Zemljište – je ili u privatnoj svojini, pa sledi susvojina ili je u državnoj svojini, pa sledi pravo korišćenja.
62

Isto je akcesorno pravo pravu nad posebnim delom, jer prati to glavno pravo, ne može da se deli dokle god zgrada postoji. Istorijski razvoj ustanove etažne svojine – postoji nekoliko stvari koje su uticale na to: • nužda da u okviru jedne građevine razni delovi budu od različitih lica. Ovo je krenulo iz Srednjeg veka, kada se u ograđenim gradovima moralo graditi u visinu zbog manjka prostora, a pošto niko nije imao toliko sredstava da gradi tako nešto, ljudi su se udruživali i na taj način su nastajale zgrade u susvojini, pa su posle tek određivali koje delove će ko da koristi. Prvi i drugi Sv. rat su doveli do afirmacije ovoga, tj. do probijanja pravila superficies solo cedit. Do tih ratova je sve moglo da se deli vertikalno, tj. sve što je iznad mog zemljišta bilo je moje, dakle nije mogla da postoji horizontalna podela. Opet, nužda ovih ratova je probila ovaj princip, jer je izgradnja zahtevna bila + socijalno zakonodavstvo, koje je limitiralo visinu zakupnine, jer cene bi rasle zbog male ponude posle rata, a velike potražnje, pa su bogati bili demotivisani da grade velike zgrade. Tu zakon štiti elementarno pravo na stanovanje, ali vlasnici gube interes nad zgradama, pa ih nisu ni gradili, ni hteli da izdaju. Zato sledi udruživanje onih koji su sebi počeli da prave zgrade, a neki vlasnici ih prodaju, pa sve to dovodi do priznanja etažne svojine.

63

PRESTANAKA PRAVA SVOJINE U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog života, imamo APSOLUTNE (stvar postane res nullius, propadne, propadne, izgubi svoju individualnost – pokretna stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretnosti) i RELATIVNE (pravo prestaje za dotadašnjeg imaoca njeogovom voljom: prodaja, poklon, trampa ili bez njegove volje: održaj, sticanje od neovlašćenog) načine prestanka svojine. Pravo svojine može prestati DERELIKCIJOM, a stvar postaje DERELINKVIRANA. Ako je nepokretnost u pitanju – prelazi u društvenu svojinu, a ako je pokretna u pitanju – prelazi u res nulius. Vlasnik se odriče prava svojine na nepokretnosti jedino ako na njoj nema tereta (hipoteke, plodouživanja), osim stvarnih služebnosti. Izjava o odricanju se daje opštinskom organu uprave. Derelikcija je jednostrani pravni posao i treba je razlikovati od poklona, jer za poklon je potrebna saglasnost poklonoprimca. Pravo svojine se ne može izgubiti zastarelošću, tj. nevršenjem, već samo kada se steknu posebni uslovi za STICANJE SVOJINE OD NEOVLAŠĆENOG ili ODRŽAJ.

64

U slučaju da sud ne nađe osnov – odbaciće moj zahtev. Pandami REIVINDIKACIJI i NEGATORIJI su PUBLICIJANSKI ZAHTEV i NEGATORNI PUBLICIJANSKI ZAHTEV. Dakle. ali to nisu jedini zahtevi koji postoje kod svojine. jače pravo na državinu. Tako. jer se reaguje zbog same povrede svojine i ta povreda rađa ova dva zahteva. sam OSNOV zahteva je drugačiji.ZAŠTITA SVOJINE Ona se vrši od: 1. Oni se ne temelje na svojini i nisu pravi svojinski zahtevi. jer im je osnov nešto drugo. Sadržina je jednaka sadržini državinskih zahteva: • da se vlasniku preda stvar da neko nešto ne čini što predstavlja smetanja ili da izvrši neku novu radnju da prestane uznemiravanje • • Ovo su petitorni zahtevi u petitornoj parnici. Odnose se na svojinsku državinu. a kod svojinskih zahteva zato što smo vlasnici. državinu stvari. osnov im je jače pravo da se bude držalac. onaj koji ima jači osnov koristi ova dva pandama zahtevima. ograničavanja vlasnika Ovo su PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI I ovi zahtevi za zaštitu svojine odgovaraju po sadržini onim zahtevima kojima se štiti državina. tj. tužbu za naknadu štete (ona postoji tek kada dođe do štete) 3. tj. 65 . tužbu neosnovanog obogaćenja (tek kada dođe do neosnovanog obogaćenja) PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI – jesu stvarnopravni zahtevi. Odnosno. od oduzimanja 2. uznemiravanja. tj. da li se traži kao držalac nešto ili kao vlasnik. jer je sadržinski vrlo sličan. Tako kod državinskih zahteva osnov poticanja je iz toga što smo držaoci. jer imamo još i: 1. tužbu za utvrđivanje prava 2. OSNOVANOST ZAHTEVA je važna. MEĐUTIM. ali podrazumeva različite pravne režime. neosnovanog držanja vlasnikove stvari. To su: REIVINDIKACIONI i NEGATORNI zahtev. To je direktna zaštita. tj. Osnov je ono odakle potiču u stvari zahtevi. tj.

Ovo sudu treba da bude jasno. jer time vlasnik sprečava i zastarelost i mogućnost da se iz te sume naplate drugi poverioci). upravnog akta. a ne da li je stvar kod mene ili ne. Aktivna legitimacija tužioca kao vlasnika je svojstvo tužioca da bi mogao da tuži. ali ne uvek. ostaje nam TUŽBA ZA NAKNADU ŠTETE (međutim. što je loš termin. Predmet može biti samo: • da li je stvar kod tuženoga 66 . Zakon kaže „povraćaj“. TUŽBA: • • • • • prvo ide SUD. TUŽENI i TUŽILAC „radi predaje stvari“ da je tužilac vlasnik + dokaz da se stvar nalazi neovlašćeno kod tuženoga + dokaz na osnovu izloženog zahtevamo od suda da presudi: o da tuženi u roku preda stvar pod pretnjom prinudnog izvršenja o ovo je opciono – da se isplati naknada PREDMET SPORA – to se tiče toga u čemu je spor. sudske odluke. Ovo znači da je stvar kod mene. Proističe iz svojine. u suprotnom. Bitno je samo da sam ja vlasnik. Pasivna legitimacija je svojstvo onoga koji treba da preda stvar. koverti ili nije. Pasivno legitimisan je isključivo sadašnji držalac (pa dokazujemo samo to da je sada držalac). npr. jer ovo je tužba za koju je svejedno imao vlasnik stvar kod sebe ili ne. da li je novac bio individualizovan – u omotu. tj. Ovlašćenje jedino može da proistekne od vlasnika. je jako važno kada je reč o slučaju krađe ili nestanka sume novca. To može da bude samo onaj kod koga je stvar neovlašćeno.REIVINDIKACIONA TUŽBA – njome se može zahtevati ISKLJUČIVO INDIVIDUALNO ODREĐENA stvar (zato. protivpravno. zato bolje reč „predaja“. ova tužba zastareva). Sud me štiti ako sam vlasnik. jer je sam povraćaj najčešći slučaj. zakona. Njome se traži da tuženi PREDA stvar tužiocu. Zahtev je da sud naredi da tuženi preda stvar. a ona i ne mora da bude kod mene. Stvar nije kod vlasnika.

tuženi ovo može da obara. jer tu dokazujemo samo početak i kraj državine. Tu postoje brojne PRESUMCIJE: • Ako sam upisan u zemljišne knjige. Npr: da sam ja pre 7 godina ispunio uslove za sticanje od nevlasnika. pravnog osnova. teret dokazivanja je na onome ko ima interes da nešto dokaže. Tuženi se brani prigovorima koji se odnosi i na činjenice i na prava: • PEREMPTORNI (potpuno se zahtev onemogućuje) prigovor POSTERIOS DOMINIUM – da je tuženi posle tužioca postao vlasnik. ako se bez državine. jer mora da bude vlasnik. jer postoji DIABOLICA PROBATIO. tj. Svako bira da kaže onaj vid koji mu je najlakši za dokazivanje. Tako nam ODRŽAJ olakšava. Ovime se tužilac aktivno legitimiše. Naravno. Ovo je isto osporavanja akt. • Tužilac dokazuje i da je baš ta stvar kod tuženoga lica i to bez ovlašćenja. nasleđivanje. ali teret dokazivanja je na njemu.) mogli postati vlasnici. a ne mora dokazivati da je ostao vlasnik) i da je ta stvar kod tuženoga neovlašćeno. Tada važi presumcija i da je vlasnik u času spora. legitimacije. Zamislimo samo da za neku pokretnu stvar moram da dokažem derivatno sticanje. jer ako sam stekao kupoprodajom. koji može da dokazuje da je svojina ovoga prvoga prestala da postoji.. Ona je oboriva od strane tuženoga. odnosno predaje može steći pravo svojine: naslednik koji nije ušao u posed stvari. Na tužiocu je da dokaže da je bilo kada stekao svojinu. onda se za mene presumira da sam vlasnik. održajem. održaj.. Dakle. a tužilac pre 67 . zbog autoriteta države. Tada tužilac gubi spor. Svojinu nad određenom stvari ne dokazujemo ako tuženi prizna. Tužilac koji je dokazao svoje pravo svojine ne mora dokazivati da je imao državinu. Dakle. Npr. Ovde je važno da dokažemo činjenični skup „PO KOME BI MOGAO“ da postanem vlasnik! Dakle. constitutum posesorium. svi vidovi sticanja svojine.. po bilo kom ČINJENIČNOM SKUPU (koji u Srbiji uzrokuje sticanje svojine: sticanje od nevlasnika. nego je važno da se nađe bilo koji dopušteni vid. npr. a to ne mogu da dokažem ili je suviše teško. da dokažem da imam uslove po bilo kom od osnova za sticanje svojine.. međutim. nije važno kako sam ja zapravo postao vlasnik.• da li je tužilac vlasnik Vlasnik dokazuje da je vlasnik određene stvari (tužilac dokazuje da je postao vlasnik. ako ne prizna. kupim nešto od „Eltim“ pa da dokažem od koga je on. onda moramo da dokazujemo da smo BILO KADA. pa tako u nedogled.. onda ću dokazivati.

Zadržava odvojene. Najčešće je to kupoprodaja. Ovo je imenovanje prethodnika = nominatio auctoris. Npr: A da stvar B. potrošio. Ukoliko propusti da imenuje. 68 . ali vlasnik može dokazivati da postao i pre toga nesavestan. DILATORNI prigovor kada se tuženi poziva da ne drži bez osnova (već po nekom obligacionom odnosu sa tužiocem ili da stvar drži kao imalac nekog stvarnog prava na tuđoj stvari. a još nepotrošene plodove. Tuženi može da učini NOMINATIO AUCTORIS = imenovanje prethodnika. poslugoprimac. ako je kod njega bez pravnog osnova. a stvar je vlasništvo C. Ovde se govori da ima pravni osnov da stvar bude kod njega. čak iako ovaj povrati stvar od tužioca. što tražiš stvar od mene kada si mi poklonio i predao. otuđio. a ne kao svoju. • Za REIVINDIKACIJU nema roka.. a kojim nam je predao stvar. Onda za njega važi presumcija da je i dalje vlasnik. On se odnosi na bilo koji osnov koji izvodimo od tužioca. pasivno je legitimisan. Sud ovde presuđuje presudom. Ako imenovani to prihvati da zauzme njegovo mesto u parnici. jer tada on kaže da stvar drži u tuđe ime (čuvar. drži stvar u tuđe ime (kao čuvar. tada se ja pozivam na osnov koji sam imao sa tim prvim. trampio i predao. Postoji i pravo da držalac zahteva od vlasnika kome vraća stvar naknadu troškova koje je imao oko stvari. npr. bez obzira kako je došlo do tog stvarnog prava). Nesavestan držalac dužan je da preda sve što je kod njega od plodova. Najmlađa svojina je važna. tuženi se oslobađa odgovornosti prema njemu. odgovara svom aukotru. • PEREMPTORNI prigovor REI VENDITE ET TRADITE – prodate i predate stvari. a A posle stekne od C. poslugoprimac. a ne rešenjem i sud ovde govori – odbija ili prihvata tužbeni zahtev. kao i da naknadi sve ono od plodova što je propustio da ubere. sve dok je stvar kod tuženoga. prodao i predao. plodouživalac. pre 15 godina. ili kada me tuži onaj ko mi je predao stvar kao tuđu. Obaveza mu je da preda stvar onakvu kakva je bila u trenutku dostavljanja tužbe. oštećenje ili propast stvari. Svestan držalac ne duguje ništa za korišćenje. To je mlađa svojina.. Savestan držalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tužba dostavljena. uništio.. Sada tužilac pokušava da dokazuje mlađu svojinu. Dakle.. Ti si mi prodao. da naknadi svu štetu na stvari. plodouživalac) i štiti se od ove tužbe.mene. a izgubi stvar. Tada tuženi mora da imenuje lice u čije ime drži stvar.). ali je u međuvremenu stekao svojinu. U Nemačkoj postoji zastarelost. ona koja je najbliža času spora.

ZOSPO tu vodi računa o savesnosti držaoca. ko ima jače PRAVO NA DRŽAVINU. Bivša tužiočeva ili sadašnja tuženikova. Zato je reč o jačem osnovu da drži stvar od tuženoga. a ovde ne jači osnov za državinu. LUSKUZNI TROŠKOVI – oni koji su učinjenji samo radi zadovoljstva i ulepšavanja stvari (oni su naglašeno subjektivne prirode – služe zadovoljenju ličnih prohteva držaoca). jer je reč o korisnim troškovima koji imaju karakter luksuznih. osim one razlike u vrednosti koja dolazi u obzir. a na KORISNE samo ako su korisni i za vlasnika. Stari naziv je „tužba iz pretpostavljene svojine“ – kada se verovalo da tužba služi nekom ko je pretpostavljeni vlasnik. samo kod te tužilac dokazuje pravo svojine. kako je došao do stvari. KORISNI TROŠKOVI – oni kojima se uvećava vrednost stvari. što znači da ako dokažemo da nije vlasnik. PUBLICIJANA – član 41. 69 . mi bismo uspeli. Ovo ne valja. kao i o tome da li je reč o NUŽNIM. Što je isto kao i kod reivindikacione. jer je reč o OSNOVU = iustus titulusu! Cilj tužbe je predaja stvari – glavne i plodova. a za luskuzne ima IUS TOLENDI. onda on ima pravo da to odvoji i zadrži – ius tolendi. makar ne bilo sporno da nije vlasnik. Ovo je tužba iz jačeg osnova za držanje. tj. Nju je uveo pred kraj republike pretor Publicijus. Ovo nije državinska tužba. ako nešto je luskuzni trošak može da se odvoji od stvari bez oštećenja. NUŽNI TROŠKOVI – oni koji su neophodni za očuvanje suštine stvari. prava ili manjiva – tj. podesan pravni osnov. KORISNIM i LUKSUZNIM troškovima. NESAVESNI ima pravo na NUŽNE uvek. npr: za ogradu koja je od mermera u vrednosti koja bi bila jednaka razlici izmedju mermerne i neke uobičajene ograde. SAVESNI NEMA PRAVO NA OVE. SAVESNI IMA PRAVO NA OVE gore – samo ukoliko nisu pokriveni koristima koje je imao od stvari. Naravno. Kvalifikovanost državine – ko ima kvalifikovaniju državinu. Računa se ko ima više pozitivnih državinskih svojstava (zakonitost – tj. Sud ovde da naloži predaju stvari. Kriterijumi jačeg osnova? 1. Ovo je dobro i za vlasnika kada mu je lakše da pobedi zbog jačeg osnova.

Danas. da ne znam ili ne mogu znati da nemam pravo čiju sadržinu vršim. tj. Prigovori – za akt. legitimaciju u svim oblicima. 70 . a o trošku tuženog. Tužilac je držalac stvari svojinski! Osnov ove tužbe je svojina. Ako tuženi ne postupi po presudi. 3. Negativne činjenice se ne dokazuju!). od svega i protiv svakoga ko uznemirava moju svojinu. bez obzira da li ima verbalnu ili faktičku pretenziju. jer na drugoj strani imamo samo puku tvrdjnu. AKCIO NEGOTARIJA – tužba zbog uznemiravanja svojine. i pas. na drugi kriterijum. da li je teretna ili dobročina državina. Zahtev od suda – traži se uzdržavanje od aktivne radnje kojom me neko smeta i uznemirava. Ovde tužilac negira nešto tuženome. aktuelno faktičko stanje u času podnošenja tužbe – ovo ima tuženi i on pobeđuje zbog svoje faktičke vlasti. 2. tj. Ovde se favorizuje teretna i to zbog činjenice umanjenja imovine. tj. Nastala je sa službenostima.savesnost – se uvek pretpostavlja. od svega onoga čime me neko ograničava u mom pravu. tj. Ne samo verbalne pretenzije. Ovo se onda proširilo na bilo koje pravo koje neko ima na nekoj stvari. sud će ovlastiti tužioca da potrebne radnje preduzme sam ili preko trećeg. da prestane da je vrši ili se traži da se stanje vrati nekom novom radnjom. tj. da bi neko negirao nečiju službenost. mora se biti vlasnik da bi ona uspela. Ako su po ovom prvom kriterijumu jednaki. Ovde se branimo od tuđe pretenzije da ima neko pravo na mojoj stvari. Teretnost pribavljanja državine – tj. već i od onoga ko radi kao da ima to pravo. idemo dalje. držanja uz žrtvu. Ovo baš ovim redom! Za ovu tužbu nema roka. tj. Sadašnje.

Primer sa naftom u dvorištu. i opet tako. – da nije svojinski vlasnik. na osnovu već donete presude izreći kaznu. Ona se odnosi na onoga koji protivpravno. neovlašćeno uznemirava svojinu. vlasnik u vezi sa pas. Za ovu tužbu nema numerički određenog roka. dokaže da je neko 3. da dokaže neki skup činjenica iz kog izvodi svoje pravo: ugovor. jer se onda smatra da i vlasnik. ali postoje dva uslova: 1. Tužilac dokazuje da tuženi smeta i ne dokazuje da nema tuženi to pravo. iako je svojinski držalac. leg. presumcija koja je oboriva. nasledstvo. od opasnosti da se radnja ponovi 2. dok postoji stanje smetanja Zato sud ustanovljava da li ima tog stanja ili ne! Šta je sa bivšim smetanjima? To je obligacioni odnos za štetu. odobrava tražene troškove i obrazlaže sve to.. Tuženi koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo na preduzimanje radnji Prigovori tuženoga: • u vezi sa akt. sve zbog presumcije da pravo svojine nije ograničeno drugim pravima. tj. da nije on to smetanje vršio. već da je bez tereta. 71 . tj. – da nije on prelazio. • Sud donosi presudu u petitornom sporu gde kaže da prihvata ili odbija tužbeni zahtev. Teret dokazivanja je na tužiocu. Ovo je zbog našeg mira. jer je pravo svojine najšira pravna vlast. ali ne da je vlasnik.. jer onda bi svako mogao da nas stavi u dilemu da trpimo njegovo uznemiravanje ili da dokazujemo svoje pravo svojine i to sve u sporu u kojem se ne osporava naše pravo svojine. čija se ograničenja ne pretpostavljaju. već da ima svojinsku državinu. sa opštim rokom od 3 godine. leg. već dokazuju. sud će mu u izvršnom postupku.. Zato tuženi mora da dokaže da je ovlašćen..Ukoliko posle usvajanja tužbenog zahteva tuženi ponovi uznemiravanje. Član 42.

koja se naziva POSLUŽNA STVAR = POSLUŽNO DOBRO. služnosti) su stvarna prava na tuđoj stvari. Imalac službenosti ima ovlašćenje da u određenoj meri: • • UPOTREBLJAVA ili KORISTI stvar da zahteva od njenog SVAKODOBNOG VLASNIKA da je na neki način ne upotrebljava. reč je o LIČNIM SLUŽBENOSTIMA. STVARNE (stvarnopravne. poslužja. realne) SLUŽBENOSTI 72 . Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist određenog lica. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti. reč je o STVARNIM SLUŽBENOSTIMA.SLUŽBENOSTI (servituti.

.svako ko je vlasnik povlasnog dobra ima pravo službenosti! STVARNO LIČNE SLUŽBENOSTI (iregularne. jer ovaj što otvara samo koristi vazduh i svetlost. tj. Npr: pravo prolaza. da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobu oduzimala vidik. Stvarna službenost je pravo SVAKODOBNOG vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) da: • na određeni način i u određenoj meri koristi tuđu nepokretnost (poslužno dobro). pa sam smrad ide susedu u dvorište. Ovo su negativne stvarne službenosti. Ovlašćuju titulara na zabranu. na zidu koji se nalazi na međi prema susednom dvorištu. Prema ovome. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na nečinjenje.STVARNE SLUŽBENOSTI . Ovo su pozitvine stvarne službenosti. otvaranjem prozora na sopstvenoj zgradi. tako što mu taj prozor služi za vetrenje toaleta. Stvarna službenost je pravni odnos između svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti. pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe. PROZOR NA TUĐEM ZIDU OTVORITI. vlasnik jednostavno vrši svoje pravo svojine i za to mu nije potrebna nikakva službenost. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na trpljenje. 73 • . tečnost na susedovo zemljište sipati.. Službenosti su akcesorna. LIČNE SLUŽBENOSTI – najviše ovlašćenja koje neko ima posle vlasnika. neko uzdržavanje od radnje koju bi vlasnik imao inače pravo da čini. Vlasnik dvorišta usled otvaranja prozora ne trpi ništa ili mora da nešto ne čini. ali samo ako ne ZLOUPOTREBLJAVA pravo svojine. vlasnik može da vrši sva prava koja proističu iz svojine. da od vlasnika poslužnog dobra zahteva da ga na neki način ne upotrebljava. PRAVO ZAHTEVATI DA VLASNIK POSLUŽNE ZGRADE NE OTVARA PROZOR NA STRANI OKRENUTOJ POVLASNOM DOBRU i to zato što ovaj što želi da otvori prozor ne sme svojim vršenjem prava svojine da zloupotrebi na štetu svoga suseda.. već samo određeno lice ima službenost! Sadržina i jednih i drugih je ista. pravo progona stoke. Ovlašćuju titulara prava na ČINJENJE (na upotrebu poslužnog dobra). neprave) – ne svako. pa zato ne mogu biti ni hipotekovana. Npr: pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne čini višom. dim kroz susedov dimnjak puštati. bez obzira ko je vlasnik (svakodobni) poslužnog dobra. prateća prava. Ove se samo zovu „službenosti“. To je STVARNOPRAVNI karakter službenosti.. na neko nečinjenje. Razlika je u načinu ustanovljenja. Sadržina ovih ovlašćenja je drugačija od onih gore službenosti. ni zaplenjena. da svoju zgradu ne čini nižom. DAKLE.

ona ostaje i aktivira se pošto dođe do novog otuđenja. s tim što se ta službenost aktivira otuđenjem jedne od nepokretnosti. zahtevati premeštanje službenosti na drugo mesto istog dobra. Naravno. uz ISKLJUČIVO MINIMALNE žrtve po svojinu na poslužnom dobru. Kad se službenost vrši na jednom delu poslužnog odbra. drveće. vlasnik koji ima za to interes. To je načelo POŠTEDE POSLUŽNOG DOBRA = NAČELO RESTRIKCIJE. To je pravo ABANDONA! Svaka stvarna službenost zahteva ova dva dobra – povlasno i poslužno. ova dva dobra mogu biti udaljeni kilometrima i ne graničiti se. već je bitna veza između njih koja se stvara nekom potrebom povlasnog dobra. Ne mogu biti: pokretne stvari. Službenost se ne može ustanoviti na drugoj službenosti! Službenost se ne može imati na svojoj stvari! Posledice ovoga je prestanaka službenosti sjedinjenjem. koji bi podrazumevali neko činjenje. dužan je da srazmerno učestvuje u troškovima. svrha. Poslužno i povlasno dobro se ne moraju graničiti. To mogu biti samo nepokretne stvari: zemljišta.. neko može kupiti već dve nepokretnosti od kojih je jedna opterećena stvarnom službenosti. Cilj. Nove potrebe vlasnika povlasnog dobra ne proširuju službenost. oluka). Ukoliko te uređaje koristi i vlasnik poslužnog dobra.NIKAKO stvarna službenost ne znači neko ČINJENJE vlasnika poslužnog dobra!!! U slučajevima održavanja uređaja potrebnih za vršenje službenosti (vodovodnih cevi. može. po opštim pravilima o sticanju službenosti. ako je neko vlasnik dve nepokretnosti. Takodje. zgrade (stanovi).. a u slučaju da je ne ispiše. nepokretnosti po nameni. isto lice može biti suvlasnik povlasnog dobra i isključivi vlasnik poslužnog dobra i obrnuto. prepuštajući mu u celini uređaje. on može opteretiti jednu nepokretnost stvarnom službenosti u korist druge nepokretnosti. uz naknadu troškova koji se time uzrokuju i protiv volje titulara službenosti. već u olakšavanju upotrebe povlasnog dobra. ukoliko nije drugačije ugovoreno. On se te obaveze može osloboditi i protiv volje vlasnika povlasnog dobra. VRLO JE VAŽNO NAPOMENUTI DA POSTOJI POTREBA DA SE NAPRAVI SLUŽBENOST! Kada postoji sumnja o obimu stvarne službenosti. uzeće se ono što je lakše za poslužno dobro. avioni. brodovi. Npr: kod službenosti uzimanja vode. 74 . Premeštanje službenosti na drugo poslužno dobro istog vlasnika moguće je samo uz pristanak titulara službenosti. imamo da to leži na titularu službenosti. tj. suština službenosti nije u ograničavanju prava svojine. Ovo ne važi za susvojinu.

s vremena na vreme. stepenište. potrebna neka intervencija da bi ta službenost opstala. službenosti delimo i na: • TRAJNE – su one čije se vršenje ne sastoji u preduzimanju radnji od strane titulara. STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI = SUSEDSKA PRAVA Zakonske službenosti postoje na osnovu samog zakona i potpuno su određene. Dakle. u zavisnosti od toga da li postoji ili ne postoji neki spoljni znak. uzimanje vode.. trasirana staza. 75 . vodovodne i kanalizacione cevi. Dakle. Ovaj karakter trajnosti se ne gubi ni kada je. s tim što vlasnik poslužnog dobra može zahtevati brisanje u odnosu na one kojima službenost faktički više ne koristi. Važi pravili PRIOR TEMPORE. prirodno ili veštačko. službenost prolaza. ove trajne podrazumevaju jedno materijalno stanje. Pored pozitivnih i negativnih. službenost postoji u korist svih novoformiranih nepokretnosti. istih ili različitih. na teret cele nepokretnosti. Kod njih je sve poznato. pa ako dođe do deobe povlasnog dobra. sužavaju se i ukidaju najmladje službenosti. službenost prolaza može biti isto vidljiva ili nevidljiva. POVREMENE (isprekidanih) – su one čije se vršenje sastoji u određenim postupcima titulara službenosti: progon stoke. POTIOR JURE. pa kada se ono jednom uspostavi. što znači da ustanovljenje nove službenosti ne sme krnjiti već postojeću službenost. NEDELJIVOST STVARNIH SLUŽBENOSTI – stvarna službenost može postojati samo u korist. ako to prilike zahtevaju. pumpa za vodu. pokretni most. To su sve negativne službenosti i neke pozitivne: službenost vodovoda. Ako se poslužno dobro nalazi u susvojini.. VIDLJIVE – su one službenosti koje su praćene nekom vidljivom napravom: balkon. • • • Ova podela nije u našim zakonima. a nikako samo jednog njenog dela. Isto važi i ako dođe do deobe poslužnog dobra. vrata. NEVIDLJIVE – su one službenosti koje nisu praćene spoljnom napravom ili znakom: dovođenje vode. službenost se vrši samo od sebe.. a istovremeno stečene službenosti se istovremeno sužavaju i ukidaju.. službenost odvođenja kišnice. vidljivi uređaj za vršenje službenosti: vrata.. ali proizlazi iz logike i ima određene praktične posledice za STICANJE SLUŽBENOSTI ODRŽAJEM i GUBLJENJE SLUŽBENOSTI NEVRŠENJEM.. tj.Na istom poslužnom dobru može postojati više službenosti. tj. službenost naslanjanja zgrade na tuđu zgradu. onda službenost postoji na teret svih suvlasnika. ali ispod zemlje.

sada nam je potreban još i MODUS (Upis u zemljišne knjige. dakle. ne spominje sticanje na osnovu zakona! STICANJE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA Pravni poslovi: • ugovor između vlasnika povlasnog i poslužnog dobra: o Mora biti pismen. Neki zakonici (i ZOSPO) uopšte ne poznaju ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI kao vrstu STVARNIH SLUŽBENOSTI. Za taj upis je potreban pristanak vlasnika poslužnog dobra = CLAUSULA INTABULANDI. o Može biti teretan ili dobročin. 76 . odlukom državnog organa. jer su svima poznate. Njome se štiti postojeća službenost ako do povrede dođe. pravo zahtevati od suseda da na svom zemljištu ne sadi na određenom rastojanju od međe (koje je recipročno. o Može da posluži za sticanje bilo kakave službenosti. o Na osnovu ugovora se može steći i službenost koja derogira zakonsku službenost ustanovljenu u korist suseda. pravo vlasnika nepokretnosti da zahteva od suseda da ovaj na svom zemljištu ne preduzima radov ekoji ugrožavaju stabilnost njegovog zemljišta ili zgrade (potkopavanje i drugi radovi). Npr: pravo odbegle i zalutale životinje. Ukoliko ovaj uskrati to. već ih shvataju kao SUSEDSKA PRAVA. o Ukoliko je poslužno dobro u susvojini. o Ovo ne važi kod susvojine. pod uslovom da se to ne protivi javnom poretku. vlasnik povlasnog dobra može odborenje za upis izdejstvovati sudskim putem). održajem. • testament vlasnika poslužnog dobra: o Vlasnik poslužnog dobra može naredbom poslednje volje ostaviti službenost u korist nekog dobra. za punovažnost ugovora potrebna je saglasnost svih suvlasnika. pa nema potrebe za upisom. jer važi za oba suseda). tako što je povećava ili umanjuje. Naš ZOSPO govori o tome da se službenost stiče na osnovu pravnog posla. Ne upisuju se u zemljišne knjige.Sudska presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. o Predstavlja TITULUS.

zastoj. PUTEM ODRŽAJA Da bi državina službenosti dovela do sticanja prava službenosti. a pravni posao može biti dvostran = ugovor. a za nastanak potreban je i upis u javne knjige. jer „neprotivljenje“ nije goli fakt.o Testament je samo pravni osnov. Na sticanje službenosti održajem shodno se primenjuju pravila za: prekid. da se. Ta je službenost pritajena. toleriše upotrebu u cilju održavanja drobih odnosa. a dodje li do otuđenja. pod uslovom da je pribavilac savestan. na osnovu koga se u duhu dobrih odnosa vrši bezbroj akata upotrebe tuđih nepokretnosti. tj. drugim rečima. ali i jednostran. pa je ovo slučja kada je neko vlasnik više nepokretnosti i optereti neku od njih službenošću. Dakle. o Drugi slučaj je kada vlasnik jedne nepokretnosti ovu naredbom poslednje volje podeli na naslednike. NEPREKIDNU DRŽAVINU imamo i kod ISPREKIDANIH i kod TRAJNIH SLUŽBENOSTI. barem prećutno sa tim saglasio. a teret dokazivanja te činjenice leži na uzukapijentu. bez posledica po njihove vlasnike. tj. priračunavanje vremena za održaj). dokle god je on vlasnik svega. a da se vlasnik poslužnog dobra time nije protivio. Ne postoji državina potrebna za održaj ako je vlasnik dobra dozvolio (izričito ili prećunto) upotrebu svoje nepokretnosti iz prijateljskih pobuda. predviđajući da će jedna parcela biti opterećena službenošću u korist ovih drugih. to „faktičko ostvarivanje službenosti“ je moralo biti poznato vlasniku poslužnog dobra. Ako bi bilo drugačije. 77 . već posledica opredeljenja. tada se službenosti aktiviraju. Službenost stečena održajem ne može biti od štete onome ko je poslužno dobro PRIBAVIO PRE nego što je održajem stečena službenost UPISANA u zemljišne knjige. niti je mogao znati da službenost stečena vankjnižnim održajem. Njegova PREDUSRETLJIVOST se ne sme okrenuti kao oružje protiv njega. ali su zapravo određene odredbom koja govori da službenosti nastaju na osnovu pravnog posla. da nije. nestalo bi jednog važnog i celishodnog regulatora društvenih odnosa. SVOJINSKE SLUŽBENOSTI – nisu definisane u ZOSPO. tj. potrebno je da je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost 20 godina.

Takođe.. vrlo se vodi računa o šteti koju bi ustanovljenje službenosti prouzrokovalo vlasniku poslužnog dobra. Sud bi trebalo da vodi po službenoj dužnosti računa o utvrđivanju naknade i o njenoj visini. a njegova zabluda je od značaja samo za obligaciono pravo – u pogledu naknade štete ili raskida ugovora 78 . da li je zaobilaženje preterano. stiče se danom PRAVOSNAŽNOSTI presude.. Ova presuda sadrži ocenu o postojanju zakonskih činjenica za ustanovljenje službenosti (da li drugi put nesrazmerno skuplji.). ali i šteta u obliku raznih uznemiravanja koja nastaju tom službenosti. Šteta kao materijalna=imovinska.STICANJE NA OSNOVU SUDKSE ODLUKE ILI ODLUKE DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA Odlukom suda ili drugog državnog organa. Povodom ZAKONSKE SLUŽBENOSTI se isto donosi sudska presuda. stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra ne može koristiti to dobro bez odgovarajuće upotrebe poslužnog dobra. Službenost koja se ustanovljava sudskom presudom. Presuda kojom se ustanovljava službenost ima KONSTITUTIVAN KARAKTER. ali je ona DEKLARATIVNOG KARAKTERA. što znači da za njen nastanak upis u zemljišne knjige nije potreban. dužan je da je trpi. Na zahtev vlasnika poslužnog dobra sud utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. Kupac poslužnog dobra koji nije znao za postojanje službenosti. da li je drugi način dovođenja vode povoljniji.

koje je praćeno PROTIVLJENJEM protiv službenosti od strane vlasnika poslužnog dobra. tj. Ako je povlasno dobro u susvojini. ali za službenosti važe opšta pravila o prestanku prava.PRESTANAK SLUŽBENOSTI NA OSNOVU PRAVNOG POSLA ZOSPO ovaj način ne spominje. Ako pre ovoga ispisa titular službenosti otuđi povlasno dobro. Ovim načinom mogu prestati sve službenosti. Zakonske prestaju tako što se ugovorom ustanovi službenost koja derogira zakonsku službenost. njegovim ponašanjem kao da službenosti nema. Rok je 20 godina. a za prestanak službenosti potreban je i ispis iz zemljišnih knjiga. PRESTANAK USLED NEVRŠENJA SLUŽBENOSTI (ZASTARELOST i LIBERATORNA UZUKAPIJA) Nevršenje kao način prestanka službenosti pojavljuje se u dva vida: • Liberatorna uzukapija – je prestanak usled nevršenja. Ovo važi i za odricanje. Zakonskih službenosti se ne možemo odricati). 79 • . uključujući i zakonske. jer su zastupljene obe ideje na kojima počiva zastarelost u građanskom pravu: o Ideja nevršenja svog prava. Za razliku od prava svojine. nezainteresovanost za svoje pravo. Ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka ili plodouživanje). ukoliko to šteti njihovim pravima. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi. pa tako može ugovorom između vlasnika poslužnog i povlasnog dobra. Rok je 3 godine. odakle sledi da gubitak tog prava ne šteti interesima imaoca prava. novi vlasnik stiče svojinu zajedno sa službenostima i onda sve ponovo ispočetka. kao i na osnovu odricanja od strane titulara službenosti (ali da bi po odricanju i došlo do gašenja službenosti mora da dođe do ispisa iz knjiga. Zastarelost – je prestanak usled običnog nevršenja. tj. za prestanak službenosti potrebna je saglasnost tih trećih. ovde je to moguće. potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

vlasniku povlasnog dobra pripada pravo na obeštećenje. Kod svojine. ali tu nije reč o prostom nevršenju. pak. U slučaju poništenja prava svojine vlasnika poslužnog dobra (ostvarenje raskidnog uslova ugovora pod kojim stiče svojinu. Službenost ustanovljena na određeno vreme prestaje istekom vremena za koju je ugovorena. OSTALI SLUČAJEVI PRESTANKA STVARNIH SLUŽBENOSTI Propašću povlasnog dobra ili poslužnog dobra. svejedno kako je došlo do sjedinjenja. već je ono kvalifikovano državinom od strane trećeg. Ovo je iz sudske prakse. u slučaju da to dobro postaje javno dobro ili se priroda stvarne službenosti protivi opštem interesu zbog koga je izvršena eksproprijacija. pa se kaže da poništenjem prava davaoca. se ništi i pravo primaoca. knjiga. Ako je službenost ustanovljena uz naknadu. Pasivno su legitimisani i vlasnik i suvlasnik poslužnog dobra. Ukoliko se službenost ne ispiše iz zemlj. ako je ova izgubila svaku korisnost za povlasno dobro. Službenost konstituisana pod raskidnim uslovom ostvarenjem uslova. ovo ne može da se desi. UKIDANJE NA ZAHTEV VLASNIKA POSLUŽNOG DOBRA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati ukidanje službenosti. zbog poništenja ugovora). ali ne i onaj ko je samo držalac prava službenosti. u smislu da pravo svojine jednog lica sada rasterećuje suvišnog tereta.o Liberatorno dejstvo. ZAŠTITA STVARNIH SLUŽBENOSTI 80 . jer tačno je da održaj može da učini da izgubimo svojinu. Zadovoljava se društveni interes da dobr ane budu opterećivana bez potrebe. Potpuno eksproprijacija poslužnog dobra. SJEDINJENJE (KONSOLIDACIJA) Stvarna službenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslužnog dobra. ona se aktivira momentom ponovnog otuđenja tog dobra.

zaključujemo da su ZAKONSKE SLUŽBENOSTI = ograničenja. vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra. jer time postoji mogućnost njihove zaštite i miroljubivog života suseda.Imalac stvarne službenosti je držalac prava. u stvari SUSEDSKA PRAVA. pa koristim parcelu pored. Susedsko dobro je: • • granične nepokretnosti kada upotrebom naše nepokretnosti utičemo na neku drugu nepokretnost Susedska prava nastaju putem zakona i imamo 2 vrste: • RAZGRANIČENJA (delimitiranja) = uređenje međe između dve susedske nepokretnosti koje se graniče (npr: moj pas pobegne u susedsku nepokretnost. Tuženi: vlasnik poslužnog dobra ili neko 3. ISKORIŠĆAVANJE = da mogu da radim nešto na susedskoj parceli: o činjenje na susedovom dobru (renoviram zgradu. Da bi uspeo u sporu tužilac mora dokazati postojanje prava stvarne službenosti. kao i držalac koji ima pravo da se koristi službenošću (plodouživalac povlasnog dobra). pobegne mi pas. KONFESORNA TUŽBA – cilj tužbe je da tuženi dopusti vršenje prava službenosti u punom obimu i zabrana daljeg onemogućavanja. susedska prava: 81 • .. lice.. pa mu ja zabranim to) PREKOMERNE IMISIJE?! TU JE STALA prof. VAŽNIJA SUSEDSKA PRAVA: Kako se STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI na osnovu zakona ne spominje. pa se kao može služiti DRŽAVINSKIM (posesornim) tužbama. ČAVOŠKI Te zakonske stvarne službenosti. a ne presuda. tj. Ova prava postoje. Ovde ide vanparnični postupak i donosi se rešenje. Tužilac: titular službenosti. To je pravo svakog ko je sused i ko se nađe u toj ulozi. SUSEDSKA PRAVA – posebna grupa stvarnih prava za profesora Vodinelića. tj.).) o zabranja činjenja mom susedu (neko mi potkopava kuću.

82 . ali onda nema pravo na naknadu štete koju grane svojim hladom pričinjavaju usevima. uz pomoć suda se može dobiti dozvola za potkresivanje. U slučaju izvođenja građevinskih radova na svom zemljištu (zidanje. povraćaja stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slučajno tu dospele). čak i ako bi grane prešele u susedov vazdušni prostor. rušenje zgrade). može ih sam poseći i zadržati. Ako trpi grane ima pravo na plodove koje one daju. a ne prema žilama. ili radi hvatanja odbeglog roja pčela. ako sam preda stvar. pa ako vlasnik to ne uradi. Suded mora da bude obavešten na vreme. Vlasnik zemljišta nad koje su se nadnele grane ili u koje su prodrle žile. PRAVA UPOTREBLJAVATI SUSEDNU NEPOKRETNOST Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na neki način upotrebljava susednu nepokretnost i da ovo pravo ostvaruje protiv svakodobnog vlasnika (npr: pravo da pređe na susednu nepokretnost radi kupljenja plodova koje je vetar tamo odneo. ako tako ne bi bilo dozvoljeno. postavljanje skele. tj. Svojina drveta se određuje prema stablu. ukoliko izaziva veliku štetu. tj. Drvo na međi je zajednička svojina suseda i sve moraju da rade konsenzusom. sused ima pravo da koristi delove susednog zemljišta za držanje materijala. SUSEDSKA PRAVA KOJA PROIZLAZE IZ RAZGRANIČENJA NEPOKRETNOSTI Sačinjavaju ona koju su posledica razgraničenja nepokretnosti (pravo zajedničke svojine na obejktima koji se nalaze na samoj međi i prava i obaveze u vezi sa prodiranjem grana u tuđi vazdušni prostor. popravka. Ovo samo ukoliko posao ne može da se završi bez velikih troškova. Slede vrste susedskih prava: 1. može tražiti njihovo uklanjanje. 2.• • • nastaju na osnovu samog zakona ne upisuju se u zemljišne knjige presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. Pravilo je da drvo pripada onome na čijoj zemlji je stablo. Međutim. njome se u slučaju spora štiti već postojeće pravo Zajedničko za sva susedska prava kao ograničenja svojine je da se vrše u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanja vlasnika susedne nepokretnosti. Sused može zabraniti pristup na svoje zemljište. radi hvatanja odbegle ili zalutale životinje. prodiranjem žila u susedno zemljište). pristup radnika. odnosno žile prešele u susedovo zemljište.

ali imaju pravo na naknadu štete..U svim ovim slučajevima sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu štete. Ovde spada i vrlo značajno pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava na način kojim se prouzrokuju prekomerne IMISIJE! Imisije su ŠTETNI UTICAJI koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima. neutralizatora. Prekoračenjem granica tolerancije nastaje određena odgovornost EMITENTA = zagađivača. zamenu jedne vrste goriva drugom). Granica tolerancije je različito određena ZOSPO i to je granica koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike! 83 . a ako je nemoguće preduzeti uspešne mere. ima pravo da zahteva obustavljanje radova. može zahtevati i zabranu aktivnosti iz koje imisije potiču. ako imisije nastaju u obavljanju OPŠTEKORISNIH DELATNOSTI ZA KOJE JE DOBIJENA DOZVOLA. kao i naknada štete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije. Oni se moraju trpeti do određene mere. izolacionih materijala. odnosno zgrade ima pravo da zahteva obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbeđenja. već samo preduzimanje mera za smanjene ovih štetnih uticaja. otpadnih vida. 3. Vlasnik zemljišta ne može na štetu susednog zemljišta menjati pravac ili jačinu vode koja prirodno otiče preko njegovog zemljišta ili kroz njegovo zemljište. neprijatnih mirisa. prašine. PRAVA ZAHTEVATI OD SUSEDA DA SVOJU NEPOKRETNOST NE UPOTREBLJAVA U ODREĐENOM PRAVCU Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da zahteva od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu (npr: da na njoj ne vrši potkopavanje i druge radove kojima se ugrožava stabilnost susedovog zemljišta ili zgrade). Npr: stanovnici zgrada pored javnih saobraćajnica čija izgradnja je odobrena od nadležnih organa ne mogu tražiti ukidanje saobraćajnice. izuzetno. jer je to naprosto nužnost. prigušivača. čađi. toplote. • Naravno. • Ako se imisije ne mogu svesti na podnošljivu meru. GRANICE TOLERANCIJE. Ovo reguliše Zakon o vodama Srbije. pa onaj ko je izložen preteranim imisijama ima određena prava: • Može zahtevati primenu određenih tehničkih sredstava kojima se imisije svode na podnošljivu meru (stavljanje raznih prečistača. Vlasnik ugroženog zemljišta. ne može se tražiti zabrana ovih aktivnosti. potresa. ako je usled buke stanovanje otežano preko podnošljive mere.. tzv. buke.

npr. Dakle. je uobičajena imisija. gde nije potrebna namera škođenja. Jedan standard je u gradskoj četvrti za stanovanje. ili pomereni.. oštećeni. u naseljima gradskog karaktera nije moguće obezbediti da zgrade sa svake strane imaju otvoren vidik. sud može doneti jednokratnu pravičnu naknadu. osim u slučaju da postoji odgovarajuća negativna službenost na nepokretnosti pored. kao i neuzimanje u obzir da se pravo može vršiti na drugi način koji je manje štetan za suseda.. Tako zloupotrebu predstavlja svako vršenje prava svojine protivno njegovom cilju ili protivno moralu. a jednako koristan za vlasnika.. ili se graditelj ne drži dozvole za gradnju. ako je u pitanju znatnija šteta.Dakle. isto tako vlasnik nepokretnosti nema pravo na naknadu štete koju trpi od hladovine koju mu stvara drveće sa susedne nepokretnosti (voćnjak. 84 . standardi su različiti u raznim sredinama.. sve zavisi od slučaja do slučaja i to je veliki posao za sudove. Tako. Npr: dozovla nije u skladu sa urbanističkim planom. ako su međni znaci uništeni. Ali. s tim što je ZOSPO usvojio široku. da kad postoji opasnost od rušenja zgrade zahteva preduzimanje potrebnih mera od onoga koji bi bio odgovoran za štetu. a to može biti i odsustvo dovoljnog obzira prema tuđim legitimnim interesima. posebno o koristi koju drveće daje vlasniku I OKOLINI. orahovo stablo).. ali ne i u urbanim sredinama. PRAVA ZAHTEVATI OD VLASNIKA SUSEDNE NEPOKRETNOSTI NEKO ČINJENJE Čine ona susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje (npr: svaki od vlasnika susednih zemljišta moe zahtevati sporazumno utvrđivanje granice i postavljanje međnih znakova. Tada imamo pravo na naknadu štete na teret organa čiji je radnik izdao takvu dozvolu.. vlasnik ima pravo da zahteva preduzimanje potrebnih mera da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište). 4. vodeći računa o svim oklonostima slučaja. objektivnu koncepciju ZLOUPOTREBE PRAVA. Npr: neprijatan miris sa đubrišta u selu. gde se čuva stoka. a drugi u industrijskoj četvrti. kao i nevođenje računa o nesrazmeri između koristi koja se za sebe pribavlja i štete koja se drugome prouzrokuje.. šuma. Npr: kao što se do određene mere moraju trpeti materijalne imisije. Odogovornost postoji samo ako je zgrada podignuta bez odobrenja nadležnog organa ili ako odobrenje nije poštovano.

VAŽNIJE STVARNE SLUŽBENOSTI: Najbrojnije i najraznovrsnije stvarne službenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora. Poštujući propise stranke mogu konstituisati svaku službenost koja zadovoljava neku potrebu povlasnog dobra, čak i onda kada nisu ispunjeni uslovi da se službenost kosntituiše sudskom odlukom. To su obično: pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe; gredu ili rog u tuđi zid uvući; prozor na tuđem zidu otvoriti; dim propuštati kroz susedov dimnjak; kišnicu sa svoje strehe na tuđe zemljište sprovoditi; tečnosti na susedovo zemljište sispati... Za njihov nastanak potreban je upis u zemlj. knjige. Službenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom (nekad odlukom upravnog organa) su nužne službenosti, jer se ustanovljavaju protiv volje vlasnika poslužnog dobra... Za sve njih se plaća naknada. Za njihov nastanak nije potreban uspis u zemlj. knjige. Najpoznatija službenost koja se ustanovljava sudskom presudom je PRAVO NUŽNOG PROLAZA. Za nju se plaća naknada, koju određuje sud srazmerno šteti koja nastaje za poslužno dobro. Druga značajna službenost je SLUŽBENOST POSTAVLJANJA VODOVA – vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati da mu se dozovoli da preko susedovog zemljišta provede vodovodne i kanalizacione cevi, električne i telefonske kablove (podzemne i
85

vazdušne), ako je postavljanje ovih vodova na drugom mestu skopčano sa nesrazmernim troškovima. Za nju se isto plaća naknada. Treća od značaja za današnjicu je ta gde se korisniku radio-difuznog prijemnika dozvoljava da na susednoj zgradi postavi antenu, a time ne ometa stanare te zgrade u prijemu radiodifuznog programa.

LIČNE SLUŽBENOSTI: Lične službenosti postoje u korist jednog određenog lica (fizičkog ili pravnog). Za razliku od stvarnih službenosti, ovde ne postoji POVLASNO DOBRO, već samo POSLUŽNO DOBRO, a sadržina službenosti se uvek sastoji u iskorišćavanju tuđe stvari. To su: plodouživanje, upotreba i pravo stanovanja. Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava, prosto služenje sa stvari 3. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist, plodove iz neke stvari 4. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari, čak i stvar uništiti (ius abusus) b. pravno
86

5. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica PLODOUŽIVANJE (užitak, uživanje, ususfructus) Ova se službenost se za PLODOUŽIVAOCA sastoji iz ovlašćenja DRŽANJA, UPOTREBE tuđe stvari i ovlašćenja KORIŠĆENJA (pribiranja plodova bez povrede suštine stvari, TJ. NEMA PRAVO NA SUPSTANCU, već samo na plod). Vlasnik stvari na kojoj postoji plodouživanje zove se GOSPODAR STVARI. Naše današnje pravo ne poznaje nijedan slučaj ZAKONSKOG PLODOUŽIVANJA. Predmet su: STVARI i PRAVA i IMOVINA. POKRETNE ili NEPOKRETNE, ali uvek NEPOTROŠNE STVARI (ove, jer ispunjavaju uslov da mogu biti upotrebljene bez promene njihove suštine). NEPRAVO PLODOUŽIVANJE - u slučaju da se plodouživanje odnosi na širu celinu (imovinu) koja obuhvata i potrošne stvari, onda plodouživanje menja svoju suštinu i pretvara se u NEPRAVO PLODOUŽIVANJE, gde potrošne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouživaoca, a on je obavezan da po prestanku plodouživanja bivšem vlasniku vrati stvari iste vrste u istoj količini i iste kakvoće, ili da plati naknadu prema vrednosti koju takve stvari imaju u vreme prestanka plodouživanja.

PLODOUŽIVAOČEVA PRAVA CIVILNE PLODOVE stiče srazmerno vremenskom trajanju plodouživanja. Ovo pravilo je interesantno samo u godini kada počinje plodouživanje i u godini kada se ono završava, jer se onda sav prihod podeli na 365 dana i srazmerno vremenu plodouživanja podeli. PLODOVE U NATURALNOM obliku stiče odvajanjem. Dakle, pravo na pribiranje plodova pripada plodouživaocu. Ovde imamo jednu vrstu ALEOTORNOSTI, jer učestalost odvajanja plodova nije uvek u jednakim, pa ni kratkim intervalima. Plodove koje je vlasnik odvojio pre nastanka i po prestanku plodouživanja ostaju u njegovoj svojini. Troškove proizvodnje plodova snosi plodouživalac.
87

jer on odgovara za stvar. odnosno LIBERATORNE UZUKAPIJE) da se koristi stvarnim službenostima koje postoje u korist nepokretnosti. Plodouživalac ne može zasnivati nove stvarne službenosti na teret predmeta plodouživanja. zaista. Može je prenositi. Po prestanku plodouživanja plodouživalac je dužan da poslužnu stvar vrati vlasniku. Ima golu svojinu dok traje plodouživanje. kao i neophodnosti vanrednih popravki na samoj stvari ili uzurpacijama od strane 3. Plodouživalac ne sme da menja namenu stvari. Plodouživalac može u svakom trenutku zahtevati da se sačini inventar stvari koje su predmet plodouživanja. Ak inventar nije sačinjen pre predaje stvari plodouživaocu. Plodouživalac je. Ukoliko plodouživalac učini troškove na koje nije bio obavezan. prema savremenim shvatanima. Isto može i vlasnik. Plodouživalac obligacionim pravom može dozvoliti upotrebu predmeta plodouživanja u korist drugog. kad je propisano obavezno osiguranje ili kada prema mesnim shvatanjima osiguranje nalažu pravila DOBROG UPRAVLJANJA. 3. upropastio ili otuđio. PLODOUŽIVAOČEVE OBAVEZE Ne sme da menja suštinu stvari. dakle može preneti ovlašćenje upotrebe i ovlašćenje korišćenja na drugog.Plodouživalac ima pravo. pa se ovim gestom on ograđuje od toga da stvar nije oštetio. a njemu ostaje golo plodouživanje. ali i obavezu (da bi sprečio njihovo gašenje usled zastarelosti. Plodouživalac snosi troškove redovnog održavanja. čak iako je usled pohabanosti izgubila svaku upotrebnu vrednost. ali ne odgovara za smanjenje vrednosti koje je posledica redovne upotrebe stvari. 88 . dužan da osigura o svom trošku. nema. PRAVNI POLOŽAJ VLASNIKA STVARI: 1. Plodouživalac je obavezan da vlasnika odmah obavesti o oštećenjima stvari. pretpostavlja se da je ovaj primio stvari u upotrebljivom stanju srednje kakvoće. onda mora da dokaže razloge zbog koje je nema. Ako stvari. a u korist vlasnika stvar od požara i drugih rizika. Može je hipotekovati. lica. 2. a vlasnik troškova izazvane starošću ili višom silom. primenjuju se pravila o NEZVANOM VRŠENJU TUĐIH POSLOVA.

Plodouživalac je dužan da trpi vanredne popravke. 7. stvar mu se ne zahtev vlasnika može oduzeti i poveriti upravitelju koga sud odredi (to može biti i vlasnik). kao i državinske tužbe. Ako se vlasnik odrekne službenosti. pa čak i rušenje i gradnju nove zgrade. Ovo protiv bilo koga. Može da je optereti novim službenostima. Ukoliko postoji bojazan da mu po prestanku plodouživanja stvar neće biti vraćane kako treba. knjige ili predaja za pokretne stvari. Kod nepravog plodouživanja vlasnik može zahtevati obezbeđenja bez dokazivanja da su njegova prava u opasnosti i može odbiti predaju stvari dok mu obezbeđenja ne budu pružena. Vlasnik može da podiže TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI i TUŽBU ZBOG SMETANJA SVOJINE. pravo plodouživanja vršiti u ime plodouživaoca. 9.4. onda ij na njegov račun može izvršiti plodouživalac. NASTANAK PLODOUŽIVANJA Nastaje na osnovu: • • • ugovora – pismena forma i upis u zemlj. 6. PRESTANAKA PLODOUŽIVANJA Prestaje: 89 . Vanredne popravke snosi vlasnik. to se aktivira tek kada prestane plodouživanje. Ako plodouživalac ne pruži obezbeđenja. a ako ne uradi. vlasnik može zahtevati obezbeđenja. ZAŠTITA PLODOUŽIVANJA U slučaju povrede prava plodouživanja plodouživalac može upotrebiti PETITOTRNE TUŽBE ZA POVRAĆAJ i PRESTANAK SMETANJA i POSESORNE TUŽBE (jer je držalac prava). ali se one aktiviraju kada prestane plodouživanje. 5. testamenta održajem – analogno sticanju prava svojine održajem. 8. koji će uz odbitak troškova upravljanja.

poloduživanje se produžava na preostalom delu. Ovo je LIBERATORNA UZUKAPIJA = nevršenje plodouživanja koje je kvalifikovano vršenjem pune faktičke vlasti od strane vlasnika. Ono je neka vrsta deminutiva plodouživanja. a ako dođe do potpune propasti usled više sile prestaje. plodouživanje se nastavlja u pogledu ostalog dela stvari. 3. tj. tako i do lica na koje su preneta ovlašćenja vršenja plodouživanja: zakupac. 2. Sve koristi preko toga pripadaju vlasniku. a plodouživalac svoje pravo ne vrši uzastopno 3 godine. plodouživanje se produžava na sumi osiguranja. 7. Plodouživaočevi poverioci mogu zahtevati poništenje odricanja koje izvršeno na njihovu štetu. 5. a po drugima prestaje. 6. Nastaje i prestaje kao i pravo plodouživanja. Plodouživaočeva odluka da se odrekne plodouživanja može ležati u tome što je plodouživanje postalo nerentabilno. U slučaju da stvar vlasnik. Protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na određeno vreme. ipak obnovi sasvim. a koje ima da se gola svojina pretvara u punu svojinu. poslugoprimac. Plodouživanje prestaje zastarelošću. a ovo važi i za eskproprijaciju. Odricanjem plodouživaoca. Prestaje potpunom konsolidacijom u smislu plodouživalac postane vlasnik stvari. Prestaje ugovorom između vlasnika i plodouživaoca. U slučaju da plodouživalac umre pre isteka toga vremena. veliki teret za njega. tj. 9. jer ako postane samo vlasnik dela stvari.1. 4. ali u granicama svojih ličnih potreba i potreba članova svoje porodice. U slučaju delimične propasti stvari. Ona pretpostavlja potpuno odsustvo uživanja stvari kako od plodouživaoca. Ukoliko je stvar bila osigurana. usled nevršenja koje nije praćeno punom faktičkom vlašću od strane vlasnika. tj. onda se plodouživanej nastavlja. dok neki zakonici to ograničavaju na određeni dugi rok. Plodouživanje za pravno lice traje isto koliko i traje to pravno lice. 90 . plodouživanje se gasi. na iznosu koji je isplaćen na ime naknade štete. Plodouživanje prestaje ako se vlasnik poslužnog dobra protivi vršenju plodouživanja. bez narušavanja suštine same stvari. 8. PRAVO UPOTREBE Ovo je lična službenost čiji imalac – UZUAR je ovlašćen da tuđu stvar upotrebljava i koristi (pribira plodove sa nje).

91 . Isključuju se svi plodovi. Pravo stanovanja. ni njegovo vršenje ne mogu preneti na drugoga. Imalac prava stanovanja može primiti na stan članove svoje porodice. Nastaje i prestaje po pravilima PLODOUŽIVANJA.PRAVO STANOVANJA Ovo je lična službenost koja se sastoji u ovlašćenju da se u svrhu stanovanja UPOTREBLJAVA tuđa stambena zgrada ili stan kao posebni deo zgrade. kao i lica koja su mu potrebna za vođenje domaćinstva.

uz ugovornu odredbu da će založno pravo i dalje postojati). Dakle. Ugovor je TITULUS za pribavljanje založnog prava. već se zaloga upisuje u razne vrste javnog registra (zalaganje robe umagacinu. tek tada se stiče založno pravo na stvari. bilo kroz ugovor. Ovde se pravni osnov sastoji u jasno izraženoj volji dužnika. na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari. ako dužnik ne ispuni obavezu do dospelosti. • UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – sam za sebe ugovor o zalozi ne stvara založno pravo kao stvarno pravo. a da ovaj odmah vrati zalogodavcu stvar. ovde je važan pristanak dužnika. b. Zalaganje nepokretnosti postiže se tako što se založno pravo upisuje u javne knjige (zemljišne kod nas). ali mogu i druge vrste. pre ostalih poverilaca. Zalaganje pokretne stvari postiže se predajom stvari poveriocu u državinu. c. Ostaje u državini dužnika. zalaganje robe u skladištu.ZALOŽNO PRAVO Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari. Do tog trenutka prema TITULUSU. Kod ovog nije važan pristanak dužnika. Sudsko založno pravo. 92 . a MODUS je upis založnog prava u javne knjige (odstupanje od ovoga pravila postoji samo kod zakonske hipoteke gde upis nije potreban).. zalaganje alata i opreme.. Savremeno pravo poznaje još slučajeva kada se zalažu pokretne stvari kod kojih ne dolazi do predaje državine. bilo testamentom. b. zalaganje stoke.) • Založno pravo na nepokretnim stvarima (HIPOTEKA) – a. poverilac ima prema dužniku samo pravo potraživanja. Ovde imamo izuzetak kod pokretnih stvari koje se ne zalažu predajom u ruke poveriocu. • Ugovorno založno pravo = založno pravo na osnovu pravnog posla. a potreban je i MODUS. Naravno. UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – ugovor je ovde TITULUS. koji je ovde predaja stvari (fizička. ne može KONSTITUTUM POSESORIJUM – da zalogodavac preda stvar zalogoprimcu. Kod nas se ovako zalažu brodovi i vazduhoplovi. ZALOŽNO PRAVO delimo na: • Založno pravo na pokretnim stvarima (RUČNA ZALOGA) – a. nego se založno pravo upisuje u javne registre na sličan način kao kod nepokretnosti.

Ako je otuđi. te je poverilac na osnovu PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE = TITULUS. Ova sva pravila sudskog založnog prava se primenjuju i na PRINUDNO ZALOŽNO PRAVO U IZVRŠNOM POSTPUKU koji sprovode upravni organi (npr: u postupku prinudne naplate poreza. Ovo je nepovoljno za poverioca. jer može se dogoditi da ovaj stvar otuđi.***Znamo da pravo svojine i pravo službenosti na nepokretnim stvarima mogu postojati i u nesavršenom obliku i bez zemljišnih knjiga (tzv. Sudska zaloga nastaje u POSTUPKU IZVRŠENJA protiv dužnika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti.. pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko založno pravo mogu ostati i kod dužnika. Sudska zaloga se ne pribavlja predajom. Sudska odluka. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – stiče se upisom u javne knjige (MODUS = način sticanja). 93 . SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – ono se stiče popisom (MODUS) stvari u IZVRŠNOM SUDSKOM POSTUPKU. lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti. znači da je potraživanje IZVRŠIVO! Na osnovu toga poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svojih potraživanja protiv svakog 3. sakrije. U izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava u zemljišnoj knjizi u teretnom listu.). red prvenstva među založnim pravima određuje se prema danu kada je izvršen popis. a ako su svi istoga dana. Popisane stvari čuva poverilac. on stiče svojinu i ima prednosti u odnosu na imaoca sudskog založnog prava. a ako je u istom danu. unušti. baš kao i ugovor (pravni posao) predstavlja TITULUS. ako sud na predlog poverioca ne odluči drugačije. onda prema tome čiji je predlog za izvršenje stigao ranije.. carina. jer dužnik ne želi da preda stvari). ukoliko pribavilac jeste savestan (nije znao. predložio prinudno izvršenje (predaje ovde nema. Međutim. niti je mogao znati za postojanje sudskog založnog prava). novčanih kazni izrečenih prekršaja. Ako postoji više poverilaca. onda svi imaju isti red prvenstva. lice ili ako su jako vredne stavljaju se u sudski depozit. vanknjižna svojina ili vankjnižne službenosti). 3.

Založno pravo je sporedno pravo i zavisi od postojanja jednog OBLIGACIONOG PRAVA. NAČELO SPECIJALNOSTI i NAČELO NEDELJIVOSTI. a ne pravo. založno pravo bi prestajlo usled zastarelosti potraživanja. već postaje prirodna obligacija. založno pravo može postojati samo ako postoji PUNOVAŽNO POTRAŽIVANJE čiju isplatu obezbeđuje! Iz ovoga razloga ako je potraživanje nastalo iz pravnog posla koji je ništav ili rušljiv (koji je poništen). Zastarelost se. poverilac se i pored toga što je rok zastarelosti istekao može namiriti. Od ovoga imamo nekoliko odstupanja: • Kod hipoteke – ovde založno pravo obezbeđuje potraživanje koje još ne postoji. tj. NAČELO AKCESORNOSTI – znači da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava. Dakle. Kod zastarelosti potraživanja – prema opštim pravilima.NAČELA ZALOŽNOG PRAVA I na RUČNU ZALOGU i na HIPOTEKU se primenjuju neka opšta pravila koja su zajednička za te obe vrste založnog prava: NAČELO AKCESORNOSTI. razlikuje od ostalih načina prestanka obligacije po tome što se dužnikova obaveza ne gasi u potpunosti. osnov založnog prava prestaje i založni poverilac mora vratiti založenu stvar ili ako je u pitanju hipoteka – pristati na ispisivanje. jer tu zastareva PRAVOZAŠTITNI ZAHTEV. NAČELO OFICIJELNOSTI pri realizovanju potraživanja obezbeđenog založnim pravom. ili potraživanje koje možda neće nastati. kada protekne rok zastarelosti poverilac se ne može namiriti od dužnika prinudnim putem. inače. založno pravo i obligacija i 94 • . ali ako je potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom ili hipotekom. Ovde da je načelo akceosrnosti dosledno sprovedeno. Založno pravo prestaje i sa drugim uobičajenim slučajevima prestanka potraživanja. Ako dužnik isplati obavezu. pa dužnik može zahtevati brisanje hipoteke ili povraćaj stvari predate u zalogu. ni založno pravo ne može postojati.

Pa. on može prepustiti stvar poveriocu u svojinu. ipak. zabranjena je LEX KOMISORIJA – koja govori o tome da će založena stvar automatski preći u svojinu založnog poverioca. posledica zastarelosti će. pogoditi založnog poverioca. ali po ceni koja će biti utvrđena u pregovorima između njega i poverioca. hipoteka sada postoji ukorist lica koje je ujedno i sopstvenik nepokretnosti i sada više NE OBEZBEĐUJE POTRAŽIVANJE. u kakvoj se nalazio U TRENUTKU ZAKLJUČENJA UGOVORA O ZAJMU I ZALOZI. sjedinjenja svojstva HIPOTEKARNOG POVERIOCA i SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI. Međutim. kada ovako nešto ugovorimo u trenutku dospelosti dužnikove obaveze. Ovo se kod nas može destiti samo usled KONSOLIDACIJE. ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti. on može poveriocu dati. ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. samo založno pravo ne zavisi od toga da li se potraživanje može ostvariti prinudnim putem. 95 . jer on neće moći da se namiri iz imovinske mase dužnika. tako što bi. ne sme to učiniti sam. npr: prodao stvar koju ima u državini. mora da se obrati sudu i zatraži javnu prodaju! TO JE JEDINI NAČIN!!! Dakle. Dakle. jer je za njen prestanak potrebno da bude ispisana iz javnih knjiga. ovakvu NEUGAŠENU SVOJINSKU HIPOTEKU i ustupiti mu založno pravo na nepokretnosti. SVOJINSKA HIPOTEKA – ovo je kada sopstvenik nepokretnosti stekne pravo hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. onda može. Samo. • Tzv. Založni poverilac da bi realizovao svoje potraživanje. kao obezbeđenje. ako sopstvenik nepokretnosti hoće da traži novi kredit. Ovo se može desiti ako: o hipotekarni poverilac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti ili obrnuto hipotekarni poverilac kupi hipotekovanu nepokretnost sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu o o U svim slučajevima hipoteka još uvek postoji. NAČELO OFICIJELNOSTI – založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem. U slučaju da je vrednost stvari nedovoljna. jer je ono PRESTALO DA POSTOJI! Sada.dalje postoje. JER DUŽNIK NIJE VIŠE U ONAKO NEPOVOLJNOJ SITUACIJI U ODNOSU NA POVERIOCA (što je i razlog zabrane lex komisorije). tj.

mada je određen najviši iznos koji potraživanje ne može premašiti. lica kojima se zalogodavac obraća za nove zajmove. NAČELO SPECIJALNOSTI Treba precizno odrediti i POTRAŽIVANJE založnog poverioca i STVAR na koju se zaloga odnosi (jer zaloga ne može postojati na svim stvarima zalogodavca). već prvo idu obični poverioci. dužniku još uvek ostaje mogućnost da ga odbije i da se osloni na redovan zakonski postupak namirenja. sa kamatama. a pre namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom. onda založno pravo služi za obezbeđenje i ovih docnije nastalih potraživanja. kauciona zaloga). tj. Primenjuje se i na ručnu zalogu i na hipoteku. Dakle.založnim pravom se može obezbediti i USLOVNO ili BUDUĆE POTRAŽIVANJE. 96 . Založno pravo ovde nastaje u trenutku predaje založene stvari poveriocu. Ako je posle zaključenja ugovora o zalozi. nego namirenju svih poverilaca. ODSTUPANJE OD NAČELA SPECIJALNOSTI: • PRVO ODSTUPANJE . jer na taj način 3. JAVNA PRODAJA.ovo drugo odstupanje od specijalnosti predviđeno je samo za založno pravo na pokretnim stvarima – ručna zaloga.odstupanje od načela je u tome što potraživanje nije potpuno određeno. u kome su zaštićeni i dužnikovi interesi. kao i označen tačan iznos potraživanja. KAUCIONA I KREDITNA HIPOTEKA . treba da bude naveden pravni posao ili drugi izvor iz koga je potraživanje nastalo.Ako je poveriočev predlog manje povoljan. Zato. ali ne mora nastati – jedno lice uzme u zakup čamac na moru i ostavi sat u zalogu za slučaj da prouzrokuje štetu prilikom vožnje (tzv. Potraživanje OBIČNOG POVERIOCA se odnosi na celu imovinsku masu dužnika. iako svi iznosi još nisu iskorišćeni (kreditna zaloga). založni poverilac u odnosu na ostale dužnikove stvari nema prvenstvo prilikom namirenja. mogu saznati koliko je zalogodavac zadužen i koliko je obezbeđenje na koje mogu da računaju. ali i pored toga nije siguran da će moći da se naplati. jer nijedna stvar nije namenjena samo njegovom. Npr: o Kada neko lice da neku svoju stvar kao obezbeđenje za obavezu koja može. o Založnim pravom se može obezbediti odobreni kredit. • DRUGO ODSTUPANJE . iako potraživanje još nije nastalo. treba da bude određeno koje potraživanje je obezbeđeno založnim pravom. Šta znači „ODREĐENO POTRAŽIVANJE“? Ako jedan poverilac ima više potraživanja prema istom dužniku. zalogoprimac stekao još neka potraživanja iz ugovora zaključenih sa zalogodavcem.

ali ne mora nastati. 97 . Imamo izuzetak: kada je u zalogu data izvesna svota novca. Međutim. kod kojih iznos potraživanja nije potpuno određen. Isto važi i ako dođe do SUSVOJINE! Načelo nedeljivosti je opravdano. knjige za obezbeđenje celog potraživanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita. • U oba slučaja se u zemlj. Npr: hipoteka je bila upisana na nepokretnosti radi obezbeđenja eventualnih potraživanja opštine. u zemljišne knjige se mogu upisati kauciona i kreditna hipoteka. pa ako dođe do fizičke deobe založene stvari. Založena stvar u celini služi za namirenje potraživanja. Dužnik u slučaju delimične isplate duga ima pravo da zahteva vraćanje srazmernog dela novčane sume. NAČELO NEDELJIVOSTI – ovo znači da cela založena stvar obezbeđuje celo potraživanje.U načelu hipoteka se može upisati u zemljišne knjige samo u pogledu novčane svote. knjige upisuje založno pravo za potraživanje koje može. brojčano određene. založno pravo postoji i dalje i opterećuje sve delove stvari. ukoliko vlasnica nepokretnosti bude imala poslovne gubitke. sve dok dužnik ne isplati ceo dug. sve dok potraživanje ne bude u potpunosti namireno! Dakle. KREDITNA HIPOTEKA – se upisuje u zemlj. koja je založena poveriocu. knjige upisuje najviši iznos do koga založno pravo obezbeđuje ovakva potraživanja. iako svi iznosi odobrenog kredita još nisu iskorišćeni. poverilac zadržava založno pravo i posle delimičnog namirenja potraživanja. a uz iznos glavnog potraživanja se upisuje i visina kamate. • KAUCIONA HIPOTEKA – postoji kada se u zemlj. jer treba da utiče na dužnika da isplati celu obavezu.

stvari se najčešće zasniva ugovorom.RUČNA ZALOGA = ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA ZASNIVANJE: Založno pravo na pok. OSNOV se može sastojati u onome što je zalogodavac već dobio od zalogoprimca kao zajam. pismeno. usmeno. prećutno. a može i sudskom odlukom. a zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi. sa i bez svedoka. Zato OSNOV = KAUZA obaveze zalogodavca leži izvan ugovora o zalozi. ili u obavezi zalogoprimca (iz ugovora o kreditu) da kreditira zalogodavca. uz učešće državnog organa ili ne). Iz UGOVORA O ZALOZI nastaje obaveza za dužnika da preda stvar zalogoprimcu. 98 . Ugovor o založnom pravu je posmatran kao KONSENSUALAN (Neformalni = konsensulani pravni poslovi – su oni kod kojih volja može biti izjavljena na bilo koji način: izričito.

činjenje.ja pristajem da se na ručun moje imovine poveća imovina mog poklonoprimca. Osnov mora biti dopušten (prinudni propisi. nečinjenje i trpljenje. Sankcija je ništavost. a pobude mogu biti potpuno različite. onda sve ovo može ličiti na TERETAN UGOVOR (Teretni pravni poslovi – su oni kod kojih se daje neka naknada za ono što se dobija: kuporpodaja. namera da se nekom nešto učini besplatno. zato što se druga strana obavezuje da plaća odgovarajuću zakupninu. ugovor mora biti: • • •  ***Osnov (kauza)    odgovor na pitanje zašto se dužnik obavezuje? Osnov nije ekonomski cilj već pravni cilj obavezivanja. teretnih ugovora osnov obaveze jedne strane je u obavezi druge strane – npr. Praviti razliku između Osnova i Pobude. Kod dobročinih ugovora. Zalogorpimac = založni poverilac je lice koje ima potraživanje koje je obezbeđeno zalogom. više predmeta u jednom ugovoru. dopušten. zakup. subjektivna i objektivna nemogućnost). 99 .     ZALOŽNOPRAVNI ODNOS Uspostavlja se između ZALOGORPIMCA i ZALOGODAVCA. Nedopštenost osnova i njegovo odsustvo imaju za posledicu ništavost ugovora. moguć. dobri običaji). javni poredak. ***Predmet     odgovor na pitanje na šta se dužnik obavezuje ? može biti davanje. ZOO predviđa kod Ugovora o zalozi i pravo zalogoprimca na dopunu zaloge u slučaju kada založena stvar ima materijalne ili pravne nedostatke. (prinudni propisi. trampa. zajam sa kamatom). (pravna i faktička nemogućnost. npr. osnov je želja. Svaki ugovorna obaveza mora imati osnov. ja se kao zakupodavac obavezujem da predam stan u zakup. povezan sa ugovorom o zalozi. javni poredak i dobri običaji).Ako se oba ugovora posmatraju u jedinstvu: kao ugovor o zajmu. određen / odrediv. kod više različitih ugovora o prodaji osnov je uvek isti. Kod dvostrano obavezujućih.

e tada stiče založno pravo na stvari i može ga suprotstaviti i pravom vlasniku. To se ništi tužbom vlasnika založene stvari i stvar se njemu vraća. ali će se ovaj namiriti iz njegove stvari. onda se individualizuje novac može biti predmet zaloge i to kada se određena suma izdvoji • • • • PRAVA ZALOGOPRIMCA: PRVO PRAVO ZALOGOPRIMCA . U tom slučaju postoje na pasivnoj strani dva lica: jedno lice je dužnik i ono odgovara za isplatu duga založnom poveriocu celom svojom imovinskom masom. Događa se da stvar založi lice koje nije dužnik založnog poverioca. U ovom slučaju. Ne može se dati tuđa stvar u zalogu. Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu i to je najčešće dužnik iz obligacionopravnog odnosa sa poveriocem. lice koje je založilo tuđu stvar odgovara za štetu sopstveniku stvari. ali i krivično. a drugo lice je zalogodavac i ono ništa ne duguje založnom poveriocu. Potrebno je da je ZALOGOPRIMAC savestan i da su ispunjeni svi uslovi za sticanje svojine od nevlasnika. OBJEKT RUČNE ZALOGE: • • svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu suvlasnički udeo. ali tada založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) sa ostalim suvlasnicima stvar mora biti određena najčešće je to individualno određena i nepotrošna stvar ako je stvar određena po rodu.PRAVO POTRAŽIVANJA PREMA DUŽNIKU je obligacionopravnog karaktera i glavno je pravo koje poverilac ima.TEK u trenutku predaje zalogoprimac stiče založno pravo i to pravo može da SUPROTSTAVI svim 3. licima. 100 . Ovde imamo izuzetak da poverilac može steći založno pravo. ako dužnik ne plati dug po dospelosti. iako mu je stvar predalo lice koje nije imalo pravo da raspolaže sa stvari.

Založno pravo upereno na stvar – ovo založno pravo je sporedno, jer zavisi od glavnog prava i služi za obezbeđenje potraživanja. Sudbina mu zavisi od glavnog prava. Ovo obezbeđenje ima svoju posebnu vrednost - vrednost založnog prava je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali, tj. obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se uopšte ne mogu naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze (promene mu se imovinske prilike, nešto se dogodi...). To je ujedno i kraj njegovog založnog prava. Sva ostala zalogoprimčeva prava služe ostvarenju ovoga prava. Zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika, kojom će zahtevati isplatu duga. Pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaze isplata duga, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava. Na osnovu te odluke zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postpupku radi namirenja. Ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju, nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni. Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud može odlučiti da se cena utvrdi procenom stručnjaka. U slučaju prodaje poverilac stvar može, ako hoće, zadržati za sebe po toj ceni. Zalogoprimac ima pravo, da iz cene naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove za čuvanje založene stvari, kao i svoje troškove koje je imao oko realizovanja potraživanja. On se iz stvari namiruje bez obzira na zastarelost GLAVNOG potraživanja, dok ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti iz imovinske mase, niti iz založene stvari. DRUGO PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO PRVENSTVA: •

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zaloežne stvari pre ostalih poverilaca. Zalogoprimac je ispred svih založnih poverilaca koji su založno pravo stekli posle njega i ispred svih običnih poverilaca. Red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema pravilu PRIOR TEMPORE, POTIOR JURE. Dakle, prema vremenu kada su nastala njihova založna prava, s tim da podsećamo na to da je tu važan MODUS koji se ogleda u predaji stvari, a ne ko je pre napravio ugovor o potraživanju.

101

TREĆE PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO NA DRŽAVINU: • • Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari. Kada zalogodavac preda stvar u zalogu zalogoprimcu, onda obojica imaju državinu na založenoj stvari. Zalogoprimac ima neposrednu državinu prava, a zalogodavac posrednu državinu stvari. Zato obojica mogu da podnose državinske tužbe protiv 3. lica, a u međusobnom odnosima, takođe imaju obojica državinsku zaštitu. Poverilac stiče založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar, a gubi ga kada mu prestane državina i ponovo se uspostavlja kada vrati državinu. Državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge. Nije potrebno da pokretna stvar bude predata zalogoprimcu, jer je dovoljno je da se ona NE NALAZI u rukama zalogodavca. Zato možemo da govorimo i o POSREDNOJ državini zalogoprimca:
o

Ovo se može desiti u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari. Dakle, postoji ručna zaloga i u slučaju kada je stvar već nekome založena. Tada samo prvi zalogoprimac ima stvar u neposrednoj državini, a drugi zalogoprimci imaju samo posrednu državinu. Državina ovog drugog zalogoprimca se sastoji u tome što je zalogodavac pismeno obavestio prvog zalogoprimca o zaključenju drugog ugovora o zalozi i naložio mu, da kada mu bude isplatio potraživanje, založenu stvar preda drugom zalogoprimcu. Založno pravo kod posrednog držanja založene stvari zasniva se na obaveštenju i nalogu koje je zalogodavac dao prvom poveriocu. OBAVEŠTENJE i NALOG ZAMENJUJU PREDAJU U DRŽAVINU, tj. MODUS. Zalogoprimac ima posrednu državinu u još jednom slučaju – kada se oduzima stvar od zalogoprimca zbog toga što je nije čuvao kako treba ili što ju je upotrebio bez dozvole zalogodavca, ili što ju je dao drugom na upotrebu i uopšte što je sa njom postupao protivno ugovoru. Sud će na zahtev zalogodavca narediti da se založena stvar preda nekom trećem licu da je drži za zalogoprimca.

o

Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari sa 3. licem (kada je založen suvlasnički deo auta, pa zalogoprimac drži stvar zajedno sa ostalim suvlasnicima). Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari i sa zalogodavcem, ali je tada potrebno da zalogodavac ne dobije mogućnost da raspolaže sa stvari bez odobrenja zalogoprimca, inače bi to moglo dovesti u pitanje zalogoprimčevu sudržavinu, a time i založno pravo (ZOO: ugovarači se mogu sporazumeti da zajednički čuvaju stvar).

102

ČETVRTO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA UPOTREBU I PRAVO PRIBIRANJE PLODOVA SA STVARI Zalogoprimac ne sme da: • •

upotrebljava preda drugome na upotrebu dati u podzalogu bez dozvole zalogodavca

U slučaju da učini nešto od ove tri stvari koje ne sme, dužan je da naknadi štetu koja je slučajno nastala (za šta inače ne odgovara). Uz to, zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca. ODSTUPANJE Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava založenu stvar je dispozitivnog karaktera, tj. oni to mogu dogovoriti. Ovo se naziva ANTIHREZA! U slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebljava stvar (npr: vozi se založenim autom), koristi postignute upotrebom stvari se odbijaju od vrednosti potraživanja i to prvo od troškova (na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo), zatim od dugovane kamate i onda od glavnice. Zalogoprimac ima pravo da pribira plodove. Ovo se isto naziva ANTIHREZA! Ovo je rešenje povoljno i za zalogodavca, jer se iznos njegovog dugovanja smanjuje. Zalogoprimac je dužan da od prihoda od plodova odbije troškove na čiju naknadu ima pravo, zatim od kamate i od glavnice. Ovo je isto dispozitivno pravilo. PETO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA DOPUNU ZALOGE Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak i to samo ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja, a to u ili u trenutku predaje ili u trenutku kada zalogodavac
103

PRAVO SLEDOVANJA Ukoliko stvar bude oduzeta zalogoprimcu. Zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar u državinu samo ako tuženi: 1. onda davanje stvari u zalogu predstavlja naknadu za to što zalogodavac dobija novac na zajam. ili krivicom trećeg lica. nema nikakav osnov na državinu 2. ali kad se ima u vidu da se ugovor o zalozi zaključuje radi obezbeđenja potraživanja iz nekog drugog ugovora. zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu. Najpre mu stoje na raspolaganju državinske tužbe i samozaštita. Zalogoprimac ima i posebnu PETITORNU TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI (vindikacio pignoris). on može zahtevati njen povraćaj. ima slabiji pravni osnov od zalogprimca 104 . Ako založena stvar propadne usled više sile.pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem. ***Ugovor o zalozi posmatran sam za sebe nije teretan ugovor. ŠESTO PRAVO ZALOGORPIMCA .

Međutim. pažnjom brižljivog i urednog čoveka). predstavlja obavezu zalogodavca i obrnuto.OBAVEZE ZALOGOPRIMCA OBAVEZA ČUVANJA ZALOŽENE STVARI – zalogoprimac ima obavezu čuvanja založene stvari sa pažnjom dobrog domaćina (tj. licu na čuvanje. nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u državinu zalogoprimcu. Zalogoprimac do predaje još nema nikakvu obavezu. Ono što je pravo zalogoprimca. OBAVEZA UZDRŽAVANJA OD UPOTREBE (objašnjeno u pravima zalogoprimca) OBAVEZA VRAĆANJA ZALOŽENE STVARI PRAVA I OBAVEZE ZALOGODAVCA Iz ugovora o zalozi nastaju uzajamna prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca. stoji obaveza zalogoprimca iz ugovora o kreditu koja se sastoji u predaji ili stavljanju na raspolaganje određene svote novca. moguće je da naspram obaveze zalogodavca da preda stvar u zalogu. što podrazumeva viši stepen stepen pažnje prema založenoj stvari. Ako zalogoprimac ne čuva zloženu stvar kako treba. zalogodavac može zahtevati od suda da stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom 3. nego što uobičajeno pokazuje prema svojim stvarima. Posebno navodimo – u trenutku zaključenja ugovora o zalozi. To je jedina obaveza koja nastaje u času zaključenja ugovora o zalozi. Zato se govori o teretnosti ovog posla! 105 .

Ako ne pristane. od zalogodavčevog pristanka zavisi samo da li će prijemnik potraživanja dobiti založenu stvar u neposrednu državinu. a ustupilac prestaje da bude zalogoprimac. lice svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu. Međutim. Dovoljno je samo da bude obavešten o tome. lica i zato bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne može predati prijemniku.PRENOS ZALOŽNOG PRAVA I PODZALOGA USTUPANJE POTRAŽIVANJA OBEZBEĐENOG ZALOŽNIM PRAVOM = PRENOS ZALOŽNOG PRAVA Založno se pravo samo po sebi ne može prenositi. 3. stiče i založno pravo. zajedno sa potraživanjem na 3. jer se njegov pristanak ne traži. zalogodavac ne može sprečiti prenos založnog prava. Prijemnik ima posrednu državinu. založena stvar ostaće u rukama ustupioca da je čuva za prijemnika. 106 . Zato zalogoprimac može preneti na 3. Uskraćujući ovaj pristanak za predaju stvari. lice postaje poverilac u odnosu na zalogodavca. zalogodavac se može suprotstaviti tome da založena stvar dođe u ruke 3. Zalogodavac ne može sprečiti ustupanje prava potraživanja. Dakle. Tada. ali se može USTUPITI POTRAŽIVANJE OBEZBEĐENO ZALOGOM (kao i svako potraživanje). lice prelazi i založno pravo kao akcesorno pravo.

zalaganje potraživanja (obezbeđenog zalogom) povlači za sobom i predaju založene stvari u neposrednu državinu zalogoprimčevom poveriocu. Iz ova dva slede dva slučaja: 1. Ovde. Međutim. onda po principu „ko može više. Ukoliko založni poverilac svoje potraživanje može DA USTUPI 3. jer to predstavlja samo delimično raspolaganje. Dakle. 2. zalogoprimac će čuvati stvar za obojicu: za sebe i za svog poverioca = podzalogoprimca! ISPLATA POTRAŽIVANJA KOJE JE DATO U PODZALOGU – zavisi od toga da li je zalogodavac pristao na podzalaganje! 107 . licu – znači da može njime u potpunosti da raspolaže. ima pravo i svoje potraživanje obezbeđeno zalogom DA ZALOŽI. zalogoprimac može založiti svoje potraživanje obezbeđeno zalogom. Podzalogoprimac će steći založno pravo kao i u slučaju ustupanja potraživanja. može se založiti i potraživanje obezbeđeno zalogom. Drugi – kada zalogodavac uskrati dozvolu da se založena stvar dalje založi.PODZALOŽNO PRAVO = PODZALOGA Kao što se uopšte potraživanja mogu založiti. zalaganje potraživanja obezbeđenog zalogom povlači za sobom i založno pravo kao akcesorno pravo! Kod nas – zalogoprimac ima pravo da založi svoje potraživanje obezbeđeno zalogom trećem licu bez pristanka zalogodavca. ali će na založenoj stvari imati posrednu državinu. Prvi – kada zalogodavac dozvoli da se založena stvar dalje založi. Zalogoprimac ne može da preda založenu stvar u zalogu trećem licu bez dozvole zalogodavca. a zalaganje potraživanja prati i založno pravo koje ga obezbeđuje. može i manje“. Iako je zalogodavac uskratio dozvolu. dok će neposrednu državinu imati i dalje zalogoprimac.

5. podzalogodavcu (licu A). jer bi moglo da se dogodi da (ako podzalogodavac ne plati dug podzalogoprimcu) podzalogoprimac neće da mu vrati stvar. zalogodavac treba da položi isplatu sudu. ne svom poveriocu. 2. moglo bi se dogoditi da ovaj odbije da mu stvar vrati. a to je u ovome slučaju podzalogoprimac (lice C). 108 . Odricanje zalogoprimca od založenog prava. 4. Propast založene stvari. jer zalogodavcu (licu B) ne bi vredelo da dug isplati svome poveriocu = podzalogodavcu (tj. Međutim.• Ako je dao dozvolu – zalogodavac (lice B) treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu (licu C). Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom. Konsolidacija (kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari). Ako je potraživanje ZASTARELO. Zašto ovo? Prema pravilima o zalaganju potraživanja. Protek roka. poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari. 7. licu A). 8. založena stvar ostala u rukama podzalogodavca (lica A). zalogodavac (lice B) bi kao i svaki drugi dužnik (a posle obaveštenja o podzalaganju) trebalo da dugovani iznos isplati. Javna prodaja založene stvari. nego onemo kome je potraživanje založeno. Konfuzija (sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu). ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom. pa da bi to izbegao i time izbegao sporove oko toga. 6. tj. 3. PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA • 1. a podzalogodavca (lice A) samo da obavesti o isplati. kako je zbog odbijanja zalogodavca (lica B) da dozvoli podzalaganje. Ako nije dao dozvolu – zalogodavac treba da dugovani iznos u trenutku dospelosti položi u sud.

Kod zalaganja potraživanja postoje tri lica: • • • zalogoprimac (založni poverilac) zalogodavac (koji je dužnik zalogoprimcu i istovremeno poverilac potraživanja koje se zalaže) dužnik (iz založenog potraživanja) Ugovor o zalozi nije dovoljan za zalaganje potraživanja. To potraživanje zalogoprimac može naplatatiti ako mu zalogodavac po dospelosti ne isplati dug. radi obezbeđenja. jer je potreban NAČIN PRIBAVLJANJA založnog prava (modus).ZALOŽNO PRAVO NA PRAVIMA ZALAGANJE POTRAŽIVANJA Poverilac može obezbediti svoje potraživanje od dužnika i na taj način što će mu dužnik umesto STVARI. licu. Ovim ugovorom zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese neko svoje potraživanje. Kao i prilikom zalaganja pokretnih stvari. založiti neko SVOJE (dužnikovo) POTRAŽIVANJE. za zalaganje potraživanje je potreban UGOVOR O ZALOZI između zalogodavca i zalogoprimca. koje ima prema 3. U zalogu se mogu dati sva potraživanja. osim onih koja su neprenosiva. 109 .

Može podneti tužbu protiv dužnika. a ne samo iz založenog potraživanja (npr: ako zalogoprimčeve potraživanje dospe mnogo ranije nego zalogodavčevo potraživanje prema dužniku). obaveza ostaje i on će biti dužan da je ispuni založnom poveriocu. pobijati pravne radnje dužnika u slučaju njegove insolventnosti. ne može više punovažno isplatiti svom poveriocu – zalogodavcu. Ukoliko založeno potraživanje daje pravo na kamate ili druga povremena potraživanja. sve da bi se naglasilo kako zalogoprimac te dužnosti ne vrši samo u svom interesu. OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA ZALOGOPRIMAC: • • Najveća ovlašćenja ima on. zalogoprimac ima pravo. 1. ali dužan je da ih pribira. Ovlašćen je da preduzima mere koju su potrebne za očuvanje založenog potraživanja. 2. nego i u interesu zalogodavca. prema vrsti hartije. može prihvatiti dužnikovu izjavu o priznanju duga. Posledica ovoga obaveštavanja sastoji se u tome što dužnik. da bi prekinuo tok zastarelosti. učini. Potraživanje sadržano u hartijama po naredbi. ipak. 110 • • . U slučaju da zalogoprimac propusti te dužnosti. Zalogoprimac ima i svoje potraživanje prema zalogodavcu i može se namiriti iz zalogodavčeve imovinske mase. Potraživanje sadržano u hartiji na donosioca zalaže se prostom predajom hartije. biće odgovoran zalogodavcu za štetu koju ovaj usled toga pretrpi. jer se ovde govori i o dužnostima.Taj MODUS je da dužnik mora da bude pismenim putem obavešten o ugovoru. od časa kada je obavešten o ugovoru o zalozi. Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti vrši se na razne načine. vrši se založnim indosamentom + predaja hartije zalogoprimcu. Ako on to. a ne samo o pravima.

To je i najveća razlika između ustupanja potraživanja (CESIJE) i zalaganja potraživanja. nego mu samo služi kao obezbeđenje. zalogodavac bi usled toga moga pretrpeti štetu. ali je potrebno da ponovo pismeno obavesti dužnika. založno pravo na potraživanju se pretvara u založno pravo na stvari. jer ako bi se desilo da zalogoprimac propusti ili odbije da primi ispunjenje. U slučaju ustupanja – ustupilac prenosi potraživanje i prestaje da bude poverilac. Ako je predmet potraživanja novac – a. ali je dužan da na zahtev zalogodavca naplaćeni iznos položi u sud. ali potraživanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu. Dakle. • U slučaju da zalogodavac dobrovoljno (ili prinudno) isplati dug zalogoprimcu. pa je svoje potraživanje prema proizvođaču – dužniku založio). potraživanje zalogoprimca prema zalogodavcu nije dospelo. založno pravo na potraživanju prestaje i ovlašćenja povodom tog potraživanja se vraćaju zalogodavcu. pa od tog trenutka on ponovo uspostavlja potraživanje u punom obimu. zalogoprimac ima pravo da primi isplatu koju ponudi dužnik i da iz novčane svote koju je naplatio od dužnika zadrži onoliko koliko mu duguje zalogodavac. zalogoprimac je dužan primiti ispunjenje koje ponudi dužnik. zalogoprimac može naplatiti iznos dospelog založenog potraživanja. Ako je potraživanje zalogoprimca dospelo i ako je predmet ispunjenja potraživanja novac. 111 . a ne zalogoprimcu. • • • ZALOGODAVAC: • Ima veoma sužena ovlašćenja. zalogoprimac će posle ispunjenja dužnikove obaveze steći pravo zaloge na toj stvari. Ako je predmet založenog potraživanja neka stvar (npr: zalogodavac je izvršio uplatu za kupovinu auta.• Kada založeno pravo dospe za naplatu. a ostatak novca dužan je da preda zalogodavcu. U slučaju zalaganja potraživanja – zalogodavac i posle zalaganja ostaje poverilac i potraživanje ne prelazi na zalogoprimca.

autorsko pravo. založno pravo (zajedno sa založenim potraživanjem). pravo na izdražavanje. Ne mogu se zalagati: stvarne službenosti. PRAVO RETENCIJE I POJAM Naziv potiče od reči REM TENERE.Zalagati se mogu sledeća prava: potraživanja. pravo patenta. lična prava. što znači držati stvar. 112 . prava koju priznata određenom licu. pravo licence. Smisao naziva je u tome da ovo pravo može imati samo onaj poverilac koji dužnikovu stvar ima u rukama. kada je plodouživalac zaključio ugovor o zakupu). lične službenosti. pravo plodouživanja (ukoliko se odnose na potraživanje zalupnine. s obzirom na njegova ličan svojstva.

Pravo retencije reguliše ZOO.. pa se zato izučava uz njega. na stvari mora da ime neposredne državine poverioca. DOSPELOST POTRAŽIVANJA – potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje. poverilac ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari.. STVAR – predmet retencije su: 1. To je glavna razlika između retencije i ugovornog založnog prava. tj. ukoliko je dužnik postao nesposoban za plaćanje.Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo (dakle. pokretne stvari 2. Ne mogu se zadržati stvari koje se ne mogu izložiti prodaji (npr: dužnikovo punomoćje. može da je zadrži i pre dospelosti. novac 3. 113 .). dok pravo retencije (po pravilu) može postojati samo za dospelo potraživanje. prepisi. već je to samo sredstvo pritiska. Da li poverilac može zadržati dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje zastarelo? Može. To držanje stvari mora da ispunjava neke uslove: 1. „Po pravilu“ znači da IZUZETNO poverilac u čijim je rukama stvar. isprave. samo tada) potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se. pod uslovom da je stvar kod njega + da je stvar kod njega došla u ruke pre nego što je počela zastarelost. DRŽAVINA – da bi došlo do retencije. nepokretnosti (ovde se kod retencije nepokretnosti. legitimacije. pa i za buduće ili uslovno potraživanje. Potraživanje mora biti civilno. a ne sredstvo namirenja) 3. naplati iz vrednosti zadržane stvari. tek tada. pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri. Pravo retencije je vrlo slično založnom pravu. a ne naturalno! ***Videti u Obligacionom pravu razliku između ova dva. II USLOVI ZA ZASNIVANJE PRAVA RETENCIJE 1. jer ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo. 2.

Stvar ne sme da je izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje. Ako je dužniku stvar preko potrebna ili ona daleko prevazilazi potraživanje. da o svojoj nameri obavesti dužnika ili novog sopstvenika (ako je stvar dužnik prodao). sredstvo odbrane poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari. tj. dužnik može da pruži obezbeđenje poveriocu i tada poverilac mora dati stvar. pa je potrebno da poverilac upozori dužnika da će to učiniti u slučaju neispunjenja obaveze. Zato se pravo retencije u sporu i pojavljuje kao „prigovor prava retencije“! ***Depozit = ono što je dato na čuvanje kod suda ili banke. U slučaju spora u vezi sa tim dodatnim obezbeđenjem. Pravo retencije je akcesorno pravo i postoji sve dok postoji i glavno pravo. retinent je dužan. pre nego što pristupi ostvarenju naplate. sud odlučuje. postoji.2. Ugovor o posudi je dobročin ugovor. Ova razlika koja se tiče obaveštavanja kod retinenta. sve dok mu ovaj ne isplati dug. 4. potraživanje. 3. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA ZADRŽI STVAR – ovde je reč o tome da je poverilac ovlašćen da odbije vraćanje stvari dužniku. jer je potraživanje obezbeđeno pravom retencije već dospelo. „Obezbeđenje“ može biti: • • zaloga na nekoj dužnikovoj stvari ili potraživanju može punuditi nečije jemstvo 2. III SADRŽINA PRAVA RETENCIJE 1. Retinent iz ugovora o privredi to nije dužan. najpre. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao na posudu. a u odnosu na zalogoprimca. jer to je poseban odnos poverenja (osim u slučaju ugostitelja koji primaju na noćenje i koji imaju pravo zadržati stvari koje su doneli gosti do potpune naplate). jer mu je dužnik učinio prijateljsku uslugu i bilo bi protivno načelu poštenja. Retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao poveriocu na čuvanje. IV POREĐENJE PRAVA RETENCIJE I ZALOŽNOG PRAVA 114 . OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA SE NAMIRI IZ VREDNOSTI ZADRŽANE STVARI – međutim. jer je pravo retencije.

dužnik može zahtevati povraćaj stvari tek kada isplati obavezu u celini. PRAVO SLEDOVANJA ima samo založni poverilac. lica.• • • • • Na retenciju se primenjuje isto kao i kod založnog prava načelo nedeljivosti. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA (HIPOTEKA) I POJAM 115 . jer poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama. založni poverilac ima. tj. dok se založena stvar može nalaziti u rukama 3. Neposredna državina retinenta. Oba imaju državinsku zaštitu. Retinent nema pravo na petitornu tužbu zbog stvari.

MODUS AKVIRENDI – upis u javne knjige (hipoteka se upisuje u teretni list). potpuno određeno: glavnica i kamata ili pak najviši iznos do koga je potraživanje obezbeđeno (kod kaucione i kreditne hipoteke). stvar ostaje kod dužnika. Za razliku od ručne zaloge. nepokretnost najpre otuđi.10h stiže MOLBA za upis hipoteke od strane prodavca! 116 .Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige. što mu omogućava da stvar UPOTREBLJAVA i KORISTI (pribira plodove).10h.05h. nažalost. tj. a u 11. knjige može uspostaviti hipoteku. Za ovaj upis je neophodno da: a. ukoliko je vanknjižni vlasnik ne može ustanoviti hipoteku! Dakle. knjige na osnovu pravnog osnova. II PRIBAVLJANJE HIPOTEKA Za njen nastanak je potreban: 1. prema načelu specijalnosti. a ovde upisom u javne knjige. Postoje i neke pokretne stvari za koje se zaloga upisuje u posebne javne registre (brodovi i vazduhoplovi) i to nije hipoteka. a prodavac hitno pojuri i podnese molbu za upis hipoteke u 11. Da je lice knjižni prethodnik. 2. a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika. i. hipoteka kao takva ostaje i kupac pribavlja hipotekovanu stvar! Drugi slučaj je kada imamo obrnuto. a potraživanje iz njega MORA biti. jer time stiče sredstva za isplatu duga. u 11. tj. tj. već se reguliše ZAKONOM O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM I REGISTAR. tako što napravi ugovor o kupoprodaji sa kupcem i kupac podnese MOLBU sudu za upis u zemlj. U ovom slučaju. Publicitet kod ručne zaloge se postiže državinom. IUSTUS TITULUS = pravni osnov – to je ugovor između hipotekarnog poverioca i dužnika ili trećeg lica koje zalaže za dužnika sa overenim potpisima u sudu. a sve to. Npr: Šta se dešava u slučaju da sopstvenik nepokretnosti. samo vlasnik upisan kao takav u zemlj. Reč HIPOTEKA je grčkog porekla i znači OPTERETITI. ugovora o kupoprodaji u 11.05h se kupac upiše kao vlasnik.

Tačan opis zemljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka. c. 117 . jer tako piše u zemlj. knjigama! b. jer on više NIJE VLASNIK. Da u pismenom obliku = KLAUZULA INTABULNDI izjavi da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom.Tada će se prodavčeva molba za upis hipoteke odbiti. koja može biti sadržana u samom ugovoru ili u posebnoj ispravi van ugovora.

koje se sastoji iz 1 ili više parcela. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. Ukoliko sopstvenik želi da optereti samo jednu parcelu ili deo parcele. određeni deo zemljišne površine 4. već tačno određene): 1. hipoteka ima za predmet (prema načelu specijalnosti – ne može za predmet da ima hipoteka sve nepokretnosti dužnika. na suvlasničkom delu nepokretnosti ***ZEMLJIŠNO-KNJIŽNO TELO – je osnovna jedinica u zemljišno-knjižnom sistemu. 3. ako uzme zajam od banke. Tada sopstvenik zgrade. određeni deo zgrade (stan.III PREDMET HIPOTEKE 1. hipoteka za predmet ima celo zemljišno-knjižno telo. sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može otuđiti pripatke i plodove. poslovna prostorija) 6. 2. UOPŠTE Hipoteka se odnosi na celu stvar i sva eventualna povećanja vrednosti stvari. Sastoji se od 1 ili više katastarskih parcela. tj. Dakle. s tim što sve do početka izvršenja na nepokretnosti. zgrada je podignuta na zemljištu u društvenoj svojini. Te parcele ne moraju biti jedna uz drugu. može kao dužnik konstituisati hipoteku samo na zgradi. bez zemljišta. Tamo gde se vode zemlj. koje su tačno određene premerom zemljišta. koje je sada sastavljeno samo od te izdvojene parcele ili dela parcele. hipoteka može postojati na zemljištu odvojeno od zgrade. Važno je samo da su u istoj katastarskoj opštini. hipoteka može postojati samo na zgradi. To je jedna pravna celina! 118 . Ovaj drugi primer je ako jedno lice ima svojinu na zgradi bez zemljišta. određenu zgradu 5. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. na sve pripatke i neodvojene plodove. knjige. to mora onda biti otpisano iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela i onda se formira novo.

Tehnika zemljišno-knjižnog upisa – zajednička hipoteka se upisuje tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao GLAVNI. nego i na više zemlj. SITUACIJA kada uz zajedničku hipoteku jednog hipotekarnog poverioca postoje hipoteke drugih poverilaca? Potraživanje obezbeđeno zajedničkom hipotekom namiruje se srazmerno iz vrednosti svih nepokretnosti. jer će svi biti namireni.Zato se i obična hipoteka može odnositi na više nepokretnosti. ZAJEDNIČKA (SIMULTANA) HIPOTEKA Zajednička = simultana hipoteka je kada se za isto potraživanje ustanovi hipoteka na više zemljišno-knjižnih tela.-knjižnih tela. Svrha je zbog veće sigurnosti. jer ako bi poverilac koji ima zajedničku hipoteku zatražio namirenje samo iz one nepokretnosti na kojoj drugi poverioci imaju hipoteku iza njegove. Npr: poverilac se namiruje iz vrednosti kuće. U glavnom ulošku beleže se svi sporedni. jer tada svaku nepokretnost tereti srazmeran deo potraživanja. 2. Zato se zajednička hipoteka ne odnosi samo na više nepokretnosti. 119 . oni bi mogli biti oštećeni. od kojih svako može biti sastavljeno od više nepokretnosti. Od zajedničke hipoteke treba razlikovati slučaj kada se jedno potraživanje obezbeđuje sa više založnih prava na više nepokretnosti. poverilac može namiriti u celini iz vrednosti bilo kog od hipotekovanih zemljišno-knjižnih tela. dok se kod zajedničke hipoteke. a ostali kao SPOREDNI. zato što je poljopirvredno zemljište poplavljeno. Tako u ovome slučaju redosled hipoteka ne igra veliku ulogu. a u sporednim se beleži koji je glavni. ali je potrebno da one sačinjavaju jedno zemljišno-knjižno telo.

IV ZALOŽNOPRAVNI ODNOS A. B. a ako ovaj to ne učini dobrovoljno. Pasivna strana kod hipoteke: 1. tj. na osnovu koje hipotekarni poverilac podnosi molbu sudu da se izvrši javna prodaja hipotekovane nepokretnosti. Nema ovlašćenje UPOTREBE. Dva lica: jedno lice proda hipotekovanu nepokretnost drugom. HIPOTEKA I POTRAŽIVANJE Kao i svaki založni poverilac i hipotekarni ima dve vrste prava: 1. tj. a drugo pristaje da se hipoteka konstituiše na njegovoj nepokretnosti. 2. tj. 120 • • . a uslovljeno je dobijanjem IZVRŠNE ISPRAVE. PRAVA HIPOTEKARNOG POVERIOCA a. Nema ovlašćenje PRIBIRANJA PLODOVA = KORIŠĆENJA. Ovaj prvi ostaje dužnik. jer namirenje iz hipotekovane nepokretnosti nije za njega obaveza. nego pravo. založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti Iz ovoga prvoga odnosa (obligacionog) hipotekarni poverilac kao i svaki običan poverilac ima pravo da zahteva od dužnika da ispuni obavezu. a ostaje i hipoteka. može tražiti da se namiri iz dužnikove imovinske mase. Jedno lice. 3. Dva lica: jedno je dužnik u obligacionom odnosu. iz vrednosti bilo koje dužnikove stvari (poverilac određuje stvari i prihode iz kojih traži da se namiri). obligacioni odnos 2. pravosnažne odluke suda. PRAVO NAMIRENJA IZ VREDNOSTI HIPOTEKOVANE STVARI • Ovo je glavno pravo i ovlašćenje hipotekarnog poverioca. pravo potraživanja prema dužniku.

d.. pravo prati stvar – ukorenjeno je u samoj stvari. PRAVO NAMIRENJA PRE DOSPELOSTI Ukoliko soptvenik oštećuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi način smanjuje vrednost. naravno. ali srazmerno sa ostalim običnim poveriocima. PRAVO SLEDOVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz stvari bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dužnika ili prešla u svojinu trećeg lica. Da ne liši dužnika stvari koja mu je potrebna. plodovi. lica. kao i u odnosu na sve kasnije hipotekarne poverioce. jer nema državine. razmene. PRIOR TEMPORE. poverilac može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja i pre dospelosti. treću. hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa tim (tj. može tražiti da sud naloži hip. dužniku da se uzdrži od takvih radnji). ne lišava dužnika niti jedne koristi: upotreba. zasnivanje prava plodouživanja). c. Hipotekarni poverilac isto tako može zahtevati zaštitu i protiv postupaka 3. b. tj. tj. Bez upisa nema hipoteke! 2. može i posle jedne hipoteke zasnivati drugu. Njime hipoteka zadovoljava sve zahteve založnog prava: 1..• Nema državinu. Da istovremeno obezbedi založnog poverioca. poklona. a u slučaju da nastavi. otuđenje. dalje zalaganje. 121 . Ovde se publicitet postiže upisom u javne knjige. PRAVO PRVENSTVA U NAPLATI POTRAŽIVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate potraživanja iz hipotekovane nepokretnosti u odnosu na sve obične HIROGRAFERNE poverioce. POTIOR JURE. hipotekarni poverilac se sada naplaćuje iz imovinske mase dužnika. tj. Ukoliko je hipotekovana nepokretnost nedovoljna za namirenje. V PRAVA SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI a. RASPOLAGANJE – pored svega ostaloga (prodaje. UPOTREBA I PRIBIRANJE PLODOVA = KORIŠĆENJE b. ako ovi pristanu na to.

knjige. a koje je obezbeđeno hipotekom. dužnik može dugovani iznos položiti u sud. Za razliku od podzaložnog prava. a koje je obezbeđeno hipotekom na „KOMPLETU“ LICE A (hipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu B. NATHIPOTEKA Ovde se zalaže potraživanje koje hipotekarni poverilac ima prema hipotekarnom dužniku.. tako se i potraživanje obezbeđeno hipotekom može hipotekovati. PREUZIMANJE DUGA 122 . OVO NIJE DOBRO NAPISANO OVDE!!! Ne znam kako! Dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu. C . a zajedno sa potraživanjem prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. hipotekarni poverilac može konstituisati hipoteku na svojoj hipoteci bez pristanka hipotekarnog dužnika. Tako imamo: LICE C (nathipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu A. tj. pa dužnik nije siguran da li je nathipotekarni poverilac saglasan. lice. Ovo potraživanje nazivam „KOMPLET“ LICE B (hipotekarni dužnik) Nathipoteka mora da se upiše u zemlj. jer kao i svako drugo.. Dužnik mora da bude obavešten. PRENOS HIPOTEKE Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na 3. Ovo mora biti zabeleženo u zemlj. B. Ukoliko iznos potraživanja nathipotekarnog poverioca prelazi visinu potraživanja obezbeđenog hipotekom. visinu „KOMPLETA“.VI PRENOS PRAVA I OBAVEZA A. knjigama. samo ako se sa tim usaglasi nathipotekarni poverilac. Ako su odnosi poremećeni. a ne sama hipoteka.

prebijanje (kompenzacija) 3. nemogućnost ispunjenja 5. protek vremena 6. POTIOR JURE. + Potreban je ispis iz zemlj. VIII PRESTANAK HIPOTEKE A. Za ovo je potreban pristanak poverioca. smrt dužnika i smrt poverioca – kod obaveza nastalih s obzirom na lične osobine ugovornika c. prema pravilu PRIOR TEMPORE. otpuštanje duga 4. hipoteka ne može postojati sama za sebe bez potraživanja kao glavnog prava. on prenosi pravo svojine. Opšte pravilo Kao akcesorno pravo. Međutim.Kada sopstvanik proda hipotekovanu nepokretnost. knjiga. Hipoteka se stiče u trenutku kada poverilac podnese predlog za upis u javnu knjigu. ali ostaje dužnik hipotekarnog poverioca. b. VII REDOSLED HIPOTEKA Ranije upisana hipoteka ima prednost u odnosu na kasnije. Slučajevi prestanka Kada prestaje potraživanje? Ovo su slučajevi prestanka: 1. dok hipoteka opterećuje i dalje nepokretnost. Sjedinjenje (konfuzija) – uređena ZOO 123 . moguće je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu. PRESTANAK HIPOTEKE USLED PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. ispunjenje obaveze 2.

124 . postaje obično = hirograferno potraživanje. + Kada se hipoteka ispiše iz zemlj. d. B. + Ispis iz javnih knjiga. kada jedno lice postane i poverilac i dužnik (npr: poverilac nasledi svog dužnika). c. Odricanje od hipoteke To znači da poveriočevo potraživanje. Izuzetak u slučaju zastarelosti Hipoteka ne prestaje ako potraživanje hipotekarnog poverioca zastari. kniga. + Ispis iz zemlj. Nenastupanje uslova i protek roka Hipoteka može prestati ako ne nastupi USLOV za uslovno potraživanje ili ako protekne rok za potraživanje ograničenog rokom. PRESTANAK HIPOTEKE NEZAVISNO OD PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. knjiga. Konsolidacija – uređena ZOSPO Kada isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. tj. Ovde se sjedinjuju potraživanje i dug.Obaveza prestaje kada dođe do sjedinjenja = konfuzije subjekata u obligacionom odnosu. koje je do tada bilo obezbeđeno založnim pravom. Uopšte / b. d.

a hipoteka ostaje dok se ne ispiše iz javnih knjiga. Kada javnu prodaju traže obični poverioci.+ Ispis iz javnih knjiga. e. Ovde se sjedinjuju hipoteka i svojina. Ovo je dispozitivne prirode. Kod KONSOLIDACIJE potraživanje prema dužniku ostaje. KONFUZIJOM prestaje potraživanje. Hipotekarni poverilac treba da podigne tužbu protiv dužnika. 125 . u iznosu koji bi se dobio u izvršnom postupku. JAVNU PRODAJU. 2. Presuda služi kao izvršna isprava. dužnik i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. Prodaja hipotekovane nepokretnosti u izvršnom postupku Hipoteka može prestati i u slučaju javne prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku. a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje. jer se kupac hipotekovane nepokretnosti i hipotekarni poverilac mogu sporazumeti da hipoteka ostane. nego na svojoj nepokretnosti. Kada javnu prodaju zahteva hipotekarni poverilac. samo što sada poverilac nema hipoteku na tuđoj. Npr: ako na pasivnoj strani postoje dva lica. Ovde imamo dve situacije: 1. na osnovu koje hipotekarni poverilac može podneti predlog za izvršenje na nepokretnosti. a presuda u ovom sporu je IZVRŠNA ISPRAVA na osnovu koje se traži namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti kroz javnu prodaju. a da kupac preuzme dužnikovu obavezu. Ukoliko na pasivnoj strani imam 2 lica – dužnika i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti. 1. tj. hipotekarni poverilac podnosi HIPOTEKARNU TUŽBU kojom zahteva da sopstvenik hipotekovane nepokretnosti trpi namirenje potraživanja iz vrednosti nepokretnosti. Posle javne prodaje hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta.

hipoteka se obnavlja. u zavisnosti od životne situacije. licu. hipoteka prestaje na dan kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno. hipoteka prestaje da postoji. pravo se namiruje hipotekarni poverilac. PRAVO PREKUPA = RETRAKTUS – to je ono drugo: „Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. Ukoliko javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični poverioci. dužan je da je ponudi prvo ovom licu. pravo preče kupovine ima dva oblika: 1. ali se zato na dobijenom novcu uspostavlja založno pravo u korist hipotekarnog poverioca.. da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca.“ Cilj ove ustanove jeste da zaštiti interes pojedinih lica za pribavljanje određenih stvari. kada se ovaj odluči da proda stvar.. Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. PRAVO PRVENSTVA – kada sopstvenik odluči da proda stvar. Dakle. bilo radom. knjiga po služebnoj dužnosti. NAZIV I RAZVOJ INSTITUCIJE Pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine. POJAM. f. Međutim. Ukoliko se za srušenu zgradu dobije osigurana suma ili naknada štete zbog rušenja. pravo preče kupovine ovlašćuje PREKUPCA da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zaključen ugovor o prodaji. Ovde se hipoteka ispisuje iz zemlj. ako se nepokretnost ponovi uspostavi. pa onda ostali. prekupca) da zahteva od sopstvenika. bilo prirodnim putem. GLAVA SEDMA PRAVO PREČE KUPOVINE 1. Naravno. 126 . nego proda stvar 3. Propast stvari Hipoteka prestaje kada propadne nepokretnost. 2.2.

NI UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE NE BI SE MOGLI UVRSTITI MEĐU STVARNA PRAVA PO SVOJOJ UNUTRAŠNJOJ SADRŽINI. MOGUĆNOST SUPROTSTAVLJANJA TREĆIM LICIMA 127 . ako je treći kupio stvar ZNAJUĆI ZA POSTOJANJE OVOGA PRAVA ILI MOGAVŠI ZNATI ZA NJEGA! Dakle. jer imalac ugovorno prava preče kupovine ima obično potraživanje prema saugovorniku i ono se sastoji u tome što je saugovornik dužan (kad odluči da proda stvar) UČINITI PONUDU imaocu prava preče kupovine. se ova ustanova smanjuje i nestaje. bez obzira da li su znali ili nisu. Naravno. u pravnim sistemima u kojima centralno mesto zauzima privatna svojina. II UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Dakle. III RAZLIKE IZMEĐU UGOVORNO I ZAKONSKOG PRAVA PREČE KUPOVINE A. u šta ne mogu da poverujem. jednostranom izjavom volje (što je vrlo retko) NI ZAKONSKO. ukoliko se ugovorno pravo preče kupovine upiše u javne knjige. onda se može suprotstaviti svima.Tendencija je da. Međutim. Međutim. što se ono može suprotstaviti svakom licu koje prodaje stvar na kojoj postoji ovo pravo i svakom licu koje kupuje stvar. licu. ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. ZAKONSKO I UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Ovo pravo se ustanovljava: • • • zakonom ugovorom testamentom. Npr: opština ima pravo preče kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija?! Bračni drug ima pravo preče kupovine kada se u izvršnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom suprugu?! I. ostalo. kao i druga obligaciona praca.. zakonsko pravo preče kupovine je apsolutno pravo u tom smislu. ukoliko je nesavestan.. 289. I ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE Nabrojano u knjizi na str. tj. Ugovorno pravo preče kupovine je relativno pravo. JER NE DAJU IMAOCU OVOG PRAVA NEPOSREDNU VLAST NA STVARI. 2. može se ustanoviti saglasnošću volja kroz poseban UGOVOR O PRAVO PREČE KUPOVINE ili kroz posebnu odredbu u UGOVORU O KUPOPRODAJI. pasus 902.

licu kao kupcu. Ako ovaj prihvati ponudu. Ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. 3. s tim što se zakonom određuje najduži rok u kome se može vršiti. TRAJANJE Zakonsko pravo preče kupovine nije ograničeno u vremenu. To ima karakter PONUDE.. C. znao ili je mogao znati za postojanje prava prvenstva). Ovo pravo prekupa se aktivira kada je između sopstvenika i 3. imalac ugovornog prava preče kupovine ima pravo da zahteva naknadu štete. samo ako je kupac nesavestan (tj. To je 5 godina. B. MOGUĆNOST PRENOŠENJA Zakonsko pravo preče kupovine se ne može prenositi.. PRAVO PRVENSTVA Kada sopstvenik odluči da stvar proda. 128 . pa zaključujemo) možemo otuđiti i preneti na naslednike.Zakonsko pravo preče kupovine može se suprotstaviti trećem licu bez obzira na savesnost. Ugovorno pravo preče kupovine se ne može ni otuđiti. Ugovorno pravo preče kupovine prestaje posle roka određenog u ugovoru. onda takav ugovor ne može koristiti imaoca prava preče kupovine. PRAVO PREKUPA Ukoliko dođe do povrede PRAVA PRVENSTVS. U tom roku se može koristiti svojim pravom prvenstva. postignuta je saglasnost volja i ugovor o prodaji je zaklučen. onda se PRAVO PREČE KUPOVINE javlja u svom drugom obliku. niti naslediti kada se odnosi na pokretne stvari (kaže ZOO). U slučaju da je treće lice bilo savesno ili iz nekih drugih razloga imalac ugovornog prava preče kupovine nije uspeo (npr: nije podneo tužbu u predviđenom roku). Kod zakonskog prava preče kupovine to je najčešće 30 dana! 4. tj. Za nosioca ugovornog prava preče kupovine teče rok od mesec dana od dana kada ga je sopstvenik obavestio o nameri. kao PRAVO PREKUPA. dužan je da obavesti o tome nosioca prava preče kupovine i saopštiti mu cenu i uslove prodaje. jer evo sledi primer zbog čega mora biti PUNOVAŽAN! Npr: kada su sudovi utvrdili da je ugovor o kupoprodaji stambene zgrade između ova i sina fiktivan. Za nepokretne stvari (ZOO ništa ne govori. lica PUNOVAŽNO ZAKLJUČEN UGOVOR O PRODAJI.

Kod zakonskog prava preče kupovine imalac prava prekupa mora u roku za podizanje zahteva (30 dana) položiti iznos kupovne cene u sudski depozit. odim ukoliko su one tako dogovorene kako bi osujetile prekupčevo pravo. može zahtevati poništenje javne prodaje. nego na samo jedan element – na pravo koje stiče zakupac posle izvršene predaje! U tom smislu. mora ispuniti sve SPOREDNE pogodbe ugovora.Dakle. Npr: u pomorskom pravu suvlasnik ima prednost pred ostalima učesnicima u nadmetanju kad se u izvršnom postupku prodaje suvlasnički udeo broda. To je ono što interesuje STVARNO PRAVO! 129 . imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje. • Postoje lica koja imaju pravo preče kupovin eupravo u slučaju prinudne javne prodaje. lica. njegovo pravo preče kupovine ostaje bez dejstva. ZAKUPČEVO PRAVO I POJAM Spor o pravnoj prirodi (da li zakup obligaciono ili stvarno pravo) ne odnosi se na ceo zakupni odnos koji nastaje iz ugovora. Ukoliko nije pozvan može podneti žalbu protiv rešenja i tražiti da se zakaže novo ročište. a prekupac ih ipak ne može ispuniti. imalac prava se ne može pozivati na svoje ugovorno pravo preče kupovine. nego između sopstvenika i prekupca. Naravno. nego da ostane u važnosti (jer samo tako može postojati i pravo preče kupovine) i da ne proizvodi pravna dejstva između sopstvenika i 3. smisao prekupčevog zahteva nije u tome da se ugovor o prodaji OGLASI da ne proizvodi uopšte dejstva. Takođe. Ukoliko je ugovorno pravo preče kupovine upisano u javne knjige. GLAVA OSMA ZAKUP 1. PRAVO PREČE KUPOVINE U PRINUDNOJ JAVNOJ PRODAJI • • • • U slučaju prinudne javne prodaje. 5. PRAVO UPOTREBE i PRAVO KORIŠĆENJA omogućavaju zakupcu neposrednu vlast na zakupljenoj stvari. ukoliko nisu sa takvom namerom. Ukoliko je reč o licu koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti (koja je predmet izvršenja) ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle zaključenog nadmetanja izjavi da je kupuje pod istim uslovima. Ukoliko nije pozvan.

u skladu sa ugovorom. Zakupac stiče plodove odvajanjem. Ovo mu ugovorom može biti precizno definisano. da trpi zakupčevo pravo: • • da upotrebljava stvar da pribira plodove – koristi stvar a) Ovlašćenje upotrebe Zakupac ima neposrednu pravnu vlast na stvari. a zakupodavac posrednu svojinsku. se može zabraniti da zakupljenu stvar izda dalje u zakup (podzakup). Takođe. zakupac stiče pravo da od zakupodavca zahteva predaju stvari. uzme stvar u državinu. Ovo zato što on tu ulaže određeni trud: ore. lice. zakupodavac će moći da zahteva povraćaj stvari. kao što ne može nijedan drugi poverilac. niti može sprečiti zakupodavca da ispuni svoju obavezu najpre prema nekom drugom poveriocu. ali ako drugačije ne odredimo. 130 . Da faktički upotrebljava stvar. ODNOS ZAKUPCA PREMA ZAKUPODAVCU U trenutku zaključenja ugovora o zakupu. Zakupčev interes je da stvar. žanje ili bere. isticati da ima prvenstvo u pogledu ispunjavanja zakupodavčeve obaveze. Pravo da pravnim poslom prenese faktičku upotrebu na 3. upotrebljava i koristi. seje. c) Državina Zakupac ima neposrednu upotrebnu državinu. Zakupodavčev interes je u tome da dobije zakupninu i da suština stvari bude očuvana. 2. koja je sačinjenja od: 1. jer se zakupodavac sada povlači u položaj u kome ima negativnu obavezu. Zakupac ne može. ali ne i zabranjeno. pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu. posle izvršene predaje zakupčevo pravo se PREOBRAŽAVA! Posledice toga su velike.A. Zakupodavac može čak stvar i da preda nekom drugom sa kojim je kasnije napravio ugovor! Međutim. Ukoliko zakupac samovlasno. ne čekajući da mu zakupodavac preda stvar. b) Ovlašćenje pribiranja plodova = KORIŠĆENJE Ovo se može isto precizno ugovorom definisati. Ovo mu ugovorom može biti uskraćeno.

Zato. a ne i obaveze. jer nisu ni učestvovali u zaklučenju ugovora. zakupac može svoje pravo suprotstaviti pribaviocu bez obzira na to da li je ovaj znao za postojanje zakupčevog prava. b) Pojam suprotstavljanja Ugovorom samo ugovornicama mogu biti dogovorena prava i obaveze. Od predaje.d) Državinska zaštita Zakupac ima državinsku zaštitu u odnosu na zakupodavca i na sva 3. pa do izvršene predaje. a koje je moglo znati ili znalo za ranije zaključen ugovor o zakupu. licima a) Suprotstavljanje zakupčevog prava pre predaje Od zaključenog ugovora o zakupu. Suprotstavljivosti obligacionog prava – koja se sastoji u tome što poverilac može istaći trećima činjenicu da on ima pravo prema dužniku i zahtevati od njih da priznaju postojanje njegovog prava. a da obligaciona deluju samo među ugovornicama = inter partes. Dakle. obično potraživanje kao i bilo koji poverilac. pa do prestanka ugovora. poverilac u sporu sa 3. licu kojem je zakupodavac predao stvar. 2. pa zato treba praviti razliku između: 1. licem. lica! B. Pravnog dejstva obligacionog prava . licima samo prava. Kao i kod ostalih prava potraživanje. lice znalo za postojanje poveriočevog prava. lica.koje se ogleda u tome što se poverilac ovlašćuje da od dužnika zahteva izvršenje. to ne znači da ugovor postoji samo za strane ugovornice! Ugovor postoji i za treća lica. ODNOS ZAKUPCA PREMA TREĆIMA Zakupac može svoje pravo UPOTREBE i KORIŠĆENJA suprotstavljati zakupodavcu i svim 3. 131 . a ne samo stvarna prava! Obično se kaže da stvarna prava deluju prema svima = erga omnes. treba da dokazuje da je 3. kao aktu saglasnosti volja. dok 3. Međutim. kao pravne činjenice i to samo ukoliko su znali za postojanje poveriočevog potraživanja. zakupac ima samo obligaciono pravo prema zakupodavcu. sva subjektivna prava traže određeno poštovanje. a dužnik se primorava to uraditi. tj. samo drugačije nego za ugovornike. on tada SAMO može da suprotstavi svoje pravo onom 3. U pitanje je SAMOZAŠTITA i DRŽAVINSKE TUŽBE! Zakupodavac kao posredni držalac ima pravo na državinske tužbe i protiv zakupca (kada prekorači granice svog prava upotrebe) i protiv 3.

samo pod uslovom ako su 3. te se ne sastoji više u potraživanju prema zakupcu.Ovo je tačno. nego u pravu upotrebe i korišćenja stvari. ali je potrebno razlikovati: 1. tj. pravna dejstva obligacionog prava 2. znali za to pravo Dok se stvarna prava mogu suprotstaviti svim trećim licima. pravna priroda zakupčevog prava se preobražava. jer je reč o suprotstavljivost stvarnog prava! 132 . suprotstavljivost obligacionog prava trećima. Tada i dobija mogućnost suprotstavljivosti prema svima trećima. bez obzira da li su znali ili nisu znali da stvarno pravo postoji! c) Suprotstavljanje zakupčevog prava posle predaje Kada zakupodavac preda stvar zakupcu. bez obzira na njihovu savesnost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful