STVARNO (svojinsko) pravo

1. STVARNO PRAVO - je skup normi, koje uređuju odnose među ljudima povodom

STVARI i PRAVA i LJUDSKIH PONAŠANJA (to su sve objekti stvarnih prava).

1.1. Norme o pripadanju (pitanje PRIPADANJA) – da li je moje, tuđe, da li mi potpuno

pripada (svojinsko pripadanje) ili mi samo delimično pripada (zakup, zaloga...).
1.2. Prava i obaveze povodom stvari i drugih objekata – šta ja mogu povodom

neke moje stvari, ili koje obaveze neko ima povodom moje stvari, npr. da se uzdrži od stvari i bilo koje radnje povodom te moje stvari.
1.3. Norme o sticanju, promeni, prenosu i prestanku prava i obaveza povodom

stvari i drugih objekata.
1.4. Norme o povredi i zaštiti stvarnih prava.

2. Ovo je potpuna lista stvarnih prava:

2.1. својина – право својине, право сусвојине, право заједничке својине, право етажне својине, 2.2. коришћење утрине и пашњака,

2.3. суседско право – међашко право, право приступа, право употребе суседне непокретности и друга, 2.4. службеност – стварна службеност, стварно-лична службеност, службеност грађења, лична службеност, 2.5. 2.6. закуп, реални терет,

2.7. залога – ручна залога, регистрована залога, уговорно-судска залога, судска залога, задржање, залога права, хипотека, 2.8. 2.9. реални дуг, поверена и очекивана својина,
1

2.10.

задржана и очекивана својина,

2.11. право пречег стицања – право прече куповине, право пречег стицања службености грађења, право пречег присвајања, право пречег закупа, 2.12. право на државину односно притежање и право на заштиту државине и притежања.

3. OSNOVNI TIPOVI OVLAŠĆENJA KOD STVARNIH PRAVA (koji postoje zbog različitih

potreba ljudi): 3.1. Prava pripadanja

3.2. Prava traženja (npr. da nam vrati stvar) 3.3. Prava preobražajna (ovlašćen sam da izjavom volje promenim pravo, da nastane,

da nestane, ovde je isto pravo preče kupovine)
3.4. Prava učešća (ovo kada imamo jedno pravo, a bar dva različita titulara: susvojina,

etažna prava. Tada sudelujemo u odlučivanju u nečemu.)
3.5. Prava vlasti (da prelazim preko livade, da uzimam vodu sa tuđeg bunara, tj. većina

jednosložnih prava; kod prava građenja imam pravo da izgradim objekat na tuđem zemljištu i da na njemu imam pravo svojine – pravo pripadanja)

4. PROSTA I SLOŽENA STVARNA PRAVA - stvarna prava su po sadržini različitog tipa,

pa ih tako možemo i razlikovati. Dakle, razlikuju se po broju ovlašćenja. Prosta prava imaju jedno jedino ovlašćenje, a složena prava imaju više ovlašćenja. Stvarna prava su složena prava, sastoje se iz bar dva različita ovlašćenja.

Najsloženije je pravo svojine. Ona je maksimalno (aposolutno) pravo u pogledu broja i sadržine ovlašćenja. Kako je rekao Baltazar Bogišić, samo vlasnik može da kaže „MOJE JE“! Kod svojine su to: pripadanje, držanje, upotreba (prosta upotreba stvari), korišćenje (izvlačenje koristi iz stvari), faktičko ( i MENJANJE NAMENE) i pravno
2

raspolaganje, isključivanje svih 3. lica, traženje od svih kod kojih je neovlašćeno, odreći se i ne činiti ništa od ovoga.

Stvarna pravu su dominantno složena prava, a prostih stvarnih prava imamo u susedskim pravima i u službenostima (tu je uvek skoro samo jedno ovlašćenje u pitanju).

5. DEJSTVO STVARNIH PRAVA: erga omnes i inter partes! Objašnjenje: npr.

poslugodavac trpi, a svi ostali moraju da se uzdrže od mešanja. Sva prava imaju apsolutno dejstvo – da se svi ostali (čitav svet) uzdrže od mešanja. Relativno dejstvo imaju i stvarna i obligaciona prava, pa čak i kod prava svojine, jer ako me neko sprečava da pišem mojom olovkom, ja stičem zahtev, pravo da tražim da prestane to da radi i to od njega, a ne od celog sveta.

6. Stvarna prava delimo na SVOJINU i na SVA DRUGA STVARNA PRAVA (to su

ograničena, sektorska prava, jer su u odnosu na svojinu ograničena, dok je svojina MAKSIMALNO PRAVO).

7. STRUKTURA STVARNOPRAVNIH ODNOSA – struktura svih stvarnopravnih odnosa

(osim svojine) jednaka je strukturi obligacionopravnih odnosa, jer imamo IMAOCA OVLAŠĆENJA, imamo DRUGO LICE i NJEGOVU OBAVEZU i imamo ČITAV SVET (sa obavezom da se uzdržava od mešanja, da povodom tog odnosa ne preduzima ništa).

8. NUMERUS CLAUSUS (zatvoren broj) - to znači da zakonodavac određuje šta će biti

stvarno pravo i iz čega će se ono sastojati, tj. država ih popiše, dok kod obligacionih odnosa postoji autonomija volje. Stvarno pravo sadrži KOGENTNE NORME (norme, koje ne daju mogućnost da bude drugačije, tj. imperativne – naređuju i prohibitivne – zabranjuju). Zašto će neko pravo država da propiše kao stvarno pravo, zavisi od države do države. Npr., kada su zakupci bili jak sloj u državi, težili su i uspeli da zakup ubace u stvarno pravo.

9. PRAVO SVOJINE može postojati samo na STVARIMA (ne na PRAVU). OGRANIČENA

STVARNA PRAVA mogu postojati i na stvarima i na pravima. Npr., plodouživanje može i na pravu i na stvari, zaloga isto tako.
3

Npr: službenost je akcesorno pravo. SUPROTSTAVLJIVOST PRAVA ili SLEDOVANJE PRAVA (to su sinonimi) – stvarna prava su suprotstavljiva prava na stvarima i na pravima. IUS AD REM = ovo je kod drugih prava i znači prava povodom stvari. a izuzetno na PRAVIMA (npr. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima se izvodi iz državine (faktičke vlasti). tj. Ovo se postiže predajom stvari drugom licu u posed. Ovo imamo kod svih stvarnih prava (univerzalno dejstvo) i samo kod stvarnih prava (specifično dejstvo). IUS IN REM = ovo je kod stvarnih prava i znači da je pravo ukorenjeno u samoj stvari – na STVARI. Kod nepokretnih stvati se publicitet postiže upisom u javne knjige. stvarno pravo prati – sleduje stvar. Ne postoji pravo svojine kao celina na stadu ovaca. Mora biti objavljeno da na određenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da treća lica to pravo ne bi vređala. 13. Zakonodavac je taj. 4 . NAČELO PUBLICITETA (obelodanjivanje postojanja stvarnih prava) – njihovo postojanje na nekom objektu se stavlja do znanja. možete imati samo ovo pravo bez potrebe da imate neko drugo – prethodno pravo. PRAVO PRVENSTVA STVARNIH PRAVA (KONKURENTNOST STVARNIH PRAVA) – od dva istovrsna stvarna prava. na svakom predmetu domaćinstva i na svakoj knjizi iz biblioteke. koji snabdeva neko pravo ovom SUPROTSTAVLJIVOŠĆU. koja je vidljiva. predmetima domaćinstva. ma gde god stvar bila. To znači da imalac stvarnog prava ne gubi svoje pravo. jače je ono ranijeg datuma (prior tempore. NAČELO SPECIJALNOSTI (određenosti) stvarnih prava – stvarna prava se. prava na stvar.10. tj. a nemati poslužno dobro. Mogu posedovati ovo pravo samo uz neko drugo pravo. Ove pretpostavke je dozvoljeno obarati. tj. publikuje se. 14. konstituišu na INDIVIDUALNO određenim stvarima. biblioteci. 12. 11. a u konkurenciji sa obligacionim jače je stvarno pravo. Samo su stvarna prava suprotstavljiva. to se ne može zaključiti putem logike. AKCESORNA PRAVA) – ovde je sudbina pratećeg prava vezana za glavno pravo. SAMOSTALNA PRAVA – stvarna prava su redovno samostalna prava. jer ne možete biti imalac službenosti. potior jure). po pravilu. a ATIPIČNA PRAVA (PRATEĆA. na potraživanjima). nego pravo svojine na svakoj ovci pojedinačno.

ali ne svih stvarnih prava. dakle da može potencijalno biti u vlasti. Stvar u pravnom smislu je ono što je materijalno (da je deo prirode) i da može biti u ljudskoj vlasti (tj. NEPOSREDNA FAKTIČKA VLAST NA STVARI – postoji kod većine. vlasti). ali samo nama mora da proda stvar. da nam je prvo ponudi ili kod hipoteke (kod nje nema fakt. OBJEKTI STVARNIH PRAVA Objekti stvarnih prava mogu biti: STVARI. ako titularu pruža faktičku vlast na stvari. tj. zaloga prava) i LJUDSKO PONAŠANJE. Ovo je defincija iz nacrta Zakonika o svojin i drugim stvarnim pravima: Ствар је свака материја на којој се може имати фактичка власт и својина или друго стварно право. 16. ne mora da jeste aktivno stanje). koje više ne postoji). da na stvari može postojati svojina ili neko drugo pravo. TELESNE I BESTELESNE STVARI: 5 .skoro sva. PRENOSIVA . PRAVA (preče kupovine. NEPRENOSIVA (stanarsko pravo. jer kod prava preče kupovine mi nemamo faktičku vlast. Ne stoji ni to da je neko pravo stvarno pravo.15.

Možemo da imamo i dve stvari u FUNKCIONALNOJ VEZI. nepotpuno inokorporisani. koji gube vrednost odvajanjem. nije svaka veza između dve ili više funkcionalno povezanih stvari. • Pravni značaj ovoga je u tome što kažemo da su složene stvari sa neodvojivim delovima isto što i proste stvari. Proste stvari – delovi se ne vide. U našem pravu nisu pozitivnopravni pojmovi. dok su sve druge podele od praktičnog značaja. Telesna stvar – je stvar onako kako smo je mi definisali. PROSTE I SLOŽENE STVARI: • • • Sve stvari se uvek sastoje iz delova (atoma. koji nije odnos GLAVNE STVARI i PRIPATKA.• Ovo je istorijska podela i samo je informativnoga karaktera. Odlike funkcionalne veze GLAVNE I PRIPATKA: • • • • 6 . a drugi kriterijum je kakva je vrsta veze između spojenih delova i tu pricate o potpuno i nepotpuno inkorporisanim delovima. Dakle. a to znači da kod takvih stvari možemo imati samo jedno pravo – ta stvar može biti jedan objekat prava!!! GLAVNA STVAR I PRIPADAK (sporedna stvar): • Ovde je važna FUNKCIONALNA VEZA (FUNKCIJA=SLUŽENJE). tj. onim čiji su delovi ODVOJIVI (neutelovljeni. potpuno inkorposrisani. ali za ovu pravnu podelu je važno jesu li ti delovi vidljivi ili ne. GLAVNA STVAR može biti pokretna ili nepokretna. tj. ali samo sa svojinom. važno je da li jedna stvar SLUŽI drugoj. samo oni. PRIPADAK = SPOREDNA STVAR je uvek POKRETNA STVAR. koji ne gube svoju vrednost pri odvajanju. baš odnos GLAVNE i PRIPATKA. tj. ne budu oštećeni) i NEODVOJIVI (utelovljeni. bivaju oštećeni). a ne samo fizička veza. informativne vrednosti. Bestelesna stvar – je stvar kako smo je mi definisali samo sa svim drugim (stvarnim) pravima. tj. molekula). Složene delimo na: o složene stvari sa odvojenim delovima o • • složene stvari sa spojenim delovima. Funkcionalna veza postoji kada namenimo da jedna stvar služi drugoj. Složene stvari – delovi se vide. oni.

Oni se pojavljuju najčešće u novčanom obliku. to lice je moralo dovesti jednu svoju stvar u funkcionalnu vezu sa drugom. Pravni značaj podele – vlasniku pripadaju i plodovi i proizvodi stvari.o da su obe stvari. posečena voćka u voćnjaku. ukoliko stranke odrede drugačije. tj. Dakle. jer oni svi prisvajaju plodove. već veza trajne prirode. na kojoj onda postoji jedno pravo svojine. ovo možemo nazvati PROIZVODOM U UŽEM SMISLU. a namenjeni su za odvajanje. plodouživalac. što znači da ovo pravilo neće važiti. dok je kod drugih pravnih odnosa: zakupac. • • • • • • STVARI VAN PROMETA (res extra commercium) I STVARI U PROMETU (res in commercio): 7 . to ne sme biti AD HOC veza. kamen ili pesak izvađen iz njive. kirija. Ovo da pripadak prati glavnu stvar je uređeno DISPOZITIVNO. prinos). bez ljudskog rada: divlje jagode i kupine) i veštačke (za čiji nastanak je potreban ljudski rad). od jednog istog vlasnika. ali nemaju pravo i na proizvod u užem smislu. koje su funkcionalno povezane. ako se ništa ne naglasi ostaje da idu glavna stvar i pripadak zajedno. Civilni plodovi – su periodični prihodi. vlasnik je trajno namenio da ta stvar služi drugoj o o samo pokretna stvar može biti pripadak • Pravni značaj ovoga je u tome kada imamo odnos GLAVNA STVAR I PRIPADAK. jer supstancija ostaje vlasniku. a ne da to učini neko drugi. med. mladunci životinja. Plodovi u naturalnom obliku se dele na prirodne (kada ih stvar daje sama od sebe. a sve drugo može biti dogovoreno. PLODOVI I PROIZVODI STVARI: • • Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi. vuna i mleko ovaca. da na obe postoji pravo svojine istog lica. plod postaje samostalna stvar. drveće koje se dobija povremenim proređivanjem šume da bi preostala stabla bolje napredovala. Odvajanjem. To su: voće. jer kada raspolažem glavnom stvari. To su: kamata. PROIZVOD – kako su i plodovi proizvod stvari. koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstancije. tj. a ređe u obliku drugih stvari određenih po radu. MLADUNCI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (priplod) – pripadaju vlasniku majke. posečeno stablo u šumi). pripadak tada prati pravnu sudbinu glavne stvari. koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika sa drugim licem. Ovo je za PRAVNI PROMET veoma važno. tehničkom smislu (produkt. zakupnina. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari. To je ono što stvar da kao deo svoje supstancije i bez periodičnosti (materijal od srušene zgrade. raspolažem i pripatkom. savesni držalac – drugačije.

kao najpotpunije pravo. koji se u određenim pravnim odnosima smatra kao celina (preduzeće. To su: stvari u opštoj upotrebi. • • • • ZBIRNA STVAR (universitas rerum) i KOMPLEMENTARNA STVAR i UNIVERSITAS IURIS: Zbirna stvar se može sastojati iz istovrsnih stvari: stado ovaca. eksploziv. Universitas iuris – to je zbir stvari i prava. Međutim. koliko ima posebnih stvari. droge. iz razloga celishodnosti (opravdanja nekog cilja) kada treba da raspolažemo množinom ovih stvari odjednom. različlita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji . Kod nas su verske organizacije GRAĐANSKO PRAVNA LICA. parkovi. Sa gledišta prava svojine ZBIRNA STVAR nije nikakva nova stvar. npr. Komplementarna stvar – ovo su stvari kod kojih su fizički delovi odvojeni. većina lekova. Po onoj „staroj“ podeli. stečajna masa. javnog interesa: narodno zdravlje. koji omogućava da se svim stvarima. tj. biblioteka. već to imaju samo kao celina i u pravnom prometu se pojavljuju kao celina. ako je postavljen na grob u kome je sahranjen leš. zapravo stvari i to u građanskopravnom prometu. miraz. koje čine celinu. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI: • • Nije isto što i proste i složene stvari! Ovde deljivost postoji kao pravna kategorija. koje služe religijskom kultu. potrebe odbrane i unutrašnje bezbednosti). trgovi. plemeniti metali.znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari (jer se svojina. pa su i stvari u njihovoj svojini. STVARI VAN PROMETA su one na kojima postoji neprenosivo pravo svojine (npr. npr: oružje. ulice. može izjednačiti sa samom stvari). koliko ovaca u stadu ili maraka u zbirci. iz nekog razloga. zbirka maraka ili iz raznovrsnih stvari: stovarište robe. ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost.• STVAR U PROMETU . To nisu stvari u građanskopravnom smislu i van prometa su. a nije potrebno zaključiti onoliko posebnih pravnih poslova. jer i dalje postoji onoliko prava svojine koliko i knjiga u biblioteci. javni moral. Npr: nadgrobni spomenik nije stvar u prometu. ovo bi bio zbir telesnih i bestelesnih stvari. raspolaže jednim pravnim poslom. STVARI U OGRANIČENOM I NAROČITO REGULISANOM PROMETU. dolazi do izražaja pojam zbirne stvari. zaostavština jednog lica). 8 . Postoji i pojam JAVNO DOBRO.

Dakle. ali nemaju PROMETNU VREDNOST.• Deljive stvari – kod njih je važna fizička deoba i šta će sa stvari biti kada je podelimo. ne sme je prodati. ovde je kriterijum EKONOMSKI. to su stvari. upravo u tome što primenjujemo različite norme. ako ne – onda je nepotrošna! Zanima nas ako se namena ostvari. koja je proistekla nakon akta raspolaganja stvari. One mogu imati AFEKCIONU VREDNOST (fotografija dragog pokojnika. 9 . kakva je posledica po stvar. je sve deljivo: krava. Tada sud mora deljivu podeliti fizički. onda ide CIVILNA DEOBA. nije fizička deoba same stvari):   prodaja stvari. Nedeljive stvari – kod njih posle podele delovi ne mogu očuvati svoju vrednost. Neprocenjive su one stvari čija se vrednost ne može odrediti nikakvim upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. onda je važno da li stvar uništavamo deobom ili joj smanjujemo vrednost tom podelom.. PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI: • Procenjive su one stvari čija se vrednost može odrediti upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI: • • Svaka stvar može da bude potrošna ili nepotrošna! Ovo zavisi od prve upotrebe (ovo zavisi od namene stvari). mogu imati UPOTREBNU VREDNOST. U ovoj VANSUDSKOJ DEOBI. mora ići fizička deoba!). da li će izgubiti vrednost ti delovi ili ostaju srazmeri.onda je potrošna. Tako kod sudske deobe stvari (dolazi kada se stranke ne dogovore o deobi i sud se drži KOGENTNIH NORMI. mačka.. koja je draga uspomena). U pravu imamo dve podele stvari: o Fizička deoba stvari o • • Civilna deoba stvari (kod nje se ne dira u samu stvar. ako joj to umanji vrednost . a ako je reč o VANSUDSKOJ DEOBI. te od toga zavisi je li potrošna ili nepotrošna. jer tada vlada načelo autonomije volje. Šta se dešava posle raspolaganja stvari? To nas zanima! Stranke određuju namenu stvari. Dakle. a ako ne može fizički. a podeli se cena – civilna deoba prodajom deoba uz nadoplatu deoba prepuštanjem u svojinu uz isplatu  • Pravni značaj ovoga je. koje imaju i PROMETNU i UPOTREBNU VREDNOST i mogu se izraziti u novcu. Ako je deljiva.

Ovde je nama važno kada prelazimo generično određenje. koji se od drugih razlikuje po vlasniku). Ukoliko ne može – imamo nezamenjivu stvar. GENERIČNO ODREĐENE STVARI – stvari su određene pro vrsti. stanovi (kao posebni delovi zgrade). već u pravnom odnosu. broja motora. kojom se može umesto prvom izvršiti obaveza. funkcijom stvari. ako jedna stvar može biti zamenjena (umesto jedne dođe druga) drugom u pravnom odnosu. POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI: • Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine. Zaloga ne može. već kako mi (stranke) odredimo stvari. ZAMENJIVE I NEZAMENJIVE STVARI: • Ovo u PRAVNOM PROMETU. može li stranka svoju obavezu izvršiti nekom drugom stvari ili samo dotičnom. Ova podela ne proističe iz prirode stvari. onda je ZAMENJIVA. a drugo je kad mi proda. dobri satovi na poleđini uvek imaju svoj jedinstveni broj. Tipično se individualizuju na osnovu broja – ako stvari imaju broj (npr. jer kad mi proda mogu da je pojedem. Posluga ne može na potrošne stvari. tj. putem čega izdvajamo? Sve što je u stanju da individualno odredi stvar. Zajam može. Dakle. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premeštati sa jednog na drugo mesto bez oštećenja njihove suštine: zgrade. ZAMENJIVA je ona. šasija. poslovne 10 . po rodu) ODREĐENE STVARI: • • • • Ovde je kriterijum NAČIN ODREĐENOSTI.ako je određena tako što je izdvojena od svih drugih stvari iste vrste.• • Jedno je kada mi neko da čokoladu na poslugu. POJEDINAČNO ODREĐENA STVAR . ovo nema veze sa PROSTOROM. POJEDINAČNO (idividualno. tablice) ili se individualizuju putem svojine (prodajemo auto. tj. specijalno) ODREĐENE STVARI I GENERIČNO (po vrsti. registarske oznake kod automobila. po rodu.

hartija sadrži pravo. vodovodne. da su inkorporirane u zemlji. a ne za neku privremenu upotrebu Sastavni delovi zgrade su sve ono što zgradi trajno služi! Pa. pismeni kupoprodajni ugovor) o VREDNOSNE HARTIJE • VREDNOSNE HARTIJE su bitne iz dva razloga. prenosa i gubitka prava na jednim ili drugim stvarima. po pravilu veću vrednost nepokretnih stvari u odnosu na pokretne stvari. Nepokretnosti po nameni – ovde je priča kao o GLAVNOJ STVARI i PRIPATKU U FUNKCIONALNOJ VEZI SA ISPUNJENIM USLOVIMA. To je najpre STVAR. Dakle. Sve građevine trebalo bi da ispunjavaju dva uslova da bi bile nepokretne stvari: 1. koje to mora da pokriva. ali u tim hartijama je ukorenjeno = inkorporirano = utelovljeno neko pravo. lična karta. uverenje o državljanstvu. stabilnost. zapravo svodi na ekonomsku istrajnost. tako i grejne.prostorije (kao posebni delovi zgrade) i zemljišta (građevinska. izvod iz matične kjnige. samo je objekt prava) HARTIJE – ISPRAVE. što je dobra stvar kod osiguranja. kanalizacione cevi sve do priključka na gradsku mrežu. 11 . već neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja za nastanak prava (isprave: indeks. testament. da su zidane kao trajni objekti. HARTIJE: • Imamo: o o OBIČNE HARTIJE (običan papir. ukoliko izričito nije dogovoreno da neće. to je stvar kao i cipele. poljoprivredna i šumska). a ne da leže na zemlji 2. što se ogleda u različitim načinima sticanja. koje ne sadrže neko subjektivno pravo. pasoš. Pravni značaj je veliki i sve se. Vegetacija na nekom zemljištu se posmatra kao plod.

Npr: obveznice narodnih zajmova. kreditno pismo). lutrijskih lozova to povlači konačan gubitak prava iz hartije. Hartije delimo prema načinu prenošenja prava iz njih na druga lica i prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije. Imamo 3 načina prenošenja i 3 vrste hartija. HARTIJE PO NAREDBI (franc. To su hartije čiji je prvi imalac označen na samoj hartiji.. tj. bez njenog prenosa nema ni prenosa prava) između PRAVA i HARTIJE. intelektualno. indosman) – ovde putem izjave volje = naredbe. • Izdaju se jednostranim pravnim poslovima. o o • Kod nekih hartija vidimo CAUSU (tj. stvarno (sadrže neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima – pravo svojine ili založno pravo. Npr: moguće je da je menični dužnik primio određeni iznos novca na zajam od meničnog poverioca i sada se menicom obavezuje da mu tu sumu vrati. a prenose se INDOSAMENTOM. zašto je izdata hartija. To je jedna pismena klauzula. a sa druge strane sadrže pravo učešća u dobiti – pravo na dividendu). prenosimo naše pravo iz hartije. ili da je menični dužnik u stvari kupac koji se obavezuje da plati kupovnu cenu). imamo KAUZALNE HARTIJE (konosman izdat povodom ugovora o pomorskom prevozu robe. menica. tj. koje po pravilu glasi na neku sumu novca. Prema tome. Dakle. a kod nekih ne. pravo je sudbinski povezeno sa hartijom. Onda gubitak ili uništenje hartije povlači nemogućnost ostvarenja prava (kod nekih hartija – npr. Ove hartije pojednostavljuju PRAVNE ODNOSE: berza. a ko zajmoprimac ili poklona. konosman i sl..Tu imamo neraskidivu vezu (ispoljava se tako što bez hartije nema ni prava. ček. imamo PRAVO NA HARTIJI i PRAVO U HARTIJI. štedna knjižica izdata povodom deponovanja štednog uloga) i APSTRAKTNE HARTIJE (menica. zatim da se menični dužnik menicom obavezuje meničnom poveriocu da određenu sumu novca da na zajam. Ona sadrže određena članska prava prava imaoca – da učestvuju u radu organa društva. dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglašavanje uništene /izgubljene. jer se iz nje ne vidi da li je izdata povodom zajma i ko je zajmodavac.“. Npr: konosman za pomorski prevoz robe). vidi se razlog). tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz same 12 • • . koja se stavlja na poleđinu hartije. U hartiji može biti neko: o • obligaciono (sadrže u sebi neko obligaciono pravo. pravo učešća (akcije= deonice koje izdaju akcionarska društva. To je AMORTIZACIJA). indosament. Izjava se satoji: „Po mojoj naredbi platiti. zaturene/ hartije nevažećom i izdavanje rešenja koje zamenjuje hartiju.

Npr: ako kažemo tačno kome dati. Naravno. ako može da se prenosi. ostaje da se prema obaveznom licu. ako je znalo ili moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije. potrebna su dva lica. ja kažem prenosim. umesto imena indosatara se stavlja reč „donosiocu“. a obavezno lice nije dužno da ispituje njegovu materijalnu legitimaciju. onda to činimo CESIJOM (ustupanje potraživanja. da li je držalac do hartije došao savesno. Ovde zavisi šta će u sledećem prenosu biti. ili nije ovlašćen od strane zakonitog imaoca. firma X). tj. su hartije čiji je imalac označen na samoj hartiji. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake. naravno. o o • HARTIJE NA IME – kada su izdate. • HARTIJE NA DONOSIOCA – npr. ostaje prazno kome se prenosi. PUNI INDOSAMENT – sadrži izjavu o prenosu. ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju – dužno je da odbije ispunjenje. IMALAC PRAVA IZ HARTIJE legitimiše kao ovlašćeno lice samim držanjem. tj. u protivnom odgovara za štetu. dvostrani pravni posao. Ovde smo zapečatili prenošenje prava i sada može samo ovim putem prenositi – PREDAJOM. INDOSAMENT NA DONOSIOCA – ovde imamo da po mojoj naredbi treba platiti donosiocu. na kojima je obično utisnut neki broj. državine. već se dokazuje drugim putem. posedovanjem hartije (formalna legitimacija). Oni služe da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu. Prenošenje: o često se ne može uopšte prenositi o a. Ovde obavezno lice (IZDAVALAC HARTIJE) je dužno da postupa savesno. tj. lutrijski lozovi. ta cesija se označava na samoj hartiji unošenjem imena novog imaoca hartije – CESIONARA i prenosioca CEDENTA. ona se prenosi kao i druge pokretne stvari PREDAJOM HARTIJE. tj. Zato u slučaju gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada. Za njih ne važi načelo inkorporisanosti. dakle. tj. tako da se formalna legitimacija svakog novog imaoca takođe vidi iz same hartije. izdate su licu čije je ime napisano (Petar Petrović. tj. metala ili drugog materijala.hartije. Izdavalac legitimaciong znaka oslobađa se obaveze kada je u dobroj veri (savesnosti) izvrši donosiocu. za donosioca ne važi 13 . Prenosilac hartije je INDOSANT. ti kažeš primaš). tu se samo plaća po mojoj naredbi. To su garderobni ili slični znaci koji se sastoje od komada hartije. a onaj na kojeg je hartija preneta – indosinirana jer INDOSATAR Imamo 3 vrste indosmana: o BLANKO (belo) – sadrži samo potpis INDOSANTA. platiti (Petru Petroviću). ime onoga na koga se prenosi i potpis prenosioca.

Izjednačeni su sa domaćim licem u sticanju. zgradama. Naime. te u slučaju spora dužan je to dokazati. Faktički reciprocitet – dovoljno da ta neka država dozovoljava to.pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjene. Na nepokretnim stvarima: • Strano fizičko lice može na bilo kojoj nepokretnoj stvari steći svojinu ili neko drugo pravo. može da stekne svojinu samo na određenim nepokretnostima (stan ili zgrada) + RECIPROCITET. Na pokretnim stvarima može i fizičko i pravno lice. imamo: • • Ugovoreni reciprocitet između država i to putem sporazuma. a ne kod svih stvarnih prava. koje ne obavlja nikakvu delatnost u Srbiji. SUBJEKTI STVARNIH PRAVA To su svi subjekti prava (pravna i fizička lica). ako im je potrebna svojina za predstavništva. Ovde je uslov UZAJAMNOST=RECIPROCITET i odnosi se na to da taj stranac dolazi iz neke države u kojoj i naš državljanin može da stekne isto nasleđivanjem. bez sporazuma. našeg zakona. i 83. 14 . koji se tiče DRŽAVLJANSTVA. ako je to putem nasleđivanja. jako je važno da li je neko državljanin ili ne. Što se reciprociteta tiče. ako mu je konkretna nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti u Srbiji + RECIPROCITET! Strano fizičko lice. građevinskom zemljištu i to poslovima INTER VIVOS. Strane države ili međunarodne organizacije. Ovo kod SVOJINE i to samo na nepokretnostima (jer njih ne može posedovati stranac). • • • Ovo regulišu članovi 82. Bilo koje strano fizičko ili pravno lice može da stekne svojinu na bilo kojim nepokretnostima. Ovo je iz pravno-političkih i bezbednosnih razloga. mogu da steknu svojinu na stanovima. uz jedan izuzetak.

rešavao je dva velika spora u vezi sa povredom GARANTIJE prava. nego samo u slučaju opšteg javnog interesa. treba da budu garantovana samo najjačim izvorima prava u formalnom smislu. momentalno sledi izbacivanje iz Saveta Evrope i niz drugih posledica. tj. već to mora da bude urađeno PROPORCIONALNO=SRAZMERNO javnom interesu: • • • • Zaista potrebno za taj interes. postoji GARANTIJA SUŠTINE INSTITUTA! Svojina i druga stvarna prava se ograničavaju. dok je još radio (jer izbor novih sudija je tekao neobično dugo!). ali mora mu se nadoknaditi. punom naknadom.). Formalni uslov. Naravno. Postoje 3 merila legalnosti: o predviđeno izričito u zakonu ili drugom izvoru prava o taj zakon ili drugi izvor prava mora da bude objavljen o norma ograničenja mora da bude potpuno jasna.g. Prvi je okončan. svako ograničavanje mora da bude LEGALNO = zasnovano na zakonu ili drugom izvoru prava. Dakle. Ne sme biti prekomerno. Dakle. 15 . Samo to može biti opravdanje za ograničavanje prava. već samo ograničiti i to uslovno: legalno i proporcionalno! Nije nemoguće da se nekom uzme pravo svojine (eskproprijacija). tj. Zajamčenost postoji samo kada su prava garantovana USTAVOM ili MEĐUNARODNIM RATIFIKOVANIM AKTOM. ali ne proizvoljno. i u slučaju da zakonodavac ima to opravdanja. Naš Ustavni sud.ZAJAMČENOST PRAVA Sva prava se razlikuju po tome da li su OBIČNA ili GARANTOVANA (zajamčena). Stvarna prava su zagarantovana Ustavom RS + Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava (koju smo mi ratifikovali 2003. kod nas TRŽIŠNOM NAKNADOM. jer i kada bi došlo do ukidanju ili menjanja sadržine. Nikada se ne može ukidati. ne može na bilo koji način da ograniči pravo. drugi čeka formiranje suda. niti menjati suština prava. PRAVNI ZNAČAJ zajamčenosti – to znači da se ova prava ne mogu tek tako ukinuti ili im menjati sadržinu od strane zakonodavca. Podesno za ostvarenje tog interesa. JEMSTVO obuhvata svojinu i druga stvarna prava. a ne i zakonom. da se razume u čemu je ograničenje Sve ovo mora da bude ispunjeno kumulativno da bi to ograničavanje bilo opravdano. tj.

koji ima STVARNU MOGUĆNOST da sprovede svoju 16 . jer zaista je legitiman interes da se brani zemlja u slučaju rata. koji je veći od 1/5 ukupnog prihoda stranke. Tu je onda kraj opšteg dela. ovde imamo atak na zajamčenu suštinu svojine + neproporcionalnost! Ovde je cilj ostvarenje opšteg dobra. postoji alternativa u strožoj poreskoj politici.neprimerena. Prvi slučaj: jedna odredba u Zakonu o nasleđivanju je protivustavna. Ovo je de facto eksproprijacija. Dakle. tj. ali je samo loš način za to. Svojina ne sme biti obaveza. Drugi slučaj: se tiče finansiranja političkih stranaka. koja je prava mera. koji napusti zemlju zbog neodazivanja vojnoj obavezi. ali sankcija je ovde loša . tj. Ovde postoji višestruki napad na garantiju svojine. jer nema uvek faktičke vlasti kod državine. a ne vrati se do smrti ostavioca. onda pojam faktičke vlasti moramo da proširimo. Ovde je problem na planu SRAZMERNOSTI. DRŽAVINA I PRITEŽANJE DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. da bismo državinu mogli definisati kao faktičku vlast. mora taj višak pokloniti nekoj organizaciji. ne može steći pravo svojine. gde se u zakonu kaže da ukoliko stranka ostvari prihod od imovine. da se ograniči svemoć stranaka. ***Razlika između moderne i Aristotelove logike . a on se sastoji od učenja o samim stvarnim pravima + državine + pritežanja + javni registri. Faktička vlast nije pojmovno određenje državine. koja se bavi humanitarnim radom. a nije. već tipično.kod ove moderne logike pojam FAKTIČKA VLAST je tipološko obeležje državine. da se stope povećavaju ukoliko se stiče više itd. ona je uvek korisna vlasniku! Dakle. jer nikad se ne sme od svojine napraviti nešto drugo. Držaoci su svi oni koji nisu pritežaoci. ali bez naknade. Naime. jer se ne javlja uvek (apsolutno). To je nešto što se vrši u odnosu na samu stvar! Faktičku vlast ima onaj. izvitoperiti njenu suštinu. 2. a ovde se suština pretvara u pravo i dužnost da se nešto pokloni. vojni obveznik.1. dobrotvornoj organizaciji. tj. jer postoji državina sa faktičkom vlasti i bez faktičke vlasti! Šta je faktička vlast? Zakon nam to ne definiše. Kod Aristotela definicija bi bila da je to stalna odlika. jer postoji i krivična odgovornost. Mnoge definicije u pravu nisu aristitotelovskog tipa. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Dakle. Sve ovo do sada je bio OPŠTI DEO.

Ovo je tzv. све док овај поступа по тим упутствима или у вези са њима. koji su nam funkcionalni. plodouživalac stana. To. a ja i ne moram da znam da stvar postoji. Ko to može. Onda. Svuda tu imamo POSREDNU DRŽAVINU.. dakle. ko ima mogućnost. tj. Druga grupa: ovde postoji AKTUELNA MOGUĆNOST USPOSTAVLJANJA DIREKTNOG KONTAKTA SA STVARI I SPROVOĐENJE VOLJE (npr: moja knjiga u mojoj vikendici na Tari). Možda je ovo potpunija definicija: Заповедна државина је државина лица које другоме даје упутства како да поступа у погледу ствари. Osma grupa: kao državina se prihvata kada je neko upisan u javnom registru kao vlasnik stana. čak ne moram da znam ni da je držalac umro. taj ima faktičku vlast. slikar je ostavio svoj štafelaj. jer DAVANJE NALOGA je faktička vlast. ali ne i izgubili. iako su jako različite. Šesta grupa: kada smo nekome PREPUSTILI FAKTIČKU VLAST. 7. već realna=stvarna mogućnost. Četvrta grupa: KADA JE USPOSTAVLJENO NEKO STANJE STVARI. da je nako upisan kao imalac nekog stvarnog prava u javnom registru. 6. neko je sproveo volju i nema ga trenutno tu. 4. tada sam i ja držalac. ovde imamo DIREKTAN FIZIČKI DODIR SA STVARI! 2. Prva grupa: to su lica koja vrše APREHENZIJU (uzeli u ruke stvar). ne sme biti hipotetička mogućnost. korisni. doneo materijal za šivenje odela. ja postajem po sili zakona držalac. pa ako nas to stanje upućuje na to da je neko uspostavio svoju volju. dao stan u zakup. a taj drugi radi sa tim. Npr: zaturili smo stvar. Npr: neko mi je dao stvar na poslugu. Sedma grupa: državina je i slučaj KADA SAM NASLEDIO DRŽAOCA. Prema tome imamo nekoliko grupa držaoca: 1. 5. Ovo je TABULARNA DRŽAVINA = KNJIŽNA DRŽAVINA. Npr: vidim poređanu građu u dubini šume. nalogodavac je držalac. jer da bismo ih mogli zaštititi tužbom (ili sprovesti održaj). a potom to stanje opstaje. 3. ili ispred podruma istovaren ugalj. u zamci uhvaćena životinja.volju u pogledu stvari. mi testiramo da li neko ima tu STVARNU MOGUĆNOST da sprovede volju na stvari. NAREDBODAVNA DRŽAVINA.. sve ove situacije podvodimo pod isti pravni režim. Sve ovo su tipični slučajevi državine. PRAVO NA DRŽAVINU je različito od pojma DRŽAVINE! 17 . znamo da je po sredi državina. neko je već sproveo svoju volju. ali je to PRIVREMENA SITUACIJA. a njega nema na vidiku. 8. potrebno je samo da je dotični bio u času smrti držalac. a nigde nikog. To je NASLEDNIČKA DRŽAVINA. Peta grupa: kada neko drugom zapoveda. neki traktor na polju. Treća grupa: ovde NE POSTOJI AKTUELNA MOGUĆNOST uspostvaljanja veze. Ovo su sve pravni pojmovi. Dakle.

a danas imamo OBJEKTIVNU=NEMAČKU=MODERNU koncepciju državine. tj. ali kad je u sastavu nekog drugog prava.PRAVO NA PRITEŽANJE je različito od pojma PRITEŽANJA! Npr: lopov je držalac isto kao i vlasnik! PRAVO NA DRŽAVINU je OVLAŠĆENJE da budemo držaoci. OVO JE SUBJEKTIVNO PRAVO. jedno od plodouživalačkih ovlašćenja! Kada je PRAVO NA DRŽAVINU u sastavu stvarnih prava. jer se izvlači iz tog što sam držalac (sa ili bez prava). RS nema građanski zakonik ni dan danas. Povreda državine se zove UZNEMIRAVANJE i ODUZIMANJE državine. 18 . Tako smo i mi imali jednu koncepciju državine do Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (1980. Danas je konstrukcija državine različita od zemlje do zemlje. onda nije stvarno pravo i nema SLEDOVANJA. Do 1980. Npr: jedno od svojinskih. jer sadrže pojmove istog naziva. DAKLE. PRAVO NA DRŽAVINU je stvarno pravo iz kruga NUMERUS CLAUSUS. ali nije samostalno stvarno pravo. a DRŽAVINA nije pravo! PRAVO NA DRŽAVINU je ovlašćenje. 2. već je sastavni deo drugih stvarnih prava. a onda drugačiju. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE 1.).državina nije subjektivno pravo. koje može biti u sadržaju mnogih stvarnih i drugih prava (posluga u obligacionom). PRAVO NA DRŽAVINU 3. Ovo pravo se sadrži od prava=ovlašćenja na sudsku i vansudsku zaštitu.g. Državina je još u Rimu bila veoma razvijena. IMAMO TRI KATEGORIJE=POJMA (i kod državine i kod pritežanje): 1. onda je to stvarno pravo. i 3. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE može postojati bez PRAVA NA DRŽAVINU. DRŽAVINU . imaju i lopovi! Državina se nalazi u opštem delu zato što se bez nje ne može sastaviti pojedinačno stvarno pravo. Na ispitu moramo znati obe. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću. pravno priznata mogućnost na državinu.g. ali različite sadržine. smo imali RIMSKU=SUBJEKTIVNU=KLASIČNU koncepciju državine.

Ona je doživela evoluciju. Francuskoj.. koja igra odlučujuću ulogu. a danas je srećemo u Austriji. Klasična je zbog perioda u kome je nastala. a to je VOLJA. 19 .RIMSKA KONCEPCIJA DRŽAVINE Poreklo joj kaže naziv. jer je jedan subjektivan element potreban za nju. Bila je izgrađena u Rimu u potpunosti.. ali je ostala SUBJEKTIVNA.

VOLJA je ključni element sva tri pojma. svaki ovaj pojam se sastoji iz dva elementa: KORPUS + ANIMUS (po ovoj sadržini volje zavisi rezultat) = POSESIO ili DETENCIO ili KVAZI POSESIO Tako imamo: 1. dakle. svako je bio ili držalac ili pritežalac. koje nju imaju. vršim neko pravo kao svoje pravo. KORPUS + ANIMUS (se ovde sastoji u tome da na stvari. tj. dakle. tj. a drugi za pritežanje = DETENTIO).Najpre su postojala dva pojma (jedan za državinu = POSSESSIO. tj. ja sam držalac. KORPUS (je držanje stvari. faktički element. volja da vršim neko pravo kao sopstveno pravo na tuđoj stvari) 20 . 3. nije potrebno da ste vlasnik ili zakupac da biste bili držalac ili pritežalac. nego kao tuđu) = DETENCIO (pritežalac) ZAKLJUČAK: imamo uzak pojam državine i širok pojam pritežanja. Danas zemlje. ono što radimo sa stvari. jer je bitna samo sadržina volje! Npr: zauzmem zemljište i počnem da gradim. bezbroj takvih radnji) + ANIMUS DOMINI (svojinska volja. KORPUS (isto što i gore) + ANIMUS DETENCIONIS (isto držim stvar. Dakle. a kasnije imamo još jedan pojam (KVAZI POSESIO = neprava državina). kažu Rimljani. pa i lopov je jednako držalac kao i vlasnik! NIŠTA ZAJEDNIČKO SVOJINA NEMA SA DRŽAVINOM. bitno je samo da se ponašamo „kao“ takvi. Naime. jer se i ponašam kao da je moje. ali ne sa voljom da je držim kao svoju. imaju državinu sa ova tri pojma. volja da stvar držim kao svoju. koju držim kao tuđu. kao da je moja) = POSESIO (držalac) 2.

Izjednačavaju se sa držaocem u pogedu zaštite. U njoj imamo iste izraze=pojmove=termine. jer je nastala 2000 godina posle ove prve. jer se u definicije pojmova ne pojavljuje onaj subjektivni element. a drugačije sadržine!!! Objektivna.. Modernom se naziva.= KVAZI POSESIO (je proizvod pretora) Broj KVAZI POSESORA u Rimu je bio jako mali i ograničen. U savremenom pravu KVAZI POSESIO je izjednačen u zaštiti sa držaocem i kvazi posesio se širi na bilo koje pravo različito od svojine! Zašto je pretor obične detentore proizveo u kvazi posesore? Pa. jer pritežalac nije imao zaštitu države! Što je jedna velika praktična razlika.g. da bi dobili državinsku zaštitu. imalac stvarnih službenosti. SAVREMENA KONCEPCIJA DRŽAVINE (od člana 70 Zakona) Ona vodi poreklo iz germanske pravne sfere. To su bili subjekti. koje je sam pretor odredio: plodouživalac. Oni stvar drže kao tuđu. zakupac. Ova rimska koncepcija živi do danas. nema volje u definiciji. Kod nas do Zakona iz 1980. 21 . tj..

PRITEŽALAC Ovde je pojam pritežanja jako sužen. iako nemam pravo. Vrste državine ovde su brojnije. mora i „ime“ i „prezime“. šta je kriterijum? NAČIN NJEGOVOG PONAŠANJA je kriterijum! Čemu taj način ponašanja odgovara? Odgovara svojini (što je najšira moguća faktička vlast). POSREDNI DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC može biti: 1. tj. Ovo je definicija iz ZOSPO: Lice koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa. nikako samo sa jednim ili drugim! Imamo tako dve podele: držalac je ili STVARI ili PRAVA. vršim je sam ili preko pritežaoca. ili POSREDNI ili NEPOSREDNI. jer jedno je pitanje DRŽAVINE. koji posredstvom neposrednog vrši faktičku vlast i to onda kada je posredni prepustio neposrednom faktičku vlast. jer imamo 4 državine i jedno pritežanje. tj. ovde je kriterijum BLIZINA FAKTIČKE VLASTI. ako se ponaša kao vlasnik onda je svojinski držalac. Ona je složenija od rimske. a 22 . POSREDNI Ko je DRŽALAC STVARI=SVOJINSKI DRŽALAC. a drugo PRAVA!!! NEPOSREDNA DRŽAVINA – direktan dodir sa stvari i faktička vlast vrši se na samoj stvari. sa „imenom“ i „prezimenom“. NEPOSREDNI 2. Ovde je ključna reč PONAŠANJE PREMA STVARI po tuđim uputstvima. već može biti NEPOSREDNI ili POSREDNI! Ne može se reći samo DRŽALAC STVARI. Pritežalac je opisan u članu 71.Ovde je ključna reč FAKTIČKA VLAST. tj. sa ili bez pritežaoca. SVOJINSKI DRŽALAC=DRŽALAC STVARI može biti: 1. ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice. Dakle. Ko je DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC? Onaj koji se ponaša kao imalac nekog užeg prava od prava svojine Držalac jesam. Zakona. NEPOSREDNI 2. Dakle. ali ne samo to. te se i u ZOSPO pominje „faktički“ kao pojam. jer mora još jedno. POSREDNA DRŽAVINA – to je onaj dražalac. a ponašam se tako. Možemo pojmove ove državine da posmatrama kao pojmovne parove. Tada ste pritežalac.

6. Npr: šofera neko izbaci iz auta. које у погледу ствари поступа као законски заступник другога. iustus titulus + modus (kod derivatnog sticanja je to predaja stvari. Ako se ponašam kao da je moja stvar. немајући својство стараоца. PRAVNA DEJSTVA (pravne posledice) DRŽAVINE I PRITEŽANJA SU RAZLIČITE! PRAVNI REŽIM PRITEŽANJA: • Pravna dejstva su ograničena i ima ih manje od državine. A OVO JE pun spisak situacija kada se radi o pritežanju. које само за кратко поступа као власник. које из ког другог разлога није оправдано сматрати држаоцем.dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica.. dakle. које само из просте услужности тако поступа у погледу ствари. To je kada neko svoju faktičku vlast štiti da ukloni stanje povrede.. a on ga brani! PRAVNI REŽIM DRŽAVINE (državina ima mnogo pravnih posledica): • Imamo pravo na kompletnu zaštitu. ималац другог овлашћења односно обавезе у погледу ствари. nema državinu. 23 • • • • • • • . tj. prenos državine). Prate nas presumcije (pretpostavke). које. vozač.. Tako imamo pravo na vansudsku zaštitu „samopomoć“. uzima se da je tako. ORIGINERNI NAČIN STICANJA podrazumeva između ostaloga i državinu. nema tereta dokazivanja. води бригу о другоме који у погледу ствари поступа по његовим упутствима. LICE koje: 1. kućna pomoćnica. tj. Dakle. 4. 5. koju poznaje pravni poredak: SAMOPOMOĆ i SUDSKU ZAŠTITU (državinsku tužbu). 2. Vezano za MODUS AKVIRENDI. Npr: konobar. Npr: kod sticanja od nevlasnika ili održaja! Ako smo držalac odgovorni smo za štetu – objektivna odgovornost. Ako sam držalac imaću određene zahteve prema onome kome moram da predam stvar: da uberem plodove. svi zaposleni. jer na masi stvari možemo steći svojinu samo putem državine. 3. које са ствари поступа по упутствима другога или у вези са њима. uzima se da je stvar moja. Dobija se pravo na PUBLICIJANSKU TUŽBU. Ovo gore je jedna vrsta pritežalaca opisana u zakonu.. Putem državine se u svojoj većini vrše stvarna prava.

KVALITETI DRŽAVINE . Da li je PRAVA ILI MANJIVA DRŽAVINA ocenjujemo po načinu pribavljanja državine (tako imamo one načine koji valjaju i one koji nevaljaju). ali će zakonitu državinu imati onaj kome stvar bude predata. svi oni imaju zakonite OSNOVE da zahtevaju predaju stvari. a ne sama državina. onda moj pravni osnov treba da bude uperen = primeren sticanju svojine ili nekog drugog prava za državinu prava. zakoni. uvek su isti.Dakle. objektivni element) da li je neka državina ZAKONITA ILI NEZAKONITA. Imamo 3 pozitivna i 3 negativna kvaliteta. Npr: ako se ponašam kao vlasnik. pravni osnov je podesan za pribavljanje one vrste državine. zakonski parovi (imena su im određena u zakonu). SVOJSTVA. tj. jer se punovažnim pravnim osnovom dobija samo PRAVO NA DRŽAVINU. Moramo da imamo 3 elementa ZA ZAKONITU DRŽAVINU i to kumulativno: 1. OSNOV za sticanje državine. objektivni element) da li je državina PRAVA (ISPRAVNA) ili MANJIVA (NEISPRAVNA). PRVI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (osnov pribavljanja državine. uzeti stvar u državinu samovlasno. jer služi raznim svrhama. Ko ima PRAVO NA DRŽAVINU ne sme. PUNOVAŽNOST pravnog osnova. već je mora tražiti zakonskim putem kod redovnog suda. državina je multifunkcionalna. 2. kod presude i upravnog akta da postane punovažan i punovažna. pokazavši svoj osnov. Državina može biti ZAKONITA. bilo nemačka. ako je stvar zaredom nekolicini prodata. PODESNOST pravnog osnova. Ispravan je onaj koji nije NEISPRAVAN. tzv. tzv. sudske odluke. u 3 pojmovna para. to kod ugovora znači da nije nevažeći: ništav ili rušljiv. Tako. 3.kvaliteti državine ne zavise od koncepcije državine. bilo rimska. subjektivni element) da li je neka državina SAVESNA ili NESAVESNA. a MANJIVA (kupac silom uzme prodatu. TREĆI POJMOBNI PAR: je zasnovan na tome (stanje držaočeve svesti. Ovako kažemo. To su osnovi za sticanje prava. tj. ako mu se uzimanje stvari uskraćuje. koju neko vrši. a još nepredatu stvar). Ovo zavisi od vrste državine (ovde je bitna podela da li državina stvari ili državina prava). DRUGI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (način pribavljanja državine. jer imamo taksativno navedene NEVALJANE načine pribavljanja državine: 24 . Osnov pribavljanja državine treba razlikovati od same faktičke vlasti na stvari. pravni osnovi: ugovori. upravni akti.

ovde je u pitanju subjektivni element. različitih pravnih režima. Državina poslovno nesposobnog lica. Ovo sve postoji zbog različitih dejstava različitih držalaca. Međutim. zloupotrebe poverenja (došao sam do stvari zloupotrebom poverenja. Npr: savesni držalac prava ploduživanja je onaj ko opravdano veruje (dok ne dokažemo suprotno) da ima pravo plodouživanja. pretnje 5. putem sile 2. potajno (da onaj čiji je stvar ne zna da sam postao držalac) 7. Pitamo se šta ćemo kod kolegijalnih organa.1. kod punomoćnika? Sve su to pravne praznine. savesni svojinski držalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine. pa odgovori mogu biti razni. npr: daš mi stvar. ako ne zna – da li je mogao znati?! Savestan je onaj. prinude 3. je savesna ako je savestan njegov zakonski zastupnik. što daje pravnu nesigurnost! Imamo nekoliko dogovora: Određuje se prema savesnosti ili nesavesnosti organa (to su fizička lica iz sastava pravnog lica. izjavljuju volju na osnovu ovlašćenja). prevare 4. koji ne zna i nije ni mogao znati! Šta ne zna i nije mogao znati? SAVESNA DRŽAVINA postoji kada držalac nije znao. tj. samovlasnim zauzecem SAVESNI ILI NESAVESNI DRŽALAC. već samo za organ relevantan za određeni posao. stanje držaočeve svesti u smislu: zna ili ne zna. PRETPOSTAVLJA SE DA JE DRŽAVINA SAVESNA. a ja je ne vratim. jer sam došao do stvari na izmoljen način) 6. niti je mogao znati da nije imalac prava čiju sadržinu vrši. 25 . PRAVNA DEJSTVA: • • savesna državina ima posledice na održaj! savesna državina ima posledice na sticanje svojine! KAKO SUDIMO O SAVESNOSTI KOD PRAVNIH LICA? Ovde imamo pravnu prazninu. 1. ova se definicija proširuje i vezuje se ne za svaki organ. tj. DOK SE SUPROTNO NE DOKAŽE. savesni držalac opravdano veruje da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši. tj. koje nije sposobno za rasuđivanje. koja vrše pravne poslove.

koje jeste sposobno za rasuđivanje. Državina poslovno nesposobnog lica. 3. 26 . je savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik. državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik. 4. Savesnost naslednikove državine se ceni nezavisno od savesnosti dekujusove državine.2. Kada se stiče preko ugovornog zastupnika.

to sve znači da je ovde bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast = to je prenošenje državine kao faktičke vlasti.). a za prenos svojine na NEPOKRETNIM stvarima modus akvirendi – upis u zemlj. Da nam se državina prenese na osnovu obostrane izjave volje (jer ako mi neko na silu da stvar ili ugura u ruku – nisam držalac ). Ugovor je dominantan oblik... već je bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast na stvari.KAKO SE STIČE. • Vrlo je važno upamtiti da je za PRENOS SVOJINE potreban i PRAVNI OSNOV i MODUS. 2. POSREDNO STICANJE DRŽAVINE je zasnivanje faktičke vlasti na stvari koja se već nalazi u nečijoj državini: • • Samovlasno. gde to može da se uradi. Ovo kod većih i kabastijih stvari je zato što je predaja u bukvalnom smislu nemoguća (ugalj će se istovariti ispred posruma. realna predaja) stvari (sama stvar se zaista predaje). bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari). uhvaćena riba). tovarnog lista. knjige. a kod većih redovno ostavljanjem stvari na mesti koje je označio pribavilac. hvatanje odbeglog roja pčela. gde nije bitno uzimanje stvari u ruke ili neki simboličan gest dodirivanja stvari. Ovo je kod manjih stvari. založnice. STICANJE Imamo IZVORNO=NEPOSREDNO STICANJE DRŽAVINE je uspostavljanje faktičke vlasti na stvari koja se uopšte ne nalazi u nečijoj državini (zauzimanjem napuštenih pokretnih stvari. ulovljena divljač. koji je na POKRETNIM STVARIMA – predaja. Iz ruke u ruku=fizička predaja (tradicija. predaja1PRENOS DRŽAVINE (translativan ili konstitutivan) se vrši predajom stvari. U Uporednom pravo u slučaju sukoba 27 . Po sili zakona (naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. cigla na gradilište. Imamo više vrsta predaje stvari : 1. Ako imamo samo MODUS ili samo OSNOV – nema prenosa svojine. Simbolična predaja je predaja znacima i imamo nekoliko slučajeva: • Predaja isprava na osnovu kojih sticalac može raspolagati sa stvari: prenos konosmana. prava prema stvari). PRENOSI I PRESTAJE DRŽAVINA Biti držalac je početi vršiti faktičku vlast ili imati mogućnost vršenja faktičke vlasti (kao da sam vlasnik ili imalac nekog 2.

već kod trećeg lica u državini prava ili pritežanju. Vlasnik sam i prodajem stvar i imam i dalje neko pravo manje od svojine • • 5. ugovorom. pribavilac stvari. prodavcu. Imamo: 2 lica + ustanovljavanje državine prava. putem saglasnosti volja) – neko drži stvar sa ili bez pravnog osnova (kao čuvar. mora da bude obavešten o tome) – ovde imamo tri lica: vlasnik stvari koji nema neposrednu.) 4. plodouživalac). a stvar je kod pribavioca. tj. jer bi s obzirom na okolnosti slučaja. Izdavajanje = obeležavanje stvari (individualizacija – stvari se izdvoje od drugih istovrsnih).ovde isto imamo prenos posredne svojinske državine. uzima da je izvršena fizička predaja. Treće lice ima pravo prema novom vlasniku da istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasniku. tu imamo translativno dejstvo ugovora “na mala vrata”: • cesio vindikacionis (tu imamo ustupanje zahteva za predaju stvari. pa tu samo imamo širenje faktičke vlasti pribavioca. tj. prenos posredne svojinske državine. već samo posrednu državinu. du bi mu ovaj predao i tako preneo državinu. jer se stvar ne nalazi ni kod prenosioca. pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaključenja ugovora. ali taj 3. a nje nema. • Uručenje nekog dela stvari ili predaja sredstava koja omogućavaju faktičku vlast: predaja ključeva od prostorija u kojoj se nalazi prodata stvar. prednost ima ovaj drugi. jer vlasnik je mogao biti posredni svojinski držalac. a ugovorom nije određeno mesto ispunjenja. predaja je izvršena uručenjem stvari prevoziocu. koji nema nikakvu državinu i treće lice. zapravo.između savesnog imaoca isprave koji nema faktičku vlast na stvari i savesnog imaoca faktičke vlasti na stvari. a sada postaje neposredni upotrebni držalac. Mesto ispunjenja može biti bilo koje dogovoreno mesto. Prenos neposredne svojinske državine na nepokretnostima zavisi od vrste nepokretnosti: 28 . Fiktivna predaja stvari . tj. a sticalac postaje posredni svojinski. rizik slučajne propasti stvari u prevozu do tog mesta snosi prodavac. 2 lica. ključeva od auta. Ako je mesto ispunjenja određeno. pri čemu se fingira=izmišlja. Predaja putem transporta (rešeno u ZOO: kada je potrebno prevesti stvar. Ovo je. poslugoprimac). ni kod pribavioca. konsitutum posesorium (ustanovljavanje. neko nekom ustanovljava.sa stvari se ništa ne radi (do prenosa državine dolazi samom saglasnom izjavom volja. jer bi bilo besmisleno da držalac prvo vrati stvar vlasniku. tradicio brevi manu (predaja kratkom rukom. Tu sama saglasna izjava volja prenosi svojinu. • 3. kod kojeg se stvar nalazi (npr: poslugoprimac. bila bez smisla). a prenos državine stvari uz prostu saglasnost) . tj.

frizerskog salona.• Na stanovima. radnju. ali se obično rešava po NAČELU PRAVDE. jer je vrlo teško odrediti to na osnovu početka vršenja aprehenzionih radnji. vlasnika objekta ili nalazača? Odgovor je vlasnika objekta. Da samo zaključi posao u ime i za račun drugog lica ili da samo izvrši aprehenzione radnje kojima se uspostavlja faktička vlast ili i jedno i drugo. koja postoji zbog imanja državinske zaštite i rokova za održaj. Ovde prepoznajemo dva ugovora: zakup i zajam. zastupništvo može biti UGOVORENO ili ZAKONSKO.se državina prenosi ispražnjenjem ovih prostorija i predajom ključeva. Naravno. npr: ja zaključim ugovor o kupoprodaji. radnje itd.). • 6. a ne nalazača. Državina se može steći i preko ZASTUPNIKA. i ovde uloge mogu biti odvojene. dakle odstupa se od APREHENZIJE.prenos državina na osnovu samog ugovora. a punomoćnik postaje pritežalac. Čija je državina. 29 . PACTUM RESERVATI DOMINI = zadržavanje prava svojine i pored predaje stvari Ovo treba napisati!!! Paktum rezervati domini (zadržana i očekivana svojina) – ovo je “obezbedjujuće” pravo.. Kada izvrši ove aprehenzione radnje. bez obzira kada je stekao faktičku vlast na stvari. Ugovorni zastupnik (punomoćnik) može imati dve uloge. vlastodavac postaje držalac. Ovo je tzv. Zakonski zastupnik poslovno nesposobnog lica ima skoro uvek obe uloge: zastupnik pri zaključenju pravnog posla i zastupnik pri preduzimanju aprehenzionih radnji. preduzeti aprehenzione radnje. ako je za to fizički sposobno. ograđenim zemljišnim parcelama sa kapijom .. 7. poslovnim prostorijama. Po aprehenzionom shvatanju bi bio onaj ko je uzeo stvar. Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. a u momentu kada su to same stranke odredile. PRIMERI: Neko nađe zlatnu narukvicu u WC-u nekog bioskopa. jer on je organizovao prostor. kao nalazač. zgradama. ali tek po isplati poslednje rate postajem vlasnik (kao lizing). pa čak i samo poslovno nesposobno lice može. bioskop ili posetilac. onda samim časom nastanka ugovora. Na zemljišnim parcelama . garažama. već se sledi logika – kako bi se stvari dogodile po redovnom toku stvari? Na taj način rešavamo sve konkurentne slučajeve! Tu je važno da je držalac onaj ko je organizovao celu stvar (bioskop. Ovde se pitamo ko je izvršio okupaciju na toj stvari? Firma. spiritualizovana državina. ili ako to nisu odredile.

a nije uspeo). ne po apreheniziji. napuštanje stvari). Apsolutni prestanak (ovo ako je prestala svaka državina na stvari: zbog propasti. propadne stvar). 4. DRŽAVINA SE NE GUBI: 30 . Relativni prestanak (ovo ako je prestala državina samo za dosadašnjeg držaoca: razni slučajevi prenosa državine na drugo lice). 3. stavljanja stvari pod upravni režim države. ona se gubi prestankom te faktičke vlasti. Prestanak državine sa voljom (kad se zasniva na volji dosadašnjeg držaoca). gubitak.Dakle. 2. Prestanak državine protiv volje (kad je protivan volji dosadašnjeg držaoca: krađa. a to je jedno faktičko pitanje koje u slučaju spora ceni sud vodeći računa o svim okolnostima slučaja. GUBITAK = PRESTANAK DRŽAVINE Kako je državina faktička vlast na stvari. već po organizaciji – PO REDOVNOM TOKU STVARI (onaj ko je po tom toku mogao da dođe do aprehenzije. Nekoliko prestanaka državine po različitim kriterijuma: 1.

ne mora dokazivati da je bio držalac svakoga dana u čitavom periodu. ODUZIMANJE DRŽAVINE (ovde je držalac lišen faktičke vlasti) 2. nije prekidana. dok suprotno ne dokaže ponašanjem koje bi po redovnom toku stvari bilo kvalifikovano kao državina. ZAŠTITA DRŽAVINE = PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE Državina nije subjektivno pravo. • Ova gore pravila imaju praktične posledice kod održaja. važi oboriva pretpostavka da i dalje drži stvar kao pritežalac. a onda važi zakonska pretpostavka da je bio držalac i u međuvremenu. Naime. tj. UZNEMIRAVANJE DRŽAVINE (ukoliko je držaočevo stanje ograničeno. Državina se ne gubi prostom izmenom volje detentora da ubuduće stvar drži za sebe.• • Na zaturenim stvarima. U slučaju smetanja državine dobijamo PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE. jer za onoga ko je počeo da drži kao pritežalac. već dokazuje samo početak i kraj državine. nije ni prestajala. Ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast i to nezavisno od svoje volje. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću i ona PRAVNO može biti povređena kroz PROTIVPRAVNO SMETANJE DRŽAVINE. pa tako državina koja je uspostavljena u državinskom sporu ili dozvoljenom samopomoći. Imamo nekoliko vidova smetanja državine (ova podela je INFORMATIVNOG ZNAČAJA i vrednosti. po sili zakona. jer pravno je potpuno svejedno): 1. ko se poziva na određeno trajanje državine. to se pravno naziva UZNEMIRAVANJE) 31 .

tzv. TU VAM JE VAZAN CLAN 78. VRSTA POVREDE ODREĐUJE VRSTU ZAŠTITE! Smetanje nije svako oduzimanje faktičke vlasti ili stanja! Smetanje nije svako ograničavanje faktičke vlasti ili stanja! Već. osim prema licu od koga je na takav način došao do državine. jer štitimo FAKTIČKU VLAST. ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. Ovo kumulativno! 30 dana!) i OBJEKTIVAN (ovaj vezujemo za činjenicu smetanja. a ograničavaju = uznemiravaju državinu). Dakle. Ona se štiti bez obzira da li postoji PRAVO NA DRŽAVINU! Koja se državina štiti? SVAKA DRŽAVINA SE ŠTITI. STAV 2: I držalac koji je državinu stekao silom. Oba su prekluzivna. prava – manjiva i savesna nesavesna. ona je pravno zaštićena. 32 . iako nije subjektivno pravo. Na ovaj prekluzivni rok se pazi ex officio i nema zastoja! Kod uznemiravanja kao vrste smetanja državine je teško odrediti početak roka (to kada se radnje ponavljaju. nastaje PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE! Međutim. tj.nezakonita. osim jedne – NEISPRAVNE=MANJIVE DRŽAVINE. ovde je važan vremenski faktor. rok je ovde veoma važan. Rok je dvojak: SUBJEKTIVAN (počinje da teče od dana kada je zasmetani držalac saznao za dve činjenice: da je saznao za smetanje i da je saznao za smetaoca.Državina se ne sme povređivati. to lišavanje ili ograničavanje mora da bude PROTIVPRAVNO! Tek ako je protivpravno. što se tiče prava). FATALNI ROK. a subjektivan se kreće u granicama objektivnog roka. SVAKA UŽIVA ZAŠTITU! Mi znamo za VRSTE DRŽAVINE: državina stvari. Oročenost je važna. Kod svih ovih se štiti svaka. jer je ovde reč o oročenom pravu (pravo čije je trajanje vremenski ograničeno). državina prava i posredna ili neposredna! Mi znamo i za SVOJSTVA DRŽAVINE: zakonita . a čak se i ova pod određenim uslovima šiti. skoro se svaka državina štiti. jer kod prava nema oročenosti u zaštiti! Rok je PREKLUZIVAN (ako ga ne vršimo u roku to pravo prestaje. počinje samim izvršenjem smetanja i traje godinu dana). potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu. a ne pravo. istek roka daje gubitak prava. ovog zakona.

stav iz knjige: u slučaju ponavljanja rok počinje od onoga dana kada je postalo izvesno da će se to smetanje nastaviti! Praktično je teško razumeti ovo „izvesno“! 2. koju zaštitu želi od ove dve. SADRŽINA PRAVA NA ZAŠTITU DRŽAVINE Imamo dve vrste zaštite prava: VANSUDSKA ZAŠTITA (samozaštita – objašnjena u UUGP) i SUDSKA ZAŠTITA (putem tužbe: državinske tužbe. negde je obavezno prvo probati vansudsku. početna – u trenutku napada ili odmah posle njega 2. a ako on ne objavi moj odgovor. ima pravo na direktnu tužbu. vršeći samopomoć ne smemo povrediti tuđa lična prava i to zbog procene da su lična dobra važnija od interesa 4. stav profesora Vodinelića: računa se rok od 1. pa tek ako ne uspe onda sudsku zaštitu. onda idem na sud. tu nas država štiti). Povređeni držalac bira. ne sme se upotrebiti veću silu nego što je dovoljno da zaštitimo našu narušenu državinu 5. a ne da završimo na sudu zbog SAMOVLAŠĆA (pogledati još uslove iz UUGP): 1. Specifična je zbog toga što ona štiti nešto posebno. naknadna samopomoć – sve vreme dok imamo one rokove 3.Ovde imamo PRAVNU PRAZNINU! Imamo dva stava: 1. Npr: za klevetu ja moram prvo da se obratim uredniku. ili da rok počinje svakim novim smetanjem. a ne pravo! 33 . Oni prekluzivni rokovi su jednaki i za SAMOPOMOĆ i za SUDSKU ZAŠTITU! Postoje određeni uslovi da bi samopomoć bila „vršenje prava na samopomoć“. Međutim. a to je državinu. smetanja. Dakle. mora da bude u ovkiru onih rokova SUDSKA ZAŠTITA CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Može odmah ova zaštita.

Tu tražim DRŽAVINSKU ZAŠTITU. adresa. pitanja o kojima se raspravlja i sam proces su drugačiji kod posesornih sporova. tj. KOJA SE PITANJA REŠAVAJU U POSESORNIM? Dva faktička pitanja. nego kod petitornih. punomoćnik Onda ide vrednost spora: uglavnom nije vezano za državinu. Za sve POSESORNE zadužen je uvek OPŠTINSKI SUD.. Da li ga je tuženi smetao (oduzeo ili uznemiravao)? Dakle. što zavisi od težine spora). Ovde je čak zabranjeno rešavanje pravnih pitanja. Tu se pišu činjenice iz kojih izvodimo TUŽBENI ZAHTEV: o Da li tuženi izvršio to smetanje državine? U nastavku opis. adresa. To je TUŽBA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE! IZGLED TUŽBE: • • • • Prvo ide NADLEŽNI SUD (npr: III Opštinski) Tužilac. zbog one dve gore navedene činjenice. Lice. eventualno pozivanje svedoka. o Da li je tužilac držalac? U nastavku opis. dva predmeta spora: 1. Kod POSESORNIH se spori o FAKTIČKIM PITANJIMA! Sud se ne bavi pravnim pitanjima. Da li je tužilac bio (tj. tužio zbog uznemiravanja) držalac? 2. sa dokazima. a za PETITORNE i drugi sudovi (nekad i okružni.To je poseban postupak uređen Zakonom o parničnom postupku. plus obavezno datum zbog prekluzivnog roka. Onda ide UTVRĐIVANJE (UTVRĐENJE). tužio zbog oduzimanja) ili je sada (tj. Kod PETITORNIH se spori i oko PRAVNIH PITANJA (da li neko ima pravo ili ne. POSESORNI POSTUPAK i moramo da ga razlikujemo od svih drugih postupaka . Ovde PREDLAŽEM 34 . svedocima.PETITORNIH POSTUPAKA! Razlika je u predmetu spora (tema spora).. kojem je državina narušena ima pravo na pokretanje tužbe. Zatim sledi: TUŽBENI ZAHTEV – to je moje traženje u slučaju da je došlo do smetanja državine. da li tuženi ima pravo da to čini ili nema). punomoćnik (prilažem punomoćje) + Tuženi.

2. u slučaju da tuženi ne ispuni ZAHTEV. o Dalje. a ne PRESUDA? Zato što se sud ovde bavi samo činjeničnim pitanjima (faktičkim pitanjima).. ni advokati. tj. ponavljanjem određene radnje. o Ukoliko me samo uznemirava – da mu sud naredi.. tj. Zašto je ovo REŠENJE. sud se izjašnjava da li je tužbeni zahtev osnovan ili neosnovan. Npr: po tarifnom pravilniku Advokatske komore RS se plaćaju advokati. jer postoje troškovi donošenja sudske odluke. sud ga odbija.. dobrovoljno postupanje po sudskoj odluci. Ovo je PRETNJA sudom! PARICIONI ROK je onaj rok kojim se omogućava dobrovoljno izvršenje sudskog naloga. ne žele i neće dzabe da rade. o Na kraju dole desno POTPIS! Ako tužilac uspe. o Dalje. o Ukoliko mi je neko oduzeo stvar – da mi je vrati. a ako je reč o USPOSTAVLJANJU STANJA. radnjom sam stvorio stanje koje smeta. REŠENJE ima odgovarajuću formu. onda da mu sud naredi novu radnju kojom će otkloniti uspostavljeno stanje od neke ranije radnje (npr: istovario ugalj ispred vrata moje kuce). Dakle. Dakle. imamo dva načina UZNEMIRAVANJA (1. zabrani dalje ponavljanje radnje. tražimo da sud zabrani tuženom da u buduće uznemirava ili oduzima državinu na ovaj ili sličan način. nije PRESUDA O PRAVIMA. a možda ni svedoci. sud naredi nadoknađivanje parničkog troška. Tu imamo: • IZREKU ili TENOR ODLUKE – sud ovde izriče šta misli o zahtevu („Sud usvaja ili odbija tužbeni zhatev.“) 35 . REŠENJEM SE TRAŽI: • • PRIVREMENA MERA (odmah) ili KONAČNO REŠENJE.SUDU da posle rasprave donese REŠENJE (jer. Naravno. Ko ne traži ne može ni dobiti. a ne bavi se O PRAVU! Dakle. koje želim je moj tužbeni zahtev. kažemo da SUD USVAJA TUŽBENI ZAHTEV. dakle imamo jednu radnju koja je ostavila posledicu uspostavljanja određenog stanje). To REŠENJE. Dakle. ni eventualni veštaci. naknadu ovih troškova mogu. Tek po isteku se traži prinudno izvršenje. ali i ne moram da tražim. što znači da ne mogu da tražim milijarde za njihove usluge. tražimo da sud zapreti tuženom PRINUDNIM IZVRŠENJEM. a ako ne uspe. o Na sve ovo se traži još i NAKNADA PARNIČNIH TROŠKOVA. ni sud. tj. nema presude u ovom sporu). Onda tražim: o Da sud utvrdi da je tuženi smetao držaoca u državini. pa se prepiše ceo tužbeni zahtev..

Npr: naslednik. koje treba znati! Zatim. na njemu je da i dokaže. Prigovor je obična tvrdnja. koje izvrši neko drugo lice. on osporava da je on to uradio. Na pasivnoj strani isto može da bude drugo lice! Npr: ja pošaljem moje radnike da izvrše smetanje. legitimaciju. jer imam korist. REZIME: da li je tužilac držalac i da li je tuženi smetalac! Ovo su osnovna pitanja! MEDJUTIM. POUKA O PRAVNOM LEKU – da nezadovoljna stranka može uložiti žalbu. legitimisan) – onaj ko ima pravo na državinsku zaštitu. Naime. ako neko otme bicikl i da meni taj bicikl. Bitno je da sam ja u času smetanja držalac stvari. Ovde tuženi tvrdi da nisam bio držalac u času smetanja.. TUŽBA SE PODNOSI.• • OBRAZLOŽENJE – sud navodi razloge zbog kojih je doneo rešenje. 3. broj prigovora: 1. to smetanje. ja ću biti tuženi. koja može biti osnovana ili neosnovana. koje treba upotrebljavati. taj ima akt. s obzirom da postoje brojni prigovori uopšte. ali više nije ili nije uopšte bio. U ovom slučaju tuženi može da osporava da ovaj uopšte nije naslednik i tako da ospori akt. Prigovor nedostatka aktivne legitimacije (tužilac nije akt. Naslednik smetaoca je pasivno legitimisan! Ovo su tri slučaja. samo NESAVESNO lice koje primi korist od lica koje je izršilo smetanje. nastavljamo dalje sa PRIGOVORIMA: 36 . moram to i da dokažem. PRIGOVORI SE ISTIČU. odbrambena sredstva tuženoga. da ta radnja uopšte nije izvršena. PRIGOVORI su defanzivna. Dakle. legitimisan) – ovde tuženi kaže da on nije smetalac. 2. leg. ZBOG SLEDOVANJA se na strani tužioca može naći i onaj ko nije bio u času smetanja držalac. a u posesornom samo ograničen arsenal. Npr: tužilac je bio držalac. nekad se i u državinskoj parnici upušta u pravna pitanja!!! Treba napomenuti da su TUŽBE ofanzivna sredstva. s tim što im je važnost podjednaka! Ovde je važno kakvi prigovori se mogu upotrebiti. ako nije držalac nema akt. koji nasledi i državinu. Ako ja kažem da sam držalac. NA KOME JE TERET DOKAZIVANJA? Na onome ko nešto tvrdi. ako jeste držalac ima akt. 2. primi korist usled smetanja državine. legitimaciju. Prigovor promašene pasivne legitimacije (tuženi nije pas. tj. U petitornom sporu se mogu istaći bilo koji PRIGOVORI. A ŽALBE SE ULAŽU! To su glagoli. leg. 1.

a ima izuzetan pravno-politički značaj. samo u slučaju nasleđivanja. tuženi kaže da je to uradio u roku za samopomoć (30 dana od kada je ovaj prvi izvršio smetanje) 5. samo u slučaju nasleđivanja. prigovor apsorpcije + PRIGOVOR JAČEG PRAVA (tek će biti novim propisima uveden.. manjvost znači da je tužilac stvar uzeo od tuženoga putem sile. tj. tuženi kaže da tužilac jeste manjiv držalac u odnosu na njega. prinude. koji uključuju i ispitivanje pravnih pitanja ili samo faktičkih pitanja: 1. pretnje. Manjiv držalac nema zaštitu samo prema onome u odnosu na koga je on lično manjiv!!! 2. leg. To je nepoštovanje ličnosti. jer se time štiti pravo (u čijem je sastavu i državina). ). I pravna pitanja: akt. 3. već samo da nije blagovremena tužba! 4. Državina se štiti zbog zaštite ličnosti držaoca. akt. jer ne poštuje volju te ličnosti. s obzirom da laici ne razumeju kako neko ko je lopov dobije posesorni spor! O ovome nešto malo više u knjizi na strani 51. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Čemu služi državinska zaštita? Zašto se štiti faktička vlast? 1. Tuženi kaže – dobio sam petitorni spor protiv tužioca. Prigovori APSORPCIJE – da petitorni spor upija posesorni. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! 37 . tačka 175. prigovor manjivosti. tuženi kaže tužiocu – ti si manjiv držalac u odnosu na mene. tuženi kaže – ja sam povratio tu državinu na neki način putem samopomoći (možda čak i manjiv način) 3. DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. Dakle. pas. tj. poziva se na presudu iz PETITORNOG SPORA i to na PRAVOSNAŽNU ODLUKU (kad je ceo spor završen i kad žalba prodje. Prigovor PREKLUZIJE – neblagovremeno podnošenje tužbe.. Dakle.3. gde smo se sporili oko toga imam li ja pravo da činim ono zašta me je tužio. Tuženi se poziva na pravo da čini ono zašta je tužen. i pas. znači napada moju ličnost. Prigovor MANJIVOSTI državine: 1. smeta. narušava. 2. Faktička: prigovor prekluzije. zbog volje! Onaj ko smeta državinu. to je pravnosnažno). Ovde se ne osporava da sam uradio to što sam uradio. legitimacija. napada na moju volju! To je deo moje ličnosti. Državina se štiti. Lista prigovora. jer najveći broj držalaca ima i pravo da budu držaoci! Lopovi su u manjini! Ovde se štiti većina slučajeva! 2. leg.

NEPOSREDNI DRŽALAC uživa zaštitu u donosu NA SVA LICA (npr: plodouživalac može državinskom tužbom tužiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari. ne prejudicirajući time ishod spora). Rok za podnošenje žalbe je 8 dana. POSREDNI DRŽALAC može tražiti zaštitu. 2. ZAŠTITA SUDRŽAVINE ZOSPO određeno je da sudržalac uživa zaštitu i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima. tj. podstanar bez saglanosti vlasnika stana. Sticalac se uknjižio. jer nema ni poslednje mirne državine. odnosno pribiranju plodova). tj. Smatra se da je u redu da POSREDNI DRŽALAC uživa državinsku zaštitu i u odnosu NA NEPOSREDNOG DRŽAOCA. sud može dozovoliti tužiocu prolaz preko tuženikove njive da ne bi propala tužiočeva letina na susednoj njivi. ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja faktičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Šta se dešava sa državinskom zaštitom kada tabularna državina nije praćena faktičkom vlašću? Imamo nekoliko situacija. Ovde ide PETITORNA tužba. NAREDBE koje se primenjuju u IZVRŠNOM POSTUPKU radi otklanjanja = sprečavanja nasilja ili nenaknadive štete. Slučaj KONSTITUTUM POSESORIUM – sledi državinska zaštita. PRIVREMENE MERE U DRŽAVINSKOM SPORU U toku državinskog spora sud može odrediti privremen mere. 38 . ali nije još ušao u posed. čime se ne prejudicira rešenje državinskog spora (npr: u slučaju smetanja državine prolaza. 3. kao i sužavanje obima njegove faktičke vlasti ili njeno otežanje. ako je neposredni držalac pravno nezainteresovan (npr: ako zakupac ne preduzima ništa protiv smetanja koje je izvršio sused). u slučaju da neposredni prekorači granice svoje neposredne državine (npr: plodouživalac menja suštinu stvari. zakupac vrši prepravke u stanu. primi nekoga u stan). ali neće da se iseli. Ovo podrazumeva i potpuno istiskivanje jednog sudržaoca iz državine. Prenosilac je prodao stan. nema NEPOSREDNU DRŽAVINU: 1. Slučaj CESIO VINDIKACIONIS – sledi državinska zaštita. Ovde nema državinske tužbe.

nego se zahteva izvršenje ranije donetog rešenja. a ako ne izvrši odgovarajuće radnje. ne podiže se nova tužba. a on to neće. koje će na teret dužnika da ih izvrši. Sprečava se da eventualni akt neprava izazove seriju takvih akata. pristupa se prinudnom oduzimanju stvari i predaji tužiocu. ma koliko se puta smetanje ponovilo. Dakle. pristupa se naplati novčane kazne kojom mu je zaprećeno i zapretiće se novom kaznom. može se zahtevati u izvršnom postupku u roku od trideset dana po proteku roka (paricionog) koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.Iz važnih razloga konkretnog slučaja. koji su najverovatnije u pravu. tako da se postupak konačno završava pred drugostepenim sudom. Kada je u pitanju radnja koju tuženi mora lično izvršiti. tj. jer došlo bi do toga da nezakonit i nesavestan držalac ne bi bio zaštićen u odnosu na novog nezakonitog i nesavesnog držaoca. Ako tuženi prekrši zabranu ponovnog smetanja. . angažuje se 3. Protiv rešenja donetih u parnici smetanja državine revizija nije dozvoljena. . onih koji su imaoci prava koja ih ovlašćuju na državinu. Smisao državinske zaštite Pre svega u tome što je to brza zaštita onih. 39 . lice. naplatiće mu se kazna koja je zaprećena rešenjem. a ovaj u ondosu na sledećeg itd. sud može odlučiti da žalba ne odlaže izvršenje REŠENJA. Ako tuženi ne izvrši predaju stvari. Izvršenje rešenja kojim se tuženome nalaže izvršenje određene radnje. u slučaju ponovnog smetanja državine.

pravno 5.ODAVDE IDE SVOJINA IZ POWER POINT PREZENTACIJE PROFESORKE CHAVOSHKI + OVAJ MALI DODATAK KOJI SAM UHVATIO NA VEZBAMA!!! Sledi mali dodatak: Ovlašćenja kod svojine: 1. plodove iz neke stvari 4. pravo suprotstavljivosti 7. čak i stvar uništiti (ius abusus) b. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica Ograničenje mora biti: 40 . ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. prosto služenje sa stvari 3.

ali to mogu biti. potrebno je postojanje određenih pravnih činjenica. kao i svakog drugog subjektivnog prava. 2. nesrazmerno – tu je interes nesrazmerno mani od štete. protivciljno STICANJE PRAVA SVOJINE – za sticanje prava svojine. nemoralno 5. šikanozno (škodljivo): tu imamo subjektivni element – nameru škođenja i objektivni element – nastalo škođenje. a mi biramo goru opciju 8. protivrečno – npr: neko upotrebljava moj žig 10 godina. Ovo može kada su u pitanju RES NULLIUS (ničije stvari). beskorisno – koristiti pravo bez koristi 3. Jedan vid je predviđen ZOO i ZOSPO i to je PROTIVCILJNO VRŠENJE PRAVA. npr: sklapanje braka radi dobijanja državljanstva). a to je samo jedna pravna činjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom). gde nemamo prethodnika ili slučaj kada zasnivamo pravo svojine na stvarima u društvenoj 41 . Imamo jos ukupno 8 vidova zloupotrebe prava iz uporednog prava: 1. npr: komšija mi uđe jedan do 5 cm u dvorište svojom gradnjom i ja mu tražim restituciju 7. APSOLUTNO STICANJE svojine – kada zasnivamo pravo svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine.• • • • • • legitimno legalno proporacijalno neophodno susedska prava zloupotreba prava (to je nedopušteno vršenje prava. koje nazivamo OSNOVIMA = NAČINIMA STICANJA SVOJINE (postoji i pojam način sticanja u užem smislu = modus acquirendi. neprimereno – kada imamo dve solucije. ali onda iznenada pokrećem tužbu 4. nepravično 6. ja to znam. NAČINI STICANJA SVOJINE mogu biti apsolutni ili relativni.

FRANCUSKI 2. NAČINI STICANJA PRAVA SVOJINE su redom: 1. tj. npr: održaj) STICANJE SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA (pravnog posla) SA PRETHODNIKOM (prethodnim vlasnikom) Postoje 3 sistema. STICANJA PRAVA SVOJINE NEZAVISNO OD VOLJE PRETHODNIKA 2. upravni organ (konfiskacija. tri različita skupa pravnih činjenica za prenos svojine: 1. na osnovu samog zakona (skup pravnih činjenica kojim se prenosi svojina.je sticanje na osnovu pravnog posla. nasleđivanje 3. ali on nema pravo svojine. Ovde imamo mogućnost: 1. RELATIVNO STICANJE svojine – zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika. pravni posao 2. o kupoprodaji). Traži se svojina prethodnika. o trampi. na osnovu odluke državnog organa: i. javno obećanje nagrade) ili jedan od tvoraca prethodni vlasnik (dvostrani pravni poslovi. eksproprijacija) 4. NEMAČKI 3.svojini. čiji je jedini tvorac prethodni vlasnik (jednostrani pravni poslovi: testament. RIMSKI (naš sistem) FRANCUSKI On je najprostiji. gde imamo prethodnika. 42 . STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU VOLJE PRETHODNIKA . već neko drugo pravo izvedeno iz društvene svojine. tj. sudski organ ii. tj. ugovori: o poklonu. već je objekt nečijeg prava svojine.

dve izjave volje. tj. Ovo je ugovor obvezivanja. to je saglasnost obojce o prenošenju i primanju prava svojine – “prenosim svojinu” i “primam svojinu”. Ovde se vidi CAUSA. kad su u pitanju generično određene stvari 3. tj. D postaje vlasnik samo ako je savestan. ugovornici mogu drugačije da dogovore. tj. To je ugovor raspolaganja. svojina prethodnika. tj. U Francuskoj upis u javne knjige nema konstitutivno dejstvo. dakle. dispozitivna je odredba. Ovo je uređeno dispozitivnom normom. građ. npr: vlasnik A sa licem B. saglasna izjava volja 3. da je prethodnik vlasnik + još tri pravne činjenice (nisu uvek sve tri potrebne za prenos svojine) 2. veka. Po dve na svakoj strani. lica. to zavisi od toga da li je 3 ili četiri činjenice. Uslovi: 1. nema osnova. dva puta po dve izjave volje. prodavac nema svojinu više. bez valjanog osnova je prešla svojina. i 4. NEMAČKI SISTEM – je najsloženiji u pogledu činjenica koje su važne ili ne. onda prethodnik ima PREOBRAŽAJNO PRAVO. predaja (kod pokretne. hoće li pribavilac ostati vlasnik?! E. njegov prenos nema causu. obligacionopravni ugovor = kauzalni ugovor = osnovni ugovor = ugovor obvezivanja – pravni osnov. On je video u kupoprodajnom ugovoru 2 ugovora. ali samo licu D preda stvar. C i D napravi ugovor o kupoprodaji. bez punovažnog ugovora. Zato može stvar da 43 . već je to samo zaštita 3. tj. kojim se izvršava obaveza koju smo prihvatili 4. jer kakva će biti dalja pravna sudbina te stvari. tj. a stvarnopravni ugovor ima causu! Da li je pravno važno za pravni odnos da li su svega 3 ili četiri činjenice? Jeste. tj. su dovoljne za prenos svojine. Drugim sporazumom se obaveza izvršava. kada imamo višestruko otuđenje. Kada ne važi translativno dejstvo ugovora (odredbe o ovome u Franc.. manipulacija kod nepokretne stvari = upis u javni registar) 1. To je pravni značaj ovoga da li su 3 ili 4 činjenice. tj. zakoniku): 1. Ako je došlo do prenosa bez te jedne činjenice. 3. svojina je prešla. Prvi sporazum je obligacionopravni ugovor – da će predati stvar i preneti svojinu. dakle kad ugovornici drugačije odrede 2. Sve ovo potiče od čuvanog pravnika Savinjija iz 19. tj.Translativno je dejstvo ugovora (u trenutku zaključenja ugovora svojina prelazi na pribavioca). stvarnopravni ugovor = apstraktan ugovor = izvršni ugovor = ugovor raspolaganja. Došlo je do neosnovanog obogaćenja.

dok u nemačkom sistemu mogu da tražim. Ponovno sticanje svojine. lica: Kod nas mogu i da tražim od svih 3. a ostaje mi naknada štete od onog drugog. Tražiće i stvar i državinu i da mu se vrati pravo svojine. Što se zemljišnjih knjiga tiče. Posledice po 3. Nemački sistem vodi više računa o PRAVNOM SAOBRAĆAJU. Upravo zato nam poskupljuju život! Krediti su skuplji! 44 . Razlog tome je što stvarnopravni zahtevi ne zastarevaju . one su najbolje i najpedantnije u Nemačkoj i Švajcarskoj. Ako stvar više nije kod pribavioca. onda je taj treći stekao svojinu. jer je poklonio dalje.traži nazad putem ovog instituta neosnovanog obogacenja i da uspostavi pređašnje imovinsko stanje. a kod nas je važniji INTERES VLASNIKA. Kod nas su isto potrebne 3 činjenice za prenos svojine. dok nešto manje u Austriji. jer sam vlasnik. ali samo ako je nesavestan. dok obligacionopravni zahtevi stare – ovo u Nemačkoj. s tim što kod nas tražim stvar kao vlasnik.ovo u Srbiji. a tamo kao neko ko nema svojinu. ali pod otežanim uslovima. lica. ali su kod nas katastrofalne. Mogu da tražim i od njega stvar.

punovažan pravni osnov (tj. ako mu je prodavac ne da. Ova predaja mora da bude akt volje prodavca. Ako kupac. sam uspostavi državinu. na osnovu njega nastaju određena relativna prava. Npr: lice A ima kupoprodajni ugovor i sa licem B i C i D.taj modus je kod pokretnih predaja. Takođe. da ne zna i nije mogao znati da je lice A napravilo više ugovora). a pravi kupac može samo zahtevati povraćaj cene. On ima samo obligaciono dejstvo. MODUS AKVIRENDI . sama predaja mora da bude upravljena na prenos svojine ŠTO SE PRETPOSTAVLJA. prodavčevi poverioci mogu prodatu. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC proizlaze važne pravne posledice: 1. a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraživanja 4. ipak. derivatno sticanje – kod koga je važno da je prethodnik vlasnik) 2. Zato je ugovor samo PRAVNI OSNOV. vlasnik će postati taj drugi kupac (samo ukoliko je savestan – ovo je pretpostavka koju prvi kupac treba da obara). VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC. ZOSPO. ali mora biti savestan (tj. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome. a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige ili prenos tapije. kao i naknadu štete zbog neizvršenja ugovora Takodje. poklon) – ovaj ugovor nije dovoljan. član 35. tj. svojina prethodnika (dakle. postoji ustanova višekratnog otuđenja. te bez obzira na to što prodavac ima ugovornu obavezu da stvar preda i prenese svojinu i što može na to i sudskim putem biti nateran. JER je sam ugovor upravljen na prenos svojine. SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. plodovi koje stvar da pripadaju prodavcu 3. 45 .NAŠ SISTEM – RIMSKI Uslovi: 1. a za prelaz prava potreban je još jedan momenat – NAČIN STICANJA U UŽEM SMISLU (modus akvirendi). kupac nema pravo da sam uzme stvar. tj. on neće postati vlasnik. ima i drugih mogućnosti koje se onda ističu posebno. Lice C je novi vlasnik. sa tim da mu je ovaj pričuva nekoliko dana!!! Iz ove činjenice da SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. rizik slučajne propasti individualno određene stvari snosi prodavac 2. npr: prodavac preda kupcu stvar. ako ju je isplatio. sam po sebi ne prenosi svojinu. protivno volji prodavca. Međutim. ali licu C preda stvar. već samo MANJIVI DRŽALAC. 3. razmena. jer kod nas ugovor nema translativno dejstvo. ugovor upravljen na prenos svojine: kupoprodaja.

ako ne mogu kao gore. tu imamo dve situacije: 1. kada stvarno nije vlasnik. jer je bolje i preciznije govoriti “STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG”. pravni poredak reaguje tako što otvara alternativne metode sticanja! Dve su takve mogućnosti da se pribavi svojina kada ne može na osnovu ugovora. A 100 POSTO JE ČVRSTA SIGURNOST VLASNIKA! Međutim. neovlaščenog vlasnika.predajaVrste predaje su obradjene kod DRŽAVINE!!! ALTERNARTIVE REDOVNOM NAČINU STICANJA SVOJINE. Dakle. već Austrijskog građanskog zakonika. možemo ništa nemati i održaj leči sve! Ovo sticanje od nevlasnika ili ti neovlašećnog ne postoji svuda u svetu. tj. ako je prethodnik i dalje vlasnik. ni ovlašćenje Ova metoda sticanja omogućava sticanje samo kada je to nedostatak – svojina prethodnika ili prethodnikovo ovlašćenje raspolaganja! Dok održaj omogućava sticanje kada SVE NEDOSTAJE. kada ne može redovan način sticanja. tj. postoje sistemi koji prave kompromis ili štite više jedno ili više drugo! 46 . već to zakonodavac određuje na osnovu toga koliko mu je važno da imate posla sa vlasnikom i koliko zaista ne želi da pređe preko te mane. U tom sistemu NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE 100 POSTO JE ŽRTVOVANA SIGURNOST PRAVNOG PROMETA. te ne uvodi ili uvodi ovu ustanovu. Prvo je uže primenjivo – sticanje od nevlasnika! Drugo je šire primenjivo – sticanje održajem! STICANJE OD NEVLASNIKA – se pogrešno zove tako. tj. pa nema ni svojinu. a sve zbog situacije kada imamo sticanje od vlasnika koji je neovlašćen da prenese svojinu! Ovo nije ustanova Rimskog prava. koji nema ovlašćenje raspolaganja 2. onda kako mogu! Dakle.

Dražba = nadmetanje.Naše rešenje je isto kao u predratnom pravu i po njemu za sticanje od neovlašćenog potrebno je: PRAVNE ČINJENICE. od onoga kome je vlasnik poverio da mu vrati stvar (a ne radi otuđenja. a ne dobročin pravni posao.. to se više štiti svojina) + (na sve ovo gore) jedan od 3 dodatna alternativno postavljena uslova: 1. punovažni (ne rušljivi ili nepostojeći. Teretan. zalogoprimac. pribavljanje od lica koje je ovlašćeno (ovlašćeni trgovac) da baš takvu stvar stavlja u promet 3. 2. Način sticanja MODUS AKVIRENDI (predaja=tradicija=prenos državine) 4. Javna prodaja (obična javna prodaja = dobrovoljna) – zakonom nije formulisano šta to znači. ali to je učešće javnog organa vlasti (zato je to oficijelna prodaja). ostavoprimac.. POSEBNI USLOVI (ALTERNATIVNO SU POBROJANI. npr. Prinudna javna prodaja vrši se u organizaciji suda u izvršnom postupku (zaplena stvari i nude se posle na toj prodaji). jer onda je punomoćnik i to je onda sticanje od vlasnika preko punomoćnika). a on izigra poverenje i proda stvar (npr: poslugoprimac. prodaja uz odobrenje vlasti. 3. Ovde je opravdanje u stvari poruka vlasniku da razmišlja kome daje stvar! 47 . tj.) pravni posao uperen na prenos svojine. A POTREBAN SAMO JEDAN) OPŠTI USLOVI su KOD POKRETNE STVARI: 1. pritežaoci ili neposredni držaoci prava). tj. IUSTUS TITULUS – osnov uperen na prenos svojine. Savesnost pribavioca u trenutku predaje (da nismo znali da taj nije vlasnik ili nema ovlašćenje) (što više uslova. pribavljanje na javnoj prodaji (dražbi) 2. Ova prodaja nema veze sa pričom sticanja od neovlašćenog i za nju važe druga pravila! Pribavljanje od poverenika – tj. lice po ugovoru o delu. pribavljanje od onoga kome je vlasnik POVERIO STVAR (POVERENIKU) Ovlašćeni trgovac – je ono pravno ili fizičko lice koje je ovlašćeno da stavlja u promet upravo takvu stvar kakvu smo pribavili. OPŠTI USLOVI (KUMULATIVNO SVI) + ŽIVOTNI SLUČAJEVI.. da popravi stvar...

48 . To je ex lege = sticanje po sili zakona (član 28-30 ZOSPO). CILJ ODRŽAJA može biti i dokazivanje prava svojine (npr: ja jesam vlasnik.. sve su ovo uslovi kada se štiti pravni promet na račun pravne sigurnosti vlasnika (žrtvovan opravdan interes vlasnika)! To je tzv. Uslovi za ponovno sticanje svojine: 1. iako je stekao derivatnim putem. tj. dok se savesnost pretpostavlja i ne mora se dokazivati. CILJ ODRŽAJA je da pretvara faktičko stanje u pravno stanje (je reakcija da se stane na kraj neskladu faktičkog i pravnog stanja. jer vlasnik ima pravo da traži ponovno sticanje svojine. Taj dokaz je težak i nekad nemoguć.. tj. pa se zato posle određenog vremena vlasnik može pozvati na pravila o održaju. stekne svojinu! Ovo je IZUZETNO!!! Opisuje ga čl. postoji prekluzivan rok od 1 godine.Dakle. zak. a od 1980. Ovde se menja svojina sa jednog na drugi subjekt prava. počev od dana kada je izgubljena svojina ODRŽAJ (usucapio) . ipak.je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme. da ponovo postane vlasnik.. iz praktičnih razloga će se pozivati na održaj vlasnici koji su pravo svojine stekli derivatnim putem. originerno sticanje! To sve. na osnovu pravnog posla sa vlasnikom. jer se ne traži. e. a kod vanrednog održaja čak ni to. Nije održaj svuda u svetu isti. stvar za njega mora imati naročiti značaj (što je slobodna sudijska procena) 2. 31. tj. nije definitivan gubitak. da se utvrdi ko i kako se ponaša. u ZOSPO. Alternativa je redovnom sticanju. jer zakonodavac bira kako će ga konstruisati. tj. Održaj kod nas je uređen u tradiciji recipiranog rimskog prava i Austrijskog građ. Dovoljno je da DOKAŽE ZAKONITOST SVOJE DRŽAVINE. da li kao vlasnik ili ne). a ako je i on stekao derivatnim putem. Zašto? Zato što sticanje na osnovu pravnog posla sa vlasnikom podrazumeva i punovažnost osnova i postojanje modusa i postojanje svojine na strani prethodnika. Živim u stanu 20 godina. nemam ugovor. Takođe. nisam upisan u zemljišne knjige. tada održajem dokazujem). a ne mogu to da dokažem. onda i postojanje svojine na strani njegovog (prethodnikovog) prethodnika i tako redom.

potajno uzeo. Rečeno je da je u nekim sistemima vlasnik uvek zaštićen.. 49 . pa onaj kod koga je stvar može da vrati stvar ako želi) ili PREKLUZIVNO (fatalno). faktička prerasta u novu pravnu situaciju! Postoje dve vrste održaja: redovan i vanredan (ovo su tradicionalni. međutim. ZAKONITA (to se dokazuje na sudu. samo SAVESNA DRŽAVINA + 2. TE SE NE MORA DOKAZIVATI. Ovo je NAČIN. tj..Potrebna je SUDSKA DEKLARATIVNA ODLUKA. KRAĆE VREME (pokretna 3 godine. predviđa da zastari reivindikacioni zahtev. SAVESNOST SE PRETPOSTAVLJA. jer sam dokazao održaj. želi da ostavi nesklad između faktičkog i pravnog stanja. SISTEMOM NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE. nepokretna stvar 20 godina) SAVESNOST Da li se savesnost traži tokom celog roka? DA. KVALITETE DRŽAVINE: SAVESNA (to se pretpostavlja). tj. PRAVA (To se dokazuje na sudu. jer nisu utemeljeni u logici). Osnovna ideja je što više uslova za održaj. nepokretna stvar 10 godina) VANREDNI ODRŽAJ (usukapio ekstraordinario) zahteva: 1. tj. a sa tom odlukom se onda mogu upisati u zemlj. kod nas postoji: 1) ODRŽAJ i 2) STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG! Ovo. knjige. a to je da predviđa da reivindikacija zastari. Drugo rešenje je ODRŽAJ. SVOJINSKU DRŽAVINU (to od vrsta državine) + 2. to je kraće vreme potrebno i obrnuto! Manje uslova – duže vremena! Ovde imamo: SVOJSTVA DRŽAVINE + ROK = ODRŽAJ (STICANJE SVOJINE)! REDOVAN ODRŽAJ (usucapio ordinario) zahteva: 1. a ne racionalni nazivi. ZASTARELOST (i dalje postoji.) + 3. pa samo donekle menja situaciju. samo sud može da kaže da je to to – da sam ja vlasnik. tj. tj. ima valjan pravni osnov. ROK (pokretna 10 godina. onaj koji je podesan za sticanje tog prava). prvo rešenje – neograničena reivindikacija. tj. Punovažan. jer se njime nesklad okončava. nema prevare. tj. prisilio.

Rok može biti kraći ili duži. Vreme potrebno za održaj počinje teći onoga dana kada je držalac stupio u državinu stvari. Vodinelic nudi rešenje TROSTEPENOG ODRŽAJA i to smo dobili kao dodatak od prof. nedelje i praznici se ne oduzimaju. Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja. da steknemo. mi tu verujemo da jeste vlasnik. Rok može biti određen u danima. mesecima i godinama. nedeljama. Ako kraj roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi. Što se tiče rokova. rokovi se menjaju: prekidom. Npr: zabluda kod indentiteta stvari (u bioskopu je mrak i uzmem tuđu stvar slučajno). jer stičemo od lica koje nije vlasnik stvari. Čavoški. Dakle. tj. priračunavanjem i zastojem! 50 . da nisam znao ili mogao znati da lice nije vlasnik. Npr: moja savesnost kod redovnog održaja se tiče toga šta sam mogao ili morao da znam o tom licu od koga stičem.Razlika savesnosti kod redovnog i vanrednog održaja? Razlika potiče od same funkcije ova dva održaja. tj. Rok teče neprekidno. tj. Savesnost kod vanrednog održaja – ona se odnosi na bilo koju činjenicu koja nas je onemogućila da postanemo vlasnik. da znam da nije vlasnik. KOD ODRŽAJA DOKAZUJEM POČETAK I KRAJ DRŽAVINE! RAČUNANJE VREMENA se vrši po pravilima ZOO i SHODNO se primenjuje na ZOSPO. To leči savesnost. iako su kogentnim normama uređeni. kao kod sticanja od nevlasnika. ***Prof. kao poslednji dan roka se računa sledeći radni dan. Savesnost kod redovnog održaja – se odnosi na to da prethodnik nije vlasnik.

5 godinu. 50 procenata potrebnog vremena. Prema zastoju vreme potrebno za održaj ne teče u dole navedenim situacijama. Dakle.5 godina! Dakle. između bračnih drugova 2. kod koga se našla stvar lica A. onda ide PROTEKLO VREME + NOVO VREME. kada uzukapijenti nisu jednaki. Imamo sada lice B. a ko u ulozi vlasnika: 1.PRIRAČUNAVANJE: 1. sledbenik i prethodnik su jednaki uzukapijetni – iste vrste. tj. licu B treba 10 godina za tu pokretnu stvar. a kako je lice A držalo već 50 posto vremena. između roditelja i dece 51 . koje je potrebno za vanredni održaj. 2. polovinu – 5 godina! Ukupno su lice A i lice B držali stvar 6. npr: za pokretnu stvar sledi: Imamo lice A. ZASTOJ: • • Slabije smeta za rok. koje stiče na osnovu redovnog održaja. te lice B drži stvar u vanrednom održaju. u roku od 3 godine i držalo je stvar 1. kada su uzukapijenti iste vrste. onda. tj. tj. ostaje da lice B treba da drži drugih 50 procenata vremena. ali 50 posto onog vremena. a to je 10 godina. bez obzira ko se našao u ulozi uzukapijenta. najbolje je izraziti proteklo i preostalo vreme u procentima i voditi računa o vrsti održaja! Okolnosti koje utiču da rok ne može da teče: ZASTOJ i PREKID.

njegov tok se zaustavlja i vreme ne teče sve dok uzrok zastoja postoji. za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi 4. održaj ne može nastupiti. ali održaj ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO PRE NEGO ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ UOPŠTE POČEO TEĆI. vreme potrebno za održaj ne teče za sve vreme za koje vlasniku nije bilo moguće. Imamo dve podvrste: 1. odlaže se početak roka. održaj ne teče protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO NAKON ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ POČEO TEĆI. rok će početi da teče tek kada vlasniku prestane vojna dužnost) 2.) • Uticaj uzroka zastoja može biti dvojak: 1.3. a kada taj uzrok nestane. rok za održaj teče bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne. a zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava (kada sudovi ne radi zbog elementarne nepogode – zemljotres. rok neće teći za sve vreme dok se on nalazi na vojnoj dužnosti. između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici. koji počinje teći kada taj uzrok prestane (npr: ako je uzukapiona državina nastala dok se vlasnik nalazio na VOJNOJ DUŽNOSTI. to je faktičko pitanje o kojem odlučuje sud. sve dok traje taj radni odnos 7. održaj ne teče protiv vlasnika koji se nalazi na VOJNOJ DUŽNOSTI ZA VREME MOBILIZACIJE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATA 6. a po prestanku te dužnosti biće potrebna još godina dana da uzukapijent postane vlasnik /pokretne stvari/ na osnovu redovnog održaja) • Protiv vlasnika koji je maloletan ili drugo poslovno nesposobno lice. između štićenika i organa starateljstva. Uostalom. vreme potrebno za održaj teče. dok ta zajednica postoji 5. slabiji zastoj = zastoj sa slabim dejstvom (primer za vojsku) 52 • • . Protiv vlasnika koji se nalazi na ODSLUŽENJU VOJNOG ROKA ILI NA VOJNOJ VEŽBI. kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili član njegove porodice. ali ako ovakav vlasnik nema zakonskog zastupnika. rok nastavlja da teče i ranije proteklo vreme se računa (npr: ako je isteklo dve godine uzukapione državine i to pre odlaska vlasnika na VOJNU DUŽNOST ZA VREME RATA. pre nego što proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno poslovno sposoban ili od kada je dobio zastupnika.

3. Naravno. 53 . prekid je fatalan po proteklo vreme. celo prethodno vreme.“). jači zastoj = zastoj sa jakim dejstvom (vreme se prekida. u slučaju da se ovo priznanje izvrši nevlasniku. menja se šta treba) primenjuju odredbe roka o zastarelosti (regulisano u ZOO). pa je ovo. sve propada. Fizička i pravna (pravna – kada zakon isključi mogućnost da se na toj stvari ima svojina). Da se ne bi dogodila da rok za održaj prodje zbog dugog suđenja. Međutim. jer gubi sve. Državina – ako lice (uzukapijent) izgubi državinu. pa se nastavlja) PREKID: • Jače smeta za rok. Kada vlasnik tuži držaoca i traži državinu. Čim sam postao nesavestan (kada sam saznao ili mogao saznati da nisam vlasnik) dolazi do prekida roka. Savesnost državine – dovodi do prekida. 5. sledi da nema PREKIDA. za vlasnika. Kada treće lice postane vlasnik (npr: po pravilima o sticanju od neovlašćenog). Propast same stvari. u stvari. Ovde nemamo nesklad između faktičkog i pravnog stanja! To je elementarno. Svi razlozi za prekid upućuju na ono što je elementarno kod održaja. a bez svojinske državine nema održaja. onda to nije ovaj slučaj. upućivanje u mrak.2. vrši pravo svojine (postavlja zahtev da mu se vrati stvar). Ovo pod uslovom da sa tužbom uspe (dužina tog procesa zavisi od ažurnosti sudije). Kada uzukapijent vlasniku prizna svojinu („Jeste. držim tvoju stvar. dakle samo sa pravosnažnom odlukom. jer nema svojinsku državinu. Razlozi za prekid – ZOSPO nema u pogledu prekida i zastoja svoje odredbe. priroda zastarelosti (slabe prava) je drugačija od održaja (gube se prava). Ako je državina vraćena u roku za samopomoć ili državinsku zaštitu (za oba su rokovi 30 dana i godinu dana). tj. 2. ako uspe. 4. sve vreme propada. Ovde sami pronalazimo razloge za prekid. To je ideja – nedostaje nešto što je neophodno za sam fenomen održaja. već se SHODNO (tj. Tako sledi: 1. jer nema održaja bez savesnosti. dejstvo mu je jače od zastoja za uzukapijenta. 6. održaj se prekida od časa podnošenja tužbe.

Međutim. bila stvar kod vlasnika ili kod nekog drugog. tj. a uzukapijent postaje vlasnik. sva raspolaganja činjenja od strane uzukapionog držaoca se konsoliduju (sređuju. jer nema potreba za MODUSOM kod održaja. a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine. knjige (uknjiženje). neću postati na 5Kvkm ako sam se na njima ponašao kao suvlasnik.EFEKTI ODRŽAJA . plodovi i sve koristi koje je stvar dala u međuvremenu pripadaju novom vlasniku 2. 54 . Posledice: 1. vlasnik gubi svojinu. tj. jer vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka prava. tj. prava trećih bi trebalo da ostanu. Ovo ne znači da pravo svojine zastareva. hipoteka konstituisana pre isteka roka održaja preča je od hipoteke konstituisane posle isteka roka za održaj 3. koja su eventualno postojala na stvari. jer ako ako sam se na 1Kvkm ponašao kao vlasnik. već ću na njima steći susvojinu. Istekom poslednjeg dana roka se stiče svojina. bez obzira na savesnost uzukapijenta u pogledu tih prava • Ovo je VANKNJIŽNO STICANJE PRAVA SVOJINE. jer to je jedno od ovlašćenja svojine kao subjektivnog prava (plus dispozicija subjekata). morao znati.po sili zakona dolazi do promene. tada sledi prestanak svojine ranijeg vlasnika. kod nepokretnosti je to upis u zemlj. Taj upis bi imao samo deklarativno dejstvo. Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini! Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti. ostaju ako je uzukapioni držalac za njih znao. uopšte. važi da prava trećih. jačaju) i važe. a raspolaganja činjena od strane bivšeg vlasnika gube važnost PRAVA TREĆIH: • ako je uzukapioni držalac do stvari došao teretnim poslom. jer istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik. u protivnom prestaju (s tim što i u pogledu njih treba da istekne vreme održaja) ako je uzukapioni držalac do stvari došao bez naknade. već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta! ODRŽAJ IMA RETROAKTIVNO DEJSTVO. ukoliko imamo dugogodišnje nevršenje prava svojine i stvar se nalazi kod drugoga + ispunjeni su određeni uslovi UZUKAPIONE DRŽAVINE.

upis u zemljišne knjige je neophodan da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima (singularna sukcesija je stupanje pravnog sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava i obaveza pravnog prethodnika. trampa. To nije moglo proći. a ako ne može. moralna obaveza. OBEŠTEĆENJE ili VRAĆANJE U NATURI. Uspostavljeni su svojinski maksimumi. Takođe. u svojim članovima koji govore o tome da onaj ko se ne prijavi u određenom roku gubi pravo na povraćaj svoje imovine. GRADSKO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE je do novog Ustava od 2006. To je pravno savladavanje autoritativne prošlosti. Razlozi oduzimanja – socijalizam je težio što većoj jednakosti ljudi. onda OBEŠTEĆENJE. godine bilo u državnom vlasništvu. nisu hteli da je vrate.Međutim. građevinskog zemljišta. pa su najpre evidentirali imovinu. Poljaci su pokušali nešto slično. bilo je i EKSPROPRIJACIJA. Denacionalizacija nikad nije 100-postotna. 55 . cesija. sledi da po tome ne može biti štete za onoga koji je. Kad nas će biti primarno VRAĆANJE. Bilo je i mogućnosti KONFISKACIJE. a ne smatra se da ju je uzukapijent poklonio – jedna vrsta OBLIGATIO NATURALIS. Naravno. stare se nepravde ne smeju uklanjati stvaranjem novih. Kod Mađara je bilo OBEŠTEĆENJE i to po veoma niskim kriterijumima. tj. pribavio sebi pravo. tako da zakon koji je donet u svrhu evidentiranja oduzete imovine. pa i imovinskoj jednakosti. za života – poklon. u slučaju ogrešenja o Krivični zakon. stambenih zgrada. jeste besmislen. REČ – DVE O DENACIONALIZACIJI Denacionalizacija je ponovno sticanje svojine (sticanje od strane nas ili naših sledbenika). Bilo je više nacionalizacija: privrednih grana. ili za slučaj smrti – legat) onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja. Postoji više načina. oslanjajući na javne knjige. pre nego što je to ODRŽAJEM STEČENO PRAVO bilo uknjiženo. Uzukapijent se po isteku roka za održaj može odreći održaja i tada stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika. Uzukapijentovi poverioci i druga pravno zainteresovana lica mogu pobijati ovo odricanje. jer ne može se unapred prekludirati nešto što ni ne znamo u kojoj meri će biti i kom obliku. s obzirom da su izazvali osnovano i opravdano očekivanje kod građana i nije moglo doći do odustanka – denacionalizacija je izvršena. s tim što su naknade bile simbolične. Evropski sud je konstatovao takvu obavezu države prema građanima. a pošto su videli da je to ogromna količina. Niko se nije bunio.

POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE – tj. Postoje kriterijumi koji određuju da li je jedan ili drugi vlasnik svega: a. 3. a znak (-) nesavesnost: VLASNIK ZEMLJIŠTA (+) preobražajno pravo. Ovo je kod nas . jer je zemlja uživala veći značaj ekonomski i politički) 2. bilo i na zgradi i zemljištu. Ovde se postavlja pitanje.oba objekta moraju da pripadaju jednom licu (svejedno je kome – da li vlasniku zemljišta ili vlasniku zgrade). SUPERFICIES CEDIT SOLO (po starom shvatanju sve pripada vlasniku zemljišta. 4. SUSVOJINA – bilo samo na zgradi. u slučaju da nema ugovornog odnosa između dva vlasnika. VREDNOST ZGRADE I ZEMLJIŠTA (šta je vrednije) c. POTREBE ZA OBJEKTOM (ko ima veće potrebe za izgrađenim objektom. sve što se izgradi ima da se skloni. kako dalje? Ovo zavisi od zakonodavca. SAVESNOST b. opciju: VLASNIK ZGRADE (-) = vlasnik zemljišta ima 1. Imamo nekoliko načina: 1. vlasnik zemljišta ili vlasnik zgrade) SAVESNOST (postoji nekoliko opcija). tj. da traži rušenje zgrade 56 .GRAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU – PRIRAŠTAJ Tada se zgrada spaja sa zemljištem. ovde znak (+) znači savesnost.

(-) (+) = vlasnik zgrade stiče sve. dok vlasnik zgrade vređa tuđu svojinu. ETAŽNA SVOJINA (19. kojoj celini? Imamo više odgovora: 1. niti drugi. (+) (+) = ni prvi. sledi treći kriterijum – kriterijum POREBE ZA OBJEKTOM. ne može da ruši 2.. jedno od njih je upravo to – da ne mora da radi ništa). da stekne zgradu i isplati graditelja ZAJEDNICE SVOJINE U našem pravu postoji zatvoren broj zajednica svojine – 3 vrste određenih kogentnim pravilima: 1. Međutim.2. Ovde imamo analogiju sa prvom opcijom i može: 1. ZAJEDNIČKA SVOJINA (ZOSPO) 2. (-) (-) = ovde vlasnik zemljišta ima pravo da ne radi ništa (dispozicija subjekata) i ne znači da ako ne radi ništa – da time izjavljuje volju. a redovno je to graditelj. ne znaju da se gradi i oba su savesna. njemu se dosuđuje. uz naknadu vlasniku zemljišta 3. da je deo stvari 57 . prepuštanje zemlje graditelju. savesnost nije osnov sticanja i zbog toga mora doći do obeštećenja vlasnika zemljišta. jer postupa u skladu sa ovlašćenjima svojine (a.. . tj. Ovde slede kriterijumi vrednosti. kome je potrebniji. Deo čega? Određen prema čemu. tj. što je gore. SUSVOJINA (13. ono što vredi više privlači ono drugo! Naravno. UDEO je deo određen prema celini. ČLAN) ZAJEDNIČKA SVOJINA – je pravo svojine više lica na jednoj stvari PO ODREDIVIM UDELIMA! Udeo je važna reč! Udeo se u zakonu naziva IDEALNI DEO = KVOTA = ALIKVOTNI DEO. Ako su jednake vrednosti ili približne. ČLAN I DALJE) 3. naknada onome drugom se podrazumeva. prepusti zemlju u svojinu gradiocu i traži mu naknadu za vrednost zemljišta 3.

odrediti njegovu veličinu = meru). a ne MATERIJALNI = REALNI delovi. da je deo vrednosti stvari zajedničara i suvlasnika 4. moje je dete). UDEO postoji i kod ZAJEDNIČKE SVOJINE. reč je o tome da se radi o zamišljenim delovima. Pošto je zajednica u pitanju postoji i više prava pripadanja. pa tako ja nemam 4 noge.). a ne realnim delovima. Po završetku svojinske zajednice (npr: posle prodaje). jer su ovlašćenja sadržinski različita! Jedno od ovlašćenja svojinskih je OVLAŠĆENJE PRIPADANJA (stvar pripada u potpunosti vlasniku). kada nas dvojca imamo jedan sto.2. Tačno se određuje ko i kada i koliko može da drži (npr: od 7 dana ja 3 dana. Npr: kod PRAVA KORIŠĆENJA (prisvojiti plodove) – to je onda deo od plodova koji stvar daje. a ne cela stvar. ali u svakoj čestici. udeo u samoj stvari. pravo svojine. npr. da je deo prava svojine. ostalim ovlašćenjima koje čine to pravo. već svako sa svojim pravom prisvajanja ima određeni deo – kvotu. Kod OVLAŠĆENJA (prava) PRIPADANJA UDEO je zamišljeni deo samo stvari. Svaki zajedničar ima samo odrediv udeo (da se može odrediti. tj. a on dasku stola! To su zato IDEALNI = ZAMIŠLJENI.. a nad kojim postoji svojina. Udeli su odredivi. SUSVOJINE i ETAŽNE SVOJINE. ali niko sam. 58 . niko u celosti. već se tiče OVLAŠĆENJA KOJA ČINE PRAVO SVOJINE. To su delovima u mislima određeni. jer se tu svojina deli 3. onda udeo znači udeo u pravu. stolice – ja imam određeni deo – IDEALAN DEO!). Mogu isto da kažu “NAŠE JE”! Npr. Kada je reč o državini – to je udeo u pravu da se bude držalac. tj. Pravo pripadanja kod zajedničke svojine znači da je udeo u objektu svojine. Kada je reč o ostalim ovlašćenjima. da je vršenje prava svojine između zajedničara i suvlasnika Profesor V. ali ne uvek u svemu. Pravo pripadanja znači pripadanje nekog objekta određenom subjektu (moje autorsko pravo. Vodinelić misli da je UDEO sve to. ali nisu određeni. To je predstava u mislima da mi pripada nešto. pa svako od njih kaže da mu pripada DEO stvari. tj. Kod zajedničke svojine postoje udeli koje možemo odrediti. Sa stv. udeo je mera u vrednosti koja se dobija posle teretnog raspolaganja. a kod ostalih prava udeo je – mera u vršenju određenog ovlašćenja. pripadanja udeo je – zamišljeni deo stvari (zamišljeni deo. Ne može niko sve polodove prisvojiti..

drvo na samoj međi). Nastaje na osnovu zakona (ne podzakonskog akta. neki slučajevi susedskog prava (neki zid. tj. a to su one koje su u interesu svih i to po razumnom toku stvari: • • • • da se spreči propadanja zaštita stvari hitno potrebne radnje samopomoć i tužba Prestanak: 1) voljno ili 2) po sili zakona – čim propadnbe stvar. raspolagati se udelom može. Tu imamo numerus clausus – samo oni slučajevi koje zakon odredi: bračna zajednica. Izuzetak od konsenzusa. Čim se odredi udeo. tj. a ono što je važno jeste PRINCIP KONSENZUSA. kada ne trebada pitamo drugog – to su radnje na koje je ovlašćen svaki zajedničar ponaosob. Svaka zajednička svojina se javlja kao pratnja nekog prava – bračnih prava. Svaki zajedničar ima sva svojinska ovlašćenja. Zajednička svojina je onaj slučaj kada više lica imaju jedno pravo svojine na jednoj stvari i sve je to zakonom određeno.). Dok smo. a inače oni mogu dogovoriti kako god žele. vanbračna zajednica. Svi imamo sva prava. 59 . Svi glasovi vrede isto.. to je onda SUSVOJINA. etažni vlasnici u jednom slučaju. ali efekat nastaje tek kad prestane zajednička svojina. npr. Za neke zajedničare u slučaju spora važi presumpcija o veličini udela.. čim prestane postojanje zajednice (razvod braka). Uvek postoji mogućnost da se odredi udeo. a stvar njima! Raspolaganje udelom je moguće kod zajedničke svojine. Dakle. Dakle. Sporazumom zajedničara se opredeljuje vršenje svojinskih ovlašćenja. sve što stičemo stičemo kao zajedničku svojinu. nastaju ex lege kada se steknu sve činjenice. Udeo pripada jednome. već samo odredivi. sanaslednike. porodična zajednica = domaćinstvo. ali efekat nastupa tek kada udeo postane određen. Svako od suvlasnika ima jednako pravo učešća.. to je zajednička svojina. Šta znači da se udeo može svakog trenutka odrediti? Uvek u nekom pravnom aktu imamo meru na osnovu koje određujemo udeo. nezavisno od veličine udela. ne upravnog akta.. u braku. o svemu se zajedničari dogovaraju. Tako su udeli bračnih drugova jednaki u slučaju spora. tj.Dokle god udeli nisu određeni. tj. zakonodavac im šalje poruku da se dogovaraju o načinu vršenja ovlašćenja. kada prestane zajednička svojina.

niti neka lična svojstva. ali i iz nje. Nisu nam potrebna neka druga prava. udeo je ODREĐEN! Onoga trenutka kada udeo postane određen. Ovde može svako sa svakim. 60 . imamo susvojinu. ali sa drugim pridevom. Udeo je glavna reč.SUSVOJINA – za nju važi da uvek možemo u nju.

pravo preče kupovine.). tj. Suvlasnik ne može da vrši ona raspolaganja. dam nekom plodouživanje na mom udelu) i translativan prenos (poklonim nekom udeo. a ovde imamo 2 različita režima suvlasnika prema stvari: Administratio (upravljanje sa stvari) – vršenje svojinskih ovlašćenja u pogledu same stvari. npr: to su pravni poslovi koji su dalekosežniji – dugogodišnji zakup). ali uvek može nastati ugovorno pravo preče kupovine. razlika je u tome na šta se odnosi i koje radnje podležu redovnom. ostali suvlasnici imaju zakonsko pravo preče kupovine. prema veličini udela. tek ako nema te saglasnosti idu određena pravila vezana za to: • tako kod deljive stvari – sud mora da je deli 61 . Suvlasnik je slobodan (nije mu potrebna saglasnost ostalih) da raspolaže svojim udelom. već svako može da ih radi: tu vlada neoboriva presumcija da su u interesu svih ostalih. Svi učesnici imaju pravo na donošenje odluka. tj. Samo u pogledu nepokretnosti. Veličina se računa prwma udelu. može vršiti i konstitutivan prenos (dam nekome zalogu na mom udelu. Odnos suvlasnika prema samoj stvari – kod zajedničke svojine svi moraju da se dogovore o svome. I ovde postoje poslovi koje ne podležu ni konsenzusu. Vanredno upravljanje se odvija po principu KONSENZUSA. deoba suvlasničke zajednice? Saglasnošću volja prestaje zajednica. prvo se svaki pravni posao kvalifikuje. Nekad susvojina nastaje po sili zakona! Postoji pravo svakoga na deobu zajednice – preobražajno pravo. a redovno se odvija po principu većinskog opredeljenje = demokratski. Naravno. a koje vanrednom upravljanju.. Suvlasnik je vlasnik svog udela. Dakle. kako se donose odluke kako će se vršiti ovlašćenja u pogledu samo stvari – vršenje prav aučešća (pravo da se sudeluje u odlukama). Kako se raskida susvojina. taj odmah postaje suvlasnik umesto mene).. npr: kratkoročni zakup) i EXTRAORDINARIA (vanredno upravljanje. koja bi naškodila ostalim suvlasnicima. Dakle. da bi se videlo koji režim treba primeniti.Suvlasnici su dva ili više lica koja imaju svojinu na jednoj stvari i čiji su udeli određeni. Naravno. sa izuzetkom onih neodložnih radnji. tj. ni većini. može biti izuzetaka. ograničenja u slobodnom raspolaganju (npr: neka preča prava – to su prava kod kojih njihov imalac može da stekne pre drugih. Imamo ORDINARIA (redovno upravljanje.

kod nedeljive stvari – ide prodaja i raspodela novca ili prepuštanje svojine + isplata udela ostalima deoba može bilo kada osim u nevreme = onda kada bi poslovi ostalih trpeli

ETAŽNA SVOJINA – to je kada su razni delovi jedne iste zgrade u svojini različitih vlasnika. Tek u 20. veku dolazi do afirmacije etažne svojine, kada su ljudi bili na nju usmereni, tj. sticajem prilika morali da je definišu. Ovde imamo 4 moguća objekta prava: • • • • zgrada kao takva posebni delovi zgrade zajednički delovi zgrade zemljište

Etažna svojina je svojina na posebnom delu zgrade + (praćena) zajednica svojine na zajedničkim delovima zgrade + zajednica svojine na zemljištu. Posebni deo zgrade – fizički deo zgrade. Ovo određuje zakonodavac kogentnim normama. To je zakonom definisana celina i na njemu se može imati samo jedno pravo svojine. Imamo u ZOSPO četiri takva dela: • • • • stan poslovna prostorija garaža garažno mesto

*etaža = sprat, na franc. Zajednički delovi zgrade – isto su zakonom definisani kogentnim normama. To je svaki onaj deo zgrade koji služi za najmanje 2 posebna dela (npr: od 50 stanova za najmanje dva). Npr: zid između dva stana je zajednički deo zgrade, noseći zid za sve, krov... Ovo je važno zbog primene različitih normi, tj. jedan je režim za zajedničke delove zgrade (koji su u zajedničkoj svojini i to je akcesorno pravo, jer je u pratnji prava nad posebnim delom, nedeljivo je od toga), a drugi za posebni deo zgrade (objekat etažne svojine). Zemljište – je ili u privatnoj svojini, pa sledi susvojina ili je u državnoj svojini, pa sledi pravo korišćenja.
62

Isto je akcesorno pravo pravu nad posebnim delom, jer prati to glavno pravo, ne može da se deli dokle god zgrada postoji. Istorijski razvoj ustanove etažne svojine – postoji nekoliko stvari koje su uticale na to: • nužda da u okviru jedne građevine razni delovi budu od različitih lica. Ovo je krenulo iz Srednjeg veka, kada se u ograđenim gradovima moralo graditi u visinu zbog manjka prostora, a pošto niko nije imao toliko sredstava da gradi tako nešto, ljudi su se udruživali i na taj način su nastajale zgrade u susvojini, pa su posle tek određivali koje delove će ko da koristi. Prvi i drugi Sv. rat su doveli do afirmacije ovoga, tj. do probijanja pravila superficies solo cedit. Do tih ratova je sve moglo da se deli vertikalno, tj. sve što je iznad mog zemljišta bilo je moje, dakle nije mogla da postoji horizontalna podela. Opet, nužda ovih ratova je probila ovaj princip, jer je izgradnja zahtevna bila + socijalno zakonodavstvo, koje je limitiralo visinu zakupnine, jer cene bi rasle zbog male ponude posle rata, a velike potražnje, pa su bogati bili demotivisani da grade velike zgrade. Tu zakon štiti elementarno pravo na stanovanje, ali vlasnici gube interes nad zgradama, pa ih nisu ni gradili, ni hteli da izdaju. Zato sledi udruživanje onih koji su sebi počeli da prave zgrade, a neki vlasnici ih prodaju, pa sve to dovodi do priznanja etažne svojine.

63

PRESTANAKA PRAVA SVOJINE U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog života, imamo APSOLUTNE (stvar postane res nullius, propadne, propadne, izgubi svoju individualnost – pokretna stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretnosti) i RELATIVNE (pravo prestaje za dotadašnjeg imaoca njeogovom voljom: prodaja, poklon, trampa ili bez njegove volje: održaj, sticanje od neovlašćenog) načine prestanka svojine. Pravo svojine može prestati DERELIKCIJOM, a stvar postaje DERELINKVIRANA. Ako je nepokretnost u pitanju – prelazi u društvenu svojinu, a ako je pokretna u pitanju – prelazi u res nulius. Vlasnik se odriče prava svojine na nepokretnosti jedino ako na njoj nema tereta (hipoteke, plodouživanja), osim stvarnih služebnosti. Izjava o odricanju se daje opštinskom organu uprave. Derelikcija je jednostrani pravni posao i treba je razlikovati od poklona, jer za poklon je potrebna saglasnost poklonoprimca. Pravo svojine se ne može izgubiti zastarelošću, tj. nevršenjem, već samo kada se steknu posebni uslovi za STICANJE SVOJINE OD NEOVLAŠĆENOG ili ODRŽAJ.

64

jer imamo još i: 1. To su: REIVINDIKACIONI i NEGATORNI zahtev. ali podrazumeva različite pravne režime. Odnosno. tužbu neosnovanog obogaćenja (tek kada dođe do neosnovanog obogaćenja) PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI – jesu stvarnopravni zahtevi. osnov im je jače pravo da se bude držalac. MEĐUTIM. tužbu za utvrđivanje prava 2. Pandami REIVINDIKACIJI i NEGATORIJI su PUBLICIJANSKI ZAHTEV i NEGATORNI PUBLICIJANSKI ZAHTEV. onaj koji ima jači osnov koristi ova dva pandama zahtevima. 65 . jer im je osnov nešto drugo. tj. tj. uznemiravanja. jer je sadržinski vrlo sličan. OSNOVANOST ZAHTEVA je važna. U slučaju da sud ne nađe osnov – odbaciće moj zahtev. Osnov je ono odakle potiču u stvari zahtevi. ograničavanja vlasnika Ovo su PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI I ovi zahtevi za zaštitu svojine odgovaraju po sadržini onim zahtevima kojima se štiti državina. neosnovanog držanja vlasnikove stvari. Sadržina je jednaka sadržini državinskih zahteva: • da se vlasniku preda stvar da neko nešto ne čini što predstavlja smetanja ili da izvrši neku novu radnju da prestane uznemiravanje • • Ovo su petitorni zahtevi u petitornoj parnici. tj. državinu stvari. To je direktna zaštita. tužbu za naknadu štete (ona postoji tek kada dođe do štete) 3. da li se traži kao držalac nešto ili kao vlasnik. Oni se ne temelje na svojini i nisu pravi svojinski zahtevi. Tako. Dakle. tj. Tako kod državinskih zahteva osnov poticanja je iz toga što smo držaoci. jer se reaguje zbog same povrede svojine i ta povreda rađa ova dva zahteva. od oduzimanja 2. ali to nisu jedini zahtevi koji postoje kod svojine. Odnose se na svojinsku državinu. tj.ZAŠTITA SVOJINE Ona se vrši od: 1. a kod svojinskih zahteva zato što smo vlasnici. jače pravo na državinu. sam OSNOV zahteva je drugačiji.

Sud me štiti ako sam vlasnik. Aktivna legitimacija tužioca kao vlasnika je svojstvo tužioca da bi mogao da tuži. Zakon kaže „povraćaj“. što je loš termin. TUŽENI i TUŽILAC „radi predaje stvari“ da je tužilac vlasnik + dokaz da se stvar nalazi neovlašćeno kod tuženoga + dokaz na osnovu izloženog zahtevamo od suda da presudi: o da tuženi u roku preda stvar pod pretnjom prinudnog izvršenja o ovo je opciono – da se isplati naknada PREDMET SPORA – to se tiče toga u čemu je spor. je jako važno kada je reč o slučaju krađe ili nestanka sume novca. a ne da li je stvar kod mene ili ne.REIVINDIKACIONA TUŽBA – njome se može zahtevati ISKLJUČIVO INDIVIDUALNO ODREĐENA stvar (zato. Ovo sudu treba da bude jasno. zakona. zato bolje reč „predaja“. To može da bude samo onaj kod koga je stvar neovlašćeno. da li je novac bio individualizovan – u omotu. jer je sam povraćaj najčešći slučaj. TUŽBA: • • • • • prvo ide SUD. sudske odluke. Proističe iz svojine. Stvar nije kod vlasnika. protivpravno. a ona i ne mora da bude kod mene. jer ovo je tužba za koju je svejedno imao vlasnik stvar kod sebe ili ne. Ovo znači da je stvar kod mene. npr. Pasivno legitimisan je isključivo sadašnji držalac (pa dokazujemo samo to da je sada držalac). Njome se traži da tuženi PREDA stvar tužiocu. Bitno je samo da sam ja vlasnik. koverti ili nije. Zahtev je da sud naredi da tuženi preda stvar. jer time vlasnik sprečava i zastarelost i mogućnost da se iz te sume naplate drugi poverioci). ova tužba zastareva). Pasivna legitimacija je svojstvo onoga koji treba da preda stvar. u suprotnom. ostaje nam TUŽBA ZA NAKNADU ŠTETE (međutim. Ovlašćenje jedino može da proistekne od vlasnika. ali ne uvek. upravnog akta. tj. Predmet može biti samo: • da li je stvar kod tuženoga 66 .

ali teret dokazivanja je na njemu.. a tužilac pre 67 .) mogli postati vlasnici. ako ne prizna. Tu postoje brojne PRESUMCIJE: • Ako sam upisan u zemljišne knjige. Svako bira da kaže onaj vid koji mu je najlakši za dokazivanje. nasleđivanje. Ona je oboriva od strane tuženoga. koji može da dokazuje da je svojina ovoga prvoga prestala da postoji. jer postoji DIABOLICA PROBATIO. Tuženi se brani prigovorima koji se odnosi i na činjenice i na prava: • PEREMPTORNI (potpuno se zahtev onemogućuje) prigovor POSTERIOS DOMINIUM – da je tuženi posle tužioca postao vlasnik.. • Tužilac dokazuje i da je baš ta stvar kod tuženoga lica i to bez ovlašćenja. constitutum posesorium. nije važno kako sam ja zapravo postao vlasnik. Dakle. legitimacije. Ovo je isto osporavanja akt. Svojinu nad određenom stvari ne dokazujemo ako tuženi prizna.• da li je tužilac vlasnik Vlasnik dokazuje da je vlasnik određene stvari (tužilac dokazuje da je postao vlasnik. kupim nešto od „Eltim“ pa da dokažem od koga je on. Tada tužilac gubi spor. održajem. jer mora da bude vlasnik.. Npr: da sam ja pre 7 godina ispunio uslove za sticanje od nevlasnika. Ovime se tužilac aktivno legitimiše. tuženi ovo može da obara.. npr. Tada važi presumcija i da je vlasnik u času spora. zbog autoriteta države. jer tu dokazujemo samo početak i kraj državine. da dokažem da imam uslove po bilo kom od osnova za sticanje svojine. nego je važno da se nađe bilo koji dopušteni vid. onda ću dokazivati. međutim. Dakle. Na tužiocu je da dokaže da je bilo kada stekao svojinu. Tako nam ODRŽAJ olakšava. održaj. onda moramo da dokazujemo da smo BILO KADA. tj. Zamislimo samo da za neku pokretnu stvar moram da dokažem derivatno sticanje. jer ako sam stekao kupoprodajom. a to ne mogu da dokažem ili je suviše teško. ako se bez državine.. Npr. pa tako u nedogled. svi vidovi sticanja svojine. onda se za mene presumira da sam vlasnik. odnosno predaje može steći pravo svojine: naslednik koji nije ušao u posed stvari. Tužilac koji je dokazao svoje pravo svojine ne mora dokazivati da je imao državinu. Ovde je važno da dokažemo činjenični skup „PO KOME BI MOGAO“ da postanem vlasnik! Dakle. a ne mora dokazivati da je ostao vlasnik) i da je ta stvar kod tuženoga neovlašćeno. po bilo kom ČINJENIČNOM SKUPU (koji u Srbiji uzrokuje sticanje svojine: sticanje od nevlasnika. teret dokazivanja je na onome ko ima interes da nešto dokaže. Naravno. pravnog osnova.

sve dok je stvar kod tuženoga. jer tada on kaže da stvar drži u tuđe ime (čuvar. odgovara svom aukotru.. poslugoprimac. On se odnosi na bilo koji osnov koji izvodimo od tužioca. uništio. Zadržava odvojene. ona koja je najbliža času spora. potrošio. 68 . a ne kao svoju. plodouživalac) i štiti se od ove tužbe. Postoji i pravo da držalac zahteva od vlasnika kome vraća stvar naknadu troškova koje je imao oko stvari. otuđio. Sud ovde presuđuje presudom. Savestan držalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tužba dostavljena. a ne rešenjem i sud ovde govori – odbija ili prihvata tužbeni zahtev. Dakle. Ukoliko propusti da imenuje. trampio i predao. • Za REIVINDIKACIJU nema roka. Nesavestan držalac dužan je da preda sve što je kod njega od plodova. čak iako ovaj povrati stvar od tužioca. • PEREMPTORNI prigovor REI VENDITE ET TRADITE – prodate i predate stvari. drži stvar u tuđe ime (kao čuvar. DILATORNI prigovor kada se tuženi poziva da ne drži bez osnova (već po nekom obligacionom odnosu sa tužiocem ili da stvar drži kao imalac nekog stvarnog prava na tuđoj stvari. plodouživalac.. a A posle stekne od C. oštećenje ili propast stvari. Svestan držalac ne duguje ništa za korišćenje. da naknadi svu štetu na stvari. ali vlasnik može dokazivati da postao i pre toga nesavestan. To je mlađa svojina. Ovde se govori da ima pravni osnov da stvar bude kod njega. U Nemačkoj postoji zastarelost. npr. poslugoprimac.. Ovo je imenovanje prethodnika = nominatio auctoris. a još nepotrošene plodove. ili kada me tuži onaj ko mi je predao stvar kao tuđu. pre 15 godina.mene. Najčešće je to kupoprodaja. Onda za njega važi presumcija da je i dalje vlasnik. a izgubi stvar. Npr: A da stvar B. Tuženi može da učini NOMINATIO AUCTORIS = imenovanje prethodnika. kao i da naknadi sve ono od plodova što je propustio da ubere. Tada tuženi mora da imenuje lice u čije ime drži stvar. Najmlađa svojina je važna. a kojim nam je predao stvar. bez obzira kako je došlo do tog stvarnog prava). tuženi se oslobađa odgovornosti prema njemu. ali je u međuvremenu stekao svojinu.). Ako imenovani to prihvati da zauzme njegovo mesto u parnici.. prodao i predao. pasivno je legitimisan. Ti si mi prodao. a stvar je vlasništvo C. tada se ja pozivam na osnov koji sam imao sa tim prvim. što tražiš stvar od mene kada si mi poklonio i predao. Sada tužilac pokušava da dokazuje mlađu svojinu. ako je kod njega bez pravnog osnova. Obaveza mu je da preda stvar onakvu kakva je bila u trenutku dostavljanja tužbe.

Naravno. a ovde ne jači osnov za državinu. kao i o tome da li je reč o NUŽNIM. tj. ko ima jače PRAVO NA DRŽAVINU. Računa se ko ima više pozitivnih državinskih svojstava (zakonitost – tj. ako nešto je luskuzni trošak može da se odvoji od stvari bez oštećenja. SAVESNI IMA PRAVO NA OVE gore – samo ukoliko nisu pokriveni koristima koje je imao od stvari. Zato je reč o jačem osnovu da drži stvar od tuženoga. Ovo je tužba iz jačeg osnova za držanje. a za luskuzne ima IUS TOLENDI. a na KORISNE samo ako su korisni i za vlasnika. prava ili manjiva – tj. LUSKUZNI TROŠKOVI – oni koji su učinjenji samo radi zadovoljstva i ulepšavanja stvari (oni su naglašeno subjektivne prirode – služe zadovoljenju ličnih prohteva držaoca). NESAVESNI ima pravo na NUŽNE uvek. kako je došao do stvari. Stari naziv je „tužba iz pretpostavljene svojine“ – kada se verovalo da tužba služi nekom ko je pretpostavljeni vlasnik. npr: za ogradu koja je od mermera u vrednosti koja bi bila jednaka razlici izmedju mermerne i neke uobičajene ograde. Nju je uveo pred kraj republike pretor Publicijus. Ovo je dobro i za vlasnika kada mu je lakše da pobedi zbog jačeg osnova. što znači da ako dokažemo da nije vlasnik. onda on ima pravo da to odvoji i zadrži – ius tolendi. Kvalifikovanost državine – ko ima kvalifikovaniju državinu. jer je reč o OSNOVU = iustus titulusu! Cilj tužbe je predaja stvari – glavne i plodova. Ovo nije državinska tužba.ZOSPO tu vodi računa o savesnosti držaoca. Kriterijumi jačeg osnova? 1. Ovo ne valja. osim one razlike u vrednosti koja dolazi u obzir. jer je reč o korisnim troškovima koji imaju karakter luksuznih. podesan pravni osnov. SAVESNI NEMA PRAVO NA OVE. mi bismo uspeli. KORISNIM i LUKSUZNIM troškovima. KORISNI TROŠKOVI – oni kojima se uvećava vrednost stvari. samo kod te tužilac dokazuje pravo svojine. makar ne bilo sporno da nije vlasnik. Bivša tužiočeva ili sadašnja tuženikova. Što je isto kao i kod reivindikacione. NUŽNI TROŠKOVI – oni koji su neophodni za očuvanje suštine stvari. PUBLICIJANA – član 41. 69 . Sud ovde da naloži predaju stvari.

držanja uz žrtvu. bez obzira da li ima verbalnu ili faktičku pretenziju. Nastala je sa službenostima. Ovde se branimo od tuđe pretenzije da ima neko pravo na mojoj stvari. tj. 70 . već i od onoga ko radi kao da ima to pravo. tj. Zahtev od suda – traži se uzdržavanje od aktivne radnje kojom me neko smeta i uznemirava. Ako tuženi ne postupi po presudi. da bi neko negirao nečiju službenost. Ovo se onda proširilo na bilo koje pravo koje neko ima na nekoj stvari. AKCIO NEGOTARIJA – tužba zbog uznemiravanja svojine. idemo dalje. tj. Ovde tužilac negira nešto tuženome. od svega onoga čime me neko ograničava u mom pravu. mora se biti vlasnik da bi ona uspela. 3. a o trošku tuženog. da ne znam ili ne mogu znati da nemam pravo čiju sadržinu vršim. Ovo baš ovim redom! Za ovu tužbu nema roka. legitimaciju u svim oblicima. Teretnost pribavljanja državine – tj. da li je teretna ili dobročina državina. Ako su po ovom prvom kriterijumu jednaki. Sadašnje. Prigovori – za akt.savesnost – se uvek pretpostavlja. tj. Ne samo verbalne pretenzije. sud će ovlastiti tužioca da potrebne radnje preduzme sam ili preko trećeg. Ovde se favorizuje teretna i to zbog činjenice umanjenja imovine. Tužilac je držalac stvari svojinski! Osnov ove tužbe je svojina. od svega i protiv svakoga ko uznemirava moju svojinu. aktuelno faktičko stanje u času podnošenja tužbe – ovo ima tuženi i on pobeđuje zbog svoje faktičke vlasti. jer na drugoj strani imamo samo puku tvrdjnu. na drugi kriterijum. i pas. da prestane da je vrši ili se traži da se stanje vrati nekom novom radnjom. Negativne činjenice se ne dokazuju!). Danas. 2. tj. tj.

– da nije svojinski vlasnik. presumcija koja je oboriva.. leg. Za ovu tužbu nema numerički određenog roka. sud će mu u izvršnom postupku. na osnovu već donete presude izreći kaznu. vlasnik u vezi sa pas. Teret dokazivanja je na tužiocu. dokaže da je neko 3. – da nije on prelazio. i opet tako. leg. od opasnosti da se radnja ponovi 2. već da je bez tereta. dok postoji stanje smetanja Zato sud ustanovljava da li ima tog stanja ili ne! Šta je sa bivšim smetanjima? To je obligacioni odnos za štetu. tj. neovlašćeno uznemirava svojinu. da dokaže neki skup činjenica iz kog izvodi svoje pravo: ugovor. iako je svojinski držalac. jer onda bi svako mogao da nas stavi u dilemu da trpimo njegovo uznemiravanje ili da dokazujemo svoje pravo svojine i to sve u sporu u kojem se ne osporava naše pravo svojine. ali postoje dva uslova: 1. • Sud donosi presudu u petitornom sporu gde kaže da prihvata ili odbija tužbeni zahtev. Tužilac dokazuje da tuženi smeta i ne dokazuje da nema tuženi to pravo. sve zbog presumcije da pravo svojine nije ograničeno drugim pravima.Ukoliko posle usvajanja tužbenog zahteva tuženi ponovi uznemiravanje. Ona se odnosi na onoga koji protivpravno. tj. nasledstvo. Član 42.. 71 . Tuženi koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo na preduzimanje radnji Prigovori tuženoga: • u vezi sa akt. već dokazuju. čija se ograničenja ne pretpostavljaju. Zato tuženi mora da dokaže da je ovlašćen. Primer sa naftom u dvorištu. ali ne da je vlasnik. jer se onda smatra da i vlasnik.. jer je pravo svojine najšira pravna vlast. Ovo je zbog našeg mira. sa opštim rokom od 3 godine. da nije on to smetanje vršio.. odobrava tražene troškove i obrazlaže sve to. već da ima svojinsku državinu.

SLUŽBENOSTI (servituti. Imalac službenosti ima ovlašćenje da u određenoj meri: • • UPOTREBLJAVA ili KORISTI stvar da zahteva od njenog SVAKODOBNOG VLASNIKA da je na neki način ne upotrebljava. poslužja. koja se naziva POSLUŽNA STVAR = POSLUŽNO DOBRO. služnosti) su stvarna prava na tuđoj stvari. STVARNE (stvarnopravne. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist određenog lica. reč je o STVARNIM SLUŽBENOSTIMA. reč je o LIČNIM SLUŽBENOSTIMA. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti. realne) SLUŽBENOSTI 72 .

pa zato ne mogu biti ni hipotekovana. PRAVO ZAHTEVATI DA VLASNIK POSLUŽNE ZGRADE NE OTVARA PROZOR NA STRANI OKRENUTOJ POVLASNOM DOBRU i to zato što ovaj što želi da otvori prozor ne sme svojim vršenjem prava svojine da zloupotrebi na štetu svoga suseda. vlasnik jednostavno vrši svoje pravo svojine i za to mu nije potrebna nikakva službenost. Ovlašćuju titulara prava na ČINJENJE (na upotrebu poslužnog dobra).. pa sam smrad ide susedu u dvorište. na neko nečinjenje. Prema ovome. otvaranjem prozora na sopstvenoj zgradi. Ove se samo zovu „službenosti“. jer ovaj što otvara samo koristi vazduh i svetlost. Ovlašćuju titulara na zabranu.. da svoju zgradu ne čini nižom. pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na nečinjenje. na zidu koji se nalazi na međi prema susednom dvorištu. ni zaplenjena. tečnost na susedovo zemljište sipati. Vlasnik dvorišta usled otvaranja prozora ne trpi ništa ili mora da nešto ne čini. 73 • . PROZOR NA TUĐEM ZIDU OTVORITI. Razlika je u načinu ustanovljenja. DAKLE. Npr: pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne čini višom. Npr: pravo prolaza. Ovo su pozitvine stvarne službenosti. prateća prava. To je STVARNOPRAVNI karakter službenosti. Stvarna službenost je pravni odnos između svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti. Stvarna službenost je pravo SVAKODOBNOG vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) da: • na određeni način i u određenoj meri koristi tuđu nepokretnost (poslužno dobro).STVARNE SLUŽBENOSTI . ali samo ako ne ZLOUPOTREBLJAVA pravo svojine. da od vlasnika poslužnog dobra zahteva da ga na neki način ne upotrebljava. neko uzdržavanje od radnje koju bi vlasnik imao inače pravo da čini. Sadržina ovih ovlašćenja je drugačija od onih gore službenosti. LIČNE SLUŽBENOSTI – najviše ovlašćenja koje neko ima posle vlasnika.. bez obzira ko je vlasnik (svakodobni) poslužnog dobra. da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobu oduzimala vidik.. vlasnik može da vrši sva prava koja proističu iz svojine. dim kroz susedov dimnjak puštati. Ovo su negativne stvarne službenosti. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na trpljenje. tj. već samo određeno lice ima službenost! Sadržina i jednih i drugih je ista. Službenosti su akcesorna. pravo progona stoke. tako što mu taj prozor služi za vetrenje toaleta.svako ko je vlasnik povlasnog dobra ima pravo službenosti! STVARNO LIČNE SLUŽBENOSTI (iregularne. neprave) – ne svako.

Ovo ne važi za susvojinu. Cilj. ona ostaje i aktivira se pošto dođe do novog otuđenja. ako je neko vlasnik dve nepokretnosti. ova dva dobra mogu biti udaljeni kilometrima i ne graničiti se.. zgrade (stanovi). već je bitna veza između njih koja se stvara nekom potrebom povlasnog dobra. Npr: kod službenosti uzimanja vode. nepokretnosti po nameni. brodovi. neko može kupiti već dve nepokretnosti od kojih je jedna opterećena stvarnom službenosti. Kad se službenost vrši na jednom delu poslužnog odbra. imamo da to leži na titularu službenosti. a u slučaju da je ne ispiše. VRLO JE VAŽNO NAPOMENUTI DA POSTOJI POTREBA DA SE NAPRAVI SLUŽBENOST! Kada postoji sumnja o obimu stvarne službenosti. 74 . uz ISKLJUČIVO MINIMALNE žrtve po svojinu na poslužnom dobru. po opštim pravilima o sticanju službenosti. Službenost se ne može ustanoviti na drugoj službenosti! Službenost se ne može imati na svojoj stvari! Posledice ovoga je prestanaka službenosti sjedinjenjem. vlasnik koji ima za to interes. prepuštajući mu u celini uređaje. isto lice može biti suvlasnik povlasnog dobra i isključivi vlasnik poslužnog dobra i obrnuto. Poslužno i povlasno dobro se ne moraju graničiti.NIKAKO stvarna službenost ne znači neko ČINJENJE vlasnika poslužnog dobra!!! U slučajevima održavanja uređaja potrebnih za vršenje službenosti (vodovodnih cevi. Ne mogu biti: pokretne stvari. uz naknadu troškova koji se time uzrokuju i protiv volje titulara službenosti. on može opteretiti jednu nepokretnost stvarnom službenosti u korist druge nepokretnosti. već u olakšavanju upotrebe povlasnog dobra. Ukoliko te uređaje koristi i vlasnik poslužnog dobra. koji bi podrazumevali neko činjenje. drveće. Premeštanje službenosti na drugo poslužno dobro istog vlasnika moguće je samo uz pristanak titulara službenosti. dužan je da srazmerno učestvuje u troškovima. može. To je načelo POŠTEDE POSLUŽNOG DOBRA = NAČELO RESTRIKCIJE. To mogu biti samo nepokretne stvari: zemljišta. Nove potrebe vlasnika povlasnog dobra ne proširuju službenost. s tim što se ta službenost aktivira otuđenjem jedne od nepokretnosti. uzeće se ono što je lakše za poslužno dobro. oluka). zahtevati premeštanje službenosti na drugo mesto istog dobra. Takodje. svrha. To je pravo ABANDONA! Svaka stvarna službenost zahteva ova dva dobra – povlasno i poslužno. avioni. suština službenosti nije u ograničavanju prava svojine. On se te obaveze može osloboditi i protiv volje vlasnika povlasnog dobra. ukoliko nije drugačije ugovoreno.. tj. Naravno.

• • • Ova podela nije u našim zakonima. pumpa za vodu.. onda službenost postoji na teret svih suvlasnika. Dakle. pokretni most. a nikako samo jednog njenog dela. Važi pravili PRIOR TEMPORE. sužavaju se i ukidaju najmladje službenosti. Isto važi i ako dođe do deobe poslužnog dobra. što znači da ustanovljenje nove službenosti ne sme krnjiti već postojeću službenost. tj. stepenište. službenost prolaza. na teret cele nepokretnosti. VIDLJIVE – su one službenosti koje su praćene nekom vidljivom napravom: balkon.Na istom poslužnom dobru može postojati više službenosti. NEVIDLJIVE – su one službenosti koje nisu praćene spoljnom napravom ili znakom: dovođenje vode.. vrata. službenosti delimo i na: • TRAJNE – su one čije se vršenje ne sastoji u preduzimanju radnji od strane titulara. Ako se poslužno dobro nalazi u susvojini.. tj. s vremena na vreme. pa ako dođe do deobe povlasnog dobra. službenost naslanjanja zgrade na tuđu zgradu. službenost odvođenja kišnice. istih ili različitih. službenost se vrši samo od sebe. prirodno ili veštačko. ali proizlazi iz logike i ima određene praktične posledice za STICANJE SLUŽBENOSTI ODRŽAJEM i GUBLJENJE SLUŽBENOSTI NEVRŠENJEM. POTIOR JURE. vidljivi uređaj za vršenje službenosti: vrata. Kod njih je sve poznato. 75 .. Ovaj karakter trajnosti se ne gubi ni kada je. u zavisnosti od toga da li postoji ili ne postoji neki spoljni znak. ali ispod zemlje. POVREMENE (isprekidanih) – su one čije se vršenje sastoji u određenim postupcima titulara službenosti: progon stoke. Dakle.. vodovodne i kanalizacione cevi. To su sve negativne službenosti i neke pozitivne: službenost vodovoda. uzimanje vode. NEDELJIVOST STVARNIH SLUŽBENOSTI – stvarna službenost može postojati samo u korist. trasirana staza. službenost prolaza može biti isto vidljiva ili nevidljiva. potrebna neka intervencija da bi ta službenost opstala. ove trajne podrazumevaju jedno materijalno stanje. službenost postoji u korist svih novoformiranih nepokretnosti. pa kada se ono jednom uspostavi. s tim što vlasnik poslužnog dobra može zahtevati brisanje u odnosu na one kojima službenost faktički više ne koristi.. STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI = SUSEDSKA PRAVA Zakonske službenosti postoje na osnovu samog zakona i potpuno su određene. a istovremeno stečene službenosti se istovremeno sužavaju i ukidaju. ako to prilike zahtevaju. Pored pozitivnih i negativnih.

76 . Npr: pravo odbegle i zalutale životinje. o Može da posluži za sticanje bilo kakave službenosti. održajem. o Na osnovu ugovora se može steći i službenost koja derogira zakonsku službenost ustanovljenu u korist suseda. Naš ZOSPO govori o tome da se službenost stiče na osnovu pravnog posla. ne spominje sticanje na osnovu zakona! STICANJE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA Pravni poslovi: • ugovor između vlasnika povlasnog i poslužnog dobra: o Mora biti pismen. već ih shvataju kao SUSEDSKA PRAVA. o Može biti teretan ili dobročin. pravo vlasnika nepokretnosti da zahteva od suseda da ovaj na svom zemljištu ne preduzima radov ekoji ugrožavaju stabilnost njegovog zemljišta ili zgrade (potkopavanje i drugi radovi). vlasnik povlasnog dobra može odborenje za upis izdejstvovati sudskim putem). Za taj upis je potreban pristanak vlasnika poslužnog dobra = CLAUSULA INTABULANDI. Njome se štiti postojeća službenost ako do povrede dođe. pod uslovom da se to ne protivi javnom poretku. sada nam je potreban još i MODUS (Upis u zemljišne knjige.Sudska presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. pa nema potrebe za upisom. Ukoliko ovaj uskrati to. • testament vlasnika poslužnog dobra: o Vlasnik poslužnog dobra može naredbom poslednje volje ostaviti službenost u korist nekog dobra. tako što je povećava ili umanjuje. pravo zahtevati od suseda da na svom zemljištu ne sadi na određenom rastojanju od međe (koje je recipročno. o Predstavlja TITULUS. za punovažnost ugovora potrebna je saglasnost svih suvlasnika. odlukom državnog organa. o Ovo ne važi kod susvojine. dakle. Ne upisuju se u zemljišne knjige. o Ukoliko je poslužno dobro u susvojini. Neki zakonici (i ZOSPO) uopšte ne poznaju ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI kao vrstu STVARNIH SLUŽBENOSTI. jer važi za oba suseda). jer su svima poznate.

priračunavanje vremena za održaj). to „faktičko ostvarivanje službenosti“ je moralo biti poznato vlasniku poslužnog dobra. Njegova PREDUSRETLJIVOST se ne sme okrenuti kao oružje protiv njega. dokle god je on vlasnik svega. tj. ali su zapravo određene odredbom koja govori da službenosti nastaju na osnovu pravnog posla. a pravni posao može biti dvostran = ugovor. SVOJINSKE SLUŽBENOSTI – nisu definisane u ZOSPO. a za nastanak potreban je i upis u javne knjige. barem prećutno sa tim saglasio.o Testament je samo pravni osnov. tj. Na sticanje službenosti održajem shodno se primenjuju pravila za: prekid. toleriše upotrebu u cilju održavanja drobih odnosa. PUTEM ODRŽAJA Da bi državina službenosti dovela do sticanja prava službenosti. Dakle. o Drugi slučaj je kada vlasnik jedne nepokretnosti ovu naredbom poslednje volje podeli na naslednike. već posledica opredeljenja. a dodje li do otuđenja. na osnovu koga se u duhu dobrih odnosa vrši bezbroj akata upotrebe tuđih nepokretnosti. ali i jednostran. bez posledica po njihove vlasnike. Ako bi bilo drugačije. a teret dokazivanja te činjenice leži na uzukapijentu. 77 . nestalo bi jednog važnog i celishodnog regulatora društvenih odnosa. Ta je službenost pritajena. da nije. tj. a da se vlasnik poslužnog dobra time nije protivio. drugim rečima. NEPREKIDNU DRŽAVINU imamo i kod ISPREKIDANIH i kod TRAJNIH SLUŽBENOSTI. zastoj. jer „neprotivljenje“ nije goli fakt. pod uslovom da je pribavilac savestan. da se. predviđajući da će jedna parcela biti opterećena službenošću u korist ovih drugih. tada se službenosti aktiviraju. Službenost stečena održajem ne može biti od štete onome ko je poslužno dobro PRIBAVIO PRE nego što je održajem stečena službenost UPISANA u zemljišne knjige. Ne postoji državina potrebna za održaj ako je vlasnik dobra dozvolio (izričito ili prećunto) upotrebu svoje nepokretnosti iz prijateljskih pobuda. niti je mogao znati da službenost stečena vankjnižnim održajem. potrebno je da je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost 20 godina. pa je ovo slučja kada je neko vlasnik više nepokretnosti i optereti neku od njih službenošću.

ali i šteta u obliku raznih uznemiravanja koja nastaju tom službenosti. dužan je da je trpi. što znači da za njen nastanak upis u zemljišne knjige nije potreban. vrlo se vodi računa o šteti koju bi ustanovljenje službenosti prouzrokovalo vlasniku poslužnog dobra.STICANJE NA OSNOVU SUDKSE ODLUKE ILI ODLUKE DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA Odlukom suda ili drugog državnog organa. Šteta kao materijalna=imovinska. Kupac poslužnog dobra koji nije znao za postojanje službenosti. Presuda kojom se ustanovljava službenost ima KONSTITUTIVAN KARAKTER. stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra ne može koristiti to dobro bez odgovarajuće upotrebe poslužnog dobra. Takođe. Ova presuda sadrži ocenu o postojanju zakonskih činjenica za ustanovljenje službenosti (da li drugi put nesrazmerno skuplji. a njegova zabluda je od značaja samo za obligaciono pravo – u pogledu naknade štete ili raskida ugovora 78 . stiče se danom PRAVOSNAŽNOSTI presude. da li je drugi način dovođenja vode povoljniji. da li je zaobilaženje preterano.). Povodom ZAKONSKE SLUŽBENOSTI se isto donosi sudska presuda. Službenost koja se ustanovljava sudskom presudom.. Sud bi trebalo da vodi po službenoj dužnosti računa o utvrđivanju naknade i o njenoj visini.. Na zahtev vlasnika poslužnog dobra sud utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. ali je ona DEKLARATIVNOG KARAKTERA.

Zakonske prestaju tako što se ugovorom ustanovi službenost koja derogira zakonsku službenost. novi vlasnik stiče svojinu zajedno sa službenostima i onda sve ponovo ispočetka. Rok je 20 godina. Zastarelost – je prestanak usled običnog nevršenja. ovde je to moguće. za prestanak službenosti potrebna je saglasnost tih trećih. potrebna je saglasnost svih suvlasnika. tj. ukoliko to šteti njihovim pravima. kao i na osnovu odricanja od strane titulara službenosti (ali da bi po odricanju i došlo do gašenja službenosti mora da dođe do ispisa iz knjiga. Za razliku od prava svojine. Ovim načinom mogu prestati sve službenosti. uključujući i zakonske. odakle sledi da gubitak tog prava ne šteti interesima imaoca prava. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi. a za prestanak službenosti potreban je i ispis iz zemljišnih knjiga. PRESTANAK USLED NEVRŠENJA SLUŽBENOSTI (ZASTARELOST i LIBERATORNA UZUKAPIJA) Nevršenje kao način prestanka službenosti pojavljuje se u dva vida: • Liberatorna uzukapija – je prestanak usled nevršenja. Ovo važi i za odricanje. njegovim ponašanjem kao da službenosti nema.PRESTANAK SLUŽBENOSTI NA OSNOVU PRAVNOG POSLA ZOSPO ovaj način ne spominje. Ako je povlasno dobro u susvojini. koje je praćeno PROTIVLJENJEM protiv službenosti od strane vlasnika poslužnog dobra. ali za službenosti važe opšta pravila o prestanku prava. tj. jer su zastupljene obe ideje na kojima počiva zastarelost u građanskom pravu: o Ideja nevršenja svog prava. pa tako može ugovorom između vlasnika poslužnog i povlasnog dobra. Zakonskih službenosti se ne možemo odricati). 79 • . Ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka ili plodouživanje). Ako pre ovoga ispisa titular službenosti otuđi povlasno dobro. Rok je 3 godine. nezainteresovanost za svoje pravo.

Zadovoljava se društveni interes da dobr ane budu opterećivana bez potrebe. jer tačno je da održaj može da učini da izgubimo svojinu. UKIDANJE NA ZAHTEV VLASNIKA POSLUŽNOG DOBRA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati ukidanje službenosti. Potpuno eksproprijacija poslužnog dobra. pa se kaže da poništenjem prava davaoca. Pasivno su legitimisani i vlasnik i suvlasnik poslužnog dobra. vlasniku povlasnog dobra pripada pravo na obeštećenje. Ako je službenost ustanovljena uz naknadu.o Liberatorno dejstvo. pak. svejedno kako je došlo do sjedinjenja. ZAŠTITA STVARNIH SLUŽBENOSTI 80 . zbog poništenja ugovora). ako je ova izgubila svaku korisnost za povlasno dobro. Ovo je iz sudske prakse. u smislu da pravo svojine jednog lica sada rasterećuje suvišnog tereta. Kod svojine. SJEDINJENJE (KONSOLIDACIJA) Stvarna službenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslužnog dobra. ovo ne može da se desi. U slučaju poništenja prava svojine vlasnika poslužnog dobra (ostvarenje raskidnog uslova ugovora pod kojim stiče svojinu. Službenost konstituisana pod raskidnim uslovom ostvarenjem uslova. u slučaju da to dobro postaje javno dobro ili se priroda stvarne službenosti protivi opštem interesu zbog koga je izvršena eksproprijacija. ali tu nije reč o prostom nevršenju. ali ne i onaj ko je samo držalac prava službenosti. OSTALI SLUČAJEVI PRESTANKA STVARNIH SLUŽBENOSTI Propašću povlasnog dobra ili poslužnog dobra. već je ono kvalifikovano državinom od strane trećeg. knjiga. ona se aktivira momentom ponovnog otuđenja tog dobra. se ništi i pravo primaoca. Službenost ustanovljena na određeno vreme prestaje istekom vremena za koju je ugovorena. Ukoliko se službenost ne ispiše iz zemlj.

To je pravo svakog ko je sused i ko se nađe u toj ulozi. Tužilac: titular službenosti.. Tuženi: vlasnik poslužnog dobra ili neko 3. ČAVOŠKI Te zakonske stvarne službenosti.Imalac stvarne službenosti je držalac prava. susedska prava: 81 • . KONFESORNA TUŽBA – cilj tužbe je da tuženi dopusti vršenje prava službenosti u punom obimu i zabrana daljeg onemogućavanja. pa mu ja zabranim to) PREKOMERNE IMISIJE?! TU JE STALA prof.). zaključujemo da su ZAKONSKE SLUŽBENOSTI = ograničenja. Da bi uspeo u sporu tužilac mora dokazati postojanje prava stvarne službenosti. tj. ISKORIŠĆAVANJE = da mogu da radim nešto na susedskoj parceli: o činjenje na susedovom dobru (renoviram zgradu. lice. jer time postoji mogućnost njihove zaštite i miroljubivog života suseda. tj. pa koristim parcelu pored. pobegne mi pas. pa se kao može služiti DRŽAVINSKIM (posesornim) tužbama. Ova prava postoje. SUSEDSKA PRAVA – posebna grupa stvarnih prava za profesora Vodinelića. Susedsko dobro je: • • granične nepokretnosti kada upotrebom naše nepokretnosti utičemo na neku drugu nepokretnost Susedska prava nastaju putem zakona i imamo 2 vrste: • RAZGRANIČENJA (delimitiranja) = uređenje međe između dve susedske nepokretnosti koje se graniče (npr: moj pas pobegne u susedsku nepokretnost.) o zabranja činjenja mom susedu (neko mi potkopava kuću. VAŽNIJA SUSEDSKA PRAVA: Kako se STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI na osnovu zakona ne spominje. kao i držalac koji ima pravo da se koristi službenošću (plodouživalac povlasnog dobra). u stvari SUSEDSKA PRAVA. a ne presuda. vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra.. Ovde ide vanparnični postupak i donosi se rešenje.

pristup radnika. ako tako ne bi bilo dozvoljeno. Drvo na međi je zajednička svojina suseda i sve moraju da rade konsenzusom. PRAVA UPOTREBLJAVATI SUSEDNU NEPOKRETNOST Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na neki način upotrebljava susednu nepokretnost i da ovo pravo ostvaruje protiv svakodobnog vlasnika (npr: pravo da pređe na susednu nepokretnost radi kupljenja plodova koje je vetar tamo odneo. tj. može tražiti njihovo uklanjanje. Sused može zabraniti pristup na svoje zemljište. 82 .• • • nastaju na osnovu samog zakona ne upisuju se u zemljišne knjige presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. odnosno žile prešele u susedovo zemljište. Svojina drveta se određuje prema stablu. SUSEDSKA PRAVA KOJA PROIZLAZE IZ RAZGRANIČENJA NEPOKRETNOSTI Sačinjavaju ona koju su posledica razgraničenja nepokretnosti (pravo zajedničke svojine na obejktima koji se nalaze na samoj međi i prava i obaveze u vezi sa prodiranjem grana u tuđi vazdušni prostor. ili radi hvatanja odbeglog roja pčela. popravka. Ovo samo ukoliko posao ne može da se završi bez velikih troškova. U slučaju izvođenja građevinskih radova na svom zemljištu (zidanje. sused ima pravo da koristi delove susednog zemljišta za držanje materijala. Međutim. tj. rušenje zgrade). Slede vrste susedskih prava: 1. Vlasnik zemljišta nad koje su se nadnele grane ili u koje su prodrle žile. Ako trpi grane ima pravo na plodove koje one daju. radi hvatanja odbegle ili zalutale životinje. Suded mora da bude obavešten na vreme. povraćaja stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slučajno tu dospele). pa ako vlasnik to ne uradi. njome se u slučaju spora štiti već postojeće pravo Zajedničko za sva susedska prava kao ograničenja svojine je da se vrše u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanja vlasnika susedne nepokretnosti. ali onda nema pravo na naknadu štete koju grane svojim hladom pričinjavaju usevima. može ih sam poseći i zadržati. čak i ako bi grane prešele u susedov vazdušni prostor. ukoliko izaziva veliku štetu. a ne prema žilama. postavljanje skele. Pravilo je da drvo pripada onome na čijoj zemlji je stablo. prodiranjem žila u susedno zemljište). uz pomoć suda se može dobiti dozvola za potkresivanje. ako sam preda stvar. 2.

ima pravo da zahteva obustavljanje radova. a ako je nemoguće preduzeti uspešne mere. ako je usled buke stanovanje otežano preko podnošljive mere. Oni se moraju trpeti do određene mere. može zahtevati i zabranu aktivnosti iz koje imisije potiču.. Ovo reguliše Zakon o vodama Srbije. Vlasnik ugroženog zemljišta. ali imaju pravo na naknadu štete. otpadnih vida. prigušivača. Prekoračenjem granica tolerancije nastaje određena odgovornost EMITENTA = zagađivača.U svim ovim slučajevima sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu štete. odnosno zgrade ima pravo da zahteva obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbeđenja. već samo preduzimanje mera za smanjene ovih štetnih uticaja. ako imisije nastaju u obavljanju OPŠTEKORISNIH DELATNOSTI ZA KOJE JE DOBIJENA DOZVOLA. neutralizatora. prašine. kao i naknada štete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije. jer je to naprosto nužnost. • Naravno. čađi. buke. izolacionih materijala. GRANICE TOLERANCIJE. pa onaj ko je izložen preteranim imisijama ima određena prava: • Može zahtevati primenu određenih tehničkih sredstava kojima se imisije svode na podnošljivu meru (stavljanje raznih prečistača. tzv. Granica tolerancije je različito određena ZOSPO i to je granica koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike! 83 . Npr: stanovnici zgrada pored javnih saobraćajnica čija izgradnja je odobrena od nadležnih organa ne mogu tražiti ukidanje saobraćajnice. zamenu jedne vrste goriva drugom). Ovde spada i vrlo značajno pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava na način kojim se prouzrokuju prekomerne IMISIJE! Imisije su ŠTETNI UTICAJI koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima. potresa. ne može se tražiti zabrana ovih aktivnosti.. PRAVA ZAHTEVATI OD SUSEDA DA SVOJU NEPOKRETNOST NE UPOTREBLJAVA U ODREĐENOM PRAVCU Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da zahteva od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu (npr: da na njoj ne vrši potkopavanje i druge radove kojima se ugrožava stabilnost susedovog zemljišta ili zgrade). izuzetno. neprijatnih mirisa. toplote. 3. • Ako se imisije ne mogu svesti na podnošljivu meru. Vlasnik zemljišta ne može na štetu susednog zemljišta menjati pravac ili jačinu vode koja prirodno otiče preko njegovog zemljišta ili kroz njegovo zemljište.

sve zavisi od slučaja do slučaja i to je veliki posao za sudove. Npr: neprijatan miris sa đubrišta u selu. posebno o koristi koju drveće daje vlasniku I OKOLINI. npr.. da kad postoji opasnost od rušenja zgrade zahteva preduzimanje potrebnih mera od onoga koji bi bio odgovoran za štetu. ili se graditelj ne drži dozvole za gradnju. u naseljima gradskog karaktera nije moguće obezbediti da zgrade sa svake strane imaju otvoren vidik. Jedan standard je u gradskoj četvrti za stanovanje. orahovo stablo). gde se čuva stoka. je uobičajena imisija... Npr: kao što se do određene mere moraju trpeti materijalne imisije. Tada imamo pravo na naknadu štete na teret organa čiji je radnik izdao takvu dozvolu. šuma. vlasnik ima pravo da zahteva preduzimanje potrebnih mera da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište).. a to može biti i odsustvo dovoljnog obzira prema tuđim legitimnim interesima. kao i nevođenje računa o nesrazmeri između koristi koja se za sebe pribavlja i štete koja se drugome prouzrokuje. standardi su različiti u raznim sredinama. Odogovornost postoji samo ako je zgrada podignuta bez odobrenja nadležnog organa ili ako odobrenje nije poštovano. ili pomereni. Tako.. isto tako vlasnik nepokretnosti nema pravo na naknadu štete koju trpi od hladovine koju mu stvara drveće sa susedne nepokretnosti (voćnjak.Dakle. osim u slučaju da postoji odgovarajuća negativna službenost na nepokretnosti pored. Tako zloupotrebu predstavlja svako vršenje prava svojine protivno njegovom cilju ili protivno moralu. s tim što je ZOSPO usvojio široku. a jednako koristan za vlasnika. ali ne i u urbanim sredinama. oštećeni. ako je u pitanju znatnija šteta. gde nije potrebna namera škođenja. 4. PRAVA ZAHTEVATI OD VLASNIKA SUSEDNE NEPOKRETNOSTI NEKO ČINJENJE Čine ona susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje (npr: svaki od vlasnika susednih zemljišta moe zahtevati sporazumno utvrđivanje granice i postavljanje međnih znakova. 84 . Ali. objektivnu koncepciju ZLOUPOTREBE PRAVA. ako su međni znaci uništeni. a drugi u industrijskoj četvrti. Npr: dozovla nije u skladu sa urbanističkim planom. vodeći računa o svim oklonostima slučaja. sud može doneti jednokratnu pravičnu naknadu.. kao i neuzimanje u obzir da se pravo može vršiti na drugi način koji je manje štetan za suseda.. Dakle.

VAŽNIJE STVARNE SLUŽBENOSTI: Najbrojnije i najraznovrsnije stvarne službenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora. Poštujući propise stranke mogu konstituisati svaku službenost koja zadovoljava neku potrebu povlasnog dobra, čak i onda kada nisu ispunjeni uslovi da se službenost kosntituiše sudskom odlukom. To su obično: pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe; gredu ili rog u tuđi zid uvući; prozor na tuđem zidu otvoriti; dim propuštati kroz susedov dimnjak; kišnicu sa svoje strehe na tuđe zemljište sprovoditi; tečnosti na susedovo zemljište sispati... Za njihov nastanak potreban je upis u zemlj. knjige. Službenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom (nekad odlukom upravnog organa) su nužne službenosti, jer se ustanovljavaju protiv volje vlasnika poslužnog dobra... Za sve njih se plaća naknada. Za njihov nastanak nije potreban uspis u zemlj. knjige. Najpoznatija službenost koja se ustanovljava sudskom presudom je PRAVO NUŽNOG PROLAZA. Za nju se plaća naknada, koju određuje sud srazmerno šteti koja nastaje za poslužno dobro. Druga značajna službenost je SLUŽBENOST POSTAVLJANJA VODOVA – vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati da mu se dozovoli da preko susedovog zemljišta provede vodovodne i kanalizacione cevi, električne i telefonske kablove (podzemne i
85

vazdušne), ako je postavljanje ovih vodova na drugom mestu skopčano sa nesrazmernim troškovima. Za nju se isto plaća naknada. Treća od značaja za današnjicu je ta gde se korisniku radio-difuznog prijemnika dozvoljava da na susednoj zgradi postavi antenu, a time ne ometa stanare te zgrade u prijemu radiodifuznog programa.

LIČNE SLUŽBENOSTI: Lične službenosti postoje u korist jednog određenog lica (fizičkog ili pravnog). Za razliku od stvarnih službenosti, ovde ne postoji POVLASNO DOBRO, već samo POSLUŽNO DOBRO, a sadržina službenosti se uvek sastoji u iskorišćavanju tuđe stvari. To su: plodouživanje, upotreba i pravo stanovanja. Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava, prosto služenje sa stvari 3. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist, plodove iz neke stvari 4. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari, čak i stvar uništiti (ius abusus) b. pravno
86

5. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica PLODOUŽIVANJE (užitak, uživanje, ususfructus) Ova se službenost se za PLODOUŽIVAOCA sastoji iz ovlašćenja DRŽANJA, UPOTREBE tuđe stvari i ovlašćenja KORIŠĆENJA (pribiranja plodova bez povrede suštine stvari, TJ. NEMA PRAVO NA SUPSTANCU, već samo na plod). Vlasnik stvari na kojoj postoji plodouživanje zove se GOSPODAR STVARI. Naše današnje pravo ne poznaje nijedan slučaj ZAKONSKOG PLODOUŽIVANJA. Predmet su: STVARI i PRAVA i IMOVINA. POKRETNE ili NEPOKRETNE, ali uvek NEPOTROŠNE STVARI (ove, jer ispunjavaju uslov da mogu biti upotrebljene bez promene njihove suštine). NEPRAVO PLODOUŽIVANJE - u slučaju da se plodouživanje odnosi na širu celinu (imovinu) koja obuhvata i potrošne stvari, onda plodouživanje menja svoju suštinu i pretvara se u NEPRAVO PLODOUŽIVANJE, gde potrošne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouživaoca, a on je obavezan da po prestanku plodouživanja bivšem vlasniku vrati stvari iste vrste u istoj količini i iste kakvoće, ili da plati naknadu prema vrednosti koju takve stvari imaju u vreme prestanka plodouživanja.

PLODOUŽIVAOČEVA PRAVA CIVILNE PLODOVE stiče srazmerno vremenskom trajanju plodouživanja. Ovo pravilo je interesantno samo u godini kada počinje plodouživanje i u godini kada se ono završava, jer se onda sav prihod podeli na 365 dana i srazmerno vremenu plodouživanja podeli. PLODOVE U NATURALNOM obliku stiče odvajanjem. Dakle, pravo na pribiranje plodova pripada plodouživaocu. Ovde imamo jednu vrstu ALEOTORNOSTI, jer učestalost odvajanja plodova nije uvek u jednakim, pa ni kratkim intervalima. Plodove koje je vlasnik odvojio pre nastanka i po prestanku plodouživanja ostaju u njegovoj svojini. Troškove proizvodnje plodova snosi plodouživalac.
87

primenjuju se pravila o NEZVANOM VRŠENJU TUĐIH POSLOVA. onda mora da dokaže razloge zbog koje je nema. Može je hipotekovati. jer on odgovara za stvar. nema. Po prestanku plodouživanja plodouživalac je dužan da poslužnu stvar vrati vlasniku. upropastio ili otuđio. Plodouživalac snosi troškove redovnog održavanja. čak iako je usled pohabanosti izgubila svaku upotrebnu vrednost. Ako stvari.Plodouživalac ima pravo. odnosno LIBERATORNE UZUKAPIJE) da se koristi stvarnim službenostima koje postoje u korist nepokretnosti. 3. PLODOUŽIVAOČEVE OBAVEZE Ne sme da menja suštinu stvari. ali ne odgovara za smanjenje vrednosti koje je posledica redovne upotrebe stvari. Ukoliko plodouživalac učini troškove na koje nije bio obavezan. Ima golu svojinu dok traje plodouživanje. kad je propisano obavezno osiguranje ili kada prema mesnim shvatanjima osiguranje nalažu pravila DOBROG UPRAVLJANJA. PRAVNI POLOŽAJ VLASNIKA STVARI: 1. 2. dužan da osigura o svom trošku. Plodouživalac ne sme da menja namenu stvari. zaista. a u korist vlasnika stvar od požara i drugih rizika. dakle može preneti ovlašćenje upotrebe i ovlašćenje korišćenja na drugog. Plodouživalac ne može zasnivati nove stvarne službenosti na teret predmeta plodouživanja. Plodouživalac može u svakom trenutku zahtevati da se sačini inventar stvari koje su predmet plodouživanja. Plodouživalac je obavezan da vlasnika odmah obavesti o oštećenjima stvari. lica. a vlasnik troškova izazvane starošću ili višom silom. ali i obavezu (da bi sprečio njihovo gašenje usled zastarelosti. Plodouživalac je. pa se ovim gestom on ograđuje od toga da stvar nije oštetio. Plodouživalac obligacionim pravom može dozvoliti upotrebu predmeta plodouživanja u korist drugog. pretpostavlja se da je ovaj primio stvari u upotrebljivom stanju srednje kakvoće. kao i neophodnosti vanrednih popravki na samoj stvari ili uzurpacijama od strane 3. prema savremenim shvatanima. Ak inventar nije sačinjen pre predaje stvari plodouživaocu. Isto može i vlasnik. a njemu ostaje golo plodouživanje. Može je prenositi. 88 .

onda ij na njegov račun može izvršiti plodouživalac. Ako se vlasnik odrekne službenosti. testamenta održajem – analogno sticanju prava svojine održajem. 5. 8. NASTANAK PLODOUŽIVANJA Nastaje na osnovu: • • • ugovora – pismena forma i upis u zemlj. ali se one aktiviraju kada prestane plodouživanje. 7. Plodouživalac je dužan da trpi vanredne popravke. to se aktivira tek kada prestane plodouživanje. Ukoliko postoji bojazan da mu po prestanku plodouživanja stvar neće biti vraćane kako treba. pravo plodouživanja vršiti u ime plodouživaoca. 6. knjige ili predaja za pokretne stvari. a ako ne uradi. kao i državinske tužbe. PRESTANAKA PLODOUŽIVANJA Prestaje: 89 . pa čak i rušenje i gradnju nove zgrade. Može da je optereti novim službenostima. Vlasnik može da podiže TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI i TUŽBU ZBOG SMETANJA SVOJINE. stvar mu se ne zahtev vlasnika može oduzeti i poveriti upravitelju koga sud odredi (to može biti i vlasnik). koji će uz odbitak troškova upravljanja. Ovo protiv bilo koga. Vanredne popravke snosi vlasnik. ZAŠTITA PLODOUŽIVANJA U slučaju povrede prava plodouživanja plodouživalac može upotrebiti PETITOTRNE TUŽBE ZA POVRAĆAJ i PRESTANAK SMETANJA i POSESORNE TUŽBE (jer je držalac prava). Kod nepravog plodouživanja vlasnik može zahtevati obezbeđenja bez dokazivanja da su njegova prava u opasnosti i može odbiti predaju stvari dok mu obezbeđenja ne budu pružena. 9.4. Ako plodouživalac ne pruži obezbeđenja. vlasnik može zahtevati obezbeđenja.

5. Sve koristi preko toga pripadaju vlasniku. U slučaju delimične propasti stvari. Ovo je LIBERATORNA UZUKAPIJA = nevršenje plodouživanja koje je kvalifikovano vršenjem pune faktičke vlasti od strane vlasnika. 6. PRAVO UPOTREBE Ovo je lična službenost čiji imalac – UZUAR je ovlašćen da tuđu stvar upotrebljava i koristi (pribira plodove sa nje). Plodouživanje za pravno lice traje isto koliko i traje to pravno lice. usled nevršenja koje nije praćeno punom faktičkom vlašću od strane vlasnika. a po drugima prestaje. 8. 90 . tj. Prestaje ugovorom između vlasnika i plodouživaoca. veliki teret za njega. Protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na određeno vreme. plodouživanje se gasi. 4. plodouživanje se nastavlja u pogledu ostalog dela stvari. plodouživanje se produžava na sumi osiguranja. tj. Plodouživanje prestaje ako se vlasnik poslužnog dobra protivi vršenju plodouživanja. poloduživanje se produžava na preostalom delu. Ona pretpostavlja potpuno odsustvo uživanja stvari kako od plodouživaoca. Prestaje potpunom konsolidacijom u smislu plodouživalac postane vlasnik stvari. U slučaju da plodouživalac umre pre isteka toga vremena. ipak obnovi sasvim. a plodouživalac svoje pravo ne vrši uzastopno 3 godine. tj. dok neki zakonici to ograničavaju na određeni dugi rok. Plodouživaočeva odluka da se odrekne plodouživanja može ležati u tome što je plodouživanje postalo nerentabilno. 2. ali u granicama svojih ličnih potreba i potreba članova svoje porodice. Ono je neka vrsta deminutiva plodouživanja. Nastaje i prestaje kao i pravo plodouživanja. U slučaju da stvar vlasnik. Odricanjem plodouživaoca. a ako dođe do potpune propasti usled više sile prestaje. Ukoliko je stvar bila osigurana.1. Plodouživanje prestaje zastarelošću. a ovo važi i za eskproprijaciju. Plodouživaočevi poverioci mogu zahtevati poništenje odricanja koje izvršeno na njihovu štetu. 3. 7. jer ako postane samo vlasnik dela stvari. na iznosu koji je isplaćen na ime naknade štete. poslugoprimac. tako i do lica na koje su preneta ovlašćenja vršenja plodouživanja: zakupac. 9. a koje ima da se gola svojina pretvara u punu svojinu. onda se plodouživanej nastavlja. bez narušavanja suštine same stvari.

Imalac prava stanovanja može primiti na stan članove svoje porodice. 91 . Isključuju se svi plodovi. kao i lica koja su mu potrebna za vođenje domaćinstva. Nastaje i prestaje po pravilima PLODOUŽIVANJA. Pravo stanovanja.PRAVO STANOVANJA Ovo je lična službenost koja se sastoji u ovlašćenju da se u svrhu stanovanja UPOTREBLJAVA tuđa stambena zgrada ili stan kao posebni deo zgrade. ni njegovo vršenje ne mogu preneti na drugoga.

c. b.. zalaganje alata i opreme. Naravno. • UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – sam za sebe ugovor o zalozi ne stvara založno pravo kao stvarno pravo. Do tog trenutka prema TITULUSU. zalaganje robe u skladištu. ako dužnik ne ispuni obavezu do dospelosti. uz ugovornu odredbu da će založno pravo i dalje postojati). pre ostalih poverilaca. Sudsko založno pravo. a potreban je i MODUS. a da ovaj odmah vrati zalogodavcu stvar. Ovde imamo izuzetak kod pokretnih stvari koje se ne zalažu predajom u ruke poveriocu. ZALOŽNO PRAVO delimo na: • Založno pravo na pokretnim stvarima (RUČNA ZALOGA) – a. Savremeno pravo poznaje još slučajeva kada se zalažu pokretne stvari kod kojih ne dolazi do predaje državine. ali mogu i druge vrste. bilo testamentom. Kod ovog nije važan pristanak dužnika. Ovde se pravni osnov sastoji u jasno izraženoj volji dužnika. na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari. ne može KONSTITUTUM POSESORIJUM – da zalogodavac preda stvar zalogoprimcu.. Kod nas se ovako zalažu brodovi i vazduhoplovi. b. bilo kroz ugovor. već se zaloga upisuje u razne vrste javnog registra (zalaganje robe umagacinu. • Ugovorno založno pravo = založno pravo na osnovu pravnog posla. nego se založno pravo upisuje u javne registre na sličan način kao kod nepokretnosti. poverilac ima prema dužniku samo pravo potraživanja.) • Založno pravo na nepokretnim stvarima (HIPOTEKA) – a. 92 . Zalaganje pokretne stvari postiže se predajom stvari poveriocu u državinu. tek tada se stiče založno pravo na stvari. zalaganje stoke. Ostaje u državini dužnika. Dakle. a MODUS je upis založnog prava u javne knjige (odstupanje od ovoga pravila postoji samo kod zakonske hipoteke gde upis nije potreban). UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – ugovor je ovde TITULUS. Zalaganje nepokretnosti postiže se tako što se založno pravo upisuje u javne knjige (zemljišne kod nas). koji je ovde predaja stvari (fizička. Ugovor je TITULUS za pribavljanje založnog prava.ZALOŽNO PRAVO Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari. ovde je važan pristanak dužnika.

jer može se dogoditi da ovaj stvar otuđi. lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti. ako sud na predlog poverioca ne odluči drugačije. sakrije. Popisane stvari čuva poverilac. red prvenstva među založnim pravima određuje se prema danu kada je izvršen popis. vanknjižna svojina ili vankjnižne službenosti). Ovo je nepovoljno za poverioca. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – stiče se upisom u javne knjige (MODUS = način sticanja). a ako su svi istoga dana. pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko založno pravo mogu ostati i kod dužnika. onda prema tome čiji je predlog za izvršenje stigao ranije. unušti. novčanih kazni izrečenih prekršaja.***Znamo da pravo svojine i pravo službenosti na nepokretnim stvarima mogu postojati i u nesavršenom obliku i bez zemljišnih knjiga (tzv.). 3. Međutim. lice ili ako su jako vredne stavljaju se u sudski depozit. U izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava u zemljišnoj knjizi u teretnom listu. znači da je potraživanje IZVRŠIVO! Na osnovu toga poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svojih potraživanja protiv svakog 3. Sudska zaloga se ne pribavlja predajom. Ova sva pravila sudskog založnog prava se primenjuju i na PRINUDNO ZALOŽNO PRAVO U IZVRŠNOM POSTPUKU koji sprovode upravni organi (npr: u postupku prinudne naplate poreza.. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – ono se stiče popisom (MODUS) stvari u IZVRŠNOM SUDSKOM POSTUPKU. onda svi imaju isti red prvenstva. on stiče svojinu i ima prednosti u odnosu na imaoca sudskog založnog prava. predložio prinudno izvršenje (predaje ovde nema. 93 . Sudska odluka. niti je mogao znati za postojanje sudskog založnog prava). Ako postoji više poverilaca. carina. a ako je u istom danu. Ako je otuđi. Sudska zaloga nastaje u POSTUPKU IZVRŠENJA protiv dužnika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti. ukoliko pribavilac jeste savestan (nije znao. baš kao i ugovor (pravni posao) predstavlja TITULUS.. te je poverilac na osnovu PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE = TITULUS. jer dužnik ne želi da preda stvari).

Zastarelost se. Od ovoga imamo nekoliko odstupanja: • Kod hipoteke – ovde založno pravo obezbeđuje potraživanje koje još ne postoji. a ne pravo. kada protekne rok zastarelosti poverilac se ne može namiriti od dužnika prinudnim putem. jer tu zastareva PRAVOZAŠTITNI ZAHTEV. založno pravo bi prestajlo usled zastarelosti potraživanja. založno pravo i obligacija i 94 • . ni založno pravo ne može postojati. založno pravo može postojati samo ako postoji PUNOVAŽNO POTRAŽIVANJE čiju isplatu obezbeđuje! Iz ovoga razloga ako je potraživanje nastalo iz pravnog posla koji je ništav ili rušljiv (koji je poništen). ili potraživanje koje možda neće nastati. NAČELO SPECIJALNOSTI i NAČELO NEDELJIVOSTI. pa dužnik može zahtevati brisanje hipoteke ili povraćaj stvari predate u zalogu. Ako dužnik isplati obavezu.NAČELA ZALOŽNOG PRAVA I na RUČNU ZALOGU i na HIPOTEKU se primenjuju neka opšta pravila koja su zajednička za te obe vrste založnog prava: NAČELO AKCESORNOSTI. inače. NAČELO OFICIJELNOSTI pri realizovanju potraživanja obezbeđenog založnim pravom. razlikuje od ostalih načina prestanka obligacije po tome što se dužnikova obaveza ne gasi u potpunosti. Ovde da je načelo akceosrnosti dosledno sprovedeno. poverilac se i pored toga što je rok zastarelosti istekao može namiriti. Dakle. NAČELO AKCESORNOSTI – znači da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava. Kod zastarelosti potraživanja – prema opštim pravilima. osnov založnog prava prestaje i založni poverilac mora vratiti založenu stvar ili ako je u pitanju hipoteka – pristati na ispisivanje. Založno pravo je sporedno pravo i zavisi od postojanja jednog OBLIGACIONOG PRAVA. već postaje prirodna obligacija. tj. ali ako je potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom ili hipotekom. Založno pravo prestaje i sa drugim uobičajenim slučajevima prestanka potraživanja.

• Tzv. zabranjena je LEX KOMISORIJA – koja govori o tome da će založena stvar automatski preći u svojinu založnog poverioca. Ovo se kod nas može destiti samo usled KONSOLIDACIJE. Ovo se može desiti ako: o hipotekarni poverilac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti ili obrnuto hipotekarni poverilac kupi hipotekovanu nepokretnost sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu o o U svim slučajevima hipoteka još uvek postoji. JER DUŽNIK NIJE VIŠE U ONAKO NEPOVOLJNOJ SITUACIJI U ODNOSU NA POVERIOCA (što je i razlog zabrane lex komisorije). NAČELO OFICIJELNOSTI – založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem. ali po ceni koja će biti utvrđena u pregovorima između njega i poverioca. sjedinjenja svojstva HIPOTEKARNOG POVERIOCA i SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI. hipoteka sada postoji ukorist lica koje je ujedno i sopstvenik nepokretnosti i sada više NE OBEZBEĐUJE POTRAŽIVANJE. ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti. Međutim. jer on neće moći da se namiri iz imovinske mase dužnika. 95 . kada ovako nešto ugovorimo u trenutku dospelosti dužnikove obaveze. ovakvu NEUGAŠENU SVOJINSKU HIPOTEKU i ustupiti mu založno pravo na nepokretnosti. u kakvoj se nalazio U TRENUTKU ZAKLJUČENJA UGOVORA O ZAJMU I ZALOZI. samo založno pravo ne zavisi od toga da li se potraživanje može ostvariti prinudnim putem. posledica zastarelosti će. on može poveriocu dati. jer je za njen prestanak potrebno da bude ispisana iz javnih knjiga. kao obezbeđenje. npr: prodao stvar koju ima u državini. SVOJINSKA HIPOTEKA – ovo je kada sopstvenik nepokretnosti stekne pravo hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. U slučaju da je vrednost stvari nedovoljna. mora da se obrati sudu i zatraži javnu prodaju! TO JE JEDINI NAČIN!!! Dakle. ne sme to učiniti sam. jer je ono PRESTALO DA POSTOJI! Sada. Založni poverilac da bi realizovao svoje potraživanje. Pa. Dakle. ako sopstvenik nepokretnosti hoće da traži novi kredit. onda može. ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. ipak. tako što bi. tj. on može prepustiti stvar poveriocu u svojinu.dalje postoje. Samo. pogoditi založnog poverioca.

ali i pored toga nije siguran da će moći da se naplati. Založno pravo ovde nastaje u trenutku predaje založene stvari poveriocu. treba da bude naveden pravni posao ili drugi izvor iz koga je potraživanje nastalo. 96 . JAVNA PRODAJA. onda založno pravo služi za obezbeđenje i ovih docnije nastalih potraživanja. dužniku još uvek ostaje mogućnost da ga odbije i da se osloni na redovan zakonski postupak namirenja. kauciona zaloga). ODSTUPANJE OD NAČELA SPECIJALNOSTI: • PRVO ODSTUPANJE . kao i označen tačan iznos potraživanja. nego namirenju svih poverilaca. Npr: o Kada neko lice da neku svoju stvar kao obezbeđenje za obavezu koja može. mogu saznati koliko je zalogodavac zadužen i koliko je obezbeđenje na koje mogu da računaju. jer nijedna stvar nije namenjena samo njegovom. iako svi iznosi još nisu iskorišćeni (kreditna zaloga). jer na taj način 3. KAUCIONA I KREDITNA HIPOTEKA . NAČELO SPECIJALNOSTI Treba precizno odrediti i POTRAŽIVANJE založnog poverioca i STVAR na koju se zaloga odnosi (jer zaloga ne može postojati na svim stvarima zalogodavca).založnim pravom se može obezbediti i USLOVNO ili BUDUĆE POTRAŽIVANJE.odstupanje od načela je u tome što potraživanje nije potpuno određeno. sa kamatama. Primenjuje se i na ručnu zalogu i na hipoteku. založni poverilac u odnosu na ostale dužnikove stvari nema prvenstvo prilikom namirenja. tj. ali ne mora nastati – jedno lice uzme u zakup čamac na moru i ostavi sat u zalogu za slučaj da prouzrokuje štetu prilikom vožnje (tzv. lica kojima se zalogodavac obraća za nove zajmove. Zato. već prvo idu obični poverioci. • DRUGO ODSTUPANJE . Potraživanje OBIČNOG POVERIOCA se odnosi na celu imovinsku masu dužnika.Ako je poveriočev predlog manje povoljan. Šta znači „ODREĐENO POTRAŽIVANJE“? Ako jedan poverilac ima više potraživanja prema istom dužniku. zalogoprimac stekao još neka potraživanja iz ugovora zaključenih sa zalogodavcem.ovo drugo odstupanje od specijalnosti predviđeno je samo za založno pravo na pokretnim stvarima – ručna zaloga. treba da bude određeno koje potraživanje je obezbeđeno založnim pravom. mada je određen najviši iznos koji potraživanje ne može premašiti. u kome su zaštićeni i dužnikovi interesi. Dakle. a pre namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom. o Založnim pravom se može obezbediti odobreni kredit. Ako je posle zaključenja ugovora o zalozi. iako potraživanje još nije nastalo.

sve dok dužnik ne isplati ceo dug. NAČELO NEDELJIVOSTI – ovo znači da cela založena stvar obezbeđuje celo potraživanje. Imamo izuzetak: kada je u zalogu data izvesna svota novca. ali ne mora nastati. pa ako dođe do fizičke deobe založene stvari.U načelu hipoteka se može upisati u zemljišne knjige samo u pogledu novčane svote. a uz iznos glavnog potraživanja se upisuje i visina kamate. • U oba slučaja se u zemlj. u zemljišne knjige se mogu upisati kauciona i kreditna hipoteka. 97 . Isto važi i ako dođe do SUSVOJINE! Načelo nedeljivosti je opravdano. • KAUCIONA HIPOTEKA – postoji kada se u zemlj. iako svi iznosi odobrenog kredita još nisu iskorišćeni. ukoliko vlasnica nepokretnosti bude imala poslovne gubitke. sve dok potraživanje ne bude u potpunosti namireno! Dakle. jer treba da utiče na dužnika da isplati celu obavezu. Založena stvar u celini služi za namirenje potraživanja. knjige upisuje založno pravo za potraživanje koje može. Dužnik u slučaju delimične isplate duga ima pravo da zahteva vraćanje srazmernog dela novčane sume. založno pravo postoji i dalje i opterećuje sve delove stvari. Međutim. knjige za obezbeđenje celog potraživanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita. knjige upisuje najviši iznos do koga založno pravo obezbeđuje ovakva potraživanja. koja je založena poveriocu. brojčano određene. KREDITNA HIPOTEKA – se upisuje u zemlj. Npr: hipoteka je bila upisana na nepokretnosti radi obezbeđenja eventualnih potraživanja opštine. poverilac zadržava založno pravo i posle delimičnog namirenja potraživanja. kod kojih iznos potraživanja nije potpuno određen.

pismeno. uz učešće državnog organa ili ne). sa i bez svedoka. OSNOV se može sastojati u onome što je zalogodavac već dobio od zalogoprimca kao zajam. Ugovor o založnom pravu je posmatran kao KONSENSUALAN (Neformalni = konsensulani pravni poslovi – su oni kod kojih volja može biti izjavljena na bilo koji način: izričito. prećutno. a zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi. 98 . a može i sudskom odlukom. stvari se najčešće zasniva ugovorom. Iz UGOVORA O ZALOZI nastaje obaveza za dužnika da preda stvar zalogoprimcu.RUČNA ZALOGA = ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA ZASNIVANJE: Založno pravo na pok. Zato OSNOV = KAUZA obaveze zalogodavca leži izvan ugovora o zalozi. ili u obavezi zalogoprimca (iz ugovora o kreditu) da kreditira zalogodavca. usmeno.

Ako se oba ugovora posmatraju u jedinstvu: kao ugovor o zajmu. više predmeta u jednom ugovoru. Nedopštenost osnova i njegovo odsustvo imaju za posledicu ništavost ugovora. Kod dobročinih ugovora. činjenje. zajam sa kamatom). Zalogorpimac = založni poverilac je lice koje ima potraživanje koje je obezbeđeno zalogom. Osnov mora biti dopušten (prinudni propisi. Svaki ugovorna obaveza mora imati osnov. javni poredak i dobri običaji). teretnih ugovora osnov obaveze jedne strane je u obavezi druge strane – npr. kod više različitih ugovora o prodaji osnov je uvek isti. ZOO predviđa kod Ugovora o zalozi i pravo zalogoprimca na dopunu zaloge u slučaju kada založena stvar ima materijalne ili pravne nedostatke. nečinjenje i trpljenje. npr. dobri običaji). dopušten. (pravna i faktička nemogućnost. a pobude mogu biti potpuno različite. onda sve ovo može ličiti na TERETAN UGOVOR (Teretni pravni poslovi – su oni kod kojih se daje neka naknada za ono što se dobija: kuporpodaja. moguć.     ZALOŽNOPRAVNI ODNOS Uspostavlja se između ZALOGORPIMCA i ZALOGODAVCA. ***Predmet     odgovor na pitanje na šta se dužnik obavezuje ? može biti davanje. osnov je želja. određen / odrediv. ja se kao zakupodavac obavezujem da predam stan u zakup.ja pristajem da se na ručun moje imovine poveća imovina mog poklonoprimca. trampa. namera da se nekom nešto učini besplatno. ugovor mora biti: • • •  ***Osnov (kauza)    odgovor na pitanje zašto se dužnik obavezuje? Osnov nije ekonomski cilj već pravni cilj obavezivanja. (prinudni propisi. Praviti razliku između Osnova i Pobude. subjektivna i objektivna nemogućnost). Kod dvostrano obavezujućih. povezan sa ugovorom o zalozi. zato što se druga strana obavezuje da plaća odgovarajuću zakupninu. zakup. Sankcija je ništavost. javni poredak. 99 .

Događa se da stvar založi lice koje nije dužnik založnog poverioca. licima. iako mu je stvar predalo lice koje nije imalo pravo da raspolaže sa stvari. OBJEKT RUČNE ZALOGE: • • svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu suvlasnički udeo. ali i krivično. Ne može se dati tuđa stvar u zalogu. U tom slučaju postoje na pasivnoj strani dva lica: jedno lice je dužnik i ono odgovara za isplatu duga založnom poveriocu celom svojom imovinskom masom. U ovom slučaju. lice koje je založilo tuđu stvar odgovara za štetu sopstveniku stvari. ali tada založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) sa ostalim suvlasnicima stvar mora biti određena najčešće je to individualno određena i nepotrošna stvar ako je stvar određena po rodu.TEK u trenutku predaje zalogoprimac stiče založno pravo i to pravo može da SUPROTSTAVI svim 3. 100 . Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu i to je najčešće dužnik iz obligacionopravnog odnosa sa poveriocem. onda se individualizuje novac može biti predmet zaloge i to kada se određena suma izdvoji • • • • PRAVA ZALOGOPRIMCA: PRVO PRAVO ZALOGOPRIMCA . Ovde imamo izuzetak da poverilac može steći založno pravo. To se ništi tužbom vlasnika založene stvari i stvar se njemu vraća. ako dužnik ne plati dug po dospelosti. Potrebno je da je ZALOGOPRIMAC savestan i da su ispunjeni svi uslovi za sticanje svojine od nevlasnika.PRAVO POTRAŽIVANJA PREMA DUŽNIKU je obligacionopravnog karaktera i glavno je pravo koje poverilac ima. a drugo lice je zalogodavac i ono ništa ne duguje založnom poveriocu. e tada stiče založno pravo na stvari i može ga suprotstaviti i pravom vlasniku. ali će se ovaj namiriti iz njegove stvari.

Založno pravo upereno na stvar – ovo založno pravo je sporedno, jer zavisi od glavnog prava i služi za obezbeđenje potraživanja. Sudbina mu zavisi od glavnog prava. Ovo obezbeđenje ima svoju posebnu vrednost - vrednost založnog prava je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali, tj. obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se uopšte ne mogu naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze (promene mu se imovinske prilike, nešto se dogodi...). To je ujedno i kraj njegovog založnog prava. Sva ostala zalogoprimčeva prava služe ostvarenju ovoga prava. Zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika, kojom će zahtevati isplatu duga. Pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaze isplata duga, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava. Na osnovu te odluke zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postpupku radi namirenja. Ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju, nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni. Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud može odlučiti da se cena utvrdi procenom stručnjaka. U slučaju prodaje poverilac stvar može, ako hoće, zadržati za sebe po toj ceni. Zalogoprimac ima pravo, da iz cene naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove za čuvanje založene stvari, kao i svoje troškove koje je imao oko realizovanja potraživanja. On se iz stvari namiruje bez obzira na zastarelost GLAVNOG potraživanja, dok ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti iz imovinske mase, niti iz založene stvari. DRUGO PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO PRVENSTVA: •

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zaloežne stvari pre ostalih poverilaca. Zalogoprimac je ispred svih založnih poverilaca koji su založno pravo stekli posle njega i ispred svih običnih poverilaca. Red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema pravilu PRIOR TEMPORE, POTIOR JURE. Dakle, prema vremenu kada su nastala njihova založna prava, s tim da podsećamo na to da je tu važan MODUS koji se ogleda u predaji stvari, a ne ko je pre napravio ugovor o potraživanju.

101

TREĆE PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO NA DRŽAVINU: • • Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari. Kada zalogodavac preda stvar u zalogu zalogoprimcu, onda obojica imaju državinu na založenoj stvari. Zalogoprimac ima neposrednu državinu prava, a zalogodavac posrednu državinu stvari. Zato obojica mogu da podnose državinske tužbe protiv 3. lica, a u međusobnom odnosima, takođe imaju obojica državinsku zaštitu. Poverilac stiče založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar, a gubi ga kada mu prestane državina i ponovo se uspostavlja kada vrati državinu. Državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge. Nije potrebno da pokretna stvar bude predata zalogoprimcu, jer je dovoljno je da se ona NE NALAZI u rukama zalogodavca. Zato možemo da govorimo i o POSREDNOJ državini zalogoprimca:
o

Ovo se može desiti u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari. Dakle, postoji ručna zaloga i u slučaju kada je stvar već nekome založena. Tada samo prvi zalogoprimac ima stvar u neposrednoj državini, a drugi zalogoprimci imaju samo posrednu državinu. Državina ovog drugog zalogoprimca se sastoji u tome što je zalogodavac pismeno obavestio prvog zalogoprimca o zaključenju drugog ugovora o zalozi i naložio mu, da kada mu bude isplatio potraživanje, založenu stvar preda drugom zalogoprimcu. Založno pravo kod posrednog držanja založene stvari zasniva se na obaveštenju i nalogu koje je zalogodavac dao prvom poveriocu. OBAVEŠTENJE i NALOG ZAMENJUJU PREDAJU U DRŽAVINU, tj. MODUS. Zalogoprimac ima posrednu državinu u još jednom slučaju – kada se oduzima stvar od zalogoprimca zbog toga što je nije čuvao kako treba ili što ju je upotrebio bez dozvole zalogodavca, ili što ju je dao drugom na upotrebu i uopšte što je sa njom postupao protivno ugovoru. Sud će na zahtev zalogodavca narediti da se založena stvar preda nekom trećem licu da je drži za zalogoprimca.

o

Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari sa 3. licem (kada je založen suvlasnički deo auta, pa zalogoprimac drži stvar zajedno sa ostalim suvlasnicima). Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari i sa zalogodavcem, ali je tada potrebno da zalogodavac ne dobije mogućnost da raspolaže sa stvari bez odobrenja zalogoprimca, inače bi to moglo dovesti u pitanje zalogoprimčevu sudržavinu, a time i založno pravo (ZOO: ugovarači se mogu sporazumeti da zajednički čuvaju stvar).

102

ČETVRTO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA UPOTREBU I PRAVO PRIBIRANJE PLODOVA SA STVARI Zalogoprimac ne sme da: • •

upotrebljava preda drugome na upotrebu dati u podzalogu bez dozvole zalogodavca

U slučaju da učini nešto od ove tri stvari koje ne sme, dužan je da naknadi štetu koja je slučajno nastala (za šta inače ne odgovara). Uz to, zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca. ODSTUPANJE Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava založenu stvar je dispozitivnog karaktera, tj. oni to mogu dogovoriti. Ovo se naziva ANTIHREZA! U slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebljava stvar (npr: vozi se založenim autom), koristi postignute upotrebom stvari se odbijaju od vrednosti potraživanja i to prvo od troškova (na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo), zatim od dugovane kamate i onda od glavnice. Zalogoprimac ima pravo da pribira plodove. Ovo se isto naziva ANTIHREZA! Ovo je rešenje povoljno i za zalogodavca, jer se iznos njegovog dugovanja smanjuje. Zalogoprimac je dužan da od prihoda od plodova odbije troškove na čiju naknadu ima pravo, zatim od kamate i od glavnice. Ovo je isto dispozitivno pravilo. PETO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA DOPUNU ZALOGE Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak i to samo ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja, a to u ili u trenutku predaje ili u trenutku kada zalogodavac
103

ali kad se ima u vidu da se ugovor o zalozi zaključuje radi obezbeđenja potraživanja iz nekog drugog ugovora. Najpre mu stoje na raspolaganju državinske tužbe i samozaštita. ***Ugovor o zalozi posmatran sam za sebe nije teretan ugovor. Zalogoprimac ima i posebnu PETITORNU TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI (vindikacio pignoris). ŠESTO PRAVO ZALOGORPIMCA . ili krivicom trećeg lica.pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem. on može zahtevati njen povraćaj. onda davanje stvari u zalogu predstavlja naknadu za to što zalogodavac dobija novac na zajam. zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu. Zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar u državinu samo ako tuženi: 1. nema nikakav osnov na državinu 2. Ako založena stvar propadne usled više sile.PRAVO SLEDOVANJA Ukoliko stvar bude oduzeta zalogoprimcu. ima slabiji pravni osnov od zalogprimca 104 .

zalogodavac može zahtevati od suda da stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom 3. licu na čuvanje. Posebno navodimo – u trenutku zaključenja ugovora o zalozi. moguće je da naspram obaveze zalogodavca da preda stvar u zalogu. Ako zalogoprimac ne čuva zloženu stvar kako treba. OBAVEZA UZDRŽAVANJA OD UPOTREBE (objašnjeno u pravima zalogoprimca) OBAVEZA VRAĆANJA ZALOŽENE STVARI PRAVA I OBAVEZE ZALOGODAVCA Iz ugovora o zalozi nastaju uzajamna prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca. pažnjom brižljivog i urednog čoveka). Ono što je pravo zalogoprimca.OBAVEZE ZALOGOPRIMCA OBAVEZA ČUVANJA ZALOŽENE STVARI – zalogoprimac ima obavezu čuvanja založene stvari sa pažnjom dobrog domaćina (tj. stoji obaveza zalogoprimca iz ugovora o kreditu koja se sastoji u predaji ili stavljanju na raspolaganje određene svote novca. nego što uobičajeno pokazuje prema svojim stvarima. nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u državinu zalogoprimcu. Zato se govori o teretnosti ovog posla! 105 . predstavlja obavezu zalogodavca i obrnuto. To je jedina obaveza koja nastaje u času zaključenja ugovora o zalozi. Međutim. Zalogoprimac do predaje još nema nikakvu obavezu. što podrazumeva viši stepen stepen pažnje prema založenoj stvari.

a ustupilac prestaje da bude zalogoprimac. stiče i založno pravo. Dovoljno je samo da bude obavešten o tome. založena stvar ostaće u rukama ustupioca da je čuva za prijemnika. lica i zato bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne može predati prijemniku. 3. od zalogodavčevog pristanka zavisi samo da li će prijemnik potraživanja dobiti založenu stvar u neposrednu državinu. lice postaje poverilac u odnosu na zalogodavca. Prijemnik ima posrednu državinu. Uskraćujući ovaj pristanak za predaju stvari. Zalogodavac ne može sprečiti ustupanje prava potraživanja. 106 .PRENOS ZALOŽNOG PRAVA I PODZALOGA USTUPANJE POTRAŽIVANJA OBEZBEĐENOG ZALOŽNIM PRAVOM = PRENOS ZALOŽNOG PRAVA Založno se pravo samo po sebi ne može prenositi. zajedno sa potraživanjem na 3. ali se može USTUPITI POTRAŽIVANJE OBEZBEĐENO ZALOGOM (kao i svako potraživanje). jer se njegov pristanak ne traži. Tada. Međutim. Dakle. zalogodavac se može suprotstaviti tome da založena stvar dođe u ruke 3. Zato zalogoprimac može preneti na 3. Ako ne pristane. zalogodavac ne može sprečiti prenos založnog prava. lice prelazi i založno pravo kao akcesorno pravo. lice svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu.

može se založiti i potraživanje obezbeđeno zalogom. može i manje“. licu – znači da može njime u potpunosti da raspolaže. Dakle. onda po principu „ko može više. Ovde. ali će na založenoj stvari imati posrednu državinu. a zalaganje potraživanja prati i založno pravo koje ga obezbeđuje. Iz ova dva slede dva slučaja: 1. zalogoprimac će čuvati stvar za obojicu: za sebe i za svog poverioca = podzalogoprimca! ISPLATA POTRAŽIVANJA KOJE JE DATO U PODZALOGU – zavisi od toga da li je zalogodavac pristao na podzalaganje! 107 . dok će neposrednu državinu imati i dalje zalogoprimac. zalogoprimac može založiti svoje potraživanje obezbeđeno zalogom. Iako je zalogodavac uskratio dozvolu. 2. Ukoliko založni poverilac svoje potraživanje može DA USTUPI 3.PODZALOŽNO PRAVO = PODZALOGA Kao što se uopšte potraživanja mogu založiti. ima pravo i svoje potraživanje obezbeđeno zalogom DA ZALOŽI. jer to predstavlja samo delimično raspolaganje. zalaganje potraživanja obezbeđenog zalogom povlači za sobom i založno pravo kao akcesorno pravo! Kod nas – zalogoprimac ima pravo da založi svoje potraživanje obezbeđeno zalogom trećem licu bez pristanka zalogodavca. Prvi – kada zalogodavac dozvoli da se založena stvar dalje založi. Drugi – kada zalogodavac uskrati dozvolu da se založena stvar dalje založi. Zalogoprimac ne može da preda založenu stvar u zalogu trećem licu bez dozvole zalogodavca. Podzalogoprimac će steći založno pravo kao i u slučaju ustupanja potraživanja. zalaganje potraživanja (obezbeđenog zalogom) povlači za sobom i predaju založene stvari u neposrednu državinu zalogoprimčevom poveriocu. Međutim.

Konsolidacija (kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari).• Ako je dao dozvolu – zalogodavac (lice B) treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu (licu C). 8. zalogodavac treba da položi isplatu sudu. poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari. založena stvar ostala u rukama podzalogodavca (lica A). pa da bi to izbegao i time izbegao sporove oko toga. Konfuzija (sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu). jer bi moglo da se dogodi da (ako podzalogodavac ne plati dug podzalogoprimcu) podzalogoprimac neće da mu vrati stvar. Međutim. Zašto ovo? Prema pravilima o zalaganju potraživanja. a to je u ovome slučaju podzalogoprimac (lice C). 5. Protek roka. 6. tj. nego onemo kome je potraživanje založeno. Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom. Odricanje zalogoprimca od založenog prava. zalogodavac (lice B) bi kao i svaki drugi dužnik (a posle obaveštenja o podzalaganju) trebalo da dugovani iznos isplati. Ako nije dao dozvolu – zalogodavac treba da dugovani iznos u trenutku dospelosti položi u sud. PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA • 1. 7. 2. 3. Propast založene stvari. licu A). Ako je potraživanje ZASTARELO. kako je zbog odbijanja zalogodavca (lica B) da dozvoli podzalaganje. 108 . moglo bi se dogoditi da ovaj odbije da mu stvar vrati. Javna prodaja založene stvari. jer zalogodavcu (licu B) ne bi vredelo da dug isplati svome poveriocu = podzalogodavcu (tj. a podzalogodavca (lice A) samo da obavesti o isplati. ne svom poveriocu. podzalogodavcu (licu A). ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom. 4.

osim onih koja su neprenosiva. Kao i prilikom zalaganja pokretnih stvari. Ovim ugovorom zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese neko svoje potraživanje. 109 . licu.ZALOŽNO PRAVO NA PRAVIMA ZALAGANJE POTRAŽIVANJA Poverilac može obezbediti svoje potraživanje od dužnika i na taj način što će mu dužnik umesto STVARI. radi obezbeđenja. jer je potreban NAČIN PRIBAVLJANJA založnog prava (modus). To potraživanje zalogoprimac može naplatatiti ako mu zalogodavac po dospelosti ne isplati dug. založiti neko SVOJE (dužnikovo) POTRAŽIVANJE. Kod zalaganja potraživanja postoje tri lica: • • • zalogoprimac (založni poverilac) zalogodavac (koji je dužnik zalogoprimcu i istovremeno poverilac potraživanja koje se zalaže) dužnik (iz založenog potraživanja) Ugovor o zalozi nije dovoljan za zalaganje potraživanja. koje ima prema 3. U zalogu se mogu dati sva potraživanja. za zalaganje potraživanje je potreban UGOVOR O ZALOZI između zalogodavca i zalogoprimca.

zalogoprimac ima pravo. ipak. Posledica ovoga obaveštavanja sastoji se u tome što dužnik. biće odgovoran zalogodavcu za štetu koju ovaj usled toga pretrpi. Potraživanje sadržano u hartijama po naredbi. a ne samo iz založenog potraživanja (npr: ako zalogoprimčeve potraživanje dospe mnogo ranije nego zalogodavčevo potraživanje prema dužniku). obaveza ostaje i on će biti dužan da je ispuni založnom poveriocu. pobijati pravne radnje dužnika u slučaju njegove insolventnosti. učini. Ukoliko založeno potraživanje daje pravo na kamate ili druga povremena potraživanja. Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti vrši se na razne načine. ne može više punovažno isplatiti svom poveriocu – zalogodavcu. od časa kada je obavešten o ugovoru o zalozi. da bi prekinuo tok zastarelosti.Taj MODUS je da dužnik mora da bude pismenim putem obavešten o ugovoru. Ovlašćen je da preduzima mere koju su potrebne za očuvanje založenog potraživanja. 1. može prihvatiti dužnikovu izjavu o priznanju duga. prema vrsti hartije. OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA ZALOGOPRIMAC: • • Najveća ovlašćenja ima on. ali dužan je da ih pribira. Zalogoprimac ima i svoje potraživanje prema zalogodavcu i može se namiriti iz zalogodavčeve imovinske mase. Potraživanje sadržano u hartiji na donosioca zalaže se prostom predajom hartije. Ako on to. sve da bi se naglasilo kako zalogoprimac te dužnosti ne vrši samo u svom interesu. vrši se založnim indosamentom + predaja hartije zalogoprimcu. jer se ovde govori i o dužnostima. 2. Može podneti tužbu protiv dužnika. 110 • • . U slučaju da zalogoprimac propusti te dužnosti. nego i u interesu zalogodavca. a ne samo o pravima.

potraživanje zalogoprimca prema zalogodavcu nije dospelo. • • • ZALOGODAVAC: • Ima veoma sužena ovlašćenja. pa od tog trenutka on ponovo uspostavlja potraživanje u punom obimu. jer ako bi se desilo da zalogoprimac propusti ili odbije da primi ispunjenje. Ako je potraživanje zalogoprimca dospelo i ako je predmet ispunjenja potraživanja novac. založno pravo na potraživanju prestaje i ovlašćenja povodom tog potraživanja se vraćaju zalogodavcu. Dakle. U slučaju ustupanja – ustupilac prenosi potraživanje i prestaje da bude poverilac. 111 . Ako je predmet potraživanja novac – a. ali je dužan da na zahtev zalogodavca naplaćeni iznos položi u sud. pa je svoje potraživanje prema proizvođaču – dužniku založio). Ako je predmet založenog potraživanja neka stvar (npr: zalogodavac je izvršio uplatu za kupovinu auta. zalogodavac bi usled toga moga pretrpeti štetu. a ostatak novca dužan je da preda zalogodavcu. zalogoprimac može naplatiti iznos dospelog založenog potraživanja.• Kada založeno pravo dospe za naplatu. a ne zalogoprimcu. ali je potrebno da ponovo pismeno obavesti dužnika. zalogoprimac je dužan primiti ispunjenje koje ponudi dužnik. zalogoprimac će posle ispunjenja dužnikove obaveze steći pravo zaloge na toj stvari. U slučaju zalaganja potraživanja – zalogodavac i posle zalaganja ostaje poverilac i potraživanje ne prelazi na zalogoprimca. založno pravo na potraživanju se pretvara u založno pravo na stvari. nego mu samo služi kao obezbeđenje. To je i najveća razlika između ustupanja potraživanja (CESIJE) i zalaganja potraživanja. • U slučaju da zalogodavac dobrovoljno (ili prinudno) isplati dug zalogoprimcu. ali potraživanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu. zalogoprimac ima pravo da primi isplatu koju ponudi dužnik i da iz novčane svote koju je naplatio od dužnika zadrži onoliko koliko mu duguje zalogodavac.

pravo plodouživanja (ukoliko se odnose na potraživanje zalupnine. kada je plodouživalac zaključio ugovor o zakupu). pravo licence. lična prava. lične službenosti. autorsko pravo. Ne mogu se zalagati: stvarne službenosti.Zalagati se mogu sledeća prava: potraživanja. 112 . prava koju priznata određenom licu. PRAVO RETENCIJE I POJAM Naziv potiče od reči REM TENERE. pravo patenta. s obzirom na njegova ličan svojstva. što znači držati stvar. Smisao naziva je u tome da ovo pravo može imati samo onaj poverilac koji dužnikovu stvar ima u rukama. založno pravo (zajedno sa založenim potraživanjem). pravo na izdražavanje.

nepokretnosti (ovde se kod retencije nepokretnosti. jer ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo. 113 . „Po pravilu“ znači da IZUZETNO poverilac u čijim je rukama stvar. tj. pokretne stvari 2. pa i za buduće ili uslovno potraživanje. DRŽAVINA – da bi došlo do retencije. pod uslovom da je stvar kod njega + da je stvar kod njega došla u ruke pre nego što je počela zastarelost. Ne mogu se zadržati stvari koje se ne mogu izložiti prodaji (npr: dužnikovo punomoćje. Pravo retencije je vrlo slično založnom pravu. može da je zadrži i pre dospelosti. poverilac ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari. a ne sredstvo namirenja) 3. ukoliko je dužnik postao nesposoban za plaćanje.Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo (dakle.. novac 3. na stvari mora da ime neposredne državine poverioca. Da li poverilac može zadržati dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje zastarelo? Može. To je glavna razlika između retencije i ugovornog založnog prava. II USLOVI ZA ZASNIVANJE PRAVA RETENCIJE 1. Pravo retencije reguliše ZOO.). naplati iz vrednosti zadržane stvari. STVAR – predmet retencije su: 1. pa se zato izučava uz njega. već je to samo sredstvo pritiska. Potraživanje mora biti civilno.. To držanje stvari mora da ispunjava neke uslove: 1. a ne naturalno! ***Videti u Obligacionom pravu razliku između ova dva. dok pravo retencije (po pravilu) može postojati samo za dospelo potraživanje. legitimacije. 2. prepisi. pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri. DOSPELOST POTRAŽIVANJA – potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje. samo tada) potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se. isprave. tek tada.

jer je pravo retencije. Ako je dužniku stvar preko potrebna ili ona daleko prevazilazi potraživanje. Retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost. pre nego što pristupi ostvarenju naplate. sve dok mu ovaj ne isplati dug. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao na posudu. postoji. IV POREĐENJE PRAVA RETENCIJE I ZALOŽNOG PRAVA 114 . da o svojoj nameri obavesti dužnika ili novog sopstvenika (ako je stvar dužnik prodao). a u odnosu na zalogoprimca. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA SE NAMIRI IZ VREDNOSTI ZADRŽANE STVARI – međutim. jer mu je dužnik učinio prijateljsku uslugu i bilo bi protivno načelu poštenja. jer to je poseban odnos poverenja (osim u slučaju ugostitelja koji primaju na noćenje i koji imaju pravo zadržati stvari koje su doneli gosti do potpune naplate). jer je potraživanje obezbeđeno pravom retencije već dospelo. 3. najpre. retinent je dužan. Retinent iz ugovora o privredi to nije dužan. „Obezbeđenje“ može biti: • • zaloga na nekoj dužnikovoj stvari ili potraživanju može punuditi nečije jemstvo 2. III SADRŽINA PRAVA RETENCIJE 1. Pravo retencije je akcesorno pravo i postoji sve dok postoji i glavno pravo. dužnik može da pruži obezbeđenje poveriocu i tada poverilac mora dati stvar. tj.2. sud odlučuje. Ova razlika koja se tiče obaveštavanja kod retinenta. 4. Stvar ne sme da je izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje. Zato se pravo retencije u sporu i pojavljuje kao „prigovor prava retencije“! ***Depozit = ono što je dato na čuvanje kod suda ili banke. potraživanje. pa je potrebno da poverilac upozori dužnika da će to učiniti u slučaju neispunjenja obaveze. U slučaju spora u vezi sa tim dodatnim obezbeđenjem. Ugovor o posudi je dobročin ugovor. sredstvo odbrane poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA ZADRŽI STVAR – ovde je reč o tome da je poverilac ovlašćen da odbije vraćanje stvari dužniku. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao poveriocu na čuvanje.

založni poverilac ima.• • • • • Na retenciju se primenjuje isto kao i kod založnog prava načelo nedeljivosti. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA (HIPOTEKA) I POJAM 115 . tj. Neposredna državina retinenta. Oba imaju državinsku zaštitu. PRAVO SLEDOVANJA ima samo založni poverilac. jer poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama. Retinent nema pravo na petitornu tužbu zbog stvari. dok se založena stvar može nalaziti u rukama 3. dužnik može zahtevati povraćaj stvari tek kada isplati obavezu u celini. lica.

Publicitet kod ručne zaloge se postiže državinom. tako što napravi ugovor o kupoprodaji sa kupcem i kupac podnese MOLBU sudu za upis u zemlj. tj. U ovom slučaju. stvar ostaje kod dužnika. Za ovaj upis je neophodno da: a. 2. u 11. Reč HIPOTEKA je grčkog porekla i znači OPTERETITI. potpuno određeno: glavnica i kamata ili pak najviši iznos do koga je potraživanje obezbeđeno (kod kaucione i kreditne hipoteke). tj. tj.Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige. Za razliku od ručne zaloge.05h se kupac upiše kao vlasnik. a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika. knjige na osnovu pravnog osnova. Da je lice knjižni prethodnik. knjige može uspostaviti hipoteku. a u 11. a sve to. MODUS AKVIRENDI – upis u javne knjige (hipoteka se upisuje u teretni list). što mu omogućava da stvar UPOTREBLJAVA i KORISTI (pribira plodove). jer time stiče sredstva za isplatu duga. a ovde upisom u javne knjige. Npr: Šta se dešava u slučaju da sopstvenik nepokretnosti. a potraživanje iz njega MORA biti. prema načelu specijalnosti. i. hipoteka kao takva ostaje i kupac pribavlja hipotekovanu stvar! Drugi slučaj je kada imamo obrnuto. nažalost.05h. samo vlasnik upisan kao takav u zemlj. Postoje i neke pokretne stvari za koje se zaloga upisuje u posebne javne registre (brodovi i vazduhoplovi) i to nije hipoteka. II PRIBAVLJANJE HIPOTEKA Za njen nastanak je potreban: 1.10h stiže MOLBA za upis hipoteke od strane prodavca! 116 . već se reguliše ZAKONOM O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM I REGISTAR. ugovora o kupoprodaji u 11. a prodavac hitno pojuri i podnese molbu za upis hipoteke u 11. nepokretnost najpre otuđi. IUSTUS TITULUS = pravni osnov – to je ugovor između hipotekarnog poverioca i dužnika ili trećeg lica koje zalaže za dužnika sa overenim potpisima u sudu. ukoliko je vanknjižni vlasnik ne može ustanoviti hipoteku! Dakle.10h.

117 . jer tako piše u zemlj. c. jer on više NIJE VLASNIK.Tada će se prodavčeva molba za upis hipoteke odbiti. Da u pismenom obliku = KLAUZULA INTABULNDI izjavi da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom. koja može biti sadržana u samom ugovoru ili u posebnoj ispravi van ugovora. Tačan opis zemljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka. knjigama! b.

koje je sada sastavljeno samo od te izdvojene parcele ili dela parcele. Dakle. ako uzme zajam od banke. može kao dužnik konstituisati hipoteku samo na zgradi. Ovaj drugi primer je ako jedno lice ima svojinu na zgradi bez zemljišta.III PREDMET HIPOTEKE 1. određeni deo zemljišne površine 4. knjige. tj. na sve pripatke i neodvojene plodove. poslovna prostorija) 6. Sastoji se od 1 ili više katastarskih parcela. UOPŠTE Hipoteka se odnosi na celu stvar i sva eventualna povećanja vrednosti stvari. hipoteka ima za predmet (prema načelu specijalnosti – ne može za predmet da ima hipoteka sve nepokretnosti dužnika. određenu zgradu 5. na suvlasničkom delu nepokretnosti ***ZEMLJIŠNO-KNJIŽNO TELO – je osnovna jedinica u zemljišno-knjižnom sistemu. Te parcele ne moraju biti jedna uz drugu. hipoteka može postojati na zemljištu odvojeno od zgrade. to mora onda biti otpisano iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela i onda se formira novo. To je jedna pravna celina! 118 . sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može otuđiti pripatke i plodove. Tamo gde se vode zemlj. 2. koje su tačno određene premerom zemljišta. 3. Važno je samo da su u istoj katastarskoj opštini. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. već tačno određene): 1. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. hipoteka može postojati samo na zgradi. zgrada je podignuta na zemljištu u društvenoj svojini. bez zemljišta. određeni deo zgrade (stan. Tada sopstvenik zgrade. hipoteka za predmet ima celo zemljišno-knjižno telo. koje se sastoji iz 1 ili više parcela. Ukoliko sopstvenik želi da optereti samo jednu parcelu ili deo parcele. s tim što sve do početka izvršenja na nepokretnosti.

jer će svi biti namireni.-knjižnih tela. Zato se zajednička hipoteka ne odnosi samo na više nepokretnosti. Tehnika zemljišno-knjižnog upisa – zajednička hipoteka se upisuje tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao GLAVNI.Zato se i obična hipoteka može odnositi na više nepokretnosti. zato što je poljopirvredno zemljište poplavljeno. od kojih svako može biti sastavljeno od više nepokretnosti. jer ako bi poverilac koji ima zajedničku hipoteku zatražio namirenje samo iz one nepokretnosti na kojoj drugi poverioci imaju hipoteku iza njegove. oni bi mogli biti oštećeni. Npr: poverilac se namiruje iz vrednosti kuće. a ostali kao SPOREDNI. U glavnom ulošku beleže se svi sporedni. SITUACIJA kada uz zajedničku hipoteku jednog hipotekarnog poverioca postoje hipoteke drugih poverilaca? Potraživanje obezbeđeno zajedničkom hipotekom namiruje se srazmerno iz vrednosti svih nepokretnosti. dok se kod zajedničke hipoteke. a u sporednim se beleži koji je glavni. 2. Svrha je zbog veće sigurnosti. 119 . Tako u ovome slučaju redosled hipoteka ne igra veliku ulogu. ali je potrebno da one sačinjavaju jedno zemljišno-knjižno telo. poverilac može namiriti u celini iz vrednosti bilo kog od hipotekovanih zemljišno-knjižnih tela. nego i na više zemlj. Od zajedničke hipoteke treba razlikovati slučaj kada se jedno potraživanje obezbeđuje sa više založnih prava na više nepokretnosti. jer tada svaku nepokretnost tereti srazmeran deo potraživanja. ZAJEDNIČKA (SIMULTANA) HIPOTEKA Zajednička = simultana hipoteka je kada se za isto potraživanje ustanovi hipoteka na više zemljišno-knjižnih tela.

može tražiti da se namiri iz dužnikove imovinske mase. a ako ovaj to ne učini dobrovoljno. a ostaje i hipoteka. tj. na osnovu koje hipotekarni poverilac podnosi molbu sudu da se izvrši javna prodaja hipotekovane nepokretnosti. Nema ovlašćenje PRIBIRANJA PLODOVA = KORIŠĆENJA. založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti Iz ovoga prvoga odnosa (obligacionog) hipotekarni poverilac kao i svaki običan poverilac ima pravo da zahteva od dužnika da ispuni obavezu. a uslovljeno je dobijanjem IZVRŠNE ISPRAVE. Ovaj prvi ostaje dužnik.IV ZALOŽNOPRAVNI ODNOS A. PRAVO NAMIRENJA IZ VREDNOSTI HIPOTEKOVANE STVARI • Ovo je glavno pravo i ovlašćenje hipotekarnog poverioca. iz vrednosti bilo koje dužnikove stvari (poverilac određuje stvari i prihode iz kojih traži da se namiri). Dva lica: jedno je dužnik u obligacionom odnosu. tj. 2. 120 • • . PRAVA HIPOTEKARNOG POVERIOCA a. Pasivna strana kod hipoteke: 1. Dva lica: jedno lice proda hipotekovanu nepokretnost drugom. pravosnažne odluke suda. Nema ovlašćenje UPOTREBE. nego pravo. B. tj. pravo potraživanja prema dužniku. a drugo pristaje da se hipoteka konstituiše na njegovoj nepokretnosti. HIPOTEKA I POTRAŽIVANJE Kao i svaki založni poverilac i hipotekarni ima dve vrste prava: 1. obligacioni odnos 2. Jedno lice. jer namirenje iz hipotekovane nepokretnosti nije za njega obaveza. 3.

zasnivanje prava plodouživanja). može tražiti da sud naloži hip. b. pravo prati stvar – ukorenjeno je u samoj stvari. UPOTREBA I PRIBIRANJE PLODOVA = KORIŠĆENJE b. dužniku da se uzdrži od takvih radnji).• Nema državinu. Ukoliko je hipotekovana nepokretnost nedovoljna za namirenje. PRAVO NAMIRENJA PRE DOSPELOSTI Ukoliko soptvenik oštećuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi način smanjuje vrednost. POTIOR JURE. Da istovremeno obezbedi založnog poverioca. tj. hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa tim (tj. Ovde se publicitet postiže upisom u javne knjige. jer nema državine. kao i u odnosu na sve kasnije hipotekarne poverioce.. Hipotekarni poverilac isto tako može zahtevati zaštitu i protiv postupaka 3. a u slučaju da nastavi. dalje zalaganje.. poklona. ako ovi pristanu na to. Njime hipoteka zadovoljava sve zahteve založnog prava: 1. PRAVO PRVENSTVA U NAPLATI POTRAŽIVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate potraživanja iz hipotekovane nepokretnosti u odnosu na sve obične HIROGRAFERNE poverioce. d. V PRAVA SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI a. treću. RASPOLAGANJE – pored svega ostaloga (prodaje. tj. 121 . ne lišava dužnika niti jedne koristi: upotreba. tj. može i posle jedne hipoteke zasnivati drugu. hipotekarni poverilac se sada naplaćuje iz imovinske mase dužnika. Bez upisa nema hipoteke! 2. razmene. poverilac može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja i pre dospelosti. naravno. PRIOR TEMPORE. PRAVO SLEDOVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz stvari bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dužnika ili prešla u svojinu trećeg lica. plodovi. otuđenje. lica. Da ne liši dužnika stvari koja mu je potrebna. c. ali srazmerno sa ostalim običnim poveriocima.

B. a koje je obezbeđeno hipotekom na „KOMPLETU“ LICE A (hipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu B. lice. a zajedno sa potraživanjem prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. samo ako se sa tim usaglasi nathipotekarni poverilac. knjigama. tj. dužnik može dugovani iznos položiti u sud.. tako se i potraživanje obezbeđeno hipotekom može hipotekovati. visinu „KOMPLETA“. Ukoliko iznos potraživanja nathipotekarnog poverioca prelazi visinu potraživanja obezbeđenog hipotekom. PRENOS HIPOTEKE Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na 3. Ovo mora biti zabeleženo u zemlj. Ovo potraživanje nazivam „KOMPLET“ LICE B (hipotekarni dužnik) Nathipoteka mora da se upiše u zemlj. Dužnik mora da bude obavešten. Tako imamo: LICE C (nathipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu A. jer kao i svako drugo. knjige. C . PREUZIMANJE DUGA 122 . Ako su odnosi poremećeni. a koje je obezbeđeno hipotekom. hipotekarni poverilac može konstituisati hipoteku na svojoj hipoteci bez pristanka hipotekarnog dužnika.VI PRENOS PRAVA I OBAVEZA A. pa dužnik nije siguran da li je nathipotekarni poverilac saglasan. OVO NIJE DOBRO NAPISANO OVDE!!! Ne znam kako! Dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu. NATHIPOTEKA Ovde se zalaže potraživanje koje hipotekarni poverilac ima prema hipotekarnom dužniku. Za razliku od podzaložnog prava.. a ne sama hipoteka.

Međutim. b. smrt dužnika i smrt poverioca – kod obaveza nastalih s obzirom na lične osobine ugovornika c. ispunjenje obaveze 2. POTIOR JURE. Hipoteka se stiče u trenutku kada poverilac podnese predlog za upis u javnu knjigu. Slučajevi prestanka Kada prestaje potraživanje? Ovo su slučajevi prestanka: 1. PRESTANAK HIPOTEKE USLED PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. dok hipoteka opterećuje i dalje nepokretnost. + Potreban je ispis iz zemlj. Za ovo je potreban pristanak poverioca. prebijanje (kompenzacija) 3. protek vremena 6. prema pravilu PRIOR TEMPORE. ali ostaje dužnik hipotekarnog poverioca. Opšte pravilo Kao akcesorno pravo. VIII PRESTANAK HIPOTEKE A. VII REDOSLED HIPOTEKA Ranije upisana hipoteka ima prednost u odnosu na kasnije. knjiga. on prenosi pravo svojine. Sjedinjenje (konfuzija) – uređena ZOO 123 . otpuštanje duga 4. nemogućnost ispunjenja 5.Kada sopstvanik proda hipotekovanu nepokretnost. hipoteka ne može postojati sama za sebe bez potraživanja kao glavnog prava. moguće je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu.

Ovde se sjedinjuju potraživanje i dug. + Kada se hipoteka ispiše iz zemlj. Uopšte / b. Konsolidacija – uređena ZOSPO Kada isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. PRESTANAK HIPOTEKE NEZAVISNO OD PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. kniga. c. d. Odricanje od hipoteke To znači da poveriočevo potraživanje. kada jedno lice postane i poverilac i dužnik (npr: poverilac nasledi svog dužnika). koje je do tada bilo obezbeđeno založnim pravom. postaje obično = hirograferno potraživanje. 124 . Nenastupanje uslova i protek roka Hipoteka može prestati ako ne nastupi USLOV za uslovno potraživanje ili ako protekne rok za potraživanje ograničenog rokom. tj. knjiga. Izuzetak u slučaju zastarelosti Hipoteka ne prestaje ako potraživanje hipotekarnog poverioca zastari. + Ispis iz zemlj. + Ispis iz javnih knjiga. B. d.Obaveza prestaje kada dođe do sjedinjenja = konfuzije subjekata u obligacionom odnosu.

+ Ispis iz javnih knjiga. tj. 125 . Presuda služi kao izvršna isprava. Posle javne prodaje hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta. Kada javnu prodaju traže obični poverioci. Ukoliko na pasivnoj strani imam 2 lica – dužnika i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti. KONFUZIJOM prestaje potraživanje. 1. a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje. e. Ovde imamo dve situacije: 1. Hipotekarni poverilac treba da podigne tužbu protiv dužnika. Kod KONSOLIDACIJE potraživanje prema dužniku ostaje. a hipoteka ostaje dok se ne ispiše iz javnih knjiga. Ovo je dispozitivne prirode. samo što sada poverilac nema hipoteku na tuđoj. u iznosu koji bi se dobio u izvršnom postupku. na osnovu koje hipotekarni poverilac može podneti predlog za izvršenje na nepokretnosti. nego na svojoj nepokretnosti. hipotekarni poverilac podnosi HIPOTEKARNU TUŽBU kojom zahteva da sopstvenik hipotekovane nepokretnosti trpi namirenje potraživanja iz vrednosti nepokretnosti. Kada javnu prodaju zahteva hipotekarni poverilac. Ovde se sjedinjuju hipoteka i svojina. a presuda u ovom sporu je IZVRŠNA ISPRAVA na osnovu koje se traži namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti kroz javnu prodaju. JAVNU PRODAJU. Npr: ako na pasivnoj strani postoje dva lica. a da kupac preuzme dužnikovu obavezu. jer se kupac hipotekovane nepokretnosti i hipotekarni poverilac mogu sporazumeti da hipoteka ostane. Prodaja hipotekovane nepokretnosti u izvršnom postupku Hipoteka može prestati i u slučaju javne prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku. dužnik i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. 2.

Propast stvari Hipoteka prestaje kada propadne nepokretnost. pravo preče kupovine ima dva oblika: 1. PRAVO PREKUPA = RETRAKTUS – to je ono drugo: „Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. Dakle. POJAM. 126 .“ Cilj ove ustanove jeste da zaštiti interes pojedinih lica za pribavljanje određenih stvari. hipoteka se obnavlja. da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca. ako se nepokretnost ponovi uspostavi. ali se zato na dobijenom novcu uspostavlja založno pravo u korist hipotekarnog poverioca. hipoteka prestaje na dan kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno.. 2. Međutim. Ukoliko se za srušenu zgradu dobije osigurana suma ili naknada štete zbog rušenja. Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. knjiga po služebnoj dužnosti. pravo preče kupovine ovlašćuje PREKUPCA da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zaključen ugovor o prodaji.. bilo prirodnim putem.2. licu. nego proda stvar 3. f. Ukoliko javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični poverioci. PRAVO PRVENSTVA – kada sopstvenik odluči da proda stvar. kada se ovaj odluči da proda stvar. NAZIV I RAZVOJ INSTITUCIJE Pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine. bilo radom. pravo se namiruje hipotekarni poverilac. Ovde se hipoteka ispisuje iz zemlj. prekupca) da zahteva od sopstvenika. GLAVA SEDMA PRAVO PREČE KUPOVINE 1. hipoteka prestaje da postoji. pa onda ostali. Naravno. dužan je da je ponudi prvo ovom licu. u zavisnosti od životne situacije.

2. se ova ustanova smanjuje i nestaje. što se ono može suprotstaviti svakom licu koje prodaje stvar na kojoj postoji ovo pravo i svakom licu koje kupuje stvar. Ugovorno pravo preče kupovine je relativno pravo. tj. jednostranom izjavom volje (što je vrlo retko) NI ZAKONSKO. MOGUĆNOST SUPROTSTAVLJANJA TREĆIM LICIMA 127 . Međutim. Međutim. zakonsko pravo preče kupovine je apsolutno pravo u tom smislu. 289. ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. JER NE DAJU IMAOCU OVOG PRAVA NEPOSREDNU VLAST NA STVARI. može se ustanoviti saglasnošću volja kroz poseban UGOVOR O PRAVO PREČE KUPOVINE ili kroz posebnu odredbu u UGOVORU O KUPOPRODAJI. ukoliko je nesavestan. onda se može suprotstaviti svima. u pravnim sistemima u kojima centralno mesto zauzima privatna svojina. ako je treći kupio stvar ZNAJUĆI ZA POSTOJANJE OVOGA PRAVA ILI MOGAVŠI ZNATI ZA NJEGA! Dakle. pasus 902. u šta ne mogu da poverujem. NI UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE NE BI SE MOGLI UVRSTITI MEĐU STVARNA PRAVA PO SVOJOJ UNUTRAŠNJOJ SADRŽINI.Tendencija je da.. Naravno. Npr: opština ima pravo preče kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija?! Bračni drug ima pravo preče kupovine kada se u izvršnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom suprugu?! I. I ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE Nabrojano u knjizi na str. bez obzira da li su znali ili nisu. kao i druga obligaciona praca.. jer imalac ugovorno prava preče kupovine ima obično potraživanje prema saugovorniku i ono se sastoji u tome što je saugovornik dužan (kad odluči da proda stvar) UČINITI PONUDU imaocu prava preče kupovine. ukoliko se ugovorno pravo preče kupovine upiše u javne knjige. licu. II UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Dakle. ZAKONSKO I UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Ovo pravo se ustanovljava: • • • zakonom ugovorom testamentom. III RAZLIKE IZMEĐU UGOVORNO I ZAKONSKOG PRAVA PREČE KUPOVINE A. ostalo.

Ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. PRAVO PRVENSTVA Kada sopstvenik odluči da stvar proda. TRAJANJE Zakonsko pravo preče kupovine nije ograničeno u vremenu. U tom roku se može koristiti svojim pravom prvenstva. MOGUĆNOST PRENOŠENJA Zakonsko pravo preče kupovine se ne može prenositi. Za nosioca ugovornog prava preče kupovine teče rok od mesec dana od dana kada ga je sopstvenik obavestio o nameri. PRAVO PREKUPA Ukoliko dođe do povrede PRAVA PRVENSTVS. 3. niti naslediti kada se odnosi na pokretne stvari (kaže ZOO).. U slučaju da je treće lice bilo savesno ili iz nekih drugih razloga imalac ugovornog prava preče kupovine nije uspeo (npr: nije podneo tužbu u predviđenom roku). Za nepokretne stvari (ZOO ništa ne govori. s tim što se zakonom određuje najduži rok u kome se može vršiti. To ima karakter PONUDE. postignuta je saglasnost volja i ugovor o prodaji je zaklučen. onda se PRAVO PREČE KUPOVINE javlja u svom drugom obliku. onda takav ugovor ne može koristiti imaoca prava preče kupovine. kao PRAVO PREKUPA. imalac ugovornog prava preče kupovine ima pravo da zahteva naknadu štete. tj. dužan je da obavesti o tome nosioca prava preče kupovine i saopštiti mu cenu i uslove prodaje. Kod zakonskog prava preče kupovine to je najčešće 30 dana! 4. licu kao kupcu. Ugovorno pravo preče kupovine prestaje posle roka određenog u ugovoru.Zakonsko pravo preče kupovine može se suprotstaviti trećem licu bez obzira na savesnost. lica PUNOVAŽNO ZAKLJUČEN UGOVOR O PRODAJI.. znao ili je mogao znati za postojanje prava prvenstva). Ako ovaj prihvati ponudu. Ugovorno pravo preče kupovine se ne može ni otuđiti. pa zaključujemo) možemo otuđiti i preneti na naslednike. samo ako je kupac nesavestan (tj. C. Ovo pravo prekupa se aktivira kada je između sopstvenika i 3. jer evo sledi primer zbog čega mora biti PUNOVAŽAN! Npr: kada su sudovi utvrdili da je ugovor o kupoprodaji stambene zgrade između ova i sina fiktivan. To je 5 godina. 128 . B.

• Postoje lica koja imaju pravo preče kupovin eupravo u slučaju prinudne javne prodaje. Takođe. Ukoliko je reč o licu koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti (koja je predmet izvršenja) ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle zaključenog nadmetanja izjavi da je kupuje pod istim uslovima. može zahtevati poništenje javne prodaje. Ukoliko nije pozvan može podneti žalbu protiv rešenja i tražiti da se zakaže novo ročište. GLAVA OSMA ZAKUP 1. lica. njegovo pravo preče kupovine ostaje bez dejstva. odim ukoliko su one tako dogovorene kako bi osujetile prekupčevo pravo. PRAVO UPOTREBE i PRAVO KORIŠĆENJA omogućavaju zakupcu neposrednu vlast na zakupljenoj stvari. Npr: u pomorskom pravu suvlasnik ima prednost pred ostalima učesnicima u nadmetanju kad se u izvršnom postupku prodaje suvlasnički udeo broda. Ukoliko je ugovorno pravo preče kupovine upisano u javne knjige. imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje. smisao prekupčevog zahteva nije u tome da se ugovor o prodaji OGLASI da ne proizvodi uopšte dejstva. nego na samo jedan element – na pravo koje stiče zakupac posle izvršene predaje! U tom smislu. To je ono što interesuje STVARNO PRAVO! 129 . ukoliko nisu sa takvom namerom. 5. mora ispuniti sve SPOREDNE pogodbe ugovora. Kod zakonskog prava preče kupovine imalac prava prekupa mora u roku za podizanje zahteva (30 dana) položiti iznos kupovne cene u sudski depozit. nego između sopstvenika i prekupca.Dakle. ZAKUPČEVO PRAVO I POJAM Spor o pravnoj prirodi (da li zakup obligaciono ili stvarno pravo) ne odnosi se na ceo zakupni odnos koji nastaje iz ugovora. Ukoliko nije pozvan. imalac prava se ne može pozivati na svoje ugovorno pravo preče kupovine. Naravno. nego da ostane u važnosti (jer samo tako može postojati i pravo preče kupovine) i da ne proizvodi pravna dejstva između sopstvenika i 3. a prekupac ih ipak ne može ispuniti. PRAVO PREČE KUPOVINE U PRINUDNOJ JAVNOJ PRODAJI • • • • U slučaju prinudne javne prodaje.

kao što ne može nijedan drugi poverilac. b) Ovlašćenje pribiranja plodova = KORIŠĆENJE Ovo se može isto precizno ugovorom definisati. c) Državina Zakupac ima neposrednu upotrebnu državinu. upotrebljava i koristi. zakupodavac će moći da zahteva povraćaj stvari. pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu. Ovo zato što on tu ulaže određeni trud: ore. Da faktički upotrebljava stvar. Zakupac stiče plodove odvajanjem.A. se može zabraniti da zakupljenu stvar izda dalje u zakup (podzakup). zakupac stiče pravo da od zakupodavca zahteva predaju stvari. ali ako drugačije ne odredimo. Zakupčev interes je da stvar. u skladu sa ugovorom. ODNOS ZAKUPCA PREMA ZAKUPODAVCU U trenutku zaključenja ugovora o zakupu. lice. Zakupodavčev interes je u tome da dobije zakupninu i da suština stvari bude očuvana. koja je sačinjenja od: 1. Ovo mu ugovorom može biti uskraćeno. posle izvršene predaje zakupčevo pravo se PREOBRAŽAVA! Posledice toga su velike. seje. jer se zakupodavac sada povlači u položaj u kome ima negativnu obavezu. žanje ili bere. Zakupac ne može. ali ne i zabranjeno. Ovo mu ugovorom može biti precizno definisano. Ukoliko zakupac samovlasno. Zakupodavac može čak stvar i da preda nekom drugom sa kojim je kasnije napravio ugovor! Međutim. 2. isticati da ima prvenstvo u pogledu ispunjavanja zakupodavčeve obaveze. uzme stvar u državinu. niti može sprečiti zakupodavca da ispuni svoju obavezu najpre prema nekom drugom poveriocu. a zakupodavac posrednu svojinsku. ne čekajući da mu zakupodavac preda stvar. Takođe. da trpi zakupčevo pravo: • • da upotrebljava stvar da pribira plodove – koristi stvar a) Ovlašćenje upotrebe Zakupac ima neposrednu pravnu vlast na stvari. 130 . Pravo da pravnim poslom prenese faktičku upotrebu na 3.

a da obligaciona deluju samo među ugovornicama = inter partes. treba da dokazuje da je 3. lice znalo za postojanje poveriočevog prava. licu kojem je zakupodavac predao stvar. pa do prestanka ugovora.koje se ogleda u tome što se poverilac ovlašćuje da od dužnika zahteva izvršenje. 131 . Pravnog dejstva obligacionog prava . lica. pa zato treba praviti razliku između: 1. kao aktu saglasnosti volja. obično potraživanje kao i bilo koji poverilac. licima samo prava. on tada SAMO može da suprotstavi svoje pravo onom 3.d) Državinska zaštita Zakupac ima državinsku zaštitu u odnosu na zakupodavca i na sva 3. Kao i kod ostalih prava potraživanje. kao pravne činjenice i to samo ukoliko su znali za postojanje poveriočevog potraživanja. jer nisu ni učestvovali u zaklučenju ugovora. poverilac u sporu sa 3. licem. tj. lica! B. licima a) Suprotstavljanje zakupčevog prava pre predaje Od zaključenog ugovora o zakupu. Dakle. Od predaje. pa do izvršene predaje. dok 3. a dužnik se primorava to uraditi. sva subjektivna prava traže određeno poštovanje. a koje je moglo znati ili znalo za ranije zaključen ugovor o zakupu. b) Pojam suprotstavljanja Ugovorom samo ugovornicama mogu biti dogovorena prava i obaveze. samo drugačije nego za ugovornike. Zato. zakupac može svoje pravo suprotstaviti pribaviocu bez obzira na to da li je ovaj znao za postojanje zakupčevog prava. a ne samo stvarna prava! Obično se kaže da stvarna prava deluju prema svima = erga omnes. Suprotstavljivosti obligacionog prava – koja se sastoji u tome što poverilac može istaći trećima činjenicu da on ima pravo prema dužniku i zahtevati od njih da priznaju postojanje njegovog prava. a ne i obaveze. U pitanje je SAMOZAŠTITA i DRŽAVINSKE TUŽBE! Zakupodavac kao posredni držalac ima pravo na državinske tužbe i protiv zakupca (kada prekorači granice svog prava upotrebe) i protiv 3. ODNOS ZAKUPCA PREMA TREĆIMA Zakupac može svoje pravo UPOTREBE i KORIŠĆENJA suprotstavljati zakupodavcu i svim 3. Međutim. to ne znači da ugovor postoji samo za strane ugovornice! Ugovor postoji i za treća lica. 2. zakupac ima samo obligaciono pravo prema zakupodavcu.

bez obzira na njihovu savesnost. Tada i dobija mogućnost suprotstavljivosti prema svima trećima. te se ne sastoji više u potraživanju prema zakupcu. pravna dejstva obligacionog prava 2. samo pod uslovom ako su 3. nego u pravu upotrebe i korišćenja stvari. tj. bez obzira da li su znali ili nisu znali da stvarno pravo postoji! c) Suprotstavljanje zakupčevog prava posle predaje Kada zakupodavac preda stvar zakupcu. ali je potrebno razlikovati: 1. suprotstavljivost obligacionog prava trećima. jer je reč o suprotstavljivost stvarnog prava! 132 . znali za to pravo Dok se stvarna prava mogu suprotstaviti svim trećim licima.Ovo je tačno. pravna priroda zakupčevog prava se preobražava.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful