STVARNO (svojinsko) pravo

1. STVARNO PRAVO - je skup normi, koje uređuju odnose među ljudima povodom

STVARI i PRAVA i LJUDSKIH PONAŠANJA (to su sve objekti stvarnih prava).

1.1. Norme o pripadanju (pitanje PRIPADANJA) – da li je moje, tuđe, da li mi potpuno

pripada (svojinsko pripadanje) ili mi samo delimično pripada (zakup, zaloga...).
1.2. Prava i obaveze povodom stvari i drugih objekata – šta ja mogu povodom

neke moje stvari, ili koje obaveze neko ima povodom moje stvari, npr. da se uzdrži od stvari i bilo koje radnje povodom te moje stvari.
1.3. Norme o sticanju, promeni, prenosu i prestanku prava i obaveza povodom

stvari i drugih objekata.
1.4. Norme o povredi i zaštiti stvarnih prava.

2. Ovo je potpuna lista stvarnih prava:

2.1. својина – право својине, право сусвојине, право заједничке својине, право етажне својине, 2.2. коришћење утрине и пашњака,

2.3. суседско право – међашко право, право приступа, право употребе суседне непокретности и друга, 2.4. службеност – стварна службеност, стварно-лична службеност, службеност грађења, лична службеност, 2.5. 2.6. закуп, реални терет,

2.7. залога – ручна залога, регистрована залога, уговорно-судска залога, судска залога, задржање, залога права, хипотека, 2.8. 2.9. реални дуг, поверена и очекивана својина,
1

2.10.

задржана и очекивана својина,

2.11. право пречег стицања – право прече куповине, право пречег стицања службености грађења, право пречег присвајања, право пречег закупа, 2.12. право на државину односно притежање и право на заштиту државине и притежања.

3. OSNOVNI TIPOVI OVLAŠĆENJA KOD STVARNIH PRAVA (koji postoje zbog različitih

potreba ljudi): 3.1. Prava pripadanja

3.2. Prava traženja (npr. da nam vrati stvar) 3.3. Prava preobražajna (ovlašćen sam da izjavom volje promenim pravo, da nastane,

da nestane, ovde je isto pravo preče kupovine)
3.4. Prava učešća (ovo kada imamo jedno pravo, a bar dva različita titulara: susvojina,

etažna prava. Tada sudelujemo u odlučivanju u nečemu.)
3.5. Prava vlasti (da prelazim preko livade, da uzimam vodu sa tuđeg bunara, tj. većina

jednosložnih prava; kod prava građenja imam pravo da izgradim objekat na tuđem zemljištu i da na njemu imam pravo svojine – pravo pripadanja)

4. PROSTA I SLOŽENA STVARNA PRAVA - stvarna prava su po sadržini različitog tipa,

pa ih tako možemo i razlikovati. Dakle, razlikuju se po broju ovlašćenja. Prosta prava imaju jedno jedino ovlašćenje, a složena prava imaju više ovlašćenja. Stvarna prava su složena prava, sastoje se iz bar dva različita ovlašćenja.

Najsloženije je pravo svojine. Ona je maksimalno (aposolutno) pravo u pogledu broja i sadržine ovlašćenja. Kako je rekao Baltazar Bogišić, samo vlasnik može da kaže „MOJE JE“! Kod svojine su to: pripadanje, držanje, upotreba (prosta upotreba stvari), korišćenje (izvlačenje koristi iz stvari), faktičko ( i MENJANJE NAMENE) i pravno
2

raspolaganje, isključivanje svih 3. lica, traženje od svih kod kojih je neovlašćeno, odreći se i ne činiti ništa od ovoga.

Stvarna pravu su dominantno složena prava, a prostih stvarnih prava imamo u susedskim pravima i u službenostima (tu je uvek skoro samo jedno ovlašćenje u pitanju).

5. DEJSTVO STVARNIH PRAVA: erga omnes i inter partes! Objašnjenje: npr.

poslugodavac trpi, a svi ostali moraju da se uzdrže od mešanja. Sva prava imaju apsolutno dejstvo – da se svi ostali (čitav svet) uzdrže od mešanja. Relativno dejstvo imaju i stvarna i obligaciona prava, pa čak i kod prava svojine, jer ako me neko sprečava da pišem mojom olovkom, ja stičem zahtev, pravo da tražim da prestane to da radi i to od njega, a ne od celog sveta.

6. Stvarna prava delimo na SVOJINU i na SVA DRUGA STVARNA PRAVA (to su

ograničena, sektorska prava, jer su u odnosu na svojinu ograničena, dok je svojina MAKSIMALNO PRAVO).

7. STRUKTURA STVARNOPRAVNIH ODNOSA – struktura svih stvarnopravnih odnosa

(osim svojine) jednaka je strukturi obligacionopravnih odnosa, jer imamo IMAOCA OVLAŠĆENJA, imamo DRUGO LICE i NJEGOVU OBAVEZU i imamo ČITAV SVET (sa obavezom da se uzdržava od mešanja, da povodom tog odnosa ne preduzima ništa).

8. NUMERUS CLAUSUS (zatvoren broj) - to znači da zakonodavac određuje šta će biti

stvarno pravo i iz čega će se ono sastojati, tj. država ih popiše, dok kod obligacionih odnosa postoji autonomija volje. Stvarno pravo sadrži KOGENTNE NORME (norme, koje ne daju mogućnost da bude drugačije, tj. imperativne – naređuju i prohibitivne – zabranjuju). Zašto će neko pravo država da propiše kao stvarno pravo, zavisi od države do države. Npr., kada su zakupci bili jak sloj u državi, težili su i uspeli da zakup ubace u stvarno pravo.

9. PRAVO SVOJINE može postojati samo na STVARIMA (ne na PRAVU). OGRANIČENA

STVARNA PRAVA mogu postojati i na stvarima i na pravima. Npr., plodouživanje može i na pravu i na stvari, zaloga isto tako.
3

NAČELO PUBLICITETA (obelodanjivanje postojanja stvarnih prava) – njihovo postojanje na nekom objektu se stavlja do znanja. po pravilu. 14. tj. na svakom predmetu domaćinstva i na svakoj knjizi iz biblioteke. koja je vidljiva. to se ne može zaključiti putem logike. tj. Ne postoji pravo svojine kao celina na stadu ovaca. a nemati poslužno dobro. a u konkurenciji sa obligacionim jače je stvarno pravo. stvarno pravo prati – sleduje stvar. AKCESORNA PRAVA) – ovde je sudbina pratećeg prava vezana za glavno pravo. predmetima domaćinstva. potior jure). Zakonodavac je taj. SAMOSTALNA PRAVA – stvarna prava su redovno samostalna prava. Samo su stvarna prava suprotstavljiva. IUS IN REM = ovo je kod stvarnih prava i znači da je pravo ukorenjeno u samoj stvari – na STVARI. a ATIPIČNA PRAVA (PRATEĆA. možete imati samo ovo pravo bez potrebe da imate neko drugo – prethodno pravo. ma gde god stvar bila. Ovo se postiže predajom stvari drugom licu u posed. 4 . NAČELO SPECIJALNOSTI (određenosti) stvarnih prava – stvarna prava se. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima se izvodi iz državine (faktičke vlasti). koji snabdeva neko pravo ovom SUPROTSTAVLJIVOŠĆU. jače je ono ranijeg datuma (prior tempore. publikuje se. Npr: službenost je akcesorno pravo. Kod nepokretnih stvati se publicitet postiže upisom u javne knjige. To znači da imalac stvarnog prava ne gubi svoje pravo. 11. SUPROTSTAVLJIVOST PRAVA ili SLEDOVANJE PRAVA (to su sinonimi) – stvarna prava su suprotstavljiva prava na stvarima i na pravima. Mogu posedovati ovo pravo samo uz neko drugo pravo. PRAVO PRVENSTVA STVARNIH PRAVA (KONKURENTNOST STVARNIH PRAVA) – od dva istovrsna stvarna prava. Mora biti objavljeno da na određenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da treća lica to pravo ne bi vređala. biblioteci. 12. nego pravo svojine na svakoj ovci pojedinačno. jer ne možete biti imalac službenosti.10. Ovo imamo kod svih stvarnih prava (univerzalno dejstvo) i samo kod stvarnih prava (specifično dejstvo). IUS AD REM = ovo je kod drugih prava i znači prava povodom stvari. konstituišu na INDIVIDUALNO određenim stvarima. 13. na potraživanjima). a izuzetno na PRAVIMA (npr. Ove pretpostavke je dozvoljeno obarati. prava na stvar. tj.

TELESNE I BESTELESNE STVARI: 5 . ali samo nama mora da proda stvar. dakle da može potencijalno biti u vlasti. 16. ne mora da jeste aktivno stanje). PRENOSIVA . PRAVA (preče kupovine. koje više ne postoji). ali ne svih stvarnih prava. Ne stoji ni to da je neko pravo stvarno pravo.skoro sva. da na stvari može postojati svojina ili neko drugo pravo. tj. NEPRENOSIVA (stanarsko pravo. jer kod prava preče kupovine mi nemamo faktičku vlast. OBJEKTI STVARNIH PRAVA Objekti stvarnih prava mogu biti: STVARI. NEPOSREDNA FAKTIČKA VLAST NA STVARI – postoji kod većine. da nam je prvo ponudi ili kod hipoteke (kod nje nema fakt.15. ako titularu pruža faktičku vlast na stvari. Stvar u pravnom smislu je ono što je materijalno (da je deo prirode) i da može biti u ljudskoj vlasti (tj. vlasti). zaloga prava) i LJUDSKO PONAŠANJE. Ovo je defincija iz nacrta Zakonika o svojin i drugim stvarnim pravima: Ствар је свака материја на којој се може имати фактичка власт и својина или друго стварно право.

PROSTE I SLOŽENE STVARI: • • • Sve stvari se uvek sastoje iz delova (atoma. ali za ovu pravnu podelu je važno jesu li ti delovi vidljivi ili ne. ali samo sa svojinom. Telesna stvar – je stvar onako kako smo je mi definisali. Odlike funkcionalne veze GLAVNE I PRIPATKA: • • • • 6 . koji gube vrednost odvajanjem. PRIPADAK = SPOREDNA STVAR je uvek POKRETNA STVAR. baš odnos GLAVNE i PRIPATKA. U našem pravu nisu pozitivnopravni pojmovi. nepotpuno inokorporisani. Dakle. samo oni. važno je da li jedna stvar SLUŽI drugoj. dok su sve druge podele od praktičnog značaja. nije svaka veza između dve ili više funkcionalno povezanih stvari. bivaju oštećeni). tj. ne budu oštećeni) i NEODVOJIVI (utelovljeni. oni. onim čiji su delovi ODVOJIVI (neutelovljeni. a ne samo fizička veza. a to znači da kod takvih stvari možemo imati samo jedno pravo – ta stvar može biti jedan objekat prava!!! GLAVNA STVAR I PRIPADAK (sporedna stvar): • Ovde je važna FUNKCIONALNA VEZA (FUNKCIJA=SLUŽENJE). tj. Složene stvari – delovi se vide. koji nije odnos GLAVNE STVARI i PRIPATKA. tj. molekula). tj. informativne vrednosti. a drugi kriterijum je kakva je vrsta veze između spojenih delova i tu pricate o potpuno i nepotpuno inkorporisanim delovima. koji ne gube svoju vrednost pri odvajanju. • Pravni značaj ovoga je u tome što kažemo da su složene stvari sa neodvojivim delovima isto što i proste stvari. potpuno inkorposrisani. Proste stvari – delovi se ne vide. Možemo da imamo i dve stvari u FUNKCIONALNOJ VEZI. Funkcionalna veza postoji kada namenimo da jedna stvar služi drugoj.• Ovo je istorijska podela i samo je informativnoga karaktera. Bestelesna stvar – je stvar kako smo je mi definisali samo sa svim drugim (stvarnim) pravima. GLAVNA STVAR može biti pokretna ili nepokretna. Složene delimo na: o složene stvari sa odvojenim delovima o • • složene stvari sa spojenim delovima.

raspolažem i pripatkom. posečeno stablo u šumi). jer oni svi prisvajaju plodove. To su: voće. To su: kamata. bez ljudskog rada: divlje jagode i kupine) i veštačke (za čiji nastanak je potreban ljudski rad). jer supstancija ostaje vlasniku. već veza trajne prirode. tj. PLODOVI I PROIZVODI STVARI: • • Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi. drveće koje se dobija povremenim proređivanjem šume da bi preostala stabla bolje napredovala. plod postaje samostalna stvar. mladunci životinja. to lice je moralo dovesti jednu svoju stvar u funkcionalnu vezu sa drugom. PROIZVOD – kako su i plodovi proizvod stvari. što znači da ovo pravilo neće važiti. na kojoj onda postoji jedno pravo svojine. MLADUNCI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (priplod) – pripadaju vlasniku majke. posečena voćka u voćnjaku. ali nemaju pravo i na proizvod u užem smislu. kamen ili pesak izvađen iz njive. zakupnina. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari. kirija.o da su obe stvari. plodouživalac. Oni se pojavljuju najčešće u novčanom obliku. Ovo je za PRAVNI PROMET veoma važno. dok je kod drugih pravnih odnosa: zakupac. Civilni plodovi – su periodični prihodi. vlasnik je trajno namenio da ta stvar služi drugoj o o samo pokretna stvar može biti pripadak • Pravni značaj ovoga je u tome kada imamo odnos GLAVNA STVAR I PRIPADAK. a sve drugo može biti dogovoreno. koje su funkcionalno povezane. pripadak tada prati pravnu sudbinu glavne stvari. savesni držalac – drugačije. Pravni značaj podele – vlasniku pripadaju i plodovi i proizvodi stvari. ukoliko stranke odrede drugačije. a ne da to učini neko drugi. vuna i mleko ovaca. Ovo da pripadak prati glavnu stvar je uređeno DISPOZITIVNO. a ređe u obliku drugih stvari određenih po radu. ako se ništa ne naglasi ostaje da idu glavna stvar i pripadak zajedno. tehničkom smislu (produkt. ovo možemo nazvati PROIZVODOM U UŽEM SMISLU. prinos). med. To je ono što stvar da kao deo svoje supstancije i bez periodičnosti (materijal od srušene zgrade. tj. • • • • • • STVARI VAN PROMETA (res extra commercium) I STVARI U PROMETU (res in commercio): 7 . od jednog istog vlasnika. koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstancije. a namenjeni su za odvajanje. Odvajanjem. Plodovi u naturalnom obliku se dele na prirodne (kada ih stvar daje sama od sebe. da na obe postoji pravo svojine istog lica. koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika sa drugim licem. jer kada raspolažem glavnom stvari. to ne sme biti AD HOC veza. Dakle.

tj. STVARI U OGRANIČENOM I NAROČITO REGULISANOM PROMETU. Npr: nadgrobni spomenik nije stvar u prometu. koliko ima posebnih stvari.znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari (jer se svojina. miraz. javni moral. javnog interesa: narodno zdravlje. zaostavština jednog lica). pa su i stvari u njihovoj svojini. koje čine celinu. kao najpotpunije pravo. npr. ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost. To su: stvari u opštoj upotrebi. koje služe religijskom kultu. trgovi. eksploziv. plemeniti metali. Po onoj „staroj“ podeli. potrebe odbrane i unutrašnje bezbednosti). Universitas iuris – to je zbir stvari i prava. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI: • • Nije isto što i proste i složene stvari! Ovde deljivost postoji kao pravna kategorija. zbirka maraka ili iz raznovrsnih stvari: stovarište robe. ovo bi bio zbir telesnih i bestelesnih stvari. ako je postavljen na grob u kome je sahranjen leš. već to imaju samo kao celina i u pravnom prometu se pojavljuju kao celina. iz razloga celishodnosti (opravdanja nekog cilja) kada treba da raspolažemo množinom ovih stvari odjednom. različlita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji . To nisu stvari u građanskopravnom smislu i van prometa su. Postoji i pojam JAVNO DOBRO. STVARI VAN PROMETA su one na kojima postoji neprenosivo pravo svojine (npr. biblioteka. koliko ovaca u stadu ili maraka u zbirci. dolazi do izražaja pojam zbirne stvari. ulice. a nije potrebno zaključiti onoliko posebnih pravnih poslova. Kod nas su verske organizacije GRAĐANSKO PRAVNA LICA. parkovi. koji omogućava da se svim stvarima. može izjednačiti sa samom stvari). Sa gledišta prava svojine ZBIRNA STVAR nije nikakva nova stvar. 8 . iz nekog razloga. npr: oružje. zapravo stvari i to u građanskopravnom prometu. • • • • ZBIRNA STVAR (universitas rerum) i KOMPLEMENTARNA STVAR i UNIVERSITAS IURIS: Zbirna stvar se može sastojati iz istovrsnih stvari: stado ovaca. Međutim. raspolaže jednim pravnim poslom. jer i dalje postoji onoliko prava svojine koliko i knjiga u biblioteci. stečajna masa. koji se u određenim pravnim odnosima smatra kao celina (preduzeće. većina lekova. Komplementarna stvar – ovo su stvari kod kojih su fizički delovi odvojeni. droge.• STVAR U PROMETU .

ovde je kriterijum EKONOMSKI. onda ide CIVILNA DEOBA. Tada sud mora deljivu podeliti fizički. mačka. One mogu imati AFEKCIONU VREDNOST (fotografija dragog pokojnika. U ovoj VANSUDSKOJ DEOBI. ako joj to umanji vrednost . to su stvari. onda je važno da li stvar uništavamo deobom ili joj smanjujemo vrednost tom podelom. ali nemaju PROMETNU VREDNOST. koja je proistekla nakon akta raspolaganja stvari. U pravu imamo dve podele stvari: o Fizička deoba stvari o • • Civilna deoba stvari (kod nje se ne dira u samu stvar. koje imaju i PROMETNU i UPOTREBNU VREDNOST i mogu se izraziti u novcu. Ako je deljiva. je sve deljivo: krava. nije fizička deoba same stvari):   prodaja stvari. da li će izgubiti vrednost ti delovi ili ostaju srazmeri. Dakle..• Deljive stvari – kod njih je važna fizička deoba i šta će sa stvari biti kada je podelimo. Tako kod sudske deobe stvari (dolazi kada se stranke ne dogovore o deobi i sud se drži KOGENTNIH NORMI. Dakle. Nedeljive stvari – kod njih posle podele delovi ne mogu očuvati svoju vrednost. ne sme je prodati. mora ići fizička deoba!). a ako je reč o VANSUDSKOJ DEOBI. 9 . koja je draga uspomena). upravo u tome što primenjujemo različite norme. kakva je posledica po stvar. Neprocenjive su one stvari čija se vrednost ne može odrediti nikakvim upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. jer tada vlada načelo autonomije volje. ako ne – onda je nepotrošna! Zanima nas ako se namena ostvari. POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI: • • Svaka stvar može da bude potrošna ili nepotrošna! Ovo zavisi od prve upotrebe (ovo zavisi od namene stvari). PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI: • Procenjive su one stvari čija se vrednost može odrediti upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu.. Šta se dešava posle raspolaganja stvari? To nas zanima! Stranke određuju namenu stvari. te od toga zavisi je li potrošna ili nepotrošna. mogu imati UPOTREBNU VREDNOST. a ako ne može fizički. a podeli se cena – civilna deoba prodajom deoba uz nadoplatu deoba prepuštanjem u svojinu uz isplatu  • Pravni značaj ovoga je.onda je potrošna.

registarske oznake kod automobila. funkcijom stvari. GENERIČNO ODREĐENE STVARI – stvari su određene pro vrsti.• • Jedno je kada mi neko da čokoladu na poslugu. Posluga ne može na potrošne stvari. Zajam može. poslovne 10 . putem čega izdvajamo? Sve što je u stanju da individualno odredi stvar. ovo nema veze sa PROSTOROM. Dakle. stanovi (kao posebni delovi zgrade). jer kad mi proda mogu da je pojedem. koji se od drugih razlikuje po vlasniku). Ovde je nama važno kada prelazimo generično određenje. već kako mi (stranke) odredimo stvari.ako je određena tako što je izdvojena od svih drugih stvari iste vrste. po rodu. može li stranka svoju obavezu izvršiti nekom drugom stvari ili samo dotičnom. specijalno) ODREĐENE STVARI I GENERIČNO (po vrsti. tablice) ili se individualizuju putem svojine (prodajemo auto. po rodu) ODREĐENE STVARI: • • • • Ovde je kriterijum NAČIN ODREĐENOSTI. dobri satovi na poleđini uvek imaju svoj jedinstveni broj. onda je ZAMENJIVA. Tipično se individualizuju na osnovu broja – ako stvari imaju broj (npr. ZAMENJIVA je ona. POJEDINAČNO ODREĐENA STVAR . Ukoliko ne može – imamo nezamenjivu stvar. šasija. POJEDINAČNO (idividualno. već u pravnom odnosu. ako jedna stvar može biti zamenjena (umesto jedne dođe druga) drugom u pravnom odnosu. broja motora. tj. a drugo je kad mi proda. ZAMENJIVE I NEZAMENJIVE STVARI: • Ovo u PRAVNOM PROMETU. Zaloga ne može. kojom se može umesto prvom izvršiti obaveza. tj. Ova podela ne proističe iz prirode stvari. POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI: • Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premeštati sa jednog na drugo mesto bez oštećenja njihove suštine: zgrade.

To je najpre STVAR. a ne za neku privremenu upotrebu Sastavni delovi zgrade su sve ono što zgradi trajno služi! Pa. 11 . da su zidane kao trajni objekti. što se ogleda u različitim načinima sticanja. što je dobra stvar kod osiguranja. ukoliko izričito nije dogovoreno da neće. po pravilu veću vrednost nepokretnih stvari u odnosu na pokretne stvari. da su inkorporirane u zemlji. lična karta. izvod iz matične kjnige. stabilnost. pasoš. zapravo svodi na ekonomsku istrajnost. ali u tim hartijama je ukorenjeno = inkorporirano = utelovljeno neko pravo. tako i grejne. to je stvar kao i cipele. Pravni značaj je veliki i sve se. pismeni kupoprodajni ugovor) o VREDNOSNE HARTIJE • VREDNOSNE HARTIJE su bitne iz dva razloga. uverenje o državljanstvu. koje ne sadrže neko subjektivno pravo. Dakle. Nepokretnosti po nameni – ovde je priča kao o GLAVNOJ STVARI i PRIPATKU U FUNKCIONALNOJ VEZI SA ISPUNJENIM USLOVIMA. Vegetacija na nekom zemljištu se posmatra kao plod. hartija sadrži pravo. Sve građevine trebalo bi da ispunjavaju dva uslova da bi bile nepokretne stvari: 1. testament. koje to mora da pokriva. prenosa i gubitka prava na jednim ili drugim stvarima. poljoprivredna i šumska). vodovodne. samo je objekt prava) HARTIJE – ISPRAVE. HARTIJE: • Imamo: o o OBIČNE HARTIJE (običan papir.prostorije (kao posebni delovi zgrade) i zemljišta (građevinska. već neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja za nastanak prava (isprave: indeks. kanalizacione cevi sve do priključka na gradsku mrežu. a ne da leže na zemlji 2.

kreditno pismo). U hartiji može biti neko: o • obligaciono (sadrže u sebi neko obligaciono pravo. • Izdaju se jednostranim pravnim poslovima. To su hartije čiji je prvi imalac označen na samoj hartiji. Imamo 3 načina prenošenja i 3 vrste hartija. a kod nekih ne. zašto je izdata hartija. ček. Npr: konosman za pomorski prevoz robe). štedna knjižica izdata povodom deponovanja štednog uloga) i APSTRAKTNE HARTIJE (menica. dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglašavanje uništene /izgubljene. lutrijskih lozova to povlači konačan gubitak prava iz hartije. HARTIJE PO NAREDBI (franc. imamo PRAVO NA HARTIJI i PRAVO U HARTIJI. prenosimo naše pravo iz hartije. Dakle. intelektualno. o o • Kod nekih hartija vidimo CAUSU (tj.. tj. Npr: obveznice narodnih zajmova. vidi se razlog). tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz same 12 • • . indosman) – ovde putem izjave volje = naredbe. Onda gubitak ili uništenje hartije povlači nemogućnost ostvarenja prava (kod nekih hartija – npr. ili da je menični dužnik u stvari kupac koji se obavezuje da plati kupovnu cenu). a prenose se INDOSAMENTOM.Tu imamo neraskidivu vezu (ispoljava se tako što bez hartije nema ni prava. stvarno (sadrže neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima – pravo svojine ili založno pravo. a ko zajmoprimac ili poklona.. koje po pravilu glasi na neku sumu novca. Ona sadrže određena članska prava prava imaoca – da učestvuju u radu organa društva. a sa druge strane sadrže pravo učešća u dobiti – pravo na dividendu). Npr: moguće je da je menični dužnik primio određeni iznos novca na zajam od meničnog poverioca i sada se menicom obavezuje da mu tu sumu vrati. zaturene/ hartije nevažećom i izdavanje rešenja koje zamenjuje hartiju. indosament. koja se stavlja na poleđinu hartije. pravo učešća (akcije= deonice koje izdaju akcionarska društva. menica.“. konosman i sl. pravo je sudbinski povezeno sa hartijom. To je AMORTIZACIJA). jer se iz nje ne vidi da li je izdata povodom zajma i ko je zajmodavac. Hartije delimo prema načinu prenošenja prava iz njih na druga lica i prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije. tj. zatim da se menični dužnik menicom obavezuje meničnom poveriocu da određenu sumu novca da na zajam. imamo KAUZALNE HARTIJE (konosman izdat povodom ugovora o pomorskom prevozu robe. To je jedna pismena klauzula. Izjava se satoji: „Po mojoj naredbi platiti. Prema tome. bez njenog prenosa nema ni prenosa prava) između PRAVA i HARTIJE. Ove hartije pojednostavljuju PRAVNE ODNOSE: berza.

za donosioca ne važi 13 . da li je držalac do hartije došao savesno. državine. ako može da se prenosi. INDOSAMENT NA DONOSIOCA – ovde imamo da po mojoj naredbi treba platiti donosiocu. firma X). ostaje prazno kome se prenosi. Ovde smo zapečatili prenošenje prava i sada može samo ovim putem prenositi – PREDAJOM. tj. lutrijski lozovi. ja kažem prenosim. ime onoga na koga se prenosi i potpis prenosioca. Zato u slučaju gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada. a onaj na kojeg je hartija preneta – indosinirana jer INDOSATAR Imamo 3 vrste indosmana: o BLANKO (belo) – sadrži samo potpis INDOSANTA. tako da se formalna legitimacija svakog novog imaoca takođe vidi iz same hartije. ako je znalo ili moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije. ili nije ovlašćen od strane zakonitog imaoca. su hartije čiji je imalac označen na samoj hartiji. u protivnom odgovara za štetu. tu se samo plaća po mojoj naredbi. • HARTIJE NA DONOSIOCA – npr. potrebna su dva lica. tj. dvostrani pravni posao. na kojima je obično utisnut neki broj. Naravno. ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju – dužno je da odbije ispunjenje. tj. Za njih ne važi načelo inkorporisanosti. već se dokazuje drugim putem. IMALAC PRAVA IZ HARTIJE legitimiše kao ovlašćeno lice samim držanjem. naravno. ti kažeš primaš). Npr: ako kažemo tačno kome dati. Izdavalac legitimaciong znaka oslobađa se obaveze kada je u dobroj veri (savesnosti) izvrši donosiocu. metala ili drugog materijala. PUNI INDOSAMENT – sadrži izjavu o prenosu. ostaje da se prema obaveznom licu. Prenošenje: o često se ne može uopšte prenositi o a. tj. Ovde obavezno lice (IZDAVALAC HARTIJE) je dužno da postupa savesno. Oni služe da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu. umesto imena indosatara se stavlja reč „donosiocu“. tj. izdate su licu čije je ime napisano (Petar Petrović.hartije. ta cesija se označava na samoj hartiji unošenjem imena novog imaoca hartije – CESIONARA i prenosioca CEDENTA. Ovde zavisi šta će u sledećem prenosu biti. posedovanjem hartije (formalna legitimacija). Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake. platiti (Petru Petroviću). tj. a obavezno lice nije dužno da ispituje njegovu materijalnu legitimaciju. onda to činimo CESIJOM (ustupanje potraživanja. dakle. o o • HARTIJE NA IME – kada su izdate. To su garderobni ili slični znaci koji se sastoje od komada hartije. ona se prenosi kao i druge pokretne stvari PREDAJOM HARTIJE. Prenosilac hartije je INDOSANT.

i 83. Na pokretnim stvarima može i fizičko i pravno lice. ako je to putem nasleđivanja. Naime. zgradama. Strane države ili međunarodne organizacije. imamo: • • Ugovoreni reciprocitet između država i to putem sporazuma. te u slučaju spora dužan je to dokazati. Što se reciprociteta tiče. Ovo je iz pravno-političkih i bezbednosnih razloga. Ovde je uslov UZAJAMNOST=RECIPROCITET i odnosi se na to da taj stranac dolazi iz neke države u kojoj i naš državljanin može da stekne isto nasleđivanjem. koji se tiče DRŽAVLJANSTVA. Faktički reciprocitet – dovoljno da ta neka država dozovoljava to. uz jedan izuzetak. Izjednačeni su sa domaćim licem u sticanju. Na nepokretnim stvarima: • Strano fizičko lice može na bilo kojoj nepokretnoj stvari steći svojinu ili neko drugo pravo.pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjene. jako je važno da li je neko državljanin ili ne. ako im je potrebna svojina za predstavništva. SUBJEKTI STVARNIH PRAVA To su svi subjekti prava (pravna i fizička lica). 14 . bez sporazuma. a ne kod svih stvarnih prava. ako mu je konkretna nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti u Srbiji + RECIPROCITET! Strano fizičko lice. Bilo koje strano fizičko ili pravno lice može da stekne svojinu na bilo kojim nepokretnostima. koje ne obavlja nikakvu delatnost u Srbiji. Ovo kod SVOJINE i to samo na nepokretnostima (jer njih ne može posedovati stranac). građevinskom zemljištu i to poslovima INTER VIVOS. • • • Ovo regulišu članovi 82. mogu da steknu svojinu na stanovima. može da stekne svojinu samo na određenim nepokretnostima (stan ili zgrada) + RECIPROCITET. našeg zakona.

drugi čeka formiranje suda. a ne i zakonom. Postoje 3 merila legalnosti: o predviđeno izričito u zakonu ili drugom izvoru prava o taj zakon ili drugi izvor prava mora da bude objavljen o norma ograničenja mora da bude potpuno jasna. Dakle. Zajamčenost postoji samo kada su prava garantovana USTAVOM ili MEĐUNARODNIM RATIFIKOVANIM AKTOM. Formalni uslov. već samo ograničiti i to uslovno: legalno i proporcionalno! Nije nemoguće da se nekom uzme pravo svojine (eskproprijacija). Ne sme biti prekomerno. PRAVNI ZNAČAJ zajamčenosti – to znači da se ova prava ne mogu tek tako ukinuti ili im menjati sadržinu od strane zakonodavca. da se razume u čemu je ograničenje Sve ovo mora da bude ispunjeno kumulativno da bi to ograničavanje bilo opravdano. ali mora mu se nadoknaditi. Podesno za ostvarenje tog interesa. rešavao je dva velika spora u vezi sa povredom GARANTIJE prava. postoji GARANTIJA SUŠTINE INSTITUTA! Svojina i druga stvarna prava se ograničavaju. Prvi je okončan. 15 . punom naknadom. niti menjati suština prava. Samo to može biti opravdanje za ograničavanje prava.g. Nikada se ne može ukidati. treba da budu garantovana samo najjačim izvorima prava u formalnom smislu. ali ne proizvoljno. nego samo u slučaju opšteg javnog interesa.ZAJAMČENOST PRAVA Sva prava se razlikuju po tome da li su OBIČNA ili GARANTOVANA (zajamčena). Naravno. Naš Ustavni sud. jer i kada bi došlo do ukidanju ili menjanja sadržine. Dakle. tj. momentalno sledi izbacivanje iz Saveta Evrope i niz drugih posledica. tj. već to mora da bude urađeno PROPORCIONALNO=SRAZMERNO javnom interesu: • • • • Zaista potrebno za taj interes.). svako ograničavanje mora da bude LEGALNO = zasnovano na zakonu ili drugom izvoru prava. i u slučaju da zakonodavac ima to opravdanja. dok je još radio (jer izbor novih sudija je tekao neobično dugo!). Stvarna prava su zagarantovana Ustavom RS + Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava (koju smo mi ratifikovali 2003. kod nas TRŽIŠNOM NAKNADOM. tj. ne može na bilo koji način da ograniči pravo. JEMSTVO obuhvata svojinu i druga stvarna prava.

Faktička vlast nije pojmovno određenje državine. 2. To je nešto što se vrši u odnosu na samu stvar! Faktičku vlast ima onaj. Svojina ne sme biti obaveza.1. tj. Kod Aristotela definicija bi bila da je to stalna odlika. koja je prava mera. koji napusti zemlju zbog neodazivanja vojnoj obavezi. ona je uvek korisna vlasniku! Dakle. Držaoci su svi oni koji nisu pritežaoci. Mnoge definicije u pravu nisu aristitotelovskog tipa. Naime. a on se sastoji od učenja o samim stvarnim pravima + državine + pritežanja + javni registri. jer zaista je legitiman interes da se brani zemlja u slučaju rata. jer nikad se ne sme od svojine napraviti nešto drugo. ovde imamo atak na zajamčenu suštinu svojine + neproporcionalnost! Ovde je cilj ostvarenje opšteg dobra. Prvi slučaj: jedna odredba u Zakonu o nasleđivanju je protivustavna. ali je samo loš način za to. ne može steći pravo svojine. Ovde je problem na planu SRAZMERNOSTI. jer postoji državina sa faktičkom vlasti i bez faktičke vlasti! Šta je faktička vlast? Zakon nam to ne definiše. onda pojam faktičke vlasti moramo da proširimo. Ovo je de facto eksproprijacija. jer se ne javlja uvek (apsolutno). Sve ovo do sada je bio OPŠTI DEO. da se ograniči svemoć stranaka. a ne vrati se do smrti ostavioca. koja se bavi humanitarnim radom. tj. tj. da bismo državinu mogli definisati kao faktičku vlast. ***Razlika između moderne i Aristotelove logike . vojni obveznik. jer postoji i krivična odgovornost. ali bez naknade. koji je veći od 1/5 ukupnog prihoda stranke. da se stope povećavaju ukoliko se stiče više itd. izvitoperiti njenu suštinu. a nije. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Dakle. Tu je onda kraj opšteg dela. gde se u zakonu kaže da ukoliko stranka ostvari prihod od imovine.kod ove moderne logike pojam FAKTIČKA VLAST je tipološko obeležje državine. Ovde postoji višestruki napad na garantiju svojine. dobrotvornoj organizaciji. već tipično. jer nema uvek faktičke vlasti kod državine. postoji alternativa u strožoj poreskoj politici. ali sankcija je ovde loša . a ovde se suština pretvara u pravo i dužnost da se nešto pokloni. DRŽAVINA I PRITEŽANJE DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. mora taj višak pokloniti nekoj organizaciji. koji ima STVARNU MOGUĆNOST da sprovede svoju 16 .neprimerena. Dakle. Drugi slučaj: se tiče finansiranja političkih stranaka.

pa ako nas to stanje upućuje na to da je neko uspostavio svoju volju. 8. Ovo su sve pravni pojmovi. Šesta grupa: kada smo nekome PREPUSTILI FAKTIČKU VLAST. 4. To. Svuda tu imamo POSREDNU DRŽAVINU. sve ove situacije podvodimo pod isti pravni režim. ovde imamo DIREKTAN FIZIČKI DODIR SA STVARI! 2. a potom to stanje opstaje. dao stan u zakup. Onda. Sve ovo su tipični slučajevi državine.volju u pogledu stvari. ali ne i izgubili. Četvrta grupa: KADA JE USPOSTAVLJENO NEKO STANJE STVARI. neki traktor na polju. tj. jer da bismo ih mogli zaštititi tužbom (ili sprovesti održaj). ali je to PRIVREMENA SITUACIJA. Dakle. ili ispred podruma istovaren ugalj. u zamci uhvaćena životinja. Npr: vidim poređanu građu u dubini šume.. iako su jako različite. a njega nema na vidiku. Treća grupa: ovde NE POSTOJI AKTUELNA MOGUĆNOST uspostvaljanja veze. Ovo je TABULARNA DRŽAVINA = KNJIŽNA DRŽAVINA. Sedma grupa: državina je i slučaj KADA SAM NASLEDIO DRŽAOCA. Osma grupa: kao državina se prihvata kada je neko upisan u javnom registru kao vlasnik stana. ko ima mogućnost. nalogodavac je držalac. Možda je ovo potpunija definicija: Заповедна државина је државина лица које другоме даје упутства како да поступа у погледу ствари. Ko to može. a taj drugi radi sa tim. tada sam i ja držalac. ne sme biti hipotetička mogućnost. dakle. već realna=stvarna mogućnost. Prema tome imamo nekoliko grupa držaoca: 1. potrebno je samo da je dotični bio u času smrti držalac. znamo da je po sredi državina. 3. Npr: neko mi je dao stvar na poslugu. a ja i ne moram da znam da stvar postoji. ja postajem po sili zakona držalac. doneo materijal za šivenje odela. koji su nam funkcionalni. NAREDBODAVNA DRŽAVINA. slikar je ostavio svoj štafelaj. PRAVO NA DRŽAVINU je različito od pojma DRŽAVINE! 17 . taj ima faktičku vlast. Ovo je tzv. To je NASLEDNIČKA DRŽAVINA. Npr: zaturili smo stvar. све док овај поступа по тим упутствима или у вези са њима. korisni. čak ne moram da znam ni da je držalac umro. mi testiramo da li neko ima tu STVARNU MOGUĆNOST da sprovede volju na stvari. Peta grupa: kada neko drugom zapoveda.. da je nako upisan kao imalac nekog stvarnog prava u javnom registru. jer DAVANJE NALOGA je faktička vlast. 7. plodouživalac stana. 5. 6. neko je sproveo volju i nema ga trenutno tu. Prva grupa: to su lica koja vrše APREHENZIJU (uzeli u ruke stvar). a nigde nikog. Druga grupa: ovde postoji AKTUELNA MOGUĆNOST USPOSTAVLJANJA DIREKTNOG KONTAKTA SA STVARI I SPROVOĐENJE VOLJE (npr: moja knjiga u mojoj vikendici na Tari). neko je već sproveo svoju volju.

ali nije samostalno stvarno pravo. Tako smo i mi imali jednu koncepciju državine do Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (1980. a DRŽAVINA nije pravo! PRAVO NA DRŽAVINU je ovlašćenje. Na ispitu moramo znati obe. smo imali RIMSKU=SUBJEKTIVNU=KLASIČNU koncepciju državine. Do 1980. a onda drugačiju. Danas je konstrukcija državine različita od zemlje do zemlje. RS nema građanski zakonik ni dan danas. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE 1. jer se izvlači iz tog što sam držalac (sa ili bez prava). već je sastavni deo drugih stvarnih prava. Državina je još u Rimu bila veoma razvijena.).državina nije subjektivno pravo. i 3. PRAVO NA DRŽAVINU je stvarno pravo iz kruga NUMERUS CLAUSUS. 18 . pravno priznata mogućnost na državinu. DAKLE. tj. Povreda državine se zove UZNEMIRAVANJE i ODUZIMANJE državine. ali kad je u sastavu nekog drugog prava. PRAVO NA DRŽAVINU 3.g. Ovo pravo se sadrži od prava=ovlašćenja na sudsku i vansudsku zaštitu. ali različite sadržine. jedno od plodouživalačkih ovlašćenja! Kada je PRAVO NA DRŽAVINU u sastavu stvarnih prava. a danas imamo OBJEKTIVNU=NEMAČKU=MODERNU koncepciju državine. koje može biti u sadržaju mnogih stvarnih i drugih prava (posluga u obligacionom). onda je to stvarno pravo.PRAVO NA PRITEŽANJE je različito od pojma PRITEŽANJA! Npr: lopov je držalac isto kao i vlasnik! PRAVO NA DRŽAVINU je OVLAŠĆENJE da budemo držaoci. DRŽAVINU . 2. jer sadrže pojmove istog naziva. OVO JE SUBJEKTIVNO PRAVO. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću. IMAMO TRI KATEGORIJE=POJMA (i kod državine i kod pritežanje): 1. imaju i lopovi! Državina se nalazi u opštem delu zato što se bez nje ne može sastaviti pojedinačno stvarno pravo. Npr: jedno od svojinskih. onda nije stvarno pravo i nema SLEDOVANJA. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE može postojati bez PRAVA NA DRŽAVINU.g.

Francuskoj. Bila je izgrađena u Rimu u potpunosti. koja igra odlučujuću ulogu. a to je VOLJA. Ona je doživela evoluciju.. 19 . jer je jedan subjektivan element potreban za nju..RIMSKA KONCEPCIJA DRŽAVINE Poreklo joj kaže naziv. a danas je srećemo u Austriji. ali je ostala SUBJEKTIVNA. Klasična je zbog perioda u kome je nastala.

ali ne sa voljom da je držim kao svoju. tj. KORPUS (je držanje stvari. kao da je moja) = POSESIO (držalac) 2. koju držim kao tuđu. KORPUS + ANIMUS (se ovde sastoji u tome da na stvari. imaju državinu sa ova tri pojma. svako je bio ili držalac ili pritežalac. a drugi za pritežanje = DETENTIO). kažu Rimljani. nego kao tuđu) = DETENCIO (pritežalac) ZAKLJUČAK: imamo uzak pojam državine i širok pojam pritežanja. KORPUS (isto što i gore) + ANIMUS DETENCIONIS (isto držim stvar. Danas zemlje. Naime. bezbroj takvih radnji) + ANIMUS DOMINI (svojinska volja. ja sam držalac. faktički element. Dakle. svaki ovaj pojam se sastoji iz dva elementa: KORPUS + ANIMUS (po ovoj sadržini volje zavisi rezultat) = POSESIO ili DETENCIO ili KVAZI POSESIO Tako imamo: 1. koje nju imaju. VOLJA je ključni element sva tri pojma. jer je bitna samo sadržina volje! Npr: zauzmem zemljište i počnem da gradim. vršim neko pravo kao svoje pravo. volja da vršim neko pravo kao sopstveno pravo na tuđoj stvari) 20 . ono što radimo sa stvari. dakle. pa i lopov je jednako držalac kao i vlasnik! NIŠTA ZAJEDNIČKO SVOJINA NEMA SA DRŽAVINOM.Najpre su postojala dva pojma (jedan za državinu = POSSESSIO. volja da stvar držim kao svoju. tj. jer se i ponašam kao da je moje. bitno je samo da se ponašamo „kao“ takvi. tj. a kasnije imamo još jedan pojam (KVAZI POSESIO = neprava državina). dakle. nije potrebno da ste vlasnik ili zakupac da biste bili držalac ili pritežalac. 3.

To su bili subjekti. jer pritežalac nije imao zaštitu države! Što je jedna velika praktična razlika. Izjednačavaju se sa držaocem u pogedu zaštite. a drugačije sadržine!!! Objektivna. Kod nas do Zakona iz 1980. jer se u definicije pojmova ne pojavljuje onaj subjektivni element. imalac stvarnih službenosti..g. zakupac. nema volje u definiciji. tj. U njoj imamo iste izraze=pojmove=termine. 21 . Oni stvar drže kao tuđu. da bi dobili državinsku zaštitu. koje je sam pretor odredio: plodouživalac. jer je nastala 2000 godina posle ove prve. U savremenom pravu KVAZI POSESIO je izjednačen u zaštiti sa držaocem i kvazi posesio se širi na bilo koje pravo različito od svojine! Zašto je pretor obične detentore proizveo u kvazi posesore? Pa.= KVAZI POSESIO (je proizvod pretora) Broj KVAZI POSESORA u Rimu je bio jako mali i ograničen. Ova rimska koncepcija živi do danas. SAVREMENA KONCEPCIJA DRŽAVINE (od člana 70 Zakona) Ona vodi poreklo iz germanske pravne sfere. Modernom se naziva..

a ponašam se tako. POSREDNI DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC može biti: 1. Zakona. POSREDNI Ko je DRŽALAC STVARI=SVOJINSKI DRŽALAC. te se i u ZOSPO pominje „faktički“ kao pojam. vršim je sam ili preko pritežaoca. koji posredstvom neposrednog vrši faktičku vlast i to onda kada je posredni prepustio neposrednom faktičku vlast. Ko je DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC? Onaj koji se ponaša kao imalac nekog užeg prava od prava svojine Držalac jesam. ovde je kriterijum BLIZINA FAKTIČKE VLASTI. jer imamo 4 državine i jedno pritežanje. POSREDNA DRŽAVINA – to je onaj dražalac. jer jedno je pitanje DRŽAVINE. Pritežalac je opisan u članu 71. jer mora još jedno. sa „imenom“ i „prezimenom“. Dakle. NEPOSREDNI 2. ako se ponaša kao vlasnik onda je svojinski držalac. Tada ste pritežalac. a drugo PRAVA!!! NEPOSREDNA DRŽAVINA – direktan dodir sa stvari i faktička vlast vrši se na samoj stvari. a 22 . Ovo je definicija iz ZOSPO: Lice koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa. SVOJINSKI DRŽALAC=DRŽALAC STVARI može biti: 1. PRITEŽALAC Ovde je pojam pritežanja jako sužen. nikako samo sa jednim ili drugim! Imamo tako dve podele: držalac je ili STVARI ili PRAVA. ali ne samo to. već može biti NEPOSREDNI ili POSREDNI! Ne može se reći samo DRŽALAC STVARI. iako nemam pravo. ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice. Vrste državine ovde su brojnije. Ovde je ključna reč PONAŠANJE PREMA STVARI po tuđim uputstvima. mora i „ime“ i „prezime“. Dakle.Ovde je ključna reč FAKTIČKA VLAST. sa ili bez pritežaoca. tj. NEPOSREDNI 2. tj. tj. šta je kriterijum? NAČIN NJEGOVOG PONAŠANJA je kriterijum! Čemu taj način ponašanja odgovara? Odgovara svojini (što je najšira moguća faktička vlast). ili POSREDNI ili NEPOSREDNI. Možemo pojmove ove državine da posmatrama kao pojmovne parove. Ona je složenija od rimske.

A OVO JE pun spisak situacija kada se radi o pritežanju.. LICE koje: 1.. uzima se da je tako. Ako sam držalac imaću određene zahteve prema onome kome moram da predam stvar: da uberem plodove. које из ког другог разлога није оправдано сматрати држаоцем. tj. 5. jer na masi stvari možemo steći svojinu samo putem državine. Dakle. Prate nas presumcije (pretpostavke). iustus titulus + modus (kod derivatnog sticanja je to predaja stvari. 4.. које у погледу ствари поступа као законски заступник другога. Npr: kod sticanja od nevlasnika ili održaja! Ako smo držalac odgovorni smo za štetu – objektivna odgovornost. које са ствари поступа по упутствима другога или у вези са њима. води бригу о другоме који у погледу ствари поступа по његовим упутствима. 6. To je kada neko svoju faktičku vlast štiti da ukloni stanje povrede. Tako imamo pravo na vansudsku zaštitu „samopomoć“. PRAVNA DEJSTVA (pravne posledice) DRŽAVINE I PRITEŽANJA SU RAZLIČITE! PRAVNI REŽIM PRITEŽANJA: • Pravna dejstva su ograničena i ima ih manje od državine. Ovo gore je jedna vrsta pritežalaca opisana u zakonu. uzima se da je stvar moja. које само за кратко поступа као власник. ималац другог овлашћења односно обавезе у погледу ствари. koju poznaje pravni poredak: SAMOPOMOĆ i SUDSKU ZAŠTITU (državinsku tužbu). a on ga brani! PRAVNI REŽIM DRŽAVINE (državina ima mnogo pravnih posledica): • Imamo pravo na kompletnu zaštitu. 3. ORIGINERNI NAČIN STICANJA podrazumeva između ostaloga i državinu.dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica. Dobija se pravo na PUBLICIJANSKU TUŽBU. kućna pomoćnica. prenos državine). 2. које само из просте услужности тако поступа у погледу ствари. Putem državine se u svojoj većini vrše stvarna prava. nema državinu. 23 • • • • • • • . немајући својство стараоца. dakle. nema tereta dokazivanja. svi zaposleni. Npr: konobar. које. Ako se ponašam kao da je moja stvar. tj. vozač.. Npr: šofera neko izbaci iz auta. Vezano za MODUS AKVIRENDI.

subjektivni element) da li je neka državina SAVESNA ili NESAVESNA. uzeti stvar u državinu samovlasno. u 3 pojmovna para. PODESNOST pravnog osnova. ako je stvar zaredom nekolicini prodata. objektivni element) da li je državina PRAVA (ISPRAVNA) ili MANJIVA (NEISPRAVNA). PRVI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (osnov pribavljanja državine. Ispravan je onaj koji nije NEISPRAVAN.Dakle. pokazavši svoj osnov. a još nepredatu stvar). TREĆI POJMOBNI PAR: je zasnovan na tome (stanje držaočeve svesti. tzv. PUNOVAŽNOST pravnog osnova. bilo rimska. kod presude i upravnog akta da postane punovažan i punovažna. već je mora tražiti zakonskim putem kod redovnog suda. Da li je PRAVA ILI MANJIVA DRŽAVINA ocenjujemo po načinu pribavljanja državine (tako imamo one načine koji valjaju i one koji nevaljaju). OSNOV za sticanje državine. a ne sama državina. Ko ima PRAVO NA DRŽAVINU ne sme. svi oni imaju zakonite OSNOVE da zahtevaju predaju stvari. Tako. objektivni element) da li je neka državina ZAKONITA ILI NEZAKONITA. Npr: ako se ponašam kao vlasnik. 3. tzv. Moramo da imamo 3 elementa ZA ZAKONITU DRŽAVINU i to kumulativno: 1. 2. Imamo 3 pozitivna i 3 negativna kvaliteta. zakoni. a MANJIVA (kupac silom uzme prodatu. pravni osnovi: ugovori. koju neko vrši. to kod ugovora znači da nije nevažeći: ništav ili rušljiv. ako mu se uzimanje stvari uskraćuje. ali će zakonitu državinu imati onaj kome stvar bude predata. upravni akti. KVALITETI DRŽAVINE . jer služi raznim svrhama. onda moj pravni osnov treba da bude uperen = primeren sticanju svojine ili nekog drugog prava za državinu prava. Ovo zavisi od vrste državine (ovde je bitna podela da li državina stvari ili državina prava). uvek su isti. jer se punovažnim pravnim osnovom dobija samo PRAVO NA DRŽAVINU. tj. pravni osnov je podesan za pribavljanje one vrste državine. Državina može biti ZAKONITA. SVOJSTVA. jer imamo taksativno navedene NEVALJANE načine pribavljanja državine: 24 . Ovako kažemo. Osnov pribavljanja državine treba razlikovati od same faktičke vlasti na stvari. zakonski parovi (imena su im određena u zakonu). sudske odluke. To su osnovi za sticanje prava. tj. DRUGI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (način pribavljanja državine. bilo nemačka. državina je multifunkcionalna.kvaliteti državine ne zavise od koncepcije državine.

Ovo sve postoji zbog različitih dejstava različitih držalaca. samovlasnim zauzecem SAVESNI ILI NESAVESNI DRŽALAC. savesni svojinski držalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine. tj. prinude 3. različitih pravnih režima. Pitamo se šta ćemo kod kolegijalnih organa. izjavljuju volju na osnovu ovlašćenja). koja vrše pravne poslove. koji ne zna i nije ni mogao znati! Šta ne zna i nije mogao znati? SAVESNA DRŽAVINA postoji kada držalac nije znao. PRETPOSTAVLJA SE DA JE DRŽAVINA SAVESNA. 25 . već samo za organ relevantan za određeni posao. potajno (da onaj čiji je stvar ne zna da sam postao držalac) 7. putem sile 2. zloupotrebe poverenja (došao sam do stvari zloupotrebom poverenja. koje nije sposobno za rasuđivanje.1. a ja je ne vratim. niti je mogao znati da nije imalac prava čiju sadržinu vrši. 1. PRAVNA DEJSTVA: • • savesna državina ima posledice na održaj! savesna državina ima posledice na sticanje svojine! KAKO SUDIMO O SAVESNOSTI KOD PRAVNIH LICA? Ovde imamo pravnu prazninu. jer sam došao do stvari na izmoljen način) 6. pa odgovori mogu biti razni. tj. DOK SE SUPROTNO NE DOKAŽE. prevare 4. ako ne zna – da li je mogao znati?! Savestan je onaj. Međutim. kod punomoćnika? Sve su to pravne praznine. Npr: savesni držalac prava ploduživanja je onaj ko opravdano veruje (dok ne dokažemo suprotno) da ima pravo plodouživanja. stanje držaočeve svesti u smislu: zna ili ne zna. tj. je savesna ako je savestan njegov zakonski zastupnik. što daje pravnu nesigurnost! Imamo nekoliko dogovora: Određuje se prema savesnosti ili nesavesnosti organa (to su fizička lica iz sastava pravnog lica. ova se definicija proširuje i vezuje se ne za svaki organ. pretnje 5. Državina poslovno nesposobnog lica. ovde je u pitanju subjektivni element. savesni držalac opravdano veruje da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši. npr: daš mi stvar.

Kada se stiče preko ugovornog zastupnika. koje jeste sposobno za rasuđivanje.2. 26 . Savesnost naslednikove državine se ceni nezavisno od savesnosti dekujusove državine. 3. 4. Državina poslovno nesposobnog lica. je savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik. državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik.

• Vrlo je važno upamtiti da je za PRENOS SVOJINE potreban i PRAVNI OSNOV i MODUS. a kod većih redovno ostavljanjem stvari na mesti koje je označio pribavilac. ulovljena divljač. STICANJE Imamo IZVORNO=NEPOSREDNO STICANJE DRŽAVINE je uspostavljanje faktičke vlasti na stvari koja se uopšte ne nalazi u nečijoj državini (zauzimanjem napuštenih pokretnih stvari. realna predaja) stvari (sama stvar se zaista predaje). PRENOSI I PRESTAJE DRŽAVINA Biti držalac je početi vršiti faktičku vlast ili imati mogućnost vršenja faktičke vlasti (kao da sam vlasnik ili imalac nekog 2. Ako imamo samo MODUS ili samo OSNOV – nema prenosa svojine. prava prema stvari). predaja1PRENOS DRŽAVINE (translativan ili konstitutivan) se vrši predajom stvari. Ugovor je dominantan oblik. gde nije bitno uzimanje stvari u ruke ili neki simboličan gest dodirivanja stvari. Imamo više vrsta predaje stvari : 1. hvatanje odbeglog roja pčela. cigla na gradilište. tovarnog lista. već je bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast na stvari.. koji je na POKRETNIM STVARIMA – predaja. Iz ruke u ruku=fizička predaja (tradicija. POSREDNO STICANJE DRŽAVINE je zasnivanje faktičke vlasti na stvari koja se već nalazi u nečijoj državini: • • Samovlasno. a za prenos svojine na NEPOKRETNIM stvarima modus akvirendi – upis u zemlj. Po sili zakona (naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. to sve znači da je ovde bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast = to je prenošenje državine kao faktičke vlasti.KAKO SE STIČE. U Uporednom pravo u slučaju sukoba 27 . bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari). gde to može da se uradi. Ovo kod većih i kabastijih stvari je zato što je predaja u bukvalnom smislu nemoguća (ugalj će se istovariti ispred posruma. knjige. 2. Da nam se državina prenese na osnovu obostrane izjave volje (jer ako mi neko na silu da stvar ili ugura u ruku – nisam držalac ).. Ovo je kod manjih stvari. uhvaćena riba).). Simbolična predaja je predaja znacima i imamo nekoliko slučajeva: • Predaja isprava na osnovu kojih sticalac može raspolagati sa stvari: prenos konosmana. založnice.

mora da bude obavešten o tome) – ovde imamo tri lica: vlasnik stvari koji nema neposrednu. • 3.) 4. prenos posredne svojinske državine. Tu sama saglasna izjava volja prenosi svojinu. koji nema nikakvu državinu i treće lice. Izdavajanje = obeležavanje stvari (individualizacija – stvari se izdvoje od drugih istovrsnih). Ovo je. bila bez smisla). • Uručenje nekog dela stvari ili predaja sredstava koja omogućavaju faktičku vlast: predaja ključeva od prostorija u kojoj se nalazi prodata stvar. a sticalac postaje posredni svojinski. ugovorom. ni kod pribavioca. tj. jer se stvar ne nalazi ni kod prenosioca. Prenos neposredne svojinske državine na nepokretnostima zavisi od vrste nepokretnosti: 28 . poslugoprimac). Predaja putem transporta (rešeno u ZOO: kada je potrebno prevesti stvar.sa stvari se ništa ne radi (do prenosa državine dolazi samom saglasnom izjavom volja. konsitutum posesorium (ustanovljavanje. Fiktivna predaja stvari . uzima da je izvršena fizička predaja. pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaključenja ugovora. a sada postaje neposredni upotrebni držalac. Mesto ispunjenja može biti bilo koje dogovoreno mesto. kod kojeg se stvar nalazi (npr: poslugoprimac. putem saglasnosti volja) – neko drži stvar sa ili bez pravnog osnova (kao čuvar. pribavilac stvari. Treće lice ima pravo prema novom vlasniku da istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasniku. tradicio brevi manu (predaja kratkom rukom.između savesnog imaoca isprave koji nema faktičku vlast na stvari i savesnog imaoca faktičke vlasti na stvari. ključeva od auta. prodavcu. pa tu samo imamo širenje faktičke vlasti pribavioca. jer bi s obzirom na okolnosti slučaja. već samo posrednu državinu. a prenos državine stvari uz prostu saglasnost) . a stvar je kod pribavioca. a ugovorom nije određeno mesto ispunjenja. zapravo. predaja je izvršena uručenjem stvari prevoziocu. tj. 2 lica. du bi mu ovaj predao i tako preneo državinu. tj. Vlasnik sam i prodajem stvar i imam i dalje neko pravo manje od svojine • • 5. plodouživalac). Ako je mesto ispunjenja određeno. tu imamo translativno dejstvo ugovora “na mala vrata”: • cesio vindikacionis (tu imamo ustupanje zahteva za predaju stvari.ovde isto imamo prenos posredne svojinske državine. ali taj 3. a nje nema. rizik slučajne propasti stvari u prevozu do tog mesta snosi prodavac. pri čemu se fingira=izmišlja. neko nekom ustanovljava. Imamo: 2 lica + ustanovljavanje državine prava. tj. već kod trećeg lica u državini prava ili pritežanju. prednost ima ovaj drugi. jer vlasnik je mogao biti posredni svojinski držalac. jer bi bilo besmisleno da držalac prvo vrati stvar vlasniku.

jer on je organizovao prostor. ili ako to nisu odredile. frizerskog salona. bez obzira kada je stekao faktičku vlast na stvari. Kada izvrši ove aprehenzione radnje. ako je za to fizički sposobno. a punomoćnik postaje pritežalac. ali tek po isplati poslednje rate postajem vlasnik (kao lizing). Ovo je tzv. garažama. koja postoji zbog imanja državinske zaštite i rokova za održaj. 7. Ugovorni zastupnik (punomoćnik) može imati dve uloge. Čija je državina. Da samo zaključi posao u ime i za račun drugog lica ili da samo izvrši aprehenzione radnje kojima se uspostavlja faktička vlast ili i jedno i drugo. 29 ..prenos državina na osnovu samog ugovora. zgradama. Ovde se pitamo ko je izvršio okupaciju na toj stvari? Firma. PRIMERI: Neko nađe zlatnu narukvicu u WC-u nekog bioskopa. a ne nalazača. npr: ja zaključim ugovor o kupoprodaji.se državina prenosi ispražnjenjem ovih prostorija i predajom ključeva. Zakonski zastupnik poslovno nesposobnog lica ima skoro uvek obe uloge: zastupnik pri zaključenju pravnog posla i zastupnik pri preduzimanju aprehenzionih radnji. onda samim časom nastanka ugovora.• Na stanovima. Po aprehenzionom shvatanju bi bio onaj ko je uzeo stvar. radnje itd.). vlasnika objekta ili nalazača? Odgovor je vlasnika objekta. pa čak i samo poslovno nesposobno lice može. i ovde uloge mogu biti odvojene.. Naravno. a u momentu kada su to same stranke odredile. PACTUM RESERVATI DOMINI = zadržavanje prava svojine i pored predaje stvari Ovo treba napisati!!! Paktum rezervati domini (zadržana i očekivana svojina) – ovo je “obezbedjujuće” pravo. Ovde prepoznajemo dva ugovora: zakup i zajam. Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. dakle odstupa se od APREHENZIJE. vlastodavac postaje držalac. ali se obično rešava po NAČELU PRAVDE. radnju. preduzeti aprehenzione radnje. kao nalazač. već se sledi logika – kako bi se stvari dogodile po redovnom toku stvari? Na taj način rešavamo sve konkurentne slučajeve! Tu je važno da je držalac onaj ko je organizovao celu stvar (bioskop. Na zemljišnim parcelama . • 6. bioskop ili posetilac. zastupništvo može biti UGOVORENO ili ZAKONSKO. ograđenim zemljišnim parcelama sa kapijom . spiritualizovana državina. jer je vrlo teško odrediti to na osnovu početka vršenja aprehenzionih radnji. Državina se može steći i preko ZASTUPNIKA. poslovnim prostorijama.

a to je jedno faktičko pitanje koje u slučaju spora ceni sud vodeći računa o svim okolnostima slučaja. već po organizaciji – PO REDOVNOM TOKU STVARI (onaj ko je po tom toku mogao da dođe do aprehenzije. napuštanje stvari). 2. Apsolutni prestanak (ovo ako je prestala svaka državina na stvari: zbog propasti. propadne stvar). ona se gubi prestankom te faktičke vlasti. DRŽAVINA SE NE GUBI: 30 . stavljanja stvari pod upravni režim države.Dakle. Relativni prestanak (ovo ako je prestala državina samo za dosadašnjeg držaoca: razni slučajevi prenosa državine na drugo lice). GUBITAK = PRESTANAK DRŽAVINE Kako je državina faktička vlast na stvari. ne po apreheniziji. 3. Prestanak državine protiv volje (kad je protivan volji dosadašnjeg držaoca: krađa. 4. Prestanak državine sa voljom (kad se zasniva na volji dosadašnjeg držaoca). gubitak. Nekoliko prestanaka državine po različitim kriterijuma: 1. a nije uspeo).

U slučaju smetanja državine dobijamo PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE. nije ni prestajala. • Ova gore pravila imaju praktične posledice kod održaja. Državina se ne gubi prostom izmenom volje detentora da ubuduće stvar drži za sebe. ne mora dokazivati da je bio držalac svakoga dana u čitavom periodu. nije prekidana.• • Na zaturenim stvarima. tj. ODUZIMANJE DRŽAVINE (ovde je držalac lišen faktičke vlasti) 2. jer pravno je potpuno svejedno): 1. UZNEMIRAVANJE DRŽAVINE (ukoliko je držaočevo stanje ograničeno. to se pravno naziva UZNEMIRAVANJE) 31 . dok suprotno ne dokaže ponašanjem koje bi po redovnom toku stvari bilo kvalifikovano kao državina. ZAŠTITA DRŽAVINE = PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE Državina nije subjektivno pravo. jer za onoga ko je počeo da drži kao pritežalac. Naime. Ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast i to nezavisno od svoje volje. već dokazuje samo početak i kraj državine. važi oboriva pretpostavka da i dalje drži stvar kao pritežalac. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću i ona PRAVNO može biti povređena kroz PROTIVPRAVNO SMETANJE DRŽAVINE. po sili zakona. Imamo nekoliko vidova smetanja državine (ova podela je INFORMATIVNOG ZNAČAJA i vrednosti. a onda važi zakonska pretpostavka da je bio držalac i u međuvremenu. pa tako državina koja je uspostavljena u državinskom sporu ili dozvoljenom samopomoći. ko se poziva na određeno trajanje državine.

iako nije subjektivno pravo. prava – manjiva i savesna nesavesna. rok je ovde veoma važan. a ne pravo. VRSTA POVREDE ODREĐUJE VRSTU ZAŠTITE! Smetanje nije svako oduzimanje faktičke vlasti ili stanja! Smetanje nije svako ograničavanje faktičke vlasti ili stanja! Već. potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu. tzv. što se tiče prava). nastaje PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE! Međutim. 32 . a ograničavaju = uznemiravaju državinu). Kod svih ovih se štiti svaka. STAV 2: I držalac koji je državinu stekao silom. ovde je važan vremenski faktor. jer kod prava nema oročenosti u zaštiti! Rok je PREKLUZIVAN (ako ga ne vršimo u roku to pravo prestaje. skoro se svaka državina štiti. Rok je dvojak: SUBJEKTIVAN (počinje da teče od dana kada je zasmetani držalac saznao za dve činjenice: da je saznao za smetanje i da je saznao za smetaoca. jer štitimo FAKTIČKU VLAST.nezakonita. a subjektivan se kreće u granicama objektivnog roka. SVAKA UŽIVA ZAŠTITU! Mi znamo za VRSTE DRŽAVINE: državina stvari. počinje samim izvršenjem smetanja i traje godinu dana). FATALNI ROK. osim prema licu od koga je na takav način došao do državine. Oročenost je važna. TU VAM JE VAZAN CLAN 78. tj. Oba su prekluzivna. Ona se štiti bez obzira da li postoji PRAVO NA DRŽAVINU! Koja se državina štiti? SVAKA DRŽAVINA SE ŠTITI. Dakle. Ovo kumulativno! 30 dana!) i OBJEKTIVAN (ovaj vezujemo za činjenicu smetanja. to lišavanje ili ograničavanje mora da bude PROTIVPRAVNO! Tek ako je protivpravno. Na ovaj prekluzivni rok se pazi ex officio i nema zastoja! Kod uznemiravanja kao vrste smetanja državine je teško odrediti početak roka (to kada se radnje ponavljaju. jer je ovde reč o oročenom pravu (pravo čije je trajanje vremenski ograničeno). državina prava i posredna ili neposredna! Mi znamo i za SVOJSTVA DRŽAVINE: zakonita . a čak se i ova pod određenim uslovima šiti. osim jedne – NEISPRAVNE=MANJIVE DRŽAVINE.Državina se ne sme povređivati. ovog zakona. ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. istek roka daje gubitak prava. ona je pravno zaštićena.

a ako on ne objavi moj odgovor. onda idem na sud. stav iz knjige: u slučaju ponavljanja rok počinje od onoga dana kada je postalo izvesno da će se to smetanje nastaviti! Praktično je teško razumeti ovo „izvesno“! 2. mora da bude u ovkiru onih rokova SUDSKA ZAŠTITA CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Može odmah ova zaštita. koju zaštitu želi od ove dve. Međutim. naknadna samopomoć – sve vreme dok imamo one rokove 3. pa tek ako ne uspe onda sudsku zaštitu. ne sme se upotrebiti veću silu nego što je dovoljno da zaštitimo našu narušenu državinu 5. Oni prekluzivni rokovi su jednaki i za SAMOPOMOĆ i za SUDSKU ZAŠTITU! Postoje određeni uslovi da bi samopomoć bila „vršenje prava na samopomoć“. smetanja. Npr: za klevetu ja moram prvo da se obratim uredniku. a ne pravo! 33 . Povređeni držalac bira.Ovde imamo PRAVNU PRAZNINU! Imamo dva stava: 1. a ne da završimo na sudu zbog SAMOVLAŠĆA (pogledati još uslove iz UUGP): 1. ima pravo na direktnu tužbu. početna – u trenutku napada ili odmah posle njega 2. negde je obavezno prvo probati vansudsku. vršeći samopomoć ne smemo povrediti tuđa lična prava i to zbog procene da su lična dobra važnija od interesa 4. tu nas država štiti). ili da rok počinje svakim novim smetanjem. Dakle. a to je državinu. SADRŽINA PRAVA NA ZAŠTITU DRŽAVINE Imamo dve vrste zaštite prava: VANSUDSKA ZAŠTITA (samozaštita – objašnjena u UUGP) i SUDSKA ZAŠTITA (putem tužbe: državinske tužbe. stav profesora Vodinelića: računa se rok od 1. Specifična je zbog toga što ona štiti nešto posebno.

Tu tražim DRŽAVINSKU ZAŠTITU. što zavisi od težine spora). punomoćnik (prilažem punomoćje) + Tuženi. pitanja o kojima se raspravlja i sam proces su drugačiji kod posesornih sporova. tužio zbog uznemiravanja) držalac? 2.. Onda ide UTVRĐIVANJE (UTVRĐENJE). Tu se pišu činjenice iz kojih izvodimo TUŽBENI ZAHTEV: o Da li tuženi izvršio to smetanje državine? U nastavku opis. Da li ga je tuženi smetao (oduzeo ili uznemiravao)? Dakle.. kojem je državina narušena ima pravo na pokretanje tužbe. nego kod petitornih.PETITORNIH POSTUPAKA! Razlika je u predmetu spora (tema spora). zbog one dve gore navedene činjenice. Lice. Ovde je čak zabranjeno rešavanje pravnih pitanja. KOJA SE PITANJA REŠAVAJU U POSESORNIM? Dva faktička pitanja. adresa. punomoćnik Onda ide vrednost spora: uglavnom nije vezano za državinu. Zatim sledi: TUŽBENI ZAHTEV – to je moje traženje u slučaju da je došlo do smetanja državine. Za sve POSESORNE zadužen je uvek OPŠTINSKI SUD. Ovde PREDLAŽEM 34 . adresa.To je poseban postupak uređen Zakonom o parničnom postupku. POSESORNI POSTUPAK i moramo da ga razlikujemo od svih drugih postupaka . svedocima. da li tuženi ima pravo da to čini ili nema). tužio zbog oduzimanja) ili je sada (tj. tj. o Da li je tužilac držalac? U nastavku opis. Kod POSESORNIH se spori o FAKTIČKIM PITANJIMA! Sud se ne bavi pravnim pitanjima. plus obavezno datum zbog prekluzivnog roka. Da li je tužilac bio (tj. a za PETITORNE i drugi sudovi (nekad i okružni. Kod PETITORNIH se spori i oko PRAVNIH PITANJA (da li neko ima pravo ili ne. sa dokazima. dva predmeta spora: 1. To je TUŽBA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE! IZGLED TUŽBE: • • • • Prvo ide NADLEŽNI SUD (npr: III Opštinski) Tužilac. eventualno pozivanje svedoka.

a možda ni svedoci. tj. sud se izjašnjava da li je tužbeni zahtev osnovan ili neosnovan. ni advokati. Tu imamo: • IZREKU ili TENOR ODLUKE – sud ovde izriče šta misli o zahtevu („Sud usvaja ili odbija tužbeni zhatev. Zašto je ovo REŠENJE. a ne PRESUDA? Zato što se sud ovde bavi samo činjeničnim pitanjima (faktičkim pitanjima). sud ga odbija. a ako je reč o USPOSTAVLJANJU STANJA. tj. a ne bavi se O PRAVU! Dakle. Dakle.. nije PRESUDA O PRAVIMA. koje želim je moj tužbeni zahtev. Ko ne traži ne može ni dobiti. ne žele i neće dzabe da rade.“) 35 . 2. tražimo da sud zabrani tuženom da u buduće uznemirava ili oduzima državinu na ovaj ili sličan način. kažemo da SUD USVAJA TUŽBENI ZAHTEV. ni eventualni veštaci. imamo dva načina UZNEMIRAVANJA (1. o Na kraju dole desno POTPIS! Ako tužilac uspe.. Naravno.. o Dalje. REŠENJE ima odgovarajuću formu.. jer postoje troškovi donošenja sudske odluke. a ako ne uspe. o Ukoliko mi je neko oduzeo stvar – da mi je vrati. ponavljanjem određene radnje. ali i ne moram da tražim. Dakle. REŠENJEM SE TRAŽI: • • PRIVREMENA MERA (odmah) ili KONAČNO REŠENJE. sud naredi nadoknađivanje parničkog troška. To REŠENJE. zabrani dalje ponavljanje radnje. radnjom sam stvorio stanje koje smeta. o Ukoliko me samo uznemirava – da mu sud naredi. Ovo je PRETNJA sudom! PARICIONI ROK je onaj rok kojim se omogućava dobrovoljno izvršenje sudskog naloga. dakle imamo jednu radnju koja je ostavila posledicu uspostavljanja određenog stanje). o Dalje. ni sud. onda da mu sud naredi novu radnju kojom će otkloniti uspostavljeno stanje od neke ranije radnje (npr: istovario ugalj ispred vrata moje kuce). naknadu ovih troškova mogu. tražimo da sud zapreti tuženom PRINUDNIM IZVRŠENJEM. u slučaju da tuženi ne ispuni ZAHTEV. Onda tražim: o Da sud utvrdi da je tuženi smetao držaoca u državini. pa se prepiše ceo tužbeni zahtev. dobrovoljno postupanje po sudskoj odluci. Npr: po tarifnom pravilniku Advokatske komore RS se plaćaju advokati. nema presude u ovom sporu). Dakle. o Na sve ovo se traži još i NAKNADA PARNIČNIH TROŠKOVA. tj.SUDU da posle rasprave donese REŠENJE (jer. Tek po isteku se traži prinudno izvršenje. što znači da ne mogu da tražim milijarde za njihove usluge.

PRIGOVORI SE ISTIČU. ZBOG SLEDOVANJA se na strani tužioca može naći i onaj ko nije bio u času smetanja držalac. PRIGOVORI su defanzivna. U petitornom sporu se mogu istaći bilo koji PRIGOVORI. legitimisan) – onaj ko ima pravo na državinsku zaštitu. A ŽALBE SE ULAŽU! To su glagoli. Bitno je da sam ja u času smetanja držalac stvari. da ta radnja uopšte nije izvršena. to smetanje. samo NESAVESNO lice koje primi korist od lica koje je izršilo smetanje. koje treba upotrebljavati. s tim što im je važnost podjednaka! Ovde je važno kakvi prigovori se mogu upotrebiti. primi korist usled smetanja državine. REZIME: da li je tužilac držalac i da li je tuženi smetalac! Ovo su osnovna pitanja! MEDJUTIM. taj ima akt. moram to i da dokažem. nekad se i u državinskoj parnici upušta u pravna pitanja!!! Treba napomenuti da su TUŽBE ofanzivna sredstva. ja ću biti tuženi. koji nasledi i državinu. Na pasivnoj strani isto može da bude drugo lice! Npr: ja pošaljem moje radnike da izvrše smetanje. koja može biti osnovana ili neosnovana. Prigovor nedostatka aktivne legitimacije (tužilac nije akt. na njemu je da i dokaže. ali više nije ili nije uopšte bio. s obzirom da postoje brojni prigovori uopšte. legitimisan) – ovde tuženi kaže da on nije smetalac. Prigovor je obična tvrdnja. Naslednik smetaoca je pasivno legitimisan! Ovo su tri slučaja. tj. jer imam korist. on osporava da je on to uradio. Npr: naslednik.• • OBRAZLOŽENJE – sud navodi razloge zbog kojih je doneo rešenje. Ako ja kažem da sam držalac. ako neko otme bicikl i da meni taj bicikl. a u posesornom samo ograničen arsenal. legitimaciju. 3. broj prigovora: 1. NA KOME JE TERET DOKAZIVANJA? Na onome ko nešto tvrdi. TUŽBA SE PODNOSI. POUKA O PRAVNOM LEKU – da nezadovoljna stranka može uložiti žalbu. 1. leg. 2. Naime. ako nije držalac nema akt.. Ovde tuženi tvrdi da nisam bio držalac u času smetanja. legitimaciju. ako jeste držalac ima akt. koje izvrši neko drugo lice. leg. koje treba znati! Zatim. Npr: tužilac je bio držalac. Dakle. U ovom slučaju tuženi može da osporava da ovaj uopšte nije naslednik i tako da ospori akt. nastavljamo dalje sa PRIGOVORIMA: 36 . odbrambena sredstva tuženoga. 2. Prigovor promašene pasivne legitimacije (tuženi nije pas.

napada na moju volju! To je deo moje ličnosti. DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! 37 . tuženi kaže da je to uradio u roku za samopomoć (30 dana od kada je ovaj prvi izvršio smetanje) 5. Tuženi se poziva na pravo da čini ono zašta je tužen. znači napada moju ličnost. samo u slučaju nasleđivanja. zbog volje! Onaj ko smeta državinu. I pravna pitanja: akt. akt.. samo u slučaju nasleđivanja. tuženi kaže da tužilac jeste manjiv držalac u odnosu na njega. Prigovori APSORPCIJE – da petitorni spor upija posesorni. i pas.. s obzirom da laici ne razumeju kako neko ko je lopov dobije posesorni spor! O ovome nešto malo više u knjizi na strani 51. tuženi kaže tužiocu – ti si manjiv držalac u odnosu na mene. Dakle. leg. gde smo se sporili oko toga imam li ja pravo da činim ono zašta me je tužio. 2. jer najveći broj držalaca ima i pravo da budu držaoci! Lopovi su u manjini! Ovde se štiti većina slučajeva! 2. leg. poziva se na presudu iz PETITORNOG SPORA i to na PRAVOSNAŽNU ODLUKU (kad je ceo spor završen i kad žalba prodje. Ovde se ne osporava da sam uradio to što sam uradio. 3. pretnje. Lista prigovora. Državina se štiti. prigovor manjivosti. a ima izuzetan pravno-politički značaj. prigovor apsorpcije + PRIGOVOR JAČEG PRAVA (tek će biti novim propisima uveden. pas. Prigovor MANJIVOSTI državine: 1. jer ne poštuje volju te ličnosti. Prigovor PREKLUZIJE – neblagovremeno podnošenje tužbe. Manjiv držalac nema zaštitu samo prema onome u odnosu na koga je on lično manjiv!!! 2. tj. to je pravnosnažno). manjvost znači da je tužilac stvar uzeo od tuženoga putem sile. prinude. ). Dakle. To je nepoštovanje ličnosti. tj. legitimacija. Faktička: prigovor prekluzije. već samo da nije blagovremena tužba! 4. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Čemu služi državinska zaštita? Zašto se štiti faktička vlast? 1. smeta. koji uključuju i ispitivanje pravnih pitanja ili samo faktičkih pitanja: 1. Tuženi kaže – dobio sam petitorni spor protiv tužioca.3. narušava. Državina se štiti zbog zaštite ličnosti držaoca. tuženi kaže – ja sam povratio tu državinu na neki način putem samopomoći (možda čak i manjiv način) 3. jer se time štiti pravo (u čijem je sastavu i državina). tačka 175.

jer nema ni poslednje mirne državine.NEPOSREDNI DRŽALAC uživa zaštitu u donosu NA SVA LICA (npr: plodouživalac može državinskom tužbom tužiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari. ako je neposredni držalac pravno nezainteresovan (npr: ako zakupac ne preduzima ništa protiv smetanja koje je izvršio sused). ali nije još ušao u posed. 38 . tj. Slučaj CESIO VINDIKACIONIS – sledi državinska zaštita. Sticalac se uknjižio. odnosno pribiranju plodova). Rok za podnošenje žalbe je 8 dana. 3. zakupac vrši prepravke u stanu. Ovde ide PETITORNA tužba. sud može dozovoliti tužiocu prolaz preko tuženikove njive da ne bi propala tužiočeva letina na susednoj njivi. u slučaju da neposredni prekorači granice svoje neposredne državine (npr: plodouživalac menja suštinu stvari. ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja faktičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini. nema NEPOSREDNU DRŽAVINU: 1. Slučaj KONSTITUTUM POSESORIUM – sledi državinska zaštita. primi nekoga u stan). ZAŠTITA SUDRŽAVINE ZOSPO određeno je da sudržalac uživa zaštitu i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima. kao i sužavanje obima njegove faktičke vlasti ili njeno otežanje. 2. Prenosilac je prodao stan. NAREDBE koje se primenjuju u IZVRŠNOM POSTUPKU radi otklanjanja = sprečavanja nasilja ili nenaknadive štete. POSREDNI DRŽALAC može tražiti zaštitu. Ovo podrazumeva i potpuno istiskivanje jednog sudržaoca iz državine. PRIVREMENE MERE U DRŽAVINSKOM SPORU U toku državinskog spora sud može odrediti privremen mere. ne prejudicirajući time ishod spora). ali neće da se iseli. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Šta se dešava sa državinskom zaštitom kada tabularna državina nije praćena faktičkom vlašću? Imamo nekoliko situacija. Smatra se da je u redu da POSREDNI DRŽALAC uživa državinsku zaštitu i u odnosu NA NEPOSREDNOG DRŽAOCA. čime se ne prejudicira rešenje državinskog spora (npr: u slučaju smetanja državine prolaza. podstanar bez saglanosti vlasnika stana. Ovde nema državinske tužbe. tj.

Ako tuženi ne izvrši predaju stvari. Ako tuženi prekrši zabranu ponovnog smetanja. naplatiće mu se kazna koja je zaprećena rešenjem. tako da se postupak konačno završava pred drugostepenim sudom. Smisao državinske zaštite Pre svega u tome što je to brza zaštita onih. . ma koliko se puta smetanje ponovilo. tj. Kada je u pitanju radnja koju tuženi mora lično izvršiti. u slučaju ponovnog smetanja državine. a ako ne izvrši odgovarajuće radnje. onih koji su imaoci prava koja ih ovlašćuju na državinu. a on to neće. pristupa se prinudnom oduzimanju stvari i predaji tužiocu. nego se zahteva izvršenje ranije donetog rešenja. Protiv rešenja donetih u parnici smetanja državine revizija nije dozvoljena. Izvršenje rešenja kojim se tuženome nalaže izvršenje određene radnje. 39 . ne podiže se nova tužba. lice. a ovaj u ondosu na sledećeg itd.Iz važnih razloga konkretnog slučaja. može se zahtevati u izvršnom postupku u roku od trideset dana po proteku roka (paricionog) koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje. jer došlo bi do toga da nezakonit i nesavestan držalac ne bi bio zaštićen u odnosu na novog nezakonitog i nesavesnog držaoca. koje će na teret dužnika da ih izvrši. Sprečava se da eventualni akt neprava izazove seriju takvih akata. angažuje se 3. Dakle. sud može odlučiti da žalba ne odlaže izvršenje REŠENJA. pristupa se naplati novčane kazne kojom mu je zaprećeno i zapretiće se novom kaznom. koji su najverovatnije u pravu. .

plodove iz neke stvari 4. prosto služenje sa stvari 3. čak i stvar uništiti (ius abusus) b. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. pravno 5. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica Ograničenje mora biti: 40 . ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava.ODAVDE IDE SVOJINA IZ POWER POINT PREZENTACIJE PROFESORKE CHAVOSHKI + OVAJ MALI DODATAK KOJI SAM UHVATIO NA VEZBAMA!!! Sledi mali dodatak: Ovlašćenja kod svojine: 1.

nemoralno 5. Imamo jos ukupno 8 vidova zloupotrebe prava iz uporednog prava: 1. npr: komšija mi uđe jedan do 5 cm u dvorište svojom gradnjom i ja mu tražim restituciju 7. gde nemamo prethodnika ili slučaj kada zasnivamo pravo svojine na stvarima u društvenoj 41 . Ovo može kada su u pitanju RES NULLIUS (ničije stvari). koje nazivamo OSNOVIMA = NAČINIMA STICANJA SVOJINE (postoji i pojam način sticanja u užem smislu = modus acquirendi. nesrazmerno – tu je interes nesrazmerno mani od štete. ali to mogu biti. ja to znam. nepravično 6. APSOLUTNO STICANJE svojine – kada zasnivamo pravo svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine. npr: sklapanje braka radi dobijanja državljanstva). NAČINI STICANJA SVOJINE mogu biti apsolutni ili relativni. a mi biramo goru opciju 8. ali onda iznenada pokrećem tužbu 4. potrebno je postojanje određenih pravnih činjenica. neprimereno – kada imamo dve solucije. 2. beskorisno – koristiti pravo bez koristi 3. Jedan vid je predviđen ZOO i ZOSPO i to je PROTIVCILJNO VRŠENJE PRAVA.• • • • • • legitimno legalno proporacijalno neophodno susedska prava zloupotreba prava (to je nedopušteno vršenje prava. kao i svakog drugog subjektivnog prava. protivrečno – npr: neko upotrebljava moj žig 10 godina. a to je samo jedna pravna činjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom). šikanozno (škodljivo): tu imamo subjektivni element – nameru škođenja i objektivni element – nastalo škođenje. protivciljno STICANJE PRAVA SVOJINE – za sticanje prava svojine.

upravni organ (konfiskacija. tj.je sticanje na osnovu pravnog posla. STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU VOLJE PRETHODNIKA . na osnovu samog zakona (skup pravnih činjenica kojim se prenosi svojina. čiji je jedini tvorac prethodni vlasnik (jednostrani pravni poslovi: testament. FRANCUSKI 2. ugovori: o poklonu. NEMAČKI 3. gde imamo prethodnika. RIMSKI (naš sistem) FRANCUSKI On je najprostiji. javno obećanje nagrade) ili jedan od tvoraca prethodni vlasnik (dvostrani pravni poslovi. Traži se svojina prethodnika. RELATIVNO STICANJE svojine – zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika.svojini. 42 . eksproprijacija) 4. već je objekt nečijeg prava svojine. već neko drugo pravo izvedeno iz društvene svojine. o kupoprodaji). NAČINI STICANJA PRAVA SVOJINE su redom: 1. tj. Ovde imamo mogućnost: 1. na osnovu odluke državnog organa: i. nasleđivanje 3. STICANJA PRAVA SVOJINE NEZAVISNO OD VOLJE PRETHODNIKA 2. sudski organ ii. ali on nema pravo svojine. o trampi. pravni posao 2. tj. npr: održaj) STICANJE SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA (pravnog posla) SA PRETHODNIKOM (prethodnim vlasnikom) Postoje 3 sistema. tri različita skupa pravnih činjenica za prenos svojine: 1.

to zavisi od toga da li je 3 ili četiri činjenice. C i D napravi ugovor o kupoprodaji.Translativno je dejstvo ugovora (u trenutku zaključenja ugovora svojina prelazi na pribavioca). hoće li pribavilac ostati vlasnik?! E. 3. tj. tj. Sve ovo potiče od čuvanog pravnika Savinjija iz 19. a stvarnopravni ugovor ima causu! Da li je pravno važno za pravni odnos da li su svega 3 ili četiri činjenice? Jeste. da je prethodnik vlasnik + još tri pravne činjenice (nisu uvek sve tri potrebne za prenos svojine) 2. bez punovažnog ugovora. Po dve na svakoj strani. On je video u kupoprodajnom ugovoru 2 ugovora. tj.. već je to samo zaštita 3. saglasna izjava volja 3. dva puta po dve izjave volje. kada imamo višestruko otuđenje. Ovde se vidi CAUSA. kad su u pitanju generično određene stvari 3. Prvi sporazum je obligacionopravni ugovor – da će predati stvar i preneti svojinu. Drugim sporazumom se obaveza izvršava. predaja (kod pokretne. lica. tj. Zato može stvar da 43 . ali samo licu D preda stvar. tj. manipulacija kod nepokretne stvari = upis u javni registar) 1. građ. tj. svojina je prešla. tj. U Francuskoj upis u javne knjige nema konstitutivno dejstvo. dakle kad ugovornici drugačije odrede 2. njegov prenos nema causu. tj. jer kakva će biti dalja pravna sudbina te stvari. i 4. Ovo je ugovor obvezivanja. dakle. D postaje vlasnik samo ako je savestan. To je ugovor raspolaganja. npr: vlasnik A sa licem B. Došlo je do neosnovanog obogaćenja. to je saglasnost obojce o prenošenju i primanju prava svojine – “prenosim svojinu” i “primam svojinu”. kojim se izvršava obaveza koju smo prihvatili 4. To je pravni značaj ovoga da li su 3 ili 4 činjenice. Ako je došlo do prenosa bez te jedne činjenice. Kada ne važi translativno dejstvo ugovora (odredbe o ovome u Franc. Uslovi: 1. dve izjave volje. veka. dispozitivna je odredba. stvarnopravni ugovor = apstraktan ugovor = izvršni ugovor = ugovor raspolaganja. onda prethodnik ima PREOBRAŽAJNO PRAVO. svojina prethodnika. ugovornici mogu drugačije da dogovore. Ovo je uređeno dispozitivnom normom. obligacionopravni ugovor = kauzalni ugovor = osnovni ugovor = ugovor obvezivanja – pravni osnov. tj. bez valjanog osnova je prešla svojina. nema osnova. NEMAČKI SISTEM – je najsloženiji u pogledu činjenica koje su važne ili ne. zakoniku): 1. prodavac nema svojinu više. su dovoljne za prenos svojine.

one su najbolje i najpedantnije u Nemačkoj i Švajcarskoj. Razlog tome je što stvarnopravni zahtevi ne zastarevaju . s tim što kod nas tražim stvar kao vlasnik. lica. Posledice po 3. jer sam vlasnik. a tamo kao neko ko nema svojinu.ovo u Srbiji. ali pod otežanim uslovima. Mogu da tražim i od njega stvar. Ponovno sticanje svojine.traži nazad putem ovog instituta neosnovanog obogacenja i da uspostavi pređašnje imovinsko stanje. Upravo zato nam poskupljuju život! Krediti su skuplji! 44 . onda je taj treći stekao svojinu. dok u nemačkom sistemu mogu da tražim. dok nešto manje u Austriji. a ostaje mi naknada štete od onog drugog. Kod nas su isto potrebne 3 činjenice za prenos svojine. Ako stvar više nije kod pribavioca. ali su kod nas katastrofalne. Što se zemljišnjih knjiga tiče. lica: Kod nas mogu i da tražim od svih 3. Tražiće i stvar i državinu i da mu se vrati pravo svojine. Nemački sistem vodi više računa o PRAVNOM SAOBRAĆAJU. jer je poklonio dalje. ali samo ako je nesavestan. dok obligacionopravni zahtevi stare – ovo u Nemačkoj. a kod nas je važniji INTERES VLASNIKA.

postoji ustanova višekratnog otuđenja. npr: prodavac preda kupcu stvar. SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. Ova predaja mora da bude akt volje prodavca. rizik slučajne propasti individualno određene stvari snosi prodavac 2. sama predaja mora da bude upravljena na prenos svojine ŠTO SE PRETPOSTAVLJA. ZOSPO. kao i naknadu štete zbog neizvršenja ugovora Takodje. a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige ili prenos tapije. te bez obzira na to što prodavac ima ugovornu obavezu da stvar preda i prenese svojinu i što može na to i sudskim putem biti nateran.NAŠ SISTEM – RIMSKI Uslovi: 1. on neće postati vlasnik. ugovor upravljen na prenos svojine: kupoprodaja. Ako kupac. 3. Zato je ugovor samo PRAVNI OSNOV. član 35. sam po sebi ne prenosi svojinu. a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraživanja 4. sa tim da mu je ovaj pričuva nekoliko dana!!! Iz ove činjenice da SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU.taj modus je kod pokretnih predaja. punovažan pravni osnov (tj. tj. a za prelaz prava potreban je još jedan momenat – NAČIN STICANJA U UŽEM SMISLU (modus akvirendi). 45 . plodovi koje stvar da pripadaju prodavcu 3. protivno volji prodavca. ali mora biti savestan (tj. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC. na osnovu njega nastaju određena relativna prava. svojina prethodnika (dakle. MODUS AKVIRENDI . kupac nema pravo da sam uzme stvar. jer kod nas ugovor nema translativno dejstvo. da ne zna i nije mogao znati da je lice A napravilo više ugovora). Takođe. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome. JER je sam ugovor upravljen na prenos svojine. ima i drugih mogućnosti koje se onda ističu posebno. derivatno sticanje – kod koga je važno da je prethodnik vlasnik) 2. prodavčevi poverioci mogu prodatu. vlasnik će postati taj drugi kupac (samo ukoliko je savestan – ovo je pretpostavka koju prvi kupac treba da obara). tj. a pravi kupac može samo zahtevati povraćaj cene. Međutim. ipak. ako ju je isplatio. Npr: lice A ima kupoprodajni ugovor i sa licem B i C i D. Lice C je novi vlasnik. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC proizlaze važne pravne posledice: 1. ako mu je prodavac ne da. poklon) – ovaj ugovor nije dovoljan. ali licu C preda stvar. već samo MANJIVI DRŽALAC. On ima samo obligaciono dejstvo. sam uspostavi državinu. razmena.

već to zakonodavac određuje na osnovu toga koliko mu je važno da imate posla sa vlasnikom i koliko zaista ne želi da pređe preko te mane. Prvo je uže primenjivo – sticanje od nevlasnika! Drugo je šire primenjivo – sticanje održajem! STICANJE OD NEVLASNIKA – se pogrešno zove tako. ako je prethodnik i dalje vlasnik. kada stvarno nije vlasnik. tj. postoje sistemi koji prave kompromis ili štite više jedno ili više drugo! 46 . U tom sistemu NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE 100 POSTO JE ŽRTVOVANA SIGURNOST PRAVNOG PROMETA. tj. te ne uvodi ili uvodi ovu ustanovu. već Austrijskog građanskog zakonika. tj. koji nema ovlašćenje raspolaganja 2. pa nema ni svojinu. ako ne mogu kao gore. tu imamo dve situacije: 1. A 100 POSTO JE ČVRSTA SIGURNOST VLASNIKA! Međutim. možemo ništa nemati i održaj leči sve! Ovo sticanje od nevlasnika ili ti neovlašećnog ne postoji svuda u svetu. a sve zbog situacije kada imamo sticanje od vlasnika koji je neovlašćen da prenese svojinu! Ovo nije ustanova Rimskog prava. kada ne može redovan način sticanja. jer je bolje i preciznije govoriti “STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG”. neovlaščenog vlasnika. onda kako mogu! Dakle. Dakle.predajaVrste predaje su obradjene kod DRŽAVINE!!! ALTERNARTIVE REDOVNOM NAČINU STICANJA SVOJINE. ni ovlašćenje Ova metoda sticanja omogućava sticanje samo kada je to nedostatak – svojina prethodnika ili prethodnikovo ovlašćenje raspolaganja! Dok održaj omogućava sticanje kada SVE NEDOSTAJE. pravni poredak reaguje tako što otvara alternativne metode sticanja! Dve su takve mogućnosti da se pribavi svojina kada ne može na osnovu ugovora.

lice po ugovoru o delu. to se više štiti svojina) + (na sve ovo gore) jedan od 3 dodatna alternativno postavljena uslova: 1. a ne dobročin pravni posao. ostavoprimac. Ova prodaja nema veze sa pričom sticanja od neovlašćenog i za nju važe druga pravila! Pribavljanje od poverenika – tj. pribavljanje od lica koje je ovlašćeno (ovlašćeni trgovac) da baš takvu stvar stavlja u promet 3. punovažni (ne rušljivi ili nepostojeći. Dražba = nadmetanje. Prinudna javna prodaja vrši se u organizaciji suda u izvršnom postupku (zaplena stvari i nude se posle na toj prodaji). prodaja uz odobrenje vlasti. tj.Naše rešenje je isto kao u predratnom pravu i po njemu za sticanje od neovlašćenog potrebno je: PRAVNE ČINJENICE. IUSTUS TITULUS – osnov uperen na prenos svojine. pritežaoci ili neposredni držaoci prava).. Ovde je opravdanje u stvari poruka vlasniku da razmišlja kome daje stvar! 47 . Način sticanja MODUS AKVIRENDI (predaja=tradicija=prenos državine) 4. npr. jer onda je punomoćnik i to je onda sticanje od vlasnika preko punomoćnika). a on izigra poverenje i proda stvar (npr: poslugoprimac. OPŠTI USLOVI (KUMULATIVNO SVI) + ŽIVOTNI SLUČAJEVI. 2.. da popravi stvar. pribavljanje od onoga kome je vlasnik POVERIO STVAR (POVERENIKU) Ovlašćeni trgovac – je ono pravno ili fizičko lice koje je ovlašćeno da stavlja u promet upravo takvu stvar kakvu smo pribavili. Savesnost pribavioca u trenutku predaje (da nismo znali da taj nije vlasnik ili nema ovlašćenje) (što više uslova. A POTREBAN SAMO JEDAN) OPŠTI USLOVI su KOD POKRETNE STVARI: 1.. POSEBNI USLOVI (ALTERNATIVNO SU POBROJANI. 3.. Javna prodaja (obična javna prodaja = dobrovoljna) – zakonom nije formulisano šta to znači. pribavljanje na javnoj prodaji (dražbi) 2. od onoga kome je vlasnik poverio da mu vrati stvar (a ne radi otuđenja. Teretan.. ali to je učešće javnog organa vlasti (zato je to oficijelna prodaja). tj.) pravni posao uperen na prenos svojine. zalogoprimac.

CILJ ODRŽAJA je da pretvara faktičko stanje u pravno stanje (je reakcija da se stane na kraj neskladu faktičkog i pravnog stanja. da li kao vlasnik ili ne). 31.je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme. jer se ne traži. počev od dana kada je izgubljena svojina ODRŽAJ (usucapio) . CILJ ODRŽAJA može biti i dokazivanje prava svojine (npr: ja jesam vlasnik. a kod vanrednog održaja čak ni to. Alternativa je redovnom sticanju. e. iako je stekao derivatnim putem. jer vlasnik ima pravo da traži ponovno sticanje svojine. To je ex lege = sticanje po sili zakona (član 28-30 ZOSPO). jer zakonodavac bira kako će ga konstruisati. u ZOSPO. tj. originerno sticanje! To sve. Zašto? Zato što sticanje na osnovu pravnog posla sa vlasnikom podrazumeva i punovažnost osnova i postojanje modusa i postojanje svojine na strani prethodnika. dok se savesnost pretpostavlja i ne mora se dokazivati. tj. 48 . Nije održaj svuda u svetu isti. tj.. da ponovo postane vlasnik. zak. Živim u stanu 20 godina. sve su ovo uslovi kada se štiti pravni promet na račun pravne sigurnosti vlasnika (žrtvovan opravdan interes vlasnika)! To je tzv. a ne mogu to da dokažem. nemam ugovor. Takođe. tada održajem dokazujem). ipak. stekne svojinu! Ovo je IZUZETNO!!! Opisuje ga čl. pa se zato posle određenog vremena vlasnik može pozvati na pravila o održaju.. nisam upisan u zemljišne knjige.. a ako je i on stekao derivatnim putem. a od 1980. na osnovu pravnog posla sa vlasnikom. postoji prekluzivan rok od 1 godine. Dovoljno je da DOKAŽE ZAKONITOST SVOJE DRŽAVINE. da se utvrdi ko i kako se ponaša. stvar za njega mora imati naročiti značaj (što je slobodna sudijska procena) 2. iz praktičnih razloga će se pozivati na održaj vlasnici koji su pravo svojine stekli derivatnim putem. Ovde se menja svojina sa jednog na drugi subjekt prava. nije definitivan gubitak. Taj dokaz je težak i nekad nemoguć. onda i postojanje svojine na strani njegovog (prethodnikovog) prethodnika i tako redom. tj. Održaj kod nas je uređen u tradiciji recipiranog rimskog prava i Austrijskog građ. Uslovi za ponovno sticanje svojine: 1.Dakle.

tj. Rečeno je da je u nekim sistemima vlasnik uvek zaštićen. 49 . tj. Osnovna ideja je što više uslova za održaj. KVALITETE DRŽAVINE: SAVESNA (to se pretpostavlja).. a sa tom odlukom se onda mogu upisati u zemlj. TE SE NE MORA DOKAZIVATI. prvo rešenje – neograničena reivindikacija. tj. a to je da predviđa da reivindikacija zastari. SVOJINSKU DRŽAVINU (to od vrsta državine) + 2. želi da ostavi nesklad između faktičkog i pravnog stanja. prisilio. potajno uzeo. ZASTARELOST (i dalje postoji. onaj koji je podesan za sticanje tog prava). ZAKONITA (to se dokazuje na sudu. predviđa da zastari reivindikacioni zahtev. a ne racionalni nazivi. međutim. ROK (pokretna 10 godina. tj. tj. jer nisu utemeljeni u logici). jer sam dokazao održaj. Drugo rešenje je ODRŽAJ. pa samo donekle menja situaciju. samo sud može da kaže da je to to – da sam ja vlasnik. Ovo je NAČIN. KRAĆE VREME (pokretna 3 godine. knjige. jer se njime nesklad okončava. samo SAVESNA DRŽAVINA + 2. ima valjan pravni osnov. SAVESNOST SE PRETPOSTAVLJA. to je kraće vreme potrebno i obrnuto! Manje uslova – duže vremena! Ovde imamo: SVOJSTVA DRŽAVINE + ROK = ODRŽAJ (STICANJE SVOJINE)! REDOVAN ODRŽAJ (usucapio ordinario) zahteva: 1. tj. tj. SISTEMOM NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE. nema prevare. kod nas postoji: 1) ODRŽAJ i 2) STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG! Ovo. nepokretna stvar 10 godina) VANREDNI ODRŽAJ (usukapio ekstraordinario) zahteva: 1. PRAVA (To se dokazuje na sudu. faktička prerasta u novu pravnu situaciju! Postoje dve vrste održaja: redovan i vanredan (ovo su tradicionalni. Punovažan. pa onaj kod koga je stvar može da vrati stvar ako želi) ili PREKLUZIVNO (fatalno).Potrebna je SUDSKA DEKLARATIVNA ODLUKA.) + 3.. nepokretna stvar 20 godina) SAVESNOST Da li se savesnost traži tokom celog roka? DA.

Rok može biti kraći ili duži. da steknemo. Vodinelic nudi rešenje TROSTEPENOG ODRŽAJA i to smo dobili kao dodatak od prof. da nisam znao ili mogao znati da lice nije vlasnik. rokovi se menjaju: prekidom. Savesnost kod vanrednog održaja – ona se odnosi na bilo koju činjenicu koja nas je onemogućila da postanemo vlasnik. nedeljama. priračunavanjem i zastojem! 50 . Rok teče neprekidno. kao poslednji dan roka se računa sledeći radni dan. Savesnost kod redovnog održaja – se odnosi na to da prethodnik nije vlasnik. tj. kao kod sticanja od nevlasnika. Čavoški. mi tu verujemo da jeste vlasnik. Ako kraj roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi. To leči savesnost. nedelje i praznici se ne oduzimaju. Što se tiče rokova. da znam da nije vlasnik. Npr: moja savesnost kod redovnog održaja se tiče toga šta sam mogao ili morao da znam o tom licu od koga stičem. Dakle. KOD ODRŽAJA DOKAZUJEM POČETAK I KRAJ DRŽAVINE! RAČUNANJE VREMENA se vrši po pravilima ZOO i SHODNO se primenjuje na ZOSPO. ***Prof. Vreme potrebno za održaj počinje teći onoga dana kada je držalac stupio u državinu stvari. iako su kogentnim normama uređeni. jer stičemo od lica koje nije vlasnik stvari. Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja. Npr: zabluda kod indentiteta stvari (u bioskopu je mrak i uzmem tuđu stvar slučajno). Rok može biti određen u danima. tj.Razlika savesnosti kod redovnog i vanrednog održaja? Razlika potiče od same funkcije ova dva održaja. mesecima i godinama. tj.

5 godinu. onda. koje stiče na osnovu redovnog održaja. ostaje da lice B treba da drži drugih 50 procenata vremena. licu B treba 10 godina za tu pokretnu stvar.5 godina! Dakle. Dakle. kada su uzukapijenti iste vrste. npr: za pokretnu stvar sledi: Imamo lice A. ali 50 posto onog vremena. između bračnih drugova 2. a kako je lice A držalo već 50 posto vremena. onda ide PROTEKLO VREME + NOVO VREME. a ko u ulozi vlasnika: 1. Imamo sada lice B. te lice B drži stvar u vanrednom održaju. tj. u roku od 3 godine i držalo je stvar 1. 2. koje je potrebno za vanredni održaj. sledbenik i prethodnik su jednaki uzukapijetni – iste vrste. kod koga se našla stvar lica A. tj. između roditelja i dece 51 .PRIRAČUNAVANJE: 1. bez obzira ko se našao u ulozi uzukapijenta. polovinu – 5 godina! Ukupno su lice A i lice B držali stvar 6. kada uzukapijenti nisu jednaki. a to je 10 godina. najbolje je izraziti proteklo i preostalo vreme u procentima i voditi računa o vrsti održaja! Okolnosti koje utiču da rok ne može da teče: ZASTOJ i PREKID. Prema zastoju vreme potrebno za održaj ne teče u dole navedenim situacijama. ZASTOJ: • • Slabije smeta za rok. tj. 50 procenata potrebnog vremena.

) • Uticaj uzroka zastoja može biti dvojak: 1. a kada taj uzrok nestane. pre nego što proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno poslovno sposoban ili od kada je dobio zastupnika. za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi 4. to je faktičko pitanje o kojem odlučuje sud. održaj ne teče protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu. slabiji zastoj = zastoj sa slabim dejstvom (primer za vojsku) 52 • • . između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici.3. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO PRE NEGO ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ UOPŠTE POČEO TEĆI. rok za održaj teče bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne. a po prestanku te dužnosti biće potrebna još godina dana da uzukapijent postane vlasnik /pokretne stvari/ na osnovu redovnog održaja) • Protiv vlasnika koji je maloletan ili drugo poslovno nesposobno lice. između štićenika i organa starateljstva. koji počinje teći kada taj uzrok prestane (npr: ako je uzukapiona državina nastala dok se vlasnik nalazio na VOJNOJ DUŽNOSTI. sve dok traje taj radni odnos 7. rok neće teći za sve vreme dok se on nalazi na vojnoj dužnosti. rok će početi da teče tek kada vlasniku prestane vojna dužnost) 2. Imamo dve podvrste: 1. odlaže se početak roka. vreme potrebno za održaj teče. održaj ne teče protiv vlasnika koji se nalazi na VOJNOJ DUŽNOSTI ZA VREME MOBILIZACIJE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATA 6. njegov tok se zaustavlja i vreme ne teče sve dok uzrok zastoja postoji. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO NAKON ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ POČEO TEĆI. a zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava (kada sudovi ne radi zbog elementarne nepogode – zemljotres. vreme potrebno za održaj ne teče za sve vreme za koje vlasniku nije bilo moguće. ali ako ovakav vlasnik nema zakonskog zastupnika. Protiv vlasnika koji se nalazi na ODSLUŽENJU VOJNOG ROKA ILI NA VOJNOJ VEŽBI. kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili član njegove porodice. Uostalom. rok nastavlja da teče i ranije proteklo vreme se računa (npr: ako je isteklo dve godine uzukapione državine i to pre odlaska vlasnika na VOJNU DUŽNOST ZA VREME RATA. održaj ne može nastupiti. dok ta zajednica postoji 5. ali održaj ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka.

Da se ne bi dogodila da rok za održaj prodje zbog dugog suđenja. Tako sledi: 1. Savesnost državine – dovodi do prekida. menja se šta treba) primenjuju odredbe roka o zastarelosti (regulisano u ZOO). priroda zastarelosti (slabe prava) je drugačija od održaja (gube se prava). Ovde sami pronalazimo razloge za prekid. Ako je državina vraćena u roku za samopomoć ili državinsku zaštitu (za oba su rokovi 30 dana i godinu dana). u stvari. Kada vlasnik tuži držaoca i traži državinu. Svi razlozi za prekid upućuju na ono što je elementarno kod održaja. Propast same stvari. onda to nije ovaj slučaj. u slučaju da se ovo priznanje izvrši nevlasniku. vrši pravo svojine (postavlja zahtev da mu se vrati stvar). To je ideja – nedostaje nešto što je neophodno za sam fenomen održaja. već se SHODNO (tj. jer nema održaja bez savesnosti. Međutim. a bez svojinske državine nema održaja. Razlozi za prekid – ZOSPO nema u pogledu prekida i zastoja svoje odredbe. 53 . Ovo pod uslovom da sa tužbom uspe (dužina tog procesa zavisi od ažurnosti sudije). jer nema svojinsku državinu. Čim sam postao nesavestan (kada sam saznao ili mogao saznati da nisam vlasnik) dolazi do prekida roka. jer gubi sve. ako uspe. dakle samo sa pravosnažnom odlukom. tj. držim tvoju stvar. Kada treće lice postane vlasnik (npr: po pravilima o sticanju od neovlašćenog). sve propada. za vlasnika. sve vreme propada. 5. 4. prekid je fatalan po proteklo vreme. dejstvo mu je jače od zastoja za uzukapijenta. održaj se prekida od časa podnošenja tužbe. sledi da nema PREKIDA. 2. 6.2. Ovde nemamo nesklad između faktičkog i pravnog stanja! To je elementarno. pa je ovo. Državina – ako lice (uzukapijent) izgubi državinu. jači zastoj = zastoj sa jakim dejstvom (vreme se prekida. Naravno. upućivanje u mrak. pa se nastavlja) PREKID: • Jače smeta za rok. Fizička i pravna (pravna – kada zakon isključi mogućnost da se na toj stvari ima svojina).“). Kada uzukapijent vlasniku prizna svojinu („Jeste. 3. celo prethodno vreme.

važi da prava trećih. Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini! Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti. Međutim.EFEKTI ODRŽAJA . tj. Posledice: 1. jer nema potreba za MODUSOM kod održaja. tj. morao znati. Taj upis bi imao samo deklarativno dejstvo. plodovi i sve koristi koje je stvar dala u međuvremenu pripadaju novom vlasniku 2. a raspolaganja činjena od strane bivšeg vlasnika gube važnost PRAVA TREĆIH: • ako je uzukapioni držalac do stvari došao teretnim poslom. Istekom poslednjeg dana roka se stiče svojina. jačaju) i važe. 54 . jer istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik.po sili zakona dolazi do promene. prava trećih bi trebalo da ostanu. uopšte. sva raspolaganja činjenja od strane uzukapionog držaoca se konsoliduju (sređuju. koja su eventualno postojala na stvari. bez obzira na savesnost uzukapijenta u pogledu tih prava • Ovo je VANKNJIŽNO STICANJE PRAVA SVOJINE. tada sledi prestanak svojine ranijeg vlasnika. Ovo ne znači da pravo svojine zastareva. a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine. ukoliko imamo dugogodišnje nevršenje prava svojine i stvar se nalazi kod drugoga + ispunjeni su određeni uslovi UZUKAPIONE DRŽAVINE. a uzukapijent postaje vlasnik. jer to je jedno od ovlašćenja svojine kao subjektivnog prava (plus dispozicija subjekata). knjige (uknjiženje). jer vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka prava. neću postati na 5Kvkm ako sam se na njima ponašao kao suvlasnik. hipoteka konstituisana pre isteka roka održaja preča je od hipoteke konstituisane posle isteka roka za održaj 3. ostaju ako je uzukapioni držalac za njih znao. tj. već ću na njima steći susvojinu. bila stvar kod vlasnika ili kod nekog drugog. već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta! ODRŽAJ IMA RETROAKTIVNO DEJSTVO. kod nepokretnosti je to upis u zemlj. jer ako ako sam se na 1Kvkm ponašao kao vlasnik. u protivnom prestaju (s tim što i u pogledu njih treba da istekne vreme održaja) ako je uzukapioni držalac do stvari došao bez naknade. vlasnik gubi svojinu.

jer ne može se unapred prekludirati nešto što ni ne znamo u kojoj meri će biti i kom obliku. nisu hteli da je vrate. Poljaci su pokušali nešto slično. Kad nas će biti primarno VRAĆANJE. cesija. građevinskog zemljišta. Takođe. Niko se nije bunio. Denacionalizacija nikad nije 100-postotna. upis u zemljišne knjige je neophodan da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima (singularna sukcesija je stupanje pravnog sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava i obaveza pravnog prethodnika. Evropski sud je konstatovao takvu obavezu države prema građanima. Bilo je i mogućnosti KONFISKACIJE. stambenih zgrada. stare se nepravde ne smeju uklanjati stvaranjem novih. pa su najpre evidentirali imovinu.Međutim. s obzirom da su izazvali osnovano i opravdano očekivanje kod građana i nije moglo doći do odustanka – denacionalizacija je izvršena. GRADSKO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE je do novog Ustava od 2006. a pošto su videli da je to ogromna količina. Uzukapijentovi poverioci i druga pravno zainteresovana lica mogu pobijati ovo odricanje. tako da zakon koji je donet u svrhu evidentiranja oduzete imovine. tj. ili za slučaj smrti – legat) onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja. OBEŠTEĆENJE ili VRAĆANJE U NATURI. a ne smatra se da ju je uzukapijent poklonio – jedna vrsta OBLIGATIO NATURALIS. onda OBEŠTEĆENJE. a ako ne može. Uzukapijent se po isteku roka za održaj može odreći održaja i tada stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika. godine bilo u državnom vlasništvu. u svojim članovima koji govore o tome da onaj ko se ne prijavi u određenom roku gubi pravo na povraćaj svoje imovine. Kod Mađara je bilo OBEŠTEĆENJE i to po veoma niskim kriterijumima. Postoji više načina. Razlozi oduzimanja – socijalizam je težio što većoj jednakosti ljudi. pa i imovinskoj jednakosti. trampa. sledi da po tome ne može biti štete za onoga koji je. oslanjajući na javne knjige. Bilo je više nacionalizacija: privrednih grana. pribavio sebi pravo. Naravno. u slučaju ogrešenja o Krivični zakon. pre nego što je to ODRŽAJEM STEČENO PRAVO bilo uknjiženo. jeste besmislen. moralna obaveza. bilo je i EKSPROPRIJACIJA. REČ – DVE O DENACIONALIZACIJI Denacionalizacija je ponovno sticanje svojine (sticanje od strane nas ili naših sledbenika). To je pravno savladavanje autoritativne prošlosti. s tim što su naknade bile simbolične. Uspostavljeni su svojinski maksimumi. To nije moglo proći. 55 . za života – poklon.

VREDNOST ZGRADE I ZEMLJIŠTA (šta je vrednije) c. 4. kako dalje? Ovo zavisi od zakonodavca. SUSVOJINA – bilo samo na zgradi.GRAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU – PRIRAŠTAJ Tada se zgrada spaja sa zemljištem. SUPERFICIES CEDIT SOLO (po starom shvatanju sve pripada vlasniku zemljišta. Ovde se postavlja pitanje. SAVESNOST b. POTREBE ZA OBJEKTOM (ko ima veće potrebe za izgrađenim objektom. bilo i na zgradi i zemljištu. jer je zemlja uživala veći značaj ekonomski i politički) 2. da traži rušenje zgrade 56 . Ovo je kod nas .oba objekta moraju da pripadaju jednom licu (svejedno je kome – da li vlasniku zemljišta ili vlasniku zgrade). POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE – tj. vlasnik zemljišta ili vlasnik zgrade) SAVESNOST (postoji nekoliko opcija). a znak (-) nesavesnost: VLASNIK ZEMLJIŠTA (+) preobražajno pravo. ovde znak (+) znači savesnost. tj. Imamo nekoliko načina: 1. sve što se izgradi ima da se skloni. opciju: VLASNIK ZGRADE (-) = vlasnik zemljišta ima 1. 3. u slučaju da nema ugovornog odnosa između dva vlasnika. Postoje kriterijumi koji određuju da li je jedan ili drugi vlasnik svega: a.

tj. što je gore. . da je deo stvari 57 . naknada onome drugom se podrazumeva. (+) (+) = ni prvi. Ovde imamo analogiju sa prvom opcijom i može: 1. ne može da ruši 2. Međutim. ČLAN I DALJE) 3. (-) (+) = vlasnik zgrade stiče sve. uz naknadu vlasniku zemljišta 3. dok vlasnik zgrade vređa tuđu svojinu. njemu se dosuđuje. ČLAN) ZAJEDNIČKA SVOJINA – je pravo svojine više lica na jednoj stvari PO ODREDIVIM UDELIMA! Udeo je važna reč! Udeo se u zakonu naziva IDEALNI DEO = KVOTA = ALIKVOTNI DEO.. kome je potrebniji. Ako su jednake vrednosti ili približne. sledi treći kriterijum – kriterijum POREBE ZA OBJEKTOM. (-) (-) = ovde vlasnik zemljišta ima pravo da ne radi ništa (dispozicija subjekata) i ne znači da ako ne radi ništa – da time izjavljuje volju. ZAJEDNIČKA SVOJINA (ZOSPO) 2.. prepusti zemlju u svojinu gradiocu i traži mu naknadu za vrednost zemljišta 3. kojoj celini? Imamo više odgovora: 1. SUSVOJINA (13. jedno od njih je upravo to – da ne mora da radi ništa). savesnost nije osnov sticanja i zbog toga mora doći do obeštećenja vlasnika zemljišta.2. UDEO je deo određen prema celini. a redovno je to graditelj. niti drugi. Deo čega? Određen prema čemu. ono što vredi više privlači ono drugo! Naravno. da stekne zgradu i isplati graditelja ZAJEDNICE SVOJINE U našem pravu postoji zatvoren broj zajednica svojine – 3 vrste određenih kogentnim pravilima: 1. ETAŽNA SVOJINA (19. prepuštanje zemlje graditelju. jer postupa u skladu sa ovlašćenjima svojine (a. Ovde slede kriterijumi vrednosti. tj. ne znaju da se gradi i oba su savesna.

da je deo vrednosti stvari zajedničara i suvlasnika 4. pripadanja udeo je – zamišljeni deo stvari (zamišljeni deo. Npr: kod PRAVA KORIŠĆENJA (prisvojiti plodove) – to je onda deo od plodova koji stvar daje. niko u celosti. već svako sa svojim pravom prisvajanja ima određeni deo – kvotu. To je predstava u mislima da mi pripada nešto. ali nisu određeni. jer su ovlašćenja sadržinski različita! Jedno od ovlašćenja svojinskih je OVLAŠĆENJE PRIPADANJA (stvar pripada u potpunosti vlasniku). Pravo pripadanja kod zajedničke svojine znači da je udeo u objektu svojine.). UDEO postoji i kod ZAJEDNIČKE SVOJINE. Sa stv. npr. pa tako ja nemam 4 noge. onda udeo znači udeo u pravu. ali u svakoj čestici. da je deo prava svojine. pa svako od njih kaže da mu pripada DEO stvari. stolice – ja imam određeni deo – IDEALAN DEO!). Pošto je zajednica u pitanju postoji i više prava pripadanja. SUSVOJINE i ETAŽNE SVOJINE. odrediti njegovu veličinu = meru). Ne može niko sve polodove prisvojiti. Udeli su odredivi. a ne MATERIJALNI = REALNI delovi. Tačno se određuje ko i kada i koliko može da drži (npr: od 7 dana ja 3 dana. tj.. Po završetku svojinske zajednice (npr: posle prodaje). Kada je reč o ostalim ovlašćenjima. jer se tu svojina deli 3. a on dasku stola! To su zato IDEALNI = ZAMIŠLJENI. tj. tj.. a ne realnim delovima. 58 . pravo svojine. To su delovima u mislima određeni. ali ne uvek u svemu. Vodinelić misli da je UDEO sve to. kada nas dvojca imamo jedan sto. moje je dete). Mogu isto da kažu “NAŠE JE”! Npr. a nad kojim postoji svojina. već se tiče OVLAŠĆENJA KOJA ČINE PRAVO SVOJINE. Kod zajedničke svojine postoje udeli koje možemo odrediti. Pravo pripadanja znači pripadanje nekog objekta određenom subjektu (moje autorsko pravo. a kod ostalih prava udeo je – mera u vršenju određenog ovlašćenja. Kod OVLAŠĆENJA (prava) PRIPADANJA UDEO je zamišljeni deo samo stvari.2. Svaki zajedničar ima samo odrediv udeo (da se može odrediti. a ne cela stvar. reč je o tome da se radi o zamišljenim delovima. Kada je reč o državini – to je udeo u pravu da se bude držalac. udeo je mera u vrednosti koja se dobija posle teretnog raspolaganja. ostalim ovlašćenjima koje čine to pravo. da je vršenje prava svojine između zajedničara i suvlasnika Profesor V. udeo u samoj stvari. ali niko sam.

tj. o svemu se zajedničari dogovaraju. tj. vanbračna zajednica. Sporazumom zajedničara se opredeljuje vršenje svojinskih ovlašćenja. tj. nastaju ex lege kada se steknu sve činjenice. Dakle. tj. Izuzetak od konsenzusa. sanaslednike. nezavisno od veličine udela. Šta znači da se udeo može svakog trenutka odrediti? Uvek u nekom pravnom aktu imamo meru na osnovu koje određujemo udeo. a stvar njima! Raspolaganje udelom je moguće kod zajedničke svojine... 59 . Za neke zajedničare u slučaju spora važi presumpcija o veličini udela. Nastaje na osnovu zakona (ne podzakonskog akta. to je onda SUSVOJINA. Uvek postoji mogućnost da se odredi udeo. zakonodavac im šalje poruku da se dogovaraju o načinu vršenja ovlašćenja. Svi glasovi vrede isto. to je zajednička svojina. Tu imamo numerus clausus – samo oni slučajevi koje zakon odredi: bračna zajednica. etažni vlasnici u jednom slučaju. kada ne trebada pitamo drugog – to su radnje na koje je ovlašćen svaki zajedničar ponaosob. ali efekat nastupa tek kada udeo postane određen.. a to su one koje su u interesu svih i to po razumnom toku stvari: • • • • da se spreči propadanja zaštita stvari hitno potrebne radnje samopomoć i tužba Prestanak: 1) voljno ili 2) po sili zakona – čim propadnbe stvar. a ono što je važno jeste PRINCIP KONSENZUSA. Tako su udeli bračnih drugova jednaki u slučaju spora. neki slučajevi susedskog prava (neki zid. ne upravnog akta. sve što stičemo stičemo kao zajedničku svojinu. Dakle. npr.).. u braku. Svako od suvlasnika ima jednako pravo učešća. ali efekat nastaje tek kad prestane zajednička svojina. drvo na samoj međi). već samo odredivi. Udeo pripada jednome. Čim se odredi udeo. porodična zajednica = domaćinstvo. kada prestane zajednička svojina. čim prestane postojanje zajednice (razvod braka). Svi imamo sva prava. Dok smo. raspolagati se udelom može. Svaka zajednička svojina se javlja kao pratnja nekog prava – bračnih prava.Dokle god udeli nisu određeni. Zajednička svojina je onaj slučaj kada više lica imaju jedno pravo svojine na jednoj stvari i sve je to zakonom određeno. Svaki zajedničar ima sva svojinska ovlašćenja. a inače oni mogu dogovoriti kako god žele.

60 . Nisu nam potrebna neka druga prava. niti neka lična svojstva.SUSVOJINA – za nju važi da uvek možemo u nju. imamo susvojinu. Udeo je glavna reč. udeo je ODREĐEN! Onoga trenutka kada udeo postane određen. Ovde može svako sa svakim. ali i iz nje. ali sa drugim pridevom.

dam nekom plodouživanje na mom udelu) i translativan prenos (poklonim nekom udeo. može biti izuzetaka. pravo preče kupovine. tj. a redovno se odvija po principu većinskog opredeljenje = demokratski. Odnos suvlasnika prema samoj stvari – kod zajedničke svojine svi moraju da se dogovore o svome. npr: kratkoročni zakup) i EXTRAORDINARIA (vanredno upravljanje.Suvlasnici su dva ili više lica koja imaju svojinu na jednoj stvari i čiji su udeli određeni. tj. Suvlasnik je slobodan (nije mu potrebna saglasnost ostalih) da raspolaže svojim udelom. Kako se raskida susvojina. deoba suvlasničke zajednice? Saglasnošću volja prestaje zajednica. ali uvek može nastati ugovorno pravo preče kupovine. taj odmah postaje suvlasnik umesto mene). može vršiti i konstitutivan prenos (dam nekome zalogu na mom udelu. Vanredno upravljanje se odvija po principu KONSENZUSA. a ovde imamo 2 različita režima suvlasnika prema stvari: Administratio (upravljanje sa stvari) – vršenje svojinskih ovlašćenja u pogledu same stvari. ostali suvlasnici imaju zakonsko pravo preče kupovine. prvo se svaki pravni posao kvalifikuje.. Svi učesnici imaju pravo na donošenje odluka. I ovde postoje poslovi koje ne podležu ni konsenzusu. kako se donose odluke kako će se vršiti ovlašćenja u pogledu samo stvari – vršenje prav aučešća (pravo da se sudeluje u odlukama). Dakle. Naravno. Nekad susvojina nastaje po sili zakona! Postoji pravo svakoga na deobu zajednice – preobražajno pravo. Suvlasnik je vlasnik svog udela. sa izuzetkom onih neodložnih radnji. Samo u pogledu nepokretnosti. već svako može da ih radi: tu vlada neoboriva presumcija da su u interesu svih ostalih. da bi se videlo koji režim treba primeniti. ograničenja u slobodnom raspolaganju (npr: neka preča prava – to su prava kod kojih njihov imalac može da stekne pre drugih. Naravno. a koje vanrednom upravljanju. Suvlasnik ne može da vrši ona raspolaganja. razlika je u tome na šta se odnosi i koje radnje podležu redovnom. tj. Imamo ORDINARIA (redovno upravljanje. koja bi naškodila ostalim suvlasnicima.). prema veličini udela.. ni većini. npr: to su pravni poslovi koji su dalekosežniji – dugogodišnji zakup). tek ako nema te saglasnosti idu određena pravila vezana za to: • tako kod deljive stvari – sud mora da je deli 61 . Dakle. Veličina se računa prwma udelu.

kod nedeljive stvari – ide prodaja i raspodela novca ili prepuštanje svojine + isplata udela ostalima deoba može bilo kada osim u nevreme = onda kada bi poslovi ostalih trpeli

ETAŽNA SVOJINA – to je kada su razni delovi jedne iste zgrade u svojini različitih vlasnika. Tek u 20. veku dolazi do afirmacije etažne svojine, kada su ljudi bili na nju usmereni, tj. sticajem prilika morali da je definišu. Ovde imamo 4 moguća objekta prava: • • • • zgrada kao takva posebni delovi zgrade zajednički delovi zgrade zemljište

Etažna svojina je svojina na posebnom delu zgrade + (praćena) zajednica svojine na zajedničkim delovima zgrade + zajednica svojine na zemljištu. Posebni deo zgrade – fizički deo zgrade. Ovo određuje zakonodavac kogentnim normama. To je zakonom definisana celina i na njemu se može imati samo jedno pravo svojine. Imamo u ZOSPO četiri takva dela: • • • • stan poslovna prostorija garaža garažno mesto

*etaža = sprat, na franc. Zajednički delovi zgrade – isto su zakonom definisani kogentnim normama. To je svaki onaj deo zgrade koji služi za najmanje 2 posebna dela (npr: od 50 stanova za najmanje dva). Npr: zid između dva stana je zajednički deo zgrade, noseći zid za sve, krov... Ovo je važno zbog primene različitih normi, tj. jedan je režim za zajedničke delove zgrade (koji su u zajedničkoj svojini i to je akcesorno pravo, jer je u pratnji prava nad posebnim delom, nedeljivo je od toga), a drugi za posebni deo zgrade (objekat etažne svojine). Zemljište – je ili u privatnoj svojini, pa sledi susvojina ili je u državnoj svojini, pa sledi pravo korišćenja.
62

Isto je akcesorno pravo pravu nad posebnim delom, jer prati to glavno pravo, ne može da se deli dokle god zgrada postoji. Istorijski razvoj ustanove etažne svojine – postoji nekoliko stvari koje su uticale na to: • nužda da u okviru jedne građevine razni delovi budu od različitih lica. Ovo je krenulo iz Srednjeg veka, kada se u ograđenim gradovima moralo graditi u visinu zbog manjka prostora, a pošto niko nije imao toliko sredstava da gradi tako nešto, ljudi su se udruživali i na taj način su nastajale zgrade u susvojini, pa su posle tek određivali koje delove će ko da koristi. Prvi i drugi Sv. rat su doveli do afirmacije ovoga, tj. do probijanja pravila superficies solo cedit. Do tih ratova je sve moglo da se deli vertikalno, tj. sve što je iznad mog zemljišta bilo je moje, dakle nije mogla da postoji horizontalna podela. Opet, nužda ovih ratova je probila ovaj princip, jer je izgradnja zahtevna bila + socijalno zakonodavstvo, koje je limitiralo visinu zakupnine, jer cene bi rasle zbog male ponude posle rata, a velike potražnje, pa su bogati bili demotivisani da grade velike zgrade. Tu zakon štiti elementarno pravo na stanovanje, ali vlasnici gube interes nad zgradama, pa ih nisu ni gradili, ni hteli da izdaju. Zato sledi udruživanje onih koji su sebi počeli da prave zgrade, a neki vlasnici ih prodaju, pa sve to dovodi do priznanja etažne svojine.

63

PRESTANAKA PRAVA SVOJINE U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog života, imamo APSOLUTNE (stvar postane res nullius, propadne, propadne, izgubi svoju individualnost – pokretna stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretnosti) i RELATIVNE (pravo prestaje za dotadašnjeg imaoca njeogovom voljom: prodaja, poklon, trampa ili bez njegove volje: održaj, sticanje od neovlašćenog) načine prestanka svojine. Pravo svojine može prestati DERELIKCIJOM, a stvar postaje DERELINKVIRANA. Ako je nepokretnost u pitanju – prelazi u društvenu svojinu, a ako je pokretna u pitanju – prelazi u res nulius. Vlasnik se odriče prava svojine na nepokretnosti jedino ako na njoj nema tereta (hipoteke, plodouživanja), osim stvarnih služebnosti. Izjava o odricanju se daje opštinskom organu uprave. Derelikcija je jednostrani pravni posao i treba je razlikovati od poklona, jer za poklon je potrebna saglasnost poklonoprimca. Pravo svojine se ne može izgubiti zastarelošću, tj. nevršenjem, već samo kada se steknu posebni uslovi za STICANJE SVOJINE OD NEOVLAŠĆENOG ili ODRŽAJ.

64

jer imamo još i: 1. MEĐUTIM. osnov im je jače pravo da se bude držalac. ograničavanja vlasnika Ovo su PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI I ovi zahtevi za zaštitu svojine odgovaraju po sadržini onim zahtevima kojima se štiti državina. od oduzimanja 2. ali podrazumeva različite pravne režime. tj. državinu stvari. Osnov je ono odakle potiču u stvari zahtevi. da li se traži kao držalac nešto ili kao vlasnik. tj. Oni se ne temelje na svojini i nisu pravi svojinski zahtevi. To je direktna zaštita. U slučaju da sud ne nađe osnov – odbaciće moj zahtev. ali to nisu jedini zahtevi koji postoje kod svojine. Dakle. Sadržina je jednaka sadržini državinskih zahteva: • da se vlasniku preda stvar da neko nešto ne čini što predstavlja smetanja ili da izvrši neku novu radnju da prestane uznemiravanje • • Ovo su petitorni zahtevi u petitornoj parnici.ZAŠTITA SVOJINE Ona se vrši od: 1. jer je sadržinski vrlo sličan. sam OSNOV zahteva je drugačiji. neosnovanog držanja vlasnikove stvari. tj. Pandami REIVINDIKACIJI i NEGATORIJI su PUBLICIJANSKI ZAHTEV i NEGATORNI PUBLICIJANSKI ZAHTEV. OSNOVANOST ZAHTEVA je važna. jače pravo na državinu. Tako. tužbu neosnovanog obogaćenja (tek kada dođe do neosnovanog obogaćenja) PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI – jesu stvarnopravni zahtevi. To su: REIVINDIKACIONI i NEGATORNI zahtev. onaj koji ima jači osnov koristi ova dva pandama zahtevima. Tako kod državinskih zahteva osnov poticanja je iz toga što smo držaoci. jer im je osnov nešto drugo. tj. uznemiravanja. tj. Odnosno. 65 . tužbu za naknadu štete (ona postoji tek kada dođe do štete) 3. a kod svojinskih zahteva zato što smo vlasnici. tužbu za utvrđivanje prava 2. jer se reaguje zbog same povrede svojine i ta povreda rađa ova dva zahteva. Odnose se na svojinsku državinu.

a ona i ne mora da bude kod mene. Ovo sudu treba da bude jasno. Njome se traži da tuženi PREDA stvar tužiocu. jer time vlasnik sprečava i zastarelost i mogućnost da se iz te sume naplate drugi poverioci). a ne da li je stvar kod mene ili ne. Zakon kaže „povraćaj“. Ovlašćenje jedino može da proistekne od vlasnika. Sud me štiti ako sam vlasnik. Aktivna legitimacija tužioca kao vlasnika je svojstvo tužioca da bi mogao da tuži. npr. Stvar nije kod vlasnika. ali ne uvek. sudske odluke.REIVINDIKACIONA TUŽBA – njome se može zahtevati ISKLJUČIVO INDIVIDUALNO ODREĐENA stvar (zato. Proističe iz svojine. Pasivna legitimacija je svojstvo onoga koji treba da preda stvar. zato bolje reč „predaja“. To može da bude samo onaj kod koga je stvar neovlašćeno. jer ovo je tužba za koju je svejedno imao vlasnik stvar kod sebe ili ne. da li je novac bio individualizovan – u omotu. TUŽBA: • • • • • prvo ide SUD. Predmet može biti samo: • da li je stvar kod tuženoga 66 . ostaje nam TUŽBA ZA NAKNADU ŠTETE (međutim. TUŽENI i TUŽILAC „radi predaje stvari“ da je tužilac vlasnik + dokaz da se stvar nalazi neovlašćeno kod tuženoga + dokaz na osnovu izloženog zahtevamo od suda da presudi: o da tuženi u roku preda stvar pod pretnjom prinudnog izvršenja o ovo je opciono – da se isplati naknada PREDMET SPORA – to se tiče toga u čemu je spor. Bitno je samo da sam ja vlasnik. je jako važno kada je reč o slučaju krađe ili nestanka sume novca. Ovo znači da je stvar kod mene. upravnog akta. jer je sam povraćaj najčešći slučaj. tj. u suprotnom. Zahtev je da sud naredi da tuženi preda stvar. Pasivno legitimisan je isključivo sadašnji držalac (pa dokazujemo samo to da je sada držalac). zakona. koverti ili nije. protivpravno. ova tužba zastareva). što je loš termin.

. a ne mora dokazivati da je ostao vlasnik) i da je ta stvar kod tuženoga neovlašćeno. Ona je oboriva od strane tuženoga. zbog autoriteta države. svi vidovi sticanja svojine. da dokažem da imam uslove po bilo kom od osnova za sticanje svojine. Npr: da sam ja pre 7 godina ispunio uslove za sticanje od nevlasnika. koji može da dokazuje da je svojina ovoga prvoga prestala da postoji. a tužilac pre 67 .. Ovime se tužilac aktivno legitimiše. Ovo je isto osporavanja akt. onda ću dokazivati. Tako nam ODRŽAJ olakšava. Tu postoje brojne PRESUMCIJE: • Ako sam upisan u zemljišne knjige. Svojinu nad određenom stvari ne dokazujemo ako tuženi prizna. ali teret dokazivanja je na njemu. nasleđivanje. održaj. onda moramo da dokazujemo da smo BILO KADA. međutim.) mogli postati vlasnici. po bilo kom ČINJENIČNOM SKUPU (koji u Srbiji uzrokuje sticanje svojine: sticanje od nevlasnika. nego je važno da se nađe bilo koji dopušteni vid. teret dokazivanja je na onome ko ima interes da nešto dokaže. pravnog osnova. • Tužilac dokazuje i da je baš ta stvar kod tuženoga lica i to bez ovlašćenja. Ovde je važno da dokažemo činjenični skup „PO KOME BI MOGAO“ da postanem vlasnik! Dakle. Npr. nije važno kako sam ja zapravo postao vlasnik. Dakle. legitimacije. Svako bira da kaže onaj vid koji mu je najlakši za dokazivanje.. Dakle. tuženi ovo može da obara. jer mora da bude vlasnik. jer tu dokazujemo samo početak i kraj državine. jer ako sam stekao kupoprodajom. jer postoji DIABOLICA PROBATIO. pa tako u nedogled. odnosno predaje može steći pravo svojine: naslednik koji nije ušao u posed stvari. ako ne prizna. Tuženi se brani prigovorima koji se odnosi i na činjenice i na prava: • PEREMPTORNI (potpuno se zahtev onemogućuje) prigovor POSTERIOS DOMINIUM – da je tuženi posle tužioca postao vlasnik. tj. Tužilac koji je dokazao svoje pravo svojine ne mora dokazivati da je imao državinu. Na tužiocu je da dokaže da je bilo kada stekao svojinu. onda se za mene presumira da sam vlasnik.. npr. kupim nešto od „Eltim“ pa da dokažem od koga je on. Zamislimo samo da za neku pokretnu stvar moram da dokažem derivatno sticanje. Naravno.• da li je tužilac vlasnik Vlasnik dokazuje da je vlasnik određene stvari (tužilac dokazuje da je postao vlasnik. ako se bez državine.. Tada važi presumcija i da je vlasnik u času spora. održajem. a to ne mogu da dokažem ili je suviše teško. constitutum posesorium. Tada tužilac gubi spor.

oštećenje ili propast stvari. ili kada me tuži onaj ko mi je predao stvar kao tuđu. pre 15 godina. Najčešće je to kupoprodaja. Nesavestan držalac dužan je da preda sve što je kod njega od plodova. plodouživalac) i štiti se od ove tužbe. Dakle.. Postoji i pravo da držalac zahteva od vlasnika kome vraća stvar naknadu troškova koje je imao oko stvari. Tada tuženi mora da imenuje lice u čije ime drži stvar. sve dok je stvar kod tuženoga. a kojim nam je predao stvar. a stvar je vlasništvo C.mene. Ukoliko propusti da imenuje. DILATORNI prigovor kada se tuženi poziva da ne drži bez osnova (već po nekom obligacionom odnosu sa tužiocem ili da stvar drži kao imalac nekog stvarnog prava na tuđoj stvari. čak iako ovaj povrati stvar od tužioca. odgovara svom aukotru. a izgubi stvar. U Nemačkoj postoji zastarelost.. a ne rešenjem i sud ovde govori – odbija ili prihvata tužbeni zahtev. poslugoprimac. jer tada on kaže da stvar drži u tuđe ime (čuvar. poslugoprimac. uništio. otuđio. 68 . Ovde se govori da ima pravni osnov da stvar bude kod njega. ako je kod njega bez pravnog osnova. Obaveza mu je da preda stvar onakvu kakva je bila u trenutku dostavljanja tužbe. plodouživalac. Svestan držalac ne duguje ništa za korišćenje.). bez obzira kako je došlo do tog stvarnog prava). Ovo je imenovanje prethodnika = nominatio auctoris. Sada tužilac pokušava da dokazuje mlađu svojinu. tada se ja pozivam na osnov koji sam imao sa tim prvim. a još nepotrošene plodove. On se odnosi na bilo koji osnov koji izvodimo od tužioca. npr. da naknadi svu štetu na stvari.. pasivno je legitimisan.. drži stvar u tuđe ime (kao čuvar. Onda za njega važi presumcija da je i dalje vlasnik. Zadržava odvojene. Najmlađa svojina je važna. • PEREMPTORNI prigovor REI VENDITE ET TRADITE – prodate i predate stvari. a ne kao svoju. kao i da naknadi sve ono od plodova što je propustio da ubere. Ti si mi prodao. ali vlasnik može dokazivati da postao i pre toga nesavestan. Ako imenovani to prihvati da zauzme njegovo mesto u parnici. Npr: A da stvar B. trampio i predao. a A posle stekne od C. što tražiš stvar od mene kada si mi poklonio i predao. prodao i predao. Tuženi može da učini NOMINATIO AUCTORIS = imenovanje prethodnika. Sud ovde presuđuje presudom. Savestan držalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tužba dostavljena. ona koja je najbliža času spora. tuženi se oslobađa odgovornosti prema njemu. • Za REIVINDIKACIJU nema roka. To je mlađa svojina. potrošio. ali je u međuvremenu stekao svojinu.

a ovde ne jači osnov za državinu. što znači da ako dokažemo da nije vlasnik. Kvalifikovanost državine – ko ima kvalifikovaniju državinu.ZOSPO tu vodi računa o savesnosti držaoca. Kriterijumi jačeg osnova? 1. mi bismo uspeli. kako je došao do stvari. LUSKUZNI TROŠKOVI – oni koji su učinjenji samo radi zadovoljstva i ulepšavanja stvari (oni su naglašeno subjektivne prirode – služe zadovoljenju ličnih prohteva držaoca). SAVESNI NEMA PRAVO NA OVE. Računa se ko ima više pozitivnih državinskih svojstava (zakonitost – tj. Ovo ne valja. jer je reč o korisnim troškovima koji imaju karakter luksuznih. Ovo je dobro i za vlasnika kada mu je lakše da pobedi zbog jačeg osnova. podesan pravni osnov. ako nešto je luskuzni trošak može da se odvoji od stvari bez oštećenja. NESAVESNI ima pravo na NUŽNE uvek. npr: za ogradu koja je od mermera u vrednosti koja bi bila jednaka razlici izmedju mermerne i neke uobičajene ograde. Sud ovde da naloži predaju stvari. osim one razlike u vrednosti koja dolazi u obzir. SAVESNI IMA PRAVO NA OVE gore – samo ukoliko nisu pokriveni koristima koje je imao od stvari. makar ne bilo sporno da nije vlasnik. Nju je uveo pred kraj republike pretor Publicijus. tj. Ovo nije državinska tužba. NUŽNI TROŠKOVI – oni koji su neophodni za očuvanje suštine stvari. Zato je reč o jačem osnovu da drži stvar od tuženoga. prava ili manjiva – tj. jer je reč o OSNOVU = iustus titulusu! Cilj tužbe je predaja stvari – glavne i plodova. Što je isto kao i kod reivindikacione. Naravno. a na KORISNE samo ako su korisni i za vlasnika. kao i o tome da li je reč o NUŽNIM. a za luskuzne ima IUS TOLENDI. ko ima jače PRAVO NA DRŽAVINU. Stari naziv je „tužba iz pretpostavljene svojine“ – kada se verovalo da tužba služi nekom ko je pretpostavljeni vlasnik. Bivša tužiočeva ili sadašnja tuženikova. 69 . PUBLICIJANA – član 41. KORISNI TROŠKOVI – oni kojima se uvećava vrednost stvari. KORISNIM i LUKSUZNIM troškovima. Ovo je tužba iz jačeg osnova za držanje. samo kod te tužilac dokazuje pravo svojine. onda on ima pravo da to odvoji i zadrži – ius tolendi.

da ne znam ili ne mogu znati da nemam pravo čiju sadržinu vršim. jer na drugoj strani imamo samo puku tvrdjnu. Teretnost pribavljanja državine – tj. Negativne činjenice se ne dokazuju!).savesnost – se uvek pretpostavlja. 2. da prestane da je vrši ili se traži da se stanje vrati nekom novom radnjom. i pas. a o trošku tuženog. Danas. aktuelno faktičko stanje u času podnošenja tužbe – ovo ima tuženi i on pobeđuje zbog svoje faktičke vlasti. 3. Zahtev od suda – traži se uzdržavanje od aktivne radnje kojom me neko smeta i uznemirava. legitimaciju u svim oblicima. sud će ovlastiti tužioca da potrebne radnje preduzme sam ili preko trećeg. Ovo se onda proširilo na bilo koje pravo koje neko ima na nekoj stvari. Ovo baš ovim redom! Za ovu tužbu nema roka. već i od onoga ko radi kao da ima to pravo. Ako su po ovom prvom kriterijumu jednaki. 70 . Tužilac je držalac stvari svojinski! Osnov ove tužbe je svojina. tj. Prigovori – za akt. Ovde tužilac negira nešto tuženome. bez obzira da li ima verbalnu ili faktičku pretenziju. od svega i protiv svakoga ko uznemirava moju svojinu. Ne samo verbalne pretenzije. mora se biti vlasnik da bi ona uspela. tj. da li je teretna ili dobročina državina. tj. tj. Nastala je sa službenostima. tj. tj. od svega onoga čime me neko ograničava u mom pravu. na drugi kriterijum. da bi neko negirao nečiju službenost. Ovde se branimo od tuđe pretenzije da ima neko pravo na mojoj stvari. idemo dalje. Ovde se favorizuje teretna i to zbog činjenice umanjenja imovine. Sadašnje. Ako tuženi ne postupi po presudi. AKCIO NEGOTARIJA – tužba zbog uznemiravanja svojine. držanja uz žrtvu.

Član 42. dok postoji stanje smetanja Zato sud ustanovljava da li ima tog stanja ili ne! Šta je sa bivšim smetanjima? To je obligacioni odnos za štetu... – da nije on prelazio. čija se ograničenja ne pretpostavljaju. sa opštim rokom od 3 godine. od opasnosti da se radnja ponovi 2.. presumcija koja je oboriva. odobrava tražene troškove i obrazlaže sve to. Primer sa naftom u dvorištu. – da nije svojinski vlasnik. neovlašćeno uznemirava svojinu. Tuženi koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo na preduzimanje radnji Prigovori tuženoga: • u vezi sa akt. vlasnik u vezi sa pas. Teret dokazivanja je na tužiocu. tj. ali postoje dva uslova: 1. Zato tuženi mora da dokaže da je ovlašćen. leg. već da je bez tereta. Ovo je zbog našeg mira. • Sud donosi presudu u petitornom sporu gde kaže da prihvata ili odbija tužbeni zahtev. Za ovu tužbu nema numerički određenog roka. Ona se odnosi na onoga koji protivpravno. ali ne da je vlasnik. dokaže da je neko 3. sve zbog presumcije da pravo svojine nije ograničeno drugim pravima. na osnovu već donete presude izreći kaznu. leg. već dokazuju.Ukoliko posle usvajanja tužbenog zahteva tuženi ponovi uznemiravanje. 71 . jer onda bi svako mogao da nas stavi u dilemu da trpimo njegovo uznemiravanje ili da dokazujemo svoje pravo svojine i to sve u sporu u kojem se ne osporava naše pravo svojine. Tužilac dokazuje da tuženi smeta i ne dokazuje da nema tuženi to pravo. i opet tako. nasledstvo. jer je pravo svojine najšira pravna vlast. jer se onda smatra da i vlasnik. već da ima svojinsku državinu. sud će mu u izvršnom postupku. da dokaže neki skup činjenica iz kog izvodi svoje pravo: ugovor.. tj. da nije on to smetanje vršio. iako je svojinski držalac.

služnosti) su stvarna prava na tuđoj stvari. reč je o LIČNIM SLUŽBENOSTIMA.SLUŽBENOSTI (servituti. realne) SLUŽBENOSTI 72 . Imalac službenosti ima ovlašćenje da u određenoj meri: • • UPOTREBLJAVA ili KORISTI stvar da zahteva od njenog SVAKODOBNOG VLASNIKA da je na neki način ne upotrebljava. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist određenog lica. koja se naziva POSLUŽNA STVAR = POSLUŽNO DOBRO. STVARNE (stvarnopravne. reč je o STVARNIM SLUŽBENOSTIMA. poslužja.

jer ovaj što otvara samo koristi vazduh i svetlost. LIČNE SLUŽBENOSTI – najviše ovlašćenja koje neko ima posle vlasnika. Stvarna službenost je pravni odnos između svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti. Razlika je u načinu ustanovljenja. ali samo ako ne ZLOUPOTREBLJAVA pravo svojine.. prateća prava. Vlasnik dvorišta usled otvaranja prozora ne trpi ništa ili mora da nešto ne čini. da od vlasnika poslužnog dobra zahteva da ga na neki način ne upotrebljava. Službenosti su akcesorna. da svoju zgradu ne čini nižom. PRAVO ZAHTEVATI DA VLASNIK POSLUŽNE ZGRADE NE OTVARA PROZOR NA STRANI OKRENUTOJ POVLASNOM DOBRU i to zato što ovaj što želi da otvori prozor ne sme svojim vršenjem prava svojine da zloupotrebi na štetu svoga suseda. PROZOR NA TUĐEM ZIDU OTVORITI. neprave) – ne svako. vlasnik jednostavno vrši svoje pravo svojine i za to mu nije potrebna nikakva službenost. tako što mu taj prozor služi za vetrenje toaleta. da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobu oduzimala vidik. Ovlašćuju titulara prava na ČINJENJE (na upotrebu poslužnog dobra). neko uzdržavanje od radnje koju bi vlasnik imao inače pravo da čini. tj.svako ko je vlasnik povlasnog dobra ima pravo službenosti! STVARNO LIČNE SLUŽBENOSTI (iregularne. već samo određeno lice ima službenost! Sadržina i jednih i drugih je ista.STVARNE SLUŽBENOSTI . 73 • . a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na nečinjenje. Ovo su pozitvine stvarne službenosti. DAKLE.. bez obzira ko je vlasnik (svakodobni) poslužnog dobra. ni zaplenjena. dim kroz susedov dimnjak puštati. na zidu koji se nalazi na međi prema susednom dvorištu. pa zato ne mogu biti ni hipotekovana. Ovlašćuju titulara na zabranu. Ove se samo zovu „službenosti“. Npr: pravo prolaza. Prema ovome. Npr: pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne čini višom. pravo progona stoke. Sadržina ovih ovlašćenja je drugačija od onih gore službenosti. pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe. vlasnik može da vrši sva prava koja proističu iz svojine. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na trpljenje. otvaranjem prozora na sopstvenoj zgradi. Ovo su negativne stvarne službenosti. To je STVARNOPRAVNI karakter službenosti.. tečnost na susedovo zemljište sipati. pa sam smrad ide susedu u dvorište. na neko nečinjenje. Stvarna službenost je pravo SVAKODOBNOG vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) da: • na određeni način i u određenoj meri koristi tuđu nepokretnost (poslužno dobro)..

brodovi. već je bitna veza između njih koja se stvara nekom potrebom povlasnog dobra. Takodje. imamo da to leži na titularu službenosti. vlasnik koji ima za to interes. isto lice može biti suvlasnik povlasnog dobra i isključivi vlasnik poslužnog dobra i obrnuto. Nove potrebe vlasnika povlasnog dobra ne proširuju službenost. uzeće se ono što je lakše za poslužno dobro. Cilj. suština službenosti nije u ograničavanju prava svojine. po opštim pravilima o sticanju službenosti. Kad se službenost vrši na jednom delu poslužnog odbra. 74 . tj.. Službenost se ne može ustanoviti na drugoj službenosti! Službenost se ne može imati na svojoj stvari! Posledice ovoga je prestanaka službenosti sjedinjenjem. ukoliko nije drugačije ugovoreno. s tim što se ta službenost aktivira otuđenjem jedne od nepokretnosti. a u slučaju da je ne ispiše. Ukoliko te uređaje koristi i vlasnik poslužnog dobra. Poslužno i povlasno dobro se ne moraju graničiti. VRLO JE VAŽNO NAPOMENUTI DA POSTOJI POTREBA DA SE NAPRAVI SLUŽBENOST! Kada postoji sumnja o obimu stvarne službenosti. nepokretnosti po nameni. neko može kupiti već dve nepokretnosti od kojih je jedna opterećena stvarnom službenosti. To je pravo ABANDONA! Svaka stvarna službenost zahteva ova dva dobra – povlasno i poslužno. To mogu biti samo nepokretne stvari: zemljišta. koji bi podrazumevali neko činjenje. ako je neko vlasnik dve nepokretnosti. ova dva dobra mogu biti udaljeni kilometrima i ne graničiti se. Naravno. zahtevati premeštanje službenosti na drugo mesto istog dobra. svrha.. uz naknadu troškova koji se time uzrokuju i protiv volje titulara službenosti. ona ostaje i aktivira se pošto dođe do novog otuđenja. Ovo ne važi za susvojinu. može. prepuštajući mu u celini uređaje. on može opteretiti jednu nepokretnost stvarnom službenosti u korist druge nepokretnosti. To je načelo POŠTEDE POSLUŽNOG DOBRA = NAČELO RESTRIKCIJE. Npr: kod službenosti uzimanja vode. zgrade (stanovi). avioni. drveće. Ne mogu biti: pokretne stvari. uz ISKLJUČIVO MINIMALNE žrtve po svojinu na poslužnom dobru. oluka). već u olakšavanju upotrebe povlasnog dobra. On se te obaveze može osloboditi i protiv volje vlasnika povlasnog dobra. Premeštanje službenosti na drugo poslužno dobro istog vlasnika moguće je samo uz pristanak titulara službenosti. dužan je da srazmerno učestvuje u troškovima.NIKAKO stvarna službenost ne znači neko ČINJENJE vlasnika poslužnog dobra!!! U slučajevima održavanja uređaja potrebnih za vršenje službenosti (vodovodnih cevi.

VIDLJIVE – su one službenosti koje su praćene nekom vidljivom napravom: balkon. uzimanje vode. službenosti delimo i na: • TRAJNE – su one čije se vršenje ne sastoji u preduzimanju radnji od strane titulara. STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI = SUSEDSKA PRAVA Zakonske službenosti postoje na osnovu samog zakona i potpuno su određene. pa ako dođe do deobe povlasnog dobra. potrebna neka intervencija da bi ta službenost opstala.. tj. Dakle. službenost odvođenja kišnice. istih ili različitih.. Ovaj karakter trajnosti se ne gubi ni kada je. ove trajne podrazumevaju jedno materijalno stanje. službenost postoji u korist svih novoformiranih nepokretnosti. u zavisnosti od toga da li postoji ili ne postoji neki spoljni znak. Ako se poslužno dobro nalazi u susvojini. 75 . Isto važi i ako dođe do deobe poslužnog dobra. službenost se vrši samo od sebe. stepenište. s tim što vlasnik poslužnog dobra može zahtevati brisanje u odnosu na one kojima službenost faktički više ne koristi.. službenost prolaza. a nikako samo jednog njenog dela. NEDELJIVOST STVARNIH SLUŽBENOSTI – stvarna službenost može postojati samo u korist.. što znači da ustanovljenje nove službenosti ne sme krnjiti već postojeću službenost. Kod njih je sve poznato. Važi pravili PRIOR TEMPORE. NEVIDLJIVE – su one službenosti koje nisu praćene spoljnom napravom ili znakom: dovođenje vode. To su sve negativne službenosti i neke pozitivne: službenost vodovoda. POVREMENE (isprekidanih) – su one čije se vršenje sastoji u određenim postupcima titulara službenosti: progon stoke. vodovodne i kanalizacione cevi.. ali proizlazi iz logike i ima određene praktične posledice za STICANJE SLUŽBENOSTI ODRŽAJEM i GUBLJENJE SLUŽBENOSTI NEVRŠENJEM. na teret cele nepokretnosti. ako to prilike zahtevaju. službenost prolaza može biti isto vidljiva ili nevidljiva. ali ispod zemlje. a istovremeno stečene službenosti se istovremeno sužavaju i ukidaju. onda službenost postoji na teret svih suvlasnika.. pumpa za vodu. službenost naslanjanja zgrade na tuđu zgradu. pa kada se ono jednom uspostavi. s vremena na vreme. vidljivi uređaj za vršenje službenosti: vrata. vrata. trasirana staza. • • • Ova podela nije u našim zakonima. Pored pozitivnih i negativnih. sužavaju se i ukidaju najmladje službenosti. POTIOR JURE. Dakle. pokretni most. prirodno ili veštačko. tj.Na istom poslužnom dobru može postojati više službenosti.

tako što je povećava ili umanjuje. za punovažnost ugovora potrebna je saglasnost svih suvlasnika. pod uslovom da se to ne protivi javnom poretku. jer važi za oba suseda). pa nema potrebe za upisom. ne spominje sticanje na osnovu zakona! STICANJE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA Pravni poslovi: • ugovor između vlasnika povlasnog i poslužnog dobra: o Mora biti pismen. • testament vlasnika poslužnog dobra: o Vlasnik poslužnog dobra može naredbom poslednje volje ostaviti službenost u korist nekog dobra. održajem. Ne upisuju se u zemljišne knjige. Ukoliko ovaj uskrati to. o Može da posluži za sticanje bilo kakave službenosti. Neki zakonici (i ZOSPO) uopšte ne poznaju ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI kao vrstu STVARNIH SLUŽBENOSTI. odlukom državnog organa. vlasnik povlasnog dobra može odborenje za upis izdejstvovati sudskim putem). o Ovo ne važi kod susvojine. sada nam je potreban još i MODUS (Upis u zemljišne knjige. o Predstavlja TITULUS. pravo vlasnika nepokretnosti da zahteva od suseda da ovaj na svom zemljištu ne preduzima radov ekoji ugrožavaju stabilnost njegovog zemljišta ili zgrade (potkopavanje i drugi radovi). već ih shvataju kao SUSEDSKA PRAVA. Npr: pravo odbegle i zalutale životinje. Njome se štiti postojeća službenost ako do povrede dođe.Sudska presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. 76 . Naš ZOSPO govori o tome da se službenost stiče na osnovu pravnog posla. o Ukoliko je poslužno dobro u susvojini. pravo zahtevati od suseda da na svom zemljištu ne sadi na određenom rastojanju od međe (koje je recipročno. Za taj upis je potreban pristanak vlasnika poslužnog dobra = CLAUSULA INTABULANDI. dakle. jer su svima poznate. o Može biti teretan ili dobročin. o Na osnovu ugovora se može steći i službenost koja derogira zakonsku službenost ustanovljenu u korist suseda.

tada se službenosti aktiviraju. Ne postoji državina potrebna za održaj ako je vlasnik dobra dozvolio (izričito ili prećunto) upotrebu svoje nepokretnosti iz prijateljskih pobuda. a pravni posao može biti dvostran = ugovor. tj. pa je ovo slučja kada je neko vlasnik više nepokretnosti i optereti neku od njih službenošću. toleriše upotrebu u cilju održavanja drobih odnosa. potrebno je da je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost 20 godina. nestalo bi jednog važnog i celishodnog regulatora društvenih odnosa. da se. barem prećutno sa tim saglasio. a za nastanak potreban je i upis u javne knjige. dokle god je on vlasnik svega. Službenost stečena održajem ne može biti od štete onome ko je poslužno dobro PRIBAVIO PRE nego što je održajem stečena službenost UPISANA u zemljišne knjige. ali i jednostran. niti je mogao znati da službenost stečena vankjnižnim održajem. SVOJINSKE SLUŽBENOSTI – nisu definisane u ZOSPO. Na sticanje službenosti održajem shodno se primenjuju pravila za: prekid. bez posledica po njihove vlasnike. priračunavanje vremena za održaj). ali su zapravo određene odredbom koja govori da službenosti nastaju na osnovu pravnog posla. o Drugi slučaj je kada vlasnik jedne nepokretnosti ovu naredbom poslednje volje podeli na naslednike. to „faktičko ostvarivanje službenosti“ je moralo biti poznato vlasniku poslužnog dobra. Ako bi bilo drugačije. Njegova PREDUSRETLJIVOST se ne sme okrenuti kao oružje protiv njega. NEPREKIDNU DRŽAVINU imamo i kod ISPREKIDANIH i kod TRAJNIH SLUŽBENOSTI. a dodje li do otuđenja. jer „neprotivljenje“ nije goli fakt. tj. Ta je službenost pritajena. već posledica opredeljenja. pod uslovom da je pribavilac savestan. Dakle.o Testament je samo pravni osnov. da nije. na osnovu koga se u duhu dobrih odnosa vrši bezbroj akata upotrebe tuđih nepokretnosti. a teret dokazivanja te činjenice leži na uzukapijentu. drugim rečima. predviđajući da će jedna parcela biti opterećena službenošću u korist ovih drugih. tj. zastoj. 77 . a da se vlasnik poslužnog dobra time nije protivio. PUTEM ODRŽAJA Da bi državina službenosti dovela do sticanja prava službenosti.

Sud bi trebalo da vodi po službenoj dužnosti računa o utvrđivanju naknade i o njenoj visini.. Takođe.. stiče se danom PRAVOSNAŽNOSTI presude. da li je drugi način dovođenja vode povoljniji. ali i šteta u obliku raznih uznemiravanja koja nastaju tom službenosti. Ova presuda sadrži ocenu o postojanju zakonskih činjenica za ustanovljenje službenosti (da li drugi put nesrazmerno skuplji. vrlo se vodi računa o šteti koju bi ustanovljenje službenosti prouzrokovalo vlasniku poslužnog dobra.). Na zahtev vlasnika poslužnog dobra sud utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. ali je ona DEKLARATIVNOG KARAKTERA. Šteta kao materijalna=imovinska. Povodom ZAKONSKE SLUŽBENOSTI se isto donosi sudska presuda. dužan je da je trpi. stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra ne može koristiti to dobro bez odgovarajuće upotrebe poslužnog dobra.STICANJE NA OSNOVU SUDKSE ODLUKE ILI ODLUKE DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA Odlukom suda ili drugog državnog organa. a njegova zabluda je od značaja samo za obligaciono pravo – u pogledu naknade štete ili raskida ugovora 78 . da li je zaobilaženje preterano. što znači da za njen nastanak upis u zemljišne knjige nije potreban. Službenost koja se ustanovljava sudskom presudom. Presuda kojom se ustanovljava službenost ima KONSTITUTIVAN KARAKTER. Kupac poslužnog dobra koji nije znao za postojanje službenosti.

79 • . uključujući i zakonske. nezainteresovanost za svoje pravo. ukoliko to šteti njihovim pravima. pa tako može ugovorom između vlasnika poslužnog i povlasnog dobra. ali za službenosti važe opšta pravila o prestanku prava. Ovim načinom mogu prestati sve službenosti. Ako je povlasno dobro u susvojini. Rok je 20 godina.PRESTANAK SLUŽBENOSTI NA OSNOVU PRAVNOG POSLA ZOSPO ovaj način ne spominje. Ako pre ovoga ispisa titular službenosti otuđi povlasno dobro. tj. Zakonske prestaju tako što se ugovorom ustanovi službenost koja derogira zakonsku službenost. PRESTANAK USLED NEVRŠENJA SLUŽBENOSTI (ZASTARELOST i LIBERATORNA UZUKAPIJA) Nevršenje kao način prestanka službenosti pojavljuje se u dva vida: • Liberatorna uzukapija – je prestanak usled nevršenja. potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Zastarelost – je prestanak usled običnog nevršenja. kao i na osnovu odricanja od strane titulara službenosti (ali da bi po odricanju i došlo do gašenja službenosti mora da dođe do ispisa iz knjiga. novi vlasnik stiče svojinu zajedno sa službenostima i onda sve ponovo ispočetka. njegovim ponašanjem kao da službenosti nema. Zakonskih službenosti se ne možemo odricati). ovde je to moguće. odakle sledi da gubitak tog prava ne šteti interesima imaoca prava. Za razliku od prava svojine. a za prestanak službenosti potreban je i ispis iz zemljišnih knjiga. Ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka ili plodouživanje). za prestanak službenosti potrebna je saglasnost tih trećih. koje je praćeno PROTIVLJENJEM protiv službenosti od strane vlasnika poslužnog dobra. Ovo važi i za odricanje. jer su zastupljene obe ideje na kojima počiva zastarelost u građanskom pravu: o Ideja nevršenja svog prava. tj. Rok je 3 godine. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi.

Ovo je iz sudske prakse. ona se aktivira momentom ponovnog otuđenja tog dobra. SJEDINJENJE (KONSOLIDACIJA) Stvarna službenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslužnog dobra.o Liberatorno dejstvo. jer tačno je da održaj može da učini da izgubimo svojinu. ali tu nije reč o prostom nevršenju. u slučaju da to dobro postaje javno dobro ili se priroda stvarne službenosti protivi opštem interesu zbog koga je izvršena eksproprijacija. Službenost konstituisana pod raskidnim uslovom ostvarenjem uslova. Potpuno eksproprijacija poslužnog dobra. U slučaju poništenja prava svojine vlasnika poslužnog dobra (ostvarenje raskidnog uslova ugovora pod kojim stiče svojinu. ali ne i onaj ko je samo držalac prava službenosti. Ako je službenost ustanovljena uz naknadu. Kod svojine. ZAŠTITA STVARNIH SLUŽBENOSTI 80 . u smislu da pravo svojine jednog lica sada rasterećuje suvišnog tereta. se ništi i pravo primaoca. Službenost ustanovljena na određeno vreme prestaje istekom vremena za koju je ugovorena. Zadovoljava se društveni interes da dobr ane budu opterećivana bez potrebe. Ukoliko se službenost ne ispiše iz zemlj. UKIDANJE NA ZAHTEV VLASNIKA POSLUŽNOG DOBRA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati ukidanje službenosti. knjiga. zbog poništenja ugovora). ovo ne može da se desi. svejedno kako je došlo do sjedinjenja. pa se kaže da poništenjem prava davaoca. vlasniku povlasnog dobra pripada pravo na obeštećenje. već je ono kvalifikovano državinom od strane trećeg. pak. Pasivno su legitimisani i vlasnik i suvlasnik poslužnog dobra. OSTALI SLUČAJEVI PRESTANKA STVARNIH SLUŽBENOSTI Propašću povlasnog dobra ili poslužnog dobra. ako je ova izgubila svaku korisnost za povlasno dobro.

Imalac stvarne službenosti je držalac prava. tj.. Ova prava postoje. Tuženi: vlasnik poslužnog dobra ili neko 3. To je pravo svakog ko je sused i ko se nađe u toj ulozi. lice. Ovde ide vanparnični postupak i donosi se rešenje. tj. pa mu ja zabranim to) PREKOMERNE IMISIJE?! TU JE STALA prof. susedska prava: 81 • . zaključujemo da su ZAKONSKE SLUŽBENOSTI = ograničenja. Tužilac: titular službenosti. VAŽNIJA SUSEDSKA PRAVA: Kako se STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI na osnovu zakona ne spominje. a ne presuda. ISKORIŠĆAVANJE = da mogu da radim nešto na susedskoj parceli: o činjenje na susedovom dobru (renoviram zgradu. pobegne mi pas.) o zabranja činjenja mom susedu (neko mi potkopava kuću. KONFESORNA TUŽBA – cilj tužbe je da tuženi dopusti vršenje prava službenosti u punom obimu i zabrana daljeg onemogućavanja. pa koristim parcelu pored. SUSEDSKA PRAVA – posebna grupa stvarnih prava za profesora Vodinelića. u stvari SUSEDSKA PRAVA. vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra. kao i držalac koji ima pravo da se koristi službenošću (plodouživalac povlasnog dobra).. ČAVOŠKI Te zakonske stvarne službenosti.). pa se kao može služiti DRŽAVINSKIM (posesornim) tužbama. Da bi uspeo u sporu tužilac mora dokazati postojanje prava stvarne službenosti. jer time postoji mogućnost njihove zaštite i miroljubivog života suseda. Susedsko dobro je: • • granične nepokretnosti kada upotrebom naše nepokretnosti utičemo na neku drugu nepokretnost Susedska prava nastaju putem zakona i imamo 2 vrste: • RAZGRANIČENJA (delimitiranja) = uređenje međe između dve susedske nepokretnosti koje se graniče (npr: moj pas pobegne u susedsku nepokretnost.

postavljanje skele. PRAVA UPOTREBLJAVATI SUSEDNU NEPOKRETNOST Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na neki način upotrebljava susednu nepokretnost i da ovo pravo ostvaruje protiv svakodobnog vlasnika (npr: pravo da pređe na susednu nepokretnost radi kupljenja plodova koje je vetar tamo odneo. sused ima pravo da koristi delove susednog zemljišta za držanje materijala. 2. a ne prema žilama. Slede vrste susedskih prava: 1. ali onda nema pravo na naknadu štete koju grane svojim hladom pričinjavaju usevima. prodiranjem žila u susedno zemljište). povraćaja stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slučajno tu dospele).• • • nastaju na osnovu samog zakona ne upisuju se u zemljišne knjige presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. pristup radnika. U slučaju izvođenja građevinskih radova na svom zemljištu (zidanje. ako tako ne bi bilo dozvoljeno. ukoliko izaziva veliku štetu. SUSEDSKA PRAVA KOJA PROIZLAZE IZ RAZGRANIČENJA NEPOKRETNOSTI Sačinjavaju ona koju su posledica razgraničenja nepokretnosti (pravo zajedničke svojine na obejktima koji se nalaze na samoj međi i prava i obaveze u vezi sa prodiranjem grana u tuđi vazdušni prostor. tj. ako sam preda stvar. Svojina drveta se određuje prema stablu. čak i ako bi grane prešele u susedov vazdušni prostor. tj. radi hvatanja odbegle ili zalutale životinje. Pravilo je da drvo pripada onome na čijoj zemlji je stablo. rušenje zgrade). Suded mora da bude obavešten na vreme. njome se u slučaju spora štiti već postojeće pravo Zajedničko za sva susedska prava kao ograničenja svojine je da se vrše u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanja vlasnika susedne nepokretnosti. Sused može zabraniti pristup na svoje zemljište. Drvo na međi je zajednička svojina suseda i sve moraju da rade konsenzusom. 82 . ili radi hvatanja odbeglog roja pčela. Međutim. pa ako vlasnik to ne uradi. Vlasnik zemljišta nad koje su se nadnele grane ili u koje su prodrle žile. odnosno žile prešele u susedovo zemljište. Ako trpi grane ima pravo na plodove koje one daju. Ovo samo ukoliko posao ne može da se završi bez velikih troškova. može ih sam poseći i zadržati. uz pomoć suda se može dobiti dozvola za potkresivanje. popravka. može tražiti njihovo uklanjanje.

toplote. PRAVA ZAHTEVATI OD SUSEDA DA SVOJU NEPOKRETNOST NE UPOTREBLJAVA U ODREĐENOM PRAVCU Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da zahteva od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu (npr: da na njoj ne vrši potkopavanje i druge radove kojima se ugrožava stabilnost susedovog zemljišta ili zgrade).. čađi. prigušivača. neutralizatora. neprijatnih mirisa. ne može se tražiti zabrana ovih aktivnosti.. potresa. Oni se moraju trpeti do određene mere. Ovde spada i vrlo značajno pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava na način kojim se prouzrokuju prekomerne IMISIJE! Imisije su ŠTETNI UTICAJI koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima. ima pravo da zahteva obustavljanje radova. Granica tolerancije je različito određena ZOSPO i to je granica koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike! 83 . izuzetno. može zahtevati i zabranu aktivnosti iz koje imisije potiču. otpadnih vida. Ovo reguliše Zakon o vodama Srbije. Prekoračenjem granica tolerancije nastaje određena odgovornost EMITENTA = zagađivača. ali imaju pravo na naknadu štete. a ako je nemoguće preduzeti uspešne mere. 3. odnosno zgrade ima pravo da zahteva obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbeđenja. • Naravno. već samo preduzimanje mera za smanjene ovih štetnih uticaja. kao i naknada štete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije. GRANICE TOLERANCIJE. • Ako se imisije ne mogu svesti na podnošljivu meru. tzv. ako imisije nastaju u obavljanju OPŠTEKORISNIH DELATNOSTI ZA KOJE JE DOBIJENA DOZVOLA. Vlasnik zemljišta ne može na štetu susednog zemljišta menjati pravac ili jačinu vode koja prirodno otiče preko njegovog zemljišta ili kroz njegovo zemljište. izolacionih materijala. ako je usled buke stanovanje otežano preko podnošljive mere.U svim ovim slučajevima sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu štete. buke. jer je to naprosto nužnost. Npr: stanovnici zgrada pored javnih saobraćajnica čija izgradnja je odobrena od nadležnih organa ne mogu tražiti ukidanje saobraćajnice. pa onaj ko je izložen preteranim imisijama ima određena prava: • Može zahtevati primenu određenih tehničkih sredstava kojima se imisije svode na podnošljivu meru (stavljanje raznih prečistača. prašine. Vlasnik ugroženog zemljišta. zamenu jedne vrste goriva drugom).

Dakle. šuma. Tako. je uobičajena imisija. ako su međni znaci uništeni. sud može doneti jednokratnu pravičnu naknadu. posebno o koristi koju drveće daje vlasniku I OKOLINI. ako je u pitanju znatnija šteta. Npr: kao što se do određene mere moraju trpeti materijalne imisije.. sve zavisi od slučaja do slučaja i to je veliki posao za sudove.. ili se graditelj ne drži dozvole za gradnju. a jednako koristan za vlasnika. da kad postoji opasnost od rušenja zgrade zahteva preduzimanje potrebnih mera od onoga koji bi bio odgovoran za štetu.. Npr: neprijatan miris sa đubrišta u selu. s tim što je ZOSPO usvojio široku. 84 . gde se čuva stoka. Ali.Dakle. Tada imamo pravo na naknadu štete na teret organa čiji je radnik izdao takvu dozvolu.. objektivnu koncepciju ZLOUPOTREBE PRAVA. standardi su različiti u raznim sredinama. Tako zloupotrebu predstavlja svako vršenje prava svojine protivno njegovom cilju ili protivno moralu. ili pomereni. osim u slučaju da postoji odgovarajuća negativna službenost na nepokretnosti pored. kao i neuzimanje u obzir da se pravo može vršiti na drugi način koji je manje štetan za suseda. Npr: dozovla nije u skladu sa urbanističkim planom. a drugi u industrijskoj četvrti... u naseljima gradskog karaktera nije moguće obezbediti da zgrade sa svake strane imaju otvoren vidik. PRAVA ZAHTEVATI OD VLASNIKA SUSEDNE NEPOKRETNOSTI NEKO ČINJENJE Čine ona susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje (npr: svaki od vlasnika susednih zemljišta moe zahtevati sporazumno utvrđivanje granice i postavljanje međnih znakova. isto tako vlasnik nepokretnosti nema pravo na naknadu štete koju trpi od hladovine koju mu stvara drveće sa susedne nepokretnosti (voćnjak. orahovo stablo).. Jedan standard je u gradskoj četvrti za stanovanje. kao i nevođenje računa o nesrazmeri između koristi koja se za sebe pribavlja i štete koja se drugome prouzrokuje. gde nije potrebna namera škođenja. Odogovornost postoji samo ako je zgrada podignuta bez odobrenja nadležnog organa ili ako odobrenje nije poštovano. 4. vlasnik ima pravo da zahteva preduzimanje potrebnih mera da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište). vodeći računa o svim oklonostima slučaja. ali ne i u urbanim sredinama. a to može biti i odsustvo dovoljnog obzira prema tuđim legitimnim interesima. oštećeni. npr.

VAŽNIJE STVARNE SLUŽBENOSTI: Najbrojnije i najraznovrsnije stvarne službenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora. Poštujući propise stranke mogu konstituisati svaku službenost koja zadovoljava neku potrebu povlasnog dobra, čak i onda kada nisu ispunjeni uslovi da se službenost kosntituiše sudskom odlukom. To su obično: pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe; gredu ili rog u tuđi zid uvući; prozor na tuđem zidu otvoriti; dim propuštati kroz susedov dimnjak; kišnicu sa svoje strehe na tuđe zemljište sprovoditi; tečnosti na susedovo zemljište sispati... Za njihov nastanak potreban je upis u zemlj. knjige. Službenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom (nekad odlukom upravnog organa) su nužne službenosti, jer se ustanovljavaju protiv volje vlasnika poslužnog dobra... Za sve njih se plaća naknada. Za njihov nastanak nije potreban uspis u zemlj. knjige. Najpoznatija službenost koja se ustanovljava sudskom presudom je PRAVO NUŽNOG PROLAZA. Za nju se plaća naknada, koju određuje sud srazmerno šteti koja nastaje za poslužno dobro. Druga značajna službenost je SLUŽBENOST POSTAVLJANJA VODOVA – vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati da mu se dozovoli da preko susedovog zemljišta provede vodovodne i kanalizacione cevi, električne i telefonske kablove (podzemne i
85

vazdušne), ako je postavljanje ovih vodova na drugom mestu skopčano sa nesrazmernim troškovima. Za nju se isto plaća naknada. Treća od značaja za današnjicu je ta gde se korisniku radio-difuznog prijemnika dozvoljava da na susednoj zgradi postavi antenu, a time ne ometa stanare te zgrade u prijemu radiodifuznog programa.

LIČNE SLUŽBENOSTI: Lične službenosti postoje u korist jednog određenog lica (fizičkog ili pravnog). Za razliku od stvarnih službenosti, ovde ne postoji POVLASNO DOBRO, već samo POSLUŽNO DOBRO, a sadržina službenosti se uvek sastoji u iskorišćavanju tuđe stvari. To su: plodouživanje, upotreba i pravo stanovanja. Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava, prosto služenje sa stvari 3. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist, plodove iz neke stvari 4. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari, čak i stvar uništiti (ius abusus) b. pravno
86

5. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica PLODOUŽIVANJE (užitak, uživanje, ususfructus) Ova se službenost se za PLODOUŽIVAOCA sastoji iz ovlašćenja DRŽANJA, UPOTREBE tuđe stvari i ovlašćenja KORIŠĆENJA (pribiranja plodova bez povrede suštine stvari, TJ. NEMA PRAVO NA SUPSTANCU, već samo na plod). Vlasnik stvari na kojoj postoji plodouživanje zove se GOSPODAR STVARI. Naše današnje pravo ne poznaje nijedan slučaj ZAKONSKOG PLODOUŽIVANJA. Predmet su: STVARI i PRAVA i IMOVINA. POKRETNE ili NEPOKRETNE, ali uvek NEPOTROŠNE STVARI (ove, jer ispunjavaju uslov da mogu biti upotrebljene bez promene njihove suštine). NEPRAVO PLODOUŽIVANJE - u slučaju da se plodouživanje odnosi na širu celinu (imovinu) koja obuhvata i potrošne stvari, onda plodouživanje menja svoju suštinu i pretvara se u NEPRAVO PLODOUŽIVANJE, gde potrošne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouživaoca, a on je obavezan da po prestanku plodouživanja bivšem vlasniku vrati stvari iste vrste u istoj količini i iste kakvoće, ili da plati naknadu prema vrednosti koju takve stvari imaju u vreme prestanka plodouživanja.

PLODOUŽIVAOČEVA PRAVA CIVILNE PLODOVE stiče srazmerno vremenskom trajanju plodouživanja. Ovo pravilo je interesantno samo u godini kada počinje plodouživanje i u godini kada se ono završava, jer se onda sav prihod podeli na 365 dana i srazmerno vremenu plodouživanja podeli. PLODOVE U NATURALNOM obliku stiče odvajanjem. Dakle, pravo na pribiranje plodova pripada plodouživaocu. Ovde imamo jednu vrstu ALEOTORNOSTI, jer učestalost odvajanja plodova nije uvek u jednakim, pa ni kratkim intervalima. Plodove koje je vlasnik odvojio pre nastanka i po prestanku plodouživanja ostaju u njegovoj svojini. Troškove proizvodnje plodova snosi plodouživalac.
87

PLODOUŽIVAOČEVE OBAVEZE Ne sme da menja suštinu stvari. a njemu ostaje golo plodouživanje. odnosno LIBERATORNE UZUKAPIJE) da se koristi stvarnim službenostima koje postoje u korist nepokretnosti. Plodouživalac može u svakom trenutku zahtevati da se sačini inventar stvari koje su predmet plodouživanja. 3. Ima golu svojinu dok traje plodouživanje. kad je propisano obavezno osiguranje ili kada prema mesnim shvatanjima osiguranje nalažu pravila DOBROG UPRAVLJANJA. primenjuju se pravila o NEZVANOM VRŠENJU TUĐIH POSLOVA. upropastio ili otuđio. kao i neophodnosti vanrednih popravki na samoj stvari ili uzurpacijama od strane 3. pa se ovim gestom on ograđuje od toga da stvar nije oštetio. prema savremenim shvatanima. Plodouživalac ne može zasnivati nove stvarne službenosti na teret predmeta plodouživanja. Može je hipotekovati. pretpostavlja se da je ovaj primio stvari u upotrebljivom stanju srednje kakvoće. Plodouživalac ne sme da menja namenu stvari. 2. Plodouživalac snosi troškove redovnog održavanja. Po prestanku plodouživanja plodouživalac je dužan da poslužnu stvar vrati vlasniku. Može je prenositi. Ukoliko plodouživalac učini troškove na koje nije bio obavezan. 88 . Plodouživalac obligacionim pravom može dozvoliti upotrebu predmeta plodouživanja u korist drugog. čak iako je usled pohabanosti izgubila svaku upotrebnu vrednost. Isto može i vlasnik.Plodouživalac ima pravo. dužan da osigura o svom trošku. ali i obavezu (da bi sprečio njihovo gašenje usled zastarelosti. Ako stvari. lica. Plodouživalac je. nema. a vlasnik troškova izazvane starošću ili višom silom. jer on odgovara za stvar. Plodouživalac je obavezan da vlasnika odmah obavesti o oštećenjima stvari. a u korist vlasnika stvar od požara i drugih rizika. dakle može preneti ovlašćenje upotrebe i ovlašćenje korišćenja na drugog. ali ne odgovara za smanjenje vrednosti koje je posledica redovne upotrebe stvari. zaista. Ak inventar nije sačinjen pre predaje stvari plodouživaocu. PRAVNI POLOŽAJ VLASNIKA STVARI: 1. onda mora da dokaže razloge zbog koje je nema.

Ako plodouživalac ne pruži obezbeđenja. 8. 5. knjige ili predaja za pokretne stvari. Ovo protiv bilo koga. a ako ne uradi. pravo plodouživanja vršiti u ime plodouživaoca. Ukoliko postoji bojazan da mu po prestanku plodouživanja stvar neće biti vraćane kako treba. NASTANAK PLODOUŽIVANJA Nastaje na osnovu: • • • ugovora – pismena forma i upis u zemlj. onda ij na njegov račun može izvršiti plodouživalac. testamenta održajem – analogno sticanju prava svojine održajem. Vlasnik može da podiže TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI i TUŽBU ZBOG SMETANJA SVOJINE. 9. Može da je optereti novim službenostima. Ako se vlasnik odrekne službenosti. to se aktivira tek kada prestane plodouživanje.4. ZAŠTITA PLODOUŽIVANJA U slučaju povrede prava plodouživanja plodouživalac može upotrebiti PETITOTRNE TUŽBE ZA POVRAĆAJ i PRESTANAK SMETANJA i POSESORNE TUŽBE (jer je držalac prava). stvar mu se ne zahtev vlasnika može oduzeti i poveriti upravitelju koga sud odredi (to može biti i vlasnik). ali se one aktiviraju kada prestane plodouživanje. Vanredne popravke snosi vlasnik. kao i državinske tužbe. 7. Kod nepravog plodouživanja vlasnik može zahtevati obezbeđenja bez dokazivanja da su njegova prava u opasnosti i može odbiti predaju stvari dok mu obezbeđenja ne budu pružena. Plodouživalac je dužan da trpi vanredne popravke. 6. koji će uz odbitak troškova upravljanja. pa čak i rušenje i gradnju nove zgrade. PRESTANAKA PLODOUŽIVANJA Prestaje: 89 . vlasnik može zahtevati obezbeđenja.

Plodouživanje prestaje ako se vlasnik poslužnog dobra protivi vršenju plodouživanja. a po drugima prestaje. dok neki zakonici to ograničavaju na određeni dugi rok. a ako dođe do potpune propasti usled više sile prestaje. 90 . plodouživanje se nastavlja u pogledu ostalog dela stvari. 7. ali u granicama svojih ličnih potreba i potreba članova svoje porodice. na iznosu koji je isplaćen na ime naknade štete. Nastaje i prestaje kao i pravo plodouživanja. U slučaju da stvar vlasnik. Odricanjem plodouživaoca. tako i do lica na koje su preneta ovlašćenja vršenja plodouživanja: zakupac. Prestaje potpunom konsolidacijom u smislu plodouživalac postane vlasnik stvari. PRAVO UPOTREBE Ovo je lična službenost čiji imalac – UZUAR je ovlašćen da tuđu stvar upotrebljava i koristi (pribira plodove sa nje). Ovo je LIBERATORNA UZUKAPIJA = nevršenje plodouživanja koje je kvalifikovano vršenjem pune faktičke vlasti od strane vlasnika. plodouživanje se gasi. Plodouživanje prestaje zastarelošću. Sve koristi preko toga pripadaju vlasniku. 5.1. Ono je neka vrsta deminutiva plodouživanja. ipak obnovi sasvim. a plodouživalac svoje pravo ne vrši uzastopno 3 godine. Protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na određeno vreme. 2. a ovo važi i za eskproprijaciju. tj. 4. 3. Prestaje ugovorom između vlasnika i plodouživaoca. Plodouživaočevi poverioci mogu zahtevati poništenje odricanja koje izvršeno na njihovu štetu. bez narušavanja suštine same stvari. plodouživanje se produžava na sumi osiguranja. Plodouživaočeva odluka da se odrekne plodouživanja može ležati u tome što je plodouživanje postalo nerentabilno. tj. poslugoprimac. jer ako postane samo vlasnik dela stvari. U slučaju da plodouživalac umre pre isteka toga vremena. 6. Ukoliko je stvar bila osigurana. 8. Plodouživanje za pravno lice traje isto koliko i traje to pravno lice. Ona pretpostavlja potpuno odsustvo uživanja stvari kako od plodouživaoca. usled nevršenja koje nije praćeno punom faktičkom vlašću od strane vlasnika. tj. veliki teret za njega. 9. poloduživanje se produžava na preostalom delu. a koje ima da se gola svojina pretvara u punu svojinu. U slučaju delimične propasti stvari. onda se plodouživanej nastavlja.

kao i lica koja su mu potrebna za vođenje domaćinstva. Pravo stanovanja. Nastaje i prestaje po pravilima PLODOUŽIVANJA. Imalac prava stanovanja može primiti na stan članove svoje porodice. Isključuju se svi plodovi.PRAVO STANOVANJA Ovo je lična službenost koja se sastoji u ovlašćenju da se u svrhu stanovanja UPOTREBLJAVA tuđa stambena zgrada ili stan kao posebni deo zgrade. ni njegovo vršenje ne mogu preneti na drugoga. 91 .

tek tada se stiče založno pravo na stvari.. • UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – sam za sebe ugovor o zalozi ne stvara založno pravo kao stvarno pravo. ZALOŽNO PRAVO delimo na: • Založno pravo na pokretnim stvarima (RUČNA ZALOGA) – a. • Ugovorno založno pravo = založno pravo na osnovu pravnog posla. Dakle. Do tog trenutka prema TITULUSU. koji je ovde predaja stvari (fizička. Ovde imamo izuzetak kod pokretnih stvari koje se ne zalažu predajom u ruke poveriocu. Ostaje u državini dužnika. 92 . ali mogu i druge vrste. Ovde se pravni osnov sastoji u jasno izraženoj volji dužnika. b. Ugovor je TITULUS za pribavljanje založnog prava.. Naravno. b. bilo testamentom. ovde je važan pristanak dužnika. ako dužnik ne ispuni obavezu do dospelosti. pre ostalih poverilaca.ZALOŽNO PRAVO Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari. UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – ugovor je ovde TITULUS. zalaganje stoke. Kod ovog nije važan pristanak dužnika. na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari. Zalaganje nepokretnosti postiže se tako što se založno pravo upisuje u javne knjige (zemljišne kod nas). zalaganje alata i opreme. zalaganje robe u skladištu. uz ugovornu odredbu da će založno pravo i dalje postojati). Sudsko založno pravo. a MODUS je upis založnog prava u javne knjige (odstupanje od ovoga pravila postoji samo kod zakonske hipoteke gde upis nije potreban). c. a potreban je i MODUS. poverilac ima prema dužniku samo pravo potraživanja. nego se založno pravo upisuje u javne registre na sličan način kao kod nepokretnosti. ne može KONSTITUTUM POSESORIJUM – da zalogodavac preda stvar zalogoprimcu. Kod nas se ovako zalažu brodovi i vazduhoplovi.) • Založno pravo na nepokretnim stvarima (HIPOTEKA) – a. a da ovaj odmah vrati zalogodavcu stvar. Savremeno pravo poznaje još slučajeva kada se zalažu pokretne stvari kod kojih ne dolazi do predaje državine. bilo kroz ugovor. već se zaloga upisuje u razne vrste javnog registra (zalaganje robe umagacinu. Zalaganje pokretne stvari postiže se predajom stvari poveriocu u državinu.

lice ili ako su jako vredne stavljaju se u sudski depozit. unušti. sakrije. a ako su svi istoga dana. Sudska odluka. znači da je potraživanje IZVRŠIVO! Na osnovu toga poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svojih potraživanja protiv svakog 3. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – stiče se upisom u javne knjige (MODUS = način sticanja). jer može se dogoditi da ovaj stvar otuđi. novčanih kazni izrečenih prekršaja. onda svi imaju isti red prvenstva. jer dužnik ne želi da preda stvari). ako sud na predlog poverioca ne odluči drugačije. Ako postoji više poverilaca. niti je mogao znati za postojanje sudskog založnog prava). Ova sva pravila sudskog založnog prava se primenjuju i na PRINUDNO ZALOŽNO PRAVO U IZVRŠNOM POSTPUKU koji sprovode upravni organi (npr: u postupku prinudne naplate poreza. U izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava u zemljišnoj knjizi u teretnom listu. ukoliko pribavilac jeste savestan (nije znao. Međutim. 93 . baš kao i ugovor (pravni posao) predstavlja TITULUS. Ako je otuđi. Popisane stvari čuva poverilac. Sudska zaloga se ne pribavlja predajom. te je poverilac na osnovu PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE = TITULUS. red prvenstva među založnim pravima određuje se prema danu kada je izvršen popis.. carina. on stiče svojinu i ima prednosti u odnosu na imaoca sudskog založnog prava. predložio prinudno izvršenje (predaje ovde nema. Ovo je nepovoljno za poverioca.. onda prema tome čiji je predlog za izvršenje stigao ranije. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – ono se stiče popisom (MODUS) stvari u IZVRŠNOM SUDSKOM POSTUPKU. pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko založno pravo mogu ostati i kod dužnika.***Znamo da pravo svojine i pravo službenosti na nepokretnim stvarima mogu postojati i u nesavršenom obliku i bez zemljišnih knjiga (tzv. Sudska zaloga nastaje u POSTUPKU IZVRŠENJA protiv dužnika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti. lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti. vanknjižna svojina ili vankjnižne službenosti). a ako je u istom danu. 3.).

NAČELO AKCESORNOSTI – znači da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava. ali ako je potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom ili hipotekom. Ako dužnik isplati obavezu. inače. Od ovoga imamo nekoliko odstupanja: • Kod hipoteke – ovde založno pravo obezbeđuje potraživanje koje još ne postoji. Zastarelost se. Založno pravo je sporedno pravo i zavisi od postojanja jednog OBLIGACIONOG PRAVA. založno pravo i obligacija i 94 • .NAČELA ZALOŽNOG PRAVA I na RUČNU ZALOGU i na HIPOTEKU se primenjuju neka opšta pravila koja su zajednička za te obe vrste založnog prava: NAČELO AKCESORNOSTI. Kod zastarelosti potraživanja – prema opštim pravilima. kada protekne rok zastarelosti poverilac se ne može namiriti od dužnika prinudnim putem. a ne pravo. Založno pravo prestaje i sa drugim uobičajenim slučajevima prestanka potraživanja. NAČELO OFICIJELNOSTI pri realizovanju potraživanja obezbeđenog založnim pravom. Ovde da je načelo akceosrnosti dosledno sprovedeno. tj. založno pravo bi prestajlo usled zastarelosti potraživanja. jer tu zastareva PRAVOZAŠTITNI ZAHTEV. Dakle. ni založno pravo ne može postojati. NAČELO SPECIJALNOSTI i NAČELO NEDELJIVOSTI. založno pravo može postojati samo ako postoji PUNOVAŽNO POTRAŽIVANJE čiju isplatu obezbeđuje! Iz ovoga razloga ako je potraživanje nastalo iz pravnog posla koji je ništav ili rušljiv (koji je poništen). poverilac se i pored toga što je rok zastarelosti istekao može namiriti. ili potraživanje koje možda neće nastati. razlikuje od ostalih načina prestanka obligacije po tome što se dužnikova obaveza ne gasi u potpunosti. već postaje prirodna obligacija. osnov založnog prava prestaje i založni poverilac mora vratiti založenu stvar ili ako je u pitanju hipoteka – pristati na ispisivanje. pa dužnik može zahtevati brisanje hipoteke ili povraćaj stvari predate u zalogu.

hipoteka sada postoji ukorist lica koje je ujedno i sopstvenik nepokretnosti i sada više NE OBEZBEĐUJE POTRAŽIVANJE. kada ovako nešto ugovorimo u trenutku dospelosti dužnikove obaveze. ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. zabranjena je LEX KOMISORIJA – koja govori o tome da će založena stvar automatski preći u svojinu založnog poverioca. Samo. Dakle. • Tzv. posledica zastarelosti će. jer on neće moći da se namiri iz imovinske mase dužnika. kao obezbeđenje.dalje postoje. Založni poverilac da bi realizovao svoje potraživanje. Ovo se kod nas može destiti samo usled KONSOLIDACIJE. ako sopstvenik nepokretnosti hoće da traži novi kredit. jer je za njen prestanak potrebno da bude ispisana iz javnih knjiga. ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti. JER DUŽNIK NIJE VIŠE U ONAKO NEPOVOLJNOJ SITUACIJI U ODNOSU NA POVERIOCA (što je i razlog zabrane lex komisorije). npr: prodao stvar koju ima u državini. on može poveriocu dati. u kakvoj se nalazio U TRENUTKU ZAKLJUČENJA UGOVORA O ZAJMU I ZALOZI. tako što bi. pogoditi založnog poverioca. onda može. Pa. ipak. U slučaju da je vrednost stvari nedovoljna. ovakvu NEUGAŠENU SVOJINSKU HIPOTEKU i ustupiti mu založno pravo na nepokretnosti. NAČELO OFICIJELNOSTI – založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem. ali po ceni koja će biti utvrđena u pregovorima između njega i poverioca. 95 . Ovo se može desiti ako: o hipotekarni poverilac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti ili obrnuto hipotekarni poverilac kupi hipotekovanu nepokretnost sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu o o U svim slučajevima hipoteka još uvek postoji. sjedinjenja svojstva HIPOTEKARNOG POVERIOCA i SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI. jer je ono PRESTALO DA POSTOJI! Sada. SVOJINSKA HIPOTEKA – ovo je kada sopstvenik nepokretnosti stekne pravo hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. Međutim. tj. mora da se obrati sudu i zatraži javnu prodaju! TO JE JEDINI NAČIN!!! Dakle. on može prepustiti stvar poveriocu u svojinu. ne sme to učiniti sam. samo založno pravo ne zavisi od toga da li se potraživanje može ostvariti prinudnim putem.

tj. ali ne mora nastati – jedno lice uzme u zakup čamac na moru i ostavi sat u zalogu za slučaj da prouzrokuje štetu prilikom vožnje (tzv. Primenjuje se i na ručnu zalogu i na hipoteku. o Založnim pravom se može obezbediti odobreni kredit. iako svi iznosi još nisu iskorišćeni (kreditna zaloga).ovo drugo odstupanje od specijalnosti predviđeno je samo za založno pravo na pokretnim stvarima – ručna zaloga. Potraživanje OBIČNOG POVERIOCA se odnosi na celu imovinsku masu dužnika.Ako je poveriočev predlog manje povoljan. kauciona zaloga). jer nijedna stvar nije namenjena samo njegovom.založnim pravom se može obezbediti i USLOVNO ili BUDUĆE POTRAŽIVANJE. onda založno pravo služi za obezbeđenje i ovih docnije nastalih potraživanja. već prvo idu obični poverioci.odstupanje od načela je u tome što potraživanje nije potpuno određeno. Zato. JAVNA PRODAJA. Ako je posle zaključenja ugovora o zalozi. zalogoprimac stekao još neka potraživanja iz ugovora zaključenih sa zalogodavcem. • DRUGO ODSTUPANJE . iako potraživanje još nije nastalo. dužniku još uvek ostaje mogućnost da ga odbije i da se osloni na redovan zakonski postupak namirenja. Šta znači „ODREĐENO POTRAŽIVANJE“? Ako jedan poverilac ima više potraživanja prema istom dužniku. založni poverilac u odnosu na ostale dužnikove stvari nema prvenstvo prilikom namirenja. Npr: o Kada neko lice da neku svoju stvar kao obezbeđenje za obavezu koja može. a pre namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom. sa kamatama. ali i pored toga nije siguran da će moći da se naplati. treba da bude određeno koje potraživanje je obezbeđeno založnim pravom. kao i označen tačan iznos potraživanja. lica kojima se zalogodavac obraća za nove zajmove. NAČELO SPECIJALNOSTI Treba precizno odrediti i POTRAŽIVANJE založnog poverioca i STVAR na koju se zaloga odnosi (jer zaloga ne može postojati na svim stvarima zalogodavca). Založno pravo ovde nastaje u trenutku predaje založene stvari poveriocu. treba da bude naveden pravni posao ili drugi izvor iz koga je potraživanje nastalo. nego namirenju svih poverilaca. mada je određen najviši iznos koji potraživanje ne može premašiti. u kome su zaštićeni i dužnikovi interesi. KAUCIONA I KREDITNA HIPOTEKA . Dakle. mogu saznati koliko je zalogodavac zadužen i koliko je obezbeđenje na koje mogu da računaju. 96 . jer na taj način 3. ODSTUPANJE OD NAČELA SPECIJALNOSTI: • PRVO ODSTUPANJE .

Isto važi i ako dođe do SUSVOJINE! Načelo nedeljivosti je opravdano. NAČELO NEDELJIVOSTI – ovo znači da cela založena stvar obezbeđuje celo potraživanje. 97 . knjige upisuje založno pravo za potraživanje koje može. a uz iznos glavnog potraživanja se upisuje i visina kamate. Imamo izuzetak: kada je u zalogu data izvesna svota novca.U načelu hipoteka se može upisati u zemljišne knjige samo u pogledu novčane svote. KREDITNA HIPOTEKA – se upisuje u zemlj. pa ako dođe do fizičke deobe založene stvari. poverilac zadržava založno pravo i posle delimičnog namirenja potraživanja. kod kojih iznos potraživanja nije potpuno određen. brojčano određene. ukoliko vlasnica nepokretnosti bude imala poslovne gubitke. iako svi iznosi odobrenog kredita još nisu iskorišćeni. ali ne mora nastati. knjige upisuje najviši iznos do koga založno pravo obezbeđuje ovakva potraživanja. sve dok potraživanje ne bude u potpunosti namireno! Dakle. • U oba slučaja se u zemlj. • KAUCIONA HIPOTEKA – postoji kada se u zemlj. jer treba da utiče na dužnika da isplati celu obavezu. koja je založena poveriocu. založno pravo postoji i dalje i opterećuje sve delove stvari. knjige za obezbeđenje celog potraživanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita. sve dok dužnik ne isplati ceo dug. Npr: hipoteka je bila upisana na nepokretnosti radi obezbeđenja eventualnih potraživanja opštine. Založena stvar u celini služi za namirenje potraživanja. Dužnik u slučaju delimične isplate duga ima pravo da zahteva vraćanje srazmernog dela novčane sume. u zemljišne knjige se mogu upisati kauciona i kreditna hipoteka. Međutim.

RUČNA ZALOGA = ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA ZASNIVANJE: Založno pravo na pok. ili u obavezi zalogoprimca (iz ugovora o kreditu) da kreditira zalogodavca. Ugovor o založnom pravu je posmatran kao KONSENSUALAN (Neformalni = konsensulani pravni poslovi – su oni kod kojih volja može biti izjavljena na bilo koji način: izričito. usmeno. pismeno. 98 . Iz UGOVORA O ZALOZI nastaje obaveza za dužnika da preda stvar zalogoprimcu. uz učešće državnog organa ili ne). OSNOV se može sastojati u onome što je zalogodavac već dobio od zalogoprimca kao zajam. sa i bez svedoka. prećutno. a može i sudskom odlukom. Zato OSNOV = KAUZA obaveze zalogodavca leži izvan ugovora o zalozi. stvari se najčešće zasniva ugovorom. a zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi.

ja pristajem da se na ručun moje imovine poveća imovina mog poklonoprimca. trampa. subjektivna i objektivna nemogućnost). javni poredak. zajam sa kamatom). teretnih ugovora osnov obaveze jedne strane je u obavezi druge strane – npr. ugovor mora biti: • • •  ***Osnov (kauza)    odgovor na pitanje zašto se dužnik obavezuje? Osnov nije ekonomski cilj već pravni cilj obavezivanja. Svaki ugovorna obaveza mora imati osnov.     ZALOŽNOPRAVNI ODNOS Uspostavlja se između ZALOGORPIMCA i ZALOGODAVCA. nečinjenje i trpljenje. određen / odrediv. dobri običaji). Kod dobročinih ugovora. moguć. Osnov mora biti dopušten (prinudni propisi. Nedopštenost osnova i njegovo odsustvo imaju za posledicu ništavost ugovora. npr. (pravna i faktička nemogućnost. javni poredak i dobri običaji). ***Predmet     odgovor na pitanje na šta se dužnik obavezuje ? može biti davanje. činjenje. dopušten. Kod dvostrano obavezujućih. osnov je želja. više predmeta u jednom ugovoru. povezan sa ugovorom o zalozi. Zalogorpimac = založni poverilac je lice koje ima potraživanje koje je obezbeđeno zalogom. zakup. a pobude mogu biti potpuno različite. Praviti razliku između Osnova i Pobude.Ako se oba ugovora posmatraju u jedinstvu: kao ugovor o zajmu. onda sve ovo može ličiti na TERETAN UGOVOR (Teretni pravni poslovi – su oni kod kojih se daje neka naknada za ono što se dobija: kuporpodaja. kod više različitih ugovora o prodaji osnov je uvek isti. ja se kao zakupodavac obavezujem da predam stan u zakup. ZOO predviđa kod Ugovora o zalozi i pravo zalogoprimca na dopunu zaloge u slučaju kada založena stvar ima materijalne ili pravne nedostatke. namera da se nekom nešto učini besplatno. 99 . zato što se druga strana obavezuje da plaća odgovarajuću zakupninu. (prinudni propisi. Sankcija je ništavost.

ako dužnik ne plati dug po dospelosti. a drugo lice je zalogodavac i ono ništa ne duguje založnom poveriocu. e tada stiče založno pravo na stvari i može ga suprotstaviti i pravom vlasniku. ali će se ovaj namiriti iz njegove stvari. ali tada založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) sa ostalim suvlasnicima stvar mora biti određena najčešće je to individualno određena i nepotrošna stvar ako je stvar određena po rodu. Ne može se dati tuđa stvar u zalogu. OBJEKT RUČNE ZALOGE: • • svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu suvlasnički udeo. Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu i to je najčešće dužnik iz obligacionopravnog odnosa sa poveriocem. Događa se da stvar založi lice koje nije dužnik založnog poverioca.PRAVO POTRAŽIVANJA PREMA DUŽNIKU je obligacionopravnog karaktera i glavno je pravo koje poverilac ima. To se ništi tužbom vlasnika založene stvari i stvar se njemu vraća. iako mu je stvar predalo lice koje nije imalo pravo da raspolaže sa stvari.TEK u trenutku predaje zalogoprimac stiče založno pravo i to pravo može da SUPROTSTAVI svim 3. 100 . onda se individualizuje novac može biti predmet zaloge i to kada se određena suma izdvoji • • • • PRAVA ZALOGOPRIMCA: PRVO PRAVO ZALOGOPRIMCA . ali i krivično. lice koje je založilo tuđu stvar odgovara za štetu sopstveniku stvari. U tom slučaju postoje na pasivnoj strani dva lica: jedno lice je dužnik i ono odgovara za isplatu duga založnom poveriocu celom svojom imovinskom masom. U ovom slučaju. Potrebno je da je ZALOGOPRIMAC savestan i da su ispunjeni svi uslovi za sticanje svojine od nevlasnika. licima. Ovde imamo izuzetak da poverilac može steći založno pravo.

Založno pravo upereno na stvar – ovo založno pravo je sporedno, jer zavisi od glavnog prava i služi za obezbeđenje potraživanja. Sudbina mu zavisi od glavnog prava. Ovo obezbeđenje ima svoju posebnu vrednost - vrednost založnog prava je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali, tj. obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se uopšte ne mogu naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze (promene mu se imovinske prilike, nešto se dogodi...). To je ujedno i kraj njegovog založnog prava. Sva ostala zalogoprimčeva prava služe ostvarenju ovoga prava. Zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika, kojom će zahtevati isplatu duga. Pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaze isplata duga, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava. Na osnovu te odluke zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postpupku radi namirenja. Ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju, nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni. Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud može odlučiti da se cena utvrdi procenom stručnjaka. U slučaju prodaje poverilac stvar može, ako hoće, zadržati za sebe po toj ceni. Zalogoprimac ima pravo, da iz cene naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove za čuvanje založene stvari, kao i svoje troškove koje je imao oko realizovanja potraživanja. On se iz stvari namiruje bez obzira na zastarelost GLAVNOG potraživanja, dok ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti iz imovinske mase, niti iz založene stvari. DRUGO PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO PRVENSTVA: •

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zaloežne stvari pre ostalih poverilaca. Zalogoprimac je ispred svih založnih poverilaca koji su založno pravo stekli posle njega i ispred svih običnih poverilaca. Red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema pravilu PRIOR TEMPORE, POTIOR JURE. Dakle, prema vremenu kada su nastala njihova založna prava, s tim da podsećamo na to da je tu važan MODUS koji se ogleda u predaji stvari, a ne ko je pre napravio ugovor o potraživanju.

101

TREĆE PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO NA DRŽAVINU: • • Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari. Kada zalogodavac preda stvar u zalogu zalogoprimcu, onda obojica imaju državinu na založenoj stvari. Zalogoprimac ima neposrednu državinu prava, a zalogodavac posrednu državinu stvari. Zato obojica mogu da podnose državinske tužbe protiv 3. lica, a u međusobnom odnosima, takođe imaju obojica državinsku zaštitu. Poverilac stiče založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar, a gubi ga kada mu prestane državina i ponovo se uspostavlja kada vrati državinu. Državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge. Nije potrebno da pokretna stvar bude predata zalogoprimcu, jer je dovoljno je da se ona NE NALAZI u rukama zalogodavca. Zato možemo da govorimo i o POSREDNOJ državini zalogoprimca:
o

Ovo se može desiti u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari. Dakle, postoji ručna zaloga i u slučaju kada je stvar već nekome založena. Tada samo prvi zalogoprimac ima stvar u neposrednoj državini, a drugi zalogoprimci imaju samo posrednu državinu. Državina ovog drugog zalogoprimca se sastoji u tome što je zalogodavac pismeno obavestio prvog zalogoprimca o zaključenju drugog ugovora o zalozi i naložio mu, da kada mu bude isplatio potraživanje, založenu stvar preda drugom zalogoprimcu. Založno pravo kod posrednog držanja založene stvari zasniva se na obaveštenju i nalogu koje je zalogodavac dao prvom poveriocu. OBAVEŠTENJE i NALOG ZAMENJUJU PREDAJU U DRŽAVINU, tj. MODUS. Zalogoprimac ima posrednu državinu u još jednom slučaju – kada se oduzima stvar od zalogoprimca zbog toga što je nije čuvao kako treba ili što ju je upotrebio bez dozvole zalogodavca, ili što ju je dao drugom na upotrebu i uopšte što je sa njom postupao protivno ugovoru. Sud će na zahtev zalogodavca narediti da se založena stvar preda nekom trećem licu da je drži za zalogoprimca.

o

Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari sa 3. licem (kada je založen suvlasnički deo auta, pa zalogoprimac drži stvar zajedno sa ostalim suvlasnicima). Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari i sa zalogodavcem, ali je tada potrebno da zalogodavac ne dobije mogućnost da raspolaže sa stvari bez odobrenja zalogoprimca, inače bi to moglo dovesti u pitanje zalogoprimčevu sudržavinu, a time i založno pravo (ZOO: ugovarači se mogu sporazumeti da zajednički čuvaju stvar).

102

ČETVRTO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA UPOTREBU I PRAVO PRIBIRANJE PLODOVA SA STVARI Zalogoprimac ne sme da: • •

upotrebljava preda drugome na upotrebu dati u podzalogu bez dozvole zalogodavca

U slučaju da učini nešto od ove tri stvari koje ne sme, dužan je da naknadi štetu koja je slučajno nastala (za šta inače ne odgovara). Uz to, zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca. ODSTUPANJE Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava založenu stvar je dispozitivnog karaktera, tj. oni to mogu dogovoriti. Ovo se naziva ANTIHREZA! U slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebljava stvar (npr: vozi se založenim autom), koristi postignute upotrebom stvari se odbijaju od vrednosti potraživanja i to prvo od troškova (na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo), zatim od dugovane kamate i onda od glavnice. Zalogoprimac ima pravo da pribira plodove. Ovo se isto naziva ANTIHREZA! Ovo je rešenje povoljno i za zalogodavca, jer se iznos njegovog dugovanja smanjuje. Zalogoprimac je dužan da od prihoda od plodova odbije troškove na čiju naknadu ima pravo, zatim od kamate i od glavnice. Ovo je isto dispozitivno pravilo. PETO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA DOPUNU ZALOGE Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak i to samo ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja, a to u ili u trenutku predaje ili u trenutku kada zalogodavac
103

ima slabiji pravni osnov od zalogprimca 104 . Najpre mu stoje na raspolaganju državinske tužbe i samozaštita. on može zahtevati njen povraćaj.PRAVO SLEDOVANJA Ukoliko stvar bude oduzeta zalogoprimcu.pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem. nema nikakav osnov na državinu 2. Zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar u državinu samo ako tuženi: 1. ali kad se ima u vidu da se ugovor o zalozi zaključuje radi obezbeđenja potraživanja iz nekog drugog ugovora. Ako založena stvar propadne usled više sile. ***Ugovor o zalozi posmatran sam za sebe nije teretan ugovor. zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu. onda davanje stvari u zalogu predstavlja naknadu za to što zalogodavac dobija novac na zajam. Zalogoprimac ima i posebnu PETITORNU TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI (vindikacio pignoris). ili krivicom trećeg lica. ŠESTO PRAVO ZALOGORPIMCA .

licu na čuvanje. To je jedina obaveza koja nastaje u času zaključenja ugovora o zalozi. pažnjom brižljivog i urednog čoveka). Ako zalogoprimac ne čuva zloženu stvar kako treba. zalogodavac može zahtevati od suda da stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom 3. Zalogoprimac do predaje još nema nikakvu obavezu. Posebno navodimo – u trenutku zaključenja ugovora o zalozi. Međutim.OBAVEZE ZALOGOPRIMCA OBAVEZA ČUVANJA ZALOŽENE STVARI – zalogoprimac ima obavezu čuvanja založene stvari sa pažnjom dobrog domaćina (tj. nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u državinu zalogoprimcu. predstavlja obavezu zalogodavca i obrnuto. što podrazumeva viši stepen stepen pažnje prema založenoj stvari. nego što uobičajeno pokazuje prema svojim stvarima. Ono što je pravo zalogoprimca. stoji obaveza zalogoprimca iz ugovora o kreditu koja se sastoji u predaji ili stavljanju na raspolaganje određene svote novca. moguće je da naspram obaveze zalogodavca da preda stvar u zalogu. OBAVEZA UZDRŽAVANJA OD UPOTREBE (objašnjeno u pravima zalogoprimca) OBAVEZA VRAĆANJA ZALOŽENE STVARI PRAVA I OBAVEZE ZALOGODAVCA Iz ugovora o zalozi nastaju uzajamna prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca. Zato se govori o teretnosti ovog posla! 105 .

lice postaje poverilac u odnosu na zalogodavca. a ustupilac prestaje da bude zalogoprimac. Ako ne pristane.PRENOS ZALOŽNOG PRAVA I PODZALOGA USTUPANJE POTRAŽIVANJA OBEZBEĐENOG ZALOŽNIM PRAVOM = PRENOS ZALOŽNOG PRAVA Založno se pravo samo po sebi ne može prenositi. Tada. Međutim. Dakle. Dovoljno je samo da bude obavešten o tome. založena stvar ostaće u rukama ustupioca da je čuva za prijemnika. lice prelazi i založno pravo kao akcesorno pravo. Zato zalogoprimac može preneti na 3. Zalogodavac ne može sprečiti ustupanje prava potraživanja. Prijemnik ima posrednu državinu. lice svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu. zalogodavac se može suprotstaviti tome da založena stvar dođe u ruke 3. 3. od zalogodavčevog pristanka zavisi samo da li će prijemnik potraživanja dobiti založenu stvar u neposrednu državinu. ali se može USTUPITI POTRAŽIVANJE OBEZBEĐENO ZALOGOM (kao i svako potraživanje). lica i zato bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne može predati prijemniku. 106 . stiče i založno pravo. zalogodavac ne može sprečiti prenos založnog prava. Uskraćujući ovaj pristanak za predaju stvari. zajedno sa potraživanjem na 3. jer se njegov pristanak ne traži.

ima pravo i svoje potraživanje obezbeđeno zalogom DA ZALOŽI. Ovde. Ukoliko založni poverilac svoje potraživanje može DA USTUPI 3. a zalaganje potraživanja prati i založno pravo koje ga obezbeđuje. Iz ova dva slede dva slučaja: 1.PODZALOŽNO PRAVO = PODZALOGA Kao što se uopšte potraživanja mogu založiti. Iako je zalogodavac uskratio dozvolu. Međutim. Prvi – kada zalogodavac dozvoli da se založena stvar dalje založi. jer to predstavlja samo delimično raspolaganje. zalaganje potraživanja (obezbeđenog zalogom) povlači za sobom i predaju založene stvari u neposrednu državinu zalogoprimčevom poveriocu. može i manje“. zalogoprimac može založiti svoje potraživanje obezbeđeno zalogom. licu – znači da može njime u potpunosti da raspolaže. onda po principu „ko može više. zalogoprimac će čuvati stvar za obojicu: za sebe i za svog poverioca = podzalogoprimca! ISPLATA POTRAŽIVANJA KOJE JE DATO U PODZALOGU – zavisi od toga da li je zalogodavac pristao na podzalaganje! 107 . ali će na založenoj stvari imati posrednu državinu. zalaganje potraživanja obezbeđenog zalogom povlači za sobom i založno pravo kao akcesorno pravo! Kod nas – zalogoprimac ima pravo da založi svoje potraživanje obezbeđeno zalogom trećem licu bez pristanka zalogodavca. dok će neposrednu državinu imati i dalje zalogoprimac. Zalogoprimac ne može da preda založenu stvar u zalogu trećem licu bez dozvole zalogodavca. Drugi – kada zalogodavac uskrati dozvolu da se založena stvar dalje založi. može se založiti i potraživanje obezbeđeno zalogom. 2. Podzalogoprimac će steći založno pravo kao i u slučaju ustupanja potraživanja. Dakle.

založena stvar ostala u rukama podzalogodavca (lica A). Odricanje zalogoprimca od založenog prava. zalogodavac (lice B) bi kao i svaki drugi dužnik (a posle obaveštenja o podzalaganju) trebalo da dugovani iznos isplati. Javna prodaja založene stvari. zalogodavac treba da položi isplatu sudu. a podzalogodavca (lice A) samo da obavesti o isplati. 108 . a to je u ovome slučaju podzalogoprimac (lice C). 4. jer bi moglo da se dogodi da (ako podzalogodavac ne plati dug podzalogoprimcu) podzalogoprimac neće da mu vrati stvar. Ako je potraživanje ZASTARELO. ne svom poveriocu. poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari. Konfuzija (sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu). Protek roka. licu A). 3. tj. Propast založene stvari. 6.• Ako je dao dozvolu – zalogodavac (lice B) treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu (licu C). 2. Zašto ovo? Prema pravilima o zalaganju potraživanja. 8. Međutim. nego onemo kome je potraživanje založeno. pa da bi to izbegao i time izbegao sporove oko toga. 7. moglo bi se dogoditi da ovaj odbije da mu stvar vrati. kako je zbog odbijanja zalogodavca (lica B) da dozvoli podzalaganje. jer zalogodavcu (licu B) ne bi vredelo da dug isplati svome poveriocu = podzalogodavcu (tj. PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA • 1. 5. Konsolidacija (kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari). ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom. Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom. Ako nije dao dozvolu – zalogodavac treba da dugovani iznos u trenutku dospelosti položi u sud. podzalogodavcu (licu A).

To potraživanje zalogoprimac može naplatatiti ako mu zalogodavac po dospelosti ne isplati dug. U zalogu se mogu dati sva potraživanja.ZALOŽNO PRAVO NA PRAVIMA ZALAGANJE POTRAŽIVANJA Poverilac može obezbediti svoje potraživanje od dužnika i na taj način što će mu dužnik umesto STVARI. Kod zalaganja potraživanja postoje tri lica: • • • zalogoprimac (založni poverilac) zalogodavac (koji je dužnik zalogoprimcu i istovremeno poverilac potraživanja koje se zalaže) dužnik (iz založenog potraživanja) Ugovor o zalozi nije dovoljan za zalaganje potraživanja. založiti neko SVOJE (dužnikovo) POTRAŽIVANJE. osim onih koja su neprenosiva. licu. 109 . jer je potreban NAČIN PRIBAVLJANJA založnog prava (modus). Kao i prilikom zalaganja pokretnih stvari. Ovim ugovorom zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese neko svoje potraživanje. koje ima prema 3. za zalaganje potraživanje je potreban UGOVOR O ZALOZI između zalogodavca i zalogoprimca. radi obezbeđenja.

Zalogoprimac ima i svoje potraživanje prema zalogodavcu i može se namiriti iz zalogodavčeve imovinske mase. Potraživanje sadržano u hartiji na donosioca zalaže se prostom predajom hartije. 110 • • . ali dužan je da ih pribira. zalogoprimac ima pravo. ne može više punovažno isplatiti svom poveriocu – zalogodavcu. Ako on to. Posledica ovoga obaveštavanja sastoji se u tome što dužnik. biće odgovoran zalogodavcu za štetu koju ovaj usled toga pretrpi. jer se ovde govori i o dužnostima. vrši se založnim indosamentom + predaja hartije zalogoprimcu. 1. Ukoliko založeno potraživanje daje pravo na kamate ili druga povremena potraživanja. pobijati pravne radnje dužnika u slučaju njegove insolventnosti. da bi prekinuo tok zastarelosti. U slučaju da zalogoprimac propusti te dužnosti. Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti vrši se na razne načine. Potraživanje sadržano u hartijama po naredbi. sve da bi se naglasilo kako zalogoprimac te dužnosti ne vrši samo u svom interesu. prema vrsti hartije. OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA ZALOGOPRIMAC: • • Najveća ovlašćenja ima on. Može podneti tužbu protiv dužnika. učini. Ovlašćen je da preduzima mere koju su potrebne za očuvanje založenog potraživanja. nego i u interesu zalogodavca. a ne samo iz založenog potraživanja (npr: ako zalogoprimčeve potraživanje dospe mnogo ranije nego zalogodavčevo potraživanje prema dužniku). a ne samo o pravima. može prihvatiti dužnikovu izjavu o priznanju duga. obaveza ostaje i on će biti dužan da je ispuni založnom poveriocu.Taj MODUS je da dužnik mora da bude pismenim putem obavešten o ugovoru. od časa kada je obavešten o ugovoru o zalozi. ipak. 2.

Dakle. U slučaju ustupanja – ustupilac prenosi potraživanje i prestaje da bude poverilac. 111 . • U slučaju da zalogodavac dobrovoljno (ili prinudno) isplati dug zalogoprimcu. ali potraživanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu. jer ako bi se desilo da zalogoprimac propusti ili odbije da primi ispunjenje. ali je dužan da na zahtev zalogodavca naplaćeni iznos položi u sud. a ostatak novca dužan je da preda zalogodavcu. Ako je potraživanje zalogoprimca dospelo i ako je predmet ispunjenja potraživanja novac. To je i najveća razlika između ustupanja potraživanja (CESIJE) i zalaganja potraživanja. zalogoprimac ima pravo da primi isplatu koju ponudi dužnik i da iz novčane svote koju je naplatio od dužnika zadrži onoliko koliko mu duguje zalogodavac. pa od tog trenutka on ponovo uspostavlja potraživanje u punom obimu. zalogoprimac je dužan primiti ispunjenje koje ponudi dužnik. ali je potrebno da ponovo pismeno obavesti dužnika. Ako je predmet založenog potraživanja neka stvar (npr: zalogodavac je izvršio uplatu za kupovinu auta. U slučaju zalaganja potraživanja – zalogodavac i posle zalaganja ostaje poverilac i potraživanje ne prelazi na zalogoprimca. • • • ZALOGODAVAC: • Ima veoma sužena ovlašćenja. potraživanje zalogoprimca prema zalogodavcu nije dospelo. založno pravo na potraživanju se pretvara u založno pravo na stvari. zalogodavac bi usled toga moga pretrpeti štetu. založno pravo na potraživanju prestaje i ovlašćenja povodom tog potraživanja se vraćaju zalogodavcu. zalogoprimac može naplatiti iznos dospelog založenog potraživanja. a ne zalogoprimcu.• Kada založeno pravo dospe za naplatu. nego mu samo služi kao obezbeđenje. pa je svoje potraživanje prema proizvođaču – dužniku založio). Ako je predmet potraživanja novac – a. zalogoprimac će posle ispunjenja dužnikove obaveze steći pravo zaloge na toj stvari.

s obzirom na njegova ličan svojstva. kada je plodouživalac zaključio ugovor o zakupu). pravo na izdražavanje. 112 . što znači držati stvar. Smisao naziva je u tome da ovo pravo može imati samo onaj poverilac koji dužnikovu stvar ima u rukama. autorsko pravo.Zalagati se mogu sledeća prava: potraživanja. prava koju priznata određenom licu. lične službenosti. pravo patenta. pravo licence. pravo plodouživanja (ukoliko se odnose na potraživanje zalupnine. založno pravo (zajedno sa založenim potraživanjem). PRAVO RETENCIJE I POJAM Naziv potiče od reči REM TENERE. Ne mogu se zalagati: stvarne službenosti. lična prava.

DOSPELOST POTRAŽIVANJA – potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje. tj. STVAR – predmet retencije su: 1. legitimacije. Da li poverilac može zadržati dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje zastarelo? Može. na stvari mora da ime neposredne državine poverioca. ukoliko je dužnik postao nesposoban za plaćanje. pa se zato izučava uz njega. a ne naturalno! ***Videti u Obligacionom pravu razliku između ova dva. Pravo retencije reguliše ZOO. DRŽAVINA – da bi došlo do retencije. 2. naplati iz vrednosti zadržane stvari. Ne mogu se zadržati stvari koje se ne mogu izložiti prodaji (npr: dužnikovo punomoćje. dok pravo retencije (po pravilu) može postojati samo za dospelo potraživanje. Potraživanje mora biti civilno. može da je zadrži i pre dospelosti.. a ne sredstvo namirenja) 3. To je glavna razlika između retencije i ugovornog založnog prava. pa i za buduće ili uslovno potraživanje. pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri. II USLOVI ZA ZASNIVANJE PRAVA RETENCIJE 1. jer ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo. Pravo retencije je vrlo slično založnom pravu. poverilac ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari. pod uslovom da je stvar kod njega + da je stvar kod njega došla u ruke pre nego što je počela zastarelost. već je to samo sredstvo pritiska. 113 . samo tada) potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se. pokretne stvari 2. isprave. To držanje stvari mora da ispunjava neke uslove: 1. „Po pravilu“ znači da IZUZETNO poverilac u čijim je rukama stvar. novac 3.)..Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo (dakle. nepokretnosti (ovde se kod retencije nepokretnosti. tek tada. prepisi.

OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA ZADRŽI STVAR – ovde je reč o tome da je poverilac ovlašćen da odbije vraćanje stvari dužniku. retinent je dužan. da o svojoj nameri obavesti dužnika ili novog sopstvenika (ako je stvar dužnik prodao). jer je potraživanje obezbeđeno pravom retencije već dospelo. tj.2. Retinent iz ugovora o privredi to nije dužan. U slučaju spora u vezi sa tim dodatnim obezbeđenjem. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao na posudu. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao poveriocu na čuvanje. „Obezbeđenje“ može biti: • • zaloga na nekoj dužnikovoj stvari ili potraživanju može punuditi nečije jemstvo 2. sredstvo odbrane poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari. sve dok mu ovaj ne isplati dug. 3. jer to je poseban odnos poverenja (osim u slučaju ugostitelja koji primaju na noćenje i koji imaju pravo zadržati stvari koje su doneli gosti do potpune naplate). najpre. Retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost. a u odnosu na zalogoprimca. Zato se pravo retencije u sporu i pojavljuje kao „prigovor prava retencije“! ***Depozit = ono što je dato na čuvanje kod suda ili banke. jer mu je dužnik učinio prijateljsku uslugu i bilo bi protivno načelu poštenja. Ova razlika koja se tiče obaveštavanja kod retinenta. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA SE NAMIRI IZ VREDNOSTI ZADRŽANE STVARI – međutim. III SADRŽINA PRAVA RETENCIJE 1. Stvar ne sme da je izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje. Ako je dužniku stvar preko potrebna ili ona daleko prevazilazi potraživanje. IV POREĐENJE PRAVA RETENCIJE I ZALOŽNOG PRAVA 114 . pa je potrebno da poverilac upozori dužnika da će to učiniti u slučaju neispunjenja obaveze. 4. jer je pravo retencije. potraživanje. pre nego što pristupi ostvarenju naplate. Pravo retencije je akcesorno pravo i postoji sve dok postoji i glavno pravo. Ugovor o posudi je dobročin ugovor. sud odlučuje. postoji. dužnik može da pruži obezbeđenje poveriocu i tada poverilac mora dati stvar.

založni poverilac ima. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA (HIPOTEKA) I POJAM 115 . Retinent nema pravo na petitornu tužbu zbog stvari. tj. jer poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama. Neposredna državina retinenta. PRAVO SLEDOVANJA ima samo založni poverilac. dok se založena stvar može nalaziti u rukama 3. lica. dužnik može zahtevati povraćaj stvari tek kada isplati obavezu u celini.• • • • • Na retenciju se primenjuje isto kao i kod založnog prava načelo nedeljivosti. Oba imaju državinsku zaštitu.

a ovde upisom u javne knjige. a sve to. nepokretnost najpre otuđi. stvar ostaje kod dužnika. Reč HIPOTEKA je grčkog porekla i znači OPTERETITI. Za razliku od ručne zaloge. 2. a u 11. samo vlasnik upisan kao takav u zemlj. tj. a prodavac hitno pojuri i podnese molbu za upis hipoteke u 11. nažalost. ugovora o kupoprodaji u 11. Da je lice knjižni prethodnik.10h stiže MOLBA za upis hipoteke od strane prodavca! 116 . II PRIBAVLJANJE HIPOTEKA Za njen nastanak je potreban: 1. tj. a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika.05h. U ovom slučaju. knjige može uspostaviti hipoteku. ukoliko je vanknjižni vlasnik ne može ustanoviti hipoteku! Dakle. jer time stiče sredstva za isplatu duga. Publicitet kod ručne zaloge se postiže državinom. što mu omogućava da stvar UPOTREBLJAVA i KORISTI (pribira plodove). hipoteka kao takva ostaje i kupac pribavlja hipotekovanu stvar! Drugi slučaj je kada imamo obrnuto. već se reguliše ZAKONOM O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM I REGISTAR. Za ovaj upis je neophodno da: a. potpuno određeno: glavnica i kamata ili pak najviši iznos do koga je potraživanje obezbeđeno (kod kaucione i kreditne hipoteke). Npr: Šta se dešava u slučaju da sopstvenik nepokretnosti. prema načelu specijalnosti. Postoje i neke pokretne stvari za koje se zaloga upisuje u posebne javne registre (brodovi i vazduhoplovi) i to nije hipoteka.05h se kupac upiše kao vlasnik. IUSTUS TITULUS = pravni osnov – to je ugovor između hipotekarnog poverioca i dužnika ili trećeg lica koje zalaže za dužnika sa overenim potpisima u sudu.Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige. u 11. tj.10h. a potraživanje iz njega MORA biti. knjige na osnovu pravnog osnova. MODUS AKVIRENDI – upis u javne knjige (hipoteka se upisuje u teretni list). tako što napravi ugovor o kupoprodaji sa kupcem i kupac podnese MOLBU sudu za upis u zemlj. i.

jer on više NIJE VLASNIK. Da u pismenom obliku = KLAUZULA INTABULNDI izjavi da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom.Tada će se prodavčeva molba za upis hipoteke odbiti. knjigama! b. 117 . jer tako piše u zemlj. Tačan opis zemljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka. c. koja može biti sadržana u samom ugovoru ili u posebnoj ispravi van ugovora.

Tamo gde se vode zemlj. koje se sastoji iz 1 ili više parcela. hipoteka ima za predmet (prema načelu specijalnosti – ne može za predmet da ima hipoteka sve nepokretnosti dužnika. koje je sada sastavljeno samo od te izdvojene parcele ili dela parcele. na sve pripatke i neodvojene plodove. Ukoliko sopstvenik želi da optereti samo jednu parcelu ili deo parcele. Dakle. određeni deo zemljišne površine 4. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. hipoteka može postojati na zemljištu odvojeno od zgrade. ako uzme zajam od banke. određeni deo zgrade (stan. hipoteka za predmet ima celo zemljišno-knjižno telo. na suvlasničkom delu nepokretnosti ***ZEMLJIŠNO-KNJIŽNO TELO – je osnovna jedinica u zemljišno-knjižnom sistemu. određenu zgradu 5. sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može otuđiti pripatke i plodove. To je jedna pravna celina! 118 . s tim što sve do početka izvršenja na nepokretnosti. 3. Ovaj drugi primer je ako jedno lice ima svojinu na zgradi bez zemljišta. to mora onda biti otpisano iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela i onda se formira novo. zgrada je podignuta na zemljištu u društvenoj svojini. Tada sopstvenik zgrade. bez zemljišta. Važno je samo da su u istoj katastarskoj opštini.III PREDMET HIPOTEKE 1. već tačno određene): 1. Sastoji se od 1 ili više katastarskih parcela. može kao dužnik konstituisati hipoteku samo na zgradi. UOPŠTE Hipoteka se odnosi na celu stvar i sva eventualna povećanja vrednosti stvari. koje su tačno određene premerom zemljišta. Te parcele ne moraju biti jedna uz drugu. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. knjige. tj. 2. poslovna prostorija) 6. hipoteka može postojati samo na zgradi.

Npr: poverilac se namiruje iz vrednosti kuće. od kojih svako može biti sastavljeno od više nepokretnosti. Od zajedničke hipoteke treba razlikovati slučaj kada se jedno potraživanje obezbeđuje sa više založnih prava na više nepokretnosti. 2. Tehnika zemljišno-knjižnog upisa – zajednička hipoteka se upisuje tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao GLAVNI. Svrha je zbog veće sigurnosti. jer tada svaku nepokretnost tereti srazmeran deo potraživanja. jer će svi biti namireni. SITUACIJA kada uz zajedničku hipoteku jednog hipotekarnog poverioca postoje hipoteke drugih poverilaca? Potraživanje obezbeđeno zajedničkom hipotekom namiruje se srazmerno iz vrednosti svih nepokretnosti. a ostali kao SPOREDNI. U glavnom ulošku beleže se svi sporedni. poverilac može namiriti u celini iz vrednosti bilo kog od hipotekovanih zemljišno-knjižnih tela. nego i na više zemlj. dok se kod zajedničke hipoteke. ZAJEDNIČKA (SIMULTANA) HIPOTEKA Zajednička = simultana hipoteka je kada se za isto potraživanje ustanovi hipoteka na više zemljišno-knjižnih tela. Zato se zajednička hipoteka ne odnosi samo na više nepokretnosti. Tako u ovome slučaju redosled hipoteka ne igra veliku ulogu. oni bi mogli biti oštećeni. 119 . jer ako bi poverilac koji ima zajedničku hipoteku zatražio namirenje samo iz one nepokretnosti na kojoj drugi poverioci imaju hipoteku iza njegove.-knjižnih tela.Zato se i obična hipoteka može odnositi na više nepokretnosti. ali je potrebno da one sačinjavaju jedno zemljišno-knjižno telo. a u sporednim se beleži koji je glavni. zato što je poljopirvredno zemljište poplavljeno.

Ovaj prvi ostaje dužnik. B. nego pravo. Jedno lice.IV ZALOŽNOPRAVNI ODNOS A. založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti Iz ovoga prvoga odnosa (obligacionog) hipotekarni poverilac kao i svaki običan poverilac ima pravo da zahteva od dužnika da ispuni obavezu. tj. pravo potraživanja prema dužniku. Nema ovlašćenje PRIBIRANJA PLODOVA = KORIŠĆENJA. 2. PRAVA HIPOTEKARNOG POVERIOCA a. pravosnažne odluke suda. Dva lica: jedno lice proda hipotekovanu nepokretnost drugom. obligacioni odnos 2. na osnovu koje hipotekarni poverilac podnosi molbu sudu da se izvrši javna prodaja hipotekovane nepokretnosti. iz vrednosti bilo koje dužnikove stvari (poverilac određuje stvari i prihode iz kojih traži da se namiri). a drugo pristaje da se hipoteka konstituiše na njegovoj nepokretnosti. Pasivna strana kod hipoteke: 1. tj. može tražiti da se namiri iz dužnikove imovinske mase. tj. Dva lica: jedno je dužnik u obligacionom odnosu. a ako ovaj to ne učini dobrovoljno. 3. a uslovljeno je dobijanjem IZVRŠNE ISPRAVE. jer namirenje iz hipotekovane nepokretnosti nije za njega obaveza. 120 • • . Nema ovlašćenje UPOTREBE. a ostaje i hipoteka. PRAVO NAMIRENJA IZ VREDNOSTI HIPOTEKOVANE STVARI • Ovo je glavno pravo i ovlašćenje hipotekarnog poverioca. HIPOTEKA I POTRAŽIVANJE Kao i svaki založni poverilac i hipotekarni ima dve vrste prava: 1.

Ovde se publicitet postiže upisom u javne knjige. ako ovi pristanu na to. tj. dužniku da se uzdrži od takvih radnji). b. razmene. Njime hipoteka zadovoljava sve zahteve založnog prava: 1. poklona. kao i u odnosu na sve kasnije hipotekarne poverioce. može i posle jedne hipoteke zasnivati drugu. naravno. tj. plodovi. PRAVO PRVENSTVA U NAPLATI POTRAŽIVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate potraživanja iz hipotekovane nepokretnosti u odnosu na sve obične HIROGRAFERNE poverioce. RASPOLAGANJE – pored svega ostaloga (prodaje. PRAVO NAMIRENJA PRE DOSPELOSTI Ukoliko soptvenik oštećuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi način smanjuje vrednost. UPOTREBA I PRIBIRANJE PLODOVA = KORIŠĆENJE b. pravo prati stvar – ukorenjeno je u samoj stvari. ne lišava dužnika niti jedne koristi: upotreba. PRIOR TEMPORE. Ukoliko je hipotekovana nepokretnost nedovoljna za namirenje. otuđenje. Da ne liši dužnika stvari koja mu je potrebna. a u slučaju da nastavi. Bez upisa nema hipoteke! 2.• Nema državinu. dalje zalaganje. POTIOR JURE. jer nema državine. poverilac može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja i pre dospelosti. d. ali srazmerno sa ostalim običnim poveriocima. Da istovremeno obezbedi založnog poverioca. treću. Hipotekarni poverilac isto tako može zahtevati zaštitu i protiv postupaka 3.. 121 .. hipotekarni poverilac se sada naplaćuje iz imovinske mase dužnika. tj. V PRAVA SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI a. lica. PRAVO SLEDOVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz stvari bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dužnika ili prešla u svojinu trećeg lica. hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa tim (tj. može tražiti da sud naloži hip. c. zasnivanje prava plodouživanja).

OVO NIJE DOBRO NAPISANO OVDE!!! Ne znam kako! Dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu. PREUZIMANJE DUGA 122 . samo ako se sa tim usaglasi nathipotekarni poverilac. a koje je obezbeđeno hipotekom na „KOMPLETU“ LICE A (hipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu B. Ako su odnosi poremećeni. Ukoliko iznos potraživanja nathipotekarnog poverioca prelazi visinu potraživanja obezbeđenog hipotekom. hipotekarni poverilac može konstituisati hipoteku na svojoj hipoteci bez pristanka hipotekarnog dužnika. jer kao i svako drugo. C . knjigama.. tj. Za razliku od podzaložnog prava. Tako imamo: LICE C (nathipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu A. B. a zajedno sa potraživanjem prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. a koje je obezbeđeno hipotekom. pa dužnik nije siguran da li je nathipotekarni poverilac saglasan. Ovo potraživanje nazivam „KOMPLET“ LICE B (hipotekarni dužnik) Nathipoteka mora da se upiše u zemlj. NATHIPOTEKA Ovde se zalaže potraživanje koje hipotekarni poverilac ima prema hipotekarnom dužniku. knjige. PRENOS HIPOTEKE Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na 3. Ovo mora biti zabeleženo u zemlj. dužnik može dugovani iznos položiti u sud. visinu „KOMPLETA“.. a ne sama hipoteka. Dužnik mora da bude obavešten. lice.VI PRENOS PRAVA I OBAVEZA A. tako se i potraživanje obezbeđeno hipotekom može hipotekovati.

ispunjenje obaveze 2. protek vremena 6. prebijanje (kompenzacija) 3. on prenosi pravo svojine. smrt dužnika i smrt poverioca – kod obaveza nastalih s obzirom na lične osobine ugovornika c. VIII PRESTANAK HIPOTEKE A. otpuštanje duga 4. b. prema pravilu PRIOR TEMPORE. moguće je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu. + Potreban je ispis iz zemlj. hipoteka ne može postojati sama za sebe bez potraživanja kao glavnog prava. Opšte pravilo Kao akcesorno pravo. knjiga. Za ovo je potreban pristanak poverioca. POTIOR JURE. Slučajevi prestanka Kada prestaje potraživanje? Ovo su slučajevi prestanka: 1. Sjedinjenje (konfuzija) – uređena ZOO 123 . Međutim. Hipoteka se stiče u trenutku kada poverilac podnese predlog za upis u javnu knjigu.Kada sopstvanik proda hipotekovanu nepokretnost. PRESTANAK HIPOTEKE USLED PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. dok hipoteka opterećuje i dalje nepokretnost. VII REDOSLED HIPOTEKA Ranije upisana hipoteka ima prednost u odnosu na kasnije. nemogućnost ispunjenja 5. ali ostaje dužnik hipotekarnog poverioca.

d. kniga. d.Obaveza prestaje kada dođe do sjedinjenja = konfuzije subjekata u obligacionom odnosu. + Ispis iz javnih knjiga. postaje obično = hirograferno potraživanje. knjiga. B. Ovde se sjedinjuju potraživanje i dug. Izuzetak u slučaju zastarelosti Hipoteka ne prestaje ako potraživanje hipotekarnog poverioca zastari. c. tj. 124 . koje je do tada bilo obezbeđeno založnim pravom. + Ispis iz zemlj. Nenastupanje uslova i protek roka Hipoteka može prestati ako ne nastupi USLOV za uslovno potraživanje ili ako protekne rok za potraživanje ograničenog rokom. PRESTANAK HIPOTEKE NEZAVISNO OD PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. + Kada se hipoteka ispiše iz zemlj. Uopšte / b. Odricanje od hipoteke To znači da poveriočevo potraživanje. kada jedno lice postane i poverilac i dužnik (npr: poverilac nasledi svog dužnika). Konsolidacija – uređena ZOSPO Kada isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti.

jer se kupac hipotekovane nepokretnosti i hipotekarni poverilac mogu sporazumeti da hipoteka ostane. 1. nego na svojoj nepokretnosti. Ovo je dispozitivne prirode. a da kupac preuzme dužnikovu obavezu. Kada javnu prodaju zahteva hipotekarni poverilac. dužnik i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. samo što sada poverilac nema hipoteku na tuđoj. Prodaja hipotekovane nepokretnosti u izvršnom postupku Hipoteka može prestati i u slučaju javne prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku. Ovde se sjedinjuju hipoteka i svojina. Npr: ako na pasivnoj strani postoje dva lica. Kod KONSOLIDACIJE potraživanje prema dužniku ostaje. Hipotekarni poverilac treba da podigne tužbu protiv dužnika. na osnovu koje hipotekarni poverilac može podneti predlog za izvršenje na nepokretnosti. Kada javnu prodaju traže obični poverioci. KONFUZIJOM prestaje potraživanje. hipotekarni poverilac podnosi HIPOTEKARNU TUŽBU kojom zahteva da sopstvenik hipotekovane nepokretnosti trpi namirenje potraživanja iz vrednosti nepokretnosti. tj. Ovde imamo dve situacije: 1. Presuda služi kao izvršna isprava.+ Ispis iz javnih knjiga. JAVNU PRODAJU. e. Posle javne prodaje hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta. a presuda u ovom sporu je IZVRŠNA ISPRAVA na osnovu koje se traži namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti kroz javnu prodaju. a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje. 125 . u iznosu koji bi se dobio u izvršnom postupku. 2. a hipoteka ostaje dok se ne ispiše iz javnih knjiga. Ukoliko na pasivnoj strani imam 2 lica – dužnika i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti.

Ukoliko se za srušenu zgradu dobije osigurana suma ili naknada štete zbog rušenja. nego proda stvar 3. 2. hipoteka se obnavlja. Međutim.2. prekupca) da zahteva od sopstvenika.. Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. f. u zavisnosti od životne situacije. dužan je da je ponudi prvo ovom licu. kada se ovaj odluči da proda stvar. pravo se namiruje hipotekarni poverilac. da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca.“ Cilj ove ustanove jeste da zaštiti interes pojedinih lica za pribavljanje određenih stvari. knjiga po služebnoj dužnosti. ako se nepokretnost ponovi uspostavi. Naravno. Propast stvari Hipoteka prestaje kada propadne nepokretnost. pa onda ostali. hipoteka prestaje na dan kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno. licu. bilo radom. hipoteka prestaje da postoji. Ovde se hipoteka ispisuje iz zemlj. PRAVO PRVENSTVA – kada sopstvenik odluči da proda stvar.. Ukoliko javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični poverioci. Dakle. pravo preče kupovine ovlašćuje PREKUPCA da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zaključen ugovor o prodaji. bilo prirodnim putem. pravo preče kupovine ima dva oblika: 1. PRAVO PREKUPA = RETRAKTUS – to je ono drugo: „Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. NAZIV I RAZVOJ INSTITUCIJE Pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine. ali se zato na dobijenom novcu uspostavlja založno pravo u korist hipotekarnog poverioca. GLAVA SEDMA PRAVO PREČE KUPOVINE 1. POJAM. 126 .

. u pravnim sistemima u kojima centralno mesto zauzima privatna svojina. jednostranom izjavom volje (što je vrlo retko) NI ZAKONSKO. ako je treći kupio stvar ZNAJUĆI ZA POSTOJANJE OVOGA PRAVA ILI MOGAVŠI ZNATI ZA NJEGA! Dakle. II UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Dakle.Tendencija je da. I ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE Nabrojano u knjizi na str. ukoliko je nesavestan. što se ono može suprotstaviti svakom licu koje prodaje stvar na kojoj postoji ovo pravo i svakom licu koje kupuje stvar. NI UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE NE BI SE MOGLI UVRSTITI MEĐU STVARNA PRAVA PO SVOJOJ UNUTRAŠNJOJ SADRŽINI. pasus 902. licu. Ugovorno pravo preče kupovine je relativno pravo. MOGUĆNOST SUPROTSTAVLJANJA TREĆIM LICIMA 127 . bez obzira da li su znali ili nisu. jer imalac ugovorno prava preče kupovine ima obično potraživanje prema saugovorniku i ono se sastoji u tome što je saugovornik dužan (kad odluči da proda stvar) UČINITI PONUDU imaocu prava preče kupovine. 2. ZAKONSKO I UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Ovo pravo se ustanovljava: • • • zakonom ugovorom testamentom. Međutim.. ukoliko se ugovorno pravo preče kupovine upiše u javne knjige. zakonsko pravo preče kupovine je apsolutno pravo u tom smislu. III RAZLIKE IZMEĐU UGOVORNO I ZAKONSKOG PRAVA PREČE KUPOVINE A. tj. Međutim. se ova ustanova smanjuje i nestaje. ostalo. Npr: opština ima pravo preče kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija?! Bračni drug ima pravo preče kupovine kada se u izvršnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom suprugu?! I. može se ustanoviti saglasnošću volja kroz poseban UGOVOR O PRAVO PREČE KUPOVINE ili kroz posebnu odredbu u UGOVORU O KUPOPRODAJI. JER NE DAJU IMAOCU OVOG PRAVA NEPOSREDNU VLAST NA STVARI. Naravno. kao i druga obligaciona praca. onda se može suprotstaviti svima. u šta ne mogu da poverujem. ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. 289.

s tim što se zakonom određuje najduži rok u kome se može vršiti.. imalac ugovornog prava preče kupovine ima pravo da zahteva naknadu štete. 3.. To ima karakter PONUDE. Ugovorno pravo preče kupovine se ne može ni otuđiti. Ovo pravo prekupa se aktivira kada je između sopstvenika i 3. lica PUNOVAŽNO ZAKLJUČEN UGOVOR O PRODAJI. postignuta je saglasnost volja i ugovor o prodaji je zaklučen.Zakonsko pravo preče kupovine može se suprotstaviti trećem licu bez obzira na savesnost. C. znao ili je mogao znati za postojanje prava prvenstva). pa zaključujemo) možemo otuđiti i preneti na naslednike. Ugovorno pravo preče kupovine prestaje posle roka određenog u ugovoru. niti naslediti kada se odnosi na pokretne stvari (kaže ZOO). kao PRAVO PREKUPA. MOGUĆNOST PRENOŠENJA Zakonsko pravo preče kupovine se ne može prenositi. dužan je da obavesti o tome nosioca prava preče kupovine i saopštiti mu cenu i uslove prodaje. onda se PRAVO PREČE KUPOVINE javlja u svom drugom obliku. TRAJANJE Zakonsko pravo preče kupovine nije ograničeno u vremenu. PRAVO PRVENSTVA Kada sopstvenik odluči da stvar proda. licu kao kupcu. samo ako je kupac nesavestan (tj. B. onda takav ugovor ne može koristiti imaoca prava preče kupovine. To je 5 godina. tj. 128 . Kod zakonskog prava preče kupovine to je najčešće 30 dana! 4. Ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. U slučaju da je treće lice bilo savesno ili iz nekih drugih razloga imalac ugovornog prava preče kupovine nije uspeo (npr: nije podneo tužbu u predviđenom roku). Ako ovaj prihvati ponudu. U tom roku se može koristiti svojim pravom prvenstva. PRAVO PREKUPA Ukoliko dođe do povrede PRAVA PRVENSTVS. Za nepokretne stvari (ZOO ništa ne govori. Za nosioca ugovornog prava preče kupovine teče rok od mesec dana od dana kada ga je sopstvenik obavestio o nameri. jer evo sledi primer zbog čega mora biti PUNOVAŽAN! Npr: kada su sudovi utvrdili da je ugovor o kupoprodaji stambene zgrade između ova i sina fiktivan.

odim ukoliko su one tako dogovorene kako bi osujetile prekupčevo pravo. Ukoliko nije pozvan može podneti žalbu protiv rešenja i tražiti da se zakaže novo ročište. GLAVA OSMA ZAKUP 1. može zahtevati poništenje javne prodaje. ukoliko nisu sa takvom namerom. • Postoje lica koja imaju pravo preče kupovin eupravo u slučaju prinudne javne prodaje. ZAKUPČEVO PRAVO I POJAM Spor o pravnoj prirodi (da li zakup obligaciono ili stvarno pravo) ne odnosi se na ceo zakupni odnos koji nastaje iz ugovora. PRAVO UPOTREBE i PRAVO KORIŠĆENJA omogućavaju zakupcu neposrednu vlast na zakupljenoj stvari. smisao prekupčevog zahteva nije u tome da se ugovor o prodaji OGLASI da ne proizvodi uopšte dejstva.Dakle. njegovo pravo preče kupovine ostaje bez dejstva. Ukoliko nije pozvan. To je ono što interesuje STVARNO PRAVO! 129 . lica. Npr: u pomorskom pravu suvlasnik ima prednost pred ostalima učesnicima u nadmetanju kad se u izvršnom postupku prodaje suvlasnički udeo broda. Ukoliko je ugovorno pravo preče kupovine upisano u javne knjige. a prekupac ih ipak ne može ispuniti. 5. nego da ostane u važnosti (jer samo tako može postojati i pravo preče kupovine) i da ne proizvodi pravna dejstva između sopstvenika i 3. mora ispuniti sve SPOREDNE pogodbe ugovora. Ukoliko je reč o licu koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti (koja je predmet izvršenja) ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle zaključenog nadmetanja izjavi da je kupuje pod istim uslovima. PRAVO PREČE KUPOVINE U PRINUDNOJ JAVNOJ PRODAJI • • • • U slučaju prinudne javne prodaje. Naravno. imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje. nego između sopstvenika i prekupca. nego na samo jedan element – na pravo koje stiče zakupac posle izvršene predaje! U tom smislu. imalac prava se ne može pozivati na svoje ugovorno pravo preče kupovine. Takođe. Kod zakonskog prava preče kupovine imalac prava prekupa mora u roku za podizanje zahteva (30 dana) položiti iznos kupovne cene u sudski depozit.

seje. a zakupodavac posrednu svojinsku. niti može sprečiti zakupodavca da ispuni svoju obavezu najpre prema nekom drugom poveriocu. žanje ili bere. Zakupodavac može čak stvar i da preda nekom drugom sa kojim je kasnije napravio ugovor! Međutim. 2. Takođe. lice. Zakupac ne može. posle izvršene predaje zakupčevo pravo se PREOBRAŽAVA! Posledice toga su velike.A. Ovo mu ugovorom može biti precizno definisano. Da faktički upotrebljava stvar. u skladu sa ugovorom. Zakupčev interes je da stvar. 130 . b) Ovlašćenje pribiranja plodova = KORIŠĆENJE Ovo se može isto precizno ugovorom definisati. ne čekajući da mu zakupodavac preda stvar. c) Državina Zakupac ima neposrednu upotrebnu državinu. se može zabraniti da zakupljenu stvar izda dalje u zakup (podzakup). isticati da ima prvenstvo u pogledu ispunjavanja zakupodavčeve obaveze. Pravo da pravnim poslom prenese faktičku upotrebu na 3. koja je sačinjenja od: 1. pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu. zakupac stiče pravo da od zakupodavca zahteva predaju stvari. Ukoliko zakupac samovlasno. Zakupac stiče plodove odvajanjem. ODNOS ZAKUPCA PREMA ZAKUPODAVCU U trenutku zaključenja ugovora o zakupu. Ovo zato što on tu ulaže određeni trud: ore. Ovo mu ugovorom može biti uskraćeno. kao što ne može nijedan drugi poverilac. uzme stvar u državinu. zakupodavac će moći da zahteva povraćaj stvari. jer se zakupodavac sada povlači u položaj u kome ima negativnu obavezu. ali ne i zabranjeno. da trpi zakupčevo pravo: • • da upotrebljava stvar da pribira plodove – koristi stvar a) Ovlašćenje upotrebe Zakupac ima neposrednu pravnu vlast na stvari. upotrebljava i koristi. ali ako drugačije ne odredimo. Zakupodavčev interes je u tome da dobije zakupninu i da suština stvari bude očuvana.

Kao i kod ostalih prava potraživanje. licima a) Suprotstavljanje zakupčevog prava pre predaje Od zaključenog ugovora o zakupu. Zato. Od predaje. lice znalo za postojanje poveriočevog prava. Dakle. Suprotstavljivosti obligacionog prava – koja se sastoji u tome što poverilac može istaći trećima činjenicu da on ima pravo prema dužniku i zahtevati od njih da priznaju postojanje njegovog prava. licu kojem je zakupodavac predao stvar.d) Državinska zaštita Zakupac ima državinsku zaštitu u odnosu na zakupodavca i na sva 3. 131 . b) Pojam suprotstavljanja Ugovorom samo ugovornicama mogu biti dogovorena prava i obaveze. pa zato treba praviti razliku između: 1. a ne samo stvarna prava! Obično se kaže da stvarna prava deluju prema svima = erga omnes. U pitanje je SAMOZAŠTITA i DRŽAVINSKE TUŽBE! Zakupodavac kao posredni držalac ima pravo na državinske tužbe i protiv zakupca (kada prekorači granice svog prava upotrebe) i protiv 3. zakupac može svoje pravo suprotstaviti pribaviocu bez obzira na to da li je ovaj znao za postojanje zakupčevog prava. kao aktu saglasnosti volja. samo drugačije nego za ugovornike. jer nisu ni učestvovali u zaklučenju ugovora. treba da dokazuje da je 3.koje se ogleda u tome što se poverilac ovlašćuje da od dužnika zahteva izvršenje. on tada SAMO može da suprotstavi svoje pravo onom 3. 2. a koje je moglo znati ili znalo za ranije zaključen ugovor o zakupu. lica. Pravnog dejstva obligacionog prava . ODNOS ZAKUPCA PREMA TREĆIMA Zakupac može svoje pravo UPOTREBE i KORIŠĆENJA suprotstavljati zakupodavcu i svim 3. dok 3. licima samo prava. zakupac ima samo obligaciono pravo prema zakupodavcu. sva subjektivna prava traže određeno poštovanje. kao pravne činjenice i to samo ukoliko su znali za postojanje poveriočevog potraživanja. licem. Međutim. lica! B. to ne znači da ugovor postoji samo za strane ugovornice! Ugovor postoji i za treća lica. pa do izvršene predaje. poverilac u sporu sa 3. tj. a ne i obaveze. pa do prestanka ugovora. a dužnik se primorava to uraditi. a da obligaciona deluju samo među ugovornicama = inter partes. obično potraživanje kao i bilo koji poverilac.

bez obzira da li su znali ili nisu znali da stvarno pravo postoji! c) Suprotstavljanje zakupčevog prava posle predaje Kada zakupodavac preda stvar zakupcu. tj. jer je reč o suprotstavljivost stvarnog prava! 132 . suprotstavljivost obligacionog prava trećima. Tada i dobija mogućnost suprotstavljivosti prema svima trećima. samo pod uslovom ako su 3. bez obzira na njihovu savesnost.Ovo je tačno. pravna dejstva obligacionog prava 2. pravna priroda zakupčevog prava se preobražava. ali je potrebno razlikovati: 1. te se ne sastoji više u potraživanju prema zakupcu. nego u pravu upotrebe i korišćenja stvari. znali za to pravo Dok se stvarna prava mogu suprotstaviti svim trećim licima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful