P. 1
Stvarno Pravo - Do Zemlj. Knjiga

Stvarno Pravo - Do Zemlj. Knjiga

|Views: 960|Likes:
Published by Mladost Apolon

More info:

Published by: Mladost Apolon on Apr 19, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/19/2013

pdf

text

original

STVARNO (svojinsko) pravo

1. STVARNO PRAVO - je skup normi, koje uređuju odnose među ljudima povodom

STVARI i PRAVA i LJUDSKIH PONAŠANJA (to su sve objekti stvarnih prava).

1.1. Norme o pripadanju (pitanje PRIPADANJA) – da li je moje, tuđe, da li mi potpuno

pripada (svojinsko pripadanje) ili mi samo delimično pripada (zakup, zaloga...).
1.2. Prava i obaveze povodom stvari i drugih objekata – šta ja mogu povodom

neke moje stvari, ili koje obaveze neko ima povodom moje stvari, npr. da se uzdrži od stvari i bilo koje radnje povodom te moje stvari.
1.3. Norme o sticanju, promeni, prenosu i prestanku prava i obaveza povodom

stvari i drugih objekata.
1.4. Norme o povredi i zaštiti stvarnih prava.

2. Ovo je potpuna lista stvarnih prava:

2.1. својина – право својине, право сусвојине, право заједничке својине, право етажне својине, 2.2. коришћење утрине и пашњака,

2.3. суседско право – међашко право, право приступа, право употребе суседне непокретности и друга, 2.4. службеност – стварна службеност, стварно-лична службеност, службеност грађења, лична службеност, 2.5. 2.6. закуп, реални терет,

2.7. залога – ручна залога, регистрована залога, уговорно-судска залога, судска залога, задржање, залога права, хипотека, 2.8. 2.9. реални дуг, поверена и очекивана својина,
1

2.10.

задржана и очекивана својина,

2.11. право пречег стицања – право прече куповине, право пречег стицања службености грађења, право пречег присвајања, право пречег закупа, 2.12. право на државину односно притежање и право на заштиту државине и притежања.

3. OSNOVNI TIPOVI OVLAŠĆENJA KOD STVARNIH PRAVA (koji postoje zbog različitih

potreba ljudi): 3.1. Prava pripadanja

3.2. Prava traženja (npr. da nam vrati stvar) 3.3. Prava preobražajna (ovlašćen sam da izjavom volje promenim pravo, da nastane,

da nestane, ovde je isto pravo preče kupovine)
3.4. Prava učešća (ovo kada imamo jedno pravo, a bar dva različita titulara: susvojina,

etažna prava. Tada sudelujemo u odlučivanju u nečemu.)
3.5. Prava vlasti (da prelazim preko livade, da uzimam vodu sa tuđeg bunara, tj. većina

jednosložnih prava; kod prava građenja imam pravo da izgradim objekat na tuđem zemljištu i da na njemu imam pravo svojine – pravo pripadanja)

4. PROSTA I SLOŽENA STVARNA PRAVA - stvarna prava su po sadržini različitog tipa,

pa ih tako možemo i razlikovati. Dakle, razlikuju se po broju ovlašćenja. Prosta prava imaju jedno jedino ovlašćenje, a složena prava imaju više ovlašćenja. Stvarna prava su složena prava, sastoje se iz bar dva različita ovlašćenja.

Najsloženije je pravo svojine. Ona je maksimalno (aposolutno) pravo u pogledu broja i sadržine ovlašćenja. Kako je rekao Baltazar Bogišić, samo vlasnik može da kaže „MOJE JE“! Kod svojine su to: pripadanje, držanje, upotreba (prosta upotreba stvari), korišćenje (izvlačenje koristi iz stvari), faktičko ( i MENJANJE NAMENE) i pravno
2

raspolaganje, isključivanje svih 3. lica, traženje od svih kod kojih je neovlašćeno, odreći se i ne činiti ništa od ovoga.

Stvarna pravu su dominantno složena prava, a prostih stvarnih prava imamo u susedskim pravima i u službenostima (tu je uvek skoro samo jedno ovlašćenje u pitanju).

5. DEJSTVO STVARNIH PRAVA: erga omnes i inter partes! Objašnjenje: npr.

poslugodavac trpi, a svi ostali moraju da se uzdrže od mešanja. Sva prava imaju apsolutno dejstvo – da se svi ostali (čitav svet) uzdrže od mešanja. Relativno dejstvo imaju i stvarna i obligaciona prava, pa čak i kod prava svojine, jer ako me neko sprečava da pišem mojom olovkom, ja stičem zahtev, pravo da tražim da prestane to da radi i to od njega, a ne od celog sveta.

6. Stvarna prava delimo na SVOJINU i na SVA DRUGA STVARNA PRAVA (to su

ograničena, sektorska prava, jer su u odnosu na svojinu ograničena, dok je svojina MAKSIMALNO PRAVO).

7. STRUKTURA STVARNOPRAVNIH ODNOSA – struktura svih stvarnopravnih odnosa

(osim svojine) jednaka je strukturi obligacionopravnih odnosa, jer imamo IMAOCA OVLAŠĆENJA, imamo DRUGO LICE i NJEGOVU OBAVEZU i imamo ČITAV SVET (sa obavezom da se uzdržava od mešanja, da povodom tog odnosa ne preduzima ništa).

8. NUMERUS CLAUSUS (zatvoren broj) - to znači da zakonodavac određuje šta će biti

stvarno pravo i iz čega će se ono sastojati, tj. država ih popiše, dok kod obligacionih odnosa postoji autonomija volje. Stvarno pravo sadrži KOGENTNE NORME (norme, koje ne daju mogućnost da bude drugačije, tj. imperativne – naređuju i prohibitivne – zabranjuju). Zašto će neko pravo država da propiše kao stvarno pravo, zavisi od države do države. Npr., kada su zakupci bili jak sloj u državi, težili su i uspeli da zakup ubace u stvarno pravo.

9. PRAVO SVOJINE može postojati samo na STVARIMA (ne na PRAVU). OGRANIČENA

STVARNA PRAVA mogu postojati i na stvarima i na pravima. Npr., plodouživanje može i na pravu i na stvari, zaloga isto tako.
3

AKCESORNA PRAVA) – ovde je sudbina pratećeg prava vezana za glavno pravo. 14. 12. Ovo se postiže predajom stvari drugom licu u posed. ma gde god stvar bila. a u konkurenciji sa obligacionim jače je stvarno pravo. nego pravo svojine na svakoj ovci pojedinačno. 11. tj. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima se izvodi iz državine (faktičke vlasti). SUPROTSTAVLJIVOST PRAVA ili SLEDOVANJE PRAVA (to su sinonimi) – stvarna prava su suprotstavljiva prava na stvarima i na pravima. SAMOSTALNA PRAVA – stvarna prava su redovno samostalna prava. možete imati samo ovo pravo bez potrebe da imate neko drugo – prethodno pravo. potior jure). 4 . Ovo imamo kod svih stvarnih prava (univerzalno dejstvo) i samo kod stvarnih prava (specifično dejstvo). NAČELO SPECIJALNOSTI (određenosti) stvarnih prava – stvarna prava se. Mora biti objavljeno da na određenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da treća lica to pravo ne bi vređala. a nemati poslužno dobro. tj. Samo su stvarna prava suprotstavljiva. To znači da imalac stvarnog prava ne gubi svoje pravo. a izuzetno na PRAVIMA (npr. Kod nepokretnih stvati se publicitet postiže upisom u javne knjige. IUS AD REM = ovo je kod drugih prava i znači prava povodom stvari. biblioteci. tj. Ne postoji pravo svojine kao celina na stadu ovaca. to se ne može zaključiti putem logike. na svakom predmetu domaćinstva i na svakoj knjizi iz biblioteke. a ATIPIČNA PRAVA (PRATEĆA. predmetima domaćinstva.10. 13. koji snabdeva neko pravo ovom SUPROTSTAVLJIVOŠĆU. IUS IN REM = ovo je kod stvarnih prava i znači da je pravo ukorenjeno u samoj stvari – na STVARI. po pravilu. jače je ono ranijeg datuma (prior tempore. Ove pretpostavke je dozvoljeno obarati. PRAVO PRVENSTVA STVARNIH PRAVA (KONKURENTNOST STVARNIH PRAVA) – od dva istovrsna stvarna prava. NAČELO PUBLICITETA (obelodanjivanje postojanja stvarnih prava) – njihovo postojanje na nekom objektu se stavlja do znanja. Npr: službenost je akcesorno pravo. Zakonodavac je taj. konstituišu na INDIVIDUALNO određenim stvarima. Mogu posedovati ovo pravo samo uz neko drugo pravo. koja je vidljiva. stvarno pravo prati – sleduje stvar. jer ne možete biti imalac službenosti. prava na stvar. publikuje se. na potraživanjima).

zaloga prava) i LJUDSKO PONAŠANJE. NEPOSREDNA FAKTIČKA VLAST NA STVARI – postoji kod većine. vlasti). Ovo je defincija iz nacrta Zakonika o svojin i drugim stvarnim pravima: Ствар је свака материја на којој се може имати фактичка власт и својина или друго стварно право. dakle da može potencijalno biti u vlasti. Ne stoji ni to da je neko pravo stvarno pravo. da nam je prvo ponudi ili kod hipoteke (kod nje nema fakt. TELESNE I BESTELESNE STVARI: 5 .15. ne mora da jeste aktivno stanje). OBJEKTI STVARNIH PRAVA Objekti stvarnih prava mogu biti: STVARI.skoro sva. PRENOSIVA . jer kod prava preče kupovine mi nemamo faktičku vlast. ali samo nama mora da proda stvar. ali ne svih stvarnih prava. 16. NEPRENOSIVA (stanarsko pravo. da na stvari može postojati svojina ili neko drugo pravo. tj. ako titularu pruža faktičku vlast na stvari. Stvar u pravnom smislu je ono što je materijalno (da je deo prirode) i da može biti u ljudskoj vlasti (tj. PRAVA (preče kupovine. koje više ne postoji).

Složene stvari – delovi se vide. Složene delimo na: o složene stvari sa odvojenim delovima o • • složene stvari sa spojenim delovima. a to znači da kod takvih stvari možemo imati samo jedno pravo – ta stvar može biti jedan objekat prava!!! GLAVNA STVAR I PRIPADAK (sporedna stvar): • Ovde je važna FUNKCIONALNA VEZA (FUNKCIJA=SLUŽENJE). važno je da li jedna stvar SLUŽI drugoj.• Ovo je istorijska podela i samo je informativnoga karaktera. Dakle. U našem pravu nisu pozitivnopravni pojmovi. Bestelesna stvar – je stvar kako smo je mi definisali samo sa svim drugim (stvarnim) pravima. • Pravni značaj ovoga je u tome što kažemo da su složene stvari sa neodvojivim delovima isto što i proste stvari. Funkcionalna veza postoji kada namenimo da jedna stvar služi drugoj. oni. samo oni. onim čiji su delovi ODVOJIVI (neutelovljeni. potpuno inkorposrisani. ne budu oštećeni) i NEODVOJIVI (utelovljeni. molekula). koji gube vrednost odvajanjem. baš odnos GLAVNE i PRIPATKA. tj. Proste stvari – delovi se ne vide. nije svaka veza između dve ili više funkcionalno povezanih stvari. tj. nepotpuno inokorporisani. bivaju oštećeni). dok su sve druge podele od praktičnog značaja. ali samo sa svojinom. ali za ovu pravnu podelu je važno jesu li ti delovi vidljivi ili ne. PROSTE I SLOŽENE STVARI: • • • Sve stvari se uvek sastoje iz delova (atoma. PRIPADAK = SPOREDNA STVAR je uvek POKRETNA STVAR. a ne samo fizička veza. tj. Telesna stvar – je stvar onako kako smo je mi definisali. koji ne gube svoju vrednost pri odvajanju. tj. GLAVNA STVAR može biti pokretna ili nepokretna. a drugi kriterijum je kakva je vrsta veze između spojenih delova i tu pricate o potpuno i nepotpuno inkorporisanim delovima. Možemo da imamo i dve stvari u FUNKCIONALNOJ VEZI. koji nije odnos GLAVNE STVARI i PRIPATKA. informativne vrednosti. Odlike funkcionalne veze GLAVNE I PRIPATKA: • • • • 6 .

drveće koje se dobija povremenim proređivanjem šume da bi preostala stabla bolje napredovala. posečeno stablo u šumi). PROIZVOD – kako su i plodovi proizvod stvari. da na obe postoji pravo svojine istog lica. jer kada raspolažem glavnom stvari. tj. To su: kamata. tj. Ovo je za PRAVNI PROMET veoma važno. med. plod postaje samostalna stvar. dok je kod drugih pravnih odnosa: zakupac. od jednog istog vlasnika. a ne da to učini neko drugi. raspolažem i pripatkom.o da su obe stvari. Civilni plodovi – su periodični prihodi. koje su funkcionalno povezane. vlasnik je trajno namenio da ta stvar služi drugoj o o samo pokretna stvar može biti pripadak • Pravni značaj ovoga je u tome kada imamo odnos GLAVNA STVAR I PRIPADAK. vuna i mleko ovaca. to lice je moralo dovesti jednu svoju stvar u funkcionalnu vezu sa drugom. a ređe u obliku drugih stvari određenih po radu. prinos). Plodovi u naturalnom obliku se dele na prirodne (kada ih stvar daje sama od sebe. • • • • • • STVARI VAN PROMETA (res extra commercium) I STVARI U PROMETU (res in commercio): 7 . Ovo da pripadak prati glavnu stvar je uređeno DISPOZITIVNO. jer oni svi prisvajaju plodove. savesni držalac – drugačije. tehničkom smislu (produkt. To je ono što stvar da kao deo svoje supstancije i bez periodičnosti (materijal od srušene zgrade. to ne sme biti AD HOC veza. ako se ništa ne naglasi ostaje da idu glavna stvar i pripadak zajedno. kirija. a sve drugo može biti dogovoreno. a namenjeni su za odvajanje. Pravni značaj podele – vlasniku pripadaju i plodovi i proizvodi stvari. plodouživalac. Oni se pojavljuju najčešće u novčanom obliku. ukoliko stranke odrede drugačije. To su: voće. koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika sa drugim licem. koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstancije. pripadak tada prati pravnu sudbinu glavne stvari. Odvajanjem. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari. ali nemaju pravo i na proizvod u užem smislu. ovo možemo nazvati PROIZVODOM U UŽEM SMISLU. jer supstancija ostaje vlasniku. Dakle. MLADUNCI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (priplod) – pripadaju vlasniku majke. zakupnina. bez ljudskog rada: divlje jagode i kupine) i veštačke (za čiji nastanak je potreban ljudski rad). PLODOVI I PROIZVODI STVARI: • • Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi. mladunci životinja. posečena voćka u voćnjaku. na kojoj onda postoji jedno pravo svojine. kamen ili pesak izvađen iz njive. već veza trajne prirode. što znači da ovo pravilo neće važiti.

zapravo stvari i to u građanskopravnom prometu. većina lekova. Po onoj „staroj“ podeli. npr: oružje. iz razloga celishodnosti (opravdanja nekog cilja) kada treba da raspolažemo množinom ovih stvari odjednom. parkovi. koje služe religijskom kultu. STVARI VAN PROMETA su one na kojima postoji neprenosivo pravo svojine (npr. koje čine celinu. može izjednačiti sa samom stvari). • • • • ZBIRNA STVAR (universitas rerum) i KOMPLEMENTARNA STVAR i UNIVERSITAS IURIS: Zbirna stvar se može sastojati iz istovrsnih stvari: stado ovaca. ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost. droge. stečajna masa. javni moral. ulice. koliko ima posebnih stvari. dolazi do izražaja pojam zbirne stvari. javnog interesa: narodno zdravlje. jer i dalje postoji onoliko prava svojine koliko i knjiga u biblioteci. miraz. zaostavština jednog lica). 8 . plemeniti metali. ako je postavljen na grob u kome je sahranjen leš. To nisu stvari u građanskopravnom smislu i van prometa su. potrebe odbrane i unutrašnje bezbednosti). Npr: nadgrobni spomenik nije stvar u prometu. koji omogućava da se svim stvarima. pa su i stvari u njihovoj svojini. već to imaju samo kao celina i u pravnom prometu se pojavljuju kao celina. STVARI U OGRANIČENOM I NAROČITO REGULISANOM PROMETU. trgovi. koliko ovaca u stadu ili maraka u zbirci.• STVAR U PROMETU . DELJIVE I NEDELJIVE STVARI: • • Nije isto što i proste i složene stvari! Ovde deljivost postoji kao pravna kategorija. zbirka maraka ili iz raznovrsnih stvari: stovarište robe. različlita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji . a nije potrebno zaključiti onoliko posebnih pravnih poslova. raspolaže jednim pravnim poslom. Postoji i pojam JAVNO DOBRO. npr. Universitas iuris – to je zbir stvari i prava. ovo bi bio zbir telesnih i bestelesnih stvari. biblioteka. eksploziv. koji se u određenim pravnim odnosima smatra kao celina (preduzeće. tj. To su: stvari u opštoj upotrebi. Kod nas su verske organizacije GRAĐANSKO PRAVNA LICA. Sa gledišta prava svojine ZBIRNA STVAR nije nikakva nova stvar. iz nekog razloga. kao najpotpunije pravo. Međutim.znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari (jer se svojina. Komplementarna stvar – ovo su stvari kod kojih su fizički delovi odvojeni.

koje imaju i PROMETNU i UPOTREBNU VREDNOST i mogu se izraziti u novcu. Nedeljive stvari – kod njih posle podele delovi ne mogu očuvati svoju vrednost.onda je potrošna.• Deljive stvari – kod njih je važna fizička deoba i šta će sa stvari biti kada je podelimo. Šta se dešava posle raspolaganja stvari? To nas zanima! Stranke određuju namenu stvari. jer tada vlada načelo autonomije volje. to su stvari. koja je proistekla nakon akta raspolaganja stvari. onda je važno da li stvar uništavamo deobom ili joj smanjujemo vrednost tom podelom. U ovoj VANSUDSKOJ DEOBI. U pravu imamo dve podele stvari: o Fizička deoba stvari o • • Civilna deoba stvari (kod nje se ne dira u samu stvar. One mogu imati AFEKCIONU VREDNOST (fotografija dragog pokojnika. je sve deljivo: krava. onda ide CIVILNA DEOBA. kakva je posledica po stvar. Dakle. ovde je kriterijum EKONOMSKI. koja je draga uspomena). Tako kod sudske deobe stvari (dolazi kada se stranke ne dogovore o deobi i sud se drži KOGENTNIH NORMI. a ako je reč o VANSUDSKOJ DEOBI. da li će izgubiti vrednost ti delovi ili ostaju srazmeri. Neprocenjive su one stvari čija se vrednost ne može odrediti nikakvim upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. a podeli se cena – civilna deoba prodajom deoba uz nadoplatu deoba prepuštanjem u svojinu uz isplatu  • Pravni značaj ovoga je. POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI: • • Svaka stvar može da bude potrošna ili nepotrošna! Ovo zavisi od prve upotrebe (ovo zavisi od namene stvari). PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI: • Procenjive su one stvari čija se vrednost može odrediti upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu. Ako je deljiva. 9 . nije fizička deoba same stvari):   prodaja stvari. ako joj to umanji vrednost . ako ne – onda je nepotrošna! Zanima nas ako se namena ostvari. te od toga zavisi je li potrošna ili nepotrošna. a ako ne može fizički.. mora ići fizička deoba!). ali nemaju PROMETNU VREDNOST.. upravo u tome što primenjujemo različite norme. Dakle. ne sme je prodati. mogu imati UPOTREBNU VREDNOST. Tada sud mora deljivu podeliti fizički. mačka.

već u pravnom odnosu. dobri satovi na poleđini uvek imaju svoj jedinstveni broj. registarske oznake kod automobila. Zaloga ne može. GENERIČNO ODREĐENE STVARI – stvari su određene pro vrsti. ako jedna stvar može biti zamenjena (umesto jedne dođe druga) drugom u pravnom odnosu. specijalno) ODREĐENE STVARI I GENERIČNO (po vrsti. Ovde je nama važno kada prelazimo generično određenje. koji se od drugih razlikuje po vlasniku). POJEDINAČNO ODREĐENA STVAR .ako je određena tako što je izdvojena od svih drugih stvari iste vrste. POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI: • Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine. po rodu) ODREĐENE STVARI: • • • • Ovde je kriterijum NAČIN ODREĐENOSTI. tablice) ili se individualizuju putem svojine (prodajemo auto. Posluga ne može na potrošne stvari. tj. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premeštati sa jednog na drugo mesto bez oštećenja njihove suštine: zgrade. može li stranka svoju obavezu izvršiti nekom drugom stvari ili samo dotičnom. Ukoliko ne može – imamo nezamenjivu stvar. ZAMENJIVA je ona. a drugo je kad mi proda. poslovne 10 . stanovi (kao posebni delovi zgrade). putem čega izdvajamo? Sve što je u stanju da individualno odredi stvar. onda je ZAMENJIVA. Zajam može. Dakle. Tipično se individualizuju na osnovu broja – ako stvari imaju broj (npr. funkcijom stvari. ZAMENJIVE I NEZAMENJIVE STVARI: • Ovo u PRAVNOM PROMETU. tj. šasija.• • Jedno je kada mi neko da čokoladu na poslugu. kojom se može umesto prvom izvršiti obaveza. ovo nema veze sa PROSTOROM. po rodu. Ova podela ne proističe iz prirode stvari. već kako mi (stranke) odredimo stvari. broja motora. jer kad mi proda mogu da je pojedem. POJEDINAČNO (idividualno.

Vegetacija na nekom zemljištu se posmatra kao plod. hartija sadrži pravo. uverenje o državljanstvu. poljoprivredna i šumska). Pravni značaj je veliki i sve se.prostorije (kao posebni delovi zgrade) i zemljišta (građevinska. testament. koje to mora da pokriva. a ne za neku privremenu upotrebu Sastavni delovi zgrade su sve ono što zgradi trajno služi! Pa. Sve građevine trebalo bi da ispunjavaju dva uslova da bi bile nepokretne stvari: 1. izvod iz matične kjnige. ukoliko izričito nije dogovoreno da neće. kanalizacione cevi sve do priključka na gradsku mrežu. ali u tim hartijama je ukorenjeno = inkorporirano = utelovljeno neko pravo. već neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja za nastanak prava (isprave: indeks. pismeni kupoprodajni ugovor) o VREDNOSNE HARTIJE • VREDNOSNE HARTIJE su bitne iz dva razloga. tako i grejne. stabilnost. vodovodne. a ne da leže na zemlji 2. koje ne sadrže neko subjektivno pravo. To je najpre STVAR. Dakle. što je dobra stvar kod osiguranja. lična karta. 11 . zapravo svodi na ekonomsku istrajnost. što se ogleda u različitim načinima sticanja. samo je objekt prava) HARTIJE – ISPRAVE. pasoš. to je stvar kao i cipele. Nepokretnosti po nameni – ovde je priča kao o GLAVNOJ STVARI i PRIPATKU U FUNKCIONALNOJ VEZI SA ISPUNJENIM USLOVIMA. prenosa i gubitka prava na jednim ili drugim stvarima. po pravilu veću vrednost nepokretnih stvari u odnosu na pokretne stvari. da su inkorporirane u zemlji. HARTIJE: • Imamo: o o OBIČNE HARTIJE (običan papir. da su zidane kao trajni objekti.

. tj. jer se iz nje ne vidi da li je izdata povodom zajma i ko je zajmodavac. a ko zajmoprimac ili poklona. koje po pravilu glasi na neku sumu novca. menica. Dakle. bez njenog prenosa nema ni prenosa prava) između PRAVA i HARTIJE. pravo je sudbinski povezeno sa hartijom. zatim da se menični dužnik menicom obavezuje meničnom poveriocu da određenu sumu novca da na zajam. HARTIJE PO NAREDBI (franc. konosman i sl. intelektualno. ček. Onda gubitak ili uništenje hartije povlači nemogućnost ostvarenja prava (kod nekih hartija – npr. kreditno pismo). To je AMORTIZACIJA). Npr: moguće je da je menični dužnik primio određeni iznos novca na zajam od meničnog poverioca i sada se menicom obavezuje da mu tu sumu vrati. ili da je menični dužnik u stvari kupac koji se obavezuje da plati kupovnu cenu). tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz same 12 • • . Hartije delimo prema načinu prenošenja prava iz njih na druga lica i prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije. Prema tome. Npr: konosman za pomorski prevoz robe). Ona sadrže određena članska prava prava imaoca – da učestvuju u radu organa društva. indosament.Tu imamo neraskidivu vezu (ispoljava se tako što bez hartije nema ni prava. dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglašavanje uništene /izgubljene. U hartiji može biti neko: o • obligaciono (sadrže u sebi neko obligaciono pravo. zašto je izdata hartija. zaturene/ hartije nevažećom i izdavanje rešenja koje zamenjuje hartiju. o o • Kod nekih hartija vidimo CAUSU (tj. pravo učešća (akcije= deonice koje izdaju akcionarska društva. indosman) – ovde putem izjave volje = naredbe. lutrijskih lozova to povlači konačan gubitak prava iz hartije. To su hartije čiji je prvi imalac označen na samoj hartiji.. tj. imamo PRAVO NA HARTIJI i PRAVO U HARTIJI. Izjava se satoji: „Po mojoj naredbi platiti. a kod nekih ne. • Izdaju se jednostranim pravnim poslovima. stvarno (sadrže neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima – pravo svojine ili založno pravo. štedna knjižica izdata povodom deponovanja štednog uloga) i APSTRAKTNE HARTIJE (menica.“. a prenose se INDOSAMENTOM. koja se stavlja na poleđinu hartije. a sa druge strane sadrže pravo učešća u dobiti – pravo na dividendu). vidi se razlog). prenosimo naše pravo iz hartije. imamo KAUZALNE HARTIJE (konosman izdat povodom ugovora o pomorskom prevozu robe. To je jedna pismena klauzula. Imamo 3 načina prenošenja i 3 vrste hartija. Ove hartije pojednostavljuju PRAVNE ODNOSE: berza. Npr: obveznice narodnih zajmova.

da li je držalac do hartije došao savesno. metala ili drugog materijala. Npr: ako kažemo tačno kome dati. ti kažeš primaš). To su garderobni ili slični znaci koji se sastoje od komada hartije. onda to činimo CESIJOM (ustupanje potraživanja. ostaje prazno kome se prenosi. Naravno. ili nije ovlašćen od strane zakonitog imaoca. tj. tj. posedovanjem hartije (formalna legitimacija). ostaje da se prema obaveznom licu. tj. umesto imena indosatara se stavlja reč „donosiocu“. Oni služe da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu. tj. ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju – dužno je da odbije ispunjenje. ja kažem prenosim. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake. INDOSAMENT NA DONOSIOCA – ovde imamo da po mojoj naredbi treba platiti donosiocu. a obavezno lice nije dužno da ispituje njegovu materijalnu legitimaciju. ako je znalo ili moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije. ako može da se prenosi. u protivnom odgovara za štetu. tj. Za njih ne važi načelo inkorporisanosti. tako da se formalna legitimacija svakog novog imaoca takođe vidi iz same hartije. tj. izdate su licu čije je ime napisano (Petar Petrović. a onaj na kojeg je hartija preneta – indosinirana jer INDOSATAR Imamo 3 vrste indosmana: o BLANKO (belo) – sadrži samo potpis INDOSANTA. Ovde smo zapečatili prenošenje prava i sada može samo ovim putem prenositi – PREDAJOM. Prenosilac hartije je INDOSANT. su hartije čiji je imalac označen na samoj hartiji. već se dokazuje drugim putem. Ovde obavezno lice (IZDAVALAC HARTIJE) je dužno da postupa savesno. na kojima je obično utisnut neki broj. Ovde zavisi šta će u sledećem prenosu biti. lutrijski lozovi. IMALAC PRAVA IZ HARTIJE legitimiše kao ovlašćeno lice samim držanjem. • HARTIJE NA DONOSIOCA – npr. potrebna su dva lica. platiti (Petru Petroviću). ta cesija se označava na samoj hartiji unošenjem imena novog imaoca hartije – CESIONARA i prenosioca CEDENTA. ona se prenosi kao i druge pokretne stvari PREDAJOM HARTIJE. ime onoga na koga se prenosi i potpis prenosioca. Zato u slučaju gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada. dakle. dvostrani pravni posao. firma X). državine.hartije. za donosioca ne važi 13 . Prenošenje: o često se ne može uopšte prenositi o a. Izdavalac legitimaciong znaka oslobađa se obaveze kada je u dobroj veri (savesnosti) izvrši donosiocu. PUNI INDOSAMENT – sadrži izjavu o prenosu. tu se samo plaća po mojoj naredbi. naravno. o o • HARTIJE NA IME – kada su izdate.

mogu da steknu svojinu na stanovima. ako im je potrebna svojina za predstavništva. Ovde je uslov UZAJAMNOST=RECIPROCITET i odnosi se na to da taj stranac dolazi iz neke države u kojoj i naš državljanin može da stekne isto nasleđivanjem. Na pokretnim stvarima može i fizičko i pravno lice. SUBJEKTI STVARNIH PRAVA To su svi subjekti prava (pravna i fizička lica). uz jedan izuzetak. Naime. Izjednačeni su sa domaćim licem u sticanju. Ovo kod SVOJINE i to samo na nepokretnostima (jer njih ne može posedovati stranac). te u slučaju spora dužan je to dokazati. a ne kod svih stvarnih prava. bez sporazuma. imamo: • • Ugovoreni reciprocitet između država i to putem sporazuma. Ovo je iz pravno-političkih i bezbednosnih razloga. Na nepokretnim stvarima: • Strano fizičko lice može na bilo kojoj nepokretnoj stvari steći svojinu ili neko drugo pravo. ako mu je konkretna nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti u Srbiji + RECIPROCITET! Strano fizičko lice. ako je to putem nasleđivanja. Strane države ili međunarodne organizacije. koje ne obavlja nikakvu delatnost u Srbiji. može da stekne svojinu samo na određenim nepokretnostima (stan ili zgrada) + RECIPROCITET. Faktički reciprocitet – dovoljno da ta neka država dozovoljava to. našeg zakona. jako je važno da li je neko državljanin ili ne. zgradama.pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjene. koji se tiče DRŽAVLJANSTVA. građevinskom zemljištu i to poslovima INTER VIVOS. • • • Ovo regulišu članovi 82. 14 . Što se reciprociteta tiče. i 83. Bilo koje strano fizičko ili pravno lice može da stekne svojinu na bilo kojim nepokretnostima.

rešavao je dva velika spora u vezi sa povredom GARANTIJE prava. Dakle. drugi čeka formiranje suda. Postoje 3 merila legalnosti: o predviđeno izričito u zakonu ili drugom izvoru prava o taj zakon ili drugi izvor prava mora da bude objavljen o norma ograničenja mora da bude potpuno jasna. Naravno. postoji GARANTIJA SUŠTINE INSTITUTA! Svojina i druga stvarna prava se ograničavaju. Ne sme biti prekomerno. ali mora mu se nadoknaditi. a ne i zakonom. već samo ograničiti i to uslovno: legalno i proporcionalno! Nije nemoguće da se nekom uzme pravo svojine (eskproprijacija). dok je još radio (jer izbor novih sudija je tekao neobično dugo!). Nikada se ne može ukidati. momentalno sledi izbacivanje iz Saveta Evrope i niz drugih posledica. da se razume u čemu je ograničenje Sve ovo mora da bude ispunjeno kumulativno da bi to ograničavanje bilo opravdano. JEMSTVO obuhvata svojinu i druga stvarna prava. nego samo u slučaju opšteg javnog interesa. punom naknadom. svako ograničavanje mora da bude LEGALNO = zasnovano na zakonu ili drugom izvoru prava. tj. Formalni uslov. ali ne proizvoljno. niti menjati suština prava. Naš Ustavni sud. 15 . tj. PRAVNI ZNAČAJ zajamčenosti – to znači da se ova prava ne mogu tek tako ukinuti ili im menjati sadržinu od strane zakonodavca. Stvarna prava su zagarantovana Ustavom RS + Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava (koju smo mi ratifikovali 2003. tj. kod nas TRŽIŠNOM NAKNADOM.ZAJAMČENOST PRAVA Sva prava se razlikuju po tome da li su OBIČNA ili GARANTOVANA (zajamčena). ne može na bilo koji način da ograniči pravo.). Zajamčenost postoji samo kada su prava garantovana USTAVOM ili MEĐUNARODNIM RATIFIKOVANIM AKTOM. jer i kada bi došlo do ukidanju ili menjanja sadržine. Podesno za ostvarenje tog interesa.g. Samo to može biti opravdanje za ograničavanje prava. treba da budu garantovana samo najjačim izvorima prava u formalnom smislu. već to mora da bude urađeno PROPORCIONALNO=SRAZMERNO javnom interesu: • • • • Zaista potrebno za taj interes. i u slučaju da zakonodavac ima to opravdanja. Dakle. Prvi je okončan.

a nije. gde se u zakonu kaže da ukoliko stranka ostvari prihod od imovine. koji ima STVARNU MOGUĆNOST da sprovede svoju 16 . dobrotvornoj organizaciji.1. vojni obveznik. Faktička vlast nije pojmovno određenje državine. već tipično. ali je samo loš način za to. ***Razlika između moderne i Aristotelove logike . Drugi slučaj: se tiče finansiranja političkih stranaka.kod ove moderne logike pojam FAKTIČKA VLAST je tipološko obeležje državine. jer se ne javlja uvek (apsolutno). a ovde se suština pretvara u pravo i dužnost da se nešto pokloni. a ne vrati se do smrti ostavioca. ne može steći pravo svojine. Tu je onda kraj opšteg dela. ovde imamo atak na zajamčenu suštinu svojine + neproporcionalnost! Ovde je cilj ostvarenje opšteg dobra. tj. DRŽAVINA I PRITEŽANJE DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. Naime. To je nešto što se vrši u odnosu na samu stvar! Faktičku vlast ima onaj. da bismo državinu mogli definisati kao faktičku vlast. Svojina ne sme biti obaveza. jer nikad se ne sme od svojine napraviti nešto drugo. jer zaista je legitiman interes da se brani zemlja u slučaju rata. da se stope povećavaju ukoliko se stiče više itd. Ovo je de facto eksproprijacija. Dakle. jer postoji državina sa faktičkom vlasti i bez faktičke vlasti! Šta je faktička vlast? Zakon nam to ne definiše. koja je prava mera. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Dakle. koja se bavi humanitarnim radom. da se ograniči svemoć stranaka. ona je uvek korisna vlasniku! Dakle. Prvi slučaj: jedna odredba u Zakonu o nasleđivanju je protivustavna. Mnoge definicije u pravu nisu aristitotelovskog tipa. Ovde je problem na planu SRAZMERNOSTI.neprimerena. a on se sastoji od učenja o samim stvarnim pravima + državine + pritežanja + javni registri. onda pojam faktičke vlasti moramo da proširimo. jer postoji i krivična odgovornost. tj. postoji alternativa u strožoj poreskoj politici. koji napusti zemlju zbog neodazivanja vojnoj obavezi. ali sankcija je ovde loša . Ovde postoji višestruki napad na garantiju svojine. tj. Sve ovo do sada je bio OPŠTI DEO. koji je veći od 1/5 ukupnog prihoda stranke. izvitoperiti njenu suštinu. Kod Aristotela definicija bi bila da je to stalna odlika. jer nema uvek faktičke vlasti kod državine. ali bez naknade. 2. mora taj višak pokloniti nekoj organizaciji. Držaoci su svi oni koji nisu pritežaoci.

To. znamo da je po sredi državina. Dakle. a taj drugi radi sa tim. tj. Treća grupa: ovde NE POSTOJI AKTUELNA MOGUĆNOST uspostvaljanja veze. tada sam i ja držalac. 4. sve ove situacije podvodimo pod isti pravni režim. Možda je ovo potpunija definicija: Заповедна државина је државина лица које другоме даје упутства како да поступа у погледу ствари. dakle. Sedma grupa: državina je i slučaj KADA SAM NASLEDIO DRŽAOCA. NAREDBODAVNA DRŽAVINA. doneo materijal za šivenje odela. Druga grupa: ovde postoji AKTUELNA MOGUĆNOST USPOSTAVLJANJA DIREKTNOG KONTAKTA SA STVARI I SPROVOĐENJE VOLJE (npr: moja knjiga u mojoj vikendici na Tari). ja postajem po sili zakona držalac. ko ima mogućnost. Prema tome imamo nekoliko grupa držaoca: 1. a njega nema na vidiku. plodouživalac stana. nalogodavac je držalac. pa ako nas to stanje upućuje na to da je neko uspostavio svoju volju. ali je to PRIVREMENA SITUACIJA. 6. Ovo je TABULARNA DRŽAVINA = KNJIŽNA DRŽAVINA. 7. Svuda tu imamo POSREDNU DRŽAVINU. To je NASLEDNIČKA DRŽAVINA. Šesta grupa: kada smo nekome PREPUSTILI FAKTIČKU VLAST.volju u pogledu stvari. taj ima faktičku vlast. mi testiramo da li neko ima tu STVARNU MOGUĆNOST da sprovede volju na stvari. potrebno je samo da je dotični bio u času smrti držalac. slikar je ostavio svoj štafelaj. Npr: neko mi je dao stvar na poslugu. Sve ovo su tipični slučajevi državine. već realna=stvarna mogućnost. ovde imamo DIREKTAN FIZIČKI DODIR SA STVARI! 2. 8. jer DAVANJE NALOGA je faktička vlast. ne sme biti hipotetička mogućnost. Ko to može. u zamci uhvaćena životinja. da je nako upisan kao imalac nekog stvarnog prava u javnom registru. a potom to stanje opstaje. dao stan u zakup. Peta grupa: kada neko drugom zapoveda. korisni. čak ne moram da znam ni da je držalac umro. Ovo je tzv. Npr: zaturili smo stvar. Onda. neko je već sproveo svoju volju. PRAVO NA DRŽAVINU je različito od pojma DRŽAVINE! 17 . Osma grupa: kao državina se prihvata kada je neko upisan u javnom registru kao vlasnik stana.. jer da bismo ih mogli zaštititi tužbom (ili sprovesti održaj). ali ne i izgubili. Četvrta grupa: KADA JE USPOSTAVLJENO NEKO STANJE STVARI. a nigde nikog. iako su jako različite. a ja i ne moram da znam da stvar postoji. neki traktor na polju. Ovo su sve pravni pojmovi. 3. Prva grupa: to su lica koja vrše APREHENZIJU (uzeli u ruke stvar). све док овај поступа по тим упутствима или у вези са њима. 5. koji su nam funkcionalni. Npr: vidim poređanu građu u dubini šume. neko je sproveo volju i nema ga trenutno tu.. ili ispred podruma istovaren ugalj.

koje može biti u sadržaju mnogih stvarnih i drugih prava (posluga u obligacionom).g. ali nije samostalno stvarno pravo. RS nema građanski zakonik ni dan danas. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću. onda nije stvarno pravo i nema SLEDOVANJA. a onda drugačiju. OVO JE SUBJEKTIVNO PRAVO. jedno od plodouživalačkih ovlašćenja! Kada je PRAVO NA DRŽAVINU u sastavu stvarnih prava. i 3. Do 1980. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE može postojati bez PRAVA NA DRŽAVINU.g. a DRŽAVINA nije pravo! PRAVO NA DRŽAVINU je ovlašćenje. a danas imamo OBJEKTIVNU=NEMAČKU=MODERNU koncepciju državine. smo imali RIMSKU=SUBJEKTIVNU=KLASIČNU koncepciju državine. imaju i lopovi! Državina se nalazi u opštem delu zato što se bez nje ne može sastaviti pojedinačno stvarno pravo. DRŽAVINU . pravno priznata mogućnost na državinu. jer sadrže pojmove istog naziva. već je sastavni deo drugih stvarnih prava.). Danas je konstrukcija državine različita od zemlje do zemlje. Ovo pravo se sadrži od prava=ovlašćenja na sudsku i vansudsku zaštitu. PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE 1. Tako smo i mi imali jednu koncepciju državine do Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (1980. DAKLE. Na ispitu moramo znati obe. jer se izvlači iz tog što sam držalac (sa ili bez prava). Povreda državine se zove UZNEMIRAVANJE i ODUZIMANJE državine. Npr: jedno od svojinskih. Državina je još u Rimu bila veoma razvijena. 2.državina nije subjektivno pravo. ali kad je u sastavu nekog drugog prava. ali različite sadržine. onda je to stvarno pravo. IMAMO TRI KATEGORIJE=POJMA (i kod državine i kod pritežanje): 1. PRAVO NA DRŽAVINU je stvarno pravo iz kruga NUMERUS CLAUSUS. PRAVO NA DRŽAVINU 3. tj.PRAVO NA PRITEŽANJE je različito od pojma PRITEŽANJA! Npr: lopov je držalac isto kao i vlasnik! PRAVO NA DRŽAVINU je OVLAŠĆENJE da budemo držaoci. 18 .

a danas je srećemo u Austriji. Francuskoj. Ona je doživela evoluciju. Bila je izgrađena u Rimu u potpunosti. Klasična je zbog perioda u kome je nastala.. jer je jedan subjektivan element potreban za nju. ali je ostala SUBJEKTIVNA. 19 .RIMSKA KONCEPCIJA DRŽAVINE Poreklo joj kaže naziv.. koja igra odlučujuću ulogu. a to je VOLJA.

Dakle. ja sam držalac. pa i lopov je jednako držalac kao i vlasnik! NIŠTA ZAJEDNIČKO SVOJINA NEMA SA DRŽAVINOM. KORPUS (isto što i gore) + ANIMUS DETENCIONIS (isto držim stvar. a kasnije imamo još jedan pojam (KVAZI POSESIO = neprava državina). bezbroj takvih radnji) + ANIMUS DOMINI (svojinska volja. imaju državinu sa ova tri pojma. dakle. bitno je samo da se ponašamo „kao“ takvi. nije potrebno da ste vlasnik ili zakupac da biste bili držalac ili pritežalac. koju držim kao tuđu. ali ne sa voljom da je držim kao svoju. vršim neko pravo kao svoje pravo. koje nju imaju. volja da stvar držim kao svoju. nego kao tuđu) = DETENCIO (pritežalac) ZAKLJUČAK: imamo uzak pojam državine i širok pojam pritežanja. tj. kažu Rimljani. dakle. KORPUS (je držanje stvari. volja da vršim neko pravo kao sopstveno pravo na tuđoj stvari) 20 . svaki ovaj pojam se sastoji iz dva elementa: KORPUS + ANIMUS (po ovoj sadržini volje zavisi rezultat) = POSESIO ili DETENCIO ili KVAZI POSESIO Tako imamo: 1. faktički element. tj. jer je bitna samo sadržina volje! Npr: zauzmem zemljište i počnem da gradim. tj. Danas zemlje. svako je bio ili držalac ili pritežalac. 3.Najpre su postojala dva pojma (jedan za državinu = POSSESSIO. KORPUS + ANIMUS (se ovde sastoji u tome da na stvari. kao da je moja) = POSESIO (držalac) 2. VOLJA je ključni element sva tri pojma. Naime. a drugi za pritežanje = DETENTIO). ono što radimo sa stvari. jer se i ponašam kao da je moje.

Ova rimska koncepcija živi do danas. Kod nas do Zakona iz 1980.. imalac stvarnih službenosti.= KVAZI POSESIO (je proizvod pretora) Broj KVAZI POSESORA u Rimu je bio jako mali i ograničen.. To su bili subjekti. a drugačije sadržine!!! Objektivna. Izjednačavaju se sa držaocem u pogedu zaštite. nema volje u definiciji. jer pritežalac nije imao zaštitu države! Što je jedna velika praktična razlika. jer se u definicije pojmova ne pojavljuje onaj subjektivni element.g. koje je sam pretor odredio: plodouživalac. da bi dobili državinsku zaštitu. U savremenom pravu KVAZI POSESIO je izjednačen u zaštiti sa držaocem i kvazi posesio se širi na bilo koje pravo različito od svojine! Zašto je pretor obične detentore proizveo u kvazi posesore? Pa. jer je nastala 2000 godina posle ove prve. Oni stvar drže kao tuđu. U njoj imamo iste izraze=pojmove=termine. tj. SAVREMENA KONCEPCIJA DRŽAVINE (od člana 70 Zakona) Ona vodi poreklo iz germanske pravne sfere. Modernom se naziva. zakupac. 21 .

Možemo pojmove ove državine da posmatrama kao pojmovne parove.Ovde je ključna reč FAKTIČKA VLAST. a ponašam se tako. Ovde je ključna reč PONAŠANJE PREMA STVARI po tuđim uputstvima. ali ne samo to. jer mora još jedno. ovde je kriterijum BLIZINA FAKTIČKE VLASTI. mora i „ime“ i „prezime“. Vrste državine ovde su brojnije. NEPOSREDNI 2. koji posredstvom neposrednog vrši faktičku vlast i to onda kada je posredni prepustio neposrednom faktičku vlast. POSREDNI DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC može biti: 1. šta je kriterijum? NAČIN NJEGOVOG PONAŠANJA je kriterijum! Čemu taj način ponašanja odgovara? Odgovara svojini (što je najšira moguća faktička vlast). SVOJINSKI DRŽALAC=DRŽALAC STVARI može biti: 1. a drugo PRAVA!!! NEPOSREDNA DRŽAVINA – direktan dodir sa stvari i faktička vlast vrši se na samoj stvari. te se i u ZOSPO pominje „faktički“ kao pojam. Ona je složenija od rimske. NEPOSREDNI 2. vršim je sam ili preko pritežaoca. sa „imenom“ i „prezimenom“. jer imamo 4 državine i jedno pritežanje. Ovo je definicija iz ZOSPO: Lice koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa. PRITEŽALAC Ovde je pojam pritežanja jako sužen. iako nemam pravo. Pritežalac je opisan u članu 71. Tada ste pritežalac. POSREDNI Ko je DRŽALAC STVARI=SVOJINSKI DRŽALAC. tj. Dakle. ako se ponaša kao vlasnik onda je svojinski držalac. ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice. Zakona. sa ili bez pritežaoca. jer jedno je pitanje DRŽAVINE. ili POSREDNI ili NEPOSREDNI. POSREDNA DRŽAVINA – to je onaj dražalac. nikako samo sa jednim ili drugim! Imamo tako dve podele: držalac je ili STVARI ili PRAVA. Dakle. tj. tj. već može biti NEPOSREDNI ili POSREDNI! Ne može se reći samo DRŽALAC STVARI. Ko je DRŽALAC PRAVA=UPOTREBNI DRŽALAC? Onaj koji se ponaša kao imalac nekog užeg prava od prava svojine Držalac jesam. a 22 .

ималац другог овлашћења односно обавезе у погледу ствари. Tako imamo pravo na vansudsku zaštitu „samopomoć“. iustus titulus + modus (kod derivatnog sticanja je to predaja stvari. Npr: kod sticanja od nevlasnika ili održaja! Ako smo držalac odgovorni smo za štetu – objektivna odgovornost. које са ствари поступа по упутствима другога или у вези са њима. A OVO JE pun spisak situacija kada se radi o pritežanju. Ovo gore je jedna vrsta pritežalaca opisana u zakonu. tj. 2.. nema tereta dokazivanja. uzima se da je tako. Ako sam držalac imaću određene zahteve prema onome kome moram da predam stvar: da uberem plodove. jer na masi stvari možemo steći svojinu samo putem državine. uzima se da je stvar moja. 5. које. 6. 4. kućna pomoćnica. PRAVNA DEJSTVA (pravne posledice) DRŽAVINE I PRITEŽANJA SU RAZLIČITE! PRAVNI REŽIM PRITEŽANJA: • Pravna dejstva su ograničena i ima ih manje od državine. немајући својство стараоца.. koju poznaje pravni poredak: SAMOPOMOĆ i SUDSKU ZAŠTITU (državinsku tužbu). Dakle. Prate nas presumcije (pretpostavke). nema državinu. Vezano za MODUS AKVIRENDI. које у погледу ствари поступа као законски заступник другога. To je kada neko svoju faktičku vlast štiti da ukloni stanje povrede. Ako se ponašam kao da je moja stvar. tj. 3.. које само за кратко поступа као власник. LICE koje: 1. prenos državine).dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica. svi zaposleni. vozač. Npr: šofera neko izbaci iz auta. које само из просте услужности тако поступа у погледу ствари. ORIGINERNI NAČIN STICANJA podrazumeva između ostaloga i državinu. води бригу о другоме који у погледу ствари поступа по његовим упутствима.. Dobija se pravo na PUBLICIJANSKU TUŽBU. a on ga brani! PRAVNI REŽIM DRŽAVINE (državina ima mnogo pravnih posledica): • Imamo pravo na kompletnu zaštitu. dakle. Npr: konobar. које из ког другог разлога није оправдано сматрати држаоцем. Putem državine se u svojoj većini vrše stvarna prava. 23 • • • • • • • .

upravni akti.Dakle. ako mu se uzimanje stvari uskraćuje. uzeti stvar u državinu samovlasno. pravni osnovi: ugovori. PODESNOST pravnog osnova. svi oni imaju zakonite OSNOVE da zahtevaju predaju stvari. Ovako kažemo. a MANJIVA (kupac silom uzme prodatu. KVALITETI DRŽAVINE . državina je multifunkcionalna. Moramo da imamo 3 elementa ZA ZAKONITU DRŽAVINU i to kumulativno: 1. uvek su isti. Imamo 3 pozitivna i 3 negativna kvaliteta. Ovo zavisi od vrste državine (ovde je bitna podela da li državina stvari ili državina prava). onda moj pravni osnov treba da bude uperen = primeren sticanju svojine ili nekog drugog prava za državinu prava. tzv. 3. SVOJSTVA. subjektivni element) da li je neka državina SAVESNA ili NESAVESNA. tzv. Ispravan je onaj koji nije NEISPRAVAN. 2. kod presude i upravnog akta da postane punovažan i punovažna. pravni osnov je podesan za pribavljanje one vrste državine. Osnov pribavljanja državine treba razlikovati od same faktičke vlasti na stvari. to kod ugovora znači da nije nevažeći: ništav ili rušljiv. objektivni element) da li je državina PRAVA (ISPRAVNA) ili MANJIVA (NEISPRAVNA). Npr: ako se ponašam kao vlasnik. jer služi raznim svrhama. Državina može biti ZAKONITA.kvaliteti državine ne zavise od koncepcije državine. OSNOV za sticanje državine. PRVI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (osnov pribavljanja državine. koju neko vrši. zakoni. u 3 pojmovna para. već je mora tražiti zakonskim putem kod redovnog suda. sudske odluke. Da li je PRAVA ILI MANJIVA DRŽAVINA ocenjujemo po načinu pribavljanja državine (tako imamo one načine koji valjaju i one koji nevaljaju). jer se punovažnim pravnim osnovom dobija samo PRAVO NA DRŽAVINU. a ne sama državina. pokazavši svoj osnov. objektivni element) da li je neka državina ZAKONITA ILI NEZAKONITA. ako je stvar zaredom nekolicini prodata. zakonski parovi (imena su im određena u zakonu). ali će zakonitu državinu imati onaj kome stvar bude predata. tj. Ko ima PRAVO NA DRŽAVINU ne sme. a još nepredatu stvar). bilo nemačka. DRUGI POJMOVNI PAR: je zasnovan na tome (način pribavljanja državine. PUNOVAŽNOST pravnog osnova. TREĆI POJMOBNI PAR: je zasnovan na tome (stanje držaočeve svesti. tj. jer imamo taksativno navedene NEVALJANE načine pribavljanja državine: 24 . To su osnovi za sticanje prava. bilo rimska. Tako.

tj. PRETPOSTAVLJA SE DA JE DRŽAVINA SAVESNA. Pitamo se šta ćemo kod kolegijalnih organa. a ja je ne vratim. je savesna ako je savestan njegov zakonski zastupnik. stanje držaočeve svesti u smislu: zna ili ne zna. koja vrše pravne poslove. Npr: savesni držalac prava ploduživanja je onaj ko opravdano veruje (dok ne dokažemo suprotno) da ima pravo plodouživanja. kod punomoćnika? Sve su to pravne praznine. tj. koji ne zna i nije ni mogao znati! Šta ne zna i nije mogao znati? SAVESNA DRŽAVINA postoji kada držalac nije znao. izjavljuju volju na osnovu ovlašćenja). Međutim. već samo za organ relevantan za određeni posao. ako ne zna – da li je mogao znati?! Savestan je onaj. koje nije sposobno za rasuđivanje. ova se definicija proširuje i vezuje se ne za svaki organ. pretnje 5. što daje pravnu nesigurnost! Imamo nekoliko dogovora: Određuje se prema savesnosti ili nesavesnosti organa (to su fizička lica iz sastava pravnog lica. različitih pravnih režima. savesni držalac opravdano veruje da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši. tj. potajno (da onaj čiji je stvar ne zna da sam postao držalac) 7. putem sile 2. niti je mogao znati da nije imalac prava čiju sadržinu vrši. Ovo sve postoji zbog različitih dejstava različitih držalaca. npr: daš mi stvar. prevare 4. ovde je u pitanju subjektivni element. pa odgovori mogu biti razni. prinude 3. Državina poslovno nesposobnog lica. 25 .1. jer sam došao do stvari na izmoljen način) 6. PRAVNA DEJSTVA: • • savesna državina ima posledice na održaj! savesna državina ima posledice na sticanje svojine! KAKO SUDIMO O SAVESNOSTI KOD PRAVNIH LICA? Ovde imamo pravnu prazninu. DOK SE SUPROTNO NE DOKAŽE. samovlasnim zauzecem SAVESNI ILI NESAVESNI DRŽALAC. savesni svojinski držalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine. zloupotrebe poverenja (došao sam do stvari zloupotrebom poverenja. 1.

Državina poslovno nesposobnog lica. Savesnost naslednikove državine se ceni nezavisno od savesnosti dekujusove državine. Kada se stiče preko ugovornog zastupnika. je savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik. koje jeste sposobno za rasuđivanje.2. 4. državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik. 3. 26 .

Simbolična predaja je predaja znacima i imamo nekoliko slučajeva: • Predaja isprava na osnovu kojih sticalac može raspolagati sa stvari: prenos konosmana. već je bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast na stvari. koji je na POKRETNIM STVARIMA – predaja. tovarnog lista. a kod većih redovno ostavljanjem stvari na mesti koje je označio pribavilac.). cigla na gradilište. a za prenos svojine na NEPOKRETNIM stvarima modus akvirendi – upis u zemlj..KAKO SE STIČE. gde to može da se uradi. uhvaćena riba). Imamo više vrsta predaje stvari : 1. predaja1PRENOS DRŽAVINE (translativan ili konstitutivan) se vrši predajom stvari. Ovo kod većih i kabastijih stvari je zato što je predaja u bukvalnom smislu nemoguća (ugalj će se istovariti ispred posruma. PRENOSI I PRESTAJE DRŽAVINA Biti držalac je početi vršiti faktičku vlast ili imati mogućnost vršenja faktičke vlasti (kao da sam vlasnik ili imalac nekog 2. Ugovor je dominantan oblik. to sve znači da je ovde bitno dovođenje pribavioca u mogućnost da vrši faktičku vlast = to je prenošenje državine kao faktičke vlasti. Po sili zakona (naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca. Ovo je kod manjih stvari. ulovljena divljač. POSREDNO STICANJE DRŽAVINE je zasnivanje faktičke vlasti na stvari koja se već nalazi u nečijoj državini: • • Samovlasno. realna predaja) stvari (sama stvar se zaista predaje).. prava prema stvari). hvatanje odbeglog roja pčela. bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari). STICANJE Imamo IZVORNO=NEPOSREDNO STICANJE DRŽAVINE je uspostavljanje faktičke vlasti na stvari koja se uopšte ne nalazi u nečijoj državini (zauzimanjem napuštenih pokretnih stvari. • Vrlo je važno upamtiti da je za PRENOS SVOJINE potreban i PRAVNI OSNOV i MODUS. gde nije bitno uzimanje stvari u ruke ili neki simboličan gest dodirivanja stvari. Da nam se državina prenese na osnovu obostrane izjave volje (jer ako mi neko na silu da stvar ili ugura u ruku – nisam držalac ). knjige. 2. založnice. U Uporednom pravo u slučaju sukoba 27 . Iz ruke u ruku=fizička predaja (tradicija. Ako imamo samo MODUS ili samo OSNOV – nema prenosa svojine.

• 3. neko nekom ustanovljava.između savesnog imaoca isprave koji nema faktičku vlast na stvari i savesnog imaoca faktičke vlasti na stvari.) 4. a sada postaje neposredni upotrebni držalac. Fiktivna predaja stvari . pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaključenja ugovora. tj. rizik slučajne propasti stvari u prevozu do tog mesta snosi prodavac. pri čemu se fingira=izmišlja. ni kod pribavioca. jer bi s obzirom na okolnosti slučaja. Ovo je. uzima da je izvršena fizička predaja. Tu sama saglasna izjava volja prenosi svojinu. plodouživalac). Prenos neposredne svojinske državine na nepokretnostima zavisi od vrste nepokretnosti: 28 . prenos posredne svojinske državine. Treće lice ima pravo prema novom vlasniku da istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasniku. Predaja putem transporta (rešeno u ZOO: kada je potrebno prevesti stvar. a prenos državine stvari uz prostu saglasnost) . kod kojeg se stvar nalazi (npr: poslugoprimac. bila bez smisla). jer se stvar ne nalazi ni kod prenosioca. • Uručenje nekog dela stvari ili predaja sredstava koja omogućavaju faktičku vlast: predaja ključeva od prostorija u kojoj se nalazi prodata stvar. tj. jer vlasnik je mogao biti posredni svojinski držalac. ugovorom. a ugovorom nije određeno mesto ispunjenja. pribavilac stvari. koji nema nikakvu državinu i treće lice. a stvar je kod pribavioca. 2 lica. prednost ima ovaj drugi.ovde isto imamo prenos posredne svojinske državine.sa stvari se ništa ne radi (do prenosa državine dolazi samom saglasnom izjavom volja. Izdavajanje = obeležavanje stvari (individualizacija – stvari se izdvoje od drugih istovrsnih). tu imamo translativno dejstvo ugovora “na mala vrata”: • cesio vindikacionis (tu imamo ustupanje zahteva za predaju stvari. tj. tradicio brevi manu (predaja kratkom rukom. tj. du bi mu ovaj predao i tako preneo državinu. a sticalac postaje posredni svojinski. prodavcu. jer bi bilo besmisleno da držalac prvo vrati stvar vlasniku. Ako je mesto ispunjenja određeno. konsitutum posesorium (ustanovljavanje. mora da bude obavešten o tome) – ovde imamo tri lica: vlasnik stvari koji nema neposrednu. pa tu samo imamo širenje faktičke vlasti pribavioca. Imamo: 2 lica + ustanovljavanje državine prava. već samo posrednu državinu. poslugoprimac). ključeva od auta. Vlasnik sam i prodajem stvar i imam i dalje neko pravo manje od svojine • • 5. ali taj 3. predaja je izvršena uručenjem stvari prevoziocu. Mesto ispunjenja može biti bilo koje dogovoreno mesto. zapravo. već kod trećeg lica u državini prava ili pritežanju. putem saglasnosti volja) – neko drži stvar sa ili bez pravnog osnova (kao čuvar. a nje nema.

Po aprehenzionom shvatanju bi bio onaj ko je uzeo stvar. kao nalazač. frizerskog salona. jer on je organizovao prostor. vlasnika objekta ili nalazača? Odgovor je vlasnika objekta. ali se obično rešava po NAČELU PRAVDE. onda samim časom nastanka ugovora. a u momentu kada su to same stranke odredile. jer je vrlo teško odrediti to na osnovu početka vršenja aprehenzionih radnji. već se sledi logika – kako bi se stvari dogodile po redovnom toku stvari? Na taj način rešavamo sve konkurentne slučajeve! Tu je važno da je držalac onaj ko je organizovao celu stvar (bioskop. Čija je državina. a ne nalazača.. a punomoćnik postaje pritežalac. Ugovorni zastupnik (punomoćnik) može imati dve uloge. ograđenim zemljišnim parcelama sa kapijom . Da samo zaključi posao u ime i za račun drugog lica ili da samo izvrši aprehenzione radnje kojima se uspostavlja faktička vlast ili i jedno i drugo. ako je za to fizički sposobno.• Na stanovima. vlastodavac postaje držalac. Zakonski zastupnik poslovno nesposobnog lica ima skoro uvek obe uloge: zastupnik pri zaključenju pravnog posla i zastupnik pri preduzimanju aprehenzionih radnji. koja postoji zbog imanja državinske zaštite i rokova za održaj. 29 . Državina se može steći i preko ZASTUPNIKA. PACTUM RESERVATI DOMINI = zadržavanje prava svojine i pored predaje stvari Ovo treba napisati!!! Paktum rezervati domini (zadržana i očekivana svojina) – ovo je “obezbedjujuće” pravo.). Ovo je tzv. radnju. bez obzira kada je stekao faktičku vlast na stvari. Ovde prepoznajemo dva ugovora: zakup i zajam. • 6. Ovde se pitamo ko je izvršio okupaciju na toj stvari? Firma. preduzeti aprehenzione radnje. poslovnim prostorijama. spiritualizovana državina. Na zemljišnim parcelama . npr: ja zaključim ugovor o kupoprodaji. i ovde uloge mogu biti odvojene. Naravno. 7. bioskop ili posetilac. Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca.prenos državina na osnovu samog ugovora. zastupništvo može biti UGOVORENO ili ZAKONSKO. zgradama. ali tek po isplati poslednje rate postajem vlasnik (kao lizing). ili ako to nisu odredile. Kada izvrši ove aprehenzione radnje.se državina prenosi ispražnjenjem ovih prostorija i predajom ključeva. garažama. dakle odstupa se od APREHENZIJE.. radnje itd. pa čak i samo poslovno nesposobno lice može. PRIMERI: Neko nađe zlatnu narukvicu u WC-u nekog bioskopa.

2. a nije uspeo).Dakle. već po organizaciji – PO REDOVNOM TOKU STVARI (onaj ko je po tom toku mogao da dođe do aprehenzije. stavljanja stvari pod upravni režim države. Nekoliko prestanaka državine po različitim kriterijuma: 1. a to je jedno faktičko pitanje koje u slučaju spora ceni sud vodeći računa o svim okolnostima slučaja. Apsolutni prestanak (ovo ako je prestala svaka državina na stvari: zbog propasti. gubitak. propadne stvar). DRŽAVINA SE NE GUBI: 30 . 4. ona se gubi prestankom te faktičke vlasti. GUBITAK = PRESTANAK DRŽAVINE Kako je državina faktička vlast na stvari. ne po apreheniziji. Relativni prestanak (ovo ako je prestala državina samo za dosadašnjeg držaoca: razni slučajevi prenosa državine na drugo lice). Prestanak državine protiv volje (kad je protivan volji dosadašnjeg držaoca: krađa. Prestanak državine sa voljom (kad se zasniva na volji dosadašnjeg držaoca). napuštanje stvari). 3.

UZNEMIRAVANJE DRŽAVINE (ukoliko je držaočevo stanje ograničeno. Ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast i to nezavisno od svoje volje. Naime. tj. po sili zakona. • Ova gore pravila imaju praktične posledice kod održaja. važi oboriva pretpostavka da i dalje drži stvar kao pritežalac. jer pravno je potpuno svejedno): 1. dok suprotno ne dokaže ponašanjem koje bi po redovnom toku stvari bilo kvalifikovano kao državina. nije ni prestajala. ODUZIMANJE DRŽAVINE (ovde je držalac lišen faktičke vlasti) 2. ZAŠTITA DRŽAVINE = PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE Državina nije subjektivno pravo.• • Na zaturenim stvarima. već faktička vlast ili neko stanje koje zakonodavac izjednačava sa faktičkom vlašću i ona PRAVNO može biti povređena kroz PROTIVPRAVNO SMETANJE DRŽAVINE. to se pravno naziva UZNEMIRAVANJE) 31 . pa tako državina koja je uspostavljena u državinskom sporu ili dozvoljenom samopomoći. jer za onoga ko je počeo da drži kao pritežalac. Državina se ne gubi prostom izmenom volje detentora da ubuduće stvar drži za sebe. ko se poziva na određeno trajanje državine. već dokazuje samo početak i kraj državine. a onda važi zakonska pretpostavka da je bio držalac i u međuvremenu. Imamo nekoliko vidova smetanja državine (ova podela je INFORMATIVNOG ZNAČAJA i vrednosti. ne mora dokazivati da je bio držalac svakoga dana u čitavom periodu. U slučaju smetanja državine dobijamo PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE. nije prekidana.

TU VAM JE VAZAN CLAN 78. prava – manjiva i savesna nesavesna. jer štitimo FAKTIČKU VLAST. tzv. osim jedne – NEISPRAVNE=MANJIVE DRŽAVINE. ona je pravno zaštićena. SVAKA UŽIVA ZAŠTITU! Mi znamo za VRSTE DRŽAVINE: državina stvari. a čak se i ova pod određenim uslovima šiti.nezakonita. potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu. jer je ovde reč o oročenom pravu (pravo čije je trajanje vremenski ograničeno). ovog zakona. jer kod prava nema oročenosti u zaštiti! Rok je PREKLUZIVAN (ako ga ne vršimo u roku to pravo prestaje. počinje samim izvršenjem smetanja i traje godinu dana). tj. Dakle. Oba su prekluzivna. 32 . ovde je važan vremenski faktor. FATALNI ROK. rok je ovde veoma važan. VRSTA POVREDE ODREĐUJE VRSTU ZAŠTITE! Smetanje nije svako oduzimanje faktičke vlasti ili stanja! Smetanje nije svako ograničavanje faktičke vlasti ili stanja! Već. Ona se štiti bez obzira da li postoji PRAVO NA DRŽAVINU! Koja se državina štiti? SVAKA DRŽAVINA SE ŠTITI. Oročenost je važna. iako nije subjektivno pravo. Kod svih ovih se štiti svaka. ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. nastaje PRAVO NA ZAŠTITU DRŽAVINE! Međutim. a ograničavaju = uznemiravaju državinu). a ne pravo. Na ovaj prekluzivni rok se pazi ex officio i nema zastoja! Kod uznemiravanja kao vrste smetanja državine je teško odrediti početak roka (to kada se radnje ponavljaju. to lišavanje ili ograničavanje mora da bude PROTIVPRAVNO! Tek ako je protivpravno.Državina se ne sme povređivati. osim prema licu od koga je na takav način došao do državine. Rok je dvojak: SUBJEKTIVAN (počinje da teče od dana kada je zasmetani držalac saznao za dve činjenice: da je saznao za smetanje i da je saznao za smetaoca. Ovo kumulativno! 30 dana!) i OBJEKTIVAN (ovaj vezujemo za činjenicu smetanja. skoro se svaka državina štiti. istek roka daje gubitak prava. državina prava i posredna ili neposredna! Mi znamo i za SVOJSTVA DRŽAVINE: zakonita . što se tiče prava). a subjektivan se kreće u granicama objektivnog roka. STAV 2: I držalac koji je državinu stekao silom.

naknadna samopomoć – sve vreme dok imamo one rokove 3. ima pravo na direktnu tužbu.Ovde imamo PRAVNU PRAZNINU! Imamo dva stava: 1. onda idem na sud. vršeći samopomoć ne smemo povrediti tuđa lična prava i to zbog procene da su lična dobra važnija od interesa 4. SADRŽINA PRAVA NA ZAŠTITU DRŽAVINE Imamo dve vrste zaštite prava: VANSUDSKA ZAŠTITA (samozaštita – objašnjena u UUGP) i SUDSKA ZAŠTITA (putem tužbe: državinske tužbe. stav iz knjige: u slučaju ponavljanja rok počinje od onoga dana kada je postalo izvesno da će se to smetanje nastaviti! Praktično je teško razumeti ovo „izvesno“! 2. Povređeni držalac bira. Dakle. ili da rok počinje svakim novim smetanjem. a ako on ne objavi moj odgovor. mora da bude u ovkiru onih rokova SUDSKA ZAŠTITA CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Može odmah ova zaštita. tu nas država štiti). početna – u trenutku napada ili odmah posle njega 2. Oni prekluzivni rokovi su jednaki i za SAMOPOMOĆ i za SUDSKU ZAŠTITU! Postoje određeni uslovi da bi samopomoć bila „vršenje prava na samopomoć“. a ne pravo! 33 . negde je obavezno prvo probati vansudsku. ne sme se upotrebiti veću silu nego što je dovoljno da zaštitimo našu narušenu državinu 5. smetanja. Npr: za klevetu ja moram prvo da se obratim uredniku. Specifična je zbog toga što ona štiti nešto posebno. a to je državinu. a ne da završimo na sudu zbog SAMOVLAŠĆA (pogledati još uslove iz UUGP): 1. koju zaštitu želi od ove dve. stav profesora Vodinelića: računa se rok od 1. pa tek ako ne uspe onda sudsku zaštitu. Međutim.

adresa. Kod POSESORNIH se spori o FAKTIČKIM PITANJIMA! Sud se ne bavi pravnim pitanjima. Tu se pišu činjenice iz kojih izvodimo TUŽBENI ZAHTEV: o Da li tuženi izvršio to smetanje državine? U nastavku opis. nego kod petitornih. a za PETITORNE i drugi sudovi (nekad i okružni. punomoćnik Onda ide vrednost spora: uglavnom nije vezano za državinu. punomoćnik (prilažem punomoćje) + Tuženi. kojem je državina narušena ima pravo na pokretanje tužbe. POSESORNI POSTUPAK i moramo da ga razlikujemo od svih drugih postupaka . tužio zbog oduzimanja) ili je sada (tj. plus obavezno datum zbog prekluzivnog roka. To je TUŽBA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE! IZGLED TUŽBE: • • • • Prvo ide NADLEŽNI SUD (npr: III Opštinski) Tužilac. Ovde PREDLAŽEM 34 . tužio zbog uznemiravanja) držalac? 2. svedocima. o Da li je tužilac držalac? U nastavku opis. tj. eventualno pozivanje svedoka. KOJA SE PITANJA REŠAVAJU U POSESORNIM? Dva faktička pitanja. da li tuženi ima pravo da to čini ili nema). Lice.To je poseban postupak uređen Zakonom o parničnom postupku. dva predmeta spora: 1. pitanja o kojima se raspravlja i sam proces su drugačiji kod posesornih sporova... Da li je tužilac bio (tj. Za sve POSESORNE zadužen je uvek OPŠTINSKI SUD. Zatim sledi: TUŽBENI ZAHTEV – to je moje traženje u slučaju da je došlo do smetanja državine. adresa. zbog one dve gore navedene činjenice. Kod PETITORNIH se spori i oko PRAVNIH PITANJA (da li neko ima pravo ili ne. Da li ga je tuženi smetao (oduzeo ili uznemiravao)? Dakle.PETITORNIH POSTUPAKA! Razlika je u predmetu spora (tema spora). što zavisi od težine spora). sa dokazima. Onda ide UTVRĐIVANJE (UTVRĐENJE). Ovde je čak zabranjeno rešavanje pravnih pitanja. Tu tražim DRŽAVINSKU ZAŠTITU.

o Dalje. ali i ne moram da tražim. a ako ne uspe.. jer postoje troškovi donošenja sudske odluke. nema presude u ovom sporu). koje želim je moj tužbeni zahtev. što znači da ne mogu da tražim milijarde za njihove usluge. radnjom sam stvorio stanje koje smeta. Naravno. u slučaju da tuženi ne ispuni ZAHTEV. ni eventualni veštaci. tražimo da sud zapreti tuženom PRINUDNIM IZVRŠENJEM. o Na sve ovo se traži još i NAKNADA PARNIČNIH TROŠKOVA. imamo dva načina UZNEMIRAVANJA (1. Dakle. dobrovoljno postupanje po sudskoj odluci. sud ga odbija. pa se prepiše ceo tužbeni zahtev. nije PRESUDA O PRAVIMA. Tu imamo: • IZREKU ili TENOR ODLUKE – sud ovde izriče šta misli o zahtevu („Sud usvaja ili odbija tužbeni zhatev.. onda da mu sud naredi novu radnju kojom će otkloniti uspostavljeno stanje od neke ranije radnje (npr: istovario ugalj ispred vrata moje kuce). Onda tražim: o Da sud utvrdi da je tuženi smetao držaoca u državini. ni advokati. Zašto je ovo REŠENJE. o Dalje. sud naredi nadoknađivanje parničkog troška... REŠENJE ima odgovarajuću formu.SUDU da posle rasprave donese REŠENJE (jer. REŠENJEM SE TRAŽI: • • PRIVREMENA MERA (odmah) ili KONAČNO REŠENJE. a možda ni svedoci. dakle imamo jednu radnju koja je ostavila posledicu uspostavljanja određenog stanje). sud se izjašnjava da li je tužbeni zahtev osnovan ili neosnovan. ponavljanjem određene radnje. o Na kraju dole desno POTPIS! Ako tužilac uspe. zabrani dalje ponavljanje radnje. Tek po isteku se traži prinudno izvršenje. kažemo da SUD USVAJA TUŽBENI ZAHTEV. naknadu ovih troškova mogu. tražimo da sud zabrani tuženom da u buduće uznemirava ili oduzima državinu na ovaj ili sličan način. a ne PRESUDA? Zato što se sud ovde bavi samo činjeničnim pitanjima (faktičkim pitanjima). Ovo je PRETNJA sudom! PARICIONI ROK je onaj rok kojim se omogućava dobrovoljno izvršenje sudskog naloga. ni sud. Dakle. o Ukoliko me samo uznemirava – da mu sud naredi. Npr: po tarifnom pravilniku Advokatske komore RS se plaćaju advokati. a ne bavi se O PRAVU! Dakle. To REŠENJE. Dakle. Ko ne traži ne može ni dobiti. tj. 2. tj. a ako je reč o USPOSTAVLJANJU STANJA.“) 35 . ne žele i neće dzabe da rade. tj. o Ukoliko mi je neko oduzeo stvar – da mi je vrati.

legitimisan) – onaj ko ima pravo na državinsku zaštitu. Prigovor nedostatka aktivne legitimacije (tužilac nije akt. koje treba upotrebljavati. 2. U petitornom sporu se mogu istaći bilo koji PRIGOVORI. Na pasivnoj strani isto može da bude drugo lice! Npr: ja pošaljem moje radnike da izvrše smetanje. moram to i da dokažem. REZIME: da li je tužilac držalac i da li je tuženi smetalac! Ovo su osnovna pitanja! MEDJUTIM. koje izvrši neko drugo lice. Ako ja kažem da sam držalac. U ovom slučaju tuženi može da osporava da ovaj uopšte nije naslednik i tako da ospori akt. legitimaciju. s obzirom da postoje brojni prigovori uopšte. ako neko otme bicikl i da meni taj bicikl. broj prigovora: 1. NA KOME JE TERET DOKAZIVANJA? Na onome ko nešto tvrdi. koji nasledi i državinu. PRIGOVORI su defanzivna. Npr: naslednik. Ovde tuženi tvrdi da nisam bio držalac u času smetanja. Naime. Npr: tužilac je bio držalac. Dakle. koje treba znati! Zatim.. ZBOG SLEDOVANJA se na strani tužioca može naći i onaj ko nije bio u času smetanja držalac. legitimaciju. da ta radnja uopšte nije izvršena. Bitno je da sam ja u času smetanja držalac stvari. ali više nije ili nije uopšte bio. 1. Prigovor je obična tvrdnja. ako nije držalac nema akt. primi korist usled smetanja državine. Naslednik smetaoca je pasivno legitimisan! Ovo su tri slučaja. on osporava da je on to uradio. leg. POUKA O PRAVNOM LEKU – da nezadovoljna stranka može uložiti žalbu. odbrambena sredstva tuženoga. nastavljamo dalje sa PRIGOVORIMA: 36 . ja ću biti tuženi. taj ima akt. 3. leg. na njemu je da i dokaže. samo NESAVESNO lice koje primi korist od lica koje je izršilo smetanje. Prigovor promašene pasivne legitimacije (tuženi nije pas. koja može biti osnovana ili neosnovana. ako jeste držalac ima akt. nekad se i u državinskoj parnici upušta u pravna pitanja!!! Treba napomenuti da su TUŽBE ofanzivna sredstva. tj. to smetanje. s tim što im je važnost podjednaka! Ovde je važno kakvi prigovori se mogu upotrebiti.• • OBRAZLOŽENJE – sud navodi razloge zbog kojih je doneo rešenje. jer imam korist. A ŽALBE SE ULAŽU! To su glagoli. 2. legitimisan) – ovde tuženi kaže da on nije smetalac. TUŽBA SE PODNOSI. a u posesornom samo ograničen arsenal. PRIGOVORI SE ISTIČU.

samo u slučaju nasleđivanja. Faktička: prigovor prekluzije. manjvost znači da je tužilac stvar uzeo od tuženoga putem sile. leg. jer ne poštuje volju te ličnosti. Dakle.3. DRŽAVINA NIJE SUBJEKTIVNO PRAVO. akt. poziva se na presudu iz PETITORNOG SPORA i to na PRAVOSNAŽNU ODLUKU (kad je ceo spor završen i kad žalba prodje. ). jer najveći broj držalaca ima i pravo da budu držaoci! Lopovi su u manjini! Ovde se štiti većina slučajeva! 2. tuženi kaže tužiocu – ti si manjiv držalac u odnosu na mene. narušava. pretnje. Državina se štiti. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! 37 . Ovde se ne osporava da sam uradio to što sam uradio. I pravna pitanja: akt. To je nepoštovanje ličnosti. VEĆ FAKTIČKA VLAST ILI NEKO STANJE KOJE ZAKONODAVAC IZJEDNAČAVA SA FAKTIČKOM VLAŠĆU! Čemu služi državinska zaštita? Zašto se štiti faktička vlast? 1. Prigovor MANJIVOSTI državine: 1. tj. 2. tuženi kaže – ja sam povratio tu državinu na neki način putem samopomoći (možda čak i manjiv način) 3. prigovor manjivosti. prinude.. Manjiv držalac nema zaštitu samo prema onome u odnosu na koga je on lično manjiv!!! 2. Dakle. a ima izuzetan pravno-politički značaj. prigovor apsorpcije + PRIGOVOR JAČEG PRAVA (tek će biti novim propisima uveden. napada na moju volju! To je deo moje ličnosti. gde smo se sporili oko toga imam li ja pravo da činim ono zašta me je tužio. smeta. Tuženi se poziva na pravo da čini ono zašta je tužen. s obzirom da laici ne razumeju kako neko ko je lopov dobije posesorni spor! O ovome nešto malo više u knjizi na strani 51. Prigovor PREKLUZIJE – neblagovremeno podnošenje tužbe. koji uključuju i ispitivanje pravnih pitanja ili samo faktičkih pitanja: 1. pas. tuženi kaže da tužilac jeste manjiv držalac u odnosu na njega. Tuženi kaže – dobio sam petitorni spor protiv tužioca. zbog volje! Onaj ko smeta državinu. samo u slučaju nasleđivanja. Prigovori APSORPCIJE – da petitorni spor upija posesorni. jer se time štiti pravo (u čijem je sastavu i državina). 3. Državina se štiti zbog zaštite ličnosti držaoca. i pas. tj. znači napada moju ličnost. tačka 175.. Lista prigovora. već samo da nije blagovremena tužba! 4. leg. tuženi kaže da je to uradio u roku za samopomoć (30 dana od kada je ovaj prvi izvršio smetanje) 5. legitimacija. to je pravnosnažno).

ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja faktičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini. ne prejudicirajući time ishod spora). nema NEPOSREDNU DRŽAVINU: 1. Smatra se da je u redu da POSREDNI DRŽALAC uživa državinsku zaštitu i u odnosu NA NEPOSREDNOG DRŽAOCA. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana. NAREDBE koje se primenjuju u IZVRŠNOM POSTUPKU radi otklanjanja = sprečavanja nasilja ili nenaknadive štete. POSREDNI DRŽALAC može tražiti zaštitu. Ovo podrazumeva i potpuno istiskivanje jednog sudržaoca iz državine. odnosno pribiranju plodova). Slučaj KONSTITUTUM POSESORIUM – sledi državinska zaštita. CILJ POSESORNOG SPORA JE USPOSTAVLJANJE POSLEDNJE MIRNE DRŽAVINE! Šta se dešava sa državinskom zaštitom kada tabularna državina nije praćena faktičkom vlašću? Imamo nekoliko situacija. Slučaj CESIO VINDIKACIONIS – sledi državinska zaštita. Ovde nema državinske tužbe. tj. podstanar bez saglanosti vlasnika stana. 38 . ali nije još ušao u posed. čime se ne prejudicira rešenje državinskog spora (npr: u slučaju smetanja državine prolaza. tj. Ovde ide PETITORNA tužba. kao i sužavanje obima njegove faktičke vlasti ili njeno otežanje. 2. u slučaju da neposredni prekorači granice svoje neposredne državine (npr: plodouživalac menja suštinu stvari.NEPOSREDNI DRŽALAC uživa zaštitu u donosu NA SVA LICA (npr: plodouživalac može državinskom tužbom tužiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari. ako je neposredni držalac pravno nezainteresovan (npr: ako zakupac ne preduzima ništa protiv smetanja koje je izvršio sused). sud može dozovoliti tužiocu prolaz preko tuženikove njive da ne bi propala tužiočeva letina na susednoj njivi. zakupac vrši prepravke u stanu. Sticalac se uknjižio. primi nekoga u stan). jer nema ni poslednje mirne državine. Prenosilac je prodao stan. 3. PRIVREMENE MERE U DRŽAVINSKOM SPORU U toku državinskog spora sud može odrediti privremen mere. ali neće da se iseli. ZAŠTITA SUDRŽAVINE ZOSPO određeno je da sudržalac uživa zaštitu i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima.

ne podiže se nova tužba. Sprečava se da eventualni akt neprava izazove seriju takvih akata. tako da se postupak konačno završava pred drugostepenim sudom. pristupa se prinudnom oduzimanju stvari i predaji tužiocu. tj. 39 . pristupa se naplati novčane kazne kojom mu je zaprećeno i zapretiće se novom kaznom. ma koliko se puta smetanje ponovilo. Smisao državinske zaštite Pre svega u tome što je to brza zaštita onih. u slučaju ponovnog smetanja državine. naplatiće mu se kazna koja je zaprećena rešenjem. može se zahtevati u izvršnom postupku u roku od trideset dana po proteku roka (paricionog) koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje. koje će na teret dužnika da ih izvrši. a on to neće. Ako tuženi prekrši zabranu ponovnog smetanja. sud može odlučiti da žalba ne odlaže izvršenje REŠENJA. a ako ne izvrši odgovarajuće radnje. Protiv rešenja donetih u parnici smetanja državine revizija nije dozvoljena. . onih koji su imaoci prava koja ih ovlašćuju na državinu. koji su najverovatnije u pravu. lice. jer došlo bi do toga da nezakonit i nesavestan držalac ne bi bio zaštićen u odnosu na novog nezakonitog i nesavesnog držaoca. Kada je u pitanju radnja koju tuženi mora lično izvršiti.Iz važnih razloga konkretnog slučaja. nego se zahteva izvršenje ranije donetog rešenja. . Dakle. a ovaj u ondosu na sledećeg itd. angažuje se 3. Izvršenje rešenja kojim se tuženome nalaže izvršenje određene radnje. Ako tuženi ne izvrši predaju stvari.

ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. pravno 5. prosto služenje sa stvari 3.ODAVDE IDE SVOJINA IZ POWER POINT PREZENTACIJE PROFESORKE CHAVOSHKI + OVAJ MALI DODATAK KOJI SAM UHVATIO NA VEZBAMA!!! Sledi mali dodatak: Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica Ograničenje mora biti: 40 . faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava. plodove iz neke stvari 4. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist. čak i stvar uništiti (ius abusus) b.

protivrečno – npr: neko upotrebljava moj žig 10 godina. a to je samo jedna pravna činjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom). šikanozno (škodljivo): tu imamo subjektivni element – nameru škođenja i objektivni element – nastalo škođenje. ali onda iznenada pokrećem tužbu 4. NAČINI STICANJA SVOJINE mogu biti apsolutni ili relativni. 2. koje nazivamo OSNOVIMA = NAČINIMA STICANJA SVOJINE (postoji i pojam način sticanja u užem smislu = modus acquirendi. beskorisno – koristiti pravo bez koristi 3. nesrazmerno – tu je interes nesrazmerno mani od štete. protivciljno STICANJE PRAVA SVOJINE – za sticanje prava svojine. nemoralno 5. ali to mogu biti. Ovo može kada su u pitanju RES NULLIUS (ničije stvari).• • • • • • legitimno legalno proporacijalno neophodno susedska prava zloupotreba prava (to je nedopušteno vršenje prava. neprimereno – kada imamo dve solucije. kao i svakog drugog subjektivnog prava. npr: komšija mi uđe jedan do 5 cm u dvorište svojom gradnjom i ja mu tražim restituciju 7. npr: sklapanje braka radi dobijanja državljanstva). gde nemamo prethodnika ili slučaj kada zasnivamo pravo svojine na stvarima u društvenoj 41 . potrebno je postojanje određenih pravnih činjenica. nepravično 6. ja to znam. APSOLUTNO STICANJE svojine – kada zasnivamo pravo svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine. Jedan vid je predviđen ZOO i ZOSPO i to je PROTIVCILJNO VRŠENJE PRAVA. a mi biramo goru opciju 8. Imamo jos ukupno 8 vidova zloupotrebe prava iz uporednog prava: 1.

eksproprijacija) 4. javno obećanje nagrade) ili jedan od tvoraca prethodni vlasnik (dvostrani pravni poslovi. nasleđivanje 3.je sticanje na osnovu pravnog posla. 42 . gde imamo prethodnika. upravni organ (konfiskacija. npr: održaj) STICANJE SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA (pravnog posla) SA PRETHODNIKOM (prethodnim vlasnikom) Postoje 3 sistema. ugovori: o poklonu. tri različita skupa pravnih činjenica za prenos svojine: 1. ali on nema pravo svojine. RELATIVNO STICANJE svojine – zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika. RIMSKI (naš sistem) FRANCUSKI On je najprostiji. na osnovu odluke državnog organa: i. Traži se svojina prethodnika. NAČINI STICANJA PRAVA SVOJINE su redom: 1. NEMAČKI 3. o kupoprodaji). na osnovu samog zakona (skup pravnih činjenica kojim se prenosi svojina. pravni posao 2. tj. već je objekt nečijeg prava svojine. čiji je jedini tvorac prethodni vlasnik (jednostrani pravni poslovi: testament. tj.svojini. tj. STICANJA PRAVA SVOJINE NEZAVISNO OD VOLJE PRETHODNIKA 2. STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU VOLJE PRETHODNIKA . FRANCUSKI 2. Ovde imamo mogućnost: 1. već neko drugo pravo izvedeno iz društvene svojine. o trampi. sudski organ ii.

veka. C i D napravi ugovor o kupoprodaji.Translativno je dejstvo ugovora (u trenutku zaključenja ugovora svojina prelazi na pribavioca). onda prethodnik ima PREOBRAŽAJNO PRAVO. bez valjanog osnova je prešla svojina. tj. zakoniku): 1. Kada ne važi translativno dejstvo ugovora (odredbe o ovome u Franc. tj.. Ovde se vidi CAUSA. tj. već je to samo zaštita 3. dva puta po dve izjave volje. tj. tj. svojina je prešla. to zavisi od toga da li je 3 ili četiri činjenice. obligacionopravni ugovor = kauzalni ugovor = osnovni ugovor = ugovor obvezivanja – pravni osnov. npr: vlasnik A sa licem B. dakle. To je pravni značaj ovoga da li su 3 ili 4 činjenice. 3. Ovo je uređeno dispozitivnom normom. dispozitivna je odredba. Ako je došlo do prenosa bez te jedne činjenice. njegov prenos nema causu. Prvi sporazum je obligacionopravni ugovor – da će predati stvar i preneti svojinu. ugovornici mogu drugačije da dogovore. jer kakva će biti dalja pravna sudbina te stvari. kada imamo višestruko otuđenje. lica. i 4. tj. Po dve na svakoj strani. saglasna izjava volja 3. predaja (kod pokretne. to je saglasnost obojce o prenošenju i primanju prava svojine – “prenosim svojinu” i “primam svojinu”. tj. građ. nema osnova. On je video u kupoprodajnom ugovoru 2 ugovora. manipulacija kod nepokretne stvari = upis u javni registar) 1. Drugim sporazumom se obaveza izvršava. su dovoljne za prenos svojine. Došlo je do neosnovanog obogaćenja. tj. da je prethodnik vlasnik + još tri pravne činjenice (nisu uvek sve tri potrebne za prenos svojine) 2. kojim se izvršava obaveza koju smo prihvatili 4. D postaje vlasnik samo ako je savestan. Sve ovo potiče od čuvanog pravnika Savinjija iz 19. tj. stvarnopravni ugovor = apstraktan ugovor = izvršni ugovor = ugovor raspolaganja. U Francuskoj upis u javne knjige nema konstitutivno dejstvo. Uslovi: 1. dakle kad ugovornici drugačije odrede 2. hoće li pribavilac ostati vlasnik?! E. prodavac nema svojinu više. bez punovažnog ugovora. dve izjave volje. kad su u pitanju generično određene stvari 3. a stvarnopravni ugovor ima causu! Da li je pravno važno za pravni odnos da li su svega 3 ili četiri činjenice? Jeste. NEMAČKI SISTEM – je najsloženiji u pogledu činjenica koje su važne ili ne. Ovo je ugovor obvezivanja. Zato može stvar da 43 . ali samo licu D preda stvar. To je ugovor raspolaganja. svojina prethodnika.

jer je poklonio dalje. Razlog tome je što stvarnopravni zahtevi ne zastarevaju . Tražiće i stvar i državinu i da mu se vrati pravo svojine. a ostaje mi naknada štete od onog drugog. Što se zemljišnjih knjiga tiče.ovo u Srbiji. ali samo ako je nesavestan. Ako stvar više nije kod pribavioca. a tamo kao neko ko nema svojinu. dok nešto manje u Austriji. lica. lica: Kod nas mogu i da tražim od svih 3. Ponovno sticanje svojine. onda je taj treći stekao svojinu. jer sam vlasnik. dok obligacionopravni zahtevi stare – ovo u Nemačkoj. a kod nas je važniji INTERES VLASNIKA. ali pod otežanim uslovima. s tim što kod nas tražim stvar kao vlasnik. dok u nemačkom sistemu mogu da tražim.traži nazad putem ovog instituta neosnovanog obogacenja i da uspostavi pređašnje imovinsko stanje. Mogu da tražim i od njega stvar. Kod nas su isto potrebne 3 činjenice za prenos svojine. Nemački sistem vodi više računa o PRAVNOM SAOBRAĆAJU. ali su kod nas katastrofalne. Upravo zato nam poskupljuju život! Krediti su skuplji! 44 . Posledice po 3. one su najbolje i najpedantnije u Nemačkoj i Švajcarskoj.

npr: prodavac preda kupcu stvar. Zato je ugovor samo PRAVNI OSNOV. protivno volji prodavca. tj. JER je sam ugovor upravljen na prenos svojine. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC. tj. svojina prethodnika (dakle. Lice C je novi vlasnik. ako mu je prodavac ne da. ali licu C preda stvar. ako ju je isplatio. Takođe. a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige ili prenos tapije. 3. a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraživanja 4. na osnovu njega nastaju određena relativna prava. jer kod nas ugovor nema translativno dejstvo. poklon) – ovaj ugovor nije dovoljan. rizik slučajne propasti individualno određene stvari snosi prodavac 2. kao i naknadu štete zbog neizvršenja ugovora Takodje. sam po sebi ne prenosi svojinu. ali mora biti savestan (tj. 45 . on neće postati vlasnik. ugovor upravljen na prenos svojine: kupoprodaja. prodavčevi poverioci mogu prodatu. punovažan pravni osnov (tj. član 35. Ako kupac. da ne zna i nije mogao znati da je lice A napravilo više ugovora). Npr: lice A ima kupoprodajni ugovor i sa licem B i C i D. ima i drugih mogućnosti koje se onda ističu posebno. a za prelaz prava potreban je još jedan momenat – NAČIN STICANJA U UŽEM SMISLU (modus akvirendi). postoji ustanova višekratnog otuđenja. SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. a pravi kupac može samo zahtevati povraćaj cene. derivatno sticanje – kod koga je važno da je prethodnik vlasnik) 2. vlasnik će postati taj drugi kupac (samo ukoliko je savestan – ovo je pretpostavka koju prvi kupac treba da obara). Ova predaja mora da bude akt volje prodavca.NAŠ SISTEM – RIMSKI Uslovi: 1.taj modus je kod pokretnih predaja. On ima samo obligaciono dejstvo. Međutim. ZOSPO. ipak. sama predaja mora da bude upravljena na prenos svojine ŠTO SE PRETPOSTAVLJA. te bez obzira na to što prodavac ima ugovornu obavezu da stvar preda i prenese svojinu i što može na to i sudskim putem biti nateran. sa tim da mu je ovaj pričuva nekoliko dana!!! Iz ove činjenice da SVE DOK SE STVAR NE PREDA KUPCU. VLASNIK STVARI OSTAJE PRENOSILAC proizlaze važne pravne posledice: 1. plodovi koje stvar da pripadaju prodavcu 3. kupac nema pravo da sam uzme stvar. razmena. MODUS AKVIRENDI . već samo MANJIVI DRŽALAC. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome. sam uspostavi državinu.

te ne uvodi ili uvodi ovu ustanovu. a sve zbog situacije kada imamo sticanje od vlasnika koji je neovlašćen da prenese svojinu! Ovo nije ustanova Rimskog prava. tj. postoje sistemi koji prave kompromis ili štite više jedno ili više drugo! 46 . pa nema ni svojinu. neovlaščenog vlasnika. U tom sistemu NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE 100 POSTO JE ŽRTVOVANA SIGURNOST PRAVNOG PROMETA. A 100 POSTO JE ČVRSTA SIGURNOST VLASNIKA! Međutim. Dakle. pravni poredak reaguje tako što otvara alternativne metode sticanja! Dve su takve mogućnosti da se pribavi svojina kada ne može na osnovu ugovora. kada ne može redovan način sticanja. ako je prethodnik i dalje vlasnik. onda kako mogu! Dakle. tu imamo dve situacije: 1. možemo ništa nemati i održaj leči sve! Ovo sticanje od nevlasnika ili ti neovlašećnog ne postoji svuda u svetu. koji nema ovlašćenje raspolaganja 2. tj. jer je bolje i preciznije govoriti “STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG”. ako ne mogu kao gore. ni ovlašćenje Ova metoda sticanja omogućava sticanje samo kada je to nedostatak – svojina prethodnika ili prethodnikovo ovlašćenje raspolaganja! Dok održaj omogućava sticanje kada SVE NEDOSTAJE.predajaVrste predaje su obradjene kod DRŽAVINE!!! ALTERNARTIVE REDOVNOM NAČINU STICANJA SVOJINE. tj. već Austrijskog građanskog zakonika. kada stvarno nije vlasnik. već to zakonodavac određuje na osnovu toga koliko mu je važno da imate posla sa vlasnikom i koliko zaista ne želi da pređe preko te mane. Prvo je uže primenjivo – sticanje od nevlasnika! Drugo je šire primenjivo – sticanje održajem! STICANJE OD NEVLASNIKA – se pogrešno zove tako.

Javna prodaja (obična javna prodaja = dobrovoljna) – zakonom nije formulisano šta to znači.Naše rešenje je isto kao u predratnom pravu i po njemu za sticanje od neovlašćenog potrebno je: PRAVNE ČINJENICE. jer onda je punomoćnik i to je onda sticanje od vlasnika preko punomoćnika). Ova prodaja nema veze sa pričom sticanja od neovlašćenog i za nju važe druga pravila! Pribavljanje od poverenika – tj.. ostavoprimac. pritežaoci ili neposredni držaoci prava). POSEBNI USLOVI (ALTERNATIVNO SU POBROJANI.. tj. 3. Način sticanja MODUS AKVIRENDI (predaja=tradicija=prenos državine) 4. od onoga kome je vlasnik poverio da mu vrati stvar (a ne radi otuđenja. punovažni (ne rušljivi ili nepostojeći. pribavljanje od lica koje je ovlašćeno (ovlašćeni trgovac) da baš takvu stvar stavlja u promet 3. npr. a ne dobročin pravni posao. Teretan.. a on izigra poverenje i proda stvar (npr: poslugoprimac. OPŠTI USLOVI (KUMULATIVNO SVI) + ŽIVOTNI SLUČAJEVI. Savesnost pribavioca u trenutku predaje (da nismo znali da taj nije vlasnik ili nema ovlašćenje) (što više uslova. prodaja uz odobrenje vlasti.. Prinudna javna prodaja vrši se u organizaciji suda u izvršnom postupku (zaplena stvari i nude se posle na toj prodaji). IUSTUS TITULUS – osnov uperen na prenos svojine. pribavljanje od onoga kome je vlasnik POVERIO STVAR (POVERENIKU) Ovlašćeni trgovac – je ono pravno ili fizičko lice koje je ovlašćeno da stavlja u promet upravo takvu stvar kakvu smo pribavili. da popravi stvar. A POTREBAN SAMO JEDAN) OPŠTI USLOVI su KOD POKRETNE STVARI: 1. Dražba = nadmetanje. pribavljanje na javnoj prodaji (dražbi) 2. Ovde je opravdanje u stvari poruka vlasniku da razmišlja kome daje stvar! 47 .) pravni posao uperen na prenos svojine. tj. to se više štiti svojina) + (na sve ovo gore) jedan od 3 dodatna alternativno postavljena uslova: 1. lice po ugovoru o delu. 2. zalogoprimac. ali to je učešće javnog organa vlasti (zato je to oficijelna prodaja)..

Alternativa je redovnom sticanju.. tj. nemam ugovor. nisam upisan u zemljišne knjige. ipak. originerno sticanje! To sve. iako je stekao derivatnim putem. a kod vanrednog održaja čak ni to. zak. tada održajem dokazujem). a od 1980. počev od dana kada je izgubljena svojina ODRŽAJ (usucapio) . 48 . Živim u stanu 20 godina. stekne svojinu! Ovo je IZUZETNO!!! Opisuje ga čl. da se utvrdi ko i kako se ponaša. tj. Uslovi za ponovno sticanje svojine: 1. 31. Taj dokaz je težak i nekad nemoguć. da ponovo postane vlasnik. jer vlasnik ima pravo da traži ponovno sticanje svojine. na osnovu pravnog posla sa vlasnikom. Takođe. stvar za njega mora imati naročiti značaj (što je slobodna sudijska procena) 2. dok se savesnost pretpostavlja i ne mora se dokazivati. Ovde se menja svojina sa jednog na drugi subjekt prava. tj. jer se ne traži.. Dovoljno je da DOKAŽE ZAKONITOST SVOJE DRŽAVINE. e. tj. nije definitivan gubitak. postoji prekluzivan rok od 1 godine. CILJ ODRŽAJA može biti i dokazivanje prava svojine (npr: ja jesam vlasnik. CILJ ODRŽAJA je da pretvara faktičko stanje u pravno stanje (je reakcija da se stane na kraj neskladu faktičkog i pravnog stanja.. onda i postojanje svojine na strani njegovog (prethodnikovog) prethodnika i tako redom. pa se zato posle određenog vremena vlasnik može pozvati na pravila o održaju. u ZOSPO.Dakle. Zašto? Zato što sticanje na osnovu pravnog posla sa vlasnikom podrazumeva i punovažnost osnova i postojanje modusa i postojanje svojine na strani prethodnika.je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme. a ne mogu to da dokažem. jer zakonodavac bira kako će ga konstruisati. Nije održaj svuda u svetu isti. To je ex lege = sticanje po sili zakona (član 28-30 ZOSPO). a ako je i on stekao derivatnim putem. sve su ovo uslovi kada se štiti pravni promet na račun pravne sigurnosti vlasnika (žrtvovan opravdan interes vlasnika)! To je tzv. iz praktičnih razloga će se pozivati na održaj vlasnici koji su pravo svojine stekli derivatnim putem. da li kao vlasnik ili ne). Održaj kod nas je uređen u tradiciji recipiranog rimskog prava i Austrijskog građ.

tj. KRAĆE VREME (pokretna 3 godine. nepokretna stvar 10 godina) VANREDNI ODRŽAJ (usukapio ekstraordinario) zahteva: 1. nepokretna stvar 20 godina) SAVESNOST Da li se savesnost traži tokom celog roka? DA. to je kraće vreme potrebno i obrnuto! Manje uslova – duže vremena! Ovde imamo: SVOJSTVA DRŽAVINE + ROK = ODRŽAJ (STICANJE SVOJINE)! REDOVAN ODRŽAJ (usucapio ordinario) zahteva: 1. predviđa da zastari reivindikacioni zahtev. ima valjan pravni osnov. SAVESNOST SE PRETPOSTAVLJA. jer se njime nesklad okončava. Rečeno je da je u nekim sistemima vlasnik uvek zaštićen. faktička prerasta u novu pravnu situaciju! Postoje dve vrste održaja: redovan i vanredan (ovo su tradicionalni. pa samo donekle menja situaciju.. jer sam dokazao održaj. knjige. PRAVA (To se dokazuje na sudu. a sa tom odlukom se onda mogu upisati u zemlj. želi da ostavi nesklad između faktičkog i pravnog stanja. tj. Osnovna ideja je što više uslova za održaj. Drugo rešenje je ODRŽAJ. jer nisu utemeljeni u logici). prisilio. ZASTARELOST (i dalje postoji. tj.Potrebna je SUDSKA DEKLARATIVNA ODLUKA. kod nas postoji: 1) ODRŽAJ i 2) STICANJE OD NEOVLAŠĆENOG! Ovo. tj. Ovo je NAČIN. a to je da predviđa da reivindikacija zastari. SVOJINSKU DRŽAVINU (to od vrsta državine) + 2. samo SAVESNA DRŽAVINA + 2. Punovažan. pa onaj kod koga je stvar može da vrati stvar ako želi) ili PREKLUZIVNO (fatalno). ZAKONITA (to se dokazuje na sudu. prvo rešenje – neograničena reivindikacija. onaj koji je podesan za sticanje tog prava). a ne racionalni nazivi.) + 3. SISTEMOM NEOGRANIČENE REIVINDIKACIJE. KVALITETE DRŽAVINE: SAVESNA (to se pretpostavlja). 49 . potajno uzeo. tj. nema prevare. TE SE NE MORA DOKAZIVATI. tj. samo sud može da kaže da je to to – da sam ja vlasnik. tj.. međutim. ROK (pokretna 10 godina.

mesecima i godinama. nedelje i praznici se ne oduzimaju. jer stičemo od lica koje nije vlasnik stvari. priračunavanjem i zastojem! 50 . Savesnost kod vanrednog održaja – ona se odnosi na bilo koju činjenicu koja nas je onemogućila da postanemo vlasnik. rokovi se menjaju: prekidom. Čavoški. tj. tj. Ako kraj roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi. mi tu verujemo da jeste vlasnik. Dakle. Rok teče neprekidno. Npr: moja savesnost kod redovnog održaja se tiče toga šta sam mogao ili morao da znam o tom licu od koga stičem. kao poslednji dan roka se računa sledeći radni dan. da nisam znao ili mogao znati da lice nije vlasnik. Vreme potrebno za održaj počinje teći onoga dana kada je držalac stupio u državinu stvari.Razlika savesnosti kod redovnog i vanrednog održaja? Razlika potiče od same funkcije ova dva održaja. KOD ODRŽAJA DOKAZUJEM POČETAK I KRAJ DRŽAVINE! RAČUNANJE VREMENA se vrši po pravilima ZOO i SHODNO se primenjuje na ZOSPO. Rok može biti kraći ili duži. Npr: zabluda kod indentiteta stvari (u bioskopu je mrak i uzmem tuđu stvar slučajno). To leči savesnost. Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja. nedeljama. tj. iako su kogentnim normama uređeni. ***Prof. Vodinelic nudi rešenje TROSTEPENOG ODRŽAJA i to smo dobili kao dodatak od prof. Rok može biti određen u danima. da steknemo. Savesnost kod redovnog održaja – se odnosi na to da prethodnik nije vlasnik. Što se tiče rokova. da znam da nije vlasnik. kao kod sticanja od nevlasnika.

onda ide PROTEKLO VREME + NOVO VREME. kada uzukapijenti nisu jednaki. ostaje da lice B treba da drži drugih 50 procenata vremena. 50 procenata potrebnog vremena. tj. koje stiče na osnovu redovnog održaja. Dakle. ZASTOJ: • • Slabije smeta za rok. 2. tj. licu B treba 10 godina za tu pokretnu stvar. npr: za pokretnu stvar sledi: Imamo lice A. najbolje je izraziti proteklo i preostalo vreme u procentima i voditi računa o vrsti održaja! Okolnosti koje utiču da rok ne može da teče: ZASTOJ i PREKID. polovinu – 5 godina! Ukupno su lice A i lice B držali stvar 6. kod koga se našla stvar lica A. bez obzira ko se našao u ulozi uzukapijenta. te lice B drži stvar u vanrednom održaju. Prema zastoju vreme potrebno za održaj ne teče u dole navedenim situacijama. onda. a to je 10 godina. kada su uzukapijenti iste vrste. ali 50 posto onog vremena. tj. a kako je lice A držalo već 50 posto vremena.PRIRAČUNAVANJE: 1.5 godina! Dakle. u roku od 3 godine i držalo je stvar 1. sledbenik i prethodnik su jednaki uzukapijetni – iste vrste. a ko u ulozi vlasnika: 1.5 godinu. između bračnih drugova 2. Imamo sada lice B. između roditelja i dece 51 . koje je potrebno za vanredni održaj.

između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici. to je faktičko pitanje o kojem odlučuje sud. rok neće teći za sve vreme dok se on nalazi na vojnoj dužnosti. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO NAKON ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ POČEO TEĆI. rok će početi da teče tek kada vlasniku prestane vojna dužnost) 2. održaj ne može nastupiti. sve dok traje taj radni odnos 7. vreme potrebno za održaj teče. ali ako ovakav vlasnik nema zakonskog zastupnika. rok nastavlja da teče i ranije proteklo vreme se računa (npr: ako je isteklo dve godine uzukapione državine i to pre odlaska vlasnika na VOJNU DUŽNOST ZA VREME RATA. između štićenika i organa starateljstva. vreme potrebno za održaj ne teče za sve vreme za koje vlasniku nije bilo moguće.) • Uticaj uzroka zastoja može biti dvojak: 1. njegov tok se zaustavlja i vreme ne teče sve dok uzrok zastoja postoji.3. a zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava (kada sudovi ne radi zbog elementarne nepogode – zemljotres. a kada taj uzrok nestane. rok za održaj teče bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne. dok ta zajednica postoji 5. koji počinje teći kada taj uzrok prestane (npr: ako je uzukapiona državina nastala dok se vlasnik nalazio na VOJNOJ DUŽNOSTI. pre nego što proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno poslovno sposoban ili od kada je dobio zastupnika. Imamo dve podvrste: 1. odlaže se početak roka. a po prestanku te dužnosti biće potrebna još godina dana da uzukapijent postane vlasnik /pokretne stvari/ na osnovu redovnog održaja) • Protiv vlasnika koji je maloletan ili drugo poslovno nesposobno lice. slabiji zastoj = zastoj sa slabim dejstvom (primer za vojsku) 52 • • . za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi 4. kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili član njegove porodice. Uostalom. održaj ne teče protiv vlasnika koji se nalazi na VOJNOJ DUŽNOSTI ZA VREME MOBILIZACIJE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATA 6. održaj ne teče protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu. Protiv vlasnika koji se nalazi na ODSLUŽENJU VOJNOG ROKA ILI NA VOJNOJ VEŽBI. AKO SE UZROK ZASTOJA POJAVIO PRE NEGO ŠTO JE ROK ZA ODRŽAJ UOPŠTE POČEO TEĆI. ali održaj ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka.

upućivanje u mrak. Naravno. već se SHODNO (tj. sve vreme propada. Ovo pod uslovom da sa tužbom uspe (dužina tog procesa zavisi od ažurnosti sudije). dakle samo sa pravosnažnom odlukom. Fizička i pravna (pravna – kada zakon isključi mogućnost da se na toj stvari ima svojina). 5. Kada vlasnik tuži držaoca i traži državinu.2. jer nema svojinsku državinu. Ovde sami pronalazimo razloge za prekid. onda to nije ovaj slučaj. držim tvoju stvar. Čim sam postao nesavestan (kada sam saznao ili mogao saznati da nisam vlasnik) dolazi do prekida roka. Svi razlozi za prekid upućuju na ono što je elementarno kod održaja. Razlozi za prekid – ZOSPO nema u pogledu prekida i zastoja svoje odredbe. 4. celo prethodno vreme. 53 . Ovde nemamo nesklad između faktičkog i pravnog stanja! To je elementarno. 3.“). To je ideja – nedostaje nešto što je neophodno za sam fenomen održaja. 2. Kada uzukapijent vlasniku prizna svojinu („Jeste. Međutim. jači zastoj = zastoj sa jakim dejstvom (vreme se prekida. jer nema održaja bez savesnosti. održaj se prekida od časa podnošenja tužbe. u stvari. Ako je državina vraćena u roku za samopomoć ili državinsku zaštitu (za oba su rokovi 30 dana i godinu dana). ako uspe. priroda zastarelosti (slabe prava) je drugačija od održaja (gube se prava). Savesnost državine – dovodi do prekida. prekid je fatalan po proteklo vreme. Državina – ako lice (uzukapijent) izgubi državinu. za vlasnika. dejstvo mu je jače od zastoja za uzukapijenta. sledi da nema PREKIDA. vrši pravo svojine (postavlja zahtev da mu se vrati stvar). a bez svojinske državine nema održaja. 6. jer gubi sve. menja se šta treba) primenjuju odredbe roka o zastarelosti (regulisano u ZOO). pa je ovo. Da se ne bi dogodila da rok za održaj prodje zbog dugog suđenja. tj. Tako sledi: 1. Propast same stvari. Kada treće lice postane vlasnik (npr: po pravilima o sticanju od neovlašćenog). u slučaju da se ovo priznanje izvrši nevlasniku. pa se nastavlja) PREKID: • Jače smeta za rok. sve propada.

jer to je jedno od ovlašćenja svojine kao subjektivnog prava (plus dispozicija subjekata). ukoliko imamo dugogodišnje nevršenje prava svojine i stvar se nalazi kod drugoga + ispunjeni su određeni uslovi UZUKAPIONE DRŽAVINE. neću postati na 5Kvkm ako sam se na njima ponašao kao suvlasnik. jačaju) i važe. bez obzira na savesnost uzukapijenta u pogledu tih prava • Ovo je VANKNJIŽNO STICANJE PRAVA SVOJINE. vlasnik gubi svojinu. Taj upis bi imao samo deklarativno dejstvo. Međutim. već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta! ODRŽAJ IMA RETROAKTIVNO DEJSTVO. tj. tada sledi prestanak svojine ranijeg vlasnika. već ću na njima steći susvojinu. kod nepokretnosti je to upis u zemlj. sva raspolaganja činjenja od strane uzukapionog držaoca se konsoliduju (sređuju. a raspolaganja činjena od strane bivšeg vlasnika gube važnost PRAVA TREĆIH: • ako je uzukapioni držalac do stvari došao teretnim poslom. tj. u protivnom prestaju (s tim što i u pogledu njih treba da istekne vreme održaja) ako je uzukapioni držalac do stvari došao bez naknade. jer istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik. knjige (uknjiženje). Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini! Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti. tj.EFEKTI ODRŽAJA . bila stvar kod vlasnika ili kod nekog drugog. a uzukapijent postaje vlasnik. važi da prava trećih.po sili zakona dolazi do promene. a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine. Posledice: 1. ostaju ako je uzukapioni držalac za njih znao. Ovo ne znači da pravo svojine zastareva. hipoteka konstituisana pre isteka roka održaja preča je od hipoteke konstituisane posle isteka roka za održaj 3. morao znati. plodovi i sve koristi koje je stvar dala u međuvremenu pripadaju novom vlasniku 2. Istekom poslednjeg dana roka se stiče svojina. prava trećih bi trebalo da ostanu. uopšte. 54 . jer vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka prava. jer nema potreba za MODUSOM kod održaja. koja su eventualno postojala na stvari. jer ako ako sam se na 1Kvkm ponašao kao vlasnik.

upis u zemljišne knjige je neophodan da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima (singularna sukcesija je stupanje pravnog sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava i obaveza pravnog prethodnika. a ne smatra se da ju je uzukapijent poklonio – jedna vrsta OBLIGATIO NATURALIS. Poljaci su pokušali nešto slično. Naravno. pa i imovinskoj jednakosti. To nije moglo proći. za života – poklon. nisu hteli da je vrate. Kod Mađara je bilo OBEŠTEĆENJE i to po veoma niskim kriterijumima. jer ne može se unapred prekludirati nešto što ni ne znamo u kojoj meri će biti i kom obliku. bilo je i EKSPROPRIJACIJA. pa su najpre evidentirali imovinu. pribavio sebi pravo. REČ – DVE O DENACIONALIZACIJI Denacionalizacija je ponovno sticanje svojine (sticanje od strane nas ili naših sledbenika). Bilo je i mogućnosti KONFISKACIJE. Uzukapijentovi poverioci i druga pravno zainteresovana lica mogu pobijati ovo odricanje. OBEŠTEĆENJE ili VRAĆANJE U NATURI. Razlozi oduzimanja – socijalizam je težio što većoj jednakosti ljudi. onda OBEŠTEĆENJE. GRADSKO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE je do novog Ustava od 2006. a pošto su videli da je to ogromna količina. Uzukapijent se po isteku roka za održaj može odreći održaja i tada stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika. pre nego što je to ODRŽAJEM STEČENO PRAVO bilo uknjiženo. a ako ne može. stare se nepravde ne smeju uklanjati stvaranjem novih. tako da zakon koji je donet u svrhu evidentiranja oduzete imovine. Uspostavljeni su svojinski maksimumi. moralna obaveza. jeste besmislen. 55 . ili za slučaj smrti – legat) onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja. oslanjajući na javne knjige. cesija. Denacionalizacija nikad nije 100-postotna. u svojim članovima koji govore o tome da onaj ko se ne prijavi u određenom roku gubi pravo na povraćaj svoje imovine. trampa. godine bilo u državnom vlasništvu.Međutim. Evropski sud je konstatovao takvu obavezu države prema građanima. građevinskog zemljišta. s obzirom da su izazvali osnovano i opravdano očekivanje kod građana i nije moglo doći do odustanka – denacionalizacija je izvršena. To je pravno savladavanje autoritativne prošlosti. u slučaju ogrešenja o Krivični zakon. Bilo je više nacionalizacija: privrednih grana. Takođe. sledi da po tome ne može biti štete za onoga koji je. Postoji više načina. s tim što su naknade bile simbolične. Kad nas će biti primarno VRAĆANJE. stambenih zgrada. Niko se nije bunio. tj.

4. opciju: VLASNIK ZGRADE (-) = vlasnik zemljišta ima 1. POTREBE ZA OBJEKTOM (ko ima veće potrebe za izgrađenim objektom. sve što se izgradi ima da se skloni. ovde znak (+) znači savesnost.GRAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU – PRIRAŠTAJ Tada se zgrada spaja sa zemljištem. SUPERFICIES CEDIT SOLO (po starom shvatanju sve pripada vlasniku zemljišta. u slučaju da nema ugovornog odnosa između dva vlasnika. Ovo je kod nas . POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE – tj. bilo i na zgradi i zemljištu. SUSVOJINA – bilo samo na zgradi. VREDNOST ZGRADE I ZEMLJIŠTA (šta je vrednije) c. 3. jer je zemlja uživala veći značaj ekonomski i politički) 2. Imamo nekoliko načina: 1. kako dalje? Ovo zavisi od zakonodavca. a znak (-) nesavesnost: VLASNIK ZEMLJIŠTA (+) preobražajno pravo. Ovde se postavlja pitanje. da traži rušenje zgrade 56 . Postoje kriterijumi koji određuju da li je jedan ili drugi vlasnik svega: a.oba objekta moraju da pripadaju jednom licu (svejedno je kome – da li vlasniku zemljišta ili vlasniku zgrade). SAVESNOST b. tj. vlasnik zemljišta ili vlasnik zgrade) SAVESNOST (postoji nekoliko opcija).

(+) (+) = ni prvi. Ovde imamo analogiju sa prvom opcijom i može: 1. niti drugi. što je gore. UDEO je deo određen prema celini. njemu se dosuđuje. jedno od njih je upravo to – da ne mora da radi ništa). tj. a redovno je to graditelj. (-) (-) = ovde vlasnik zemljišta ima pravo da ne radi ništa (dispozicija subjekata) i ne znači da ako ne radi ništa – da time izjavljuje volju. sledi treći kriterijum – kriterijum POREBE ZA OBJEKTOM. . naknada onome drugom se podrazumeva. Međutim. SUSVOJINA (13. da stekne zgradu i isplati graditelja ZAJEDNICE SVOJINE U našem pravu postoji zatvoren broj zajednica svojine – 3 vrste određenih kogentnim pravilima: 1. ZAJEDNIČKA SVOJINA (ZOSPO) 2. ne znaju da se gradi i oba su savesna. tj. dok vlasnik zgrade vređa tuđu svojinu. prepusti zemlju u svojinu gradiocu i traži mu naknadu za vrednost zemljišta 3. uz naknadu vlasniku zemljišta 3. Deo čega? Određen prema čemu. kome je potrebniji. da je deo stvari 57 . Ako su jednake vrednosti ili približne. jer postupa u skladu sa ovlašćenjima svojine (a. ETAŽNA SVOJINA (19. ČLAN I DALJE) 3. prepuštanje zemlje graditelju. Ovde slede kriterijumi vrednosti.. ono što vredi više privlači ono drugo! Naravno. kojoj celini? Imamo više odgovora: 1..2. (-) (+) = vlasnik zgrade stiče sve. ČLAN) ZAJEDNIČKA SVOJINA – je pravo svojine više lica na jednoj stvari PO ODREDIVIM UDELIMA! Udeo je važna reč! Udeo se u zakonu naziva IDEALNI DEO = KVOTA = ALIKVOTNI DEO. ne može da ruši 2. savesnost nije osnov sticanja i zbog toga mora doći do obeštećenja vlasnika zemljišta.

Kada je reč o državini – to je udeo u pravu da se bude držalac. tj. Kod OVLAŠĆENJA (prava) PRIPADANJA UDEO je zamišljeni deo samo stvari. Udeli su odredivi.). pa svako od njih kaže da mu pripada DEO stvari. tj. Pravo pripadanja kod zajedničke svojine znači da je udeo u objektu svojine. UDEO postoji i kod ZAJEDNIČKE SVOJINE. pravo svojine. To su delovima u mislima određeni. da je deo vrednosti stvari zajedničara i suvlasnika 4. a ne MATERIJALNI = REALNI delovi. jer se tu svojina deli 3. Po završetku svojinske zajednice (npr: posle prodaje). da je vršenje prava svojine između zajedničara i suvlasnika Profesor V. reč je o tome da se radi o zamišljenim delovima. već se tiče OVLAŠĆENJA KOJA ČINE PRAVO SVOJINE. a nad kojim postoji svojina.. pripadanja udeo je – zamišljeni deo stvari (zamišljeni deo. Kod zajedničke svojine postoje udeli koje možemo odrediti.2. kada nas dvojca imamo jedan sto. već svako sa svojim pravom prisvajanja ima određeni deo – kvotu. ali nisu određeni. To je predstava u mislima da mi pripada nešto. tj. niko u celosti. ali ne uvek u svemu.. a kod ostalih prava udeo je – mera u vršenju određenog ovlašćenja. 58 . onda udeo znači udeo u pravu. Pošto je zajednica u pitanju postoji i više prava pripadanja. jer su ovlašćenja sadržinski različita! Jedno od ovlašćenja svojinskih je OVLAŠĆENJE PRIPADANJA (stvar pripada u potpunosti vlasniku). Npr: kod PRAVA KORIŠĆENJA (prisvojiti plodove) – to je onda deo od plodova koji stvar daje. ostalim ovlašćenjima koje čine to pravo. Tačno se određuje ko i kada i koliko može da drži (npr: od 7 dana ja 3 dana. a ne realnim delovima. Mogu isto da kažu “NAŠE JE”! Npr. udeo je mera u vrednosti koja se dobija posle teretnog raspolaganja. moje je dete). ali niko sam. Kada je reč o ostalim ovlašćenjima. ali u svakoj čestici. odrediti njegovu veličinu = meru). Pravo pripadanja znači pripadanje nekog objekta određenom subjektu (moje autorsko pravo. Ne može niko sve polodove prisvojiti. stolice – ja imam određeni deo – IDEALAN DEO!). npr. Sa stv. a on dasku stola! To su zato IDEALNI = ZAMIŠLJENI. SUSVOJINE i ETAŽNE SVOJINE. Vodinelić misli da je UDEO sve to. a ne cela stvar. Svaki zajedničar ima samo odrediv udeo (da se može odrediti. udeo u samoj stvari. da je deo prava svojine. pa tako ja nemam 4 noge.

Nastaje na osnovu zakona (ne podzakonskog akta. u braku. to je zajednička svojina. Šta znači da se udeo može svakog trenutka odrediti? Uvek u nekom pravnom aktu imamo meru na osnovu koje određujemo udeo. neki slučajevi susedskog prava (neki zid. Tako su udeli bračnih drugova jednaki u slučaju spora. kada ne trebada pitamo drugog – to su radnje na koje je ovlašćen svaki zajedničar ponaosob. a ono što je važno jeste PRINCIP KONSENZUSA. o svemu se zajedničari dogovaraju. nezavisno od veličine udela. Izuzetak od konsenzusa.). Svi imamo sva prava. vanbračna zajednica. nastaju ex lege kada se steknu sve činjenice.. Svaka zajednička svojina se javlja kao pratnja nekog prava – bračnih prava. tj. 59 . tj. Svako od suvlasnika ima jednako pravo učešća. tj. kada prestane zajednička svojina. drvo na samoj međi).Dokle god udeli nisu određeni. to je onda SUSVOJINA. sve što stičemo stičemo kao zajedničku svojinu. Dakle. Sporazumom zajedničara se opredeljuje vršenje svojinskih ovlašćenja. etažni vlasnici u jednom slučaju. Tu imamo numerus clausus – samo oni slučajevi koje zakon odredi: bračna zajednica. Čim se odredi udeo. npr. Zajednička svojina je onaj slučaj kada više lica imaju jedno pravo svojine na jednoj stvari i sve je to zakonom određeno. Udeo pripada jednome. Svi glasovi vrede isto. već samo odredivi. a inače oni mogu dogovoriti kako god žele. tj.. zakonodavac im šalje poruku da se dogovaraju o načinu vršenja ovlašćenja. ne upravnog akta. sanaslednike. čim prestane postojanje zajednice (razvod braka). raspolagati se udelom može. a stvar njima! Raspolaganje udelom je moguće kod zajedničke svojine. Uvek postoji mogućnost da se odredi udeo. Dakle. porodična zajednica = domaćinstvo.. ali efekat nastaje tek kad prestane zajednička svojina. Za neke zajedničare u slučaju spora važi presumpcija o veličini udela. Dok smo. a to su one koje su u interesu svih i to po razumnom toku stvari: • • • • da se spreči propadanja zaštita stvari hitno potrebne radnje samopomoć i tužba Prestanak: 1) voljno ili 2) po sili zakona – čim propadnbe stvar. Svaki zajedničar ima sva svojinska ovlašćenja.. ali efekat nastupa tek kada udeo postane određen.

Udeo je glavna reč. ali sa drugim pridevom. ali i iz nje.SUSVOJINA – za nju važi da uvek možemo u nju. Nisu nam potrebna neka druga prava. Ovde može svako sa svakim. udeo je ODREĐEN! Onoga trenutka kada udeo postane određen. imamo susvojinu. 60 . niti neka lična svojstva.

taj odmah postaje suvlasnik umesto mene).. a ovde imamo 2 različita režima suvlasnika prema stvari: Administratio (upravljanje sa stvari) – vršenje svojinskih ovlašćenja u pogledu same stvari. npr: to su pravni poslovi koji su dalekosežniji – dugogodišnji zakup). Suvlasnik je vlasnik svog udela. Naravno. kako se donose odluke kako će se vršiti ovlašćenja u pogledu samo stvari – vršenje prav aučešća (pravo da se sudeluje u odlukama). ostali suvlasnici imaju zakonsko pravo preče kupovine. Odnos suvlasnika prema samoj stvari – kod zajedničke svojine svi moraju da se dogovore o svome. Samo u pogledu nepokretnosti. Vanredno upravljanje se odvija po principu KONSENZUSA. prema veličini udela. sa izuzetkom onih neodložnih radnji. I ovde postoje poslovi koje ne podležu ni konsenzusu. Dakle.. ni većini. tj. Imamo ORDINARIA (redovno upravljanje. koja bi naškodila ostalim suvlasnicima. da bi se videlo koji režim treba primeniti. Naravno. Suvlasnik ne može da vrši ona raspolaganja. ali uvek može nastati ugovorno pravo preče kupovine. može biti izuzetaka. ograničenja u slobodnom raspolaganju (npr: neka preča prava – to su prava kod kojih njihov imalac može da stekne pre drugih. Dakle. tj. Nekad susvojina nastaje po sili zakona! Postoji pravo svakoga na deobu zajednice – preobražajno pravo. prvo se svaki pravni posao kvalifikuje. razlika je u tome na šta se odnosi i koje radnje podležu redovnom. dam nekom plodouživanje na mom udelu) i translativan prenos (poklonim nekom udeo. već svako može da ih radi: tu vlada neoboriva presumcija da su u interesu svih ostalih. npr: kratkoročni zakup) i EXTRAORDINARIA (vanredno upravljanje. a koje vanrednom upravljanju. pravo preče kupovine. tj. Suvlasnik je slobodan (nije mu potrebna saglasnost ostalih) da raspolaže svojim udelom. a redovno se odvija po principu većinskog opredeljenje = demokratski.Suvlasnici su dva ili više lica koja imaju svojinu na jednoj stvari i čiji su udeli određeni. tek ako nema te saglasnosti idu određena pravila vezana za to: • tako kod deljive stvari – sud mora da je deli 61 . Kako se raskida susvojina. Svi učesnici imaju pravo na donošenje odluka. može vršiti i konstitutivan prenos (dam nekome zalogu na mom udelu.). deoba suvlasničke zajednice? Saglasnošću volja prestaje zajednica. Veličina se računa prwma udelu.

kod nedeljive stvari – ide prodaja i raspodela novca ili prepuštanje svojine + isplata udela ostalima deoba može bilo kada osim u nevreme = onda kada bi poslovi ostalih trpeli

ETAŽNA SVOJINA – to je kada su razni delovi jedne iste zgrade u svojini različitih vlasnika. Tek u 20. veku dolazi do afirmacije etažne svojine, kada su ljudi bili na nju usmereni, tj. sticajem prilika morali da je definišu. Ovde imamo 4 moguća objekta prava: • • • • zgrada kao takva posebni delovi zgrade zajednički delovi zgrade zemljište

Etažna svojina je svojina na posebnom delu zgrade + (praćena) zajednica svojine na zajedničkim delovima zgrade + zajednica svojine na zemljištu. Posebni deo zgrade – fizički deo zgrade. Ovo određuje zakonodavac kogentnim normama. To je zakonom definisana celina i na njemu se može imati samo jedno pravo svojine. Imamo u ZOSPO četiri takva dela: • • • • stan poslovna prostorija garaža garažno mesto

*etaža = sprat, na franc. Zajednički delovi zgrade – isto su zakonom definisani kogentnim normama. To je svaki onaj deo zgrade koji služi za najmanje 2 posebna dela (npr: od 50 stanova za najmanje dva). Npr: zid između dva stana je zajednički deo zgrade, noseći zid za sve, krov... Ovo je važno zbog primene različitih normi, tj. jedan je režim za zajedničke delove zgrade (koji su u zajedničkoj svojini i to je akcesorno pravo, jer je u pratnji prava nad posebnim delom, nedeljivo je od toga), a drugi za posebni deo zgrade (objekat etažne svojine). Zemljište – je ili u privatnoj svojini, pa sledi susvojina ili je u državnoj svojini, pa sledi pravo korišćenja.
62

Isto je akcesorno pravo pravu nad posebnim delom, jer prati to glavno pravo, ne može da se deli dokle god zgrada postoji. Istorijski razvoj ustanove etažne svojine – postoji nekoliko stvari koje su uticale na to: • nužda da u okviru jedne građevine razni delovi budu od različitih lica. Ovo je krenulo iz Srednjeg veka, kada se u ograđenim gradovima moralo graditi u visinu zbog manjka prostora, a pošto niko nije imao toliko sredstava da gradi tako nešto, ljudi su se udruživali i na taj način su nastajale zgrade u susvojini, pa su posle tek određivali koje delove će ko da koristi. Prvi i drugi Sv. rat su doveli do afirmacije ovoga, tj. do probijanja pravila superficies solo cedit. Do tih ratova je sve moglo da se deli vertikalno, tj. sve što je iznad mog zemljišta bilo je moje, dakle nije mogla da postoji horizontalna podela. Opet, nužda ovih ratova je probila ovaj princip, jer je izgradnja zahtevna bila + socijalno zakonodavstvo, koje je limitiralo visinu zakupnine, jer cene bi rasle zbog male ponude posle rata, a velike potražnje, pa su bogati bili demotivisani da grade velike zgrade. Tu zakon štiti elementarno pravo na stanovanje, ali vlasnici gube interes nad zgradama, pa ih nisu ni gradili, ni hteli da izdaju. Zato sledi udruživanje onih koji su sebi počeli da prave zgrade, a neki vlasnici ih prodaju, pa sve to dovodi do priznanja etažne svojine.

63

PRESTANAKA PRAVA SVOJINE U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog života, imamo APSOLUTNE (stvar postane res nullius, propadne, propadne, izgubi svoju individualnost – pokretna stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretnosti) i RELATIVNE (pravo prestaje za dotadašnjeg imaoca njeogovom voljom: prodaja, poklon, trampa ili bez njegove volje: održaj, sticanje od neovlašćenog) načine prestanka svojine. Pravo svojine može prestati DERELIKCIJOM, a stvar postaje DERELINKVIRANA. Ako je nepokretnost u pitanju – prelazi u društvenu svojinu, a ako je pokretna u pitanju – prelazi u res nulius. Vlasnik se odriče prava svojine na nepokretnosti jedino ako na njoj nema tereta (hipoteke, plodouživanja), osim stvarnih služebnosti. Izjava o odricanju se daje opštinskom organu uprave. Derelikcija je jednostrani pravni posao i treba je razlikovati od poklona, jer za poklon je potrebna saglasnost poklonoprimca. Pravo svojine se ne može izgubiti zastarelošću, tj. nevršenjem, već samo kada se steknu posebni uslovi za STICANJE SVOJINE OD NEOVLAŠĆENOG ili ODRŽAJ.

64

ograničavanja vlasnika Ovo su PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI I ovi zahtevi za zaštitu svojine odgovaraju po sadržini onim zahtevima kojima se štiti državina. jer im je osnov nešto drugo. Osnov je ono odakle potiču u stvari zahtevi. To su: REIVINDIKACIONI i NEGATORNI zahtev. jer se reaguje zbog same povrede svojine i ta povreda rađa ova dva zahteva. Tako. U slučaju da sud ne nađe osnov – odbaciće moj zahtev. ali to nisu jedini zahtevi koji postoje kod svojine.ZAŠTITA SVOJINE Ona se vrši od: 1. ali podrazumeva različite pravne režime. Pandami REIVINDIKACIJI i NEGATORIJI su PUBLICIJANSKI ZAHTEV i NEGATORNI PUBLICIJANSKI ZAHTEV. tužbu za naknadu štete (ona postoji tek kada dođe do štete) 3. Dakle. neosnovanog držanja vlasnikove stvari. Oni se ne temelje na svojini i nisu pravi svojinski zahtevi. tužbu neosnovanog obogaćenja (tek kada dođe do neosnovanog obogaćenja) PRAVI SVOJINSKI ZAHTEVI – jesu stvarnopravni zahtevi. od oduzimanja 2. Odnose se na svojinsku državinu. jer je sadržinski vrlo sličan. OSNOVANOST ZAHTEVA je važna. tj. državinu stvari. a kod svojinskih zahteva zato što smo vlasnici. Sadržina je jednaka sadržini državinskih zahteva: • da se vlasniku preda stvar da neko nešto ne čini što predstavlja smetanja ili da izvrši neku novu radnju da prestane uznemiravanje • • Ovo su petitorni zahtevi u petitornoj parnici. uznemiravanja. tj. 65 . osnov im je jače pravo da se bude držalac. jače pravo na državinu. tj. Tako kod državinskih zahteva osnov poticanja je iz toga što smo držaoci. tj. Odnosno. onaj koji ima jači osnov koristi ova dva pandama zahtevima. jer imamo još i: 1. To je direktna zaštita. da li se traži kao držalac nešto ili kao vlasnik. tj. MEĐUTIM. tužbu za utvrđivanje prava 2. sam OSNOV zahteva je drugačiji.

a ona i ne mora da bude kod mene. Ovo znači da je stvar kod mene. Zakon kaže „povraćaj“. Pasivno legitimisan je isključivo sadašnji držalac (pa dokazujemo samo to da je sada držalac). Ovlašćenje jedino može da proistekne od vlasnika. jer ovo je tužba za koju je svejedno imao vlasnik stvar kod sebe ili ne. sudske odluke. zakona. u suprotnom. ostaje nam TUŽBA ZA NAKNADU ŠTETE (međutim. Bitno je samo da sam ja vlasnik. protivpravno. što je loš termin. Njome se traži da tuženi PREDA stvar tužiocu. Ovo sudu treba da bude jasno. tj. Predmet može biti samo: • da li je stvar kod tuženoga 66 . npr. jer time vlasnik sprečava i zastarelost i mogućnost da se iz te sume naplate drugi poverioci). da li je novac bio individualizovan – u omotu. TUŽENI i TUŽILAC „radi predaje stvari“ da je tužilac vlasnik + dokaz da se stvar nalazi neovlašćeno kod tuženoga + dokaz na osnovu izloženog zahtevamo od suda da presudi: o da tuženi u roku preda stvar pod pretnjom prinudnog izvršenja o ovo je opciono – da se isplati naknada PREDMET SPORA – to se tiče toga u čemu je spor. To može da bude samo onaj kod koga je stvar neovlašćeno. ali ne uvek. je jako važno kada je reč o slučaju krađe ili nestanka sume novca. upravnog akta. zato bolje reč „predaja“. koverti ili nije. Sud me štiti ako sam vlasnik. jer je sam povraćaj najčešći slučaj. Proističe iz svojine.REIVINDIKACIONA TUŽBA – njome se može zahtevati ISKLJUČIVO INDIVIDUALNO ODREĐENA stvar (zato. Pasivna legitimacija je svojstvo onoga koji treba da preda stvar. TUŽBA: • • • • • prvo ide SUD. Zahtev je da sud naredi da tuženi preda stvar. a ne da li je stvar kod mene ili ne. Aktivna legitimacija tužioca kao vlasnika je svojstvo tužioca da bi mogao da tuži. ova tužba zastareva). Stvar nije kod vlasnika.

pravnog osnova. ako ne prizna.) mogli postati vlasnici.. jer tu dokazujemo samo početak i kraj državine. Ovde je važno da dokažemo činjenični skup „PO KOME BI MOGAO“ da postanem vlasnik! Dakle. zbog autoriteta države. a ne mora dokazivati da je ostao vlasnik) i da je ta stvar kod tuženoga neovlašćeno. svi vidovi sticanja svojine.. ali teret dokazivanja je na njemu. a tužilac pre 67 . Npr. Tuženi se brani prigovorima koji se odnosi i na činjenice i na prava: • PEREMPTORNI (potpuno se zahtev onemogućuje) prigovor POSTERIOS DOMINIUM – da je tuženi posle tužioca postao vlasnik. nego je važno da se nađe bilo koji dopušteni vid. održajem. jer mora da bude vlasnik.. nasleđivanje. Tada važi presumcija i da je vlasnik u času spora. constitutum posesorium. po bilo kom ČINJENIČNOM SKUPU (koji u Srbiji uzrokuje sticanje svojine: sticanje od nevlasnika.. Tu postoje brojne PRESUMCIJE: • Ako sam upisan u zemljišne knjige. a to ne mogu da dokažem ili je suviše teško.. Ona je oboriva od strane tuženoga. ako se bez državine.• da li je tužilac vlasnik Vlasnik dokazuje da je vlasnik određene stvari (tužilac dokazuje da je postao vlasnik. Tužilac koji je dokazao svoje pravo svojine ne mora dokazivati da je imao državinu. onda moramo da dokazujemo da smo BILO KADA. održaj. onda ću dokazivati. tj. npr. Tada tužilac gubi spor. jer ako sam stekao kupoprodajom. Svojinu nad određenom stvari ne dokazujemo ako tuženi prizna. Na tužiocu je da dokaže da je bilo kada stekao svojinu. Dakle. legitimacije. koji može da dokazuje da je svojina ovoga prvoga prestala da postoji. Zamislimo samo da za neku pokretnu stvar moram da dokažem derivatno sticanje. tuženi ovo može da obara. da dokažem da imam uslove po bilo kom od osnova za sticanje svojine. Npr: da sam ja pre 7 godina ispunio uslove za sticanje od nevlasnika. odnosno predaje može steći pravo svojine: naslednik koji nije ušao u posed stvari. Svako bira da kaže onaj vid koji mu je najlakši za dokazivanje. jer postoji DIABOLICA PROBATIO. teret dokazivanja je na onome ko ima interes da nešto dokaže. Ovo je isto osporavanja akt. pa tako u nedogled. • Tužilac dokazuje i da je baš ta stvar kod tuženoga lica i to bez ovlašćenja. Ovime se tužilac aktivno legitimiše. međutim. Dakle. Tako nam ODRŽAJ olakšava. nije važno kako sam ja zapravo postao vlasnik. Naravno. kupim nešto od „Eltim“ pa da dokažem od koga je on. onda se za mene presumira da sam vlasnik.

jer tada on kaže da stvar drži u tuđe ime (čuvar. tada se ja pozivam na osnov koji sam imao sa tim prvim. a A posle stekne od C. otuđio. oštećenje ili propast stvari. U Nemačkoj postoji zastarelost. tuženi se oslobađa odgovornosti prema njemu. Nesavestan držalac dužan je da preda sve što je kod njega od plodova. drži stvar u tuđe ime (kao čuvar. Npr: A da stvar B. odgovara svom aukotru. trampio i predao. što tražiš stvar od mene kada si mi poklonio i predao. Sud ovde presuđuje presudom. ako je kod njega bez pravnog osnova. a stvar je vlasništvo C. kao i da naknadi sve ono od plodova što je propustio da ubere. Obaveza mu je da preda stvar onakvu kakva je bila u trenutku dostavljanja tužbe. a ne rešenjem i sud ovde govori – odbija ili prihvata tužbeni zahtev. Tada tuženi mora da imenuje lice u čije ime drži stvar. a još nepotrošene plodove. a ne kao svoju. npr. ona koja je najbliža času spora. čak iako ovaj povrati stvar od tužioca. • PEREMPTORNI prigovor REI VENDITE ET TRADITE – prodate i predate stvari. Sada tužilac pokušava da dokazuje mlađu svojinu. Ti si mi prodao. • Za REIVINDIKACIJU nema roka.. plodouživalac. Savestan držalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tužba dostavljena. ali vlasnik može dokazivati da postao i pre toga nesavestan. Svestan držalac ne duguje ništa za korišćenje. poslugoprimac. uništio. poslugoprimac.. sve dok je stvar kod tuženoga. da naknadi svu štetu na stvari. Najmlađa svojina je važna. Dakle. Onda za njega važi presumcija da je i dalje vlasnik. Ako imenovani to prihvati da zauzme njegovo mesto u parnici. Postoji i pravo da držalac zahteva od vlasnika kome vraća stvar naknadu troškova koje je imao oko stvari. DILATORNI prigovor kada se tuženi poziva da ne drži bez osnova (već po nekom obligacionom odnosu sa tužiocem ili da stvar drži kao imalac nekog stvarnog prava na tuđoj stvari.. On se odnosi na bilo koji osnov koji izvodimo od tužioca. bez obzira kako je došlo do tog stvarnog prava).). 68 . To je mlađa svojina. Zadržava odvojene. prodao i predao. Tuženi može da učini NOMINATIO AUCTORIS = imenovanje prethodnika.. Ukoliko propusti da imenuje. plodouživalac) i štiti se od ove tužbe. ali je u međuvremenu stekao svojinu. pre 15 godina. pasivno je legitimisan. Ovo je imenovanje prethodnika = nominatio auctoris. a izgubi stvar. Ovde se govori da ima pravni osnov da stvar bude kod njega. potrošio. Najčešće je to kupoprodaja. a kojim nam je predao stvar. ili kada me tuži onaj ko mi je predao stvar kao tuđu.mene.

kako je došao do stvari. KORISNIM i LUKSUZNIM troškovima. a ovde ne jači osnov za državinu. Nju je uveo pred kraj republike pretor Publicijus. tj. Ovo nije državinska tužba. ako nešto je luskuzni trošak može da se odvoji od stvari bez oštećenja. npr: za ogradu koja je od mermera u vrednosti koja bi bila jednaka razlici izmedju mermerne i neke uobičajene ograde. PUBLICIJANA – član 41. kao i o tome da li je reč o NUŽNIM. SAVESNI IMA PRAVO NA OVE gore – samo ukoliko nisu pokriveni koristima koje je imao od stvari. samo kod te tužilac dokazuje pravo svojine. Ovo je dobro i za vlasnika kada mu je lakše da pobedi zbog jačeg osnova. podesan pravni osnov. 69 . što znači da ako dokažemo da nije vlasnik. Računa se ko ima više pozitivnih državinskih svojstava (zakonitost – tj. Bivša tužiočeva ili sadašnja tuženikova. Što je isto kao i kod reivindikacione. onda on ima pravo da to odvoji i zadrži – ius tolendi. NUŽNI TROŠKOVI – oni koji su neophodni za očuvanje suštine stvari. SAVESNI NEMA PRAVO NA OVE. Sud ovde da naloži predaju stvari. makar ne bilo sporno da nije vlasnik. mi bismo uspeli. Ovo je tužba iz jačeg osnova za držanje.ZOSPO tu vodi računa o savesnosti držaoca. a na KORISNE samo ako su korisni i za vlasnika. ko ima jače PRAVO NA DRŽAVINU. KORISNI TROŠKOVI – oni kojima se uvećava vrednost stvari. Ovo ne valja. prava ili manjiva – tj. Stari naziv je „tužba iz pretpostavljene svojine“ – kada se verovalo da tužba služi nekom ko je pretpostavljeni vlasnik. LUSKUZNI TROŠKOVI – oni koji su učinjenji samo radi zadovoljstva i ulepšavanja stvari (oni su naglašeno subjektivne prirode – služe zadovoljenju ličnih prohteva držaoca). NESAVESNI ima pravo na NUŽNE uvek. a za luskuzne ima IUS TOLENDI. jer je reč o korisnim troškovima koji imaju karakter luksuznih. Zato je reč o jačem osnovu da drži stvar od tuženoga. Kriterijumi jačeg osnova? 1. Kvalifikovanost državine – ko ima kvalifikovaniju državinu. osim one razlike u vrednosti koja dolazi u obzir. Naravno. jer je reč o OSNOVU = iustus titulusu! Cilj tužbe je predaja stvari – glavne i plodova.

Nastala je sa službenostima. da li je teretna ili dobročina državina. jer na drugoj strani imamo samo puku tvrdjnu. Ako su po ovom prvom kriterijumu jednaki. tj. idemo dalje. Tužilac je držalac stvari svojinski! Osnov ove tužbe je svojina. i pas. 70 . 3. tj. Negativne činjenice se ne dokazuju!). već i od onoga ko radi kao da ima to pravo. mora se biti vlasnik da bi ona uspela. da bi neko negirao nečiju službenost. držanja uz žrtvu. da prestane da je vrši ili se traži da se stanje vrati nekom novom radnjom. sud će ovlastiti tužioca da potrebne radnje preduzme sam ili preko trećeg. Zahtev od suda – traži se uzdržavanje od aktivne radnje kojom me neko smeta i uznemirava. aktuelno faktičko stanje u času podnošenja tužbe – ovo ima tuženi i on pobeđuje zbog svoje faktičke vlasti. tj. tj. da ne znam ili ne mogu znati da nemam pravo čiju sadržinu vršim. Danas. a o trošku tuženog. Ovde se favorizuje teretna i to zbog činjenice umanjenja imovine. tj. Ovo baš ovim redom! Za ovu tužbu nema roka. Ne samo verbalne pretenzije. legitimaciju u svim oblicima. Ovde tužilac negira nešto tuženome. Ovde se branimo od tuđe pretenzije da ima neko pravo na mojoj stvari. Prigovori – za akt.savesnost – se uvek pretpostavlja. 2. od svega i protiv svakoga ko uznemirava moju svojinu. Ovo se onda proširilo na bilo koje pravo koje neko ima na nekoj stvari. na drugi kriterijum. od svega onoga čime me neko ograničava u mom pravu. AKCIO NEGOTARIJA – tužba zbog uznemiravanja svojine. bez obzira da li ima verbalnu ili faktičku pretenziju. Ako tuženi ne postupi po presudi. Teretnost pribavljanja državine – tj. tj. Sadašnje.

71 . i opet tako. leg. leg. Član 42. sa opštim rokom od 3 godine. ali postoje dva uslova: 1. Tuženi koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo na preduzimanje radnji Prigovori tuženoga: • u vezi sa akt. Ona se odnosi na onoga koji protivpravno. neovlašćeno uznemirava svojinu. da nije on to smetanje vršio. sud će mu u izvršnom postupku. nasledstvo. • Sud donosi presudu u petitornom sporu gde kaže da prihvata ili odbija tužbeni zahtev... na osnovu već donete presude izreći kaznu.. već da ima svojinsku državinu. dok postoji stanje smetanja Zato sud ustanovljava da li ima tog stanja ili ne! Šta je sa bivšim smetanjima? To je obligacioni odnos za štetu. Tužilac dokazuje da tuženi smeta i ne dokazuje da nema tuženi to pravo.. presumcija koja je oboriva. jer se onda smatra da i vlasnik. Teret dokazivanja je na tužiocu.Ukoliko posle usvajanja tužbenog zahteva tuženi ponovi uznemiravanje. već da je bez tereta. već dokazuju. Ovo je zbog našeg mira. iako je svojinski držalac. odobrava tražene troškove i obrazlaže sve to. sve zbog presumcije da pravo svojine nije ograničeno drugim pravima. Za ovu tužbu nema numerički određenog roka. – da nije svojinski vlasnik. ali ne da je vlasnik. jer je pravo svojine najšira pravna vlast. dokaže da je neko 3. tj. vlasnik u vezi sa pas. tj. – da nije on prelazio. Primer sa naftom u dvorištu. čija se ograničenja ne pretpostavljaju. Zato tuženi mora da dokaže da je ovlašćen. jer onda bi svako mogao da nas stavi u dilemu da trpimo njegovo uznemiravanje ili da dokazujemo svoje pravo svojine i to sve u sporu u kojem se ne osporava naše pravo svojine. da dokaže neki skup činjenica iz kog izvodi svoje pravo: ugovor. od opasnosti da se radnja ponovi 2.

služnosti) su stvarna prava na tuđoj stvari. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist određenog lica. reč je o STVARNIM SLUŽBENOSTIMA. Imalac službenosti ima ovlašćenje da u određenoj meri: • • UPOTREBLJAVA ili KORISTI stvar da zahteva od njenog SVAKODOBNOG VLASNIKA da je na neki način ne upotrebljava. Ukoliko su službenosti ustanovljene u korist svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti. koja se naziva POSLUŽNA STVAR = POSLUŽNO DOBRO. reč je o LIČNIM SLUŽBENOSTIMA. STVARNE (stvarnopravne.SLUŽBENOSTI (servituti. realne) SLUŽBENOSTI 72 . poslužja.

a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na trpljenje. Vlasnik dvorišta usled otvaranja prozora ne trpi ništa ili mora da nešto ne čini. Razlika je u načinu ustanovljenja. na zidu koji se nalazi na međi prema susednom dvorištu. Ovo su negativne stvarne službenosti. PROZOR NA TUĐEM ZIDU OTVORITI. da od vlasnika poslužnog dobra zahteva da ga na neki način ne upotrebljava. tj. a obavezuju vlasnika poslužnog dobra na nečinjenje. pa sam smrad ide susedu u dvorište. jer ovaj što otvara samo koristi vazduh i svetlost. To je STVARNOPRAVNI karakter službenosti. Ovlašćuju titulara prava na ČINJENJE (na upotrebu poslužnog dobra). ni zaplenjena.. neprave) – ne svako.. Prema ovome. vlasnik može da vrši sva prava koja proističu iz svojine.STVARNE SLUŽBENOSTI . Npr: pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne čini višom. dim kroz susedov dimnjak puštati. pa zato ne mogu biti ni hipotekovana. Stvarna službenost je pravo SVAKODOBNOG vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) da: • na određeni način i u određenoj meri koristi tuđu nepokretnost (poslužno dobro). Ovo su pozitvine stvarne službenosti. prateća prava. DAKLE. Npr: pravo prolaza. bez obzira ko je vlasnik (svakodobni) poslužnog dobra. na neko nečinjenje.. PRAVO ZAHTEVATI DA VLASNIK POSLUŽNE ZGRADE NE OTVARA PROZOR NA STRANI OKRENUTOJ POVLASNOM DOBRU i to zato što ovaj što želi da otvori prozor ne sme svojim vršenjem prava svojine da zloupotrebi na štetu svoga suseda. ali samo ako ne ZLOUPOTREBLJAVA pravo svojine. 73 • . već samo određeno lice ima službenost! Sadržina i jednih i drugih je ista. Ovlašćuju titulara na zabranu. tako što mu taj prozor služi za vetrenje toaleta. pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe. Sadržina ovih ovlašćenja je drugačija od onih gore službenosti. vlasnik jednostavno vrši svoje pravo svojine i za to mu nije potrebna nikakva službenost. Službenosti su akcesorna. tečnost na susedovo zemljište sipati. da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobu oduzimala vidik. da svoju zgradu ne čini nižom. otvaranjem prozora na sopstvenoj zgradi. Stvarna službenost je pravni odnos između svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti.. pravo progona stoke. neko uzdržavanje od radnje koju bi vlasnik imao inače pravo da čini. Ove se samo zovu „službenosti“.svako ko je vlasnik povlasnog dobra ima pravo službenosti! STVARNO LIČNE SLUŽBENOSTI (iregularne. LIČNE SLUŽBENOSTI – najviše ovlašćenja koje neko ima posle vlasnika.

suština službenosti nije u ograničavanju prava svojine. To mogu biti samo nepokretne stvari: zemljišta. 74 . a u slučaju da je ne ispiše. Ovo ne važi za susvojinu.NIKAKO stvarna službenost ne znači neko ČINJENJE vlasnika poslužnog dobra!!! U slučajevima održavanja uređaja potrebnih za vršenje službenosti (vodovodnih cevi. brodovi. Nove potrebe vlasnika povlasnog dobra ne proširuju službenost. prepuštajući mu u celini uređaje. on može opteretiti jednu nepokretnost stvarnom službenosti u korist druge nepokretnosti. Premeštanje službenosti na drugo poslužno dobro istog vlasnika moguće je samo uz pristanak titulara službenosti.. s tim što se ta službenost aktivira otuđenjem jedne od nepokretnosti. po opštim pravilima o sticanju službenosti. On se te obaveze može osloboditi i protiv volje vlasnika povlasnog dobra. nepokretnosti po nameni. drveće. Poslužno i povlasno dobro se ne moraju graničiti. svrha. Takodje. imamo da to leži na titularu službenosti. vlasnik koji ima za to interes. ona ostaje i aktivira se pošto dođe do novog otuđenja. isto lice može biti suvlasnik povlasnog dobra i isključivi vlasnik poslužnog dobra i obrnuto. Npr: kod službenosti uzimanja vode.. Naravno. uz naknadu troškova koji se time uzrokuju i protiv volje titulara službenosti. dužan je da srazmerno učestvuje u troškovima. uzeće se ono što je lakše za poslužno dobro. avioni. već je bitna veza između njih koja se stvara nekom potrebom povlasnog dobra. ako je neko vlasnik dve nepokretnosti. To je načelo POŠTEDE POSLUŽNOG DOBRA = NAČELO RESTRIKCIJE. Ne mogu biti: pokretne stvari. Cilj. uz ISKLJUČIVO MINIMALNE žrtve po svojinu na poslužnom dobru. neko može kupiti već dve nepokretnosti od kojih je jedna opterećena stvarnom službenosti. VRLO JE VAŽNO NAPOMENUTI DA POSTOJI POTREBA DA SE NAPRAVI SLUŽBENOST! Kada postoji sumnja o obimu stvarne službenosti. Ukoliko te uređaje koristi i vlasnik poslužnog dobra. oluka). ova dva dobra mogu biti udaljeni kilometrima i ne graničiti se. zgrade (stanovi). već u olakšavanju upotrebe povlasnog dobra. ukoliko nije drugačije ugovoreno. koji bi podrazumevali neko činjenje. tj. Službenost se ne može ustanoviti na drugoj službenosti! Službenost se ne može imati na svojoj stvari! Posledice ovoga je prestanaka službenosti sjedinjenjem. može. zahtevati premeštanje službenosti na drugo mesto istog dobra. To je pravo ABANDONA! Svaka stvarna službenost zahteva ova dva dobra – povlasno i poslužno. Kad se službenost vrši na jednom delu poslužnog odbra.

službenost odvođenja kišnice. u zavisnosti od toga da li postoji ili ne postoji neki spoljni znak. ako to prilike zahtevaju. s vremena na vreme. vrata. POTIOR JURE. a istovremeno stečene službenosti se istovremeno sužavaju i ukidaju. 75 . VIDLJIVE – su one službenosti koje su praćene nekom vidljivom napravom: balkon.. službenost naslanjanja zgrade na tuđu zgradu. tj. POVREMENE (isprekidanih) – su one čije se vršenje sastoji u određenim postupcima titulara službenosti: progon stoke. NEVIDLJIVE – su one službenosti koje nisu praćene spoljnom napravom ili znakom: dovođenje vode. Isto važi i ako dođe do deobe poslužnog dobra. Dakle. Važi pravili PRIOR TEMPORE. ali ispod zemlje. ali proizlazi iz logike i ima određene praktične posledice za STICANJE SLUŽBENOSTI ODRŽAJEM i GUBLJENJE SLUŽBENOSTI NEVRŠENJEM. Ovaj karakter trajnosti se ne gubi ni kada je. Kod njih je sve poznato. službenost se vrši samo od sebe. prirodno ili veštačko. što znači da ustanovljenje nove službenosti ne sme krnjiti već postojeću službenost.. • • • Ova podela nije u našim zakonima. vodovodne i kanalizacione cevi. sužavaju se i ukidaju najmladje službenosti. a nikako samo jednog njenog dela. Ako se poslužno dobro nalazi u susvojini. uzimanje vode.Na istom poslužnom dobru može postojati više službenosti. pa kada se ono jednom uspostavi. Dakle. istih ili različitih. službenost postoji u korist svih novoformiranih nepokretnosti. STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI = SUSEDSKA PRAVA Zakonske službenosti postoje na osnovu samog zakona i potpuno su određene. trasirana staza. pumpa za vodu. NEDELJIVOST STVARNIH SLUŽBENOSTI – stvarna službenost može postojati samo u korist. To su sve negativne službenosti i neke pozitivne: službenost vodovoda. na teret cele nepokretnosti. tj.. pokretni most. Pored pozitivnih i negativnih. službenost prolaza. ove trajne podrazumevaju jedno materijalno stanje.. pa ako dođe do deobe povlasnog dobra.. službenosti delimo i na: • TRAJNE – su one čije se vršenje ne sastoji u preduzimanju radnji od strane titulara. potrebna neka intervencija da bi ta službenost opstala.. onda službenost postoji na teret svih suvlasnika. stepenište. službenost prolaza može biti isto vidljiva ili nevidljiva. s tim što vlasnik poslužnog dobra može zahtevati brisanje u odnosu na one kojima službenost faktički više ne koristi. vidljivi uređaj za vršenje službenosti: vrata.

Naš ZOSPO govori o tome da se službenost stiče na osnovu pravnog posla. pravo vlasnika nepokretnosti da zahteva od suseda da ovaj na svom zemljištu ne preduzima radov ekoji ugrožavaju stabilnost njegovog zemljišta ili zgrade (potkopavanje i drugi radovi). tako što je povećava ili umanjuje. Neki zakonici (i ZOSPO) uopšte ne poznaju ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI kao vrstu STVARNIH SLUŽBENOSTI. jer važi za oba suseda). o Ovo ne važi kod susvojine. ne spominje sticanje na osnovu zakona! STICANJE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA Pravni poslovi: • ugovor između vlasnika povlasnog i poslužnog dobra: o Mora biti pismen. 76 . odlukom državnog organa. već ih shvataju kao SUSEDSKA PRAVA. o Može biti teretan ili dobročin. sada nam je potreban još i MODUS (Upis u zemljišne knjige.Sudska presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter. o Može da posluži za sticanje bilo kakave službenosti. pravo zahtevati od suseda da na svom zemljištu ne sadi na određenom rastojanju od međe (koje je recipročno. Ne upisuju se u zemljišne knjige. vlasnik povlasnog dobra može odborenje za upis izdejstvovati sudskim putem). • testament vlasnika poslužnog dobra: o Vlasnik poslužnog dobra može naredbom poslednje volje ostaviti službenost u korist nekog dobra. jer su svima poznate. dakle. Npr: pravo odbegle i zalutale životinje. Ukoliko ovaj uskrati to. za punovažnost ugovora potrebna je saglasnost svih suvlasnika. održajem. o Predstavlja TITULUS. pa nema potrebe za upisom. Njome se štiti postojeća službenost ako do povrede dođe. o Ukoliko je poslužno dobro u susvojini. o Na osnovu ugovora se može steći i službenost koja derogira zakonsku službenost ustanovljenu u korist suseda. pod uslovom da se to ne protivi javnom poretku. Za taj upis je potreban pristanak vlasnika poslužnog dobra = CLAUSULA INTABULANDI.

predviđajući da će jedna parcela biti opterećena službenošću u korist ovih drugih. niti je mogao znati da službenost stečena vankjnižnim održajem. Dakle. već posledica opredeljenja. SVOJINSKE SLUŽBENOSTI – nisu definisane u ZOSPO. barem prećutno sa tim saglasio. dokle god je on vlasnik svega. bez posledica po njihove vlasnike. a pravni posao može biti dvostran = ugovor. drugim rečima. a da se vlasnik poslužnog dobra time nije protivio. tj. PUTEM ODRŽAJA Da bi državina službenosti dovela do sticanja prava službenosti. 77 . Na sticanje službenosti održajem shodno se primenjuju pravila za: prekid. da nije. Njegova PREDUSRETLJIVOST se ne sme okrenuti kao oružje protiv njega. Službenost stečena održajem ne može biti od štete onome ko je poslužno dobro PRIBAVIO PRE nego što je održajem stečena službenost UPISANA u zemljišne knjige. tada se službenosti aktiviraju. tj. Ako bi bilo drugačije. potrebno je da je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost 20 godina. to „faktičko ostvarivanje službenosti“ je moralo biti poznato vlasniku poslužnog dobra. pod uslovom da je pribavilac savestan. na osnovu koga se u duhu dobrih odnosa vrši bezbroj akata upotrebe tuđih nepokretnosti. nestalo bi jednog važnog i celishodnog regulatora društvenih odnosa. da se. NEPREKIDNU DRŽAVINU imamo i kod ISPREKIDANIH i kod TRAJNIH SLUŽBENOSTI. a za nastanak potreban je i upis u javne knjige. jer „neprotivljenje“ nije goli fakt. ali i jednostran. priračunavanje vremena za održaj). Ta je službenost pritajena.o Testament je samo pravni osnov. ali su zapravo određene odredbom koja govori da službenosti nastaju na osnovu pravnog posla. tj. pa je ovo slučja kada je neko vlasnik više nepokretnosti i optereti neku od njih službenošću. zastoj. a teret dokazivanja te činjenice leži na uzukapijentu. o Drugi slučaj je kada vlasnik jedne nepokretnosti ovu naredbom poslednje volje podeli na naslednike. a dodje li do otuđenja. Ne postoji državina potrebna za održaj ako je vlasnik dobra dozvolio (izričito ili prećunto) upotrebu svoje nepokretnosti iz prijateljskih pobuda. toleriše upotrebu u cilju održavanja drobih odnosa.

da li je drugi način dovođenja vode povoljniji. vrlo se vodi računa o šteti koju bi ustanovljenje službenosti prouzrokovalo vlasniku poslužnog dobra. ali i šteta u obliku raznih uznemiravanja koja nastaju tom službenosti. stiče se danom PRAVOSNAŽNOSTI presude.). da li je zaobilaženje preterano. što znači da za njen nastanak upis u zemljišne knjige nije potreban. Na zahtev vlasnika poslužnog dobra sud utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. Presuda kojom se ustanovljava službenost ima KONSTITUTIVAN KARAKTER. stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra ne može koristiti to dobro bez odgovarajuće upotrebe poslužnog dobra.. Takođe. Sud bi trebalo da vodi po službenoj dužnosti računa o utvrđivanju naknade i o njenoj visini. a njegova zabluda je od značaja samo za obligaciono pravo – u pogledu naknade štete ili raskida ugovora 78 .. dužan je da je trpi. ali je ona DEKLARATIVNOG KARAKTERA. Povodom ZAKONSKE SLUŽBENOSTI se isto donosi sudska presuda.STICANJE NA OSNOVU SUDKSE ODLUKE ILI ODLUKE DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA Odlukom suda ili drugog državnog organa. Kupac poslužnog dobra koji nije znao za postojanje službenosti. Službenost koja se ustanovljava sudskom presudom. Šteta kao materijalna=imovinska. Ova presuda sadrži ocenu o postojanju zakonskih činjenica za ustanovljenje službenosti (da li drugi put nesrazmerno skuplji.

PRESTANAK SLUŽBENOSTI NA OSNOVU PRAVNOG POSLA ZOSPO ovaj način ne spominje. kao i na osnovu odricanja od strane titulara službenosti (ali da bi po odricanju i došlo do gašenja službenosti mora da dođe do ispisa iz knjiga. Zakonske prestaju tako što se ugovorom ustanovi službenost koja derogira zakonsku službenost. Ovo važi i za odricanje. Zastarelost – je prestanak usled običnog nevršenja. Ako pre ovoga ispisa titular službenosti otuđi povlasno dobro. PRESTANAK USLED NEVRŠENJA SLUŽBENOSTI (ZASTARELOST i LIBERATORNA UZUKAPIJA) Nevršenje kao način prestanka službenosti pojavljuje se u dva vida: • Liberatorna uzukapija – je prestanak usled nevršenja. pa tako može ugovorom između vlasnika poslužnog i povlasnog dobra. uključujući i zakonske. koje je praćeno PROTIVLJENJEM protiv službenosti od strane vlasnika poslužnog dobra. Ako je povlasno dobro u susvojini. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi. nezainteresovanost za svoje pravo. Rok je 3 godine. potrebna je saglasnost svih suvlasnika. njegovim ponašanjem kao da službenosti nema. Za razliku od prava svojine. ukoliko to šteti njihovim pravima. 79 • . za prestanak službenosti potrebna je saglasnost tih trećih. ali za službenosti važe opšta pravila o prestanku prava. Ovim načinom mogu prestati sve službenosti. odakle sledi da gubitak tog prava ne šteti interesima imaoca prava. novi vlasnik stiče svojinu zajedno sa službenostima i onda sve ponovo ispočetka. Rok je 20 godina. a za prestanak službenosti potreban je i ispis iz zemljišnih knjiga. tj. tj. jer su zastupljene obe ideje na kojima počiva zastarelost u građanskom pravu: o Ideja nevršenja svog prava. Ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka ili plodouživanje). ovde je to moguće. Zakonskih službenosti se ne možemo odricati).

pa se kaže da poništenjem prava davaoca. ali ne i onaj ko je samo držalac prava službenosti. jer tačno je da održaj može da učini da izgubimo svojinu. vlasniku povlasnog dobra pripada pravo na obeštećenje. se ništi i pravo primaoca. pak. Službenost konstituisana pod raskidnim uslovom ostvarenjem uslova. ali tu nije reč o prostom nevršenju. u smislu da pravo svojine jednog lica sada rasterećuje suvišnog tereta.o Liberatorno dejstvo. Zadovoljava se društveni interes da dobr ane budu opterećivana bez potrebe. ZAŠTITA STVARNIH SLUŽBENOSTI 80 . Kod svojine. Službenost ustanovljena na određeno vreme prestaje istekom vremena za koju je ugovorena. SJEDINJENJE (KONSOLIDACIJA) Stvarna službenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslužnog dobra. OSTALI SLUČAJEVI PRESTANKA STVARNIH SLUŽBENOSTI Propašću povlasnog dobra ili poslužnog dobra. knjiga. UKIDANJE NA ZAHTEV VLASNIKA POSLUŽNOG DOBRA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati ukidanje službenosti. Ako je službenost ustanovljena uz naknadu. ako je ova izgubila svaku korisnost za povlasno dobro. ovo ne može da se desi. Ovo je iz sudske prakse. Pasivno su legitimisani i vlasnik i suvlasnik poslužnog dobra. Potpuno eksproprijacija poslužnog dobra. u slučaju da to dobro postaje javno dobro ili se priroda stvarne službenosti protivi opštem interesu zbog koga je izvršena eksproprijacija. U slučaju poništenja prava svojine vlasnika poslužnog dobra (ostvarenje raskidnog uslova ugovora pod kojim stiče svojinu. Ukoliko se službenost ne ispiše iz zemlj. ona se aktivira momentom ponovnog otuđenja tog dobra. svejedno kako je došlo do sjedinjenja. već je ono kvalifikovano državinom od strane trećeg. zbog poništenja ugovora).

. zaključujemo da su ZAKONSKE SLUŽBENOSTI = ograničenja. ISKORIŠĆAVANJE = da mogu da radim nešto na susedskoj parceli: o činjenje na susedovom dobru (renoviram zgradu.). u stvari SUSEDSKA PRAVA. tj. VAŽNIJA SUSEDSKA PRAVA: Kako se STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI na osnovu zakona ne spominje. KONFESORNA TUŽBA – cilj tužbe je da tuženi dopusti vršenje prava službenosti u punom obimu i zabrana daljeg onemogućavanja. pa se kao može služiti DRŽAVINSKIM (posesornim) tužbama. ČAVOŠKI Te zakonske stvarne službenosti. tj.) o zabranja činjenja mom susedu (neko mi potkopava kuću. To je pravo svakog ko je sused i ko se nađe u toj ulozi. pobegne mi pas. jer time postoji mogućnost njihove zaštite i miroljubivog života suseda. pa koristim parcelu pored.Imalac stvarne službenosti je držalac prava. vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra. Ovde ide vanparnični postupak i donosi se rešenje. kao i držalac koji ima pravo da se koristi službenošću (plodouživalac povlasnog dobra). Ova prava postoje. Da bi uspeo u sporu tužilac mora dokazati postojanje prava stvarne službenosti. SUSEDSKA PRAVA – posebna grupa stvarnih prava za profesora Vodinelića. susedska prava: 81 • . Tuženi: vlasnik poslužnog dobra ili neko 3. pa mu ja zabranim to) PREKOMERNE IMISIJE?! TU JE STALA prof. lice.. a ne presuda. Tužilac: titular službenosti. Susedsko dobro je: • • granične nepokretnosti kada upotrebom naše nepokretnosti utičemo na neku drugu nepokretnost Susedska prava nastaju putem zakona i imamo 2 vrste: • RAZGRANIČENJA (delimitiranja) = uređenje međe između dve susedske nepokretnosti koje se graniče (npr: moj pas pobegne u susedsku nepokretnost.

Ako trpi grane ima pravo na plodove koje one daju. ako sam preda stvar. ili radi hvatanja odbeglog roja pčela. Ovo samo ukoliko posao ne može da se završi bez velikih troškova. prodiranjem žila u susedno zemljište). tj. tj. Sused može zabraniti pristup na svoje zemljište. Suded mora da bude obavešten na vreme. pa ako vlasnik to ne uradi. SUSEDSKA PRAVA KOJA PROIZLAZE IZ RAZGRANIČENJA NEPOKRETNOSTI Sačinjavaju ona koju su posledica razgraničenja nepokretnosti (pravo zajedničke svojine na obejktima koji se nalaze na samoj međi i prava i obaveze u vezi sa prodiranjem grana u tuđi vazdušni prostor. Pravilo je da drvo pripada onome na čijoj zemlji je stablo. njome se u slučaju spora štiti već postojeće pravo Zajedničko za sva susedska prava kao ograničenja svojine je da se vrše u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanja vlasnika susedne nepokretnosti. U slučaju izvođenja građevinskih radova na svom zemljištu (zidanje. može ih sam poseći i zadržati. popravka. radi hvatanja odbegle ili zalutale životinje. 2. Vlasnik zemljišta nad koje su se nadnele grane ili u koje su prodrle žile. ako tako ne bi bilo dozvoljeno. ali onda nema pravo na naknadu štete koju grane svojim hladom pričinjavaju usevima. pristup radnika. Drvo na međi je zajednička svojina suseda i sve moraju da rade konsenzusom. sused ima pravo da koristi delove susednog zemljišta za držanje materijala. a ne prema žilama. čak i ako bi grane prešele u susedov vazdušni prostor. Međutim. PRAVA UPOTREBLJAVATI SUSEDNU NEPOKRETNOST Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na neki način upotrebljava susednu nepokretnost i da ovo pravo ostvaruje protiv svakodobnog vlasnika (npr: pravo da pređe na susednu nepokretnost radi kupljenja plodova koje je vetar tamo odneo. Slede vrste susedskih prava: 1. može tražiti njihovo uklanjanje. povraćaja stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slučajno tu dospele). odnosno žile prešele u susedovo zemljište. Svojina drveta se određuje prema stablu. ukoliko izaziva veliku štetu. postavljanje skele. uz pomoć suda se može dobiti dozvola za potkresivanje. rušenje zgrade). 82 .• • • nastaju na osnovu samog zakona ne upisuju se u zemljišne knjige presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativni karakter.

neutralizatora. Granica tolerancije je različito određena ZOSPO i to je granica koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike! 83 . • Ako se imisije ne mogu svesti na podnošljivu meru. toplote. izolacionih materijala. Prekoračenjem granica tolerancije nastaje određena odgovornost EMITENTA = zagađivača. izuzetno. ne može se tražiti zabrana ovih aktivnosti. GRANICE TOLERANCIJE.U svim ovim slučajevima sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu štete. ako je usled buke stanovanje otežano preko podnošljive mere. ima pravo da zahteva obustavljanje radova. Ovo reguliše Zakon o vodama Srbije. PRAVA ZAHTEVATI OD SUSEDA DA SVOJU NEPOKRETNOST NE UPOTREBLJAVA U ODREĐENOM PRAVCU Ovu grupu sačinjavaju ona susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da zahteva od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu (npr: da na njoj ne vrši potkopavanje i druge radove kojima se ugrožava stabilnost susedovog zemljišta ili zgrade). Npr: stanovnici zgrada pored javnih saobraćajnica čija izgradnja je odobrena od nadležnih organa ne mogu tražiti ukidanje saobraćajnice. Oni se moraju trpeti do određene mere. ali imaju pravo na naknadu štete.. prigušivača. ako imisije nastaju u obavljanju OPŠTEKORISNIH DELATNOSTI ZA KOJE JE DOBIJENA DOZVOLA. Vlasnik ugroženog zemljišta. Vlasnik zemljišta ne može na štetu susednog zemljišta menjati pravac ili jačinu vode koja prirodno otiče preko njegovog zemljišta ili kroz njegovo zemljište. kao i naknada štete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije. otpadnih vida.. odnosno zgrade ima pravo da zahteva obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbeđenja. • Naravno. Ovde spada i vrlo značajno pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava na način kojim se prouzrokuju prekomerne IMISIJE! Imisije su ŠTETNI UTICAJI koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima. tzv. a ako je nemoguće preduzeti uspešne mere. buke. već samo preduzimanje mera za smanjene ovih štetnih uticaja. zamenu jedne vrste goriva drugom). neprijatnih mirisa. prašine. može zahtevati i zabranu aktivnosti iz koje imisije potiču. pa onaj ko je izložen preteranim imisijama ima određena prava: • Može zahtevati primenu određenih tehničkih sredstava kojima se imisije svode na podnošljivu meru (stavljanje raznih prečistača. potresa. čađi. jer je to naprosto nužnost. 3.

a drugi u industrijskoj četvrti. Dakle. orahovo stablo). Tako zloupotrebu predstavlja svako vršenje prava svojine protivno njegovom cilju ili protivno moralu.. kao i neuzimanje u obzir da se pravo može vršiti na drugi način koji je manje štetan za suseda... Tada imamo pravo na naknadu štete na teret organa čiji je radnik izdao takvu dozvolu. osim u slučaju da postoji odgovarajuća negativna službenost na nepokretnosti pored. objektivnu koncepciju ZLOUPOTREBE PRAVA. u naseljima gradskog karaktera nije moguće obezbediti da zgrade sa svake strane imaju otvoren vidik. ako su međni znaci uništeni. 4. oštećeni.. Tako. sve zavisi od slučaja do slučaja i to je veliki posao za sudove. standardi su različiti u raznim sredinama. ako je u pitanju znatnija šteta. vodeći računa o svim oklonostima slučaja. Npr: kao što se do određene mere moraju trpeti materijalne imisije. Jedan standard je u gradskoj četvrti za stanovanje. šuma. a jednako koristan za vlasnika. Ali. kao i nevođenje računa o nesrazmeri između koristi koja se za sebe pribavlja i štete koja se drugome prouzrokuje.. npr. Odogovornost postoji samo ako je zgrada podignuta bez odobrenja nadležnog organa ili ako odobrenje nije poštovano. gde nije potrebna namera škođenja. Npr: neprijatan miris sa đubrišta u selu. posebno o koristi koju drveće daje vlasniku I OKOLINI. sud može doneti jednokratnu pravičnu naknadu.. vlasnik ima pravo da zahteva preduzimanje potrebnih mera da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište). ili se graditelj ne drži dozvole za gradnju. isto tako vlasnik nepokretnosti nema pravo na naknadu štete koju trpi od hladovine koju mu stvara drveće sa susedne nepokretnosti (voćnjak. je uobičajena imisija. PRAVA ZAHTEVATI OD VLASNIKA SUSEDNE NEPOKRETNOSTI NEKO ČINJENJE Čine ona susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje (npr: svaki od vlasnika susednih zemljišta moe zahtevati sporazumno utvrđivanje granice i postavljanje međnih znakova. s tim što je ZOSPO usvojio široku. da kad postoji opasnost od rušenja zgrade zahteva preduzimanje potrebnih mera od onoga koji bi bio odgovoran za štetu. 84 . Npr: dozovla nije u skladu sa urbanističkim planom. ali ne i u urbanim sredinama.. a to može biti i odsustvo dovoljnog obzira prema tuđim legitimnim interesima. gde se čuva stoka. ili pomereni.Dakle.

VAŽNIJE STVARNE SLUŽBENOSTI: Najbrojnije i najraznovrsnije stvarne službenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora. Poštujući propise stranke mogu konstituisati svaku službenost koja zadovoljava neku potrebu povlasnog dobra, čak i onda kada nisu ispunjeni uslovi da se službenost kosntituiše sudskom odlukom. To su obično: pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe; gredu ili rog u tuđi zid uvući; prozor na tuđem zidu otvoriti; dim propuštati kroz susedov dimnjak; kišnicu sa svoje strehe na tuđe zemljište sprovoditi; tečnosti na susedovo zemljište sispati... Za njihov nastanak potreban je upis u zemlj. knjige. Službenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom (nekad odlukom upravnog organa) su nužne službenosti, jer se ustanovljavaju protiv volje vlasnika poslužnog dobra... Za sve njih se plaća naknada. Za njihov nastanak nije potreban uspis u zemlj. knjige. Najpoznatija službenost koja se ustanovljava sudskom presudom je PRAVO NUŽNOG PROLAZA. Za nju se plaća naknada, koju određuje sud srazmerno šteti koja nastaje za poslužno dobro. Druga značajna službenost je SLUŽBENOST POSTAVLJANJA VODOVA – vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati da mu se dozovoli da preko susedovog zemljišta provede vodovodne i kanalizacione cevi, električne i telefonske kablove (podzemne i
85

vazdušne), ako je postavljanje ovih vodova na drugom mestu skopčano sa nesrazmernim troškovima. Za nju se isto plaća naknada. Treća od značaja za današnjicu je ta gde se korisniku radio-difuznog prijemnika dozvoljava da na susednoj zgradi postavi antenu, a time ne ometa stanare te zgrade u prijemu radiodifuznog programa.

LIČNE SLUŽBENOSTI: Lične službenosti postoje u korist jednog određenog lica (fizičkog ili pravnog). Za razliku od stvarnih službenosti, ovde ne postoji POVLASNO DOBRO, već samo POSLUŽNO DOBRO, a sadržina službenosti se uvek sastoji u iskorišćavanju tuđe stvari. To su: plodouživanje, upotreba i pravo stanovanja. Ovlašćenja kod svojine: 1. ovlašćenje (pravo) držanja (ius possidendi) 2. ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava, prosto služenje sa stvari 3. ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist, plodove iz neke stvari 4. ovlašćenje raspolaganja (ius dispodendi): a. faktičko = zadiranje u samu supstancu stvari, čak i stvar uništiti (ius abusus) b. pravno
86

5. ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) 6. pravo suprotstavljivosti 7. ovlašćenje isključivanja svih trećih lica PLODOUŽIVANJE (užitak, uživanje, ususfructus) Ova se službenost se za PLODOUŽIVAOCA sastoji iz ovlašćenja DRŽANJA, UPOTREBE tuđe stvari i ovlašćenja KORIŠĆENJA (pribiranja plodova bez povrede suštine stvari, TJ. NEMA PRAVO NA SUPSTANCU, već samo na plod). Vlasnik stvari na kojoj postoji plodouživanje zove se GOSPODAR STVARI. Naše današnje pravo ne poznaje nijedan slučaj ZAKONSKOG PLODOUŽIVANJA. Predmet su: STVARI i PRAVA i IMOVINA. POKRETNE ili NEPOKRETNE, ali uvek NEPOTROŠNE STVARI (ove, jer ispunjavaju uslov da mogu biti upotrebljene bez promene njihove suštine). NEPRAVO PLODOUŽIVANJE - u slučaju da se plodouživanje odnosi na širu celinu (imovinu) koja obuhvata i potrošne stvari, onda plodouživanje menja svoju suštinu i pretvara se u NEPRAVO PLODOUŽIVANJE, gde potrošne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouživaoca, a on je obavezan da po prestanku plodouživanja bivšem vlasniku vrati stvari iste vrste u istoj količini i iste kakvoće, ili da plati naknadu prema vrednosti koju takve stvari imaju u vreme prestanka plodouživanja.

PLODOUŽIVAOČEVA PRAVA CIVILNE PLODOVE stiče srazmerno vremenskom trajanju plodouživanja. Ovo pravilo je interesantno samo u godini kada počinje plodouživanje i u godini kada se ono završava, jer se onda sav prihod podeli na 365 dana i srazmerno vremenu plodouživanja podeli. PLODOVE U NATURALNOM obliku stiče odvajanjem. Dakle, pravo na pribiranje plodova pripada plodouživaocu. Ovde imamo jednu vrstu ALEOTORNOSTI, jer učestalost odvajanja plodova nije uvek u jednakim, pa ni kratkim intervalima. Plodove koje je vlasnik odvojio pre nastanka i po prestanku plodouživanja ostaju u njegovoj svojini. Troškove proizvodnje plodova snosi plodouživalac.
87

Po prestanku plodouživanja plodouživalac je dužan da poslužnu stvar vrati vlasniku. kao i neophodnosti vanrednih popravki na samoj stvari ili uzurpacijama od strane 3. Ima golu svojinu dok traje plodouživanje. PRAVNI POLOŽAJ VLASNIKA STVARI: 1. lica. dakle može preneti ovlašćenje upotrebe i ovlašćenje korišćenja na drugog. 88 . Plodouživalac obligacionim pravom može dozvoliti upotrebu predmeta plodouživanja u korist drugog. Ako stvari. odnosno LIBERATORNE UZUKAPIJE) da se koristi stvarnim službenostima koje postoje u korist nepokretnosti. Plodouživalac ne sme da menja namenu stvari. onda mora da dokaže razloge zbog koje je nema. Plodouživalac je obavezan da vlasnika odmah obavesti o oštećenjima stvari. Može je hipotekovati. Plodouživalac ne može zasnivati nove stvarne službenosti na teret predmeta plodouživanja. Plodouživalac može u svakom trenutku zahtevati da se sačini inventar stvari koje su predmet plodouživanja. upropastio ili otuđio. PLODOUŽIVAOČEVE OBAVEZE Ne sme da menja suštinu stvari. jer on odgovara za stvar. kad je propisano obavezno osiguranje ili kada prema mesnim shvatanjima osiguranje nalažu pravila DOBROG UPRAVLJANJA. a u korist vlasnika stvar od požara i drugih rizika. primenjuju se pravila o NEZVANOM VRŠENJU TUĐIH POSLOVA. čak iako je usled pohabanosti izgubila svaku upotrebnu vrednost.Plodouživalac ima pravo. pretpostavlja se da je ovaj primio stvari u upotrebljivom stanju srednje kakvoće. 2. a njemu ostaje golo plodouživanje. Ukoliko plodouživalac učini troškove na koje nije bio obavezan. ali ne odgovara za smanjenje vrednosti koje je posledica redovne upotrebe stvari. Može je prenositi. Ak inventar nije sačinjen pre predaje stvari plodouživaocu. a vlasnik troškova izazvane starošću ili višom silom. pa se ovim gestom on ograđuje od toga da stvar nije oštetio. prema savremenim shvatanima. zaista. 3. nema. dužan da osigura o svom trošku. Plodouživalac je. ali i obavezu (da bi sprečio njihovo gašenje usled zastarelosti. Isto može i vlasnik. Plodouživalac snosi troškove redovnog održavanja.

koji će uz odbitak troškova upravljanja. to se aktivira tek kada prestane plodouživanje. 8. Vlasnik može da podiže TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI i TUŽBU ZBOG SMETANJA SVOJINE. onda ij na njegov račun može izvršiti plodouživalac. 6. PRESTANAKA PLODOUŽIVANJA Prestaje: 89 . Ovo protiv bilo koga. a ako ne uradi. Plodouživalac je dužan da trpi vanredne popravke. pravo plodouživanja vršiti u ime plodouživaoca. 5. Može da je optereti novim službenostima. Ukoliko postoji bojazan da mu po prestanku plodouživanja stvar neće biti vraćane kako treba. knjige ili predaja za pokretne stvari. testamenta održajem – analogno sticanju prava svojine održajem. Vanredne popravke snosi vlasnik. vlasnik može zahtevati obezbeđenja. ali se one aktiviraju kada prestane plodouživanje. 7. NASTANAK PLODOUŽIVANJA Nastaje na osnovu: • • • ugovora – pismena forma i upis u zemlj. Ako se vlasnik odrekne službenosti. pa čak i rušenje i gradnju nove zgrade. Ako plodouživalac ne pruži obezbeđenja.4. 9. Kod nepravog plodouživanja vlasnik može zahtevati obezbeđenja bez dokazivanja da su njegova prava u opasnosti i može odbiti predaju stvari dok mu obezbeđenja ne budu pružena. stvar mu se ne zahtev vlasnika može oduzeti i poveriti upravitelju koga sud odredi (to može biti i vlasnik). ZAŠTITA PLODOUŽIVANJA U slučaju povrede prava plodouživanja plodouživalac može upotrebiti PETITOTRNE TUŽBE ZA POVRAĆAJ i PRESTANAK SMETANJA i POSESORNE TUŽBE (jer je držalac prava). kao i državinske tužbe.

2.1. 90 . Sve koristi preko toga pripadaju vlasniku. U slučaju da stvar vlasnik. 9. Plodouživanje za pravno lice traje isto koliko i traje to pravno lice. a ovo važi i za eskproprijaciju. ipak obnovi sasvim. usled nevršenja koje nije praćeno punom faktičkom vlašću od strane vlasnika. tako i do lica na koje su preneta ovlašćenja vršenja plodouživanja: zakupac. dok neki zakonici to ograničavaju na određeni dugi rok. plodouživanje se produžava na sumi osiguranja. poloduživanje se produžava na preostalom delu. Plodouživaočeva odluka da se odrekne plodouživanja može ležati u tome što je plodouživanje postalo nerentabilno. 5. tj. onda se plodouživanej nastavlja. Ona pretpostavlja potpuno odsustvo uživanja stvari kako od plodouživaoca. Nastaje i prestaje kao i pravo plodouživanja. PRAVO UPOTREBE Ovo je lična službenost čiji imalac – UZUAR je ovlašćen da tuđu stvar upotrebljava i koristi (pribira plodove sa nje). Prestaje ugovorom između vlasnika i plodouživaoca. Odricanjem plodouživaoca. tj. a po drugima prestaje. Ovo je LIBERATORNA UZUKAPIJA = nevršenje plodouživanja koje je kvalifikovano vršenjem pune faktičke vlasti od strane vlasnika. U slučaju delimične propasti stvari. Plodouživanje prestaje zastarelošću. poslugoprimac. plodouživanje se nastavlja u pogledu ostalog dela stvari. Ukoliko je stvar bila osigurana. plodouživanje se gasi. U slučaju da plodouživalac umre pre isteka toga vremena. veliki teret za njega. 3. 7. jer ako postane samo vlasnik dela stvari. 8. tj. a plodouživalac svoje pravo ne vrši uzastopno 3 godine. Plodouživaočevi poverioci mogu zahtevati poništenje odricanja koje izvršeno na njihovu štetu. 4. a koje ima da se gola svojina pretvara u punu svojinu. a ako dođe do potpune propasti usled više sile prestaje. na iznosu koji je isplaćen na ime naknade štete. ali u granicama svojih ličnih potreba i potreba članova svoje porodice. 6. Plodouživanje prestaje ako se vlasnik poslužnog dobra protivi vršenju plodouživanja. Prestaje potpunom konsolidacijom u smislu plodouživalac postane vlasnik stvari. Protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na određeno vreme. bez narušavanja suštine same stvari. Ono je neka vrsta deminutiva plodouživanja.

91 . Isključuju se svi plodovi. Nastaje i prestaje po pravilima PLODOUŽIVANJA. kao i lica koja su mu potrebna za vođenje domaćinstva.PRAVO STANOVANJA Ovo je lična službenost koja se sastoji u ovlašćenju da se u svrhu stanovanja UPOTREBLJAVA tuđa stambena zgrada ili stan kao posebni deo zgrade. ni njegovo vršenje ne mogu preneti na drugoga. Pravo stanovanja. Imalac prava stanovanja može primiti na stan članove svoje porodice.

ovde je važan pristanak dužnika. već se zaloga upisuje u razne vrste javnog registra (zalaganje robe umagacinu.ZALOŽNO PRAVO Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari. • Ugovorno založno pravo = založno pravo na osnovu pravnog posla. zalaganje alata i opreme.. na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari. bilo kroz ugovor. ne može KONSTITUTUM POSESORIJUM – da zalogodavac preda stvar zalogoprimcu. pre ostalih poverilaca. Savremeno pravo poznaje još slučajeva kada se zalažu pokretne stvari kod kojih ne dolazi do predaje državine.. a potreban je i MODUS. nego se založno pravo upisuje u javne registre na sličan način kao kod nepokretnosti. • UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – sam za sebe ugovor o zalozi ne stvara založno pravo kao stvarno pravo. Kod ovog nije važan pristanak dužnika.) • Založno pravo na nepokretnim stvarima (HIPOTEKA) – a. Sudsko založno pravo. b. Ostaje u državini dužnika. zalaganje stoke. ZALOŽNO PRAVO delimo na: • Založno pravo na pokretnim stvarima (RUČNA ZALOGA) – a. Do tog trenutka prema TITULUSU. c. Zalaganje nepokretnosti postiže se tako što se založno pravo upisuje u javne knjige (zemljišne kod nas). UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – ugovor je ovde TITULUS. Naravno. Kod nas se ovako zalažu brodovi i vazduhoplovi. 92 . Ovde imamo izuzetak kod pokretnih stvari koje se ne zalažu predajom u ruke poveriocu. Zalaganje pokretne stvari postiže se predajom stvari poveriocu u državinu. a da ovaj odmah vrati zalogodavcu stvar. b. Ugovor je TITULUS za pribavljanje založnog prava. tek tada se stiče založno pravo na stvari. ali mogu i druge vrste. bilo testamentom. zalaganje robe u skladištu. koji je ovde predaja stvari (fizička. Ovde se pravni osnov sastoji u jasno izraženoj volji dužnika. poverilac ima prema dužniku samo pravo potraživanja. uz ugovornu odredbu da će založno pravo i dalje postojati). a MODUS je upis založnog prava u javne knjige (odstupanje od ovoga pravila postoji samo kod zakonske hipoteke gde upis nije potreban). ako dužnik ne ispuni obavezu do dospelosti. Dakle.

Ako postoji više poverilaca. sakrije.. 3. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA – ono se stiče popisom (MODUS) stvari u IZVRŠNOM SUDSKOM POSTUPKU. Popisane stvari čuva poverilac.). pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko založno pravo mogu ostati i kod dužnika. carina.. Ako je otuđi. 93 . onda prema tome čiji je predlog za izvršenje stigao ranije. novčanih kazni izrečenih prekršaja. te je poverilac na osnovu PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE = TITULUS. baš kao i ugovor (pravni posao) predstavlja TITULUS. lice ili ako su jako vredne stavljaju se u sudski depozit. a ako je u istom danu. Međutim. Sudska zaloga se ne pribavlja predajom. on stiče svojinu i ima prednosti u odnosu na imaoca sudskog založnog prava. Ovo je nepovoljno za poverioca. jer dužnik ne želi da preda stvari). vanknjižna svojina ili vankjnižne službenosti). jer može se dogoditi da ovaj stvar otuđi. ukoliko pribavilac jeste savestan (nije znao. a ako su svi istoga dana. U izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava u zemljišnoj knjizi u teretnom listu. niti je mogao znati za postojanje sudskog založnog prava). onda svi imaju isti red prvenstva. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA – stiče se upisom u javne knjige (MODUS = način sticanja). Ova sva pravila sudskog založnog prava se primenjuju i na PRINUDNO ZALOŽNO PRAVO U IZVRŠNOM POSTPUKU koji sprovode upravni organi (npr: u postupku prinudne naplate poreza. red prvenstva među založnim pravima određuje se prema danu kada je izvršen popis. predložio prinudno izvršenje (predaje ovde nema. Sudska odluka. unušti. lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti. znači da je potraživanje IZVRŠIVO! Na osnovu toga poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svojih potraživanja protiv svakog 3. Sudska zaloga nastaje u POSTUPKU IZVRŠENJA protiv dužnika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti.***Znamo da pravo svojine i pravo službenosti na nepokretnim stvarima mogu postojati i u nesavršenom obliku i bez zemljišnih knjiga (tzv. ako sud na predlog poverioca ne odluči drugačije.

založno pravo bi prestajlo usled zastarelosti potraživanja. ali ako je potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom ili hipotekom. Zastarelost se. kada protekne rok zastarelosti poverilac se ne može namiriti od dužnika prinudnim putem.NAČELA ZALOŽNOG PRAVA I na RUČNU ZALOGU i na HIPOTEKU se primenjuju neka opšta pravila koja su zajednička za te obe vrste založnog prava: NAČELO AKCESORNOSTI. razlikuje od ostalih načina prestanka obligacije po tome što se dužnikova obaveza ne gasi u potpunosti. već postaje prirodna obligacija. tj. ni založno pravo ne može postojati. jer tu zastareva PRAVOZAŠTITNI ZAHTEV. poverilac se i pored toga što je rok zastarelosti istekao može namiriti. Dakle. založno pravo može postojati samo ako postoji PUNOVAŽNO POTRAŽIVANJE čiju isplatu obezbeđuje! Iz ovoga razloga ako je potraživanje nastalo iz pravnog posla koji je ništav ili rušljiv (koji je poništen). pa dužnik može zahtevati brisanje hipoteke ili povraćaj stvari predate u zalogu. NAČELO SPECIJALNOSTI i NAČELO NEDELJIVOSTI. Ovde da je načelo akceosrnosti dosledno sprovedeno. Ako dužnik isplati obavezu. ili potraživanje koje možda neće nastati. Založno pravo prestaje i sa drugim uobičajenim slučajevima prestanka potraživanja. Kod zastarelosti potraživanja – prema opštim pravilima. a ne pravo. NAČELO AKCESORNOSTI – znači da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava. Založno pravo je sporedno pravo i zavisi od postojanja jednog OBLIGACIONOG PRAVA. NAČELO OFICIJELNOSTI pri realizovanju potraživanja obezbeđenog založnim pravom. osnov založnog prava prestaje i založni poverilac mora vratiti založenu stvar ili ako je u pitanju hipoteka – pristati na ispisivanje. založno pravo i obligacija i 94 • . Od ovoga imamo nekoliko odstupanja: • Kod hipoteke – ovde založno pravo obezbeđuje potraživanje koje još ne postoji. inače.

sjedinjenja svojstva HIPOTEKARNOG POVERIOCA i SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI. Samo.dalje postoje. ako sopstvenik nepokretnosti hoće da traži novi kredit. Pa. SVOJINSKA HIPOTEKA – ovo je kada sopstvenik nepokretnosti stekne pravo hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. tako što bi. onda može. Založni poverilac da bi realizovao svoje potraživanje. zabranjena je LEX KOMISORIJA – koja govori o tome da će založena stvar automatski preći u svojinu založnog poverioca. kada ovako nešto ugovorimo u trenutku dospelosti dužnikove obaveze. mora da se obrati sudu i zatraži javnu prodaju! TO JE JEDINI NAČIN!!! Dakle. NAČELO OFICIJELNOSTI – založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem. hipoteka sada postoji ukorist lica koje je ujedno i sopstvenik nepokretnosti i sada više NE OBEZBEĐUJE POTRAŽIVANJE. ne sme to učiniti sam. ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti. npr: prodao stvar koju ima u državini. • Tzv. ipak. ovakvu NEUGAŠENU SVOJINSKU HIPOTEKU i ustupiti mu založno pravo na nepokretnosti. Međutim. on može poveriocu dati. 95 . ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. Ovo se može desiti ako: o hipotekarni poverilac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti ili obrnuto hipotekarni poverilac kupi hipotekovanu nepokretnost sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu o o U svim slučajevima hipoteka još uvek postoji. posledica zastarelosti će. ali po ceni koja će biti utvrđena u pregovorima između njega i poverioca. kao obezbeđenje. jer je za njen prestanak potrebno da bude ispisana iz javnih knjiga. samo založno pravo ne zavisi od toga da li se potraživanje može ostvariti prinudnim putem. u kakvoj se nalazio U TRENUTKU ZAKLJUČENJA UGOVORA O ZAJMU I ZALOZI. Ovo se kod nas može destiti samo usled KONSOLIDACIJE. U slučaju da je vrednost stvari nedovoljna. pogoditi založnog poverioca. jer on neće moći da se namiri iz imovinske mase dužnika. Dakle. tj. jer je ono PRESTALO DA POSTOJI! Sada. on može prepustiti stvar poveriocu u svojinu. JER DUŽNIK NIJE VIŠE U ONAKO NEPOVOLJNOJ SITUACIJI U ODNOSU NA POVERIOCA (što je i razlog zabrane lex komisorije).

JAVNA PRODAJA. 96 .ovo drugo odstupanje od specijalnosti predviđeno je samo za založno pravo na pokretnim stvarima – ručna zaloga.Ako je poveriočev predlog manje povoljan. kao i označen tačan iznos potraživanja. jer na taj način 3. mada je određen najviši iznos koji potraživanje ne može premašiti. Ako je posle zaključenja ugovora o zalozi. nego namirenju svih poverilaca. Založno pravo ovde nastaje u trenutku predaje založene stvari poveriocu. već prvo idu obični poverioci. sa kamatama. Npr: o Kada neko lice da neku svoju stvar kao obezbeđenje za obavezu koja može. založni poverilac u odnosu na ostale dužnikove stvari nema prvenstvo prilikom namirenja. dužniku još uvek ostaje mogućnost da ga odbije i da se osloni na redovan zakonski postupak namirenja. • DRUGO ODSTUPANJE . ODSTUPANJE OD NAČELA SPECIJALNOSTI: • PRVO ODSTUPANJE .odstupanje od načela je u tome što potraživanje nije potpuno određeno. a pre namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom. o Založnim pravom se može obezbediti odobreni kredit. iako svi iznosi još nisu iskorišćeni (kreditna zaloga). kauciona zaloga). u kome su zaštićeni i dužnikovi interesi. ali i pored toga nije siguran da će moći da se naplati. treba da bude naveden pravni posao ili drugi izvor iz koga je potraživanje nastalo. tj. onda založno pravo služi za obezbeđenje i ovih docnije nastalih potraživanja. KAUCIONA I KREDITNA HIPOTEKA . lica kojima se zalogodavac obraća za nove zajmove. treba da bude određeno koje potraživanje je obezbeđeno založnim pravom. Potraživanje OBIČNOG POVERIOCA se odnosi na celu imovinsku masu dužnika. Primenjuje se i na ručnu zalogu i na hipoteku. Dakle.založnim pravom se može obezbediti i USLOVNO ili BUDUĆE POTRAŽIVANJE. NAČELO SPECIJALNOSTI Treba precizno odrediti i POTRAŽIVANJE založnog poverioca i STVAR na koju se zaloga odnosi (jer zaloga ne može postojati na svim stvarima zalogodavca). zalogoprimac stekao još neka potraživanja iz ugovora zaključenih sa zalogodavcem. jer nijedna stvar nije namenjena samo njegovom. ali ne mora nastati – jedno lice uzme u zakup čamac na moru i ostavi sat u zalogu za slučaj da prouzrokuje štetu prilikom vožnje (tzv. Šta znači „ODREĐENO POTRAŽIVANJE“? Ako jedan poverilac ima više potraživanja prema istom dužniku. iako potraživanje još nije nastalo. mogu saznati koliko je zalogodavac zadužen i koliko je obezbeđenje na koje mogu da računaju. Zato.

Založena stvar u celini služi za namirenje potraživanja. sve dok dužnik ne isplati ceo dug. Npr: hipoteka je bila upisana na nepokretnosti radi obezbeđenja eventualnih potraživanja opštine. založno pravo postoji i dalje i opterećuje sve delove stvari. knjige upisuje založno pravo za potraživanje koje može. NAČELO NEDELJIVOSTI – ovo znači da cela založena stvar obezbeđuje celo potraživanje. brojčano određene. koja je založena poveriocu. • KAUCIONA HIPOTEKA – postoji kada se u zemlj. knjige za obezbeđenje celog potraživanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita. ali ne mora nastati. Imamo izuzetak: kada je u zalogu data izvesna svota novca. pa ako dođe do fizičke deobe založene stvari. ukoliko vlasnica nepokretnosti bude imala poslovne gubitke. poverilac zadržava založno pravo i posle delimičnog namirenja potraživanja. a uz iznos glavnog potraživanja se upisuje i visina kamate. iako svi iznosi odobrenog kredita još nisu iskorišćeni. • U oba slučaja se u zemlj. u zemljišne knjige se mogu upisati kauciona i kreditna hipoteka. Dužnik u slučaju delimične isplate duga ima pravo da zahteva vraćanje srazmernog dela novčane sume. KREDITNA HIPOTEKA – se upisuje u zemlj.U načelu hipoteka se može upisati u zemljišne knjige samo u pogledu novčane svote. kod kojih iznos potraživanja nije potpuno određen. Međutim. sve dok potraživanje ne bude u potpunosti namireno! Dakle. jer treba da utiče na dužnika da isplati celu obavezu. Isto važi i ako dođe do SUSVOJINE! Načelo nedeljivosti je opravdano. knjige upisuje najviši iznos do koga založno pravo obezbeđuje ovakva potraživanja. 97 .

Zato OSNOV = KAUZA obaveze zalogodavca leži izvan ugovora o zalozi. a može i sudskom odlukom. Ugovor o založnom pravu je posmatran kao KONSENSUALAN (Neformalni = konsensulani pravni poslovi – su oni kod kojih volja može biti izjavljena na bilo koji način: izričito. stvari se najčešće zasniva ugovorom. OSNOV se može sastojati u onome što je zalogodavac već dobio od zalogoprimca kao zajam. prećutno.RUČNA ZALOGA = ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA ZASNIVANJE: Založno pravo na pok. a zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi. ili u obavezi zalogoprimca (iz ugovora o kreditu) da kreditira zalogodavca. pismeno. sa i bez svedoka. 98 . Iz UGOVORA O ZALOZI nastaje obaveza za dužnika da preda stvar zalogoprimcu. usmeno. uz učešće državnog organa ili ne).

javni poredak. zakup. više predmeta u jednom ugovoru. trampa. kod više različitih ugovora o prodaji osnov je uvek isti. teretnih ugovora osnov obaveze jedne strane je u obavezi druge strane – npr. zato što se druga strana obavezuje da plaća odgovarajuću zakupninu. povezan sa ugovorom o zalozi. a pobude mogu biti potpuno različite. Kod dobročinih ugovora. moguć. nečinjenje i trpljenje. Sankcija je ništavost. zajam sa kamatom).Ako se oba ugovora posmatraju u jedinstvu: kao ugovor o zajmu. npr. 99 . (pravna i faktička nemogućnost. subjektivna i objektivna nemogućnost). određen / odrediv.ja pristajem da se na ručun moje imovine poveća imovina mog poklonoprimca.     ZALOŽNOPRAVNI ODNOS Uspostavlja se između ZALOGORPIMCA i ZALOGODAVCA. Praviti razliku između Osnova i Pobude. onda sve ovo može ličiti na TERETAN UGOVOR (Teretni pravni poslovi – su oni kod kojih se daje neka naknada za ono što se dobija: kuporpodaja. ugovor mora biti: • • •  ***Osnov (kauza)    odgovor na pitanje zašto se dužnik obavezuje? Osnov nije ekonomski cilj već pravni cilj obavezivanja. osnov je želja. Kod dvostrano obavezujućih. javni poredak i dobri običaji). Nedopštenost osnova i njegovo odsustvo imaju za posledicu ništavost ugovora. namera da se nekom nešto učini besplatno. činjenje. (prinudni propisi. dopušten. ZOO predviđa kod Ugovora o zalozi i pravo zalogoprimca na dopunu zaloge u slučaju kada založena stvar ima materijalne ili pravne nedostatke. dobri običaji). Osnov mora biti dopušten (prinudni propisi. ja se kao zakupodavac obavezujem da predam stan u zakup. ***Predmet     odgovor na pitanje na šta se dužnik obavezuje ? može biti davanje. Svaki ugovorna obaveza mora imati osnov. Zalogorpimac = založni poverilac je lice koje ima potraživanje koje je obezbeđeno zalogom.

Ovde imamo izuzetak da poverilac može steći založno pravo. To se ništi tužbom vlasnika založene stvari i stvar se njemu vraća. onda se individualizuje novac može biti predmet zaloge i to kada se određena suma izdvoji • • • • PRAVA ZALOGOPRIMCA: PRVO PRAVO ZALOGOPRIMCA . U tom slučaju postoje na pasivnoj strani dva lica: jedno lice je dužnik i ono odgovara za isplatu duga založnom poveriocu celom svojom imovinskom masom. ali će se ovaj namiriti iz njegove stvari. Potrebno je da je ZALOGOPRIMAC savestan i da su ispunjeni svi uslovi za sticanje svojine od nevlasnika. iako mu je stvar predalo lice koje nije imalo pravo da raspolaže sa stvari. ali tada založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) sa ostalim suvlasnicima stvar mora biti određena najčešće je to individualno određena i nepotrošna stvar ako je stvar određena po rodu. Ne može se dati tuđa stvar u zalogu. Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu i to je najčešće dužnik iz obligacionopravnog odnosa sa poveriocem. lice koje je založilo tuđu stvar odgovara za štetu sopstveniku stvari. a drugo lice je zalogodavac i ono ništa ne duguje založnom poveriocu. ako dužnik ne plati dug po dospelosti. 100 .PRAVO POTRAŽIVANJA PREMA DUŽNIKU je obligacionopravnog karaktera i glavno je pravo koje poverilac ima. OBJEKT RUČNE ZALOGE: • • svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu suvlasnički udeo. licima. ali i krivično. U ovom slučaju. Događa se da stvar založi lice koje nije dužnik založnog poverioca.TEK u trenutku predaje zalogoprimac stiče založno pravo i to pravo može da SUPROTSTAVI svim 3. e tada stiče založno pravo na stvari i može ga suprotstaviti i pravom vlasniku.

Založno pravo upereno na stvar – ovo založno pravo je sporedno, jer zavisi od glavnog prava i služi za obezbeđenje potraživanja. Sudbina mu zavisi od glavnog prava. Ovo obezbeđenje ima svoju posebnu vrednost - vrednost založnog prava je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali, tj. obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se uopšte ne mogu naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze (promene mu se imovinske prilike, nešto se dogodi...). To je ujedno i kraj njegovog založnog prava. Sva ostala zalogoprimčeva prava služe ostvarenju ovoga prava. Zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika, kojom će zahtevati isplatu duga. Pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaze isplata duga, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava. Na osnovu te odluke zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postpupku radi namirenja. Ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju, nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni. Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud može odlučiti da se cena utvrdi procenom stručnjaka. U slučaju prodaje poverilac stvar može, ako hoće, zadržati za sebe po toj ceni. Zalogoprimac ima pravo, da iz cene naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove za čuvanje založene stvari, kao i svoje troškove koje je imao oko realizovanja potraživanja. On se iz stvari namiruje bez obzira na zastarelost GLAVNOG potraživanja, dok ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti iz imovinske mase, niti iz založene stvari. DRUGO PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO PRVENSTVA: •

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zaloežne stvari pre ostalih poverilaca. Zalogoprimac je ispred svih založnih poverilaca koji su založno pravo stekli posle njega i ispred svih običnih poverilaca. Red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema pravilu PRIOR TEMPORE, POTIOR JURE. Dakle, prema vremenu kada su nastala njihova založna prava, s tim da podsećamo na to da je tu važan MODUS koji se ogleda u predaji stvari, a ne ko je pre napravio ugovor o potraživanju.

101

TREĆE PRAVO ZALOGOPRIMCA - PRAVO NA DRŽAVINU: • • Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari. Kada zalogodavac preda stvar u zalogu zalogoprimcu, onda obojica imaju državinu na založenoj stvari. Zalogoprimac ima neposrednu državinu prava, a zalogodavac posrednu državinu stvari. Zato obojica mogu da podnose državinske tužbe protiv 3. lica, a u međusobnom odnosima, takođe imaju obojica državinsku zaštitu. Poverilac stiče založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar, a gubi ga kada mu prestane državina i ponovo se uspostavlja kada vrati državinu. Državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge. Nije potrebno da pokretna stvar bude predata zalogoprimcu, jer je dovoljno je da se ona NE NALAZI u rukama zalogodavca. Zato možemo da govorimo i o POSREDNOJ državini zalogoprimca:
o

Ovo se može desiti u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari. Dakle, postoji ručna zaloga i u slučaju kada je stvar već nekome založena. Tada samo prvi zalogoprimac ima stvar u neposrednoj državini, a drugi zalogoprimci imaju samo posrednu državinu. Državina ovog drugog zalogoprimca se sastoji u tome što je zalogodavac pismeno obavestio prvog zalogoprimca o zaključenju drugog ugovora o zalozi i naložio mu, da kada mu bude isplatio potraživanje, založenu stvar preda drugom zalogoprimcu. Založno pravo kod posrednog držanja založene stvari zasniva se na obaveštenju i nalogu koje je zalogodavac dao prvom poveriocu. OBAVEŠTENJE i NALOG ZAMENJUJU PREDAJU U DRŽAVINU, tj. MODUS. Zalogoprimac ima posrednu državinu u još jednom slučaju – kada se oduzima stvar od zalogoprimca zbog toga što je nije čuvao kako treba ili što ju je upotrebio bez dozvole zalogodavca, ili što ju je dao drugom na upotrebu i uopšte što je sa njom postupao protivno ugovoru. Sud će na zahtev zalogodavca narediti da se založena stvar preda nekom trećem licu da je drži za zalogoprimca.

o

Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari sa 3. licem (kada je založen suvlasnički deo auta, pa zalogoprimac drži stvar zajedno sa ostalim suvlasnicima). Moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari i sa zalogodavcem, ali je tada potrebno da zalogodavac ne dobije mogućnost da raspolaže sa stvari bez odobrenja zalogoprimca, inače bi to moglo dovesti u pitanje zalogoprimčevu sudržavinu, a time i založno pravo (ZOO: ugovarači se mogu sporazumeti da zajednički čuvaju stvar).

102

ČETVRTO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA UPOTREBU I PRAVO PRIBIRANJE PLODOVA SA STVARI Zalogoprimac ne sme da: • •

upotrebljava preda drugome na upotrebu dati u podzalogu bez dozvole zalogodavca

U slučaju da učini nešto od ove tri stvari koje ne sme, dužan je da naknadi štetu koja je slučajno nastala (za šta inače ne odgovara). Uz to, zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca. ODSTUPANJE Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava založenu stvar je dispozitivnog karaktera, tj. oni to mogu dogovoriti. Ovo se naziva ANTIHREZA! U slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebljava stvar (npr: vozi se založenim autom), koristi postignute upotrebom stvari se odbijaju od vrednosti potraživanja i to prvo od troškova (na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo), zatim od dugovane kamate i onda od glavnice. Zalogoprimac ima pravo da pribira plodove. Ovo se isto naziva ANTIHREZA! Ovo je rešenje povoljno i za zalogodavca, jer se iznos njegovog dugovanja smanjuje. Zalogoprimac je dužan da od prihoda od plodova odbije troškove na čiju naknadu ima pravo, zatim od kamate i od glavnice. Ovo je isto dispozitivno pravilo. PETO PRAVO ZALOGOPRIMCA – PRAVO NA DOPUNU ZALOGE Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak i to samo ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja, a to u ili u trenutku predaje ili u trenutku kada zalogodavac
103

Zalogoprimac ima i posebnu PETITORNU TUŽBU ZA POVRAĆAJ STVARI (vindikacio pignoris). Zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar u državinu samo ako tuženi: 1.PRAVO SLEDOVANJA Ukoliko stvar bude oduzeta zalogoprimcu. on može zahtevati njen povraćaj. ali kad se ima u vidu da se ugovor o zalozi zaključuje radi obezbeđenja potraživanja iz nekog drugog ugovora. ***Ugovor o zalozi posmatran sam za sebe nije teretan ugovor. zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu.pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem. onda davanje stvari u zalogu predstavlja naknadu za to što zalogodavac dobija novac na zajam. Ako založena stvar propadne usled više sile. ima slabiji pravni osnov od zalogprimca 104 . nema nikakav osnov na državinu 2. ili krivicom trećeg lica. Najpre mu stoje na raspolaganju državinske tužbe i samozaštita. ŠESTO PRAVO ZALOGORPIMCA .

OBAVEZE ZALOGOPRIMCA OBAVEZA ČUVANJA ZALOŽENE STVARI – zalogoprimac ima obavezu čuvanja založene stvari sa pažnjom dobrog domaćina (tj. OBAVEZA UZDRŽAVANJA OD UPOTREBE (objašnjeno u pravima zalogoprimca) OBAVEZA VRAĆANJA ZALOŽENE STVARI PRAVA I OBAVEZE ZALOGODAVCA Iz ugovora o zalozi nastaju uzajamna prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca. zalogodavac može zahtevati od suda da stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom 3. predstavlja obavezu zalogodavca i obrnuto. moguće je da naspram obaveze zalogodavca da preda stvar u zalogu. To je jedina obaveza koja nastaje u času zaključenja ugovora o zalozi. licu na čuvanje. Ako zalogoprimac ne čuva zloženu stvar kako treba. pažnjom brižljivog i urednog čoveka). što podrazumeva viši stepen stepen pažnje prema založenoj stvari. Zalogoprimac do predaje još nema nikakvu obavezu. Zato se govori o teretnosti ovog posla! 105 . Posebno navodimo – u trenutku zaključenja ugovora o zalozi. Ono što je pravo zalogoprimca. nego što uobičajeno pokazuje prema svojim stvarima. stoji obaveza zalogoprimca iz ugovora o kreditu koja se sastoji u predaji ili stavljanju na raspolaganje određene svote novca. nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u državinu zalogoprimcu. Međutim.

Prijemnik ima posrednu državinu. zajedno sa potraživanjem na 3. založena stvar ostaće u rukama ustupioca da je čuva za prijemnika. a ustupilac prestaje da bude zalogoprimac. lice prelazi i založno pravo kao akcesorno pravo. 3.PRENOS ZALOŽNOG PRAVA I PODZALOGA USTUPANJE POTRAŽIVANJA OBEZBEĐENOG ZALOŽNIM PRAVOM = PRENOS ZALOŽNOG PRAVA Založno se pravo samo po sebi ne može prenositi. stiče i založno pravo. Međutim. Ako ne pristane. zalogodavac se može suprotstaviti tome da založena stvar dođe u ruke 3. Uskraćujući ovaj pristanak za predaju stvari. zalogodavac ne može sprečiti prenos založnog prava. Dovoljno je samo da bude obavešten o tome. Tada. Dakle. lice svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu. Zalogodavac ne može sprečiti ustupanje prava potraživanja. jer se njegov pristanak ne traži. ali se može USTUPITI POTRAŽIVANJE OBEZBEĐENO ZALOGOM (kao i svako potraživanje). lice postaje poverilac u odnosu na zalogodavca. Zato zalogoprimac može preneti na 3. od zalogodavčevog pristanka zavisi samo da li će prijemnik potraživanja dobiti založenu stvar u neposrednu državinu. 106 . lica i zato bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne može predati prijemniku.

Ukoliko založni poverilac svoje potraživanje može DA USTUPI 3. ali će na založenoj stvari imati posrednu državinu. zalogoprimac može založiti svoje potraživanje obezbeđeno zalogom. jer to predstavlja samo delimično raspolaganje. ima pravo i svoje potraživanje obezbeđeno zalogom DA ZALOŽI. licu – znači da može njime u potpunosti da raspolaže. Prvi – kada zalogodavac dozvoli da se založena stvar dalje založi. dok će neposrednu državinu imati i dalje zalogoprimac. onda po principu „ko može više. a zalaganje potraživanja prati i založno pravo koje ga obezbeđuje. Dakle. zalaganje potraživanja obezbeđenog zalogom povlači za sobom i založno pravo kao akcesorno pravo! Kod nas – zalogoprimac ima pravo da založi svoje potraživanje obezbeđeno zalogom trećem licu bez pristanka zalogodavca. Podzalogoprimac će steći založno pravo kao i u slučaju ustupanja potraživanja. zalaganje potraživanja (obezbeđenog zalogom) povlači za sobom i predaju založene stvari u neposrednu državinu zalogoprimčevom poveriocu.PODZALOŽNO PRAVO = PODZALOGA Kao što se uopšte potraživanja mogu založiti. Iz ova dva slede dva slučaja: 1. zalogoprimac će čuvati stvar za obojicu: za sebe i za svog poverioca = podzalogoprimca! ISPLATA POTRAŽIVANJA KOJE JE DATO U PODZALOGU – zavisi od toga da li je zalogodavac pristao na podzalaganje! 107 . Iako je zalogodavac uskratio dozvolu. Međutim. Drugi – kada zalogodavac uskrati dozvolu da se založena stvar dalje založi. Zalogoprimac ne može da preda založenu stvar u zalogu trećem licu bez dozvole zalogodavca. Ovde. 2. može i manje“. može se založiti i potraživanje obezbeđeno zalogom.

Ako je potraživanje ZASTARELO. poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari. Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom. a podzalogodavca (lice A) samo da obavesti o isplati. Međutim. PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA • 1. ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom. Javna prodaja založene stvari. zalogodavac (lice B) bi kao i svaki drugi dužnik (a posle obaveštenja o podzalaganju) trebalo da dugovani iznos isplati. Protek roka. 6. 108 . Konsolidacija (kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari). 3. Propast založene stvari. pa da bi to izbegao i time izbegao sporove oko toga. a to je u ovome slučaju podzalogoprimac (lice C). Odricanje zalogoprimca od založenog prava. ne svom poveriocu. 7. tj. 2. Konfuzija (sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu). 8.• Ako je dao dozvolu – zalogodavac (lice B) treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu (licu C). moglo bi se dogoditi da ovaj odbije da mu stvar vrati. kako je zbog odbijanja zalogodavca (lica B) da dozvoli podzalaganje. nego onemo kome je potraživanje založeno. zalogodavac treba da položi isplatu sudu. 4. jer zalogodavcu (licu B) ne bi vredelo da dug isplati svome poveriocu = podzalogodavcu (tj. licu A). podzalogodavcu (licu A). Zašto ovo? Prema pravilima o zalaganju potraživanja. 5. jer bi moglo da se dogodi da (ako podzalogodavac ne plati dug podzalogoprimcu) podzalogoprimac neće da mu vrati stvar. založena stvar ostala u rukama podzalogodavca (lica A). Ako nije dao dozvolu – zalogodavac treba da dugovani iznos u trenutku dospelosti položi u sud.

Kao i prilikom zalaganja pokretnih stvari. Ovim ugovorom zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese neko svoje potraživanje. Kod zalaganja potraživanja postoje tri lica: • • • zalogoprimac (založni poverilac) zalogodavac (koji je dužnik zalogoprimcu i istovremeno poverilac potraživanja koje se zalaže) dužnik (iz založenog potraživanja) Ugovor o zalozi nije dovoljan za zalaganje potraživanja. za zalaganje potraživanje je potreban UGOVOR O ZALOZI između zalogodavca i zalogoprimca. licu. radi obezbeđenja. založiti neko SVOJE (dužnikovo) POTRAŽIVANJE. 109 . U zalogu se mogu dati sva potraživanja. osim onih koja su neprenosiva. jer je potreban NAČIN PRIBAVLJANJA založnog prava (modus). To potraživanje zalogoprimac može naplatatiti ako mu zalogodavac po dospelosti ne isplati dug. koje ima prema 3.ZALOŽNO PRAVO NA PRAVIMA ZALAGANJE POTRAŽIVANJA Poverilac može obezbediti svoje potraživanje od dužnika i na taj način što će mu dužnik umesto STVARI.

vrši se založnim indosamentom + predaja hartije zalogoprimcu. 1. OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA ZALOGOPRIMAC: • • Najveća ovlašćenja ima on. Zalogoprimac ima i svoje potraživanje prema zalogodavcu i može se namiriti iz zalogodavčeve imovinske mase. pobijati pravne radnje dužnika u slučaju njegove insolventnosti. ipak. 2. ali dužan je da ih pribira. 110 • • . Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti vrši se na razne načine. Posledica ovoga obaveštavanja sastoji se u tome što dužnik.Taj MODUS je da dužnik mora da bude pismenim putem obavešten o ugovoru. učini. a ne samo o pravima. obaveza ostaje i on će biti dužan da je ispuni založnom poveriocu. jer se ovde govori i o dužnostima. od časa kada je obavešten o ugovoru o zalozi. Ovlašćen je da preduzima mere koju su potrebne za očuvanje založenog potraživanja. nego i u interesu zalogodavca. biće odgovoran zalogodavcu za štetu koju ovaj usled toga pretrpi. U slučaju da zalogoprimac propusti te dužnosti. Potraživanje sadržano u hartiji na donosioca zalaže se prostom predajom hartije. ne može više punovažno isplatiti svom poveriocu – zalogodavcu. prema vrsti hartije. može prihvatiti dužnikovu izjavu o priznanju duga. Ukoliko založeno potraživanje daje pravo na kamate ili druga povremena potraživanja. Potraživanje sadržano u hartijama po naredbi. zalogoprimac ima pravo. Može podneti tužbu protiv dužnika. da bi prekinuo tok zastarelosti. a ne samo iz založenog potraživanja (npr: ako zalogoprimčeve potraživanje dospe mnogo ranije nego zalogodavčevo potraživanje prema dužniku). Ako on to. sve da bi se naglasilo kako zalogoprimac te dužnosti ne vrši samo u svom interesu.

U slučaju ustupanja – ustupilac prenosi potraživanje i prestaje da bude poverilac. potraživanje zalogoprimca prema zalogodavcu nije dospelo. založno pravo na potraživanju se pretvara u založno pravo na stvari. Ako je predmet založenog potraživanja neka stvar (npr: zalogodavac je izvršio uplatu za kupovinu auta. U slučaju zalaganja potraživanja – zalogodavac i posle zalaganja ostaje poverilac i potraživanje ne prelazi na zalogoprimca. jer ako bi se desilo da zalogoprimac propusti ili odbije da primi ispunjenje. • U slučaju da zalogodavac dobrovoljno (ili prinudno) isplati dug zalogoprimcu. Dakle. 111 . a ne zalogoprimcu. • • • ZALOGODAVAC: • Ima veoma sužena ovlašćenja. nego mu samo služi kao obezbeđenje. Ako je potraživanje zalogoprimca dospelo i ako je predmet ispunjenja potraživanja novac. zalogoprimac je dužan primiti ispunjenje koje ponudi dužnik. zalogoprimac će posle ispunjenja dužnikove obaveze steći pravo zaloge na toj stvari. a ostatak novca dužan je da preda zalogodavcu. ali je potrebno da ponovo pismeno obavesti dužnika. založno pravo na potraživanju prestaje i ovlašćenja povodom tog potraživanja se vraćaju zalogodavcu. ali potraživanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu.• Kada založeno pravo dospe za naplatu. Ako je predmet potraživanja novac – a. zalogoprimac može naplatiti iznos dospelog založenog potraživanja. zalogoprimac ima pravo da primi isplatu koju ponudi dužnik i da iz novčane svote koju je naplatio od dužnika zadrži onoliko koliko mu duguje zalogodavac. To je i najveća razlika između ustupanja potraživanja (CESIJE) i zalaganja potraživanja. ali je dužan da na zahtev zalogodavca naplaćeni iznos položi u sud. zalogodavac bi usled toga moga pretrpeti štetu. pa je svoje potraživanje prema proizvođaču – dužniku založio). pa od tog trenutka on ponovo uspostavlja potraživanje u punom obimu.

prava koju priznata određenom licu.Zalagati se mogu sledeća prava: potraživanja. lična prava. 112 . pravo licence. kada je plodouživalac zaključio ugovor o zakupu). pravo patenta. Smisao naziva je u tome da ovo pravo može imati samo onaj poverilac koji dužnikovu stvar ima u rukama. pravo plodouživanja (ukoliko se odnose na potraživanje zalupnine. pravo na izdražavanje. PRAVO RETENCIJE I POJAM Naziv potiče od reči REM TENERE. s obzirom na njegova ličan svojstva. autorsko pravo. lične službenosti. Ne mogu se zalagati: stvarne službenosti. što znači držati stvar. založno pravo (zajedno sa založenim potraživanjem).

. samo tada) potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se. pod uslovom da je stvar kod njega + da je stvar kod njega došla u ruke pre nego što je počela zastarelost. Da li poverilac može zadržati dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje zastarelo? Može. „Po pravilu“ znači da IZUZETNO poverilac u čijim je rukama stvar. dok pravo retencije (po pravilu) može postojati samo za dospelo potraživanje. II USLOVI ZA ZASNIVANJE PRAVA RETENCIJE 1. 2. pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri. nepokretnosti (ovde se kod retencije nepokretnosti. pa i za buduće ili uslovno potraživanje. STVAR – predmet retencije su: 1. pokretne stvari 2. DOSPELOST POTRAŽIVANJA – potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje. već je to samo sredstvo pritiska. To je glavna razlika između retencije i ugovornog založnog prava. a ne sredstvo namirenja) 3. DRŽAVINA – da bi došlo do retencije. legitimacije. može da je zadrži i pre dospelosti. novac 3. poverilac ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari. tek tada. prepisi. Pravo retencije reguliše ZOO. naplati iz vrednosti zadržane stvari. Ne mogu se zadržati stvari koje se ne mogu izložiti prodaji (npr: dužnikovo punomoćje. pa se zato izučava uz njega. jer ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo. a ne naturalno! ***Videti u Obligacionom pravu razliku između ova dva. 113 . Potraživanje mora biti civilno. isprave. To držanje stvari mora da ispunjava neke uslove: 1.). Pravo retencije je vrlo slično založnom pravu. tj.Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo (dakle.. ukoliko je dužnik postao nesposoban za plaćanje. na stvari mora da ime neposredne državine poverioca.

OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA ZADRŽI STVAR – ovde je reč o tome da je poverilac ovlašćen da odbije vraćanje stvari dužniku.2. retinent je dužan. Ugovor o posudi je dobročin ugovor. dužnik može da pruži obezbeđenje poveriocu i tada poverilac mora dati stvar. Pravo retencije je akcesorno pravo i postoji sve dok postoji i glavno pravo. sve dok mu ovaj ne isplati dug. 3. postoji. jer to je poseban odnos poverenja (osim u slučaju ugostitelja koji primaju na noćenje i koji imaju pravo zadržati stvari koje su doneli gosti do potpune naplate). pa je potrebno da poverilac upozori dužnika da će to učiniti u slučaju neispunjenja obaveze. jer je pravo retencije. Retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost. Zato se pravo retencije u sporu i pojavljuje kao „prigovor prava retencije“! ***Depozit = ono što je dato na čuvanje kod suda ili banke. Ako je dužniku stvar preko potrebna ili ona daleko prevazilazi potraživanje. sredstvo odbrane poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari. najpre. Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao na posudu. pre nego što pristupi ostvarenju naplate. 4. Retinent iz ugovora o privredi to nije dužan. tj. a u odnosu na zalogoprimca. OVLAŠĆENJE POVERIOCA DA SE NAMIRI IZ VREDNOSTI ZADRŽANE STVARI – međutim. „Obezbeđenje“ može biti: • • zaloga na nekoj dužnikovoj stvari ili potraživanju može punuditi nečije jemstvo 2. potraživanje. Stvar ne sme da je izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje. IV POREĐENJE PRAVA RETENCIJE I ZALOŽNOG PRAVA 114 . III SADRŽINA PRAVA RETENCIJE 1. jer je potraživanje obezbeđeno pravom retencije već dospelo. Ova razlika koja se tiče obaveštavanja kod retinenta. U slučaju spora u vezi sa tim dodatnim obezbeđenjem. jer mu je dužnik učinio prijateljsku uslugu i bilo bi protivno načelu poštenja. sud odlučuje. da o svojoj nameri obavesti dužnika ili novog sopstvenika (ako je stvar dužnik prodao). Ne sme da bude stvar koju je dužnik predao poveriocu na čuvanje.

Oba imaju državinsku zaštitu. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA (HIPOTEKA) I POJAM 115 . Retinent nema pravo na petitornu tužbu zbog stvari. jer poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama. tj. založni poverilac ima. dok se založena stvar može nalaziti u rukama 3. dužnik može zahtevati povraćaj stvari tek kada isplati obavezu u celini.• • • • • Na retenciju se primenjuje isto kao i kod založnog prava načelo nedeljivosti. Neposredna državina retinenta. PRAVO SLEDOVANJA ima samo založni poverilac. lica.

prema načelu specijalnosti. i. a u 11. već se reguliše ZAKONOM O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM I REGISTAR. ugovora o kupoprodaji u 11. a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika. Reč HIPOTEKA je grčkog porekla i znači OPTERETITI. knjige na osnovu pravnog osnova. tj. a sve to. hipoteka kao takva ostaje i kupac pribavlja hipotekovanu stvar! Drugi slučaj je kada imamo obrnuto. ukoliko je vanknjižni vlasnik ne može ustanoviti hipoteku! Dakle. a prodavac hitno pojuri i podnese molbu za upis hipoteke u 11.05h se kupac upiše kao vlasnik. nepokretnost najpre otuđi. potpuno određeno: glavnica i kamata ili pak najviši iznos do koga je potraživanje obezbeđeno (kod kaucione i kreditne hipoteke). što mu omogućava da stvar UPOTREBLJAVA i KORISTI (pribira plodove). IUSTUS TITULUS = pravni osnov – to je ugovor između hipotekarnog poverioca i dužnika ili trećeg lica koje zalaže za dužnika sa overenim potpisima u sudu. u 11.10h. Za razliku od ručne zaloge. Publicitet kod ručne zaloge se postiže državinom. tj. knjige može uspostaviti hipoteku. tj. U ovom slučaju. Da je lice knjižni prethodnik. a potraživanje iz njega MORA biti. stvar ostaje kod dužnika.Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige. MODUS AKVIRENDI – upis u javne knjige (hipoteka se upisuje u teretni list). nažalost.05h. Za ovaj upis je neophodno da: a. samo vlasnik upisan kao takav u zemlj.10h stiže MOLBA za upis hipoteke od strane prodavca! 116 . a ovde upisom u javne knjige. tako što napravi ugovor o kupoprodaji sa kupcem i kupac podnese MOLBU sudu za upis u zemlj. jer time stiče sredstva za isplatu duga. Npr: Šta se dešava u slučaju da sopstvenik nepokretnosti. II PRIBAVLJANJE HIPOTEKA Za njen nastanak je potreban: 1. 2. Postoje i neke pokretne stvari za koje se zaloga upisuje u posebne javne registre (brodovi i vazduhoplovi) i to nije hipoteka.

jer on više NIJE VLASNIK. Tačan opis zemljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka. knjigama! b. jer tako piše u zemlj. koja može biti sadržana u samom ugovoru ili u posebnoj ispravi van ugovora. Da u pismenom obliku = KLAUZULA INTABULNDI izjavi da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom. c.Tada će se prodavčeva molba za upis hipoteke odbiti. 117 .

Dakle. sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može otuđiti pripatke i plodove. zgrada je podignuta na zemljištu u društvenoj svojini. koje se sastoji iz 1 ili više parcela. Sastoji se od 1 ili više katastarskih parcela. na suvlasničkom delu nepokretnosti ***ZEMLJIŠNO-KNJIŽNO TELO – je osnovna jedinica u zemljišno-knjižnom sistemu. s tim što sve do početka izvršenja na nepokretnosti. na sve pripatke i neodvojene plodove. ako uzme zajam od banke. određenu zgradu 5. poslovna prostorija) 6. To je jedna pravna celina! 118 . određeni deo zemljišne površine 4. hipoteka za predmet ima celo zemljišno-knjižno telo. knjige. Ovaj drugi primer je ako jedno lice ima svojinu na zgradi bez zemljišta. 3. već tačno određene): 1. tj. Ukoliko sopstvenik želi da optereti samo jednu parcelu ili deo parcele. Važno je samo da su u istoj katastarskoj opštini. UOPŠTE Hipoteka se odnosi na celu stvar i sva eventualna povećanja vrednosti stvari. 2. to mora onda biti otpisano iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela i onda se formira novo. može kao dužnik konstituisati hipoteku samo na zgradi. hipoteka može postojati na zemljištu odvojeno od zgrade. određeni deo zgrade (stan. hipoteka ima za predmet (prema načelu specijalnosti – ne može za predmet da ima hipoteka sve nepokretnosti dužnika. Ako se na zemljištu nalazi zgrada.III PREDMET HIPOTEKE 1. Tamo gde se vode zemlj. Ako se na zemljištu nalazi zgrada. koje je sada sastavljeno samo od te izdvojene parcele ili dela parcele. Tada sopstvenik zgrade. hipoteka može postojati samo na zgradi. koje su tačno određene premerom zemljišta. Te parcele ne moraju biti jedna uz drugu. bez zemljišta.

a ostali kao SPOREDNI. Svrha je zbog veće sigurnosti.Zato se i obična hipoteka može odnositi na više nepokretnosti. U glavnom ulošku beleže se svi sporedni. Zato se zajednička hipoteka ne odnosi samo na više nepokretnosti. oni bi mogli biti oštećeni. ali je potrebno da one sačinjavaju jedno zemljišno-knjižno telo. jer ako bi poverilac koji ima zajedničku hipoteku zatražio namirenje samo iz one nepokretnosti na kojoj drugi poverioci imaju hipoteku iza njegove. jer će svi biti namireni. dok se kod zajedničke hipoteke.-knjižnih tela. poverilac može namiriti u celini iz vrednosti bilo kog od hipotekovanih zemljišno-knjižnih tela. a u sporednim se beleži koji je glavni. 119 . SITUACIJA kada uz zajedničku hipoteku jednog hipotekarnog poverioca postoje hipoteke drugih poverilaca? Potraživanje obezbeđeno zajedničkom hipotekom namiruje se srazmerno iz vrednosti svih nepokretnosti. Od zajedničke hipoteke treba razlikovati slučaj kada se jedno potraživanje obezbeđuje sa više založnih prava na više nepokretnosti. nego i na više zemlj. jer tada svaku nepokretnost tereti srazmeran deo potraživanja. Npr: poverilac se namiruje iz vrednosti kuće. 2. od kojih svako može biti sastavljeno od više nepokretnosti. ZAJEDNIČKA (SIMULTANA) HIPOTEKA Zajednička = simultana hipoteka je kada se za isto potraživanje ustanovi hipoteka na više zemljišno-knjižnih tela. Tehnika zemljišno-knjižnog upisa – zajednička hipoteka se upisuje tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao GLAVNI. Tako u ovome slučaju redosled hipoteka ne igra veliku ulogu. zato što je poljopirvredno zemljište poplavljeno.

PRAVA HIPOTEKARNOG POVERIOCA a. Pasivna strana kod hipoteke: 1. a uslovljeno je dobijanjem IZVRŠNE ISPRAVE. Nema ovlašćenje PRIBIRANJA PLODOVA = KORIŠĆENJA. pravo potraživanja prema dužniku. tj.IV ZALOŽNOPRAVNI ODNOS A. 3. HIPOTEKA I POTRAŽIVANJE Kao i svaki založni poverilac i hipotekarni ima dve vrste prava: 1. PRAVO NAMIRENJA IZ VREDNOSTI HIPOTEKOVANE STVARI • Ovo je glavno pravo i ovlašćenje hipotekarnog poverioca. Jedno lice. tj. pravosnažne odluke suda. a drugo pristaje da se hipoteka konstituiše na njegovoj nepokretnosti. obligacioni odnos 2. može tražiti da se namiri iz dužnikove imovinske mase. založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti Iz ovoga prvoga odnosa (obligacionog) hipotekarni poverilac kao i svaki običan poverilac ima pravo da zahteva od dužnika da ispuni obavezu. iz vrednosti bilo koje dužnikove stvari (poverilac određuje stvari i prihode iz kojih traži da se namiri). 120 • • . 2. tj. na osnovu koje hipotekarni poverilac podnosi molbu sudu da se izvrši javna prodaja hipotekovane nepokretnosti. a ako ovaj to ne učini dobrovoljno. nego pravo. Dva lica: jedno je dužnik u obligacionom odnosu. Dva lica: jedno lice proda hipotekovanu nepokretnost drugom. a ostaje i hipoteka. B. Nema ovlašćenje UPOTREBE. jer namirenje iz hipotekovane nepokretnosti nije za njega obaveza. Ovaj prvi ostaje dužnik.

c. dužniku da se uzdrži od takvih radnji). plodovi. može tražiti da sud naloži hip. Da istovremeno obezbedi založnog poverioca. Ovde se publicitet postiže upisom u javne knjige. PRIOR TEMPORE. lica. UPOTREBA I PRIBIRANJE PLODOVA = KORIŠĆENJE b. pravo prati stvar – ukorenjeno je u samoj stvari. zasnivanje prava plodouživanja). treću. ne lišava dužnika niti jedne koristi: upotreba. V PRAVA SOPSTVENIKA HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI a. RASPOLAGANJE – pored svega ostaloga (prodaje. može i posle jedne hipoteke zasnivati drugu. ali srazmerno sa ostalim običnim poveriocima. 121 . PRAVO NAMIRENJA PRE DOSPELOSTI Ukoliko soptvenik oštećuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi način smanjuje vrednost. razmene. Da ne liši dužnika stvari koja mu je potrebna.. b. Njime hipoteka zadovoljava sve zahteve založnog prava: 1. poklona. Bez upisa nema hipoteke! 2. jer nema državine. otuđenje. tj. PRAVO PRVENSTVA U NAPLATI POTRAŽIVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate potraživanja iz hipotekovane nepokretnosti u odnosu na sve obične HIROGRAFERNE poverioce. Ukoliko je hipotekovana nepokretnost nedovoljna za namirenje. ako ovi pristanu na to. hipotekarni poverilac se sada naplaćuje iz imovinske mase dužnika.• Nema državinu. tj. d. poverilac može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja i pre dospelosti. kao i u odnosu na sve kasnije hipotekarne poverioce. tj. hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa tim (tj.. POTIOR JURE. naravno. dalje zalaganje. Hipotekarni poverilac isto tako može zahtevati zaštitu i protiv postupaka 3. PRAVO SLEDOVANJA Hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz stvari bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dužnika ili prešla u svojinu trećeg lica. a u slučaju da nastavi.

Ako su odnosi poremećeni. hipotekarni poverilac može konstituisati hipoteku na svojoj hipoteci bez pristanka hipotekarnog dužnika. OVO NIJE DOBRO NAPISANO OVDE!!! Ne znam kako! Dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu. C . a koje je obezbeđeno hipotekom. Tako imamo: LICE C (nathipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu A. PREUZIMANJE DUGA 122 . knjigama. Dužnik mora da bude obavešten. knjige. Ukoliko iznos potraživanja nathipotekarnog poverioca prelazi visinu potraživanja obezbeđenog hipotekom. tj. dužnik može dugovani iznos položiti u sud. visinu „KOMPLETA“. samo ako se sa tim usaglasi nathipotekarni poverilac.. a ne sama hipoteka. lice. Za razliku od podzaložnog prava. Ovo potraživanje nazivam „KOMPLET“ LICE B (hipotekarni dužnik) Nathipoteka mora da se upiše u zemlj. Ovo mora biti zabeleženo u zemlj.. jer kao i svako drugo. PRENOS HIPOTEKE Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na 3. a koje je obezbeđeno hipotekom na „KOMPLETU“ LICE A (hipotekarni poverilac) – ima potraživanje prema licu B. tako se i potraživanje obezbeđeno hipotekom može hipotekovati.VI PRENOS PRAVA I OBAVEZA A. a zajedno sa potraživanjem prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. B. NATHIPOTEKA Ovde se zalaže potraživanje koje hipotekarni poverilac ima prema hipotekarnom dužniku. pa dužnik nije siguran da li je nathipotekarni poverilac saglasan.

Međutim. Opšte pravilo Kao akcesorno pravo. Hipoteka se stiče u trenutku kada poverilac podnese predlog za upis u javnu knjigu. PRESTANAK HIPOTEKE USLED PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. moguće je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu. POTIOR JURE. prebijanje (kompenzacija) 3. Za ovo je potreban pristanak poverioca. on prenosi pravo svojine. nemogućnost ispunjenja 5. ispunjenje obaveze 2. + Potreban je ispis iz zemlj. smrt dužnika i smrt poverioca – kod obaveza nastalih s obzirom na lične osobine ugovornika c. b. prema pravilu PRIOR TEMPORE. VII REDOSLED HIPOTEKA Ranije upisana hipoteka ima prednost u odnosu na kasnije. protek vremena 6. hipoteka ne može postojati sama za sebe bez potraživanja kao glavnog prava. otpuštanje duga 4. VIII PRESTANAK HIPOTEKE A. ali ostaje dužnik hipotekarnog poverioca.Kada sopstvanik proda hipotekovanu nepokretnost. Slučajevi prestanka Kada prestaje potraživanje? Ovo su slučajevi prestanka: 1. knjiga. dok hipoteka opterećuje i dalje nepokretnost. Sjedinjenje (konfuzija) – uređena ZOO 123 .

c. Izuzetak u slučaju zastarelosti Hipoteka ne prestaje ako potraživanje hipotekarnog poverioca zastari. PRESTANAK HIPOTEKE NEZAVISNO OD PRESTANKA POTRAŽIVANJA a. Nenastupanje uslova i protek roka Hipoteka može prestati ako ne nastupi USLOV za uslovno potraživanje ili ako protekne rok za potraživanje ograničenog rokom. 124 . Uopšte / b. d. + Kada se hipoteka ispiše iz zemlj. kada jedno lice postane i poverilac i dužnik (npr: poverilac nasledi svog dužnika). koje je do tada bilo obezbeđeno založnim pravom. knjiga. + Ispis iz javnih knjiga. Ovde se sjedinjuju potraživanje i dug. postaje obično = hirograferno potraživanje. B. tj. kniga. Konsolidacija – uređena ZOSPO Kada isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. Odricanje od hipoteke To znači da poveriočevo potraživanje. d.Obaveza prestaje kada dođe do sjedinjenja = konfuzije subjekata u obligacionom odnosu. + Ispis iz zemlj.

e. 2. dužnik i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti. tj. jer se kupac hipotekovane nepokretnosti i hipotekarni poverilac mogu sporazumeti da hipoteka ostane. Ovde imamo dve situacije: 1. Ukoliko na pasivnoj strani imam 2 lica – dužnika i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti. Ovde se sjedinjuju hipoteka i svojina. 125 . 1. Prodaja hipotekovane nepokretnosti u izvršnom postupku Hipoteka može prestati i u slučaju javne prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku. a da kupac preuzme dužnikovu obavezu. a hipoteka ostaje dok se ne ispiše iz javnih knjiga. Kod KONSOLIDACIJE potraživanje prema dužniku ostaje.+ Ispis iz javnih knjiga. Kada javnu prodaju zahteva hipotekarni poverilac. a presuda u ovom sporu je IZVRŠNA ISPRAVA na osnovu koje se traži namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti kroz javnu prodaju. JAVNU PRODAJU. u iznosu koji bi se dobio u izvršnom postupku. Kada javnu prodaju traže obični poverioci. na osnovu koje hipotekarni poverilac može podneti predlog za izvršenje na nepokretnosti. Ovo je dispozitivne prirode. KONFUZIJOM prestaje potraživanje. Presuda služi kao izvršna isprava. nego na svojoj nepokretnosti. a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje. Npr: ako na pasivnoj strani postoje dva lica. Hipotekarni poverilac treba da podigne tužbu protiv dužnika. samo što sada poverilac nema hipoteku na tuđoj. hipotekarni poverilac podnosi HIPOTEKARNU TUŽBU kojom zahteva da sopstvenik hipotekovane nepokretnosti trpi namirenje potraživanja iz vrednosti nepokretnosti. Posle javne prodaje hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta.

hipoteka prestaje na dan kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno. Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. dužan je da je ponudi prvo ovom licu. bilo radom. pravo preče kupovine ima dva oblika: 1. 126 . pravo preče kupovine ovlašćuje PREKUPCA da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zaključen ugovor o prodaji. pravo se namiruje hipotekarni poverilac. GLAVA SEDMA PRAVO PREČE KUPOVINE 1. da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca. u zavisnosti od životne situacije. kada se ovaj odluči da proda stvar. Međutim. knjiga po služebnoj dužnosti. NAZIV I RAZVOJ INSTITUCIJE Pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine. hipoteka se obnavlja. prekupca) da zahteva od sopstvenika. Ovde se hipoteka ispisuje iz zemlj.“ Cilj ove ustanove jeste da zaštiti interes pojedinih lica za pribavljanje određenih stvari. licu. Dakle. Naravno. pa onda ostali. hipoteka prestaje da postoji. PRAVO PRVENSTVA – kada sopstvenik odluči da proda stvar. ali se zato na dobijenom novcu uspostavlja založno pravo u korist hipotekarnog poverioca. bilo prirodnim putem. Ukoliko javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični poverioci.. Ukoliko se za srušenu zgradu dobije osigurana suma ili naknada štete zbog rušenja.. Propast stvari Hipoteka prestaje kada propadne nepokretnost. f. PRAVO PREKUPA = RETRAKTUS – to je ono drugo: „Ukoliko sopstvenik ne postupi tako. nego proda stvar 3. POJAM. ako se nepokretnost ponovi uspostavi.2. 2.

MOGUĆNOST SUPROTSTAVLJANJA TREĆIM LICIMA 127 . u šta ne mogu da poverujem. ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. ostalo. III RAZLIKE IZMEĐU UGOVORNO I ZAKONSKOG PRAVA PREČE KUPOVINE A.Tendencija je da. jednostranom izjavom volje (što je vrlo retko) NI ZAKONSKO. zakonsko pravo preče kupovine je apsolutno pravo u tom smislu. Ugovorno pravo preče kupovine je relativno pravo. ukoliko se ugovorno pravo preče kupovine upiše u javne knjige.. 2. jer imalac ugovorno prava preče kupovine ima obično potraživanje prema saugovorniku i ono se sastoji u tome što je saugovornik dužan (kad odluči da proda stvar) UČINITI PONUDU imaocu prava preče kupovine. u pravnim sistemima u kojima centralno mesto zauzima privatna svojina. ZAKONSKO I UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Ovo pravo se ustanovljava: • • • zakonom ugovorom testamentom. JER NE DAJU IMAOCU OVOG PRAVA NEPOSREDNU VLAST NA STVARI. NI UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE NE BI SE MOGLI UVRSTITI MEĐU STVARNA PRAVA PO SVOJOJ UNUTRAŠNJOJ SADRŽINI. I ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE Nabrojano u knjizi na str. Npr: opština ima pravo preče kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija?! Bračni drug ima pravo preče kupovine kada se u izvršnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom suprugu?! I. ukoliko je nesavestan.. Naravno. se ova ustanova smanjuje i nestaje. 289. kao i druga obligaciona praca. bez obzira da li su znali ili nisu. tj. što se ono može suprotstaviti svakom licu koje prodaje stvar na kojoj postoji ovo pravo i svakom licu koje kupuje stvar. može se ustanoviti saglasnošću volja kroz poseban UGOVOR O PRAVO PREČE KUPOVINE ili kroz posebnu odredbu u UGOVORU O KUPOPRODAJI. Međutim. II UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE Dakle. licu. ako je treći kupio stvar ZNAJUĆI ZA POSTOJANJE OVOGA PRAVA ILI MOGAVŠI ZNATI ZA NJEGA! Dakle. Međutim. pasus 902. onda se može suprotstaviti svima.

Zakonsko pravo preče kupovine može se suprotstaviti trećem licu bez obzira na savesnost. onda takav ugovor ne može koristiti imaoca prava preče kupovine. onda se PRAVO PREČE KUPOVINE javlja u svom drugom obliku. Ugovorno pravo preče kupovine se ne može ni otuđiti. kao PRAVO PREKUPA. licu kao kupcu. To ima karakter PONUDE. MOGUĆNOST PRENOŠENJA Zakonsko pravo preče kupovine se ne može prenositi. PRAVO PREKUPA Ukoliko dođe do povrede PRAVA PRVENSTVS. Ugovorno pravo preče kupovine može se suprotstaviti 3. B. znao ili je mogao znati za postojanje prava prvenstva). U slučaju da je treće lice bilo savesno ili iz nekih drugih razloga imalac ugovornog prava preče kupovine nije uspeo (npr: nije podneo tužbu u predviđenom roku).. s tim što se zakonom određuje najduži rok u kome se može vršiti. tj. Za nosioca ugovornog prava preče kupovine teče rok od mesec dana od dana kada ga je sopstvenik obavestio o nameri. PRAVO PRVENSTVA Kada sopstvenik odluči da stvar proda. Ugovorno pravo preče kupovine prestaje posle roka određenog u ugovoru. dužan je da obavesti o tome nosioca prava preče kupovine i saopštiti mu cenu i uslove prodaje. pa zaključujemo) možemo otuđiti i preneti na naslednike. TRAJANJE Zakonsko pravo preče kupovine nije ograničeno u vremenu. Ovo pravo prekupa se aktivira kada je između sopstvenika i 3. Kod zakonskog prava preče kupovine to je najčešće 30 dana! 4. Za nepokretne stvari (ZOO ništa ne govori. 128 . 3. To je 5 godina. U tom roku se može koristiti svojim pravom prvenstva. lica PUNOVAŽNO ZAKLJUČEN UGOVOR O PRODAJI. postignuta je saglasnost volja i ugovor o prodaji je zaklučen.. jer evo sledi primer zbog čega mora biti PUNOVAŽAN! Npr: kada su sudovi utvrdili da je ugovor o kupoprodaji stambene zgrade između ova i sina fiktivan. C. imalac ugovornog prava preče kupovine ima pravo da zahteva naknadu štete. Ako ovaj prihvati ponudu. samo ako je kupac nesavestan (tj. niti naslediti kada se odnosi na pokretne stvari (kaže ZOO).

imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje. nego da ostane u važnosti (jer samo tako može postojati i pravo preče kupovine) i da ne proizvodi pravna dejstva između sopstvenika i 3. Ukoliko je reč o licu koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti (koja je predmet izvršenja) ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle zaključenog nadmetanja izjavi da je kupuje pod istim uslovima. GLAVA OSMA ZAKUP 1. Ukoliko nije pozvan može podneti žalbu protiv rešenja i tražiti da se zakaže novo ročište. 5. Naravno. Takođe. smisao prekupčevog zahteva nije u tome da se ugovor o prodaji OGLASI da ne proizvodi uopšte dejstva. nego između sopstvenika i prekupca. ZAKUPČEVO PRAVO I POJAM Spor o pravnoj prirodi (da li zakup obligaciono ili stvarno pravo) ne odnosi se na ceo zakupni odnos koji nastaje iz ugovora. odim ukoliko su one tako dogovorene kako bi osujetile prekupčevo pravo. a prekupac ih ipak ne može ispuniti. To je ono što interesuje STVARNO PRAVO! 129 . njegovo pravo preče kupovine ostaje bez dejstva. Npr: u pomorskom pravu suvlasnik ima prednost pred ostalima učesnicima u nadmetanju kad se u izvršnom postupku prodaje suvlasnički udeo broda. PRAVO PREČE KUPOVINE U PRINUDNOJ JAVNOJ PRODAJI • • • • U slučaju prinudne javne prodaje.Dakle. • Postoje lica koja imaju pravo preče kupovin eupravo u slučaju prinudne javne prodaje. imalac prava se ne može pozivati na svoje ugovorno pravo preče kupovine. Kod zakonskog prava preče kupovine imalac prava prekupa mora u roku za podizanje zahteva (30 dana) položiti iznos kupovne cene u sudski depozit. lica. ukoliko nisu sa takvom namerom. PRAVO UPOTREBE i PRAVO KORIŠĆENJA omogućavaju zakupcu neposrednu vlast na zakupljenoj stvari. mora ispuniti sve SPOREDNE pogodbe ugovora. može zahtevati poništenje javne prodaje. Ukoliko je ugovorno pravo preče kupovine upisano u javne knjige. Ukoliko nije pozvan. nego na samo jedan element – na pravo koje stiče zakupac posle izvršene predaje! U tom smislu.

2. pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu. koja je sačinjenja od: 1.A. u skladu sa ugovorom. Ovo mu ugovorom može biti precizno definisano. ne čekajući da mu zakupodavac preda stvar. ODNOS ZAKUPCA PREMA ZAKUPODAVCU U trenutku zaključenja ugovora o zakupu. Zakupodavac može čak stvar i da preda nekom drugom sa kojim je kasnije napravio ugovor! Međutim. isticati da ima prvenstvo u pogledu ispunjavanja zakupodavčeve obaveze. Ovo mu ugovorom može biti uskraćeno. uzme stvar u državinu. Takođe. Zakupčev interes je da stvar. b) Ovlašćenje pribiranja plodova = KORIŠĆENJE Ovo se može isto precizno ugovorom definisati. se može zabraniti da zakupljenu stvar izda dalje u zakup (podzakup). posle izvršene predaje zakupčevo pravo se PREOBRAŽAVA! Posledice toga su velike. Ovo zato što on tu ulaže određeni trud: ore. Da faktički upotrebljava stvar. Ukoliko zakupac samovlasno. upotrebljava i koristi. kao što ne može nijedan drugi poverilac. lice. ali ako drugačije ne odredimo. zakupac stiče pravo da od zakupodavca zahteva predaju stvari. 130 . a zakupodavac posrednu svojinsku. da trpi zakupčevo pravo: • • da upotrebljava stvar da pribira plodove – koristi stvar a) Ovlašćenje upotrebe Zakupac ima neposrednu pravnu vlast na stvari. Zakupodavčev interes je u tome da dobije zakupninu i da suština stvari bude očuvana. zakupodavac će moći da zahteva povraćaj stvari. jer se zakupodavac sada povlači u položaj u kome ima negativnu obavezu. c) Državina Zakupac ima neposrednu upotrebnu državinu. ali ne i zabranjeno. niti može sprečiti zakupodavca da ispuni svoju obavezu najpre prema nekom drugom poveriocu. Zakupac stiče plodove odvajanjem. Zakupac ne može. seje. žanje ili bere. Pravo da pravnim poslom prenese faktičku upotrebu na 3.

Zato. a ne samo stvarna prava! Obično se kaže da stvarna prava deluju prema svima = erga omnes. ODNOS ZAKUPCA PREMA TREĆIMA Zakupac može svoje pravo UPOTREBE i KORIŠĆENJA suprotstavljati zakupodavcu i svim 3. lica! B. poverilac u sporu sa 3. a ne i obaveze. lica. lice znalo za postojanje poveriočevog prava. a koje je moglo znati ili znalo za ranije zaključen ugovor o zakupu. to ne znači da ugovor postoji samo za strane ugovornice! Ugovor postoji i za treća lica. licima a) Suprotstavljanje zakupčevog prava pre predaje Od zaključenog ugovora o zakupu. licem. a da obligaciona deluju samo među ugovornicama = inter partes. treba da dokazuje da je 3. tj. licima samo prava. kao aktu saglasnosti volja. on tada SAMO može da suprotstavi svoje pravo onom 3. Međutim. samo drugačije nego za ugovornike. dok 3. zakupac može svoje pravo suprotstaviti pribaviocu bez obzira na to da li je ovaj znao za postojanje zakupčevog prava. sva subjektivna prava traže određeno poštovanje. U pitanje je SAMOZAŠTITA i DRŽAVINSKE TUŽBE! Zakupodavac kao posredni držalac ima pravo na državinske tužbe i protiv zakupca (kada prekorači granice svog prava upotrebe) i protiv 3. Suprotstavljivosti obligacionog prava – koja se sastoji u tome što poverilac može istaći trećima činjenicu da on ima pravo prema dužniku i zahtevati od njih da priznaju postojanje njegovog prava. pa do izvršene predaje. kao pravne činjenice i to samo ukoliko su znali za postojanje poveriočevog potraživanja. a dužnik se primorava to uraditi. zakupac ima samo obligaciono pravo prema zakupodavcu. Od predaje.d) Državinska zaštita Zakupac ima državinsku zaštitu u odnosu na zakupodavca i na sva 3. Dakle. Pravnog dejstva obligacionog prava . pa do prestanka ugovora. pa zato treba praviti razliku između: 1. Kao i kod ostalih prava potraživanje. 2. b) Pojam suprotstavljanja Ugovorom samo ugovornicama mogu biti dogovorena prava i obaveze.koje se ogleda u tome što se poverilac ovlašćuje da od dužnika zahteva izvršenje. licu kojem je zakupodavac predao stvar. 131 . obično potraživanje kao i bilo koji poverilac. jer nisu ni učestvovali u zaklučenju ugovora.

pravna dejstva obligacionog prava 2. bez obzira da li su znali ili nisu znali da stvarno pravo postoji! c) Suprotstavljanje zakupčevog prava posle predaje Kada zakupodavac preda stvar zakupcu. te se ne sastoji više u potraživanju prema zakupcu. tj. suprotstavljivost obligacionog prava trećima.Ovo je tačno. znali za to pravo Dok se stvarna prava mogu suprotstaviti svim trećim licima. Tada i dobija mogućnost suprotstavljivosti prema svima trećima. ali je potrebno razlikovati: 1. nego u pravu upotrebe i korišćenja stvari. jer je reč o suprotstavljivost stvarnog prava! 132 . bez obzira na njihovu savesnost. samo pod uslovom ako su 3. pravna priroda zakupčevog prava se preobražava.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->