NEUROZE

Prof. dr Bojana

Jasne granice među pojedinim kliničkim oblicima neuroza nije uvek lako odrediti, jer postoji preplitanje simptoma. Pri dijagnostičkom opredeljivanju za svakog pojedinog pacijenta, procenjujemo DOMINANTNE simptome i često se zadovoljavamo dijagnozom «mešovita neuroza». Treba imati u vidu da neurotski sidromi ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi. Moguće je, iako ne često, da čovek u mladosti boluje od fobije, koja se

Među psihijatrima postoje terminološke, teorijske i druge nesaglasnosti, što još više otežava dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza. Iz iskustva se zna da su tok i ishod neuroze različiti kod različitih pacijenata. Kod nekih, simptomi imaju hroničan, stalan tok, kod drugih, neuroza se javi samo jednom, kao

a o njihovom postojanju zaključujemo posredno. preko  . afektom. radnjama i crtama karaktera koje u stvari označavaju ponovno vraćanje na intrapsihičke konflikte između potisnutih i ponovo oživljenih ranih dečjih nagonskih želja i odbrana od njih.Definicija  Ponašanje praćeno određenim simptomima. Ovi konflikti su najčešće nesvesni. fantazijama.

razvrstava neuroze na sledeće kategorije:       Neuroza straha (anksiozna neuroza) Histerija (husterična neuroza. konverzivni i disocijativni oblik) Prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza Fobija (fobična nuroza) Depresivna neuroza Neurastenija (neurastenična neuroza) .Jedna od starijih klasifikacija.

ali može da traje i godinama u .NEUROZA STRAHA (Anksiozna neuroza)   Neuroza straha i stanje straha predstavljaju grupu simptoma zasnovanih na doživljavanju strepnje sa uzrocima koji su nepoznati obolelom. koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana. Strepnja ili strah se najčešće doživljava u ponavljanim epizodama.

sindrom ili stanje.Klinička slika i tok    U kliničkoj praksi. anksioznost može da se javi kao simptom. Anksioznost se ispoljava kao skup psihičkih i telesnih simptoma i u akutnom i u hroničnom obliku . ali su oni u drugom planu. Kliničkom slikom preovladava strepnja. iako mogu postojati i drugi neurotski znaci.

  ali neuroza straha se češće viđa samostalno.  fobičnim.  Psihički simptomi strepnje nisu povezani sa nekim očiglednim precipitirajućim stimulusima u okolini. niti sa nekim specifičnim situacijama ili događajima. kao «slobodno .  depresivnim simptomima. Strepnja može da bude povezana sa opsesivnim.

anksioznost je odgovor na zastrašujući unutrašnji. samopotcenjivanje i osećanje   . nesređenost. a ne na spoljašnji stimulus. Anksioznost prate razdražljivost. nedostatak samopouzdanja. Međutim. znatno je intenzivnija od straha. Subjektivni doživljaj anksioznosti veoma je sličan strahu. može se razlikovati od straha: prvo. drugo.

Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim kombinacijama. ali se češće grupišu oko pojedinih sistema: kardiovaskularnog.  gastrointestinalnog.  Neki autori smatraju da postoji . Mogu se javiti pojedinačno.  respiratornog.  urogenitalnog i dr.  Telesni simptomi anksioznosti češće se viđaju u akutnim stanjima straha.

  AKUTNA NEUROZA STRAHA – Nastaje naglo sa doživljajem snažne strepnje i može trajati nekoliko minuta. Ima sve osobine napada koji nastaje bez ikakve najave i može biti tako intenzivan da dobije . pa može trajati nedeljama.Neuroza straha može da se javi u tri klinička oblika koji se ponekad međusobno prepliću. sati ili dana ili se javlja u serijama.

 .  osećaj nedostatka vazduha i osećaj «gladi za vazduhom».  naježena koža. Najčešći su u području kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao : tahikardija.  crvenilo lica.  znojenje.  nelagodni osećaj u stomaku.  Simptomi su psihički i telesni i mogu se javiti u različitim kombinacijama.

ne nastaje naglo. traje duže i pokazuje tendenciju da pređe u hroničan oblik. Pacijent gubi sigurnost. Može da se javi samostalno ili se nadovezuje na hronični oblik. .    SUBAKUTNA NEUROZA STRAHA U nekim slučajevima. neuroza straha se javlja kao anksioznost manjeg intenziteta. Anksioznost pokreću i najmanje životne teškoće.

leđima.  dijareja i opstipacija se mogu smenjivati.   Javlja se i mišićna napetost koja može da dovede do različitih bolova u mišićima. . naročito u vratu. ali često u oblasti digestivnog trakta: gorušica. i drugo. kostima i zglobovima.  podrigivanje. Telesni simptomi se javljaju u različitim sistemima. kao i glavobolje.  tečne stolice.

Međutim.    HRONIČNA NEUROZA STRAHA – Karakteriše je stalna anksioznost koja nije naročito visokog intenziteta. deluje veoma iscrpljujuće. koju pacijent može i da zanemari. koja dugo traje. To je poseban način života. Pošto telesni simptomi prekriljuju . stalna strepnja. Ponekad telesni simptomi bivaju jači od subjektivnog doživljaja strepnje. život u stalnom strahu. a ponekad i celog života.

sa relativno dobrim stanjem između njih.Tok bolesti    Tok neuroze straha može biti veoma različit. U akutnim i subakutnim fazama. može da bude onesposobljavajući. demorališući poremećaj. a ne samo bolno iskustvo. neki doživljavaju ponovljene napade akutnog straha. Može da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo koji . Kod nekih bolesnika može da se javi samo nekoliko izolovanih napada. Kod drugih. akutni napadi se javljaju u hroničnom i subakutnom obliku.

agitirana depresija ili Sch počinju da jako izraženom strepnjom. To su koronarna bolest. . hipoglikemična stanja. Snažna anksioznost prati i neke bolesti koje imaju dobro definisanu telesnu patologiju. npr. Neke psihoze.Diferencijalna dijagnoza     Najteže je razlikovati aksioznu od depresivne neuroze. hipertireoza. organski moždani sindromi. temporalna epilepsija.

Ono što kliničar vidi samo je posledica ovih procesa. jer se procesi koji dovode do oboljenja odvijaju u nesvesnom delu ličnosti i nisu lako dostupni eksploraciji.HISTERIJA (Histerična neuroza)  Histeričnu neurozu je teško definisati.  . to jest njihov spoljašnji vid izražavanja.

Simptomi predstavljaju simbolički oblik izražavanja tog nesvesnog procesa. glavni intrapsihički mehanizmi koji dovode do ove neuroze su konverzija i disocijacija. KONVERZIJA je nesvesni proces kojim se izbegava anksioznost i pomoću kojeg se ona preobražava (konvertuje) u druge simptome. najčešće svesti.   Sa stanovišta dinamičke psihijatrije. Pod DISOCIJACIJOM podrazumevamo razdvajanje pojedinih funkcija. od drugih psihičkih delova ličnosti. U zavisnosti od dominacije simptoma (fizioloških ili .

KONVERZIVNI OBLIK   Konverzivnu neurozu karakterišu različiti somatski simptomi. Za razliku od disocijativnog oblika. ovde elementi potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo ličnosti. Reč je o sprečavanju neprihvatljivih impulsa iz nesvesnog dela ličnosti da preplave svesni deo. Osnovni mehanizam odbrane je potiskivanje. . prerušeni u telesne simptome. sa simboličnim značenjem potisnutog materijala. gde je proces disocijacije praćen i značajnim ispadima u pamćenju.

Pored primarne.   Svrha konverzije je u održavanju potiskivanja. Teški poremećaji kao što su npr. slepilo. Ovim se može objasniti . jer anksioznost na taj način popušta i nestaje (primarna dobit od bolesti). Na taj način je konflikt «rešen» privremeno i neadekvatno. bolesnik ima i sekundarnu dobit od simptoma. paraliza. ali ipak pacjent od toga ima koristi. obogućavaju mu da izbegne neprijatne situacije i obezbedi brigu i pažnju okoline.

U ekstremnim slučajevima. Izbor simptoma i mesto njihove lokalizacije se vrši nesvesno. javlja se regresija do bespomoćnosti deteta. Klinička slika je polimorfna.Klinička slika i tok    Nastaje kod osoba sa nezrelom ličnošću kod kojih postoji izražena potreba za zavisnošću. a simptomi se mogu .

. grudnog koša. ređe se viđaju pareze i paralize u području jednog ili više ekstremiteta. pri «bacakanju» pacijent se ne povređuje.  motorne poremećaje – veliki broj nenormalnih pokreta u području jednog ili grupe mišića nekog ekstremiteta. glave. pa čak i kompleksnih stereotipnih pokreta celog tela (histerične konvulzije).

afagija – poremećaji pokreta .    npr.nepravilan je i obično se pojačava kad na njega obratimo pažnju.pacijent ne može da hoda ali može da stoji i pokreće noge dok sedi. pacijent ne može da govori glasno. afonija – zbog gubitka glasa. česti su razni oblici tremora glave ili ekstremiteta. ali može da šapuće.

Za razliku od anestezije organskog porekla. naročito u predelu grudi. Može se javiti i osetljivost zglobova. jedan ekstremitet u obliku čarape. koja može dostići jačinu pravog bola. manžetne. donjeg trbuha. Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti. gde ispadi ne prate anatomski raspored. Za dijagnostiku . ova je uvek ograničenana određene delove tela. rukavice. Naročito su česte glavobolje koje nije uvek lao razlikovati od glavobolja organskog porekla.   senzitivne poremećaje – anestezija ili analgezija čitavog tela.

Moguće su slušne i vidne halucinacije – javljaju se uvek kao kratke bizarne rečenice.   senzorne poremećaje – mogu da se jave u području svih čula. Naročito su česti gluvoća. slepilo ali i ispadi u vidnom polju («tubarno suženje»). Vizuelne imaju scenski karakter. bola i položaja – pacijent je neosetljiv i . pri čemu ne nalazimo ni jedan drugi znak Sch. Najčešći senzorni poremećaji su poremećaji opažanja dodira.

«belle indifference» . Pacijent sa teškom paraplegijom . Jedna od najizrazitijih karakteristika kliničke slike je tzv.blažena ravnodušnost – nedostatak zabrinutosti zbog teških simptoma.   Naročito je raširena pojava bolova u raznim delovima tela i organa koji se često «preuzima» od neke bliske osobe koja je umrla od teške bolesti. Histerični bol može da bude nastavljanje neke telesne bolesti koja je već izlečena. spremni su da se podvrgnu raznim medicinskim intervencijama zbog zablude da su stvarno bolesni.

Za razliku od konverzivne neuroze. Ti psihički fenomeni se javljaju kao . ovde ne dolazi do proboja potisnutog materijala u svesni deo ličnosti i njegovog pretvaranja u simptome. već do disocijacije od svesnog dela ličnosti i kontrole volje. osnovni mehanizam ovih poremećaja je potiskivanje i disocijacija. Sa stanovišta dinamičke psihijatrije.DISOCIJATIVNI OBLIK    Disocijativne neuroze spadaju u šire značenje histeričnih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim simptomima i pojavama.

 Prema tome.  . Njoj prethodi potiskivanje i nisu jasni razlozi zbog kojih energija potisnutog materijala jedamput nalazi puteve svog oslobađanja jedan put konvertovanjem. a drugi put disocijacijom. disocijacija je samo deo procesa koji dovodi do disocijativne neuroze.

pa podsećaju na neke od teških organskih oštećenja mozga. Ovi poremećaji mogu izgledati dramatično. što se ogleda u   . Osnovna karakteristika kliničke slike je promena mentalnog funkcionisanja.Klinička slika i tok  Simptomatologija se događa u psihičkoj sferi bolesnika.

i pored nastojanja. Složenost ovih radnji može da . koje bolesnik mora da izvrši i protiv svoje volje. One se ponavljaju. dugo traju i bolesnik. ne može da ih se oslobodi. koje bolesnik doživljava kao nametnute i neželjene.PRISILNA (OPSESIVNOKOMPULZIVNA) NEUROZA   Prisilnim neurozama nazivamo neuroze kod kojih su glavni simptomi prisilne misli. impulsi i prinudne radnje. Prinudne radnje su jednostavni ili složeni pokreti i aktivnosti.

Specifični mehanizmi odbrane od nagonskih impulsa kod ove neuroze su: izolacija (kojim bolesnik razdvaja ideju od emocionalnog naboja). poništenje (prisilna radnja postaje sekundarni akt).   U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo prisilne misli. Obično neuroza počinje samo prisilnim mislima i razvija se u kliničku sliku sa prisilnim mislima i radnjama. samo prisilne radnje ili prisilne misli udružene sa prisilnim radnjama. Pranje ruku poništava raniji prlljavi .

misao ili psihička slika nameću svesti. On ne shvata njihov smisao.Klinička slika i tok    Veliki broj ljudi ima kratke epizode opsesivnog ili prisilnog ponašanja (broji stepenice. Bolesnik je prisiljen da se koncentriše na nju protiv svoje volje i suprotno svom zdravom rasuđivanju. Osnovni poremećaj u ovoj neurozi je da se reč. rečenica. više puta se vraća da proveri da li je ugašeno svetlo). ali one .

Bolesnik im se aktivno suprotstavlja. . bori se protiv prodora prisila u svesni deo svoje ličnosti. Prisila može biti i motorna radnja. često simboličkog karaktera. da su apsurdne iracionalne.    Obično se prisilama pripisuju sledeće karakteristike: svesnom delu ličnosti one su strane i ličnost je svesna da su joj nametnute. Praćene su visokom anksioznošću. koja se prisilno vrši.

 Prisilna radnja kod OK neuroza upoređuje se sa ritualima i ceremonijama koji imitiraju želje i koji. koja zabranjeni podsticaj privremeno  . preko motornih. Ove radnje predstavljaju surogatnu radnju. prisilnih radnji. imaju za cilj da dovedu do smanjenja straha usled dejstva prisilnih misli.

Međutim. najčešće prerastanjem anankastične ličnosti u simptome. to nije pravilo. Ove neuroze se retko javljaju u detinjstvu. jer većina ljudi sa anankastičnim crtama ne postaju neurotičari. a oko 30% neurotičara premorbidno nisu bili strukturisani kao anankastična ličnost.   Ove neuroze se polako razvijaju.  . Razvijaju se polako i nema prekida u njihovom razvoju.

U fobiji bolesnik doživljava strah od opasnosti koja dolazi iz spoljašnjeg sveta. postoje slučajevi kada se fobični i prisilni fenomeni prepliću.Kod tipičnih OK neuroza ne javljaju se teškoće u dijagnostici. U OK neurozi pacijent strahuje da će on sam.  Dijagnoza se postavlja ako si prisilne radnje I simptomi dominantan simptom.dijagnoza. sopstvnim delovanjem.. Međutim. ali NE posle četrdesete godine života. Diff. Javlja se najčešće u zrelom životnom obu. naneti .

kada on veruje da su mu nametnuti spolja.Obično se dobri rezultati .   Ponekad Sch proces počinje prisilnim fenomenima.. neurotičar zna da ih on sam stvara. Kada se jave u toku maničnodepresivne psihoze. Terapija. imaju fluktuirajući karakter – u maničnoj fazi se pojačavaju. Za razliku od psihotičnog pacijenta. au depresivnoj njihov intenzitet i obim se smanjuju.

koje u stvari ne predstavljaju neku opasnost. predmete i funkcije. situacije. Fobija može da bude samo simptom i nekoj nestrukturisanoj FOBIJA (FOBIČNA NEUROZA) .   Def. Fobija predstavlja poremećaj mišljenja i sastoji se u vezivanju straha za određene ideje. Fobijska anksioznost je osnovna karakteristika ove neuroze i zajednički činilac svih oblika fobija.

pa i pregenitalni nagoni mogu da budu isto kao i kastracioni strah izvor anksioznosti i pokretač Ega . Smatra se da je pokretač anksioznosti Edipov kompleks. tj. projekcije i izbegavanja.incestuozni libidni izrazi. potiskivanja.  Fobija predstavlja konačni proizvod serije odbrambenih mehanizama Ega. premeštanja. u suptini strah od kastracije.

samoća.Postoji veliki broj klasifikacija fobija..   Klinička slika i tok. disanje. prostor). Frojd je podelio fobije na: banalne (obične): strah se lokalizuje na ono čega se mnogi pribojavaju (nož. zveri i dr) i na fobije u posebnim okolnostima ili specifične (okazionalne): strah od inače bezopasnih stanja is stvari oko nas (voz. Isak Marks ih deli na:    fobije od unutrašnjih stimulusa i fobije od spoljašnjih stimulusa  agorafobija .

Češće se javljaju sledeće fobije:           nozofobija= strah od bolesti tanatofobija= strah od smrti mizofobija= strah od prljavštine agorafobija= strah od prostranstva klaustrofobija= strah od zatvorenih (uskih) prostora eritofobija =strah od crvenjenja akvafoboja = strah od vode pirofobija= strah od vatre zoofobija = strah od životinja akrofobija= strah od visine .

ali teški oblici:  autodimorfofobija =strah da bolesnik oko sebe širi neugodan miris  dismorfofobija= strah bolesnika da su deformisani i ružno do nakaznosti. pa traže pomoć hirurga plastičara.Nešto ređi. .

što umanjuje njihove mogućnosti da vode normalan. slobodan i aktivan život. Iako je fobija glavni i dominantni simptom kod ovih bolesnika.  . Bolesnici sa fobijama izbegavaju fobične predmete i situacije. mogu joj se pridružiti i drugi. npr. depersonalizacija ili depresija jer je bolesnik izgubio samopouzdanje i samopoštovanje zbog svog straha i ograničavajućeg načina života.

.Najpre se mora eliminisati normalni strah od objektivno opasnih situacija i predmeta.kontrafobičnog ponašanja – bolesnik nastoji da namerno. kao i fobični strah koji .  Kod nekih osoba. fobija je skrivena iza tzv. Dijagnoza. izazivački. traži stanja koja izazivaju strah u njemu. Kontrafobija je praćena i samouništavajućim impulsima – bolesnik se ne zadovoljava «normalnom situacijom» već srlja u pravu opasnost.

Kako Sch proces napreduje. fobije sve više dobijaju karakter . to ukazuje na Sch.Fobija se može javiti u toku nestrukturisanih i strukturisanih neuroza. što maskira Sch psihozu. Može da učestvuje i u simptomatilogiji Sch.dg..   Diff. Kod pojedinih oblika Sch fobija se može javiti u vidu preplavljenosti strahom. psihotične depresije i paranoidnih reakcija. Ukoliko je sadržaj fobije bizaran.

bolesik se boji visine i ima priliku da skoči. on to može i da uradi).   U toku depresije. Ponašanje pacijenta sa socijalnom fobijom slično je ponašanju paranoidnog bolesnika. fobičnost može da se razvije tako da od jedne sporedne ideje preraste u sumanute integrisane sisteme ideja. sa prisilom da se izvrši baš ono čega se bolesnik plaši (npr. izbegava kontakte. njegovo ponašanje je u skladu sa . On se izoluje.

. Takođe. Medikamenti su korisno pomoćno sredstvo za psihoterapiju. integralni deo terapijskog procesa je   . Bijejvioralne tehnike su delotvorne u otklanjanju simptoma (tehnike recipročne inhibicije i preplavljivanja). Lečenje.Simptomi fobije su vrlo tvrdokorni.

zavisnost i ambivalencija. lišavanja i konflikte usled preteranih agresivnih podsticaja. Javlja se kod ličnosti koje karakteriše narcizam. u vidu nesrazmerne tuge koja obično počinje posle za osobu neprijatnog i teškog doživljaja i obično je praćena  .DEPRESIVNA NEUROZA  Depresivna neuroza nastaje zbog gubitka (interpersonalnog) razočaranja.

To je obično doživljaj gubitka zbog napuštanja. prestanka ljubavi ili osobe za koju je bolesnik bio emotivno vezan. Depresivni afekt koji nastaje zbog   . Najvažniji uzrok neurotične depresije je neki spoljašnji činilac. materijalni gubitak ili promena sredine. Osnovno osećanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje. otpuštanje s posla.

Preduslov za depresivno reagovanje na ovakve spoljne činioce je specifična struktura ličnosti. ona se smatra neurotičnim poremećajem. To su pasivno-zavisne ličnosti kod    . Samo kada je depresija neproporcionalna težini uzroka. ili traje nenormalno dugo. U organizaciji ovakve ličnosti narcizam igra značajnu ulogu.

koji takođe karakteriše ove osobe. Neurotičnu depresiju razvijaju i u situacijama kada normalna osobo . Na uskraćivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. milsli pa i akcije se usmeravaju protiv sebe. podrške i poštovanja. Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak ljubavi. Agresivnom impulsu suprotstavlja se strah i preteći Superego. Agresivna osećanja.    Zbog osećanja bespomoćnosti koje prositiče iz neprijatnog doživljaja javlja se tendencija ka sniženom samopoštovanju.

Njemu se pridružuju osećanje nesigurnosti. Komunikacije sa ljudima se . Depresivni afekt izaziva apatiju. sužava krug i intenzitet interesovanja. jača kritički odnos prema sebi. smanjeno samopoštovanje.Klinička slika i tok     Depresivni afekt dominira kliničkom slikom.

   Telesni simptomi dopunjuju kliničku sliku depresivne neuroze. ali i specifični: glavobolje. teškoće spavanja. teškoće u uspavljivanju ili rano buđenje. Bolesnici su stalno neispavani. i nedostatak energije. ali je moguće i suprotno stanje – hipersomnija. . Oni mogu biti neodređeni kao što su: zamor. gastrointestinalne smetnje i gubitak apetita. malaksalost.

Psihoterapija (uz male doze antidepresiva) je najvažniji metod u lečenju.dg. neurotični bolesnici su značajno funkcionalniji od psihotičnih..    Diff.. . Lečenje.Depresivnu psihozu najpre treba deferencirati od MD psihoze. Depresivna neuroza nema simptome endogene depresije koju prate sumanute depresivne ideje. poremećaj pamćenja. U socijalnom pogledu. konfuzija a ponekad i halucinacije.

Ona je hronični poremećaj koji u znatnoj meri onesposobljava čoveka.    Neurastenija je stanje fizičke i mentalne premorenosti bez organske osnove. Kada jednom počne. Ona može da počne naglo i postepeno. simptomi migu da traju stalno ili da se javljaju sa NEURASTENIJA (NEURASTENIČNA NEUROZA) .

   Glavni simptomi su: različiti bolovi. sa željom da se . praćeni hroničnim psihičkim i telesnim zamorom. Ovo se obično sreće kod adolescenata ili poslom preopterećenih osoba (poslovne žene-domaćice-majke). Bolesnik mnogo spava. Postoje teškoće koncentracije i pojava rasejanosti. Izgleda kao da je reč o nedostatku energije.

Paradoksalno je da ovi pacijenti, kada rade ono što vole, ili se zabavljaju, pokazuju neiscrpnu energiju. Nedostatak energije i zamor se gotovo uvek ispoljavaju u odnosu na vlastitu profesiju ili rutinske dnevne dužnosti. Mnoge organske bolesti počinju jednim neurasteničnim stadijumom (neke veoma teške – encefalitis i dr).

Dijagnoza.- Bolesnik rado priča o svojim tegobama, o tome kako sve to traje dugo tako da «ni sami ne znaju od kada», ili je sve počelo konfliktom, najčešće na radnom mestu. Sami ističu svoju smanjenu radnu sposobnost. Diff.dg. Obaveza lekara je da isključi organsko oboljenje (virusne infekcije, hronične infektivne bolesti, simptomi endokrine bolesti, neurosifilis). U odnosu na depresivnu psihozu se lako određuje, jer depresija ima

Sch predstavlja diff.dg. problem samo na početku bolesti. U Sch apatija, nezainteresovanost i anhedonija razlikuju se kvalitativno i kvantitativno u odnosu na neurasteniju. Lečenje.- Površinski metodi psihoterapije shodno ličnosti bolesnika, prirodi konflikta e edukacije terapeuta.

Većina teorija naglašava narcističku prirodu hipohondričkih simptoma – investicija narcističkog libida u telo i pojedine organe. .HIPOHONDRIJA (HIPOHONDRIČNA NEUROZA)   To je hronični poremećaj koji karakteriše stalna preokupacija funkcijama sopstvenog tela i nesavladivi strah bolesnika da boluje od neke fizičke bolesti.

   Značajna su mišljenja da je reč o oralno zavisnim osobama. Takođe se misli da simptomi koje pokazuje bolesnik imaju odbrambeno-zaštitnu funkciju od gubitka samopoštovanja i depresije. Hipohondrija bi bila nesvesno upotrebljen mehanizam odbrane od odgovornosti i osećanja neuspešnosti. koje izazivanjem pažnje svoje okoline zadovoljavaju svoje oralnozavisne potrebe. U svim .

grudi.Klinička slika i tok      Bolest se javlja u četvrtoj ili petoj deceniji života. Bolesnik je najčešće zaokupljen prenaglašenom. želuca. Hipohondar uvek ima «svoju dijagnozu» pa brzo menja lekara koji o njegovoj bolesti ima drugačije mišljenje. Žali se na različite zdravstvene tegobe: u oblasti glave. zapisuju na papirićima da ne bi lekaru zaboravili da kažu sve što . Sve psihičke funkcije su očuvane. Obilato koriste medicinsku terminologiju. koje se premeštaju. skoro bolesnom brigom o sopstvenom telu ili stanju zdravlja. Njihov opis ne prati fiziološku organizaciju.

neophodno je isključiti druge organske bolesti.Hipohondri su veoma otporni na sve oblike psihoterapijskih postupaka. Diff.dg. . za koju su ovi bolesnici plodno tlo.Iako se lako prepoznaje.    Dijagnoza. Neophodno je razgraničavanje od telesnih bolesti. čuvajući se jatrogenizacije. Iza slike hipohondrije može da se prikriva anksioznost ili depresija Lečenje...

poremećaja identifikacije sa sopstvenim telom ili njegovim delovima.DEPERSONALIZACIONA NEUROZA   Sastoji se od gubitka vlastitog intenziteta. Klinička slika i tok. Može se javiti samo jednom ili više puta sa različitim stepenom . -Počinje naglo i skoro se po pravilu javlja između petnaeste i tridesete gidune života. mučnog osećanja sopstvene nestvarnosti i otuđenosti.

ko nešto što nije više on. neodređena osećanja. «nestajanja» sopstvenih emocija. kao i svoje psihičko funkcionisanje. nos ili da mu je neki ekstremitet . kao npr. mučna.    Bolesnik doživljava svoje telo ili njegove delove. Sopstvene aktivnosti doživljava kao «automatske radnje». lice. Najjednostavniji oblik je kada se bolesniku čini da mu se promenio samo jedan deo tela. To u njemu izaziva zastrašujuća. osećanje «gašenja».

kada se menja i realni svet koji okružuje bolesnika. Postojanje konflikta je takođe značan . On je zbog svoje anksioznosti zabrinut ali. depersonalizaciji se pridružuje i depersonalizacija. u njegovom ponašanju i mišljenju nema nenormalnosti. pošto su isključene mogućnosti organskog ili psihotičnog procesa.Poremećaj se može kvalifikovati kao neurotični ako je praćen anksioznošću i uviđavnošću da je u pitanju bolest. osim toga. Ovakvo stanje izrava i produbljuje anksioznost bolesnika. Dijagnoza..   U složenijim slučajevima.

Najbolje je tražiti izvore konflikta i pomoći bolesniku da ga . Može najčešće da znači početak Sch. dijagnoza. ali iI depresivne i paranoindne reakcije. hipohondrije. preovlađuju drugi simptomi psihoza i neuroza. U svim ovim slučajevima. Depersonalizacija se može javiti kod epileptične bolesti u toku epileptičke aure.Nema specifičnih psihoterapijskih metoda za ovu neurozu.Depersonalizacija se najčešće javlja u sastavu drugih neuroza: histerije.. prisilne neuroze. kao i kod intrakranijalnih organskih procesa. Lečenje..    Diff.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful