NEUROZE

Prof. dr Bojana

Jasne granice među pojedinim kliničkim oblicima neuroza nije uvek lako odrediti, jer postoji preplitanje simptoma. Pri dijagnostičkom opredeljivanju za svakog pojedinog pacijenta, procenjujemo DOMINANTNE simptome i često se zadovoljavamo dijagnozom «mešovita neuroza». Treba imati u vidu da neurotski sidromi ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi. Moguće je, iako ne često, da čovek u mladosti boluje od fobije, koja se

Među psihijatrima postoje terminološke, teorijske i druge nesaglasnosti, što još više otežava dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza. Iz iskustva se zna da su tok i ishod neuroze različiti kod različitih pacijenata. Kod nekih, simptomi imaju hroničan, stalan tok, kod drugih, neuroza se javi samo jednom, kao

Definicija  Ponašanje praćeno određenim simptomima. Ovi konflikti su najčešće nesvesni. radnjama i crtama karaktera koje u stvari označavaju ponovno vraćanje na intrapsihičke konflikte između potisnutih i ponovo oživljenih ranih dečjih nagonskih želja i odbrana od njih. fantazijama. preko  . afektom. a o njihovom postojanju zaključujemo posredno.

konverzivni i disocijativni oblik) Prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza Fobija (fobična nuroza) Depresivna neuroza Neurastenija (neurastenična neuroza) . razvrstava neuroze na sledeće kategorije:       Neuroza straha (anksiozna neuroza) Histerija (husterična neuroza.Jedna od starijih klasifikacija.

Strepnja ili strah se najčešće doživljava u ponavljanim epizodama.NEUROZA STRAHA (Anksiozna neuroza)   Neuroza straha i stanje straha predstavljaju grupu simptoma zasnovanih na doživljavanju strepnje sa uzrocima koji su nepoznati obolelom. koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana. ali može da traje i godinama u .

Kliničkom slikom preovladava strepnja.Klinička slika i tok    U kliničkoj praksi. Anksioznost se ispoljava kao skup psihičkih i telesnih simptoma i u akutnom i u hroničnom obliku . anksioznost može da se javi kao simptom. ali su oni u drugom planu. sindrom ili stanje. iako mogu postojati i drugi neurotski znaci.

 depresivnim simptomima.  fobičnim. niti sa nekim specifičnim situacijama ili događajima.   ali neuroza straha se češće viđa samostalno.  Psihički simptomi strepnje nisu povezani sa nekim očiglednim precipitirajućim stimulusima u okolini. Strepnja može da bude povezana sa opsesivnim. kao «slobodno .

može se razlikovati od straha: prvo. Međutim. Subjektivni doživljaj anksioznosti veoma je sličan strahu. nedostatak samopouzdanja. samopotcenjivanje i osećanje   . Anksioznost prate razdražljivost. nesređenost. znatno je intenzivnija od straha. a ne na spoljašnji stimulus. anksioznost je odgovor na zastrašujući unutrašnji. drugo.

  Telesni simptomi anksioznosti češće se viđaju u akutnim stanjima straha. Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim kombinacijama. ali se češće grupišu oko pojedinih sistema: kardiovaskularnog.  Neki autori smatraju da postoji .  gastrointestinalnog.  respiratornog.  urogenitalnog i dr. Mogu se javiti pojedinačno.

  AKUTNA NEUROZA STRAHA – Nastaje naglo sa doživljajem snažne strepnje i može trajati nekoliko minuta. sati ili dana ili se javlja u serijama. pa može trajati nedeljama. Ima sve osobine napada koji nastaje bez ikakve najave i može biti tako intenzivan da dobije .Neuroza straha može da se javi u tri klinička oblika koji se ponekad međusobno prepliću.

 .  naježena koža.  znojenje.  osećaj nedostatka vazduha i osećaj «gladi za vazduhom». Najčešći su u području kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao : tahikardija.  crvenilo lica.  nelagodni osećaj u stomaku.  Simptomi su psihički i telesni i mogu se javiti u različitim kombinacijama.

Anksioznost pokreću i najmanje životne teškoće. traje duže i pokazuje tendenciju da pređe u hroničan oblik. neuroza straha se javlja kao anksioznost manjeg intenziteta. . Može da se javi samostalno ili se nadovezuje na hronični oblik.    SUBAKUTNA NEUROZA STRAHA U nekim slučajevima. Pacijent gubi sigurnost. ne nastaje naglo.

  Javlja se i mišićna napetost koja može da dovede do različitih bolova u mišićima. .  tečne stolice. ali često u oblasti digestivnog trakta: gorušica. kostima i zglobovima. naročito u vratu.  dijareja i opstipacija se mogu smenjivati. i drugo. Telesni simptomi se javljaju u različitim sistemima. kao i glavobolje. leđima.  podrigivanje.

koja dugo traje. Pošto telesni simptomi prekriljuju . stalna strepnja. deluje veoma iscrpljujuće. To je poseban način života. a ponekad i celog života.    HRONIČNA NEUROZA STRAHA – Karakteriše je stalna anksioznost koja nije naročito visokog intenziteta. Međutim. koju pacijent može i da zanemari. Ponekad telesni simptomi bivaju jači od subjektivnog doživljaja strepnje. život u stalnom strahu.

U akutnim i subakutnim fazama. sa relativno dobrim stanjem između njih. neki doživljavaju ponovljene napade akutnog straha. akutni napadi se javljaju u hroničnom i subakutnom obliku. Može da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo koji . Kod nekih bolesnika može da se javi samo nekoliko izolovanih napada.Tok bolesti    Tok neuroze straha može biti veoma različit. a ne samo bolno iskustvo. demorališući poremećaj. može da bude onesposobljavajući. Kod drugih.

Diferencijalna dijagnoza     Najteže je razlikovati aksioznu od depresivne neuroze. To su koronarna bolest. Snažna anksioznost prati i neke bolesti koje imaju dobro definisanu telesnu patologiju. npr. hipoglikemična stanja. temporalna epilepsija. agitirana depresija ili Sch počinju da jako izraženom strepnjom. Neke psihoze. organski moždani sindromi. . hipertireoza.

to jest njihov spoljašnji vid izražavanja. jer se procesi koji dovode do oboljenja odvijaju u nesvesnom delu ličnosti i nisu lako dostupni eksploraciji.  . Ono što kliničar vidi samo je posledica ovih procesa.HISTERIJA (Histerična neuroza)  Histeričnu neurozu je teško definisati.

KONVERZIJA je nesvesni proces kojim se izbegava anksioznost i pomoću kojeg se ona preobražava (konvertuje) u druge simptome. U zavisnosti od dominacije simptoma (fizioloških ili . najčešće svesti. glavni intrapsihički mehanizmi koji dovode do ove neuroze su konverzija i disocijacija. Pod DISOCIJACIJOM podrazumevamo razdvajanje pojedinih funkcija.   Sa stanovišta dinamičke psihijatrije. Simptomi predstavljaju simbolički oblik izražavanja tog nesvesnog procesa. od drugih psihičkih delova ličnosti.

.KONVERZIVNI OBLIK   Konverzivnu neurozu karakterišu različiti somatski simptomi. prerušeni u telesne simptome. Reč je o sprečavanju neprihvatljivih impulsa iz nesvesnog dela ličnosti da preplave svesni deo. Osnovni mehanizam odbrane je potiskivanje. sa simboličnim značenjem potisnutog materijala. Za razliku od disocijativnog oblika. ovde elementi potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo ličnosti. gde je proces disocijacije praćen i značajnim ispadima u pamćenju.

Pored primarne. slepilo. Teški poremećaji kao što su npr. Ovim se može objasniti . paraliza. ali ipak pacjent od toga ima koristi.   Svrha konverzije je u održavanju potiskivanja. obogućavaju mu da izbegne neprijatne situacije i obezbedi brigu i pažnju okoline. Na taj način je konflikt «rešen» privremeno i neadekvatno. bolesnik ima i sekundarnu dobit od simptoma. jer anksioznost na taj način popušta i nestaje (primarna dobit od bolesti).

Klinička slika i tok    Nastaje kod osoba sa nezrelom ličnošću kod kojih postoji izražena potreba za zavisnošću. U ekstremnim slučajevima. javlja se regresija do bespomoćnosti deteta. a simptomi se mogu . Izbor simptoma i mesto njihove lokalizacije se vrši nesvesno. Klinička slika je polimorfna.

. ređe se viđaju pareze i paralize u području jednog ili više ekstremiteta. grudnog koša. pri «bacakanju» pacijent se ne povređuje. pa čak i kompleksnih stereotipnih pokreta celog tela (histerične konvulzije). glave.  motorne poremećaje – veliki broj nenormalnih pokreta u području jednog ili grupe mišića nekog ekstremiteta.

ali može da šapuće. afagija – poremećaji pokreta . pacijent ne može da govori glasno.    npr. česti su razni oblici tremora glave ili ekstremiteta.pacijent ne može da hoda ali može da stoji i pokreće noge dok sedi. afonija – zbog gubitka glasa.nepravilan je i obično se pojačava kad na njega obratimo pažnju.

   senzitivne poremećaje – anestezija ili analgezija čitavog tela. Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti. koja može dostići jačinu pravog bola. jedan ekstremitet u obliku čarape. Za razliku od anestezije organskog porekla. ova je uvek ograničenana određene delove tela. gde ispadi ne prate anatomski raspored. rukavice. Naročito su česte glavobolje koje nije uvek lao razlikovati od glavobolja organskog porekla. Za dijagnostiku . Može se javiti i osetljivost zglobova. donjeg trbuha. manžetne. naročito u predelu grudi.

Naročito su česti gluvoća. bola i položaja – pacijent je neosetljiv i . slepilo ali i ispadi u vidnom polju («tubarno suženje»). Vizuelne imaju scenski karakter. Najčešći senzorni poremećaji su poremećaji opažanja dodira. pri čemu ne nalazimo ni jedan drugi znak Sch.   senzorne poremećaje – mogu da se jave u području svih čula. Moguće su slušne i vidne halucinacije – javljaju se uvek kao kratke bizarne rečenice.

   Naročito je raširena pojava bolova u raznim delovima tela i organa koji se često «preuzima» od neke bliske osobe koja je umrla od teške bolesti. spremni su da se podvrgnu raznim medicinskim intervencijama zbog zablude da su stvarno bolesni. «belle indifference» . Histerični bol može da bude nastavljanje neke telesne bolesti koja je već izlečena. Jedna od najizrazitijih karakteristika kliničke slike je tzv. Pacijent sa teškom paraplegijom .blažena ravnodušnost – nedostatak zabrinutosti zbog teških simptoma.

Sa stanovišta dinamičke psihijatrije.DISOCIJATIVNI OBLIK    Disocijativne neuroze spadaju u šire značenje histeričnih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim simptomima i pojavama. ovde ne dolazi do proboja potisnutog materijala u svesni deo ličnosti i njegovog pretvaranja u simptome. Za razliku od konverzivne neuroze. Ti psihički fenomeni se javljaju kao . osnovni mehanizam ovih poremećaja je potiskivanje i disocijacija. već do disocijacije od svesnog dela ličnosti i kontrole volje.

 Prema tome. disocijacija je samo deo procesa koji dovodi do disocijativne neuroze.  . a drugi put disocijacijom. Njoj prethodi potiskivanje i nisu jasni razlozi zbog kojih energija potisnutog materijala jedamput nalazi puteve svog oslobađanja jedan put konvertovanjem.

pa podsećaju na neke od teških organskih oštećenja mozga. Ovi poremećaji mogu izgledati dramatično.Klinička slika i tok  Simptomatologija se događa u psihičkoj sferi bolesnika. Osnovna karakteristika kliničke slike je promena mentalnog funkcionisanja. što se ogleda u   .

impulsi i prinudne radnje. Prinudne radnje su jednostavni ili složeni pokreti i aktivnosti. dugo traju i bolesnik.PRISILNA (OPSESIVNOKOMPULZIVNA) NEUROZA   Prisilnim neurozama nazivamo neuroze kod kojih su glavni simptomi prisilne misli. One se ponavljaju. ne može da ih se oslobodi. i pored nastojanja. Složenost ovih radnji može da . koje bolesnik mora da izvrši i protiv svoje volje. koje bolesnik doživljava kao nametnute i neželjene.

Pranje ruku poništava raniji prlljavi . poništenje (prisilna radnja postaje sekundarni akt). samo prisilne radnje ili prisilne misli udružene sa prisilnim radnjama. Obično neuroza počinje samo prisilnim mislima i razvija se u kliničku sliku sa prisilnim mislima i radnjama. Specifični mehanizmi odbrane od nagonskih impulsa kod ove neuroze su: izolacija (kojim bolesnik razdvaja ideju od emocionalnog naboja).   U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo prisilne misli.

više puta se vraća da proveri da li je ugašeno svetlo). Osnovni poremećaj u ovoj neurozi je da se reč. misao ili psihička slika nameću svesti.Klinička slika i tok    Veliki broj ljudi ima kratke epizode opsesivnog ili prisilnog ponašanja (broji stepenice. On ne shvata njihov smisao. rečenica. Bolesnik je prisiljen da se koncentriše na nju protiv svoje volje i suprotno svom zdravom rasuđivanju. ali one .

bori se protiv prodora prisila u svesni deo svoje ličnosti. Praćene su visokom anksioznošću. često simboličkog karaktera. Bolesnik im se aktivno suprotstavlja. koja se prisilno vrši. Prisila može biti i motorna radnja.    Obično se prisilama pripisuju sledeće karakteristike: svesnom delu ličnosti one su strane i ličnost je svesna da su joj nametnute. . da su apsurdne iracionalne.

koja zabranjeni podsticaj privremeno  . preko motornih. imaju za cilj da dovedu do smanjenja straha usled dejstva prisilnih misli. Prisilna radnja kod OK neuroza upoređuje se sa ritualima i ceremonijama koji imitiraju želje i koji. prisilnih radnji. Ove radnje predstavljaju surogatnu radnju.

Razvijaju se polako i nema prekida u njihovom razvoju.  . to nije pravilo. jer većina ljudi sa anankastičnim crtama ne postaju neurotičari. Ove neuroze se retko javljaju u detinjstvu. Međutim. a oko 30% neurotičara premorbidno nisu bili strukturisani kao anankastična ličnost.   Ove neuroze se polako razvijaju. najčešće prerastanjem anankastične ličnosti u simptome.

  Dijagnoza se postavlja ako si prisilne radnje I simptomi dominantan simptom. sopstvnim delovanjem. Diff.. naneti . U OK neurozi pacijent strahuje da će on sam. ali NE posle četrdesete godine života. Međutim. postoje slučajevi kada se fobični i prisilni fenomeni prepliću. U fobiji bolesnik doživljava strah od opasnosti koja dolazi iz spoljašnjeg sveta.dijagnoza. Javlja se najčešće u zrelom životnom obu.Kod tipičnih OK neuroza ne javljaju se teškoće u dijagnostici.

   Ponekad Sch proces počinje prisilnim fenomenima. Kada se jave u toku maničnodepresivne psihoze. neurotičar zna da ih on sam stvara.Obično se dobri rezultati . au depresivnoj njihov intenzitet i obim se smanjuju.. imaju fluktuirajući karakter – u maničnoj fazi se pojačavaju. kada on veruje da su mu nametnuti spolja. Za razliku od psihotičnog pacijenta. Terapija.

situacije. predmete i funkcije.   Def. Fobija predstavlja poremećaj mišljenja i sastoji se u vezivanju straha za određene ideje. Fobija može da bude samo simptom i nekoj nestrukturisanoj FOBIJA (FOBIČNA NEUROZA) . Fobijska anksioznost je osnovna karakteristika ove neuroze i zajednički činilac svih oblika fobija. koje u stvari ne predstavljaju neku opasnost.

tj.incestuozni libidni izrazi. pa i pregenitalni nagoni mogu da budu isto kao i kastracioni strah izvor anksioznosti i pokretač Ega . Smatra se da je pokretač anksioznosti Edipov kompleks. premeštanja. u suptini strah od kastracije.  Fobija predstavlja konačni proizvod serije odbrambenih mehanizama Ega. projekcije i izbegavanja. potiskivanja.

prostor). samoća. Isak Marks ih deli na:    fobije od unutrašnjih stimulusa i fobije od spoljašnjih stimulusa  agorafobija .Postoji veliki broj klasifikacija fobija. Frojd je podelio fobije na: banalne (obične): strah se lokalizuje na ono čega se mnogi pribojavaju (nož. zveri i dr) i na fobije u posebnim okolnostima ili specifične (okazionalne): strah od inače bezopasnih stanja is stvari oko nas (voz..   Klinička slika i tok. disanje.

Češće se javljaju sledeće fobije:           nozofobija= strah od bolesti tanatofobija= strah od smrti mizofobija= strah od prljavštine agorafobija= strah od prostranstva klaustrofobija= strah od zatvorenih (uskih) prostora eritofobija =strah od crvenjenja akvafoboja = strah od vode pirofobija= strah od vatre zoofobija = strah od životinja akrofobija= strah od visine .

Nešto ređi. . ali teški oblici:  autodimorfofobija =strah da bolesnik oko sebe širi neugodan miris  dismorfofobija= strah bolesnika da su deformisani i ružno do nakaznosti. pa traže pomoć hirurga plastičara.

npr. Iako je fobija glavni i dominantni simptom kod ovih bolesnika. slobodan i aktivan život. Bolesnici sa fobijama izbegavaju fobične predmete i situacije. depersonalizacija ili depresija jer je bolesnik izgubio samopouzdanje i samopoštovanje zbog svog straha i ograničavajućeg načina života. što umanjuje njihove mogućnosti da vode normalan. mogu joj se pridružiti i drugi.  .

. traži stanja koja izazivaju strah u njemu. Dijagnoza.  Kod nekih osoba. fobija je skrivena iza tzv.Najpre se mora eliminisati normalni strah od objektivno opasnih situacija i predmeta.kontrafobičnog ponašanja – bolesnik nastoji da namerno. Kontrafobija je praćena i samouništavajućim impulsima – bolesnik se ne zadovoljava «normalnom situacijom» već srlja u pravu opasnost. izazivački. kao i fobični strah koji .

to ukazuje na Sch. Može da učestvuje i u simptomatilogiji Sch.   Diff.Fobija se može javiti u toku nestrukturisanih i strukturisanih neuroza..dg. Ukoliko je sadržaj fobije bizaran. psihotične depresije i paranoidnih reakcija. Kod pojedinih oblika Sch fobija se može javiti u vidu preplavljenosti strahom. Kako Sch proces napreduje. što maskira Sch psihozu. fobije sve više dobijaju karakter .

izbegava kontakte. on to može i da uradi). njegovo ponašanje je u skladu sa .   U toku depresije. Ponašanje pacijenta sa socijalnom fobijom slično je ponašanju paranoidnog bolesnika. sa prisilom da se izvrši baš ono čega se bolesnik plaši (npr. bolesik se boji visine i ima priliku da skoči. On se izoluje. fobičnost može da se razvije tako da od jedne sporedne ideje preraste u sumanute integrisane sisteme ideja.

integralni deo terapijskog procesa je   . Takođe.. Bijejvioralne tehnike su delotvorne u otklanjanju simptoma (tehnike recipročne inhibicije i preplavljivanja). Medikamenti su korisno pomoćno sredstvo za psihoterapiju. Lečenje.Simptomi fobije su vrlo tvrdokorni.

DEPRESIVNA NEUROZA  Depresivna neuroza nastaje zbog gubitka (interpersonalnog) razočaranja. u vidu nesrazmerne tuge koja obično počinje posle za osobu neprijatnog i teškog doživljaja i obično je praćena  . lišavanja i konflikte usled preteranih agresivnih podsticaja. zavisnost i ambivalencija. Javlja se kod ličnosti koje karakteriše narcizam.

To je obično doživljaj gubitka zbog napuštanja. materijalni gubitak ili promena sredine. prestanka ljubavi ili osobe za koju je bolesnik bio emotivno vezan. otpuštanje s posla. Najvažniji uzrok neurotične depresije je neki spoljašnji činilac. Osnovno osećanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje. Depresivni afekt koji nastaje zbog   .

U organizaciji ovakve ličnosti narcizam igra značajnu ulogu. ona se smatra neurotičnim poremećajem. To su pasivno-zavisne ličnosti kod    . ili traje nenormalno dugo. Preduslov za depresivno reagovanje na ovakve spoljne činioce je specifična struktura ličnosti. Samo kada je depresija neproporcionalna težini uzroka.

Agresivnom impulsu suprotstavlja se strah i preteći Superego. Neurotičnu depresiju razvijaju i u situacijama kada normalna osobo .    Zbog osećanja bespomoćnosti koje prositiče iz neprijatnog doživljaja javlja se tendencija ka sniženom samopoštovanju. koji takođe karakteriše ove osobe. podrške i poštovanja. Agresivna osećanja. Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak ljubavi. Na uskraćivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. milsli pa i akcije se usmeravaju protiv sebe.

smanjeno samopoštovanje. Njemu se pridružuju osećanje nesigurnosti. Komunikacije sa ljudima se . sužava krug i intenzitet interesovanja.Klinička slika i tok     Depresivni afekt dominira kliničkom slikom. Depresivni afekt izaziva apatiju. jača kritički odnos prema sebi.

. ali je moguće i suprotno stanje – hipersomnija. gastrointestinalne smetnje i gubitak apetita. teškoće u uspavljivanju ili rano buđenje. ali i specifični: glavobolje.   Telesni simptomi dopunjuju kliničku sliku depresivne neuroze. teškoće spavanja. Oni mogu biti neodređeni kao što su: zamor. Bolesnici su stalno neispavani. i nedostatak energije. malaksalost.

poremećaj pamćenja.    Diff. konfuzija a ponekad i halucinacije. Lečenje.. Depresivna neuroza nema simptome endogene depresije koju prate sumanute depresivne ideje.dg.Depresivnu psihozu najpre treba deferencirati od MD psihoze.. neurotični bolesnici su značajno funkcionalniji od psihotičnih. . U socijalnom pogledu.Psihoterapija (uz male doze antidepresiva) je najvažniji metod u lečenju.

Ona može da počne naglo i postepeno. Ona je hronični poremećaj koji u znatnoj meri onesposobljava čoveka.    Neurastenija je stanje fizičke i mentalne premorenosti bez organske osnove. simptomi migu da traju stalno ili da se javljaju sa NEURASTENIJA (NEURASTENIČNA NEUROZA) . Kada jednom počne.

Izgleda kao da je reč o nedostatku energije. Ovo se obično sreće kod adolescenata ili poslom preopterećenih osoba (poslovne žene-domaćice-majke). praćeni hroničnim psihičkim i telesnim zamorom.   Glavni simptomi su: različiti bolovi. sa željom da se . Postoje teškoće koncentracije i pojava rasejanosti. Bolesnik mnogo spava.

Paradoksalno je da ovi pacijenti, kada rade ono što vole, ili se zabavljaju, pokazuju neiscrpnu energiju. Nedostatak energije i zamor se gotovo uvek ispoljavaju u odnosu na vlastitu profesiju ili rutinske dnevne dužnosti. Mnoge organske bolesti počinju jednim neurasteničnim stadijumom (neke veoma teške – encefalitis i dr).

Dijagnoza.- Bolesnik rado priča o svojim tegobama, o tome kako sve to traje dugo tako da «ni sami ne znaju od kada», ili je sve počelo konfliktom, najčešće na radnom mestu. Sami ističu svoju smanjenu radnu sposobnost. Diff.dg. Obaveza lekara je da isključi organsko oboljenje (virusne infekcije, hronične infektivne bolesti, simptomi endokrine bolesti, neurosifilis). U odnosu na depresivnu psihozu se lako određuje, jer depresija ima

Sch predstavlja diff.dg. problem samo na početku bolesti. U Sch apatija, nezainteresovanost i anhedonija razlikuju se kvalitativno i kvantitativno u odnosu na neurasteniju. Lečenje.- Površinski metodi psihoterapije shodno ličnosti bolesnika, prirodi konflikta e edukacije terapeuta.

HIPOHONDRIJA (HIPOHONDRIČNA NEUROZA)   To je hronični poremećaj koji karakteriše stalna preokupacija funkcijama sopstvenog tela i nesavladivi strah bolesnika da boluje od neke fizičke bolesti. Većina teorija naglašava narcističku prirodu hipohondričkih simptoma – investicija narcističkog libida u telo i pojedine organe. .

   Značajna su mišljenja da je reč o oralno zavisnim osobama. Hipohondrija bi bila nesvesno upotrebljen mehanizam odbrane od odgovornosti i osećanja neuspešnosti. koje izazivanjem pažnje svoje okoline zadovoljavaju svoje oralnozavisne potrebe. U svim . Takođe se misli da simptomi koje pokazuje bolesnik imaju odbrambeno-zaštitnu funkciju od gubitka samopoštovanja i depresije.

želuca. Žali se na različite zdravstvene tegobe: u oblasti glave. Hipohondar uvek ima «svoju dijagnozu» pa brzo menja lekara koji o njegovoj bolesti ima drugačije mišljenje. koje se premeštaju.Klinička slika i tok      Bolest se javlja u četvrtoj ili petoj deceniji života. skoro bolesnom brigom o sopstvenom telu ili stanju zdravlja. Njihov opis ne prati fiziološku organizaciju. zapisuju na papirićima da ne bi lekaru zaboravili da kažu sve što . Bolesnik je najčešće zaokupljen prenaglašenom. Sve psihičke funkcije su očuvane. Obilato koriste medicinsku terminologiju. grudi.

. Diff. čuvajući se jatrogenizacije..dg. Neophodno je razgraničavanje od telesnih bolesti.Hipohondri su veoma otporni na sve oblike psihoterapijskih postupaka. . neophodno je isključiti druge organske bolesti.    Dijagnoza.Iako se lako prepoznaje. za koju su ovi bolesnici plodno tlo. Iza slike hipohondrije može da se prikriva anksioznost ili depresija Lečenje.

Može se javiti samo jednom ili više puta sa različitim stepenom . Klinička slika i tok. mučnog osećanja sopstvene nestvarnosti i otuđenosti. -Počinje naglo i skoro se po pravilu javlja između petnaeste i tridesete gidune života.DEPERSONALIZACIONA NEUROZA   Sastoji se od gubitka vlastitog intenziteta. poremećaja identifikacije sa sopstvenim telom ili njegovim delovima.

«nestajanja» sopstvenih emocija. Najjednostavniji oblik je kada se bolesniku čini da mu se promenio samo jedan deo tela. kao i svoje psihičko funkcionisanje. mučna. neodređena osećanja. lice.    Bolesnik doživljava svoje telo ili njegove delove. nos ili da mu je neki ekstremitet . ko nešto što nije više on. To u njemu izaziva zastrašujuća. Sopstvene aktivnosti doživljava kao «automatske radnje». osećanje «gašenja». kao npr.

. osim toga. Postojanje konflikta je takođe značan . kada se menja i realni svet koji okružuje bolesnika. Ovakvo stanje izrava i produbljuje anksioznost bolesnika.Poremećaj se može kvalifikovati kao neurotični ako je praćen anksioznošću i uviđavnošću da je u pitanju bolest. depersonalizaciji se pridružuje i depersonalizacija. pošto su isključene mogućnosti organskog ili psihotičnog procesa. On je zbog svoje anksioznosti zabrinut ali.   U složenijim slučajevima. u njegovom ponašanju i mišljenju nema nenormalnosti. Dijagnoza.

Može najčešće da znači početak Sch. Lečenje. ali iI depresivne i paranoindne reakcije. kao i kod intrakranijalnih organskih procesa. U svim ovim slučajevima. prisilne neuroze. Najbolje je tražiti izvore konflikta i pomoći bolesniku da ga .    Diff.. dijagnoza. preovlađuju drugi simptomi psihoza i neuroza.. Depersonalizacija se može javiti kod epileptične bolesti u toku epileptičke aure. hipohondrije.Nema specifičnih psihoterapijskih metoda za ovu neurozu.Depersonalizacija se najčešće javlja u sastavu drugih neuroza: histerije.