NEUROZE

Prof. dr Bojana

Jasne granice među pojedinim kliničkim oblicima neuroza nije uvek lako odrediti, jer postoji preplitanje simptoma. Pri dijagnostičkom opredeljivanju za svakog pojedinog pacijenta, procenjujemo DOMINANTNE simptome i često se zadovoljavamo dijagnozom «mešovita neuroza». Treba imati u vidu da neurotski sidromi ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi. Moguće je, iako ne često, da čovek u mladosti boluje od fobije, koja se

Među psihijatrima postoje terminološke, teorijske i druge nesaglasnosti, što još više otežava dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza. Iz iskustva se zna da su tok i ishod neuroze različiti kod različitih pacijenata. Kod nekih, simptomi imaju hroničan, stalan tok, kod drugih, neuroza se javi samo jednom, kao

Ovi konflikti su najčešće nesvesni. preko  . radnjama i crtama karaktera koje u stvari označavaju ponovno vraćanje na intrapsihičke konflikte između potisnutih i ponovo oživljenih ranih dečjih nagonskih želja i odbrana od njih. fantazijama. afektom. a o njihovom postojanju zaključujemo posredno.Definicija  Ponašanje praćeno određenim simptomima.

razvrstava neuroze na sledeće kategorije:       Neuroza straha (anksiozna neuroza) Histerija (husterična neuroza. konverzivni i disocijativni oblik) Prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza Fobija (fobična nuroza) Depresivna neuroza Neurastenija (neurastenična neuroza) .Jedna od starijih klasifikacija.

koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana.NEUROZA STRAHA (Anksiozna neuroza)   Neuroza straha i stanje straha predstavljaju grupu simptoma zasnovanih na doživljavanju strepnje sa uzrocima koji su nepoznati obolelom. Strepnja ili strah se najčešće doživljava u ponavljanim epizodama. ali može da traje i godinama u .

sindrom ili stanje. anksioznost može da se javi kao simptom. iako mogu postojati i drugi neurotski znaci. Anksioznost se ispoljava kao skup psihičkih i telesnih simptoma i u akutnom i u hroničnom obliku . ali su oni u drugom planu.Klinička slika i tok    U kliničkoj praksi. Kliničkom slikom preovladava strepnja.

Strepnja može da bude povezana sa opsesivnim. niti sa nekim specifičnim situacijama ili događajima.  depresivnim simptomima.   ali neuroza straha se češće viđa samostalno.  fobičnim.  Psihički simptomi strepnje nisu povezani sa nekim očiglednim precipitirajućim stimulusima u okolini. kao «slobodno .

Međutim. nedostatak samopouzdanja. nesređenost. anksioznost je odgovor na zastrašujući unutrašnji. Subjektivni doživljaj anksioznosti veoma je sličan strahu. a ne na spoljašnji stimulus. znatno je intenzivnija od straha. Anksioznost prate razdražljivost. drugo. može se razlikovati od straha: prvo. samopotcenjivanje i osećanje   .

 respiratornog. ali se češće grupišu oko pojedinih sistema: kardiovaskularnog.  Telesni simptomi anksioznosti češće se viđaju u akutnim stanjima straha. Mogu se javiti pojedinačno.  gastrointestinalnog.  urogenitalnog i dr. Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim kombinacijama.  Neki autori smatraju da postoji .

Neuroza straha može da se javi u tri klinička oblika koji se ponekad međusobno prepliću. pa može trajati nedeljama.   AKUTNA NEUROZA STRAHA – Nastaje naglo sa doživljajem snažne strepnje i može trajati nekoliko minuta. Ima sve osobine napada koji nastaje bez ikakve najave i može biti tako intenzivan da dobije . sati ili dana ili se javlja u serijama.

 nelagodni osećaj u stomaku. Najčešći su u području kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao : tahikardija.  znojenje.  crvenilo lica.  Simptomi su psihički i telesni i mogu se javiti u različitim kombinacijama.  .  osećaj nedostatka vazduha i osećaj «gladi za vazduhom».  naježena koža.

.    SUBAKUTNA NEUROZA STRAHA U nekim slučajevima. Pacijent gubi sigurnost. traje duže i pokazuje tendenciju da pređe u hroničan oblik. Može da se javi samostalno ili se nadovezuje na hronični oblik. Anksioznost pokreću i najmanje životne teškoće. neuroza straha se javlja kao anksioznost manjeg intenziteta. ne nastaje naglo.

 dijareja i opstipacija se mogu smenjivati. kao i glavobolje. i drugo. leđima. . naročito u vratu. kostima i zglobovima.  podrigivanje. ali često u oblasti digestivnog trakta: gorušica.  tečne stolice. Telesni simptomi se javljaju u različitim sistemima.   Javlja se i mišićna napetost koja može da dovede do različitih bolova u mišićima.

    HRONIČNA NEUROZA STRAHA – Karakteriše je stalna anksioznost koja nije naročito visokog intenziteta. koju pacijent može i da zanemari. a ponekad i celog života. Pošto telesni simptomi prekriljuju . To je poseban način života. Ponekad telesni simptomi bivaju jači od subjektivnog doživljaja strepnje. koja dugo traje. stalna strepnja. deluje veoma iscrpljujuće. život u stalnom strahu. Međutim.

Može da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo koji . sa relativno dobrim stanjem između njih. akutni napadi se javljaju u hroničnom i subakutnom obliku.Tok bolesti    Tok neuroze straha može biti veoma različit. demorališući poremećaj. a ne samo bolno iskustvo. Kod drugih. U akutnim i subakutnim fazama. Kod nekih bolesnika može da se javi samo nekoliko izolovanih napada. neki doživljavaju ponovljene napade akutnog straha. može da bude onesposobljavajući.

temporalna epilepsija. Neke psihoze. organski moždani sindromi. Snažna anksioznost prati i neke bolesti koje imaju dobro definisanu telesnu patologiju.Diferencijalna dijagnoza     Najteže je razlikovati aksioznu od depresivne neuroze. . To su koronarna bolest. agitirana depresija ili Sch počinju da jako izraženom strepnjom. hipoglikemična stanja. npr. hipertireoza.

jer se procesi koji dovode do oboljenja odvijaju u nesvesnom delu ličnosti i nisu lako dostupni eksploraciji. Ono što kliničar vidi samo je posledica ovih procesa. to jest njihov spoljašnji vid izražavanja.  .HISTERIJA (Histerična neuroza)  Histeričnu neurozu je teško definisati.

KONVERZIJA je nesvesni proces kojim se izbegava anksioznost i pomoću kojeg se ona preobražava (konvertuje) u druge simptome. od drugih psihičkih delova ličnosti. glavni intrapsihički mehanizmi koji dovode do ove neuroze su konverzija i disocijacija.   Sa stanovišta dinamičke psihijatrije. U zavisnosti od dominacije simptoma (fizioloških ili . najčešće svesti. Simptomi predstavljaju simbolički oblik izražavanja tog nesvesnog procesa. Pod DISOCIJACIJOM podrazumevamo razdvajanje pojedinih funkcija.

. Za razliku od disocijativnog oblika. gde je proces disocijacije praćen i značajnim ispadima u pamćenju. ovde elementi potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo ličnosti.KONVERZIVNI OBLIK   Konverzivnu neurozu karakterišu različiti somatski simptomi. Osnovni mehanizam odbrane je potiskivanje. prerušeni u telesne simptome. Reč je o sprečavanju neprihvatljivih impulsa iz nesvesnog dela ličnosti da preplave svesni deo. sa simboličnim značenjem potisnutog materijala.

paraliza. Pored primarne. Na taj način je konflikt «rešen» privremeno i neadekvatno. jer anksioznost na taj način popušta i nestaje (primarna dobit od bolesti). ali ipak pacjent od toga ima koristi. slepilo. Teški poremećaji kao što su npr.   Svrha konverzije je u održavanju potiskivanja. obogućavaju mu da izbegne neprijatne situacije i obezbedi brigu i pažnju okoline. bolesnik ima i sekundarnu dobit od simptoma. Ovim se može objasniti .

Izbor simptoma i mesto njihove lokalizacije se vrši nesvesno. U ekstremnim slučajevima. a simptomi se mogu . Klinička slika je polimorfna. javlja se regresija do bespomoćnosti deteta.Klinička slika i tok    Nastaje kod osoba sa nezrelom ličnošću kod kojih postoji izražena potreba za zavisnošću.

glave. pa čak i kompleksnih stereotipnih pokreta celog tela (histerične konvulzije). ređe se viđaju pareze i paralize u području jednog ili više ekstremiteta. . pri «bacakanju» pacijent se ne povređuje.  motorne poremećaje – veliki broj nenormalnih pokreta u području jednog ili grupe mišića nekog ekstremiteta. grudnog koša.

afonija – zbog gubitka glasa. ali može da šapuće.nepravilan je i obično se pojačava kad na njega obratimo pažnju. afagija – poremećaji pokreta .    npr. pacijent ne može da govori glasno. česti su razni oblici tremora glave ili ekstremiteta.pacijent ne može da hoda ali može da stoji i pokreće noge dok sedi.

jedan ekstremitet u obliku čarape. Za dijagnostiku . ova je uvek ograničenana određene delove tela. Naročito su česte glavobolje koje nije uvek lao razlikovati od glavobolja organskog porekla. donjeg trbuha. naročito u predelu grudi.   senzitivne poremećaje – anestezija ili analgezija čitavog tela. koja može dostići jačinu pravog bola. rukavice. gde ispadi ne prate anatomski raspored. manžetne. Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti. Može se javiti i osetljivost zglobova. Za razliku od anestezije organskog porekla.

Vizuelne imaju scenski karakter. bola i položaja – pacijent je neosetljiv i . pri čemu ne nalazimo ni jedan drugi znak Sch. Naročito su česti gluvoća. slepilo ali i ispadi u vidnom polju («tubarno suženje»). Najčešći senzorni poremećaji su poremećaji opažanja dodira. Moguće su slušne i vidne halucinacije – javljaju se uvek kao kratke bizarne rečenice.   senzorne poremećaje – mogu da se jave u području svih čula.

blažena ravnodušnost – nedostatak zabrinutosti zbog teških simptoma. spremni su da se podvrgnu raznim medicinskim intervencijama zbog zablude da su stvarno bolesni.   Naročito je raširena pojava bolova u raznim delovima tela i organa koji se često «preuzima» od neke bliske osobe koja je umrla od teške bolesti. Histerični bol može da bude nastavljanje neke telesne bolesti koja je već izlečena. Jedna od najizrazitijih karakteristika kliničke slike je tzv. «belle indifference» . Pacijent sa teškom paraplegijom .

Sa stanovišta dinamičke psihijatrije. Za razliku od konverzivne neuroze. osnovni mehanizam ovih poremećaja je potiskivanje i disocijacija. već do disocijacije od svesnog dela ličnosti i kontrole volje. ovde ne dolazi do proboja potisnutog materijala u svesni deo ličnosti i njegovog pretvaranja u simptome.DISOCIJATIVNI OBLIK    Disocijativne neuroze spadaju u šire značenje histeričnih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim simptomima i pojavama. Ti psihički fenomeni se javljaju kao .

 Prema tome. Njoj prethodi potiskivanje i nisu jasni razlozi zbog kojih energija potisnutog materijala jedamput nalazi puteve svog oslobađanja jedan put konvertovanjem. disocijacija je samo deo procesa koji dovodi do disocijativne neuroze. a drugi put disocijacijom.  .

pa podsećaju na neke od teških organskih oštećenja mozga. Osnovna karakteristika kliničke slike je promena mentalnog funkcionisanja. Ovi poremećaji mogu izgledati dramatično.Klinička slika i tok  Simptomatologija se događa u psihičkoj sferi bolesnika. što se ogleda u   .

dugo traju i bolesnik. Prinudne radnje su jednostavni ili složeni pokreti i aktivnosti. koje bolesnik mora da izvrši i protiv svoje volje.PRISILNA (OPSESIVNOKOMPULZIVNA) NEUROZA   Prisilnim neurozama nazivamo neuroze kod kojih su glavni simptomi prisilne misli. i pored nastojanja. One se ponavljaju. koje bolesnik doživljava kao nametnute i neželjene. ne može da ih se oslobodi. Složenost ovih radnji može da . impulsi i prinudne radnje.

Obično neuroza počinje samo prisilnim mislima i razvija se u kliničku sliku sa prisilnim mislima i radnjama.   U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo prisilne misli. Specifični mehanizmi odbrane od nagonskih impulsa kod ove neuroze su: izolacija (kojim bolesnik razdvaja ideju od emocionalnog naboja). samo prisilne radnje ili prisilne misli udružene sa prisilnim radnjama. Pranje ruku poništava raniji prlljavi . poništenje (prisilna radnja postaje sekundarni akt).

više puta se vraća da proveri da li je ugašeno svetlo).Klinička slika i tok    Veliki broj ljudi ima kratke epizode opsesivnog ili prisilnog ponašanja (broji stepenice. Osnovni poremećaj u ovoj neurozi je da se reč. misao ili psihička slika nameću svesti. Bolesnik je prisiljen da se koncentriše na nju protiv svoje volje i suprotno svom zdravom rasuđivanju. ali one . On ne shvata njihov smisao. rečenica.

često simboličkog karaktera. da su apsurdne iracionalne. Praćene su visokom anksioznošću. .    Obično se prisilama pripisuju sledeće karakteristike: svesnom delu ličnosti one su strane i ličnost je svesna da su joj nametnute. bori se protiv prodora prisila u svesni deo svoje ličnosti. Prisila može biti i motorna radnja. Bolesnik im se aktivno suprotstavlja. koja se prisilno vrši.

preko motornih. prisilnih radnji. Prisilna radnja kod OK neuroza upoređuje se sa ritualima i ceremonijama koji imitiraju želje i koji. imaju za cilj da dovedu do smanjenja straha usled dejstva prisilnih misli. Ove radnje predstavljaju surogatnu radnju. koja zabranjeni podsticaj privremeno  .

Razvijaju se polako i nema prekida u njihovom razvoju. jer većina ljudi sa anankastičnim crtama ne postaju neurotičari. to nije pravilo.   Ove neuroze se polako razvijaju. najčešće prerastanjem anankastične ličnosti u simptome.  . Ove neuroze se retko javljaju u detinjstvu. a oko 30% neurotičara premorbidno nisu bili strukturisani kao anankastična ličnost. Međutim.

  Dijagnoza se postavlja ako si prisilne radnje I simptomi dominantan simptom.Kod tipičnih OK neuroza ne javljaju se teškoće u dijagnostici. Diff. naneti . U fobiji bolesnik doživljava strah od opasnosti koja dolazi iz spoljašnjeg sveta. Međutim. postoje slučajevi kada se fobični i prisilni fenomeni prepliću. Javlja se najčešće u zrelom životnom obu.dijagnoza. sopstvnim delovanjem. U OK neurozi pacijent strahuje da će on sam.. ali NE posle četrdesete godine života.

   Ponekad Sch proces počinje prisilnim fenomenima.Obično se dobri rezultati .. Za razliku od psihotičnog pacijenta. Kada se jave u toku maničnodepresivne psihoze. kada on veruje da su mu nametnuti spolja. au depresivnoj njihov intenzitet i obim se smanjuju. Terapija. imaju fluktuirajući karakter – u maničnoj fazi se pojačavaju. neurotičar zna da ih on sam stvara.

situacije. Fobija može da bude samo simptom i nekoj nestrukturisanoj FOBIJA (FOBIČNA NEUROZA) . Fobijska anksioznost je osnovna karakteristika ove neuroze i zajednički činilac svih oblika fobija. Fobija predstavlja poremećaj mišljenja i sastoji se u vezivanju straha za određene ideje. predmete i funkcije. koje u stvari ne predstavljaju neku opasnost.   Def.

premeštanja. u suptini strah od kastracije. potiskivanja. Smatra se da je pokretač anksioznosti Edipov kompleks.incestuozni libidni izrazi. pa i pregenitalni nagoni mogu da budu isto kao i kastracioni strah izvor anksioznosti i pokretač Ega . tj. projekcije i izbegavanja.  Fobija predstavlja konačni proizvod serije odbrambenih mehanizama Ega.

Frojd je podelio fobije na: banalne (obične): strah se lokalizuje na ono čega se mnogi pribojavaju (nož. disanje. zveri i dr) i na fobije u posebnim okolnostima ili specifične (okazionalne): strah od inače bezopasnih stanja is stvari oko nas (voz..   Klinička slika i tok.Postoji veliki broj klasifikacija fobija. prostor). Isak Marks ih deli na:    fobije od unutrašnjih stimulusa i fobije od spoljašnjih stimulusa  agorafobija . samoća.

Češće se javljaju sledeće fobije:           nozofobija= strah od bolesti tanatofobija= strah od smrti mizofobija= strah od prljavštine agorafobija= strah od prostranstva klaustrofobija= strah od zatvorenih (uskih) prostora eritofobija =strah od crvenjenja akvafoboja = strah od vode pirofobija= strah od vatre zoofobija = strah od životinja akrofobija= strah od visine .

Nešto ređi. ali teški oblici:  autodimorfofobija =strah da bolesnik oko sebe širi neugodan miris  dismorfofobija= strah bolesnika da su deformisani i ružno do nakaznosti. . pa traže pomoć hirurga plastičara.

depersonalizacija ili depresija jer je bolesnik izgubio samopouzdanje i samopoštovanje zbog svog straha i ograničavajućeg načina života. Iako je fobija glavni i dominantni simptom kod ovih bolesnika. npr. što umanjuje njihove mogućnosti da vode normalan. slobodan i aktivan život. mogu joj se pridružiti i drugi.  . Bolesnici sa fobijama izbegavaju fobične predmete i situacije.

Kontrafobija je praćena i samouništavajućim impulsima – bolesnik se ne zadovoljava «normalnom situacijom» već srlja u pravu opasnost. traži stanja koja izazivaju strah u njemu. Dijagnoza.. izazivački.Najpre se mora eliminisati normalni strah od objektivno opasnih situacija i predmeta.kontrafobičnog ponašanja – bolesnik nastoji da namerno. kao i fobični strah koji . fobija je skrivena iza tzv.  Kod nekih osoba.

dg. to ukazuje na Sch. fobije sve više dobijaju karakter . Ukoliko je sadržaj fobije bizaran. Može da učestvuje i u simptomatilogiji Sch. što maskira Sch psihozu. Kod pojedinih oblika Sch fobija se može javiti u vidu preplavljenosti strahom. psihotične depresije i paranoidnih reakcija..   Diff.Fobija se može javiti u toku nestrukturisanih i strukturisanih neuroza. Kako Sch proces napreduje.

   U toku depresije. fobičnost može da se razvije tako da od jedne sporedne ideje preraste u sumanute integrisane sisteme ideja. on to može i da uradi). izbegava kontakte. njegovo ponašanje je u skladu sa . bolesik se boji visine i ima priliku da skoči. sa prisilom da se izvrši baš ono čega se bolesnik plaši (npr. Ponašanje pacijenta sa socijalnom fobijom slično je ponašanju paranoidnog bolesnika. On se izoluje.

Bijejvioralne tehnike su delotvorne u otklanjanju simptoma (tehnike recipročne inhibicije i preplavljivanja). Medikamenti su korisno pomoćno sredstvo za psihoterapiju. Lečenje. Takođe..Simptomi fobije su vrlo tvrdokorni. integralni deo terapijskog procesa je   .

lišavanja i konflikte usled preteranih agresivnih podsticaja. zavisnost i ambivalencija. Javlja se kod ličnosti koje karakteriše narcizam. u vidu nesrazmerne tuge koja obično počinje posle za osobu neprijatnog i teškog doživljaja i obično je praćena  .DEPRESIVNA NEUROZA  Depresivna neuroza nastaje zbog gubitka (interpersonalnog) razočaranja.

materijalni gubitak ili promena sredine. Osnovno osećanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje. To je obično doživljaj gubitka zbog napuštanja. otpuštanje s posla. prestanka ljubavi ili osobe za koju je bolesnik bio emotivno vezan. Najvažniji uzrok neurotične depresije je neki spoljašnji činilac. Depresivni afekt koji nastaje zbog   .

ili traje nenormalno dugo. Preduslov za depresivno reagovanje na ovakve spoljne činioce je specifična struktura ličnosti. To su pasivno-zavisne ličnosti kod    . ona se smatra neurotičnim poremećajem. Samo kada je depresija neproporcionalna težini uzroka. U organizaciji ovakve ličnosti narcizam igra značajnu ulogu.

Agresivnom impulsu suprotstavlja se strah i preteći Superego. koji takođe karakteriše ove osobe. Agresivna osećanja. podrške i poštovanja. milsli pa i akcije se usmeravaju protiv sebe. Neurotičnu depresiju razvijaju i u situacijama kada normalna osobo . Na uskraćivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak ljubavi.    Zbog osećanja bespomoćnosti koje prositiče iz neprijatnog doživljaja javlja se tendencija ka sniženom samopoštovanju.

Klinička slika i tok     Depresivni afekt dominira kliničkom slikom. Depresivni afekt izaziva apatiju. sužava krug i intenzitet interesovanja. jača kritički odnos prema sebi. smanjeno samopoštovanje. Komunikacije sa ljudima se . Njemu se pridružuju osećanje nesigurnosti.

malaksalost. i nedostatak energije.   Telesni simptomi dopunjuju kliničku sliku depresivne neuroze. gastrointestinalne smetnje i gubitak apetita. ali i specifični: glavobolje. ali je moguće i suprotno stanje – hipersomnija. . teškoće u uspavljivanju ili rano buđenje. Bolesnici su stalno neispavani. Oni mogu biti neodređeni kao što su: zamor. teškoće spavanja.

    Diff. neurotični bolesnici su značajno funkcionalniji od psihotičnih. Depresivna neuroza nema simptome endogene depresije koju prate sumanute depresivne ideje.Psihoterapija (uz male doze antidepresiva) je najvažniji metod u lečenju... Lečenje. U socijalnom pogledu. . poremećaj pamćenja. konfuzija a ponekad i halucinacije.Depresivnu psihozu najpre treba deferencirati od MD psihoze.dg.

simptomi migu da traju stalno ili da se javljaju sa NEURASTENIJA (NEURASTENIČNA NEUROZA) . Ona je hronični poremećaj koji u znatnoj meri onesposobljava čoveka.    Neurastenija je stanje fizičke i mentalne premorenosti bez organske osnove. Ona može da počne naglo i postepeno. Kada jednom počne.

Bolesnik mnogo spava. Postoje teškoće koncentracije i pojava rasejanosti.   Glavni simptomi su: različiti bolovi. praćeni hroničnim psihičkim i telesnim zamorom. Izgleda kao da je reč o nedostatku energije. Ovo se obično sreće kod adolescenata ili poslom preopterećenih osoba (poslovne žene-domaćice-majke). sa željom da se .

Paradoksalno je da ovi pacijenti, kada rade ono što vole, ili se zabavljaju, pokazuju neiscrpnu energiju. Nedostatak energije i zamor se gotovo uvek ispoljavaju u odnosu na vlastitu profesiju ili rutinske dnevne dužnosti. Mnoge organske bolesti počinju jednim neurasteničnim stadijumom (neke veoma teške – encefalitis i dr).

Dijagnoza.- Bolesnik rado priča o svojim tegobama, o tome kako sve to traje dugo tako da «ni sami ne znaju od kada», ili je sve počelo konfliktom, najčešće na radnom mestu. Sami ističu svoju smanjenu radnu sposobnost. Diff.dg. Obaveza lekara je da isključi organsko oboljenje (virusne infekcije, hronične infektivne bolesti, simptomi endokrine bolesti, neurosifilis). U odnosu na depresivnu psihozu se lako određuje, jer depresija ima

Sch predstavlja diff.dg. problem samo na početku bolesti. U Sch apatija, nezainteresovanost i anhedonija razlikuju se kvalitativno i kvantitativno u odnosu na neurasteniju. Lečenje.- Površinski metodi psihoterapije shodno ličnosti bolesnika, prirodi konflikta e edukacije terapeuta.

. Većina teorija naglašava narcističku prirodu hipohondričkih simptoma – investicija narcističkog libida u telo i pojedine organe.HIPOHONDRIJA (HIPOHONDRIČNA NEUROZA)   To je hronični poremećaj koji karakteriše stalna preokupacija funkcijama sopstvenog tela i nesavladivi strah bolesnika da boluje od neke fizičke bolesti.

Hipohondrija bi bila nesvesno upotrebljen mehanizam odbrane od odgovornosti i osećanja neuspešnosti. U svim . Takođe se misli da simptomi koje pokazuje bolesnik imaju odbrambeno-zaštitnu funkciju od gubitka samopoštovanja i depresije. koje izazivanjem pažnje svoje okoline zadovoljavaju svoje oralnozavisne potrebe.   Značajna su mišljenja da je reč o oralno zavisnim osobama.

Njihov opis ne prati fiziološku organizaciju. Obilato koriste medicinsku terminologiju. Hipohondar uvek ima «svoju dijagnozu» pa brzo menja lekara koji o njegovoj bolesti ima drugačije mišljenje.Klinička slika i tok      Bolest se javlja u četvrtoj ili petoj deceniji života. Sve psihičke funkcije su očuvane. koje se premeštaju. želuca. skoro bolesnom brigom o sopstvenom telu ili stanju zdravlja. Bolesnik je najčešće zaokupljen prenaglašenom. Žali se na različite zdravstvene tegobe: u oblasti glave. zapisuju na papirićima da ne bi lekaru zaboravili da kažu sve što . grudi.

Iako se lako prepoznaje. neophodno je isključiti druge organske bolesti.. Neophodno je razgraničavanje od telesnih bolesti. čuvajući se jatrogenizacije.Hipohondri su veoma otporni na sve oblike psihoterapijskih postupaka. za koju su ovi bolesnici plodno tlo. Iza slike hipohondrije može da se prikriva anksioznost ili depresija Lečenje. .dg.    Dijagnoza.. Diff.

poremećaja identifikacije sa sopstvenim telom ili njegovim delovima.DEPERSONALIZACIONA NEUROZA   Sastoji se od gubitka vlastitog intenziteta. mučnog osećanja sopstvene nestvarnosti i otuđenosti. Može se javiti samo jednom ili više puta sa različitim stepenom . -Počinje naglo i skoro se po pravilu javlja između petnaeste i tridesete gidune života. Klinička slika i tok.

mučna.    Bolesnik doživljava svoje telo ili njegove delove. lice. kao npr. ko nešto što nije više on. neodređena osećanja. To u njemu izaziva zastrašujuća. «nestajanja» sopstvenih emocija. Sopstvene aktivnosti doživljava kao «automatske radnje». nos ili da mu je neki ekstremitet . kao i svoje psihičko funkcionisanje. osećanje «gašenja». Najjednostavniji oblik je kada se bolesniku čini da mu se promenio samo jedan deo tela.

Dijagnoza. Postojanje konflikta je takođe značan ..Poremećaj se može kvalifikovati kao neurotični ako je praćen anksioznošću i uviđavnošću da je u pitanju bolest. u njegovom ponašanju i mišljenju nema nenormalnosti. Ovakvo stanje izrava i produbljuje anksioznost bolesnika. On je zbog svoje anksioznosti zabrinut ali.   U složenijim slučajevima. pošto su isključene mogućnosti organskog ili psihotičnog procesa. kada se menja i realni svet koji okružuje bolesnika. depersonalizaciji se pridružuje i depersonalizacija. osim toga.

Može najčešće da znači početak Sch. prisilne neuroze.. kao i kod intrakranijalnih organskih procesa.Depersonalizacija se najčešće javlja u sastavu drugih neuroza: histerije. Najbolje je tražiti izvore konflikta i pomoći bolesniku da ga . hipohondrije.Nema specifičnih psihoterapijskih metoda za ovu neurozu. U svim ovim slučajevima. dijagnoza. Lečenje. Depersonalizacija se može javiti kod epileptične bolesti u toku epileptičke aure. preovlađuju drugi simptomi psihoza i neuroza..    Diff. ali iI depresivne i paranoindne reakcije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful