NEUROZE

Prof. dr Bojana

Jasne granice među pojedinim kliničkim oblicima neuroza nije uvek lako odrediti, jer postoji preplitanje simptoma. Pri dijagnostičkom opredeljivanju za svakog pojedinog pacijenta, procenjujemo DOMINANTNE simptome i često se zadovoljavamo dijagnozom «mešovita neuroza». Treba imati u vidu da neurotski sidromi ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi. Moguće je, iako ne često, da čovek u mladosti boluje od fobije, koja se

Među psihijatrima postoje terminološke, teorijske i druge nesaglasnosti, što još više otežava dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza. Iz iskustva se zna da su tok i ishod neuroze različiti kod različitih pacijenata. Kod nekih, simptomi imaju hroničan, stalan tok, kod drugih, neuroza se javi samo jednom, kao

a o njihovom postojanju zaključujemo posredno. fantazijama. preko  . Ovi konflikti su najčešće nesvesni. afektom. radnjama i crtama karaktera koje u stvari označavaju ponovno vraćanje na intrapsihičke konflikte između potisnutih i ponovo oživljenih ranih dečjih nagonskih želja i odbrana od njih.Definicija  Ponašanje praćeno određenim simptomima.

Jedna od starijih klasifikacija. razvrstava neuroze na sledeće kategorije:       Neuroza straha (anksiozna neuroza) Histerija (husterična neuroza. konverzivni i disocijativni oblik) Prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza Fobija (fobična nuroza) Depresivna neuroza Neurastenija (neurastenična neuroza) .

Strepnja ili strah se najčešće doživljava u ponavljanim epizodama. ali može da traje i godinama u .NEUROZA STRAHA (Anksiozna neuroza)   Neuroza straha i stanje straha predstavljaju grupu simptoma zasnovanih na doživljavanju strepnje sa uzrocima koji su nepoznati obolelom. koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana.

ali su oni u drugom planu.Klinička slika i tok    U kliničkoj praksi. anksioznost može da se javi kao simptom. iako mogu postojati i drugi neurotski znaci. Anksioznost se ispoljava kao skup psihičkih i telesnih simptoma i u akutnom i u hroničnom obliku . Kliničkom slikom preovladava strepnja. sindrom ili stanje.

Strepnja može da bude povezana sa opsesivnim.  Psihički simptomi strepnje nisu povezani sa nekim očiglednim precipitirajućim stimulusima u okolini.   ali neuroza straha se češće viđa samostalno.  fobičnim. niti sa nekim specifičnim situacijama ili događajima. kao «slobodno .  depresivnim simptomima.

znatno je intenzivnija od straha. može se razlikovati od straha: prvo. Subjektivni doživljaj anksioznosti veoma je sličan strahu. nedostatak samopouzdanja. Međutim. anksioznost je odgovor na zastrašujući unutrašnji. samopotcenjivanje i osećanje   . Anksioznost prate razdražljivost. a ne na spoljašnji stimulus. drugo. nesređenost.

  Telesni simptomi anksioznosti češće se viđaju u akutnim stanjima straha. Mogu se javiti pojedinačno. Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim kombinacijama. ali se češće grupišu oko pojedinih sistema: kardiovaskularnog.  Neki autori smatraju da postoji .  urogenitalnog i dr.  respiratornog.  gastrointestinalnog.

pa može trajati nedeljama.Neuroza straha može da se javi u tri klinička oblika koji se ponekad međusobno prepliću.   AKUTNA NEUROZA STRAHA – Nastaje naglo sa doživljajem snažne strepnje i može trajati nekoliko minuta. Ima sve osobine napada koji nastaje bez ikakve najave i može biti tako intenzivan da dobije . sati ili dana ili se javlja u serijama.

Najčešći su u području kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao : tahikardija.  nelagodni osećaj u stomaku.  crvenilo lica.  Simptomi su psihički i telesni i mogu se javiti u različitim kombinacijama.  .  znojenje.  naježena koža.  osećaj nedostatka vazduha i osećaj «gladi za vazduhom».

ne nastaje naglo. Pacijent gubi sigurnost. . Anksioznost pokreću i najmanje životne teškoće. traje duže i pokazuje tendenciju da pređe u hroničan oblik. neuroza straha se javlja kao anksioznost manjeg intenziteta.    SUBAKUTNA NEUROZA STRAHA U nekim slučajevima. Može da se javi samostalno ili se nadovezuje na hronični oblik.

kostima i zglobovima. leđima. Telesni simptomi se javljaju u različitim sistemima. i drugo. kao i glavobolje.  dijareja i opstipacija se mogu smenjivati.  tečne stolice.   Javlja se i mišićna napetost koja može da dovede do različitih bolova u mišićima. ali često u oblasti digestivnog trakta: gorušica.  podrigivanje. naročito u vratu. .

život u stalnom strahu. Pošto telesni simptomi prekriljuju . koju pacijent može i da zanemari. Ponekad telesni simptomi bivaju jači od subjektivnog doživljaja strepnje. koja dugo traje. a ponekad i celog života. stalna strepnja. To je poseban način života. Međutim.    HRONIČNA NEUROZA STRAHA – Karakteriše je stalna anksioznost koja nije naročito visokog intenziteta. deluje veoma iscrpljujuće.

demorališući poremećaj. sa relativno dobrim stanjem između njih. U akutnim i subakutnim fazama. Može da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo koji . može da bude onesposobljavajući.Tok bolesti    Tok neuroze straha može biti veoma različit. a ne samo bolno iskustvo. Kod drugih. Kod nekih bolesnika može da se javi samo nekoliko izolovanih napada. akutni napadi se javljaju u hroničnom i subakutnom obliku. neki doživljavaju ponovljene napade akutnog straha.

npr. To su koronarna bolest.Diferencijalna dijagnoza     Najteže je razlikovati aksioznu od depresivne neuroze. Neke psihoze. agitirana depresija ili Sch počinju da jako izraženom strepnjom. temporalna epilepsija. hipertireoza. hipoglikemična stanja. organski moždani sindromi. . Snažna anksioznost prati i neke bolesti koje imaju dobro definisanu telesnu patologiju.

jer se procesi koji dovode do oboljenja odvijaju u nesvesnom delu ličnosti i nisu lako dostupni eksploraciji. Ono što kliničar vidi samo je posledica ovih procesa.  .HISTERIJA (Histerična neuroza)  Histeričnu neurozu je teško definisati. to jest njihov spoljašnji vid izražavanja.

KONVERZIJA je nesvesni proces kojim se izbegava anksioznost i pomoću kojeg se ona preobražava (konvertuje) u druge simptome. U zavisnosti od dominacije simptoma (fizioloških ili . Simptomi predstavljaju simbolički oblik izražavanja tog nesvesnog procesa. Pod DISOCIJACIJOM podrazumevamo razdvajanje pojedinih funkcija. glavni intrapsihički mehanizmi koji dovode do ove neuroze su konverzija i disocijacija.   Sa stanovišta dinamičke psihijatrije. najčešće svesti. od drugih psihičkih delova ličnosti.

sa simboličnim značenjem potisnutog materijala. ovde elementi potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo ličnosti.KONVERZIVNI OBLIK   Konverzivnu neurozu karakterišu različiti somatski simptomi. Reč je o sprečavanju neprihvatljivih impulsa iz nesvesnog dela ličnosti da preplave svesni deo. . Za razliku od disocijativnog oblika. gde je proces disocijacije praćen i značajnim ispadima u pamćenju. prerušeni u telesne simptome. Osnovni mehanizam odbrane je potiskivanje.

Ovim se može objasniti . paraliza. obogućavaju mu da izbegne neprijatne situacije i obezbedi brigu i pažnju okoline. jer anksioznost na taj način popušta i nestaje (primarna dobit od bolesti). Teški poremećaji kao što su npr.   Svrha konverzije je u održavanju potiskivanja. ali ipak pacjent od toga ima koristi. slepilo. Pored primarne. Na taj način je konflikt «rešen» privremeno i neadekvatno. bolesnik ima i sekundarnu dobit od simptoma.

Klinička slika je polimorfna. U ekstremnim slučajevima.Klinička slika i tok    Nastaje kod osoba sa nezrelom ličnošću kod kojih postoji izražena potreba za zavisnošću. a simptomi se mogu . Izbor simptoma i mesto njihove lokalizacije se vrši nesvesno. javlja se regresija do bespomoćnosti deteta.

ređe se viđaju pareze i paralize u području jednog ili više ekstremiteta. . grudnog koša. glave. pri «bacakanju» pacijent se ne povređuje.  motorne poremećaje – veliki broj nenormalnih pokreta u području jednog ili grupe mišića nekog ekstremiteta. pa čak i kompleksnih stereotipnih pokreta celog tela (histerične konvulzije).

afagija – poremećaji pokreta . pacijent ne može da govori glasno. afonija – zbog gubitka glasa. ali može da šapuće.    npr. česti su razni oblici tremora glave ili ekstremiteta.nepravilan je i obično se pojačava kad na njega obratimo pažnju.pacijent ne može da hoda ali može da stoji i pokreće noge dok sedi.

manžetne. Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti. jedan ekstremitet u obliku čarape. ova je uvek ograničenana određene delove tela. gde ispadi ne prate anatomski raspored. naročito u predelu grudi. koja može dostići jačinu pravog bola. donjeg trbuha. Može se javiti i osetljivost zglobova.   senzitivne poremećaje – anestezija ili analgezija čitavog tela. rukavice. Naročito su česte glavobolje koje nije uvek lao razlikovati od glavobolja organskog porekla. Za razliku od anestezije organskog porekla. Za dijagnostiku .

Naročito su česti gluvoća. Vizuelne imaju scenski karakter. bola i položaja – pacijent je neosetljiv i . Najčešći senzorni poremećaji su poremećaji opažanja dodira. pri čemu ne nalazimo ni jedan drugi znak Sch. slepilo ali i ispadi u vidnom polju («tubarno suženje»). Moguće su slušne i vidne halucinacije – javljaju se uvek kao kratke bizarne rečenice.   senzorne poremećaje – mogu da se jave u području svih čula.

Jedna od najizrazitijih karakteristika kliničke slike je tzv.blažena ravnodušnost – nedostatak zabrinutosti zbog teških simptoma. Pacijent sa teškom paraplegijom . spremni su da se podvrgnu raznim medicinskim intervencijama zbog zablude da su stvarno bolesni. Histerični bol može da bude nastavljanje neke telesne bolesti koja je već izlečena.   Naročito je raširena pojava bolova u raznim delovima tela i organa koji se često «preuzima» od neke bliske osobe koja je umrla od teške bolesti. «belle indifference» .

Ti psihički fenomeni se javljaju kao . već do disocijacije od svesnog dela ličnosti i kontrole volje. ovde ne dolazi do proboja potisnutog materijala u svesni deo ličnosti i njegovog pretvaranja u simptome.DISOCIJATIVNI OBLIK    Disocijativne neuroze spadaju u šire značenje histeričnih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim simptomima i pojavama. osnovni mehanizam ovih poremećaja je potiskivanje i disocijacija. Za razliku od konverzivne neuroze. Sa stanovišta dinamičke psihijatrije.

 Prema tome. Njoj prethodi potiskivanje i nisu jasni razlozi zbog kojih energija potisnutog materijala jedamput nalazi puteve svog oslobađanja jedan put konvertovanjem. a drugi put disocijacijom.  . disocijacija je samo deo procesa koji dovodi do disocijativne neuroze.

Osnovna karakteristika kliničke slike je promena mentalnog funkcionisanja.Klinička slika i tok  Simptomatologija se događa u psihičkoj sferi bolesnika. što se ogleda u   . pa podsećaju na neke od teških organskih oštećenja mozga. Ovi poremećaji mogu izgledati dramatično.

PRISILNA (OPSESIVNOKOMPULZIVNA) NEUROZA   Prisilnim neurozama nazivamo neuroze kod kojih su glavni simptomi prisilne misli. impulsi i prinudne radnje. i pored nastojanja. One se ponavljaju. koje bolesnik doživljava kao nametnute i neželjene. dugo traju i bolesnik. koje bolesnik mora da izvrši i protiv svoje volje. Složenost ovih radnji može da . Prinudne radnje su jednostavni ili složeni pokreti i aktivnosti. ne može da ih se oslobodi.

samo prisilne radnje ili prisilne misli udružene sa prisilnim radnjama. Obično neuroza počinje samo prisilnim mislima i razvija se u kliničku sliku sa prisilnim mislima i radnjama.   U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo prisilne misli. poništenje (prisilna radnja postaje sekundarni akt). Specifični mehanizmi odbrane od nagonskih impulsa kod ove neuroze su: izolacija (kojim bolesnik razdvaja ideju od emocionalnog naboja). Pranje ruku poništava raniji prlljavi .

On ne shvata njihov smisao. Bolesnik je prisiljen da se koncentriše na nju protiv svoje volje i suprotno svom zdravom rasuđivanju.Klinička slika i tok    Veliki broj ljudi ima kratke epizode opsesivnog ili prisilnog ponašanja (broji stepenice. rečenica. misao ili psihička slika nameću svesti. više puta se vraća da proveri da li je ugašeno svetlo). Osnovni poremećaj u ovoj neurozi je da se reč. ali one .

koja se prisilno vrši. Bolesnik im se aktivno suprotstavlja. Praćene su visokom anksioznošću. da su apsurdne iracionalne. bori se protiv prodora prisila u svesni deo svoje ličnosti.    Obično se prisilama pripisuju sledeće karakteristike: svesnom delu ličnosti one su strane i ličnost je svesna da su joj nametnute. Prisila može biti i motorna radnja. . često simboličkog karaktera.

koja zabranjeni podsticaj privremeno  . Prisilna radnja kod OK neuroza upoređuje se sa ritualima i ceremonijama koji imitiraju želje i koji. prisilnih radnji. Ove radnje predstavljaju surogatnu radnju. imaju za cilj da dovedu do smanjenja straha usled dejstva prisilnih misli. preko motornih.

Razvijaju se polako i nema prekida u njihovom razvoju. Međutim. najčešće prerastanjem anankastične ličnosti u simptome. Ove neuroze se retko javljaju u detinjstvu. to nije pravilo. a oko 30% neurotičara premorbidno nisu bili strukturisani kao anankastična ličnost.  . jer većina ljudi sa anankastičnim crtama ne postaju neurotičari.   Ove neuroze se polako razvijaju.

U OK neurozi pacijent strahuje da će on sam.. Diff. ali NE posle četrdesete godine života. postoje slučajevi kada se fobični i prisilni fenomeni prepliću.dijagnoza. U fobiji bolesnik doživljava strah od opasnosti koja dolazi iz spoljašnjeg sveta.  Dijagnoza se postavlja ako si prisilne radnje I simptomi dominantan simptom.Kod tipičnih OK neuroza ne javljaju se teškoće u dijagnostici. sopstvnim delovanjem. Međutim. naneti . Javlja se najčešće u zrelom životnom obu.

Obično se dobri rezultati . imaju fluktuirajući karakter – u maničnoj fazi se pojačavaju. Terapija. neurotičar zna da ih on sam stvara..   Ponekad Sch proces počinje prisilnim fenomenima. au depresivnoj njihov intenzitet i obim se smanjuju. Kada se jave u toku maničnodepresivne psihoze. kada on veruje da su mu nametnuti spolja. Za razliku od psihotičnog pacijenta.

predmete i funkcije. situacije. koje u stvari ne predstavljaju neku opasnost. Fobija predstavlja poremećaj mišljenja i sastoji se u vezivanju straha za određene ideje. Fobija može da bude samo simptom i nekoj nestrukturisanoj FOBIJA (FOBIČNA NEUROZA) . Fobijska anksioznost je osnovna karakteristika ove neuroze i zajednički činilac svih oblika fobija.   Def.

Smatra se da je pokretač anksioznosti Edipov kompleks. pa i pregenitalni nagoni mogu da budu isto kao i kastracioni strah izvor anksioznosti i pokretač Ega .incestuozni libidni izrazi. projekcije i izbegavanja. tj. u suptini strah od kastracije. premeštanja. potiskivanja.  Fobija predstavlja konačni proizvod serije odbrambenih mehanizama Ega.

Isak Marks ih deli na:    fobije od unutrašnjih stimulusa i fobije od spoljašnjih stimulusa  agorafobija . samoća.   Klinička slika i tok. Frojd je podelio fobije na: banalne (obične): strah se lokalizuje na ono čega se mnogi pribojavaju (nož. disanje. prostor).Postoji veliki broj klasifikacija fobija.. zveri i dr) i na fobije u posebnim okolnostima ili specifične (okazionalne): strah od inače bezopasnih stanja is stvari oko nas (voz.

Češće se javljaju sledeće fobije:           nozofobija= strah od bolesti tanatofobija= strah od smrti mizofobija= strah od prljavštine agorafobija= strah od prostranstva klaustrofobija= strah od zatvorenih (uskih) prostora eritofobija =strah od crvenjenja akvafoboja = strah od vode pirofobija= strah od vatre zoofobija = strah od životinja akrofobija= strah od visine .

ali teški oblici:  autodimorfofobija =strah da bolesnik oko sebe širi neugodan miris  dismorfofobija= strah bolesnika da su deformisani i ružno do nakaznosti.Nešto ređi. pa traže pomoć hirurga plastičara. .

depersonalizacija ili depresija jer je bolesnik izgubio samopouzdanje i samopoštovanje zbog svog straha i ograničavajućeg načina života. slobodan i aktivan život. mogu joj se pridružiti i drugi. Bolesnici sa fobijama izbegavaju fobične predmete i situacije. Iako je fobija glavni i dominantni simptom kod ovih bolesnika. npr.  . što umanjuje njihove mogućnosti da vode normalan.

Dijagnoza. izazivački. traži stanja koja izazivaju strah u njemu..  Kod nekih osoba. kao i fobični strah koji . Kontrafobija je praćena i samouništavajućim impulsima – bolesnik se ne zadovoljava «normalnom situacijom» već srlja u pravu opasnost.kontrafobičnog ponašanja – bolesnik nastoji da namerno.Najpre se mora eliminisati normalni strah od objektivno opasnih situacija i predmeta. fobija je skrivena iza tzv.

što maskira Sch psihozu.   Diff. fobije sve više dobijaju karakter .Fobija se može javiti u toku nestrukturisanih i strukturisanih neuroza. Kod pojedinih oblika Sch fobija se može javiti u vidu preplavljenosti strahom.dg. Ukoliko je sadržaj fobije bizaran. to ukazuje na Sch.. psihotične depresije i paranoidnih reakcija. Kako Sch proces napreduje. Može da učestvuje i u simptomatilogiji Sch.

fobičnost može da se razvije tako da od jedne sporedne ideje preraste u sumanute integrisane sisteme ideja. izbegava kontakte. on to može i da uradi). Ponašanje pacijenta sa socijalnom fobijom slično je ponašanju paranoidnog bolesnika. sa prisilom da se izvrši baš ono čega se bolesnik plaši (npr. On se izoluje. njegovo ponašanje je u skladu sa .   U toku depresije. bolesik se boji visine i ima priliku da skoči.

integralni deo terapijskog procesa je   . Medikamenti su korisno pomoćno sredstvo za psihoterapiju. Bijejvioralne tehnike su delotvorne u otklanjanju simptoma (tehnike recipročne inhibicije i preplavljivanja). Takođe.Simptomi fobije su vrlo tvrdokorni.. Lečenje.

Javlja se kod ličnosti koje karakteriše narcizam. lišavanja i konflikte usled preteranih agresivnih podsticaja. zavisnost i ambivalencija.DEPRESIVNA NEUROZA  Depresivna neuroza nastaje zbog gubitka (interpersonalnog) razočaranja. u vidu nesrazmerne tuge koja obično počinje posle za osobu neprijatnog i teškog doživljaja i obično je praćena  .

materijalni gubitak ili promena sredine. Depresivni afekt koji nastaje zbog   . Osnovno osećanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje. To je obično doživljaj gubitka zbog napuštanja. otpuštanje s posla. prestanka ljubavi ili osobe za koju je bolesnik bio emotivno vezan. Najvažniji uzrok neurotične depresije je neki spoljašnji činilac.

 Samo kada je depresija neproporcionalna težini uzroka. ona se smatra neurotičnim poremećajem. U organizaciji ovakve ličnosti narcizam igra značajnu ulogu. To su pasivno-zavisne ličnosti kod    . ili traje nenormalno dugo. Preduslov za depresivno reagovanje na ovakve spoljne činioce je specifična struktura ličnosti.

Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak ljubavi. Na uskraćivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. Agresivnom impulsu suprotstavlja se strah i preteći Superego. koji takođe karakteriše ove osobe.    Zbog osećanja bespomoćnosti koje prositiče iz neprijatnog doživljaja javlja se tendencija ka sniženom samopoštovanju. Agresivna osećanja. podrške i poštovanja. Neurotičnu depresiju razvijaju i u situacijama kada normalna osobo . milsli pa i akcije se usmeravaju protiv sebe.

jača kritički odnos prema sebi. smanjeno samopoštovanje.Klinička slika i tok     Depresivni afekt dominira kliničkom slikom. sužava krug i intenzitet interesovanja. Komunikacije sa ljudima se . Njemu se pridružuju osećanje nesigurnosti. Depresivni afekt izaziva apatiju.

malaksalost.   Telesni simptomi dopunjuju kliničku sliku depresivne neuroze. i nedostatak energije. Oni mogu biti neodređeni kao što su: zamor. . ali je moguće i suprotno stanje – hipersomnija. teškoće u uspavljivanju ili rano buđenje. ali i specifični: glavobolje. teškoće spavanja. gastrointestinalne smetnje i gubitak apetita. Bolesnici su stalno neispavani.

Psihoterapija (uz male doze antidepresiva) je najvažniji metod u lečenju. Depresivna neuroza nema simptome endogene depresije koju prate sumanute depresivne ideje.dg.Depresivnu psihozu najpre treba deferencirati od MD psihoze. Lečenje. U socijalnom pogledu. poremećaj pamćenja. neurotični bolesnici su značajno funkcionalniji od psihotičnih.    Diff. konfuzija a ponekad i halucinacije. ...

simptomi migu da traju stalno ili da se javljaju sa NEURASTENIJA (NEURASTENIČNA NEUROZA) . Ona može da počne naglo i postepeno. Kada jednom počne.    Neurastenija je stanje fizičke i mentalne premorenosti bez organske osnove. Ona je hronični poremećaj koji u znatnoj meri onesposobljava čoveka.

Postoje teškoće koncentracije i pojava rasejanosti. Bolesnik mnogo spava. sa željom da se . Ovo se obično sreće kod adolescenata ili poslom preopterećenih osoba (poslovne žene-domaćice-majke). Izgleda kao da je reč o nedostatku energije. praćeni hroničnim psihičkim i telesnim zamorom.   Glavni simptomi su: različiti bolovi.

Paradoksalno je da ovi pacijenti, kada rade ono što vole, ili se zabavljaju, pokazuju neiscrpnu energiju. Nedostatak energije i zamor se gotovo uvek ispoljavaju u odnosu na vlastitu profesiju ili rutinske dnevne dužnosti. Mnoge organske bolesti počinju jednim neurasteničnim stadijumom (neke veoma teške – encefalitis i dr).

Dijagnoza.- Bolesnik rado priča o svojim tegobama, o tome kako sve to traje dugo tako da «ni sami ne znaju od kada», ili je sve počelo konfliktom, najčešće na radnom mestu. Sami ističu svoju smanjenu radnu sposobnost. Diff.dg. Obaveza lekara je da isključi organsko oboljenje (virusne infekcije, hronične infektivne bolesti, simptomi endokrine bolesti, neurosifilis). U odnosu na depresivnu psihozu se lako određuje, jer depresija ima

Sch predstavlja diff.dg. problem samo na početku bolesti. U Sch apatija, nezainteresovanost i anhedonija razlikuju se kvalitativno i kvantitativno u odnosu na neurasteniju. Lečenje.- Površinski metodi psihoterapije shodno ličnosti bolesnika, prirodi konflikta e edukacije terapeuta.

HIPOHONDRIJA (HIPOHONDRIČNA NEUROZA)   To je hronični poremećaj koji karakteriše stalna preokupacija funkcijama sopstvenog tela i nesavladivi strah bolesnika da boluje od neke fizičke bolesti. . Većina teorija naglašava narcističku prirodu hipohondričkih simptoma – investicija narcističkog libida u telo i pojedine organe.

koje izazivanjem pažnje svoje okoline zadovoljavaju svoje oralnozavisne potrebe. U svim .   Značajna su mišljenja da je reč o oralno zavisnim osobama. Takođe se misli da simptomi koje pokazuje bolesnik imaju odbrambeno-zaštitnu funkciju od gubitka samopoštovanja i depresije. Hipohondrija bi bila nesvesno upotrebljen mehanizam odbrane od odgovornosti i osećanja neuspešnosti.

Obilato koriste medicinsku terminologiju. grudi. Sve psihičke funkcije su očuvane. želuca. Bolesnik je najčešće zaokupljen prenaglašenom. zapisuju na papirićima da ne bi lekaru zaboravili da kažu sve što . Hipohondar uvek ima «svoju dijagnozu» pa brzo menja lekara koji o njegovoj bolesti ima drugačije mišljenje. skoro bolesnom brigom o sopstvenom telu ili stanju zdravlja.Klinička slika i tok      Bolest se javlja u četvrtoj ili petoj deceniji života. Žali se na različite zdravstvene tegobe: u oblasti glave. koje se premeštaju. Njihov opis ne prati fiziološku organizaciju.

Neophodno je razgraničavanje od telesnih bolesti. za koju su ovi bolesnici plodno tlo.Iako se lako prepoznaje. Diff... neophodno je isključiti druge organske bolesti.    Dijagnoza.Hipohondri su veoma otporni na sve oblike psihoterapijskih postupaka. čuvajući se jatrogenizacije. .dg. Iza slike hipohondrije može da se prikriva anksioznost ili depresija Lečenje.

DEPERSONALIZACIONA NEUROZA   Sastoji se od gubitka vlastitog intenziteta. -Počinje naglo i skoro se po pravilu javlja između petnaeste i tridesete gidune života. poremećaja identifikacije sa sopstvenim telom ili njegovim delovima. Može se javiti samo jednom ili više puta sa različitim stepenom . Klinička slika i tok. mučnog osećanja sopstvene nestvarnosti i otuđenosti.

To u njemu izaziva zastrašujuća. nos ili da mu je neki ekstremitet . ko nešto što nije više on. Sopstvene aktivnosti doživljava kao «automatske radnje». mučna. kao npr. neodređena osećanja. «nestajanja» sopstvenih emocija. kao i svoje psihičko funkcionisanje.    Bolesnik doživljava svoje telo ili njegove delove. osećanje «gašenja». Najjednostavniji oblik je kada se bolesniku čini da mu se promenio samo jedan deo tela. lice.

Postojanje konflikta je takođe značan . Dijagnoza.. u njegovom ponašanju i mišljenju nema nenormalnosti. kada se menja i realni svet koji okružuje bolesnika. pošto su isključene mogućnosti organskog ili psihotičnog procesa.Poremećaj se može kvalifikovati kao neurotični ako je praćen anksioznošću i uviđavnošću da je u pitanju bolest. On je zbog svoje anksioznosti zabrinut ali. depersonalizaciji se pridružuje i depersonalizacija. osim toga.   U složenijim slučajevima. Ovakvo stanje izrava i produbljuje anksioznost bolesnika.

Može najčešće da znači početak Sch. hipohondrije. ali iI depresivne i paranoindne reakcije.. dijagnoza.. kao i kod intrakranijalnih organskih procesa. Najbolje je tražiti izvore konflikta i pomoći bolesniku da ga . Depersonalizacija se može javiti kod epileptične bolesti u toku epileptičke aure. Lečenje.Nema specifičnih psihoterapijskih metoda za ovu neurozu.Depersonalizacija se najčešće javlja u sastavu drugih neuroza: histerije. U svim ovim slučajevima. prisilne neuroze.    Diff. preovlađuju drugi simptomi psihoza i neuroza.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful