NEUROZE

Prof. dr Bojana

Jasne granice meu pojedinim klinikim oblicima neuroza nije uvek lako odrediti, jer postoji preplitanje simptoma. Pri dijagnostikom opredeljivanju za svakog pojedinog pacijenta, procenjujemo DOMINANTNE simptome i esto se zadovoljavamo dijagnozom meovita neuroza. Treba imati u vidu da neurotski sidromi ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi. Mogue je, iako ne esto, da ovek u mladosti boluje od fobije, koja se

Meu psihijatrima postoje terminoloke, teorijske i druge nesaglasnosti, to jo vie oteava dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza. Iz iskustva se zna da su tok i ishod neuroze razliiti kod razliitih pacijenata. Kod nekih, simptomi imaju hronian, stalan tok, kod drugih, neuroza se javi samo jednom, kao

Definicija

Ponaanje praeno odreenim simptomima, afektom, fantazijama, radnjama i crtama karaktera koje u stvari oznaavaju ponovno vraanje na intrapsihike konflikte izmeu potisnutih i ponovo oivljenih ranih dejih nagonskih elja i odbrana od njih. Ovi konflikti su najee nesvesni, a o njihovom postojanju zakljuujemo posredno, preko

Jedna od starijih klasifikacija, razvrstava neuroze na sledee kategorije:

Neuroza straha (anksiozna neuroza) Histerija (husterina neuroza; konverzivni i disocijativni oblik) Prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza Fobija (fobina nuroza) Depresivna neuroza Neurastenija (neurastenina neuroza)

NEUROZA STRAHA (Anksiozna neuroza)

Neuroza straha i stanje straha predstavljaju grupu simptoma zasnovanih na doivljavanju strepnje sa uzrocima koji su nepoznati obolelom. Strepnja ili strah se najee doivljava u ponavljanim epizodama, koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana, ali moe da traje i godinama u

Klinika slika i tok

U klinikoj praksi, anksioznost moe da se javi kao simptom, sindrom ili stanje. Klinikom slikom preovladava strepnja, iako mogu postojati i drugi neurotski znaci, ali su oni u drugom planu. Anksioznost se ispoljava kao skup psihikih i telesnih simptoma i u akutnom i u hroninom obliku

Psihiki simptomi strepnje nisu povezani sa nekim oiglednim precipitirajuim stimulusima u okolini, niti sa nekim specifinim situacijama ili dogaajima. Strepnja moe da bude povezana sa
opsesivnim, fobinim, depresivnim simptomima,

ali neuroza straha se ee via samostalno, kao slobodno

Subjektivni doivljaj anksioznosti veoma je slian strahu. Meutim, moe se razlikovati od straha: prvo, anksioznost je odgovor na zastraujui unutranji, a ne na spoljanji stimulus, drugo, znatno je intenzivnija od straha. Anksioznost prate razdraljivost, nesreenost, nedostatak samopouzdanja, samopotcenjivanje i oseanje

Telesni simptomi anksioznosti ee se viaju u akutnim stanjima straha. Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim kombinacijama. Mogu se javiti pojedinano, ali se ee grupiu oko pojedinih sistema:
kardiovaskularnog, respiratornog, gastrointestinalnog, urogenitalnog i dr.

Neki autori smatraju da postoji

Neuroza straha moe da se javi u tri klinika oblika koji se ponekad meusobno prepliu.

AKUTNA NEUROZA STRAHA Nastaje naglo sa doivljajem snane strepnje i moe trajati nekoliko minuta, sati ili dana ili se javlja u serijama, pa moe trajati nedeljama. Ima sve osobine napada koji nastaje bez ikakve najave i moe biti tako intenzivan da dobije

Simptomi su psihiki i telesni i mogu se javiti u razliitim kombinacijama. Najei su u podruju kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao :
tahikardija, oseaj nedostatka vazduha i oseaj gladi za vazduhom, znojenje, crvenilo lica, najeena koa, nelagodni oseaj u stomaku,

SUBAKUTNA NEUROZA STRAHA U nekim sluajevima, neuroza straha se javlja kao anksioznost manjeg intenziteta, ne nastaje naglo, traje due i pokazuje tendenciju da pree u hronian oblik. Moe da se javi samostalno ili se nadovezuje na hronini oblik. Anksioznost pokreu i najmanje ivotne tekoe. Pacijent gubi sigurnost,

Telesni simptomi se javljaju u razliitim sistemima, ali esto u oblasti digestivnog trakta:
goruica, podrigivanje, tene stolice, dijareja i opstipacija se mogu smenjivati.

Javlja se i miina napetost koja moe da dovede do razliitih bolova u miiima, kostima i zglobovima, naroito u vratu, leima, i drugo, kao i glavobolje.

HRONINA NEUROZA STRAHA Karakterie je stalna anksioznost koja nije naroito visokog intenziteta. Meutim, stalna strepnja, koja dugo traje, a ponekad i celog ivota, deluje veoma iscrpljujue. To je poseban nain ivota, ivot u stalnom strahu. Ponekad telesni simptomi bivaju jai od subjektivnog doivljaja strepnje, koju pacijent moe i da zanemari. Poto telesni simptomi prekriljuju

Tok bolesti

Tok neuroze straha moe biti veoma razliit. Kod nekih bolesnika moe da se javi samo nekoliko izolovanih napada, sa relativno dobrim stanjem izmeu njih. Kod drugih, akutni napadi se javljaju u hroninom i subakutnom obliku; neki doivljavaju ponovljene napade akutnog straha. U akutnim i subakutnim fazama, moe da bude onesposobljavajui, demoraliui poremeaj, a ne samo bolno iskustvo. Moe da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo koji

Diferencijalna dijagnoza

Najtee je razlikovati aksioznu od depresivne neuroze. Neke psihoze, npr. agitirana depresija ili Sch poinju da jako izraenom strepnjom. Snana anksioznost prati i neke bolesti koje imaju dobro definisanu telesnu patologiju. To su koronarna bolest, hipertireoza, hipoglikemina stanja, temporalna epilepsija, organski modani sindromi.

HISTERIJA (Histerina neuroza)

Histerinu neurozu je teko definisati, jer se procesi koji dovode do oboljenja odvijaju u nesvesnom delu linosti i nisu lako dostupni eksploraciji. Ono to kliniar vidi samo je posledica ovih procesa, to jest njihov spoljanji vid izraavanja.

Sa stanovita dinamike psihijatrije, glavni intrapsihiki mehanizmi koji dovode do ove neuroze su konverzija i disocijacija. KONVERZIJA je nesvesni proces kojim se izbegava anksioznost i pomou kojeg se ona preobraava (konvertuje) u druge simptome. Simptomi predstavljaju simboliki oblik izraavanja tog nesvesnog procesa. Pod DISOCIJACIJOM podrazumevamo razdvajanje pojedinih funkcija, najee svesti, od drugih psihikih delova linosti. U zavisnosti od dominacije simptoma (fiziolokih ili

KONVERZIVNI OBLIK

Konverzivnu neurozu karakteriu razliiti somatski simptomi. Osnovni mehanizam odbrane je potiskivanje. Re je o spreavanju neprihvatljivih impulsa iz nesvesnog dela linosti da preplave svesni deo. Za razliku od disocijativnog oblika, gde je proces disocijacije praen i znaajnim ispadima u pamenju, ovde elementi potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo linosti, prerueni u telesne simptome, sa simbolinim znaenjem potisnutog materijala.

Svrha konverzije je u odravanju potiskivanja. Na taj nain je konflikt reen privremeno i neadekvatno, ali ipak pacjent od toga ima koristi, jer anksioznost na taj nain poputa i nestaje (primarna dobit od bolesti). Pored primarne, bolesnik ima i sekundarnu dobit od simptoma. Teki poremeaji kao to su npr. paraliza, slepilo, oboguavaju mu da izbegne neprijatne situacije i obezbedi brigu i panju okoline. Ovim se moe objasniti

Klinika slika i tok

Nastaje kod osoba sa nezrelom linou kod kojih postoji izraena potreba za zavisnou. U ekstremnim sluajevima, javlja se regresija do bespomonosti deteta. Izbor simptoma i mesto njihove lokalizacije se vri nesvesno. Klinika slika je polimorfna, a simptomi se mogu

motorne poremeaje veliki broj nenormalnih pokreta u podruju jednog ili grupe miia nekog ekstremiteta, glave, grudnog koa, pa ak i kompleksnih stereotipnih pokreta celog tela (histerine konvulzije); pri bacakanju pacijent se ne povreuje; ree se viaju pareze i paralize u podruju jednog ili vie ekstremiteta;

npr.pacijent ne moe da hoda ali moe da stoji i pokree noge dok sedi; esti su razni oblici tremora glave ili ekstremiteta- nepravilan je i obino se pojaava kad na njega obratimo panju; afonija zbog gubitka glasa, pacijent ne moe da govori glasno, ali moe da apue; afagija poremeaji pokreta

senzitivne poremeaje anestezija ili analgezija itavog tela, gde ispadi ne prate anatomski raspored. Za razliku od anestezije organskog porekla, ova je uvek ogranienana odreene delove tela, jedan ekstremitet u obliku arape, rukavice, manetne. Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti, naroito u predelu grudi, donjeg trbuha. Moe se javiti i osetljivost zglobova, koja moe dostii jainu pravog bola. Naroito su este glavobolje koje nije uvek lao razlikovati od glavobolja organskog porekla. Za dijagnostiku

senzorne poremeaje mogu da se jave u podruju svih ula. Naroito su esti gluvoa, slepilo ali i ispadi u vidnom polju (tubarno suenje). Mogue su slune i vidne halucinacije javljaju se uvek kao kratke bizarne reenice, pri emu ne nalazimo ni jedan drugi znak Sch. Vizuelne imaju scenski karakter. Najei senzorni poremeaji su poremeaji opaanja dodira, bola i poloaja pacijent je neosetljiv i

Naroito je rairena pojava bolova u raznim delovima tela i organa koji se esto preuzima od neke bliske osobe koja je umrla od teke bolesti; spremni su da se podvrgnu raznim medicinskim intervencijama zbog zablude da su stvarno bolesni. Histerini bol moe da bude nastavljanje neke telesne bolesti koja je ve izleena. Jedna od najizrazitijih karakteristika klinike slike je tzv. belle indifference - blaena ravnodunost nedostatak zabrinutosti zbog tekih simptoma. Pacijent sa tekom paraplegijom

DISOCIJATIVNI OBLIK

Disocijativne neuroze spadaju u ire znaenje histerinih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim simptomima i pojavama. Sa stanovita dinamike psihijatrije, osnovni mehanizam ovih poremeaja je potiskivanje i disocijacija. Za razliku od konverzivne neuroze, ovde ne dolazi do proboja potisnutog materijala u svesni deo linosti i njegovog pretvaranja u simptome, ve do disocijacije od svesnog dela linosti i kontrole volje. Ti psihiki fenomeni se javljaju kao

Prema tome, disocijacija je samo deo procesa koji dovodi do disocijativne neuroze. Njoj prethodi potiskivanje i nisu jasni razlozi zbog kojih energija potisnutog materijala jedamput nalazi puteve svog oslobaanja jedan put konvertovanjem, a drugi put disocijacijom.

Klinika slika i tok

Simptomatologija se dogaa u psihikoj sferi bolesnika. Ovi poremeaji mogu izgledati dramatino, pa podseaju na neke od tekih organskih oteenja mozga. Osnovna karakteristika klinike slike je promena mentalnog funkcionisanja, to se ogleda u

PRISILNA (OPSESIVNOKOMPULZIVNA) NEUROZA

Prisilnim neurozama nazivamo neuroze kod kojih su glavni simptomi prisilne misli, impulsi i prinudne radnje, koje bolesnik doivljava kao nametnute i neeljene. One se ponavljaju, dugo traju i bolesnik, i pored nastojanja, ne moe da ih se oslobodi. Prinudne radnje su jednostavni ili sloeni pokreti i aktivnosti, koje bolesnik mora da izvri i protiv svoje volje. Sloenost ovih radnji moe da

U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo prisilne misli, samo prisilne radnje ili prisilne misli udruene sa prisilnim radnjama. Obino neuroza poinje samo prisilnim mislima i razvija se u kliniku sliku sa prisilnim mislima i radnjama. Specifini mehanizmi odbrane od nagonskih impulsa kod ove neuroze su: izolacija (kojim bolesnik razdvaja ideju od emocionalnog naboja), ponitenje (prisilna radnja postaje sekundarni akt). Pranje ruku ponitava raniji prlljavi

Klinika slika i tok

Veliki broj ljudi ima kratke epizode opsesivnog ili prisilnog ponaanja (broji stepenice, vie puta se vraa da proveri da li je ugaeno svetlo). Osnovni poremeaj u ovoj neurozi je da se re, reenica, misao ili psihika slika nameu svesti. Bolesnik je prisiljen da se koncentrie na nju protiv svoje volje i suprotno svom zdravom rasuivanju. On ne shvata njihov smisao, ali one

Obino se prisilama pripisuju sledee karakteristike: svesnom delu linosti one su strane i linost je svesna da su joj nametnute, da su apsurdne iracionalne. Praene su visokom anksioznou. Bolesnik im se aktivno suprotstavlja, bori se protiv prodora prisila u svesni deo svoje linosti. Prisila moe biti i motorna radnja, esto simbolikog karaktera, koja se prisilno vri.

Prisilna radnja kod OK neuroza uporeuje se sa ritualima i ceremonijama koji imitiraju elje i koji, preko motornih, prisilnih radnji, imaju za cilj da dovedu do smanjenja straha usled dejstva prisilnih misli. Ove radnje predstavljaju surogatnu radnju, koja zabranjeni podsticaj privremeno

Ove neuroze se polako razvijaju, najee prerastanjem anankastine linosti u simptome. Meutim, to nije pravilo, jer veina ljudi sa anankastinim crtama ne postaju neurotiari, a oko 30% neurotiara premorbidno nisu bili strukturisani kao anankastina linost. Ove neuroze se retko javljaju u detinjstvu. Razvijaju se polako i nema prekida u njihovom razvoju.

Dijagnoza se postavlja ako si prisilne radnje I simptomi dominantan simptom. Javlja se najee u zrelom ivotnom obu, ali NE posle etrdesete godine ivota. Diff.dijagnoza.- Kod tipinih OK neuroza ne javljaju se tekoe u dijagnostici. Meutim, postoje sluajevi kada se fobini i prisilni fenomeni prepliu. U fobiji bolesnik doivljava strah od opasnosti koja dolazi iz spoljanjeg sveta. U OK neurozi pacijent strahuje da e on sam, sopstvnim delovanjem, naneti

Ponekad Sch proces poinje prisilnim fenomenima, kada on veruje da su mu nametnuti spolja. Za razliku od psihotinog pacijenta, neurotiar zna da ih on sam stvara. Kada se jave u toku maninodepresivne psihoze, imaju fluktuirajui karakter u maninoj fazi se pojaavaju, au depresivnoj njihov intenzitet i obim se smanjuju. Terapija.- Obino se dobri rezultati

Def. Fobija predstavlja poremeaj miljenja i sastoji se u vezivanju straha za odreene ideje, situacije, predmete i funkcije, koje u stvari ne predstavljaju neku opasnost. Fobijska anksioznost je osnovna karakteristika ove neuroze i zajedniki inilac svih oblika fobija. Fobija moe da bude samo simptom i nekoj nestrukturisanoj

FOBIJA (FOBINA NEUROZA)

Fobija predstavlja konani proizvod serije odbrambenih mehanizama Ega, potiskivanja, premetanja, projekcije i izbegavanja. Smatra se da je pokreta anksioznosti Edipov kompleks, tj.incestuozni libidni izrazi, u suptini strah od kastracije, pa i pregenitalni nagoni mogu da budu isto kao i kastracioni strah izvor anksioznosti i pokreta Ega

Klinika slika i tok.- Postoji veliki broj klasifikacija fobija. Frojd je podelio fobije na: banalne (obine): strah se lokalizuje na ono ega se mnogi pribojavaju (no, samoa, zveri i dr) i na fobije u posebnim okolnostima ili specifine (okazionalne): strah od inae bezopasnih stanja is stvari oko nas (voz, disanje, prostor). Isak Marks ih deli na:

fobije od unutranjih stimulusa i fobije od spoljanjih stimulusa

agorafobija

ee se javljaju sledee fobije:

nozofobija= strah od bolesti tanatofobija= strah od smrti mizofobija= strah od prljavtine agorafobija= strah od prostranstva klaustrofobija= strah od zatvorenih (uskih) prostora eritofobija =strah od crvenjenja akvafoboja = strah od vode pirofobija= strah od vatre zoofobija = strah od ivotinja akrofobija= strah od visine

Neto rei, ali teki oblici: autodimorfofobija =strah da bolesnik oko sebe iri neugodan miris dismorfofobija= strah bolesnika da su deformisani i runo do nakaznosti, pa trae pomo hirurga plastiara.

Bolesnici sa fobijama izbegavaju fobine predmete i situacije, to umanjuje njihove mogunosti da vode normalan, slobodan i aktivan ivot. Iako je fobija glavni i dominantni simptom kod ovih bolesnika, mogu joj se pridruiti i drugi, npr. depersonalizacija ili depresija jer je bolesnik izgubio samopouzdanje i samopotovanje zbog svog straha i ograniavajueg naina ivota.

Kod nekih osoba, fobija je skrivena iza tzv.kontrafobinog ponaanja bolesnik nastoji da namerno, izazivaki, trai stanja koja izazivaju strah u njemu. Kontrafobija je praena i samounitavajuim impulsima bolesnik se ne zadovoljava normalnom situacijom ve srlja u pravu opasnost. Dijagnoza.- Najpre se mora eliminisati normalni strah od objektivno opasnih situacija i predmeta, kao i fobini strah koji

Diff.dg.- Fobija se moe javiti u toku nestrukturisanih i strukturisanih neuroza. Moe da uestvuje i u simptomatilogiji Sch, psihotine depresije i paranoidnih reakcija. Kod pojedinih oblika Sch fobija se moe javiti u vidu preplavljenosti strahom, to maskira Sch psihozu. Ukoliko je sadraj fobije bizaran, to ukazuje na Sch. Kako Sch proces napreduje, fobije sve vie dobijaju karakter

U toku depresije, fobinost moe da se razvije tako da od jedne sporedne ideje preraste u sumanute integrisane sisteme ideja, sa prisilom da se izvri ba ono ega se bolesnik plai (npr. bolesik se boji visine i ima priliku da skoi, on to moe i da uradi). Ponaanje pacijenta sa socijalnom fobijom slino je ponaanju paranoidnog bolesnika. On se izoluje, izbegava kontakte, njegovo ponaanje je u skladu sa

Leenje.- Simptomi fobije su vrlo tvrdokorni. Medikamenti su korisno pomono sredstvo za psihoterapiju. Bijejvioralne tehnike su delotvorne u otklanjanju simptoma (tehnike reciprone inhibicije i preplavljivanja). Takoe, integralni deo terapijskog procesa je

DEPRESIVNA NEUROZA

Depresivna neuroza nastaje zbog gubitka (interpersonalnog) razoaranja, liavanja i konflikte usled preteranih agresivnih podsticaja. Javlja se kod linosti koje karakterie narcizam, zavisnost i ambivalencija, u vidu nesrazmerne tuge koja obino poinje posle za osobu neprijatnog i tekog doivljaja i obino je praena

Najvaniji uzrok neurotine depresije je neki spoljanji inilac. To je obino doivljaj gubitka zbog naputanja, prestanka ljubavi ili osobe za koju je bolesnik bio emotivno vezan, otputanje s posla, materijalni gubitak ili promena sredine. Osnovno oseanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopotovanja i depresivno raspoloenje. Depresivni afekt koji nastaje zbog

Samo kada je depresija neproporcionalna teini uzroka, ili traje nenormalno dugo, ona se smatra neurotinim poremeajem. Preduslov za depresivno reagovanje na ovakve spoljne inioce je specifina struktura linosti. U organizaciji ovakve linosti narcizam igra znaajnu ulogu. To su pasivno-zavisne linosti kod

Zbog oseanja bespomonosti koje prositie iz neprijatnog doivljaja javlja se tendencija ka snienom samopotovanju. Na uskraivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. Agresivnom impulsu suprotstavlja se strah i pretei Superego, koji takoe karakterie ove osobe. Agresivna oseanja, milsli pa i akcije se usmeravaju protiv sebe. Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak ljubavi, podrke i potovanja. Neurotinu depresiju razvijaju i u situacijama kada normalna osobo

Klinika slika i tok

Depresivni afekt dominira klinikom slikom. Njemu se pridruuju oseanje nesigurnosti, smanjeno samopotovanje, jaa kritiki odnos prema sebi. Depresivni afekt izaziva apatiju, suava krug i intenzitet interesovanja. Komunikacije sa ljudima se

Telesni simptomi dopunjuju kliniku sliku depresivne neuroze. Oni mogu biti neodreeni kao to su: zamor, malaksalost, i nedostatak energije, ali i specifini: glavobolje, gastrointestinalne smetnje i gubitak apetita, tekoe spavanja, tekoe u uspavljivanju ili rano buenje. Bolesnici su stalno neispavani, ali je mogue i suprotno stanje hipersomnija.

Diff.dg.- Depresivnu psihozu najpre treba deferencirati od MD psihoze. Depresivna neuroza nema simptome endogene depresije koju prate sumanute depresivne ideje, poremeaj pamenja, konfuzija a ponekad i halucinacije. U socijalnom pogledu, neurotini bolesnici su znaajno funkcionalniji od psihotinih. Leenje.- Psihoterapija (uz male doze antidepresiva) je najvaniji metod u leenju.

Neurastenija je stanje fizike i mentalne premorenosti bez organske osnove. Ona je hronini poremeaj koji u znatnoj meri onesposobljava oveka. Ona moe da pone naglo i postepeno. Kada jednom pone, simptomi migu da traju stalno ili da se javljaju sa

NEURASTENIJA (NEURASTENINA NEUROZA)

Glavni simptomi su: razliiti bolovi, praeni hroninim psihikim i telesnim zamorom. Ovo se obino sree kod adolescenata ili poslom preoptereenih osoba (poslovne ene-domaice-majke). Izgleda kao da je re o nedostatku energije. Postoje tekoe koncentracije i pojava rasejanosti. Bolesnik mnogo spava, sa eljom da se

Paradoksalno je da ovi pacijenti, kada rade ono to vole, ili se zabavljaju, pokazuju neiscrpnu energiju. Nedostatak energije i zamor se gotovo uvek ispoljavaju u odnosu na vlastitu profesiju ili rutinske dnevne dunosti. Mnoge organske bolesti poinju jednim neurasteninim stadijumom (neke veoma teke encefalitis i dr).

Dijagnoza.- Bolesnik rado pria o svojim tegobama, o tome kako sve to traje dugo tako da ni sami ne znaju od kada, ili je sve poelo konfliktom, najee na radnom mestu. Sami istiu svoju smanjenu radnu sposobnost. Diff.dg. Obaveza lekara je da iskljui organsko oboljenje (virusne infekcije, hronine infektivne bolesti, simptomi endokrine bolesti, neurosifilis). U odnosu na depresivnu psihozu se lako odreuje, jer depresija ima

Sch predstavlja diff.dg. problem samo na poetku bolesti. U Sch apatija, nezainteresovanost i anhedonija razlikuju se kvalitativno i kvantitativno u odnosu na neurasteniju. Leenje.- Povrinski metodi psihoterapije shodno linosti bolesnika, prirodi konflikta e edukacije terapeuta.

HIPOHONDRIJA (HIPOHONDRINA NEUROZA)

To je hronini poremeaj koji karakterie stalna preokupacija funkcijama sopstvenog tela i nesavladivi strah bolesnika da boluje od neke fizike bolesti. Veina teorija naglaava narcistiku prirodu hipohondrikih simptoma investicija narcistikog libida u telo i pojedine organe.

Znaajna su miljenja da je re o oralno zavisnim osobama, koje izazivanjem panje svoje okoline zadovoljavaju svoje oralnozavisne potrebe. Takoe se misli da simptomi koje pokazuje bolesnik imaju odbrambeno-zatitnu funkciju od gubitka samopotovanja i depresije. Hipohondrija bi bila nesvesno upotrebljen mehanizam odbrane od odgovornosti i oseanja neuspenosti. U svim

Klinika slika i tok

Bolest se javlja u etvrtoj ili petoj deceniji ivota. Sve psihike funkcije su ouvane. Bolesnik je najee zaokupljen prenaglaenom, skoro bolesnom brigom o sopstvenom telu ili stanju zdravlja. ali se na razliite zdravstvene tegobe: u oblasti glave, grudi, eluca, koje se premetaju. Njihov opis ne prati fizioloku organizaciju. Hipohondar uvek ima svoju dijagnozu pa brzo menja lekara koji o njegovoj bolesti ima drugaije miljenje. Obilato koriste medicinsku terminologiju, zapisuju na papiriima da ne bi lekaru zaboravili da kau sve to

Dijagnoza.- Iako se lako prepoznaje, neophodno je iskljuiti druge organske bolesti, uvajui se jatrogenizacije, za koju su ovi bolesnici plodno tlo. Diff.dg. Neophodno je razgraniavanje od telesnih bolesti. Iza slike hipohondrije moe da se prikriva anksioznost ili depresija Leenje.- Hipohondri su veoma otporni na sve oblike psihoterapijskih postupaka.

DEPERSONALIZACIONA NEUROZA

Sastoji se od gubitka vlastitog intenziteta, munog oseanja sopstvene nestvarnosti i otuenosti, poremeaja identifikacije sa sopstvenim telom ili njegovim delovima. Klinika slika i tok. -Poinje naglo i skoro se po pravilu javlja izmeu petnaeste i tridesete gidune ivota. Moe se javiti samo jednom ili vie puta sa razliitim stepenom

Bolesnik doivljava svoje telo ili njegove delove, kao i svoje psihiko funkcionisanje, ko neto to nije vie on. To u njemu izaziva zastraujua, muna, neodreena oseanja, oseanje gaenja, nestajanja sopstvenih emocija. Sopstvene aktivnosti doivljava kao automatske radnje. Najjednostavniji oblik je kada se bolesniku ini da mu se promenio samo jedan deo tela, kao npr. lice, nos ili da mu je neki ekstremitet

U sloenijim sluajevima, depersonalizaciji se pridruuje i depersonalizacija, kada se menja i realni svet koji okruuje bolesnika. Ovakvo stanje izrava i produbljuje anksioznost bolesnika. On je zbog svoje anksioznosti zabrinut ali, osim toga, u njegovom ponaanju i miljenju nema nenormalnosti. Dijagnoza.- Poremeaj se moe kvalifikovati kao neurotini ako je praen anksioznou i uviavnou da je u pitanju bolest, poto su iskljuene mogunosti organskog ili psihotinog procesa. Postojanje konflikta je takoe znaan

Diff. dijagnoza.- Depersonalizacija se najee javlja u sastavu drugih neuroza: histerije, prisilne neuroze, hipohondrije. Moe najee da znai poetak Sch, ali iI depresivne i paranoindne reakcije. U svim ovim sluajevima, preovlauju drugi simptomi psihoza i neuroza. Depersonalizacija se moe javiti kod epileptine bolesti u toku epileptike aure, kao i kod intrakranijalnih organskih procesa. Leenje.- Nema specifinih psihoterapijskih metoda za ovu neurozu. Najbolje je traiti izvore konflikta i pomoi bolesniku da ga