P. 1
NEUROZE

NEUROZE

|Views: 809|Likes:
Published by Monica Morrow

More info:

Published by: Monica Morrow on Apr 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2013

pdf

text

original

NEUROZE

Prof. dr Bojana

Jasne granice među pojedinim kliničkim oblicima neuroza nije uvek lako odrediti, jer postoji preplitanje simptoma. Pri dijagnostičkom opredeljivanju za svakog pojedinog pacijenta, procenjujemo DOMINANTNE simptome i često se zadovoljavamo dijagnozom «mešovita neuroza». Treba imati u vidu da neurotski sidromi ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi. Moguće je, iako ne često, da čovek u mladosti boluje od fobije, koja se

Među psihijatrima postoje terminološke, teorijske i druge nesaglasnosti, što još više otežava dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza. Iz iskustva se zna da su tok i ishod neuroze različiti kod različitih pacijenata. Kod nekih, simptomi imaju hroničan, stalan tok, kod drugih, neuroza se javi samo jednom, kao

a o njihovom postojanju zaključujemo posredno. Ovi konflikti su najčešće nesvesni. afektom. preko  . radnjama i crtama karaktera koje u stvari označavaju ponovno vraćanje na intrapsihičke konflikte između potisnutih i ponovo oživljenih ranih dečjih nagonskih želja i odbrana od njih. fantazijama.Definicija  Ponašanje praćeno određenim simptomima.

konverzivni i disocijativni oblik) Prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza Fobija (fobična nuroza) Depresivna neuroza Neurastenija (neurastenična neuroza) .Jedna od starijih klasifikacija. razvrstava neuroze na sledeće kategorije:       Neuroza straha (anksiozna neuroza) Histerija (husterična neuroza.

NEUROZA STRAHA (Anksiozna neuroza)   Neuroza straha i stanje straha predstavljaju grupu simptoma zasnovanih na doživljavanju strepnje sa uzrocima koji su nepoznati obolelom. ali može da traje i godinama u . koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana. Strepnja ili strah se najčešće doživljava u ponavljanim epizodama.

Kliničkom slikom preovladava strepnja. Anksioznost se ispoljava kao skup psihičkih i telesnih simptoma i u akutnom i u hroničnom obliku . anksioznost može da se javi kao simptom.Klinička slika i tok    U kliničkoj praksi. ali su oni u drugom planu. sindrom ili stanje. iako mogu postojati i drugi neurotski znaci.

kao «slobodno . Strepnja može da bude povezana sa opsesivnim. niti sa nekim specifičnim situacijama ili događajima.  depresivnim simptomima.   ali neuroza straha se češće viđa samostalno.  fobičnim.  Psihički simptomi strepnje nisu povezani sa nekim očiglednim precipitirajućim stimulusima u okolini.

znatno je intenzivnija od straha. Subjektivni doživljaj anksioznosti veoma je sličan strahu. anksioznost je odgovor na zastrašujući unutrašnji. samopotcenjivanje i osećanje   . drugo. može se razlikovati od straha: prvo. nesređenost. a ne na spoljašnji stimulus. nedostatak samopouzdanja. Međutim. Anksioznost prate razdražljivost.

  Telesni simptomi anksioznosti češće se viđaju u akutnim stanjima straha.  urogenitalnog i dr.  gastrointestinalnog.  respiratornog. ali se češće grupišu oko pojedinih sistema: kardiovaskularnog. Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim kombinacijama.  Neki autori smatraju da postoji . Mogu se javiti pojedinačno.

  AKUTNA NEUROZA STRAHA – Nastaje naglo sa doživljajem snažne strepnje i može trajati nekoliko minuta. Ima sve osobine napada koji nastaje bez ikakve najave i može biti tako intenzivan da dobije . pa može trajati nedeljama. sati ili dana ili se javlja u serijama.Neuroza straha može da se javi u tri klinička oblika koji se ponekad međusobno prepliću.

  Simptomi su psihički i telesni i mogu se javiti u različitim kombinacijama.  nelagodni osećaj u stomaku.  crvenilo lica.  osećaj nedostatka vazduha i osećaj «gladi za vazduhom».  znojenje.  naježena koža.  . Najčešći su u području kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao : tahikardija.

Pacijent gubi sigurnost. . Anksioznost pokreću i najmanje životne teškoće. ne nastaje naglo. Može da se javi samostalno ili se nadovezuje na hronični oblik.    SUBAKUTNA NEUROZA STRAHA U nekim slučajevima. neuroza straha se javlja kao anksioznost manjeg intenziteta. traje duže i pokazuje tendenciju da pređe u hroničan oblik.

ali često u oblasti digestivnog trakta: gorušica.  tečne stolice. kao i glavobolje.  dijareja i opstipacija se mogu smenjivati. Telesni simptomi se javljaju u različitim sistemima. . leđima.   Javlja se i mišićna napetost koja može da dovede do različitih bolova u mišićima.  podrigivanje. kostima i zglobovima. i drugo. naročito u vratu.

    HRONIČNA NEUROZA STRAHA – Karakteriše je stalna anksioznost koja nije naročito visokog intenziteta. Međutim. To je poseban način života. Ponekad telesni simptomi bivaju jači od subjektivnog doživljaja strepnje. deluje veoma iscrpljujuće. a ponekad i celog života. Pošto telesni simptomi prekriljuju . stalna strepnja. koju pacijent može i da zanemari. život u stalnom strahu. koja dugo traje.

može da bude onesposobljavajući. Kod drugih. akutni napadi se javljaju u hroničnom i subakutnom obliku. a ne samo bolno iskustvo. U akutnim i subakutnim fazama. demorališući poremećaj. neki doživljavaju ponovljene napade akutnog straha. Kod nekih bolesnika može da se javi samo nekoliko izolovanih napada. Može da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo koji . sa relativno dobrim stanjem između njih.Tok bolesti    Tok neuroze straha može biti veoma različit.

npr. Snažna anksioznost prati i neke bolesti koje imaju dobro definisanu telesnu patologiju. temporalna epilepsija. agitirana depresija ili Sch počinju da jako izraženom strepnjom. Neke psihoze. organski moždani sindromi.Diferencijalna dijagnoza     Najteže je razlikovati aksioznu od depresivne neuroze. To su koronarna bolest. hipoglikemična stanja. hipertireoza. .

jer se procesi koji dovode do oboljenja odvijaju u nesvesnom delu ličnosti i nisu lako dostupni eksploraciji. Ono što kliničar vidi samo je posledica ovih procesa.HISTERIJA (Histerična neuroza)  Histeričnu neurozu je teško definisati.  . to jest njihov spoljašnji vid izražavanja.

U zavisnosti od dominacije simptoma (fizioloških ili . Pod DISOCIJACIJOM podrazumevamo razdvajanje pojedinih funkcija.   Sa stanovišta dinamičke psihijatrije. KONVERZIJA je nesvesni proces kojim se izbegava anksioznost i pomoću kojeg se ona preobražava (konvertuje) u druge simptome. Simptomi predstavljaju simbolički oblik izražavanja tog nesvesnog procesa. najčešće svesti. glavni intrapsihički mehanizmi koji dovode do ove neuroze su konverzija i disocijacija. od drugih psihičkih delova ličnosti.

. sa simboličnim značenjem potisnutog materijala.KONVERZIVNI OBLIK   Konverzivnu neurozu karakterišu različiti somatski simptomi. gde je proces disocijacije praćen i značajnim ispadima u pamćenju. prerušeni u telesne simptome. Za razliku od disocijativnog oblika. ovde elementi potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo ličnosti. Reč je o sprečavanju neprihvatljivih impulsa iz nesvesnog dela ličnosti da preplave svesni deo. Osnovni mehanizam odbrane je potiskivanje.

jer anksioznost na taj način popušta i nestaje (primarna dobit od bolesti). Ovim se može objasniti . bolesnik ima i sekundarnu dobit od simptoma. ali ipak pacjent od toga ima koristi. Teški poremećaji kao što su npr. obogućavaju mu da izbegne neprijatne situacije i obezbedi brigu i pažnju okoline. Pored primarne. Na taj način je konflikt «rešen» privremeno i neadekvatno. slepilo. paraliza.   Svrha konverzije je u održavanju potiskivanja.

U ekstremnim slučajevima. a simptomi se mogu . Klinička slika je polimorfna. javlja se regresija do bespomoćnosti deteta. Izbor simptoma i mesto njihove lokalizacije se vrši nesvesno.Klinička slika i tok    Nastaje kod osoba sa nezrelom ličnošću kod kojih postoji izražena potreba za zavisnošću.

. pri «bacakanju» pacijent se ne povređuje. grudnog koša.  motorne poremećaje – veliki broj nenormalnih pokreta u području jednog ili grupe mišića nekog ekstremiteta. pa čak i kompleksnih stereotipnih pokreta celog tela (histerične konvulzije). glave. ređe se viđaju pareze i paralize u području jednog ili više ekstremiteta.

pacijent ne može da govori glasno.    npr.nepravilan je i obično se pojačava kad na njega obratimo pažnju. afagija – poremećaji pokreta . ali može da šapuće.pacijent ne može da hoda ali može da stoji i pokreće noge dok sedi. afonija – zbog gubitka glasa. česti su razni oblici tremora glave ili ekstremiteta.

Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti. ova je uvek ograničenana određene delove tela. Naročito su česte glavobolje koje nije uvek lao razlikovati od glavobolja organskog porekla. koja može dostići jačinu pravog bola.   senzitivne poremećaje – anestezija ili analgezija čitavog tela. Može se javiti i osetljivost zglobova. jedan ekstremitet u obliku čarape. naročito u predelu grudi. donjeg trbuha. manžetne. Za razliku od anestezije organskog porekla. Za dijagnostiku . gde ispadi ne prate anatomski raspored. rukavice.

   senzorne poremećaje – mogu da se jave u području svih čula. bola i položaja – pacijent je neosetljiv i . pri čemu ne nalazimo ni jedan drugi znak Sch. Naročito su česti gluvoća. slepilo ali i ispadi u vidnom polju («tubarno suženje»). Vizuelne imaju scenski karakter. Najčešći senzorni poremećaji su poremećaji opažanja dodira. Moguće su slušne i vidne halucinacije – javljaju se uvek kao kratke bizarne rečenice.

Histerični bol može da bude nastavljanje neke telesne bolesti koja je već izlečena.   Naročito je raširena pojava bolova u raznim delovima tela i organa koji se često «preuzima» od neke bliske osobe koja je umrla od teške bolesti. spremni su da se podvrgnu raznim medicinskim intervencijama zbog zablude da su stvarno bolesni. Jedna od najizrazitijih karakteristika kliničke slike je tzv. Pacijent sa teškom paraplegijom .blažena ravnodušnost – nedostatak zabrinutosti zbog teških simptoma. «belle indifference» .

Ti psihički fenomeni se javljaju kao . osnovni mehanizam ovih poremećaja je potiskivanje i disocijacija. već do disocijacije od svesnog dela ličnosti i kontrole volje. Za razliku od konverzivne neuroze. Sa stanovišta dinamičke psihijatrije.DISOCIJATIVNI OBLIK    Disocijativne neuroze spadaju u šire značenje histeričnih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim simptomima i pojavama. ovde ne dolazi do proboja potisnutog materijala u svesni deo ličnosti i njegovog pretvaranja u simptome.

a drugi put disocijacijom.  . Prema tome. disocijacija je samo deo procesa koji dovodi do disocijativne neuroze. Njoj prethodi potiskivanje i nisu jasni razlozi zbog kojih energija potisnutog materijala jedamput nalazi puteve svog oslobađanja jedan put konvertovanjem.

Osnovna karakteristika kliničke slike je promena mentalnog funkcionisanja.Klinička slika i tok  Simptomatologija se događa u psihičkoj sferi bolesnika. Ovi poremećaji mogu izgledati dramatično. pa podsećaju na neke od teških organskih oštećenja mozga. što se ogleda u   .

i pored nastojanja. koje bolesnik doživljava kao nametnute i neželjene. dugo traju i bolesnik. koje bolesnik mora da izvrši i protiv svoje volje. Složenost ovih radnji može da .PRISILNA (OPSESIVNOKOMPULZIVNA) NEUROZA   Prisilnim neurozama nazivamo neuroze kod kojih su glavni simptomi prisilne misli. One se ponavljaju. impulsi i prinudne radnje. Prinudne radnje su jednostavni ili složeni pokreti i aktivnosti. ne može da ih se oslobodi.

poništenje (prisilna radnja postaje sekundarni akt). Obično neuroza počinje samo prisilnim mislima i razvija se u kliničku sliku sa prisilnim mislima i radnjama.   U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo prisilne misli. Pranje ruku poništava raniji prlljavi . Specifični mehanizmi odbrane od nagonskih impulsa kod ove neuroze su: izolacija (kojim bolesnik razdvaja ideju od emocionalnog naboja). samo prisilne radnje ili prisilne misli udružene sa prisilnim radnjama.

više puta se vraća da proveri da li je ugašeno svetlo). ali one . Bolesnik je prisiljen da se koncentriše na nju protiv svoje volje i suprotno svom zdravom rasuđivanju. rečenica. misao ili psihička slika nameću svesti. On ne shvata njihov smisao. Osnovni poremećaj u ovoj neurozi je da se reč.Klinička slika i tok    Veliki broj ljudi ima kratke epizode opsesivnog ili prisilnog ponašanja (broji stepenice.

    Obično se prisilama pripisuju sledeće karakteristike: svesnom delu ličnosti one su strane i ličnost je svesna da su joj nametnute. Praćene su visokom anksioznošću. bori se protiv prodora prisila u svesni deo svoje ličnosti. često simboličkog karaktera. da su apsurdne iracionalne. koja se prisilno vrši. . Prisila može biti i motorna radnja. Bolesnik im se aktivno suprotstavlja.

prisilnih radnji. preko motornih. Ove radnje predstavljaju surogatnu radnju. imaju za cilj da dovedu do smanjenja straha usled dejstva prisilnih misli. Prisilna radnja kod OK neuroza upoređuje se sa ritualima i ceremonijama koji imitiraju želje i koji. koja zabranjeni podsticaj privremeno  .

   Ove neuroze se polako razvijaju. to nije pravilo. Razvijaju se polako i nema prekida u njihovom razvoju. a oko 30% neurotičara premorbidno nisu bili strukturisani kao anankastična ličnost. Ove neuroze se retko javljaju u detinjstvu. najčešće prerastanjem anankastične ličnosti u simptome.  . jer većina ljudi sa anankastičnim crtama ne postaju neurotičari. Međutim.

Javlja se najčešće u zrelom životnom obu. sopstvnim delovanjem. ali NE posle četrdesete godine života. Diff.Kod tipičnih OK neuroza ne javljaju se teškoće u dijagnostici.. U OK neurozi pacijent strahuje da će on sam. Međutim. naneti .dijagnoza. postoje slučajevi kada se fobični i prisilni fenomeni prepliću. U fobiji bolesnik doživljava strah od opasnosti koja dolazi iz spoljašnjeg sveta.  Dijagnoza se postavlja ako si prisilne radnje I simptomi dominantan simptom.

neurotičar zna da ih on sam stvara. Kada se jave u toku maničnodepresivne psihoze. Za razliku od psihotičnog pacijenta. Terapija. kada on veruje da su mu nametnuti spolja.   Ponekad Sch proces počinje prisilnim fenomenima. au depresivnoj njihov intenzitet i obim se smanjuju. imaju fluktuirajući karakter – u maničnoj fazi se pojačavaju..Obično se dobri rezultati .

Fobijska anksioznost je osnovna karakteristika ove neuroze i zajednički činilac svih oblika fobija. Fobija može da bude samo simptom i nekoj nestrukturisanoj FOBIJA (FOBIČNA NEUROZA) . Fobija predstavlja poremećaj mišljenja i sastoji se u vezivanju straha za određene ideje. situacije.   Def. koje u stvari ne predstavljaju neku opasnost. predmete i funkcije.

pa i pregenitalni nagoni mogu da budu isto kao i kastracioni strah izvor anksioznosti i pokretač Ega . potiskivanja. Smatra se da je pokretač anksioznosti Edipov kompleks.  Fobija predstavlja konačni proizvod serije odbrambenih mehanizama Ega. tj.incestuozni libidni izrazi. premeštanja. projekcije i izbegavanja. u suptini strah od kastracije.

.Postoji veliki broj klasifikacija fobija. Isak Marks ih deli na:    fobije od unutrašnjih stimulusa i fobije od spoljašnjih stimulusa  agorafobija . Frojd je podelio fobije na: banalne (obične): strah se lokalizuje na ono čega se mnogi pribojavaju (nož. prostor). disanje.   Klinička slika i tok. zveri i dr) i na fobije u posebnim okolnostima ili specifične (okazionalne): strah od inače bezopasnih stanja is stvari oko nas (voz. samoća.

Češće se javljaju sledeće fobije:           nozofobija= strah od bolesti tanatofobija= strah od smrti mizofobija= strah od prljavštine agorafobija= strah od prostranstva klaustrofobija= strah od zatvorenih (uskih) prostora eritofobija =strah od crvenjenja akvafoboja = strah od vode pirofobija= strah od vatre zoofobija = strah od životinja akrofobija= strah od visine .

ali teški oblici:  autodimorfofobija =strah da bolesnik oko sebe širi neugodan miris  dismorfofobija= strah bolesnika da su deformisani i ružno do nakaznosti. pa traže pomoć hirurga plastičara. .Nešto ređi.

npr. Iako je fobija glavni i dominantni simptom kod ovih bolesnika. depersonalizacija ili depresija jer je bolesnik izgubio samopouzdanje i samopoštovanje zbog svog straha i ograničavajućeg načina života. što umanjuje njihove mogućnosti da vode normalan. slobodan i aktivan život. Bolesnici sa fobijama izbegavaju fobične predmete i situacije. mogu joj se pridružiti i drugi.  .

traži stanja koja izazivaju strah u njemu. izazivački. Dijagnoza.Najpre se mora eliminisati normalni strah od objektivno opasnih situacija i predmeta.kontrafobičnog ponašanja – bolesnik nastoji da namerno. kao i fobični strah koji .  Kod nekih osoba.. Kontrafobija je praćena i samouništavajućim impulsima – bolesnik se ne zadovoljava «normalnom situacijom» već srlja u pravu opasnost. fobija je skrivena iza tzv.

dg. Može da učestvuje i u simptomatilogiji Sch.   Diff. to ukazuje na Sch. Kako Sch proces napreduje.Fobija se može javiti u toku nestrukturisanih i strukturisanih neuroza. Ukoliko je sadržaj fobije bizaran. psihotične depresije i paranoidnih reakcija. što maskira Sch psihozu.. fobije sve više dobijaju karakter . Kod pojedinih oblika Sch fobija se može javiti u vidu preplavljenosti strahom.

sa prisilom da se izvrši baš ono čega se bolesnik plaši (npr. Ponašanje pacijenta sa socijalnom fobijom slično je ponašanju paranoidnog bolesnika. njegovo ponašanje je u skladu sa . on to može i da uradi). fobičnost može da se razvije tako da od jedne sporedne ideje preraste u sumanute integrisane sisteme ideja. bolesik se boji visine i ima priliku da skoči. izbegava kontakte.   U toku depresije. On se izoluje.

Medikamenti su korisno pomoćno sredstvo za psihoterapiju.. Bijejvioralne tehnike su delotvorne u otklanjanju simptoma (tehnike recipročne inhibicije i preplavljivanja). integralni deo terapijskog procesa je   . Lečenje. Takođe.Simptomi fobije su vrlo tvrdokorni.

lišavanja i konflikte usled preteranih agresivnih podsticaja. u vidu nesrazmerne tuge koja obično počinje posle za osobu neprijatnog i teškog doživljaja i obično je praćena  . Javlja se kod ličnosti koje karakteriše narcizam.DEPRESIVNA NEUROZA  Depresivna neuroza nastaje zbog gubitka (interpersonalnog) razočaranja. zavisnost i ambivalencija.

otpuštanje s posla. To je obično doživljaj gubitka zbog napuštanja. materijalni gubitak ili promena sredine. Osnovno osećanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje. Depresivni afekt koji nastaje zbog   . Najvažniji uzrok neurotične depresije je neki spoljašnji činilac. prestanka ljubavi ili osobe za koju je bolesnik bio emotivno vezan.

 Samo kada je depresija neproporcionalna težini uzroka. To su pasivno-zavisne ličnosti kod    . Preduslov za depresivno reagovanje na ovakve spoljne činioce je specifična struktura ličnosti. ona se smatra neurotičnim poremećajem. U organizaciji ovakve ličnosti narcizam igra značajnu ulogu. ili traje nenormalno dugo.

Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak ljubavi. Agresivnom impulsu suprotstavlja se strah i preteći Superego. podrške i poštovanja. koji takođe karakteriše ove osobe. Na uskraćivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. Neurotičnu depresiju razvijaju i u situacijama kada normalna osobo .    Zbog osećanja bespomoćnosti koje prositiče iz neprijatnog doživljaja javlja se tendencija ka sniženom samopoštovanju. Agresivna osećanja. milsli pa i akcije se usmeravaju protiv sebe.

Klinička slika i tok     Depresivni afekt dominira kliničkom slikom. Komunikacije sa ljudima se . sužava krug i intenzitet interesovanja. jača kritički odnos prema sebi. smanjeno samopoštovanje. Depresivni afekt izaziva apatiju. Njemu se pridružuju osećanje nesigurnosti.

i nedostatak energije.   Telesni simptomi dopunjuju kliničku sliku depresivne neuroze. . gastrointestinalne smetnje i gubitak apetita. Oni mogu biti neodređeni kao što su: zamor. teškoće spavanja. teškoće u uspavljivanju ili rano buđenje. ali je moguće i suprotno stanje – hipersomnija. malaksalost. Bolesnici su stalno neispavani. ali i specifični: glavobolje.

U socijalnom pogledu. poremećaj pamćenja.Psihoterapija (uz male doze antidepresiva) je najvažniji metod u lečenju. Depresivna neuroza nema simptome endogene depresije koju prate sumanute depresivne ideje... neurotični bolesnici su značajno funkcionalniji od psihotičnih.Depresivnu psihozu najpre treba deferencirati od MD psihoze. . konfuzija a ponekad i halucinacije.    Diff. Lečenje.dg.

Ona je hronični poremećaj koji u znatnoj meri onesposobljava čoveka.    Neurastenija je stanje fizičke i mentalne premorenosti bez organske osnove. simptomi migu da traju stalno ili da se javljaju sa NEURASTENIJA (NEURASTENIČNA NEUROZA) . Kada jednom počne. Ona može da počne naglo i postepeno.

   Glavni simptomi su: različiti bolovi. Bolesnik mnogo spava. sa željom da se . Postoje teškoće koncentracije i pojava rasejanosti. praćeni hroničnim psihičkim i telesnim zamorom. Izgleda kao da je reč o nedostatku energije. Ovo se obično sreće kod adolescenata ili poslom preopterećenih osoba (poslovne žene-domaćice-majke).

Paradoksalno je da ovi pacijenti, kada rade ono što vole, ili se zabavljaju, pokazuju neiscrpnu energiju. Nedostatak energije i zamor se gotovo uvek ispoljavaju u odnosu na vlastitu profesiju ili rutinske dnevne dužnosti. Mnoge organske bolesti počinju jednim neurasteničnim stadijumom (neke veoma teške – encefalitis i dr).

Dijagnoza.- Bolesnik rado priča o svojim tegobama, o tome kako sve to traje dugo tako da «ni sami ne znaju od kada», ili je sve počelo konfliktom, najčešće na radnom mestu. Sami ističu svoju smanjenu radnu sposobnost. Diff.dg. Obaveza lekara je da isključi organsko oboljenje (virusne infekcije, hronične infektivne bolesti, simptomi endokrine bolesti, neurosifilis). U odnosu na depresivnu psihozu se lako određuje, jer depresija ima

Sch predstavlja diff.dg. problem samo na početku bolesti. U Sch apatija, nezainteresovanost i anhedonija razlikuju se kvalitativno i kvantitativno u odnosu na neurasteniju. Lečenje.- Površinski metodi psihoterapije shodno ličnosti bolesnika, prirodi konflikta e edukacije terapeuta.

HIPOHONDRIJA (HIPOHONDRIČNA NEUROZA)   To je hronični poremećaj koji karakteriše stalna preokupacija funkcijama sopstvenog tela i nesavladivi strah bolesnika da boluje od neke fizičke bolesti. Većina teorija naglašava narcističku prirodu hipohondričkih simptoma – investicija narcističkog libida u telo i pojedine organe. .

   Značajna su mišljenja da je reč o oralno zavisnim osobama. Hipohondrija bi bila nesvesno upotrebljen mehanizam odbrane od odgovornosti i osećanja neuspešnosti. koje izazivanjem pažnje svoje okoline zadovoljavaju svoje oralnozavisne potrebe. U svim . Takođe se misli da simptomi koje pokazuje bolesnik imaju odbrambeno-zaštitnu funkciju od gubitka samopoštovanja i depresije.

Klinička slika i tok      Bolest se javlja u četvrtoj ili petoj deceniji života. Žali se na različite zdravstvene tegobe: u oblasti glave. želuca. Bolesnik je najčešće zaokupljen prenaglašenom. grudi. koje se premeštaju. Obilato koriste medicinsku terminologiju. skoro bolesnom brigom o sopstvenom telu ili stanju zdravlja. Hipohondar uvek ima «svoju dijagnozu» pa brzo menja lekara koji o njegovoj bolesti ima drugačije mišljenje. Sve psihičke funkcije su očuvane. zapisuju na papirićima da ne bi lekaru zaboravili da kažu sve što . Njihov opis ne prati fiziološku organizaciju.

. neophodno je isključiti druge organske bolesti. . čuvajući se jatrogenizacije.Hipohondri su veoma otporni na sve oblike psihoterapijskih postupaka.    Dijagnoza.dg. Neophodno je razgraničavanje od telesnih bolesti. za koju su ovi bolesnici plodno tlo. Diff. Iza slike hipohondrije može da se prikriva anksioznost ili depresija Lečenje.Iako se lako prepoznaje..

mučnog osećanja sopstvene nestvarnosti i otuđenosti. Može se javiti samo jednom ili više puta sa različitim stepenom .DEPERSONALIZACIONA NEUROZA   Sastoji se od gubitka vlastitog intenziteta. Klinička slika i tok. -Počinje naglo i skoro se po pravilu javlja između petnaeste i tridesete gidune života. poremećaja identifikacije sa sopstvenim telom ili njegovim delovima.

nos ili da mu je neki ekstremitet . To u njemu izaziva zastrašujuća. Najjednostavniji oblik je kada se bolesniku čini da mu se promenio samo jedan deo tela. «nestajanja» sopstvenih emocija. mučna. kao i svoje psihičko funkcionisanje. ko nešto što nije više on.    Bolesnik doživljava svoje telo ili njegove delove. lice. kao npr. Sopstvene aktivnosti doživljava kao «automatske radnje». neodređena osećanja. osećanje «gašenja».

   U složenijim slučajevima.. u njegovom ponašanju i mišljenju nema nenormalnosti. osim toga.Poremećaj se može kvalifikovati kao neurotični ako je praćen anksioznošću i uviđavnošću da je u pitanju bolest. kada se menja i realni svet koji okružuje bolesnika. On je zbog svoje anksioznosti zabrinut ali. Postojanje konflikta je takođe značan . Ovakvo stanje izrava i produbljuje anksioznost bolesnika. Dijagnoza. depersonalizaciji se pridružuje i depersonalizacija. pošto su isključene mogućnosti organskog ili psihotičnog procesa.

dijagnoza. Najbolje je tražiti izvore konflikta i pomoći bolesniku da ga .    Diff. preovlađuju drugi simptomi psihoza i neuroza. Depersonalizacija se može javiti kod epileptične bolesti u toku epileptičke aure. prisilne neuroze. U svim ovim slučajevima.Depersonalizacija se najčešće javlja u sastavu drugih neuroza: histerije. kao i kod intrakranijalnih organskih procesa. Može najčešće da znači početak Sch. hipohondrije. Lečenje...Nema specifičnih psihoterapijskih metoda za ovu neurozu. ali iI depresivne i paranoindne reakcije.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->