NEUROZE

Prof. dr Bojana

Jasne granice među pojedinim kliničkim oblicima neuroza nije uvek lako odrediti, jer postoji preplitanje simptoma. Pri dijagnostičkom opredeljivanju za svakog pojedinog pacijenta, procenjujemo DOMINANTNE simptome i često se zadovoljavamo dijagnozom «mešovita neuroza». Treba imati u vidu da neurotski sidromi ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi. Moguće je, iako ne često, da čovek u mladosti boluje od fobije, koja se

Među psihijatrima postoje terminološke, teorijske i druge nesaglasnosti, što još više otežava dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza. Iz iskustva se zna da su tok i ishod neuroze različiti kod različitih pacijenata. Kod nekih, simptomi imaju hroničan, stalan tok, kod drugih, neuroza se javi samo jednom, kao

fantazijama. Ovi konflikti su najčešće nesvesni. afektom. radnjama i crtama karaktera koje u stvari označavaju ponovno vraćanje na intrapsihičke konflikte između potisnutih i ponovo oživljenih ranih dečjih nagonskih želja i odbrana od njih. a o njihovom postojanju zaključujemo posredno.Definicija  Ponašanje praćeno određenim simptomima. preko  .

konverzivni i disocijativni oblik) Prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza Fobija (fobična nuroza) Depresivna neuroza Neurastenija (neurastenična neuroza) . razvrstava neuroze na sledeće kategorije:       Neuroza straha (anksiozna neuroza) Histerija (husterična neuroza.Jedna od starijih klasifikacija.

koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana.NEUROZA STRAHA (Anksiozna neuroza)   Neuroza straha i stanje straha predstavljaju grupu simptoma zasnovanih na doživljavanju strepnje sa uzrocima koji su nepoznati obolelom. Strepnja ili strah se najčešće doživljava u ponavljanim epizodama. ali može da traje i godinama u .

Klinička slika i tok    U kliničkoj praksi. sindrom ili stanje. ali su oni u drugom planu. Anksioznost se ispoljava kao skup psihičkih i telesnih simptoma i u akutnom i u hroničnom obliku . Kliničkom slikom preovladava strepnja. anksioznost može da se javi kao simptom. iako mogu postojati i drugi neurotski znaci.

 fobičnim. niti sa nekim specifičnim situacijama ili događajima.  depresivnim simptomima. kao «slobodno .   ali neuroza straha se češće viđa samostalno. Strepnja može da bude povezana sa opsesivnim.  Psihički simptomi strepnje nisu povezani sa nekim očiglednim precipitirajućim stimulusima u okolini.

anksioznost je odgovor na zastrašujući unutrašnji. znatno je intenzivnija od straha. a ne na spoljašnji stimulus. Subjektivni doživljaj anksioznosti veoma je sličan strahu. samopotcenjivanje i osećanje   . Međutim. drugo. nedostatak samopouzdanja. nesređenost. može se razlikovati od straha: prvo. Anksioznost prate razdražljivost.

Mogu se javiti pojedinačno. ali se češće grupišu oko pojedinih sistema: kardiovaskularnog.  Telesni simptomi anksioznosti češće se viđaju u akutnim stanjima straha.  urogenitalnog i dr.  Neki autori smatraju da postoji .  respiratornog.  gastrointestinalnog. Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim kombinacijama.

Neuroza straha može da se javi u tri klinička oblika koji se ponekad međusobno prepliću. Ima sve osobine napada koji nastaje bez ikakve najave i može biti tako intenzivan da dobije .   AKUTNA NEUROZA STRAHA – Nastaje naglo sa doživljajem snažne strepnje i može trajati nekoliko minuta. pa može trajati nedeljama. sati ili dana ili se javlja u serijama.

Najčešći su u području kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao : tahikardija.  znojenje.  Simptomi su psihički i telesni i mogu se javiti u različitim kombinacijama.  nelagodni osećaj u stomaku.  crvenilo lica.  naježena koža.  .  osećaj nedostatka vazduha i osećaj «gladi za vazduhom».

Može da se javi samostalno ili se nadovezuje na hronični oblik. traje duže i pokazuje tendenciju da pređe u hroničan oblik. Pacijent gubi sigurnost. . Anksioznost pokreću i najmanje životne teškoće. ne nastaje naglo.    SUBAKUTNA NEUROZA STRAHA U nekim slučajevima. neuroza straha se javlja kao anksioznost manjeg intenziteta.

naročito u vratu.  tečne stolice. . kao i glavobolje. kostima i zglobovima.  podrigivanje. Telesni simptomi se javljaju u različitim sistemima. ali često u oblasti digestivnog trakta: gorušica.  dijareja i opstipacija se mogu smenjivati. leđima. i drugo.   Javlja se i mišićna napetost koja može da dovede do različitih bolova u mišićima.

život u stalnom strahu. Međutim. stalna strepnja. Ponekad telesni simptomi bivaju jači od subjektivnog doživljaja strepnje. koju pacijent može i da zanemari. a ponekad i celog života. deluje veoma iscrpljujuće. Pošto telesni simptomi prekriljuju . To je poseban način života. koja dugo traje.    HRONIČNA NEUROZA STRAHA – Karakteriše je stalna anksioznost koja nije naročito visokog intenziteta.

Može da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo koji . Kod nekih bolesnika može da se javi samo nekoliko izolovanih napada. sa relativno dobrim stanjem između njih. U akutnim i subakutnim fazama. može da bude onesposobljavajući. neki doživljavaju ponovljene napade akutnog straha. akutni napadi se javljaju u hroničnom i subakutnom obliku. demorališući poremećaj. a ne samo bolno iskustvo. Kod drugih.Tok bolesti    Tok neuroze straha može biti veoma različit.

Neke psihoze. hipertireoza.Diferencijalna dijagnoza     Najteže je razlikovati aksioznu od depresivne neuroze. To su koronarna bolest. temporalna epilepsija. Snažna anksioznost prati i neke bolesti koje imaju dobro definisanu telesnu patologiju. hipoglikemična stanja. organski moždani sindromi. . agitirana depresija ili Sch počinju da jako izraženom strepnjom. npr.

jer se procesi koji dovode do oboljenja odvijaju u nesvesnom delu ličnosti i nisu lako dostupni eksploraciji.HISTERIJA (Histerična neuroza)  Histeričnu neurozu je teško definisati. Ono što kliničar vidi samo je posledica ovih procesa. to jest njihov spoljašnji vid izražavanja.  .

najčešće svesti. Simptomi predstavljaju simbolički oblik izražavanja tog nesvesnog procesa. KONVERZIJA je nesvesni proces kojim se izbegava anksioznost i pomoću kojeg se ona preobražava (konvertuje) u druge simptome.   Sa stanovišta dinamičke psihijatrije. glavni intrapsihički mehanizmi koji dovode do ove neuroze su konverzija i disocijacija. od drugih psihičkih delova ličnosti. U zavisnosti od dominacije simptoma (fizioloških ili . Pod DISOCIJACIJOM podrazumevamo razdvajanje pojedinih funkcija.

. sa simboličnim značenjem potisnutog materijala. Za razliku od disocijativnog oblika. gde je proces disocijacije praćen i značajnim ispadima u pamćenju. ovde elementi potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo ličnosti.KONVERZIVNI OBLIK   Konverzivnu neurozu karakterišu različiti somatski simptomi. Reč je o sprečavanju neprihvatljivih impulsa iz nesvesnog dela ličnosti da preplave svesni deo. Osnovni mehanizam odbrane je potiskivanje. prerušeni u telesne simptome.

slepilo. Teški poremećaji kao što su npr. paraliza. bolesnik ima i sekundarnu dobit od simptoma. obogućavaju mu da izbegne neprijatne situacije i obezbedi brigu i pažnju okoline. ali ipak pacjent od toga ima koristi. Pored primarne. Ovim se može objasniti .   Svrha konverzije je u održavanju potiskivanja. jer anksioznost na taj način popušta i nestaje (primarna dobit od bolesti). Na taj način je konflikt «rešen» privremeno i neadekvatno.

Klinička slika je polimorfna. Izbor simptoma i mesto njihove lokalizacije se vrši nesvesno. a simptomi se mogu . U ekstremnim slučajevima.Klinička slika i tok    Nastaje kod osoba sa nezrelom ličnošću kod kojih postoji izražena potreba za zavisnošću. javlja se regresija do bespomoćnosti deteta.

glave. . ređe se viđaju pareze i paralize u području jednog ili više ekstremiteta. pri «bacakanju» pacijent se ne povređuje. grudnog koša.  motorne poremećaje – veliki broj nenormalnih pokreta u području jednog ili grupe mišića nekog ekstremiteta. pa čak i kompleksnih stereotipnih pokreta celog tela (histerične konvulzije).

ali može da šapuće. afagija – poremećaji pokreta .pacijent ne može da hoda ali može da stoji i pokreće noge dok sedi. česti su razni oblici tremora glave ili ekstremiteta.    npr. afonija – zbog gubitka glasa. pacijent ne može da govori glasno.nepravilan je i obično se pojačava kad na njega obratimo pažnju.

rukavice. gde ispadi ne prate anatomski raspored. Može se javiti i osetljivost zglobova. donjeg trbuha.   senzitivne poremećaje – anestezija ili analgezija čitavog tela. Za razliku od anestezije organskog porekla. Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti. naročito u predelu grudi. ova je uvek ograničenana određene delove tela. Naročito su česte glavobolje koje nije uvek lao razlikovati od glavobolja organskog porekla. manžetne. jedan ekstremitet u obliku čarape. koja može dostići jačinu pravog bola. Za dijagnostiku .

Najčešći senzorni poremećaji su poremećaji opažanja dodira. Moguće su slušne i vidne halucinacije – javljaju se uvek kao kratke bizarne rečenice. Vizuelne imaju scenski karakter. slepilo ali i ispadi u vidnom polju («tubarno suženje»).   senzorne poremećaje – mogu da se jave u području svih čula. bola i položaja – pacijent je neosetljiv i . Naročito su česti gluvoća. pri čemu ne nalazimo ni jedan drugi znak Sch.

   Naročito je raširena pojava bolova u raznim delovima tela i organa koji se često «preuzima» od neke bliske osobe koja je umrla od teške bolesti. Histerični bol može da bude nastavljanje neke telesne bolesti koja je već izlečena. Pacijent sa teškom paraplegijom . Jedna od najizrazitijih karakteristika kliničke slike je tzv. spremni su da se podvrgnu raznim medicinskim intervencijama zbog zablude da su stvarno bolesni.blažena ravnodušnost – nedostatak zabrinutosti zbog teških simptoma. «belle indifference» .

Za razliku od konverzivne neuroze. već do disocijacije od svesnog dela ličnosti i kontrole volje. Ti psihički fenomeni se javljaju kao . ovde ne dolazi do proboja potisnutog materijala u svesni deo ličnosti i njegovog pretvaranja u simptome. Sa stanovišta dinamičke psihijatrije.DISOCIJATIVNI OBLIK    Disocijativne neuroze spadaju u šire značenje histeričnih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim simptomima i pojavama. osnovni mehanizam ovih poremećaja je potiskivanje i disocijacija.

disocijacija je samo deo procesa koji dovodi do disocijativne neuroze. Prema tome.  . a drugi put disocijacijom. Njoj prethodi potiskivanje i nisu jasni razlozi zbog kojih energija potisnutog materijala jedamput nalazi puteve svog oslobađanja jedan put konvertovanjem.

pa podsećaju na neke od teških organskih oštećenja mozga.Klinička slika i tok  Simptomatologija se događa u psihičkoj sferi bolesnika. Ovi poremećaji mogu izgledati dramatično. Osnovna karakteristika kliničke slike je promena mentalnog funkcionisanja. što se ogleda u   .

One se ponavljaju. i pored nastojanja. impulsi i prinudne radnje. koje bolesnik mora da izvrši i protiv svoje volje. Prinudne radnje su jednostavni ili složeni pokreti i aktivnosti.PRISILNA (OPSESIVNOKOMPULZIVNA) NEUROZA   Prisilnim neurozama nazivamo neuroze kod kojih su glavni simptomi prisilne misli. ne može da ih se oslobodi. Složenost ovih radnji može da . koje bolesnik doživljava kao nametnute i neželjene. dugo traju i bolesnik.

Pranje ruku poništava raniji prlljavi . Obično neuroza počinje samo prisilnim mislima i razvija se u kliničku sliku sa prisilnim mislima i radnjama. Specifični mehanizmi odbrane od nagonskih impulsa kod ove neuroze su: izolacija (kojim bolesnik razdvaja ideju od emocionalnog naboja). samo prisilne radnje ili prisilne misli udružene sa prisilnim radnjama. poništenje (prisilna radnja postaje sekundarni akt).   U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo prisilne misli.

Klinička slika i tok    Veliki broj ljudi ima kratke epizode opsesivnog ili prisilnog ponašanja (broji stepenice. Bolesnik je prisiljen da se koncentriše na nju protiv svoje volje i suprotno svom zdravom rasuđivanju. misao ili psihička slika nameću svesti. ali one . više puta se vraća da proveri da li je ugašeno svetlo). Osnovni poremećaj u ovoj neurozi je da se reč. On ne shvata njihov smisao. rečenica.

bori se protiv prodora prisila u svesni deo svoje ličnosti. Prisila može biti i motorna radnja. često simboličkog karaktera. . da su apsurdne iracionalne. Bolesnik im se aktivno suprotstavlja.    Obično se prisilama pripisuju sledeće karakteristike: svesnom delu ličnosti one su strane i ličnost je svesna da su joj nametnute. koja se prisilno vrši. Praćene su visokom anksioznošću.

koja zabranjeni podsticaj privremeno  . prisilnih radnji. preko motornih. Prisilna radnja kod OK neuroza upoređuje se sa ritualima i ceremonijama koji imitiraju želje i koji. imaju za cilj da dovedu do smanjenja straha usled dejstva prisilnih misli. Ove radnje predstavljaju surogatnu radnju.

Međutim. a oko 30% neurotičara premorbidno nisu bili strukturisani kao anankastična ličnost. Ove neuroze se retko javljaju u detinjstvu. Razvijaju se polako i nema prekida u njihovom razvoju. to nije pravilo. najčešće prerastanjem anankastične ličnosti u simptome. jer većina ljudi sa anankastičnim crtama ne postaju neurotičari.  .   Ove neuroze se polako razvijaju.

U OK neurozi pacijent strahuje da će on sam. ali NE posle četrdesete godine života.  Dijagnoza se postavlja ako si prisilne radnje I simptomi dominantan simptom. Javlja se najčešće u zrelom životnom obu. U fobiji bolesnik doživljava strah od opasnosti koja dolazi iz spoljašnjeg sveta. postoje slučajevi kada se fobični i prisilni fenomeni prepliću. Diff.Kod tipičnih OK neuroza ne javljaju se teškoće u dijagnostici.. Međutim.dijagnoza. sopstvnim delovanjem. naneti .

Obično se dobri rezultati . imaju fluktuirajući karakter – u maničnoj fazi se pojačavaju. Za razliku od psihotičnog pacijenta. Kada se jave u toku maničnodepresivne psihoze.   Ponekad Sch proces počinje prisilnim fenomenima. au depresivnoj njihov intenzitet i obim se smanjuju. Terapija. kada on veruje da su mu nametnuti spolja.. neurotičar zna da ih on sam stvara.

Fobija predstavlja poremećaj mišljenja i sastoji se u vezivanju straha za određene ideje. Fobijska anksioznost je osnovna karakteristika ove neuroze i zajednički činilac svih oblika fobija. Fobija može da bude samo simptom i nekoj nestrukturisanoj FOBIJA (FOBIČNA NEUROZA) . situacije.   Def. koje u stvari ne predstavljaju neku opasnost. predmete i funkcije.

  Fobija predstavlja konačni proizvod serije odbrambenih mehanizama Ega. Smatra se da je pokretač anksioznosti Edipov kompleks. potiskivanja. u suptini strah od kastracije. premeštanja. projekcije i izbegavanja. tj.incestuozni libidni izrazi. pa i pregenitalni nagoni mogu da budu isto kao i kastracioni strah izvor anksioznosti i pokretač Ega .

Isak Marks ih deli na:    fobije od unutrašnjih stimulusa i fobije od spoljašnjih stimulusa  agorafobija .. zveri i dr) i na fobije u posebnim okolnostima ili specifične (okazionalne): strah od inače bezopasnih stanja is stvari oko nas (voz. Frojd je podelio fobije na: banalne (obične): strah se lokalizuje na ono čega se mnogi pribojavaju (nož.   Klinička slika i tok. disanje.Postoji veliki broj klasifikacija fobija. samoća. prostor).

Češće se javljaju sledeće fobije:           nozofobija= strah od bolesti tanatofobija= strah od smrti mizofobija= strah od prljavštine agorafobija= strah od prostranstva klaustrofobija= strah od zatvorenih (uskih) prostora eritofobija =strah od crvenjenja akvafoboja = strah od vode pirofobija= strah od vatre zoofobija = strah od životinja akrofobija= strah od visine .

ali teški oblici:  autodimorfofobija =strah da bolesnik oko sebe širi neugodan miris  dismorfofobija= strah bolesnika da su deformisani i ružno do nakaznosti. pa traže pomoć hirurga plastičara. .Nešto ređi.

slobodan i aktivan život.  . Iako je fobija glavni i dominantni simptom kod ovih bolesnika. što umanjuje njihove mogućnosti da vode normalan. Bolesnici sa fobijama izbegavaju fobične predmete i situacije. depersonalizacija ili depresija jer je bolesnik izgubio samopouzdanje i samopoštovanje zbog svog straha i ograničavajućeg načina života. npr. mogu joj se pridružiti i drugi.

. izazivački. Kontrafobija je praćena i samouništavajućim impulsima – bolesnik se ne zadovoljava «normalnom situacijom» već srlja u pravu opasnost. fobija je skrivena iza tzv.  Kod nekih osoba.Najpre se mora eliminisati normalni strah od objektivno opasnih situacija i predmeta. kao i fobični strah koji .kontrafobičnog ponašanja – bolesnik nastoji da namerno. Dijagnoza. traži stanja koja izazivaju strah u njemu.

Ukoliko je sadržaj fobije bizaran.. psihotične depresije i paranoidnih reakcija. Kako Sch proces napreduje. što maskira Sch psihozu.dg.   Diff. fobije sve više dobijaju karakter . Može da učestvuje i u simptomatilogiji Sch. Kod pojedinih oblika Sch fobija se može javiti u vidu preplavljenosti strahom.Fobija se može javiti u toku nestrukturisanih i strukturisanih neuroza. to ukazuje na Sch.

sa prisilom da se izvrši baš ono čega se bolesnik plaši (npr. On se izoluje. Ponašanje pacijenta sa socijalnom fobijom slično je ponašanju paranoidnog bolesnika. bolesik se boji visine i ima priliku da skoči. on to može i da uradi).   U toku depresije. njegovo ponašanje je u skladu sa . izbegava kontakte. fobičnost može da se razvije tako da od jedne sporedne ideje preraste u sumanute integrisane sisteme ideja.

Bijejvioralne tehnike su delotvorne u otklanjanju simptoma (tehnike recipročne inhibicije i preplavljivanja). Medikamenti su korisno pomoćno sredstvo za psihoterapiju. Lečenje. Takođe.Simptomi fobije su vrlo tvrdokorni.. integralni deo terapijskog procesa je   .

DEPRESIVNA NEUROZA  Depresivna neuroza nastaje zbog gubitka (interpersonalnog) razočaranja. Javlja se kod ličnosti koje karakteriše narcizam. lišavanja i konflikte usled preteranih agresivnih podsticaja. u vidu nesrazmerne tuge koja obično počinje posle za osobu neprijatnog i teškog doživljaja i obično je praćena  . zavisnost i ambivalencija.

 Najvažniji uzrok neurotične depresije je neki spoljašnji činilac. materijalni gubitak ili promena sredine. Osnovno osećanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje. Depresivni afekt koji nastaje zbog   . prestanka ljubavi ili osobe za koju je bolesnik bio emotivno vezan. To je obično doživljaj gubitka zbog napuštanja. otpuštanje s posla.

 Samo kada je depresija neproporcionalna težini uzroka. To su pasivno-zavisne ličnosti kod    . ili traje nenormalno dugo. ona se smatra neurotičnim poremećajem. U organizaciji ovakve ličnosti narcizam igra značajnu ulogu. Preduslov za depresivno reagovanje na ovakve spoljne činioce je specifična struktura ličnosti.

koji takođe karakteriše ove osobe. Agresivnom impulsu suprotstavlja se strah i preteći Superego.    Zbog osećanja bespomoćnosti koje prositiče iz neprijatnog doživljaja javlja se tendencija ka sniženom samopoštovanju. milsli pa i akcije se usmeravaju protiv sebe. Na uskraćivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. podrške i poštovanja. Neurotičnu depresiju razvijaju i u situacijama kada normalna osobo . Agresivna osećanja. Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak ljubavi.

Njemu se pridružuju osećanje nesigurnosti. Depresivni afekt izaziva apatiju. smanjeno samopoštovanje. sužava krug i intenzitet interesovanja. jača kritički odnos prema sebi.Klinička slika i tok     Depresivni afekt dominira kliničkom slikom. Komunikacije sa ljudima se .

. i nedostatak energije. Bolesnici su stalno neispavani. Oni mogu biti neodređeni kao što su: zamor. teškoće spavanja. malaksalost. ali je moguće i suprotno stanje – hipersomnija. ali i specifični: glavobolje. gastrointestinalne smetnje i gubitak apetita.   Telesni simptomi dopunjuju kliničku sliku depresivne neuroze. teškoće u uspavljivanju ili rano buđenje.

.    Diff. U socijalnom pogledu.Depresivnu psihozu najpre treba deferencirati od MD psihoze. neurotični bolesnici su značajno funkcionalniji od psihotičnih. . konfuzija a ponekad i halucinacije.Psihoterapija (uz male doze antidepresiva) je najvažniji metod u lečenju.dg. Lečenje. Depresivna neuroza nema simptome endogene depresije koju prate sumanute depresivne ideje.. poremećaj pamćenja.

Kada jednom počne. Ona može da počne naglo i postepeno.    Neurastenija je stanje fizičke i mentalne premorenosti bez organske osnove. Ona je hronični poremećaj koji u znatnoj meri onesposobljava čoveka. simptomi migu da traju stalno ili da se javljaju sa NEURASTENIJA (NEURASTENIČNA NEUROZA) .

praćeni hroničnim psihičkim i telesnim zamorom. Bolesnik mnogo spava.   Glavni simptomi su: različiti bolovi. Postoje teškoće koncentracije i pojava rasejanosti. sa željom da se . Ovo se obično sreće kod adolescenata ili poslom preopterećenih osoba (poslovne žene-domaćice-majke). Izgleda kao da je reč o nedostatku energije.

Paradoksalno je da ovi pacijenti, kada rade ono što vole, ili se zabavljaju, pokazuju neiscrpnu energiju. Nedostatak energije i zamor se gotovo uvek ispoljavaju u odnosu na vlastitu profesiju ili rutinske dnevne dužnosti. Mnoge organske bolesti počinju jednim neurasteničnim stadijumom (neke veoma teške – encefalitis i dr).

Dijagnoza.- Bolesnik rado priča o svojim tegobama, o tome kako sve to traje dugo tako da «ni sami ne znaju od kada», ili je sve počelo konfliktom, najčešće na radnom mestu. Sami ističu svoju smanjenu radnu sposobnost. Diff.dg. Obaveza lekara je da isključi organsko oboljenje (virusne infekcije, hronične infektivne bolesti, simptomi endokrine bolesti, neurosifilis). U odnosu na depresivnu psihozu se lako određuje, jer depresija ima

Sch predstavlja diff.dg. problem samo na početku bolesti. U Sch apatija, nezainteresovanost i anhedonija razlikuju se kvalitativno i kvantitativno u odnosu na neurasteniju. Lečenje.- Površinski metodi psihoterapije shodno ličnosti bolesnika, prirodi konflikta e edukacije terapeuta.

Većina teorija naglašava narcističku prirodu hipohondričkih simptoma – investicija narcističkog libida u telo i pojedine organe. .HIPOHONDRIJA (HIPOHONDRIČNA NEUROZA)   To je hronični poremećaj koji karakteriše stalna preokupacija funkcijama sopstvenog tela i nesavladivi strah bolesnika da boluje od neke fizičke bolesti.

Hipohondrija bi bila nesvesno upotrebljen mehanizam odbrane od odgovornosti i osećanja neuspešnosti.   Značajna su mišljenja da je reč o oralno zavisnim osobama. koje izazivanjem pažnje svoje okoline zadovoljavaju svoje oralnozavisne potrebe. U svim . Takođe se misli da simptomi koje pokazuje bolesnik imaju odbrambeno-zaštitnu funkciju od gubitka samopoštovanja i depresije.

skoro bolesnom brigom o sopstvenom telu ili stanju zdravlja. koje se premeštaju.Klinička slika i tok      Bolest se javlja u četvrtoj ili petoj deceniji života. Hipohondar uvek ima «svoju dijagnozu» pa brzo menja lekara koji o njegovoj bolesti ima drugačije mišljenje. Njihov opis ne prati fiziološku organizaciju. grudi. Žali se na različite zdravstvene tegobe: u oblasti glave. želuca. Obilato koriste medicinsku terminologiju. Sve psihičke funkcije su očuvane. Bolesnik je najčešće zaokupljen prenaglašenom. zapisuju na papirićima da ne bi lekaru zaboravili da kažu sve što .

čuvajući se jatrogenizacije.Hipohondri su veoma otporni na sve oblike psihoterapijskih postupaka. za koju su ovi bolesnici plodno tlo. .dg.Iako se lako prepoznaje.. neophodno je isključiti druge organske bolesti. Diff. Iza slike hipohondrije može da se prikriva anksioznost ili depresija Lečenje.    Dijagnoza. Neophodno je razgraničavanje od telesnih bolesti..

-Počinje naglo i skoro se po pravilu javlja između petnaeste i tridesete gidune života. Klinička slika i tok.DEPERSONALIZACIONA NEUROZA   Sastoji se od gubitka vlastitog intenziteta. Može se javiti samo jednom ili više puta sa različitim stepenom . mučnog osećanja sopstvene nestvarnosti i otuđenosti. poremećaja identifikacije sa sopstvenim telom ili njegovim delovima.

Najjednostavniji oblik je kada se bolesniku čini da mu se promenio samo jedan deo tela. «nestajanja» sopstvenih emocija. nos ili da mu je neki ekstremitet . neodređena osećanja. ko nešto što nije više on. kao npr. mučna. osećanje «gašenja».    Bolesnik doživljava svoje telo ili njegove delove. kao i svoje psihičko funkcionisanje. lice. Sopstvene aktivnosti doživljava kao «automatske radnje». To u njemu izaziva zastrašujuća.

osim toga. depersonalizaciji se pridružuje i depersonalizacija.. u njegovom ponašanju i mišljenju nema nenormalnosti. kada se menja i realni svet koji okružuje bolesnika. Postojanje konflikta je takođe značan . On je zbog svoje anksioznosti zabrinut ali. Ovakvo stanje izrava i produbljuje anksioznost bolesnika. pošto su isključene mogućnosti organskog ili psihotičnog procesa.Poremećaj se može kvalifikovati kao neurotični ako je praćen anksioznošću i uviđavnošću da je u pitanju bolest.   U složenijim slučajevima. Dijagnoza.

dijagnoza. ali iI depresivne i paranoindne reakcije. Može najčešće da znači početak Sch. Depersonalizacija se može javiti kod epileptične bolesti u toku epileptičke aure.Nema specifičnih psihoterapijskih metoda za ovu neurozu. Najbolje je tražiti izvore konflikta i pomoći bolesniku da ga .. hipohondrije.    Diff. prisilne neuroze. U svim ovim slučajevima..Depersonalizacija se najčešće javlja u sastavu drugih neuroza: histerije. Lečenje. preovlađuju drugi simptomi psihoza i neuroza. kao i kod intrakranijalnih organskih procesa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful