SREDNJI VEK Najcesca podela evropske istorije jeste na antiku, srednji vek I novi vek.

Srednjevekovna knjizevnost je jedinstven period u istoriji knjizevnosti koji obuhvata vise od 1000 godina – od priznavanja hriscanstva za drzavnu religiju Milanskim ediktom 313. godine, pa sve do kraja 13. veka na Zapadu, tj. do pada Carigrada 1453. god. na Istoku. U 15. veku dolazi do velikih promena: renesansa, reformacija, pad Carigrada 1453. , nastanak modernih drzava 1492. Srednji vek se u hronoloskom smislu uslovno deli na rani (pocetak hriscanstva), srednji i pozni (stvaranje drzava). Glavno obelezje srednjeg veka je hriscanstvo. Do podela u hriscanstvu dolazi vec u 8. i 9. v. a konacna podela – Veliki raskol – dogodice se 1054. godine. Podela crkve uslovila je i podelu literature: • istocna tradicija – grcki jezik i knjizevnost, uticaj helenizma • zapadna tradicija – latinski jezik i rimska knjizevnost Znatan je uticaj hebrejske tradicije koja je preneta u hriscanstvo zahvaljujuci helenizmu (osvajanja Aleksandra Velikog) i Starom zavetu. Srednji vek predstavlja spoj razlicitih tradicija. U srednjem veku postoje tri perioda u odnosu na poeticke tendencije i vladajuce doktrine: 1) patristicki 2) sholasticki 3) sekularni Cest je i naziv mracni srednji vek: • gradovi su bili zatvoreni sami u sebe • cesti su bili napadi osvajackih plemena (Vizigoti, Huni, Avari...) • harale su zarazne bolesti (kuga, kolera, velike boginje...) • nedostatak higijene Zbog toga su srednji vek obelezile krilatice memento mori (secaj se smrti) i carpe diem (uhvati dan). Problem pisane literature Nastajala je na grckom, latinskom i hebrejskom jeziku i dospevala je samo do malog broja citalaca. Uporedo nastaje i knjizevnost na narodnom jeziku, javlja se u 12. i 13. veku. Osnava pisane knjizevnosti i pismenosti bila je Biblija. Vizantija je bila zajednicki knjizevno-kulturni geo-politicki prostor. Pismenost se razvijala na zajednickom jeziku (latinski i staroslovenski). Postojala su dela sakralnog i svetovnog karaktera. Razvoj svetovne knjizevnosti vezan je za sekularni period i knjizevnost na narodnom jeziku. U okviru ljubavne poezije nastaju nove vrste: kancona (prosta ljubavna pesma), serenada, alba i tenciona (pesnicka rasprava izmedju dva trubadura). Cveta crkvena poezija – crkvene himne u proznom obliku, sastavljene od veceg broja strofa koje se nazivaju tropari i kanoni koji su se sastojali od osam ili devet oda, a svaka oda od vise strofa tropara. U kanonima se cesto primenjivao akrostih. Ova poezija se ne oslanja na anticku. Razvija se i vizantijska profana poezija koja se oslanja na antiku. Pisali su je Georgije Pisida, Teodor Studit i Kasije. Nju karakterise nov metricki oblik – politicki stih. Takodje, nastaju srednjivekovni narativni epovi (Pesma o Rolandu, Roman o Troji, Roman o Aleksandru Velikom, keltske legende o kralju Arturu i njegovim vitezovima, o Tristanu i Izoldi...) ili viteski romani, gde se epizode ne nizu uzrocno-posledicno

(preteca avanturistickog romana). Viteski romani nastali su pod uticajem crkve i feudalizma, kada su stvoreni hriscanski vojnicki redovi, i u njima je stvoren tip knjizevnog junaka koji je bio duzan da cuva crkvu, stiti slabe, bori se protiv nevernika i postuje kult svoje gospe. Krajem srednjeg veka akcenat se prebacuje na avanture junaka. U Francuskoj su bili popularni epovi Chansons de geste. Nezavisno od grcke tragedije u srednjem veku razvija se poseban tip drame koji nastaje na osnovu hriscanskih verskih obreda, tako sto crkvena liturgija dobija dramski oblik u dijalozima i pevanju. Takve predstave nazivaju se misterije ili mirakuli. Koristi se gradja iz Biblije, posebno iz Hristovog zivota, ali i nekih svetaca i mucenika. Sacuvana je jedna vizantijska drama, Stradanja Hristovo. Javljaju se i komicne vrste: vesele propovedi, moraliteti, farse... Razvija se i istoriografija (Prokopije, Konstantin VII Porfirogenit, Jovan VI Kantakuzin...). Dolazi do procvata poucnih zanrova – alegoricni zanrovi (basne); razvija se didakticka knjizevnost. Pisu se hronike i hagiografije (pod uticajem martiroloske literature, sudskih spisa u oliku dijaloga koji opisuju mucenja hriscana koji su stradali za veru). Od stilskih figura najcesce su metafora i alegorija. Nastaju alegoreza i egzegeza – nacini tumacenja tekstova, tako da se u njima nalazi dublji smisao. Postojala je i knjizevnost na narodnom jeziku – spev Fiziolog, prica o Varlaamu i Joasafu... Vaznu ulogu i veliki uticaj na srednjovekovnu literaturu imala je sholastika – naucna metoda, crkveno ucenje, koje se zasniva na metodi pamcenja bez ikakvog razumevanja i sumnje. Pesnistvo provansalskih trubadura nastajalo je u periodu od 11. do 13. veka. Oni su obicno pripadali riterskom stalezu, ali su ponekad bili iskromnog porekla. Svoju poeziju su obicno sami izvodili, ali su je ponekad davali i putujucim pevacima nizeg staleza – zonglerima. Trubadurska lirika nije bila ljubavna poezija u uzem smislu, vec aristokratska drustvena umetnost sa erotskom tematikom. Oni su veliki uticaj izvrsili na truvere, lirske pesnike sa severa Francuske iz 12. i 13. veka. Uobicajene teme trubadurske poezije su kurtoazna ljubav, poboznost, slavljenje Bogorodice, verski zanos krstasa, ali i moralna, verska i drustvena satira. Istocna srednjevekovna tradicija - Istocna srednjevekovna tradicija (vizantijska knjizevnost) u najvecoj meri je podredjena vizantijskom uticaju, grckom jeziku i ostalim odgovarajucim elementima datog civilizacijskog kruga. Knjizevnosti i kulture koje su se razvijale u drzavama vizantijskog okrilja (vizantijskog komonvelta) nazivaju se Slavia Ortodoxa. Istocna (i zapadna) knjizevnost uglavnom se oslanja na Bibliju, ali i na antiku,. Tematski i zanrovski uzor najpre su nalazili u spisima Novog zaveta, pa se primecuje prevlast biografije, poslanica, parabola, epigrama, basni, poslovica, filozofskih spisa, itd. Prema klasifikaciji knjizevnih rodova i vrsta, srednjevekovnu knjizevnost delimo na srednjevekovnu poeziju i prozu. Vizantijsko pesnistvo (uglavnom bogosluzbenog karaktera) bilo je raznovrsno – himne, kanoni, akaste, ikosi, stihire, tropari, kondaci, pohvale, molitve. Predstavnici (autori) bili su Roman Melod, Grigorije Pisida, Jovan Damaskin, Andrej Kritski, Vasilije Veliki, Teodor Studit, itd. Kada je rec o prozi , izdvajaju se

razliciti oblici teoloske literature koja okrenuta proslosti trazi uzore ponasanja I uspostavljaju kanone izrazavanja – niz teolosko-naucnih spisa, pokusaj stvaranja enciklopedije, istoriografski spisi poput hronika, letopisa, rodoslova, hagiografija, zitija. Profana poezija i proza uglavnom se oslanjala na antiku. U Vizantijskoj kulturi dozvoljena je bila bogosluzba na narodnom jeziku. Zapadna srednjevekovna tradicija - Pisana je na latinskom jeziku. Predstavnici su Jeronim, Aurelije Avgustin, Toma Akvinski, Pseudo Dionisije Areopagit. U delima je prisutna hristijanizacija latinskih ostvarenja, pogotovo Vergilija i Ovidija, tumacenje tekstova pocivalo je na alegorezi i egzigezi, prisutni su oblici poput moraliteta, misterija, exempluma. Pored crkvene cveta i dvorska knjizevnost (viteski epovi i romani, chanson de geste), ljubavna lirika (lirika trubadura i truvera), dela saljive knjizevnosti (fablio, svanka). Dante Aligijeri, Bozanstvena komedija – Pakao Dante Aligijeri ( 1265-1321) je najveci italijanski pisac i jedan od najvecih svetskih pisaca. Aktivno je ucestvovao u politickom zivotu Firence. Njegov zivot bitan je za razumevanje pogleda na svet u “Bozanstvenoj komediji”. Bio je clan partije koja se zalagala za samostalnost italijanskih gradova, nezavisnost od papske vlasti. U to vreme u Firenci su postojale dve zaracene strane – Beli (oko kojih su se okupljali siromasniji gradjani) i Crni (oko njih su se okupljali bogatiji). Dante se prikljucio taboru Belih koji su se borili protiv pape Bonifacija VIII, zbog cega je 1302.god. usledilo njegovo progonstvo iz Toskane. Najveci broj svojih dela je napisao upravo u progonstvu, pisuci i na narodnom i na latinskom jeziku. Za njegov zivot bitno je poznanstvo sa Gvidom Kavalkantijem, pesnikom, kao i sa Beatricom. 1.“Novi zivot” (Vita Nuova) je ispovedni ljubavni roman, idealisticka prica o njegovoj ljubavi prema Beatrici. Ovo delo predstavlja zanrovsku sintezu (intimni dnevnik pisca i pesme ljubavnog karaktera prozete hriscanskom misli u obliku soneta i kancona, koji ce kod Petrarke dostici vrhunac)-Prozimed (proza i stih, novi stil). 2. “Gozba” (Convivio) je naucni traktat, delo napisano narodnim (vulgarnim) jezikom cime je Dante potvrdio da narodni jezik moze potpuno da zameni latinski, sto je i bila njegova namera. 3.”O narodnom jeziku” (De vulgari eloquentia) je delo napisano latinskim jezikom, a raspravlja o tome kakav narodni jezik treba da bude – Dante izlaze svoju poetiku i estetiku. Podrzava teoriju da stil mora da odgovara temi. 4. “Monarhija” – ovde izlaze svoju ideju o ravnopravnosti svetovne i carske vlasti (govori da se moraju odvojiti funkcije pape i cara koje nisu dobro razgranicene Konstantinovom poveljom) Dante se u trideset i petoj godini našao u mračnoj šumi (1300. godina). Lutao je čitavu noć, dok u zoru nije izašao iz nje i naišao na podnožje nekog brda. Ugledavši ga, počne se penjati, ali mu na put stanu tri zveri i to: panter, lav i vučica – putenost, oholost i lakomost. Htele bi da se vrati odakle je i izašao. Od tih zveri spasi ga Vergilije, slavni rimski pesnik, autor Eneide, pozivajući ga da krene sa njim kroz pakao

Duše u limbu nisu podvrgnute mučenju.simonijaci . oni koji su ziveli pre hriscanstva. • Užasan vihor vitla dušama koje su za života bile podvrgle razum strastima (tu razgovara sa Frančeskom koja mu priča o svojoj ljubavnoj aferi sa Paolom od Riminija.samoubice i raspikuce pretvoreni u trnovito drveće koje komadaju psi Nasilnici protiv boga . u kojeg se zaljubila citajuci viteski roman) – pohotnici. Ovo pevanje predstavlja neku vrstu negativne kritike knjizevnosti. ima devet krugova. Što su grehovi teži. kao i kisa I grad • Tvrdice i rasipnici moraju gurati veliko kamenje u suprotnim smerovima i medjusobno se vredjaju • Gnevni (besni) grešnici se moraju tući u močvarnoj reci Stiks dok se lenjivci guše ispod vode. Tu Dante prepoznaje Filipa Argentije svoga političkog neprijatelja i uživa gledajući kako su ga drugi grešnici raskomadali . • Limb . nasilnici protiv zanata – zelenasi – sede pogureni na uzarenom pesku • (ili) Malebolge (zle jaruge) sastoji se od deset jaruga (varalice): • • Svodnici I zavodnici zauvek hodaju u suprotnim smerovima Laskavci . Pred drugim krugom je čudovište Minos koje određuje u koji će krug duše ići.u reci ključale krvi Nasilnici protiv sebe samih . Ne mogu da vide sadasnjost. • Kerber muči proždrljivce. kazna se primenjuje po principu slicnosti ili razlike.grešnici su u pustinji u kojoj vatra pada sa neba (U sedmom krugu Dante razgovara sa Pierom della Vigna) – leze na ledjima . cak I neki muhamedanci (od dece do čuvenih ljudi 1490 pretkrišćanskog doba). funkcijama i službama sa glavama u rupama dok im tabani gore u vatri . Tu je smešten i Vergilije (tu još sreće Horacija. Ovidija i druge). Pakao je lisen svetlosti (u moralnom smislu – svetlost bozanstva).jarosnici i lenjivci.i čistilište. Pakao. nasilnici protiv bozje prirode – sodomiti trce naokolo. grad Dis koji deli Pakao na gornji I donji • Tu su užareni grobovi. svojim deverom. pagani. a samo su u nju verovali za zivota • Tu su nasilnici. a da bi došao do raja trebaće mu pratnja Beatriče (njegove ljubavi i u pravom životu koja je umrla mlada). kojim će proći Dante sa Vergilijem.u njemu su nekršteni. Ovaj krug je podeljen na okruge: • • • Nasilnici protiv bliznjih . Gresnici su kaznjeni duhovno I telesno. Neucesnici u istoriji su izdvojeni i iz raja i iz pakla. Patnja im se sastoji u tome što ih muči čežnja bez nade. ona je Vergilija i poslala da izbavi Dantea od velikih opasnosti u kojima se bio našao.leže u ljudskim fekalijama • Trgovci crkvenim stvarima. Uostalom. to je krug niži i uži. a u njima krivoverci – jeretici (tu sreće svoga političkog protivnika Farianta).

U zavisnosti od vrste oni mogu biti zaleđeni do pola pa i cijeli. Lucifer ima tri glave i u svakoj žvace po jednog od najvećih svetskih grešnika: Judu koji je izdao Isusa (duhovna vlast). osoba. Tu je Grof Ugolino. grcke mitologije.pojas Kaina • • Izdajice otadzbine ili stranke. S mnogo razumijevanja Dante sluša pričanje tog junaka iz trojanskog rata. Od njegova pada sa neba. Simbol istine.Danteov vodic kroz pakao.glave su im zavrnute tako da uvijek gledaju unazad Varalice zarobljeni u reci vrelog katrana Licemeri. Svaki od njih je kažnjen drugačije • Tu su izdajice koji su zaleđeni u ledu. teologije. nakon pobune zlih anđela protiv Boga. nastao je pakao. a naziv bozanstvena joj je dao Bokaco. pa zacelena. Među njima Dante susreće i Uliksa (Odiseja).autor i protagonista u Božanstvenoj komediji. U svom delu on daje . Pojas Antenora Izdajice gostiju . U početku pakla žali grešnike ali kasnije shvata da su to zaslužili i da su dobili božiju pravdu. Dante . Pozicijom koju daje sebi u delu omogucuje sebi da pravi anahronizme (Bonifacija ViII smesta u Pakao). novca i reci.. religije. nauke uz ciju pomoc prema Danteu covek dostize vecnu srecu.. Beatrice . šalje Vergilija da pomogne Danteu.tela im bivaju rasečena na pola. Vergilije . Kasija i Bruta koji su izdali Julija Cezara (svetovna vlast). naterani da nose na sebi zlatne plaštove teške kao Lopovi koje ujedaju otrovne zmije • • olovo • Lažni savetnici zarobljeni u plamenu. toskanskim dijalektom (koji je zahvaljujuci Danteu postao zajednicki jezik svih Italijana I pocelo je pisanje na narodnom jeziku) i predstavlja skup svih dotadasnjih znanja iz oblasti filozofije.pojas Tolomea • Izdajice dobročinitelja. Pisana je na italijanskom narodnom jeziku. ali ima srecan zavrsetak. Rec komedija (sto je bio i prvobitan naziv) se odnosi na delo koje pocinje tuzno.• • Vraci . Krivotvoritelji (alhemičari. Lucifer zali sto je tako duboko pao. Sa stanovista poetike i jezika Bozanstvena komedija predstavlja prekretnicu u evropskoj knjizevnosti. pa rasečena.. U delu je prikazan kao savetnik Danteu. otkrovenja. Beatriče ima manju ulogu u paklu za razliku od Čistilišta i Raja. Kao Dante i Virgilije i Beatriče je istorijska ličnost.. među kojima je najveći Lucifer – pojas Judeka. osuđen je na limb pošto se rodio pre Isusovog rođenja. koji se zbog žudnje za znanjem i otkrićima uputio sa svojim drugovima u mora iza Herkulskih (danas Gibraltarskih) vrata da u njima nađe smrt • • Sejaci nesloge i sizme .jedna od blagoslovljenih u raju. Tu spadaju: • Izdajice rodbine . estetike i geografije.).

panter culnosti. vec produhovljena. Strofa je Danteova tercina. Ova slika predstavalja spoj anticke i hriscanske tradicije. ona vise nije telesna i culna. vec samo rimsku. a 10x10=100. jampski intonirani jedanaesterac. Raj nije. krace receno daju veran opis svakodnevice. a Beatrice ljubav. ima misiju. sveti Bernand. epova. veka. Junacki epovi . lav oholosti. Poslednji stihovi Pakla. Dante nije poznavao grcku knjizevnost.). U Paklu vlada mrak. Stih je endecasilabo. Cesto se u njima nalze I elementi avanturistickih. Cistilista i Raja (1 + 33 + 33 + 33 =100). Dogadjaji su dati sinhronijski. U srednjem veku se hristijanizuje antika i Vergilije postize veliku popularnost. Eneida. Dante je zacetnik skole slatkog novog stila koja ce postati vodeca u lirici italijanske renesanse (15. Silazak u podzemni svet predstavlja jedno od opstih mesta u svetskoj knjizevnosti (Odiseja. ali pored toga I razlicite ljubavne. Sastoji se iz uvodnog pevanja. U ovoj alegorijskoj slici Dante je dusa (kolektivna dusa celokupnog covecanstva). kao i Dante koji je predstavnik covecanstva i trazi spasenje. Beatrice je smestena odmah pored Boga. narodna shvatanja. rima je aba bcb cdc. ljubavnih. osnovni oblik epike. jedina svetlost dolazi od vatri u kojima gore gresnici. Vergilije razum. Odisej.. Bozanstvena komedija je ep podeljen na 100 pevanja (100 = savrsen broj). veku.. Kleopatra. Pakla.. Pakao se sastoji iz predvorja i 9 koncentricnih krugova.svoju viziju zagrobnog zivota. i 16. Simbolicni brojevi su 100. poticu iz anticke tradicije ili su izmisljeni (Semiramida. Likovi su istorijski. a Danteovo kretanje je vanvremensko. a vucica lakomosti. ljubav ne postoji bez plemenitog srca. Zvezda se takodje pominje na kraju Eneide (Eneja silazi u podzemni svet. Najpoznatiji epovi su Ilijada I Odiseja koji spadaju u junacke epove. Ideja o Cistilistu javlja se u 12. Dantea vode tri vodica na njegovom putu – Vergilije. Enciklopedijska koncepcija dela uticala je na knjizevnost 19.). susret sa Vergilijem (sa mudroscu I razumom). lav – oholost. lepota je uvek apsolutna i prikazuje se posredno (Homerov prikaz Helenine lepote). Ep se javlja jos u sumersko – vavilonskoj knjizevnosti gde nalazim sacuvan Ep o Gilgamesu.. Dante u sumi srece 3 zveri. Cistilista i Raja sadrze rec zvezda. religijske obrede. porodicne odnose. Prema temama koje obradjuju epovi se mogu podeliti na: 1 Junacke (herojske) epove – epovi koji prikazuju borbe I junastva u prvom planu. Suma u koju Dante pada je simbol greha. Bonifacije VIII. vucica – pohlepa). odnosno Beatrice). Beatrice. Delo je alegoricno sto je osnovna karakteristika srednjovekovne knjizevnosti – simbolika brojeva. Broj 3 kada se pomnozi sa samim sobom daje 9 (simbol Bogorodice. EP je jedna od najstarijih knjizevnih vrsta.. vek) i ciji su glavni stavovi: koncept ljubavi i gospe se menja.). Danteovi savremenici. alegoricno pomenute tri zivotinje u sumi koje predstavljaju tri velika greha (leopard – pohota. Pakao i Cistiliste su prikazani telesno. alegoricni natpis na ulasku u Pakao “Vi sto ulazite ostavite svaku nadu”. 10.. istorijskuh I dr. 9 i 3 (sveto trojstvo). Didona.

parodijama. vek) u kome se nalazi jedno zasebno zitije. Korene vuce od herbejske I sirijske veeske tradicije. Zitije kao srednjovekovni zanr postaje rasprostranjeno sa Svetim Savom. Zitije je kao zanr verzija vizantijske hagiografije. kao I propovedanje takvog nacina zivota. medjutim sa romantizmom. a sa usponom lirske himne u V veku pre nove ere. Koriste se utvrdjene figure: asonanca. Prikazan je njihov svakodnevni zivot. stil je uzviseni (osim u komicnim epovima). Kompoziciono.2 Idilicni epovi 3 Religiozni epovi (Bozanstvena komedija) Ep se vremenom bogatio razlicitim lirskim elelementima. zitije se sastoji od: . Epovi su obimni. formalno gledano himna nastaje nizanjem osobina osobe kojoj se peva u cas. s tim sto je akcenat stavljen na religioznu stranu zivota. HIMNA je zanr koji se vezuje za anticku knjizevnost. Zitije moze biti: 1 Prostrano (retorsko) – prikazuje zivot sveca 2 Kratko (prolosko. autor se gotovo izjednacava sa svojim junakom I gubi se objektivnost pripovedanja. slavi I uzdize. bogosluzbene pesme u srednjovekovnoj I vizantijskoj knjizevnosti. Srednjovekovna knjizevnost razvija novu vrstu himnografije. pa se cesto kasnija dela ne mogu svrstati samo u jedan zanr. teme himne postaju I slavljenje vladara. Stil je uglavnom svecan I uzvisen. tako da ep obiluje opisima razlicitih mesta. epa ili drame. namena je liturgijska. Narator u epu je objektivni pripovedac. prikaz dobara koja su pocinili. cime se ona velica. s tim da ima slicnosti sa odom I ponekad se zbog elegijskog distiha spaja sa elegijom. predela. alegorije. asketskog zivota. ton je melodican I pogodan za crkveno pevanje. aliteracija. sinaksarsko) – cita se na bogosluzenju. Prikaz zivota je dat istorijski. za razliku od vizantijske hagiograhije gde je akcenat na hagiografskom pripovedanju I u zitijima se opisuju I licnosti koje nisu sveci. medjuljudskih I ratnickih odnosa. satirom. epifora. kao I opis njihovih posmrtnih cuda koja ih I cine svecima. u renesansi je himna slicna antickoj himni. ratnih pobednika I uspeha I sl. Osnovna osobina epa je glavni junak ciji se zivot prikazuje zajedno sa opisom njegovih porodicnih. Predsatvljala je pesmu koja se pevala u cast bogovima I mitskim junacima. simboli. Ep je sada gotovo nestao. Himna je cesto bila deo nekog obimnijeg dela. ova zitija se grupisu u vece zbornike – prologe (chimineje) Pojava zitija pocinje sa Letopisom popa Dukljanina (12. Cilj pisanja zitija je slavljenje I velicanje date licnosti. prikaz njihovog mucenja. a Lamartin prosiruje njenu tematiku. ZITIJE je srednjovekovni knjizevni zanr cija tematika je opis zivota svetaca ili svetovnih lica. Himnografija je vrsta pesme koja se peva tokom bogosluzenja I zajednicki je naziv za crkvene. Stih je gradjen prema silabicko – tonskoj versifikaciji. Prava himna obnovljena je u romantizmu. uzdizanje gotovo do kultnog nivoa. Karakterisika epa je I putovanje. anaphora. ljubavnih. metafore.

Uticaj je imala i Ciceronova retorika. smatrali su da pesnik treba da podrazava prirodu. U pocetku su znacaj imale Horacijeva poetika i neke Kvintilijanove beleske o knjizevnosti. Cilj drame je ostao isti – da izazove katarzu kao posledicu straha i sazaljenja (ali joj pridaju i pedagosko-moralisticke ciljeve). pocev od Dantea. cudesa 4 Zakljucak HUMANIZAM I RENESANSA Humanizam i renesansa obelezili su period 15. Renesansa se koristi uz termin humanizam. a od pocetka 16. a renesansa za umetnicke. kao i to da likovi tragedije moraju da budu uzvisene licnosti. Ovo je narocito bilo vazno za francuski klasicizam odakle se prosirilo na celu Evropu sve do romantizma. Tada su nastale Erazmova Pohvala ludosti i Morova Utopija. oni su potporu nasli u antici. prototip jednog od najpopularnijih zanrova elizabetanske drame – . Vodecim knjizevnim rodom smatrali su epopeju. Knjizevnost te epohe nastajala je na latinskom jeziku zato sto su njeni tvorci verovali da joj on daje eleganciju. Zanimalo ih je Aristotelovo ucenje o mimezisu. koji je na granici dve epohe.. zatim Bokaca i Petrarke. Uneli su odredjene izmene u Aristotelovu poetiku. Dok je Aristotel u svojoj Poetici govorio o jedinstvima vremena i radnje. domovina. Elizabetanska drama je engleska renesansna drama nastala u periodu vladavine kraljice Elizabete. a Kid je napisao Spansku tragediju. askeza.. ime svetoga. I na narodnom jeziku nastaju dela od neizmernog znacaja. Doslo je do procvata trgovine i industrije i u gradove je pristizala ogromna kolicina novca. odluka da se posveti Bogu. pronalazak stampe. a ne tragediju. U Italiji su jos u vreme srednjeg veka pocele da se razvijaju drzave novog tipa. skolovanje. izvori 3 Glavni deo – roditelji. veka u Evropi. Likovi poticu iz nizih slojeva. a prihvatili su i njegovu podelu knjizevnosti na rodove: drama – prikazuje se bez ucesca pesnika. Raskidajuci sa tradicijom srednjeg veka. lirika – pesnik licno prica o stvarima.1 Zaglavlje 2 Predgovor – predmet pripovedanja. Njihovi predvodnici nazvani su humanistima jer su se njihove studije bavile covekom. Njen osnovni stih je blankvers koji je usavrsio Marlo i stvorio nekoliko likova koji su bili uzor za mnoge likove kasnije elizabetanske tragedije. Rablea i Servantesa. italijanski humanista Kastelvetro uvodi i jedinstvo mesta. Nastala je pod uticajem srednjovekovne dramske tradicije i pod klasicnim uticajima. Aristotelova poetika dobija vodecu ulogu. Pravilo o tri jedinstva u drami nastalo je tek u humanizmu i nije tekovina antike. a radnja moze da bude izmisljena. Vasko de Gama. Tu su poceli da se stvaraju kapitalisticki odnosi i glavnu rec je dobila mlada burzoazija.v. za razliku od srednjovekovnih teoloskih. Uzor za komediju su Terencije i Plaut. Ideje knjizevnih teoreticara ovog perioda nisu bile sasvim originalne. Vladari su poceli da zidaju raskosne dvorce i postali mecene umetnicima. epska poezija – kombinacija oba. Makijavelija preko Sekspira.). a ni mnogo uticajne. istorijski deo. medjutim humanizam se vise vezuje za naucne I duhovne tendencije. nezavisne od papske i carske vlasti. Drama mora da ima pet cinova. i 16. Doslo je do velikog napretka u nauci i umetnosti (Kolumbo.

a italijanski naziv je dobijen prema suono (zvuk. veku prodire u Spaniju. dramske hronike i romanticne komedije. Kanconijer . Novela se afirmise u renesansi. Veliki znacaj dobija poezija. mesavina tragicnog i komicnog.tragedije osvete. u skladu sa antickim poetikama. Osnivanjem pozorista i glumackih druzina u Londonu pisci su dobili stalnu scenu i publiku. Renesansa je. Tvorac eseja je Misel de Montenj. rima: abab cdcd efef gg Sonetni venac je ciklus od 15 soneta. veka uticaj renesanse slabi. Utemeljuje se aleksandrinac. veka javice se Vilijem Sekspir koji ce stvoriti najbolje primerke skoro svih zanrova elizabetanske drame: tragedije. rima: abba abba cde cde (cdc dcd) 2 Spenserovski – tri katrena I zavrsni kuplet. Sonet dozivljava veliki uspon. Dalmaciju. Portugaliju. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. a crkva pokusava da povrati svoj izgubljeni ugled. drugi cisto umetnicku i zabavnu. Glavni likovi su junaci i njihovi podvizi.. ali se zaceci mogu naci kod antickih autora. da bi bilo obnovljeno u vreme romantizma. Odnos publike i glumaca je neposredniji. U 15. muzika i igra. Sonet moze biti: 1 Italijanski ili petrarkisticki – sastoji se od octave koja je sastavljena od dva katrena I sestina koja je sastavljena od dva terceta. francuski filozof i knjizevnik. Nas naziv je stvoren prema itlijanskom sonetto. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. nakon antike. veku interesovanje za sonet pocinje da opada. kada je objavljen manifest škole poezije pod imenom Plejade. Francesko Petrarka. Spaniju. Teorijskim radovima o epskoj poeziji bavio se Torkvato Taso. nema zavrsnog kupleta. Od sredine 16. Francusku. On objedinjuje naucnu teznju za obradom zivotnog ili naucnog pitanja i teznju da se to ostvari na umetnicki nacin. prerusavanje. Glavne osobine su : sloboda u odnosu na klasicne kanone. stvarana prema antickim uzorima. Nemacku. Njihov najpoznatiji predstavnik bio je Pjer de Ronsar. U 16. Po prvi put se. kojoj su jedni davali pedagosku i didakticku ulogu. drama u drami. epilog. U renesansi se javlja i commedia dell’ arte koja se zasniva na glumackoj improvizaciji. hor. maska. gde je poslednji stih jednog prvi stih sledeceg. Prva velika zbirka soneta je Kancoonijer Franceska Petrarke u epohi renesanse. glas) ili iz provansalskog gde je i ranije oznacavao vrstu pesme. prolog. Njegova prva slova mogu da cine akrostih.Krajem 16. a likovi imaju stalna imena i karakteristike. a treci su je videli kao spoj lepog i korisnog. pored Italije. pantomima. I roman dobija svoje osnovne odlike u renesansi. Eruditna komedija je vrsta renesansne komedije rafiniranog humora. U renesansi nastaje i esej. u Francusku. postavljaju pitanja o knjizevnosti. Fransis Bejkon je zasluzan za uspeh eseja u renesansi. odsustvo jedinstva.. u 16. a zatim u Englesku i Nemacku. jedan od velikana francuske poezije. zahvatila i Englesku. rima: abab bcbc cdcd ee 3 Engleski ili sekspirovski – tri katrena I kuplet. a poslednji sonet je napravljen od prvih stihova ostalih soneta. Najvažniji momenat u razvoju renesansne poezije u Francuskoj se zbio 1549. Veliki znacaj imaju epovi kakve su pisali Ariosto i Taso.

prvi predstavnik humanizma i renesanse.. Njoj u čast napisao je Kanconijer. pisao je epistolarnu knjizevnost. Zbirka o 366 pesama podeljena je na deo za Laurina zivota (In vita di madona Laura) i nakon njene smrti (In morte di madona Laura). Stil dela je srednji uzviseni. sacuvana su dva autografa. religiozne spise. Javljaju se motivi prolaznosti. oksimoroni. je veliki deo života proveo je u Avinjonu gde je upoznao provansalsku trubadursku liriku i prvi put ugledao Lauru. Napisao je spev Afrika. ali i dusmanka (slatka muka). uvodi opsta mesta u poeziju. egzistencijalne bezizlaznosti. unutrasnjeg raskola izmedju ovozemaljskog i duhovnog.. Raspored rima je abab cdcd efef gg. zbirku pesama koja se sastoji od: 317 soneta – pesma od 14 stihova.Francesko Petrarka. I osecanja koja ona izaziva u lirskom subjektu su slozena i promenljiva. Stilske figure su brojne: kontrasti. vek). i 16. Petrarka je svoje delo pisao 40 godina u 9 verzija.. antiteze. sam Petrarka ga je nazivao razbacanim rimama i fragmentima na vulgarnom jeziku. Naziv Kanconijer su joj dali kasniji priredjivaci. U delu Secretum meum govori o svom unutrasnjem raskolu. veku preplavio Europu. Laura i Petrarkina ljubav prema njoj pripadaju ovozemaljskom. biografije. vecnosti ljubavi. godine. Petrarka je prvi pesnik koji je ovencan lovorovim vencem (poeta laureatis). religioznih i rodoljubivih pesama. Kancona – italijanska lirska pesnicka forma koja se sastoji od vise strofa koje imaju neodredjeni broj razlicito rimovanih jedanaesteraca I sedmeraca I cesto se zavrsava kracom strofom koja je u vidu posvete. . kasnije razlicita. promenljivosti ljudske sudbine. epiteti i poredjenja. koji je u 15. Njen lik je izgradjen od protivurecnosti. da bi se posle razvio u petrarkizam. onoga sto jeste i onoga sto bi trebalo da bude. ona je istovremeno i olicenje vrline. U prikazu Laure. pastoralnu poeziju. Pored ljubavnih ima i politickih. U tercete se ne prenose rime iz katrena. tematika je u pocetku bila ljubavna. 29 kancona 9 sestina 7 balata 4 madrigala Petrarkin uticaj na književnost bio je toliki da je ostavio trag još za vreme pesnikovog života (14. Raspored rima u katrenima je abba abba. opisuje svaki deo tela pojedinacno. To je prva organska zbirka pesama. refleksivnu prozu. koristi viseznacnost reci. Pisao je na latinskom i 2 dela na narodnom jeziku (Kanconijer i Trijumfi). Broj 366 ima visestruku simboliku: • prestupna godina (kao kada je Laura umrla) • 365 dana u godini + uvodna pesma • 3+6+6=15=1+5=6 (Laurea) Kanconijer je u pocetku bila oznaka za zbirku pesama razlicitih pesnika vezanih za jednu temu. poigrava se sa recju Laura. a u tercetima ima vise kombinacija. Sreo je u crkvi (kao i Dante Beatricu) 1327. Za razliku od Danteove Beatrice koja je simbol bozanske lepote i duhovnog savrsenstva. Elizabetanski ili Sekspirov sonet se sastoji od 3 katrena i dvostiha. figure dikcije i konstrukcije.. Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 2 katrena i 2 terceta. najcesce cde cde.

Sestina – pesnicki oblik koji se satoji od sest strofa sa po sest stihova – jedanaesterca I jednog zavrsnog terceta (trostiha) koji se naziva tornado. Taso. Teme su raznovrsne. pesnici Plejade. Poreklo vodi od balate. tematika je ljubavna ili pastoralna. Svojim delom Bokaco je otvorio nova tematska područja iz ličnog i intimnog života. Postoje krace i duze novele. mali broj karaktera. tematika je saljiva I ljubavna. veku. duhovno poentiranje i stalan krug motiva: hvaljenje zene.Stil je tragicki. Posebna vrsta kancone je petrarkisticka kancona koja se sastoji od nekoliko strofa sa 7 – 20 stihova I strofe u vidu posvete (commiato). Sestina je obicno nerimovana. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. Lope de la Vega. ”Filostrato”.. Zato pripovedanje ima dva nivoa koja cine sveznajuci pripovedac i sami junaci dela.. Balata – pesnicka forma koja potice od italijanske narodne pesme.. ceznja za smrcu. Sekspir. Prosirivanjem i modifikovanjem Petrarkinih ostvarenja nastao je kanon formulacija i oblika. Madrigal – kratka lirska pesma. ”Teseida”. Zahteva se formalna lepota. Vroj strofa je od 1 – 4. neodlucnost izmedju zemlje i neba. dok kuga vlada u Firenci. pojavila se u 13. ”Epistole”. a zbivanje je ograniceno u vremenu i prostoru. Mikelandjelo. Ostala dela: “Rime”. zasnovana je na ponavljanju reci prema odredjenom rasporedu: reci sa krajeva stihova se ponavljaju u sledecoj strofi. nastaje u 14. ”Elegija gospe po njoj ženama zaljubljenim ispričana” i ”Danteov život”. Petrarkizam je poetski stil proizasao iz Petrarkinog dela i imao je ogroman uticaj u ljubavnoj poeziji zapada. sve do baroka. Vazna je karakterizacija junaka. a noveli postavio njene klasične izražajne okvire tako da će stil njegove novele vekovima biti i ostati uzor umetničke proze. Gongora. Sto novela Dekamerona povezao je okvirnom novelom. Dekameron U zbirci od sto novela. Djovani Bokaco. opisivanje telesne lepote (ociju i lica). potvrdio nove renesansne poglede na ljudski život. Tako je Bokaco sebi dao neku vrstu alibija kada je u pitanju kritika crkve. Dante I Petrarka su utvrdili metricku shemu kancone. Sastoji se iz izdvojenog dela – riprese (ima od jednog do cetiri stiha) I strofe koja ima dva suprotstavljena dela (prednji I zadnji). milozvucje. Novela najcesce sadrzi jedan dogadjaj. Cesto se zavrsava nekim naglim obrtom. Nastala je u srednjem veku I bila popularna u italijanskoj knjizevnosti u 14. Bokaco afirmise novelu kao knjizevnu vrstu i njegova novela ce dugo ostati uzor drugim piscima. komicni I elegicni. veku. ljubavno jadanje. veku u severnoj I srednjoj Italiji.. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. Naslov dela potice od grckih reci deca . Sastoji se od dva ili tri terceta I zavrsava kupletom. u tercetu se ponavljaju sve sest reci tako sto se u svakom stihu nalaze po dve – abcdef faebdc cfdabe… Tvorac sestina je arnaut Danijel. Glavni predstavnici su: Ariosto. sedam devojaka i tri mladića provode vreme pričajući naizmenicno deset novela u deset dana.

Njegov pogled na svet je realisticki i objektivan. Elissa. DESETI DAN.. Lauretta i Fiammetta (Marija da Kvino. Ona je na to pristala. anegdote. udala se za drugog coveka.(deset) i mera (dan) i znaci knjiga deset dana. Tematika Dekamerona je raznovrsna: prevrtljivost srece. Emilia.. Dekameron sjedinjuje italijansku. Eros se javlja kao nacin da se pobedi tanatos (smrt). tragicne novele o ljubavi i smrti. a gosti su ispitivali Katalinu o tome ko je. Zaljubio se u plemkinju Katalinu. bajke. Neifile.kritika crkve. NOVELA ČETVRTA U Bolonji je živio mladi čovek . Ona njemu nije uzvraćala ljubav i nije ga volela. Kada se Đentile vratio s puta i video da je ozdravila. Na to su se svi dogovorili. u prvom redu ljubavnih. sicilijanske narodne price i tradiciju srednjeg veka (srednjovekovna moralisticka kratka prica posredno je uticala na razvoj novele kao knjizevne vrste). nadmetanja. Knjizevnost i humor takodje predstavljaju neku vrstu borbe protiv smrti. a Nikola je izrekao u ime svih da je to pravedno. U međuvremenu je rodila sina. karakterističnih za period 13. uputio se u najvećoj tajnosti sa slugom do njenog groba. Kada je Đentile doznao da je ona umrla. . poput Seherezade. Svakog dana su birali kralja ili kraljicu koja će odrediti temu tog dana. napuštaju grad da bi izbegli smrt. Bokacova najveca ljubav). a zatim odluči da joj dotakne grudi. pa su je zakopali. On je rekao da svi misle da je ona mrtva da i da sve prepusti njemu. to ona nije odgovarala.Đentile de Karizendi. veka. a zatim i razbolela. Dioneo i Filostrato (simboli različitih aspekata piščeve licnosti). Primetio je da u njenim grudima ima još malo života. ali u samom delu ima i fantasticnih elemenata. latinsku i srednjovekovnu tradiciju i sadrzi skup najrazlicitijih ljudskih karaktera. Filomena. a drugi bi ga izlečio da ga taj drugi zadrži za sebe. Glavni motivi su motiv smrti i njemu suprotstavljeni motivi. a ljubav o kojoj on govori cesto je telesna. sarkazmom i ironijom. a ne moralisticki kao kod Dantea. Bokaco je koristio ziv narodni jezik koji je prilagodjavao razlicitim likovima i situacijama. Dok u Firenci vlada kuga. Zatim je Đentile predao Nikoli njegovu ženu i sina. ljubavne zelje. Njegov opis kuge koja hara Firencom skoro je naturalisticki. sedam devojaka i tri mladića: Panfilo. napravi gozbu i pozove plemiće na ručak. Zapitao je da li bi bilo pravedno kada bi neki čovek bacio svog bolesnog slugu na ulicu. Došavši tamo uđe u grobnicu i poljubi je. domisljatost. odlaze u obližnji Fijezole (idilicni pejzaz) i tamo provode deset dana u pričanju najraznovrsnijih događaja. rusenje predrasuda. novele o zenama koje prave prevare na racun naivnih muzeva. On ne osudjuje moralni pad koji se dogadja vec ga razume. Mladici i devojke se pricama odupiru smrti. Doktori nisu mogli naći znakove života. Kad je došla on se udalji. kojem je dao ime po sebi i svojim postupcima izazvao odusevljenje svih gostiju. Delo obiluje humorom. pa je odnese u svoju kuću gde mu je njegova majka pomogla da je izlece. Kao gradju je koristioprice. Tada Djentile naredi slugama da uvedu Katalinu što i učine. Pampinea. velika i plemenita dela. i 14. Kad je ona ozdravila zamolila je Đentila da joj dopusti da se vrati svojoj rodbini.

Bahtin uvodi pojam karnevalizacije. Srednjovekovno obrazovanja bilo je vezano za crkvu i sholastiku. svetovno nije postojalo. muskarci i zene zive zajedno. školovanju i fantastičnim dogodovštinama. Rableovo delo je satirična alegorija koja se sastoji od neverovatnih dogodovština. M.). Gargantua i Pantagruel Stvaralastvo Fransoa Rablea nastalo je kao odraz korenitih promena koje u su u 16. Satira i kritika na račun teologa i skolastičara izražena je u prvim dvema knjigama.. Francuska je u to vreme bila apsolutisticka monarhija. Gargantua i Pantagruel je roman u pet knjiga. a znanje (prosveceni apsolutizam) je bilo neka vrsta odbrane protiv zla. Jedna od prvih javnih rasprava u renesansi ticala se obrazovanja. Znamenje pre rodjenja predstavlja parodiju na Biblijske spise. filozofiju.. antičke reminiscencije. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o džinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama džina Gargantue. Bavi se i pitanjem drzave. a 4 o Pantagruelu. enciklopedijsku erudiciju. Pored toga. porodicnoj knjizevnosti i ulicnom govoru. Gargantua i Pantagruel je po formi pustolovno-satirični roman. Religioznost Fransoa Rablea pociva na moralnim i ljudskim. M. pošalicama. Knjiga o Gargantui zapravo predstavlja neku vrstu rodoslova. njihovom životu. tvrdi da osnove Rableovog humora pocivaju na tzv. Jezik dela je zivi narodni jezik i humor u romanu se velikim delom zasniva na jeziku. političkog stanja. Delo se sastoji od 5 knjiga. Delo istovremeno sadrzi naturalisticke i fantasticne elemente. zahvatile evropsku nauku. Knjige je Rable potpisao kao Alcofrybas Nasier što je anagram od Francoys Rabelais. običaja u koje je upleo pronicljive opservacije. od kojih je jedna o Gargantui. realne pojedinosti iz naravi i prilika ondašnjeg društva. karnevalskoj kulturi. zadatak im je da se doteruju i da rade sta zele). Roman starog tipa ne poseduje kauzalnost izmedju dogadjaja i ne postoji ni logicka hronoloska povezanost – karakterise ga kauzalnost. Rable je dublji smisao svog dela prikrio lascivnim pričama. U manastirskom tipiku pise Cini sto ti se ushte. Realni svet je prikazan na groteskan nacin. gimnastika. pučkim sprdačinama i jezičkim kalamburima. legendama i farsama. Kalendar predstavlja ponavljanje odredjenih . Struktura je odredjena prikazom zivotopisa jednog junaka (uticaj anticke tradicije).Fransoa Rable.v. To je satirična alegorija o dva džina Gargantui (otac) i Pantagruelu (sinu). U antickom obrazovnom sistemu glavne uloge su vrsile Akademija (Platon) i Licej (Aristotel). Renesansa veruje u ostvarenje utopije. obrazovanjem. čudesnom rođenju. matematika. eruditnim reminiscencijama. grotesknih elemenata. Ime dzina Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjevekovnim misterijama. privrednog života. To obrazovanje bilo je i fizicko i duhovno (besednistvo. a ne bozanskim zakonima. U svom delu on se bavi problemima vere. umetnost i religiju. Rable daje prikaz idealne društvene zajednice u poslednjim poglavljima „Gargantue“ o Telemskoj opatiji koja podseća Utopiju Tomasa Mora i na grad sunca Tomaza Kampanele i predstavlja potpunu suprotnost i parodiju na strogi manastirski zivot (ukida se celibat. Pocetak podseca na srednjovekovna zitija. kritike institucija.

Karnvalizacija je termin koji upotrebljava Mihail Bahtin u svom delu o renesansi I Rableovom romanu “Gargantua I Pantagruel”. Nastaje opstenarodno veselje. Jednakost medju ljudima omogucava da se ljudi prerusavaju za vreme karnevala. koji je propagirao jednakost medju ljudima. Koristi hiperbolizaciju i simbolicnost. Karneval je na ovaj nacin omogucio knjizevnosti da koristi sve mogucnosti jednog suptilnog vida gradjenja slike sveta. Krnevalizacija I groteskni realizam su postupci kojima se najbolje opisuje nacin sagledavanja stvarnosti renesansne knjizevnosti. zbog kradje pogaca izbija rat izmedju Nezejaza i Cemer . jedan sistem slika cije je izvoriste karneval. Njegovo osnovno orudje je opstenarodni i univerzalni smeh. Ovo je aluzija i parodija na Atinino rodjenje iz Zevsove glave u punoj ratnoj opremi. Gargantua je sin kralja Nezejaza i Gargamele. ali u isto vreme se oseca I sazaljenje. To je potreba da se u knjizevnom delu koristi jezik simbolickih konkretno culnih formi. od kojih je jedna kradja crkvenih zvona. Bahtin je to nazvao grotesknim realizmom. najcesce u suprotno od onoga sto jesu. ciklus radjanja. Transportovanje karnevala na jezik literature nazivamo njenom karnevalizacijom. teme I likovi Rableovog romana preuzeti su iz folklorne tradicije. Bahtin je posebno isticao da karneval nije knjizevna pojava. Tu Gargantuu prati niz dogodovstina. U to vreme se u Parizu i Bolonji osnivaju univerziteti. Nezejaz i Garagantua obezbedjuju sredstva za zidanje Telemske opatije. U vreme praznika dolazi do duhovnog i telesnog praznjenja. Rableov roman je prepun slobodnih izraza i psovki. Njega je. Kraneval s epada izmedju bozicnog I uskrsnjeg posta I to je period kada je dozvoljeno telesno uzivanje. nestaju razlike izmedju drustvenih slojeva. telesan i culan.dogadjaja. koji ga odvodi u Pariz. vec sinkreticna predstavljacka forma obrednog karaktera. sa komicnim. Karnevalska atmosfera predstavljala je nalicje zvanicne atmosfere i na verbalnom planu imala je specifican stil. U detinjstvu je jeo. koji se posebno istakao u borbi. odnosno. On slavi ljudsko telo i covekove nagone. Sve u romanu je zasnivano na suprotnostima i grotesknim elementima. nakon 11 meseci trudnoce. Karnevalski svet je svet naopacke i za razliku od sluzbenog. Karnevalizacija predstavlja knjizevno oblikovanu narodnu kulturu koja se ispoljava u karnevalima. Kalendarska godina je podeljena na praznike i dane koji to nisu.Izvori. on je prizeman. preuvelicava sve ono sto odudara od prirodnog i normalnog. ali ih je autor preradio na originalni nacin. sazrevanja i umiranja. Kaludjeru Jovanu od Mlivoseka. spoj gorko tragickog I smesnog.v. Karnevalizacija (Mihail Bahtin) . kao i svakog junaka.Ljutice i Gargantua je prinudjen da se vrati kuci i odbrani domovinu. obelezilo cudesno rodjenje – iskocio je iz majcinog uveta prilikom jedne gozbe kada se ona najela skembica. Groteska predstavlja spoj nakaznog I fantasticnog. Rable suprotstavlja culna zadovoljstva bozanskom i uzvisenom. uzivanje u materijalnim . humor pociva na negaciji). tragicno postaje smesno. Taj obnoviteljski princip pociva na afirmaciji (u 19. a cilj toga je okretanje ka telesnom i materijalnom. njegov ucitelj postace Ponokrat. pio i spavao. Zatim. Nezejaz Gargantuu daje u nauke i nakon nekoliko vaspitaca.

groteskno I prirodno. Karnevalski svet je svet naopacke. Karnevalizacija se ispoljava u vise sfera: u istoriji smeha. ulicnom govoru. usredotočenost na ljudski kosmos bez teoloških i spiritualnih asocijacija. ili stvoreno od spoja suprotnosti. Prepoznaje se najvise u slikama telesnog I fizioloskog. a sta ukazuje njegov stav prema moralnim i etickim pitanjima. Prema tome. Chosera i Kristofera Marloua. materijalno I ovozemaljsko.slastima zivota. apstraktnog I duhovnog na telesno. Vilijem Sekspir Druga polovina 16. Sve je u romanu groteskno I izobliceno. usresredjenost na problematiku vlasti i politike (u istorijskim dramama dramama). sa didakticnom funkcijom. sakramentalnosti braka. spaja realno I groteskno vidjenje sveta. problemske drame. Sekspirove su središnje teme: razorna sila vremena. Groteskni realizam (Mihail Bahtin) – specifican vid slikovnosti zasnovan na preuvelicavanju (hiperboli). i ljubavnih zapleta i raspleta u komedijama. . Rable daje aluzije na delove tela (Gargantuino rodjenje) I na culna zadovoljstva (prozdrljivost). duh Hamletovog oca u Cistilistu. smesno I ozbiljno.. Tada nastaju dela koja karakterise sklonost prikazu stanja psihičke disocijacije i raskola. drame sa elementima engleskog folklora). Prevazisavsi svoje prvobitne uticaje. od ljubomore do vlastoljublja. Gradju i motive za svoja dela preuzimao je od drugih pisaca i iz istorije i od toga je stvarao potpuno nova dela. u predstavama ljudskog tela I njegovih funkcija. bujan jezik u kojem se mešaju visoka retorika i vulgarni izrizi. ali on je u sustini hriscanski pisac. Karakteristike ranoga Sekspirovog stvaralaštva su sledeće: sočan. slikama gozbe. koji se kreće od proslavljanja do razjarenoga poricanja. picu. tragikomedije. Pozorisna umetnost proistice iz srednjovekovne tradicije i postaje zabava za siroke narodne mase. Engleska je procvat renesanse dozivela kasnije nego druge zemlje. ambivalentni stav prema telesnosti i seksualnosti. "renesansni" humor često protkan opscenostima nastalima na tlu srednjovjekovnih farsi. suprotstavljajuci ove pojave onome sto je boznasko I uzviseno. Tu se spaja fantasticno I stvarno. Smatra se da je napisao 37 drama (tragedije. što je glavna karakteristika komedija.. Sekspir zatim stvara svoja najznacajnija dela. u hrani. veselju. komedije. realno postaje idealno. jedne javne I jedne narodne. Cilj grotesknog realizma je svodjenje sveg idealnog. gde je sve prenaglaseno. veka u Engleskoj je vreme poznato kao elizabetanska epoha. u grotesknim slikama tela. istorijske drame. a pisao je i sonete (154) i epske pesme. telesan I culan. zasnovano na spoju nespojivog. izokrenuto naopacke. za razliku od sluzbenog. opsesivnosti i neizmernosti u strastima. Glavnu ulogu u ovakvom prikazu ima smeh koji je oslobadjajuci. karnevalizacija predstavlja dualizam sveta. postojanje dve stvarnosti. a u isto vreme I kriticki. Osim navedenih. u narodno – praznicnim slikama. nizak je. a Sekspir je i sam glumio u svojim dramama. Svi glumci su bili muskarci. Nastaje pucko pozoriste Glob teatar ciji je Sekspir bio suvlasnik i osnivaju se pozorisne trupe. Njegovo stvaralastvo cesto sadrzi neopaganske elemente.

. u potpunosti posvecena nekoj ideji. Likovi pripadaju razlicitim drustvenim slojevima: kraljevi. kao i natprirodne pojave (duhove i vestice). teske nesrece proiticu iz radnje. vitezovi.zaslepljenost i samoobmana kao bitna osobina ljudskog života. a cak i njihov govor odudara od jezika protagonista koji se odlikuje hiperbolama i retoricnoscu. Smrt tragickog junaka je posledica covekove volje i nedostatka snage da se suprotstavi svojim slabostima i porocima. tipa ljudi ili njihove klasne pripadnosti). Makbet.prema drugima i sebi samima.. Sekspir ponekad prikazuje poremecena stanja ljudskog duha (ludilo. Svaki od junaka nosi neku tragicku krivicu: Hamletova je njegova kolebljivost nastala iz skrupuloznosti.. ali i u ljudima. ali kadas se udruzi sa plemenitoscu. Te pojave stoje u vezi sa ljudskim karakterom. Ta savest se menja sa daljim razvojem dogadjaja (Lira muci kajanje. luda u Kralju Liru.. a sama radnja iz junakovih postupaka... koristi noelogizme. Cesti su likovi koji predstavljaju glas zdravog razuma (Horacije u Hamletu. mesecarenje. telesnim vidovima postojanja. Dominantni ton je cinizam i gnušanje nad ljudskom prevrtljivosti i podlosti. Taj. Kraj njegovog stvaralastva obelezile su drame sa bajkovitim elementima. Ukrocena goropad. U Sekspirovim dramama radnja junaka proistice iz njihovih karaktera.. Bogojavljenska noc. Sve je dobro sto se dobro svrsi. sluge. a komedije: San letnje noci.. svojom slaboscu izaziva nesrecu i sam postaje uzrocnik svog tragicnog kraja. iz psihologizacije. političkim amicijama i kompromisnoj naravi društvenoga života uopste. umesto mladjoj. obrazovanjem i klasnom pripadnoscu. Tit Andronik.. Protagonista je uvek neka izuzetna priroda. Nijednom od ovih junaka savest ne donosi srecu. inace pozitivan junak. dadilje. Oni su pasivni posmatraci i ne uticu na tok tragicke radnje. a sve se to izrazava putem govora.. mračne komedije ili problemske drame. tako i ljudi . Vesele zene vindzorske. grobari. strah i strahopostovanje... Zajedno s ovim tragičkim vrhuncima supostoje tzv. robovi. Mletacki trgovac. Kordelijina je njen ponos. vec i divljenje.. lude. Julije Cezar. On koristi govor kao sredstvo za karakterizaciju junaka (razliciti govori. lik vise ne budi samo simpatiju i sazaljenje. Likovi uvek sami odlucuju o svojoj sudbini. Kako vam je drago. Mnogo buke ni oko cega.).. nepostojanost i varljivost kako sudbine. To je fatalna osobina. prijateljske i rodjacke obaveze. prividjenja. Hamlet. daju obelezje unutrasnjim porivima i vrse ogroman uticaj na njihova psiholoska stanja. Kralj Lir. kod Makbeta se ona svodi na savest ratnika koja mu ne dopusta da podlegne bez borbe). Njegovi junaci se ponasaju u skladu sa svojim karakterom. Tragedije se uvek odnose na ljude visokog polozaja.. Od istorijskih drama isticu se Henrik IV i Ricard III. Lirova u tome sto je verovao starijim cerkama. oponasanje govora odredjenog podneblja. Svakog od njih muci savest (Makbeta podanicke.). mada nijedan od njih nije zeleo nesrecu koja ga je zadesila. razlicita od svoje okoline. Sile koje deluju u ljudskom duhu pokrecu sukobe medju ljudima. Otelo. Hamlet ubija strica. U novije vreme neki proucavaoci pokusavali su da Seksripove tragedije objasne pomocu antropoloskog pristupa – . Lira savest autokrate koja mu dopusta da lisi nasledstva i progna kcer koja mu nije pokazala dovoljno odanosti. plemici. Njegove najpoznatije tragedije su: Romeo i Julija.

. U Sekspirovim komedijama u prvom planu su obicno zene.. glumci.didakticku funkciju. Svet prirode nije ni potpuno idealizovan svet. Muskarci su obicno uobrazeni i hvalisavi. Skoro svaki od njih ima neku individualnu crtu u skladu sa svojom ulogom i drustvenim polozajem. medju likovima iz nizih slojeva znacajnu ulogu imaju lude. . Komedija kod Sekspira nema drustveno . uzajamna je i savladava sve prepreke. vec i jedno uzviseno osecanje. grobari. vojnici. skromne. One su ljupke. To spajanje razlicitih svetova teoreticar drame Fransis Fergason nazvao je usaglasavanjem komplementarnih perspektiva. odnosno variranje nacina izrazavanja prema liku (arhaicni Duh. pronicljive i snalazljive. Prisutni su i elementi latinske komedije i italijanske comedie dell' arte. Sekspir se sluzi raznovrsnim sredstvima prilikom karakterizaciej likova: opisna karakterizacija (kada jedan lik prica o drugom_). Monolog (solilokvij) je najvise vezan za Hamletovu karakterizaciju i za iznosenje njegovog psihickog stanja.. pripriosti grobari.tragicni junak je osoba koja se prinosi na zrtvu. odane. Hamlet Sekspir je gradju za Hamleta preuzeo iz drevne skandinavske legende iz X veka koju je danski istoricar Sakso Gramatikus zabelezio u XII veku.Veliki je i uticaj srednjovekovne tradicije i viteskih romana. mornari. Sekspir veliki znacaj daje motivu ljubavi. dvorani. studenti. a sustina tog obreda je da se zlo u jednoj zajednici prenosi na pojedinca. velikasi. Na stvaranje komedija uticali su mnogi elementi. Dramski govor i stil postaju projekcija karaktera. Ta ljubav nije samo strast i pozuda. U skladu sa tim. likovi se vracaju u svet svakodnevnih odnosa.. Smatra se da je i pre Sekspirovog Hamleta postojala tragedija Pra – Hamlet. a zatim se unistenjem junaka zlo iskorenjuje iz zajednice. od folklornih do dvorskih i knjiskih. Uvek vodi istom ishodu – ispunjenju u braku. Sekspirove komedije uglavnom su povezane sa iskonskim proslavama pobede leta nada zimom i zivota nad smrcu. engleski tragicar. uzdrzani Horacio.). sa elementima petrarkizma i platonizma. Likovi u Hamletu su veoma raznovrsni i upecatljivi – pripadnici kraljevske porodice. likovi mogu da poticu iz razlicitih sredina. iskrene. koja je danas izgubljena. Dvorska luda smeh izaziva duhovitim i ostroumnim primedbama. gde dolazi do moralnh i duhovnih preobrazenja • dolazi do pomirenja. Jer u njemu uvek ima likova koji gledaoca svojim prisustvom podsecaju na realni svet. U Sekspirovim delima cesto se preplice tragicno i komicno. pa je tesko razgraniciti tragedije i komedije. ne samo iz nizih slojeva. ali istovremeno odlucne. a prosta ludapogresnom upotrebom reci i nespretnim izrazavanjem. a ciji je autor bio Tomas Kid. stilska karakterizacija. Vecina komedija ima tri jasno naznacena dela: • svakodnevni dvorski ili urbani svet u kojem se javlja neka kriza ili sukob • radnja se premesta u svet prirode. uspostavlja se drustveni sklad. koja se uvek desava na prvi pogled. Izdvajanje iz drustva nije beg u svet maste.

Hamlet odlučuje da se osveti. moć i bogatstvo dvora. On je nemocan u svetu delanja.. ogledalo mode.. obrazovan. Hamlet – Laert. Ova veza sa onostranim je mozda glavni uzrok Hamletovih cestih razmisljanja o smrti. vec u komadu svaki od likova glumi (Klaudije.. Njegovo simulirano ludilo sa pocetka drame daje oduska njegovoj nervnoj napetosti i povremeno ga stvarno obuzima. Najprostije objasnjenje je tehnicko – dramatursko: kada bi se Hamlet odmah osvetio drama bi se zavrsila vec posle prvog cina. Rozenkranc i Gildenstern. potvrdjuje svoje sumnje. zapravo njen privid. likovi poremecenog uma. Lik Hamleta je veoma slozen i protivrecan. sjaj. Klaudije. moć i bogatstvo danskoga dvora. kad na kraju tragedije Hamlet ubija kralja. kako ga doživljava i spoznaje Hamlet. Hamletovog oca ubio je stric.). Problem predstavlja i pitanje Hamletovog ludila. sila.. izaziva Laerta na dvoboj. Tek nakon sto je u sebi pobedio castoljublje. Hamlet – Horacio.. Hamlet je bio u stanju da izvri svoj zadatak. Pa čak i onda.). Ofelija daje njegov opis iz prethodnih vremena: odlican macevalac.Karakterne osobine isticu se i pomocu kontrasta sa drugim likovima (Hamlet – Fortinbras.. kostimi. Hamlet tu istu stvarnost. vaspitan. oženi se Gertrudom. spletke i ubistva. otkrivši da je kralj nameravao da ga otruje. doživljava kao nesavršen svet u kojem caruje lukavstvo. Stil Hamleta je promenljiv i krece se od svakodnevnog. ne ubija ga prema nekom planu. Ali. jer njegovu volju sputava misao. a opet ne čini ništa osim što stvara odluke. pa tako Hamlet. Oni vide sjaj. i zabave na njemu.. Hamlet neprestano stvara odluke da nešto učini. pomocu glumacke trupe koja dolazi u Elsinor. Ta razmisljanja su jos jedan od uzroka Hamletovog oklevanja.a stil se takodje menja u zavisnosti od konteksta. Hamlet ima visoko razvijenu moralnu svest. mudar. Gluma ponesto skriva. Gertruda. preko poeticnog do zestokog. Prozno se izrazavaju likovi iz nizih slojeva. izbavlja se od gusara. U međuvremenu Hamlet glumi ludilo. Danskom princu Hamletu javlja se Duh ubijenog oca koji traži osvetu.. kada je potrbno on je veoma efikasan (ubija Polonija skrivenog iza zavese. Život na danskom dvoru Elsinoru. Postoji veliki broj razlicitih objasnjenja (zbog svog morala. Uloga duha Hamletovog oca je dvojaka: on pokrece zaplet otkrivajuci Hamletu tajnu i spaja dva sveta. Veliko pitanje je zasto on odlaze svoju osvetu. Hamlet nije jedini koji glumi. mimika. koja se tragično . udovicom ubijenog danskog kralja. Pored intriga. osvetoljubivost i licnu osvetu.. u tragediji postoji i ljubavna priča između Hamleta i Ofelije. ne sačekavši ni mesec dana.). bitno je drukčiji od onoga kako ga doživljavaju dvorani.). On se nalazi pod teretom snaznih osecanja i pod velikim psiholoskim pritiskom... Sekspir je cesto koristio postupak metadrame (drame u drami) kao jednu od odlika elizabetanske drame. Klaudije. proza se koristi i u pismima. Prema rečima engleskog pesnika i kriticara Kolridza. ali samu akciju odlaže. Razlog njegovog odlaganja osvete bio je predmet mnogih rasprava i tumačenja.. ubistava i osvete. a ponesto i otkriva. gestikulacija. Sekspir koristi i neverbalna sredstva (hod. strah od pakla. nego u nastupu gneva. Hamletova najveca borba jeste borba sa samim sobom. vide samo jedan vid zbilje. misaonosti.). Hamlet nije neodlucan.

a za trece se obraca vesticama. Tragedija ima pet činova. U pocetku je ona podstrekac. kao i svi normalni ljudi. Odatle ce stici do zlocina. Zlocin neminovno vodi ka usamljenosti i otudjenju. Predmet je uzet iz skotske istorije. samilost.okončava njenim samoubistvom i ludilom. Pripreme za izvrsenje prvog zlocina protezu se na vise pocetnih scena. pa ona na sebe preuzima duznost da u nju ulije zlobu. izvrsenje i posledice ubistva kralja Dunkana. Situacje u koje Sekspir stavlja ovog junaka u citaocu/gledaocu pobudjuju razumevanje. a strah onaj ko je nama slican. Ali. snazne spoljasnje uticaje koji deluju na njega (vestice. vec se saoseca sa Makbetom i progoni je savest. ledi Makbet). Izvor je Holinshedova Hronika. slabljenje otpora i opredeljenje za zlocin. Makbet je tragicni protagonista. vise nije simbol neustrasivosi. naziva ga kukavicom i uskracuje mu svoju ljubav sve dok se on ne dokaze time sto ce postupiti po njenoj volji. Makbet ipak ima crte ljudskog bica. Pokolj Mekdufove zene i dece pokazuje Makbeta kao zver u ljudskom obliku. a ipak postaje ubica. Prikazuje se sazrevanje. Vazan je i lik ledi Makbet. Nakon ubistva Dunkana on ne pokazuje zelju da se vrati na put dobra. Prema Aristotelu tragicni junak ne moze biti negativni lik. Makbet se povlaci u sebe. verovatno zato sto je Dzems bio veoma ponosan na svoju rodnu zemlju. Sekspir posebnu paznju poklanja Makbetovim monolozima koji su puni snaznih i asocijativnih stihova. Makbet se. Makbetova priroda je previse blaga. To je drama izuzetno brzog toka. Sporedni likovi su prilicno povrsno skicirani. a oslobadjajuci ostale skotske velikase krivice za zaveru i povecavaju ci razmere Makbetovog zlocina predstavljajuci Dankana kao starog i postovanog vladara. Odluku da pocini sledeci zlocin – ubije Bankoa i njegovog sina – donosi bez spoljasnjih podsticaja i unutrasnje borbe. a ona ostala u njegovoj senci. strepnju. ali ubistvo ih postepeno razdvaja. a to je uslovljeno njenom kratkocom. U Sekspirovoj drami centralne uloge zauzimaju dva lika i jedno delo. Nakon ubistva sama odnosi nozeve i maze krvlju zaspalje strazare. Makbet vest o njenoj smrti prima skoro ravnodusno. a na to upucuju likovi vestica koje je on progonio. moralne pustosi i dusevnog pakla. pakost i castoljublje. pomagac i uzor Makbetu. Na pocetku tragedije on je ugledan i castan velikas. Makbetov uzas sto u sebi otkrva takve porive. da bi zatim on postao sve samostalniji. Sekspir prilagodjava gradju. o planovima za drugo ubistvo ne govori zeni. . pa cak i osecanje saucesnistva. i ona se menja. Skoro sve kljucne scene desavaju se nocu i to doprinosi atmosferi ovog komada. Tragedija prikazuje moralno i dusevno propadanja jednog coveka. vojskovodja koji svoju zemlju i kralja spasava od poraza. U pocetku su Makbet i njegova zena dva vida jednog bica. ali istovremeno i zlocinac i ubica. pošto je Hamlet greškom ubio njenog oca Polonija. Podsmeva mu se. je sazaljenje izaziva samo onaj koji nezasluzeno pati. gnusa ubistva. Makbet Smatra se da se tekst Makbeta izvodio u cast danskog kralja Kristijana i kralja Dzemsa. prikazuje se nastanak zamisli o ubistvu. izdvajajuci Makbeta i njegovu zenu kao jedine zlocince.

Malkomom. javlja se i sporedni (o Glosteru i njegovim sinovima). Nezahvalnost kceri i sopstveno kajanje Lira dovode u stanje ludila. mudrost i moc coveka nisu u spoljnjem velicanstvu. Shvatio je da on nikada nije bio pravedan. i zato je on progoni. Kordelija. a zatim i u okviru Ogledala za vlastodrsca. Makbetu ova misao ne da mira i on. Kordeliju ne spominje. samovoljan i samouveren. Glavni izvor bila je anonimna drama pod naslovom istinita istorija kralja Lira. vec samo nistavni covek. vec u sposobnosti da herojski ustraje protiv necovestva. On shvata da nije bezgresan i nepogresiv. Holinshedove Hronike. On shvata da velicina. vec samo jedan od mnogih ljudi. a to su oni koji ga najvise vole. Nakon susreta sa Kordelijom njegova unutrasnja borba nestaje. pod uticajem svoje zene. koji bezi u Englesku i tamo se srece sa maloletnnim Dunkanovim sinom. a lik Kordelije se javlja u Spenserovoj Vilinskoj kraljici. Zatim odlucuje da ubije i Makdufa. on odbija da sagleda istinu i da poveruje sopstvenim ocima. stideci se svojih postupaka. Kada ga Gonerila i Regana odbace. Ispunjava se jos jedno prorostvo i Makduf ubija Makbeta. odlucuje da ubije kralja. ima 80 godina. On mora da preda drzavu onima u kojima najvise zivi. Prica o njemu javila se u Istoriji engleskih kraljeva. Na pocetku tragediji tri vestice proricu Makbetu da ce postati kralj Skotske. naviknut da svaka njegova zelja bude zadovoljena i ne trpi protivljenje. a pored postojanja glavnog zapleta (price o Liru i nezahvalnim kcerima). On je autokrata. I jednom i drugom u najtezim trenucima utehu pruza odbaceno dete i nakon velikih patnji uvidjaju istinu. a ne samo tragicnu pricu o jednom kralju. i samo kod njega Lir gubi razum i umire. Ove dve price predstavljaju obrazac. a Banku da ce iz njegove loze poteci citav niz kraljeva. U sredisnjem delu drame junak se nalazi u svetu prirode. odbijajuci da prizna apsolutnu odanost ocu sramoti ga javno i odbija njegovu milost. U pogledu strukture podseca na Sekspirove komedije. a Kordeliju ubijaju. Misao o kcerima koje su se ogresile o njega neminovno vodi ka misli na kcer o koju se on ogresio. na sta mu je i Kordelija ukazivala. one su aktivni ucesnici u samoj tragediji. Religijski elementi u drami su drasticno redukovani. Sin se spasava. trajnu zakonitost ljudskog ponasanja. on odlucuje da ubije i njega i njegovog sina. Kralj Lir Gradju za svoju tragediju Sekspir preuzia iz mnogobrojnih legendi o kralju Liru. govoreci mu da postoje i drugi ljudi koji se mogu isto tako voleti. U oba zapleta razvijen je isti motiv – starac koji pogresno procenjuje svoju decu i ukazuje poverenje onima koji ce ga izneveriti. Nakon sto saznaje da mu je Makbet ubio porodicu. Makduf krece sa Malkomom da spase Skotsku od Makbetove tiranije. On postaje pokajnik koji priznaje svoju nemoc. premudar i svemoguc kralj. U strahu da se ne ispuni i ono sto su vestice rekle Banku.Makbet sadrzi fatumski element. a Makbet vidi Bankov duh na veceri. a da za ubistvo optuzi cuvare. On se od velikog kralja . Na pocetku tragedije Lir je vadar. vec veoma star. Sekspir je izmenio mnoge elemente: njegov Lir nije samo star. ali njegove vestice nemaju karakter hora grcke tragedije.

San letnje noci Naslov komedije se odnosi na noc 23. Sekspir koristi postupak metadrame. • Regana je Lirova druga kći. zabavama na otvorenom i raznim praznoverjima. Gonerila ga prezire i ruga se njegovoj muškosti kada je prekori zbog odnosa prema ocu. Na kraju on preuzima vladavinu nad kraljevstvom. Njih troje čine ljubavni trougao. U ovoj drami osetan je uticaj srednjovekovnih moraliteta. tako se za prave mladence prikazuje cela komedija. • Grof od Kenta veran Liru. Prerušen on služi kralju skrivajući od njega svoj pravi identitet. • Osvald je Gonerilin sluga opisan kao lupež i čankoliz. • Edgar je zakoniti sin grofa Glostera. • Vojvoda od Konvala je Reganin suprug. kao sto su vidoviti snovi (kada devojka sanja svog buduceg muza) i verovanje u natprirodna bica. • Gonerila je Lirova najstarija kći i supruga vojvode od Olbanija.preobrazava u velikog coveka. juna. • Kralj Lir vladar Britanije pre njenog potpadanja pod vlast Rimske imperije. • Kordelija je Lirova najmlađa kći. On je grofa Kenta stavio u kvrge. • Edmund je Glosterov vanbračni sin. Prica ima cetiri toka koji se medjusobno preplicu: • vencanje atinskog vladara Tezeja i amazonske kraljice Hipolite • dozivljaji mladih atinskih ljubavnika Hermije. Ovo je jedno od retkih dela za koja sekspir nije preuzeo zaplet. koja je u engleskom folkloru bila povezana sa odlascima u prirodu. Na početku drame nju prose vojvoda od Burgundije i kralj Francuske. najkracu u godini. Prerušen u Sirotog Toma pomaže oslepljenom ocu. Ova komedija cesto se naziva cudom kompozicije. Helene. Edgar ga ubija kada pokuša da ubije Glostera. zbog vestog povezivanja vise niti zapleta u jednu celinu. • Grof od Glostera je Edgarov otac. On je tragična figura oca čija pogrešna procena najmlađe kćeri označava početak njegovog sloma. Pred očevim gnevom Edgar beži prerušen u prosjaka Sirotog Tomu. Pisana je verovatno u cast nekih aristokratskih mladenaca – kao sto se za Tezeja i Hipolitu prikazuje prica o Piramu i Tizbi. Kasnije u drami on se okreće protiv svoje žene. ali pojedini motivi pozajmljeni su iz razlicitih tradicija – anticke i engleske knjizevnosti i folklorne tradicije. njegove primedbe oslikavaju Lirove misli i osecanja. Edmunda. ali proteran kada se suprotstavio kralju zbog odluke da liši Kordeliju nasledstva. On se udružuje sa Gonerilom i Reganom kako bi ostvario svoje ambicije. i otac vanbračnog sina. • Vojvoda od Olbanija je Gonerilin suprug. i supruga vojvode od Konvala. Pri tome ga je jedan od slugu smrtno ranio pokušavajući da odbrani Glostera. oslepeo Glostera. Edmund obmane oca da Edgar da kuje zaveru protiv njega. • Luda je vazna za dramsku radnju i indirektno komentarise tekuca zbivanja. Demetra i Lisandra .

Dramska radnja se odvija na cetiri razlicita nivoa realnosti: • mitoloska stvorenja • romanticni ljubavnici • zanatlije • fiktivni likovi Pirama i Tizbe Karakterizacija likova je povrsna jer ih ima mnogo. a tu se i zavrsava. price sporednih junaka su uglavnom price o minulim . Najopsirnije digresije u prvom delu su prica o radoznalom coveku i o Maurkinji i njenom slugi koji ju je doveo u hriscansku zemlju. Govor zanatlija je u prozi. v.. stvarnosti i privida kada se javlja dva puta u ulozi ljubavnika – kao Titanijin magarac i Tizbin Piram. Titanija se pod uticajem ljubavnog soka zaljubljuje u njega. ali tako opsirnih digresija nema u drugom delu. drugi deo Don Kihota sadrzi nekoliko aluzija na krivotvoritelja. Migel de Servantes. El Greko. ali ipak postoje odredjene razlike.• sukob vilinskog kralja Oberona i kraljice Titanije • predstava o Piramu i Tizbi Komedija se moze podeliti na tri dela. U prvom delu ima dosta digresija. Ljubav mladih Atinjana je snazna i puna nepromisljenosti. komentar na primitivno izvodjene drame u engleskim pozoristima. preobrazaj Vratila u magarca. Zanatlije su realisticni. Vladarski par se odlikuje dostojanstvom.) se naziva i Zlatnim vekom spanske drzave.. Sredisnji deo se dogadja u sumi u okolini Atine i tu dolazi do nesporazuma i pometnji: ljubavni cetvorougao izmedju Helene. Kolumbo. Pored ovih digresija. Sve ove price povezuje zajednicki motiv – motiv ljubavi. Zbog toga. Piram i Tizba su parodirani likovi iz ranijih elizabetanskih drama. Hermije. Veleumni plemic Don Kihot od Mance Roman je objavljen u 17. Godine 1614.. Hermija i Lisandar beze da bi mogli da ostvare svoju ljubav. Ova prica predstavlja kompozicioni okvir. Servantes koristi i retrospekciju kao jedan od pripovedackih postupaka. Piram i Tizba govore u naivno – retorskom stilu junaka prasekspirovskog pozorista. Pocinje pricom o Tezeju i Hipoliti u Atini. Njihova ljubav je osnov sklada u drzavi.. Kalderon. a mladi parovi su medjusobno vrlo slicni. a sam pisac (naravno pozivajuci se na ime Sida Ameta Benedjelija) govori u drugom delu kako je digresije pisao da bi sprecio monotonost. Lisandra i Demetra.. između prvog i drugog dela. jer su ga obelezili Lope de Vega. a ljubav Tezeja i Hipolite zrela i stalozena. a to je ljubavna prica Kardenija i Luscinde i Doroteje i Fernanda. Ovaj period (17. pisac sa pseudonimom Alonso Fernandez de Avellaneda je objavio lažni nastavak. ovozemaljski likovi i cine protivtezu romanticnim ljubavnicima i vilinskom svetu. Lik Vratila komicno naglasava suprotnost izmedju realnog i irealnog. Velaskez. veku i sastoji se iz dva dela. u romanu se moze naci i jedna paralelna prica koja prati pricu o Don Kihotovim i Sancinim pustolovinama i na neki nacin se preplice sa njom. prema kojem Servantes i njegovi likovi imaju negativan stav. zaneseni ljubavlju. a ljubav Oberona i Titanije je osnov sklada u prirodi (njihova svadja oko paza izaziva meteoroloske poremecaje).

predlažući mu da uzmu uloge pastira. on zakljucuje da su je zacarali carobnjaci. To je roman koji kazuje zivotnu pricu nitkova ili lopova.dogadjaja. Njegovi prijatelji i porodica smatraju ga ludim kada on odluči da uzme ime Don Kihot od Mance i postane vitez lutalica (don je bila titula višeg plemstva. ratnicima. dok je quixote na španskom jeziku označavao dio oklopa). prevarant). a zatim je stigao do Francuske i Engleske. Posto ona nije tako lepa i mirise na beli luk. svaka avantura vodi u drugu. Don Kihot je zamisljen kao parodija na viteske romane. Servantes pripoveda da su prva poglavlja knjige došla iz hronika La Manče. Alonso Kihana je obični Španac (idalgo. Za njega su vetrenjace divovi. berberinov tanjir Mambrinov slem. jedino prica o avanturama Don Kihota i Sance ima hronoloski tok. krcma je zacarani zamak. ucesnicima krstaskih ratova (osvajanje Svete zemlje. Onda odlučuje da luta Španijom na svom mršavom konju Rosinantu. ali je postao mnogo vise od toga. zarobljeni prestupnici vitezovi. najniži red španskog plemstva) koji je opsednut pričama o viteškim lutanjima. Ovi i drugi spisateljski izvori su parodija na viteški žanr. Prema tome roman kompozicijski izgleda kao skup novela povezanih okvirnom novelom. ispravljajući nepravde i braneći ugnjetavane. sastoji se od niza pojedinacnih epizoda. Negde u romanu se moze naci pozivanje na Bibliju gde se vidi srednjovekovni pecat u romanu. Kao i svaki lutajuci vitez. Drugi deo knjige završava se smrcu Don Kihota (tako da nijedan drugi lažni pisac ne može da zloupotrebi Servantesovo delo). Pored satire. Glavni junak je antijunak (picaro = lopov. a da je ostatak knjige preveden sa rukopisa. Sančo ga moli da ne odustaje.). Pikarski roman nastao je u 16. koji je prvobitno bio na arapskom jeziku i koga je napisao izvesni Sid Amet Benendzelija. on nije mladi vitez. Pikarov odnos prema drustvu i svetu je satirican. takodje kao parodija. a nosioci ovih poroka su spanski svestenici tog vremena. on . koji su tada bili junaci pastoralnih poema i priča. U drugom delu romana ta zelja mu se i ostvaruje i on se pokazuje kao dobar i pravedan vladar. avantura koje su okvirnom pricom povezane u jednu celinu. veku u Spaniji. Don Kihot shvata da su njegove radnje bile ludost i odlučuje da se vrati kući da umre. On tu ulogu dodeljuje seljnki iz susednog sela i daje joj ime Dulsineja od Tobosa. Pri kraju druge knjige. Glavna zasluga je u tome sto je omogucio udaljavanje od tada pomodnih viteskih i fantasticnih romana.. pod pratnjom svog konjusara – stitonose Sanca Panse. nestao je i Don Kihot sam. Nakon sto su ideali za koje je on ziveo nestali. Prema kompoziciji i nacinu obrade teme. a Sanco pristaje na sve u nadi da ce dobiti svoje ostrvo. kojoj ce posvetiti svoja dela. Don Kihot je idealista. Obicno je u prvom licu I epizodican. oslobadjanje Hristovog groba u Jerusalimu. moze se svrstati u avanturisticki roman. On i Sanco prolaze kroz niz nevolja i avantura. Predmet ismevanja su gramzivost i licemerje. glavna odlika pikarskog romana jeste putovanje. Servantesova proza nije mimeticka I njegov roman predstavlja prvi moderan roman. vec je u dubokoj starosti. tako je kompozicija romana stepenasta. on mora da ima svoju gospu. Paralelno sa viteskim nastaje I pikarski roman... U drugom delu Servantes vodi polemiku sa savremenom epohom. Servantesov roman nije pikarski.. Viteski romani su govorili o plemicima.

on se poziva na Benedjelija. tradiciji na koju se oslanjaju. Na taj nacin nijedan dogadjaj nije stvarno zavrsen.odbija da se suoci sa svetom kakav jeste. On vodi I polemiku sa dotadasnjom knjizevnoscu. objasnjava kako je delo napisano. Jedan od pripovedackih postupaka u romanu. Servantes na taj nacin parodira semu viteskih . U ovim razgovorima njihove pozicije su razlicite. savetodavac. Bahtin ih naziva karnevalskim parom (par suprotsnosti) – dva lica jedne stvarnosti. Autoreferencijalni komentari su piscevi komentari gde on govori o knjizevnoj formi. osim kompozicijske vaznosti. pisuci roman. ima vaznost i u obradi teme jer je ovo roman . pisuci o Don Kihotu kao o prevodu sa arapskog jezika i pozivajuci se stalno na Sida Ameta Benedjelija koji je navodno napisao to delo jer bi ovakvo parodiranje donelo njemu gomilu problema. Ovaj pojam je prvi put upotrebio pisac Vilijam Gas 1970. udaljava se od njega. vec se ponovo ozivljava u njihovim razgovorima. dogadjaji. nagovestava sledecu epizodu. kriticar. junaci. Pojavljuje se u svim prozxnim ili stihovanim narativnim oblicima. a to je prisutno u Servantesovom romanu . Pokusava da razbije iluziju o pripovedanju. njegov prijatelj. Don Kihot postaje Sancov ucitelj. godine. vec i razgovori izmedju Don Kihota i Sanca Panse. odnosno zanimaju ga zemaljska zadovoljstva. njegova borba sa vetrenjacam je u stvari njegova borba sa iluzijama iz koje on izlazi porazen. Dzerald Brenan ih je uporedio sa bracnim parom koji se neprekidno prepire. Sve ovo. tj. Dinamiku romana ne cine samo dogadjaji. ali ovde su oni procitali roman o Don Kihotu i zele da upoznaju junaka romana i time mesaju fikciju i stvarnost. Sanco svog gospodara pocinje da ubedjuje u stvari u koje ni sam na pocetku nije verovao. Don Kihot je visok. Metafikcija je pripovedacki postupak kojim se otvoreno ukazuje na izmisljenu knjizevnu stvarnost i ujedno se komentarisu svi cinioci stvaranja. on pobedjuje u razgovoru sa Sancom. Ovde je metafikcija prisutna jer se o romanu govori kao o navodnom prevodu sa arapskog. kompozicijski gledano veoma bitan. Don Kihot igra ulogu muza. Servantes govori o sukobu ideala i stvarnosti. autor. Servantes. a Sanco nizak. Sanco se menja. posle svega. a Sanco je simbol pasivnog zenskog sveta. postupcima. svet romana i onaj koji je izvan njega to je posebno vidljivo u delu gde je Don Kihot na dvoru vojvode i vojvotkinje vojvodin dvor bi trebalo da bude izvan knjizevne stvarnosti. jeste metafikcija sa autoreferencijalnim komentarima. kojem su potrebni heroji i ljudi sa idejama da ga oplode. a samo donosi nevolju. Don Kihot zeli da cini dobro. prelazi na njegovu stranu. Njih dvojca su u pocetku potpuni antipodi i fizicki i duhovno. a Sanco pragmaticar i materijalista. on pripoveda o pripovedanju (roman je pronasao na pijaci) -> pripovedanje je na granici izmedju iluzije i stvarnosti. kao i o samom cinu pisanja. paraliterarnost i autoreferencijalnost. dok se u drugom delu mesaju realna i knjizevna stvarnost. Njih dvojca vremenom poprimaju osobne jedan drugog. tezi ka nebesima. zastitnik i. U skladu sa tim je i njihov portret. Idealan svet ne postoji. cesto objasnjava zasto je dogadjaj prekinut u odredjenom trenutku i nagovestava kada ce se nastaviti.parodija. postupci. mada Don Kihot gubi bitke u stvarnosti. Servantes uvodi metatekstualnost. ali. kao i sam Don Kihot. Don Kihot je idealista.

Barok predstavlja epohu izmedju renesanse i klasicizma. pokret pokrecu Nemci. Sancovu zenu naziva i Marijom i Juanom... Avanturisticki roman – roman koji tezi prikazivanju uzbudljivih dogadjaja. U romanu se moze naci par previda pisaca koji se mogu pripisati njegovoj zaboravnosti zbog pauza koje je pravio tokom pisanja dela.. zato on postaje tako simpatican lik piscu i citaocima. nacin na koji su pisani. Parodija – delo nastalo povodom nekog drugog dela i to protiv njega. i skoro celi 17. To su nemastoviti i bezumni likovi umisljenih trgovaca. naivno napisani. Negde uvodi likove koji otvoreno kritikuju viteske romane i pokusavaju bda urazume Don Kihota umesto da se poigravaju sa njegovom ludoscu (svestenik na vojvodinom dvoru. likovi i situacije docarani su na komican nacin.. robinzonada. Upotreba ovog termina je najpre imala negativno.. mada je teze precizno ga odrediti jer se u razlicito vreme jaljao u razlicitim knjizevnostima. moze biti pikarski roman. a samom tematikom Don Kihoa. a kasnije se ponovo vraca na prethodnu cinjenicu i opisuje kako Sanco nalazi magarca. Koristeci se parodijom. pominje ga normalno. odnosio se na nesto ruzno. Servantesov Don Kihot. na kraju i sam Don Kihot kada postane svestan ludorija kojima se bavio). a u jednom delu zaboravlja da je Sanco izgubio magarca. a postoji i sumnja da se barok nije javio u slovenskim zemljama.. pogrdno znacenje. u savetima koje daje gradjanima "ostrva". s tim da smeh ovde pored svoje osnovne funkcije razveseljavanja. Servantes zalazi i u drustvene i politicke okolnosti koje satiricno iznosi na videlo. Barok se najpre javlja u likovnoj umetnosti i termin barok prvi put pominje Hajnrih Velflin 1888. Robinzon Kruso Danijela Defoa. dvorskog epa. ali se prosirio i na ostale zemlje. Pisac cesto staje na stranu svojih glavnih likova i posredno kritikuje one koji njih kritikuju. pisca. iskrivljeno. ima i didakticku ulogu (kao kod Rablea) prikazivanja bolne stvarnosti na izvrnuti nacin. Termin se moze koristiti u knjizevnoistorijskom i tipoloskom smislu. Rec barok potice . Npr. parodira i teme ovih romana kojsi su postali najpopularnije stivo iako prilicno bezvredni lakrdijaski. groteskno i tek ga je Burkhart upotrebio u neutralnom znacenju kao oznaku za odredjeni period. Nastao je iz avanturistickih elemenata helenskog romana. godine u delu "Renesanska i barok". krcmara i bogatasa. knjizevne vrste ili stil epohe se hiperbolizuju i karikiraju da bi postale smesne. veki. Don Kihotovi prijatelji koji spaljuju viteske knjige. pa prilikom toga smeh cesto izaziva sazaljenje prema junacima romana. vestern. viteskog romana. Tako nekada govori da prekida dogadjaj u kulminacijskom trenutku jer se tako cini u viteskim romanima. Tu spadaju pikarski roman nepoznatog autora Lasariljo de Tormes. Osobine tog dela. postupke. simplicijada. Grimelhauzenov Simplicisimus. BAROK Barok se vezuje za poslednje decenije 16. komicno i podrugljivo.romana. kritikujuci odredjene knjizevne pojave svoga doba. Servantesovi stavovi o stvarnosti mogu se naci u Sancovim brbljanjima.

carmina figurata (ukrasavnje biljnim i zivotinjskim . srca. bujnost. Odlike poetike Barok se nakon renesanse javlja kao jos jaci otpor knjizevnosti srednjeg veka.stilska i drustvena pojava karakteritican za francuski klasicizam 17. u nemackoj . pun paradoksa. SImbolikom se stvara veza izmedju materijalnog i metafizickog.Grimelshaucen. Grifijus. Djordano Bruno to cini u dijalogu koji je napisao po uzoru na Platona gde su akteri Tansilo i Chikada koji govore o tome da umetnik treba biti oslobodjen svih ogranicenja jer se poezija radja iz nadahnuca. groteske. Predstavnici i struje Tendencije baroka se javljaju pod razlicitim nazivima u razlicitim zemljama: • marinizam u Italiji . originalnom upotrebom stilskih figura. M. tako forma dela dobija znacaj. spajanju knjizevne i likovne komponente. vazno je KAKO se pise. sto se ogleda u cudnoj formi pojedinih dela (u obliku cveta. ali se kao barokni pisci pominju rani Malerb i Kornej. cestom upotrebom eufemizama. medjutim i dalje ima cilj da zabavi i pouci. melodicnoscu stiha. zagonetnih metafora. tako o culnom govori u aluzijama. Kalderon i uslovno neki pisci koji se vezuju i za renesansu. kitnjast. pa je tako stvoren poseban pesnicki jezik koji se odlikuje neologizmima. sto se metaforicno moze odnositi na citavu knjizevnost baroka. a ne STA se pise.. Rejmon. Barok raskida sa normativnom poetikom i zalaze se za entuzijasticku poetiku.. Stil je prenaglasen. u Spaniji se naziva zlatnim dobom .barokna struja u Spaniji. npr. metafora. Marini.oznacava stil italijanskog pesnika Marinija. latinizmima. Dominantni su jaki izrazi osecanja plahovitost. cestim inverzijama. Keveda. Razvili su i tehniku ukrasavanja dela da bi pojacali likovnu komponentu . Odlike marinizma srodne su odlikama baroka. perifraza. i u Francuskoj je tesko izdvojiti barok od klasicizma. • gongorizam u Spaniji . jarke boje.od reci barocco. sto je i osnovno obelezje barokne knjizevnosti. hiperbolama. Barok unosi najvise novina u stil pisanja. • jufjuizam u Engleskoj • precioznost u Francuskoj . Poezija se posmatra kao privilegija odabranih. Barokni pisci teze sikreticnosti.Luis de Gonora. najveca paznja se posvecuje stilu i formalnom savrsenstvu. cudnom upotrebom obicnih reci. Dj. kao i stil njegovih nastavljaca. veka. stil postaje vazniji od sadrzaja. Zan Ruse govori o tome da je barokna knjizevnost sva u simbolima jer je jos uvek bilo nemoguce otvoreno govoriti i pojedinim temama. Tezi se sokiranju. podrazavalaca i sledbenika. antiteza. Servantes i Lope de Vega. nazvana po Luisu de Gongori. U Engleskoj se barok izjednacava sa renesansom. krsta.) i u ukrasavanju dela ukrasnim inicijalnim slovima npr. kao i Marinijev uticaj na evropsku baroknu knjizevnost. ali u izvesnoj meri i renesansoj knjizevnosti. spajanju nespojivog. Angelus Silecijus. Odlikuje se potrebom za neobicnim iz neocekivanim izrazima.Tokvato Taso. sto znaci biser nepravilnog oblika. nema novih baroknih dela. Ubrzo poprima vid izvestacenosti i postaje predmet parodija (Molijer "Smesne precioze") • I u baroku se kao u renesansi prvo javljaju italijanski pisci .

naglasene su slike. na udaljena. neobicnim izrazavanjem.stil u umetnostima 16. groteska. paradoks. iluzija. Barokna dela odisu pesimizmom Knjizevne vrste Barok neguje sve tradicionalne knjizevne vrste. veka na prelazu iz renesanse u barok. odnos stvarnog i zagrobnog sveta. lirici i drami. igre recima. oznacava vestinu pronalazaenja i stvaranja koncheta .stilske figure koja se zasniva na otkrivanju neotkrivenih i neobicnih analogija izmedju pojava i predmeta na prvi pogled potpuno udaljenih. . egzoticna mesta gde se moze biti srecan. Iz jezuitske drame se razvila melodrama. Javlja se u vidu oksimorona. oksimoron. Grasijan. Morales • kultizam .metafora. muzikom. najpre se javlja u slikarstvu. zivot se posmatra kao varka. Teme se ticu kajanja.Kevedo.karakteristicene us pozajmice iz grckog i latinskog jezika ("ucene reci") . za spajanjem nespojivog.Luis de Gongora i Argote Manirizam . nepovezanih. gradja je preuzimana iz Biblije i crkvene istorije. hiperbole.pisane su na latinskom. za visok stepesn subjektivnosti. javljaju se viteski i pikarski romani koji baroknom coveku predstavljaju beg od stvarnosti u idilu. Lirske forme menjaju izraz u skladu sa baroknom poetikom . U dramskom stvaralastvu najzustuplejnija je tragikomedija i poseban oblik drame . koristi se niz stilskih figura koje imaju cilj da unesu simboliku.mentima). s tim da se menja nacin obrade. Zalaze se za oslobadjanje od pravila klasicne umetnosti uspostavljenih u renesansi i zalaze se za kreiranje posebnog stila sa prepoznatljivim autenticnostima odredjenog autora. nasuprot srednjovekovne svesti o vecnom zivotu posle smrti. bez slicnosti. metafora je glavna stilska figura. apsurd. posebno u junackom epu. oksimoron. hiperbola. nziva se i "kraljicom figura". nestalnosti.sve u cilju naglasavanja i isticanja. paradoksa i antiteze. epiteti . opera i oratorijum jer je jezuitska drama bila kombinovana sa posebnim scenskim sredstvima da bi privukla paznju publike(baletom. groteska. dekoracijom).jezuitska (isusovachka) drama. neizvesnosti.orna. teme su se odnosile na iskusenja i prolaznost zivota. sukoba cula i razuma. a javljaju se i antiteza. prolaznosti. jihove drame nisu morale imati posebnu umetnicku vrednost. Pored obimnih epova. ali su morale postovati odredjene kriterijume . pratile su odredjenu shemu. iluziju. za sto komplikovanijim izrazavanjem. U Spaniji se koncetizam deli na dve grupe: • konceptizam . Je4zuitska drama nastaje radom isusovaca koji su se zalagali za kulturnu delatnost. Velika je potreba za nejasnim. Karakteristicne pojave barokne knjizevnosti su konchetizam i manirizam Konchetizam je stilska pojava karakteristicna za barokne struje.forma je izrazajna. smisao baroknog dela je tesko uhvatljiv. nejasnost i prikriju pravo znacenje . imale su morlaizatorsku funkciju i didakticku (ucile su lepom govoru i pravilnom izgovoru latinskog).

nakon sto se vencaju. Klotaldo prepoznaje mac. Na tome mu je zamerio veliki broj pesnika koje je on napao u svojoj poetici. Astolfo se ozenio Rosaurom. Knjizevnost tog vremena – francuski klasicizam – predstavljala je uzor ostalim sredinama. u kojoj je od Horacija pozajmljivao citave stihove i odlomke. Ali Sigizmund je sumnjao da je to samo novi san. pa je 1674. Sigismunda su uspavali i doveli u dvor. Klotalda. Ipak je pošao za vojskom s mišlju sve to samo san koji se mora raspršiti. Tada se pomirio sa ocem i pokazao se velikodušnim i plemenitim. Ubrzo se u kraljevstvu digla pobuna i došli su ga vojnici osloboditi da im on bude kralj. Kalderon nam na kraju daje dva odgovora: prvi je da svoju sudbinu ne možemo izbeći. noseci mac kao znamenje. Zivot je san Poljskom kralju Baziliju rodi se sin Sigizmund. Kalderon dela Barka. Klotaldo ga je uverio da je to bio samo san.Glavni predstavnici baroka su Djanbatista Marini. jer sve u životu nestaje poput sna. Pedro Kalderon de la Barka. Rosaura se otkriva Astolfu i trazi od Klotalda osvetu. njegova poetika je izvrsila uticaj na celu evropsku knjizevnost. pa ako se ovaj pokaže dobar dati mu vlast. dok neki proucavaoci barokne tendencije vide i kod Sekspira. On ne moze to da joj pruzi jer ga je Astolfo zastitio od Sigizmunda. ma koliko bežali od nje i drugi da se čovek svojom upornošću i razboritošću ipak može suprostaviti višim silama. a on kada je čuo istinu razbesneo se. a Sigizmund Stelom. Tada se u njemu javljaju sumnje i razmišljanja sa zaključkom da je život samo san i da će se tek nakon smrti probuditi. a vlast dati Astolfu i Steli. deci svojih sestara. Zato je odlučio dovesti sina u dvor i sve mu reći. To je drama u 3 čina. Ipak. Lope de Vega. jer joj je osveta vaznija od zivota. Boalo je pretrpeo veliki uticaj entuzijastickih poetika i .v. pa su ga ponovo vratili u tamnicu. Grifijus. Rosaura mu se pridruzuje. ali mu je rekao da i u snu valja činiti dobro. Autor najpoznatije poetike je didakticki i satiricki pesnik Nikola Boalo. “Život je san” je najpoznatije Kalderanovo delo. objavio didakticku poemu u 4 pevanja Art poetique. Astolfova verenica Rosaura dolazi da se osveti. Glavni uzor mu je bio Horacije. shvata da se njen otac i preuzima osvetu na sebe. ubio jednog coveka i napao Klotalda. Grimelhauzen. Kako kralj nije imao naslednika u starosti ga poče progoniti savest i sumnja da su možda zvezde pogrešile. Servantesa i Korneja. a ako pak bude zao vratiti ga gde je bio. najnaprednija evropska drzava bila je francuska apsolutisticka monarhija. KLASICIZAM U drugoj polovini 17. ali zbog losih predskazanja kralj ga zatvorio u tvrđavu u pustoj šumi i dao mu samo jednog odgojitelja. Kada se probudio. i svima je rekao da se njegovim postupcima ne treba čuditi jer mu je učitelj bio san i da se on i sada boji da će se ponovo naći u svojoj kuli. Ta je barokna drama i traženje odgovora na pitanje da li je čovek zaista nemoćan pred onim što mu više sile dosude.

Roman u klasicizmu ima zanemarljivu ulogu. Isticu se i drame Horacije. Najveci znacaj daje tragediji. ali ne puku kopiju. U poetici klasicizma dolazi do pomirenja izmadju pojma originalnosti i podrazavanja antickih uzora..smatrao je da je nemoguce stvoriti veliko delo ako pesnika ne pokrece neka srecna vatra. satire ili komedije. ali ne kao deo proslosti. U njegovim delima se raspravlja o casti.. didakticka poema. Potrebno je naci idealnu ravnotezu izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. a prva tragedija Medeja. Klasicizam obnavlja Horacijevu ideju o lepom i korisnom kao svrsi umetnosti (dulce et utile). Klasicizam se u svojoj sustini samo oslanja na razum. To su bili glavni argumenti Kornejevih protivnika koji su ga optuzivali za plagijat. Kljuc za razumevanje Sida lezi u . pripovetka i novela u stihu. jer on mora da se odupre emocijama i masti da bi odrzao pomenutu ravnotezu. Bez znanja i truda. Medjutim. cast i moral. Klasicizam karakterise i teznja ka univerzalnosti. Sina i Polieukta. Molijer. Glavni predstavnici su: Kornej. O nekim bitnim vrstama Boalo nije govorio . balada. U poetici klasicizma knjizevni rodovi su strogo razdvojeni. Size za Sida Kornej je uzeo iz nekoliko godina ranije napisanog dela spanskog pisca Kastra. U II pevanju se bavi manjim knjizevnim vrstama: idila. moralnim normama. vec novu kreaciju. Boalo II i III pevanje svoje poetike posvecuje problemu knjizevnih rodova. Rasin. Vatra koja pokrece lirskog pesnika nemocna je u oblasti epa. Umetnik treba da stvara prema prirodi. Izmestio je dramski sukob. On je zasluzan za raskidanje sa antickom tradicijom i kanonima Aristotelove poetike i estetike. i znanja i rada sa sruge strane. Cilj umetnosti je istina i lepota. oda. Sid Kornej je karijeru zapoceo kao barokni pisac i komediograf. Pjer Kornej. epopeji i komediji. Taj entuzijazam nije svemocan i u umetnickom stvaranju ima razlicite vrednosti. Za tragediju je bitno renesansno pravilo tri jedinstva u drami. Klasicizam je sinteza idealizma i realizma. Klasicisticki stil se odlikuje pre svega jasnoscu i cistotom izraza. vec kao deo venosti. koji je do tada bio vezan za bogove. ulozi drzave. Klasicara zanima mit i istorija. rondo. Kornejevim likovima vlada volja koja je jaca od strasti i nad njima ona odnosi pobedu. basna.. Njegovo prvo delo je komedija Melita. U Kornejevim delima glavnu ulogu imaju slava.. ta vatra se gasi i nestaje. odnosu izmedju kralja i plemstva. sonet. nijedno vredno delo francuskog klasicizma ne moze se smatrati iskljucivo racionalistickom tvorevinom. Za razumevanje Sida kljucno je delo rasprava o metodi Rene Dekarta koje se pojavilo iste godine noseci u sebi iste ideje kao Kornejev Sid. Anticko pozoriste je imalo religiozni karakter i ulogu da podseti coveka da je njegova sudbina u rukama bogova. slavi pojedinca. Boalo pojam mimeze ne shvata kao prenosenje prirode u umetnicko delo. elegija. satira. Boalo istice neophodnost rada. da bi posle postao izraziti klasicista.poslanica. vodvilj i sansona. Klasicizam pridaje presudni znacaj razumu u procesu umetnickog stvaranja. Njegova dela karakterise odsustvo boga. autonomno delo. Kornejevo najznacajnije delo je tragedija Sid – njom se on najvise udaljio od Aristotelove poetike. epigram. La Fonten.

on jezik podvrgava strogoj metrickoj shemi i tako mu daje savrsenu jasnost. herojska. Prihvatio je Horacijev savet da krvave scene ne treba prikazivati. Tragicni junak kod Korneja ne izaziva strah i sazaljenje vec divljenje. drzave i Rodrigove porodice. a Himena i dalje trazi osvetu. Sanco dolazi kod nje noseci mac i ona misleci da je Rodrigo mrtav priznaje svoju ljubav prema njemu. Kralj odbija da najveceg junaka kazni smrcu. logicnost i vladanje strastima ljudskom snagom i ljudskim umom. Rodrigo odlazi u rat protiv Mavara i vraca se kao veliki junak. On su izolovani od nas prostorno i vremenski (i od citalaca Kornejevog doba). Grof Gomez je povredio cast kralja. Gradju dela je preuzimao iz istorije (spanske i rimske). Oni su tacke u kojima se ukrstaju delovanja dveju suprotnih sila. a nedostatak volje i neodlucnost su vredni prezira.. Dolazi do sukoba izmedju njihovih roditelja – don Gomeza i don Dijega. nacionalni nivo. Koristeci aleksandrinac. Glavni ideal je ideal casti. a divljenje prema onome ko je bolji i uzviseniji od nas. U Rodrigu se sukobljavaju razum I strast. Kornejevo delo ističe sledeće književno-filozofske ideje: . Nepostovanje casti dovodi do sukoba. Ne mogavsi to da prihvati. a da je Sanco krenuo u rat.). i time nanosi sramotu njegovoj porodici. kraljeva. Cast i duznost su vazniji od ljubavi (lik infantkinje). Licno ja prelazi na visi. Njegovi likovi su prikladni samo u odredjenoj meri. Dobija nadimak Sid – gospodar.kartezijanstvu – red. ali njihov drustveni status nije jednak. postovanje duznosti otkrivaju nam sirok spektar vrednosti ljudskog zivota i osnovnih pitanja egzistencije. Postupci junaka nisu motivisani samo eticki. donosi odluku da ce se udati za don Rodriga. Njihova teznja ka slavi. Junaci su simboli ponosa. Himena. Himenin udvarac. Strah i sazaljenje osecamo prema onome ko nam je slican. a kralj kao deus ex machina donosi odluku da ce se Himena udati za Rodriga cim se on vrati iz rata. nudi da on osveti Himenu i njenu porodicu. Rodrigo je prinudjen da se osveti. ljubavna. gordi plemic koji ne postuje kraljevu volju i to dovodi do njegove smrti. ima srecan zavrsetak. a njihovi postupci su formule ljudskog postojanja – psiholoska geometrija. On u dvoboju ubija njenog oca. U Sidu se brane porodicna. Don Sanco. Javlja se i lik infantkinje koja podrzava Himeninu i Rodrigovu ljubav iako je i sama zaljubljena u njega. Zatim saznaje da je Rodrigo ziv. ambicija i patriotizma. cerka don Gomeza. Junaci se po eticki cistim motivima koji ih pokrecu priblizavaju grckom mitu i pridrzavaju se jednog doslednog sistema vrednosti. vec je podredjena politickim zbivanjima u drami. Kornejevim likovima vlada razum. To je postignuto time sto se junaci nalaze u savrsenom i zatvorenom sistemu etickih normi. cast. Sid spada u tragikomedije. ali su istovremeno i sebicni i bezobzirni pd maskom vrline. jer je din Dijego izabran za ucitelja princa od Kastilje. Ljubav je vazan pokretacki faktor. Himenina. Kralj joj obecava da ce dobiti svoju osvetu. U Sidu Kornej nije dosledno sledio pravilo o tri jedinstva. On je samovoljni. vec i psiholoski. drzavna i licna cast (Rodrigova. uprkos svojoj ljubavi prema Himeni. Ona prihvata don Sancovu ponudu. ali ona nije nezna i romanticna.. don Gomez udara don Dijegu samar. ali njegovo licno ja je podredjeno kolektivnom ja. on mora da ispuni duznost prema porodici I drzavi.

politike.. Njegove tragedije su jednostavne. a zbivanja se koncentrisu oko jednog problema. moralnim i etickim pitanjima i pitanjem egzistencijalnog pesimizma i determinizma. pocev od toga da Kornej ne pripada iskljucivo klasicizmu. vec i Hipolita. Njen zlocin je vise kazna bogova nego njena volja. a Slegel mu je zamerio sto niskosti prebacuje na licnosti nizeg ranga. vec bezi. grcke tradicije (Andromaha. Rasinovi junaci ne mogu nista protiv svoje sudbine koja je unapred odredjena i nalazi se u rukama bogova. Rasin se trudio da je prikaze manje odbojnom nego sto je to ucinio Euripid. strasti su iznesene da bi pokazale nered koji su izazvale. Izvori iz kojih je Rasin preuzeo gradju za Fedru su Euripidov i Senekin Hipolit i Plutarhov Zivot Tezejev.. postovao aristotelovska pravila koja je zahtevao klasicizam. Fedra je zrtva nasledjenih strasti (Pasifaja. Bajazit.. Ifigenija. Rasin se bavi jos jednim sukobom – sukobom izmedju oca i sina. ideologije.) i radije bi umrla nego da im se prepusti. Kod Euripida je njegova jedina mana to sto se ne klanja Afroditi. Sunce. U predgovoru za Fedru on kaze da je izabrao ovu junakinju jer ima sve osobine koje treba da izazovu strah i sazaljenje. vec to u njeno ime cini dojkinja Enona. Motivacija likova je takodje drugacija nego kod Euripida. On nije izmenio samo lik Fedre. na sukob strasti i razuma. za razliku od Korneja. a Rasin mu dodaje jos jednu slabost – ljubav prema Ariciji. potomku Tezejevih smrtnih neprijatelja (upravo zbog toga je i dodao ovaj lik. ali i Vergilije i Ovidije. a porok je naslikan svim bojama koje omogucavaju da se spozna i zamrzne izopacenost. Rasin je. Likove i motive preuzimao je najcesce od Euripida. Rasin kaze da su u Fedri slabosti zbog ljubavi iznete kao prave slabosti. Rasin je bio pod velikim uticajem jansenizma i njihovog ucenja o predestinaciji. jer im Bozija milost . ali se bavi i pitanjima religije. Moralni zakon jaci je od ljudskih strasti. U tome je njegova tragicka krivica. Ona ne optuzuje Hipolita sama. Ona nije ni sasvim kriva. ali i od Sofokla. koji ne postuje bogove i nije u stanju da se suoci ni sa jednom preprekom. Razlike medju njima su brojne. a visokog je roda. Ovde se Rasin trudio da postuje pravilo prikladnosti likova. pre svega. dok Rasina karakterise antropoloski pesimizam. pokrece ih snaga volje.. nema slozenih zapleta. Kornejevi junaci sami upravljaju svojim postupcima.Kornej i Rasin. On vise nije idealizovan. Takodje je i zrtva bozanskog gneva. Kornejeva dela prozeta su verom i optimizmom u coveka.). Jansenisti su verovali da je ljudska sudbina unapred odredjena i da za gresne nema izbavljenja.• Snagu volje i heroizma • Snagu sila sudbine • Veličinu duše i moralni integritet • Sukob između emotivnog i moralno-religijskog shvatanja ljubavi Zan Rasin. Gradju je preuzimao iz istocnjacke i. najcesce se porede dva najveca tragicara te epohe. pitanjem ljudske slabosti. ni sasvim nevina. Rasin je svojim tragedijama pisao predgovore koji su u mnogo cem olaksali njihovo tumacenje. vec je predstavljen kao previse ponosit i pomalo tast mladic. Sukob je premesten sa spoljasnjeg na unutrasnji plan. takodje preuzet iz grcke tradicije). Fedra Kada se govori o francuskom klasicizmu.

pa se tako njegova komedija priblizava farsi. zena kralja Teseja. Molijer ume da ukaze na trenutke kada ljudske mane i poroci postaju smesni. ali oni su istovremeno i smesni. On ne steti samo njemu. tvrdicluk. On odlazi k njoj i poziva je da pobegnu. zaljubljena je u svog pastorka. unutrasnjeg posmatranja i negovanja visokih osobina. u koju je Hipolit tajno zaljubljen. a Tesej prihvata Ariciju kao cerku. Saznaje da je Hipolit mrtav i Fedra dolazi da mu kaze istinu. Ucene zene. antitezama. mimikom. Dojkinja Enona uspeva da navede Fedru da prizna od cega boluje i savetuje je da svoju ljubav prizna Hipolitu. a pravo na presto imaju on. Umire od otrova koji je popila. zavodi tiraniju i remeti ravnotezu. a Fedra mu priznaje svoju ljubav koju on hladno odbija. a dojkinja lazno optuzuje Hipolita. a ne da pravi slike konkretnih pojedinaca. Molijer slika zive ljude kojima vladaju pogubne strasti. potomak tesejevih neprijatelja. Njegova glavna dela su: Tvrdica. ona zeli da umre. Tesej poziva Neptuna da osveti njegovu cast. Veliki deo Molijerovog knjizevnog rada ne slaze se sa klasicnim pravilima. licemerstvo. Tesej razgovara sa Aricijom i to u njemu budi sumnju. koju joj je usadila Venera. a razum zahteva umerenost u svemu. Stize vest da je Tesej ziv i Enona savetuje Fedru da optuzi Hipolita pre nego sto on optuzi nju. On to cini karikiranjem.. Tartif. Propagirali su princip licnog usavrsavanja. preuvelicavanjem. da bi one bile iskorenjene javnim prikazivanjem. Saznje da se dojkinja ubila i shvata da je pogresio. Hipolita. Treba istaci ono sto je smesno u coveku i obelodaniti ljudske mane. Uobrazeni bolesnik. onda ona postaje apsolutna i potiskuje sve ostalo u coveku. Na taj nacin on jos vise istice neku karakternu crtu. suprotstavljanjem razlicitih karaktera. . Jezik njegovih dela je zivi govorni jezik. Smatrao je da stvaralac treba da pozajmljuje karakteristicne crte od svojih savremenika i da uoblicava tipove.. Govor svakog junaka je prilagodjen njegovom stalezu i karakteru. Zbog svog poroka on neprekidno dolazi u konflikte sa svojom decom. Fedra. a Hipolit se brani priznajuci svoju ljubav prema Ariciji. Tesej vidi da se nesto dogadja. Tvrdica Molijerovo pozoriste predstavlja skup ljudskih naravi i istinitih slika coveka. Harpagonovu nastranost cini njegov tvrdicluk koji ubija sva druga osecanja. Hipolit vlast nudi Ariciji. Covekovi postupci treba da budu vodjeni razumom.. ali i situaciji u kojoj se u tom trenutku nalazi. Zan Baptist Molijer. obogacen metaforama. a ona prihvata. Zbog te gresne ljubavi. on se ne protivi mesanju knjizevnih rodova i ne postuje uvek pravilo tri jedinstva. kci Minoja i gresne Pasifaje. To je narodni jezik koji tece prirodnim tokom. Don Zuan. Molijer osudjuje sve sto izopacuje ljudsku prirodu: laz.. U njegovim delima cesta su preterivanja. pun zivotopisnih slika.. Tesej se ne vraca sa svog puta u Had i Hipolit polazi da ga trazi. Smesne precioze. Bili su veliki protivnici papstva i jezuita. izmedju strasti i razuma.nije unapred data. Jezik Rasinovih dela dostize savrsnstvo jezickog izraza i sluzi kao srdstvo za iskazivanje neskalda izmedju recenog i ucinjenog. Fedrin sin i Aricija. vec i njegovoj okolini – drustvu i porodici. Saznaje da je mrtav. Molijer je komediji pruzio status jednak tragediji i oslobodio je dotadasnje potcinjenosti.. Ako se neka strast preterano razvije.

najpoznatija je poetika epohe klasicizma. Kleant odlucuje da trazi zajam. Harpagon pristaje na vencanja svoje dece pod uslovom da Anselm plati sve troskove. On tu slozenost upotpunjuje slozenoscu okoline i time postize jos veci stepen slicnosti sa zivotom.Molijerovi karakteri su veoma slozeni i imaju veci znacaj nego radnja. a ne u stihu. Terencije.. ali zaljubljen je u siromasnu devojku. a cesto ih je i nadmasivao.. On ova nacela i pravila nije sam formulisao. Molijer kritijuje ne samo strast. nije njena puka kopija. Harpagon je tvrdica. jer su ona vec postojala. Njegovi glavni uzori bili su Horacije i Aristotel. i znanja i rada sa druge strane. covek dugih prstiju. Komedija se zavrsava tako sto Harpagonu vracaju novac i saznaje se da je Anselm Marijanin i Valerov otac. Pesnicka umetnost. Tu njegov tvrdicluk kroz niz komicnih situacija dolazi do izrazaja: njegov kocijas Zak je istovremeno i kuvar. Glavna nacela njegove poetike su: • nadahnuce – za umetnicko stvaranje potrebna je idealna ravnoteza izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. Zak daje lazne optuzbe. konji su mu izgladneli do smrti. vec i drustvo – Harpagon pripada sloju kapitalista koji su se obogatili zelenasenjem. jer to onda ne bi bilo ni komicno ni poucno. Nikola Boalo. npr. ali i nekih drugih dela. a Marijani Anselma. Frosina je podvodacica i spletkaros. On takodje nije ni zadovoljan onim sto ima. vec je nova kreacija. naredjuje da s prave masna jela koja brzo zasite. Za razliku od Plautovog. Molijerov tvrdica nije covek koji se plasi bede jer je u njoj ziveo.. ali on ce ih preduhitriti izjavom da im je vec pronasao bubuce supruznike – Kleantu imucnu udovicu. Njih dvoje zele da to objave ocu. On je cesto pozajmljivao od drugih stvaralaca. a glavni predmet podrazavanja je covek . vec zeli da stekne jos blaga. • razum – to je sila koja treba da obuzdava i usmerava mastu i osecanja • priroda – u odnosu na prirodu. a cerka Eliza u Valera. Molijerovi uzori bili su Plaut. ali ispostavlja se da je pozajmilac njegov otac i dolazi do konflikta izmedju njih. Pesnicka umetnost Boaloova poema u 4 pevanja.. Simbolika Harpagonovog imena: covek koji grabi. Frosina donosi Harpagonu vest da Marijana prihvata bracnu ponudu. Delo je napisano u prozi. Gradju za Tvrdicu preuzeo je iz Plautove Aulularije. La Fles je lukavi lopov. umetnost je potpuno autonomna kategorija. veku. slikajuci razlicite staleze i naravi. ne moze da se odrekne svog prstena koji Kleant daje Marijani. On odlucuje da napravi veceru na kojoj ce objaviti veridbu. On sam ce se ozeniti Marijanom pod uslovom da uz nju dobije miraz. nova grcka komedija. mladica koji je spasao od smrti i koji radi u sluzbi njenog oca ne bi li zadobio njegovu naklonost.. Harpagonov sin Kleant zaljubljen je u siromasnu devojku Marijanu. On daje siroku i vernu sliku celokupnog drustva u 17. jer on ne trazi miraz. ali za to ne dobija nikakvu nagradu. Kleantov lukavi sluga nalazi Harpagonov novac zakopan u basti.On je samo pokusao da otkrije njihov esteticki smisao i sastavio ih je u jedinstvenu celinu.. Ali ni drustvo koje okruzuje Harpagona nije bolje: Valer igra dvostruku ulogu. Kleant je kockar.

• Elegija – intimna pesma u kojoj preovladjuju tuzna osecanja. a osnovna karakteristika je fabuloznost. Od lirskih vrsta njega zanima: • Idila (ekloga) – jednostavna. Prednost nad mogucem daje verovatnom. duhovita. • Rondo. Likovi treba da budu preuzeti iz naroda ili gradjanskog sloja. ona su oslonac razuma • stil – odlikuje se istinitoscu. Katarza daje smisao tragickoj radnji. Bio je protivnik politickih satira. on se bavi njenom sustinom. istorijatom i unutrasnjim sklopom.• antika – podrazavanje uzora je osnova za stvaranje originalnih dela • korisnost – korisno se podredjuje lepom i oplemenjuje ga. Ti likovi treba da budu inkarnacije tipova. Ne . On kaze da je radnja epopeje dugotrajna. Radnja mora da bude jedinstvena i jednostavna. kratka pesma. Izbor junaka je veoma vazan – to mora da bude neka znacajna licnost iz istorije ili mita. Iako je epopeja u renesansi imala ogroman uspeh. balada i madrigal – ove srednjovekovne rodove gotovo da zanemaruje. a stil raznovrstan. ugledanjem na antiku. Boalo joj upucuje ostru kritiku. a ne u hriscanstvu. Metafore i simbole treba traziti u grcko-rimskoj mitologiji. Likovi treba da budu dosledni. Pri slikanju likova pesnik mora da uzme u obzir razlike izmedju podneblja i epoha. cisto lirska. a odbacuje rimsku i srednjovekovnu tragediju. • Satira – i sam je pisao moralne. pravilnoscu. pravilima. Kada se u II pevanju bavi manjim lirskim vrstama. politicke satire. a Boalo insistira na duzini od dva stiha. Teorija knjizevnih rodova U I i IV pevanju Pesnicke umetnosti. skladom. cistotom. svecana pesma u slavu junaka. • Sonet – od njega zahteva apsolutnu pravilnost forme. Govoreci o tragediji. jedinstvena). koja treba da izazove strah i sazaljenje. knjizevne i drustvene satire. On zatim govori o pravilu tri jedinstva (jedno mesto. njega prevashodno zanimaju oblici i psiholoske i stilske karakteristike njihove sadrzine. U III pevanju se bavi najvaznijim rodovima – tragedijom. Predmet komike treba da bude ljudska priroda. On grcku tragediju smatra najuzvisenijom. prirodnoscu. ostra. a njen cilj je lepota i uzbudjenje. On vrednim smatra samo anticke epove. • Vodvilj i sansona – osudjuje vulgarne dosetke ovih saljivih vrsta. Mora da bude uzvisen i da cak i njegove mane budu herojske. Sustina tragedije je u prikazivanju bolnih dogadjaja i dusevnih stanja. epopejom i komedijom. a radi pristojnosti i prikladnosti sa pozornice su izbacene scene nasilja. Boalo se bavi opstim nacelima. jednostavnoscu. jasnoscu. a II i III pevanje posveceni su knjizevnim rodovima. umetnost koja je korisna u stanju je da uzbudi citaoca istinom i lepotom • pravila – ona sluze da usmeravaju stvaralacku energiju. pastirska pesma.. • Oda – uzvisena. • Epigram – to je smela. a sasvim retko to moze biti plemstvo. ali i o pravilima verovatnosti i prikladnosti. jedan dan. uzvisenoscu. Komedija ne sme da sadrzi elemente ostre drustvene..

da stvori roman a these Kandid je roman koji obiluje mastom. Pridev sentimentalni nije imao pezorativno znacenje.. Nova Eloiza. Ruso. carica Katarina. Ton ovih dela je sentimentalan. jer Volteru nije bilo stalo da prikazuje uverljive ljudske dileme i sukobe. Racionalizam zanemaruje ono sto je subjektivno i emotivno i tako se javlja potreba da se u knjizevnosti govori o onome sto je intimno i subjektivno. a pociva na principima unutrasnjeg osecanja i prirode. a vrlina nagradjuje. D’Alamber. humorom. U ovim romanima preovladava osecajnost.. Predstavnici su Semjuel Ricardson.. citaocima je predstavljeno kao francuski prevod nemackog romana sa dodacima koji su pronadjeni slucajno. veku. vec je zeleo nesto da dokaze. PROSVECENOST I SENTIMENTALIZAM Prosvetiteljstvo je duhovni pokret nastao krajem 17. a zasnivaju se na moralnom principu da se zlo kaznjava. Idila dobija vaznu ulogu. Volter je . Tezi da otkrije emocionalni zivot coveka. Sentimentalizmu pripadaju Didroovi porodicni romani i Rusoove Ispovesti. Pisao je tragedije Zair i Meropa.. dala su najostriju kritiku francuskog apsolutizma. Svoj identitet Volter nije otkrivao. ali nije govorio.. Shvatanja i sanzanja prosvetiteljstva skupljena su na jednom mestu – u Enciklopediji. autoritete. Stern i Goldsmit. veka vaznu ulogu je imao sentimentalni roman. vec i mudro.. Francuskoj.. Boalo je bio veliki protivnik elemenata lakrdije i farse u komediji.. Sentimentalizam daje produbljene prikaze emotivnih stanja i iracionalnih slojeva ljudske duse.treba mesati komicno sa tragicnim. Nosilac ovog pokreta je gradjanstvo i pojedini prosveceni vladari (Fridrih II. Rusoovo shvatanje uticalo je na predstavnike predromantizma. Volter. vlast i tradiciju. ironijom. dr Ralfa (= Servantes). Raspravu o snosljivosti. Prosvecenost se javila u Holandiji. veka. Njegova Filozofska pisma. On stvaraoce neprekidno upozorava da svoja dela treba stalno da ispravljaju i istice vaznost kritike.. Prosvetitelji veruju u ljudski um i nezavisni su u odnosu na crkvu. Monteskje.. a u radu su ucestvovali i Volter. Sve sto je dobro potice od prirode. Ruso istice i osecajnost duse. Pored prosvetiteljskog kulta razuma. Engleskoj. nakon smrti pisca. a sve sto je zlo od drustva. i 18. Po ovom romanu cesto se i epoha prosvecenosti naziva epohom volterijanstva. Josip II. pa predstavlja pretecu psiholoskog romana. u kojima uporedjuje Englesku sa Francuskom. U tom periodu formirale su se mnoge nauke. Rusoov zivotni stav se cesto naziva rusoizam. Kandid se razlikuje od ostalih romana 18. Kandid Kada se pojavilo ovo Volterovo najznacajnije delo. Na prelazu izmedju 17. Ovo delo je izvrglo ruglu vrednosti starog rezima iskazujuci ono sto je narod mislio.). vec je upucivao na uzvisena osecanja. jer su filozofi koji su dali toliki doprinos znanju i slobodi imali negativan polozaj u ocima vlasti upravo zbog tog doprinosa.. ali se delovanje oseca i u 19. Karakter francuskog prosvetiteljstva u ovom delu bio je ocigledan. istorijska dela.. a oznacavao je ono sto je ne samo pateticno. Njen pokretac je Denis Didro. veka.

U Paragvaju se rastaju. Volter kritikuje i nauku tog doba kada govori o nagradi godine koja sledi onome ko otkrije zasto je vuna ovna iz Eldorada crvena. Izgubivsi veliki deo blaga. izuzev Eldorada. Martina. Stize u Holandiju gde srece filozofa Panglosa sa baronovog dvora. On daje preterane opise ratnih strahota. da bi posle postalo ocigledno da se radi o ironiji. gde ga propisno isibaju. Kritikuje i ceo sistem i drustvo. On se zestoko protivi Kunigundinoj udaji za Kandida i njegova arogantna reakcija ukazuje na prepreke utemeljene na socijalnim razlikama. izmisljenu zemlju u kojoj je sve savrseno. Servantesa. Sekspira i Svifta. On stize u prusku vojsku. Francusku. lucidnoscu i kritikom. tako da je ovaj svet bas onakav kakav mora da bude. obolelog od sifilisa. Meksiko. Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu.bio protivnik zatvorenih metafizickih filozofskih sistema. Zatim stizu u Eldorado. on obilazi Nemacku. Prostodusnog mladica Kandida proterao je baron iz zamka zato sto je poljubio ruku njegove kceri Kunigunde. Volterovo delo ipak ne odise pesimizmom. To je Volter hteo da suprotstavi Lajbnicovoj ideji o predodredjenoj harmoniji – sve je predodredjeno unapred postavljenim redom. Njegovo delo obogaceno je poznavanjem filozofije i knjizevnosti Rablea. pocev od crkvenog lica. Englesku i Tursku. ali u naravi satire i jeste da bude preterana. Volter kritikuje ovaj kosmoloski optimizam. prepuna brzih i kratkih poenti. Kandid pronalazi novog saputnika. Kandid je snazna satira. Kandid ubija Jevrejina i inkvizitora pod cijom je vlascu ona bila i njih troje beze. porok i bedu. Njegova proza je jasna. ne stedeci nikoga. ali jeste silovana. Neka starica preuzima na sebe brigu o Kandidu i ispostavlja se da ona radi za Kunigundu koja nije mrtva. Odlomak pocinje divljenjem vojsci. U nauci je na njega uticao Njutn. On ga obavestava da su svi sa dvora mrtvi. Njegov roman sjedinjuje ljubav prema ovozemaljskom. natovareni blagom. ovaj mu govori da je to cena secera koji jedu Evropljani. Ali. Holandiju. Kandid putuje celim svetom. Njegova satira je satira naravi – licnosti personifikuju samo pojedina obelezja naravi. Kod Voltera i stvarnost i naivnost su prikazane hiperbolicno. ukazujuci njegovu udaljenost od stvarnosti. i u svakoj zemlji. kandid salje Kakamba po Kunigundu i dogovaraju se da se nadju u Veneciji. Volterov stav prema ratu tu jasno dolazi do izrazaja. Veneciju. ali ih put . postavljajuci Galileja nasuprot Lajbnicu. smisao za humor i kritiku i zelju za upoznavanjem stvarnosti. a taj spas je u radu koji je i stvorio coveka. a odatle krecu da traze Kunigundu. On pronalazi spas za ljudski rod. Doktor Panglos je dobio sifilis preko dugackog lanca svih onih koji taj sistem cine. Jedan od njih je Kunigundin brat i Kandid ga ubije u samoodbrani. gde prilikom auto-da-fe Panglosa obese. Kada Kandid u Surinamu naidje na roba bez ruke i noge. Paragvaj. Kandid je personifikovano svojstvo naivnog optimizma koji se suocava sa brutalnom stvarnoscu (candide = naivko). zemljotres i stizu u Portugaliju. a Kandid bezi sa slugom Kakambom kod jezuita. krecu u Veneciju. Dekartu i Spinozi. a u filozofiji Pjer Bejl i Dzon Lok. Dozivljavaju buru. Upravo je te sisteme kritikovao u svom romanu. Nosilac ideje kosmoloskog optimizma je doktor Panglos. koja obiluje duhovitoscu. najbolji od svih svetova. nalazi samo okrutnost i bedu. koji tvrdi da nema posledice bez uzroka i da je ovaj svet najbolji od svih svetova. varki i cikajuce ironije.

Oni zive u skladu sa prirodom. Izmedju njih se javlja ljubav. On nije u potpunosti odbacivao razum. veka cest je lik oca despota. predstavnika prisile. Protagonista romana Nova Eloiza je Sen – Pre. veka. Dom Volmarovih je ostvarenje Rusoove ideje o idealnom drustvu. Martin zastupa stavove suprotne Panglosovim i zna da ljudi nigde na svetu nisu srecni i da svet nije savrsen.Preu se sukobljavaju ocajanje i divljenje Juliji. To jezero je sveprisutno u romanu i na kraju ce zapecatiti Julijinu sudbinu. koji mu je spasio zivot jednom prilikom. Julija na kraju prihvata svoju obavezu. jer je smatrao da civilizovani covek nije sacuvao svoju ljudsku bit. a izmedju Volmarovih i posluge vlada potpuni sklad. kao i izmedju Abelarda i Eloize u prici iz 12. Za to vreme Julija trpi torturu svog oca koji ne trpi protivljenje. Zatim odlazi po Kunigundu koja se nalazi u Carigradu i na putu do tamo srecu Panglosa i Kunigundinog brata. porodicni zivot u prirodi. idealan dom. Julijin otac se protivi udaji kceri za coveka skromnog gradjanskog porekla. koji je bio karakteristican za prosvetiteljstvo i borio se protiv zloupotrebe razuma za stvaranje metafizickih sistema i tumacenja sveta od strane teologa. medjuljudske odnose i zajednistvo u radu. Emil i Drustveni dogovor. Zan – Zak Ruso. pa odatle dolazi i naslov dela. jer prikazuju najvise slojeve koji cine najmanji deo francuskog drustva. Nova Eloiza Najveci predstavnik francuskog sentimentalizma je u svojim delima govorio o razlici izmedju prirodno i drustveno odredjenog coveka. Kandid shvata da jedino rad cini zivot podnosljivim i svako sebi pronalazi neki zanat. On krece na put oko sveta. Julija vodi brigu o svom vrtu koji predstavlja . Satira – knjizevno delo u kojem se na podrugljiv i duhovit nacin izrazava ostra osuda nekog drustva ili ljudskih mana. U romanu 18.prethodno odvede kroz Englesku i Francusku. i da ih izvrne podsmehu da bi doprinela njihovom otklanjanju. Nakon nekoliko godina Sen – Pre posecuje Juliju. Pariz je suprotnost idealnom zivotu u pokrajini Valais i kao glavna metropola simbol covecijih kobnih tendencija. Ruso kritikuje i pozoriste. U njihovom domu dekorativno je zamenjeno korisnim. Sen – Pre napusta zenevsku oblast. vec je postao tasto bice kojem je stalo samo do uspeha u drustvu i povecanja imovine. zakona i konvencije. Izvestacenom zivotu pariskih salona on suprotstavlja miran. jer joj je za supruga namenio starijeg plemica Volmara. On je govorio o gubitku ljudske srece u savremenom drustvu i potrazi za izgubljenim vrednostima u svojim najvaznijim delima: Nova Eloiza. cak i drame Korneja i Rasina. Kandid se zeni Kunigundom iako je ruzna (ironicno. pa su ljudi zbog toga srecni. U Sen . Odlazi u pokrajinu gde su ljudi iznenadjujuce gostoljubivi i gde je novac retka pojava. Barona salju u Rim. ona toga uopste nije svesna) i nakon razgovora sa nekim starcem. U drugom delu romana (od IV do VI dela) preovladavaju Rusoovi pogledi na porodicne odnose. Drugi deo se sastoji uglavnom iz njegovih pisama Juliji iz Pariza i njenih odgovora. a mesto zbivanja je Zenevsko jezero. koja je sada Volmarova supruga i majka dvoje dece. Osnovni cilj je da ukaze na drustvene i moralne slabosti. privatni ucitelj lepe i mlade Julije. Njena majka pronalazi pisma i Julija je primorana da se uda za Volmara.

alegoriju njene duse i skrivenih nemira. a glavni korespodenti su Julija i Sen – Pre. za razliku od romana u trecem licu koji je sklon objektivizaciji. kao sto su Pamela i Klarisa. u pojedinim delovima zagovara se i drugaciji nacin zivota – vino i euforija. . zivotna radost bez asketizma. Epistolarni roman (roman u pismima) doziveo je najveci procvat u 18. kao sto su Julijina sestricina i Bromston. veku. Nova Eloiza je izraziti primer sentimentalnog romana u kojem su emocionalne reakcije junaka intenzivnije nego sto se cini primerenim. Pisma su tada bila idealno sredstvo za iskazivanje osecanja i ispovedanje. a pretece se nalaze jos u antickom dobu. U toj sentimentalistickoj atmosferi dom Volmarovih predstavlja uzor racionalnosti i utilitarnosti. Najcesce se spominje Publije Ovidije i njegova zbirka Heroide. Pocetkom procvata smatra se pojava Ricardsonovih dela. a mogu se menjati tacke gledista bez nametanja autorovog stava. Zato se moze govoriti o polifonijskom romanu. Ima i pisama drugih likova. Smrt je za nju oslobodjenje od svih prepreka u ljubavi prema voljenom coveku. racionalni prijatelj emocionalnog Sen – Prea. Ovaj Rusoov epistolarni roman podeljen je na sest delova. krajnje subjektivna. Perspektiva je cesto iskrivljena. Na kraju umire spasavajuci svoje dete iz jezera. Ipak. a rastanak obecanje apsolutnog sjedinjenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful