SREDNJI VEK Najcesca podela evropske istorije jeste na antiku, srednji vek I novi vek.

Srednjevekovna knjizevnost je jedinstven period u istoriji knjizevnosti koji obuhvata vise od 1000 godina – od priznavanja hriscanstva za drzavnu religiju Milanskim ediktom 313. godine, pa sve do kraja 13. veka na Zapadu, tj. do pada Carigrada 1453. god. na Istoku. U 15. veku dolazi do velikih promena: renesansa, reformacija, pad Carigrada 1453. , nastanak modernih drzava 1492. Srednji vek se u hronoloskom smislu uslovno deli na rani (pocetak hriscanstva), srednji i pozni (stvaranje drzava). Glavno obelezje srednjeg veka je hriscanstvo. Do podela u hriscanstvu dolazi vec u 8. i 9. v. a konacna podela – Veliki raskol – dogodice se 1054. godine. Podela crkve uslovila je i podelu literature: • istocna tradicija – grcki jezik i knjizevnost, uticaj helenizma • zapadna tradicija – latinski jezik i rimska knjizevnost Znatan je uticaj hebrejske tradicije koja je preneta u hriscanstvo zahvaljujuci helenizmu (osvajanja Aleksandra Velikog) i Starom zavetu. Srednji vek predstavlja spoj razlicitih tradicija. U srednjem veku postoje tri perioda u odnosu na poeticke tendencije i vladajuce doktrine: 1) patristicki 2) sholasticki 3) sekularni Cest je i naziv mracni srednji vek: • gradovi su bili zatvoreni sami u sebe • cesti su bili napadi osvajackih plemena (Vizigoti, Huni, Avari...) • harale su zarazne bolesti (kuga, kolera, velike boginje...) • nedostatak higijene Zbog toga su srednji vek obelezile krilatice memento mori (secaj se smrti) i carpe diem (uhvati dan). Problem pisane literature Nastajala je na grckom, latinskom i hebrejskom jeziku i dospevala je samo do malog broja citalaca. Uporedo nastaje i knjizevnost na narodnom jeziku, javlja se u 12. i 13. veku. Osnava pisane knjizevnosti i pismenosti bila je Biblija. Vizantija je bila zajednicki knjizevno-kulturni geo-politicki prostor. Pismenost se razvijala na zajednickom jeziku (latinski i staroslovenski). Postojala su dela sakralnog i svetovnog karaktera. Razvoj svetovne knjizevnosti vezan je za sekularni period i knjizevnost na narodnom jeziku. U okviru ljubavne poezije nastaju nove vrste: kancona (prosta ljubavna pesma), serenada, alba i tenciona (pesnicka rasprava izmedju dva trubadura). Cveta crkvena poezija – crkvene himne u proznom obliku, sastavljene od veceg broja strofa koje se nazivaju tropari i kanoni koji su se sastojali od osam ili devet oda, a svaka oda od vise strofa tropara. U kanonima se cesto primenjivao akrostih. Ova poezija se ne oslanja na anticku. Razvija se i vizantijska profana poezija koja se oslanja na antiku. Pisali su je Georgije Pisida, Teodor Studit i Kasije. Nju karakterise nov metricki oblik – politicki stih. Takodje, nastaju srednjivekovni narativni epovi (Pesma o Rolandu, Roman o Troji, Roman o Aleksandru Velikom, keltske legende o kralju Arturu i njegovim vitezovima, o Tristanu i Izoldi...) ili viteski romani, gde se epizode ne nizu uzrocno-posledicno

(preteca avanturistickog romana). Viteski romani nastali su pod uticajem crkve i feudalizma, kada su stvoreni hriscanski vojnicki redovi, i u njima je stvoren tip knjizevnog junaka koji je bio duzan da cuva crkvu, stiti slabe, bori se protiv nevernika i postuje kult svoje gospe. Krajem srednjeg veka akcenat se prebacuje na avanture junaka. U Francuskoj su bili popularni epovi Chansons de geste. Nezavisno od grcke tragedije u srednjem veku razvija se poseban tip drame koji nastaje na osnovu hriscanskih verskih obreda, tako sto crkvena liturgija dobija dramski oblik u dijalozima i pevanju. Takve predstave nazivaju se misterije ili mirakuli. Koristi se gradja iz Biblije, posebno iz Hristovog zivota, ali i nekih svetaca i mucenika. Sacuvana je jedna vizantijska drama, Stradanja Hristovo. Javljaju se i komicne vrste: vesele propovedi, moraliteti, farse... Razvija se i istoriografija (Prokopije, Konstantin VII Porfirogenit, Jovan VI Kantakuzin...). Dolazi do procvata poucnih zanrova – alegoricni zanrovi (basne); razvija se didakticka knjizevnost. Pisu se hronike i hagiografije (pod uticajem martiroloske literature, sudskih spisa u oliku dijaloga koji opisuju mucenja hriscana koji su stradali za veru). Od stilskih figura najcesce su metafora i alegorija. Nastaju alegoreza i egzegeza – nacini tumacenja tekstova, tako da se u njima nalazi dublji smisao. Postojala je i knjizevnost na narodnom jeziku – spev Fiziolog, prica o Varlaamu i Joasafu... Vaznu ulogu i veliki uticaj na srednjovekovnu literaturu imala je sholastika – naucna metoda, crkveno ucenje, koje se zasniva na metodi pamcenja bez ikakvog razumevanja i sumnje. Pesnistvo provansalskih trubadura nastajalo je u periodu od 11. do 13. veka. Oni su obicno pripadali riterskom stalezu, ali su ponekad bili iskromnog porekla. Svoju poeziju su obicno sami izvodili, ali su je ponekad davali i putujucim pevacima nizeg staleza – zonglerima. Trubadurska lirika nije bila ljubavna poezija u uzem smislu, vec aristokratska drustvena umetnost sa erotskom tematikom. Oni su veliki uticaj izvrsili na truvere, lirske pesnike sa severa Francuske iz 12. i 13. veka. Uobicajene teme trubadurske poezije su kurtoazna ljubav, poboznost, slavljenje Bogorodice, verski zanos krstasa, ali i moralna, verska i drustvena satira. Istocna srednjevekovna tradicija - Istocna srednjevekovna tradicija (vizantijska knjizevnost) u najvecoj meri je podredjena vizantijskom uticaju, grckom jeziku i ostalim odgovarajucim elementima datog civilizacijskog kruga. Knjizevnosti i kulture koje su se razvijale u drzavama vizantijskog okrilja (vizantijskog komonvelta) nazivaju se Slavia Ortodoxa. Istocna (i zapadna) knjizevnost uglavnom se oslanja na Bibliju, ali i na antiku,. Tematski i zanrovski uzor najpre su nalazili u spisima Novog zaveta, pa se primecuje prevlast biografije, poslanica, parabola, epigrama, basni, poslovica, filozofskih spisa, itd. Prema klasifikaciji knjizevnih rodova i vrsta, srednjevekovnu knjizevnost delimo na srednjevekovnu poeziju i prozu. Vizantijsko pesnistvo (uglavnom bogosluzbenog karaktera) bilo je raznovrsno – himne, kanoni, akaste, ikosi, stihire, tropari, kondaci, pohvale, molitve. Predstavnici (autori) bili su Roman Melod, Grigorije Pisida, Jovan Damaskin, Andrej Kritski, Vasilije Veliki, Teodor Studit, itd. Kada je rec o prozi , izdvajaju se

razliciti oblici teoloske literature koja okrenuta proslosti trazi uzore ponasanja I uspostavljaju kanone izrazavanja – niz teolosko-naucnih spisa, pokusaj stvaranja enciklopedije, istoriografski spisi poput hronika, letopisa, rodoslova, hagiografija, zitija. Profana poezija i proza uglavnom se oslanjala na antiku. U Vizantijskoj kulturi dozvoljena je bila bogosluzba na narodnom jeziku. Zapadna srednjevekovna tradicija - Pisana je na latinskom jeziku. Predstavnici su Jeronim, Aurelije Avgustin, Toma Akvinski, Pseudo Dionisije Areopagit. U delima je prisutna hristijanizacija latinskih ostvarenja, pogotovo Vergilija i Ovidija, tumacenje tekstova pocivalo je na alegorezi i egzigezi, prisutni su oblici poput moraliteta, misterija, exempluma. Pored crkvene cveta i dvorska knjizevnost (viteski epovi i romani, chanson de geste), ljubavna lirika (lirika trubadura i truvera), dela saljive knjizevnosti (fablio, svanka). Dante Aligijeri, Bozanstvena komedija – Pakao Dante Aligijeri ( 1265-1321) je najveci italijanski pisac i jedan od najvecih svetskih pisaca. Aktivno je ucestvovao u politickom zivotu Firence. Njegov zivot bitan je za razumevanje pogleda na svet u “Bozanstvenoj komediji”. Bio je clan partije koja se zalagala za samostalnost italijanskih gradova, nezavisnost od papske vlasti. U to vreme u Firenci su postojale dve zaracene strane – Beli (oko kojih su se okupljali siromasniji gradjani) i Crni (oko njih su se okupljali bogatiji). Dante se prikljucio taboru Belih koji su se borili protiv pape Bonifacija VIII, zbog cega je 1302.god. usledilo njegovo progonstvo iz Toskane. Najveci broj svojih dela je napisao upravo u progonstvu, pisuci i na narodnom i na latinskom jeziku. Za njegov zivot bitno je poznanstvo sa Gvidom Kavalkantijem, pesnikom, kao i sa Beatricom. 1.“Novi zivot” (Vita Nuova) je ispovedni ljubavni roman, idealisticka prica o njegovoj ljubavi prema Beatrici. Ovo delo predstavlja zanrovsku sintezu (intimni dnevnik pisca i pesme ljubavnog karaktera prozete hriscanskom misli u obliku soneta i kancona, koji ce kod Petrarke dostici vrhunac)-Prozimed (proza i stih, novi stil). 2. “Gozba” (Convivio) je naucni traktat, delo napisano narodnim (vulgarnim) jezikom cime je Dante potvrdio da narodni jezik moze potpuno da zameni latinski, sto je i bila njegova namera. 3.”O narodnom jeziku” (De vulgari eloquentia) je delo napisano latinskim jezikom, a raspravlja o tome kakav narodni jezik treba da bude – Dante izlaze svoju poetiku i estetiku. Podrzava teoriju da stil mora da odgovara temi. 4. “Monarhija” – ovde izlaze svoju ideju o ravnopravnosti svetovne i carske vlasti (govori da se moraju odvojiti funkcije pape i cara koje nisu dobro razgranicene Konstantinovom poveljom) Dante se u trideset i petoj godini našao u mračnoj šumi (1300. godina). Lutao je čitavu noć, dok u zoru nije izašao iz nje i naišao na podnožje nekog brda. Ugledavši ga, počne se penjati, ali mu na put stanu tri zveri i to: panter, lav i vučica – putenost, oholost i lakomost. Htele bi da se vrati odakle je i izašao. Od tih zveri spasi ga Vergilije, slavni rimski pesnik, autor Eneide, pozivajući ga da krene sa njim kroz pakao

• Limb . Pakao je lisen svetlosti (u moralnom smislu – svetlost bozanstva).samoubice i raspikuce pretvoreni u trnovito drveće koje komadaju psi Nasilnici protiv boga . nasilnici protiv bozje prirode – sodomiti trce naokolo. pagani. u kojeg se zaljubila citajuci viteski roman) – pohotnici.u reci ključale krvi Nasilnici protiv sebe samih . Tu Dante prepoznaje Filipa Argentije svoga političkog neprijatelja i uživa gledajući kako su ga drugi grešnici raskomadali . Tu je smešten i Vergilije (tu još sreće Horacija.simonijaci .leže u ljudskim fekalijama • Trgovci crkvenim stvarima. a samo su u nju verovali za zivota • Tu su nasilnici.i čistilište. Pred drugim krugom je čudovište Minos koje određuje u koji će krug duše ići. kojim će proći Dante sa Vergilijem. Ne mogu da vide sadasnjost. • Kerber muči proždrljivce. Gresnici su kaznjeni duhovno I telesno. Uostalom. svojim deverom. ima devet krugova. grad Dis koji deli Pakao na gornji I donji • Tu su užareni grobovi. Duše u limbu nisu podvrgnute mučenju.grešnici su u pustinji u kojoj vatra pada sa neba (U sedmom krugu Dante razgovara sa Pierom della Vigna) – leze na ledjima . Ovaj krug je podeljen na okruge: • • • Nasilnici protiv bliznjih . nasilnici protiv zanata – zelenasi – sede pogureni na uzarenom pesku • (ili) Malebolge (zle jaruge) sastoji se od deset jaruga (varalice): • • Svodnici I zavodnici zauvek hodaju u suprotnim smerovima Laskavci . Što su grehovi teži. oni koji su ziveli pre hriscanstva. Neucesnici u istoriji su izdvojeni i iz raja i iz pakla. a da bi došao do raja trebaće mu pratnja Beatriče (njegove ljubavi i u pravom životu koja je umrla mlada). Pakao. funkcijama i službama sa glavama u rupama dok im tabani gore u vatri . to je krug niži i uži. ona je Vergilija i poslala da izbavi Dantea od velikih opasnosti u kojima se bio našao. a u njima krivoverci – jeretici (tu sreće svoga političkog protivnika Farianta). kazna se primenjuje po principu slicnosti ili razlike. Ovo pevanje predstavlja neku vrstu negativne kritike knjizevnosti. cak I neki muhamedanci (od dece do čuvenih ljudi 1490 pretkrišćanskog doba). kao i kisa I grad • Tvrdice i rasipnici moraju gurati veliko kamenje u suprotnim smerovima i medjusobno se vredjaju • Gnevni (besni) grešnici se moraju tući u močvarnoj reci Stiks dok se lenjivci guše ispod vode. Ovidija i druge).jarosnici i lenjivci.u njemu su nekršteni. Patnja im se sastoji u tome što ih muči čežnja bez nade. • Užasan vihor vitla dušama koje su za života bile podvrgle razum strastima (tu razgovara sa Frančeskom koja mu priča o svojoj ljubavnoj aferi sa Paolom od Riminija.

• • Vraci . Tu je Grof Ugolino. novca i reci.Danteov vodic kroz pakao.pojas Kaina • • Izdajice otadzbine ili stranke. šalje Vergilija da pomogne Danteu. teologije. otkrovenja. osoba. Svaki od njih je kažnjen drugačije • Tu su izdajice koji su zaleđeni u ledu..jedna od blagoslovljenih u raju.autor i protagonista u Božanstvenoj komediji. Sa stanovista poetike i jezika Bozanstvena komedija predstavlja prekretnicu u evropskoj knjizevnosti. U svom delu on daje .pojas Tolomea • Izdajice dobročinitelja.. pa rasečena. ali ima srecan zavrsetak. naterani da nose na sebi zlatne plaštove teške kao Lopovi koje ujedaju otrovne zmije • • olovo • Lažni savetnici zarobljeni u plamenu.. pa zacelena.tela im bivaju rasečena na pola. Rec komedija (sto je bio i prvobitan naziv) se odnosi na delo koje pocinje tuzno. nauke uz ciju pomoc prema Danteu covek dostize vecnu srecu. Pisana je na italijanskom narodnom jeziku. Dante . nastao je pakao. U početku pakla žali grešnike ali kasnije shvata da su to zaslužili i da su dobili božiju pravdu. Pojas Antenora Izdajice gostiju . nakon pobune zlih anđela protiv Boga. religije. Kao Dante i Virgilije i Beatriče je istorijska ličnost. Među njima Dante susreće i Uliksa (Odiseja). osuđen je na limb pošto se rodio pre Isusovog rođenja. estetike i geografije.). Simbol istine. U zavisnosti od vrste oni mogu biti zaleđeni do pola pa i cijeli.glave su im zavrnute tako da uvijek gledaju unazad Varalice zarobljeni u reci vrelog katrana Licemeri. a naziv bozanstvena joj je dao Bokaco. koji se zbog žudnje za znanjem i otkrićima uputio sa svojim drugovima u mora iza Herkulskih (danas Gibraltarskih) vrata da u njima nađe smrt • • Sejaci nesloge i sizme . Beatrice . U delu je prikazan kao savetnik Danteu.. među kojima je najveći Lucifer – pojas Judeka. Beatriče ima manju ulogu u paklu za razliku od Čistilišta i Raja. grcke mitologije. Lucifer zali sto je tako duboko pao. Krivotvoritelji (alhemičari. Kasija i Bruta koji su izdali Julija Cezara (svetovna vlast). Lucifer ima tri glave i u svakoj žvace po jednog od najvećih svetskih grešnika: Judu koji je izdao Isusa (duhovna vlast). Od njegova pada sa neba. Tu spadaju: • Izdajice rodbine . toskanskim dijalektom (koji je zahvaljujuci Danteu postao zajednicki jezik svih Italijana I pocelo je pisanje na narodnom jeziku) i predstavlja skup svih dotadasnjih znanja iz oblasti filozofije. Pozicijom koju daje sebi u delu omogucuje sebi da pravi anahronizme (Bonifacija ViII smesta u Pakao). S mnogo razumijevanja Dante sluša pričanje tog junaka iz trojanskog rata. Vergilije .

Ideja o Cistilistu javlja se u 12. Prema temama koje obradjuju epovi se mogu podeliti na: 1 Junacke (herojske) epove – epovi koji prikazuju borbe I junastva u prvom planu. Simbolicni brojevi su 100. i 16.. veku. a Beatrice ljubav. Strofa je Danteova tercina. Broj 3 kada se pomnozi sa samim sobom daje 9 (simbol Bogorodice. lav oholosti. 9 i 3 (sveto trojstvo). ima misiju. osnovni oblik epike. rima je aba bcb cdc. Dogadjaji su dati sinhronijski. Dantea vode tri vodica na njegovom putu – Vergilije. ali pored toga I razlicite ljubavne.. Pakla.. Pakao se sastoji iz predvorja i 9 koncentricnih krugova. porodicne odnose. Stih je endecasilabo. Dante u sumi srece 3 zveri. a 10x10=100. Beatrice je smestena odmah pored Boga. jampski intonirani jedanaesterac. Enciklopedijska koncepcija dela uticala je na knjizevnost 19. U ovoj alegorijskoj slici Dante je dusa (kolektivna dusa celokupnog covecanstva). Eneida. alegoricni natpis na ulasku u Pakao “Vi sto ulazite ostavite svaku nadu”.). vucica – pohlepa). vec samo rimsku. Dante nije poznavao grcku knjizevnost. veka. krace receno daju veran opis svakodnevice. Silazak u podzemni svet predstavlja jedno od opstih mesta u svetskoj knjizevnosti (Odiseja. Zvezda se takodje pominje na kraju Eneide (Eneja silazi u podzemni svet. sveti Bernand. lav – oholost. Raj nije. Cesto se u njima nalze I elementi avanturistickih. istorijskuh I dr. ona vise nije telesna i culna. Junacki epovi . Odisej. Bonifacije VIII. jedina svetlost dolazi od vatri u kojima gore gresnici. Cistilista i Raja (1 + 33 + 33 + 33 =100). Likovi su istorijski. poticu iz anticke tradicije ili su izmisljeni (Semiramida. Ep se javlja jos u sumersko – vavilonskoj knjizevnosti gde nalazim sacuvan Ep o Gilgamesu. Ova slika predstavalja spoj anticke i hriscanske tradicije.svoju viziju zagrobnog zivota. Suma u koju Dante pada je simbol greha. Pakao i Cistiliste su prikazani telesno. Najpoznatiji epovi su Ilijada I Odiseja koji spadaju u junacke epove. narodna shvatanja. ljubav ne postoji bez plemenitog srca. 10. EP je jedna od najstarijih knjizevnih vrsta. U srednjem veku se hristijanizuje antika i Vergilije postize veliku popularnost.)..). epova. Delo je alegoricno sto je osnovna karakteristika srednjovekovne knjizevnosti – simbolika brojeva. Beatrice. Poslednji stihovi Pakla. U Paklu vlada mrak. vek) i ciji su glavni stavovi: koncept ljubavi i gospe se menja. Sastoji se iz uvodnog pevanja. vec produhovljena.. religijske obrede. kao i Dante koji je predstavnik covecanstva i trazi spasenje. ljubavnih. Didona. Dante je zacetnik skole slatkog novog stila koja ce postati vodeca u lirici italijanske renesanse (15. odnosno Beatrice). alegoricno pomenute tri zivotinje u sumi koje predstavljaju tri velika greha (leopard – pohota. Vergilije razum. Kleopatra. Bozanstvena komedija je ep podeljen na 100 pevanja (100 = savrsen broj). a vucica lakomosti.. lepota je uvek apsolutna i prikazuje se posredno (Homerov prikaz Helenine lepote). panter culnosti. Cistilista i Raja sadrze rec zvezda. susret sa Vergilijem (sa mudroscu I razumom). a Danteovo kretanje je vanvremensko. Danteovi savremenici.

prikaz njihovog mucenja.2 Idilicni epovi 3 Religiozni epovi (Bozanstvena komedija) Ep se vremenom bogatio razlicitim lirskim elelementima. Stil je uglavnom svecan I uzvisen. alegorije. sinaksarsko) – cita se na bogosluzenju. Predsatvljala je pesmu koja se pevala u cast bogovima I mitskim junacima. aliteracija. za razliku od vizantijske hagiograhije gde je akcenat na hagiografskom pripovedanju I u zitijima se opisuju I licnosti koje nisu sveci. Kompoziciono. Karakterisika epa je I putovanje. ton je melodican I pogodan za crkveno pevanje. ljubavnih. parodijama. a Lamartin prosiruje njenu tematiku. anaphora. Narator u epu je objektivni pripovedac. teme himne postaju I slavljenje vladara. Ep je sada gotovo nestao. Osnovna osobina epa je glavni junak ciji se zivot prikazuje zajedno sa opisom njegovih porodicnih. vek) u kome se nalazi jedno zasebno zitije. ratnih pobednika I uspeha I sl. epa ili drame. stil je uzviseni (osim u komicnim epovima). autor se gotovo izjednacava sa svojim junakom I gubi se objektivnost pripovedanja. Himna je cesto bila deo nekog obimnijeg dela. ova zitija se grupisu u vece zbornike – prologe (chimineje) Pojava zitija pocinje sa Letopisom popa Dukljanina (12. Stih je gradjen prema silabicko – tonskoj versifikaciji. predela. HIMNA je zanr koji se vezuje za anticku knjizevnost. uzdizanje gotovo do kultnog nivoa. Prikazan je njihov svakodnevni zivot. bogosluzbene pesme u srednjovekovnoj I vizantijskoj knjizevnosti. simboli. Himnografija je vrsta pesme koja se peva tokom bogosluzenja I zajednicki je naziv za crkvene. s tim da ima slicnosti sa odom I ponekad se zbog elegijskog distiha spaja sa elegijom. metafore. slavi I uzdize. epifora. ZITIJE je srednjovekovni knjizevni zanr cija tematika je opis zivota svetaca ili svetovnih lica. Epovi su obimni. namena je liturgijska. Koriste se utvrdjene figure: asonanca. Korene vuce od herbejske I sirijske veeske tradicije. a sa usponom lirske himne u V veku pre nove ere. Cilj pisanja zitija je slavljenje I velicanje date licnosti. prikaz dobara koja su pocinili. Zitije kao srednjovekovni zanr postaje rasprostranjeno sa Svetim Savom. Prikaz zivota je dat istorijski. Zitije je kao zanr verzija vizantijske hagiografije. u renesansi je himna slicna antickoj himni. Prava himna obnovljena je u romantizmu. asketskog zivota. kao I opis njihovih posmrtnih cuda koja ih I cine svecima. formalno gledano himna nastaje nizanjem osobina osobe kojoj se peva u cas. medjuljudskih I ratnickih odnosa. medjutim sa romantizmom. kao I propovedanje takvog nacina zivota. pa se cesto kasnija dela ne mogu svrstati samo u jedan zanr. satirom. zitije se sastoji od: . Zitije moze biti: 1 Prostrano (retorsko) – prikazuje zivot sveca 2 Kratko (prolosko. tako da ep obiluje opisima razlicitih mesta. Srednjovekovna knjizevnost razvija novu vrstu himnografije. s tim sto je akcenat stavljen na religioznu stranu zivota. cime se ona velica.

. Cilj drame je ostao isti – da izazove katarzu kao posledicu straha i sazaljenja (ali joj pridaju i pedagosko-moralisticke ciljeve). a ni mnogo uticajne. Uneli su odredjene izmene u Aristotelovu poetiku. Rablea i Servantesa. Raskidajuci sa tradicijom srednjeg veka. Ovo je narocito bilo vazno za francuski klasicizam odakle se prosirilo na celu Evropu sve do romantizma. epska poezija – kombinacija oba. oni su potporu nasli u antici. Vladari su poceli da zidaju raskosne dvorce i postali mecene umetnicima. domovina. Njen osnovni stih je blankvers koji je usavrsio Marlo i stvorio nekoliko likova koji su bili uzor za mnoge likove kasnije elizabetanske tragedije. nezavisne od papske i carske vlasti. i 16. Ideje knjizevnih teoreticara ovog perioda nisu bile sasvim originalne. Aristotelova poetika dobija vodecu ulogu. I na narodnom jeziku nastaju dela od neizmernog znacaja. istorijski deo. Dok je Aristotel u svojoj Poetici govorio o jedinstvima vremena i radnje. Doslo je do velikog napretka u nauci i umetnosti (Kolumbo. U pocetku su znacaj imale Horacijeva poetika i neke Kvintilijanove beleske o knjizevnosti. kao i to da likovi tragedije moraju da budu uzvisene licnosti. Elizabetanska drama je engleska renesansna drama nastala u periodu vladavine kraljice Elizabete. a prihvatili su i njegovu podelu knjizevnosti na rodove: drama – prikazuje se bez ucesca pesnika. Vasko de Gama. pocev od Dantea. Renesansa se koristi uz termin humanizam. prototip jednog od najpopularnijih zanrova elizabetanske drame – . veka u Evropi. a od pocetka 16. Zanimalo ih je Aristotelovo ucenje o mimezisu. odluka da se posveti Bogu. Makijavelija preko Sekspira. Likovi poticu iz nizih slojeva. zatim Bokaca i Petrarke. Uticaj je imala i Ciceronova retorika. Tada su nastale Erazmova Pohvala ludosti i Morova Utopija. U Italiji su jos u vreme srednjeg veka pocele da se razvijaju drzave novog tipa. Tu su poceli da se stvaraju kapitalisticki odnosi i glavnu rec je dobila mlada burzoazija. lirika – pesnik licno prica o stvarima. Vodecim knjizevnim rodom smatrali su epopeju. Nastala je pod uticajem srednjovekovne dramske tradicije i pod klasicnim uticajima. koji je na granici dve epohe. a ne tragediju. Njihovi predvodnici nazvani su humanistima jer su se njihove studije bavile covekom. a radnja moze da bude izmisljena. Doslo je do procvata trgovine i industrije i u gradove je pristizala ogromna kolicina novca. Pravilo o tri jedinstva u drami nastalo je tek u humanizmu i nije tekovina antike. askeza. Drama mora da ima pet cinova. Knjizevnost te epohe nastajala je na latinskom jeziku zato sto su njeni tvorci verovali da joj on daje eleganciju.). medjutim humanizam se vise vezuje za naucne I duhovne tendencije. smatrali su da pesnik treba da podrazava prirodu. pronalazak stampe. cudesa 4 Zakljucak HUMANIZAM I RENESANSA Humanizam i renesansa obelezili su period 15. Uzor za komediju su Terencije i Plaut.v.1 Zaglavlje 2 Predgovor – predmet pripovedanja. a Kid je napisao Spansku tragediju. italijanski humanista Kastelvetro uvodi i jedinstvo mesta. skolovanje. izvori 3 Glavni deo – roditelji. za razliku od srednjovekovnih teoloskih.. ime svetoga. a renesansa za umetnicke.

Novela se afirmise u renesansi. prerusavanje. rima: abab cdcd efef gg Sonetni venac je ciklus od 15 soneta. rima: abab bcbc cdcd ee 3 Engleski ili sekspirovski – tri katrena I kuplet. da bi bilo obnovljeno u vreme romantizma. pantomima. drama u drami. Portugaliju. stvarana prema antickim uzorima. gde je poslednji stih jednog prvi stih sledeceg. Renesansa je. a treci su je videli kao spoj lepog i korisnog. a likovi imaju stalna imena i karakteristike. Nas naziv je stvoren prema itlijanskom sonetto. francuski filozof i knjizevnik. Njihov najpoznatiji predstavnik bio je Pjer de Ronsar. Francusku. U renesansi nastaje i esej. veka uticaj renesanse slabi. Po prvi put se. postavljaju pitanja o knjizevnosti. jedan od velikana francuske poezije. kada je objavljen manifest škole poezije pod imenom Plejade. Sonet dozivljava veliki uspon. drugi cisto umetnicku i zabavnu. U 15. Tvorac eseja je Misel de Montenj. nakon antike. nema zavrsnog kupleta. a italijanski naziv je dobijen prema suono (zvuk. Od sredine 16. u Francusku. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. zahvatila i Englesku. hor. muzika i igra.tragedije osvete. On objedinjuje naucnu teznju za obradom zivotnog ili naucnog pitanja i teznju da se to ostvari na umetnicki nacin. Utemeljuje se aleksandrinac. dramske hronike i romanticne komedije. odsustvo jedinstva. Veliki znacaj imaju epovi kakve su pisali Ariosto i Taso. mesavina tragicnog i komicnog. Veliki znacaj dobija poezija. a poslednji sonet je napravljen od prvih stihova ostalih soneta. a zatim u Englesku i Nemacku. I roman dobija svoje osnovne odlike u renesansi. Najvažniji momenat u razvoju renesansne poezije u Francuskoj se zbio 1549. u skladu sa antickim poetikama. pored Italije. Francesko Petrarka. Osnivanjem pozorista i glumackih druzina u Londonu pisci su dobili stalnu scenu i publiku. ali se zaceci mogu naci kod antickih autora. Kanconijer .. Eruditna komedija je vrsta renesansne komedije rafiniranog humora. Prva velika zbirka soneta je Kancoonijer Franceska Petrarke u epohi renesanse. Sonet moze biti: 1 Italijanski ili petrarkisticki – sastoji se od octave koja je sastavljena od dva katrena I sestina koja je sastavljena od dva terceta. Fransis Bejkon je zasluzan za uspeh eseja u renesansi. Spaniju. Dalmaciju. maska. u 16. Njegova prva slova mogu da cine akrostih. prolog. Glavne osobine su : sloboda u odnosu na klasicne kanone.Krajem 16. U 16. Nemacku. epilog. U renesansi se javlja i commedia dell’ arte koja se zasniva na glumackoj improvizaciji. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. veku prodire u Spaniju.. rima: abba abba cde cde (cdc dcd) 2 Spenserovski – tri katrena I zavrsni kuplet. Glavni likovi su junaci i njihovi podvizi. veku interesovanje za sonet pocinje da opada. a crkva pokusava da povrati svoj izgubljeni ugled. Teorijskim radovima o epskoj poeziji bavio se Torkvato Taso. kojoj su jedni davali pedagosku i didakticku ulogu. veka javice se Vilijem Sekspir koji ce stvoriti najbolje primerke skoro svih zanrova elizabetanske drame: tragedije. Odnos publike i glumaca je neposredniji. glas) ili iz provansalskog gde je i ranije oznacavao vrstu pesme.

koristi viseznacnost reci. i 16. onoga sto jeste i onoga sto bi trebalo da bude. Stilske figure su brojne: kontrasti. sacuvana su dva autografa. opisuje svaki deo tela pojedinacno. Raspored rima u katrenima je abba abba. To je prva organska zbirka pesama. da bi se posle razvio u petrarkizam. pastoralnu poeziju. koji je u 15. Pored ljubavnih ima i politickih. figure dikcije i konstrukcije. Naziv Kanconijer su joj dali kasniji priredjivaci.. Raspored rima je abab cdcd efef gg. prvi predstavnik humanizma i renesanse. sam Petrarka ga je nazivao razbacanim rimama i fragmentima na vulgarnom jeziku. epiteti i poredjenja. U tercete se ne prenose rime iz katrena. religioznih i rodoljubivih pesama. ali i dusmanka (slatka muka). zbirku pesama koja se sastoji od: 317 soneta – pesma od 14 stihova. Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 2 katrena i 2 terceta.. I osecanja koja ona izaziva u lirskom subjektu su slozena i promenljiva. vecnosti ljubavi. ona je istovremeno i olicenje vrline. godine. Javljaju se motivi prolaznosti. Zbirka o 366 pesama podeljena je na deo za Laurina zivota (In vita di madona Laura) i nakon njene smrti (In morte di madona Laura). Za razliku od Danteove Beatrice koja je simbol bozanske lepote i duhovnog savrsenstva.Francesko Petrarka. refleksivnu prozu. egzistencijalne bezizlaznosti. Elizabetanski ili Sekspirov sonet se sastoji od 3 katrena i dvostiha. Napisao je spev Afrika. najcesce cde cde. a u tercetima ima vise kombinacija. kasnije razlicita. Njoj u čast napisao je Kanconijer. Sreo je u crkvi (kao i Dante Beatricu) 1327. U prikazu Laure. promenljivosti ljudske sudbine.. poigrava se sa recju Laura. vek). tematika je u pocetku bila ljubavna. Broj 366 ima visestruku simboliku: • prestupna godina (kao kada je Laura umrla) • 365 dana u godini + uvodna pesma • 3+6+6=15=1+5=6 (Laurea) Kanconijer je u pocetku bila oznaka za zbirku pesama razlicitih pesnika vezanih za jednu temu. Pisao je na latinskom i 2 dela na narodnom jeziku (Kanconijer i Trijumfi). uvodi opsta mesta u poeziju. unutrasnjeg raskola izmedju ovozemaljskog i duhovnog. veku preplavio Europu. U delu Secretum meum govori o svom unutrasnjem raskolu. Kancona – italijanska lirska pesnicka forma koja se sastoji od vise strofa koje imaju neodredjeni broj razlicito rimovanih jedanaesteraca I sedmeraca I cesto se zavrsava kracom strofom koja je u vidu posvete. religiozne spise. oksimoroni.. Stil dela je srednji uzviseni. pisao je epistolarnu knjizevnost. . Njen lik je izgradjen od protivurecnosti. je veliki deo života proveo je u Avinjonu gde je upoznao provansalsku trubadursku liriku i prvi put ugledao Lauru. Petrarka je prvi pesnik koji je ovencan lovorovim vencem (poeta laureatis). Petrarka je svoje delo pisao 40 godina u 9 verzija. Laura i Petrarkina ljubav prema njoj pripadaju ovozemaljskom. 29 kancona 9 sestina 7 balata 4 madrigala Petrarkin uticaj na književnost bio je toliki da je ostavio trag još za vreme pesnikovog života (14. biografije. antiteze.

Vroj strofa je od 1 – 4. Balata – pesnicka forma koja potice od italijanske narodne pesme. veku. sedam devojaka i tri mladića provode vreme pričajući naizmenicno deset novela u deset dana. pojavila se u 13. u tercetu se ponavljaju sve sest reci tako sto se u svakom stihu nalaze po dve – abcdef faebdc cfdabe… Tvorac sestina je arnaut Danijel. Postoje krace i duze novele. a zbivanje je ograniceno u vremenu i prostoru. dok kuga vlada u Firenci. veku u severnoj I srednjoj Italiji. Teme su raznovrsne. Novela najcesce sadrzi jedan dogadjaj. Glavni predstavnici su: Ariosto. Djovani Bokaco. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. ljubavno jadanje. Sastoji se iz izdvojenog dela – riprese (ima od jednog do cetiri stiha) I strofe koja ima dva suprotstavljena dela (prednji I zadnji). veku. ”Teseida”. Taso. Sastoji se od dva ili tri terceta I zavrsava kupletom. potvrdio nove renesansne poglede na ljudski život. nastaje u 14. ceznja za smrcu. Zahteva se formalna lepota. mali broj karaktera. Sestina – pesnicki oblik koji se satoji od sest strofa sa po sest stihova – jedanaesterca I jednog zavrsnog terceta (trostiha) koji se naziva tornado.. a noveli postavio njene klasične izražajne okvire tako da će stil njegove novele vekovima biti i ostati uzor umetničke proze. Prosirivanjem i modifikovanjem Petrarkinih ostvarenja nastao je kanon formulacija i oblika. Tako je Bokaco sebi dao neku vrstu alibija kada je u pitanju kritika crkve. Ostala dela: “Rime”. ”Filostrato”. Mikelandjelo. Nastala je u srednjem veku I bila popularna u italijanskoj knjizevnosti u 14.Stil je tragicki. Lope de la Vega. Madrigal – kratka lirska pesma. pesnici Plejade. Cesto se zavrsava nekim naglim obrtom. duhovno poentiranje i stalan krug motiva: hvaljenje zene. Svojim delom Bokaco je otvorio nova tematska područja iz ličnog i intimnog života. Vazna je karakterizacija junaka. opisivanje telesne lepote (ociju i lica). Sekspir. Bokaco afirmise novelu kao knjizevnu vrstu i njegova novela ce dugo ostati uzor drugim piscima. komicni I elegicni. zasnovana je na ponavljanju reci prema odredjenom rasporedu: reci sa krajeva stihova se ponavljaju u sledecoj strofi. ”Epistole”. Sto novela Dekamerona povezao je okvirnom novelom. milozvucje. ”Elegija gospe po njoj ženama zaljubljenim ispričana” i ”Danteov život”. Poreklo vodi od balate.. Gongora. Sestina je obicno nerimovana. neodlucnost izmedju zemlje i neba. tematika je saljiva I ljubavna. Petrarkizam je poetski stil proizasao iz Petrarkinog dela i imao je ogroman uticaj u ljubavnoj poeziji zapada. Dante I Petrarka su utvrdili metricku shemu kancone. tematika je ljubavna ili pastoralna. Zato pripovedanje ima dva nivoa koja cine sveznajuci pripovedac i sami junaci dela. sve do baroka.. Posebna vrsta kancone je petrarkisticka kancona koja se sastoji od nekoliko strofa sa 7 – 20 stihova I strofe u vidu posvete (commiato). Dekameron U zbirci od sto novela.. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. Naslov dela potice od grckih reci deca .

rusenje predrasuda. a zatim i razbolela. Kad je došla on se udalji. Kada je Đentile doznao da je ona umrla. bajke.kritika crkve. Zapitao je da li bi bilo pravedno kada bi neki čovek bacio svog bolesnog slugu na ulicu. latinsku i srednjovekovnu tradiciju i sadrzi skup najrazlicitijih ljudskih karaktera. kojem je dao ime po sebi i svojim postupcima izazvao odusevljenje svih gostiju. domisljatost. Na to su se svi dogovorili. Svakog dana su birali kralja ili kraljicu koja će odrediti temu tog dana. novele o zenama koje prave prevare na racun naivnih muzeva. Pampinea. karakterističnih za period 13. a ljubav o kojoj on govori cesto je telesna. Zaljubio se u plemkinju Katalinu. Kada se Đentile vratio s puta i video da je ozdravila. a drugi bi ga izlečio da ga taj drugi zadrži za sebe. Knjizevnost i humor takodje predstavljaju neku vrstu borbe protiv smrti. uputio se u najvećoj tajnosti sa slugom do njenog groba. Elissa. On je rekao da svi misle da je ona mrtva da i da sve prepusti njemu. Kao gradju je koristioprice. Tematika Dekamerona je raznovrsna: prevrtljivost srece. NOVELA ČETVRTA U Bolonji je živio mladi čovek . to ona nije odgovarala. pa su je zakopali.(deset) i mera (dan) i znaci knjiga deset dana. veka. Njegov pogled na svet je realisticki i objektivan. Mladici i devojke se pricama odupiru smrti. Eros se javlja kao nacin da se pobedi tanatos (smrt). a Nikola je izrekao u ime svih da je to pravedno. Neifile. Zatim je Đentile predao Nikoli njegovu ženu i sina. poput Seherezade. Ona je na to pristala. nadmetanja. tragicne novele o ljubavi i smrti. On ne osudjuje moralni pad koji se dogadja vec ga razume. a ne moralisticki kao kod Dantea. Bokacova najveca ljubav). Delo obiluje humorom. Ona njemu nije uzvraćala ljubav i nije ga volela. pa je odnese u svoju kuću gde mu je njegova majka pomogla da je izlece. Tada Djentile naredi slugama da uvedu Katalinu što i učine. a gosti su ispitivali Katalinu o tome ko je. Dioneo i Filostrato (simboli različitih aspekata piščeve licnosti). ali u samom delu ima i fantasticnih elemenata. Dok u Firenci vlada kuga. . sarkazmom i ironijom. napravi gozbu i pozove plemiće na ručak. velika i plemenita dela. anegdote. napuštaju grad da bi izbegli smrt.. sedam devojaka i tri mladića: Panfilo. U međuvremenu je rodila sina. Došavši tamo uđe u grobnicu i poljubi je. Bokaco je koristio ziv narodni jezik koji je prilagodjavao razlicitim likovima i situacijama.Đentile de Karizendi. u prvom redu ljubavnih. Emilia. i 14. odlaze u obližnji Fijezole (idilicni pejzaz) i tamo provode deset dana u pričanju najraznovrsnijih događaja. Primetio je da u njenim grudima ima još malo života. Doktori nisu mogli naći znakove života. sicilijanske narodne price i tradiciju srednjeg veka (srednjovekovna moralisticka kratka prica posredno je uticala na razvoj novele kao knjizevne vrste). Lauretta i Fiammetta (Marija da Kvino. udala se za drugog coveka. DESETI DAN. Glavni motivi su motiv smrti i njemu suprotstavljeni motivi.. Njegov opis kuge koja hara Firencom skoro je naturalisticki. Dekameron sjedinjuje italijansku. Kad je ona ozdravila zamolila je Đentila da joj dopusti da se vrati svojoj rodbini. a zatim odluči da joj dotakne grudi. Filomena. ljubavne zelje.

njihovom životu. Roman starog tipa ne poseduje kauzalnost izmedju dogadjaja i ne postoji ni logicka hronoloska povezanost – karakterise ga kauzalnost. zadatak im je da se doteruju i da rade sta zele). eruditnim reminiscencijama. Delo istovremeno sadrzi naturalisticke i fantasticne elemente. Pocetak podseca na srednjovekovna zitija. zahvatile evropsku nauku. političkog stanja. enciklopedijsku erudiciju. a znanje (prosveceni apsolutizam) je bilo neka vrsta odbrane protiv zla. M. Delo se sastoji od 5 knjiga. svetovno nije postojalo. Realni svet je prikazan na groteskan nacin. tvrdi da osnove Rableovog humora pocivaju na tzv. Rable je dublji smisao svog dela prikrio lascivnim pričama. običaja u koje je upleo pronicljive opservacije. Gargantua i Pantagruel je po formi pustolovno-satirični roman. karnevalskoj kulturi. Gargantua i Pantagruel Stvaralastvo Fransoa Rablea nastalo je kao odraz korenitih promena koje u su u 16. Renesansa veruje u ostvarenje utopije. Rableovo delo je satirična alegorija koja se sastoji od neverovatnih dogodovština. To je satirična alegorija o dva džina Gargantui (otac) i Pantagruelu (sinu). muskarci i zene zive zajedno. U antickom obrazovnom sistemu glavne uloge su vrsile Akademija (Platon) i Licej (Aristotel).. Rable daje prikaz idealne društvene zajednice u poslednjim poglavljima „Gargantue“ o Telemskoj opatiji koja podseća Utopiju Tomasa Mora i na grad sunca Tomaza Kampanele i predstavlja potpunu suprotnost i parodiju na strogi manastirski zivot (ukida se celibat. Srednjovekovno obrazovanja bilo je vezano za crkvu i sholastiku. a ne bozanskim zakonima. Francuska je u to vreme bila apsolutisticka monarhija. Knjiga o Gargantui zapravo predstavlja neku vrstu rodoslova. Jedna od prvih javnih rasprava u renesansi ticala se obrazovanja. realne pojedinosti iz naravi i prilika ondašnjeg društva.v. od kojih je jedna o Gargantui. školovanju i fantastičnim dogodovštinama. Pored toga. M. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o džinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama džina Gargantue. obrazovanjem. Jezik dela je zivi narodni jezik i humor u romanu se velikim delom zasniva na jeziku. Struktura je odredjena prikazom zivotopisa jednog junaka (uticaj anticke tradicije). Religioznost Fransoa Rablea pociva na moralnim i ljudskim. grotesknih elemenata. Kalendar predstavlja ponavljanje odredjenih . Znamenje pre rodjenja predstavlja parodiju na Biblijske spise. antičke reminiscencije. U svom delu on se bavi problemima vere. Satira i kritika na račun teologa i skolastičara izražena je u prvim dvema knjigama. matematika.. umetnost i religiju. Bahtin uvodi pojam karnevalizacije. Ime dzina Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjevekovnim misterijama. Bavi se i pitanjem drzave. legendama i farsama. privrednog života. filozofiju.Fransoa Rable.). Knjige je Rable potpisao kao Alcofrybas Nasier što je anagram od Francoys Rabelais. porodicnoj knjizevnosti i ulicnom govoru. čudesnom rođenju. pošalicama. gimnastika. kritike institucija. a 4 o Pantagruelu. To obrazovanje bilo je i fizicko i duhovno (besednistvo. pučkim sprdačinama i jezičkim kalamburima. U manastirskom tipiku pise Cini sto ti se ushte. Gargantua i Pantagruel je roman u pet knjiga.

odnosno. Njega je.Ljutice i Gargantua je prinudjen da se vrati kuci i odbrani domovinu. To je potreba da se u knjizevnom delu koristi jezik simbolickih konkretno culnih formi. ciklus radjanja. ali u isto vreme se oseca I sazaljenje. Koristi hiperbolizaciju i simbolicnost. Rable suprotstavlja culna zadovoljstva bozanskom i uzvisenom. kao i svakog junaka. koji ga odvodi u Pariz. vec sinkreticna predstavljacka forma obrednog karaktera. koji se posebno istakao u borbi. Rableov roman je prepun slobodnih izraza i psovki. od kojih je jedna kradja crkvenih zvona. Sve u romanu je zasnivano na suprotnostima i grotesknim elementima. pio i spavao. tragicno postaje smesno. Kraneval s epada izmedju bozicnog I uskrsnjeg posta I to je period kada je dozvoljeno telesno uzivanje. humor pociva na negaciji).v. Karnevalizacija predstavlja knjizevno oblikovanu narodnu kulturu koja se ispoljava u karnevalima. Transportovanje karnevala na jezik literature nazivamo njenom karnevalizacijom. Taj obnoviteljski princip pociva na afirmaciji (u 19. preuvelicava sve ono sto odudara od prirodnog i normalnog. nakon 11 meseci trudnoce.dogadjaja. Ovo je aluzija i parodija na Atinino rodjenje iz Zevsove glave u punoj ratnoj opremi. U detinjstvu je jeo. Bahtin je posebno isticao da karneval nije knjizevna pojava. U vreme praznika dolazi do duhovnog i telesnog praznjenja. Nastaje opstenarodno veselje. Karnevalska atmosfera predstavljala je nalicje zvanicne atmosfere i na verbalnom planu imala je specifican stil. obelezilo cudesno rodjenje – iskocio je iz majcinog uveta prilikom jedne gozbe kada se ona najela skembica. U to vreme se u Parizu i Bolonji osnivaju univerziteti. telesan i culan. teme I likovi Rableovog romana preuzeti su iz folklorne tradicije. Karnevalski svet je svet naopacke i za razliku od sluzbenog. sa komicnim. uzivanje u materijalnim . Groteska predstavlja spoj nakaznog I fantasticnog. Kaludjeru Jovanu od Mlivoseka. Zatim.Izvori. Kalendarska godina je podeljena na praznike i dane koji to nisu. sazrevanja i umiranja. najcesce u suprotno od onoga sto jesu. Nezejaz i Garagantua obezbedjuju sredstva za zidanje Telemske opatije. Karnvalizacija je termin koji upotrebljava Mihail Bahtin u svom delu o renesansi I Rableovom romanu “Gargantua I Pantagruel”. koji je propagirao jednakost medju ljudima. Gargantua je sin kralja Nezejaza i Gargamele. nestaju razlike izmedju drustvenih slojeva. Krnevalizacija I groteskni realizam su postupci kojima se najbolje opisuje nacin sagledavanja stvarnosti renesansne knjizevnosti. spoj gorko tragickog I smesnog. Nezejaz Gargantuu daje u nauke i nakon nekoliko vaspitaca. on je prizeman. a cilj toga je okretanje ka telesnom i materijalnom. Bahtin je to nazvao grotesknim realizmom. Tu Gargantuu prati niz dogodovstina. On slavi ljudsko telo i covekove nagone. Jednakost medju ljudima omogucava da se ljudi prerusavaju za vreme karnevala. jedan sistem slika cije je izvoriste karneval. Karnevalizacija (Mihail Bahtin) . njegov ucitelj postace Ponokrat. zbog kradje pogaca izbija rat izmedju Nezejaza i Cemer . Njegovo osnovno orudje je opstenarodni i univerzalni smeh. ali ih je autor preradio na originalni nacin. Karneval je na ovaj nacin omogucio knjizevnosti da koristi sve mogucnosti jednog suptilnog vida gradjenja slike sveta.

Chosera i Kristofera Marloua. apstraktnog I duhovnog na telesno. u narodno – praznicnim slikama. koji se kreće od proslavljanja do razjarenoga poricanja. Engleska je procvat renesanse dozivela kasnije nego druge zemlje. komedije. smesno I ozbiljno. što je glavna karakteristika komedija. opsesivnosti i neizmernosti u strastima. Sve je u romanu groteskno I izobliceno. a sta ukazuje njegov stav prema moralnim i etickim pitanjima. u grotesknim slikama tela. Karakteristike ranoga Sekspirovog stvaralaštva su sledeće: sočan. a Sekspir je i sam glumio u svojim dramama. gde je sve prenaglaseno. sakramentalnosti braka. realno postaje idealno. jedne javne I jedne narodne.. spaja realno I groteskno vidjenje sveta. sa didakticnom funkcijom. zasnovano na spoju nespojivog. picu. ili stvoreno od spoja suprotnosti. groteskno I prirodno. nizak je. Groteskni realizam (Mihail Bahtin) – specifican vid slikovnosti zasnovan na preuvelicavanju (hiperboli). od ljubomore do vlastoljublja. Tu se spaja fantasticno I stvarno. a pisao je i sonete (154) i epske pesme. Nastaje pucko pozoriste Glob teatar ciji je Sekspir bio suvlasnik i osnivaju se pozorisne trupe. Cilj grotesknog realizma je svodjenje sveg idealnog. ambivalentni stav prema telesnosti i seksualnosti. Prepoznaje se najvise u slikama telesnog I fizioloskog. Pozorisna umetnost proistice iz srednjovekovne tradicije i postaje zabava za siroke narodne mase.. usredotočenost na ljudski kosmos bez teoloških i spiritualnih asocijacija. Rable daje aluzije na delove tela (Gargantuino rodjenje) I na culna zadovoljstva (prozdrljivost). tragikomedije. suprotstavljajuci ove pojave onome sto je boznasko I uzviseno. Prema tome. duh Hamletovog oca u Cistilistu. . ali on je u sustini hriscanski pisac. a u isto vreme I kriticki. za razliku od sluzbenog. telesan I culan. Osim navedenih. Sekspirove su središnje teme: razorna sila vremena. i ljubavnih zapleta i raspleta u komedijama. Tada nastaju dela koja karakterise sklonost prikazu stanja psihičke disocijacije i raskola. Gradju i motive za svoja dela preuzimao je od drugih pisaca i iz istorije i od toga je stvarao potpuno nova dela. ulicnom govoru. Glavnu ulogu u ovakvom prikazu ima smeh koji je oslobadjajuci. u hrani. Vilijem Sekspir Druga polovina 16. bujan jezik u kojem se mešaju visoka retorika i vulgarni izrizi. problemske drame. Smatra se da je napisao 37 drama (tragedije. Sekspir zatim stvara svoja najznacajnija dela. u predstavama ljudskog tela I njegovih funkcija. slikama gozbe. istorijske drame. materijalno I ovozemaljsko. postojanje dve stvarnosti. "renesansni" humor često protkan opscenostima nastalima na tlu srednjovjekovnih farsi. izokrenuto naopacke.slastima zivota. Njegovo stvaralastvo cesto sadrzi neopaganske elemente. Karnevalizacija se ispoljava u vise sfera: u istoriji smeha. usresredjenost na problematiku vlasti i politike (u istorijskim dramama dramama). karnevalizacija predstavlja dualizam sveta. Karnevalski svet je svet naopacke. veselju. Svi glumci su bili muskarci. Prevazisavsi svoje prvobitne uticaje. drame sa elementima engleskog folklora). veka u Engleskoj je vreme poznato kao elizabetanska epoha.

Likovi uvek sami odlucuju o svojoj sudbini. Kraj njegovog stvaralastva obelezile su drame sa bajkovitim elementima. Smrt tragickog junaka je posledica covekove volje i nedostatka snage da se suprotstavi svojim slabostima i porocima. političkim amicijama i kompromisnoj naravi društvenoga života uopste. Te pojave stoje u vezi sa ljudskim karakterom. Svaki od junaka nosi neku tragicku krivicu: Hamletova je njegova kolebljivost nastala iz skrupuloznosti. Ukrocena goropad. umesto mladjoj. On koristi govor kao sredstvo za karakterizaciju junaka (razliciti govori.. vitezovi. Njegovi junaci se ponasaju u skladu sa svojim karakterom.zaslepljenost i samoobmana kao bitna osobina ljudskog života. Mnogo buke ni oko cega. Nijednom od ovih junaka savest ne donosi srecu. nepostojanost i varljivost kako sudbine. iz psihologizacije. a cak i njihov govor odudara od jezika protagonista koji se odlikuje hiperbolama i retoricnoscu... a sve se to izrazava putem govora. Hamlet. vec i divljenje. Mletacki trgovac. kao i natprirodne pojave (duhove i vestice). Taj. u potpunosti posvecena nekoj ideji.. tipa ljudi ili njihove klasne pripadnosti). Njegove najpoznatije tragedije su: Romeo i Julija..prema drugima i sebi samima. ali kadas se udruzi sa plemenitoscu. Likovi pripadaju razlicitim drustvenim slojevima: kraljevi. Kako vam je drago. plemici. Oni su pasivni posmatraci i ne uticu na tok tragicke radnje. Lira savest autokrate koja mu dopusta da lisi nasledstva i progna kcer koja mu nije pokazala dovoljno odanosti. Kralj Lir. Sile koje deluju u ljudskom duhu pokrecu sukobe medju ljudima. Julije Cezar. prijateljske i rodjacke obaveze. Sve je dobro sto se dobro svrsi.. mesecarenje. Makbet.). a komedije: San letnje noci. dadilje. a sama radnja iz junakovih postupaka.). Od istorijskih drama isticu se Henrik IV i Ricard III. prividjenja. Hamlet ubija strica. teske nesrece proiticu iz radnje. Tit Andronik. koristi noelogizme. mada nijedan od njih nije zeleo nesrecu koja ga je zadesila. tako i ljudi . obrazovanjem i klasnom pripadnoscu. Sekspir ponekad prikazuje poremecena stanja ljudskog duha (ludilo... Svakog od njih muci savest (Makbeta podanicke... luda u Kralju Liru. U novije vreme neki proucavaoci pokusavali su da Seksripove tragedije objasne pomocu antropoloskog pristupa – . robovi. sluge. Protagonista je uvek neka izuzetna priroda. To je fatalna osobina.. Kordelijina je njen ponos. Ta savest se menja sa daljim razvojem dogadjaja (Lira muci kajanje. ali i u ljudima. Lirova u tome sto je verovao starijim cerkama. Tragedije se uvek odnose na ljude visokog polozaja. lik vise ne budi samo simpatiju i sazaljenje. Cesti su likovi koji predstavljaju glas zdravog razuma (Horacije u Hamletu. lude. U Sekspirovim dramama radnja junaka proistice iz njihovih karaktera. mračne komedije ili problemske drame. daju obelezje unutrasnjim porivima i vrse ogroman uticaj na njihova psiholoska stanja. strah i strahopostovanje. Otelo. inace pozitivan junak.. telesnim vidovima postojanja. razlicita od svoje okoline... Vesele zene vindzorske. grobari. Bogojavljenska noc.. Zajedno s ovim tragičkim vrhuncima supostoje tzv. oponasanje govora odredjenog podneblja. Dominantni ton je cinizam i gnušanje nad ljudskom prevrtljivosti i podlosti. svojom slaboscu izaziva nesrecu i sam postaje uzrocnik svog tragicnog kraja. kod Makbeta se ona svodi na savest ratnika koja mu ne dopusta da podlegne bez borbe).

Dramski govor i stil postaju projekcija karaktera.didakticku funkciju. sa elementima petrarkizma i platonizma. Jer u njemu uvek ima likova koji gledaoca svojim prisustvom podsecaju na realni svet. a prosta ludapogresnom upotrebom reci i nespretnim izrazavanjem. engleski tragicar. od folklornih do dvorskih i knjiskih. stilska karakterizacija. a sustina tog obreda je da se zlo u jednoj zajednici prenosi na pojedinca. glumci. dvorani... ali istovremeno odlucne. uspostavlja se drustveni sklad. Muskarci su obicno uobrazeni i hvalisavi. Hamlet Sekspir je gradju za Hamleta preuzeo iz drevne skandinavske legende iz X veka koju je danski istoricar Sakso Gramatikus zabelezio u XII veku. likovi se vracaju u svet svakodnevnih odnosa.Veliki je i uticaj srednjovekovne tradicije i viteskih romana. Izdvajanje iz drustva nije beg u svet maste. One su ljupke. velikasi. Komedija kod Sekspira nema drustveno . Prisutni su i elementi latinske komedije i italijanske comedie dell' arte. odnosno variranje nacina izrazavanja prema liku (arhaicni Duh. likovi mogu da poticu iz razlicitih sredina. ne samo iz nizih slojeva. uzajamna je i savladava sve prepreke. Sekspir se sluzi raznovrsnim sredstvima prilikom karakterizaciej likova: opisna karakterizacija (kada jedan lik prica o drugom_). Monolog (solilokvij) je najvise vezan za Hamletovu karakterizaciju i za iznosenje njegovog psihickog stanja. Vecina komedija ima tri jasno naznacena dela: • svakodnevni dvorski ili urbani svet u kojem se javlja neka kriza ili sukob • radnja se premesta u svet prirode. Skoro svaki od njih ima neku individualnu crtu u skladu sa svojom ulogom i drustvenim polozajem. U skladu sa tim. Sekspir veliki znacaj daje motivu ljubavi. . iskrene. a ciji je autor bio Tomas Kid.. vec i jedno uzviseno osecanje. Ta ljubav nije samo strast i pozuda.).. Svet prirode nije ni potpuno idealizovan svet. grobari. pronicljive i snalazljive. U Sekspirovim komedijama u prvom planu su obicno zene. Smatra se da je i pre Sekspirovog Hamleta postojala tragedija Pra – Hamlet. koja se uvek desava na prvi pogled. Na stvaranje komedija uticali su mnogi elementi. odane. a zatim se unistenjem junaka zlo iskorenjuje iz zajednice. U Sekspirovim delima cesto se preplice tragicno i komicno. gde dolazi do moralnh i duhovnih preobrazenja • dolazi do pomirenja. Sekspirove komedije uglavnom su povezane sa iskonskim proslavama pobede leta nada zimom i zivota nad smrcu. To spajanje razlicitih svetova teoreticar drame Fransis Fergason nazvao je usaglasavanjem komplementarnih perspektiva. skromne. pa je tesko razgraniciti tragedije i komedije. Dvorska luda smeh izaziva duhovitim i ostroumnim primedbama. Uvek vodi istom ishodu – ispunjenju u braku. Likovi u Hamletu su veoma raznovrsni i upecatljivi – pripadnici kraljevske porodice. studenti. koja je danas izgubljena. medju likovima iz nizih slojeva znacajnu ulogu imaju lude.tragicni junak je osoba koja se prinosi na zrtvu. pripriosti grobari. vojnici. uzdrzani Horacio. mornari.

likovi poremecenog uma. Uloga duha Hamletovog oca je dvojaka: on pokrece zaplet otkrivajuci Hamletu tajnu i spaja dva sveta. osvetoljubivost i licnu osvetu.. ne sačekavši ni mesec dana. Hamlet odlučuje da se osveti. otkrivši da je kralj nameravao da ga otruje.. Hamletova najveca borba jeste borba sa samim sobom. u tragediji postoji i ljubavna priča između Hamleta i Ofelije.. vec u komadu svaki od likova glumi (Klaudije.. Oni vide sjaj. a opet ne čini ništa osim što stvara odluke. Hamlet tu istu stvarnost. izbavlja se od gusara. potvrdjuje svoje sumnje. Ova veza sa onostranim je mozda glavni uzrok Hamletovih cestih razmisljanja o smrti. kad na kraju tragedije Hamlet ubija kralja. Pa čak i onda.). Hamlet je bio u stanju da izvri svoj zadatak. ubistava i osvete. Hamlet nije neodlucan. Njegovo simulirano ludilo sa pocetka drame daje oduska njegovoj nervnoj napetosti i povremeno ga stvarno obuzima. doživljava kao nesavršen svet u kojem caruje lukavstvo. Hamlet – Horacio. kada je potrbno on je veoma efikasan (ubija Polonija skrivenog iza zavese. i zabave na njemu. nego u nastupu gneva. misaonosti. ali samu akciju odlaže. On je nemocan u svetu delanja. Gertruda. gestikulacija. Ofelija daje njegov opis iz prethodnih vremena: odlican macevalac. Danskom princu Hamletu javlja se Duh ubijenog oca koji traži osvetu. Lik Hamleta je veoma slozen i protivrecan.. Razlog njegovog odlaganja osvete bio je predmet mnogih rasprava i tumačenja.. pa tako Hamlet. jer njegovu volju sputava misao. udovicom ubijenog danskog kralja. Hamlet nije jedini koji glumi. Prema rečima engleskog pesnika i kriticara Kolridza. Hamlet – Laert. vide samo jedan vid zbilje. sjaj.. sila. strah od pakla. oženi se Gertrudom.). koja se tragično . Hamletovog oca ubio je stric. ne ubija ga prema nekom planu. ogledalo mode.. moć i bogatstvo dvora. Veliko pitanje je zasto on odlaze svoju osvetu. Hamlet ima visoko razvijenu moralnu svest. Postoji veliki broj razlicitih objasnjenja (zbog svog morala. preko poeticnog do zestokog. mimika. Prozno se izrazavaju likovi iz nizih slojeva. pomocu glumacke trupe koja dolazi u Elsinor. a ponesto i otkriva. Pored intriga. Najprostije objasnjenje je tehnicko – dramatursko: kada bi se Hamlet odmah osvetio drama bi se zavrsila vec posle prvog cina. Problem predstavlja i pitanje Hamletovog ludila.). Hamlet neprestano stvara odluke da nešto učini. Gluma ponesto skriva. Klaudije.a stil se takodje menja u zavisnosti od konteksta. kostimi.. Sekspir koristi i neverbalna sredstva (hod. kako ga doživljava i spoznaje Hamlet. obrazovan. bitno je drukčiji od onoga kako ga doživljavaju dvorani. On se nalazi pod teretom snaznih osecanja i pod velikim psiholoskim pritiskom. Život na danskom dvoru Elsinoru. Rozenkranc i Gildenstern.). Sekspir je cesto koristio postupak metadrame (drame u drami) kao jednu od odlika elizabetanske drame.. spletke i ubistva. Klaudije. vaspitan. Ta razmisljanja su jos jedan od uzroka Hamletovog oklevanja. mudar. izaziva Laerta na dvoboj..). moć i bogatstvo danskoga dvora. Stil Hamleta je promenljiv i krece se od svakodnevnog. proza se koristi i u pismima..Karakterne osobine isticu se i pomocu kontrasta sa drugim likovima (Hamlet – Fortinbras. Tek nakon sto je u sebi pobedio castoljublje. zapravo njen privid. U međuvremenu Hamlet glumi ludilo. Ali.

verovatno zato sto je Dzems bio veoma ponosan na svoju rodnu zemlju. a ipak postaje ubica. . pakost i castoljublje. je sazaljenje izaziva samo onaj koji nezasluzeno pati. a strah onaj ko je nama slican. Pokolj Mekdufove zene i dece pokazuje Makbeta kao zver u ljudskom obliku. a ona ostala u njegovoj senci. Odatle ce stici do zlocina. kao i svi normalni ljudi. a to je uslovljeno njenom kratkocom. Makbetova priroda je previse blaga. Sporedni likovi su prilicno povrsno skicirani. izdvajajuci Makbeta i njegovu zenu kao jedine zlocince. Tragedija prikazuje moralno i dusevno propadanja jednog coveka. Sekspir posebnu paznju poklanja Makbetovim monolozima koji su puni snaznih i asocijativnih stihova. Prema Aristotelu tragicni junak ne moze biti negativni lik. vise nije simbol neustrasivosi. U pocetku su Makbet i njegova zena dva vida jednog bica. strepnju. o planovima za drugo ubistvo ne govori zeni. U Sekspirovoj drami centralne uloge zauzimaju dva lika i jedno delo. Prikazuje se sazrevanje. a za trece se obraca vesticama. Sekspir prilagodjava gradju. Makbet se povlaci u sebe. Na pocetku tragedije on je ugledan i castan velikas. a na to upucuju likovi vestica koje je on progonio.okončava njenim samoubistvom i ludilom. Makbet je tragicni protagonista. snazne spoljasnje uticaje koji deluju na njega (vestice. Podsmeva mu se. Ali. Nakon ubistva Dunkana on ne pokazuje zelju da se vrati na put dobra. naziva ga kukavicom i uskracuje mu svoju ljubav sve dok se on ne dokaze time sto ce postupiti po njenoj volji. pošto je Hamlet greškom ubio njenog oca Polonija. Makbet ipak ima crte ljudskog bica. U pocetku je ona podstrekac. ledi Makbet). Tragedija ima pet činova. Pripreme za izvrsenje prvog zlocina protezu se na vise pocetnih scena. Odluku da pocini sledeci zlocin – ubije Bankoa i njegovog sina – donosi bez spoljasnjih podsticaja i unutrasnje borbe. pomagac i uzor Makbetu. Makbet vest o njenoj smrti prima skoro ravnodusno. vec se saoseca sa Makbetom i progoni je savest. prikazuje se nastanak zamisli o ubistvu. i ona se menja. a oslobadjajuci ostale skotske velikase krivice za zaveru i povecavaju ci razmere Makbetovog zlocina predstavljajuci Dankana kao starog i postovanog vladara. izvrsenje i posledice ubistva kralja Dunkana. Makbet Smatra se da se tekst Makbeta izvodio u cast danskog kralja Kristijana i kralja Dzemsa. Zlocin neminovno vodi ka usamljenosti i otudjenju. Predmet je uzet iz skotske istorije. moralne pustosi i dusevnog pakla. pa ona na sebe preuzima duznost da u nju ulije zlobu. Situacje u koje Sekspir stavlja ovog junaka u citaocu/gledaocu pobudjuju razumevanje. pa cak i osecanje saucesnistva. ali istovremeno i zlocinac i ubica. Skoro sve kljucne scene desavaju se nocu i to doprinosi atmosferi ovog komada. Makbetov uzas sto u sebi otkrva takve porive. Izvor je Holinshedova Hronika. Makbet se. slabljenje otpora i opredeljenje za zlocin. da bi zatim on postao sve samostalniji. To je drama izuzetno brzog toka. ali ubistvo ih postepeno razdvaja. gnusa ubistva. Vazan je i lik ledi Makbet. Nakon ubistva sama odnosi nozeve i maze krvlju zaspalje strazare. vojskovodja koji svoju zemlju i kralja spasava od poraza. samilost.

U oba zapleta razvijen je isti motiv – starac koji pogresno procenjuje svoju decu i ukazuje poverenje onima koji ce ga izneveriti. vec samo jedan od mnogih ljudi. vec u sposobnosti da herojski ustraje protiv necovestva. Makbetu ova misao ne da mira i on. vec samo nistavni covek. javlja se i sporedni (o Glosteru i njegovim sinovima). Malkomom. U pogledu strukture podseca na Sekspirove komedije. Makduf krece sa Malkomom da spase Skotsku od Makbetove tiranije. one su aktivni ucesnici u samoj tragediji. na sta mu je i Kordelija ukazivala. a ne samo tragicnu pricu o jednom kralju. odlucuje da ubije kralja. U strahu da se ne ispuni i ono sto su vestice rekle Banku. i zato je on progoni. on odbija da sagleda istinu i da poveruje sopstvenim ocima. govoreci mu da postoje i drugi ljudi koji se mogu isto tako voleti. a lik Kordelije se javlja u Spenserovoj Vilinskoj kraljici. Prica o njemu javila se u Istoriji engleskih kraljeva. Kordelija. a Kordeliju ubijaju. a zatim i u okviru Ogledala za vlastodrsca. Nakon susreta sa Kordelijom njegova unutrasnja borba nestaje. i samo kod njega Lir gubi razum i umire. Na pocetku tragedije Lir je vadar. Misao o kcerima koje su se ogresile o njega neminovno vodi ka misli na kcer o koju se on ogresio. a Banku da ce iz njegove loze poteci citav niz kraljeva. Ove dve price predstavljaju obrazac. On se od velikog kralja . a to su oni koji ga najvise vole. Nakon sto saznaje da mu je Makbet ubio porodicu. On je autokrata. Nezahvalnost kceri i sopstveno kajanje Lira dovode u stanje ludila. Kralj Lir Gradju za svoju tragediju Sekspir preuzia iz mnogobrojnih legendi o kralju Liru. Na pocetku tragediji tri vestice proricu Makbetu da ce postati kralj Skotske. premudar i svemoguc kralj.Makbet sadrzi fatumski element. vec veoma star. naviknut da svaka njegova zelja bude zadovoljena i ne trpi protivljenje. mudrost i moc coveka nisu u spoljnjem velicanstvu. Ispunjava se jos jedno prorostvo i Makduf ubija Makbeta. Kordeliju ne spominje. ima 80 godina. On postaje pokajnik koji priznaje svoju nemoc. on odlucuje da ubije i njega i njegovog sina. On mora da preda drzavu onima u kojima najvise zivi. U sredisnjem delu drame junak se nalazi u svetu prirode. I jednom i drugom u najtezim trenucima utehu pruza odbaceno dete i nakon velikih patnji uvidjaju istinu. Sin se spasava. On shvata da velicina. a da za ubistvo optuzi cuvare. On shvata da nije bezgresan i nepogresiv. Kada ga Gonerila i Regana odbace. Shvatio je da on nikada nije bio pravedan. a pored postojanja glavnog zapleta (price o Liru i nezahvalnim kcerima). pod uticajem svoje zene. Sekspir je izmenio mnoge elemente: njegov Lir nije samo star. ali njegove vestice nemaju karakter hora grcke tragedije. Holinshedove Hronike. odbijajuci da prizna apsolutnu odanost ocu sramoti ga javno i odbija njegovu milost. koji bezi u Englesku i tamo se srece sa maloletnnim Dunkanovim sinom. a Makbet vidi Bankov duh na veceri. stideci se svojih postupaka. Religijski elementi u drami su drasticno redukovani. trajnu zakonitost ljudskog ponasanja. Glavni izvor bila je anonimna drama pod naslovom istinita istorija kralja Lira. samovoljan i samouveren. Zatim odlucuje da ubije i Makdufa.

njegove primedbe oslikavaju Lirove misli i osecanja. Prica ima cetiri toka koji se medjusobno preplicu: • vencanje atinskog vladara Tezeja i amazonske kraljice Hipolite • dozivljaji mladih atinskih ljubavnika Hermije. ali proteran kada se suprotstavio kralju zbog odluke da liši Kordeliju nasledstva. Edgar ga ubija kada pokuša da ubije Glostera. zabavama na otvorenom i raznim praznoverjima. Ova komedija cesto se naziva cudom kompozicije. • Edgar je zakoniti sin grofa Glostera. ali pojedini motivi pozajmljeni su iz razlicitih tradicija – anticke i engleske knjizevnosti i folklorne tradicije. U ovoj drami osetan je uticaj srednjovekovnih moraliteta. kao sto su vidoviti snovi (kada devojka sanja svog buduceg muza) i verovanje u natprirodna bica. • Vojvoda od Konvala je Reganin suprug. Pisana je verovatno u cast nekih aristokratskih mladenaca – kao sto se za Tezeja i Hipolitu prikazuje prica o Piramu i Tizbi. Na početku drame nju prose vojvoda od Burgundije i kralj Francuske. Ovo je jedno od retkih dela za koja sekspir nije preuzeo zaplet. On je grofa Kenta stavio u kvrge. Prerušen u Sirotog Toma pomaže oslepljenom ocu. • Grof od Glostera je Edgarov otac. najkracu u godini. Njih troje čine ljubavni trougao. Edmund obmane oca da Edgar da kuje zaveru protiv njega. Prerušen on služi kralju skrivajući od njega svoj pravi identitet. • Vojvoda od Olbanija je Gonerilin suprug. On se udružuje sa Gonerilom i Reganom kako bi ostvario svoje ambicije. oslepeo Glostera. • Kordelija je Lirova najmlađa kći. Helene. • Kralj Lir vladar Britanije pre njenog potpadanja pod vlast Rimske imperije. tako se za prave mladence prikazuje cela komedija. • Grof od Kenta veran Liru. Gonerila ga prezire i ruga se njegovoj muškosti kada je prekori zbog odnosa prema ocu. Na kraju on preuzima vladavinu nad kraljevstvom. • Regana je Lirova druga kći. i supruga vojvode od Konvala. • Gonerila je Lirova najstarija kći i supruga vojvode od Olbanija. Demetra i Lisandra . Pred očevim gnevom Edgar beži prerušen u prosjaka Sirotog Tomu.preobrazava u velikog coveka. San letnje noci Naslov komedije se odnosi na noc 23. i otac vanbračnog sina. koja je u engleskom folkloru bila povezana sa odlascima u prirodu. zbog vestog povezivanja vise niti zapleta u jednu celinu. Edmunda. Kasnije u drami on se okreće protiv svoje žene. Pri tome ga je jedan od slugu smrtno ranio pokušavajući da odbrani Glostera. Sekspir koristi postupak metadrame. • Osvald je Gonerilin sluga opisan kao lupež i čankoliz. juna. • Edmund je Glosterov vanbračni sin. On je tragična figura oca čija pogrešna procena najmlađe kćeri označava početak njegovog sloma. • Luda je vazna za dramsku radnju i indirektno komentarise tekuca zbivanja.

u romanu se moze naci i jedna paralelna prica koja prati pricu o Don Kihotovim i Sancinim pustolovinama i na neki nacin se preplice sa njom. Pored ovih digresija. Velaskez. prema kojem Servantes i njegovi likovi imaju negativan stav. a to je ljubavna prica Kardenija i Luscinde i Doroteje i Fernanda. drugi deo Don Kihota sadrzi nekoliko aluzija na krivotvoritelja. Zanatlije su realisticni. Hermija i Lisandar beze da bi mogli da ostvare svoju ljubav. Vladarski par se odlikuje dostojanstvom. Piram i Tizba su parodirani likovi iz ranijih elizabetanskih drama. stvarnosti i privida kada se javlja dva puta u ulozi ljubavnika – kao Titanijin magarac i Tizbin Piram. Kalderon. a sam pisac (naravno pozivajuci se na ime Sida Ameta Benedjelija) govori u drugom delu kako je digresije pisao da bi sprecio monotonost. Kolumbo. Ova prica predstavlja kompozicioni okvir.. ali ipak postoje odredjene razlike. price sporednih junaka su uglavnom price o minulim . pisac sa pseudonimom Alonso Fernandez de Avellaneda je objavio lažni nastavak. Zbog toga. Piram i Tizba govore u naivno – retorskom stilu junaka prasekspirovskog pozorista.. Lisandra i Demetra. Sredisnji deo se dogadja u sumi u okolini Atine i tu dolazi do nesporazuma i pometnji: ljubavni cetvorougao izmedju Helene. Sve ove price povezuje zajednicki motiv – motiv ljubavi. Najopsirnije digresije u prvom delu su prica o radoznalom coveku i o Maurkinji i njenom slugi koji ju je doveo u hriscansku zemlju. ali tako opsirnih digresija nema u drugom delu. veku i sastoji se iz dva dela. zaneseni ljubavlju. Dramska radnja se odvija na cetiri razlicita nivoa realnosti: • mitoloska stvorenja • romanticni ljubavnici • zanatlije • fiktivni likovi Pirama i Tizbe Karakterizacija likova je povrsna jer ih ima mnogo.) se naziva i Zlatnim vekom spanske drzave. a tu se i zavrsava. Lik Vratila komicno naglasava suprotnost izmedju realnog i irealnog.. a ljubav Tezeja i Hipolite zrela i stalozena. Ovaj period (17. Ljubav mladih Atinjana je snazna i puna nepromisljenosti. između prvog i drugog dela. a ljubav Oberona i Titanije je osnov sklada u prirodi (njihova svadja oko paza izaziva meteoroloske poremecaje). Titanija se pod uticajem ljubavnog soka zaljubljuje u njega. Godine 1614. Govor zanatlija je u prozi. Servantes koristi i retrospekciju kao jedan od pripovedackih postupaka.• sukob vilinskog kralja Oberona i kraljice Titanije • predstava o Piramu i Tizbi Komedija se moze podeliti na tri dela. Hermije. v. komentar na primitivno izvodjene drame u engleskim pozoristima. jer su ga obelezili Lope de Vega. U prvom delu ima dosta digresija. Pocinje pricom o Tezeju i Hipoliti u Atini. preobrazaj Vratila u magarca. Migel de Servantes.. Njihova ljubav je osnov sklada u drzavi. El Greko. Veleumni plemic Don Kihot od Mance Roman je objavljen u 17. a mladi parovi su medjusobno vrlo slicni.. ovozemaljski likovi i cine protivtezu romanticnim ljubavnicima i vilinskom svetu.

U drugom delu Servantes vodi polemiku sa savremenom epohom. ucesnicima krstaskih ratova (osvajanje Svete zemlje. sastoji se od niza pojedinacnih epizoda. ali je postao mnogo vise od toga. Servantesov roman nije pikarski. ratnicima. avantura koje su okvirnom pricom povezane u jednu celinu. Don Kihot je idealista. Don Kihot je zamisljen kao parodija na viteske romane. koji su tada bili junaci pastoralnih poema i priča. koji je prvobitno bio na arapskom jeziku i koga je napisao izvesni Sid Amet Benendzelija. Servantesova proza nije mimeticka I njegov roman predstavlja prvi moderan roman. krcma je zacarani zamak. nestao je i Don Kihot sam. kojoj ce posvetiti svoja dela. a nosioci ovih poroka su spanski svestenici tog vremena. dok je quixote na španskom jeziku označavao dio oklopa). Glavna zasluga je u tome sto je omogucio udaljavanje od tada pomodnih viteskih i fantasticnih romana. Negde u romanu se moze naci pozivanje na Bibliju gde se vidi srednjovekovni pecat u romanu. a Sanco pristaje na sve u nadi da ce dobiti svoje ostrvo. glavna odlika pikarskog romana jeste putovanje. U drugom delu romana ta zelja mu se i ostvaruje i on se pokazuje kao dobar i pravedan vladar. Kao i svaki lutajuci vitez. Onda odlučuje da luta Španijom na svom mršavom konju Rosinantu. Pikarov odnos prema drustvu i svetu je satirican. Pikarski roman nastao je u 16. Prema kompoziciji i nacinu obrade teme. a zatim je stigao do Francuske i Engleske. Glavni junak je antijunak (picaro = lopov. on .. Prema tome roman kompozicijski izgleda kao skup novela povezanih okvirnom novelom. veku u Spaniji. on nije mladi vitez. Drugi deo knjige završava se smrcu Don Kihota (tako da nijedan drugi lažni pisac ne može da zloupotrebi Servantesovo delo). Sančo ga moli da ne odustaje. Nakon sto su ideali za koje je on ziveo nestali. pod pratnjom svog konjusara – stitonose Sanca Panse. Njegovi prijatelji i porodica smatraju ga ludim kada on odluči da uzme ime Don Kihot od Mance i postane vitez lutalica (don je bila titula višeg plemstva. Obicno je u prvom licu I epizodican. on zakljucuje da su je zacarali carobnjaci.. On i Sanco prolaze kroz niz nevolja i avantura. berberinov tanjir Mambrinov slem. Alonso Kihana je obični Španac (idalgo... Viteski romani su govorili o plemicima. najniži red španskog plemstva) koji je opsednut pričama o viteškim lutanjima. takodje kao parodija. prevarant). Pored satire. To je roman koji kazuje zivotnu pricu nitkova ili lopova. vec je u dubokoj starosti. tako je kompozicija romana stepenasta. moze se svrstati u avanturisticki roman. Predmet ismevanja su gramzivost i licemerje. Paralelno sa viteskim nastaje I pikarski roman. On tu ulogu dodeljuje seljnki iz susednog sela i daje joj ime Dulsineja od Tobosa. Za njega su vetrenjace divovi. Ovi i drugi spisateljski izvori su parodija na viteški žanr. Posto ona nije tako lepa i mirise na beli luk. oslobadjanje Hristovog groba u Jerusalimu. zarobljeni prestupnici vitezovi.dogadjaja. Don Kihot shvata da su njegove radnje bile ludost i odlučuje da se vrati kući da umre. Pri kraju druge knjige. on mora da ima svoju gospu. svaka avantura vodi u drugu. jedino prica o avanturama Don Kihota i Sance ima hronoloski tok. predlažući mu da uzmu uloge pastira. ispravljajući nepravde i braneći ugnjetavane. Servantes pripoveda da su prva poglavlja knjige došla iz hronika La Manče.). a da je ostatak knjige preveden sa rukopisa.

a Sanco je simbol pasivnog zenskog sveta. Autoreferencijalni komentari su piscevi komentari gde on govori o knjizevnoj formi. tradiciji na koju se oslanjaju. kao i o samom cinu pisanja. pisuci o Don Kihotu kao o prevodu sa arapskog jezika i pozivajuci se stalno na Sida Ameta Benedjelija koji je navodno napisao to delo jer bi ovakvo parodiranje donelo njemu gomilu problema. on pripoveda o pripovedanju (roman je pronasao na pijaci) -> pripovedanje je na granici izmedju iluzije i stvarnosti. Servantes govori o sukobu ideala i stvarnosti. junaci. autor. a to je prisutno u Servantesovom romanu . ali. Servantes. tj. U skladu sa tim je i njihov portret. njegova borba sa vetrenjacam je u stvari njegova borba sa iluzijama iz koje on izlazi porazen. prelazi na njegovu stranu. Idealan svet ne postoji. Njih dvojca vremenom poprimaju osobne jedan drugog. Njih dvojca su u pocetku potpuni antipodi i fizicki i duhovno. mada Don Kihot gubi bitke u stvarnosti. on pobedjuje u razgovoru sa Sancom. Pojavljuje se u svim prozxnim ili stihovanim narativnim oblicima. Don Kihot je visok. Pokusava da razbije iluziju o pripovedanju. dok se u drugom delu mesaju realna i knjizevna stvarnost. objasnjava kako je delo napisano. svet romana i onaj koji je izvan njega to je posebno vidljivo u delu gde je Don Kihot na dvoru vojvode i vojvotkinje vojvodin dvor bi trebalo da bude izvan knjizevne stvarnosti. Sanco se menja. Na taj nacin nijedan dogadjaj nije stvarno zavrsen. osim kompozicijske vaznosti. Don Kihot je idealista. Don Kihot igra ulogu muza. a samo donosi nevolju. a Sanco nizak. Metafikcija je pripovedacki postupak kojim se otvoreno ukazuje na izmisljenu knjizevnu stvarnost i ujedno se komentarisu svi cinioci stvaranja. posle svega. tezi ka nebesima. Sve ovo. Ovaj pojam je prvi put upotrebio pisac Vilijam Gas 1970. zastitnik i. Jedan od pripovedackih postupaka u romanu. godine. Ovde je metafikcija prisutna jer se o romanu govori kao o navodnom prevodu sa arapskog. Don Kihot postaje Sancov ucitelj. udaljava se od njega. Sanco svog gospodara pocinje da ubedjuje u stvari u koje ni sam na pocetku nije verovao. paraliterarnost i autoreferencijalnost. kao i sam Don Kihot.on se poziva na Benedjelija. kriticar.odbija da se suoci sa svetom kakav jeste. vec se ponovo ozivljava u njihovim razgovorima. pisuci roman. U ovim razgovorima njihove pozicije su razlicite. Don Kihot zeli da cini dobro. savetodavac. vec i razgovori izmedju Don Kihota i Sanca Panse. postupcima. postupci. dogadjaji. Dzerald Brenan ih je uporedio sa bracnim parom koji se neprekidno prepire. Servantes uvodi metatekstualnost. njegov prijatelj. cesto objasnjava zasto je dogadjaj prekinut u odredjenom trenutku i nagovestava kada ce se nastaviti. a Sanco pragmaticar i materijalista. jeste metafikcija sa autoreferencijalnim komentarima. On vodi I polemiku sa dotadasnjom knjizevnoscu.parodija. odnosno zanimaju ga zemaljska zadovoljstva. nagovestava sledecu epizodu. ali ovde su oni procitali roman o Don Kihotu i zele da upoznaju junaka romana i time mesaju fikciju i stvarnost. kompozicijski gledano veoma bitan. Dinamiku romana ne cine samo dogadjaji. kojem su potrebni heroji i ljudi sa idejama da ga oplode. ima vaznost i u obradi teme jer je ovo roman . Bahtin ih naziva karnevalskim parom (par suprotsnosti) – dva lica jedne stvarnosti. Servantes na taj nacin parodira semu viteskih .

Barok se najpre javlja u likovnoj umetnosti i termin barok prvi put pominje Hajnrih Velflin 1888. To su nemastoviti i bezumni likovi umisljenih trgovaca. i skoro celi 17. kritikujuci odredjene knjizevne pojave svoga doba. na kraju i sam Don Kihot kada postane svestan ludorija kojima se bavio). a postoji i sumnja da se barok nije javio u slovenskim zemljama. odnosio se na nesto ruzno.. krcmara i bogatasa. parodira i teme ovih romana kojsi su postali najpopularnije stivo iako prilicno bezvredni lakrdijaski.romana. Barok predstavlja epohu izmedju renesanse i klasicizma. a u jednom delu zaboravlja da je Sanco izgubio magarca. Avanturisticki roman – roman koji tezi prikazivanju uzbudljivih dogadjaja. nacin na koji su pisani. Tu spadaju pikarski roman nepoznatog autora Lasariljo de Tormes. mada je teze precizno ga odrediti jer se u razlicito vreme jaljao u razlicitim knjizevnostima. dvorskog epa. veki. knjizevne vrste ili stil epohe se hiperbolizuju i karikiraju da bi postale smesne. U romanu se moze naci par previda pisaca koji se mogu pripisati njegovoj zaboravnosti zbog pauza koje je pravio tokom pisanja dela. pogrdno znacenje. Tako nekada govori da prekida dogadjaj u kulminacijskom trenutku jer se tako cini u viteskim romanima. groteskno i tek ga je Burkhart upotrebio u neutralnom znacenju kao oznaku za odredjeni period. Don Kihotovi prijatelji koji spaljuju viteske knjige. Pisac cesto staje na stranu svojih glavnih likova i posredno kritikuje one koji njih kritikuju. ima i didakticku ulogu (kao kod Rablea) prikazivanja bolne stvarnosti na izvrnuti nacin. Grimelhauzenov Simplicisimus. Sancovu zenu naziva i Marijom i Juanom. naivno napisani. BAROK Barok se vezuje za poslednje decenije 16. Robinzon Kruso Danijela Defoa. zato on postaje tako simpatican lik piscu i citaocima. Parodija – delo nastalo povodom nekog drugog dela i to protiv njega. Osobine tog dela. godine u delu "Renesanska i barok". postupke. ali se prosirio i na ostale zemlje. vestern. pokret pokrecu Nemci. robinzonada... Koristeci se parodijom. a kasnije se ponovo vraca na prethodnu cinjenicu i opisuje kako Sanco nalazi magarca. iskrivljeno. moze biti pikarski roman. viteskog romana. pisca. Npr. likovi i situacije docarani su na komican nacin. Termin se moze koristiti u knjizevnoistorijskom i tipoloskom smislu. Upotreba ovog termina je najpre imala negativno. Servantesov Don Kihot. Servantes zalazi i u drustvene i politicke okolnosti koje satiricno iznosi na videlo. s tim da smeh ovde pored svoje osnovne funkcije razveseljavanja. a samom tematikom Don Kihoa. Negde uvodi likove koji otvoreno kritikuju viteske romane i pokusavaju bda urazume Don Kihota umesto da se poigravaju sa njegovom ludoscu (svestenik na vojvodinom dvoru.. Servantesovi stavovi o stvarnosti mogu se naci u Sancovim brbljanjima. u savetima koje daje gradjanima "ostrva". simplicijada.. Rec barok potice .. pa prilikom toga smeh cesto izaziva sazaljenje prema junacima romana. komicno i podrugljivo. pominje ga normalno. Nastao je iz avanturistickih elemenata helenskog romana.

Barok unosi najvise novina u stil pisanja. spajanju nespojivog. u nemackoj . srca.Tokvato Taso. Rejmon. nazvana po Luisu de Gongori. Djordano Bruno to cini u dijalogu koji je napisao po uzoru na Platona gde su akteri Tansilo i Chikada koji govore o tome da umetnik treba biti oslobodjen svih ogranicenja jer se poezija radja iz nadahnuca.. i u Francuskoj je tesko izdvojiti barok od klasicizma. medjutim i dalje ima cilj da zabavi i pouci. Angelus Silecijus. Servantes i Lope de Vega. jarke boje. melodicnoscu stiha. zagonetnih metafora. Kalderon i uslovno neki pisci koji se vezuju i za renesansu. perifraza. Ubrzo poprima vid izvestacenosti i postaje predmet parodija (Molijer "Smesne precioze") • I u baroku se kao u renesansi prvo javljaju italijanski pisci .oznacava stil italijanskog pesnika Marinija. groteske. Stil je prenaglasen.) i u ukrasavanju dela ukrasnim inicijalnim slovima npr. sto je i osnovno obelezje barokne knjizevnosti. kao i Marinijev uticaj na evropsku baroknu knjizevnost. U Engleskoj se barok izjednacava sa renesansom. pa je tako stvoren poseban pesnicki jezik koji se odlikuje neologizmima. Dominantni su jaki izrazi osecanja plahovitost. hiperbolama. pun paradoksa. • gongorizam u Spaniji . cudnom upotrebom obicnih reci. sto znaci biser nepravilnog oblika. spajanju knjizevne i likovne komponente. M. Odlike marinizma srodne su odlikama baroka. • jufjuizam u Engleskoj • precioznost u Francuskoj . podrazavalaca i sledbenika. Barokni pisci teze sikreticnosti. originalnom upotrebom stilskih figura. kitnjast.stilska i drustvena pojava karakteritican za francuski klasicizam 17.Grimelshaucen.. stil postaje vazniji od sadrzaja. Keveda. sto se metaforicno moze odnositi na citavu knjizevnost baroka. veka. a ne STA se pise. Predstavnici i struje Tendencije baroka se javljaju pod razlicitim nazivima u razlicitim zemljama: • marinizam u Italiji . Grifijus. Dj. vazno je KAKO se pise.barokna struja u Spaniji. sto se ogleda u cudnoj formi pojedinih dela (u obliku cveta. Marini. latinizmima. Tezi se sokiranju. SImbolikom se stvara veza izmedju materijalnog i metafizickog. bujnost. nema novih baroknih dela. cestim inverzijama. tako o culnom govori u aluzijama. kao i stil njegovih nastavljaca. ali se kao barokni pisci pominju rani Malerb i Kornej.od reci barocco.Luis de Gonora. cestom upotrebom eufemizama. u Spaniji se naziva zlatnim dobom . Odlike poetike Barok se nakon renesanse javlja kao jos jaci otpor knjizevnosti srednjeg veka. najveca paznja se posvecuje stilu i formalnom savrsenstvu. ali u izvesnoj meri i renesansoj knjizevnosti. antiteza. npr. krsta. Razvili su i tehniku ukrasavanja dela da bi pojacali likovnu komponentu . tako forma dela dobija znacaj. Barok raskida sa normativnom poetikom i zalaze se za entuzijasticku poetiku.carmina figurata (ukrasavnje biljnim i zivotinjskim . metafora. Odlikuje se potrebom za neobicnim iz neocekivanim izrazima. Zan Ruse govori o tome da je barokna knjizevnost sva u simbolima jer je jos uvek bilo nemoguce otvoreno govoriti i pojedinim temama. Poezija se posmatra kao privilegija odabranih.

apsurd. Karakteristicne pojave barokne knjizevnosti su konchetizam i manirizam Konchetizam je stilska pojava karakteristicna za barokne struje. Lirske forme menjaju izraz u skladu sa baroknom poetikom . gradja je preuzimana iz Biblije i crkvene istorije. hiperbola. nejasnost i prikriju pravo znacenje .forma je izrazajna. veka na prelazu iz renesanse u barok.pisane su na latinskom.stil u umetnostima 16. Velika je potreba za nejasnim. pratile su odredjenu shemu. iluzija. oznacava vestinu pronalazaenja i stvaranja koncheta . . odnos stvarnog i zagrobnog sveta. Zalaze se za oslobadjanje od pravila klasicne umetnosti uspostavljenih u renesansi i zalaze se za kreiranje posebnog stila sa prepoznatljivim autenticnostima odredjenog autora. zivot se posmatra kao varka. za sto komplikovanijim izrazavanjem. oksimoron. Morales • kultizam . hiperbole.stilske figure koja se zasniva na otkrivanju neotkrivenih i neobicnih analogija izmedju pojava i predmeta na prvi pogled potpuno udaljenih. neizvesnosti. s tim da se menja nacin obrade. Teme se ticu kajanja. smisao baroknog dela je tesko uhvatljiv. iluziju. javljaju se viteski i pikarski romani koji baroknom coveku predstavljaju beg od stvarnosti u idilu. epiteti . dekoracijom). teme su se odnosile na iskusenja i prolaznost zivota. Grasijan. U dramskom stvaralastvu najzustuplejnija je tragikomedija i poseban oblik drame . metafora je glavna stilska figura. najpre se javlja u slikarstvu. paradoksa i antiteze. igre recima. bez slicnosti.orna. ali su morale postovati odredjene kriterijume . jihove drame nisu morale imati posebnu umetnicku vrednost. egzoticna mesta gde se moze biti srecan. Javlja se u vidu oksimorona. nestalnosti.Luis de Gongora i Argote Manirizam .jezuitska (isusovachka) drama. groteska. muzikom. koristi se niz stilskih figura koje imaju cilj da unesu simboliku. sukoba cula i razuma.Kevedo. nziva se i "kraljicom figura". opera i oratorijum jer je jezuitska drama bila kombinovana sa posebnim scenskim sredstvima da bi privukla paznju publike(baletom. posebno u junackom epu. naglasene su slike. imale su morlaizatorsku funkciju i didakticku (ucile su lepom govoru i pravilnom izgovoru latinskog). groteska.karakteristicene us pozajmice iz grckog i latinskog jezika ("ucene reci") . a javljaju se i antiteza. prolaznosti. lirici i drami. na udaljena. nepovezanih.sve u cilju naglasavanja i isticanja. Je4zuitska drama nastaje radom isusovaca koji su se zalagali za kulturnu delatnost. za spajanjem nespojivog. Barokna dela odisu pesimizmom Knjizevne vrste Barok neguje sve tradicionalne knjizevne vrste. nasuprot srednjovekovne svesti o vecnom zivotu posle smrti. Pored obimnih epova. neobicnim izrazavanjem. paradoks. za visok stepesn subjektivnosti. U Spaniji se koncetizam deli na dve grupe: • konceptizam .mentima).metafora. Iz jezuitske drame se razvila melodrama. oksimoron.

i svima je rekao da se njegovim postupcima ne treba čuditi jer mu je učitelj bio san i da se on i sada boji da će se ponovo naći u svojoj kuli. ubio jednog coveka i napao Klotalda.v. pa su ga ponovo vratili u tamnicu. Ipak. pa ako se ovaj pokaže dobar dati mu vlast. jer sve u životu nestaje poput sna. Ali Sigizmund je sumnjao da je to samo novi san. Grifijus. nakon sto se vencaju. KLASICIZAM U drugoj polovini 17. Grimelhauzen. Astolfo se ozenio Rosaurom. Klotaldo ga je uverio da je to bio samo san. Kalderon nam na kraju daje dva odgovora: prvi je da svoju sudbinu ne možemo izbeći. objavio didakticku poemu u 4 pevanja Art poetique. Kada se probudio. u kojoj je od Horacija pozajmljivao citave stihove i odlomke. Ta je barokna drama i traženje odgovora na pitanje da li je čovek zaista nemoćan pred onim što mu više sile dosude.Glavni predstavnici baroka su Djanbatista Marini. Tada se pomirio sa ocem i pokazao se velikodušnim i plemenitim. ali zbog losih predskazanja kralj ga zatvorio u tvrđavu u pustoj šumi i dao mu samo jednog odgojitelja. Glavni uzor mu je bio Horacije. Lope de Vega. pa je 1674. To je drama u 3 čina. a Sigizmund Stelom. Sigismunda su uspavali i doveli u dvor. Kalderon dela Barka. Ipak je pošao za vojskom s mišlju sve to samo san koji se mora raspršiti. Boalo je pretrpeo veliki uticaj entuzijastickih poetika i . Na tome mu je zamerio veliki broj pesnika koje je on napao u svojoj poetici. Zivot je san Poljskom kralju Baziliju rodi se sin Sigizmund. a vlast dati Astolfu i Steli. ma koliko bežali od nje i drugi da se čovek svojom upornošću i razboritošću ipak može suprostaviti višim silama. jer joj je osveta vaznija od zivota. noseci mac kao znamenje. Kako kralj nije imao naslednika u starosti ga poče progoniti savest i sumnja da su možda zvezde pogrešile. Tada se u njemu javljaju sumnje i razmišljanja sa zaključkom da je život samo san i da će se tek nakon smrti probuditi. ali mu je rekao da i u snu valja činiti dobro. Pedro Kalderon de la Barka. najnaprednija evropska drzava bila je francuska apsolutisticka monarhija. dok neki proucavaoci barokne tendencije vide i kod Sekspira. Astolfova verenica Rosaura dolazi da se osveti. On ne moze to da joj pruzi jer ga je Astolfo zastitio od Sigizmunda. Knjizevnost tog vremena – francuski klasicizam – predstavljala je uzor ostalim sredinama. Zato je odlučio dovesti sina u dvor i sve mu reći. Ubrzo se u kraljevstvu digla pobuna i došli su ga vojnici osloboditi da im on bude kralj. Autor najpoznatije poetike je didakticki i satiricki pesnik Nikola Boalo. Klotalda. Klotaldo prepoznaje mac. Rosaura mu se pridruzuje. a ako pak bude zao vratiti ga gde je bio. “Život je san” je najpoznatije Kalderanovo delo. njegova poetika je izvrsila uticaj na celu evropsku knjizevnost. deci svojih sestara. a on kada je čuo istinu razbesneo se. Rosaura se otkriva Astolfu i trazi od Klotalda osvetu. Servantesa i Korneja. shvata da se njen otac i preuzima osvetu na sebe.

nijedno vredno delo francuskog klasicizma ne moze se smatrati iskljucivo racionalistickom tvorevinom. La Fonten. sonet. slavi pojedinca. satire ili komedije. Umetnik treba da stvara prema prirodi. epigram. Najveci znacaj daje tragediji. oda. U poetici klasicizma knjizevni rodovi su strogo razdvojeni. On je zasluzan za raskidanje sa antickom tradicijom i kanonima Aristotelove poetike i estetike.. Size za Sida Kornej je uzeo iz nekoliko godina ranije napisanog dela spanskog pisca Kastra. Roman u klasicizmu ima zanemarljivu ulogu. i znanja i rada sa sruge strane. Klasicisticki stil se odlikuje pre svega jasnoscu i cistotom izraza. O nekim bitnim vrstama Boalo nije govorio . Cilj umetnosti je istina i lepota. ta vatra se gasi i nestaje. Boalo pojam mimeze ne shvata kao prenosenje prirode u umetnicko delo. vec kao deo venosti. Taj entuzijazam nije svemocan i u umetnickom stvaranju ima razlicite vrednosti. Kljuc za razumevanje Sida lezi u . balada. cast i moral.poslanica. koji je do tada bio vezan za bogove. satira. Klasicizam se u svojoj sustini samo oslanja na razum. Izmestio je dramski sukob. Potrebno je naci idealnu ravnotezu izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne.smatrao je da je nemoguce stvoriti veliko delo ako pesnika ne pokrece neka srecna vatra. ali ne puku kopiju. didakticka poema. Vatra koja pokrece lirskog pesnika nemocna je u oblasti epa. Isticu se i drame Horacije. vodvilj i sansona. Pjer Kornej.. vec novu kreaciju. ali ne kao deo proslosti. Boalo istice neophodnost rada. Glavni predstavnici su: Kornej. U II pevanju se bavi manjim knjizevnim vrstama: idila. da bi posle postao izraziti klasicista. U poetici klasicizma dolazi do pomirenja izmadju pojma originalnosti i podrazavanja antickih uzora. U Kornejevim delima glavnu ulogu imaju slava. Klasicizam je sinteza idealizma i realizma. Za tragediju je bitno renesansno pravilo tri jedinstva u drami. pripovetka i novela u stihu. Bez znanja i truda. Rasin. To su bili glavni argumenti Kornejevih protivnika koji su ga optuzivali za plagijat. elegija. Sina i Polieukta. Klasicizam obnavlja Horacijevu ideju o lepom i korisnom kao svrsi umetnosti (dulce et utile). Kornejevo najznacajnije delo je tragedija Sid – njom se on najvise udaljio od Aristotelove poetike. ulozi drzave. U njegovim delima se raspravlja o casti. autonomno delo. Medjutim. jer on mora da se odupre emocijama i masti da bi odrzao pomenutu ravnotezu. Klasicara zanima mit i istorija. Sid Kornej je karijeru zapoceo kao barokni pisac i komediograf.. moralnim normama. odnosu izmedju kralja i plemstva. Za razumevanje Sida kljucno je delo rasprava o metodi Rene Dekarta koje se pojavilo iste godine noseci u sebi iste ideje kao Kornejev Sid. epopeji i komediji. Anticko pozoriste je imalo religiozni karakter i ulogu da podseti coveka da je njegova sudbina u rukama bogova. Njegovo prvo delo je komedija Melita. a prva tragedija Medeja. Kornejevim likovima vlada volja koja je jaca od strasti i nad njima ona odnosi pobedu.. Klasicizam pridaje presudni znacaj razumu u procesu umetnickog stvaranja. rondo. Boalo II i III pevanje svoje poetike posvecuje problemu knjizevnih rodova. basna. Molijer. Klasicizam karakterise i teznja ka univerzalnosti. Njegova dela karakterise odsustvo boga.

donosi odluku da ce se udati za don Rodriga. don Gomez udara don Dijegu samar. Grof Gomez je povredio cast kralja. a nedostatak volje i neodlucnost su vredni prezira. Ne mogavsi to da prihvati. Ona prihvata don Sancovu ponudu. a njihovi postupci su formule ljudskog postojanja – psiholoska geometrija. Gradju dela je preuzimao iz istorije (spanske i rimske). Sid spada u tragikomedije. U Rodrigu se sukobljavaju razum I strast. Postupci junaka nisu motivisani samo eticki. postovanje duznosti otkrivaju nam sirok spektar vrednosti ljudskog zivota i osnovnih pitanja egzistencije. On je samovoljni. kraljeva. nudi da on osveti Himenu i njenu porodicu. drzave i Rodrigove porodice.). Nepostovanje casti dovodi do sukoba. a da je Sanco krenuo u rat. Junaci se po eticki cistim motivima koji ih pokrecu priblizavaju grckom mitu i pridrzavaju se jednog doslednog sistema vrednosti. i time nanosi sramotu njegovoj porodici. ima srecan zavrsetak. Prihvatio je Horacijev savet da krvave scene ne treba prikazivati. Himena. drzavna i licna cast (Rodrigova. nacionalni nivo.. Njihova teznja ka slavi. Rodrigo je prinudjen da se osveti. Cast i duznost su vazniji od ljubavi (lik infantkinje). Kornejevo delo ističe sledeće književno-filozofske ideje: . Himenin udvarac. vec je podredjena politickim zbivanjima u drami. Javlja se i lik infantkinje koja podrzava Himeninu i Rodrigovu ljubav iako je i sama zaljubljena u njega. On u dvoboju ubija njenog oca. ambicija i patriotizma.kartezijanstvu – red. Rodrigo odlazi u rat protiv Mavara i vraca se kao veliki junak. Dolazi do sukoba izmedju njihovih roditelja – don Gomeza i don Dijega. Don Sanco. U Sidu se brane porodicna. Oni su tacke u kojima se ukrstaju delovanja dveju suprotnih sila. jer je din Dijego izabran za ucitelja princa od Kastilje. herojska. Junaci su simboli ponosa.. cerka don Gomeza. Kornejevim likovima vlada razum. Glavni ideal je ideal casti. a Himena i dalje trazi osvetu. vec i psiholoski. ali njihov drustveni status nije jednak. cast. Licno ja prelazi na visi. Kralj joj obecava da ce dobiti svoju osvetu. Zatim saznaje da je Rodrigo ziv. ali su istovremeno i sebicni i bezobzirni pd maskom vrline. on jezik podvrgava strogoj metrickoj shemi i tako mu daje savrsenu jasnost. ali ona nije nezna i romanticna. To je postignuto time sto se junaci nalaze u savrsenom i zatvorenom sistemu etickih normi. Njegovi likovi su prikladni samo u odredjenoj meri. logicnost i vladanje strastima ljudskom snagom i ljudskim umom. Tragicni junak kod Korneja ne izaziva strah i sazaljenje vec divljenje. Dobija nadimak Sid – gospodar. on mora da ispuni duznost prema porodici I drzavi. uprkos svojoj ljubavi prema Himeni. Koristeci aleksandrinac. Strah i sazaljenje osecamo prema onome ko nam je slican. a divljenje prema onome ko je bolji i uzviseniji od nas. Ljubav je vazan pokretacki faktor. Kralj odbija da najveceg junaka kazni smrcu. On su izolovani od nas prostorno i vremenski (i od citalaca Kornejevog doba). Himenina. gordi plemic koji ne postuje kraljevu volju i to dovodi do njegove smrti. a kralj kao deus ex machina donosi odluku da ce se Himena udati za Rodriga cim se on vrati iz rata. ljubavna. U Sidu Kornej nije dosledno sledio pravilo o tri jedinstva. ali njegovo licno ja je podredjeno kolektivnom ja. Sanco dolazi kod nje noseci mac i ona misleci da je Rodrigo mrtav priznaje svoju ljubav prema njemu.

vec je predstavljen kao previse ponosit i pomalo tast mladic. a zbivanja se koncentrisu oko jednog problema. nema slozenih zapleta. Kod Euripida je njegova jedina mana to sto se ne klanja Afroditi. najcesce se porede dva najveca tragicara te epohe. koji ne postuje bogove i nije u stanju da se suoci ni sa jednom preprekom. grcke tradicije (Andromaha. strasti su iznesene da bi pokazale nered koji su izazvale. Motivacija likova je takodje drugacija nego kod Euripida.) i radije bi umrla nego da im se prepusti. Rasin je. Gradju je preuzimao iz istocnjacke i. ni sasvim nevina. Rasinovi junaci ne mogu nista protiv svoje sudbine koja je unapred odredjena i nalazi se u rukama bogova. potomku Tezejevih smrtnih neprijatelja (upravo zbog toga je i dodao ovaj lik. a Slegel mu je zamerio sto niskosti prebacuje na licnosti nizeg ranga.. za razliku od Korneja. vec bezi. dok Rasina karakterise antropoloski pesimizam. Fedra je zrtva nasledjenih strasti (Pasifaja. takodje preuzet iz grcke tradicije). Takodje je i zrtva bozanskog gneva. pocev od toga da Kornej ne pripada iskljucivo klasicizmu. ali i od Sofokla. ali i Vergilije i Ovidije. vec i Hipolita. Ifigenija. moralnim i etickim pitanjima i pitanjem egzistencijalnog pesimizma i determinizma.• Snagu volje i heroizma • Snagu sila sudbine • Veličinu duše i moralni integritet • Sukob između emotivnog i moralno-religijskog shvatanja ljubavi Zan Rasin. U predgovoru za Fedru on kaze da je izabrao ovu junakinju jer ima sve osobine koje treba da izazovu strah i sazaljenje. Ona nije ni sasvim kriva. Moralni zakon jaci je od ljudskih strasti. Sukob je premesten sa spoljasnjeg na unutrasnji plan. Kornejeva dela prozeta su verom i optimizmom u coveka. politike. Kornejevi junaci sami upravljaju svojim postupcima.Kornej i Rasin. Rasin je svojim tragedijama pisao predgovore koji su u mnogo cem olaksali njihovo tumacenje.). Rasin se bavi jos jednim sukobom – sukobom izmedju oca i sina. jer im Bozija milost . pokrece ih snaga volje. ideologije. Jansenisti su verovali da je ljudska sudbina unapred odredjena i da za gresne nema izbavljenja. Rasin kaze da su u Fedri slabosti zbog ljubavi iznete kao prave slabosti. Likove i motive preuzimao je najcesce od Euripida. a visokog je roda. Njen zlocin je vise kazna bogova nego njena volja. Sunce. U tome je njegova tragicka krivica. pitanjem ljudske slabosti. Rasin se trudio da je prikaze manje odbojnom nego sto je to ucinio Euripid. a Rasin mu dodaje jos jednu slabost – ljubav prema Ariciji. pre svega. na sukob strasti i razuma. postovao aristotelovska pravila koja je zahtevao klasicizam.. Njegove tragedije su jednostavne. On nije izmenio samo lik Fedre. Razlike medju njima su brojne. Fedra Kada se govori o francuskom klasicizmu. Ona ne optuzuje Hipolita sama. Ovde se Rasin trudio da postuje pravilo prikladnosti likova... a porok je naslikan svim bojama koje omogucavaju da se spozna i zamrzne izopacenost. Bajazit. ali se bavi i pitanjima religije. Izvori iz kojih je Rasin preuzeo gradju za Fedru su Euripidov i Senekin Hipolit i Plutarhov Zivot Tezejev. On vise nije idealizovan. Rasin je bio pod velikim uticajem jansenizma i njihovog ucenja o predestinaciji. vec to u njeno ime cini dojkinja Enona.

Ucene zene. obogacen metaforama. Molijer osudjuje sve sto izopacuje ljudsku prirodu: laz. Molijer je komediji pruzio status jednak tragediji i oslobodio je dotadasnje potcinjenosti. licemerstvo. zaljubljena je u svog pastorka.. Dojkinja Enona uspeva da navede Fedru da prizna od cega boluje i savetuje je da svoju ljubav prizna Hipolitu. da bi one bile iskorenjene javnim prikazivanjem. Uobrazeni bolesnik. Covekovi postupci treba da budu vodjeni razumom. Don Zuan. Tesej razgovara sa Aricijom i to u njemu budi sumnju. a Fedra mu priznaje svoju ljubav koju on hladno odbija. Molijer ume da ukaze na trenutke kada ljudske mane i poroci postaju smesni. Njegova glavna dela su: Tvrdica. Saznaje da je mrtav. a Tesej prihvata Ariciju kao cerku. Jezik njegovih dela je zivi govorni jezik. a pravo na presto imaju on. Harpagonovu nastranost cini njegov tvrdicluk koji ubija sva druga osecanja. Fedra. potomak tesejevih neprijatelja. . Ako se neka strast preterano razvije. Saznje da se dojkinja ubila i shvata da je pogresio. a ona prihvata. mimikom. Zbog te gresne ljubavi. Saznaje da je Hipolit mrtav i Fedra dolazi da mu kaze istinu. zena kralja Teseja. Tvrdica Molijerovo pozoriste predstavlja skup ljudskih naravi i istinitih slika coveka.. Tartif. On to cini karikiranjem. pun zivotopisnih slika. Zan Baptist Molijer. vec i njegovoj okolini – drustvu i porodici. a razum zahteva umerenost u svemu. ali i situaciji u kojoj se u tom trenutku nalazi. izmedju strasti i razuma. pa se tako njegova komedija priblizava farsi. To je narodni jezik koji tece prirodnim tokom. onda ona postaje apsolutna i potiskuje sve ostalo u coveku. antitezama. Hipolita. zavodi tiraniju i remeti ravnotezu. Tesej se ne vraca sa svog puta u Had i Hipolit polazi da ga trazi. Smesne precioze. On ne steti samo njemu.. a dojkinja lazno optuzuje Hipolita. On odlazi k njoj i poziva je da pobegnu. ona zeli da umre. Tesej vidi da se nesto dogadja. Govor svakog junaka je prilagodjen njegovom stalezu i karakteru. Na taj nacin on jos vise istice neku karakternu crtu. Tesej poziva Neptuna da osveti njegovu cast. preuvelicavanjem. Fedrin sin i Aricija. Stize vest da je Tesej ziv i Enona savetuje Fedru da optuzi Hipolita pre nego sto on optuzi nju..nije unapred data. a ne da pravi slike konkretnih pojedinaca. suprotstavljanjem razlicitih karaktera. u koju je Hipolit tajno zaljubljen. koju joj je usadila Venera. Veliki deo Molijerovog knjizevnog rada ne slaze se sa klasicnim pravilima. tvrdicluk. Zbog svog poroka on neprekidno dolazi u konflikte sa svojom decom. kci Minoja i gresne Pasifaje. Propagirali su princip licnog usavrsavanja.. Umire od otrova koji je popila. U njegovim delima cesta su preterivanja. Smatrao je da stvaralac treba da pozajmljuje karakteristicne crte od svojih savremenika i da uoblicava tipove.. Hipolit vlast nudi Ariciji. on se ne protivi mesanju knjizevnih rodova i ne postuje uvek pravilo tri jedinstva. Molijer slika zive ljude kojima vladaju pogubne strasti. a Hipolit se brani priznajuci svoju ljubav prema Ariciji. ali oni su istovremeno i smesni. Bili su veliki protivnici papstva i jezuita. unutrasnjeg posmatranja i negovanja visokih osobina. Treba istaci ono sto je smesno u coveku i obelodaniti ljudske mane. Jezik Rasinovih dela dostize savrsnstvo jezickog izraza i sluzi kao srdstvo za iskazivanje neskalda izmedju recenog i ucinjenog.

On ova nacela i pravila nije sam formulisao. umetnost je potpuno autonomna kategorija. Zak daje lazne optuzbe. Frosina donosi Harpagonu vest da Marijana prihvata bracnu ponudu. naredjuje da s prave masna jela koja brzo zasite. Molijerovi uzori bili su Plaut. ne moze da se odrekne svog prstena koji Kleant daje Marijani. Terencije. a glavni predmet podrazavanja je covek . On odlucuje da napravi veceru na kojoj ce objaviti veridbu. nova grcka komedija. Harpagon pristaje na vencanja svoje dece pod uslovom da Anselm plati sve troskove. npr. Frosina je podvodacica i spletkaros. a cesto ih je i nadmasivao. najpoznatija je poetika epohe klasicizma. Za razliku od Plautovog. Njih dvoje zele da to objave ocu. ali on ce ih preduhitriti izjavom da im je vec pronasao bubuce supruznike – Kleantu imucnu udovicu. vec zeli da stekne jos blaga. La Fles je lukavi lopov. On sam ce se ozeniti Marijanom pod uslovom da uz nju dobije miraz. On tu slozenost upotpunjuje slozenoscu okoline i time postize jos veci stepen slicnosti sa zivotom. On je cesto pozajmljivao od drugih stvaralaca. Pesnicka umetnost.. Molijer kritijuje ne samo strast. nije njena puka kopija. Kleantov lukavi sluga nalazi Harpagonov novac zakopan u basti. On daje siroku i vernu sliku celokupnog drustva u 17. Molijerov tvrdica nije covek koji se plasi bede jer je u njoj ziveo. a cerka Eliza u Valera.. ali zaljubljen je u siromasnu devojku. Kleant je kockar. Kleant odlucuje da trazi zajam. Tu njegov tvrdicluk kroz niz komicnih situacija dolazi do izrazaja: njegov kocijas Zak je istovremeno i kuvar. vec je nova kreacija. a ne u stihu. covek dugih prstiju.. Gradju za Tvrdicu preuzeo je iz Plautove Aulularije. Simbolika Harpagonovog imena: covek koji grabi.Molijerovi karakteri su veoma slozeni i imaju veci znacaj nego radnja. jer to onda ne bi bilo ni komicno ni poucno. Pesnicka umetnost Boaloova poema u 4 pevanja. Komedija se zavrsava tako sto Harpagonu vracaju novac i saznaje se da je Anselm Marijanin i Valerov otac. jer su ona vec postojala. Ali ni drustvo koje okruzuje Harpagona nije bolje: Valer igra dvostruku ulogu. Glavna nacela njegove poetike su: • nadahnuce – za umetnicko stvaranje potrebna je idealna ravnoteza izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne.. i znanja i rada sa druge strane. Harpagonov sin Kleant zaljubljen je u siromasnu devojku Marijanu. Nikola Boalo. konji su mu izgladneli do smrti.On je samo pokusao da otkrije njihov esteticki smisao i sastavio ih je u jedinstvenu celinu. slikajuci razlicite staleze i naravi.. ali za to ne dobija nikakvu nagradu. • razum – to je sila koja treba da obuzdava i usmerava mastu i osecanja • priroda – u odnosu na prirodu. ali i nekih drugih dela. Njegovi glavni uzori bili su Horacije i Aristotel. Harpagon je tvrdica. a Marijani Anselma. mladica koji je spasao od smrti i koji radi u sluzbi njenog oca ne bi li zadobio njegovu naklonost. veku. vec i drustvo – Harpagon pripada sloju kapitalista koji su se obogatili zelenasenjem. jer on ne trazi miraz. Delo je napisano u prozi. ali ispostavlja se da je pozajmilac njegov otac i dolazi do konflikta izmedju njih. On takodje nije ni zadovoljan onim sto ima..

Kada se u II pevanju bavi manjim lirskim vrstama. a Boalo insistira na duzini od dva stiha. a stil raznovrstan. U III pevanju se bavi najvaznijim rodovima – tragedijom. pastirska pesma. Pri slikanju likova pesnik mora da uzme u obzir razlike izmedju podneblja i epoha. ostra. • Vodvilj i sansona – osudjuje vulgarne dosetke ovih saljivih vrsta. cistotom. Ti likovi treba da budu inkarnacije tipova. Govoreci o tragediji. Likovi treba da budu dosledni. duhovita. • Elegija – intimna pesma u kojoj preovladjuju tuzna osecanja. On kaze da je radnja epopeje dugotrajna. ali i o pravilima verovatnosti i prikladnosti. Sustina tragedije je u prikazivanju bolnih dogadjaja i dusevnih stanja. Prednost nad mogucem daje verovatnom. uzvisenoscu. Boalo joj upucuje ostru kritiku. jasnoscu. On grcku tragediju smatra najuzvisenijom. skladom. a radi pristojnosti i prikladnosti sa pozornice su izbacene scene nasilja. Od lirskih vrsta njega zanima: • Idila (ekloga) – jednostavna. • Sonet – od njega zahteva apsolutnu pravilnost forme. knjizevne i drustvene satire. Komedija ne sme da sadrzi elemente ostre drustvene. pravilima. • Satira – i sam je pisao moralne. Likovi treba da budu preuzeti iz naroda ili gradjanskog sloja. Bio je protivnik politickih satira.. svecana pesma u slavu junaka. • Epigram – to je smela. a sasvim retko to moze biti plemstvo. • Oda – uzvisena. Radnja mora da bude jedinstvena i jednostavna. Ne . Boalo se bavi opstim nacelima. Izbor junaka je veoma vazan – to mora da bude neka znacajna licnost iz istorije ili mita. ugledanjem na antiku. Iako je epopeja u renesansi imala ogroman uspeh. koja treba da izazove strah i sazaljenje. On vrednim smatra samo anticke epove. prirodnoscu. • Rondo. jedinstvena). istorijatom i unutrasnjim sklopom. On zatim govori o pravilu tri jedinstva (jedno mesto. balada i madrigal – ove srednjovekovne rodove gotovo da zanemaruje. Katarza daje smisao tragickoj radnji. on se bavi njenom sustinom. epopejom i komedijom. Mora da bude uzvisen i da cak i njegove mane budu herojske. kratka pesma. jednostavnoscu. a osnovna karakteristika je fabuloznost. ona su oslonac razuma • stil – odlikuje se istinitoscu. a ne u hriscanstvu. Teorija knjizevnih rodova U I i IV pevanju Pesnicke umetnosti. jedan dan. Metafore i simbole treba traziti u grcko-rimskoj mitologiji. cisto lirska. umetnost koja je korisna u stanju je da uzbudi citaoca istinom i lepotom • pravila – ona sluze da usmeravaju stvaralacku energiju. njega prevashodno zanimaju oblici i psiholoske i stilske karakteristike njihove sadrzine. a odbacuje rimsku i srednjovekovnu tragediju. Predmet komike treba da bude ljudska priroda..• antika – podrazavanje uzora je osnova za stvaranje originalnih dela • korisnost – korisno se podredjuje lepom i oplemenjuje ga. politicke satire. pravilnoscu. a II i III pevanje posveceni su knjizevnim rodovima. a njen cilj je lepota i uzbudjenje.

Sentimentalizam daje produbljene prikaze emotivnih stanja i iracionalnih slojeva ljudske duse. vec i mudro. ali se delovanje oseca i u 19. Nosilac ovog pokreta je gradjanstvo i pojedini prosveceni vladari (Fridrih II.. pa predstavlja pretecu psiholoskog romana. Ruso. Ton ovih dela je sentimentalan. Nova Eloiza. Tezi da otkrije emocionalni zivot coveka. jer Volteru nije bilo stalo da prikazuje uverljive ljudske dileme i sukobe. Idila dobija vaznu ulogu. Sentimentalizmu pripadaju Didroovi porodicni romani i Rusoove Ispovesti. a sve sto je zlo od drustva. Pridev sentimentalni nije imao pezorativno znacenje. veka vaznu ulogu je imao sentimentalni roman. Pisao je tragedije Zair i Meropa. Karakter francuskog prosvetiteljstva u ovom delu bio je ocigledan. Boalo je bio veliki protivnik elemenata lakrdije i farse u komediji.. humorom. i 18. Njegova Filozofska pisma.. ironijom. U ovim romanima preovladava osecajnost. Josip II. D’Alamber. PROSVECENOST I SENTIMENTALIZAM Prosvetiteljstvo je duhovni pokret nastao krajem 17. veku. On stvaraoce neprekidno upozorava da svoja dela treba stalno da ispravljaju i istice vaznost kritike. Predstavnici su Semjuel Ricardson... Pored prosvetiteljskog kulta razuma. Po ovom romanu cesto se i epoha prosvecenosti naziva epohom volterijanstva. Ovo delo je izvrglo ruglu vrednosti starog rezima iskazujuci ono sto je narod mislio. veka.. a zasnivaju se na moralnom principu da se zlo kaznjava. dala su najostriju kritiku francuskog apsolutizma.).. a pociva na principima unutrasnjeg osecanja i prirode.. jer su filozofi koji su dali toliki doprinos znanju i slobodi imali negativan polozaj u ocima vlasti upravo zbog tog doprinosa. Kandid se razlikuje od ostalih romana 18. vec je upucivao na uzvisena osecanja. carica Katarina. Rusoovo shvatanje uticalo je na predstavnike predromantizma. veka. Prosvecenost se javila u Holandiji. Svoj identitet Volter nije otkrivao. vec je zeleo nesto da dokaze. Engleskoj. Monteskje. da stvori roman a these Kandid je roman koji obiluje mastom. Francuskoj. nakon smrti pisca.. Na prelazu izmedju 17. Volter je . Rusoov zivotni stav se cesto naziva rusoizam. u kojima uporedjuje Englesku sa Francuskom. Racionalizam zanemaruje ono sto je subjektivno i emotivno i tako se javlja potreba da se u knjizevnosti govori o onome sto je intimno i subjektivno. Raspravu o snosljivosti. Sve sto je dobro potice od prirode. a oznacavao je ono sto je ne samo pateticno. ali nije govorio.. citaocima je predstavljeno kao francuski prevod nemackog romana sa dodacima koji su pronadjeni slucajno.treba mesati komicno sa tragicnim. Volter. Ruso istice i osecajnost duse. Stern i Goldsmit. vlast i tradiciju. Prosvetitelji veruju u ljudski um i nezavisni su u odnosu na crkvu. U tom periodu formirale su se mnoge nauke. Shvatanja i sanzanja prosvetiteljstva skupljena su na jednom mestu – u Enciklopediji.. istorijska dela. a vrlina nagradjuje. dr Ralfa (= Servantes). Njen pokretac je Denis Didro. a u radu su ucestvovali i Volter. autoritete. Kandid Kada se pojavilo ovo Volterovo najznacajnije delo..

Martina. Dozivljavaju buru. a u filozofiji Pjer Bejl i Dzon Lok. postavljajuci Galileja nasuprot Lajbnicu. Jedan od njih je Kunigundin brat i Kandid ga ubije u samoodbrani. izmisljenu zemlju u kojoj je sve savrseno. Volter kritikuje i nauku tog doba kada govori o nagradi godine koja sledi onome ko otkrije zasto je vuna ovna iz Eldorada crvena. kandid salje Kakamba po Kunigundu i dogovaraju se da se nadju u Veneciji. Englesku i Tursku. zemljotres i stizu u Portugaliju. Sekspira i Svifta. Kandid putuje celim svetom. On stize u prusku vojsku. U nauci je na njega uticao Njutn. ne stedeci nikoga. varki i cikajuce ironije. On se zestoko protivi Kunigundinoj udaji za Kandida i njegova arogantna reakcija ukazuje na prepreke utemeljene na socijalnim razlikama. gde ga propisno isibaju. i u svakoj zemlji. Njegovo delo obogaceno je poznavanjem filozofije i knjizevnosti Rablea. a Kandid bezi sa slugom Kakambom kod jezuita. Stize u Holandiju gde srece filozofa Panglosa sa baronovog dvora. Neka starica preuzima na sebe brigu o Kandidu i ispostavlja se da ona radi za Kunigundu koja nije mrtva. On daje preterane opise ratnih strahota. Paragvaj. obolelog od sifilisa. Meksiko. Volterovo delo ipak ne odise pesimizmom. a taj spas je u radu koji je i stvorio coveka. Kada Kandid u Surinamu naidje na roba bez ruke i noge. izuzev Eldorada. Dekartu i Spinozi. gde prilikom auto-da-fe Panglosa obese. nalazi samo okrutnost i bedu. da bi posle postalo ocigledno da se radi o ironiji. Veneciju. smisao za humor i kritiku i zelju za upoznavanjem stvarnosti. ukazujuci njegovu udaljenost od stvarnosti. lucidnoscu i kritikom. Servantesa. Francusku. Kandid pronalazi novog saputnika. ali jeste silovana. Njegova proza je jasna. Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu. Njegov roman sjedinjuje ljubav prema ovozemaljskom. prepuna brzih i kratkih poenti. porok i bedu. natovareni blagom. Ali. Kandid je personifikovano svojstvo naivnog optimizma koji se suocava sa brutalnom stvarnoscu (candide = naivko). Kandid je snazna satira. Kritikuje i ceo sistem i drustvo. Njegova satira je satira naravi – licnosti personifikuju samo pojedina obelezja naravi. On ga obavestava da su svi sa dvora mrtvi. Volterov stav prema ratu tu jasno dolazi do izrazaja. a odatle krecu da traze Kunigundu. U Paragvaju se rastaju. Kandid ubija Jevrejina i inkvizitora pod cijom je vlascu ona bila i njih troje beze. On pronalazi spas za ljudski rod. najbolji od svih svetova. koja obiluje duhovitoscu. ovaj mu govori da je to cena secera koji jedu Evropljani. ali ih put . tako da je ovaj svet bas onakav kakav mora da bude. Izgubivsi veliki deo blaga. koji tvrdi da nema posledice bez uzroka i da je ovaj svet najbolji od svih svetova. Holandiju.bio protivnik zatvorenih metafizickih filozofskih sistema. krecu u Veneciju. Upravo je te sisteme kritikovao u svom romanu. ali u naravi satire i jeste da bude preterana. Odlomak pocinje divljenjem vojsci. Prostodusnog mladica Kandida proterao je baron iz zamka zato sto je poljubio ruku njegove kceri Kunigunde. pocev od crkvenog lica. Doktor Panglos je dobio sifilis preko dugackog lanca svih onih koji taj sistem cine. Kod Voltera i stvarnost i naivnost su prikazane hiperbolicno. Volter kritikuje ovaj kosmoloski optimizam. To je Volter hteo da suprotstavi Lajbnicovoj ideji o predodredjenoj harmoniji – sve je predodredjeno unapred postavljenim redom. Zatim stizu u Eldorado. Nosilac ideje kosmoloskog optimizma je doktor Panglos. on obilazi Nemacku.

prethodno odvede kroz Englesku i Francusku. veka. U romanu 18. Julija na kraju prihvata svoju obavezu. Protagonista romana Nova Eloiza je Sen – Pre. Izvestacenom zivotu pariskih salona on suprotstavlja miran. On krece na put oko sveta. Nakon nekoliko godina Sen – Pre posecuje Juliju. On nije u potpunosti odbacivao razum. cak i drame Korneja i Rasina. Osnovni cilj je da ukaze na drustvene i moralne slabosti. Pariz je suprotnost idealnom zivotu u pokrajini Valais i kao glavna metropola simbol covecijih kobnih tendencija. pa odatle dolazi i naslov dela. Barona salju u Rim. Njena majka pronalazi pisma i Julija je primorana da se uda za Volmara. idealan dom. Zatim odlazi po Kunigundu koja se nalazi u Carigradu i na putu do tamo srecu Panglosa i Kunigundinog brata. Kandid se zeni Kunigundom iako je ruzna (ironicno. koji je bio karakteristican za prosvetiteljstvo i borio se protiv zloupotrebe razuma za stvaranje metafizickih sistema i tumacenja sveta od strane teologa. i da ih izvrne podsmehu da bi doprinela njihovom otklanjanju. Emil i Drustveni dogovor. privatni ucitelj lepe i mlade Julije. To jezero je sveprisutno u romanu i na kraju ce zapecatiti Julijinu sudbinu. kao i izmedju Abelarda i Eloize u prici iz 12. predstavnika prisile. jer prikazuju najvise slojeve koji cine najmanji deo francuskog drustva. Izmedju njih se javlja ljubav. Dom Volmarovih je ostvarenje Rusoove ideje o idealnom drustvu. koja je sada Volmarova supruga i majka dvoje dece. Martin zastupa stavove suprotne Panglosovim i zna da ljudi nigde na svetu nisu srecni i da svet nije savrsen. Sen – Pre napusta zenevsku oblast. medjuljudske odnose i zajednistvo u radu. Kandid shvata da jedino rad cini zivot podnosljivim i svako sebi pronalazi neki zanat. Drugi deo se sastoji uglavnom iz njegovih pisama Juliji iz Pariza i njenih odgovora. Zan – Zak Ruso. Za to vreme Julija trpi torturu svog oca koji ne trpi protivljenje. jer joj je za supruga namenio starijeg plemica Volmara. U njihovom domu dekorativno je zamenjeno korisnim. Satira – knjizevno delo u kojem se na podrugljiv i duhovit nacin izrazava ostra osuda nekog drustva ili ljudskih mana. Julija vodi brigu o svom vrtu koji predstavlja . zakona i konvencije. ona toga uopste nije svesna) i nakon razgovora sa nekim starcem. porodicni zivot u prirodi. pa su ljudi zbog toga srecni. On je govorio o gubitku ljudske srece u savremenom drustvu i potrazi za izgubljenim vrednostima u svojim najvaznijim delima: Nova Eloiza. Nova Eloiza Najveci predstavnik francuskog sentimentalizma je u svojim delima govorio o razlici izmedju prirodno i drustveno odredjenog coveka. veka cest je lik oca despota. Odlazi u pokrajinu gde su ljudi iznenadjujuce gostoljubivi i gde je novac retka pojava. Ruso kritikuje i pozoriste. U Sen . Oni zive u skladu sa prirodom. vec je postao tasto bice kojem je stalo samo do uspeha u drustvu i povecanja imovine. jer je smatrao da civilizovani covek nije sacuvao svoju ljudsku bit. koji mu je spasio zivot jednom prilikom. Julijin otac se protivi udaji kceri za coveka skromnog gradjanskog porekla. a mesto zbivanja je Zenevsko jezero. U drugom delu romana (od IV do VI dela) preovladavaju Rusoovi pogledi na porodicne odnose. a izmedju Volmarovih i posluge vlada potpuni sklad.Preu se sukobljavaju ocajanje i divljenje Juliji.

. krajnje subjektivna. U toj sentimentalistickoj atmosferi dom Volmarovih predstavlja uzor racionalnosti i utilitarnosti. a rastanak obecanje apsolutnog sjedinjenja. Nova Eloiza je izraziti primer sentimentalnog romana u kojem su emocionalne reakcije junaka intenzivnije nego sto se cini primerenim. Zato se moze govoriti o polifonijskom romanu. za razliku od romana u trecem licu koji je sklon objektivizaciji. Perspektiva je cesto iskrivljena. racionalni prijatelj emocionalnog Sen – Prea. zivotna radost bez asketizma.alegoriju njene duse i skrivenih nemira. Pocetkom procvata smatra se pojava Ricardsonovih dela. kao sto su Julijina sestricina i Bromston. Na kraju umire spasavajuci svoje dete iz jezera. a glavni korespodenti su Julija i Sen – Pre. Najcesce se spominje Publije Ovidije i njegova zbirka Heroide. a pretece se nalaze jos u antickom dobu. Ima i pisama drugih likova. kao sto su Pamela i Klarisa. Ovaj Rusoov epistolarni roman podeljen je na sest delova. Ipak. Smrt je za nju oslobodjenje od svih prepreka u ljubavi prema voljenom coveku. veku. Epistolarni roman (roman u pismima) doziveo je najveci procvat u 18. Pisma su tada bila idealno sredstvo za iskazivanje osecanja i ispovedanje. u pojedinim delovima zagovara se i drugaciji nacin zivota – vino i euforija. a mogu se menjati tacke gledista bez nametanja autorovog stava.