SREDNJI VEK Najcesca podela evropske istorije jeste na antiku, srednji vek I novi vek.

Srednjevekovna knjizevnost je jedinstven period u istoriji knjizevnosti koji obuhvata vise od 1000 godina – od priznavanja hriscanstva za drzavnu religiju Milanskim ediktom 313. godine, pa sve do kraja 13. veka na Zapadu, tj. do pada Carigrada 1453. god. na Istoku. U 15. veku dolazi do velikih promena: renesansa, reformacija, pad Carigrada 1453. , nastanak modernih drzava 1492. Srednji vek se u hronoloskom smislu uslovno deli na rani (pocetak hriscanstva), srednji i pozni (stvaranje drzava). Glavno obelezje srednjeg veka je hriscanstvo. Do podela u hriscanstvu dolazi vec u 8. i 9. v. a konacna podela – Veliki raskol – dogodice se 1054. godine. Podela crkve uslovila je i podelu literature: • istocna tradicija – grcki jezik i knjizevnost, uticaj helenizma • zapadna tradicija – latinski jezik i rimska knjizevnost Znatan je uticaj hebrejske tradicije koja je preneta u hriscanstvo zahvaljujuci helenizmu (osvajanja Aleksandra Velikog) i Starom zavetu. Srednji vek predstavlja spoj razlicitih tradicija. U srednjem veku postoje tri perioda u odnosu na poeticke tendencije i vladajuce doktrine: 1) patristicki 2) sholasticki 3) sekularni Cest je i naziv mracni srednji vek: • gradovi su bili zatvoreni sami u sebe • cesti su bili napadi osvajackih plemena (Vizigoti, Huni, Avari...) • harale su zarazne bolesti (kuga, kolera, velike boginje...) • nedostatak higijene Zbog toga su srednji vek obelezile krilatice memento mori (secaj se smrti) i carpe diem (uhvati dan). Problem pisane literature Nastajala je na grckom, latinskom i hebrejskom jeziku i dospevala je samo do malog broja citalaca. Uporedo nastaje i knjizevnost na narodnom jeziku, javlja se u 12. i 13. veku. Osnava pisane knjizevnosti i pismenosti bila je Biblija. Vizantija je bila zajednicki knjizevno-kulturni geo-politicki prostor. Pismenost se razvijala na zajednickom jeziku (latinski i staroslovenski). Postojala su dela sakralnog i svetovnog karaktera. Razvoj svetovne knjizevnosti vezan je za sekularni period i knjizevnost na narodnom jeziku. U okviru ljubavne poezije nastaju nove vrste: kancona (prosta ljubavna pesma), serenada, alba i tenciona (pesnicka rasprava izmedju dva trubadura). Cveta crkvena poezija – crkvene himne u proznom obliku, sastavljene od veceg broja strofa koje se nazivaju tropari i kanoni koji su se sastojali od osam ili devet oda, a svaka oda od vise strofa tropara. U kanonima se cesto primenjivao akrostih. Ova poezija se ne oslanja na anticku. Razvija se i vizantijska profana poezija koja se oslanja na antiku. Pisali su je Georgije Pisida, Teodor Studit i Kasije. Nju karakterise nov metricki oblik – politicki stih. Takodje, nastaju srednjivekovni narativni epovi (Pesma o Rolandu, Roman o Troji, Roman o Aleksandru Velikom, keltske legende o kralju Arturu i njegovim vitezovima, o Tristanu i Izoldi...) ili viteski romani, gde se epizode ne nizu uzrocno-posledicno

(preteca avanturistickog romana). Viteski romani nastali su pod uticajem crkve i feudalizma, kada su stvoreni hriscanski vojnicki redovi, i u njima je stvoren tip knjizevnog junaka koji je bio duzan da cuva crkvu, stiti slabe, bori se protiv nevernika i postuje kult svoje gospe. Krajem srednjeg veka akcenat se prebacuje na avanture junaka. U Francuskoj su bili popularni epovi Chansons de geste. Nezavisno od grcke tragedije u srednjem veku razvija se poseban tip drame koji nastaje na osnovu hriscanskih verskih obreda, tako sto crkvena liturgija dobija dramski oblik u dijalozima i pevanju. Takve predstave nazivaju se misterije ili mirakuli. Koristi se gradja iz Biblije, posebno iz Hristovog zivota, ali i nekih svetaca i mucenika. Sacuvana je jedna vizantijska drama, Stradanja Hristovo. Javljaju se i komicne vrste: vesele propovedi, moraliteti, farse... Razvija se i istoriografija (Prokopije, Konstantin VII Porfirogenit, Jovan VI Kantakuzin...). Dolazi do procvata poucnih zanrova – alegoricni zanrovi (basne); razvija se didakticka knjizevnost. Pisu se hronike i hagiografije (pod uticajem martiroloske literature, sudskih spisa u oliku dijaloga koji opisuju mucenja hriscana koji su stradali za veru). Od stilskih figura najcesce su metafora i alegorija. Nastaju alegoreza i egzegeza – nacini tumacenja tekstova, tako da se u njima nalazi dublji smisao. Postojala je i knjizevnost na narodnom jeziku – spev Fiziolog, prica o Varlaamu i Joasafu... Vaznu ulogu i veliki uticaj na srednjovekovnu literaturu imala je sholastika – naucna metoda, crkveno ucenje, koje se zasniva na metodi pamcenja bez ikakvog razumevanja i sumnje. Pesnistvo provansalskih trubadura nastajalo je u periodu od 11. do 13. veka. Oni su obicno pripadali riterskom stalezu, ali su ponekad bili iskromnog porekla. Svoju poeziju su obicno sami izvodili, ali su je ponekad davali i putujucim pevacima nizeg staleza – zonglerima. Trubadurska lirika nije bila ljubavna poezija u uzem smislu, vec aristokratska drustvena umetnost sa erotskom tematikom. Oni su veliki uticaj izvrsili na truvere, lirske pesnike sa severa Francuske iz 12. i 13. veka. Uobicajene teme trubadurske poezije su kurtoazna ljubav, poboznost, slavljenje Bogorodice, verski zanos krstasa, ali i moralna, verska i drustvena satira. Istocna srednjevekovna tradicija - Istocna srednjevekovna tradicija (vizantijska knjizevnost) u najvecoj meri je podredjena vizantijskom uticaju, grckom jeziku i ostalim odgovarajucim elementima datog civilizacijskog kruga. Knjizevnosti i kulture koje su se razvijale u drzavama vizantijskog okrilja (vizantijskog komonvelta) nazivaju se Slavia Ortodoxa. Istocna (i zapadna) knjizevnost uglavnom se oslanja na Bibliju, ali i na antiku,. Tematski i zanrovski uzor najpre su nalazili u spisima Novog zaveta, pa se primecuje prevlast biografije, poslanica, parabola, epigrama, basni, poslovica, filozofskih spisa, itd. Prema klasifikaciji knjizevnih rodova i vrsta, srednjevekovnu knjizevnost delimo na srednjevekovnu poeziju i prozu. Vizantijsko pesnistvo (uglavnom bogosluzbenog karaktera) bilo je raznovrsno – himne, kanoni, akaste, ikosi, stihire, tropari, kondaci, pohvale, molitve. Predstavnici (autori) bili su Roman Melod, Grigorije Pisida, Jovan Damaskin, Andrej Kritski, Vasilije Veliki, Teodor Studit, itd. Kada je rec o prozi , izdvajaju se

razliciti oblici teoloske literature koja okrenuta proslosti trazi uzore ponasanja I uspostavljaju kanone izrazavanja – niz teolosko-naucnih spisa, pokusaj stvaranja enciklopedije, istoriografski spisi poput hronika, letopisa, rodoslova, hagiografija, zitija. Profana poezija i proza uglavnom se oslanjala na antiku. U Vizantijskoj kulturi dozvoljena je bila bogosluzba na narodnom jeziku. Zapadna srednjevekovna tradicija - Pisana je na latinskom jeziku. Predstavnici su Jeronim, Aurelije Avgustin, Toma Akvinski, Pseudo Dionisije Areopagit. U delima je prisutna hristijanizacija latinskih ostvarenja, pogotovo Vergilija i Ovidija, tumacenje tekstova pocivalo je na alegorezi i egzigezi, prisutni su oblici poput moraliteta, misterija, exempluma. Pored crkvene cveta i dvorska knjizevnost (viteski epovi i romani, chanson de geste), ljubavna lirika (lirika trubadura i truvera), dela saljive knjizevnosti (fablio, svanka). Dante Aligijeri, Bozanstvena komedija – Pakao Dante Aligijeri ( 1265-1321) je najveci italijanski pisac i jedan od najvecih svetskih pisaca. Aktivno je ucestvovao u politickom zivotu Firence. Njegov zivot bitan je za razumevanje pogleda na svet u “Bozanstvenoj komediji”. Bio je clan partije koja se zalagala za samostalnost italijanskih gradova, nezavisnost od papske vlasti. U to vreme u Firenci su postojale dve zaracene strane – Beli (oko kojih su se okupljali siromasniji gradjani) i Crni (oko njih su se okupljali bogatiji). Dante se prikljucio taboru Belih koji su se borili protiv pape Bonifacija VIII, zbog cega je 1302.god. usledilo njegovo progonstvo iz Toskane. Najveci broj svojih dela je napisao upravo u progonstvu, pisuci i na narodnom i na latinskom jeziku. Za njegov zivot bitno je poznanstvo sa Gvidom Kavalkantijem, pesnikom, kao i sa Beatricom. 1.“Novi zivot” (Vita Nuova) je ispovedni ljubavni roman, idealisticka prica o njegovoj ljubavi prema Beatrici. Ovo delo predstavlja zanrovsku sintezu (intimni dnevnik pisca i pesme ljubavnog karaktera prozete hriscanskom misli u obliku soneta i kancona, koji ce kod Petrarke dostici vrhunac)-Prozimed (proza i stih, novi stil). 2. “Gozba” (Convivio) je naucni traktat, delo napisano narodnim (vulgarnim) jezikom cime je Dante potvrdio da narodni jezik moze potpuno da zameni latinski, sto je i bila njegova namera. 3.”O narodnom jeziku” (De vulgari eloquentia) je delo napisano latinskim jezikom, a raspravlja o tome kakav narodni jezik treba da bude – Dante izlaze svoju poetiku i estetiku. Podrzava teoriju da stil mora da odgovara temi. 4. “Monarhija” – ovde izlaze svoju ideju o ravnopravnosti svetovne i carske vlasti (govori da se moraju odvojiti funkcije pape i cara koje nisu dobro razgranicene Konstantinovom poveljom) Dante se u trideset i petoj godini našao u mračnoj šumi (1300. godina). Lutao je čitavu noć, dok u zoru nije izašao iz nje i naišao na podnožje nekog brda. Ugledavši ga, počne se penjati, ali mu na put stanu tri zveri i to: panter, lav i vučica – putenost, oholost i lakomost. Htele bi da se vrati odakle je i izašao. Od tih zveri spasi ga Vergilije, slavni rimski pesnik, autor Eneide, pozivajući ga da krene sa njim kroz pakao

funkcijama i službama sa glavama u rupama dok im tabani gore u vatri . pagani. Neucesnici u istoriji su izdvojeni i iz raja i iz pakla. oni koji su ziveli pre hriscanstva.samoubice i raspikuce pretvoreni u trnovito drveće koje komadaju psi Nasilnici protiv boga .i čistilište. kazna se primenjuje po principu slicnosti ili razlike.simonijaci . kojim će proći Dante sa Vergilijem. Ovo pevanje predstavlja neku vrstu negativne kritike knjizevnosti. Ovidija i druge). Tu je smešten i Vergilije (tu još sreće Horacija.u reci ključale krvi Nasilnici protiv sebe samih . nasilnici protiv zanata – zelenasi – sede pogureni na uzarenom pesku • (ili) Malebolge (zle jaruge) sastoji se od deset jaruga (varalice): • • Svodnici I zavodnici zauvek hodaju u suprotnim smerovima Laskavci . nasilnici protiv bozje prirode – sodomiti trce naokolo.u njemu su nekršteni. Pakao. Ne mogu da vide sadasnjost. Gresnici su kaznjeni duhovno I telesno. Duše u limbu nisu podvrgnute mučenju. Uostalom. a samo su u nju verovali za zivota • Tu su nasilnici. Pred drugim krugom je čudovište Minos koje određuje u koji će krug duše ići. a da bi došao do raja trebaće mu pratnja Beatriče (njegove ljubavi i u pravom životu koja je umrla mlada). • Limb .jarosnici i lenjivci. Patnja im se sastoji u tome što ih muči čežnja bez nade. a u njima krivoverci – jeretici (tu sreće svoga političkog protivnika Farianta). svojim deverom. u kojeg se zaljubila citajuci viteski roman) – pohotnici. cak I neki muhamedanci (od dece do čuvenih ljudi 1490 pretkrišćanskog doba). ona je Vergilija i poslala da izbavi Dantea od velikih opasnosti u kojima se bio našao.leže u ljudskim fekalijama • Trgovci crkvenim stvarima. to je krug niži i uži. Pakao je lisen svetlosti (u moralnom smislu – svetlost bozanstva). ima devet krugova. • Kerber muči proždrljivce. Što su grehovi teži. kao i kisa I grad • Tvrdice i rasipnici moraju gurati veliko kamenje u suprotnim smerovima i medjusobno se vredjaju • Gnevni (besni) grešnici se moraju tući u močvarnoj reci Stiks dok se lenjivci guše ispod vode. Tu Dante prepoznaje Filipa Argentije svoga političkog neprijatelja i uživa gledajući kako su ga drugi grešnici raskomadali . Ovaj krug je podeljen na okruge: • • • Nasilnici protiv bliznjih . • Užasan vihor vitla dušama koje su za života bile podvrgle razum strastima (tu razgovara sa Frančeskom koja mu priča o svojoj ljubavnoj aferi sa Paolom od Riminija. grad Dis koji deli Pakao na gornji I donji • Tu su užareni grobovi.grešnici su u pustinji u kojoj vatra pada sa neba (U sedmom krugu Dante razgovara sa Pierom della Vigna) – leze na ledjima .

osoba.autor i protagonista u Božanstvenoj komediji. Simbol istine. koji se zbog žudnje za znanjem i otkrićima uputio sa svojim drugovima u mora iza Herkulskih (danas Gibraltarskih) vrata da u njima nađe smrt • • Sejaci nesloge i sizme . novca i reci. Tu spadaju: • Izdajice rodbine . nauke uz ciju pomoc prema Danteu covek dostize vecnu srecu. toskanskim dijalektom (koji je zahvaljujuci Danteu postao zajednicki jezik svih Italijana I pocelo je pisanje na narodnom jeziku) i predstavlja skup svih dotadasnjih znanja iz oblasti filozofije. Kao Dante i Virgilije i Beatriče je istorijska ličnost. a naziv bozanstvena joj je dao Bokaco..jedna od blagoslovljenih u raju. Svaki od njih je kažnjen drugačije • Tu su izdajice koji su zaleđeni u ledu. Tu je Grof Ugolino.). Rec komedija (sto je bio i prvobitan naziv) se odnosi na delo koje pocinje tuzno. Beatriče ima manju ulogu u paklu za razliku od Čistilišta i Raja. Od njegova pada sa neba. Sa stanovista poetike i jezika Bozanstvena komedija predstavlja prekretnicu u evropskoj knjizevnosti.pojas Kaina • • Izdajice otadzbine ili stranke. Među njima Dante susreće i Uliksa (Odiseja). Krivotvoritelji (alhemičari. U početku pakla žali grešnike ali kasnije shvata da su to zaslužili i da su dobili božiju pravdu. Pisana je na italijanskom narodnom jeziku. pa rasečena. među kojima je najveći Lucifer – pojas Judeka. U delu je prikazan kao savetnik Danteu. estetike i geografije. Vergilije . Dante . nastao je pakao. Beatrice . pa zacelena. šalje Vergilija da pomogne Danteu. teologije.pojas Tolomea • Izdajice dobročinitelja. Pojas Antenora Izdajice gostiju . Kasija i Bruta koji su izdali Julija Cezara (svetovna vlast).. osuđen je na limb pošto se rodio pre Isusovog rođenja. naterani da nose na sebi zlatne plaštove teške kao Lopovi koje ujedaju otrovne zmije • • olovo • Lažni savetnici zarobljeni u plamenu. religije.glave su im zavrnute tako da uvijek gledaju unazad Varalice zarobljeni u reci vrelog katrana Licemeri. grcke mitologije.tela im bivaju rasečena na pola.. S mnogo razumijevanja Dante sluša pričanje tog junaka iz trojanskog rata. U zavisnosti od vrste oni mogu biti zaleđeni do pola pa i cijeli.Danteov vodic kroz pakao..• • Vraci . otkrovenja. U svom delu on daje . Lucifer ima tri glave i u svakoj žvace po jednog od najvećih svetskih grešnika: Judu koji je izdao Isusa (duhovna vlast). nakon pobune zlih anđela protiv Boga. Lucifer zali sto je tako duboko pao. Pozicijom koju daje sebi u delu omogucuje sebi da pravi anahronizme (Bonifacija ViII smesta u Pakao). ali ima srecan zavrsetak.

. Simbolicni brojevi su 100. Silazak u podzemni svet predstavlja jedno od opstih mesta u svetskoj knjizevnosti (Odiseja. istorijskuh I dr. veka. religijske obrede. Junacki epovi . Suma u koju Dante pada je simbol greha. Pakla. vucica – pohlepa). i 16. ljubav ne postoji bez plemenitog srca. ljubavnih.). Raj nije. U ovoj alegorijskoj slici Dante je dusa (kolektivna dusa celokupnog covecanstva). Broj 3 kada se pomnozi sa samim sobom daje 9 (simbol Bogorodice. vec produhovljena. Najpoznatiji epovi su Ilijada I Odiseja koji spadaju u junacke epove. Bonifacije VIII. Prema temama koje obradjuju epovi se mogu podeliti na: 1 Junacke (herojske) epove – epovi koji prikazuju borbe I junastva u prvom planu. panter culnosti. 10.). Stih je endecasilabo. odnosno Beatrice). Ova slika predstavalja spoj anticke i hriscanske tradicije. porodicne odnose. krace receno daju veran opis svakodnevice. osnovni oblik epike.. Poslednji stihovi Pakla. sveti Bernand. a vucica lakomosti. Vergilije razum. Eneida. Ep se javlja jos u sumersko – vavilonskoj knjizevnosti gde nalazim sacuvan Ep o Gilgamesu. jampski intonirani jedanaesterac. EP je jedna od najstarijih knjizevnih vrsta. poticu iz anticke tradicije ili su izmisljeni (Semiramida. 9 i 3 (sveto trojstvo). vec samo rimsku. Delo je alegoricno sto je osnovna karakteristika srednjovekovne knjizevnosti – simbolika brojeva..svoju viziju zagrobnog zivota. lav oholosti. Bozanstvena komedija je ep podeljen na 100 pevanja (100 = savrsen broj). jedina svetlost dolazi od vatri u kojima gore gresnici. Beatrice. ima misiju. ali pored toga I razlicite ljubavne. Danteovi savremenici.). Didona. alegoricni natpis na ulasku u Pakao “Vi sto ulazite ostavite svaku nadu”. lav – oholost. Pakao se sastoji iz predvorja i 9 koncentricnih krugova. Ideja o Cistilistu javlja se u 12.. lepota je uvek apsolutna i prikazuje se posredno (Homerov prikaz Helenine lepote). a Beatrice ljubav. a Danteovo kretanje je vanvremensko. narodna shvatanja. vek) i ciji su glavni stavovi: koncept ljubavi i gospe se menja. Strofa je Danteova tercina. U srednjem veku se hristijanizuje antika i Vergilije postize veliku popularnost. kao i Dante koji je predstavnik covecanstva i trazi spasenje. Enciklopedijska koncepcija dela uticala je na knjizevnost 19. Pakao i Cistiliste su prikazani telesno. Kleopatra. Cesto se u njima nalze I elementi avanturistickih. U Paklu vlada mrak. Dante nije poznavao grcku knjizevnost. Cistilista i Raja sadrze rec zvezda. a 10x10=100. Beatrice je smestena odmah pored Boga. Cistilista i Raja (1 + 33 + 33 + 33 =100). epova. rima je aba bcb cdc. Zvezda se takodje pominje na kraju Eneide (Eneja silazi u podzemni svet. Odisej. Dante u sumi srece 3 zveri. veku. Dantea vode tri vodica na njegovom putu – Vergilije. Likovi su istorijski.. alegoricno pomenute tri zivotinje u sumi koje predstavljaju tri velika greha (leopard – pohota. ona vise nije telesna i culna. Dante je zacetnik skole slatkog novog stila koja ce postati vodeca u lirici italijanske renesanse (15. susret sa Vergilijem (sa mudroscu I razumom). Sastoji se iz uvodnog pevanja. Dogadjaji su dati sinhronijski..

Narator u epu je objektivni pripovedac. alegorije. medjutim sa romantizmom. parodijama. ZITIJE je srednjovekovni knjizevni zanr cija tematika je opis zivota svetaca ili svetovnih lica. prikaz njihovog mucenja. Kompoziciono. slavi I uzdize.2 Idilicni epovi 3 Religiozni epovi (Bozanstvena komedija) Ep se vremenom bogatio razlicitim lirskim elelementima. kao I propovedanje takvog nacina zivota. prikaz dobara koja su pocinili. Ep je sada gotovo nestao. Zitije moze biti: 1 Prostrano (retorsko) – prikazuje zivot sveca 2 Kratko (prolosko. Cilj pisanja zitija je slavljenje I velicanje date licnosti. kao I opis njihovih posmrtnih cuda koja ih I cine svecima. autor se gotovo izjednacava sa svojim junakom I gubi se objektivnost pripovedanja. zitije se sastoji od: . sinaksarsko) – cita se na bogosluzenju. Prava himna obnovljena je u romantizmu. Himna je cesto bila deo nekog obimnijeg dela. Srednjovekovna knjizevnost razvija novu vrstu himnografije. Stil je uglavnom svecan I uzvisen. s tim sto je akcenat stavljen na religioznu stranu zivota. aliteracija. vek) u kome se nalazi jedno zasebno zitije. predela. Stih je gradjen prema silabicko – tonskoj versifikaciji. Koriste se utvrdjene figure: asonanca. Zitije je kao zanr verzija vizantijske hagiografije. a sa usponom lirske himne u V veku pre nove ere. ljubavnih. ova zitija se grupisu u vece zbornike – prologe (chimineje) Pojava zitija pocinje sa Letopisom popa Dukljanina (12. Korene vuce od herbejske I sirijske veeske tradicije. a Lamartin prosiruje njenu tematiku. bogosluzbene pesme u srednjovekovnoj I vizantijskoj knjizevnosti. Predsatvljala je pesmu koja se pevala u cast bogovima I mitskim junacima. Epovi su obimni. namena je liturgijska. asketskog zivota. pa se cesto kasnija dela ne mogu svrstati samo u jedan zanr. ton je melodican I pogodan za crkveno pevanje. epa ili drame. simboli. u renesansi je himna slicna antickoj himni. formalno gledano himna nastaje nizanjem osobina osobe kojoj se peva u cas. anaphora. Karakterisika epa je I putovanje. satirom. Zitije kao srednjovekovni zanr postaje rasprostranjeno sa Svetim Savom. epifora. za razliku od vizantijske hagiograhije gde je akcenat na hagiografskom pripovedanju I u zitijima se opisuju I licnosti koje nisu sveci. HIMNA je zanr koji se vezuje za anticku knjizevnost. s tim da ima slicnosti sa odom I ponekad se zbog elegijskog distiha spaja sa elegijom. medjuljudskih I ratnickih odnosa. Himnografija je vrsta pesme koja se peva tokom bogosluzenja I zajednicki je naziv za crkvene. Prikazan je njihov svakodnevni zivot. metafore. ratnih pobednika I uspeha I sl. uzdizanje gotovo do kultnog nivoa. Osnovna osobina epa je glavni junak ciji se zivot prikazuje zajedno sa opisom njegovih porodicnih. tako da ep obiluje opisima razlicitih mesta. teme himne postaju I slavljenje vladara. stil je uzviseni (osim u komicnim epovima). cime se ona velica. Prikaz zivota je dat istorijski.

smatrali su da pesnik treba da podrazava prirodu. a Kid je napisao Spansku tragediju. ime svetoga. kao i to da likovi tragedije moraju da budu uzvisene licnosti. Rablea i Servantesa. Dok je Aristotel u svojoj Poetici govorio o jedinstvima vremena i radnje. Knjizevnost te epohe nastajala je na latinskom jeziku zato sto su njeni tvorci verovali da joj on daje eleganciju.).v. Makijavelija preko Sekspira. Njen osnovni stih je blankvers koji je usavrsio Marlo i stvorio nekoliko likova koji su bili uzor za mnoge likove kasnije elizabetanske tragedije. Doslo je do procvata trgovine i industrije i u gradove je pristizala ogromna kolicina novca. Elizabetanska drama je engleska renesansna drama nastala u periodu vladavine kraljice Elizabete. U Italiji su jos u vreme srednjeg veka pocele da se razvijaju drzave novog tipa. I na narodnom jeziku nastaju dela od neizmernog znacaja. a renesansa za umetnicke. Aristotelova poetika dobija vodecu ulogu. prototip jednog od najpopularnijih zanrova elizabetanske drame – . Uticaj je imala i Ciceronova retorika. istorijski deo. domovina.1 Zaglavlje 2 Predgovor – predmet pripovedanja. Njihovi predvodnici nazvani su humanistima jer su se njihove studije bavile covekom. zatim Bokaca i Petrarke. Cilj drame je ostao isti – da izazove katarzu kao posledicu straha i sazaljenja (ali joj pridaju i pedagosko-moralisticke ciljeve). pocev od Dantea. Likovi poticu iz nizih slojeva. izvori 3 Glavni deo – roditelji. Uneli su odredjene izmene u Aristotelovu poetiku. Raskidajuci sa tradicijom srednjeg veka. U pocetku su znacaj imale Horacijeva poetika i neke Kvintilijanove beleske o knjizevnosti. oni su potporu nasli u antici. cudesa 4 Zakljucak HUMANIZAM I RENESANSA Humanizam i renesansa obelezili su period 15. pronalazak stampe. Doslo je do velikog napretka u nauci i umetnosti (Kolumbo. Tada su nastale Erazmova Pohvala ludosti i Morova Utopija. a ne tragediju. Pravilo o tri jedinstva u drami nastalo je tek u humanizmu i nije tekovina antike. veka u Evropi. a ni mnogo uticajne. skolovanje. medjutim humanizam se vise vezuje za naucne I duhovne tendencije. Drama mora da ima pet cinova. Tu su poceli da se stvaraju kapitalisticki odnosi i glavnu rec je dobila mlada burzoazija. Renesansa se koristi uz termin humanizam. i 16. Nastala je pod uticajem srednjovekovne dramske tradicije i pod klasicnim uticajima. Zanimalo ih je Aristotelovo ucenje o mimezisu.. a radnja moze da bude izmisljena. nezavisne od papske i carske vlasti. za razliku od srednjovekovnih teoloskih. italijanski humanista Kastelvetro uvodi i jedinstvo mesta. Uzor za komediju su Terencije i Plaut. Vasko de Gama. a prihvatili su i njegovu podelu knjizevnosti na rodove: drama – prikazuje se bez ucesca pesnika. koji je na granici dve epohe. askeza. a od pocetka 16. odluka da se posveti Bogu. epska poezija – kombinacija oba. Ovo je narocito bilo vazno za francuski klasicizam odakle se prosirilo na celu Evropu sve do romantizma. lirika – pesnik licno prica o stvarima. Ideje knjizevnih teoreticara ovog perioda nisu bile sasvim originalne.. Vladari su poceli da zidaju raskosne dvorce i postali mecene umetnicima. Vodecim knjizevnim rodom smatrali su epopeju.

nakon antike. prerusavanje. da bi bilo obnovljeno u vreme romantizma. Teorijskim radovima o epskoj poeziji bavio se Torkvato Taso. Najvažniji momenat u razvoju renesansne poezije u Francuskoj se zbio 1549. rima: abab bcbc cdcd ee 3 Engleski ili sekspirovski – tri katrena I kuplet.. Utemeljuje se aleksandrinac.Krajem 16. mesavina tragicnog i komicnog. gde je poslednji stih jednog prvi stih sledeceg. dramske hronike i romanticne komedije. Od sredine 16.tragedije osvete. a poslednji sonet je napravljen od prvih stihova ostalih soneta. prolog. a likovi imaju stalna imena i karakteristike. u 16. jedan od velikana francuske poezije. U renesansi nastaje i esej. rima: abab cdcd efef gg Sonetni venac je ciklus od 15 soneta. Sonet moze biti: 1 Italijanski ili petrarkisticki – sastoji se od octave koja je sastavljena od dva katrena I sestina koja je sastavljena od dva terceta. Francusku. veka uticaj renesanse slabi. glas) ili iz provansalskog gde je i ranije oznacavao vrstu pesme. pantomima. postavljaju pitanja o knjizevnosti. kada je objavljen manifest škole poezije pod imenom Plejade. hor. Renesansa je. a crkva pokusava da povrati svoj izgubljeni ugled. Kanconijer . odsustvo jedinstva. U renesansi se javlja i commedia dell’ arte koja se zasniva na glumackoj improvizaciji. Eruditna komedija je vrsta renesansne komedije rafiniranog humora. veku interesovanje za sonet pocinje da opada. drama u drami. a zatim u Englesku i Nemacku. Glavne osobine su : sloboda u odnosu na klasicne kanone. epilog. Odnos publike i glumaca je neposredniji. kojoj su jedni davali pedagosku i didakticku ulogu. a italijanski naziv je dobijen prema suono (zvuk. Prva velika zbirka soneta je Kancoonijer Franceska Petrarke u epohi renesanse. a treci su je videli kao spoj lepog i korisnog. pored Italije. Glavni likovi su junaci i njihovi podvizi. I roman dobija svoje osnovne odlike u renesansi. u Francusku. Osnivanjem pozorista i glumackih druzina u Londonu pisci su dobili stalnu scenu i publiku. Po prvi put se. Njegova prva slova mogu da cine akrostih. Sonet dozivljava veliki uspon. drugi cisto umetnicku i zabavnu. Tvorac eseja je Misel de Montenj. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja.. Spaniju. muzika i igra. On objedinjuje naucnu teznju za obradom zivotnog ili naucnog pitanja i teznju da se to ostvari na umetnicki nacin. nema zavrsnog kupleta. Dalmaciju. Nemacku. veka javice se Vilijem Sekspir koji ce stvoriti najbolje primerke skoro svih zanrova elizabetanske drame: tragedije. zahvatila i Englesku. Njihov najpoznatiji predstavnik bio je Pjer de Ronsar. veku prodire u Spaniju. ali se zaceci mogu naci kod antickih autora. Veliki znacaj imaju epovi kakve su pisali Ariosto i Taso. Fransis Bejkon je zasluzan za uspeh eseja u renesansi. U 16. Francesko Petrarka. stvarana prema antickim uzorima. Veliki znacaj dobija poezija. u skladu sa antickim poetikama. U 15. Portugaliju. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. francuski filozof i knjizevnik. Nas naziv je stvoren prema itlijanskom sonetto. Novela se afirmise u renesansi. maska. rima: abba abba cde cde (cdc dcd) 2 Spenserovski – tri katrena I zavrsni kuplet.

Stilske figure su brojne: kontrasti. U tercete se ne prenose rime iz katrena. poigrava se sa recju Laura. da bi se posle razvio u petrarkizam. Laura i Petrarkina ljubav prema njoj pripadaju ovozemaljskom. Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 2 katrena i 2 terceta. Broj 366 ima visestruku simboliku: • prestupna godina (kao kada je Laura umrla) • 365 dana u godini + uvodna pesma • 3+6+6=15=1+5=6 (Laurea) Kanconijer je u pocetku bila oznaka za zbirku pesama razlicitih pesnika vezanih za jednu temu. uvodi opsta mesta u poeziju. koji je u 15. U prikazu Laure. zbirku pesama koja se sastoji od: 317 soneta – pesma od 14 stihova. . unutrasnjeg raskola izmedju ovozemaljskog i duhovnog. kasnije razlicita. najcesce cde cde. Petrarka je prvi pesnik koji je ovencan lovorovim vencem (poeta laureatis). antiteze. biografije. figure dikcije i konstrukcije. prvi predstavnik humanizma i renesanse. opisuje svaki deo tela pojedinacno. 29 kancona 9 sestina 7 balata 4 madrigala Petrarkin uticaj na književnost bio je toliki da je ostavio trag još za vreme pesnikovog života (14. Raspored rima je abab cdcd efef gg. Za razliku od Danteove Beatrice koja je simbol bozanske lepote i duhovnog savrsenstva. To je prva organska zbirka pesama. Pisao je na latinskom i 2 dela na narodnom jeziku (Kanconijer i Trijumfi). epiteti i poredjenja. I osecanja koja ona izaziva u lirskom subjektu su slozena i promenljiva..Francesko Petrarka. ona je istovremeno i olicenje vrline. Njoj u čast napisao je Kanconijer. egzistencijalne bezizlaznosti. Pored ljubavnih ima i politickih. Raspored rima u katrenima je abba abba. a u tercetima ima vise kombinacija. pisao je epistolarnu knjizevnost. Napisao je spev Afrika. Elizabetanski ili Sekspirov sonet se sastoji od 3 katrena i dvostiha.. veku preplavio Europu. vecnosti ljubavi. U delu Secretum meum govori o svom unutrasnjem raskolu. Zbirka o 366 pesama podeljena je na deo za Laurina zivota (In vita di madona Laura) i nakon njene smrti (In morte di madona Laura). Petrarka je svoje delo pisao 40 godina u 9 verzija. oksimoroni. Javljaju se motivi prolaznosti. i 16. promenljivosti ljudske sudbine. Naziv Kanconijer su joj dali kasniji priredjivaci. religiozne spise. religioznih i rodoljubivih pesama. vek). Kancona – italijanska lirska pesnicka forma koja se sastoji od vise strofa koje imaju neodredjeni broj razlicito rimovanih jedanaesteraca I sedmeraca I cesto se zavrsava kracom strofom koja je u vidu posvete. pastoralnu poeziju.. Stil dela je srednji uzviseni. Njen lik je izgradjen od protivurecnosti.. tematika je u pocetku bila ljubavna. onoga sto jeste i onoga sto bi trebalo da bude. Sreo je u crkvi (kao i Dante Beatricu) 1327. sam Petrarka ga je nazivao razbacanim rimama i fragmentima na vulgarnom jeziku. koristi viseznacnost reci. ali i dusmanka (slatka muka). sacuvana su dva autografa. godine. refleksivnu prozu. je veliki deo života proveo je u Avinjonu gde je upoznao provansalsku trubadursku liriku i prvi put ugledao Lauru.

Sekspir. u tercetu se ponavljaju sve sest reci tako sto se u svakom stihu nalaze po dve – abcdef faebdc cfdabe… Tvorac sestina je arnaut Danijel. Naslov dela potice od grckih reci deca . ”Epistole”. pojavila se u 13. Gongora.. tematika je saljiva I ljubavna. dok kuga vlada u Firenci. Sestina – pesnicki oblik koji se satoji od sest strofa sa po sest stihova – jedanaesterca I jednog zavrsnog terceta (trostiha) koji se naziva tornado. Bokaco afirmise novelu kao knjizevnu vrstu i njegova novela ce dugo ostati uzor drugim piscima. Sto novela Dekamerona povezao je okvirnom novelom. ”Elegija gospe po njoj ženama zaljubljenim ispričana” i ”Danteov život”. Dekameron U zbirci od sto novela. Svojim delom Bokaco je otvorio nova tematska područja iz ličnog i intimnog života. sedam devojaka i tri mladića provode vreme pričajući naizmenicno deset novela u deset dana. ”Teseida”. sve do baroka. pesnici Plejade. Sastoji se od dva ili tri terceta I zavrsava kupletom. Djovani Bokaco. neodlucnost izmedju zemlje i neba. Madrigal – kratka lirska pesma. Sestina je obicno nerimovana. Zato pripovedanje ima dva nivoa koja cine sveznajuci pripovedac i sami junaci dela... nastaje u 14.. veku u severnoj I srednjoj Italiji. ceznja za smrcu. zasnovana je na ponavljanju reci prema odredjenom rasporedu: reci sa krajeva stihova se ponavljaju u sledecoj strofi. potvrdio nove renesansne poglede na ljudski život. Nastala je u srednjem veku I bila popularna u italijanskoj knjizevnosti u 14. milozvucje. tematika je ljubavna ili pastoralna. Dante I Petrarka su utvrdili metricku shemu kancone. Vroj strofa je od 1 – 4. Glavni predstavnici su: Ariosto. duhovno poentiranje i stalan krug motiva: hvaljenje zene.Stil je tragicki. Sastoji se iz izdvojenog dela – riprese (ima od jednog do cetiri stiha) I strofe koja ima dva suprotstavljena dela (prednji I zadnji). veku. Prosirivanjem i modifikovanjem Petrarkinih ostvarenja nastao je kanon formulacija i oblika. Balata – pesnicka forma koja potice od italijanske narodne pesme. Tako je Bokaco sebi dao neku vrstu alibija kada je u pitanju kritika crkve. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. Petrarkizam je poetski stil proizasao iz Petrarkinog dela i imao je ogroman uticaj u ljubavnoj poeziji zapada. a zbivanje je ograniceno u vremenu i prostoru. a noveli postavio njene klasične izražajne okvire tako da će stil njegove novele vekovima biti i ostati uzor umetničke proze. Mikelandjelo. opisivanje telesne lepote (ociju i lica). Lope de la Vega. Postoje krace i duze novele. Zahteva se formalna lepota. ”Filostrato”. Novela najcesce sadrzi jedan dogadjaj. Poreklo vodi od balate. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. Vazna je karakterizacija junaka. veku. ljubavno jadanje. Posebna vrsta kancone je petrarkisticka kancona koja se sastoji od nekoliko strofa sa 7 – 20 stihova I strofe u vidu posvete (commiato). Ostala dela: “Rime”. Teme su raznovrsne. mali broj karaktera. komicni I elegicni. Cesto se zavrsava nekim naglim obrtom. Taso.

tragicne novele o ljubavi i smrti. ali u samom delu ima i fantasticnih elemenata. Došavši tamo uđe u grobnicu i poljubi je. Zapitao je da li bi bilo pravedno kada bi neki čovek bacio svog bolesnog slugu na ulicu.(deset) i mera (dan) i znaci knjiga deset dana. On je rekao da svi misle da je ona mrtva da i da sve prepusti njemu. uputio se u najvećoj tajnosti sa slugom do njenog groba. ljubavne zelje. Kada se Đentile vratio s puta i video da je ozdravila. Filomena. Neifile. Kad je ona ozdravila zamolila je Đentila da joj dopusti da se vrati svojoj rodbini. Zaljubio se u plemkinju Katalinu. DESETI DAN. Kad je došla on se udalji. pa su je zakopali. Ona je na to pristala. a ljubav o kojoj on govori cesto je telesna. sicilijanske narodne price i tradiciju srednjeg veka (srednjovekovna moralisticka kratka prica posredno je uticala na razvoj novele kao knjizevne vrste). Mladici i devojke se pricama odupiru smrti.. to ona nije odgovarala. Delo obiluje humorom. Kao gradju je koristioprice. latinsku i srednjovekovnu tradiciju i sadrzi skup najrazlicitijih ljudskih karaktera. . domisljatost. udala se za drugog coveka. Doktori nisu mogli naći znakove života. Eros se javlja kao nacin da se pobedi tanatos (smrt). bajke. rusenje predrasuda. Lauretta i Fiammetta (Marija da Kvino. Primetio je da u njenim grudima ima još malo života. Dok u Firenci vlada kuga. Bokacova najveca ljubav).Đentile de Karizendi. Tada Djentile naredi slugama da uvedu Katalinu što i učine. NOVELA ČETVRTA U Bolonji je živio mladi čovek . karakterističnih za period 13. Emilia. a drugi bi ga izlečio da ga taj drugi zadrži za sebe. veka.. a zatim i razbolela. Ona njemu nije uzvraćala ljubav i nije ga volela. napuštaju grad da bi izbegli smrt. poput Seherezade. velika i plemenita dela. Kada je Đentile doznao da je ona umrla. U međuvremenu je rodila sina. Svakog dana su birali kralja ili kraljicu koja će odrediti temu tog dana. a Nikola je izrekao u ime svih da je to pravedno. pa je odnese u svoju kuću gde mu je njegova majka pomogla da je izlece. i 14. Dioneo i Filostrato (simboli različitih aspekata piščeve licnosti). napravi gozbu i pozove plemiće na ručak. Njegov pogled na svet je realisticki i objektivan.kritika crkve. Tematika Dekamerona je raznovrsna: prevrtljivost srece. Na to su se svi dogovorili. Bokaco je koristio ziv narodni jezik koji je prilagodjavao razlicitim likovima i situacijama. Glavni motivi su motiv smrti i njemu suprotstavljeni motivi. kojem je dao ime po sebi i svojim postupcima izazvao odusevljenje svih gostiju. sedam devojaka i tri mladića: Panfilo. a ne moralisticki kao kod Dantea. anegdote. Knjizevnost i humor takodje predstavljaju neku vrstu borbe protiv smrti. On ne osudjuje moralni pad koji se dogadja vec ga razume. odlaze u obližnji Fijezole (idilicni pejzaz) i tamo provode deset dana u pričanju najraznovrsnijih događaja. Pampinea. Njegov opis kuge koja hara Firencom skoro je naturalisticki. Zatim je Đentile predao Nikoli njegovu ženu i sina. a gosti su ispitivali Katalinu o tome ko je. Elissa. Dekameron sjedinjuje italijansku. u prvom redu ljubavnih. nadmetanja. sarkazmom i ironijom. novele o zenama koje prave prevare na racun naivnih muzeva. a zatim odluči da joj dotakne grudi.

od kojih je jedna o Gargantui. Pocetak podseca na srednjovekovna zitija. U manastirskom tipiku pise Cini sto ti se ushte.. Realni svet je prikazan na groteskan nacin. svetovno nije postojalo.v. školovanju i fantastičnim dogodovštinama. enciklopedijsku erudiciju. M. filozofiju. Kalendar predstavlja ponavljanje odredjenih . Roman starog tipa ne poseduje kauzalnost izmedju dogadjaja i ne postoji ni logicka hronoloska povezanost – karakterise ga kauzalnost. To obrazovanje bilo je i fizicko i duhovno (besednistvo. M. a ne bozanskim zakonima. Religioznost Fransoa Rablea pociva na moralnim i ljudskim. pošalicama. Knjige je Rable potpisao kao Alcofrybas Nasier što je anagram od Francoys Rabelais. njihovom životu.. muskarci i zene zive zajedno. obrazovanjem. eruditnim reminiscencijama. karnevalskoj kulturi. Rableovo delo je satirična alegorija koja se sastoji od neverovatnih dogodovština. gimnastika. Satira i kritika na račun teologa i skolastičara izražena je u prvim dvema knjigama.Fransoa Rable. Bahtin uvodi pojam karnevalizacije. Jedna od prvih javnih rasprava u renesansi ticala se obrazovanja. zadatak im je da se doteruju i da rade sta zele). U svom delu on se bavi problemima vere. matematika. čudesnom rođenju. grotesknih elemenata. Knjiga o Gargantui zapravo predstavlja neku vrstu rodoslova. a znanje (prosveceni apsolutizam) je bilo neka vrsta odbrane protiv zla. Gargantua i Pantagruel Stvaralastvo Fransoa Rablea nastalo je kao odraz korenitih promena koje u su u 16. zahvatile evropsku nauku. Znamenje pre rodjenja predstavlja parodiju na Biblijske spise. Delo istovremeno sadrzi naturalisticke i fantasticne elemente. običaja u koje je upleo pronicljive opservacije. Rable je dublji smisao svog dela prikrio lascivnim pričama. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o džinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama džina Gargantue. Ime dzina Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjevekovnim misterijama.). realne pojedinosti iz naravi i prilika ondašnjeg društva. Srednjovekovno obrazovanja bilo je vezano za crkvu i sholastiku. tvrdi da osnove Rableovog humora pocivaju na tzv. političkog stanja. legendama i farsama. porodicnoj knjizevnosti i ulicnom govoru. To je satirična alegorija o dva džina Gargantui (otac) i Pantagruelu (sinu). U antickom obrazovnom sistemu glavne uloge su vrsile Akademija (Platon) i Licej (Aristotel). Gargantua i Pantagruel je po formi pustolovno-satirični roman. pučkim sprdačinama i jezičkim kalamburima. Gargantua i Pantagruel je roman u pet knjiga. Pored toga. Rable daje prikaz idealne društvene zajednice u poslednjim poglavljima „Gargantue“ o Telemskoj opatiji koja podseća Utopiju Tomasa Mora i na grad sunca Tomaza Kampanele i predstavlja potpunu suprotnost i parodiju na strogi manastirski zivot (ukida se celibat. Renesansa veruje u ostvarenje utopije. Francuska je u to vreme bila apsolutisticka monarhija. kritike institucija. a 4 o Pantagruelu. Jezik dela je zivi narodni jezik i humor u romanu se velikim delom zasniva na jeziku. antičke reminiscencije. Struktura je odredjena prikazom zivotopisa jednog junaka (uticaj anticke tradicije). Bavi se i pitanjem drzave. Delo se sastoji od 5 knjiga. umetnost i religiju. privrednog života.

Karnevalizacija (Mihail Bahtin) . Tu Gargantuu prati niz dogodovstina. telesan i culan. tragicno postaje smesno. Nezejaz i Garagantua obezbedjuju sredstva za zidanje Telemske opatije. Kraneval s epada izmedju bozicnog I uskrsnjeg posta I to je period kada je dozvoljeno telesno uzivanje. Karnevalski svet je svet naopacke i za razliku od sluzbenog. ciklus radjanja. teme I likovi Rableovog romana preuzeti su iz folklorne tradicije. Rable suprotstavlja culna zadovoljstva bozanskom i uzvisenom. Rableov roman je prepun slobodnih izraza i psovki. ali ih je autor preradio na originalni nacin. sa komicnim. Njega je. koji se posebno istakao u borbi. Karneval je na ovaj nacin omogucio knjizevnosti da koristi sve mogucnosti jednog suptilnog vida gradjenja slike sveta. Kaludjeru Jovanu od Mlivoseka. Zatim. odnosno. nakon 11 meseci trudnoce.Izvori. koji ga odvodi u Pariz. pio i spavao. obelezilo cudesno rodjenje – iskocio je iz majcinog uveta prilikom jedne gozbe kada se ona najela skembica. U vreme praznika dolazi do duhovnog i telesnog praznjenja. Ovo je aluzija i parodija na Atinino rodjenje iz Zevsove glave u punoj ratnoj opremi. zbog kradje pogaca izbija rat izmedju Nezejaza i Cemer . nestaju razlike izmedju drustvenih slojeva. On slavi ljudsko telo i covekove nagone. U to vreme se u Parizu i Bolonji osnivaju univerziteti. Nastaje opstenarodno veselje. od kojih je jedna kradja crkvenih zvona. jedan sistem slika cije je izvoriste karneval. Sve u romanu je zasnivano na suprotnostima i grotesknim elementima. Taj obnoviteljski princip pociva na afirmaciji (u 19. Karnevalska atmosfera predstavljala je nalicje zvanicne atmosfere i na verbalnom planu imala je specifican stil. ali u isto vreme se oseca I sazaljenje.v. Njegovo osnovno orudje je opstenarodni i univerzalni smeh. Bahtin je posebno isticao da karneval nije knjizevna pojava. on je prizeman. preuvelicava sve ono sto odudara od prirodnog i normalnog. Karnevalizacija predstavlja knjizevno oblikovanu narodnu kulturu koja se ispoljava u karnevalima. To je potreba da se u knjizevnom delu koristi jezik simbolickih konkretno culnih formi. njegov ucitelj postace Ponokrat. vec sinkreticna predstavljacka forma obrednog karaktera. uzivanje u materijalnim .Ljutice i Gargantua je prinudjen da se vrati kuci i odbrani domovinu. Krnevalizacija I groteskni realizam su postupci kojima se najbolje opisuje nacin sagledavanja stvarnosti renesansne knjizevnosti. Gargantua je sin kralja Nezejaza i Gargamele. Nezejaz Gargantuu daje u nauke i nakon nekoliko vaspitaca. a cilj toga je okretanje ka telesnom i materijalnom. spoj gorko tragickog I smesnog. Groteska predstavlja spoj nakaznog I fantasticnog. U detinjstvu je jeo. kao i svakog junaka. Karnvalizacija je termin koji upotrebljava Mihail Bahtin u svom delu o renesansi I Rableovom romanu “Gargantua I Pantagruel”. Kalendarska godina je podeljena na praznike i dane koji to nisu. Transportovanje karnevala na jezik literature nazivamo njenom karnevalizacijom. Bahtin je to nazvao grotesknim realizmom. humor pociva na negaciji). Koristi hiperbolizaciju i simbolicnost.dogadjaja. sazrevanja i umiranja. koji je propagirao jednakost medju ljudima. najcesce u suprotno od onoga sto jesu. Jednakost medju ljudima omogucava da se ljudi prerusavaju za vreme karnevala.

ali on je u sustini hriscanski pisac. Karnevalski svet je svet naopacke. zasnovano na spoju nespojivog. duh Hamletovog oca u Cistilistu. smesno I ozbiljno. . i ljubavnih zapleta i raspleta u komedijama. Nastaje pucko pozoriste Glob teatar ciji je Sekspir bio suvlasnik i osnivaju se pozorisne trupe. slikama gozbe. postojanje dve stvarnosti. gde je sve prenaglaseno. u grotesknim slikama tela. Tu se spaja fantasticno I stvarno. Rable daje aluzije na delove tela (Gargantuino rodjenje) I na culna zadovoljstva (prozdrljivost). Karnevalizacija se ispoljava u vise sfera: u istoriji smeha. istorijske drame. Osim navedenih. koji se kreće od proslavljanja do razjarenoga poricanja. sa didakticnom funkcijom. ulicnom govoru. drame sa elementima engleskog folklora). što je glavna karakteristika komedija. komedije. Chosera i Kristofera Marloua. za razliku od sluzbenog. u predstavama ljudskog tela I njegovih funkcija. ambivalentni stav prema telesnosti i seksualnosti. karnevalizacija predstavlja dualizam sveta. Smatra se da je napisao 37 drama (tragedije. "renesansni" humor često protkan opscenostima nastalima na tlu srednjovjekovnih farsi. apstraktnog I duhovnog na telesno.. usredotočenost na ljudski kosmos bez teoloških i spiritualnih asocijacija. suprotstavljajuci ove pojave onome sto je boznasko I uzviseno. ili stvoreno od spoja suprotnosti. od ljubomore do vlastoljublja. Sekspir zatim stvara svoja najznacajnija dela. Sekspirove su središnje teme: razorna sila vremena. opsesivnosti i neizmernosti u strastima. a u isto vreme I kriticki. a Sekspir je i sam glumio u svojim dramama. a pisao je i sonete (154) i epske pesme. Cilj grotesknog realizma je svodjenje sveg idealnog. telesan I culan. Groteskni realizam (Mihail Bahtin) – specifican vid slikovnosti zasnovan na preuvelicavanju (hiperboli). Sve je u romanu groteskno I izobliceno. Prevazisavsi svoje prvobitne uticaje. materijalno I ovozemaljsko. a sta ukazuje njegov stav prema moralnim i etickim pitanjima. Tada nastaju dela koja karakterise sklonost prikazu stanja psihičke disocijacije i raskola. picu. Prema tome. Prepoznaje se najvise u slikama telesnog I fizioloskog. spaja realno I groteskno vidjenje sveta. nizak je. Engleska je procvat renesanse dozivela kasnije nego druge zemlje. realno postaje idealno. tragikomedije. Glavnu ulogu u ovakvom prikazu ima smeh koji je oslobadjajuci. Gradju i motive za svoja dela preuzimao je od drugih pisaca i iz istorije i od toga je stvarao potpuno nova dela. u narodno – praznicnim slikama. usresredjenost na problematiku vlasti i politike (u istorijskim dramama dramama). sakramentalnosti braka.slastima zivota. veselju. Vilijem Sekspir Druga polovina 16. Karakteristike ranoga Sekspirovog stvaralaštva su sledeće: sočan. Svi glumci su bili muskarci. Njegovo stvaralastvo cesto sadrzi neopaganske elemente.. u hrani. izokrenuto naopacke. groteskno I prirodno. Pozorisna umetnost proistice iz srednjovekovne tradicije i postaje zabava za siroke narodne mase. jedne javne I jedne narodne. problemske drame. bujan jezik u kojem se mešaju visoka retorika i vulgarni izrizi. veka u Engleskoj je vreme poznato kao elizabetanska epoha.

Od istorijskih drama isticu se Henrik IV i Ricard III.... Mletacki trgovac. plemici. obrazovanjem i klasnom pripadnoscu. Svaki od junaka nosi neku tragicku krivicu: Hamletova je njegova kolebljivost nastala iz skrupuloznosti. a komedije: San letnje noci. Kraj njegovog stvaralastva obelezile su drame sa bajkovitim elementima. a sve se to izrazava putem govora.. umesto mladjoj. Kako vam je drago. političkim amicijama i kompromisnoj naravi društvenoga života uopste. Kralj Lir. Lira savest autokrate koja mu dopusta da lisi nasledstva i progna kcer koja mu nije pokazala dovoljno odanosti.). U Sekspirovim dramama radnja junaka proistice iz njihovih karaktera. Sile koje deluju u ljudskom duhu pokrecu sukobe medju ljudima. Sekspir ponekad prikazuje poremecena stanja ljudskog duha (ludilo. mračne komedije ili problemske drame. grobari. Tit Andronik. luda u Kralju Liru. kod Makbeta se ona svodi na savest ratnika koja mu ne dopusta da podlegne bez borbe). Julije Cezar. ali kadas se udruzi sa plemenitoscu. vec i divljenje.. strah i strahopostovanje. iz psihologizacije. Ukrocena goropad.prema drugima i sebi samima.zaslepljenost i samoobmana kao bitna osobina ljudskog života. Sve je dobro sto se dobro svrsi. Otelo. Ta savest se menja sa daljim razvojem dogadjaja (Lira muci kajanje. dadilje.. mesecarenje. Cesti su likovi koji predstavljaju glas zdravog razuma (Horacije u Hamletu. On koristi govor kao sredstvo za karakterizaciju junaka (razliciti govori. a cak i njihov govor odudara od jezika protagonista koji se odlikuje hiperbolama i retoricnoscu. inace pozitivan junak..).. Tragedije se uvek odnose na ljude visokog polozaja. Likovi uvek sami odlucuju o svojoj sudbini. koristi noelogizme.. Dominantni ton je cinizam i gnušanje nad ljudskom prevrtljivosti i podlosti. daju obelezje unutrasnjim porivima i vrse ogroman uticaj na njihova psiholoska stanja. sluge. Bogojavljenska noc. a sama radnja iz junakovih postupaka.. kao i natprirodne pojave (duhove i vestice).. Te pojave stoje u vezi sa ljudskim karakterom. razlicita od svoje okoline. oponasanje govora odredjenog podneblja. Likovi pripadaju razlicitim drustvenim slojevima: kraljevi. ali i u ljudima. To je fatalna osobina. Kordelijina je njen ponos. Svakog od njih muci savest (Makbeta podanicke. U novije vreme neki proucavaoci pokusavali su da Seksripove tragedije objasne pomocu antropoloskog pristupa – . u potpunosti posvecena nekoj ideji. Njegovi junaci se ponasaju u skladu sa svojim karakterom. telesnim vidovima postojanja. Lirova u tome sto je verovao starijim cerkama. tako i ljudi . Vesele zene vindzorske. Hamlet. nepostojanost i varljivost kako sudbine.. Hamlet ubija strica. robovi.. Makbet. Njegove najpoznatije tragedije su: Romeo i Julija. Nijednom od ovih junaka savest ne donosi srecu.. Oni su pasivni posmatraci i ne uticu na tok tragicke radnje. prividjenja. Smrt tragickog junaka je posledica covekove volje i nedostatka snage da se suprotstavi svojim slabostima i porocima. Protagonista je uvek neka izuzetna priroda. lik vise ne budi samo simpatiju i sazaljenje. Taj. vitezovi. Zajedno s ovim tragičkim vrhuncima supostoje tzv. prijateljske i rodjacke obaveze. mada nijedan od njih nije zeleo nesrecu koja ga je zadesila. svojom slaboscu izaziva nesrecu i sam postaje uzrocnik svog tragicnog kraja. tipa ljudi ili njihove klasne pripadnosti). Mnogo buke ni oko cega. teske nesrece proiticu iz radnje.. lude.

skromne. Sekspir se sluzi raznovrsnim sredstvima prilikom karakterizaciej likova: opisna karakterizacija (kada jedan lik prica o drugom_).didakticku funkciju. a zatim se unistenjem junaka zlo iskorenjuje iz zajednice. U Sekspirovim delima cesto se preplice tragicno i komicno. Svet prirode nije ni potpuno idealizovan svet. likovi mogu da poticu iz razlicitih sredina. velikasi. Sekspirove komedije uglavnom su povezane sa iskonskim proslavama pobede leta nada zimom i zivota nad smrcu. mornari. pa je tesko razgraniciti tragedije i komedije. Muskarci su obicno uobrazeni i hvalisavi. Vecina komedija ima tri jasno naznacena dela: • svakodnevni dvorski ili urbani svet u kojem se javlja neka kriza ili sukob • radnja se premesta u svet prirode. likovi se vracaju u svet svakodnevnih odnosa. pronicljive i snalazljive. grobari. uspostavlja se drustveni sklad. koja se uvek desava na prvi pogled. Izdvajanje iz drustva nije beg u svet maste..tragicni junak je osoba koja se prinosi na zrtvu.). Likovi u Hamletu su veoma raznovrsni i upecatljivi – pripadnici kraljevske porodice. Komedija kod Sekspira nema drustveno . gde dolazi do moralnh i duhovnih preobrazenja • dolazi do pomirenja. ali istovremeno odlucne. od folklornih do dvorskih i knjiskih.. Na stvaranje komedija uticali su mnogi elementi. dvorani. Uvek vodi istom ishodu – ispunjenju u braku. Jer u njemu uvek ima likova koji gledaoca svojim prisustvom podsecaju na realni svet. glumci. ne samo iz nizih slojeva. U Sekspirovim komedijama u prvom planu su obicno zene. a prosta ludapogresnom upotrebom reci i nespretnim izrazavanjem. pripriosti grobari. odnosno variranje nacina izrazavanja prema liku (arhaicni Duh. Monolog (solilokvij) je najvise vezan za Hamletovu karakterizaciju i za iznosenje njegovog psihickog stanja. Sekspir veliki znacaj daje motivu ljubavi. Hamlet Sekspir je gradju za Hamleta preuzeo iz drevne skandinavske legende iz X veka koju je danski istoricar Sakso Gramatikus zabelezio u XII veku. stilska karakterizacija. To spajanje razlicitih svetova teoreticar drame Fransis Fergason nazvao je usaglasavanjem komplementarnih perspektiva. One su ljupke. Prisutni su i elementi latinske komedije i italijanske comedie dell' arte.Veliki je i uticaj srednjovekovne tradicije i viteskih romana. Ta ljubav nije samo strast i pozuda. a ciji je autor bio Tomas Kid. a sustina tog obreda je da se zlo u jednoj zajednici prenosi na pojedinca. uzdrzani Horacio.. Smatra se da je i pre Sekspirovog Hamleta postojala tragedija Pra – Hamlet. engleski tragicar. koja je danas izgubljena. vojnici. iskrene. U skladu sa tim. medju likovima iz nizih slojeva znacajnu ulogu imaju lude. vec i jedno uzviseno osecanje. Dramski govor i stil postaju projekcija karaktera. odane.. Skoro svaki od njih ima neku individualnu crtu u skladu sa svojom ulogom i drustvenim polozajem. sa elementima petrarkizma i platonizma. studenti. Dvorska luda smeh izaziva duhovitim i ostroumnim primedbama. . uzajamna je i savladava sve prepreke.

preko poeticnog do zestokog. izbavlja se od gusara. Hamletovog oca ubio je stric. Hamlet tu istu stvarnost. mudar. koja se tragično . Veliko pitanje je zasto on odlaze svoju osvetu. Ali. Ofelija daje njegov opis iz prethodnih vremena: odlican macevalac. Hamlet odlučuje da se osveti. Problem predstavlja i pitanje Hamletovog ludila. vec u komadu svaki od likova glumi (Klaudije. Sekspir koristi i neverbalna sredstva (hod. kostimi. a opet ne čini ništa osim što stvara odluke. On se nalazi pod teretom snaznih osecanja i pod velikim psiholoskim pritiskom. vaspitan. strah od pakla. Život na danskom dvoru Elsinoru. Rozenkranc i Gildenstern. Tek nakon sto je u sebi pobedio castoljublje. Hamlet ima visoko razvijenu moralnu svest. pomocu glumacke trupe koja dolazi u Elsinor. moć i bogatstvo danskoga dvora. u tragediji postoji i ljubavna priča između Hamleta i Ofelije.. misaonosti. Prema rečima engleskog pesnika i kriticara Kolridza. Klaudije. Hamlet – Laert. zapravo njen privid. Hamlet nije jedini koji glumi. Najprostije objasnjenje je tehnicko – dramatursko: kada bi se Hamlet odmah osvetio drama bi se zavrsila vec posle prvog cina. gestikulacija. Pa čak i onda. Hamlet neprestano stvara odluke da nešto učini. doživljava kao nesavršen svet u kojem caruje lukavstvo. On je nemocan u svetu delanja.. Prozno se izrazavaju likovi iz nizih slojeva. sila. sjaj. moć i bogatstvo dvora.. Razlog njegovog odlaganja osvete bio je predmet mnogih rasprava i tumačenja. Oni vide sjaj. Danskom princu Hamletu javlja se Duh ubijenog oca koji traži osvetu.Karakterne osobine isticu se i pomocu kontrasta sa drugim likovima (Hamlet – Fortinbras. likovi poremecenog uma.. proza se koristi i u pismima. U međuvremenu Hamlet glumi ludilo. osvetoljubivost i licnu osvetu. izaziva Laerta na dvoboj. jer njegovu volju sputava misao. ne ubija ga prema nekom planu. ubistava i osvete. kako ga doživljava i spoznaje Hamlet. obrazovan. Gertruda..). Hamlet je bio u stanju da izvri svoj zadatak. ne sačekavši ni mesec dana. udovicom ubijenog danskog kralja. Uloga duha Hamletovog oca je dvojaka: on pokrece zaplet otkrivajuci Hamletu tajnu i spaja dva sveta. i zabave na njemu. Klaudije. Lik Hamleta je veoma slozen i protivrecan. Njegovo simulirano ludilo sa pocetka drame daje oduska njegovoj nervnoj napetosti i povremeno ga stvarno obuzima.). Sekspir je cesto koristio postupak metadrame (drame u drami) kao jednu od odlika elizabetanske drame.a stil se takodje menja u zavisnosti od konteksta. kada je potrbno on je veoma efikasan (ubija Polonija skrivenog iza zavese.. kad na kraju tragedije Hamlet ubija kralja. otkrivši da je kralj nameravao da ga otruje. nego u nastupu gneva. Hamletova najveca borba jeste borba sa samim sobom. a ponesto i otkriva.. Postoji veliki broj razlicitih objasnjenja (zbog svog morala. Hamlet nije neodlucan. Hamlet – Horacio. ogledalo mode... ali samu akciju odlaže. oženi se Gertrudom. vide samo jedan vid zbilje. Stil Hamleta je promenljiv i krece se od svakodnevnog.)...).. mimika. Ova veza sa onostranim je mozda glavni uzrok Hamletovih cestih razmisljanja o smrti. Pored intriga. potvrdjuje svoje sumnje. spletke i ubistva.). pa tako Hamlet. Ta razmisljanja su jos jedan od uzroka Hamletovog oklevanja. Gluma ponesto skriva. bitno je drukčiji od onoga kako ga doživljavaju dvorani.

Odluku da pocini sledeci zlocin – ubije Bankoa i njegovog sina – donosi bez spoljasnjih podsticaja i unutrasnje borbe. pakost i castoljublje. samilost. Makbet ipak ima crte ljudskog bica. Podsmeva mu se. Makbet Smatra se da se tekst Makbeta izvodio u cast danskog kralja Kristijana i kralja Dzemsa. izvrsenje i posledice ubistva kralja Dunkana. moralne pustosi i dusevnog pakla. vec se saoseca sa Makbetom i progoni je savest. To je drama izuzetno brzog toka. a za trece se obraca vesticama. Makbet je tragicni protagonista. Nakon ubistva sama odnosi nozeve i maze krvlju zaspalje strazare. U pocetku su Makbet i njegova zena dva vida jednog bica. Makbetova priroda je previse blaga.okončava njenim samoubistvom i ludilom. Makbet vest o njenoj smrti prima skoro ravnodusno. Makbet se. a oslobadjajuci ostale skotske velikase krivice za zaveru i povecavaju ci razmere Makbetovog zlocina predstavljajuci Dankana kao starog i postovanog vladara. Pokolj Mekdufove zene i dece pokazuje Makbeta kao zver u ljudskom obliku. a to je uslovljeno njenom kratkocom. Situacje u koje Sekspir stavlja ovog junaka u citaocu/gledaocu pobudjuju razumevanje. pa ona na sebe preuzima duznost da u nju ulije zlobu. Tragedija ima pet činova. Izvor je Holinshedova Hronika. Prikazuje se sazrevanje. Ali. slabljenje otpora i opredeljenje za zlocin. pošto je Hamlet greškom ubio njenog oca Polonija. i ona se menja. kao i svi normalni ljudi. ali ubistvo ih postepeno razdvaja. Makbet se povlaci u sebe. Prema Aristotelu tragicni junak ne moze biti negativni lik. Sekspir prilagodjava gradju. Odatle ce stici do zlocina. a ona ostala u njegovoj senci. je sazaljenje izaziva samo onaj koji nezasluzeno pati. Zlocin neminovno vodi ka usamljenosti i otudjenju. U pocetku je ona podstrekac. . Predmet je uzet iz skotske istorije. U Sekspirovoj drami centralne uloge zauzimaju dva lika i jedno delo. naziva ga kukavicom i uskracuje mu svoju ljubav sve dok se on ne dokaze time sto ce postupiti po njenoj volji. vise nije simbol neustrasivosi. Sekspir posebnu paznju poklanja Makbetovim monolozima koji su puni snaznih i asocijativnih stihova. pomagac i uzor Makbetu. o planovima za drugo ubistvo ne govori zeni. da bi zatim on postao sve samostalniji. strepnju. Tragedija prikazuje moralno i dusevno propadanja jednog coveka. ali istovremeno i zlocinac i ubica. Makbetov uzas sto u sebi otkrva takve porive. prikazuje se nastanak zamisli o ubistvu. gnusa ubistva. Na pocetku tragedije on je ugledan i castan velikas. Vazan je i lik ledi Makbet. a strah onaj ko je nama slican. Sporedni likovi su prilicno povrsno skicirani. Pripreme za izvrsenje prvog zlocina protezu se na vise pocetnih scena. a na to upucuju likovi vestica koje je on progonio. verovatno zato sto je Dzems bio veoma ponosan na svoju rodnu zemlju. Skoro sve kljucne scene desavaju se nocu i to doprinosi atmosferi ovog komada. snazne spoljasnje uticaje koji deluju na njega (vestice. vojskovodja koji svoju zemlju i kralja spasava od poraza. izdvajajuci Makbeta i njegovu zenu kao jedine zlocince. pa cak i osecanje saucesnistva. a ipak postaje ubica. Nakon ubistva Dunkana on ne pokazuje zelju da se vrati na put dobra. ledi Makbet).

On je autokrata. javlja se i sporedni (o Glosteru i njegovim sinovima). a Makbet vidi Bankov duh na veceri. naviknut da svaka njegova zelja bude zadovoljena i ne trpi protivljenje.Makbet sadrzi fatumski element. vec u sposobnosti da herojski ustraje protiv necovestva. a ne samo tragicnu pricu o jednom kralju. Nezahvalnost kceri i sopstveno kajanje Lira dovode u stanje ludila. trajnu zakonitost ljudskog ponasanja. On mora da preda drzavu onima u kojima najvise zivi. Nakon sto saznaje da mu je Makbet ubio porodicu. premudar i svemoguc kralj. a Banku da ce iz njegove loze poteci citav niz kraljeva. On shvata da nije bezgresan i nepogresiv. I jednom i drugom u najtezim trenucima utehu pruza odbaceno dete i nakon velikih patnji uvidjaju istinu. Misao o kcerima koje su se ogresile o njega neminovno vodi ka misli na kcer o koju se on ogresio. i samo kod njega Lir gubi razum i umire. U sredisnjem delu drame junak se nalazi u svetu prirode. mudrost i moc coveka nisu u spoljnjem velicanstvu. Glavni izvor bila je anonimna drama pod naslovom istinita istorija kralja Lira. i zato je on progoni. Na pocetku tragediji tri vestice proricu Makbetu da ce postati kralj Skotske. ima 80 godina. On shvata da velicina. vec samo jedan od mnogih ljudi. on odlucuje da ubije i njega i njegovog sina. Shvatio je da on nikada nije bio pravedan. pod uticajem svoje zene. Makbetu ova misao ne da mira i on. Ove dve price predstavljaju obrazac. Na pocetku tragedije Lir je vadar. odbijajuci da prizna apsolutnu odanost ocu sramoti ga javno i odbija njegovu milost. Kada ga Gonerila i Regana odbace. a da za ubistvo optuzi cuvare. Makduf krece sa Malkomom da spase Skotsku od Makbetove tiranije. Sekspir je izmenio mnoge elemente: njegov Lir nije samo star. Malkomom. Zatim odlucuje da ubije i Makdufa. one su aktivni ucesnici u samoj tragediji. a Kordeliju ubijaju. Kralj Lir Gradju za svoju tragediju Sekspir preuzia iz mnogobrojnih legendi o kralju Liru. a to su oni koji ga najvise vole. U strahu da se ne ispuni i ono sto su vestice rekle Banku. Holinshedove Hronike. Nakon susreta sa Kordelijom njegova unutrasnja borba nestaje. Kordelija. odlucuje da ubije kralja. na sta mu je i Kordelija ukazivala. Ispunjava se jos jedno prorostvo i Makduf ubija Makbeta. U oba zapleta razvijen je isti motiv – starac koji pogresno procenjuje svoju decu i ukazuje poverenje onima koji ce ga izneveriti. stideci se svojih postupaka. Kordeliju ne spominje. on odbija da sagleda istinu i da poveruje sopstvenim ocima. a lik Kordelije se javlja u Spenserovoj Vilinskoj kraljici. Religijski elementi u drami su drasticno redukovani. samovoljan i samouveren. On postaje pokajnik koji priznaje svoju nemoc. a zatim i u okviru Ogledala za vlastodrsca. koji bezi u Englesku i tamo se srece sa maloletnnim Dunkanovim sinom. On se od velikog kralja . ali njegove vestice nemaju karakter hora grcke tragedije. govoreci mu da postoje i drugi ljudi koji se mogu isto tako voleti. Prica o njemu javila se u Istoriji engleskih kraljeva. vec samo nistavni covek. Sin se spasava. U pogledu strukture podseca na Sekspirove komedije. vec veoma star. a pored postojanja glavnog zapleta (price o Liru i nezahvalnim kcerima).

Ovo je jedno od retkih dela za koja sekspir nije preuzeo zaplet. Na početku drame nju prose vojvoda od Burgundije i kralj Francuske. tako se za prave mladence prikazuje cela komedija. njegove primedbe oslikavaju Lirove misli i osecanja.preobrazava u velikog coveka. Demetra i Lisandra . • Luda je vazna za dramsku radnju i indirektno komentarise tekuca zbivanja. San letnje noci Naslov komedije se odnosi na noc 23. On se udružuje sa Gonerilom i Reganom kako bi ostvario svoje ambicije. i otac vanbračnog sina. Prerušen u Sirotog Toma pomaže oslepljenom ocu. Helene. • Grof od Kenta veran Liru. zbog vestog povezivanja vise niti zapleta u jednu celinu. • Kralj Lir vladar Britanije pre njenog potpadanja pod vlast Rimske imperije. Ova komedija cesto se naziva cudom kompozicije. Sekspir koristi postupak metadrame. • Gonerila je Lirova najstarija kći i supruga vojvode od Olbanija. Gonerila ga prezire i ruga se njegovoj muškosti kada je prekori zbog odnosa prema ocu. koja je u engleskom folkloru bila povezana sa odlascima u prirodu. • Edmund je Glosterov vanbračni sin. najkracu u godini. Njih troje čine ljubavni trougao. Edgar ga ubija kada pokuša da ubije Glostera. • Osvald je Gonerilin sluga opisan kao lupež i čankoliz. Prerušen on služi kralju skrivajući od njega svoj pravi identitet. Edmunda. Pri tome ga je jedan od slugu smrtno ranio pokušavajući da odbrani Glostera. zabavama na otvorenom i raznim praznoverjima. ali pojedini motivi pozajmljeni su iz razlicitih tradicija – anticke i engleske knjizevnosti i folklorne tradicije. Na kraju on preuzima vladavinu nad kraljevstvom. juna. On je grofa Kenta stavio u kvrge. Pred očevim gnevom Edgar beži prerušen u prosjaka Sirotog Tomu. kao sto su vidoviti snovi (kada devojka sanja svog buduceg muza) i verovanje u natprirodna bica. oslepeo Glostera. Edmund obmane oca da Edgar da kuje zaveru protiv njega. i supruga vojvode od Konvala. • Regana je Lirova druga kći. On je tragična figura oca čija pogrešna procena najmlađe kćeri označava početak njegovog sloma. Pisana je verovatno u cast nekih aristokratskih mladenaca – kao sto se za Tezeja i Hipolitu prikazuje prica o Piramu i Tizbi. U ovoj drami osetan je uticaj srednjovekovnih moraliteta. Prica ima cetiri toka koji se medjusobno preplicu: • vencanje atinskog vladara Tezeja i amazonske kraljice Hipolite • dozivljaji mladih atinskih ljubavnika Hermije. • Grof od Glostera je Edgarov otac. ali proteran kada se suprotstavio kralju zbog odluke da liši Kordeliju nasledstva. • Vojvoda od Olbanija je Gonerilin suprug. Kasnije u drami on se okreće protiv svoje žene. • Kordelija je Lirova najmlađa kći. • Vojvoda od Konvala je Reganin suprug. • Edgar je zakoniti sin grofa Glostera.

jer su ga obelezili Lope de Vega. Zbog toga. Piram i Tizba su parodirani likovi iz ranijih elizabetanskih drama. Dramska radnja se odvija na cetiri razlicita nivoa realnosti: • mitoloska stvorenja • romanticni ljubavnici • zanatlije • fiktivni likovi Pirama i Tizbe Karakterizacija likova je povrsna jer ih ima mnogo. Vladarski par se odlikuje dostojanstvom. zaneseni ljubavlju. a to je ljubavna prica Kardenija i Luscinde i Doroteje i Fernanda. a sam pisac (naravno pozivajuci se na ime Sida Ameta Benedjelija) govori u drugom delu kako je digresije pisao da bi sprecio monotonost. v. pisac sa pseudonimom Alonso Fernandez de Avellaneda je objavio lažni nastavak. U prvom delu ima dosta digresija. El Greko. ali tako opsirnih digresija nema u drugom delu. Veleumni plemic Don Kihot od Mance Roman je objavljen u 17. Ova prica predstavlja kompozicioni okvir. stvarnosti i privida kada se javlja dva puta u ulozi ljubavnika – kao Titanijin magarac i Tizbin Piram. Sredisnji deo se dogadja u sumi u okolini Atine i tu dolazi do nesporazuma i pometnji: ljubavni cetvorougao izmedju Helene. Njihova ljubav je osnov sklada u drzavi.• sukob vilinskog kralja Oberona i kraljice Titanije • predstava o Piramu i Tizbi Komedija se moze podeliti na tri dela. Titanija se pod uticajem ljubavnog soka zaljubljuje u njega. Pocinje pricom o Tezeju i Hipoliti u Atini.. Lik Vratila komicno naglasava suprotnost izmedju realnog i irealnog... a ljubav Oberona i Titanije je osnov sklada u prirodi (njihova svadja oko paza izaziva meteoroloske poremecaje). Pored ovih digresija. a mladi parovi su medjusobno vrlo slicni.) se naziva i Zlatnim vekom spanske drzave. veku i sastoji se iz dva dela. Zanatlije su realisticni. Najopsirnije digresije u prvom delu su prica o radoznalom coveku i o Maurkinji i njenom slugi koji ju je doveo u hriscansku zemlju. Hermija i Lisandar beze da bi mogli da ostvare svoju ljubav. Migel de Servantes. između prvog i drugog dela. u romanu se moze naci i jedna paralelna prica koja prati pricu o Don Kihotovim i Sancinim pustolovinama i na neki nacin se preplice sa njom. prema kojem Servantes i njegovi likovi imaju negativan stav. ovozemaljski likovi i cine protivtezu romanticnim ljubavnicima i vilinskom svetu. ali ipak postoje odredjene razlike.. Sve ove price povezuje zajednicki motiv – motiv ljubavi. a ljubav Tezeja i Hipolite zrela i stalozena. komentar na primitivno izvodjene drame u engleskim pozoristima. Piram i Tizba govore u naivno – retorskom stilu junaka prasekspirovskog pozorista. a tu se i zavrsava. price sporednih junaka su uglavnom price o minulim . Ljubav mladih Atinjana je snazna i puna nepromisljenosti. drugi deo Don Kihota sadrzi nekoliko aluzija na krivotvoritelja. Hermije. Kolumbo. Velaskez. Ovaj period (17. Lisandra i Demetra.. Godine 1614. Servantes koristi i retrospekciju kao jedan od pripovedackih postupaka. preobrazaj Vratila u magarca. Kalderon. Govor zanatlija je u prozi.

ucesnicima krstaskih ratova (osvajanje Svete zemlje. ali je postao mnogo vise od toga. Nakon sto su ideali za koje je on ziveo nestali. predlažući mu da uzmu uloge pastira. koji je prvobitno bio na arapskom jeziku i koga je napisao izvesni Sid Amet Benendzelija. Glavna zasluga je u tome sto je omogucio udaljavanje od tada pomodnih viteskih i fantasticnih romana.). On i Sanco prolaze kroz niz nevolja i avantura. jedino prica o avanturama Don Kihota i Sance ima hronoloski tok. vec je u dubokoj starosti. avantura koje su okvirnom pricom povezane u jednu celinu. Don Kihot je idealista. nestao je i Don Kihot sam. takodje kao parodija. moze se svrstati u avanturisticki roman. dok je quixote na španskom jeziku označavao dio oklopa). Posto ona nije tako lepa i mirise na beli luk. Negde u romanu se moze naci pozivanje na Bibliju gde se vidi srednjovekovni pecat u romanu. Viteski romani su govorili o plemicima. On tu ulogu dodeljuje seljnki iz susednog sela i daje joj ime Dulsineja od Tobosa. ratnicima. Don Kihot je zamisljen kao parodija na viteske romane. oslobadjanje Hristovog groba u Jerusalimu. Onda odlučuje da luta Španijom na svom mršavom konju Rosinantu. a nosioci ovih poroka su spanski svestenici tog vremena. Njegovi prijatelji i porodica smatraju ga ludim kada on odluči da uzme ime Don Kihot od Mance i postane vitez lutalica (don je bila titula višeg plemstva. Alonso Kihana je obični Španac (idalgo. Sančo ga moli da ne odustaje. Pikarski roman nastao je u 16. Servantesova proza nije mimeticka I njegov roman predstavlja prvi moderan roman. sastoji se od niza pojedinacnih epizoda. on mora da ima svoju gospu. koji su tada bili junaci pastoralnih poema i priča. a da je ostatak knjige preveden sa rukopisa. zarobljeni prestupnici vitezovi. Obicno je u prvom licu I epizodican. ispravljajući nepravde i braneći ugnjetavane. Ovi i drugi spisateljski izvori su parodija na viteški žanr. U drugom delu romana ta zelja mu se i ostvaruje i on se pokazuje kao dobar i pravedan vladar. kojoj ce posvetiti svoja dela. To je roman koji kazuje zivotnu pricu nitkova ili lopova. Pikarov odnos prema drustvu i svetu je satirican. Don Kihot shvata da su njegove radnje bile ludost i odlučuje da se vrati kući da umre. berberinov tanjir Mambrinov slem. glavna odlika pikarskog romana jeste putovanje. krcma je zacarani zamak. Drugi deo knjige završava se smrcu Don Kihota (tako da nijedan drugi lažni pisac ne može da zloupotrebi Servantesovo delo). Kao i svaki lutajuci vitez.. Prema tome roman kompozicijski izgleda kao skup novela povezanih okvirnom novelom. Paralelno sa viteskim nastaje I pikarski roman. Servantes pripoveda da su prva poglavlja knjige došla iz hronika La Manče. on nije mladi vitez. Predmet ismevanja su gramzivost i licemerje.. pod pratnjom svog konjusara – stitonose Sanca Panse. Glavni junak je antijunak (picaro = lopov.. Prema kompoziciji i nacinu obrade teme.dogadjaja. tako je kompozicija romana stepenasta. Pored satire.. Servantesov roman nije pikarski. svaka avantura vodi u drugu. Pri kraju druge knjige. on zakljucuje da su je zacarali carobnjaci. prevarant). veku u Spaniji. on . najniži red španskog plemstva) koji je opsednut pričama o viteškim lutanjima. a Sanco pristaje na sve u nadi da ce dobiti svoje ostrvo. a zatim je stigao do Francuske i Engleske. U drugom delu Servantes vodi polemiku sa savremenom epohom. Za njega su vetrenjace divovi.

on pobedjuje u razgovoru sa Sancom. a Sanco je simbol pasivnog zenskog sveta. pisuci roman. njegova borba sa vetrenjacam je u stvari njegova borba sa iluzijama iz koje on izlazi porazen. Servantes na taj nacin parodira semu viteskih . Sanco svog gospodara pocinje da ubedjuje u stvari u koje ni sam na pocetku nije verovao. Don Kihot zeli da cini dobro. a Sanco pragmaticar i materijalista. jeste metafikcija sa autoreferencijalnim komentarima. Servantes. Pojavljuje se u svim prozxnim ili stihovanim narativnim oblicima. Ovde je metafikcija prisutna jer se o romanu govori kao o navodnom prevodu sa arapskog. zastitnik i. savetodavac. kao i sam Don Kihot. Pokusava da razbije iluziju o pripovedanju. a to je prisutno u Servantesovom romanu . postupci. osim kompozicijske vaznosti. Na taj nacin nijedan dogadjaj nije stvarno zavrsen. U skladu sa tim je i njihov portret. godine. odnosno zanimaju ga zemaljska zadovoljstva. tradiciji na koju se oslanjaju. udaljava se od njega. ali ovde su oni procitali roman o Don Kihotu i zele da upoznaju junaka romana i time mesaju fikciju i stvarnost. a samo donosi nevolju. autor. dok se u drugom delu mesaju realna i knjizevna stvarnost. a Sanco nizak. Njih dvojca su u pocetku potpuni antipodi i fizicki i duhovno. mada Don Kihot gubi bitke u stvarnosti. nagovestava sledecu epizodu. objasnjava kako je delo napisano. paraliterarnost i autoreferencijalnost. njegov prijatelj. tj. Don Kihot je idealista. postupcima. pisuci o Don Kihotu kao o prevodu sa arapskog jezika i pozivajuci se stalno na Sida Ameta Benedjelija koji je navodno napisao to delo jer bi ovakvo parodiranje donelo njemu gomilu problema. posle svega.parodija. dogadjaji. Sanco se menja. kojem su potrebni heroji i ljudi sa idejama da ga oplode. Metafikcija je pripovedacki postupak kojim se otvoreno ukazuje na izmisljenu knjizevnu stvarnost i ujedno se komentarisu svi cinioci stvaranja. svet romana i onaj koji je izvan njega to je posebno vidljivo u delu gde je Don Kihot na dvoru vojvode i vojvotkinje vojvodin dvor bi trebalo da bude izvan knjizevne stvarnosti.odbija da se suoci sa svetom kakav jeste. vec se ponovo ozivljava u njihovim razgovorima. Dinamiku romana ne cine samo dogadjaji. on pripoveda o pripovedanju (roman je pronasao na pijaci) -> pripovedanje je na granici izmedju iluzije i stvarnosti. vec i razgovori izmedju Don Kihota i Sanca Panse. kao i o samom cinu pisanja. cesto objasnjava zasto je dogadjaj prekinut u odredjenom trenutku i nagovestava kada ce se nastaviti. kriticar. junaci. ali. Dzerald Brenan ih je uporedio sa bracnim parom koji se neprekidno prepire. ima vaznost i u obradi teme jer je ovo roman . Idealan svet ne postoji. Don Kihot postaje Sancov ucitelj. Ovaj pojam je prvi put upotrebio pisac Vilijam Gas 1970. kompozicijski gledano veoma bitan. Don Kihot je visok. Autoreferencijalni komentari su piscevi komentari gde on govori o knjizevnoj formi. U ovim razgovorima njihove pozicije su razlicite.on se poziva na Benedjelija. Don Kihot igra ulogu muza. On vodi I polemiku sa dotadasnjom knjizevnoscu. Bahtin ih naziva karnevalskim parom (par suprotsnosti) – dva lica jedne stvarnosti. tezi ka nebesima. Sve ovo. Jedan od pripovedackih postupaka u romanu. Njih dvojca vremenom poprimaju osobne jedan drugog. prelazi na njegovu stranu. Servantes uvodi metatekstualnost. Servantes govori o sukobu ideala i stvarnosti.

naivno napisani.. a kasnije se ponovo vraca na prethodnu cinjenicu i opisuje kako Sanco nalazi magarca. zato on postaje tako simpatican lik piscu i citaocima. Tu spadaju pikarski roman nepoznatog autora Lasariljo de Tormes. Sancovu zenu naziva i Marijom i Juanom.. simplicijada. godine u delu "Renesanska i barok". veki. Rec barok potice . Servantesov Don Kihot. iskrivljeno. Avanturisticki roman – roman koji tezi prikazivanju uzbudljivih dogadjaja. Negde uvodi likove koji otvoreno kritikuju viteske romane i pokusavaju bda urazume Don Kihota umesto da se poigravaju sa njegovom ludoscu (svestenik na vojvodinom dvoru. groteskno i tek ga je Burkhart upotrebio u neutralnom znacenju kao oznaku za odredjeni period. mada je teze precizno ga odrediti jer se u razlicito vreme jaljao u razlicitim knjizevnostima. ima i didakticku ulogu (kao kod Rablea) prikazivanja bolne stvarnosti na izvrnuti nacin. Npr. Koristeci se parodijom. Termin se moze koristiti u knjizevnoistorijskom i tipoloskom smislu. dvorskog epa. i skoro celi 17. knjizevne vrste ili stil epohe se hiperbolizuju i karikiraju da bi postale smesne. Tako nekada govori da prekida dogadjaj u kulminacijskom trenutku jer se tako cini u viteskim romanima. Nastao je iz avanturistickih elemenata helenskog romana. odnosio se na nesto ruzno. U romanu se moze naci par previda pisaca koji se mogu pripisati njegovoj zaboravnosti zbog pauza koje je pravio tokom pisanja dela. kritikujuci odredjene knjizevne pojave svoga doba. a samom tematikom Don Kihoa. s tim da smeh ovde pored svoje osnovne funkcije razveseljavanja. pisca.. parodira i teme ovih romana kojsi su postali najpopularnije stivo iako prilicno bezvredni lakrdijaski... pa prilikom toga smeh cesto izaziva sazaljenje prema junacima romana. Upotreba ovog termina je najpre imala negativno. u savetima koje daje gradjanima "ostrva". moze biti pikarski roman. likovi i situacije docarani su na komican nacin. pokret pokrecu Nemci. postupke. Parodija – delo nastalo povodom nekog drugog dela i to protiv njega. Servantes zalazi i u drustvene i politicke okolnosti koje satiricno iznosi na videlo. Grimelhauzenov Simplicisimus. BAROK Barok se vezuje za poslednje decenije 16. Servantesovi stavovi o stvarnosti mogu se naci u Sancovim brbljanjima. Robinzon Kruso Danijela Defoa. a u jednom delu zaboravlja da je Sanco izgubio magarca. robinzonada. pogrdno znacenje. Pisac cesto staje na stranu svojih glavnih likova i posredno kritikuje one koji njih kritikuju. na kraju i sam Don Kihot kada postane svestan ludorija kojima se bavio). To su nemastoviti i bezumni likovi umisljenih trgovaca. viteskog romana. Barok se najpre javlja u likovnoj umetnosti i termin barok prvi put pominje Hajnrih Velflin 1888. Barok predstavlja epohu izmedju renesanse i klasicizma. komicno i podrugljivo. krcmara i bogatasa. pominje ga normalno. Don Kihotovi prijatelji koji spaljuju viteske knjige. ali se prosirio i na ostale zemlje. a postoji i sumnja da se barok nije javio u slovenskim zemljama.romana. nacin na koji su pisani. vestern. Osobine tog dela..

krsta. kitnjast. Razvili su i tehniku ukrasavanja dela da bi pojacali likovnu komponentu . M. groteske. Keveda. nazvana po Luisu de Gongori. Dj. Ubrzo poprima vid izvestacenosti i postaje predmet parodija (Molijer "Smesne precioze") • I u baroku se kao u renesansi prvo javljaju italijanski pisci . Barokni pisci teze sikreticnosti. SImbolikom se stvara veza izmedju materijalnog i metafizickog. U Engleskoj se barok izjednacava sa renesansom.stilska i drustvena pojava karakteritican za francuski klasicizam 17. originalnom upotrebom stilskih figura. • gongorizam u Spaniji .. i u Francuskoj je tesko izdvojiti barok od klasicizma. veka. sto se metaforicno moze odnositi na citavu knjizevnost baroka. Poezija se posmatra kao privilegija odabranih. kao i stil njegovih nastavljaca. Marini. Predstavnici i struje Tendencije baroka se javljaju pod razlicitim nazivima u razlicitim zemljama: • marinizam u Italiji . ali u izvesnoj meri i renesansoj knjizevnosti. latinizmima. srca. sto je i osnovno obelezje barokne knjizevnosti.oznacava stil italijanskog pesnika Marinija. spajanju knjizevne i likovne komponente. kao i Marinijev uticaj na evropsku baroknu knjizevnost. Odlikuje se potrebom za neobicnim iz neocekivanim izrazima. sto se ogleda u cudnoj formi pojedinih dela (u obliku cveta.barokna struja u Spaniji. Stil je prenaglasen. sto znaci biser nepravilnog oblika. najveca paznja se posvecuje stilu i formalnom savrsenstvu. vazno je KAKO se pise. Servantes i Lope de Vega. hiperbolama. a ne STA se pise. melodicnoscu stiha. antiteza.Tokvato Taso. tako o culnom govori u aluzijama. Odlike poetike Barok se nakon renesanse javlja kao jos jaci otpor knjizevnosti srednjeg veka. u nemackoj . cestom upotrebom eufemizama. pa je tako stvoren poseban pesnicki jezik koji se odlikuje neologizmima.carmina figurata (ukrasavnje biljnim i zivotinjskim . Rejmon. zagonetnih metafora. Odlike marinizma srodne su odlikama baroka. pun paradoksa. bujnost.Grimelshaucen. cudnom upotrebom obicnih reci.Luis de Gonora. ali se kao barokni pisci pominju rani Malerb i Kornej.. Tezi se sokiranju. Barok unosi najvise novina u stil pisanja.) i u ukrasavanju dela ukrasnim inicijalnim slovima npr.od reci barocco. Dominantni su jaki izrazi osecanja plahovitost. Barok raskida sa normativnom poetikom i zalaze se za entuzijasticku poetiku. Djordano Bruno to cini u dijalogu koji je napisao po uzoru na Platona gde su akteri Tansilo i Chikada koji govore o tome da umetnik treba biti oslobodjen svih ogranicenja jer se poezija radja iz nadahnuca. Zan Ruse govori o tome da je barokna knjizevnost sva u simbolima jer je jos uvek bilo nemoguce otvoreno govoriti i pojedinim temama. metafora. spajanju nespojivog. • jufjuizam u Engleskoj • precioznost u Francuskoj . stil postaje vazniji od sadrzaja. nema novih baroknih dela. podrazavalaca i sledbenika. tako forma dela dobija znacaj. u Spaniji se naziva zlatnim dobom . Angelus Silecijus. medjutim i dalje ima cilj da zabavi i pouci. perifraza. cestim inverzijama. Kalderon i uslovno neki pisci koji se vezuju i za renesansu. Grifijus. jarke boje. npr.

groteska. ali su morale postovati odredjene kriterijume . nasuprot srednjovekovne svesti o vecnom zivotu posle smrti. javljaju se viteski i pikarski romani koji baroknom coveku predstavljaju beg od stvarnosti u idilu. pratile su odredjenu shemu. hiperbole. a javljaju se i antiteza. zivot se posmatra kao varka. lirici i drami. dekoracijom). oznacava vestinu pronalazaenja i stvaranja koncheta . sukoba cula i razuma. metafora je glavna stilska figura. gradja je preuzimana iz Biblije i crkvene istorije.mentima). naglasene su slike. za spajanjem nespojivog. prolaznosti. Pored obimnih epova.pisane su na latinskom. Zalaze se za oslobadjanje od pravila klasicne umetnosti uspostavljenih u renesansi i zalaze se za kreiranje posebnog stila sa prepoznatljivim autenticnostima odredjenog autora. igre recima. Teme se ticu kajanja. epiteti . oksimoron. apsurd.Luis de Gongora i Argote Manirizam . Javlja se u vidu oksimorona. Iz jezuitske drame se razvila melodrama. za visok stepesn subjektivnosti. neobicnim izrazavanjem. jihove drame nisu morale imati posebnu umetnicku vrednost.sve u cilju naglasavanja i isticanja. muzikom.forma je izrazajna. Barokna dela odisu pesimizmom Knjizevne vrste Barok neguje sve tradicionalne knjizevne vrste. nejasnost i prikriju pravo znacenje . . smisao baroknog dela je tesko uhvatljiv. koristi se niz stilskih figura koje imaju cilj da unesu simboliku. Lirske forme menjaju izraz u skladu sa baroknom poetikom . teme su se odnosile na iskusenja i prolaznost zivota. za sto komplikovanijim izrazavanjem. paradoksa i antiteze.stilske figure koja se zasniva na otkrivanju neotkrivenih i neobicnih analogija izmedju pojava i predmeta na prvi pogled potpuno udaljenih. najpre se javlja u slikarstvu. na udaljena. egzoticna mesta gde se moze biti srecan. Je4zuitska drama nastaje radom isusovaca koji su se zalagali za kulturnu delatnost. nepovezanih. nestalnosti.stil u umetnostima 16. groteska.orna. U dramskom stvaralastvu najzustuplejnija je tragikomedija i poseban oblik drame . oksimoron. s tim da se menja nacin obrade. veka na prelazu iz renesanse u barok. Velika je potreba za nejasnim. posebno u junackom epu. bez slicnosti.Kevedo. neizvesnosti. paradoks. nziva se i "kraljicom figura". opera i oratorijum jer je jezuitska drama bila kombinovana sa posebnim scenskim sredstvima da bi privukla paznju publike(baletom.karakteristicene us pozajmice iz grckog i latinskog jezika ("ucene reci") . odnos stvarnog i zagrobnog sveta. U Spaniji se koncetizam deli na dve grupe: • konceptizam .metafora. imale su morlaizatorsku funkciju i didakticku (ucile su lepom govoru i pravilnom izgovoru latinskog). hiperbola. Morales • kultizam . Grasijan. iluziju. iluzija.jezuitska (isusovachka) drama. Karakteristicne pojave barokne knjizevnosti su konchetizam i manirizam Konchetizam je stilska pojava karakteristicna za barokne struje.

Sigismunda su uspavali i doveli u dvor. Rosaura se otkriva Astolfu i trazi od Klotalda osvetu. najnaprednija evropska drzava bila je francuska apsolutisticka monarhija. Astolfova verenica Rosaura dolazi da se osveti. Grifijus. a vlast dati Astolfu i Steli. Kalderon dela Barka. dok neki proucavaoci barokne tendencije vide i kod Sekspira. Ipak je pošao za vojskom s mišlju sve to samo san koji se mora raspršiti. Kalderon nam na kraju daje dva odgovora: prvi je da svoju sudbinu ne možemo izbeći. Servantesa i Korneja.v.Glavni predstavnici baroka su Djanbatista Marini. Lope de Vega. Rosaura mu se pridruzuje. Knjizevnost tog vremena – francuski klasicizam – predstavljala je uzor ostalim sredinama. Boalo je pretrpeo veliki uticaj entuzijastickih poetika i . u kojoj je od Horacija pozajmljivao citave stihove i odlomke. Zivot je san Poljskom kralju Baziliju rodi se sin Sigizmund. a on kada je čuo istinu razbesneo se. Kada se probudio. noseci mac kao znamenje. deci svojih sestara. Na tome mu je zamerio veliki broj pesnika koje je on napao u svojoj poetici. Klotaldo ga je uverio da je to bio samo san. shvata da se njen otac i preuzima osvetu na sebe. pa je 1674. Ali Sigizmund je sumnjao da je to samo novi san. jer sve u životu nestaje poput sna. Tada se u njemu javljaju sumnje i razmišljanja sa zaključkom da je život samo san i da će se tek nakon smrti probuditi. nakon sto se vencaju. jer joj je osveta vaznija od zivota. a ako pak bude zao vratiti ga gde je bio. Ta je barokna drama i traženje odgovora na pitanje da li je čovek zaista nemoćan pred onim što mu više sile dosude. ubio jednog coveka i napao Klotalda. Ubrzo se u kraljevstvu digla pobuna i došli su ga vojnici osloboditi da im on bude kralj. To je drama u 3 čina. Glavni uzor mu je bio Horacije. objavio didakticku poemu u 4 pevanja Art poetique. Grimelhauzen. ma koliko bežali od nje i drugi da se čovek svojom upornošću i razboritošću ipak može suprostaviti višim silama. On ne moze to da joj pruzi jer ga je Astolfo zastitio od Sigizmunda. Tada se pomirio sa ocem i pokazao se velikodušnim i plemenitim. Autor najpoznatije poetike je didakticki i satiricki pesnik Nikola Boalo. pa ako se ovaj pokaže dobar dati mu vlast. Kako kralj nije imao naslednika u starosti ga poče progoniti savest i sumnja da su možda zvezde pogrešile. Pedro Kalderon de la Barka. KLASICIZAM U drugoj polovini 17. njegova poetika je izvrsila uticaj na celu evropsku knjizevnost. Zato je odlučio dovesti sina u dvor i sve mu reći. “Život je san” je najpoznatije Kalderanovo delo. a Sigizmund Stelom. Klotaldo prepoznaje mac. pa su ga ponovo vratili u tamnicu. Astolfo se ozenio Rosaurom. ali zbog losih predskazanja kralj ga zatvorio u tvrđavu u pustoj šumi i dao mu samo jednog odgojitelja. i svima je rekao da se njegovim postupcima ne treba čuditi jer mu je učitelj bio san i da se on i sada boji da će se ponovo naći u svojoj kuli. Klotalda. ali mu je rekao da i u snu valja činiti dobro. Ipak.

rondo. basna. ali ne kao deo proslosti. Rasin. satire ili komedije. Boalo II i III pevanje svoje poetike posvecuje problemu knjizevnih rodova. Glavni predstavnici su: Kornej. ta vatra se gasi i nestaje. La Fonten. U njegovim delima se raspravlja o casti. Umetnik treba da stvara prema prirodi. Anticko pozoriste je imalo religiozni karakter i ulogu da podseti coveka da je njegova sudbina u rukama bogova. vodvilj i sansona. Isticu se i drame Horacije. Boalo pojam mimeze ne shvata kao prenosenje prirode u umetnicko delo. Klasicizam karakterise i teznja ka univerzalnosti. ali ne puku kopiju. Najveci znacaj daje tragediji. satira. epigram. didakticka poema. Klasicizam je sinteza idealizma i realizma. Sina i Polieukta. Kornejevim likovima vlada volja koja je jaca od strasti i nad njima ona odnosi pobedu. i znanja i rada sa sruge strane. Boalo istice neophodnost rada. Za razumevanje Sida kljucno je delo rasprava o metodi Rene Dekarta koje se pojavilo iste godine noseci u sebi iste ideje kao Kornejev Sid. Za tragediju je bitno renesansno pravilo tri jedinstva u drami. Roman u klasicizmu ima zanemarljivu ulogu. Potrebno je naci idealnu ravnotezu izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. epopeji i komediji. vec novu kreaciju. O nekim bitnim vrstama Boalo nije govorio . koji je do tada bio vezan za bogove. moralnim normama. elegija. U Kornejevim delima glavnu ulogu imaju slava. To su bili glavni argumenti Kornejevih protivnika koji su ga optuzivali za plagijat. slavi pojedinca. Pjer Kornej. ulozi drzave. a prva tragedija Medeja.. Sid Kornej je karijeru zapoceo kao barokni pisac i komediograf. Taj entuzijazam nije svemocan i u umetnickom stvaranju ima razlicite vrednosti. Cilj umetnosti je istina i lepota. U II pevanju se bavi manjim knjizevnim vrstama: idila. Size za Sida Kornej je uzeo iz nekoliko godina ranije napisanog dela spanskog pisca Kastra. pripovetka i novela u stihu. Klasicizam pridaje presudni znacaj razumu u procesu umetnickog stvaranja. Kornejevo najznacajnije delo je tragedija Sid – njom se on najvise udaljio od Aristotelove poetike. odnosu izmedju kralja i plemstva. U poetici klasicizma dolazi do pomirenja izmadju pojma originalnosti i podrazavanja antickih uzora. cast i moral.. On je zasluzan za raskidanje sa antickom tradicijom i kanonima Aristotelove poetike i estetike. autonomno delo. balada. U poetici klasicizma knjizevni rodovi su strogo razdvojeni. Kljuc za razumevanje Sida lezi u . Bez znanja i truda. Klasicisticki stil se odlikuje pre svega jasnoscu i cistotom izraza. nijedno vredno delo francuskog klasicizma ne moze se smatrati iskljucivo racionalistickom tvorevinom. Vatra koja pokrece lirskog pesnika nemocna je u oblasti epa. Molijer.smatrao je da je nemoguce stvoriti veliko delo ako pesnika ne pokrece neka srecna vatra.. jer on mora da se odupre emocijama i masti da bi odrzao pomenutu ravnotezu. oda. Njegovo prvo delo je komedija Melita. Medjutim. sonet. Klasicizam obnavlja Horacijevu ideju o lepom i korisnom kao svrsi umetnosti (dulce et utile). Njegova dela karakterise odsustvo boga. Klasicara zanima mit i istorija. da bi posle postao izraziti klasicista. vec kao deo venosti.poslanica. Klasicizam se u svojoj sustini samo oslanja na razum. Izmestio je dramski sukob..

Kornejevo delo ističe sledeće književno-filozofske ideje: . On su izolovani od nas prostorno i vremenski (i od citalaca Kornejevog doba). Sid spada u tragikomedije. on jezik podvrgava strogoj metrickoj shemi i tako mu daje savrsenu jasnost. Gradju dela je preuzimao iz istorije (spanske i rimske). on mora da ispuni duznost prema porodici I drzavi. Rodrigo je prinudjen da se osveti. Dobija nadimak Sid – gospodar.. uprkos svojoj ljubavi prema Himeni. Ona prihvata don Sancovu ponudu. Kralj odbija da najveceg junaka kazni smrcu. logicnost i vladanje strastima ljudskom snagom i ljudskim umom. a da je Sanco krenuo u rat. ali njihov drustveni status nije jednak. On je samovoljni. U Rodrigu se sukobljavaju razum I strast. a njihovi postupci su formule ljudskog postojanja – psiholoska geometrija. Njegovi likovi su prikladni samo u odredjenoj meri. Don Sanco. Tragicni junak kod Korneja ne izaziva strah i sazaljenje vec divljenje. nacionalni nivo. a kralj kao deus ex machina donosi odluku da ce se Himena udati za Rodriga cim se on vrati iz rata. Cast i duznost su vazniji od ljubavi (lik infantkinje). Zatim saznaje da je Rodrigo ziv. i time nanosi sramotu njegovoj porodici. ali njegovo licno ja je podredjeno kolektivnom ja. ljubavna. Junaci se po eticki cistim motivima koji ih pokrecu priblizavaju grckom mitu i pridrzavaju se jednog doslednog sistema vrednosti. drzave i Rodrigove porodice. ali su istovremeno i sebicni i bezobzirni pd maskom vrline. kraljeva. Junaci su simboli ponosa. Himenin udvarac. jer je din Dijego izabran za ucitelja princa od Kastilje.kartezijanstvu – red. Glavni ideal je ideal casti. Rodrigo odlazi u rat protiv Mavara i vraca se kao veliki junak. Ljubav je vazan pokretacki faktor. a Himena i dalje trazi osvetu. Njihova teznja ka slavi. Licno ja prelazi na visi. herojska. Postupci junaka nisu motivisani samo eticki. Kralj joj obecava da ce dobiti svoju osvetu. cast. Himena. To je postignuto time sto se junaci nalaze u savrsenom i zatvorenom sistemu etickih normi. gordi plemic koji ne postuje kraljevu volju i to dovodi do njegove smrti. Ne mogavsi to da prihvati. Oni su tacke u kojima se ukrstaju delovanja dveju suprotnih sila. Koristeci aleksandrinac. Nepostovanje casti dovodi do sukoba. U Sidu se brane porodicna. On u dvoboju ubija njenog oca.. vec i psiholoski. Sanco dolazi kod nje noseci mac i ona misleci da je Rodrigo mrtav priznaje svoju ljubav prema njemu. Prihvatio je Horacijev savet da krvave scene ne treba prikazivati. Kornejevim likovima vlada razum. Himenina. Dolazi do sukoba izmedju njihovih roditelja – don Gomeza i don Dijega. donosi odluku da ce se udati za don Rodriga. Grof Gomez je povredio cast kralja. a divljenje prema onome ko je bolji i uzviseniji od nas. cerka don Gomeza. a nedostatak volje i neodlucnost su vredni prezira. ambicija i patriotizma. U Sidu Kornej nije dosledno sledio pravilo o tri jedinstva. ima srecan zavrsetak. Javlja se i lik infantkinje koja podrzava Himeninu i Rodrigovu ljubav iako je i sama zaljubljena u njega. drzavna i licna cast (Rodrigova.). don Gomez udara don Dijegu samar. Strah i sazaljenje osecamo prema onome ko nam je slican. nudi da on osveti Himenu i njenu porodicu. ali ona nije nezna i romanticna. vec je podredjena politickim zbivanjima u drami. postovanje duznosti otkrivaju nam sirok spektar vrednosti ljudskog zivota i osnovnih pitanja egzistencije.

strasti su iznesene da bi pokazale nered koji su izazvale. Rasin je. On vise nije idealizovan. vec je predstavljen kao previse ponosit i pomalo tast mladic. Njen zlocin je vise kazna bogova nego njena volja. Sukob je premesten sa spoljasnjeg na unutrasnji plan. najcesce se porede dva najveca tragicara te epohe. Njegove tragedije su jednostavne. U tome je njegova tragicka krivica. pokrece ih snaga volje. Rasin se trudio da je prikaze manje odbojnom nego sto je to ucinio Euripid. ali i od Sofokla. grcke tradicije (Andromaha. ali i Vergilije i Ovidije.). pitanjem ljudske slabosti. a Slegel mu je zamerio sto niskosti prebacuje na licnosti nizeg ranga. ni sasvim nevina. Rasin je bio pod velikim uticajem jansenizma i njihovog ucenja o predestinaciji.• Snagu volje i heroizma • Snagu sila sudbine • Veličinu duše i moralni integritet • Sukob između emotivnog i moralno-religijskog shvatanja ljubavi Zan Rasin. politike. Ona nije ni sasvim kriva. moralnim i etickim pitanjima i pitanjem egzistencijalnog pesimizma i determinizma. za razliku od Korneja. Rasin je svojim tragedijama pisao predgovore koji su u mnogo cem olaksali njihovo tumacenje. Fedra je zrtva nasledjenih strasti (Pasifaja. Izvori iz kojih je Rasin preuzeo gradju za Fedru su Euripidov i Senekin Hipolit i Plutarhov Zivot Tezejev. Motivacija likova je takodje drugacija nego kod Euripida. a Rasin mu dodaje jos jednu slabost – ljubav prema Ariciji. a porok je naslikan svim bojama koje omogucavaju da se spozna i zamrzne izopacenost.. Rasin kaze da su u Fedri slabosti zbog ljubavi iznete kao prave slabosti. a zbivanja se koncentrisu oko jednog problema. takodje preuzet iz grcke tradicije).. nema slozenih zapleta. Jansenisti su verovali da je ljudska sudbina unapred odredjena i da za gresne nema izbavljenja. ali se bavi i pitanjima religije. pre svega. na sukob strasti i razuma. ideologije. Ovde se Rasin trudio da postuje pravilo prikladnosti likova. Ona ne optuzuje Hipolita sama. koji ne postuje bogove i nije u stanju da se suoci ni sa jednom preprekom. Kornejeva dela prozeta su verom i optimizmom u coveka..Kornej i Rasin. pocev od toga da Kornej ne pripada iskljucivo klasicizmu. vec bezi.) i radije bi umrla nego da im se prepusti. potomku Tezejevih smrtnih neprijatelja (upravo zbog toga je i dodao ovaj lik. Rasinovi junaci ne mogu nista protiv svoje sudbine koja je unapred odredjena i nalazi se u rukama bogova. jer im Bozija milost . Bajazit. dok Rasina karakterise antropoloski pesimizam. Kornejevi junaci sami upravljaju svojim postupcima. Ifigenija. U predgovoru za Fedru on kaze da je izabrao ovu junakinju jer ima sve osobine koje treba da izazovu strah i sazaljenje. Fedra Kada se govori o francuskom klasicizmu. vec to u njeno ime cini dojkinja Enona. Takodje je i zrtva bozanskog gneva.. a visokog je roda. Gradju je preuzimao iz istocnjacke i. Sunce. On nije izmenio samo lik Fedre. Likove i motive preuzimao je najcesce od Euripida. Moralni zakon jaci je od ljudskih strasti. Kod Euripida je njegova jedina mana to sto se ne klanja Afroditi. postovao aristotelovska pravila koja je zahtevao klasicizam. vec i Hipolita. Razlike medju njima su brojne. Rasin se bavi jos jednim sukobom – sukobom izmedju oca i sina.

da bi one bile iskorenjene javnim prikazivanjem. Veliki deo Molijerovog knjizevnog rada ne slaze se sa klasicnim pravilima. Govor svakog junaka je prilagodjen njegovom stalezu i karakteru. Tesej vidi da se nesto dogadja. Tesej se ne vraca sa svog puta u Had i Hipolit polazi da ga trazi. Hipolita. ali i situaciji u kojoj se u tom trenutku nalazi. a Tesej prihvata Ariciju kao cerku.nije unapred data. mimikom. u koju je Hipolit tajno zaljubljen. zena kralja Teseja. Jezik Rasinovih dela dostize savrsnstvo jezickog izraza i sluzi kao srdstvo za iskazivanje neskalda izmedju recenog i ucinjenog. pa se tako njegova komedija priblizava farsi. a pravo na presto imaju on. On ne steti samo njemu. Saznaje da je Hipolit mrtav i Fedra dolazi da mu kaze istinu. On to cini karikiranjem. zaljubljena je u svog pastorka. Stize vest da je Tesej ziv i Enona savetuje Fedru da optuzi Hipolita pre nego sto on optuzi nju. Tartif. a ne da pravi slike konkretnih pojedinaca. on se ne protivi mesanju knjizevnih rodova i ne postuje uvek pravilo tri jedinstva. a Hipolit se brani priznajuci svoju ljubav prema Ariciji. ona zeli da umre. Dojkinja Enona uspeva da navede Fedru da prizna od cega boluje i savetuje je da svoju ljubav prizna Hipolitu. . Fedrin sin i Aricija. Ako se neka strast preterano razvije. Fedra. Jezik njegovih dela je zivi govorni jezik. Covekovi postupci treba da budu vodjeni razumom. potomak tesejevih neprijatelja. a dojkinja lazno optuzuje Hipolita. Na taj nacin on jos vise istice neku karakternu crtu. izmedju strasti i razuma. To je narodni jezik koji tece prirodnim tokom. Saznje da se dojkinja ubila i shvata da je pogresio. Treba istaci ono sto je smesno u coveku i obelodaniti ljudske mane. Saznaje da je mrtav. U njegovim delima cesta su preterivanja. ali oni su istovremeno i smesni. Uobrazeni bolesnik. licemerstvo. antitezama. zavodi tiraniju i remeti ravnotezu. a razum zahteva umerenost u svemu. Smesne precioze. unutrasnjeg posmatranja i negovanja visokih osobina. Molijer je komediji pruzio status jednak tragediji i oslobodio je dotadasnje potcinjenosti. Umire od otrova koji je popila. preuvelicavanjem. Zbog svog poroka on neprekidno dolazi u konflikte sa svojom decom. onda ona postaje apsolutna i potiskuje sve ostalo u coveku.. Tvrdica Molijerovo pozoriste predstavlja skup ljudskih naravi i istinitih slika coveka.. Njegova glavna dela su: Tvrdica. Smatrao je da stvaralac treba da pozajmljuje karakteristicne crte od svojih savremenika i da uoblicava tipove. Molijer osudjuje sve sto izopacuje ljudsku prirodu: laz. Zan Baptist Molijer. Propagirali su princip licnog usavrsavanja.. Don Zuan. suprotstavljanjem razlicitih karaktera. koju joj je usadila Venera.. Bili su veliki protivnici papstva i jezuita. obogacen metaforama. Zbog te gresne ljubavi. a Fedra mu priznaje svoju ljubav koju on hladno odbija.. a ona prihvata. Tesej poziva Neptuna da osveti njegovu cast. Molijer slika zive ljude kojima vladaju pogubne strasti. Tesej razgovara sa Aricijom i to u njemu budi sumnju. kci Minoja i gresne Pasifaje. Harpagonovu nastranost cini njegov tvrdicluk koji ubija sva druga osecanja. On odlazi k njoj i poziva je da pobegnu. Molijer ume da ukaze na trenutke kada ljudske mane i poroci postaju smesni. Ucene zene.. vec i njegovoj okolini – drustvu i porodici. Hipolit vlast nudi Ariciji. tvrdicluk. pun zivotopisnih slika.

ne moze da se odrekne svog prstena koji Kleant daje Marijani... a Marijani Anselma. jer su ona vec postojala. a cerka Eliza u Valera. covek dugih prstiju. Harpagonov sin Kleant zaljubljen je u siromasnu devojku Marijanu. Kleantov lukavi sluga nalazi Harpagonov novac zakopan u basti. Njih dvoje zele da to objave ocu. La Fles je lukavi lopov. vec je nova kreacija. Kleant odlucuje da trazi zajam.. nova grcka komedija.. ali on ce ih preduhitriti izjavom da im je vec pronasao bubuce supruznike – Kleantu imucnu udovicu. On ova nacela i pravila nije sam formulisao. Gradju za Tvrdicu preuzeo je iz Plautove Aulularije. On sam ce se ozeniti Marijanom pod uslovom da uz nju dobije miraz. ali zaljubljen je u siromasnu devojku. Za razliku od Plautovog. Pesnicka umetnost. On odlucuje da napravi veceru na kojoj ce objaviti veridbu. naredjuje da s prave masna jela koja brzo zasite. • razum – to je sila koja treba da obuzdava i usmerava mastu i osecanja • priroda – u odnosu na prirodu. vec zeli da stekne jos blaga. ali i nekih drugih dela. konji su mu izgladneli do smrti. slikajuci razlicite staleze i naravi. ali ispostavlja se da je pozajmilac njegov otac i dolazi do konflikta izmedju njih. Molijerov tvrdica nije covek koji se plasi bede jer je u njoj ziveo. npr. Molijer kritijuje ne samo strast.Molijerovi karakteri su veoma slozeni i imaju veci znacaj nego radnja. Molijerovi uzori bili su Plaut. On tu slozenost upotpunjuje slozenoscu okoline i time postize jos veci stepen slicnosti sa zivotom. Glavna nacela njegove poetike su: • nadahnuce – za umetnicko stvaranje potrebna je idealna ravnoteza izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. On daje siroku i vernu sliku celokupnog drustva u 17. Nikola Boalo. Harpagon je tvrdica. Komedija se zavrsava tako sto Harpagonu vracaju novac i saznaje se da je Anselm Marijanin i Valerov otac. veku. Simbolika Harpagonovog imena: covek koji grabi. mladica koji je spasao od smrti i koji radi u sluzbi njenog oca ne bi li zadobio njegovu naklonost. Frosina je podvodacica i spletkaros. Zak daje lazne optuzbe. jer to onda ne bi bilo ni komicno ni poucno. nije njena puka kopija. jer on ne trazi miraz. vec i drustvo – Harpagon pripada sloju kapitalista koji su se obogatili zelenasenjem. najpoznatija je poetika epohe klasicizma. Kleant je kockar. umetnost je potpuno autonomna kategorija. a cesto ih je i nadmasivao. Frosina donosi Harpagonu vest da Marijana prihvata bracnu ponudu. Njegovi glavni uzori bili su Horacije i Aristotel. i znanja i rada sa druge strane. a ne u stihu.. Delo je napisano u prozi. Ali ni drustvo koje okruzuje Harpagona nije bolje: Valer igra dvostruku ulogu. Tu njegov tvrdicluk kroz niz komicnih situacija dolazi do izrazaja: njegov kocijas Zak je istovremeno i kuvar. Pesnicka umetnost Boaloova poema u 4 pevanja.. On je cesto pozajmljivao od drugih stvaralaca. Harpagon pristaje na vencanja svoje dece pod uslovom da Anselm plati sve troskove. Terencije.On je samo pokusao da otkrije njihov esteticki smisao i sastavio ih je u jedinstvenu celinu. ali za to ne dobija nikakvu nagradu. On takodje nije ni zadovoljan onim sto ima. a glavni predmet podrazavanja je covek .

a sasvim retko to moze biti plemstvo. Metafore i simbole treba traziti u grcko-rimskoj mitologiji. • Sonet – od njega zahteva apsolutnu pravilnost forme. • Satira – i sam je pisao moralne. ali i o pravilima verovatnosti i prikladnosti. a Boalo insistira na duzini od dva stiha. Sustina tragedije je u prikazivanju bolnih dogadjaja i dusevnih stanja. On kaze da je radnja epopeje dugotrajna. uzvisenoscu. Ti likovi treba da budu inkarnacije tipova. Ne . pravilima. Izbor junaka je veoma vazan – to mora da bude neka znacajna licnost iz istorije ili mita. Katarza daje smisao tragickoj radnji. pravilnoscu. cistotom.• antika – podrazavanje uzora je osnova za stvaranje originalnih dela • korisnost – korisno se podredjuje lepom i oplemenjuje ga. On zatim govori o pravilu tri jedinstva (jedno mesto. On grcku tragediju smatra najuzvisenijom. cisto lirska. pastirska pesma. Iako je epopeja u renesansi imala ogroman uspeh. epopejom i komedijom. Likovi treba da budu preuzeti iz naroda ili gradjanskog sloja. jasnoscu. a radi pristojnosti i prikladnosti sa pozornice su izbacene scene nasilja. Kada se u II pevanju bavi manjim lirskim vrstama. koja treba da izazove strah i sazaljenje. a osnovna karakteristika je fabuloznost. Mora da bude uzvisen i da cak i njegove mane budu herojske. a ne u hriscanstvu. U III pevanju se bavi najvaznijim rodovima – tragedijom. ostra. umetnost koja je korisna u stanju je da uzbudi citaoca istinom i lepotom • pravila – ona sluze da usmeravaju stvaralacku energiju. kratka pesma. politicke satire. Likovi treba da budu dosledni. Komedija ne sme da sadrzi elemente ostre drustvene. skladom. • Elegija – intimna pesma u kojoj preovladjuju tuzna osecanja. istorijatom i unutrasnjim sklopom. jednostavnoscu. On vrednim smatra samo anticke epove.. ona su oslonac razuma • stil – odlikuje se istinitoscu. a odbacuje rimsku i srednjovekovnu tragediju. Boalo joj upucuje ostru kritiku. Od lirskih vrsta njega zanima: • Idila (ekloga) – jednostavna. Teorija knjizevnih rodova U I i IV pevanju Pesnicke umetnosti. • Vodvilj i sansona – osudjuje vulgarne dosetke ovih saljivih vrsta. prirodnoscu. jedinstvena). balada i madrigal – ove srednjovekovne rodove gotovo da zanemaruje. on se bavi njenom sustinom. Pri slikanju likova pesnik mora da uzme u obzir razlike izmedju podneblja i epoha. jedan dan. a II i III pevanje posveceni su knjizevnim rodovima. Radnja mora da bude jedinstvena i jednostavna. a stil raznovrstan. njega prevashodno zanimaju oblici i psiholoske i stilske karakteristike njihove sadrzine. knjizevne i drustvene satire. svecana pesma u slavu junaka. Bio je protivnik politickih satira. ugledanjem na antiku. Prednost nad mogucem daje verovatnom. • Rondo. duhovita. a njen cilj je lepota i uzbudjenje. • Epigram – to je smela. Govoreci o tragediji. • Oda – uzvisena. Boalo se bavi opstim nacelima.. Predmet komike treba da bude ljudska priroda.

Josip II. Prosvecenost se javila u Holandiji. dala su najostriju kritiku francuskog apsolutizma. Prosvetitelji veruju u ljudski um i nezavisni su u odnosu na crkvu. Rusoovo shvatanje uticalo je na predstavnike predromantizma. Ovo delo je izvrglo ruglu vrednosti starog rezima iskazujuci ono sto je narod mislio. veku. jer Volteru nije bilo stalo da prikazuje uverljive ljudske dileme i sukobe. Racionalizam zanemaruje ono sto je subjektivno i emotivno i tako se javlja potreba da se u knjizevnosti govori o onome sto je intimno i subjektivno... nakon smrti pisca. Pridev sentimentalni nije imao pezorativno znacenje. vlast i tradiciju. citaocima je predstavljeno kao francuski prevod nemackog romana sa dodacima koji su pronadjeni slucajno... Idila dobija vaznu ulogu.. u kojima uporedjuje Englesku sa Francuskom.treba mesati komicno sa tragicnim. pa predstavlja pretecu psiholoskog romana.. carica Katarina. a sve sto je zlo od drustva. veka. Kandid Kada se pojavilo ovo Volterovo najznacajnije delo. a zasnivaju se na moralnom principu da se zlo kaznjava. ali se delovanje oseca i u 19. veka. Rusoov zivotni stav se cesto naziva rusoizam. Francuskoj. a u radu su ucestvovali i Volter. Engleskoj. Kandid se razlikuje od ostalih romana 18.. Nosilac ovog pokreta je gradjanstvo i pojedini prosveceni vladari (Fridrih II. Predstavnici su Semjuel Ricardson.. Monteskje. Njegova Filozofska pisma. jer su filozofi koji su dali toliki doprinos znanju i slobodi imali negativan polozaj u ocima vlasti upravo zbog tog doprinosa. Ruso. humorom. ali nije govorio. Ruso istice i osecajnost duse. autoritete. Po ovom romanu cesto se i epoha prosvecenosti naziva epohom volterijanstva. Svoj identitet Volter nije otkrivao. Volter. D’Alamber. Ton ovih dela je sentimentalan. vec je zeleo nesto da dokaze. Pisao je tragedije Zair i Meropa. vec i mudro.. Karakter francuskog prosvetiteljstva u ovom delu bio je ocigledan. vec je upucivao na uzvisena osecanja. Stern i Goldsmit. U ovim romanima preovladava osecajnost. Shvatanja i sanzanja prosvetiteljstva skupljena su na jednom mestu – u Enciklopediji.. Boalo je bio veliki protivnik elemenata lakrdije i farse u komediji. Sve sto je dobro potice od prirode.. a oznacavao je ono sto je ne samo pateticno. i 18. PROSVECENOST I SENTIMENTALIZAM Prosvetiteljstvo je duhovni pokret nastao krajem 17. a vrlina nagradjuje. Sentimentalizmu pripadaju Didroovi porodicni romani i Rusoove Ispovesti. On stvaraoce neprekidno upozorava da svoja dela treba stalno da ispravljaju i istice vaznost kritike. Raspravu o snosljivosti. da stvori roman a these Kandid je roman koji obiluje mastom. istorijska dela. veka vaznu ulogu je imao sentimentalni roman. Nova Eloiza. Sentimentalizam daje produbljene prikaze emotivnih stanja i iracionalnih slojeva ljudske duse. Na prelazu izmedju 17. Tezi da otkrije emocionalni zivot coveka. dr Ralfa (= Servantes). Pored prosvetiteljskog kulta razuma. ironijom. U tom periodu formirale su se mnoge nauke..). Volter je . a pociva na principima unutrasnjeg osecanja i prirode. Njen pokretac je Denis Didro.

krecu u Veneciju. a u filozofiji Pjer Bejl i Dzon Lok. On ga obavestava da su svi sa dvora mrtvi.bio protivnik zatvorenih metafizickih filozofskih sistema. U nauci je na njega uticao Njutn. varki i cikajuce ironije. Kandid putuje celim svetom. Dozivljavaju buru. Martina. Kritikuje i ceo sistem i drustvo. pocev od crkvenog lica. izuzev Eldorada. Kandid je snazna satira. koji tvrdi da nema posledice bez uzroka i da je ovaj svet najbolji od svih svetova. Neka starica preuzima na sebe brigu o Kandidu i ispostavlja se da ona radi za Kunigundu koja nije mrtva. Njegov roman sjedinjuje ljubav prema ovozemaljskom. ovaj mu govori da je to cena secera koji jedu Evropljani. Kandid ubija Jevrejina i inkvizitora pod cijom je vlascu ona bila i njih troje beze. Upravo je te sisteme kritikovao u svom romanu. Volterov stav prema ratu tu jasno dolazi do izrazaja. lucidnoscu i kritikom. najbolji od svih svetova. Holandiju. Volter kritikuje ovaj kosmoloski optimizam. gde ga propisno isibaju. Stize u Holandiju gde srece filozofa Panglosa sa baronovog dvora. Ali. porok i bedu. Njegovo delo obogaceno je poznavanjem filozofije i knjizevnosti Rablea. koja obiluje duhovitoscu. Englesku i Tursku. i u svakoj zemlji. a taj spas je u radu koji je i stvorio coveka. Izgubivsi veliki deo blaga. nalazi samo okrutnost i bedu. a odatle krecu da traze Kunigundu. Dekartu i Spinozi. natovareni blagom. postavljajuci Galileja nasuprot Lajbnicu. On stize u prusku vojsku. Meksiko. on obilazi Nemacku. da bi posle postalo ocigledno da se radi o ironiji. Kada Kandid u Surinamu naidje na roba bez ruke i noge. obolelog od sifilisa. Francusku. Paragvaj. On pronalazi spas za ljudski rod. Kod Voltera i stvarnost i naivnost su prikazane hiperbolicno. Sekspira i Svifta. To je Volter hteo da suprotstavi Lajbnicovoj ideji o predodredjenoj harmoniji – sve je predodredjeno unapred postavljenim redom. Prostodusnog mladica Kandida proterao je baron iz zamka zato sto je poljubio ruku njegove kceri Kunigunde. zemljotres i stizu u Portugaliju. Veneciju. izmisljenu zemlju u kojoj je sve savrseno. Odlomak pocinje divljenjem vojsci. Zatim stizu u Eldorado. Kandid pronalazi novog saputnika. ne stedeci nikoga. kandid salje Kakamba po Kunigundu i dogovaraju se da se nadju u Veneciji. ali u naravi satire i jeste da bude preterana. U Paragvaju se rastaju. prepuna brzih i kratkih poenti. Volterovo delo ipak ne odise pesimizmom. On daje preterane opise ratnih strahota. Nosilac ideje kosmoloskog optimizma je doktor Panglos. Njegova proza je jasna. a Kandid bezi sa slugom Kakambom kod jezuita. Doktor Panglos je dobio sifilis preko dugackog lanca svih onih koji taj sistem cine. tako da je ovaj svet bas onakav kakav mora da bude. Servantesa. Njegova satira je satira naravi – licnosti personifikuju samo pojedina obelezja naravi. ali ih put . Volter kritikuje i nauku tog doba kada govori o nagradi godine koja sledi onome ko otkrije zasto je vuna ovna iz Eldorada crvena. Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu. Jedan od njih je Kunigundin brat i Kandid ga ubije u samoodbrani. On se zestoko protivi Kunigundinoj udaji za Kandida i njegova arogantna reakcija ukazuje na prepreke utemeljene na socijalnim razlikama. gde prilikom auto-da-fe Panglosa obese. smisao za humor i kritiku i zelju za upoznavanjem stvarnosti. ali jeste silovana. ukazujuci njegovu udaljenost od stvarnosti. Kandid je personifikovano svojstvo naivnog optimizma koji se suocava sa brutalnom stvarnoscu (candide = naivko).

Drugi deo se sastoji uglavnom iz njegovih pisama Juliji iz Pariza i njenih odgovora. Barona salju u Rim. Dom Volmarovih je ostvarenje Rusoove ideje o idealnom drustvu. porodicni zivot u prirodi. Satira – knjizevno delo u kojem se na podrugljiv i duhovit nacin izrazava ostra osuda nekog drustva ili ljudskih mana. Oni zive u skladu sa prirodom. ona toga uopste nije svesna) i nakon razgovora sa nekim starcem. To jezero je sveprisutno u romanu i na kraju ce zapecatiti Julijinu sudbinu. Izmedju njih se javlja ljubav. cak i drame Korneja i Rasina. Nova Eloiza Najveci predstavnik francuskog sentimentalizma je u svojim delima govorio o razlici izmedju prirodno i drustveno odredjenog coveka. U Sen . idealan dom. Julija vodi brigu o svom vrtu koji predstavlja . Zan – Zak Ruso. On krece na put oko sveta. vec je postao tasto bice kojem je stalo samo do uspeha u drustvu i povecanja imovine. jer joj je za supruga namenio starijeg plemica Volmara. pa su ljudi zbog toga srecni. Emil i Drustveni dogovor. jer je smatrao da civilizovani covek nije sacuvao svoju ljudsku bit. Pariz je suprotnost idealnom zivotu u pokrajini Valais i kao glavna metropola simbol covecijih kobnih tendencija.Preu se sukobljavaju ocajanje i divljenje Juliji. koji je bio karakteristican za prosvetiteljstvo i borio se protiv zloupotrebe razuma za stvaranje metafizickih sistema i tumacenja sveta od strane teologa. Protagonista romana Nova Eloiza je Sen – Pre. Osnovni cilj je da ukaze na drustvene i moralne slabosti. Kandid shvata da jedino rad cini zivot podnosljivim i svako sebi pronalazi neki zanat.prethodno odvede kroz Englesku i Francusku. Ruso kritikuje i pozoriste. Izvestacenom zivotu pariskih salona on suprotstavlja miran. Martin zastupa stavove suprotne Panglosovim i zna da ljudi nigde na svetu nisu srecni i da svet nije savrsen. veka. U drugom delu romana (od IV do VI dela) preovladavaju Rusoovi pogledi na porodicne odnose. pa odatle dolazi i naslov dela. Julija na kraju prihvata svoju obavezu. veka cest je lik oca despota. medjuljudske odnose i zajednistvo u radu. a izmedju Volmarovih i posluge vlada potpuni sklad. U njihovom domu dekorativno je zamenjeno korisnim. kao i izmedju Abelarda i Eloize u prici iz 12. U romanu 18. Zatim odlazi po Kunigundu koja se nalazi u Carigradu i na putu do tamo srecu Panglosa i Kunigundinog brata. jer prikazuju najvise slojeve koji cine najmanji deo francuskog drustva. i da ih izvrne podsmehu da bi doprinela njihovom otklanjanju. koji mu je spasio zivot jednom prilikom. predstavnika prisile. Julijin otac se protivi udaji kceri za coveka skromnog gradjanskog porekla. a mesto zbivanja je Zenevsko jezero. koja je sada Volmarova supruga i majka dvoje dece. On nije u potpunosti odbacivao razum. Njena majka pronalazi pisma i Julija je primorana da se uda za Volmara. Za to vreme Julija trpi torturu svog oca koji ne trpi protivljenje. privatni ucitelj lepe i mlade Julije. On je govorio o gubitku ljudske srece u savremenom drustvu i potrazi za izgubljenim vrednostima u svojim najvaznijim delima: Nova Eloiza. Sen – Pre napusta zenevsku oblast. Nakon nekoliko godina Sen – Pre posecuje Juliju. Odlazi u pokrajinu gde su ljudi iznenadjujuce gostoljubivi i gde je novac retka pojava. Kandid se zeni Kunigundom iako je ruzna (ironicno. zakona i konvencije.

Perspektiva je cesto iskrivljena. . a mogu se menjati tacke gledista bez nametanja autorovog stava.alegoriju njene duse i skrivenih nemira. Ipak. racionalni prijatelj emocionalnog Sen – Prea. kao sto su Pamela i Klarisa. zivotna radost bez asketizma. za razliku od romana u trecem licu koji je sklon objektivizaciji. u pojedinim delovima zagovara se i drugaciji nacin zivota – vino i euforija. a glavni korespodenti su Julija i Sen – Pre. Nova Eloiza je izraziti primer sentimentalnog romana u kojem su emocionalne reakcije junaka intenzivnije nego sto se cini primerenim. Smrt je za nju oslobodjenje od svih prepreka u ljubavi prema voljenom coveku. Ovaj Rusoov epistolarni roman podeljen je na sest delova. Zato se moze govoriti o polifonijskom romanu. U toj sentimentalistickoj atmosferi dom Volmarovih predstavlja uzor racionalnosti i utilitarnosti. a pretece se nalaze jos u antickom dobu. Epistolarni roman (roman u pismima) doziveo je najveci procvat u 18. Pisma su tada bila idealno sredstvo za iskazivanje osecanja i ispovedanje. Na kraju umire spasavajuci svoje dete iz jezera. Najcesce se spominje Publije Ovidije i njegova zbirka Heroide. kao sto su Julijina sestricina i Bromston. Pocetkom procvata smatra se pojava Ricardsonovih dela. veku. krajnje subjektivna. a rastanak obecanje apsolutnog sjedinjenja. Ima i pisama drugih likova.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful