P. 1
SREDNJI VEK

SREDNJI VEK

5.0

|Views: 3,654|Likes:

More info:

Published by: Milena Vidosavljevic on Apr 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/04/2015

pdf

text

original

SREDNJI VEK Najcesca podela evropske istorije jeste na antiku, srednji vek I novi vek.

Srednjevekovna knjizevnost je jedinstven period u istoriji knjizevnosti koji obuhvata vise od 1000 godina – od priznavanja hriscanstva za drzavnu religiju Milanskim ediktom 313. godine, pa sve do kraja 13. veka na Zapadu, tj. do pada Carigrada 1453. god. na Istoku. U 15. veku dolazi do velikih promena: renesansa, reformacija, pad Carigrada 1453. , nastanak modernih drzava 1492. Srednji vek se u hronoloskom smislu uslovno deli na rani (pocetak hriscanstva), srednji i pozni (stvaranje drzava). Glavno obelezje srednjeg veka je hriscanstvo. Do podela u hriscanstvu dolazi vec u 8. i 9. v. a konacna podela – Veliki raskol – dogodice se 1054. godine. Podela crkve uslovila je i podelu literature: • istocna tradicija – grcki jezik i knjizevnost, uticaj helenizma • zapadna tradicija – latinski jezik i rimska knjizevnost Znatan je uticaj hebrejske tradicije koja je preneta u hriscanstvo zahvaljujuci helenizmu (osvajanja Aleksandra Velikog) i Starom zavetu. Srednji vek predstavlja spoj razlicitih tradicija. U srednjem veku postoje tri perioda u odnosu na poeticke tendencije i vladajuce doktrine: 1) patristicki 2) sholasticki 3) sekularni Cest je i naziv mracni srednji vek: • gradovi su bili zatvoreni sami u sebe • cesti su bili napadi osvajackih plemena (Vizigoti, Huni, Avari...) • harale su zarazne bolesti (kuga, kolera, velike boginje...) • nedostatak higijene Zbog toga su srednji vek obelezile krilatice memento mori (secaj se smrti) i carpe diem (uhvati dan). Problem pisane literature Nastajala je na grckom, latinskom i hebrejskom jeziku i dospevala je samo do malog broja citalaca. Uporedo nastaje i knjizevnost na narodnom jeziku, javlja se u 12. i 13. veku. Osnava pisane knjizevnosti i pismenosti bila je Biblija. Vizantija je bila zajednicki knjizevno-kulturni geo-politicki prostor. Pismenost se razvijala na zajednickom jeziku (latinski i staroslovenski). Postojala su dela sakralnog i svetovnog karaktera. Razvoj svetovne knjizevnosti vezan je za sekularni period i knjizevnost na narodnom jeziku. U okviru ljubavne poezije nastaju nove vrste: kancona (prosta ljubavna pesma), serenada, alba i tenciona (pesnicka rasprava izmedju dva trubadura). Cveta crkvena poezija – crkvene himne u proznom obliku, sastavljene od veceg broja strofa koje se nazivaju tropari i kanoni koji su se sastojali od osam ili devet oda, a svaka oda od vise strofa tropara. U kanonima se cesto primenjivao akrostih. Ova poezija se ne oslanja na anticku. Razvija se i vizantijska profana poezija koja se oslanja na antiku. Pisali su je Georgije Pisida, Teodor Studit i Kasije. Nju karakterise nov metricki oblik – politicki stih. Takodje, nastaju srednjivekovni narativni epovi (Pesma o Rolandu, Roman o Troji, Roman o Aleksandru Velikom, keltske legende o kralju Arturu i njegovim vitezovima, o Tristanu i Izoldi...) ili viteski romani, gde se epizode ne nizu uzrocno-posledicno

(preteca avanturistickog romana). Viteski romani nastali su pod uticajem crkve i feudalizma, kada su stvoreni hriscanski vojnicki redovi, i u njima je stvoren tip knjizevnog junaka koji je bio duzan da cuva crkvu, stiti slabe, bori se protiv nevernika i postuje kult svoje gospe. Krajem srednjeg veka akcenat se prebacuje na avanture junaka. U Francuskoj su bili popularni epovi Chansons de geste. Nezavisno od grcke tragedije u srednjem veku razvija se poseban tip drame koji nastaje na osnovu hriscanskih verskih obreda, tako sto crkvena liturgija dobija dramski oblik u dijalozima i pevanju. Takve predstave nazivaju se misterije ili mirakuli. Koristi se gradja iz Biblije, posebno iz Hristovog zivota, ali i nekih svetaca i mucenika. Sacuvana je jedna vizantijska drama, Stradanja Hristovo. Javljaju se i komicne vrste: vesele propovedi, moraliteti, farse... Razvija se i istoriografija (Prokopije, Konstantin VII Porfirogenit, Jovan VI Kantakuzin...). Dolazi do procvata poucnih zanrova – alegoricni zanrovi (basne); razvija se didakticka knjizevnost. Pisu se hronike i hagiografije (pod uticajem martiroloske literature, sudskih spisa u oliku dijaloga koji opisuju mucenja hriscana koji su stradali za veru). Od stilskih figura najcesce su metafora i alegorija. Nastaju alegoreza i egzegeza – nacini tumacenja tekstova, tako da se u njima nalazi dublji smisao. Postojala je i knjizevnost na narodnom jeziku – spev Fiziolog, prica o Varlaamu i Joasafu... Vaznu ulogu i veliki uticaj na srednjovekovnu literaturu imala je sholastika – naucna metoda, crkveno ucenje, koje se zasniva na metodi pamcenja bez ikakvog razumevanja i sumnje. Pesnistvo provansalskih trubadura nastajalo je u periodu od 11. do 13. veka. Oni su obicno pripadali riterskom stalezu, ali su ponekad bili iskromnog porekla. Svoju poeziju su obicno sami izvodili, ali su je ponekad davali i putujucim pevacima nizeg staleza – zonglerima. Trubadurska lirika nije bila ljubavna poezija u uzem smislu, vec aristokratska drustvena umetnost sa erotskom tematikom. Oni su veliki uticaj izvrsili na truvere, lirske pesnike sa severa Francuske iz 12. i 13. veka. Uobicajene teme trubadurske poezije su kurtoazna ljubav, poboznost, slavljenje Bogorodice, verski zanos krstasa, ali i moralna, verska i drustvena satira. Istocna srednjevekovna tradicija - Istocna srednjevekovna tradicija (vizantijska knjizevnost) u najvecoj meri je podredjena vizantijskom uticaju, grckom jeziku i ostalim odgovarajucim elementima datog civilizacijskog kruga. Knjizevnosti i kulture koje su se razvijale u drzavama vizantijskog okrilja (vizantijskog komonvelta) nazivaju se Slavia Ortodoxa. Istocna (i zapadna) knjizevnost uglavnom se oslanja na Bibliju, ali i na antiku,. Tematski i zanrovski uzor najpre su nalazili u spisima Novog zaveta, pa se primecuje prevlast biografije, poslanica, parabola, epigrama, basni, poslovica, filozofskih spisa, itd. Prema klasifikaciji knjizevnih rodova i vrsta, srednjevekovnu knjizevnost delimo na srednjevekovnu poeziju i prozu. Vizantijsko pesnistvo (uglavnom bogosluzbenog karaktera) bilo je raznovrsno – himne, kanoni, akaste, ikosi, stihire, tropari, kondaci, pohvale, molitve. Predstavnici (autori) bili su Roman Melod, Grigorije Pisida, Jovan Damaskin, Andrej Kritski, Vasilije Veliki, Teodor Studit, itd. Kada je rec o prozi , izdvajaju se

razliciti oblici teoloske literature koja okrenuta proslosti trazi uzore ponasanja I uspostavljaju kanone izrazavanja – niz teolosko-naucnih spisa, pokusaj stvaranja enciklopedije, istoriografski spisi poput hronika, letopisa, rodoslova, hagiografija, zitija. Profana poezija i proza uglavnom se oslanjala na antiku. U Vizantijskoj kulturi dozvoljena je bila bogosluzba na narodnom jeziku. Zapadna srednjevekovna tradicija - Pisana je na latinskom jeziku. Predstavnici su Jeronim, Aurelije Avgustin, Toma Akvinski, Pseudo Dionisije Areopagit. U delima je prisutna hristijanizacija latinskih ostvarenja, pogotovo Vergilija i Ovidija, tumacenje tekstova pocivalo je na alegorezi i egzigezi, prisutni su oblici poput moraliteta, misterija, exempluma. Pored crkvene cveta i dvorska knjizevnost (viteski epovi i romani, chanson de geste), ljubavna lirika (lirika trubadura i truvera), dela saljive knjizevnosti (fablio, svanka). Dante Aligijeri, Bozanstvena komedija – Pakao Dante Aligijeri ( 1265-1321) je najveci italijanski pisac i jedan od najvecih svetskih pisaca. Aktivno je ucestvovao u politickom zivotu Firence. Njegov zivot bitan je za razumevanje pogleda na svet u “Bozanstvenoj komediji”. Bio je clan partije koja se zalagala za samostalnost italijanskih gradova, nezavisnost od papske vlasti. U to vreme u Firenci su postojale dve zaracene strane – Beli (oko kojih su se okupljali siromasniji gradjani) i Crni (oko njih su se okupljali bogatiji). Dante se prikljucio taboru Belih koji su se borili protiv pape Bonifacija VIII, zbog cega je 1302.god. usledilo njegovo progonstvo iz Toskane. Najveci broj svojih dela je napisao upravo u progonstvu, pisuci i na narodnom i na latinskom jeziku. Za njegov zivot bitno je poznanstvo sa Gvidom Kavalkantijem, pesnikom, kao i sa Beatricom. 1.“Novi zivot” (Vita Nuova) je ispovedni ljubavni roman, idealisticka prica o njegovoj ljubavi prema Beatrici. Ovo delo predstavlja zanrovsku sintezu (intimni dnevnik pisca i pesme ljubavnog karaktera prozete hriscanskom misli u obliku soneta i kancona, koji ce kod Petrarke dostici vrhunac)-Prozimed (proza i stih, novi stil). 2. “Gozba” (Convivio) je naucni traktat, delo napisano narodnim (vulgarnim) jezikom cime je Dante potvrdio da narodni jezik moze potpuno da zameni latinski, sto je i bila njegova namera. 3.”O narodnom jeziku” (De vulgari eloquentia) je delo napisano latinskim jezikom, a raspravlja o tome kakav narodni jezik treba da bude – Dante izlaze svoju poetiku i estetiku. Podrzava teoriju da stil mora da odgovara temi. 4. “Monarhija” – ovde izlaze svoju ideju o ravnopravnosti svetovne i carske vlasti (govori da se moraju odvojiti funkcije pape i cara koje nisu dobro razgranicene Konstantinovom poveljom) Dante se u trideset i petoj godini našao u mračnoj šumi (1300. godina). Lutao je čitavu noć, dok u zoru nije izašao iz nje i naišao na podnožje nekog brda. Ugledavši ga, počne se penjati, ali mu na put stanu tri zveri i to: panter, lav i vučica – putenost, oholost i lakomost. Htele bi da se vrati odakle je i izašao. Od tih zveri spasi ga Vergilije, slavni rimski pesnik, autor Eneide, pozivajući ga da krene sa njim kroz pakao

Neucesnici u istoriji su izdvojeni i iz raja i iz pakla. • Limb . Duše u limbu nisu podvrgnute mučenju. Ne mogu da vide sadasnjost. Što su grehovi teži. Ovo pevanje predstavlja neku vrstu negativne kritike knjizevnosti. a u njima krivoverci – jeretici (tu sreće svoga političkog protivnika Farianta). Uostalom. to je krug niži i uži. Pakao. u kojeg se zaljubila citajuci viteski roman) – pohotnici. funkcijama i službama sa glavama u rupama dok im tabani gore u vatri . nasilnici protiv zanata – zelenasi – sede pogureni na uzarenom pesku • (ili) Malebolge (zle jaruge) sastoji se od deset jaruga (varalice): • • Svodnici I zavodnici zauvek hodaju u suprotnim smerovima Laskavci . pagani. svojim deverom.jarosnici i lenjivci. cak I neki muhamedanci (od dece do čuvenih ljudi 1490 pretkrišćanskog doba). Tu je smešten i Vergilije (tu još sreće Horacija.samoubice i raspikuce pretvoreni u trnovito drveće koje komadaju psi Nasilnici protiv boga .leže u ljudskim fekalijama • Trgovci crkvenim stvarima. kao i kisa I grad • Tvrdice i rasipnici moraju gurati veliko kamenje u suprotnim smerovima i medjusobno se vredjaju • Gnevni (besni) grešnici se moraju tući u močvarnoj reci Stiks dok se lenjivci guše ispod vode.u reci ključale krvi Nasilnici protiv sebe samih . a samo su u nju verovali za zivota • Tu su nasilnici. ima devet krugova. kazna se primenjuje po principu slicnosti ili razlike. Gresnici su kaznjeni duhovno I telesno. • Kerber muči proždrljivce. a da bi došao do raja trebaće mu pratnja Beatriče (njegove ljubavi i u pravom životu koja je umrla mlada). Ovaj krug je podeljen na okruge: • • • Nasilnici protiv bliznjih . nasilnici protiv bozje prirode – sodomiti trce naokolo. ona je Vergilija i poslala da izbavi Dantea od velikih opasnosti u kojima se bio našao. Tu Dante prepoznaje Filipa Argentije svoga političkog neprijatelja i uživa gledajući kako su ga drugi grešnici raskomadali . oni koji su ziveli pre hriscanstva. • Užasan vihor vitla dušama koje su za života bile podvrgle razum strastima (tu razgovara sa Frančeskom koja mu priča o svojoj ljubavnoj aferi sa Paolom od Riminija. Pred drugim krugom je čudovište Minos koje određuje u koji će krug duše ići. kojim će proći Dante sa Vergilijem.grešnici su u pustinji u kojoj vatra pada sa neba (U sedmom krugu Dante razgovara sa Pierom della Vigna) – leze na ledjima .u njemu su nekršteni.i čistilište. Pakao je lisen svetlosti (u moralnom smislu – svetlost bozanstva). Patnja im se sastoji u tome što ih muči čežnja bez nade. Ovidija i druge). grad Dis koji deli Pakao na gornji I donji • Tu su užareni grobovi.simonijaci .

autor i protagonista u Božanstvenoj komediji. Od njegova pada sa neba. religije. novca i reci. Tu je Grof Ugolino. pa zacelena. toskanskim dijalektom (koji je zahvaljujuci Danteu postao zajednicki jezik svih Italijana I pocelo je pisanje na narodnom jeziku) i predstavlja skup svih dotadasnjih znanja iz oblasti filozofije. Krivotvoritelji (alhemičari. Kasija i Bruta koji su izdali Julija Cezara (svetovna vlast).• • Vraci . a naziv bozanstvena joj je dao Bokaco. Vergilije . ali ima srecan zavrsetak. U delu je prikazan kao savetnik Danteu.pojas Tolomea • Izdajice dobročinitelja. Dante . grcke mitologije. U svom delu on daje . otkrovenja.tela im bivaju rasečena na pola. Beatrice . Tu spadaju: • Izdajice rodbine . Simbol istine. osoba. osuđen je na limb pošto se rodio pre Isusovog rođenja. pa rasečena.jedna od blagoslovljenih u raju. Među njima Dante susreće i Uliksa (Odiseja). Pojas Antenora Izdajice gostiju . Pozicijom koju daje sebi u delu omogucuje sebi da pravi anahronizme (Bonifacija ViII smesta u Pakao)..pojas Kaina • • Izdajice otadzbine ili stranke. naterani da nose na sebi zlatne plaštove teške kao Lopovi koje ujedaju otrovne zmije • • olovo • Lažni savetnici zarobljeni u plamenu.. šalje Vergilija da pomogne Danteu. nakon pobune zlih anđela protiv Boga.). U početku pakla žali grešnike ali kasnije shvata da su to zaslužili i da su dobili božiju pravdu. U zavisnosti od vrste oni mogu biti zaleđeni do pola pa i cijeli. Svaki od njih je kažnjen drugačije • Tu su izdajice koji su zaleđeni u ledu. Beatriče ima manju ulogu u paklu za razliku od Čistilišta i Raja. Lucifer ima tri glave i u svakoj žvace po jednog od najvećih svetskih grešnika: Judu koji je izdao Isusa (duhovna vlast)..glave su im zavrnute tako da uvijek gledaju unazad Varalice zarobljeni u reci vrelog katrana Licemeri. S mnogo razumijevanja Dante sluša pričanje tog junaka iz trojanskog rata. Lucifer zali sto je tako duboko pao.. koji se zbog žudnje za znanjem i otkrićima uputio sa svojim drugovima u mora iza Herkulskih (danas Gibraltarskih) vrata da u njima nađe smrt • • Sejaci nesloge i sizme . Sa stanovista poetike i jezika Bozanstvena komedija predstavlja prekretnicu u evropskoj knjizevnosti. nauke uz ciju pomoc prema Danteu covek dostize vecnu srecu. nastao je pakao. estetike i geografije. Kao Dante i Virgilije i Beatriče je istorijska ličnost. teologije. Pisana je na italijanskom narodnom jeziku. Rec komedija (sto je bio i prvobitan naziv) se odnosi na delo koje pocinje tuzno. među kojima je najveći Lucifer – pojas Judeka.Danteov vodic kroz pakao.

Likovi su istorijski. lav oholosti. Stih je endecasilabo. Dante je zacetnik skole slatkog novog stila koja ce postati vodeca u lirici italijanske renesanse (15. Suma u koju Dante pada je simbol greha. Poslednji stihovi Pakla. Pakao i Cistiliste su prikazani telesno. jedina svetlost dolazi od vatri u kojima gore gresnici. Sastoji se iz uvodnog pevanja. Dante u sumi srece 3 zveri. U srednjem veku se hristijanizuje antika i Vergilije postize veliku popularnost. sveti Bernand. Simbolicni brojevi su 100. EP je jedna od najstarijih knjizevnih vrsta. osnovni oblik epike. religijske obrede. Beatrice. Dante nije poznavao grcku knjizevnost. lepota je uvek apsolutna i prikazuje se posredno (Homerov prikaz Helenine lepote). ali pored toga I razlicite ljubavne.. veku. narodna shvatanja. Dantea vode tri vodica na njegovom putu – Vergilije. Pakao se sastoji iz predvorja i 9 koncentricnih krugova. Broj 3 kada se pomnozi sa samim sobom daje 9 (simbol Bogorodice. Delo je alegoricno sto je osnovna karakteristika srednjovekovne knjizevnosti – simbolika brojeva. rima je aba bcb cdc. Bozanstvena komedija je ep podeljen na 100 pevanja (100 = savrsen broj). Beatrice je smestena odmah pored Boga. veka. Ova slika predstavalja spoj anticke i hriscanske tradicije. panter culnosti. 10. jampski intonirani jedanaesterac. a Beatrice ljubav. Zvezda se takodje pominje na kraju Eneide (Eneja silazi u podzemni svet.).).. kao i Dante koji je predstavnik covecanstva i trazi spasenje. epova. vec samo rimsku. Bonifacije VIII. Dogadjaji su dati sinhronijski. Raj nije.. Junacki epovi . Prema temama koje obradjuju epovi se mogu podeliti na: 1 Junacke (herojske) epove – epovi koji prikazuju borbe I junastva u prvom planu. Pakla.). a vucica lakomosti. Cistilista i Raja (1 + 33 + 33 + 33 =100). Najpoznatiji epovi su Ilijada I Odiseja koji spadaju u junacke epove. Odisej. Kleopatra. Silazak u podzemni svet predstavlja jedno od opstih mesta u svetskoj knjizevnosti (Odiseja. porodicne odnose. Ep se javlja jos u sumersko – vavilonskoj knjizevnosti gde nalazim sacuvan Ep o Gilgamesu. ima misiju.svoju viziju zagrobnog zivota. i 16.. vucica – pohlepa). istorijskuh I dr. Ideja o Cistilistu javlja se u 12. vec produhovljena. lav – oholost. krace receno daju veran opis svakodnevice. Didona.. ljubav ne postoji bez plemenitog srca. odnosno Beatrice). Eneida. a 10x10=100. U Paklu vlada mrak. ljubavnih. Cesto se u njima nalze I elementi avanturistickih. Strofa je Danteova tercina. susret sa Vergilijem (sa mudroscu I razumom). alegoricno pomenute tri zivotinje u sumi koje predstavljaju tri velika greha (leopard – pohota. Vergilije razum. U ovoj alegorijskoj slici Dante je dusa (kolektivna dusa celokupnog covecanstva). poticu iz anticke tradicije ili su izmisljeni (Semiramida. Danteovi savremenici. alegoricni natpis na ulasku u Pakao “Vi sto ulazite ostavite svaku nadu”. Enciklopedijska koncepcija dela uticala je na knjizevnost 19.. Cistilista i Raja sadrze rec zvezda. a Danteovo kretanje je vanvremensko. ona vise nije telesna i culna. vek) i ciji su glavni stavovi: koncept ljubavi i gospe se menja. 9 i 3 (sveto trojstvo).

ton je melodican I pogodan za crkveno pevanje. Prikazan je njihov svakodnevni zivot. slavi I uzdize. prikaz njihovog mucenja. autor se gotovo izjednacava sa svojim junakom I gubi se objektivnost pripovedanja. simboli. ratnih pobednika I uspeha I sl. u renesansi je himna slicna antickoj himni. Karakterisika epa je I putovanje. medjuljudskih I ratnickih odnosa. Cilj pisanja zitija je slavljenje I velicanje date licnosti. tako da ep obiluje opisima razlicitih mesta. stil je uzviseni (osim u komicnim epovima). kao I propovedanje takvog nacina zivota. Zitije je kao zanr verzija vizantijske hagiografije. ova zitija se grupisu u vece zbornike – prologe (chimineje) Pojava zitija pocinje sa Letopisom popa Dukljanina (12. s tim sto je akcenat stavljen na religioznu stranu zivota. satirom. Prava himna obnovljena je u romantizmu. Zitije moze biti: 1 Prostrano (retorsko) – prikazuje zivot sveca 2 Kratko (prolosko. alegorije. Narator u epu je objektivni pripovedac. s tim da ima slicnosti sa odom I ponekad se zbog elegijskog distiha spaja sa elegijom. teme himne postaju I slavljenje vladara. Kompoziciono. prikaz dobara koja su pocinili. Korene vuce od herbejske I sirijske veeske tradicije. uzdizanje gotovo do kultnog nivoa. predela. Predsatvljala je pesmu koja se pevala u cast bogovima I mitskim junacima. Zitije kao srednjovekovni zanr postaje rasprostranjeno sa Svetim Savom. HIMNA je zanr koji se vezuje za anticku knjizevnost. ljubavnih. anaphora. zitije se sastoji od: . kao I opis njihovih posmrtnih cuda koja ih I cine svecima. epa ili drame. bogosluzbene pesme u srednjovekovnoj I vizantijskoj knjizevnosti. vek) u kome se nalazi jedno zasebno zitije. aliteracija. Srednjovekovna knjizevnost razvija novu vrstu himnografije.2 Idilicni epovi 3 Religiozni epovi (Bozanstvena komedija) Ep se vremenom bogatio razlicitim lirskim elelementima. Koriste se utvrdjene figure: asonanca. cime se ona velica. Stil je uglavnom svecan I uzvisen. Himna je cesto bila deo nekog obimnijeg dela. namena je liturgijska. Stih je gradjen prema silabicko – tonskoj versifikaciji. parodijama. epifora. ZITIJE je srednjovekovni knjizevni zanr cija tematika je opis zivota svetaca ili svetovnih lica. a sa usponom lirske himne u V veku pre nove ere. Epovi su obimni. metafore. formalno gledano himna nastaje nizanjem osobina osobe kojoj se peva u cas. sinaksarsko) – cita se na bogosluzenju. a Lamartin prosiruje njenu tematiku. Ep je sada gotovo nestao. pa se cesto kasnija dela ne mogu svrstati samo u jedan zanr. asketskog zivota. za razliku od vizantijske hagiograhije gde je akcenat na hagiografskom pripovedanju I u zitijima se opisuju I licnosti koje nisu sveci. Prikaz zivota je dat istorijski. Himnografija je vrsta pesme koja se peva tokom bogosluzenja I zajednicki je naziv za crkvene. medjutim sa romantizmom. Osnovna osobina epa je glavni junak ciji se zivot prikazuje zajedno sa opisom njegovih porodicnih.

a Kid je napisao Spansku tragediju. Njen osnovni stih je blankvers koji je usavrsio Marlo i stvorio nekoliko likova koji su bili uzor za mnoge likove kasnije elizabetanske tragedije. Doslo je do velikog napretka u nauci i umetnosti (Kolumbo. a radnja moze da bude izmisljena. Uneli su odredjene izmene u Aristotelovu poetiku. epska poezija – kombinacija oba. Tu su poceli da se stvaraju kapitalisticki odnosi i glavnu rec je dobila mlada burzoazija. lirika – pesnik licno prica o stvarima. Knjizevnost te epohe nastajala je na latinskom jeziku zato sto su njeni tvorci verovali da joj on daje eleganciju. izvori 3 Glavni deo – roditelji. italijanski humanista Kastelvetro uvodi i jedinstvo mesta.. Likovi poticu iz nizih slojeva. oni su potporu nasli u antici. a od pocetka 16. nezavisne od papske i carske vlasti. Cilj drame je ostao isti – da izazove katarzu kao posledicu straha i sazaljenja (ali joj pridaju i pedagosko-moralisticke ciljeve). kao i to da likovi tragedije moraju da budu uzvisene licnosti. Ideje knjizevnih teoreticara ovog perioda nisu bile sasvim originalne. smatrali su da pesnik treba da podrazava prirodu. U Italiji su jos u vreme srednjeg veka pocele da se razvijaju drzave novog tipa. a renesansa za umetnicke. a ni mnogo uticajne. cudesa 4 Zakljucak HUMANIZAM I RENESANSA Humanizam i renesansa obelezili su period 15. Vodecim knjizevnim rodom smatrali su epopeju.. pocev od Dantea. Doslo je do procvata trgovine i industrije i u gradove je pristizala ogromna kolicina novca. Zanimalo ih je Aristotelovo ucenje o mimezisu. Drama mora da ima pet cinova.v. Ovo je narocito bilo vazno za francuski klasicizam odakle se prosirilo na celu Evropu sve do romantizma. Vladari su poceli da zidaju raskosne dvorce i postali mecene umetnicima. Renesansa se koristi uz termin humanizam. a ne tragediju. Aristotelova poetika dobija vodecu ulogu.1 Zaglavlje 2 Predgovor – predmet pripovedanja. koji je na granici dve epohe. Raskidajuci sa tradicijom srednjeg veka. Dok je Aristotel u svojoj Poetici govorio o jedinstvima vremena i radnje. pronalazak stampe. i 16. I na narodnom jeziku nastaju dela od neizmernog znacaja. Pravilo o tri jedinstva u drami nastalo je tek u humanizmu i nije tekovina antike. za razliku od srednjovekovnih teoloskih. skolovanje. domovina. medjutim humanizam se vise vezuje za naucne I duhovne tendencije. Rablea i Servantesa. Nastala je pod uticajem srednjovekovne dramske tradicije i pod klasicnim uticajima. Elizabetanska drama je engleska renesansna drama nastala u periodu vladavine kraljice Elizabete. a prihvatili su i njegovu podelu knjizevnosti na rodove: drama – prikazuje se bez ucesca pesnika. prototip jednog od najpopularnijih zanrova elizabetanske drame – . U pocetku su znacaj imale Horacijeva poetika i neke Kvintilijanove beleske o knjizevnosti.). Njihovi predvodnici nazvani su humanistima jer su se njihove studije bavile covekom. askeza. Uzor za komediju su Terencije i Plaut. Makijavelija preko Sekspira. istorijski deo. odluka da se posveti Bogu. Tada su nastale Erazmova Pohvala ludosti i Morova Utopija. ime svetoga. zatim Bokaca i Petrarke. Vasko de Gama. Uticaj je imala i Ciceronova retorika. veka u Evropi.

francuski filozof i knjizevnik. Fransis Bejkon je zasluzan za uspeh eseja u renesansi. Kanconijer . hor. On objedinjuje naucnu teznju za obradom zivotnog ili naucnog pitanja i teznju da se to ostvari na umetnicki nacin.tragedije osvete. u 16. Njihov najpoznatiji predstavnik bio je Pjer de Ronsar. Nas naziv je stvoren prema itlijanskom sonetto. u Francusku. Dalmaciju. U renesansi se javlja i commedia dell’ arte koja se zasniva na glumackoj improvizaciji. a crkva pokusava da povrati svoj izgubljeni ugled. u skladu sa antickim poetikama. dramske hronike i romanticne komedije. Osnivanjem pozorista i glumackih druzina u Londonu pisci su dobili stalnu scenu i publiku. a zatim u Englesku i Nemacku. da bi bilo obnovljeno u vreme romantizma. U 15. prerusavanje. gde je poslednji stih jednog prvi stih sledeceg. mesavina tragicnog i komicnog. U renesansi nastaje i esej.. pored Italije. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. veku interesovanje za sonet pocinje da opada. kada je objavljen manifest škole poezije pod imenom Plejade. veku prodire u Spaniju. Veliki znacaj dobija poezija. Tvorac eseja je Misel de Montenj. Nemacku. glas) ili iz provansalskog gde je i ranije oznacavao vrstu pesme. Njegova prva slova mogu da cine akrostih. muzika i igra. Francesko Petrarka. prolog. Sonet moze biti: 1 Italijanski ili petrarkisticki – sastoji se od octave koja je sastavljena od dva katrena I sestina koja je sastavljena od dva terceta. U 16. odsustvo jedinstva. Teorijskim radovima o epskoj poeziji bavio se Torkvato Taso. Veliki znacaj imaju epovi kakve su pisali Ariosto i Taso. rima: abab cdcd efef gg Sonetni venac je ciklus od 15 soneta. jedan od velikana francuske poezije. a italijanski naziv je dobijen prema suono (zvuk. Renesansa je. Od sredine 16. Sonet dozivljava veliki uspon. kojoj su jedni davali pedagosku i didakticku ulogu. rima: abab bcbc cdcd ee 3 Engleski ili sekspirovski – tri katrena I kuplet. drama u drami. zahvatila i Englesku. veka uticaj renesanse slabi. Francusku. maska. veka javice se Vilijem Sekspir koji ce stvoriti najbolje primerke skoro svih zanrova elizabetanske drame: tragedije.. postavljaju pitanja o knjizevnosti. Spaniju. a treci su je videli kao spoj lepog i korisnog. stvarana prema antickim uzorima. Utemeljuje se aleksandrinac. epilog. ali se zaceci mogu naci kod antickih autora. Najvažniji momenat u razvoju renesansne poezije u Francuskoj se zbio 1549. nema zavrsnog kupleta. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. Odnos publike i glumaca je neposredniji. Po prvi put se.Krajem 16. I roman dobija svoje osnovne odlike u renesansi. a poslednji sonet je napravljen od prvih stihova ostalih soneta. Portugaliju. pantomima. Prva velika zbirka soneta je Kancoonijer Franceska Petrarke u epohi renesanse. nakon antike. a likovi imaju stalna imena i karakteristike. Novela se afirmise u renesansi. drugi cisto umetnicku i zabavnu. rima: abba abba cde cde (cdc dcd) 2 Spenserovski – tri katrena I zavrsni kuplet. Glavni likovi su junaci i njihovi podvizi. Glavne osobine su : sloboda u odnosu na klasicne kanone. Eruditna komedija je vrsta renesansne komedije rafiniranog humora.

unutrasnjeg raskola izmedju ovozemaljskog i duhovnog. epiteti i poredjenja. uvodi opsta mesta u poeziju. koji je u 15. I osecanja koja ona izaziva u lirskom subjektu su slozena i promenljiva. Naziv Kanconijer su joj dali kasniji priredjivaci. religioznih i rodoljubivih pesama. Stilske figure su brojne: kontrasti. tematika je u pocetku bila ljubavna. Njen lik je izgradjen od protivurecnosti. sacuvana su dva autografa. sam Petrarka ga je nazivao razbacanim rimama i fragmentima na vulgarnom jeziku. Za razliku od Danteove Beatrice koja je simbol bozanske lepote i duhovnog savrsenstva. Petrarka je prvi pesnik koji je ovencan lovorovim vencem (poeta laureatis). egzistencijalne bezizlaznosti. antiteze. i 16. onoga sto jeste i onoga sto bi trebalo da bude. kasnije razlicita. pisao je epistolarnu knjizevnost. Pored ljubavnih ima i politickih. Elizabetanski ili Sekspirov sonet se sastoji od 3 katrena i dvostiha. 29 kancona 9 sestina 7 balata 4 madrigala Petrarkin uticaj na književnost bio je toliki da je ostavio trag još za vreme pesnikovog života (14. a u tercetima ima vise kombinacija.. U tercete se ne prenose rime iz katrena. Sreo je u crkvi (kao i Dante Beatricu) 1327.. veku preplavio Europu. opisuje svaki deo tela pojedinacno.Francesko Petrarka. da bi se posle razvio u petrarkizam. Petrarka je svoje delo pisao 40 godina u 9 verzija. Pisao je na latinskom i 2 dela na narodnom jeziku (Kanconijer i Trijumfi). Raspored rima je abab cdcd efef gg. vek). U delu Secretum meum govori o svom unutrasnjem raskolu. To je prva organska zbirka pesama. oksimoroni. Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 2 katrena i 2 terceta. zbirku pesama koja se sastoji od: 317 soneta – pesma od 14 stihova. vecnosti ljubavi. figure dikcije i konstrukcije. pastoralnu poeziju. najcesce cde cde. koristi viseznacnost reci. prvi predstavnik humanizma i renesanse. ona je istovremeno i olicenje vrline. Laura i Petrarkina ljubav prema njoj pripadaju ovozemaljskom. religiozne spise. je veliki deo života proveo je u Avinjonu gde je upoznao provansalsku trubadursku liriku i prvi put ugledao Lauru. promenljivosti ljudske sudbine.. Napisao je spev Afrika. . biografije. Zbirka o 366 pesama podeljena je na deo za Laurina zivota (In vita di madona Laura) i nakon njene smrti (In morte di madona Laura). Javljaju se motivi prolaznosti. refleksivnu prozu. U prikazu Laure. godine. ali i dusmanka (slatka muka). Broj 366 ima visestruku simboliku: • prestupna godina (kao kada je Laura umrla) • 365 dana u godini + uvodna pesma • 3+6+6=15=1+5=6 (Laurea) Kanconijer je u pocetku bila oznaka za zbirku pesama razlicitih pesnika vezanih za jednu temu. Njoj u čast napisao je Kanconijer. poigrava se sa recju Laura. Kancona – italijanska lirska pesnicka forma koja se sastoji od vise strofa koje imaju neodredjeni broj razlicito rimovanih jedanaesteraca I sedmeraca I cesto se zavrsava kracom strofom koja je u vidu posvete. Stil dela je srednji uzviseni. Raspored rima u katrenima je abba abba..

Zato pripovedanje ima dva nivoa koja cine sveznajuci pripovedac i sami junaci dela. Sastoji se od dva ili tri terceta I zavrsava kupletom. veku. Petrarkizam je poetski stil proizasao iz Petrarkinog dela i imao je ogroman uticaj u ljubavnoj poeziji zapada. Bokaco afirmise novelu kao knjizevnu vrstu i njegova novela ce dugo ostati uzor drugim piscima. Naslov dela potice od grckih reci deca . Mikelandjelo. Prosirivanjem i modifikovanjem Petrarkinih ostvarenja nastao je kanon formulacija i oblika. Sastoji se iz izdvojenog dela – riprese (ima od jednog do cetiri stiha) I strofe koja ima dva suprotstavljena dela (prednji I zadnji). Tako je Bokaco sebi dao neku vrstu alibija kada je u pitanju kritika crkve. potvrdio nove renesansne poglede na ljudski život. Nastala je u srednjem veku I bila popularna u italijanskoj knjizevnosti u 14. dok kuga vlada u Firenci. Gongora. ”Epistole”. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja.. ”Filostrato”. veku. mali broj karaktera. Glavni predstavnici su: Ariosto. Poreklo vodi od balate. Lope de la Vega. Djovani Bokaco. pojavila se u 13. Dante I Petrarka su utvrdili metricku shemu kancone. Svojim delom Bokaco je otvorio nova tematska područja iz ličnog i intimnog života. Zahteva se formalna lepota. nastaje u 14. sve do baroka. milozvucje. ceznja za smrcu. Vroj strofa je od 1 – 4. Cesto se zavrsava nekim naglim obrtom. u tercetu se ponavljaju sve sest reci tako sto se u svakom stihu nalaze po dve – abcdef faebdc cfdabe… Tvorac sestina je arnaut Danijel. pesnici Plejade. Dekameron U zbirci od sto novela.Stil je tragicki. Teme su raznovrsne. Sestina je obicno nerimovana. Madrigal – kratka lirska pesma. a zbivanje je ograniceno u vremenu i prostoru. opisivanje telesne lepote (ociju i lica).. ”Teseida”. ljubavno jadanje.. komicni I elegicni. zasnovana je na ponavljanju reci prema odredjenom rasporedu: reci sa krajeva stihova se ponavljaju u sledecoj strofi. Vazna je karakterizacija junaka.. Taso. Balata – pesnicka forma koja potice od italijanske narodne pesme. tematika je saljiva I ljubavna. ”Elegija gospe po njoj ženama zaljubljenim ispričana” i ”Danteov život”. a noveli postavio njene klasične izražajne okvire tako da će stil njegove novele vekovima biti i ostati uzor umetničke proze. Sekspir. Ostala dela: “Rime”. sedam devojaka i tri mladića provode vreme pričajući naizmenicno deset novela u deset dana. neodlucnost izmedju zemlje i neba. Posebna vrsta kancone je petrarkisticka kancona koja se sastoji od nekoliko strofa sa 7 – 20 stihova I strofe u vidu posvete (commiato). veku u severnoj I srednjoj Italiji. tematika je ljubavna ili pastoralna. Postoje krace i duze novele. duhovno poentiranje i stalan krug motiva: hvaljenje zene. Sestina – pesnicki oblik koji se satoji od sest strofa sa po sest stihova – jedanaesterca I jednog zavrsnog terceta (trostiha) koji se naziva tornado. Sto novela Dekamerona povezao je okvirnom novelom. Novela najcesce sadrzi jedan dogadjaj. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja.

Filomena. Dekameron sjedinjuje italijansku. uputio se u najvećoj tajnosti sa slugom do njenog groba.. anegdote. a Nikola je izrekao u ime svih da je to pravedno. Elissa. nadmetanja. DESETI DAN. domisljatost. Pampinea. On je rekao da svi misle da je ona mrtva da i da sve prepusti njemu. U međuvremenu je rodila sina. Glavni motivi su motiv smrti i njemu suprotstavljeni motivi. Svakog dana su birali kralja ili kraljicu koja će odrediti temu tog dana. sicilijanske narodne price i tradiciju srednjeg veka (srednjovekovna moralisticka kratka prica posredno je uticala na razvoj novele kao knjizevne vrste). Bokaco je koristio ziv narodni jezik koji je prilagodjavao razlicitim likovima i situacijama. Emilia. Primetio je da u njenim grudima ima još malo života. NOVELA ČETVRTA U Bolonji je živio mladi čovek . Njegov opis kuge koja hara Firencom skoro je naturalisticki.kritika crkve. sarkazmom i ironijom. pa je odnese u svoju kuću gde mu je njegova majka pomogla da je izlece. Na to su se svi dogovorili. a zatim i razbolela. velika i plemenita dela. rusenje predrasuda. Tematika Dekamerona je raznovrsna: prevrtljivost srece. pa su je zakopali. . i 14. Zapitao je da li bi bilo pravedno kada bi neki čovek bacio svog bolesnog slugu na ulicu. poput Seherezade. Doktori nisu mogli naći znakove života. Zaljubio se u plemkinju Katalinu. Kad je ona ozdravila zamolila je Đentila da joj dopusti da se vrati svojoj rodbini. veka. tragicne novele o ljubavi i smrti. napravi gozbu i pozove plemiće na ručak. Zatim je Đentile predao Nikoli njegovu ženu i sina.. ljubavne zelje. Kad je došla on se udalji.Đentile de Karizendi. novele o zenama koje prave prevare na racun naivnih muzeva. a drugi bi ga izlečio da ga taj drugi zadrži za sebe. sedam devojaka i tri mladića: Panfilo. Kao gradju je koristioprice. udala se za drugog coveka. Ona je na to pristala.(deset) i mera (dan) i znaci knjiga deset dana. u prvom redu ljubavnih. Neifile. ali u samom delu ima i fantasticnih elemenata. a gosti su ispitivali Katalinu o tome ko je. Knjizevnost i humor takodje predstavljaju neku vrstu borbe protiv smrti. latinsku i srednjovekovnu tradiciju i sadrzi skup najrazlicitijih ljudskih karaktera. a ne moralisticki kao kod Dantea. Njegov pogled na svet je realisticki i objektivan. Eros se javlja kao nacin da se pobedi tanatos (smrt). karakterističnih za period 13. Došavši tamo uđe u grobnicu i poljubi je. Kada je Đentile doznao da je ona umrla. Tada Djentile naredi slugama da uvedu Katalinu što i učine. a ljubav o kojoj on govori cesto je telesna. Dok u Firenci vlada kuga. to ona nije odgovarala. Kada se Đentile vratio s puta i video da je ozdravila. Delo obiluje humorom. Bokacova najveca ljubav). Dioneo i Filostrato (simboli različitih aspekata piščeve licnosti). a zatim odluči da joj dotakne grudi. bajke. Mladici i devojke se pricama odupiru smrti. kojem je dao ime po sebi i svojim postupcima izazvao odusevljenje svih gostiju. Lauretta i Fiammetta (Marija da Kvino. On ne osudjuje moralni pad koji se dogadja vec ga razume. Ona njemu nije uzvraćala ljubav i nije ga volela. napuštaju grad da bi izbegli smrt. odlaze u obližnji Fijezole (idilicni pejzaz) i tamo provode deset dana u pričanju najraznovrsnijih događaja.

pučkim sprdačinama i jezičkim kalamburima. M. Rableovo delo je satirična alegorija koja se sastoji od neverovatnih dogodovština. političkog stanja. Jezik dela je zivi narodni jezik i humor u romanu se velikim delom zasniva na jeziku. Ime dzina Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjevekovnim misterijama. U svom delu on se bavi problemima vere. njihovom životu. pošalicama. enciklopedijsku erudiciju. Satira i kritika na račun teologa i skolastičara izražena je u prvim dvema knjigama. Pocetak podseca na srednjovekovna zitija. matematika. muskarci i zene zive zajedno. a znanje (prosveceni apsolutizam) je bilo neka vrsta odbrane protiv zla. Pored toga. Srednjovekovno obrazovanja bilo je vezano za crkvu i sholastiku. zadatak im je da se doteruju i da rade sta zele). zahvatile evropsku nauku. filozofiju. Bavi se i pitanjem drzave. Francuska je u to vreme bila apsolutisticka monarhija. kritike institucija. To obrazovanje bilo je i fizicko i duhovno (besednistvo.). karnevalskoj kulturi. Realni svet je prikazan na groteskan nacin. umetnost i religiju. gimnastika. Renesansa veruje u ostvarenje utopije. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o džinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama džina Gargantue. Knjiga o Gargantui zapravo predstavlja neku vrstu rodoslova.Fransoa Rable. svetovno nije postojalo. Religioznost Fransoa Rablea pociva na moralnim i ljudskim. Znamenje pre rodjenja predstavlja parodiju na Biblijske spise. eruditnim reminiscencijama. realne pojedinosti iz naravi i prilika ondašnjeg društva. tvrdi da osnove Rableovog humora pocivaju na tzv. školovanju i fantastičnim dogodovštinama. a ne bozanskim zakonima. antičke reminiscencije. Rable daje prikaz idealne društvene zajednice u poslednjim poglavljima „Gargantue“ o Telemskoj opatiji koja podseća Utopiju Tomasa Mora i na grad sunca Tomaza Kampanele i predstavlja potpunu suprotnost i parodiju na strogi manastirski zivot (ukida se celibat. Gargantua i Pantagruel je po formi pustolovno-satirični roman. U antickom obrazovnom sistemu glavne uloge su vrsile Akademija (Platon) i Licej (Aristotel). M. legendama i farsama. Roman starog tipa ne poseduje kauzalnost izmedju dogadjaja i ne postoji ni logicka hronoloska povezanost – karakterise ga kauzalnost. Struktura je odredjena prikazom zivotopisa jednog junaka (uticaj anticke tradicije). Delo se sastoji od 5 knjiga. porodicnoj knjizevnosti i ulicnom govoru.. od kojih je jedna o Gargantui. običaja u koje je upleo pronicljive opservacije. a 4 o Pantagruelu. Rable je dublji smisao svog dela prikrio lascivnim pričama. Bahtin uvodi pojam karnevalizacije. To je satirična alegorija o dva džina Gargantui (otac) i Pantagruelu (sinu).v. grotesknih elemenata. Jedna od prvih javnih rasprava u renesansi ticala se obrazovanja.. Delo istovremeno sadrzi naturalisticke i fantasticne elemente. Knjige je Rable potpisao kao Alcofrybas Nasier što je anagram od Francoys Rabelais. obrazovanjem. U manastirskom tipiku pise Cini sto ti se ushte. Kalendar predstavlja ponavljanje odredjenih . Gargantua i Pantagruel je roman u pet knjiga. Gargantua i Pantagruel Stvaralastvo Fransoa Rablea nastalo je kao odraz korenitih promena koje u su u 16. privrednog života. čudesnom rođenju.

Izvori. To je potreba da se u knjizevnom delu koristi jezik simbolickih konkretno culnih formi. spoj gorko tragickog I smesnog. Nezejaz Gargantuu daje u nauke i nakon nekoliko vaspitaca. Koristi hiperbolizaciju i simbolicnost. Karnevalski svet je svet naopacke i za razliku od sluzbenog. teme I likovi Rableovog romana preuzeti su iz folklorne tradicije. tragicno postaje smesno. njegov ucitelj postace Ponokrat. Transportovanje karnevala na jezik literature nazivamo njenom karnevalizacijom. nestaju razlike izmedju drustvenih slojeva. Tu Gargantuu prati niz dogodovstina. Ovo je aluzija i parodija na Atinino rodjenje iz Zevsove glave u punoj ratnoj opremi. On slavi ljudsko telo i covekove nagone. od kojih je jedna kradja crkvenih zvona. Bahtin je to nazvao grotesknim realizmom.dogadjaja. kao i svakog junaka. on je prizeman. Nezejaz i Garagantua obezbedjuju sredstva za zidanje Telemske opatije. preuvelicava sve ono sto odudara od prirodnog i normalnog. Kaludjeru Jovanu od Mlivoseka. U vreme praznika dolazi do duhovnog i telesnog praznjenja. Karnevalizacija predstavlja knjizevno oblikovanu narodnu kulturu koja se ispoljava u karnevalima. Njega je.Ljutice i Gargantua je prinudjen da se vrati kuci i odbrani domovinu. Karneval je na ovaj nacin omogucio knjizevnosti da koristi sve mogucnosti jednog suptilnog vida gradjenja slike sveta. Gargantua je sin kralja Nezejaza i Gargamele. Karnevalska atmosfera predstavljala je nalicje zvanicne atmosfere i na verbalnom planu imala je specifican stil. pio i spavao. Zatim. ciklus radjanja. Karnevalizacija (Mihail Bahtin) . humor pociva na negaciji). vec sinkreticna predstavljacka forma obrednog karaktera. Kraneval s epada izmedju bozicnog I uskrsnjeg posta I to je period kada je dozvoljeno telesno uzivanje. sa komicnim. Rableov roman je prepun slobodnih izraza i psovki. Jednakost medju ljudima omogucava da se ljudi prerusavaju za vreme karnevala. U detinjstvu je jeo. Nastaje opstenarodno veselje. Bahtin je posebno isticao da karneval nije knjizevna pojava. ali ih je autor preradio na originalni nacin. koji se posebno istakao u borbi. ali u isto vreme se oseca I sazaljenje. koji ga odvodi u Pariz. zbog kradje pogaca izbija rat izmedju Nezejaza i Cemer . uzivanje u materijalnim . Kalendarska godina je podeljena na praznike i dane koji to nisu. U to vreme se u Parizu i Bolonji osnivaju univerziteti. sazrevanja i umiranja. obelezilo cudesno rodjenje – iskocio je iz majcinog uveta prilikom jedne gozbe kada se ona najela skembica. Karnvalizacija je termin koji upotrebljava Mihail Bahtin u svom delu o renesansi I Rableovom romanu “Gargantua I Pantagruel”. telesan i culan. Rable suprotstavlja culna zadovoljstva bozanskom i uzvisenom. Groteska predstavlja spoj nakaznog I fantasticnog. a cilj toga je okretanje ka telesnom i materijalnom. koji je propagirao jednakost medju ljudima. nakon 11 meseci trudnoce. Njegovo osnovno orudje je opstenarodni i univerzalni smeh.v. odnosno. jedan sistem slika cije je izvoriste karneval. Taj obnoviteljski princip pociva na afirmaciji (u 19. najcesce u suprotno od onoga sto jesu. Sve u romanu je zasnivano na suprotnostima i grotesknim elementima. Krnevalizacija I groteskni realizam su postupci kojima se najbolje opisuje nacin sagledavanja stvarnosti renesansne knjizevnosti.

izokrenuto naopacke. Njegovo stvaralastvo cesto sadrzi neopaganske elemente. Tada nastaju dela koja karakterise sklonost prikazu stanja psihičke disocijacije i raskola. što je glavna karakteristika komedija. Prema tome. Cilj grotesknog realizma je svodjenje sveg idealnog. materijalno I ovozemaljsko. a pisao je i sonete (154) i epske pesme. opsesivnosti i neizmernosti u strastima. usredotočenost na ljudski kosmos bez teoloških i spiritualnih asocijacija. problemske drame. apstraktnog I duhovnog na telesno. veselju. Glavnu ulogu u ovakvom prikazu ima smeh koji je oslobadjajuci. za razliku od sluzbenog. picu. a Sekspir je i sam glumio u svojim dramama. bujan jezik u kojem se mešaju visoka retorika i vulgarni izrizi. Chosera i Kristofera Marloua. Sekspir zatim stvara svoja najznacajnija dela. . Engleska je procvat renesanse dozivela kasnije nego druge zemlje. veka u Engleskoj je vreme poznato kao elizabetanska epoha. spaja realno I groteskno vidjenje sveta.. "renesansni" humor često protkan opscenostima nastalima na tlu srednjovjekovnih farsi. zasnovano na spoju nespojivog. ambivalentni stav prema telesnosti i seksualnosti. realno postaje idealno. Tu se spaja fantasticno I stvarno. duh Hamletovog oca u Cistilistu. suprotstavljajuci ove pojave onome sto je boznasko I uzviseno. u predstavama ljudskog tela I njegovih funkcija. ili stvoreno od spoja suprotnosti. groteskno I prirodno. Karakteristike ranoga Sekspirovog stvaralaštva su sledeće: sočan. tragikomedije. Karnevalski svet je svet naopacke. istorijske drame. a u isto vreme I kriticki. a sta ukazuje njegov stav prema moralnim i etickim pitanjima. komedije. telesan I culan. Sekspirove su središnje teme: razorna sila vremena. Vilijem Sekspir Druga polovina 16. Prepoznaje se najvise u slikama telesnog I fizioloskog. Sve je u romanu groteskno I izobliceno. Osim navedenih. ali on je u sustini hriscanski pisac. jedne javne I jedne narodne. smesno I ozbiljno. Groteskni realizam (Mihail Bahtin) – specifican vid slikovnosti zasnovan na preuvelicavanju (hiperboli). drame sa elementima engleskog folklora). i ljubavnih zapleta i raspleta u komedijama. gde je sve prenaglaseno. ulicnom govoru. u hrani. karnevalizacija predstavlja dualizam sveta. Gradju i motive za svoja dela preuzimao je od drugih pisaca i iz istorije i od toga je stvarao potpuno nova dela. sakramentalnosti braka. sa didakticnom funkcijom. Svi glumci su bili muskarci. Nastaje pucko pozoriste Glob teatar ciji je Sekspir bio suvlasnik i osnivaju se pozorisne trupe. Prevazisavsi svoje prvobitne uticaje. usresredjenost na problematiku vlasti i politike (u istorijskim dramama dramama). postojanje dve stvarnosti. Karnevalizacija se ispoljava u vise sfera: u istoriji smeha. od ljubomore do vlastoljublja.. Smatra se da je napisao 37 drama (tragedije.slastima zivota. koji se kreće od proslavljanja do razjarenoga poricanja. nizak je. Pozorisna umetnost proistice iz srednjovekovne tradicije i postaje zabava za siroke narodne mase. u narodno – praznicnim slikama. u grotesknim slikama tela. slikama gozbe. Rable daje aluzije na delove tela (Gargantuino rodjenje) I na culna zadovoljstva (prozdrljivost).

iz psihologizacije. Mletacki trgovac. Hamlet ubija strica. oponasanje govora odredjenog podneblja. a sama radnja iz junakovih postupaka. Protagonista je uvek neka izuzetna priroda. u potpunosti posvecena nekoj ideji. Oni su pasivni posmatraci i ne uticu na tok tragicke radnje. Tit Andronik. Te pojave stoje u vezi sa ljudskim karakterom. U novije vreme neki proucavaoci pokusavali su da Seksripove tragedije objasne pomocu antropoloskog pristupa – . Njegovi junaci se ponasaju u skladu sa svojim karakterom. teske nesrece proiticu iz radnje. mračne komedije ili problemske drame. Likovi uvek sami odlucuju o svojoj sudbini. kod Makbeta se ona svodi na savest ratnika koja mu ne dopusta da podlegne bez borbe). Ukrocena goropad. Makbet. tako i ljudi .. koristi noelogizme. ali kadas se udruzi sa plemenitoscu.. Sve je dobro sto se dobro svrsi. Hamlet. sluge. vec i divljenje. Vesele zene vindzorske. razlicita od svoje okoline.zaslepljenost i samoobmana kao bitna osobina ljudskog života. daju obelezje unutrasnjim porivima i vrse ogroman uticaj na njihova psiholoska stanja. tipa ljudi ili njihove klasne pripadnosti). a sve se to izrazava putem govora. Lirova u tome sto je verovao starijim cerkama.). Dominantni ton je cinizam i gnušanje nad ljudskom prevrtljivosti i podlosti. Kraj njegovog stvaralastva obelezile su drame sa bajkovitim elementima. prividjenja. Taj. nepostojanost i varljivost kako sudbine.. političkim amicijama i kompromisnoj naravi društvenoga života uopste. Od istorijskih drama isticu se Henrik IV i Ricard III... Bogojavljenska noc. Sekspir ponekad prikazuje poremecena stanja ljudskog duha (ludilo. Kako vam je drago. svojom slaboscu izaziva nesrecu i sam postaje uzrocnik svog tragicnog kraja. Sile koje deluju u ljudskom duhu pokrecu sukobe medju ljudima. U Sekspirovim dramama radnja junaka proistice iz njihovih karaktera. Zajedno s ovim tragičkim vrhuncima supostoje tzv. lik vise ne budi samo simpatiju i sazaljenje. a cak i njihov govor odudara od jezika protagonista koji se odlikuje hiperbolama i retoricnoscu. obrazovanjem i klasnom pripadnoscu.. Julije Cezar. Kralj Lir. Njegove najpoznatije tragedije su: Romeo i Julija. telesnim vidovima postojanja. Nijednom od ovih junaka savest ne donosi srecu. Svaki od junaka nosi neku tragicku krivicu: Hamletova je njegova kolebljivost nastala iz skrupuloznosti. Smrt tragickog junaka je posledica covekove volje i nedostatka snage da se suprotstavi svojim slabostima i porocima. umesto mladjoj. robovi. vitezovi. plemici. To je fatalna osobina. mesecarenje. On koristi govor kao sredstvo za karakterizaciju junaka (razliciti govori. luda u Kralju Liru.. Lira savest autokrate koja mu dopusta da lisi nasledstva i progna kcer koja mu nije pokazala dovoljno odanosti.. inace pozitivan junak. Kordelijina je njen ponos... Ta savest se menja sa daljim razvojem dogadjaja (Lira muci kajanje. prijateljske i rodjacke obaveze. Likovi pripadaju razlicitim drustvenim slojevima: kraljevi. Tragedije se uvek odnose na ljude visokog polozaja. mada nijedan od njih nije zeleo nesrecu koja ga je zadesila. a komedije: San letnje noci. ali i u ljudima.). Svakog od njih muci savest (Makbeta podanicke.. strah i strahopostovanje. dadilje. Otelo. Mnogo buke ni oko cega.. kao i natprirodne pojave (duhove i vestice). lude... grobari.. Cesti su likovi koji predstavljaju glas zdravog razuma (Horacije u Hamletu.prema drugima i sebi samima.

pripriosti grobari. Ta ljubav nije samo strast i pozuda.. uzdrzani Horacio. likovi mogu da poticu iz razlicitih sredina. Sekspirove komedije uglavnom su povezane sa iskonskim proslavama pobede leta nada zimom i zivota nad smrcu. studenti. grobari. odane. a ciji je autor bio Tomas Kid. Sekspir veliki znacaj daje motivu ljubavi. stilska karakterizacija. skromne. odnosno variranje nacina izrazavanja prema liku (arhaicni Duh. Sekspir se sluzi raznovrsnim sredstvima prilikom karakterizaciej likova: opisna karakterizacija (kada jedan lik prica o drugom_). koja je danas izgubljena. vojnici. Komedija kod Sekspira nema drustveno . Uvek vodi istom ishodu – ispunjenju u braku. medju likovima iz nizih slojeva znacajnu ulogu imaju lude.. koja se uvek desava na prvi pogled. U Sekspirovim delima cesto se preplice tragicno i komicno. U Sekspirovim komedijama u prvom planu su obicno zene. One su ljupke. Na stvaranje komedija uticali su mnogi elementi. Dvorska luda smeh izaziva duhovitim i ostroumnim primedbama.. gde dolazi do moralnh i duhovnih preobrazenja • dolazi do pomirenja. velikasi. ali istovremeno odlucne. U skladu sa tim. mornari. dvorani. Dramski govor i stil postaju projekcija karaktera. vec i jedno uzviseno osecanje. a prosta ludapogresnom upotrebom reci i nespretnim izrazavanjem. pronicljive i snalazljive. Muskarci su obicno uobrazeni i hvalisavi. glumci. Smatra se da je i pre Sekspirovog Hamleta postojala tragedija Pra – Hamlet. engleski tragicar. Svet prirode nije ni potpuno idealizovan svet. sa elementima petrarkizma i platonizma.Veliki je i uticaj srednjovekovne tradicije i viteskih romana. pa je tesko razgraniciti tragedije i komedije. Vecina komedija ima tri jasno naznacena dela: • svakodnevni dvorski ili urbani svet u kojem se javlja neka kriza ili sukob • radnja se premesta u svet prirode. Izdvajanje iz drustva nije beg u svet maste.didakticku funkciju. uspostavlja se drustveni sklad. Prisutni su i elementi latinske komedije i italijanske comedie dell' arte. a zatim se unistenjem junaka zlo iskorenjuje iz zajednice. ne samo iz nizih slojeva. uzajamna je i savladava sve prepreke. iskrene.). likovi se vracaju u svet svakodnevnih odnosa. Hamlet Sekspir je gradju za Hamleta preuzeo iz drevne skandinavske legende iz X veka koju je danski istoricar Sakso Gramatikus zabelezio u XII veku. Monolog (solilokvij) je najvise vezan za Hamletovu karakterizaciju i za iznosenje njegovog psihickog stanja. .. To spajanje razlicitih svetova teoreticar drame Fransis Fergason nazvao je usaglasavanjem komplementarnih perspektiva. Jer u njemu uvek ima likova koji gledaoca svojim prisustvom podsecaju na realni svet. Likovi u Hamletu su veoma raznovrsni i upecatljivi – pripadnici kraljevske porodice. Skoro svaki od njih ima neku individualnu crtu u skladu sa svojom ulogom i drustvenim polozajem. a sustina tog obreda je da se zlo u jednoj zajednici prenosi na pojedinca. od folklornih do dvorskih i knjiskih.tragicni junak je osoba koja se prinosi na zrtvu.

kad na kraju tragedije Hamlet ubija kralja. Klaudije. Hamlet – Laert. gestikulacija. Hamletovog oca ubio je stric. Prema rečima engleskog pesnika i kriticara Kolridza.a stil se takodje menja u zavisnosti od konteksta. likovi poremecenog uma. osvetoljubivost i licnu osvetu. Hamlet odlučuje da se osveti. sila.Karakterne osobine isticu se i pomocu kontrasta sa drugim likovima (Hamlet – Fortinbras. Problem predstavlja i pitanje Hamletovog ludila. Stil Hamleta je promenljiv i krece se od svakodnevnog. pa tako Hamlet. u tragediji postoji i ljubavna priča između Hamleta i Ofelije. zapravo njen privid. Prozno se izrazavaju likovi iz nizih slojeva. ogledalo mode... kada je potrbno on je veoma efikasan (ubija Polonija skrivenog iza zavese. nego u nastupu gneva. ne sačekavši ni mesec dana. a ponesto i otkriva. Razlog njegovog odlaganja osvete bio je predmet mnogih rasprava i tumačenja. Klaudije. udovicom ubijenog danskog kralja. jer njegovu volju sputava misao. Hamlet nije neodlucan. preko poeticnog do zestokog. Ali. Hamlet nije jedini koji glumi. Hamlet neprestano stvara odluke da nešto učini.. izaziva Laerta na dvoboj... Hamlet tu istu stvarnost. Hamletova najveca borba jeste borba sa samim sobom. Hamlet – Horacio.). obrazovan.). Rozenkranc i Gildenstern. doživljava kao nesavršen svet u kojem caruje lukavstvo. vide samo jedan vid zbilje. i zabave na njemu. kako ga doživljava i spoznaje Hamlet. pomocu glumacke trupe koja dolazi u Elsinor. Ofelija daje njegov opis iz prethodnih vremena: odlican macevalac. moć i bogatstvo danskoga dvora. Hamlet je bio u stanju da izvri svoj zadatak. Ova veza sa onostranim je mozda glavni uzrok Hamletovih cestih razmisljanja o smrti.. otkrivši da je kralj nameravao da ga otruje. Uloga duha Hamletovog oca je dvojaka: on pokrece zaplet otkrivajuci Hamletu tajnu i spaja dva sveta. misaonosti. mimika. bitno je drukčiji od onoga kako ga doživljavaju dvorani. potvrdjuje svoje sumnje. moć i bogatstvo dvora. vaspitan.. ubistava i osvete. Najprostije objasnjenje je tehnicko – dramatursko: kada bi se Hamlet odmah osvetio drama bi se zavrsila vec posle prvog cina. Život na danskom dvoru Elsinoru. Pored intriga.). oženi se Gertrudom.. Hamlet ima visoko razvijenu moralnu svest.). On se nalazi pod teretom snaznih osecanja i pod velikim psiholoskim pritiskom. Sekspir koristi i neverbalna sredstva (hod. sjaj. mudar. Sekspir je cesto koristio postupak metadrame (drame u drami) kao jednu od odlika elizabetanske drame. Danskom princu Hamletu javlja se Duh ubijenog oca koji traži osvetu. Gertruda. Gluma ponesto skriva.. Postoji veliki broj razlicitih objasnjenja (zbog svog morala. proza se koristi i u pismima. Pa čak i onda. Njegovo simulirano ludilo sa pocetka drame daje oduska njegovoj nervnoj napetosti i povremeno ga stvarno obuzima. Ta razmisljanja su jos jedan od uzroka Hamletovog oklevanja. On je nemocan u svetu delanja.). U međuvremenu Hamlet glumi ludilo. ne ubija ga prema nekom planu.. Oni vide sjaj. Lik Hamleta je veoma slozen i protivrecan. ali samu akciju odlaže. izbavlja se od gusara. vec u komadu svaki od likova glumi (Klaudije. a opet ne čini ništa osim što stvara odluke. strah od pakla.. koja se tragično . Tek nakon sto je u sebi pobedio castoljublje. spletke i ubistva. kostimi.. Veliko pitanje je zasto on odlaze svoju osvetu.

Makbet je tragicni protagonista. . Prikazuje se sazrevanje. U pocetku je ona podstrekac. a ona ostala u njegovoj senci. Makbet ipak ima crte ljudskog bica. ali istovremeno i zlocinac i ubica. pakost i castoljublje. Predmet je uzet iz skotske istorije. strepnju. pa cak i osecanje saucesnistva. a oslobadjajuci ostale skotske velikase krivice za zaveru i povecavaju ci razmere Makbetovog zlocina predstavljajuci Dankana kao starog i postovanog vladara. a strah onaj ko je nama slican. To je drama izuzetno brzog toka. pošto je Hamlet greškom ubio njenog oca Polonija. U Sekspirovoj drami centralne uloge zauzimaju dva lika i jedno delo. snazne spoljasnje uticaje koji deluju na njega (vestice. Makbet se povlaci u sebe. je sazaljenje izaziva samo onaj koji nezasluzeno pati. ali ubistvo ih postepeno razdvaja. a ipak postaje ubica. ledi Makbet). Odluku da pocini sledeci zlocin – ubije Bankoa i njegovog sina – donosi bez spoljasnjih podsticaja i unutrasnje borbe. Makbetov uzas sto u sebi otkrva takve porive. o planovima za drugo ubistvo ne govori zeni. Zlocin neminovno vodi ka usamljenosti i otudjenju. gnusa ubistva. Makbetova priroda je previse blaga. Nakon ubistva sama odnosi nozeve i maze krvlju zaspalje strazare. Situacje u koje Sekspir stavlja ovog junaka u citaocu/gledaocu pobudjuju razumevanje. Ali. Makbet Smatra se da se tekst Makbeta izvodio u cast danskog kralja Kristijana i kralja Dzemsa. Izvor je Holinshedova Hronika. prikazuje se nastanak zamisli o ubistvu. Odatle ce stici do zlocina. Sporedni likovi su prilicno povrsno skicirani. a na to upucuju likovi vestica koje je on progonio. i ona se menja. verovatno zato sto je Dzems bio veoma ponosan na svoju rodnu zemlju. Sekspir posebnu paznju poklanja Makbetovim monolozima koji su puni snaznih i asocijativnih stihova. moralne pustosi i dusevnog pakla. Pripreme za izvrsenje prvog zlocina protezu se na vise pocetnih scena. Tragedija ima pet činova. vojskovodja koji svoju zemlju i kralja spasava od poraza. Tragedija prikazuje moralno i dusevno propadanja jednog coveka. Na pocetku tragedije on je ugledan i castan velikas. Nakon ubistva Dunkana on ne pokazuje zelju da se vrati na put dobra. Skoro sve kljucne scene desavaju se nocu i to doprinosi atmosferi ovog komada. naziva ga kukavicom i uskracuje mu svoju ljubav sve dok se on ne dokaze time sto ce postupiti po njenoj volji. Makbet vest o njenoj smrti prima skoro ravnodusno. samilost. a to je uslovljeno njenom kratkocom. vise nije simbol neustrasivosi. Sekspir prilagodjava gradju. U pocetku su Makbet i njegova zena dva vida jednog bica. Vazan je i lik ledi Makbet. izvrsenje i posledice ubistva kralja Dunkana. pa ona na sebe preuzima duznost da u nju ulije zlobu. Prema Aristotelu tragicni junak ne moze biti negativni lik. izdvajajuci Makbeta i njegovu zenu kao jedine zlocince. da bi zatim on postao sve samostalniji. kao i svi normalni ljudi. a za trece se obraca vesticama. Makbet se. Podsmeva mu se.okončava njenim samoubistvom i ludilom. Pokolj Mekdufove zene i dece pokazuje Makbeta kao zver u ljudskom obliku. pomagac i uzor Makbetu. slabljenje otpora i opredeljenje za zlocin. vec se saoseca sa Makbetom i progoni je savest.

a Kordeliju ubijaju. a Makbet vidi Bankov duh na veceri. Ove dve price predstavljaju obrazac. Malkomom. Holinshedove Hronike. U oba zapleta razvijen je isti motiv – starac koji pogresno procenjuje svoju decu i ukazuje poverenje onima koji ce ga izneveriti. On shvata da velicina. Na pocetku tragedije Lir je vadar. Ispunjava se jos jedno prorostvo i Makduf ubija Makbeta. on odbija da sagleda istinu i da poveruje sopstvenim ocima. naviknut da svaka njegova zelja bude zadovoljena i ne trpi protivljenje. On postaje pokajnik koji priznaje svoju nemoc. Makbetu ova misao ne da mira i on. a Banku da ce iz njegove loze poteci citav niz kraljeva. odbijajuci da prizna apsolutnu odanost ocu sramoti ga javno i odbija njegovu milost. a pored postojanja glavnog zapleta (price o Liru i nezahvalnim kcerima). I jednom i drugom u najtezim trenucima utehu pruza odbaceno dete i nakon velikih patnji uvidjaju istinu. one su aktivni ucesnici u samoj tragediji. Kada ga Gonerila i Regana odbace. odlucuje da ubije kralja. Nakon susreta sa Kordelijom njegova unutrasnja borba nestaje. Religijski elementi u drami su drasticno redukovani. On mora da preda drzavu onima u kojima najvise zivi. trajnu zakonitost ljudskog ponasanja. U pogledu strukture podseca na Sekspirove komedije. on odlucuje da ubije i njega i njegovog sina. mudrost i moc coveka nisu u spoljnjem velicanstvu. ima 80 godina. premudar i svemoguc kralj.Makbet sadrzi fatumski element. Kordelija. Nezahvalnost kceri i sopstveno kajanje Lira dovode u stanje ludila. On se od velikog kralja . na sta mu je i Kordelija ukazivala. Sekspir je izmenio mnoge elemente: njegov Lir nije samo star. javlja se i sporedni (o Glosteru i njegovim sinovima). a da za ubistvo optuzi cuvare. U sredisnjem delu drame junak se nalazi u svetu prirode. a to su oni koji ga najvise vole. pod uticajem svoje zene. vec samo jedan od mnogih ljudi. vec samo nistavni covek. Nakon sto saznaje da mu je Makbet ubio porodicu. Misao o kcerima koje su se ogresile o njega neminovno vodi ka misli na kcer o koju se on ogresio. a lik Kordelije se javlja u Spenserovoj Vilinskoj kraljici. Zatim odlucuje da ubije i Makdufa. vec veoma star. Shvatio je da on nikada nije bio pravedan. Kralj Lir Gradju za svoju tragediju Sekspir preuzia iz mnogobrojnih legendi o kralju Liru. On je autokrata. Makduf krece sa Malkomom da spase Skotsku od Makbetove tiranije. ali njegove vestice nemaju karakter hora grcke tragedije. Na pocetku tragediji tri vestice proricu Makbetu da ce postati kralj Skotske. Prica o njemu javila se u Istoriji engleskih kraljeva. i zato je on progoni. Glavni izvor bila je anonimna drama pod naslovom istinita istorija kralja Lira. vec u sposobnosti da herojski ustraje protiv necovestva. a zatim i u okviru Ogledala za vlastodrsca. Sin se spasava. i samo kod njega Lir gubi razum i umire. a ne samo tragicnu pricu o jednom kralju. koji bezi u Englesku i tamo se srece sa maloletnnim Dunkanovim sinom. stideci se svojih postupaka. Kordeliju ne spominje. U strahu da se ne ispuni i ono sto su vestice rekle Banku. samovoljan i samouveren. On shvata da nije bezgresan i nepogresiv. govoreci mu da postoje i drugi ljudi koji se mogu isto tako voleti.

• Regana je Lirova druga kći. i supruga vojvode od Konvala. koja je u engleskom folkloru bila povezana sa odlascima u prirodu. • Kralj Lir vladar Britanije pre njenog potpadanja pod vlast Rimske imperije. ali proteran kada se suprotstavio kralju zbog odluke da liši Kordeliju nasledstva. • Gonerila je Lirova najstarija kći i supruga vojvode od Olbanija. • Osvald je Gonerilin sluga opisan kao lupež i čankoliz. i otac vanbračnog sina. • Grof od Glostera je Edgarov otac. juna. Ova komedija cesto se naziva cudom kompozicije. Demetra i Lisandra . Edmund obmane oca da Edgar da kuje zaveru protiv njega. Prica ima cetiri toka koji se medjusobno preplicu: • vencanje atinskog vladara Tezeja i amazonske kraljice Hipolite • dozivljaji mladih atinskih ljubavnika Hermije. • Edgar je zakoniti sin grofa Glostera. U ovoj drami osetan je uticaj srednjovekovnih moraliteta. Kasnije u drami on se okreće protiv svoje žene. oslepeo Glostera. Na početku drame nju prose vojvoda od Burgundije i kralj Francuske. • Vojvoda od Olbanija je Gonerilin suprug. • Grof od Kenta veran Liru. zabavama na otvorenom i raznim praznoverjima. Ovo je jedno od retkih dela za koja sekspir nije preuzeo zaplet. Prerušen on služi kralju skrivajući od njega svoj pravi identitet. Edgar ga ubija kada pokuša da ubije Glostera. Pred očevim gnevom Edgar beži prerušen u prosjaka Sirotog Tomu. On je grofa Kenta stavio u kvrge. najkracu u godini.preobrazava u velikog coveka. • Kordelija je Lirova najmlađa kći. ali pojedini motivi pozajmljeni su iz razlicitih tradicija – anticke i engleske knjizevnosti i folklorne tradicije. Sekspir koristi postupak metadrame. On je tragična figura oca čija pogrešna procena najmlađe kćeri označava početak njegovog sloma. Prerušen u Sirotog Toma pomaže oslepljenom ocu. zbog vestog povezivanja vise niti zapleta u jednu celinu. On se udružuje sa Gonerilom i Reganom kako bi ostvario svoje ambicije. kao sto su vidoviti snovi (kada devojka sanja svog buduceg muza) i verovanje u natprirodna bica. Na kraju on preuzima vladavinu nad kraljevstvom. Pisana je verovatno u cast nekih aristokratskih mladenaca – kao sto se za Tezeja i Hipolitu prikazuje prica o Piramu i Tizbi. njegove primedbe oslikavaju Lirove misli i osecanja. Pri tome ga je jedan od slugu smrtno ranio pokušavajući da odbrani Glostera. • Luda je vazna za dramsku radnju i indirektno komentarise tekuca zbivanja. tako se za prave mladence prikazuje cela komedija. Gonerila ga prezire i ruga se njegovoj muškosti kada je prekori zbog odnosa prema ocu. Helene. • Vojvoda od Konvala je Reganin suprug. Edmunda. • Edmund je Glosterov vanbračni sin. San letnje noci Naslov komedije se odnosi na noc 23. Njih troje čine ljubavni trougao.

stvarnosti i privida kada se javlja dva puta u ulozi ljubavnika – kao Titanijin magarac i Tizbin Piram. u romanu se moze naci i jedna paralelna prica koja prati pricu o Don Kihotovim i Sancinim pustolovinama i na neki nacin se preplice sa njom. Servantes koristi i retrospekciju kao jedan od pripovedackih postupaka. ali ipak postoje odredjene razlike. Najopsirnije digresije u prvom delu su prica o radoznalom coveku i o Maurkinji i njenom slugi koji ju je doveo u hriscansku zemlju. a sam pisac (naravno pozivajuci se na ime Sida Ameta Benedjelija) govori u drugom delu kako je digresije pisao da bi sprecio monotonost.. Kolumbo. a tu se i zavrsava. Sve ove price povezuje zajednicki motiv – motiv ljubavi. između prvog i drugog dela. Pocinje pricom o Tezeju i Hipoliti u Atini. Lisandra i Demetra. ali tako opsirnih digresija nema u drugom delu. Velaskez.. Hermija i Lisandar beze da bi mogli da ostvare svoju ljubav. pisac sa pseudonimom Alonso Fernandez de Avellaneda je objavio lažni nastavak. Zbog toga. veku i sastoji se iz dva dela. Veleumni plemic Don Kihot od Mance Roman je objavljen u 17. drugi deo Don Kihota sadrzi nekoliko aluzija na krivotvoritelja. Titanija se pod uticajem ljubavnog soka zaljubljuje u njega. Dramska radnja se odvija na cetiri razlicita nivoa realnosti: • mitoloska stvorenja • romanticni ljubavnici • zanatlije • fiktivni likovi Pirama i Tizbe Karakterizacija likova je povrsna jer ih ima mnogo. Sredisnji deo se dogadja u sumi u okolini Atine i tu dolazi do nesporazuma i pometnji: ljubavni cetvorougao izmedju Helene. El Greko. Kalderon. Piram i Tizba govore u naivno – retorskom stilu junaka prasekspirovskog pozorista.) se naziva i Zlatnim vekom spanske drzave. jer su ga obelezili Lope de Vega. a ljubav Tezeja i Hipolite zrela i stalozena. a mladi parovi su medjusobno vrlo slicni. komentar na primitivno izvodjene drame u engleskim pozoristima. Govor zanatlija je u prozi. a ljubav Oberona i Titanije je osnov sklada u prirodi (njihova svadja oko paza izaziva meteoroloske poremecaje). price sporednih junaka su uglavnom price o minulim . prema kojem Servantes i njegovi likovi imaju negativan stav.. Ovaj period (17. ovozemaljski likovi i cine protivtezu romanticnim ljubavnicima i vilinskom svetu. Ova prica predstavlja kompozicioni okvir. Lik Vratila komicno naglasava suprotnost izmedju realnog i irealnog.• sukob vilinskog kralja Oberona i kraljice Titanije • predstava o Piramu i Tizbi Komedija se moze podeliti na tri dela.. zaneseni ljubavlju. Ljubav mladih Atinjana je snazna i puna nepromisljenosti.. a to je ljubavna prica Kardenija i Luscinde i Doroteje i Fernanda. U prvom delu ima dosta digresija. Pored ovih digresija. Njihova ljubav je osnov sklada u drzavi. Hermije. v. Piram i Tizba su parodirani likovi iz ranijih elizabetanskih drama. Godine 1614. preobrazaj Vratila u magarca. Zanatlije su realisticni. Migel de Servantes. Vladarski par se odlikuje dostojanstvom.

koji su tada bili junaci pastoralnih poema i priča. avantura koje su okvirnom pricom povezane u jednu celinu. svaka avantura vodi u drugu. Glavni junak je antijunak (picaro = lopov. koji je prvobitno bio na arapskom jeziku i koga je napisao izvesni Sid Amet Benendzelija. Servantes pripoveda da su prva poglavlja knjige došla iz hronika La Manče. on nije mladi vitez. moze se svrstati u avanturisticki roman. Don Kihot je idealista. On i Sanco prolaze kroz niz nevolja i avantura. Servantesova proza nije mimeticka I njegov roman predstavlja prvi moderan roman. takodje kao parodija.dogadjaja. sastoji se od niza pojedinacnih epizoda.. U drugom delu romana ta zelja mu se i ostvaruje i on se pokazuje kao dobar i pravedan vladar. Pikarov odnos prema drustvu i svetu je satirican. dok je quixote na španskom jeziku označavao dio oklopa). Nakon sto su ideali za koje je on ziveo nestali. Sančo ga moli da ne odustaje.. Paralelno sa viteskim nastaje I pikarski roman. berberinov tanjir Mambrinov slem. najniži red španskog plemstva) koji je opsednut pričama o viteškim lutanjima. Drugi deo knjige završava se smrcu Don Kihota (tako da nijedan drugi lažni pisac ne može da zloupotrebi Servantesovo delo).. Alonso Kihana je obični Španac (idalgo. ali je postao mnogo vise od toga. prevarant). ratnicima. Posto ona nije tako lepa i mirise na beli luk. nestao je i Don Kihot sam. a Sanco pristaje na sve u nadi da ce dobiti svoje ostrvo. a da je ostatak knjige preveden sa rukopisa. jedino prica o avanturama Don Kihota i Sance ima hronoloski tok. Onda odlučuje da luta Španijom na svom mršavom konju Rosinantu. zarobljeni prestupnici vitezovi. pod pratnjom svog konjusara – stitonose Sanca Panse. Pored satire. Viteski romani su govorili o plemicima.). Kao i svaki lutajuci vitez. On tu ulogu dodeljuje seljnki iz susednog sela i daje joj ime Dulsineja od Tobosa. Za njega su vetrenjace divovi. Obicno je u prvom licu I epizodican. Ovi i drugi spisateljski izvori su parodija na viteški žanr. ispravljajući nepravde i braneći ugnjetavane. Negde u romanu se moze naci pozivanje na Bibliju gde se vidi srednjovekovni pecat u romanu. Prema tome roman kompozicijski izgleda kao skup novela povezanih okvirnom novelom. Njegovi prijatelji i porodica smatraju ga ludim kada on odluči da uzme ime Don Kihot od Mance i postane vitez lutalica (don je bila titula višeg plemstva. Don Kihot shvata da su njegove radnje bile ludost i odlučuje da se vrati kući da umre. a nosioci ovih poroka su spanski svestenici tog vremena. Glavna zasluga je u tome sto je omogucio udaljavanje od tada pomodnih viteskih i fantasticnih romana. vec je u dubokoj starosti. on .. Predmet ismevanja su gramzivost i licemerje. Pri kraju druge knjige. predlažući mu da uzmu uloge pastira. ucesnicima krstaskih ratova (osvajanje Svete zemlje. Don Kihot je zamisljen kao parodija na viteske romane. To je roman koji kazuje zivotnu pricu nitkova ili lopova. tako je kompozicija romana stepenasta. on zakljucuje da su je zacarali carobnjaci. Servantesov roman nije pikarski. Prema kompoziciji i nacinu obrade teme. a zatim je stigao do Francuske i Engleske. glavna odlika pikarskog romana jeste putovanje. Pikarski roman nastao je u 16. veku u Spaniji. on mora da ima svoju gospu. krcma je zacarani zamak. kojoj ce posvetiti svoja dela. U drugom delu Servantes vodi polemiku sa savremenom epohom. oslobadjanje Hristovog groba u Jerusalimu.

udaljava se od njega.parodija. Servantes. tezi ka nebesima. On vodi I polemiku sa dotadasnjom knjizevnoscu. cesto objasnjava zasto je dogadjaj prekinut u odredjenom trenutku i nagovestava kada ce se nastaviti. autor. a samo donosi nevolju. postupci. kriticar. pisuci roman. Njih dvojca su u pocetku potpuni antipodi i fizicki i duhovno. paraliterarnost i autoreferencijalnost. Servantes na taj nacin parodira semu viteskih . odnosno zanimaju ga zemaljska zadovoljstva. nagovestava sledecu epizodu. godine. on pripoveda o pripovedanju (roman je pronasao na pijaci) -> pripovedanje je na granici izmedju iluzije i stvarnosti. Jedan od pripovedackih postupaka u romanu. mada Don Kihot gubi bitke u stvarnosti. ali ovde su oni procitali roman o Don Kihotu i zele da upoznaju junaka romana i time mesaju fikciju i stvarnost. Ovde je metafikcija prisutna jer se o romanu govori kao o navodnom prevodu sa arapskog. Sve ovo. a Sanco je simbol pasivnog zenskog sveta. Don Kihot igra ulogu muza. Njih dvojca vremenom poprimaju osobne jedan drugog. Servantes govori o sukobu ideala i stvarnosti. njegov prijatelj. junaci. Don Kihot zeli da cini dobro. Don Kihot je idealista. Dzerald Brenan ih je uporedio sa bracnim parom koji se neprekidno prepire. Autoreferencijalni komentari su piscevi komentari gde on govori o knjizevnoj formi. savetodavac. ali. on pobedjuje u razgovoru sa Sancom. Pojavljuje se u svim prozxnim ili stihovanim narativnim oblicima. jeste metafikcija sa autoreferencijalnim komentarima. vec i razgovori izmedju Don Kihota i Sanca Panse. Servantes uvodi metatekstualnost. kao i o samom cinu pisanja.on se poziva na Benedjelija. Bahtin ih naziva karnevalskim parom (par suprotsnosti) – dva lica jedne stvarnosti. njegova borba sa vetrenjacam je u stvari njegova borba sa iluzijama iz koje on izlazi porazen. Pokusava da razbije iluziju o pripovedanju. U skladu sa tim je i njihov portret. a to je prisutno u Servantesovom romanu . Ovaj pojam je prvi put upotrebio pisac Vilijam Gas 1970. Don Kihot je visok. dogadjaji. posle svega. Idealan svet ne postoji. dok se u drugom delu mesaju realna i knjizevna stvarnost. zastitnik i. kompozicijski gledano veoma bitan. a Sanco nizak. osim kompozicijske vaznosti. ima vaznost i u obradi teme jer je ovo roman .odbija da se suoci sa svetom kakav jeste. Sanco svog gospodara pocinje da ubedjuje u stvari u koje ni sam na pocetku nije verovao. kojem su potrebni heroji i ljudi sa idejama da ga oplode. objasnjava kako je delo napisano. Metafikcija je pripovedacki postupak kojim se otvoreno ukazuje na izmisljenu knjizevnu stvarnost i ujedno se komentarisu svi cinioci stvaranja. Na taj nacin nijedan dogadjaj nije stvarno zavrsen. tradiciji na koju se oslanjaju. pisuci o Don Kihotu kao o prevodu sa arapskog jezika i pozivajuci se stalno na Sida Ameta Benedjelija koji je navodno napisao to delo jer bi ovakvo parodiranje donelo njemu gomilu problema. tj. Sanco se menja. prelazi na njegovu stranu. a Sanco pragmaticar i materijalista. svet romana i onaj koji je izvan njega to je posebno vidljivo u delu gde je Don Kihot na dvoru vojvode i vojvotkinje vojvodin dvor bi trebalo da bude izvan knjizevne stvarnosti. kao i sam Don Kihot. Dinamiku romana ne cine samo dogadjaji. postupcima. Don Kihot postaje Sancov ucitelj. vec se ponovo ozivljava u njihovim razgovorima. U ovim razgovorima njihove pozicije su razlicite.

Sancovu zenu naziva i Marijom i Juanom. Servantesov Don Kihot. godine u delu "Renesanska i barok". a u jednom delu zaboravlja da je Sanco izgubio magarca. Barok predstavlja epohu izmedju renesanse i klasicizma. Parodija – delo nastalo povodom nekog drugog dela i to protiv njega. Grimelhauzenov Simplicisimus. BAROK Barok se vezuje za poslednje decenije 16. moze biti pikarski roman. pogrdno znacenje.romana.. pa prilikom toga smeh cesto izaziva sazaljenje prema junacima romana. a postoji i sumnja da se barok nije javio u slovenskim zemljama. Tako nekada govori da prekida dogadjaj u kulminacijskom trenutku jer se tako cini u viteskim romanima. krcmara i bogatasa. likovi i situacije docarani su na komican nacin. knjizevne vrste ili stil epohe se hiperbolizuju i karikiraju da bi postale smesne. groteskno i tek ga je Burkhart upotrebio u neutralnom znacenju kao oznaku za odredjeni period. postupke. Rec barok potice . nacin na koji su pisani. pisca. komicno i podrugljivo. na kraju i sam Don Kihot kada postane svestan ludorija kojima se bavio). pominje ga normalno. kritikujuci odredjene knjizevne pojave svoga doba. naivno napisani. Negde uvodi likove koji otvoreno kritikuju viteske romane i pokusavaju bda urazume Don Kihota umesto da se poigravaju sa njegovom ludoscu (svestenik na vojvodinom dvoru. Don Kihotovi prijatelji koji spaljuju viteske knjige.. i skoro celi 17. Barok se najpre javlja u likovnoj umetnosti i termin barok prvi put pominje Hajnrih Velflin 1888. veki. Osobine tog dela. Nastao je iz avanturistickih elemenata helenskog romana.. ali se prosirio i na ostale zemlje. To su nemastoviti i bezumni likovi umisljenih trgovaca. iskrivljeno. a samom tematikom Don Kihoa. Avanturisticki roman – roman koji tezi prikazivanju uzbudljivih dogadjaja. Servantesovi stavovi o stvarnosti mogu se naci u Sancovim brbljanjima.. vestern. pokret pokrecu Nemci. Koristeci se parodijom. Upotreba ovog termina je najpre imala negativno. a kasnije se ponovo vraca na prethodnu cinjenicu i opisuje kako Sanco nalazi magarca. Tu spadaju pikarski roman nepoznatog autora Lasariljo de Tormes. odnosio se na nesto ruzno. robinzonada. Robinzon Kruso Danijela Defoa. Pisac cesto staje na stranu svojih glavnih likova i posredno kritikuje one koji njih kritikuju. dvorskog epa. simplicijada. u savetima koje daje gradjanima "ostrva". parodira i teme ovih romana kojsi su postali najpopularnije stivo iako prilicno bezvredni lakrdijaski. Servantes zalazi i u drustvene i politicke okolnosti koje satiricno iznosi na videlo.. ima i didakticku ulogu (kao kod Rablea) prikazivanja bolne stvarnosti na izvrnuti nacin. mada je teze precizno ga odrediti jer se u razlicito vreme jaljao u razlicitim knjizevnostima. viteskog romana.. zato on postaje tako simpatican lik piscu i citaocima. Npr. U romanu se moze naci par previda pisaca koji se mogu pripisati njegovoj zaboravnosti zbog pauza koje je pravio tokom pisanja dela. Termin se moze koristiti u knjizevnoistorijskom i tipoloskom smislu. s tim da smeh ovde pored svoje osnovne funkcije razveseljavanja.

Dominantni su jaki izrazi osecanja plahovitost. krsta. jarke boje. Odlike poetike Barok se nakon renesanse javlja kao jos jaci otpor knjizevnosti srednjeg veka. Odlike marinizma srodne su odlikama baroka. Poezija se posmatra kao privilegija odabranih. tako forma dela dobija znacaj.stilska i drustvena pojava karakteritican za francuski klasicizam 17. zagonetnih metafora. metafora. ali se kao barokni pisci pominju rani Malerb i Kornej.carmina figurata (ukrasavnje biljnim i zivotinjskim .Grimelshaucen. Servantes i Lope de Vega. spajanju knjizevne i likovne komponente.od reci barocco. originalnom upotrebom stilskih figura. Angelus Silecijus.Luis de Gonora. U Engleskoj se barok izjednacava sa renesansom. nema novih baroknih dela.. Barok raskida sa normativnom poetikom i zalaze se za entuzijasticku poetiku. Tezi se sokiranju. Razvili su i tehniku ukrasavanja dela da bi pojacali likovnu komponentu . podrazavalaca i sledbenika. Stil je prenaglasen.) i u ukrasavanju dela ukrasnim inicijalnim slovima npr. melodicnoscu stiha. u nemackoj . Ubrzo poprima vid izvestacenosti i postaje predmet parodija (Molijer "Smesne precioze") • I u baroku se kao u renesansi prvo javljaju italijanski pisci . sto se ogleda u cudnoj formi pojedinih dela (u obliku cveta. pa je tako stvoren poseban pesnicki jezik koji se odlikuje neologizmima.. kitnjast. cestom upotrebom eufemizama. sto znaci biser nepravilnog oblika. antiteza. latinizmima. ali u izvesnoj meri i renesansoj knjizevnosti. • gongorizam u Spaniji . i u Francuskoj je tesko izdvojiti barok od klasicizma. perifraza. nazvana po Luisu de Gongori. Barok unosi najvise novina u stil pisanja. sto je i osnovno obelezje barokne knjizevnosti. cestim inverzijama. veka. M. SImbolikom se stvara veza izmedju materijalnog i metafizickog. Dj. npr. Marini. Kalderon i uslovno neki pisci koji se vezuju i za renesansu. medjutim i dalje ima cilj da zabavi i pouci. vazno je KAKO se pise. Predstavnici i struje Tendencije baroka se javljaju pod razlicitim nazivima u razlicitim zemljama: • marinizam u Italiji . Rejmon. Barokni pisci teze sikreticnosti. Djordano Bruno to cini u dijalogu koji je napisao po uzoru na Platona gde su akteri Tansilo i Chikada koji govore o tome da umetnik treba biti oslobodjen svih ogranicenja jer se poezija radja iz nadahnuca. kao i stil njegovih nastavljaca. spajanju nespojivog. u Spaniji se naziva zlatnim dobom . groteske. bujnost. Odlikuje se potrebom za neobicnim iz neocekivanim izrazima. Grifijus. Zan Ruse govori o tome da je barokna knjizevnost sva u simbolima jer je jos uvek bilo nemoguce otvoreno govoriti i pojedinim temama. Keveda. cudnom upotrebom obicnih reci. pun paradoksa. stil postaje vazniji od sadrzaja.Tokvato Taso. tako o culnom govori u aluzijama. srca. sto se metaforicno moze odnositi na citavu knjizevnost baroka. • jufjuizam u Engleskoj • precioznost u Francuskoj . kao i Marinijev uticaj na evropsku baroknu knjizevnost. hiperbolama.barokna struja u Spaniji. a ne STA se pise.oznacava stil italijanskog pesnika Marinija. najveca paznja se posvecuje stilu i formalnom savrsenstvu.

paradoksa i antiteze.Kevedo. a javljaju se i antiteza. sukoba cula i razuma. hiperbola. Je4zuitska drama nastaje radom isusovaca koji su se zalagali za kulturnu delatnost. nepovezanih. iluzija. gradja je preuzimana iz Biblije i crkvene istorije. koristi se niz stilskih figura koje imaju cilj da unesu simboliku. neobicnim izrazavanjem. Javlja se u vidu oksimorona. neizvesnosti. oksimoron. iluziju. nestalnosti. egzoticna mesta gde se moze biti srecan. Morales • kultizam . Lirske forme menjaju izraz u skladu sa baroknom poetikom . na udaljena. oksimoron. metafora je glavna stilska figura. groteska. Grasijan.jezuitska (isusovachka) drama. oznacava vestinu pronalazaenja i stvaranja koncheta . apsurd. za spajanjem nespojivog.sve u cilju naglasavanja i isticanja. .karakteristicene us pozajmice iz grckog i latinskog jezika ("ucene reci") . veka na prelazu iz renesanse u barok. muzikom. U Spaniji se koncetizam deli na dve grupe: • konceptizam .stilske figure koja se zasniva na otkrivanju neotkrivenih i neobicnih analogija izmedju pojava i predmeta na prvi pogled potpuno udaljenih. Karakteristicne pojave barokne knjizevnosti su konchetizam i manirizam Konchetizam je stilska pojava karakteristicna za barokne struje.mentima). Iz jezuitske drame se razvila melodrama. za sto komplikovanijim izrazavanjem. Teme se ticu kajanja.Luis de Gongora i Argote Manirizam . nziva se i "kraljicom figura". hiperbole. zivot se posmatra kao varka. najpre se javlja u slikarstvu.forma je izrazajna. s tim da se menja nacin obrade.orna.stil u umetnostima 16. igre recima. Barokna dela odisu pesimizmom Knjizevne vrste Barok neguje sve tradicionalne knjizevne vrste. groteska. posebno u junackom epu.metafora. Velika je potreba za nejasnim. nejasnost i prikriju pravo znacenje . lirici i drami. dekoracijom). nasuprot srednjovekovne svesti o vecnom zivotu posle smrti. za visok stepesn subjektivnosti. odnos stvarnog i zagrobnog sveta. U dramskom stvaralastvu najzustuplejnija je tragikomedija i poseban oblik drame . Zalaze se za oslobadjanje od pravila klasicne umetnosti uspostavljenih u renesansi i zalaze se za kreiranje posebnog stila sa prepoznatljivim autenticnostima odredjenog autora. jihove drame nisu morale imati posebnu umetnicku vrednost.pisane su na latinskom. smisao baroknog dela je tesko uhvatljiv. pratile su odredjenu shemu. javljaju se viteski i pikarski romani koji baroknom coveku predstavljaju beg od stvarnosti u idilu. imale su morlaizatorsku funkciju i didakticku (ucile su lepom govoru i pravilnom izgovoru latinskog). epiteti . teme su se odnosile na iskusenja i prolaznost zivota. prolaznosti. naglasene su slike. opera i oratorijum jer je jezuitska drama bila kombinovana sa posebnim scenskim sredstvima da bi privukla paznju publike(baletom. bez slicnosti. Pored obimnih epova. paradoks. ali su morale postovati odredjene kriterijume .

Ta je barokna drama i traženje odgovora na pitanje da li je čovek zaista nemoćan pred onim što mu više sile dosude. a Sigizmund Stelom. pa ako se ovaj pokaže dobar dati mu vlast. pa su ga ponovo vratili u tamnicu. objavio didakticku poemu u 4 pevanja Art poetique. Grimelhauzen. Rosaura mu se pridruzuje. Autor najpoznatije poetike je didakticki i satiricki pesnik Nikola Boalo. nakon sto se vencaju. Ipak. Astolfo se ozenio Rosaurom. Ali Sigizmund je sumnjao da je to samo novi san. ali mu je rekao da i u snu valja činiti dobro. Sigismunda su uspavali i doveli u dvor. i svima je rekao da se njegovim postupcima ne treba čuditi jer mu je učitelj bio san i da se on i sada boji da će se ponovo naći u svojoj kuli. Servantesa i Korneja. “Život je san” je najpoznatije Kalderanovo delo. Tada se pomirio sa ocem i pokazao se velikodušnim i plemenitim. Knjizevnost tog vremena – francuski klasicizam – predstavljala je uzor ostalim sredinama. a on kada je čuo istinu razbesneo se.v. Kalderon nam na kraju daje dva odgovora: prvi je da svoju sudbinu ne možemo izbeći.Glavni predstavnici baroka su Djanbatista Marini. Klotaldo prepoznaje mac. KLASICIZAM U drugoj polovini 17. Ubrzo se u kraljevstvu digla pobuna i došli su ga vojnici osloboditi da im on bude kralj. Grifijus. Zato je odlučio dovesti sina u dvor i sve mu reći. ma koliko bežali od nje i drugi da se čovek svojom upornošću i razboritošću ipak može suprostaviti višim silama. jer sve u životu nestaje poput sna. dok neki proucavaoci barokne tendencije vide i kod Sekspira. Kalderon dela Barka. Kada se probudio. Astolfova verenica Rosaura dolazi da se osveti. Tada se u njemu javljaju sumnje i razmišljanja sa zaključkom da je život samo san i da će se tek nakon smrti probuditi. pa je 1674. u kojoj je od Horacija pozajmljivao citave stihove i odlomke. Na tome mu je zamerio veliki broj pesnika koje je on napao u svojoj poetici. ubio jednog coveka i napao Klotalda. Zivot je san Poljskom kralju Baziliju rodi se sin Sigizmund. Kako kralj nije imao naslednika u starosti ga poče progoniti savest i sumnja da su možda zvezde pogrešile. najnaprednija evropska drzava bila je francuska apsolutisticka monarhija. jer joj je osveta vaznija od zivota. noseci mac kao znamenje. Pedro Kalderon de la Barka. Rosaura se otkriva Astolfu i trazi od Klotalda osvetu. njegova poetika je izvrsila uticaj na celu evropsku knjizevnost. Boalo je pretrpeo veliki uticaj entuzijastickih poetika i . Klotaldo ga je uverio da je to bio samo san. To je drama u 3 čina. Lope de Vega. shvata da se njen otac i preuzima osvetu na sebe. Klotalda. a vlast dati Astolfu i Steli. Glavni uzor mu je bio Horacije. ali zbog losih predskazanja kralj ga zatvorio u tvrđavu u pustoj šumi i dao mu samo jednog odgojitelja. On ne moze to da joj pruzi jer ga je Astolfo zastitio od Sigizmunda. Ipak je pošao za vojskom s mišlju sve to samo san koji se mora raspršiti. a ako pak bude zao vratiti ga gde je bio. deci svojih sestara.

Boalo pojam mimeze ne shvata kao prenosenje prirode u umetnicko delo. La Fonten. Boalo istice neophodnost rada. Size za Sida Kornej je uzeo iz nekoliko godina ranije napisanog dela spanskog pisca Kastra. jer on mora da se odupre emocijama i masti da bi odrzao pomenutu ravnotezu. Izmestio je dramski sukob. Klasicizam obnavlja Horacijevu ideju o lepom i korisnom kao svrsi umetnosti (dulce et utile). basna. koji je do tada bio vezan za bogove. U II pevanju se bavi manjim knjizevnim vrstama: idila.smatrao je da je nemoguce stvoriti veliko delo ako pesnika ne pokrece neka srecna vatra. Njegova dela karakterise odsustvo boga. a prva tragedija Medeja. O nekim bitnim vrstama Boalo nije govorio . U njegovim delima se raspravlja o casti. Klasicizam pridaje presudni znacaj razumu u procesu umetnickog stvaranja. ali ne puku kopiju. didakticka poema. cast i moral. Klasicisticki stil se odlikuje pre svega jasnoscu i cistotom izraza. Boalo II i III pevanje svoje poetike posvecuje problemu knjizevnih rodova. moralnim normama. U Kornejevim delima glavnu ulogu imaju slava.. ta vatra se gasi i nestaje.poslanica. Molijer. rondo. Klasicara zanima mit i istorija. Roman u klasicizmu ima zanemarljivu ulogu. Za razumevanje Sida kljucno je delo rasprava o metodi Rene Dekarta koje se pojavilo iste godine noseci u sebi iste ideje kao Kornejev Sid. Za tragediju je bitno renesansno pravilo tri jedinstva u drami. autonomno delo. Glavni predstavnici su: Kornej. epigram. sonet. U poetici klasicizma dolazi do pomirenja izmadju pojma originalnosti i podrazavanja antickih uzora. satire ili komedije. Medjutim. Kljuc za razumevanje Sida lezi u . vec kao deo venosti. i znanja i rada sa sruge strane. To su bili glavni argumenti Kornejevih protivnika koji su ga optuzivali za plagijat. vodvilj i sansona. Taj entuzijazam nije svemocan i u umetnickom stvaranju ima razlicite vrednosti. Umetnik treba da stvara prema prirodi. satira. U poetici klasicizma knjizevni rodovi su strogo razdvojeni. Najveci znacaj daje tragediji. Kornejevim likovima vlada volja koja je jaca od strasti i nad njima ona odnosi pobedu. Klasicizam karakterise i teznja ka univerzalnosti.. odnosu izmedju kralja i plemstva. Pjer Kornej. ulozi drzave. vec novu kreaciju. epopeji i komediji. Sid Kornej je karijeru zapoceo kao barokni pisac i komediograf. nijedno vredno delo francuskog klasicizma ne moze se smatrati iskljucivo racionalistickom tvorevinom. Rasin. Anticko pozoriste je imalo religiozni karakter i ulogu da podseti coveka da je njegova sudbina u rukama bogova. elegija. Vatra koja pokrece lirskog pesnika nemocna je u oblasti epa. Cilj umetnosti je istina i lepota. Njegovo prvo delo je komedija Melita. Klasicizam se u svojoj sustini samo oslanja na razum. balada. pripovetka i novela u stihu. slavi pojedinca. Klasicizam je sinteza idealizma i realizma. Bez znanja i truda. Isticu se i drame Horacije.. Kornejevo najznacajnije delo je tragedija Sid – njom se on najvise udaljio od Aristotelove poetike. oda. On je zasluzan za raskidanje sa antickom tradicijom i kanonima Aristotelove poetike i estetike. Potrebno je naci idealnu ravnotezu izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. ali ne kao deo proslosti. Sina i Polieukta. da bi posle postao izraziti klasicista..

a Himena i dalje trazi osvetu. logicnost i vladanje strastima ljudskom snagom i ljudskim umom. Kralj joj obecava da ce dobiti svoju osvetu. ambicija i patriotizma. drzavna i licna cast (Rodrigova. U Rodrigu se sukobljavaju razum I strast. a da je Sanco krenuo u rat. Kralj odbija da najveceg junaka kazni smrcu. a divljenje prema onome ko je bolji i uzviseniji od nas.kartezijanstvu – red. Nepostovanje casti dovodi do sukoba. nacionalni nivo. Njegovi likovi su prikladni samo u odredjenoj meri. Himenin udvarac. U Sidu se brane porodicna. Junaci su simboli ponosa. Cast i duznost su vazniji od ljubavi (lik infantkinje). don Gomez udara don Dijegu samar. Koristeci aleksandrinac. drzave i Rodrigove porodice. On je samovoljni. On su izolovani od nas prostorno i vremenski (i od citalaca Kornejevog doba). vec i psiholoski. Sid spada u tragikomedije. Grof Gomez je povredio cast kralja. kraljeva. Licno ja prelazi na visi. vec je podredjena politickim zbivanjima u drami. a nedostatak volje i neodlucnost su vredni prezira. on jezik podvrgava strogoj metrickoj shemi i tako mu daje savrsenu jasnost. uprkos svojoj ljubavi prema Himeni. Javlja se i lik infantkinje koja podrzava Himeninu i Rodrigovu ljubav iako je i sama zaljubljena u njega. on mora da ispuni duznost prema porodici I drzavi. Himenina. Ne mogavsi to da prihvati. Ona prihvata don Sancovu ponudu. Sanco dolazi kod nje noseci mac i ona misleci da je Rodrigo mrtav priznaje svoju ljubav prema njemu. Oni su tacke u kojima se ukrstaju delovanja dveju suprotnih sila. nudi da on osveti Himenu i njenu porodicu. Zatim saznaje da je Rodrigo ziv. Himena. Don Sanco. cast. jer je din Dijego izabran za ucitelja princa od Kastilje. postovanje duznosti otkrivaju nam sirok spektar vrednosti ljudskog zivota i osnovnih pitanja egzistencije. Strah i sazaljenje osecamo prema onome ko nam je slican. cerka don Gomeza. ali njegovo licno ja je podredjeno kolektivnom ja. ljubavna. Postupci junaka nisu motivisani samo eticki. Rodrigo je prinudjen da se osveti. Junaci se po eticki cistim motivima koji ih pokrecu priblizavaju grckom mitu i pridrzavaju se jednog doslednog sistema vrednosti.). Dolazi do sukoba izmedju njihovih roditelja – don Gomeza i don Dijega. Tragicni junak kod Korneja ne izaziva strah i sazaljenje vec divljenje. Gradju dela je preuzimao iz istorije (spanske i rimske). ima srecan zavrsetak. donosi odluku da ce se udati za don Rodriga. a njihovi postupci su formule ljudskog postojanja – psiholoska geometrija. gordi plemic koji ne postuje kraljevu volju i to dovodi do njegove smrti. On u dvoboju ubija njenog oca. ali njihov drustveni status nije jednak. Ljubav je vazan pokretacki faktor. ali ona nije nezna i romanticna. Kornejevim likovima vlada razum. Glavni ideal je ideal casti. herojska. Rodrigo odlazi u rat protiv Mavara i vraca se kao veliki junak. Kornejevo delo ističe sledeće književno-filozofske ideje: . a kralj kao deus ex machina donosi odluku da ce se Himena udati za Rodriga cim se on vrati iz rata. U Sidu Kornej nije dosledno sledio pravilo o tri jedinstva. i time nanosi sramotu njegovoj porodici. To je postignuto time sto se junaci nalaze u savrsenom i zatvorenom sistemu etickih normi. Dobija nadimak Sid – gospodar. Njihova teznja ka slavi... ali su istovremeno i sebicni i bezobzirni pd maskom vrline. Prihvatio je Horacijev savet da krvave scene ne treba prikazivati.

Kornej i Rasin. Likove i motive preuzimao je najcesce od Euripida.. U tome je njegova tragicka krivica. vec je predstavljen kao previse ponosit i pomalo tast mladic. On nije izmenio samo lik Fedre.). strasti su iznesene da bi pokazale nered koji su izazvale.. Kod Euripida je njegova jedina mana to sto se ne klanja Afroditi. a Rasin mu dodaje jos jednu slabost – ljubav prema Ariciji. Motivacija likova je takodje drugacija nego kod Euripida. Rasin je. Sunce. Jansenisti su verovali da je ljudska sudbina unapred odredjena i da za gresne nema izbavljenja. vec to u njeno ime cini dojkinja Enona. Kornejeva dela prozeta su verom i optimizmom u coveka. Izvori iz kojih je Rasin preuzeo gradju za Fedru su Euripidov i Senekin Hipolit i Plutarhov Zivot Tezejev. nema slozenih zapleta.. Njegove tragedije su jednostavne. Rasin je bio pod velikim uticajem jansenizma i njihovog ucenja o predestinaciji. Ona nije ni sasvim kriva. Kornejevi junaci sami upravljaju svojim postupcima.• Snagu volje i heroizma • Snagu sila sudbine • Veličinu duše i moralni integritet • Sukob između emotivnog i moralno-religijskog shvatanja ljubavi Zan Rasin. Gradju je preuzimao iz istocnjacke i. ali i od Sofokla. Takodje je i zrtva bozanskog gneva. postovao aristotelovska pravila koja je zahtevao klasicizam. vec bezi.) i radije bi umrla nego da im se prepusti. moralnim i etickim pitanjima i pitanjem egzistencijalnog pesimizma i determinizma. Njen zlocin je vise kazna bogova nego njena volja. Sukob je premesten sa spoljasnjeg na unutrasnji plan. ideologije. Moralni zakon jaci je od ljudskih strasti. Rasin se bavi jos jednim sukobom – sukobom izmedju oca i sina. Razlike medju njima su brojne. a visokog je roda. ali i Vergilije i Ovidije. Ovde se Rasin trudio da postuje pravilo prikladnosti likova. Rasin je svojim tragedijama pisao predgovore koji su u mnogo cem olaksali njihovo tumacenje. za razliku od Korneja. On vise nije idealizovan. Ifigenija. a porok je naslikan svim bojama koje omogucavaju da se spozna i zamrzne izopacenost. dok Rasina karakterise antropoloski pesimizam. ali se bavi i pitanjima religije. Fedra je zrtva nasledjenih strasti (Pasifaja. pokrece ih snaga volje. pre svega. jer im Bozija milost . Rasin kaze da su u Fedri slabosti zbog ljubavi iznete kao prave slabosti. politike. Rasin se trudio da je prikaze manje odbojnom nego sto je to ucinio Euripid. koji ne postuje bogove i nije u stanju da se suoci ni sa jednom preprekom. ni sasvim nevina. Ona ne optuzuje Hipolita sama. na sukob strasti i razuma. Fedra Kada se govori o francuskom klasicizmu. Rasinovi junaci ne mogu nista protiv svoje sudbine koja je unapred odredjena i nalazi se u rukama bogova. Bajazit.. a Slegel mu je zamerio sto niskosti prebacuje na licnosti nizeg ranga. potomku Tezejevih smrtnih neprijatelja (upravo zbog toga je i dodao ovaj lik. pitanjem ljudske slabosti. grcke tradicije (Andromaha. a zbivanja se koncentrisu oko jednog problema. U predgovoru za Fedru on kaze da je izabrao ovu junakinju jer ima sve osobine koje treba da izazovu strah i sazaljenje. takodje preuzet iz grcke tradicije). vec i Hipolita. pocev od toga da Kornej ne pripada iskljucivo klasicizmu. najcesce se porede dva najveca tragicara te epohe.

On odlazi k njoj i poziva je da pobegnu.. pun zivotopisnih slika. Uobrazeni bolesnik. Ako se neka strast preterano razvije. zavodi tiraniju i remeti ravnotezu. Tesej se ne vraca sa svog puta u Had i Hipolit polazi da ga trazi. Hipolita. Fedra. Harpagonovu nastranost cini njegov tvrdicluk koji ubija sva druga osecanja. Molijer je komediji pruzio status jednak tragediji i oslobodio je dotadasnje potcinjenosti. On to cini karikiranjem. ona zeli da umre. Tesej vidi da se nesto dogadja. Tesej razgovara sa Aricijom i to u njemu budi sumnju. Molijer ume da ukaze na trenutke kada ljudske mane i poroci postaju smesni. Zan Baptist Molijer. potomak tesejevih neprijatelja. On ne steti samo njemu. unutrasnjeg posmatranja i negovanja visokih osobina. onda ona postaje apsolutna i potiskuje sve ostalo u coveku. Smesne precioze. Saznaje da je Hipolit mrtav i Fedra dolazi da mu kaze istinu. Zbog svog poroka on neprekidno dolazi u konflikte sa svojom decom. ali i situaciji u kojoj se u tom trenutku nalazi. Zbog te gresne ljubavi. a dojkinja lazno optuzuje Hipolita. a Fedra mu priznaje svoju ljubav koju on hladno odbija. Govor svakog junaka je prilagodjen njegovom stalezu i karakteru. Tesej poziva Neptuna da osveti njegovu cast. antitezama.. licemerstvo. Fedrin sin i Aricija. obogacen metaforama. a ona prihvata. Propagirali su princip licnog usavrsavanja. a pravo na presto imaju on. on se ne protivi mesanju knjizevnih rodova i ne postuje uvek pravilo tri jedinstva. a Hipolit se brani priznajuci svoju ljubav prema Ariciji. Covekovi postupci treba da budu vodjeni razumom. U njegovim delima cesta su preterivanja. Bili su veliki protivnici papstva i jezuita. suprotstavljanjem razlicitih karaktera. ali oni su istovremeno i smesni. mimikom. Tartif. zena kralja Teseja.. a Tesej prihvata Ariciju kao cerku. Tvrdica Molijerovo pozoriste predstavlja skup ljudskih naravi i istinitih slika coveka. Dojkinja Enona uspeva da navede Fedru da prizna od cega boluje i savetuje je da svoju ljubav prizna Hipolitu.. Hipolit vlast nudi Ariciji. Treba istaci ono sto je smesno u coveku i obelodaniti ljudske mane. Molijer slika zive ljude kojima vladaju pogubne strasti. Stize vest da je Tesej ziv i Enona savetuje Fedru da optuzi Hipolita pre nego sto on optuzi nju. To je narodni jezik koji tece prirodnim tokom. Ucene zene.nije unapred data. koju joj je usadila Venera. preuvelicavanjem. vec i njegovoj okolini – drustvu i porodici. Na taj nacin on jos vise istice neku karakternu crtu.. kci Minoja i gresne Pasifaje. Saznaje da je mrtav. Jezik njegovih dela je zivi govorni jezik. zaljubljena je u svog pastorka.. Molijer osudjuje sve sto izopacuje ljudsku prirodu: laz. tvrdicluk. pa se tako njegova komedija priblizava farsi. Umire od otrova koji je popila. Saznje da se dojkinja ubila i shvata da je pogresio. . a razum zahteva umerenost u svemu. izmedju strasti i razuma. Veliki deo Molijerovog knjizevnog rada ne slaze se sa klasicnim pravilima. Njegova glavna dela su: Tvrdica. a ne da pravi slike konkretnih pojedinaca. u koju je Hipolit tajno zaljubljen. Smatrao je da stvaralac treba da pozajmljuje karakteristicne crte od svojih savremenika i da uoblicava tipove. da bi one bile iskorenjene javnim prikazivanjem. Jezik Rasinovih dela dostize savrsnstvo jezickog izraza i sluzi kao srdstvo za iskazivanje neskalda izmedju recenog i ucinjenog. Don Zuan.

naredjuje da s prave masna jela koja brzo zasite. Terencije. Simbolika Harpagonovog imena: covek koji grabi. On takodje nije ni zadovoljan onim sto ima. i znanja i rada sa druge strane.. najpoznatija je poetika epohe klasicizma. Delo je napisano u prozi. vec je nova kreacija. La Fles je lukavi lopov. jer su ona vec postojala. On tu slozenost upotpunjuje slozenoscu okoline i time postize jos veci stepen slicnosti sa zivotom. Pesnicka umetnost Boaloova poema u 4 pevanja. nije njena puka kopija. Molijer kritijuje ne samo strast. ali ispostavlja se da je pozajmilac njegov otac i dolazi do konflikta izmedju njih. ali za to ne dobija nikakvu nagradu. vec zeli da stekne jos blaga. Harpagonov sin Kleant zaljubljen je u siromasnu devojku Marijanu. On sam ce se ozeniti Marijanom pod uslovom da uz nju dobije miraz.. a cerka Eliza u Valera.. Kleant odlucuje da trazi zajam. Njih dvoje zele da to objave ocu. On odlucuje da napravi veceru na kojoj ce objaviti veridbu. On ova nacela i pravila nije sam formulisao.On je samo pokusao da otkrije njihov esteticki smisao i sastavio ih je u jedinstvenu celinu. jer on ne trazi miraz. veku. a cesto ih je i nadmasivao. Molijerov tvrdica nije covek koji se plasi bede jer je u njoj ziveo. covek dugih prstiju. mladica koji je spasao od smrti i koji radi u sluzbi njenog oca ne bi li zadobio njegovu naklonost. Komedija se zavrsava tako sto Harpagonu vracaju novac i saznaje se da je Anselm Marijanin i Valerov otac. a ne u stihu. Harpagon je tvrdica.. ali i nekih drugih dela. On je cesto pozajmljivao od drugih stvaralaca. konji su mu izgladneli do smrti. Harpagon pristaje na vencanja svoje dece pod uslovom da Anselm plati sve troskove. ali zaljubljen je u siromasnu devojku. npr. Zak daje lazne optuzbe. On daje siroku i vernu sliku celokupnog drustva u 17. Gradju za Tvrdicu preuzeo je iz Plautove Aulularije. a Marijani Anselma. Tu njegov tvrdicluk kroz niz komicnih situacija dolazi do izrazaja: njegov kocijas Zak je istovremeno i kuvar.Molijerovi karakteri su veoma slozeni i imaju veci znacaj nego radnja. Frosina je podvodacica i spletkaros. Molijerovi uzori bili su Plaut. umetnost je potpuno autonomna kategorija. Glavna nacela njegove poetike su: • nadahnuce – za umetnicko stvaranje potrebna je idealna ravnoteza izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. vec i drustvo – Harpagon pripada sloju kapitalista koji su se obogatili zelenasenjem. jer to onda ne bi bilo ni komicno ni poucno. Ali ni drustvo koje okruzuje Harpagona nije bolje: Valer igra dvostruku ulogu.. Nikola Boalo. Kleant je kockar. Za razliku od Plautovog. slikajuci razlicite staleze i naravi. • razum – to je sila koja treba da obuzdava i usmerava mastu i osecanja • priroda – u odnosu na prirodu. Kleantov lukavi sluga nalazi Harpagonov novac zakopan u basti. Frosina donosi Harpagonu vest da Marijana prihvata bracnu ponudu. ne moze da se odrekne svog prstena koji Kleant daje Marijani. Pesnicka umetnost.. Njegovi glavni uzori bili su Horacije i Aristotel. a glavni predmet podrazavanja je covek . ali on ce ih preduhitriti izjavom da im je vec pronasao bubuce supruznike – Kleantu imucnu udovicu. nova grcka komedija.

prirodnoscu. skladom. a ne u hriscanstvu. a II i III pevanje posveceni su knjizevnim rodovima. a radi pristojnosti i prikladnosti sa pozornice su izbacene scene nasilja.• antika – podrazavanje uzora je osnova za stvaranje originalnih dela • korisnost – korisno se podredjuje lepom i oplemenjuje ga. Ne . njega prevashodno zanimaju oblici i psiholoske i stilske karakteristike njihove sadrzine. jasnoscu. Boalo se bavi opstim nacelima. On kaze da je radnja epopeje dugotrajna. Izbor junaka je veoma vazan – to mora da bude neka znacajna licnost iz istorije ili mita. cistotom. jedinstvena). Sustina tragedije je u prikazivanju bolnih dogadjaja i dusevnih stanja. jedan dan. pravilima. politicke satire. jednostavnoscu. On grcku tragediju smatra najuzvisenijom. On vrednim smatra samo anticke epove. ona su oslonac razuma • stil – odlikuje se istinitoscu. Metafore i simbole treba traziti u grcko-rimskoj mitologiji. pravilnoscu. uzvisenoscu. Ti likovi treba da budu inkarnacije tipova. U III pevanju se bavi najvaznijim rodovima – tragedijom. knjizevne i drustvene satire. • Sonet – od njega zahteva apsolutnu pravilnost forme. Bio je protivnik politickih satira. kratka pesma. a Boalo insistira na duzini od dva stiha. koja treba da izazove strah i sazaljenje. • Oda – uzvisena. duhovita. on se bavi njenom sustinom.. Predmet komike treba da bude ljudska priroda. ali i o pravilima verovatnosti i prikladnosti. Mora da bude uzvisen i da cak i njegove mane budu herojske. umetnost koja je korisna u stanju je da uzbudi citaoca istinom i lepotom • pravila – ona sluze da usmeravaju stvaralacku energiju. balada i madrigal – ove srednjovekovne rodove gotovo da zanemaruje. Iako je epopeja u renesansi imala ogroman uspeh. a sasvim retko to moze biti plemstvo. Komedija ne sme da sadrzi elemente ostre drustvene. ostra. Likovi treba da budu preuzeti iz naroda ili gradjanskog sloja. • Elegija – intimna pesma u kojoj preovladjuju tuzna osecanja. cisto lirska. Likovi treba da budu dosledni. istorijatom i unutrasnjim sklopom. pastirska pesma. Katarza daje smisao tragickoj radnji. Kada se u II pevanju bavi manjim lirskim vrstama. a odbacuje rimsku i srednjovekovnu tragediju. Teorija knjizevnih rodova U I i IV pevanju Pesnicke umetnosti. epopejom i komedijom. Boalo joj upucuje ostru kritiku. • Rondo. On zatim govori o pravilu tri jedinstva (jedno mesto. ugledanjem na antiku. Govoreci o tragediji.. • Satira – i sam je pisao moralne. • Vodvilj i sansona – osudjuje vulgarne dosetke ovih saljivih vrsta. Prednost nad mogucem daje verovatnom. Pri slikanju likova pesnik mora da uzme u obzir razlike izmedju podneblja i epoha. a stil raznovrstan. a njen cilj je lepota i uzbudjenje. a osnovna karakteristika je fabuloznost. Od lirskih vrsta njega zanima: • Idila (ekloga) – jednostavna. • Epigram – to je smela. Radnja mora da bude jedinstvena i jednostavna. svecana pesma u slavu junaka.

vec i mudro. nakon smrti pisca. ali se delovanje oseca i u 19. Idila dobija vaznu ulogu. ironijom. Ruso. Nova Eloiza. Karakter francuskog prosvetiteljstva u ovom delu bio je ocigledan. D’Alamber.. Pored prosvetiteljskog kulta razuma. dr Ralfa (= Servantes).).. istorijska dela. Volter. Volter je . Njegova Filozofska pisma. i 18. Pisao je tragedije Zair i Meropa... autoritete. Rusoovo shvatanje uticalo je na predstavnike predromantizma. Engleskoj. Shvatanja i sanzanja prosvetiteljstva skupljena su na jednom mestu – u Enciklopediji. Boalo je bio veliki protivnik elemenata lakrdije i farse u komediji.. Sentimentalizam daje produbljene prikaze emotivnih stanja i iracionalnih slojeva ljudske duse. a pociva na principima unutrasnjeg osecanja i prirode. Predstavnici su Semjuel Ricardson. jer su filozofi koji su dali toliki doprinos znanju i slobodi imali negativan polozaj u ocima vlasti upravo zbog tog doprinosa. a sve sto je zlo od drustva. veka vaznu ulogu je imao sentimentalni roman. Sve sto je dobro potice od prirode. a oznacavao je ono sto je ne samo pateticno. Po ovom romanu cesto se i epoha prosvecenosti naziva epohom volterijanstva.. a zasnivaju se na moralnom principu da se zlo kaznjava.. vec je zeleo nesto da dokaze. Prosvecenost se javila u Holandiji. citaocima je predstavljeno kao francuski prevod nemackog romana sa dodacima koji su pronadjeni slucajno. carica Katarina. Kandid se razlikuje od ostalih romana 18. Raspravu o snosljivosti. a u radu su ucestvovali i Volter. Svoj identitet Volter nije otkrivao. humorom. Monteskje. PROSVECENOST I SENTIMENTALIZAM Prosvetiteljstvo je duhovni pokret nastao krajem 17. vec je upucivao na uzvisena osecanja. Sentimentalizmu pripadaju Didroovi porodicni romani i Rusoove Ispovesti. dala su najostriju kritiku francuskog apsolutizma. Josip II. Rusoov zivotni stav se cesto naziva rusoizam. a vrlina nagradjuje. Nosilac ovog pokreta je gradjanstvo i pojedini prosveceni vladari (Fridrih II.. Prosvetitelji veruju u ljudski um i nezavisni su u odnosu na crkvu. veku. Njen pokretac je Denis Didro.. U tom periodu formirale su se mnoge nauke. u kojima uporedjuje Englesku sa Francuskom. Racionalizam zanemaruje ono sto je subjektivno i emotivno i tako se javlja potreba da se u knjizevnosti govori o onome sto je intimno i subjektivno. Ovo delo je izvrglo ruglu vrednosti starog rezima iskazujuci ono sto je narod mislio. da stvori roman a these Kandid je roman koji obiluje mastom. U ovim romanima preovladava osecajnost.. Kandid Kada se pojavilo ovo Volterovo najznacajnije delo. Na prelazu izmedju 17.treba mesati komicno sa tragicnim. Francuskoj. veka. Ruso istice i osecajnost duse. ali nije govorio. On stvaraoce neprekidno upozorava da svoja dela treba stalno da ispravljaju i istice vaznost kritike. Pridev sentimentalni nije imao pezorativno znacenje.. Stern i Goldsmit.. vlast i tradiciju. jer Volteru nije bilo stalo da prikazuje uverljive ljudske dileme i sukobe. pa predstavlja pretecu psiholoskog romana. Ton ovih dela je sentimentalan. Tezi da otkrije emocionalni zivot coveka. veka.

pocev od crkvenog lica. Kandid putuje celim svetom. smisao za humor i kritiku i zelju za upoznavanjem stvarnosti. Njegovo delo obogaceno je poznavanjem filozofije i knjizevnosti Rablea. Nosilac ideje kosmoloskog optimizma je doktor Panglos. koji tvrdi da nema posledice bez uzroka i da je ovaj svet najbolji od svih svetova. kandid salje Kakamba po Kunigundu i dogovaraju se da se nadju u Veneciji. Dekartu i Spinozi. Paragvaj. On stize u prusku vojsku. Volterovo delo ipak ne odise pesimizmom. porok i bedu. Sekspira i Svifta. Martina. nalazi samo okrutnost i bedu. To je Volter hteo da suprotstavi Lajbnicovoj ideji o predodredjenoj harmoniji – sve je predodredjeno unapred postavljenim redom. On se zestoko protivi Kunigundinoj udaji za Kandida i njegova arogantna reakcija ukazuje na prepreke utemeljene na socijalnim razlikama. izuzev Eldorada. gde ga propisno isibaju. Volter kritikuje i nauku tog doba kada govori o nagradi godine koja sledi onome ko otkrije zasto je vuna ovna iz Eldorada crvena. Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu. krecu u Veneciju. Doktor Panglos je dobio sifilis preko dugackog lanca svih onih koji taj sistem cine. varki i cikajuce ironije. ali jeste silovana. a u filozofiji Pjer Bejl i Dzon Lok. Zatim stizu u Eldorado. a taj spas je u radu koji je i stvorio coveka. Kandid ubija Jevrejina i inkvizitora pod cijom je vlascu ona bila i njih troje beze. Francusku. on obilazi Nemacku. Ali. koja obiluje duhovitoscu. ovaj mu govori da je to cena secera koji jedu Evropljani. U nauci je na njega uticao Njutn. Kandid je personifikovano svojstvo naivnog optimizma koji se suocava sa brutalnom stvarnoscu (candide = naivko). i u svakoj zemlji. Holandiju. tako da je ovaj svet bas onakav kakav mora da bude. obolelog od sifilisa. Neka starica preuzima na sebe brigu o Kandidu i ispostavlja se da ona radi za Kunigundu koja nije mrtva. zemljotres i stizu u Portugaliju. Njegova satira je satira naravi – licnosti personifikuju samo pojedina obelezja naravi. najbolji od svih svetova. Englesku i Tursku. gde prilikom auto-da-fe Panglosa obese. Njegova proza je jasna. prepuna brzih i kratkih poenti. On pronalazi spas za ljudski rod. Odlomak pocinje divljenjem vojsci. ali u naravi satire i jeste da bude preterana. a Kandid bezi sa slugom Kakambom kod jezuita. Volter kritikuje ovaj kosmoloski optimizam. Prostodusnog mladica Kandida proterao je baron iz zamka zato sto je poljubio ruku njegove kceri Kunigunde. Kandid pronalazi novog saputnika. Servantesa. Meksiko. ukazujuci njegovu udaljenost od stvarnosti. Izgubivsi veliki deo blaga. Kod Voltera i stvarnost i naivnost su prikazane hiperbolicno. ali ih put . Kandid je snazna satira. Volterov stav prema ratu tu jasno dolazi do izrazaja. postavljajuci Galileja nasuprot Lajbnicu. Kada Kandid u Surinamu naidje na roba bez ruke i noge. Veneciju. Dozivljavaju buru. lucidnoscu i kritikom. Upravo je te sisteme kritikovao u svom romanu. Stize u Holandiju gde srece filozofa Panglosa sa baronovog dvora.bio protivnik zatvorenih metafizickih filozofskih sistema. On daje preterane opise ratnih strahota. U Paragvaju se rastaju. a odatle krecu da traze Kunigundu. ne stedeci nikoga. Jedan od njih je Kunigundin brat i Kandid ga ubije u samoodbrani. izmisljenu zemlju u kojoj je sve savrseno. On ga obavestava da su svi sa dvora mrtvi. natovareni blagom. Kritikuje i ceo sistem i drustvo. Njegov roman sjedinjuje ljubav prema ovozemaljskom. da bi posle postalo ocigledno da se radi o ironiji.

Barona salju u Rim. kao i izmedju Abelarda i Eloize u prici iz 12. Oni zive u skladu sa prirodom. i da ih izvrne podsmehu da bi doprinela njihovom otklanjanju. privatni ucitelj lepe i mlade Julije. U njihovom domu dekorativno je zamenjeno korisnim. Nova Eloiza Najveci predstavnik francuskog sentimentalizma je u svojim delima govorio o razlici izmedju prirodno i drustveno odredjenog coveka. Kandid shvata da jedino rad cini zivot podnosljivim i svako sebi pronalazi neki zanat. Dom Volmarovih je ostvarenje Rusoove ideje o idealnom drustvu. veka cest je lik oca despota. To jezero je sveprisutno u romanu i na kraju ce zapecatiti Julijinu sudbinu. Nakon nekoliko godina Sen – Pre posecuje Juliju. Zatim odlazi po Kunigundu koja se nalazi u Carigradu i na putu do tamo srecu Panglosa i Kunigundinog brata. koji je bio karakteristican za prosvetiteljstvo i borio se protiv zloupotrebe razuma za stvaranje metafizickih sistema i tumacenja sveta od strane teologa. zakona i konvencije. U Sen . Pariz je suprotnost idealnom zivotu u pokrajini Valais i kao glavna metropola simbol covecijih kobnih tendencija. Ruso kritikuje i pozoriste. predstavnika prisile. veka. cak i drame Korneja i Rasina. Julijin otac se protivi udaji kceri za coveka skromnog gradjanskog porekla. porodicni zivot u prirodi. Kandid se zeni Kunigundom iako je ruzna (ironicno. Drugi deo se sastoji uglavnom iz njegovih pisama Juliji iz Pariza i njenih odgovora. U romanu 18. Odlazi u pokrajinu gde su ljudi iznenadjujuce gostoljubivi i gde je novac retka pojava. Protagonista romana Nova Eloiza je Sen – Pre. Izvestacenom zivotu pariskih salona on suprotstavlja miran. Emil i Drustveni dogovor. vec je postao tasto bice kojem je stalo samo do uspeha u drustvu i povecanja imovine. Sen – Pre napusta zenevsku oblast. On je govorio o gubitku ljudske srece u savremenom drustvu i potrazi za izgubljenim vrednostima u svojim najvaznijim delima: Nova Eloiza. Izmedju njih se javlja ljubav. Osnovni cilj je da ukaze na drustvene i moralne slabosti. U drugom delu romana (od IV do VI dela) preovladavaju Rusoovi pogledi na porodicne odnose.prethodno odvede kroz Englesku i Francusku.Preu se sukobljavaju ocajanje i divljenje Juliji. idealan dom. On krece na put oko sveta. Julija vodi brigu o svom vrtu koji predstavlja . jer joj je za supruga namenio starijeg plemica Volmara. Zan – Zak Ruso. Martin zastupa stavove suprotne Panglosovim i zna da ljudi nigde na svetu nisu srecni i da svet nije savrsen. On nije u potpunosti odbacivao razum. pa odatle dolazi i naslov dela. koja je sada Volmarova supruga i majka dvoje dece. a izmedju Volmarovih i posluge vlada potpuni sklad. Satira – knjizevno delo u kojem se na podrugljiv i duhovit nacin izrazava ostra osuda nekog drustva ili ljudskih mana. jer prikazuju najvise slojeve koji cine najmanji deo francuskog drustva. Njena majka pronalazi pisma i Julija je primorana da se uda za Volmara. Za to vreme Julija trpi torturu svog oca koji ne trpi protivljenje. koji mu je spasio zivot jednom prilikom. medjuljudske odnose i zajednistvo u radu. a mesto zbivanja je Zenevsko jezero. Julija na kraju prihvata svoju obavezu. jer je smatrao da civilizovani covek nije sacuvao svoju ljudsku bit. pa su ljudi zbog toga srecni. ona toga uopste nije svesna) i nakon razgovora sa nekim starcem.

alegoriju njene duse i skrivenih nemira. Epistolarni roman (roman u pismima) doziveo je najveci procvat u 18. . Na kraju umire spasavajuci svoje dete iz jezera. racionalni prijatelj emocionalnog Sen – Prea. U toj sentimentalistickoj atmosferi dom Volmarovih predstavlja uzor racionalnosti i utilitarnosti. Smrt je za nju oslobodjenje od svih prepreka u ljubavi prema voljenom coveku. veku. kao sto su Pamela i Klarisa. zivotna radost bez asketizma. a rastanak obecanje apsolutnog sjedinjenja. Ovaj Rusoov epistolarni roman podeljen je na sest delova. a glavni korespodenti su Julija i Sen – Pre. Nova Eloiza je izraziti primer sentimentalnog romana u kojem su emocionalne reakcije junaka intenzivnije nego sto se cini primerenim. kao sto su Julijina sestricina i Bromston. Najcesce se spominje Publije Ovidije i njegova zbirka Heroide. Ipak. za razliku od romana u trecem licu koji je sklon objektivizaciji. Zato se moze govoriti o polifonijskom romanu. a mogu se menjati tacke gledista bez nametanja autorovog stava. u pojedinim delovima zagovara se i drugaciji nacin zivota – vino i euforija. Pocetkom procvata smatra se pojava Ricardsonovih dela. Perspektiva je cesto iskrivljena. a pretece se nalaze jos u antickom dobu. Pisma su tada bila idealno sredstvo za iskazivanje osecanja i ispovedanje. Ima i pisama drugih likova. krajnje subjektivna.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->