SREDNJI VEK Najcesca podela evropske istorije jeste na antiku, srednji vek I novi vek.

Srednjevekovna knjizevnost je jedinstven period u istoriji knjizevnosti koji obuhvata vise od 1000 godina – od priznavanja hriscanstva za drzavnu religiju Milanskim ediktom 313. godine, pa sve do kraja 13. veka na Zapadu, tj. do pada Carigrada 1453. god. na Istoku. U 15. veku dolazi do velikih promena: renesansa, reformacija, pad Carigrada 1453. , nastanak modernih drzava 1492. Srednji vek se u hronoloskom smislu uslovno deli na rani (pocetak hriscanstva), srednji i pozni (stvaranje drzava). Glavno obelezje srednjeg veka je hriscanstvo. Do podela u hriscanstvu dolazi vec u 8. i 9. v. a konacna podela – Veliki raskol – dogodice se 1054. godine. Podela crkve uslovila je i podelu literature: • istocna tradicija – grcki jezik i knjizevnost, uticaj helenizma • zapadna tradicija – latinski jezik i rimska knjizevnost Znatan je uticaj hebrejske tradicije koja je preneta u hriscanstvo zahvaljujuci helenizmu (osvajanja Aleksandra Velikog) i Starom zavetu. Srednji vek predstavlja spoj razlicitih tradicija. U srednjem veku postoje tri perioda u odnosu na poeticke tendencije i vladajuce doktrine: 1) patristicki 2) sholasticki 3) sekularni Cest je i naziv mracni srednji vek: • gradovi su bili zatvoreni sami u sebe • cesti su bili napadi osvajackih plemena (Vizigoti, Huni, Avari...) • harale su zarazne bolesti (kuga, kolera, velike boginje...) • nedostatak higijene Zbog toga su srednji vek obelezile krilatice memento mori (secaj se smrti) i carpe diem (uhvati dan). Problem pisane literature Nastajala je na grckom, latinskom i hebrejskom jeziku i dospevala je samo do malog broja citalaca. Uporedo nastaje i knjizevnost na narodnom jeziku, javlja se u 12. i 13. veku. Osnava pisane knjizevnosti i pismenosti bila je Biblija. Vizantija je bila zajednicki knjizevno-kulturni geo-politicki prostor. Pismenost se razvijala na zajednickom jeziku (latinski i staroslovenski). Postojala su dela sakralnog i svetovnog karaktera. Razvoj svetovne knjizevnosti vezan je za sekularni period i knjizevnost na narodnom jeziku. U okviru ljubavne poezije nastaju nove vrste: kancona (prosta ljubavna pesma), serenada, alba i tenciona (pesnicka rasprava izmedju dva trubadura). Cveta crkvena poezija – crkvene himne u proznom obliku, sastavljene od veceg broja strofa koje se nazivaju tropari i kanoni koji su se sastojali od osam ili devet oda, a svaka oda od vise strofa tropara. U kanonima se cesto primenjivao akrostih. Ova poezija se ne oslanja na anticku. Razvija se i vizantijska profana poezija koja se oslanja na antiku. Pisali su je Georgije Pisida, Teodor Studit i Kasije. Nju karakterise nov metricki oblik – politicki stih. Takodje, nastaju srednjivekovni narativni epovi (Pesma o Rolandu, Roman o Troji, Roman o Aleksandru Velikom, keltske legende o kralju Arturu i njegovim vitezovima, o Tristanu i Izoldi...) ili viteski romani, gde se epizode ne nizu uzrocno-posledicno

(preteca avanturistickog romana). Viteski romani nastali su pod uticajem crkve i feudalizma, kada su stvoreni hriscanski vojnicki redovi, i u njima je stvoren tip knjizevnog junaka koji je bio duzan da cuva crkvu, stiti slabe, bori se protiv nevernika i postuje kult svoje gospe. Krajem srednjeg veka akcenat se prebacuje na avanture junaka. U Francuskoj su bili popularni epovi Chansons de geste. Nezavisno od grcke tragedije u srednjem veku razvija se poseban tip drame koji nastaje na osnovu hriscanskih verskih obreda, tako sto crkvena liturgija dobija dramski oblik u dijalozima i pevanju. Takve predstave nazivaju se misterije ili mirakuli. Koristi se gradja iz Biblije, posebno iz Hristovog zivota, ali i nekih svetaca i mucenika. Sacuvana je jedna vizantijska drama, Stradanja Hristovo. Javljaju se i komicne vrste: vesele propovedi, moraliteti, farse... Razvija se i istoriografija (Prokopije, Konstantin VII Porfirogenit, Jovan VI Kantakuzin...). Dolazi do procvata poucnih zanrova – alegoricni zanrovi (basne); razvija se didakticka knjizevnost. Pisu se hronike i hagiografije (pod uticajem martiroloske literature, sudskih spisa u oliku dijaloga koji opisuju mucenja hriscana koji su stradali za veru). Od stilskih figura najcesce su metafora i alegorija. Nastaju alegoreza i egzegeza – nacini tumacenja tekstova, tako da se u njima nalazi dublji smisao. Postojala je i knjizevnost na narodnom jeziku – spev Fiziolog, prica o Varlaamu i Joasafu... Vaznu ulogu i veliki uticaj na srednjovekovnu literaturu imala je sholastika – naucna metoda, crkveno ucenje, koje se zasniva na metodi pamcenja bez ikakvog razumevanja i sumnje. Pesnistvo provansalskih trubadura nastajalo je u periodu od 11. do 13. veka. Oni su obicno pripadali riterskom stalezu, ali su ponekad bili iskromnog porekla. Svoju poeziju su obicno sami izvodili, ali su je ponekad davali i putujucim pevacima nizeg staleza – zonglerima. Trubadurska lirika nije bila ljubavna poezija u uzem smislu, vec aristokratska drustvena umetnost sa erotskom tematikom. Oni su veliki uticaj izvrsili na truvere, lirske pesnike sa severa Francuske iz 12. i 13. veka. Uobicajene teme trubadurske poezije su kurtoazna ljubav, poboznost, slavljenje Bogorodice, verski zanos krstasa, ali i moralna, verska i drustvena satira. Istocna srednjevekovna tradicija - Istocna srednjevekovna tradicija (vizantijska knjizevnost) u najvecoj meri je podredjena vizantijskom uticaju, grckom jeziku i ostalim odgovarajucim elementima datog civilizacijskog kruga. Knjizevnosti i kulture koje su se razvijale u drzavama vizantijskog okrilja (vizantijskog komonvelta) nazivaju se Slavia Ortodoxa. Istocna (i zapadna) knjizevnost uglavnom se oslanja na Bibliju, ali i na antiku,. Tematski i zanrovski uzor najpre su nalazili u spisima Novog zaveta, pa se primecuje prevlast biografije, poslanica, parabola, epigrama, basni, poslovica, filozofskih spisa, itd. Prema klasifikaciji knjizevnih rodova i vrsta, srednjevekovnu knjizevnost delimo na srednjevekovnu poeziju i prozu. Vizantijsko pesnistvo (uglavnom bogosluzbenog karaktera) bilo je raznovrsno – himne, kanoni, akaste, ikosi, stihire, tropari, kondaci, pohvale, molitve. Predstavnici (autori) bili su Roman Melod, Grigorije Pisida, Jovan Damaskin, Andrej Kritski, Vasilije Veliki, Teodor Studit, itd. Kada je rec o prozi , izdvajaju se

razliciti oblici teoloske literature koja okrenuta proslosti trazi uzore ponasanja I uspostavljaju kanone izrazavanja – niz teolosko-naucnih spisa, pokusaj stvaranja enciklopedije, istoriografski spisi poput hronika, letopisa, rodoslova, hagiografija, zitija. Profana poezija i proza uglavnom se oslanjala na antiku. U Vizantijskoj kulturi dozvoljena je bila bogosluzba na narodnom jeziku. Zapadna srednjevekovna tradicija - Pisana je na latinskom jeziku. Predstavnici su Jeronim, Aurelije Avgustin, Toma Akvinski, Pseudo Dionisije Areopagit. U delima je prisutna hristijanizacija latinskih ostvarenja, pogotovo Vergilija i Ovidija, tumacenje tekstova pocivalo je na alegorezi i egzigezi, prisutni su oblici poput moraliteta, misterija, exempluma. Pored crkvene cveta i dvorska knjizevnost (viteski epovi i romani, chanson de geste), ljubavna lirika (lirika trubadura i truvera), dela saljive knjizevnosti (fablio, svanka). Dante Aligijeri, Bozanstvena komedija – Pakao Dante Aligijeri ( 1265-1321) je najveci italijanski pisac i jedan od najvecih svetskih pisaca. Aktivno je ucestvovao u politickom zivotu Firence. Njegov zivot bitan je za razumevanje pogleda na svet u “Bozanstvenoj komediji”. Bio je clan partije koja se zalagala za samostalnost italijanskih gradova, nezavisnost od papske vlasti. U to vreme u Firenci su postojale dve zaracene strane – Beli (oko kojih su se okupljali siromasniji gradjani) i Crni (oko njih su se okupljali bogatiji). Dante se prikljucio taboru Belih koji su se borili protiv pape Bonifacija VIII, zbog cega je 1302.god. usledilo njegovo progonstvo iz Toskane. Najveci broj svojih dela je napisao upravo u progonstvu, pisuci i na narodnom i na latinskom jeziku. Za njegov zivot bitno je poznanstvo sa Gvidom Kavalkantijem, pesnikom, kao i sa Beatricom. 1.“Novi zivot” (Vita Nuova) je ispovedni ljubavni roman, idealisticka prica o njegovoj ljubavi prema Beatrici. Ovo delo predstavlja zanrovsku sintezu (intimni dnevnik pisca i pesme ljubavnog karaktera prozete hriscanskom misli u obliku soneta i kancona, koji ce kod Petrarke dostici vrhunac)-Prozimed (proza i stih, novi stil). 2. “Gozba” (Convivio) je naucni traktat, delo napisano narodnim (vulgarnim) jezikom cime je Dante potvrdio da narodni jezik moze potpuno da zameni latinski, sto je i bila njegova namera. 3.”O narodnom jeziku” (De vulgari eloquentia) je delo napisano latinskim jezikom, a raspravlja o tome kakav narodni jezik treba da bude – Dante izlaze svoju poetiku i estetiku. Podrzava teoriju da stil mora da odgovara temi. 4. “Monarhija” – ovde izlaze svoju ideju o ravnopravnosti svetovne i carske vlasti (govori da se moraju odvojiti funkcije pape i cara koje nisu dobro razgranicene Konstantinovom poveljom) Dante se u trideset i petoj godini našao u mračnoj šumi (1300. godina). Lutao je čitavu noć, dok u zoru nije izašao iz nje i naišao na podnožje nekog brda. Ugledavši ga, počne se penjati, ali mu na put stanu tri zveri i to: panter, lav i vučica – putenost, oholost i lakomost. Htele bi da se vrati odakle je i izašao. Od tih zveri spasi ga Vergilije, slavni rimski pesnik, autor Eneide, pozivajući ga da krene sa njim kroz pakao

nasilnici protiv bozje prirode – sodomiti trce naokolo. Uostalom.simonijaci .leže u ljudskim fekalijama • Trgovci crkvenim stvarima. a u njima krivoverci – jeretici (tu sreće svoga političkog protivnika Farianta). kazna se primenjuje po principu slicnosti ili razlike. a da bi došao do raja trebaće mu pratnja Beatriče (njegove ljubavi i u pravom životu koja je umrla mlada). Što su grehovi teži. Pakao. • Limb . to je krug niži i uži. nasilnici protiv zanata – zelenasi – sede pogureni na uzarenom pesku • (ili) Malebolge (zle jaruge) sastoji se od deset jaruga (varalice): • • Svodnici I zavodnici zauvek hodaju u suprotnim smerovima Laskavci . pagani. a samo su u nju verovali za zivota • Tu su nasilnici. kao i kisa I grad • Tvrdice i rasipnici moraju gurati veliko kamenje u suprotnim smerovima i medjusobno se vredjaju • Gnevni (besni) grešnici se moraju tući u močvarnoj reci Stiks dok se lenjivci guše ispod vode.u njemu su nekršteni.jarosnici i lenjivci. ima devet krugova. kojim će proći Dante sa Vergilijem. Ovo pevanje predstavlja neku vrstu negativne kritike knjizevnosti.u reci ključale krvi Nasilnici protiv sebe samih .samoubice i raspikuce pretvoreni u trnovito drveće koje komadaju psi Nasilnici protiv boga . cak I neki muhamedanci (od dece do čuvenih ljudi 1490 pretkrišćanskog doba). Pakao je lisen svetlosti (u moralnom smislu – svetlost bozanstva). Ne mogu da vide sadasnjost. funkcijama i službama sa glavama u rupama dok im tabani gore u vatri . Tu je smešten i Vergilije (tu još sreće Horacija. svojim deverom. Gresnici su kaznjeni duhovno I telesno. Tu Dante prepoznaje Filipa Argentije svoga političkog neprijatelja i uživa gledajući kako su ga drugi grešnici raskomadali . Duše u limbu nisu podvrgnute mučenju. Patnja im se sastoji u tome što ih muči čežnja bez nade. u kojeg se zaljubila citajuci viteski roman) – pohotnici. • Kerber muči proždrljivce. oni koji su ziveli pre hriscanstva. • Užasan vihor vitla dušama koje su za života bile podvrgle razum strastima (tu razgovara sa Frančeskom koja mu priča o svojoj ljubavnoj aferi sa Paolom od Riminija.grešnici su u pustinji u kojoj vatra pada sa neba (U sedmom krugu Dante razgovara sa Pierom della Vigna) – leze na ledjima . ona je Vergilija i poslala da izbavi Dantea od velikih opasnosti u kojima se bio našao. grad Dis koji deli Pakao na gornji I donji • Tu su užareni grobovi.i čistilište. Neucesnici u istoriji su izdvojeni i iz raja i iz pakla. Ovidija i druge). Ovaj krug je podeljen na okruge: • • • Nasilnici protiv bliznjih . Pred drugim krugom je čudovište Minos koje određuje u koji će krug duše ići.

Svaki od njih je kažnjen drugačije • Tu su izdajice koji su zaleđeni u ledu. Pozicijom koju daje sebi u delu omogucuje sebi da pravi anahronizme (Bonifacija ViII smesta u Pakao). S mnogo razumijevanja Dante sluša pričanje tog junaka iz trojanskog rata. religije. Pisana je na italijanskom narodnom jeziku. Simbol istine. Beatriče ima manju ulogu u paklu za razliku od Čistilišta i Raja. naterani da nose na sebi zlatne plaštove teške kao Lopovi koje ujedaju otrovne zmije • • olovo • Lažni savetnici zarobljeni u plamenu. novca i reci.Danteov vodic kroz pakao. U delu je prikazan kao savetnik Danteu. osoba. U početku pakla žali grešnike ali kasnije shvata da su to zaslužili i da su dobili božiju pravdu. nakon pobune zlih anđela protiv Boga. Rec komedija (sto je bio i prvobitan naziv) se odnosi na delo koje pocinje tuzno. šalje Vergilija da pomogne Danteu. Kasija i Bruta koji su izdali Julija Cezara (svetovna vlast).jedna od blagoslovljenih u raju. Lucifer ima tri glave i u svakoj žvace po jednog od najvećih svetskih grešnika: Judu koji je izdao Isusa (duhovna vlast). Vergilije . grcke mitologije. a naziv bozanstvena joj je dao Bokaco.pojas Kaina • • Izdajice otadzbine ili stranke. među kojima je najveći Lucifer – pojas Judeka.autor i protagonista u Božanstvenoj komediji. teologije. Tu spadaju: • Izdajice rodbine . Krivotvoritelji (alhemičari. toskanskim dijalektom (koji je zahvaljujuci Danteu postao zajednicki jezik svih Italijana I pocelo je pisanje na narodnom jeziku) i predstavlja skup svih dotadasnjih znanja iz oblasti filozofije. Lucifer zali sto je tako duboko pao. Među njima Dante susreće i Uliksa (Odiseja).). estetike i geografije. Pojas Antenora Izdajice gostiju . Beatrice . Tu je Grof Ugolino... Dante . nauke uz ciju pomoc prema Danteu covek dostize vecnu srecu.• • Vraci . osuđen je na limb pošto se rodio pre Isusovog rođenja.pojas Tolomea • Izdajice dobročinitelja. Kao Dante i Virgilije i Beatriče je istorijska ličnost. Sa stanovista poetike i jezika Bozanstvena komedija predstavlja prekretnicu u evropskoj knjizevnosti. U svom delu on daje . nastao je pakao. ali ima srecan zavrsetak. U zavisnosti od vrste oni mogu biti zaleđeni do pola pa i cijeli. pa rasečena. Od njegova pada sa neba. koji se zbog žudnje za znanjem i otkrićima uputio sa svojim drugovima u mora iza Herkulskih (danas Gibraltarskih) vrata da u njima nađe smrt • • Sejaci nesloge i sizme .. pa zacelena.tela im bivaju rasečena na pola..glave su im zavrnute tako da uvijek gledaju unazad Varalice zarobljeni u reci vrelog katrana Licemeri. otkrovenja.

). Simbolicni brojevi su 100.. Danteovi savremenici. Delo je alegoricno sto je osnovna karakteristika srednjovekovne knjizevnosti – simbolika brojeva. jedina svetlost dolazi od vatri u kojima gore gresnici.). porodicne odnose. ima misiju. EP je jedna od najstarijih knjizevnih vrsta. Najpoznatiji epovi su Ilijada I Odiseja koji spadaju u junacke epove.. 9 i 3 (sveto trojstvo). jampski intonirani jedanaesterac. vucica – pohlepa). U ovoj alegorijskoj slici Dante je dusa (kolektivna dusa celokupnog covecanstva). Cistilista i Raja (1 + 33 + 33 + 33 =100). Ideja o Cistilistu javlja se u 12.. Pakao i Cistiliste su prikazani telesno. Stih je endecasilabo. Dogadjaji su dati sinhronijski. Beatrice. ljubav ne postoji bez plemenitog srca. Enciklopedijska koncepcija dela uticala je na knjizevnost 19. lav – oholost. istorijskuh I dr. Cistilista i Raja sadrze rec zvezda.. vec samo rimsku. epova. Broj 3 kada se pomnozi sa samim sobom daje 9 (simbol Bogorodice. Strofa je Danteova tercina. Ep se javlja jos u sumersko – vavilonskoj knjizevnosti gde nalazim sacuvan Ep o Gilgamesu. alegoricni natpis na ulasku u Pakao “Vi sto ulazite ostavite svaku nadu”. Beatrice je smestena odmah pored Boga. sveti Bernand. Likovi su istorijski. ljubavnih. Bonifacije VIII. Silazak u podzemni svet predstavlja jedno od opstih mesta u svetskoj knjizevnosti (Odiseja. 10. Odisej. Prema temama koje obradjuju epovi se mogu podeliti na: 1 Junacke (herojske) epove – epovi koji prikazuju borbe I junastva u prvom planu. Bozanstvena komedija je ep podeljen na 100 pevanja (100 = savrsen broj). veka. lav oholosti. susret sa Vergilijem (sa mudroscu I razumom). religijske obrede.). rima je aba bcb cdc. Suma u koju Dante pada je simbol greha. poticu iz anticke tradicije ili su izmisljeni (Semiramida. Junacki epovi . krace receno daju veran opis svakodnevice. Dante u sumi srece 3 zveri. Pakao se sastoji iz predvorja i 9 koncentricnih krugova. osnovni oblik epike. vec produhovljena. Dante je zacetnik skole slatkog novog stila koja ce postati vodeca u lirici italijanske renesanse (15. Sastoji se iz uvodnog pevanja. vek) i ciji su glavni stavovi: koncept ljubavi i gospe se menja. kao i Dante koji je predstavnik covecanstva i trazi spasenje. Eneida. i 16. ali pored toga I razlicite ljubavne. Poslednji stihovi Pakla. Didona. Raj nije. Dante nije poznavao grcku knjizevnost. lepota je uvek apsolutna i prikazuje se posredno (Homerov prikaz Helenine lepote). odnosno Beatrice). a Danteovo kretanje je vanvremensko. veku. ona vise nije telesna i culna. narodna shvatanja. Vergilije razum. U Paklu vlada mrak. a vucica lakomosti. U srednjem veku se hristijanizuje antika i Vergilije postize veliku popularnost. a Beatrice ljubav. Dantea vode tri vodica na njegovom putu – Vergilije... Kleopatra. Ova slika predstavalja spoj anticke i hriscanske tradicije. Zvezda se takodje pominje na kraju Eneide (Eneja silazi u podzemni svet.svoju viziju zagrobnog zivota. a 10x10=100. Cesto se u njima nalze I elementi avanturistickih. panter culnosti. alegoricno pomenute tri zivotinje u sumi koje predstavljaju tri velika greha (leopard – pohota. Pakla.

Zitije kao srednjovekovni zanr postaje rasprostranjeno sa Svetim Savom. Korene vuce od herbejske I sirijske veeske tradicije. Ep je sada gotovo nestao. Prava himna obnovljena je u romantizmu. ova zitija se grupisu u vece zbornike – prologe (chimineje) Pojava zitija pocinje sa Letopisom popa Dukljanina (12. Prikazan je njihov svakodnevni zivot. stil je uzviseni (osim u komicnim epovima). teme himne postaju I slavljenje vladara. asketskog zivota. zitije se sastoji od: . kao I propovedanje takvog nacina zivota. Karakterisika epa je I putovanje. Predsatvljala je pesmu koja se pevala u cast bogovima I mitskim junacima. pa se cesto kasnija dela ne mogu svrstati samo u jedan zanr. sinaksarsko) – cita se na bogosluzenju. ton je melodican I pogodan za crkveno pevanje. za razliku od vizantijske hagiograhije gde je akcenat na hagiografskom pripovedanju I u zitijima se opisuju I licnosti koje nisu sveci. parodijama. tako da ep obiluje opisima razlicitih mesta.2 Idilicni epovi 3 Religiozni epovi (Bozanstvena komedija) Ep se vremenom bogatio razlicitim lirskim elelementima. alegorije. prikaz dobara koja su pocinili. Narator u epu je objektivni pripovedac. Cilj pisanja zitija je slavljenje I velicanje date licnosti. Zitije je kao zanr verzija vizantijske hagiografije. aliteracija. satirom. metafore. anaphora. Himnografija je vrsta pesme koja se peva tokom bogosluzenja I zajednicki je naziv za crkvene. Stih je gradjen prema silabicko – tonskoj versifikaciji. ZITIJE je srednjovekovni knjizevni zanr cija tematika je opis zivota svetaca ili svetovnih lica. epifora. namena je liturgijska. bogosluzbene pesme u srednjovekovnoj I vizantijskoj knjizevnosti. formalno gledano himna nastaje nizanjem osobina osobe kojoj se peva u cas. prikaz njihovog mucenja. simboli. slavi I uzdize. autor se gotovo izjednacava sa svojim junakom I gubi se objektivnost pripovedanja. kao I opis njihovih posmrtnih cuda koja ih I cine svecima. vek) u kome se nalazi jedno zasebno zitije. HIMNA je zanr koji se vezuje za anticku knjizevnost. a sa usponom lirske himne u V veku pre nove ere. s tim da ima slicnosti sa odom I ponekad se zbog elegijskog distiha spaja sa elegijom. Prikaz zivota je dat istorijski. u renesansi je himna slicna antickoj himni. Kompoziciono. ratnih pobednika I uspeha I sl. Stil je uglavnom svecan I uzvisen. predela. Himna je cesto bila deo nekog obimnijeg dela. Koriste se utvrdjene figure: asonanca. epa ili drame. s tim sto je akcenat stavljen na religioznu stranu zivota. cime se ona velica. Srednjovekovna knjizevnost razvija novu vrstu himnografije. a Lamartin prosiruje njenu tematiku. Osnovna osobina epa je glavni junak ciji se zivot prikazuje zajedno sa opisom njegovih porodicnih. medjutim sa romantizmom. Epovi su obimni. ljubavnih. medjuljudskih I ratnickih odnosa. Zitije moze biti: 1 Prostrano (retorsko) – prikazuje zivot sveca 2 Kratko (prolosko. uzdizanje gotovo do kultnog nivoa.

medjutim humanizam se vise vezuje za naucne I duhovne tendencije. domovina. i 16. Vasko de Gama. Doslo je do velikog napretka u nauci i umetnosti (Kolumbo. italijanski humanista Kastelvetro uvodi i jedinstvo mesta.1 Zaglavlje 2 Predgovor – predmet pripovedanja. I na narodnom jeziku nastaju dela od neizmernog znacaja. Uzor za komediju su Terencije i Plaut. za razliku od srednjovekovnih teoloskih. Renesansa se koristi uz termin humanizam.. Nastala je pod uticajem srednjovekovne dramske tradicije i pod klasicnim uticajima. Raskidajuci sa tradicijom srednjeg veka. a radnja moze da bude izmisljena. a Kid je napisao Spansku tragediju. ime svetoga. izvori 3 Glavni deo – roditelji. Zanimalo ih je Aristotelovo ucenje o mimezisu. a ni mnogo uticajne.. epska poezija – kombinacija oba. pronalazak stampe. Likovi poticu iz nizih slojeva. Rablea i Servantesa. askeza. cudesa 4 Zakljucak HUMANIZAM I RENESANSA Humanizam i renesansa obelezili su period 15. a ne tragediju. Uticaj je imala i Ciceronova retorika. nezavisne od papske i carske vlasti. Cilj drame je ostao isti – da izazove katarzu kao posledicu straha i sazaljenja (ali joj pridaju i pedagosko-moralisticke ciljeve). Doslo je do procvata trgovine i industrije i u gradove je pristizala ogromna kolicina novca. pocev od Dantea. Drama mora da ima pet cinova. Tu su poceli da se stvaraju kapitalisticki odnosi i glavnu rec je dobila mlada burzoazija. oni su potporu nasli u antici. Elizabetanska drama je engleska renesansna drama nastala u periodu vladavine kraljice Elizabete. Uneli su odredjene izmene u Aristotelovu poetiku. veka u Evropi. Pravilo o tri jedinstva u drami nastalo je tek u humanizmu i nije tekovina antike. U Italiji su jos u vreme srednjeg veka pocele da se razvijaju drzave novog tipa. Tada su nastale Erazmova Pohvala ludosti i Morova Utopija. Vladari su poceli da zidaju raskosne dvorce i postali mecene umetnicima. Aristotelova poetika dobija vodecu ulogu. Ovo je narocito bilo vazno za francuski klasicizam odakle se prosirilo na celu Evropu sve do romantizma. istorijski deo. a prihvatili su i njegovu podelu knjizevnosti na rodove: drama – prikazuje se bez ucesca pesnika.v. lirika – pesnik licno prica o stvarima.). Makijavelija preko Sekspira. a renesansa za umetnicke. a od pocetka 16. zatim Bokaca i Petrarke. koji je na granici dve epohe. Dok je Aristotel u svojoj Poetici govorio o jedinstvima vremena i radnje. U pocetku su znacaj imale Horacijeva poetika i neke Kvintilijanove beleske o knjizevnosti. kao i to da likovi tragedije moraju da budu uzvisene licnosti. prototip jednog od najpopularnijih zanrova elizabetanske drame – . odluka da se posveti Bogu. Njihovi predvodnici nazvani su humanistima jer su se njihove studije bavile covekom. Njen osnovni stih je blankvers koji je usavrsio Marlo i stvorio nekoliko likova koji su bili uzor za mnoge likove kasnije elizabetanske tragedije. skolovanje. Vodecim knjizevnim rodom smatrali su epopeju. smatrali su da pesnik treba da podrazava prirodu. Knjizevnost te epohe nastajala je na latinskom jeziku zato sto su njeni tvorci verovali da joj on daje eleganciju. Ideje knjizevnih teoreticara ovog perioda nisu bile sasvim originalne.

. kojoj su jedni davali pedagosku i didakticku ulogu. nakon antike. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. Utemeljuje se aleksandrinac. Nemacku. veku interesovanje za sonet pocinje da opada. veka uticaj renesanse slabi. Tvorac eseja je Misel de Montenj. glas) ili iz provansalskog gde je i ranije oznacavao vrstu pesme. hor.Krajem 16. Dalmaciju. drama u drami. Sonet moze biti: 1 Italijanski ili petrarkisticki – sastoji se od octave koja je sastavljena od dva katrena I sestina koja je sastavljena od dva terceta. Odnos publike i glumaca je neposredniji. maska. epilog. mesavina tragicnog i komicnog. a poslednji sonet je napravljen od prvih stihova ostalih soneta.. nema zavrsnog kupleta. zahvatila i Englesku. prolog. u Francusku. rima: abba abba cde cde (cdc dcd) 2 Spenserovski – tri katrena I zavrsni kuplet. Portugaliju. Od sredine 16. u skladu sa antickim poetikama. Prva velika zbirka soneta je Kancoonijer Franceska Petrarke u epohi renesanse. Francusku. Eruditna komedija je vrsta renesansne komedije rafiniranog humora. Njihov najpoznatiji predstavnik bio je Pjer de Ronsar. a crkva pokusava da povrati svoj izgubljeni ugled. prerusavanje. odsustvo jedinstva. pored Italije. kada je objavljen manifest škole poezije pod imenom Plejade. Renesansa je. Kanconijer . U 16. U renesansi nastaje i esej. Glavni likovi su junaci i njihovi podvizi. Sonet dozivljava veliki uspon. ali se zaceci mogu naci kod antickih autora. francuski filozof i knjizevnik. pantomima. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. rima: abab cdcd efef gg Sonetni venac je ciklus od 15 soneta. I roman dobija svoje osnovne odlike u renesansi. u 16. gde je poslednji stih jednog prvi stih sledeceg. da bi bilo obnovljeno u vreme romantizma. Osnivanjem pozorista i glumackih druzina u Londonu pisci su dobili stalnu scenu i publiku. jedan od velikana francuske poezije. On objedinjuje naucnu teznju za obradom zivotnog ili naucnog pitanja i teznju da se to ostvari na umetnicki nacin. U 15. Spaniju.tragedije osvete. Teorijskim radovima o epskoj poeziji bavio se Torkvato Taso. veku prodire u Spaniju. a italijanski naziv je dobijen prema suono (zvuk. veka javice se Vilijem Sekspir koji ce stvoriti najbolje primerke skoro svih zanrova elizabetanske drame: tragedije. U renesansi se javlja i commedia dell’ arte koja se zasniva na glumackoj improvizaciji. rima: abab bcbc cdcd ee 3 Engleski ili sekspirovski – tri katrena I kuplet. a treci su je videli kao spoj lepog i korisnog. stvarana prema antickim uzorima. Veliki znacaj imaju epovi kakve su pisali Ariosto i Taso. muzika i igra. Nas naziv je stvoren prema itlijanskom sonetto. a zatim u Englesku i Nemacku. Francesko Petrarka. a likovi imaju stalna imena i karakteristike. Veliki znacaj dobija poezija. postavljaju pitanja o knjizevnosti. Najvažniji momenat u razvoju renesansne poezije u Francuskoj se zbio 1549. Fransis Bejkon je zasluzan za uspeh eseja u renesansi. dramske hronike i romanticne komedije. Njegova prva slova mogu da cine akrostih. drugi cisto umetnicku i zabavnu. Novela se afirmise u renesansi. Po prvi put se. Glavne osobine su : sloboda u odnosu na klasicne kanone.

promenljivosti ljudske sudbine. sacuvana su dva autografa... unutrasnjeg raskola izmedju ovozemaljskog i duhovnog. Laura i Petrarkina ljubav prema njoj pripadaju ovozemaljskom.. sam Petrarka ga je nazivao razbacanim rimama i fragmentima na vulgarnom jeziku. koristi viseznacnost reci. 29 kancona 9 sestina 7 balata 4 madrigala Petrarkin uticaj na književnost bio je toliki da je ostavio trag još za vreme pesnikovog života (14. tematika je u pocetku bila ljubavna. religioznih i rodoljubivih pesama. To je prva organska zbirka pesama. vecnosti ljubavi. Sreo je u crkvi (kao i Dante Beatricu) 1327.Francesko Petrarka. U tercete se ne prenose rime iz katrena. onoga sto jeste i onoga sto bi trebalo da bude. prvi predstavnik humanizma i renesanse. Naziv Kanconijer su joj dali kasniji priredjivaci. biografije. veku preplavio Europu. . poigrava se sa recju Laura. Napisao je spev Afrika. godine. Pisao je na latinskom i 2 dela na narodnom jeziku (Kanconijer i Trijumfi). Petrarka je prvi pesnik koji je ovencan lovorovim vencem (poeta laureatis). Pored ljubavnih ima i politickih. ona je istovremeno i olicenje vrline. Stil dela je srednji uzviseni. U prikazu Laure. a u tercetima ima vise kombinacija. Broj 366 ima visestruku simboliku: • prestupna godina (kao kada je Laura umrla) • 365 dana u godini + uvodna pesma • 3+6+6=15=1+5=6 (Laurea) Kanconijer je u pocetku bila oznaka za zbirku pesama razlicitih pesnika vezanih za jednu temu. Za razliku od Danteove Beatrice koja je simbol bozanske lepote i duhovnog savrsenstva. figure dikcije i konstrukcije. uvodi opsta mesta u poeziju. refleksivnu prozu. I osecanja koja ona izaziva u lirskom subjektu su slozena i promenljiva. zbirku pesama koja se sastoji od: 317 soneta – pesma od 14 stihova. oksimoroni. kasnije razlicita. Njen lik je izgradjen od protivurecnosti. Elizabetanski ili Sekspirov sonet se sastoji od 3 katrena i dvostiha. Zbirka o 366 pesama podeljena je na deo za Laurina zivota (In vita di madona Laura) i nakon njene smrti (In morte di madona Laura). Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 2 katrena i 2 terceta. Stilske figure su brojne: kontrasti. Raspored rima u katrenima je abba abba. i 16. religiozne spise. ali i dusmanka (slatka muka). U delu Secretum meum govori o svom unutrasnjem raskolu. antiteze. egzistencijalne bezizlaznosti. opisuje svaki deo tela pojedinacno. Petrarka je svoje delo pisao 40 godina u 9 verzija. da bi se posle razvio u petrarkizam. Kancona – italijanska lirska pesnicka forma koja se sastoji od vise strofa koje imaju neodredjeni broj razlicito rimovanih jedanaesteraca I sedmeraca I cesto se zavrsava kracom strofom koja je u vidu posvete. Javljaju se motivi prolaznosti.. koji je u 15. Raspored rima je abab cdcd efef gg. najcesce cde cde. pisao je epistolarnu knjizevnost. vek). epiteti i poredjenja. je veliki deo života proveo je u Avinjonu gde je upoznao provansalsku trubadursku liriku i prvi put ugledao Lauru. pastoralnu poeziju. Njoj u čast napisao je Kanconijer.

Sestina – pesnicki oblik koji se satoji od sest strofa sa po sest stihova – jedanaesterca I jednog zavrsnog terceta (trostiha) koji se naziva tornado. nastaje u 14. Zato pripovedanje ima dva nivoa koja cine sveznajuci pripovedac i sami junaci dela. Prosirivanjem i modifikovanjem Petrarkinih ostvarenja nastao je kanon formulacija i oblika. Posebna vrsta kancone je petrarkisticka kancona koja se sastoji od nekoliko strofa sa 7 – 20 stihova I strofe u vidu posvete (commiato).. milozvucje. Dante I Petrarka su utvrdili metricku shemu kancone. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja.. Novela najcesce sadrzi jedan dogadjaj. Teme su raznovrsne. Dekameron U zbirci od sto novela. Sastoji se iz izdvojenog dela – riprese (ima od jednog do cetiri stiha) I strofe koja ima dva suprotstavljena dela (prednji I zadnji). Sto novela Dekamerona povezao je okvirnom novelom. Djovani Bokaco. veku u severnoj I srednjoj Italiji. Mikelandjelo.. a zbivanje je ograniceno u vremenu i prostoru. komicni I elegicni. duhovno poentiranje i stalan krug motiva: hvaljenje zene. Ostala dela: “Rime”. a noveli postavio njene klasične izražajne okvire tako da će stil njegove novele vekovima biti i ostati uzor umetničke proze. pesnici Plejade. Gongora. Cesto se zavrsava nekim naglim obrtom. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. Poreklo vodi od balate. dok kuga vlada u Firenci. ”Filostrato”. ”Elegija gospe po njoj ženama zaljubljenim ispričana” i ”Danteov život”. Sestina je obicno nerimovana. veku. Postoje krace i duze novele. Tako je Bokaco sebi dao neku vrstu alibija kada je u pitanju kritika crkve.. ljubavno jadanje. neodlucnost izmedju zemlje i neba. Taso. Petrarkizam je poetski stil proizasao iz Petrarkinog dela i imao je ogroman uticaj u ljubavnoj poeziji zapada. mali broj karaktera. Madrigal – kratka lirska pesma.Stil je tragicki. sve do baroka. ceznja za smrcu. Balata – pesnicka forma koja potice od italijanske narodne pesme. Zahteva se formalna lepota. u tercetu se ponavljaju sve sest reci tako sto se u svakom stihu nalaze po dve – abcdef faebdc cfdabe… Tvorac sestina je arnaut Danijel. zasnovana je na ponavljanju reci prema odredjenom rasporedu: reci sa krajeva stihova se ponavljaju u sledecoj strofi. sedam devojaka i tri mladića provode vreme pričajući naizmenicno deset novela u deset dana. pojavila se u 13. Nastala je u srednjem veku I bila popularna u italijanskoj knjizevnosti u 14. tematika je saljiva I ljubavna. Lope de la Vega. Sekspir. Glavni predstavnici su: Ariosto. ”Teseida”. potvrdio nove renesansne poglede na ljudski život. Vroj strofa je od 1 – 4. veku. opisivanje telesne lepote (ociju i lica). Sastoji se od dva ili tri terceta I zavrsava kupletom. tematika je ljubavna ili pastoralna. Vazna je karakterizacija junaka. Bokaco afirmise novelu kao knjizevnu vrstu i njegova novela ce dugo ostati uzor drugim piscima. Svojim delom Bokaco je otvorio nova tematska područja iz ličnog i intimnog života. ”Epistole”. Naslov dela potice od grckih reci deca .

Ona je na to pristala. Kad je došla on se udalji. Knjizevnost i humor takodje predstavljaju neku vrstu borbe protiv smrti. a Nikola je izrekao u ime svih da je to pravedno. . Elissa. Doktori nisu mogli naći znakove života. tragicne novele o ljubavi i smrti. Bokacova najveca ljubav). veka. napuštaju grad da bi izbegli smrt. Dok u Firenci vlada kuga. NOVELA ČETVRTA U Bolonji je živio mladi čovek . Zatim je Đentile predao Nikoli njegovu ženu i sina. DESETI DAN. Lauretta i Fiammetta (Marija da Kvino. i 14.. uputio se u najvećoj tajnosti sa slugom do njenog groba. to ona nije odgovarala.(deset) i mera (dan) i znaci knjiga deset dana. Njegov pogled na svet je realisticki i objektivan. Eros se javlja kao nacin da se pobedi tanatos (smrt). latinsku i srednjovekovnu tradiciju i sadrzi skup najrazlicitijih ljudskih karaktera. Neifile. a gosti su ispitivali Katalinu o tome ko je. Bokaco je koristio ziv narodni jezik koji je prilagodjavao razlicitim likovima i situacijama. Ona njemu nije uzvraćala ljubav i nije ga volela. Glavni motivi su motiv smrti i njemu suprotstavljeni motivi. U međuvremenu je rodila sina. Zapitao je da li bi bilo pravedno kada bi neki čovek bacio svog bolesnog slugu na ulicu. napravi gozbu i pozove plemiće na ručak. Delo obiluje humorom. Mladici i devojke se pricama odupiru smrti. ljubavne zelje. novele o zenama koje prave prevare na racun naivnih muzeva.. Tematika Dekamerona je raznovrsna: prevrtljivost srece. rusenje predrasuda. Dioneo i Filostrato (simboli različitih aspekata piščeve licnosti). anegdote. nadmetanja. Emilia. Filomena. Kada se Đentile vratio s puta i video da je ozdravila. domisljatost. On je rekao da svi misle da je ona mrtva da i da sve prepusti njemu. sedam devojaka i tri mladića: Panfilo. Njegov opis kuge koja hara Firencom skoro je naturalisticki. velika i plemenita dela. a zatim odluči da joj dotakne grudi. ali u samom delu ima i fantasticnih elemenata. Kao gradju je koristioprice. udala se za drugog coveka.Đentile de Karizendi. odlaze u obližnji Fijezole (idilicni pejzaz) i tamo provode deset dana u pričanju najraznovrsnijih događaja. Kada je Đentile doznao da je ona umrla. Dekameron sjedinjuje italijansku. Svakog dana su birali kralja ili kraljicu koja će odrediti temu tog dana. sarkazmom i ironijom. Kad je ona ozdravila zamolila je Đentila da joj dopusti da se vrati svojoj rodbini. karakterističnih za period 13. poput Seherezade. Primetio je da u njenim grudima ima još malo života. Na to su se svi dogovorili.kritika crkve. Došavši tamo uđe u grobnicu i poljubi je. Pampinea. On ne osudjuje moralni pad koji se dogadja vec ga razume. a zatim i razbolela. pa je odnese u svoju kuću gde mu je njegova majka pomogla da je izlece. u prvom redu ljubavnih. bajke. a ne moralisticki kao kod Dantea. sicilijanske narodne price i tradiciju srednjeg veka (srednjovekovna moralisticka kratka prica posredno je uticala na razvoj novele kao knjizevne vrste). kojem je dao ime po sebi i svojim postupcima izazvao odusevljenje svih gostiju. pa su je zakopali. a drugi bi ga izlečio da ga taj drugi zadrži za sebe. Tada Djentile naredi slugama da uvedu Katalinu što i učine. Zaljubio se u plemkinju Katalinu. a ljubav o kojoj on govori cesto je telesna.

antičke reminiscencije. To je satirična alegorija o dva džina Gargantui (otac) i Pantagruelu (sinu). Rable je dublji smisao svog dela prikrio lascivnim pričama. muskarci i zene zive zajedno. običaja u koje je upleo pronicljive opservacije. U antickom obrazovnom sistemu glavne uloge su vrsile Akademija (Platon) i Licej (Aristotel). Jezik dela je zivi narodni jezik i humor u romanu se velikim delom zasniva na jeziku. Roman starog tipa ne poseduje kauzalnost izmedju dogadjaja i ne postoji ni logicka hronoloska povezanost – karakterise ga kauzalnost. privrednog života. Gargantua i Pantagruel Stvaralastvo Fransoa Rablea nastalo je kao odraz korenitih promena koje u su u 16. Bahtin uvodi pojam karnevalizacije. filozofiju. Srednjovekovno obrazovanja bilo je vezano za crkvu i sholastiku.Fransoa Rable. grotesknih elemenata. Kalendar predstavlja ponavljanje odredjenih . Znamenje pre rodjenja predstavlja parodiju na Biblijske spise. Delo istovremeno sadrzi naturalisticke i fantasticne elemente. obrazovanjem. Pocetak podseca na srednjovekovna zitija. M. kritike institucija. Pored toga. matematika. Realni svet je prikazan na groteskan nacin. Delo se sastoji od 5 knjiga. a znanje (prosveceni apsolutizam) je bilo neka vrsta odbrane protiv zla. porodicnoj knjizevnosti i ulicnom govoru. Struktura je odredjena prikazom zivotopisa jednog junaka (uticaj anticke tradicije).v. U manastirskom tipiku pise Cini sto ti se ushte. pošalicama. a ne bozanskim zakonima. tvrdi da osnove Rableovog humora pocivaju na tzv.. M. političkog stanja. Gargantua i Pantagruel je po formi pustolovno-satirični roman. a 4 o Pantagruelu. enciklopedijsku erudiciju. Francuska je u to vreme bila apsolutisticka monarhija. od kojih je jedna o Gargantui.). pučkim sprdačinama i jezičkim kalamburima. čudesnom rođenju. gimnastika. U svom delu on se bavi problemima vere. njihovom životu. To obrazovanje bilo je i fizicko i duhovno (besednistvo. Bavi se i pitanjem drzave. školovanju i fantastičnim dogodovštinama. Ime dzina Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjevekovnim misterijama. Jedna od prvih javnih rasprava u renesansi ticala se obrazovanja. Rable daje prikaz idealne društvene zajednice u poslednjim poglavljima „Gargantue“ o Telemskoj opatiji koja podseća Utopiju Tomasa Mora i na grad sunca Tomaza Kampanele i predstavlja potpunu suprotnost i parodiju na strogi manastirski zivot (ukida se celibat. eruditnim reminiscencijama. legendama i farsama. Religioznost Fransoa Rablea pociva na moralnim i ljudskim. Renesansa veruje u ostvarenje utopije. karnevalskoj kulturi.. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o džinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama džina Gargantue. zahvatile evropsku nauku. Satira i kritika na račun teologa i skolastičara izražena je u prvim dvema knjigama. svetovno nije postojalo. zadatak im je da se doteruju i da rade sta zele). umetnost i religiju. Knjige je Rable potpisao kao Alcofrybas Nasier što je anagram od Francoys Rabelais. Knjiga o Gargantui zapravo predstavlja neku vrstu rodoslova. realne pojedinosti iz naravi i prilika ondašnjeg društva. Gargantua i Pantagruel je roman u pet knjiga. Rableovo delo je satirična alegorija koja se sastoji od neverovatnih dogodovština.

pio i spavao.Ljutice i Gargantua je prinudjen da se vrati kuci i odbrani domovinu. Tu Gargantuu prati niz dogodovstina. Karnevalizacija predstavlja knjizevno oblikovanu narodnu kulturu koja se ispoljava u karnevalima. odnosno. Kaludjeru Jovanu od Mlivoseka. koji je propagirao jednakost medju ljudima. Karnevalski svet je svet naopacke i za razliku od sluzbenog. sa komicnim. Ovo je aluzija i parodija na Atinino rodjenje iz Zevsove glave u punoj ratnoj opremi. nestaju razlike izmedju drustvenih slojeva. ali ih je autor preradio na originalni nacin. Transportovanje karnevala na jezik literature nazivamo njenom karnevalizacijom. Kraneval s epada izmedju bozicnog I uskrsnjeg posta I to je period kada je dozvoljeno telesno uzivanje. spoj gorko tragickog I smesnog. humor pociva na negaciji). teme I likovi Rableovog romana preuzeti su iz folklorne tradicije. tragicno postaje smesno. koji ga odvodi u Pariz. Bahtin je posebno isticao da karneval nije knjizevna pojava. Gargantua je sin kralja Nezejaza i Gargamele.dogadjaja.Izvori. nakon 11 meseci trudnoce. Koristi hiperbolizaciju i simbolicnost. vec sinkreticna predstavljacka forma obrednog karaktera. njegov ucitelj postace Ponokrat. on je prizeman. Krnevalizacija I groteskni realizam su postupci kojima se najbolje opisuje nacin sagledavanja stvarnosti renesansne knjizevnosti. Nezejaz i Garagantua obezbedjuju sredstva za zidanje Telemske opatije. telesan i culan. Karnevalska atmosfera predstavljala je nalicje zvanicne atmosfere i na verbalnom planu imala je specifican stil. kao i svakog junaka. Karneval je na ovaj nacin omogucio knjizevnosti da koristi sve mogucnosti jednog suptilnog vida gradjenja slike sveta. uzivanje u materijalnim .v. ciklus radjanja. koji se posebno istakao u borbi. To je potreba da se u knjizevnom delu koristi jezik simbolickih konkretno culnih formi. preuvelicava sve ono sto odudara od prirodnog i normalnog. Rableov roman je prepun slobodnih izraza i psovki. zbog kradje pogaca izbija rat izmedju Nezejaza i Cemer . najcesce u suprotno od onoga sto jesu. Zatim. U vreme praznika dolazi do duhovnog i telesnog praznjenja. U detinjstvu je jeo. Jednakost medju ljudima omogucava da se ljudi prerusavaju za vreme karnevala. ali u isto vreme se oseca I sazaljenje. Njegovo osnovno orudje je opstenarodni i univerzalni smeh. jedan sistem slika cije je izvoriste karneval. Karnevalizacija (Mihail Bahtin) . On slavi ljudsko telo i covekove nagone. Groteska predstavlja spoj nakaznog I fantasticnog. Karnvalizacija je termin koji upotrebljava Mihail Bahtin u svom delu o renesansi I Rableovom romanu “Gargantua I Pantagruel”. Kalendarska godina je podeljena na praznike i dane koji to nisu. sazrevanja i umiranja. Nezejaz Gargantuu daje u nauke i nakon nekoliko vaspitaca. od kojih je jedna kradja crkvenih zvona. Rable suprotstavlja culna zadovoljstva bozanskom i uzvisenom. a cilj toga je okretanje ka telesnom i materijalnom. Bahtin je to nazvao grotesknim realizmom. U to vreme se u Parizu i Bolonji osnivaju univerziteti. Nastaje opstenarodno veselje. Sve u romanu je zasnivano na suprotnostima i grotesknim elementima. Taj obnoviteljski princip pociva na afirmaciji (u 19. obelezilo cudesno rodjenje – iskocio je iz majcinog uveta prilikom jedne gozbe kada se ona najela skembica. Njega je.

Rable daje aluzije na delove tela (Gargantuino rodjenje) I na culna zadovoljstva (prozdrljivost). drame sa elementima engleskog folklora). Vilijem Sekspir Druga polovina 16. Tu se spaja fantasticno I stvarno. ali on je u sustini hriscanski pisac. karnevalizacija predstavlja dualizam sveta. materijalno I ovozemaljsko. Pozorisna umetnost proistice iz srednjovekovne tradicije i postaje zabava za siroke narodne mase. u grotesknim slikama tela. Sve je u romanu groteskno I izobliceno. a u isto vreme I kriticki.. zasnovano na spoju nespojivog. Cilj grotesknog realizma je svodjenje sveg idealnog. "renesansni" humor često protkan opscenostima nastalima na tlu srednjovjekovnih farsi. koji se kreće od proslavljanja do razjarenoga poricanja. gde je sve prenaglaseno. Prepoznaje se najvise u slikama telesnog I fizioloskog. suprotstavljajuci ove pojave onome sto je boznasko I uzviseno. Osim navedenih. usredotočenost na ljudski kosmos bez teoloških i spiritualnih asocijacija. Groteskni realizam (Mihail Bahtin) – specifican vid slikovnosti zasnovan na preuvelicavanju (hiperboli).. bujan jezik u kojem se mešaju visoka retorika i vulgarni izrizi. Gradju i motive za svoja dela preuzimao je od drugih pisaca i iz istorije i od toga je stvarao potpuno nova dela. Sekspir zatim stvara svoja najznacajnija dela. groteskno I prirodno. veka u Engleskoj je vreme poznato kao elizabetanska epoha. Nastaje pucko pozoriste Glob teatar ciji je Sekspir bio suvlasnik i osnivaju se pozorisne trupe. . opsesivnosti i neizmernosti u strastima. istorijske drame. spaja realno I groteskno vidjenje sveta. od ljubomore do vlastoljublja. nizak je. Prevazisavsi svoje prvobitne uticaje. smesno I ozbiljno. realno postaje idealno. za razliku od sluzbenog. Smatra se da je napisao 37 drama (tragedije. i ljubavnih zapleta i raspleta u komedijama. a Sekspir je i sam glumio u svojim dramama. a sta ukazuje njegov stav prema moralnim i etickim pitanjima. Chosera i Kristofera Marloua. Njegovo stvaralastvo cesto sadrzi neopaganske elemente. apstraktnog I duhovnog na telesno. sa didakticnom funkcijom. Glavnu ulogu u ovakvom prikazu ima smeh koji je oslobadjajuci. jedne javne I jedne narodne. Svi glumci su bili muskarci. veselju. izokrenuto naopacke. Tada nastaju dela koja karakterise sklonost prikazu stanja psihičke disocijacije i raskola. što je glavna karakteristika komedija. Sekspirove su središnje teme: razorna sila vremena. duh Hamletovog oca u Cistilistu. usresredjenost na problematiku vlasti i politike (u istorijskim dramama dramama). problemske drame. Prema tome. ambivalentni stav prema telesnosti i seksualnosti. Karakteristike ranoga Sekspirovog stvaralaštva su sledeće: sočan.slastima zivota. a pisao je i sonete (154) i epske pesme. picu. telesan I culan. komedije. Engleska je procvat renesanse dozivela kasnije nego druge zemlje. u narodno – praznicnim slikama. u predstavama ljudskog tela I njegovih funkcija. ulicnom govoru. slikama gozbe. Karnevalizacija se ispoljava u vise sfera: u istoriji smeha. ili stvoreno od spoja suprotnosti. tragikomedije. sakramentalnosti braka. postojanje dve stvarnosti. Karnevalski svet je svet naopacke. u hrani.

Te pojave stoje u vezi sa ljudskim karakterom. Likovi uvek sami odlucuju o svojoj sudbini. inace pozitivan junak. Lira savest autokrate koja mu dopusta da lisi nasledstva i progna kcer koja mu nije pokazala dovoljno odanosti. a sama radnja iz junakovih postupaka. političkim amicijama i kompromisnoj naravi društvenoga života uopste. Od istorijskih drama isticu se Henrik IV i Ricard III... oponasanje govora odredjenog podneblja.. Mletacki trgovac. iz psihologizacije. strah i strahopostovanje. plemici. Vesele zene vindzorske. Makbet.. Kralj Lir. Taj. Njegove najpoznatije tragedije su: Romeo i Julija. Hamlet ubija strica. Ta savest se menja sa daljim razvojem dogadjaja (Lira muci kajanje. Njegovi junaci se ponasaju u skladu sa svojim karakterom. Julije Cezar. Sve je dobro sto se dobro svrsi. Lirova u tome sto je verovao starijim cerkama.). Otelo. umesto mladjoj. sluge. On koristi govor kao sredstvo za karakterizaciju junaka (razliciti govori.. koristi noelogizme. Nijednom od ovih junaka savest ne donosi srecu. luda u Kralju Liru.. kod Makbeta se ona svodi na savest ratnika koja mu ne dopusta da podlegne bez borbe). Mnogo buke ni oko cega. Smrt tragickog junaka je posledica covekove volje i nedostatka snage da se suprotstavi svojim slabostima i porocima. Cesti su likovi koji predstavljaju glas zdravog razuma (Horacije u Hamletu.prema drugima i sebi samima. vitezovi. Kako vam je drago. a komedije: San letnje noci. tipa ljudi ili njihove klasne pripadnosti). U novije vreme neki proucavaoci pokusavali su da Seksripove tragedije objasne pomocu antropoloskog pristupa – . Tit Andronik. razlicita od svoje okoline. mada nijedan od njih nije zeleo nesrecu koja ga je zadesila. mesecarenje. Tragedije se uvek odnose na ljude visokog polozaja.). U Sekspirovim dramama radnja junaka proistice iz njihovih karaktera. robovi. Bogojavljenska noc. svojom slaboscu izaziva nesrecu i sam postaje uzrocnik svog tragicnog kraja. Dominantni ton je cinizam i gnušanje nad ljudskom prevrtljivosti i podlosti. daju obelezje unutrasnjim porivima i vrse ogroman uticaj na njihova psiholoska stanja.... lik vise ne budi samo simpatiju i sazaljenje.zaslepljenost i samoobmana kao bitna osobina ljudskog života. obrazovanjem i klasnom pripadnoscu.. Likovi pripadaju razlicitim drustvenim slojevima: kraljevi. ali kadas se udruzi sa plemenitoscu. grobari.. ali i u ljudima. lude. Sile koje deluju u ljudskom duhu pokrecu sukobe medju ljudima. Protagonista je uvek neka izuzetna priroda.. mračne komedije ili problemske drame. Hamlet... Oni su pasivni posmatraci i ne uticu na tok tragicke radnje. teske nesrece proiticu iz radnje. Ukrocena goropad. Kraj njegovog stvaralastva obelezile su drame sa bajkovitim elementima. nepostojanost i varljivost kako sudbine. Zajedno s ovim tragičkim vrhuncima supostoje tzv. prividjenja. dadilje. Svaki od junaka nosi neku tragicku krivicu: Hamletova je njegova kolebljivost nastala iz skrupuloznosti. Sekspir ponekad prikazuje poremecena stanja ljudskog duha (ludilo. a cak i njihov govor odudara od jezika protagonista koji se odlikuje hiperbolama i retoricnoscu. vec i divljenje. tako i ljudi . prijateljske i rodjacke obaveze. u potpunosti posvecena nekoj ideji.. To je fatalna osobina. telesnim vidovima postojanja. kao i natprirodne pojave (duhove i vestice). a sve se to izrazava putem govora. Svakog od njih muci savest (Makbeta podanicke. Kordelijina je njen ponos.

Dvorska luda smeh izaziva duhovitim i ostroumnim primedbama. ali istovremeno odlucne. . To spajanje razlicitih svetova teoreticar drame Fransis Fergason nazvao je usaglasavanjem komplementarnih perspektiva. engleski tragicar.). sa elementima petrarkizma i platonizma. odnosno variranje nacina izrazavanja prema liku (arhaicni Duh. Ta ljubav nije samo strast i pozuda. Uvek vodi istom ishodu – ispunjenju u braku. medju likovima iz nizih slojeva znacajnu ulogu imaju lude. Komedija kod Sekspira nema drustveno . dvorani.. Sekspir se sluzi raznovrsnim sredstvima prilikom karakterizaciej likova: opisna karakterizacija (kada jedan lik prica o drugom_).. grobari. koja se uvek desava na prvi pogled. gde dolazi do moralnh i duhovnih preobrazenja • dolazi do pomirenja. uzajamna je i savladava sve prepreke. koja je danas izgubljena. likovi se vracaju u svet svakodnevnih odnosa. od folklornih do dvorskih i knjiskih. Na stvaranje komedija uticali su mnogi elementi. uzdrzani Horacio.tragicni junak je osoba koja se prinosi na zrtvu. U Sekspirovim delima cesto se preplice tragicno i komicno. Likovi u Hamletu su veoma raznovrsni i upecatljivi – pripadnici kraljevske porodice. Muskarci su obicno uobrazeni i hvalisavi. a zatim se unistenjem junaka zlo iskorenjuje iz zajednice. glumci. Prisutni su i elementi latinske komedije i italijanske comedie dell' arte. pronicljive i snalazljive. ne samo iz nizih slojeva.. likovi mogu da poticu iz razlicitih sredina. U Sekspirovim komedijama u prvom planu su obicno zene. Jer u njemu uvek ima likova koji gledaoca svojim prisustvom podsecaju na realni svet. a sustina tog obreda je da se zlo u jednoj zajednici prenosi na pojedinca. odane. velikasi. mornari. uspostavlja se drustveni sklad. Sekspirove komedije uglavnom su povezane sa iskonskim proslavama pobede leta nada zimom i zivota nad smrcu. Hamlet Sekspir je gradju za Hamleta preuzeo iz drevne skandinavske legende iz X veka koju je danski istoricar Sakso Gramatikus zabelezio u XII veku. U skladu sa tim. vojnici. Dramski govor i stil postaju projekcija karaktera. skromne. Sekspir veliki znacaj daje motivu ljubavi. a ciji je autor bio Tomas Kid. iskrene. pripriosti grobari. vec i jedno uzviseno osecanje. Svet prirode nije ni potpuno idealizovan svet. studenti.Veliki je i uticaj srednjovekovne tradicije i viteskih romana. One su ljupke. Vecina komedija ima tri jasno naznacena dela: • svakodnevni dvorski ili urbani svet u kojem se javlja neka kriza ili sukob • radnja se premesta u svet prirode. Monolog (solilokvij) je najvise vezan za Hamletovu karakterizaciju i za iznosenje njegovog psihickog stanja. stilska karakterizacija.. pa je tesko razgraniciti tragedije i komedije. Skoro svaki od njih ima neku individualnu crtu u skladu sa svojom ulogom i drustvenim polozajem. Smatra se da je i pre Sekspirovog Hamleta postojala tragedija Pra – Hamlet. Izdvajanje iz drustva nije beg u svet maste.didakticku funkciju. a prosta ludapogresnom upotrebom reci i nespretnim izrazavanjem.

nego u nastupu gneva. moć i bogatstvo dvora. U međuvremenu Hamlet glumi ludilo. a opet ne čini ništa osim što stvara odluke. Klaudije. kako ga doživljava i spoznaje Hamlet. Hamlet – Laert. Hamlet neprestano stvara odluke da nešto učini. strah od pakla.). jer njegovu volju sputava misao. bitno je drukčiji od onoga kako ga doživljavaju dvorani.. Uloga duha Hamletovog oca je dvojaka: on pokrece zaplet otkrivajuci Hamletu tajnu i spaja dva sveta. Lik Hamleta je veoma slozen i protivrecan.. u tragediji postoji i ljubavna priča između Hamleta i Ofelije. kad na kraju tragedije Hamlet ubija kralja. mimika.Karakterne osobine isticu se i pomocu kontrasta sa drugim likovima (Hamlet – Fortinbras. pomocu glumacke trupe koja dolazi u Elsinor. Pa čak i onda. potvrdjuje svoje sumnje. Hamlet je bio u stanju da izvri svoj zadatak. Ali. Život na danskom dvoru Elsinoru. Postoji veliki broj razlicitih objasnjenja (zbog svog morala. vide samo jedan vid zbilje. gestikulacija. On je nemocan u svetu delanja..). ogledalo mode. moć i bogatstvo danskoga dvora. Oni vide sjaj.a stil se takodje menja u zavisnosti od konteksta. izbavlja se od gusara. Pored intriga. otkrivši da je kralj nameravao da ga otruje. preko poeticnog do zestokog. proza se koristi i u pismima. sjaj. kada je potrbno on je veoma efikasan (ubija Polonija skrivenog iza zavese. a ponesto i otkriva. Hamlet – Horacio. Prozno se izrazavaju likovi iz nizih slojeva. Njegovo simulirano ludilo sa pocetka drame daje oduska njegovoj nervnoj napetosti i povremeno ga stvarno obuzima. On se nalazi pod teretom snaznih osecanja i pod velikim psiholoskim pritiskom. Hamlet nije neodlucan. Veliko pitanje je zasto on odlaze svoju osvetu. Gertruda. Sekspir je cesto koristio postupak metadrame (drame u drami) kao jednu od odlika elizabetanske drame. likovi poremecenog uma. Hamletovog oca ubio je stric. i zabave na njemu. osvetoljubivost i licnu osvetu. Sekspir koristi i neverbalna sredstva (hod.). spletke i ubistva. Danskom princu Hamletu javlja se Duh ubijenog oca koji traži osvetu. Rozenkranc i Gildenstern.. obrazovan... kostimi. ali samu akciju odlaže. Prema rečima engleskog pesnika i kriticara Kolridza. oženi se Gertrudom. ne ubija ga prema nekom planu. Ova veza sa onostranim je mozda glavni uzrok Hamletovih cestih razmisljanja o smrti. Ofelija daje njegov opis iz prethodnih vremena: odlican macevalac. udovicom ubijenog danskog kralja. Hamlet odlučuje da se osveti. Tek nakon sto je u sebi pobedio castoljublje.).. Razlog njegovog odlaganja osvete bio je predmet mnogih rasprava i tumačenja. Hamlet nije jedini koji glumi. Gluma ponesto skriva. Najprostije objasnjenje je tehnicko – dramatursko: kada bi se Hamlet odmah osvetio drama bi se zavrsila vec posle prvog cina.. Problem predstavlja i pitanje Hamletovog ludila. Hamlet ima visoko razvijenu moralnu svest. ubistava i osvete. koja se tragično . izaziva Laerta na dvoboj.. Ta razmisljanja su jos jedan od uzroka Hamletovog oklevanja.. Hamlet tu istu stvarnost. Stil Hamleta je promenljiv i krece se od svakodnevnog... Klaudije.). pa tako Hamlet. Hamletova najveca borba jeste borba sa samim sobom. vaspitan. vec u komadu svaki od likova glumi (Klaudije. mudar. doživljava kao nesavršen svet u kojem caruje lukavstvo. misaonosti. zapravo njen privid. ne sačekavši ni mesec dana. sila.

vec se saoseca sa Makbetom i progoni je savest. pa ona na sebe preuzima duznost da u nju ulije zlobu. ali ubistvo ih postepeno razdvaja.okončava njenim samoubistvom i ludilom. Sekspir posebnu paznju poklanja Makbetovim monolozima koji su puni snaznih i asocijativnih stihova. vise nije simbol neustrasivosi. samilost. Nakon ubistva Dunkana on ne pokazuje zelju da se vrati na put dobra. kao i svi normalni ljudi. Makbet vest o njenoj smrti prima skoro ravnodusno. a ona ostala u njegovoj senci. Zlocin neminovno vodi ka usamljenosti i otudjenju. izdvajajuci Makbeta i njegovu zenu kao jedine zlocince. verovatno zato sto je Dzems bio veoma ponosan na svoju rodnu zemlju. snazne spoljasnje uticaje koji deluju na njega (vestice. je sazaljenje izaziva samo onaj koji nezasluzeno pati. prikazuje se nastanak zamisli o ubistvu. Situacje u koje Sekspir stavlja ovog junaka u citaocu/gledaocu pobudjuju razumevanje. Nakon ubistva sama odnosi nozeve i maze krvlju zaspalje strazare. Izvor je Holinshedova Hronika. pomagac i uzor Makbetu. Pripreme za izvrsenje prvog zlocina protezu se na vise pocetnih scena. naziva ga kukavicom i uskracuje mu svoju ljubav sve dok se on ne dokaze time sto ce postupiti po njenoj volji. vojskovodja koji svoju zemlju i kralja spasava od poraza. Makbet je tragicni protagonista. Predmet je uzet iz skotske istorije. gnusa ubistva. a oslobadjajuci ostale skotske velikase krivice za zaveru i povecavaju ci razmere Makbetovog zlocina predstavljajuci Dankana kao starog i postovanog vladara. strepnju. da bi zatim on postao sve samostalniji. Vazan je i lik ledi Makbet. U pocetku je ona podstrekac. Sekspir prilagodjava gradju. izvrsenje i posledice ubistva kralja Dunkana. Makbet Smatra se da se tekst Makbeta izvodio u cast danskog kralja Kristijana i kralja Dzemsa. slabljenje otpora i opredeljenje za zlocin. pa cak i osecanje saucesnistva. Odluku da pocini sledeci zlocin – ubije Bankoa i njegovog sina – donosi bez spoljasnjih podsticaja i unutrasnje borbe. a na to upucuju likovi vestica koje je on progonio. moralne pustosi i dusevnog pakla. To je drama izuzetno brzog toka. pošto je Hamlet greškom ubio njenog oca Polonija. Makbetov uzas sto u sebi otkrva takve porive. Podsmeva mu se. Tragedija prikazuje moralno i dusevno propadanja jednog coveka. Prikazuje se sazrevanje. Makbet se povlaci u sebe. Tragedija ima pet činova. a to je uslovljeno njenom kratkocom. Ali. U pocetku su Makbet i njegova zena dva vida jednog bica. a za trece se obraca vesticama. pakost i castoljublje. a strah onaj ko je nama slican. i ona se menja. . Skoro sve kljucne scene desavaju se nocu i to doprinosi atmosferi ovog komada. Makbet ipak ima crte ljudskog bica. Pokolj Mekdufove zene i dece pokazuje Makbeta kao zver u ljudskom obliku. o planovima za drugo ubistvo ne govori zeni. Odatle ce stici do zlocina. Makbetova priroda je previse blaga. Prema Aristotelu tragicni junak ne moze biti negativni lik. Sporedni likovi su prilicno povrsno skicirani. ledi Makbet). Makbet se. Na pocetku tragedije on je ugledan i castan velikas. U Sekspirovoj drami centralne uloge zauzimaju dva lika i jedno delo. a ipak postaje ubica. ali istovremeno i zlocinac i ubica.

on odlucuje da ubije i njega i njegovog sina. a pored postojanja glavnog zapleta (price o Liru i nezahvalnim kcerima). Nakon sto saznaje da mu je Makbet ubio porodicu. Malkomom. On mora da preda drzavu onima u kojima najvise zivi. a ne samo tragicnu pricu o jednom kralju. samovoljan i samouveren. i zato je on progoni. U sredisnjem delu drame junak se nalazi u svetu prirode. Prica o njemu javila se u Istoriji engleskih kraljeva. a Makbet vidi Bankov duh na veceri. Zatim odlucuje da ubije i Makdufa. Na pocetku tragediji tri vestice proricu Makbetu da ce postati kralj Skotske. Ove dve price predstavljaju obrazac. a Banku da ce iz njegove loze poteci citav niz kraljeva. ima 80 godina. Sekspir je izmenio mnoge elemente: njegov Lir nije samo star. Ispunjava se jos jedno prorostvo i Makduf ubija Makbeta. Religijski elementi u drami su drasticno redukovani. Kada ga Gonerila i Regana odbace. Makduf krece sa Malkomom da spase Skotsku od Makbetove tiranije. Na pocetku tragedije Lir je vadar. javlja se i sporedni (o Glosteru i njegovim sinovima). a zatim i u okviru Ogledala za vlastodrsca. On se od velikog kralja . U pogledu strukture podseca na Sekspirove komedije. trajnu zakonitost ljudskog ponasanja. mudrost i moc coveka nisu u spoljnjem velicanstvu. a da za ubistvo optuzi cuvare. one su aktivni ucesnici u samoj tragediji. Makbetu ova misao ne da mira i on. on odbija da sagleda istinu i da poveruje sopstvenim ocima. Nezahvalnost kceri i sopstveno kajanje Lira dovode u stanje ludila. U strahu da se ne ispuni i ono sto su vestice rekle Banku. Kordelija. ali njegove vestice nemaju karakter hora grcke tragedije. koji bezi u Englesku i tamo se srece sa maloletnnim Dunkanovim sinom. On je autokrata. a Kordeliju ubijaju. Sin se spasava. Glavni izvor bila je anonimna drama pod naslovom istinita istorija kralja Lira. Nakon susreta sa Kordelijom njegova unutrasnja borba nestaje. odbijajuci da prizna apsolutnu odanost ocu sramoti ga javno i odbija njegovu milost. vec veoma star. Misao o kcerima koje su se ogresile o njega neminovno vodi ka misli na kcer o koju se on ogresio. naviknut da svaka njegova zelja bude zadovoljena i ne trpi protivljenje. odlucuje da ubije kralja. vec u sposobnosti da herojski ustraje protiv necovestva. Holinshedove Hronike. Shvatio je da on nikada nije bio pravedan. On shvata da velicina. On postaje pokajnik koji priznaje svoju nemoc. stideci se svojih postupaka. i samo kod njega Lir gubi razum i umire. Kralj Lir Gradju za svoju tragediju Sekspir preuzia iz mnogobrojnih legendi o kralju Liru. vec samo nistavni covek. premudar i svemoguc kralj. I jednom i drugom u najtezim trenucima utehu pruza odbaceno dete i nakon velikih patnji uvidjaju istinu. na sta mu je i Kordelija ukazivala. a lik Kordelije se javlja u Spenserovoj Vilinskoj kraljici. On shvata da nije bezgresan i nepogresiv. govoreci mu da postoje i drugi ljudi koji se mogu isto tako voleti.Makbet sadrzi fatumski element. a to su oni koji ga najvise vole. vec samo jedan od mnogih ljudi. Kordeliju ne spominje. pod uticajem svoje zene. U oba zapleta razvijen je isti motiv – starac koji pogresno procenjuje svoju decu i ukazuje poverenje onima koji ce ga izneveriti.

Pred očevim gnevom Edgar beži prerušen u prosjaka Sirotog Tomu. oslepeo Glostera. • Edmund je Glosterov vanbračni sin. juna. On se udružuje sa Gonerilom i Reganom kako bi ostvario svoje ambicije. Sekspir koristi postupak metadrame. Prica ima cetiri toka koji se medjusobno preplicu: • vencanje atinskog vladara Tezeja i amazonske kraljice Hipolite • dozivljaji mladih atinskih ljubavnika Hermije. Edmund obmane oca da Edgar da kuje zaveru protiv njega. Pisana je verovatno u cast nekih aristokratskih mladenaca – kao sto se za Tezeja i Hipolitu prikazuje prica o Piramu i Tizbi. Prerušen on služi kralju skrivajući od njega svoj pravi identitet. On je grofa Kenta stavio u kvrge. Na početku drame nju prose vojvoda od Burgundije i kralj Francuske. Kasnije u drami on se okreće protiv svoje žene. • Gonerila je Lirova najstarija kći i supruga vojvode od Olbanija. koja je u engleskom folkloru bila povezana sa odlascima u prirodu. On je tragična figura oca čija pogrešna procena najmlađe kćeri označava početak njegovog sloma. ali pojedini motivi pozajmljeni su iz razlicitih tradicija – anticke i engleske knjizevnosti i folklorne tradicije. Helene. • Vojvoda od Olbanija je Gonerilin suprug. zbog vestog povezivanja vise niti zapleta u jednu celinu. • Regana je Lirova druga kći. San letnje noci Naslov komedije se odnosi na noc 23. i otac vanbračnog sina. • Vojvoda od Konvala je Reganin suprug.preobrazava u velikog coveka. Pri tome ga je jedan od slugu smrtno ranio pokušavajući da odbrani Glostera. i supruga vojvode od Konvala. U ovoj drami osetan je uticaj srednjovekovnih moraliteta. Edgar ga ubija kada pokuša da ubije Glostera. Prerušen u Sirotog Toma pomaže oslepljenom ocu. Ova komedija cesto se naziva cudom kompozicije. najkracu u godini. Na kraju on preuzima vladavinu nad kraljevstvom. Ovo je jedno od retkih dela za koja sekspir nije preuzeo zaplet. • Osvald je Gonerilin sluga opisan kao lupež i čankoliz. Gonerila ga prezire i ruga se njegovoj muškosti kada je prekori zbog odnosa prema ocu. kao sto su vidoviti snovi (kada devojka sanja svog buduceg muza) i verovanje u natprirodna bica. zabavama na otvorenom i raznim praznoverjima. • Kordelija je Lirova najmlađa kći. Demetra i Lisandra . • Kralj Lir vladar Britanije pre njenog potpadanja pod vlast Rimske imperije. ali proteran kada se suprotstavio kralju zbog odluke da liši Kordeliju nasledstva. Njih troje čine ljubavni trougao. njegove primedbe oslikavaju Lirove misli i osecanja. • Edgar je zakoniti sin grofa Glostera. • Grof od Kenta veran Liru. tako se za prave mladence prikazuje cela komedija. Edmunda. • Luda je vazna za dramsku radnju i indirektno komentarise tekuca zbivanja. • Grof od Glostera je Edgarov otac.

Piram i Tizba su parodirani likovi iz ranijih elizabetanskih drama. Kalderon. Velaskez. a to je ljubavna prica Kardenija i Luscinde i Doroteje i Fernanda. drugi deo Don Kihota sadrzi nekoliko aluzija na krivotvoritelja. a ljubav Oberona i Titanije je osnov sklada u prirodi (njihova svadja oko paza izaziva meteoroloske poremecaje). a mladi parovi su medjusobno vrlo slicni. Pocinje pricom o Tezeju i Hipoliti u Atini. v.• sukob vilinskog kralja Oberona i kraljice Titanije • predstava o Piramu i Tizbi Komedija se moze podeliti na tri dela. ali ipak postoje odredjene razlike. prema kojem Servantes i njegovi likovi imaju negativan stav. a sam pisac (naravno pozivajuci se na ime Sida Ameta Benedjelija) govori u drugom delu kako je digresije pisao da bi sprecio monotonost. Lik Vratila komicno naglasava suprotnost izmedju realnog i irealnog.. Kolumbo. Govor zanatlija je u prozi. Pored ovih digresija. zaneseni ljubavlju. Veleumni plemic Don Kihot od Mance Roman je objavljen u 17. pisac sa pseudonimom Alonso Fernandez de Avellaneda je objavio lažni nastavak. Ovaj period (17. Najopsirnije digresije u prvom delu su prica o radoznalom coveku i o Maurkinji i njenom slugi koji ju je doveo u hriscansku zemlju. U prvom delu ima dosta digresija. komentar na primitivno izvodjene drame u engleskim pozoristima. a tu se i zavrsava. Godine 1614. Titanija se pod uticajem ljubavnog soka zaljubljuje u njega. a ljubav Tezeja i Hipolite zrela i stalozena.) se naziva i Zlatnim vekom spanske drzave. Ljubav mladih Atinjana je snazna i puna nepromisljenosti. Ova prica predstavlja kompozicioni okvir. El Greko. Migel de Servantes. Zbog toga. Sredisnji deo se dogadja u sumi u okolini Atine i tu dolazi do nesporazuma i pometnji: ljubavni cetvorougao izmedju Helene. Sve ove price povezuje zajednicki motiv – motiv ljubavi. Piram i Tizba govore u naivno – retorskom stilu junaka prasekspirovskog pozorista. Hermije. Lisandra i Demetra. Njihova ljubav je osnov sklada u drzavi... u romanu se moze naci i jedna paralelna prica koja prati pricu o Don Kihotovim i Sancinim pustolovinama i na neki nacin se preplice sa njom. price sporednih junaka su uglavnom price o minulim . veku i sastoji se iz dva dela. ovozemaljski likovi i cine protivtezu romanticnim ljubavnicima i vilinskom svetu. jer su ga obelezili Lope de Vega. Servantes koristi i retrospekciju kao jedan od pripovedackih postupaka.. preobrazaj Vratila u magarca. Zanatlije su realisticni. Vladarski par se odlikuje dostojanstvom. ali tako opsirnih digresija nema u drugom delu.. Dramska radnja se odvija na cetiri razlicita nivoa realnosti: • mitoloska stvorenja • romanticni ljubavnici • zanatlije • fiktivni likovi Pirama i Tizbe Karakterizacija likova je povrsna jer ih ima mnogo. Hermija i Lisandar beze da bi mogli da ostvare svoju ljubav. između prvog i drugog dela. stvarnosti i privida kada se javlja dva puta u ulozi ljubavnika – kao Titanijin magarac i Tizbin Piram.

krcma je zacarani zamak. Nakon sto su ideali za koje je on ziveo nestali. Paralelno sa viteskim nastaje I pikarski roman. a nosioci ovih poroka su spanski svestenici tog vremena. nestao je i Don Kihot sam. moze se svrstati u avanturisticki roman. a Sanco pristaje na sve u nadi da ce dobiti svoje ostrvo. sastoji se od niza pojedinacnih epizoda. berberinov tanjir Mambrinov slem. pod pratnjom svog konjusara – stitonose Sanca Panse. Kao i svaki lutajuci vitez. on nije mladi vitez.. Sančo ga moli da ne odustaje. glavna odlika pikarskog romana jeste putovanje. svaka avantura vodi u drugu. avantura koje su okvirnom pricom povezane u jednu celinu... ispravljajući nepravde i braneći ugnjetavane. Posto ona nije tako lepa i mirise na beli luk. U drugom delu Servantes vodi polemiku sa savremenom epohom. oslobadjanje Hristovog groba u Jerusalimu. Glavna zasluga je u tome sto je omogucio udaljavanje od tada pomodnih viteskih i fantasticnih romana. ratnicima. Drugi deo knjige završava se smrcu Don Kihota (tako da nijedan drugi lažni pisac ne može da zloupotrebi Servantesovo delo). vec je u dubokoj starosti. Alonso Kihana je obični Španac (idalgo. on mora da ima svoju gospu. on zakljucuje da su je zacarali carobnjaci. Pored satire. najniži red španskog plemstva) koji je opsednut pričama o viteškim lutanjima.). Servantes pripoveda da su prva poglavlja knjige došla iz hronika La Manče.dogadjaja. Don Kihot je zamisljen kao parodija na viteske romane. Onda odlučuje da luta Španijom na svom mršavom konju Rosinantu. Ovi i drugi spisateljski izvori su parodija na viteški žanr. Don Kihot je idealista. Pri kraju druge knjige. takodje kao parodija. dok je quixote na španskom jeziku označavao dio oklopa). Glavni junak je antijunak (picaro = lopov. Negde u romanu se moze naci pozivanje na Bibliju gde se vidi srednjovekovni pecat u romanu. Pikarov odnos prema drustvu i svetu je satirican. Obicno je u prvom licu I epizodican. On tu ulogu dodeljuje seljnki iz susednog sela i daje joj ime Dulsineja od Tobosa. koji je prvobitno bio na arapskom jeziku i koga je napisao izvesni Sid Amet Benendzelija. Viteski romani su govorili o plemicima. U drugom delu romana ta zelja mu se i ostvaruje i on se pokazuje kao dobar i pravedan vladar. tako je kompozicija romana stepenasta. Za njega su vetrenjace divovi. To je roman koji kazuje zivotnu pricu nitkova ili lopova. Pikarski roman nastao je u 16. Don Kihot shvata da su njegove radnje bile ludost i odlučuje da se vrati kući da umre. Servantesova proza nije mimeticka I njegov roman predstavlja prvi moderan roman. Njegovi prijatelji i porodica smatraju ga ludim kada on odluči da uzme ime Don Kihot od Mance i postane vitez lutalica (don je bila titula višeg plemstva. koji su tada bili junaci pastoralnih poema i priča. On i Sanco prolaze kroz niz nevolja i avantura. Prema tome roman kompozicijski izgleda kao skup novela povezanih okvirnom novelom. ali je postao mnogo vise od toga. Prema kompoziciji i nacinu obrade teme. ucesnicima krstaskih ratova (osvajanje Svete zemlje. a da je ostatak knjige preveden sa rukopisa. veku u Spaniji. a zatim je stigao do Francuske i Engleske. Servantesov roman nije pikarski. zarobljeni prestupnici vitezovi. prevarant). kojoj ce posvetiti svoja dela.. predlažući mu da uzmu uloge pastira. Predmet ismevanja su gramzivost i licemerje. on . jedino prica o avanturama Don Kihota i Sance ima hronoloski tok.

udaljava se od njega.on se poziva na Benedjelija. Njih dvojca su u pocetku potpuni antipodi i fizicki i duhovno. tradiciji na koju se oslanjaju. Pojavljuje se u svim prozxnim ili stihovanim narativnim oblicima. Dinamiku romana ne cine samo dogadjaji. svet romana i onaj koji je izvan njega to je posebno vidljivo u delu gde je Don Kihot na dvoru vojvode i vojvotkinje vojvodin dvor bi trebalo da bude izvan knjizevne stvarnosti. vec i razgovori izmedju Don Kihota i Sanca Panse. paraliterarnost i autoreferencijalnost. Don Kihot je idealista. a samo donosi nevolju. Ovaj pojam je prvi put upotrebio pisac Vilijam Gas 1970. postupcima. godine. vec se ponovo ozivljava u njihovim razgovorima. posle svega. tezi ka nebesima.parodija. Don Kihot postaje Sancov ucitelj. on pobedjuje u razgovoru sa Sancom. Idealan svet ne postoji. ali ovde su oni procitali roman o Don Kihotu i zele da upoznaju junaka romana i time mesaju fikciju i stvarnost. Sanco se menja. Servantes. a Sanco pragmaticar i materijalista. a Sanco je simbol pasivnog zenskog sveta. odnosno zanimaju ga zemaljska zadovoljstva. Na taj nacin nijedan dogadjaj nije stvarno zavrsen. postupci. Servantes govori o sukobu ideala i stvarnosti. dogadjaji. dok se u drugom delu mesaju realna i knjizevna stvarnost. Servantes uvodi metatekstualnost. objasnjava kako je delo napisano. Metafikcija je pripovedacki postupak kojim se otvoreno ukazuje na izmisljenu knjizevnu stvarnost i ujedno se komentarisu svi cinioci stvaranja. Njih dvojca vremenom poprimaju osobne jedan drugog. on pripoveda o pripovedanju (roman je pronasao na pijaci) -> pripovedanje je na granici izmedju iluzije i stvarnosti. kojem su potrebni heroji i ljudi sa idejama da ga oplode. cesto objasnjava zasto je dogadjaj prekinut u odredjenom trenutku i nagovestava kada ce se nastaviti. zastitnik i. autor. junaci. Don Kihot zeli da cini dobro. kriticar. U skladu sa tim je i njihov portret. Autoreferencijalni komentari su piscevi komentari gde on govori o knjizevnoj formi. savetodavac. njegov prijatelj. a to je prisutno u Servantesovom romanu . Don Kihot igra ulogu muza. Ovde je metafikcija prisutna jer se o romanu govori kao o navodnom prevodu sa arapskog. On vodi I polemiku sa dotadasnjom knjizevnoscu. nagovestava sledecu epizodu. Dzerald Brenan ih je uporedio sa bracnim parom koji se neprekidno prepire.odbija da se suoci sa svetom kakav jeste. U ovim razgovorima njihove pozicije su razlicite. kao i sam Don Kihot. osim kompozicijske vaznosti. kao i o samom cinu pisanja. Sve ovo. Servantes na taj nacin parodira semu viteskih . a Sanco nizak. Bahtin ih naziva karnevalskim parom (par suprotsnosti) – dva lica jedne stvarnosti. njegova borba sa vetrenjacam je u stvari njegova borba sa iluzijama iz koje on izlazi porazen. Don Kihot je visok. Jedan od pripovedackih postupaka u romanu. kompozicijski gledano veoma bitan. ima vaznost i u obradi teme jer je ovo roman . ali. jeste metafikcija sa autoreferencijalnim komentarima. Pokusava da razbije iluziju o pripovedanju. pisuci roman. tj. mada Don Kihot gubi bitke u stvarnosti. prelazi na njegovu stranu. pisuci o Don Kihotu kao o prevodu sa arapskog jezika i pozivajuci se stalno na Sida Ameta Benedjelija koji je navodno napisao to delo jer bi ovakvo parodiranje donelo njemu gomilu problema. Sanco svog gospodara pocinje da ubedjuje u stvari u koje ni sam na pocetku nije verovao.

Barok se najpre javlja u likovnoj umetnosti i termin barok prvi put pominje Hajnrih Velflin 1888.romana. Robinzon Kruso Danijela Defoa. Servantes zalazi i u drustvene i politicke okolnosti koje satiricno iznosi na videlo. parodira i teme ovih romana kojsi su postali najpopularnije stivo iako prilicno bezvredni lakrdijaski. pisca. Tu spadaju pikarski roman nepoznatog autora Lasariljo de Tormes. Don Kihotovi prijatelji koji spaljuju viteske knjige.. Avanturisticki roman – roman koji tezi prikazivanju uzbudljivih dogadjaja. zato on postaje tako simpatican lik piscu i citaocima. a kasnije se ponovo vraca na prethodnu cinjenicu i opisuje kako Sanco nalazi magarca. krcmara i bogatasa. na kraju i sam Don Kihot kada postane svestan ludorija kojima se bavio). pokret pokrecu Nemci. Pisac cesto staje na stranu svojih glavnih likova i posredno kritikuje one koji njih kritikuju. Nastao je iz avanturistickih elemenata helenskog romana. pogrdno znacenje. knjizevne vrste ili stil epohe se hiperbolizuju i karikiraju da bi postale smesne. naivno napisani. i skoro celi 17. U romanu se moze naci par previda pisaca koji se mogu pripisati njegovoj zaboravnosti zbog pauza koje je pravio tokom pisanja dela. Termin se moze koristiti u knjizevnoistorijskom i tipoloskom smislu. a u jednom delu zaboravlja da je Sanco izgubio magarca. odnosio se na nesto ruzno. a samom tematikom Don Kihoa. dvorskog epa. Servantesov Don Kihot. Parodija – delo nastalo povodom nekog drugog dela i to protiv njega. simplicijada. u savetima koje daje gradjanima "ostrva". komicno i podrugljivo. s tim da smeh ovde pored svoje osnovne funkcije razveseljavanja. groteskno i tek ga je Burkhart upotrebio u neutralnom znacenju kao oznaku za odredjeni period. godine u delu "Renesanska i barok". Rec barok potice .. Negde uvodi likove koji otvoreno kritikuju viteske romane i pokusavaju bda urazume Don Kihota umesto da se poigravaju sa njegovom ludoscu (svestenik na vojvodinom dvoru. nacin na koji su pisani. pominje ga normalno. postupke. viteskog romana. ali se prosirio i na ostale zemlje. likovi i situacije docarani su na komican nacin. kritikujuci odredjene knjizevne pojave svoga doba. moze biti pikarski roman. iskrivljeno.. robinzonada. Sancovu zenu naziva i Marijom i Juanom. Koristeci se parodijom. mada je teze precizno ga odrediti jer se u razlicito vreme jaljao u razlicitim knjizevnostima. Npr.. Upotreba ovog termina je najpre imala negativno.. Servantesovi stavovi o stvarnosti mogu se naci u Sancovim brbljanjima. vestern. Barok predstavlja epohu izmedju renesanse i klasicizma. BAROK Barok se vezuje za poslednje decenije 16.. a postoji i sumnja da se barok nije javio u slovenskim zemljama. pa prilikom toga smeh cesto izaziva sazaljenje prema junacima romana. Osobine tog dela. Tako nekada govori da prekida dogadjaj u kulminacijskom trenutku jer se tako cini u viteskim romanima. veki. Grimelhauzenov Simplicisimus. To su nemastoviti i bezumni likovi umisljenih trgovaca. ima i didakticku ulogu (kao kod Rablea) prikazivanja bolne stvarnosti na izvrnuti nacin.

Kalderon i uslovno neki pisci koji se vezuju i za renesansu. sto se ogleda u cudnoj formi pojedinih dela (u obliku cveta. stil postaje vazniji od sadrzaja. vazno je KAKO se pise. Ubrzo poprima vid izvestacenosti i postaje predmet parodija (Molijer "Smesne precioze") • I u baroku se kao u renesansi prvo javljaju italijanski pisci . Marini. Odlike poetike Barok se nakon renesanse javlja kao jos jaci otpor knjizevnosti srednjeg veka.Tokvato Taso. tako o culnom govori u aluzijama. ali se kao barokni pisci pominju rani Malerb i Kornej. npr. Dj. nazvana po Luisu de Gongori. Odlikuje se potrebom za neobicnim iz neocekivanim izrazima. Zan Ruse govori o tome da je barokna knjizevnost sva u simbolima jer je jos uvek bilo nemoguce otvoreno govoriti i pojedinim temama. Keveda. tako forma dela dobija znacaj. melodicnoscu stiha. Dominantni su jaki izrazi osecanja plahovitost.Luis de Gonora. ali u izvesnoj meri i renesansoj knjizevnosti. pa je tako stvoren poseban pesnicki jezik koji se odlikuje neologizmima. u Spaniji se naziva zlatnim dobom . perifraza. Tezi se sokiranju. podrazavalaca i sledbenika. Rejmon. cestom upotrebom eufemizama. srca. pun paradoksa. spajanju nespojivog. sto se metaforicno moze odnositi na citavu knjizevnost baroka.od reci barocco. Grifijus. Barokni pisci teze sikreticnosti. najveca paznja se posvecuje stilu i formalnom savrsenstvu. medjutim i dalje ima cilj da zabavi i pouci. originalnom upotrebom stilskih figura. cudnom upotrebom obicnih reci. Servantes i Lope de Vega. nema novih baroknih dela. Poezija se posmatra kao privilegija odabranih. krsta. i u Francuskoj je tesko izdvojiti barok od klasicizma. Razvili su i tehniku ukrasavanja dela da bi pojacali likovnu komponentu .barokna struja u Spaniji. • gongorizam u Spaniji . jarke boje. hiperbolama. latinizmima. Odlike marinizma srodne su odlikama baroka. Predstavnici i struje Tendencije baroka se javljaju pod razlicitim nazivima u razlicitim zemljama: • marinizam u Italiji . u nemackoj . Stil je prenaglasen..Grimelshaucen. spajanju knjizevne i likovne komponente. sto je i osnovno obelezje barokne knjizevnosti. kao i stil njegovih nastavljaca. • jufjuizam u Engleskoj • precioznost u Francuskoj . kitnjast. Barok unosi najvise novina u stil pisanja. M. sto znaci biser nepravilnog oblika. Djordano Bruno to cini u dijalogu koji je napisao po uzoru na Platona gde su akteri Tansilo i Chikada koji govore o tome da umetnik treba biti oslobodjen svih ogranicenja jer se poezija radja iz nadahnuca. zagonetnih metafora. cestim inverzijama.carmina figurata (ukrasavnje biljnim i zivotinjskim . a ne STA se pise. Barok raskida sa normativnom poetikom i zalaze se za entuzijasticku poetiku. antiteza. U Engleskoj se barok izjednacava sa renesansom. kao i Marinijev uticaj na evropsku baroknu knjizevnost. metafora. veka. bujnost.oznacava stil italijanskog pesnika Marinija.stilska i drustvena pojava karakteritican za francuski klasicizam 17.. SImbolikom se stvara veza izmedju materijalnog i metafizickog. groteske.) i u ukrasavanju dela ukrasnim inicijalnim slovima npr. Angelus Silecijus.

jezuitska (isusovachka) drama. za spajanjem nespojivog. Morales • kultizam . Je4zuitska drama nastaje radom isusovaca koji su se zalagali za kulturnu delatnost. . Iz jezuitske drame se razvila melodrama. veka na prelazu iz renesanse u barok. smisao baroknog dela je tesko uhvatljiv. iluziju. teme su se odnosile na iskusenja i prolaznost zivota. Pored obimnih epova. Javlja se u vidu oksimorona. imale su morlaizatorsku funkciju i didakticku (ucile su lepom govoru i pravilnom izgovoru latinskog). metafora je glavna stilska figura. Grasijan. nasuprot srednjovekovne svesti o vecnom zivotu posle smrti. koristi se niz stilskih figura koje imaju cilj da unesu simboliku.stil u umetnostima 16.stilske figure koja se zasniva na otkrivanju neotkrivenih i neobicnih analogija izmedju pojava i predmeta na prvi pogled potpuno udaljenih. posebno u junackom epu. muzikom. Teme se ticu kajanja. nejasnost i prikriju pravo znacenje . jihove drame nisu morale imati posebnu umetnicku vrednost. najpre se javlja u slikarstvu. egzoticna mesta gde se moze biti srecan. U Spaniji se koncetizam deli na dve grupe: • konceptizam . nziva se i "kraljicom figura". neobicnim izrazavanjem.Kevedo. oznacava vestinu pronalazaenja i stvaranja koncheta .metafora. naglasene su slike. Zalaze se za oslobadjanje od pravila klasicne umetnosti uspostavljenih u renesansi i zalaze se za kreiranje posebnog stila sa prepoznatljivim autenticnostima odredjenog autora. groteska. U dramskom stvaralastvu najzustuplejnija je tragikomedija i poseban oblik drame . odnos stvarnog i zagrobnog sveta. za visok stepesn subjektivnosti. nepovezanih. dekoracijom). oksimoron. nestalnosti.Luis de Gongora i Argote Manirizam . bez slicnosti.orna. Karakteristicne pojave barokne knjizevnosti su konchetizam i manirizam Konchetizam je stilska pojava karakteristicna za barokne struje. apsurd.sve u cilju naglasavanja i isticanja. sukoba cula i razuma. prolaznosti. epiteti . hiperbole. lirici i drami. a javljaju se i antiteza. paradoks. paradoksa i antiteze. javljaju se viteski i pikarski romani koji baroknom coveku predstavljaju beg od stvarnosti u idilu.forma je izrazajna. groteska. hiperbola. gradja je preuzimana iz Biblije i crkvene istorije. zivot se posmatra kao varka. na udaljena. iluzija. opera i oratorijum jer je jezuitska drama bila kombinovana sa posebnim scenskim sredstvima da bi privukla paznju publike(baletom. oksimoron.pisane su na latinskom. za sto komplikovanijim izrazavanjem. Velika je potreba za nejasnim. igre recima.karakteristicene us pozajmice iz grckog i latinskog jezika ("ucene reci") . Lirske forme menjaju izraz u skladu sa baroknom poetikom . neizvesnosti. ali su morale postovati odredjene kriterijume . Barokna dela odisu pesimizmom Knjizevne vrste Barok neguje sve tradicionalne knjizevne vrste. pratile su odredjenu shemu. s tim da se menja nacin obrade.mentima).

v. u kojoj je od Horacija pozajmljivao citave stihove i odlomke. njegova poetika je izvrsila uticaj na celu evropsku knjizevnost. Pedro Kalderon de la Barka. To je drama u 3 čina. Servantesa i Korneja. objavio didakticku poemu u 4 pevanja Art poetique. dok neki proucavaoci barokne tendencije vide i kod Sekspira. Grimelhauzen. ali zbog losih predskazanja kralj ga zatvorio u tvrđavu u pustoj šumi i dao mu samo jednog odgojitelja. Astolfo se ozenio Rosaurom. Klotaldo prepoznaje mac. Ipak je pošao za vojskom s mišlju sve to samo san koji se mora raspršiti. Grifijus. jer joj je osveta vaznija od zivota. ubio jednog coveka i napao Klotalda. Tada se pomirio sa ocem i pokazao se velikodušnim i plemenitim.Glavni predstavnici baroka su Djanbatista Marini. Autor najpoznatije poetike je didakticki i satiricki pesnik Nikola Boalo. pa ako se ovaj pokaže dobar dati mu vlast. Ta je barokna drama i traženje odgovora na pitanje da li je čovek zaista nemoćan pred onim što mu više sile dosude. On ne moze to da joj pruzi jer ga je Astolfo zastitio od Sigizmunda. nakon sto se vencaju. ma koliko bežali od nje i drugi da se čovek svojom upornošću i razboritošću ipak može suprostaviti višim silama. pa je 1674. KLASICIZAM U drugoj polovini 17. Rosaura mu se pridruzuje. Klotalda. a on kada je čuo istinu razbesneo se. Kalderon nam na kraju daje dva odgovora: prvi je da svoju sudbinu ne možemo izbeći. najnaprednija evropska drzava bila je francuska apsolutisticka monarhija. Na tome mu je zamerio veliki broj pesnika koje je on napao u svojoj poetici. shvata da se njen otac i preuzima osvetu na sebe. “Život je san” je najpoznatije Kalderanovo delo. Zato je odlučio dovesti sina u dvor i sve mu reći. a ako pak bude zao vratiti ga gde je bio. Ali Sigizmund je sumnjao da je to samo novi san. Boalo je pretrpeo veliki uticaj entuzijastickih poetika i . Zivot je san Poljskom kralju Baziliju rodi se sin Sigizmund. Sigismunda su uspavali i doveli u dvor. pa su ga ponovo vratili u tamnicu. Klotaldo ga je uverio da je to bio samo san. Rosaura se otkriva Astolfu i trazi od Klotalda osvetu. Knjizevnost tog vremena – francuski klasicizam – predstavljala je uzor ostalim sredinama. Kada se probudio. noseci mac kao znamenje. i svima je rekao da se njegovim postupcima ne treba čuditi jer mu je učitelj bio san i da se on i sada boji da će se ponovo naći u svojoj kuli. Ipak. Astolfova verenica Rosaura dolazi da se osveti. a Sigizmund Stelom. Kako kralj nije imao naslednika u starosti ga poče progoniti savest i sumnja da su možda zvezde pogrešile. Ubrzo se u kraljevstvu digla pobuna i došli su ga vojnici osloboditi da im on bude kralj. jer sve u životu nestaje poput sna. Kalderon dela Barka. Glavni uzor mu je bio Horacije. Tada se u njemu javljaju sumnje i razmišljanja sa zaključkom da je život samo san i da će se tek nakon smrti probuditi. a vlast dati Astolfu i Steli. ali mu je rekao da i u snu valja činiti dobro. Lope de Vega. deci svojih sestara.

basna. jer on mora da se odupre emocijama i masti da bi odrzao pomenutu ravnotezu. U njegovim delima se raspravlja o casti. Roman u klasicizmu ima zanemarljivu ulogu. Taj entuzijazam nije svemocan i u umetnickom stvaranju ima razlicite vrednosti. On je zasluzan za raskidanje sa antickom tradicijom i kanonima Aristotelove poetike i estetike. Njegovo prvo delo je komedija Melita. ali ne kao deo proslosti. sonet. satira. Potrebno je naci idealnu ravnotezu izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. ali ne puku kopiju. a prva tragedija Medeja. slavi pojedinca. Boalo II i III pevanje svoje poetike posvecuje problemu knjizevnih rodova. Cilj umetnosti je istina i lepota. To su bili glavni argumenti Kornejevih protivnika koji su ga optuzivali za plagijat. Njegova dela karakterise odsustvo boga. ta vatra se gasi i nestaje. i znanja i rada sa sruge strane. moralnim normama. Boalo pojam mimeze ne shvata kao prenosenje prirode u umetnicko delo. U poetici klasicizma dolazi do pomirenja izmadju pojma originalnosti i podrazavanja antickih uzora. Klasicizam se u svojoj sustini samo oslanja na razum. elegija. vec novu kreaciju. koji je do tada bio vezan za bogove. Isticu se i drame Horacije. satire ili komedije. pripovetka i novela u stihu. Klasicizam pridaje presudni znacaj razumu u procesu umetnickog stvaranja. Najveci znacaj daje tragediji. U poetici klasicizma knjizevni rodovi su strogo razdvojeni. Boalo istice neophodnost rada. Anticko pozoriste je imalo religiozni karakter i ulogu da podseti coveka da je njegova sudbina u rukama bogova.. Bez znanja i truda. Size za Sida Kornej je uzeo iz nekoliko godina ranije napisanog dela spanskog pisca Kastra. vodvilj i sansona. Sina i Polieukta. didakticka poema. Medjutim. Vatra koja pokrece lirskog pesnika nemocna je u oblasti epa. odnosu izmedju kralja i plemstva.smatrao je da je nemoguce stvoriti veliko delo ako pesnika ne pokrece neka srecna vatra. nijedno vredno delo francuskog klasicizma ne moze se smatrati iskljucivo racionalistickom tvorevinom. Klasicisticki stil se odlikuje pre svega jasnoscu i cistotom izraza.. rondo.poslanica. Klasicizam karakterise i teznja ka univerzalnosti. vec kao deo venosti. Izmestio je dramski sukob. Klasicara zanima mit i istorija. Kljuc za razumevanje Sida lezi u . O nekim bitnim vrstama Boalo nije govorio . Klasicizam obnavlja Horacijevu ideju o lepom i korisnom kao svrsi umetnosti (dulce et utile). Kornejevo najznacajnije delo je tragedija Sid – njom se on najvise udaljio od Aristotelove poetike. Za razumevanje Sida kljucno je delo rasprava o metodi Rene Dekarta koje se pojavilo iste godine noseci u sebi iste ideje kao Kornejev Sid. Rasin. epigram. balada. oda. U II pevanju se bavi manjim knjizevnim vrstama: idila.. La Fonten. autonomno delo. da bi posle postao izraziti klasicista. epopeji i komediji.. Kornejevim likovima vlada volja koja je jaca od strasti i nad njima ona odnosi pobedu. Za tragediju je bitno renesansno pravilo tri jedinstva u drami. Glavni predstavnici su: Kornej. Klasicizam je sinteza idealizma i realizma. Sid Kornej je karijeru zapoceo kao barokni pisac i komediograf. cast i moral. Pjer Kornej. Molijer. Umetnik treba da stvara prema prirodi. ulozi drzave. U Kornejevim delima glavnu ulogu imaju slava.

U Sidu Kornej nije dosledno sledio pravilo o tri jedinstva. a da je Sanco krenuo u rat. cast. a nedostatak volje i neodlucnost su vredni prezira. Ne mogavsi to da prihvati. on mora da ispuni duznost prema porodici I drzavi. Zatim saznaje da je Rodrigo ziv. Himenina. vec i psiholoski. nacionalni nivo. gordi plemic koji ne postuje kraljevu volju i to dovodi do njegove smrti. U Rodrigu se sukobljavaju razum I strast. donosi odluku da ce se udati za don Rodriga. i time nanosi sramotu njegovoj porodici. vec je podredjena politickim zbivanjima u drami. Rodrigo odlazi u rat protiv Mavara i vraca se kao veliki junak. herojska. On su izolovani od nas prostorno i vremenski (i od citalaca Kornejevog doba). Koristeci aleksandrinac. drzave i Rodrigove porodice. On je samovoljni. Ljubav je vazan pokretacki faktor.). uprkos svojoj ljubavi prema Himeni. Ona prihvata don Sancovu ponudu. on jezik podvrgava strogoj metrickoj shemi i tako mu daje savrsenu jasnost. Gradju dela je preuzimao iz istorije (spanske i rimske). Kornejevo delo ističe sledeće književno-filozofske ideje: . a njihovi postupci su formule ljudskog postojanja – psiholoska geometrija. a Himena i dalje trazi osvetu.kartezijanstvu – red. ali njihov drustveni status nije jednak. cerka don Gomeza. jer je din Dijego izabran za ucitelja princa od Kastilje. Tragicni junak kod Korneja ne izaziva strah i sazaljenje vec divljenje. ali su istovremeno i sebicni i bezobzirni pd maskom vrline. don Gomez udara don Dijegu samar. Oni su tacke u kojima se ukrstaju delovanja dveju suprotnih sila. Cast i duznost su vazniji od ljubavi (lik infantkinje). Licno ja prelazi na visi. Grof Gomez je povredio cast kralja. Don Sanco. Njihova teznja ka slavi. Strah i sazaljenje osecamo prema onome ko nam je slican. ambicija i patriotizma. Prihvatio je Horacijev savet da krvave scene ne treba prikazivati. Dolazi do sukoba izmedju njihovih roditelja – don Gomeza i don Dijega. Javlja se i lik infantkinje koja podrzava Himeninu i Rodrigovu ljubav iako je i sama zaljubljena u njega. To je postignuto time sto se junaci nalaze u savrsenom i zatvorenom sistemu etickih normi. Junaci su simboli ponosa. U Sidu se brane porodicna. Kralj joj obecava da ce dobiti svoju osvetu. Himena.. postovanje duznosti otkrivaju nam sirok spektar vrednosti ljudskog zivota i osnovnih pitanja egzistencije. Njegovi likovi su prikladni samo u odredjenoj meri. Rodrigo je prinudjen da se osveti. ljubavna. a kralj kao deus ex machina donosi odluku da ce se Himena udati za Rodriga cim se on vrati iz rata. nudi da on osveti Himenu i njenu porodicu. kraljeva. On u dvoboju ubija njenog oca. Sanco dolazi kod nje noseci mac i ona misleci da je Rodrigo mrtav priznaje svoju ljubav prema njemu. ali ona nije nezna i romanticna. Himenin udvarac. Postupci junaka nisu motivisani samo eticki. Glavni ideal je ideal casti.. ima srecan zavrsetak. Kralj odbija da najveceg junaka kazni smrcu. logicnost i vladanje strastima ljudskom snagom i ljudskim umom. drzavna i licna cast (Rodrigova. Dobija nadimak Sid – gospodar. a divljenje prema onome ko je bolji i uzviseniji od nas. Nepostovanje casti dovodi do sukoba. Junaci se po eticki cistim motivima koji ih pokrecu priblizavaju grckom mitu i pridrzavaju se jednog doslednog sistema vrednosti. Kornejevim likovima vlada razum. Sid spada u tragikomedije. ali njegovo licno ja je podredjeno kolektivnom ja.

Fedra Kada se govori o francuskom klasicizmu.. Kornejevi junaci sami upravljaju svojim postupcima. jer im Bozija milost . Gradju je preuzimao iz istocnjacke i. pitanjem ljudske slabosti. potomku Tezejevih smrtnih neprijatelja (upravo zbog toga je i dodao ovaj lik. On vise nije idealizovan. Rasin je. Ifigenija. Motivacija likova je takodje drugacija nego kod Euripida. Rasin je bio pod velikim uticajem jansenizma i njihovog ucenja o predestinaciji. pokrece ih snaga volje. Ona ne optuzuje Hipolita sama. takodje preuzet iz grcke tradicije). Razlike medju njima su brojne. dok Rasina karakterise antropoloski pesimizam. Sunce. Sukob je premesten sa spoljasnjeg na unutrasnji plan. Likove i motive preuzimao je najcesce od Euripida. On nije izmenio samo lik Fedre. najcesce se porede dva najveca tragicara te epohe.. Njen zlocin je vise kazna bogova nego njena volja. vec bezi. Moralni zakon jaci je od ljudskih strasti. Rasin je svojim tragedijama pisao predgovore koji su u mnogo cem olaksali njihovo tumacenje. politike. pocev od toga da Kornej ne pripada iskljucivo klasicizmu. ali i Vergilije i Ovidije. za razliku od Korneja. a Rasin mu dodaje jos jednu slabost – ljubav prema Ariciji. Izvori iz kojih je Rasin preuzeo gradju za Fedru su Euripidov i Senekin Hipolit i Plutarhov Zivot Tezejev. ideologije. Ona nije ni sasvim kriva. Rasin kaze da su u Fedri slabosti zbog ljubavi iznete kao prave slabosti.. nema slozenih zapleta. Rasinovi junaci ne mogu nista protiv svoje sudbine koja je unapred odredjena i nalazi se u rukama bogova. Njegove tragedije su jednostavne. postovao aristotelovska pravila koja je zahtevao klasicizam. U predgovoru za Fedru on kaze da je izabrao ovu junakinju jer ima sve osobine koje treba da izazovu strah i sazaljenje. Fedra je zrtva nasledjenih strasti (Pasifaja. Rasin se bavi jos jednim sukobom – sukobom izmedju oca i sina. a porok je naslikan svim bojama koje omogucavaju da se spozna i zamrzne izopacenost. Kornejeva dela prozeta su verom i optimizmom u coveka. a visokog je roda. moralnim i etickim pitanjima i pitanjem egzistencijalnog pesimizma i determinizma. a zbivanja se koncentrisu oko jednog problema. Ovde se Rasin trudio da postuje pravilo prikladnosti likova. Takodje je i zrtva bozanskog gneva. Bajazit. ali i od Sofokla. ali se bavi i pitanjima religije.). strasti su iznesene da bi pokazale nered koji su izazvale. vec je predstavljen kao previse ponosit i pomalo tast mladic. a Slegel mu je zamerio sto niskosti prebacuje na licnosti nizeg ranga. U tome je njegova tragicka krivica. Rasin se trudio da je prikaze manje odbojnom nego sto je to ucinio Euripid. koji ne postuje bogove i nije u stanju da se suoci ni sa jednom preprekom.Kornej i Rasin. vec i Hipolita. Kod Euripida je njegova jedina mana to sto se ne klanja Afroditi.• Snagu volje i heroizma • Snagu sila sudbine • Veličinu duše i moralni integritet • Sukob između emotivnog i moralno-religijskog shvatanja ljubavi Zan Rasin. Jansenisti su verovali da je ljudska sudbina unapred odredjena i da za gresne nema izbavljenja. grcke tradicije (Andromaha. vec to u njeno ime cini dojkinja Enona.) i radije bi umrla nego da im se prepusti. ni sasvim nevina.. na sukob strasti i razuma. pre svega.

obogacen metaforama. . pa se tako njegova komedija priblizava farsi. Tesej vidi da se nesto dogadja. zavodi tiraniju i remeti ravnotezu. Bili su veliki protivnici papstva i jezuita. onda ona postaje apsolutna i potiskuje sve ostalo u coveku. Njegova glavna dela su: Tvrdica. Smesne precioze. Covekovi postupci treba da budu vodjeni razumom. Fedrin sin i Aricija.. zena kralja Teseja. Harpagonovu nastranost cini njegov tvrdicluk koji ubija sva druga osecanja. suprotstavljanjem razlicitih karaktera. da bi one bile iskorenjene javnim prikazivanjem. a Fedra mu priznaje svoju ljubav koju on hladno odbija. Hipolit vlast nudi Ariciji. Fedra. a Hipolit se brani priznajuci svoju ljubav prema Ariciji. kci Minoja i gresne Pasifaje. To je narodni jezik koji tece prirodnim tokom. Saznaje da je Hipolit mrtav i Fedra dolazi da mu kaze istinu.. Saznaje da je mrtav.nije unapred data.. Jezik njegovih dela je zivi govorni jezik. Govor svakog junaka je prilagodjen njegovom stalezu i karakteru. ona zeli da umre. On ne steti samo njemu. Tesej poziva Neptuna da osveti njegovu cast. tvrdicluk. Propagirali su princip licnog usavrsavanja. koju joj je usadila Venera. On odlazi k njoj i poziva je da pobegnu. Ako se neka strast preterano razvije. Tartif. a ona prihvata. a ne da pravi slike konkretnih pojedinaca. Umire od otrova koji je popila. antitezama. on se ne protivi mesanju knjizevnih rodova i ne postuje uvek pravilo tri jedinstva.. mimikom. potomak tesejevih neprijatelja. Uobrazeni bolesnik.. Veliki deo Molijerovog knjizevnog rada ne slaze se sa klasicnim pravilima. Molijer osudjuje sve sto izopacuje ljudsku prirodu: laz. Ucene zene. a Tesej prihvata Ariciju kao cerku. a dojkinja lazno optuzuje Hipolita. Zbog te gresne ljubavi. pun zivotopisnih slika. vec i njegovoj okolini – drustvu i porodici. preuvelicavanjem. Molijer je komediji pruzio status jednak tragediji i oslobodio je dotadasnje potcinjenosti. Stize vest da je Tesej ziv i Enona savetuje Fedru da optuzi Hipolita pre nego sto on optuzi nju. Zan Baptist Molijer. u koju je Hipolit tajno zaljubljen.. izmedju strasti i razuma. Molijer slika zive ljude kojima vladaju pogubne strasti. ali i situaciji u kojoj se u tom trenutku nalazi. Treba istaci ono sto je smesno u coveku i obelodaniti ljudske mane. Hipolita. Don Zuan. On to cini karikiranjem. Na taj nacin on jos vise istice neku karakternu crtu. unutrasnjeg posmatranja i negovanja visokih osobina. Zbog svog poroka on neprekidno dolazi u konflikte sa svojom decom. Saznje da se dojkinja ubila i shvata da je pogresio. U njegovim delima cesta su preterivanja. a pravo na presto imaju on. ali oni su istovremeno i smesni. licemerstvo. zaljubljena je u svog pastorka. Jezik Rasinovih dela dostize savrsnstvo jezickog izraza i sluzi kao srdstvo za iskazivanje neskalda izmedju recenog i ucinjenog. a razum zahteva umerenost u svemu. Tesej se ne vraca sa svog puta u Had i Hipolit polazi da ga trazi. Tesej razgovara sa Aricijom i to u njemu budi sumnju. Tvrdica Molijerovo pozoriste predstavlja skup ljudskih naravi i istinitih slika coveka. Dojkinja Enona uspeva da navede Fedru da prizna od cega boluje i savetuje je da svoju ljubav prizna Hipolitu. Molijer ume da ukaze na trenutke kada ljudske mane i poroci postaju smesni. Smatrao je da stvaralac treba da pozajmljuje karakteristicne crte od svojih savremenika i da uoblicava tipove.

Tu njegov tvrdicluk kroz niz komicnih situacija dolazi do izrazaja: njegov kocijas Zak je istovremeno i kuvar. a cesto ih je i nadmasivao.. Frosina donosi Harpagonu vest da Marijana prihvata bracnu ponudu. Njegovi glavni uzori bili su Horacije i Aristotel.Molijerovi karakteri su veoma slozeni i imaju veci znacaj nego radnja. a ne u stihu. a cerka Eliza u Valera. Molijer kritijuje ne samo strast. Ali ni drustvo koje okruzuje Harpagona nije bolje: Valer igra dvostruku ulogu. umetnost je potpuno autonomna kategorija.On je samo pokusao da otkrije njihov esteticki smisao i sastavio ih je u jedinstvenu celinu. ali i nekih drugih dela. nova grcka komedija.. Za razliku od Plautovog. Pesnicka umetnost. npr. ne moze da se odrekne svog prstena koji Kleant daje Marijani. ali za to ne dobija nikakvu nagradu. Molijerovi uzori bili su Plaut. covek dugih prstiju. On tu slozenost upotpunjuje slozenoscu okoline i time postize jos veci stepen slicnosti sa zivotom. vec zeli da stekne jos blaga. Kleant je kockar. On je cesto pozajmljivao od drugih stvaralaca. Komedija se zavrsava tako sto Harpagonu vracaju novac i saznaje se da je Anselm Marijanin i Valerov otac. On ova nacela i pravila nije sam formulisao. konji su mu izgladneli do smrti. jer su ona vec postojala. Pesnicka umetnost Boaloova poema u 4 pevanja. Harpagon pristaje na vencanja svoje dece pod uslovom da Anselm plati sve troskove. La Fles je lukavi lopov. najpoznatija je poetika epohe klasicizma. Kleantov lukavi sluga nalazi Harpagonov novac zakopan u basti. veku. Terencije. On takodje nije ni zadovoljan onim sto ima. naredjuje da s prave masna jela koja brzo zasite. Molijerov tvrdica nije covek koji se plasi bede jer je u njoj ziveo. Harpagon je tvrdica. Gradju za Tvrdicu preuzeo je iz Plautove Aulularije. Kleant odlucuje da trazi zajam... jer to onda ne bi bilo ni komicno ni poucno. Zak daje lazne optuzbe. nije njena puka kopija.. ali ispostavlja se da je pozajmilac njegov otac i dolazi do konflikta izmedju njih. Frosina je podvodacica i spletkaros. jer on ne trazi miraz.. Harpagonov sin Kleant zaljubljen je u siromasnu devojku Marijanu. On odlucuje da napravi veceru na kojoj ce objaviti veridbu. vec je nova kreacija. On daje siroku i vernu sliku celokupnog drustva u 17. ali zaljubljen je u siromasnu devojku. vec i drustvo – Harpagon pripada sloju kapitalista koji su se obogatili zelenasenjem. mladica koji je spasao od smrti i koji radi u sluzbi njenog oca ne bi li zadobio njegovu naklonost. Nikola Boalo. a glavni predmet podrazavanja je covek . a Marijani Anselma. slikajuci razlicite staleze i naravi. ali on ce ih preduhitriti izjavom da im je vec pronasao bubuce supruznike – Kleantu imucnu udovicu. On sam ce se ozeniti Marijanom pod uslovom da uz nju dobije miraz. i znanja i rada sa druge strane. Simbolika Harpagonovog imena: covek koji grabi. Njih dvoje zele da to objave ocu. Glavna nacela njegove poetike su: • nadahnuce – za umetnicko stvaranje potrebna je idealna ravnoteza izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. Delo je napisano u prozi. • razum – to je sila koja treba da obuzdava i usmerava mastu i osecanja • priroda – u odnosu na prirodu.

• Satira – i sam je pisao moralne. istorijatom i unutrasnjim sklopom. jasnoscu. kratka pesma. umetnost koja je korisna u stanju je da uzbudi citaoca istinom i lepotom • pravila – ona sluze da usmeravaju stvaralacku energiju. njega prevashodno zanimaju oblici i psiholoske i stilske karakteristike njihove sadrzine. Radnja mora da bude jedinstvena i jednostavna. a sasvim retko to moze biti plemstvo.. cisto lirska. Kada se u II pevanju bavi manjim lirskim vrstama. • Oda – uzvisena. a stil raznovrstan. Teorija knjizevnih rodova U I i IV pevanju Pesnicke umetnosti. ona su oslonac razuma • stil – odlikuje se istinitoscu. epopejom i komedijom. • Rondo. On kaze da je radnja epopeje dugotrajna. Govoreci o tragediji. skladom. Prednost nad mogucem daje verovatnom. • Sonet – od njega zahteva apsolutnu pravilnost forme. koja treba da izazove strah i sazaljenje. jedan dan. on se bavi njenom sustinom. On grcku tragediju smatra najuzvisenijom. balada i madrigal – ove srednjovekovne rodove gotovo da zanemaruje. Bio je protivnik politickih satira. cistotom. jednostavnoscu. Boalo joj upucuje ostru kritiku. a Boalo insistira na duzini od dva stiha. prirodnoscu. pravilnoscu. ostra. Boalo se bavi opstim nacelima. Pri slikanju likova pesnik mora da uzme u obzir razlike izmedju podneblja i epoha. Predmet komike treba da bude ljudska priroda. Ti likovi treba da budu inkarnacije tipova. Komedija ne sme da sadrzi elemente ostre drustvene. Ne . • Vodvilj i sansona – osudjuje vulgarne dosetke ovih saljivih vrsta. a osnovna karakteristika je fabuloznost. Likovi treba da budu preuzeti iz naroda ili gradjanskog sloja. ugledanjem na antiku. U III pevanju se bavi najvaznijim rodovima – tragedijom. a njen cilj je lepota i uzbudjenje. pravilima. pastirska pesma. On zatim govori o pravilu tri jedinstva (jedno mesto.• antika – podrazavanje uzora je osnova za stvaranje originalnih dela • korisnost – korisno se podredjuje lepom i oplemenjuje ga. Likovi treba da budu dosledni. knjizevne i drustvene satire. • Elegija – intimna pesma u kojoj preovladjuju tuzna osecanja. Katarza daje smisao tragickoj radnji. a radi pristojnosti i prikladnosti sa pozornice su izbacene scene nasilja. a II i III pevanje posveceni su knjizevnim rodovima. a odbacuje rimsku i srednjovekovnu tragediju. On vrednim smatra samo anticke epove. Izbor junaka je veoma vazan – to mora da bude neka znacajna licnost iz istorije ili mita. politicke satire. duhovita. Iako je epopeja u renesansi imala ogroman uspeh.. ali i o pravilima verovatnosti i prikladnosti. jedinstvena). svecana pesma u slavu junaka. Sustina tragedije je u prikazivanju bolnih dogadjaja i dusevnih stanja. a ne u hriscanstvu. • Epigram – to je smela. Metafore i simbole treba traziti u grcko-rimskoj mitologiji. uzvisenoscu. Mora da bude uzvisen i da cak i njegove mane budu herojske. Od lirskih vrsta njega zanima: • Idila (ekloga) – jednostavna.

On stvaraoce neprekidno upozorava da svoja dela treba stalno da ispravljaju i istice vaznost kritike. veka.. jer Volteru nije bilo stalo da prikazuje uverljive ljudske dileme i sukobe. u kojima uporedjuje Englesku sa Francuskom. Njegova Filozofska pisma. citaocima je predstavljeno kao francuski prevod nemackog romana sa dodacima koji su pronadjeni slucajno. a pociva na principima unutrasnjeg osecanja i prirode. Rusoov zivotni stav se cesto naziva rusoizam.. Kandid Kada se pojavilo ovo Volterovo najznacajnije delo. Ton ovih dela je sentimentalan.. dala su najostriju kritiku francuskog apsolutizma. Pridev sentimentalni nije imao pezorativno znacenje. ali nije govorio. ali se delovanje oseca i u 19. Raspravu o snosljivosti.. Predstavnici su Semjuel Ricardson.. Monteskje. vec je upucivao na uzvisena osecanja. Svoj identitet Volter nije otkrivao. Engleskoj. veka. Ruso.. jer su filozofi koji su dali toliki doprinos znanju i slobodi imali negativan polozaj u ocima vlasti upravo zbog tog doprinosa. carica Katarina.. Josip II. Karakter francuskog prosvetiteljstva u ovom delu bio je ocigledan. ironijom. Nosilac ovog pokreta je gradjanstvo i pojedini prosveceni vladari (Fridrih II. Rusoovo shvatanje uticalo je na predstavnike predromantizma. veka vaznu ulogu je imao sentimentalni roman. da stvori roman a these Kandid je roman koji obiluje mastom. Kandid se razlikuje od ostalih romana 18. Ovo delo je izvrglo ruglu vrednosti starog rezima iskazujuci ono sto je narod mislio. PROSVECENOST I SENTIMENTALIZAM Prosvetiteljstvo je duhovni pokret nastao krajem 17. Pored prosvetiteljskog kulta razuma. a vrlina nagradjuje. Ruso istice i osecajnost duse. autoritete. Tezi da otkrije emocionalni zivot coveka. Prosvetitelji veruju u ljudski um i nezavisni su u odnosu na crkvu. D’Alamber. Volter je .. Racionalizam zanemaruje ono sto je subjektivno i emotivno i tako se javlja potreba da se u knjizevnosti govori o onome sto je intimno i subjektivno. Volter. a zasnivaju se na moralnom principu da se zlo kaznjava. humorom.. Na prelazu izmedju 17.. Francuskoj. Pisao je tragedije Zair i Meropa. Stern i Goldsmit. Sentimentalizam daje produbljene prikaze emotivnih stanja i iracionalnih slojeva ljudske duse. U ovim romanima preovladava osecajnost.. vec i mudro.). Prosvecenost se javila u Holandiji. vec je zeleo nesto da dokaze. pa predstavlja pretecu psiholoskog romana. a u radu su ucestvovali i Volter. Nova Eloiza. a oznacavao je ono sto je ne samo pateticno.treba mesati komicno sa tragicnim. nakon smrti pisca. istorijska dela. a sve sto je zlo od drustva. Sve sto je dobro potice od prirode. i 18. dr Ralfa (= Servantes). Idila dobija vaznu ulogu. vlast i tradiciju. Sentimentalizmu pripadaju Didroovi porodicni romani i Rusoove Ispovesti. Shvatanja i sanzanja prosvetiteljstva skupljena su na jednom mestu – u Enciklopediji. Njen pokretac je Denis Didro. Po ovom romanu cesto se i epoha prosvecenosti naziva epohom volterijanstva. veku. U tom periodu formirale su se mnoge nauke. Boalo je bio veliki protivnik elemenata lakrdije i farse u komediji..

Holandiju. Jedan od njih je Kunigundin brat i Kandid ga ubije u samoodbrani. tako da je ovaj svet bas onakav kakav mora da bude. Volter kritikuje i nauku tog doba kada govori o nagradi godine koja sledi onome ko otkrije zasto je vuna ovna iz Eldorada crvena. lucidnoscu i kritikom. Englesku i Tursku. Kandid putuje celim svetom. Volterov stav prema ratu tu jasno dolazi do izrazaja. Kada Kandid u Surinamu naidje na roba bez ruke i noge. gde ga propisno isibaju. i u svakoj zemlji. obolelog od sifilisa. ne stedeci nikoga. smisao za humor i kritiku i zelju za upoznavanjem stvarnosti. Doktor Panglos je dobio sifilis preko dugackog lanca svih onih koji taj sistem cine. zemljotres i stizu u Portugaliju. varki i cikajuce ironije. Veneciju. On pronalazi spas za ljudski rod. Meksiko. nalazi samo okrutnost i bedu. To je Volter hteo da suprotstavi Lajbnicovoj ideji o predodredjenoj harmoniji – sve je predodredjeno unapred postavljenim redom. izuzev Eldorada. koji tvrdi da nema posledice bez uzroka i da je ovaj svet najbolji od svih svetova. U nauci je na njega uticao Njutn. ali jeste silovana. Volterovo delo ipak ne odise pesimizmom. porok i bedu. ovaj mu govori da je to cena secera koji jedu Evropljani. Servantesa. Kandid pronalazi novog saputnika. ali u naravi satire i jeste da bude preterana. Kandid je snazna satira. Njegova satira je satira naravi – licnosti personifikuju samo pojedina obelezja naravi. Volter kritikuje ovaj kosmoloski optimizam. gde prilikom auto-da-fe Panglosa obese. postavljajuci Galileja nasuprot Lajbnicu. ukazujuci njegovu udaljenost od stvarnosti. On ga obavestava da su svi sa dvora mrtvi. Upravo je te sisteme kritikovao u svom romanu. Njegovo delo obogaceno je poznavanjem filozofije i knjizevnosti Rablea. Izgubivsi veliki deo blaga. Paragvaj. Nosilac ideje kosmoloskog optimizma je doktor Panglos. Kandid ubija Jevrejina i inkvizitora pod cijom je vlascu ona bila i njih troje beze. pocev od crkvenog lica. a taj spas je u radu koji je i stvorio coveka. krecu u Veneciju. Zatim stizu u Eldorado. Njegova proza je jasna. kandid salje Kakamba po Kunigundu i dogovaraju se da se nadju u Veneciji. On daje preterane opise ratnih strahota. izmisljenu zemlju u kojoj je sve savrseno. On stize u prusku vojsku. Dozivljavaju buru. Odlomak pocinje divljenjem vojsci. da bi posle postalo ocigledno da se radi o ironiji. Sekspira i Svifta. a Kandid bezi sa slugom Kakambom kod jezuita. Ali. Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu. Martina. Njegov roman sjedinjuje ljubav prema ovozemaljskom. koja obiluje duhovitoscu. Prostodusnog mladica Kandida proterao je baron iz zamka zato sto je poljubio ruku njegove kceri Kunigunde. Stize u Holandiju gde srece filozofa Panglosa sa baronovog dvora. natovareni blagom. On se zestoko protivi Kunigundinoj udaji za Kandida i njegova arogantna reakcija ukazuje na prepreke utemeljene na socijalnim razlikama. Kod Voltera i stvarnost i naivnost su prikazane hiperbolicno. Dekartu i Spinozi. Francusku. prepuna brzih i kratkih poenti. a u filozofiji Pjer Bejl i Dzon Lok. a odatle krecu da traze Kunigundu. Kritikuje i ceo sistem i drustvo.bio protivnik zatvorenih metafizickih filozofskih sistema. on obilazi Nemacku. U Paragvaju se rastaju. Kandid je personifikovano svojstvo naivnog optimizma koji se suocava sa brutalnom stvarnoscu (candide = naivko). Neka starica preuzima na sebe brigu o Kandidu i ispostavlja se da ona radi za Kunigundu koja nije mrtva. ali ih put . najbolji od svih svetova.

idealan dom. medjuljudske odnose i zajednistvo u radu. koji je bio karakteristican za prosvetiteljstvo i borio se protiv zloupotrebe razuma za stvaranje metafizickih sistema i tumacenja sveta od strane teologa. On krece na put oko sveta. Sen – Pre napusta zenevsku oblast. jer je smatrao da civilizovani covek nije sacuvao svoju ljudsku bit. On nije u potpunosti odbacivao razum. To jezero je sveprisutno u romanu i na kraju ce zapecatiti Julijinu sudbinu. Satira – knjizevno delo u kojem se na podrugljiv i duhovit nacin izrazava ostra osuda nekog drustva ili ljudskih mana. Ruso kritikuje i pozoriste. zakona i konvencije. veka cest je lik oca despota. ona toga uopste nije svesna) i nakon razgovora sa nekim starcem. U njihovom domu dekorativno je zamenjeno korisnim. Zan – Zak Ruso. a izmedju Volmarovih i posluge vlada potpuni sklad. Martin zastupa stavove suprotne Panglosovim i zna da ljudi nigde na svetu nisu srecni i da svet nije savrsen. U drugom delu romana (od IV do VI dela) preovladavaju Rusoovi pogledi na porodicne odnose. U Sen . Emil i Drustveni dogovor. On je govorio o gubitku ljudske srece u savremenom drustvu i potrazi za izgubljenim vrednostima u svojim najvaznijim delima: Nova Eloiza.prethodno odvede kroz Englesku i Francusku. veka. cak i drame Korneja i Rasina. Barona salju u Rim. a mesto zbivanja je Zenevsko jezero. Dom Volmarovih je ostvarenje Rusoove ideje o idealnom drustvu. U romanu 18. pa odatle dolazi i naslov dela. koja je sada Volmarova supruga i majka dvoje dece. jer joj je za supruga namenio starijeg plemica Volmara. Julijin otac se protivi udaji kceri za coveka skromnog gradjanskog porekla. Protagonista romana Nova Eloiza je Sen – Pre. Julija vodi brigu o svom vrtu koji predstavlja . porodicni zivot u prirodi. i da ih izvrne podsmehu da bi doprinela njihovom otklanjanju. Nakon nekoliko godina Sen – Pre posecuje Juliju. Izvestacenom zivotu pariskih salona on suprotstavlja miran. Izmedju njih se javlja ljubav. Zatim odlazi po Kunigundu koja se nalazi u Carigradu i na putu do tamo srecu Panglosa i Kunigundinog brata. predstavnika prisile. Osnovni cilj je da ukaze na drustvene i moralne slabosti.Preu se sukobljavaju ocajanje i divljenje Juliji. Kandid se zeni Kunigundom iako je ruzna (ironicno. Odlazi u pokrajinu gde su ljudi iznenadjujuce gostoljubivi i gde je novac retka pojava. Oni zive u skladu sa prirodom. Njena majka pronalazi pisma i Julija je primorana da se uda za Volmara. Drugi deo se sastoji uglavnom iz njegovih pisama Juliji iz Pariza i njenih odgovora. pa su ljudi zbog toga srecni. kao i izmedju Abelarda i Eloize u prici iz 12. Pariz je suprotnost idealnom zivotu u pokrajini Valais i kao glavna metropola simbol covecijih kobnih tendencija. Julija na kraju prihvata svoju obavezu. Za to vreme Julija trpi torturu svog oca koji ne trpi protivljenje. koji mu je spasio zivot jednom prilikom. privatni ucitelj lepe i mlade Julije. Kandid shvata da jedino rad cini zivot podnosljivim i svako sebi pronalazi neki zanat. jer prikazuju najvise slojeve koji cine najmanji deo francuskog drustva. vec je postao tasto bice kojem je stalo samo do uspeha u drustvu i povecanja imovine. Nova Eloiza Najveci predstavnik francuskog sentimentalizma je u svojim delima govorio o razlici izmedju prirodno i drustveno odredjenog coveka.

Epistolarni roman (roman u pismima) doziveo je najveci procvat u 18. U toj sentimentalistickoj atmosferi dom Volmarovih predstavlja uzor racionalnosti i utilitarnosti. a glavni korespodenti su Julija i Sen – Pre. Ipak. kao sto su Julijina sestricina i Bromston. Ima i pisama drugih likova. a pretece se nalaze jos u antickom dobu. a rastanak obecanje apsolutnog sjedinjenja. Perspektiva je cesto iskrivljena. . Ovaj Rusoov epistolarni roman podeljen je na sest delova. veku. a mogu se menjati tacke gledista bez nametanja autorovog stava.alegoriju njene duse i skrivenih nemira. Smrt je za nju oslobodjenje od svih prepreka u ljubavi prema voljenom coveku. zivotna radost bez asketizma. za razliku od romana u trecem licu koji je sklon objektivizaciji. Pocetkom procvata smatra se pojava Ricardsonovih dela. u pojedinim delovima zagovara se i drugaciji nacin zivota – vino i euforija. kao sto su Pamela i Klarisa. Nova Eloiza je izraziti primer sentimentalnog romana u kojem su emocionalne reakcije junaka intenzivnije nego sto se cini primerenim. Na kraju umire spasavajuci svoje dete iz jezera. Najcesce se spominje Publije Ovidije i njegova zbirka Heroide. krajnje subjektivna. racionalni prijatelj emocionalnog Sen – Prea. Zato se moze govoriti o polifonijskom romanu. Pisma su tada bila idealno sredstvo za iskazivanje osecanja i ispovedanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful