SREDNJI VEK Najcesca podela evropske istorije jeste na antiku, srednji vek I novi vek.

Srednjevekovna knjizevnost je jedinstven period u istoriji knjizevnosti koji obuhvata vise od 1000 godina – od priznavanja hriscanstva za drzavnu religiju Milanskim ediktom 313. godine, pa sve do kraja 13. veka na Zapadu, tj. do pada Carigrada 1453. god. na Istoku. U 15. veku dolazi do velikih promena: renesansa, reformacija, pad Carigrada 1453. , nastanak modernih drzava 1492. Srednji vek se u hronoloskom smislu uslovno deli na rani (pocetak hriscanstva), srednji i pozni (stvaranje drzava). Glavno obelezje srednjeg veka je hriscanstvo. Do podela u hriscanstvu dolazi vec u 8. i 9. v. a konacna podela – Veliki raskol – dogodice se 1054. godine. Podela crkve uslovila je i podelu literature: • istocna tradicija – grcki jezik i knjizevnost, uticaj helenizma • zapadna tradicija – latinski jezik i rimska knjizevnost Znatan je uticaj hebrejske tradicije koja je preneta u hriscanstvo zahvaljujuci helenizmu (osvajanja Aleksandra Velikog) i Starom zavetu. Srednji vek predstavlja spoj razlicitih tradicija. U srednjem veku postoje tri perioda u odnosu na poeticke tendencije i vladajuce doktrine: 1) patristicki 2) sholasticki 3) sekularni Cest je i naziv mracni srednji vek: • gradovi su bili zatvoreni sami u sebe • cesti su bili napadi osvajackih plemena (Vizigoti, Huni, Avari...) • harale su zarazne bolesti (kuga, kolera, velike boginje...) • nedostatak higijene Zbog toga su srednji vek obelezile krilatice memento mori (secaj se smrti) i carpe diem (uhvati dan). Problem pisane literature Nastajala je na grckom, latinskom i hebrejskom jeziku i dospevala je samo do malog broja citalaca. Uporedo nastaje i knjizevnost na narodnom jeziku, javlja se u 12. i 13. veku. Osnava pisane knjizevnosti i pismenosti bila je Biblija. Vizantija je bila zajednicki knjizevno-kulturni geo-politicki prostor. Pismenost se razvijala na zajednickom jeziku (latinski i staroslovenski). Postojala su dela sakralnog i svetovnog karaktera. Razvoj svetovne knjizevnosti vezan je za sekularni period i knjizevnost na narodnom jeziku. U okviru ljubavne poezije nastaju nove vrste: kancona (prosta ljubavna pesma), serenada, alba i tenciona (pesnicka rasprava izmedju dva trubadura). Cveta crkvena poezija – crkvene himne u proznom obliku, sastavljene od veceg broja strofa koje se nazivaju tropari i kanoni koji su se sastojali od osam ili devet oda, a svaka oda od vise strofa tropara. U kanonima se cesto primenjivao akrostih. Ova poezija se ne oslanja na anticku. Razvija se i vizantijska profana poezija koja se oslanja na antiku. Pisali su je Georgije Pisida, Teodor Studit i Kasije. Nju karakterise nov metricki oblik – politicki stih. Takodje, nastaju srednjivekovni narativni epovi (Pesma o Rolandu, Roman o Troji, Roman o Aleksandru Velikom, keltske legende o kralju Arturu i njegovim vitezovima, o Tristanu i Izoldi...) ili viteski romani, gde se epizode ne nizu uzrocno-posledicno

(preteca avanturistickog romana). Viteski romani nastali su pod uticajem crkve i feudalizma, kada su stvoreni hriscanski vojnicki redovi, i u njima je stvoren tip knjizevnog junaka koji je bio duzan da cuva crkvu, stiti slabe, bori se protiv nevernika i postuje kult svoje gospe. Krajem srednjeg veka akcenat se prebacuje na avanture junaka. U Francuskoj su bili popularni epovi Chansons de geste. Nezavisno od grcke tragedije u srednjem veku razvija se poseban tip drame koji nastaje na osnovu hriscanskih verskih obreda, tako sto crkvena liturgija dobija dramski oblik u dijalozima i pevanju. Takve predstave nazivaju se misterije ili mirakuli. Koristi se gradja iz Biblije, posebno iz Hristovog zivota, ali i nekih svetaca i mucenika. Sacuvana je jedna vizantijska drama, Stradanja Hristovo. Javljaju se i komicne vrste: vesele propovedi, moraliteti, farse... Razvija se i istoriografija (Prokopije, Konstantin VII Porfirogenit, Jovan VI Kantakuzin...). Dolazi do procvata poucnih zanrova – alegoricni zanrovi (basne); razvija se didakticka knjizevnost. Pisu se hronike i hagiografije (pod uticajem martiroloske literature, sudskih spisa u oliku dijaloga koji opisuju mucenja hriscana koji su stradali za veru). Od stilskih figura najcesce su metafora i alegorija. Nastaju alegoreza i egzegeza – nacini tumacenja tekstova, tako da se u njima nalazi dublji smisao. Postojala je i knjizevnost na narodnom jeziku – spev Fiziolog, prica o Varlaamu i Joasafu... Vaznu ulogu i veliki uticaj na srednjovekovnu literaturu imala je sholastika – naucna metoda, crkveno ucenje, koje se zasniva na metodi pamcenja bez ikakvog razumevanja i sumnje. Pesnistvo provansalskih trubadura nastajalo je u periodu od 11. do 13. veka. Oni su obicno pripadali riterskom stalezu, ali su ponekad bili iskromnog porekla. Svoju poeziju su obicno sami izvodili, ali su je ponekad davali i putujucim pevacima nizeg staleza – zonglerima. Trubadurska lirika nije bila ljubavna poezija u uzem smislu, vec aristokratska drustvena umetnost sa erotskom tematikom. Oni su veliki uticaj izvrsili na truvere, lirske pesnike sa severa Francuske iz 12. i 13. veka. Uobicajene teme trubadurske poezije su kurtoazna ljubav, poboznost, slavljenje Bogorodice, verski zanos krstasa, ali i moralna, verska i drustvena satira. Istocna srednjevekovna tradicija - Istocna srednjevekovna tradicija (vizantijska knjizevnost) u najvecoj meri je podredjena vizantijskom uticaju, grckom jeziku i ostalim odgovarajucim elementima datog civilizacijskog kruga. Knjizevnosti i kulture koje su se razvijale u drzavama vizantijskog okrilja (vizantijskog komonvelta) nazivaju se Slavia Ortodoxa. Istocna (i zapadna) knjizevnost uglavnom se oslanja na Bibliju, ali i na antiku,. Tematski i zanrovski uzor najpre su nalazili u spisima Novog zaveta, pa se primecuje prevlast biografije, poslanica, parabola, epigrama, basni, poslovica, filozofskih spisa, itd. Prema klasifikaciji knjizevnih rodova i vrsta, srednjevekovnu knjizevnost delimo na srednjevekovnu poeziju i prozu. Vizantijsko pesnistvo (uglavnom bogosluzbenog karaktera) bilo je raznovrsno – himne, kanoni, akaste, ikosi, stihire, tropari, kondaci, pohvale, molitve. Predstavnici (autori) bili su Roman Melod, Grigorije Pisida, Jovan Damaskin, Andrej Kritski, Vasilije Veliki, Teodor Studit, itd. Kada je rec o prozi , izdvajaju se

razliciti oblici teoloske literature koja okrenuta proslosti trazi uzore ponasanja I uspostavljaju kanone izrazavanja – niz teolosko-naucnih spisa, pokusaj stvaranja enciklopedije, istoriografski spisi poput hronika, letopisa, rodoslova, hagiografija, zitija. Profana poezija i proza uglavnom se oslanjala na antiku. U Vizantijskoj kulturi dozvoljena je bila bogosluzba na narodnom jeziku. Zapadna srednjevekovna tradicija - Pisana je na latinskom jeziku. Predstavnici su Jeronim, Aurelije Avgustin, Toma Akvinski, Pseudo Dionisije Areopagit. U delima je prisutna hristijanizacija latinskih ostvarenja, pogotovo Vergilija i Ovidija, tumacenje tekstova pocivalo je na alegorezi i egzigezi, prisutni su oblici poput moraliteta, misterija, exempluma. Pored crkvene cveta i dvorska knjizevnost (viteski epovi i romani, chanson de geste), ljubavna lirika (lirika trubadura i truvera), dela saljive knjizevnosti (fablio, svanka). Dante Aligijeri, Bozanstvena komedija – Pakao Dante Aligijeri ( 1265-1321) je najveci italijanski pisac i jedan od najvecih svetskih pisaca. Aktivno je ucestvovao u politickom zivotu Firence. Njegov zivot bitan je za razumevanje pogleda na svet u “Bozanstvenoj komediji”. Bio je clan partije koja se zalagala za samostalnost italijanskih gradova, nezavisnost od papske vlasti. U to vreme u Firenci su postojale dve zaracene strane – Beli (oko kojih su se okupljali siromasniji gradjani) i Crni (oko njih su se okupljali bogatiji). Dante se prikljucio taboru Belih koji su se borili protiv pape Bonifacija VIII, zbog cega je 1302.god. usledilo njegovo progonstvo iz Toskane. Najveci broj svojih dela je napisao upravo u progonstvu, pisuci i na narodnom i na latinskom jeziku. Za njegov zivot bitno je poznanstvo sa Gvidom Kavalkantijem, pesnikom, kao i sa Beatricom. 1.“Novi zivot” (Vita Nuova) je ispovedni ljubavni roman, idealisticka prica o njegovoj ljubavi prema Beatrici. Ovo delo predstavlja zanrovsku sintezu (intimni dnevnik pisca i pesme ljubavnog karaktera prozete hriscanskom misli u obliku soneta i kancona, koji ce kod Petrarke dostici vrhunac)-Prozimed (proza i stih, novi stil). 2. “Gozba” (Convivio) je naucni traktat, delo napisano narodnim (vulgarnim) jezikom cime je Dante potvrdio da narodni jezik moze potpuno da zameni latinski, sto je i bila njegova namera. 3.”O narodnom jeziku” (De vulgari eloquentia) je delo napisano latinskim jezikom, a raspravlja o tome kakav narodni jezik treba da bude – Dante izlaze svoju poetiku i estetiku. Podrzava teoriju da stil mora da odgovara temi. 4. “Monarhija” – ovde izlaze svoju ideju o ravnopravnosti svetovne i carske vlasti (govori da se moraju odvojiti funkcije pape i cara koje nisu dobro razgranicene Konstantinovom poveljom) Dante se u trideset i petoj godini našao u mračnoj šumi (1300. godina). Lutao je čitavu noć, dok u zoru nije izašao iz nje i naišao na podnožje nekog brda. Ugledavši ga, počne se penjati, ali mu na put stanu tri zveri i to: panter, lav i vučica – putenost, oholost i lakomost. Htele bi da se vrati odakle je i izašao. Od tih zveri spasi ga Vergilije, slavni rimski pesnik, autor Eneide, pozivajući ga da krene sa njim kroz pakao

i čistilište.u reci ključale krvi Nasilnici protiv sebe samih . Ovo pevanje predstavlja neku vrstu negativne kritike knjizevnosti. Ovidija i druge). ima devet krugova. Tu je smešten i Vergilije (tu još sreće Horacija.samoubice i raspikuce pretvoreni u trnovito drveće koje komadaju psi Nasilnici protiv boga . Tu Dante prepoznaje Filipa Argentije svoga političkog neprijatelja i uživa gledajući kako su ga drugi grešnici raskomadali . Ne mogu da vide sadasnjost. Neucesnici u istoriji su izdvojeni i iz raja i iz pakla. Pred drugim krugom je čudovište Minos koje određuje u koji će krug duše ići. Patnja im se sastoji u tome što ih muči čežnja bez nade. kojim će proći Dante sa Vergilijem. a samo su u nju verovali za zivota • Tu su nasilnici. • Kerber muči proždrljivce. Gresnici su kaznjeni duhovno I telesno. svojim deverom. Što su grehovi teži. a da bi došao do raja trebaće mu pratnja Beatriče (njegove ljubavi i u pravom životu koja je umrla mlada). • Limb .u njemu su nekršteni. pagani. Pakao. a u njima krivoverci – jeretici (tu sreće svoga političkog protivnika Farianta). nasilnici protiv bozje prirode – sodomiti trce naokolo. grad Dis koji deli Pakao na gornji I donji • Tu su užareni grobovi. Uostalom. kao i kisa I grad • Tvrdice i rasipnici moraju gurati veliko kamenje u suprotnim smerovima i medjusobno se vredjaju • Gnevni (besni) grešnici se moraju tući u močvarnoj reci Stiks dok se lenjivci guše ispod vode. nasilnici protiv zanata – zelenasi – sede pogureni na uzarenom pesku • (ili) Malebolge (zle jaruge) sastoji se od deset jaruga (varalice): • • Svodnici I zavodnici zauvek hodaju u suprotnim smerovima Laskavci . Ovaj krug je podeljen na okruge: • • • Nasilnici protiv bliznjih . cak I neki muhamedanci (od dece do čuvenih ljudi 1490 pretkrišćanskog doba). ona je Vergilija i poslala da izbavi Dantea od velikih opasnosti u kojima se bio našao. funkcijama i službama sa glavama u rupama dok im tabani gore u vatri . to je krug niži i uži.jarosnici i lenjivci. Duše u limbu nisu podvrgnute mučenju. kazna se primenjuje po principu slicnosti ili razlike. oni koji su ziveli pre hriscanstva.simonijaci . • Užasan vihor vitla dušama koje su za života bile podvrgle razum strastima (tu razgovara sa Frančeskom koja mu priča o svojoj ljubavnoj aferi sa Paolom od Riminija. Pakao je lisen svetlosti (u moralnom smislu – svetlost bozanstva).leže u ljudskim fekalijama • Trgovci crkvenim stvarima.grešnici su u pustinji u kojoj vatra pada sa neba (U sedmom krugu Dante razgovara sa Pierom della Vigna) – leze na ledjima . u kojeg se zaljubila citajuci viteski roman) – pohotnici.

a naziv bozanstvena joj je dao Bokaco. Pojas Antenora Izdajice gostiju .jedna od blagoslovljenih u raju. Dante . religije. osoba. otkrovenja. Beatriče ima manju ulogu u paklu za razliku od Čistilišta i Raja.Danteov vodic kroz pakao. U svom delu on daje . novca i reci.)..pojas Tolomea • Izdajice dobročinitelja. Među njima Dante susreće i Uliksa (Odiseja). U početku pakla žali grešnike ali kasnije shvata da su to zaslužili i da su dobili božiju pravdu. Pisana je na italijanskom narodnom jeziku. Sa stanovista poetike i jezika Bozanstvena komedija predstavlja prekretnicu u evropskoj knjizevnosti.tela im bivaju rasečena na pola.autor i protagonista u Božanstvenoj komediji. Krivotvoritelji (alhemičari. Tu spadaju: • Izdajice rodbine .glave su im zavrnute tako da uvijek gledaju unazad Varalice zarobljeni u reci vrelog katrana Licemeri. U zavisnosti od vrste oni mogu biti zaleđeni do pola pa i cijeli. teologije. naterani da nose na sebi zlatne plaštove teške kao Lopovi koje ujedaju otrovne zmije • • olovo • Lažni savetnici zarobljeni u plamenu.. koji se zbog žudnje za znanjem i otkrićima uputio sa svojim drugovima u mora iza Herkulskih (danas Gibraltarskih) vrata da u njima nađe smrt • • Sejaci nesloge i sizme . pa zacelena. nauke uz ciju pomoc prema Danteu covek dostize vecnu srecu. Lucifer ima tri glave i u svakoj žvace po jednog od najvećih svetskih grešnika: Judu koji je izdao Isusa (duhovna vlast). Beatrice . S mnogo razumijevanja Dante sluša pričanje tog junaka iz trojanskog rata. ali ima srecan zavrsetak. Rec komedija (sto je bio i prvobitan naziv) se odnosi na delo koje pocinje tuzno. nastao je pakao. Kao Dante i Virgilije i Beatriče je istorijska ličnost. među kojima je najveći Lucifer – pojas Judeka. Tu je Grof Ugolino. Pozicijom koju daje sebi u delu omogucuje sebi da pravi anahronizme (Bonifacija ViII smesta u Pakao). Svaki od njih je kažnjen drugačije • Tu su izdajice koji su zaleđeni u ledu.. Vergilije ..pojas Kaina • • Izdajice otadzbine ili stranke. U delu je prikazan kao savetnik Danteu. Kasija i Bruta koji su izdali Julija Cezara (svetovna vlast). estetike i geografije. grcke mitologije. pa rasečena. Lucifer zali sto je tako duboko pao. nakon pobune zlih anđela protiv Boga. Od njegova pada sa neba. šalje Vergilija da pomogne Danteu.• • Vraci . Simbol istine. osuđen je na limb pošto se rodio pre Isusovog rođenja. toskanskim dijalektom (koji je zahvaljujuci Danteu postao zajednicki jezik svih Italijana I pocelo je pisanje na narodnom jeziku) i predstavlja skup svih dotadasnjih znanja iz oblasti filozofije.

Raj nije. religijske obrede. Bonifacije VIII.svoju viziju zagrobnog zivota. veku. susret sa Vergilijem (sa mudroscu I razumom). ona vise nije telesna i culna.. Ideja o Cistilistu javlja se u 12. narodna shvatanja. Ova slika predstavalja spoj anticke i hriscanske tradicije. lav oholosti. Eneida. a Danteovo kretanje je vanvremensko. poticu iz anticke tradicije ili su izmisljeni (Semiramida. Simbolicni brojevi su 100. Kleopatra. 9 i 3 (sveto trojstvo). ali pored toga I razlicite ljubavne. rima je aba bcb cdc. osnovni oblik epike. EP je jedna od najstarijih knjizevnih vrsta. Cistilista i Raja sadrze rec zvezda. Cesto se u njima nalze I elementi avanturistickih.). Suma u koju Dante pada je simbol greha. vec produhovljena.. vec samo rimsku. ima misiju.). Dante u sumi srece 3 zveri. Danteovi savremenici.). veka. Poslednji stihovi Pakla. istorijskuh I dr. Pakao se sastoji iz predvorja i 9 koncentricnih krugova. Sastoji se iz uvodnog pevanja. a 10x10=100. porodicne odnose. Odisej. Dantea vode tri vodica na njegovom putu – Vergilije. Dogadjaji su dati sinhronijski. Silazak u podzemni svet predstavlja jedno od opstih mesta u svetskoj knjizevnosti (Odiseja. vucica – pohlepa). a Beatrice ljubav. sveti Bernand. jedina svetlost dolazi od vatri u kojima gore gresnici. Delo je alegoricno sto je osnovna karakteristika srednjovekovne knjizevnosti – simbolika brojeva. Pakao i Cistiliste su prikazani telesno. Broj 3 kada se pomnozi sa samim sobom daje 9 (simbol Bogorodice. epova. kao i Dante koji je predstavnik covecanstva i trazi spasenje. jampski intonirani jedanaesterac. Bozanstvena komedija je ep podeljen na 100 pevanja (100 = savrsen broj). lav – oholost. i 16. vek) i ciji su glavni stavovi: koncept ljubavi i gospe se menja. Dante nije poznavao grcku knjizevnost. a vucica lakomosti. Vergilije razum. Beatrice je smestena odmah pored Boga. lepota je uvek apsolutna i prikazuje se posredno (Homerov prikaz Helenine lepote). Dante je zacetnik skole slatkog novog stila koja ce postati vodeca u lirici italijanske renesanse (15. alegoricno pomenute tri zivotinje u sumi koje predstavljaju tri velika greha (leopard – pohota.. Stih je endecasilabo.. U ovoj alegorijskoj slici Dante je dusa (kolektivna dusa celokupnog covecanstva). Beatrice. Junacki epovi .. Pakla. alegoricni natpis na ulasku u Pakao “Vi sto ulazite ostavite svaku nadu”. 10. Najpoznatiji epovi su Ilijada I Odiseja koji spadaju u junacke epove. Ep se javlja jos u sumersko – vavilonskoj knjizevnosti gde nalazim sacuvan Ep o Gilgamesu. odnosno Beatrice).. Enciklopedijska koncepcija dela uticala je na knjizevnost 19. Didona. panter culnosti. Likovi su istorijski. ljubavnih. krace receno daju veran opis svakodnevice. Prema temama koje obradjuju epovi se mogu podeliti na: 1 Junacke (herojske) epove – epovi koji prikazuju borbe I junastva u prvom planu. U srednjem veku se hristijanizuje antika i Vergilije postize veliku popularnost. Cistilista i Raja (1 + 33 + 33 + 33 =100). ljubav ne postoji bez plemenitog srca. Zvezda se takodje pominje na kraju Eneide (Eneja silazi u podzemni svet. Strofa je Danteova tercina. U Paklu vlada mrak.

Prava himna obnovljena je u romantizmu. Himnografija je vrsta pesme koja se peva tokom bogosluzenja I zajednicki je naziv za crkvene. bogosluzbene pesme u srednjovekovnoj I vizantijskoj knjizevnosti. Epovi su obimni. parodijama. teme himne postaju I slavljenje vladara. zitije se sastoji od: . Prikazan je njihov svakodnevni zivot. alegorije. asketskog zivota. aliteracija. tako da ep obiluje opisima razlicitih mesta. Stil je uglavnom svecan I uzvisen. Karakterisika epa je I putovanje. kao I propovedanje takvog nacina zivota. Ep je sada gotovo nestao. Prikaz zivota je dat istorijski. Korene vuce od herbejske I sirijske veeske tradicije. epifora. medjuljudskih I ratnickih odnosa. predela. pa se cesto kasnija dela ne mogu svrstati samo u jedan zanr. Narator u epu je objektivni pripovedac. ZITIJE je srednjovekovni knjizevni zanr cija tematika je opis zivota svetaca ili svetovnih lica. autor se gotovo izjednacava sa svojim junakom I gubi se objektivnost pripovedanja. a sa usponom lirske himne u V veku pre nove ere. Zitije je kao zanr verzija vizantijske hagiografije. u renesansi je himna slicna antickoj himni. kao I opis njihovih posmrtnih cuda koja ih I cine svecima. Predsatvljala je pesmu koja se pevala u cast bogovima I mitskim junacima. simboli. Srednjovekovna knjizevnost razvija novu vrstu himnografije. cime se ona velica. formalno gledano himna nastaje nizanjem osobina osobe kojoj se peva u cas. vek) u kome se nalazi jedno zasebno zitije. epa ili drame. Zitije moze biti: 1 Prostrano (retorsko) – prikazuje zivot sveca 2 Kratko (prolosko. sinaksarsko) – cita se na bogosluzenju. s tim da ima slicnosti sa odom I ponekad se zbog elegijskog distiha spaja sa elegijom. metafore. ljubavnih. slavi I uzdize. Cilj pisanja zitija je slavljenje I velicanje date licnosti. Himna je cesto bila deo nekog obimnijeg dela. Zitije kao srednjovekovni zanr postaje rasprostranjeno sa Svetim Savom. za razliku od vizantijske hagiograhije gde je akcenat na hagiografskom pripovedanju I u zitijima se opisuju I licnosti koje nisu sveci. a Lamartin prosiruje njenu tematiku. Koriste se utvrdjene figure: asonanca. uzdizanje gotovo do kultnog nivoa. medjutim sa romantizmom. anaphora. Kompoziciono. ratnih pobednika I uspeha I sl. s tim sto je akcenat stavljen na religioznu stranu zivota. namena je liturgijska. HIMNA je zanr koji se vezuje za anticku knjizevnost. prikaz njihovog mucenja. Stih je gradjen prema silabicko – tonskoj versifikaciji. prikaz dobara koja su pocinili. ton je melodican I pogodan za crkveno pevanje.2 Idilicni epovi 3 Religiozni epovi (Bozanstvena komedija) Ep se vremenom bogatio razlicitim lirskim elelementima. stil je uzviseni (osim u komicnim epovima). satirom. ova zitija se grupisu u vece zbornike – prologe (chimineje) Pojava zitija pocinje sa Letopisom popa Dukljanina (12. Osnovna osobina epa je glavni junak ciji se zivot prikazuje zajedno sa opisom njegovih porodicnih.

U Italiji su jos u vreme srednjeg veka pocele da se razvijaju drzave novog tipa.. prototip jednog od najpopularnijih zanrova elizabetanske drame – . nezavisne od papske i carske vlasti. skolovanje. pronalazak stampe. veka u Evropi. Zanimalo ih je Aristotelovo ucenje o mimezisu. izvori 3 Glavni deo – roditelji. domovina. istorijski deo. Vodecim knjizevnim rodom smatrali su epopeju. Rablea i Servantesa. a prihvatili su i njegovu podelu knjizevnosti na rodove: drama – prikazuje se bez ucesca pesnika. Renesansa se koristi uz termin humanizam. a renesansa za umetnicke. Drama mora da ima pet cinova. Uneli su odredjene izmene u Aristotelovu poetiku. Elizabetanska drama je engleska renesansna drama nastala u periodu vladavine kraljice Elizabete. Doslo je do velikog napretka u nauci i umetnosti (Kolumbo. oni su potporu nasli u antici. Njihovi predvodnici nazvani su humanistima jer su se njihove studije bavile covekom.v. koji je na granici dve epohe. ime svetoga. Nastala je pod uticajem srednjovekovne dramske tradicije i pod klasicnim uticajima. Dok je Aristotel u svojoj Poetici govorio o jedinstvima vremena i radnje. Doslo je do procvata trgovine i industrije i u gradove je pristizala ogromna kolicina novca. Aristotelova poetika dobija vodecu ulogu. Vladari su poceli da zidaju raskosne dvorce i postali mecene umetnicima. Uticaj je imala i Ciceronova retorika. i 16. U pocetku su znacaj imale Horacijeva poetika i neke Kvintilijanove beleske o knjizevnosti. Knjizevnost te epohe nastajala je na latinskom jeziku zato sto su njeni tvorci verovali da joj on daje eleganciju. a ni mnogo uticajne. Makijavelija preko Sekspira. Pravilo o tri jedinstva u drami nastalo je tek u humanizmu i nije tekovina antike.1 Zaglavlje 2 Predgovor – predmet pripovedanja. italijanski humanista Kastelvetro uvodi i jedinstvo mesta. Cilj drame je ostao isti – da izazove katarzu kao posledicu straha i sazaljenja (ali joj pridaju i pedagosko-moralisticke ciljeve). a radnja moze da bude izmisljena. kao i to da likovi tragedije moraju da budu uzvisene licnosti. a od pocetka 16. lirika – pesnik licno prica o stvarima. Ideje knjizevnih teoreticara ovog perioda nisu bile sasvim originalne. Uzor za komediju su Terencije i Plaut. Tu su poceli da se stvaraju kapitalisticki odnosi i glavnu rec je dobila mlada burzoazija. a ne tragediju. odluka da se posveti Bogu. I na narodnom jeziku nastaju dela od neizmernog znacaja. Tada su nastale Erazmova Pohvala ludosti i Morova Utopija. Vasko de Gama. Njen osnovni stih je blankvers koji je usavrsio Marlo i stvorio nekoliko likova koji su bili uzor za mnoge likove kasnije elizabetanske tragedije. zatim Bokaca i Petrarke. medjutim humanizam se vise vezuje za naucne I duhovne tendencije. a Kid je napisao Spansku tragediju. Raskidajuci sa tradicijom srednjeg veka. Ovo je narocito bilo vazno za francuski klasicizam odakle se prosirilo na celu Evropu sve do romantizma. askeza. smatrali su da pesnik treba da podrazava prirodu. Likovi poticu iz nizih slojeva.. cudesa 4 Zakljucak HUMANIZAM I RENESANSA Humanizam i renesansa obelezili su period 15. za razliku od srednjovekovnih teoloskih.). pocev od Dantea. epska poezija – kombinacija oba.

Prva velika zbirka soneta je Kancoonijer Franceska Petrarke u epohi renesanse. Po prvi put se. a zatim u Englesku i Nemacku. Dalmaciju.Krajem 16. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. jedan od velikana francuske poezije. mesavina tragicnog i komicnog. drama u drami. Novela se afirmise u renesansi. rima: abab bcbc cdcd ee 3 Engleski ili sekspirovski – tri katrena I kuplet. Eruditna komedija je vrsta renesansne komedije rafiniranog humora. U renesansi nastaje i esej.. zahvatila i Englesku. pored Italije. pantomima. Osnivanjem pozorista i glumackih druzina u Londonu pisci su dobili stalnu scenu i publiku. Sonet dozivljava veliki uspon. a italijanski naziv je dobijen prema suono (zvuk. prolog. kada je objavljen manifest škole poezije pod imenom Plejade. I roman dobija svoje osnovne odlike u renesansi. hor. Spaniju. Veliki znacaj dobija poezija. dramske hronike i romanticne komedije. Glavne osobine su : sloboda u odnosu na klasicne kanone. drugi cisto umetnicku i zabavnu. rima: abab cdcd efef gg Sonetni venac je ciklus od 15 soneta. Francusku. Nemacku. Odnos publike i glumaca je neposredniji. nakon antike. kojoj su jedni davali pedagosku i didakticku ulogu. stvarana prema antickim uzorima. U 16. Utemeljuje se aleksandrinac. francuski filozof i knjizevnik. U 15. postavljaju pitanja o knjizevnosti. da bi bilo obnovljeno u vreme romantizma. u Francusku. Najvažniji momenat u razvoju renesansne poezije u Francuskoj se zbio 1549. a treci su je videli kao spoj lepog i korisnog. veka uticaj renesanse slabi. Portugaliju. Kanconijer . u 16. rima: abba abba cde cde (cdc dcd) 2 Spenserovski – tri katrena I zavrsni kuplet. epilog. gde je poslednji stih jednog prvi stih sledeceg. u skladu sa antickim poetikama. Nas naziv je stvoren prema itlijanskom sonetto. Francesko Petrarka.tragedije osvete. veku interesovanje za sonet pocinje da opada. veka javice se Vilijem Sekspir koji ce stvoriti najbolje primerke skoro svih zanrova elizabetanske drame: tragedije. muzika i igra. a crkva pokusava da povrati svoj izgubljeni ugled. nema zavrsnog kupleta. U renesansi se javlja i commedia dell’ arte koja se zasniva na glumackoj improvizaciji. Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. glas) ili iz provansalskog gde je i ranije oznacavao vrstu pesme. Glavni likovi su junaci i njihovi podvizi.. odsustvo jedinstva. Fransis Bejkon je zasluzan za uspeh eseja u renesansi. Njegova prva slova mogu da cine akrostih. Njihov najpoznatiji predstavnik bio je Pjer de Ronsar. a poslednji sonet je napravljen od prvih stihova ostalih soneta. veku prodire u Spaniju. maska. Tvorac eseja je Misel de Montenj. Od sredine 16. Teorijskim radovima o epskoj poeziji bavio se Torkvato Taso. prerusavanje. Renesansa je. Veliki znacaj imaju epovi kakve su pisali Ariosto i Taso. a likovi imaju stalna imena i karakteristike. On objedinjuje naucnu teznju za obradom zivotnog ili naucnog pitanja i teznju da se to ostvari na umetnicki nacin. Sonet moze biti: 1 Italijanski ili petrarkisticki – sastoji se od octave koja je sastavljena od dva katrena I sestina koja je sastavljena od dva terceta. ali se zaceci mogu naci kod antickih autora.

U delu Secretum meum govori o svom unutrasnjem raskolu. Zbirka o 366 pesama podeljena je na deo za Laurina zivota (In vita di madona Laura) i nakon njene smrti (In morte di madona Laura). onoga sto jeste i onoga sto bi trebalo da bude. religiozne spise. . Stilske figure su brojne: kontrasti. Laura i Petrarkina ljubav prema njoj pripadaju ovozemaljskom. je veliki deo života proveo je u Avinjonu gde je upoznao provansalsku trubadursku liriku i prvi put ugledao Lauru.. Raspored rima je abab cdcd efef gg. I osecanja koja ona izaziva u lirskom subjektu su slozena i promenljiva. refleksivnu prozu. tematika je u pocetku bila ljubavna. sam Petrarka ga je nazivao razbacanim rimama i fragmentima na vulgarnom jeziku. Za razliku od Danteove Beatrice koja je simbol bozanske lepote i duhovnog savrsenstva. Petrarka je prvi pesnik koji je ovencan lovorovim vencem (poeta laureatis). Elizabetanski ili Sekspirov sonet se sastoji od 3 katrena i dvostiha. egzistencijalne bezizlaznosti.. To je prva organska zbirka pesama. unutrasnjeg raskola izmedju ovozemaljskog i duhovnog. najcesce cde cde. prvi predstavnik humanizma i renesanse. kasnije razlicita. Italijanski ili Petrarkin sonet sastoji se od 2 katrena i 2 terceta. Naziv Kanconijer su joj dali kasniji priredjivaci.Francesko Petrarka. Pisao je na latinskom i 2 dela na narodnom jeziku (Kanconijer i Trijumfi). da bi se posle razvio u petrarkizam. a u tercetima ima vise kombinacija.. Javljaju se motivi prolaznosti. pisao je epistolarnu knjizevnost. opisuje svaki deo tela pojedinacno. Stil dela je srednji uzviseni. uvodi opsta mesta u poeziju. Petrarka je svoje delo pisao 40 godina u 9 verzija. oksimoroni. Napisao je spev Afrika. Raspored rima u katrenima je abba abba. i 16. godine. pastoralnu poeziju. poigrava se sa recju Laura. 29 kancona 9 sestina 7 balata 4 madrigala Petrarkin uticaj na književnost bio je toliki da je ostavio trag još za vreme pesnikovog života (14. Sreo je u crkvi (kao i Dante Beatricu) 1327. ali i dusmanka (slatka muka). Pored ljubavnih ima i politickih. Njen lik je izgradjen od protivurecnosti. antiteze. U prikazu Laure. U tercete se ne prenose rime iz katrena. epiteti i poredjenja. Njoj u čast napisao je Kanconijer. biografije. koristi viseznacnost reci. vecnosti ljubavi. Broj 366 ima visestruku simboliku: • prestupna godina (kao kada je Laura umrla) • 365 dana u godini + uvodna pesma • 3+6+6=15=1+5=6 (Laurea) Kanconijer je u pocetku bila oznaka za zbirku pesama razlicitih pesnika vezanih za jednu temu. religioznih i rodoljubivih pesama. figure dikcije i konstrukcije. koji je u 15. vek). Kancona – italijanska lirska pesnicka forma koja se sastoji od vise strofa koje imaju neodredjeni broj razlicito rimovanih jedanaesteraca I sedmeraca I cesto se zavrsava kracom strofom koja je u vidu posvete. ona je istovremeno i olicenje vrline. zbirku pesama koja se sastoji od: 317 soneta – pesma od 14 stihova.. promenljivosti ljudske sudbine. veku preplavio Europu. sacuvana su dva autografa.

Zato ona pocinje sazetim iznosenjem osobina lika ili dogadjaja. Dante I Petrarka su utvrdili metricku shemu kancone. Djovani Bokaco. sedam devojaka i tri mladića provode vreme pričajući naizmenicno deset novela u deset dana. Sestina je obicno nerimovana. U prvom planu je sazetost i zanimljivost pripovedanja. Vroj strofa je od 1 – 4. Tako je Bokaco sebi dao neku vrstu alibija kada je u pitanju kritika crkve.. Sto novela Dekamerona povezao je okvirnom novelom. mali broj karaktera.Stil je tragicki. zasnovana je na ponavljanju reci prema odredjenom rasporedu: reci sa krajeva stihova se ponavljaju u sledecoj strofi. Mikelandjelo. Zahteva se formalna lepota. Sestina – pesnicki oblik koji se satoji od sest strofa sa po sest stihova – jedanaesterca I jednog zavrsnog terceta (trostiha) koji se naziva tornado. Cesto se zavrsava nekim naglim obrtom. veku u severnoj I srednjoj Italiji.. Lope de la Vega. nastaje u 14. Nastala je u srednjem veku I bila popularna u italijanskoj knjizevnosti u 14. ”Epistole”. ceznja za smrcu. Poreklo vodi od balate. neodlucnost izmedju zemlje i neba. Sekspir. ”Elegija gospe po njoj ženama zaljubljenim ispričana” i ”Danteov život”. Postoje krace i duze novele. Balata – pesnicka forma koja potice od italijanske narodne pesme. Zato pripovedanje ima dva nivoa koja cine sveznajuci pripovedac i sami junaci dela. sve do baroka.. Prosirivanjem i modifikovanjem Petrarkinih ostvarenja nastao je kanon formulacija i oblika. ”Teseida”. Gongora. Taso. Petrarkizam je poetski stil proizasao iz Petrarkinog dela i imao je ogroman uticaj u ljubavnoj poeziji zapada. u tercetu se ponavljaju sve sest reci tako sto se u svakom stihu nalaze po dve – abcdef faebdc cfdabe… Tvorac sestina je arnaut Danijel. veku. ljubavno jadanje. pesnici Plejade. ”Filostrato”. dok kuga vlada u Firenci. a noveli postavio njene klasične izražajne okvire tako da će stil njegove novele vekovima biti i ostati uzor umetničke proze. a zbivanje je ograniceno u vremenu i prostoru. opisivanje telesne lepote (ociju i lica). Dekameron U zbirci od sto novela. veku. Ostala dela: “Rime”.. Bokaco afirmise novelu kao knjizevnu vrstu i njegova novela ce dugo ostati uzor drugim piscima. Svojim delom Bokaco je otvorio nova tematska područja iz ličnog i intimnog života. Naslov dela potice od grckih reci deca . potvrdio nove renesansne poglede na ljudski život. Posebna vrsta kancone je petrarkisticka kancona koja se sastoji od nekoliko strofa sa 7 – 20 stihova I strofe u vidu posvete (commiato). Glavni predstavnici su: Ariosto. pojavila se u 13. Novela najcesce sadrzi jedan dogadjaj. Vazna je karakterizacija junaka. Madrigal – kratka lirska pesma. komicni I elegicni. Sastoji se od dva ili tri terceta I zavrsava kupletom. tematika je ljubavna ili pastoralna. Teme su raznovrsne. milozvucje. tematika je saljiva I ljubavna. Sastoji se iz izdvojenog dela – riprese (ima od jednog do cetiri stiha) I strofe koja ima dva suprotstavljena dela (prednji I zadnji). duhovno poentiranje i stalan krug motiva: hvaljenje zene.

Kad je došla on se udalji. ali u samom delu ima i fantasticnih elemenata. Kada se Đentile vratio s puta i video da je ozdravila. Bokaco je koristio ziv narodni jezik koji je prilagodjavao razlicitim likovima i situacijama. Knjizevnost i humor takodje predstavljaju neku vrstu borbe protiv smrti. On ne osudjuje moralni pad koji se dogadja vec ga razume. Došavši tamo uđe u grobnicu i poljubi je. odlaze u obližnji Fijezole (idilicni pejzaz) i tamo provode deset dana u pričanju najraznovrsnijih događaja. napravi gozbu i pozove plemiće na ručak. latinsku i srednjovekovnu tradiciju i sadrzi skup najrazlicitijih ljudskih karaktera. U međuvremenu je rodila sina.kritika crkve. sedam devojaka i tri mladića: Panfilo. Dioneo i Filostrato (simboli različitih aspekata piščeve licnosti). rusenje predrasuda. u prvom redu ljubavnih. sicilijanske narodne price i tradiciju srednjeg veka (srednjovekovna moralisticka kratka prica posredno je uticala na razvoj novele kao knjizevne vrste). a zatim i razbolela. Elissa. ljubavne zelje. Zapitao je da li bi bilo pravedno kada bi neki čovek bacio svog bolesnog slugu na ulicu. velika i plemenita dela. Njegov opis kuge koja hara Firencom skoro je naturalisticki. Mladici i devojke se pricama odupiru smrti. Pampinea. i 14. Na to su se svi dogovorili. Njegov pogled na svet je realisticki i objektivan. a ne moralisticki kao kod Dantea. pa je odnese u svoju kuću gde mu je njegova majka pomogla da je izlece. Doktori nisu mogli naći znakove života. uputio se u najvećoj tajnosti sa slugom do njenog groba. a ljubav o kojoj on govori cesto je telesna. a zatim odluči da joj dotakne grudi. Kad je ona ozdravila zamolila je Đentila da joj dopusti da se vrati svojoj rodbini. Filomena. Emilia. Neifile. Glavni motivi su motiv smrti i njemu suprotstavljeni motivi. Tematika Dekamerona je raznovrsna: prevrtljivost srece. Dok u Firenci vlada kuga. Ona je na to pristala. . a drugi bi ga izlečio da ga taj drugi zadrži za sebe. karakterističnih za period 13. Kada je Đentile doznao da je ona umrla. On je rekao da svi misle da je ona mrtva da i da sve prepusti njemu. a Nikola je izrekao u ime svih da je to pravedno.. Zaljubio se u plemkinju Katalinu. NOVELA ČETVRTA U Bolonji je živio mladi čovek . anegdote. napuštaju grad da bi izbegli smrt. to ona nije odgovarala. pa su je zakopali. Ona njemu nije uzvraćala ljubav i nije ga volela. sarkazmom i ironijom. domisljatost. Svakog dana su birali kralja ili kraljicu koja će odrediti temu tog dana.(deset) i mera (dan) i znaci knjiga deset dana. Delo obiluje humorom. a gosti su ispitivali Katalinu o tome ko je. bajke. udala se za drugog coveka. kojem je dao ime po sebi i svojim postupcima izazvao odusevljenje svih gostiju. nadmetanja. Zatim je Đentile predao Nikoli njegovu ženu i sina. veka. tragicne novele o ljubavi i smrti. Kao gradju je koristioprice.Đentile de Karizendi. Tada Djentile naredi slugama da uvedu Katalinu što i učine. poput Seherezade. Eros se javlja kao nacin da se pobedi tanatos (smrt). DESETI DAN. Dekameron sjedinjuje italijansku. Lauretta i Fiammetta (Marija da Kvino.. Bokacova najveca ljubav). novele o zenama koje prave prevare na racun naivnih muzeva. Primetio je da u njenim grudima ima još malo života.

Religioznost Fransoa Rablea pociva na moralnim i ljudskim.v. karnevalskoj kulturi. Delo se sastoji od 5 knjiga.Fransoa Rable. Bavi se i pitanjem drzave. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o džinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama džina Gargantue. Gargantua i Pantagruel Stvaralastvo Fransoa Rablea nastalo je kao odraz korenitih promena koje u su u 16. a ne bozanskim zakonima. umetnost i religiju. Jedna od prvih javnih rasprava u renesansi ticala se obrazovanja. školovanju i fantastičnim dogodovštinama. pošalicama. političkog stanja. Gargantua i Pantagruel je roman u pet knjiga. enciklopedijsku erudiciju. M. antičke reminiscencije. Renesansa veruje u ostvarenje utopije. filozofiju. njihovom životu. Knjiga o Gargantui zapravo predstavlja neku vrstu rodoslova.. Struktura je odredjena prikazom zivotopisa jednog junaka (uticaj anticke tradicije). Kalendar predstavlja ponavljanje odredjenih . Roman starog tipa ne poseduje kauzalnost izmedju dogadjaja i ne postoji ni logicka hronoloska povezanost – karakterise ga kauzalnost. privrednog života. čudesnom rođenju. Bahtin uvodi pojam karnevalizacije. eruditnim reminiscencijama. Pored toga..). Francuska je u to vreme bila apsolutisticka monarhija. od kojih je jedna o Gargantui. zadatak im je da se doteruju i da rade sta zele). Realni svet je prikazan na groteskan nacin. legendama i farsama. M. U antickom obrazovnom sistemu glavne uloge su vrsile Akademija (Platon) i Licej (Aristotel). Jezik dela je zivi narodni jezik i humor u romanu se velikim delom zasniva na jeziku. Pocetak podseca na srednjovekovna zitija. Rable je dublji smisao svog dela prikrio lascivnim pričama. Gargantua i Pantagruel je po formi pustolovno-satirični roman. muskarci i zene zive zajedno. svetovno nije postojalo. obrazovanjem. Knjige je Rable potpisao kao Alcofrybas Nasier što je anagram od Francoys Rabelais. Znamenje pre rodjenja predstavlja parodiju na Biblijske spise. običaja u koje je upleo pronicljive opservacije. gimnastika. kritike institucija. To obrazovanje bilo je i fizicko i duhovno (besednistvo. U svom delu on se bavi problemima vere. Delo istovremeno sadrzi naturalisticke i fantasticne elemente. tvrdi da osnove Rableovog humora pocivaju na tzv. zahvatile evropsku nauku. realne pojedinosti iz naravi i prilika ondašnjeg društva. Ime dzina Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjevekovnim misterijama. porodicnoj knjizevnosti i ulicnom govoru. Rable daje prikaz idealne društvene zajednice u poslednjim poglavljima „Gargantue“ o Telemskoj opatiji koja podseća Utopiju Tomasa Mora i na grad sunca Tomaza Kampanele i predstavlja potpunu suprotnost i parodiju na strogi manastirski zivot (ukida se celibat. grotesknih elemenata. Srednjovekovno obrazovanja bilo je vezano za crkvu i sholastiku. a 4 o Pantagruelu. U manastirskom tipiku pise Cini sto ti se ushte. pučkim sprdačinama i jezičkim kalamburima. matematika. Satira i kritika na račun teologa i skolastičara izražena je u prvim dvema knjigama. Rableovo delo je satirična alegorija koja se sastoji od neverovatnih dogodovština. a znanje (prosveceni apsolutizam) je bilo neka vrsta odbrane protiv zla. To je satirična alegorija o dva džina Gargantui (otac) i Pantagruelu (sinu).

Kaludjeru Jovanu od Mlivoseka. njegov ucitelj postace Ponokrat. U to vreme se u Parizu i Bolonji osnivaju univerziteti. Karnevalska atmosfera predstavljala je nalicje zvanicne atmosfere i na verbalnom planu imala je specifican stil. Kraneval s epada izmedju bozicnog I uskrsnjeg posta I to je period kada je dozvoljeno telesno uzivanje. On slavi ljudsko telo i covekove nagone. Nezejaz Gargantuu daje u nauke i nakon nekoliko vaspitaca. teme I likovi Rableovog romana preuzeti su iz folklorne tradicije. kao i svakog junaka. humor pociva na negaciji). koji se posebno istakao u borbi. ali u isto vreme se oseca I sazaljenje. Taj obnoviteljski princip pociva na afirmaciji (u 19. U vreme praznika dolazi do duhovnog i telesnog praznjenja. Krnevalizacija I groteskni realizam su postupci kojima se najbolje opisuje nacin sagledavanja stvarnosti renesansne knjizevnosti. Njegovo osnovno orudje je opstenarodni i univerzalni smeh. on je prizeman. Gargantua je sin kralja Nezejaza i Gargamele. koji je propagirao jednakost medju ljudima. nestaju razlike izmedju drustvenih slojeva. Rableov roman je prepun slobodnih izraza i psovki. Nezejaz i Garagantua obezbedjuju sredstva za zidanje Telemske opatije. Karnevalizacija predstavlja knjizevno oblikovanu narodnu kulturu koja se ispoljava u karnevalima. Jednakost medju ljudima omogucava da se ljudi prerusavaju za vreme karnevala. obelezilo cudesno rodjenje – iskocio je iz majcinog uveta prilikom jedne gozbe kada se ona najela skembica. Transportovanje karnevala na jezik literature nazivamo njenom karnevalizacijom.Izvori. telesan i culan. sazrevanja i umiranja. Tu Gargantuu prati niz dogodovstina. Nastaje opstenarodno veselje. tragicno postaje smesno. To je potreba da se u knjizevnom delu koristi jezik simbolickih konkretno culnih formi. Bahtin je posebno isticao da karneval nije knjizevna pojava. koji ga odvodi u Pariz.Ljutice i Gargantua je prinudjen da se vrati kuci i odbrani domovinu. vec sinkreticna predstavljacka forma obrednog karaktera. Njega je.dogadjaja. Zatim. Ovo je aluzija i parodija na Atinino rodjenje iz Zevsove glave u punoj ratnoj opremi. U detinjstvu je jeo. Karneval je na ovaj nacin omogucio knjizevnosti da koristi sve mogucnosti jednog suptilnog vida gradjenja slike sveta. spoj gorko tragickog I smesnog. Karnevalizacija (Mihail Bahtin) . Bahtin je to nazvao grotesknim realizmom. sa komicnim. Karnvalizacija je termin koji upotrebljava Mihail Bahtin u svom delu o renesansi I Rableovom romanu “Gargantua I Pantagruel”. Koristi hiperbolizaciju i simbolicnost. preuvelicava sve ono sto odudara od prirodnog i normalnog. pio i spavao. nakon 11 meseci trudnoce. Sve u romanu je zasnivano na suprotnostima i grotesknim elementima. Rable suprotstavlja culna zadovoljstva bozanskom i uzvisenom. najcesce u suprotno od onoga sto jesu. od kojih je jedna kradja crkvenih zvona. uzivanje u materijalnim . Karnevalski svet je svet naopacke i za razliku od sluzbenog. odnosno. Kalendarska godina je podeljena na praznike i dane koji to nisu. Groteska predstavlja spoj nakaznog I fantasticnog. a cilj toga je okretanje ka telesnom i materijalnom.v. ciklus radjanja. ali ih je autor preradio na originalni nacin. jedan sistem slika cije je izvoriste karneval. zbog kradje pogaca izbija rat izmedju Nezejaza i Cemer .

slikama gozbe. i ljubavnih zapleta i raspleta u komedijama. Glavnu ulogu u ovakvom prikazu ima smeh koji je oslobadjajuci. realno postaje idealno. Rable daje aluzije na delove tela (Gargantuino rodjenje) I na culna zadovoljstva (prozdrljivost). sakramentalnosti braka. u predstavama ljudskog tela I njegovih funkcija. sa didakticnom funkcijom. karnevalizacija predstavlja dualizam sveta. u narodno – praznicnim slikama. za razliku od sluzbenog. apstraktnog I duhovnog na telesno. u hrani. Chosera i Kristofera Marloua. od ljubomore do vlastoljublja. Sekspir zatim stvara svoja najznacajnija dela. ambivalentni stav prema telesnosti i seksualnosti. spaja realno I groteskno vidjenje sveta. Karnevalizacija se ispoljava u vise sfera: u istoriji smeha. problemske drame. koji se kreće od proslavljanja do razjarenoga poricanja. smesno I ozbiljno.slastima zivota. a u isto vreme I kriticki. veselju. Tada nastaju dela koja karakterise sklonost prikazu stanja psihičke disocijacije i raskola. ali on je u sustini hriscanski pisac. izokrenuto naopacke. zasnovano na spoju nespojivog. materijalno I ovozemaljsko. bujan jezik u kojem se mešaju visoka retorika i vulgarni izrizi. jedne javne I jedne narodne. Svi glumci su bili muskarci. Nastaje pucko pozoriste Glob teatar ciji je Sekspir bio suvlasnik i osnivaju se pozorisne trupe. Karakteristike ranoga Sekspirovog stvaralaštva su sledeće: sočan. Prevazisavsi svoje prvobitne uticaje. picu. komedije. postojanje dve stvarnosti. nizak je. u grotesknim slikama tela. duh Hamletovog oca u Cistilistu. opsesivnosti i neizmernosti u strastima. Smatra se da je napisao 37 drama (tragedije. istorijske drame. telesan I culan. usredotočenost na ljudski kosmos bez teoloških i spiritualnih asocijacija. Prema tome. gde je sve prenaglaseno. "renesansni" humor često protkan opscenostima nastalima na tlu srednjovjekovnih farsi. Groteskni realizam (Mihail Bahtin) – specifican vid slikovnosti zasnovan na preuvelicavanju (hiperboli). . tragikomedije. usresredjenost na problematiku vlasti i politike (u istorijskim dramama dramama). Engleska je procvat renesanse dozivela kasnije nego druge zemlje. Osim navedenih. a sta ukazuje njegov stav prema moralnim i etickim pitanjima. Njegovo stvaralastvo cesto sadrzi neopaganske elemente. što je glavna karakteristika komedija. Pozorisna umetnost proistice iz srednjovekovne tradicije i postaje zabava za siroke narodne mase. ili stvoreno od spoja suprotnosti. suprotstavljajuci ove pojave onome sto je boznasko I uzviseno. Tu se spaja fantasticno I stvarno.. Sve je u romanu groteskno I izobliceno. ulicnom govoru. Gradju i motive za svoja dela preuzimao je od drugih pisaca i iz istorije i od toga je stvarao potpuno nova dela. Karnevalski svet je svet naopacke. Prepoznaje se najvise u slikama telesnog I fizioloskog. groteskno I prirodno. a pisao je i sonete (154) i epske pesme. drame sa elementima engleskog folklora). Sekspirove su središnje teme: razorna sila vremena. veka u Engleskoj je vreme poznato kao elizabetanska epoha. Cilj grotesknog realizma je svodjenje sveg idealnog.. Vilijem Sekspir Druga polovina 16. a Sekspir je i sam glumio u svojim dramama.

koristi noelogizme. umesto mladjoj. grobari.. ali i u ljudima. a sve se to izrazava putem govora. Taj.prema drugima i sebi samima. daju obelezje unutrasnjim porivima i vrse ogroman uticaj na njihova psiholoska stanja. Te pojave stoje u vezi sa ljudskim karakterom. Sile koje deluju u ljudskom duhu pokrecu sukobe medju ljudima. Lira savest autokrate koja mu dopusta da lisi nasledstva i progna kcer koja mu nije pokazala dovoljno odanosti. Od istorijskih drama isticu se Henrik IV i Ricard III. Dominantni ton je cinizam i gnušanje nad ljudskom prevrtljivosti i podlosti. Sve je dobro sto se dobro svrsi. Sekspir ponekad prikazuje poremecena stanja ljudskog duha (ludilo. razlicita od svoje okoline. Tit Andronik. Hamlet. ali kadas se udruzi sa plemenitoscu. Njegove najpoznatije tragedije su: Romeo i Julija.. kao i natprirodne pojave (duhove i vestice). plemici. u potpunosti posvecena nekoj ideji. Kraj njegovog stvaralastva obelezile su drame sa bajkovitim elementima. Makbet. Protagonista je uvek neka izuzetna priroda. prividjenja.. nepostojanost i varljivost kako sudbine. mada nijedan od njih nije zeleo nesrecu koja ga je zadesila. Likovi pripadaju razlicitim drustvenim slojevima: kraljevi. a komedije: San letnje noci.. U Sekspirovim dramama radnja junaka proistice iz njihovih karaktera. Hamlet ubija strica.. Tragedije se uvek odnose na ljude visokog polozaja. Smrt tragickog junaka je posledica covekove volje i nedostatka snage da se suprotstavi svojim slabostima i porocima. Kordelijina je njen ponos.). a sama radnja iz junakovih postupaka. Njegovi junaci se ponasaju u skladu sa svojim karakterom. političkim amicijama i kompromisnoj naravi društvenoga života uopste. mesecarenje. Bogojavljenska noc. Oni su pasivni posmatraci i ne uticu na tok tragicke radnje. On koristi govor kao sredstvo za karakterizaciju junaka (razliciti govori. oponasanje govora odredjenog podneblja. Vesele zene vindzorske. Mnogo buke ni oko cega. Otelo. telesnim vidovima postojanja. To je fatalna osobina. obrazovanjem i klasnom pripadnoscu. sluge.). vitezovi.zaslepljenost i samoobmana kao bitna osobina ljudskog života. Mletacki trgovac. svojom slaboscu izaziva nesrecu i sam postaje uzrocnik svog tragicnog kraja. vec i divljenje. Cesti su likovi koji predstavljaju glas zdravog razuma (Horacije u Hamletu. Zajedno s ovim tragičkim vrhuncima supostoje tzv... prijateljske i rodjacke obaveze. Kralj Lir. Ta savest se menja sa daljim razvojem dogadjaja (Lira muci kajanje.. teske nesrece proiticu iz radnje... inace pozitivan junak.. Kako vam je drago. Julije Cezar. Svaki od junaka nosi neku tragicku krivicu: Hamletova je njegova kolebljivost nastala iz skrupuloznosti.. iz psihologizacije. Likovi uvek sami odlucuju o svojoj sudbini. mračne komedije ili problemske drame.. dadilje. lik vise ne budi samo simpatiju i sazaljenje. robovi. lude. Svakog od njih muci savest (Makbeta podanicke. Ukrocena goropad. tako i ljudi .. U novije vreme neki proucavaoci pokusavali su da Seksripove tragedije objasne pomocu antropoloskog pristupa – .. kod Makbeta se ona svodi na savest ratnika koja mu ne dopusta da podlegne bez borbe). a cak i njihov govor odudara od jezika protagonista koji se odlikuje hiperbolama i retoricnoscu. strah i strahopostovanje. luda u Kralju Liru. tipa ljudi ili njihove klasne pripadnosti). Lirova u tome sto je verovao starijim cerkama. Nijednom od ovih junaka savest ne donosi srecu.

koja se uvek desava na prvi pogled. a prosta ludapogresnom upotrebom reci i nespretnim izrazavanjem. Vecina komedija ima tri jasno naznacena dela: • svakodnevni dvorski ili urbani svet u kojem se javlja neka kriza ili sukob • radnja se premesta u svet prirode. pa je tesko razgraniciti tragedije i komedije. vojnici. grobari. a ciji je autor bio Tomas Kid. engleski tragicar. od folklornih do dvorskih i knjiskih. ali istovremeno odlucne.. U skladu sa tim. uspostavlja se drustveni sklad. Izdvajanje iz drustva nije beg u svet maste. dvorani. glumci. stilska karakterizacija. Ta ljubav nije samo strast i pozuda.didakticku funkciju. likovi se vracaju u svet svakodnevnih odnosa. Komedija kod Sekspira nema drustveno . One su ljupke. uzdrzani Horacio. Svet prirode nije ni potpuno idealizovan svet. U Sekspirovim komedijama u prvom planu su obicno zene. skromne.tragicni junak je osoba koja se prinosi na zrtvu.). Dvorska luda smeh izaziva duhovitim i ostroumnim primedbama. U Sekspirovim delima cesto se preplice tragicno i komicno. . a zatim se unistenjem junaka zlo iskorenjuje iz zajednice. vec i jedno uzviseno osecanje. gde dolazi do moralnh i duhovnih preobrazenja • dolazi do pomirenja. likovi mogu da poticu iz razlicitih sredina. pripriosti grobari. studenti.. Sekspir veliki znacaj daje motivu ljubavi. Na stvaranje komedija uticali su mnogi elementi. Smatra se da je i pre Sekspirovog Hamleta postojala tragedija Pra – Hamlet. Sekspir se sluzi raznovrsnim sredstvima prilikom karakterizaciej likova: opisna karakterizacija (kada jedan lik prica o drugom_). Jer u njemu uvek ima likova koji gledaoca svojim prisustvom podsecaju na realni svet.Veliki je i uticaj srednjovekovne tradicije i viteskih romana. To spajanje razlicitih svetova teoreticar drame Fransis Fergason nazvao je usaglasavanjem komplementarnih perspektiva.. velikasi. odnosno variranje nacina izrazavanja prema liku (arhaicni Duh. Monolog (solilokvij) je najvise vezan za Hamletovu karakterizaciju i za iznosenje njegovog psihickog stanja. Uvek vodi istom ishodu – ispunjenju u braku. a sustina tog obreda je da se zlo u jednoj zajednici prenosi na pojedinca. mornari. Muskarci su obicno uobrazeni i hvalisavi. sa elementima petrarkizma i platonizma. odane. Likovi u Hamletu su veoma raznovrsni i upecatljivi – pripadnici kraljevske porodice.. Prisutni su i elementi latinske komedije i italijanske comedie dell' arte. Dramski govor i stil postaju projekcija karaktera. Skoro svaki od njih ima neku individualnu crtu u skladu sa svojom ulogom i drustvenim polozajem. medju likovima iz nizih slojeva znacajnu ulogu imaju lude. ne samo iz nizih slojeva. iskrene. Hamlet Sekspir je gradju za Hamleta preuzeo iz drevne skandinavske legende iz X veka koju je danski istoricar Sakso Gramatikus zabelezio u XII veku. koja je danas izgubljena. Sekspirove komedije uglavnom su povezane sa iskonskim proslavama pobede leta nada zimom i zivota nad smrcu. pronicljive i snalazljive. uzajamna je i savladava sve prepreke.

Gertruda. Prema rečima engleskog pesnika i kriticara Kolridza. Veliko pitanje je zasto on odlaze svoju osvetu. Klaudije. Klaudije. U međuvremenu Hamlet glumi ludilo. otkrivši da je kralj nameravao da ga otruje. Danskom princu Hamletu javlja se Duh ubijenog oca koji traži osvetu.).). kada je potrbno on je veoma efikasan (ubija Polonija skrivenog iza zavese. Život na danskom dvoru Elsinoru. ogledalo mode. Uloga duha Hamletovog oca je dvojaka: on pokrece zaplet otkrivajuci Hamletu tajnu i spaja dva sveta. doživljava kao nesavršen svet u kojem caruje lukavstvo. u tragediji postoji i ljubavna priča između Hamleta i Ofelije. Pored intriga. bitno je drukčiji od onoga kako ga doživljavaju dvorani. Hamlet tu istu stvarnost... Hamlet – Horacio.. oženi se Gertrudom. mimika. Ofelija daje njegov opis iz prethodnih vremena: odlican macevalac. Njegovo simulirano ludilo sa pocetka drame daje oduska njegovoj nervnoj napetosti i povremeno ga stvarno obuzima. Hamlet ima visoko razvijenu moralnu svest.Karakterne osobine isticu se i pomocu kontrasta sa drugim likovima (Hamlet – Fortinbras. kad na kraju tragedije Hamlet ubija kralja. Tek nakon sto je u sebi pobedio castoljublje. Postoji veliki broj razlicitih objasnjenja (zbog svog morala. pa tako Hamlet. Lik Hamleta je veoma slozen i protivrecan. izbavlja se od gusara. mudar. spletke i ubistva. sjaj. Oni vide sjaj. Ali. proza se koristi i u pismima. ne ubija ga prema nekom planu. moć i bogatstvo danskoga dvora.). nego u nastupu gneva. sila.a stil se takodje menja u zavisnosti od konteksta. udovicom ubijenog danskog kralja. vec u komadu svaki od likova glumi (Klaudije. Hamlet je bio u stanju da izvri svoj zadatak. Ova veza sa onostranim je mozda glavni uzrok Hamletovih cestih razmisljanja o smrti. On se nalazi pod teretom snaznih osecanja i pod velikim psiholoskim pritiskom. likovi poremecenog uma. Stil Hamleta je promenljiv i krece se od svakodnevnog. Hamlet nije jedini koji glumi. pomocu glumacke trupe koja dolazi u Elsinor. Hamletovog oca ubio je stric. jer njegovu volju sputava misao. kako ga doživljava i spoznaje Hamlet. Hamlet neprestano stvara odluke da nešto učini. Rozenkranc i Gildenstern. potvrdjuje svoje sumnje. i zabave na njemu. preko poeticnog do zestokog..). osvetoljubivost i licnu osvetu. moć i bogatstvo dvora. Sekspir koristi i neverbalna sredstva (hod. gestikulacija. misaonosti. vaspitan. Hamlet odlučuje da se osveti.. a ponesto i otkriva. Hamlet nije neodlucan. Razlog njegovog odlaganja osvete bio je predmet mnogih rasprava i tumačenja... ubistava i osvete. On je nemocan u svetu delanja.. izaziva Laerta na dvoboj. Problem predstavlja i pitanje Hamletovog ludila.). kostimi. zapravo njen privid. Gluma ponesto skriva. a opet ne čini ništa osim što stvara odluke. Pa čak i onda. strah od pakla. Sekspir je cesto koristio postupak metadrame (drame u drami) kao jednu od odlika elizabetanske drame. ne sačekavši ni mesec dana. Hamlet – Laert. Prozno se izrazavaju likovi iz nizih slojeva. vide samo jedan vid zbilje.... Hamletova najveca borba jeste borba sa samim sobom.. Najprostije objasnjenje je tehnicko – dramatursko: kada bi se Hamlet odmah osvetio drama bi se zavrsila vec posle prvog cina. koja se tragično . obrazovan. Ta razmisljanja su jos jedan od uzroka Hamletovog oklevanja. ali samu akciju odlaže.

Prikazuje se sazrevanje. Vazan je i lik ledi Makbet. izdvajajuci Makbeta i njegovu zenu kao jedine zlocince. pa cak i osecanje saucesnistva. je sazaljenje izaziva samo onaj koji nezasluzeno pati. Tragedija ima pet činova. Odatle ce stici do zlocina. prikazuje se nastanak zamisli o ubistvu. a ona ostala u njegovoj senci.okončava njenim samoubistvom i ludilom. Skoro sve kljucne scene desavaju se nocu i to doprinosi atmosferi ovog komada. a na to upucuju likovi vestica koje je on progonio. strepnju. da bi zatim on postao sve samostalniji. izvrsenje i posledice ubistva kralja Dunkana. Izvor je Holinshedova Hronika. U pocetku je ona podstrekac. Zlocin neminovno vodi ka usamljenosti i otudjenju. a strah onaj ko je nama slican. Makbet ipak ima crte ljudskog bica. Nakon ubistva Dunkana on ne pokazuje zelju da se vrati na put dobra. Ali. pomagac i uzor Makbetu. Pripreme za izvrsenje prvog zlocina protezu se na vise pocetnih scena. verovatno zato sto je Dzems bio veoma ponosan na svoju rodnu zemlju. ali istovremeno i zlocinac i ubica. Situacje u koje Sekspir stavlja ovog junaka u citaocu/gledaocu pobudjuju razumevanje. gnusa ubistva. Tragedija prikazuje moralno i dusevno propadanja jednog coveka. . ledi Makbet). a to je uslovljeno njenom kratkocom. pa ona na sebe preuzima duznost da u nju ulije zlobu. U Sekspirovoj drami centralne uloge zauzimaju dva lika i jedno delo. ali ubistvo ih postepeno razdvaja. Predmet je uzet iz skotske istorije. kao i svi normalni ljudi. Makbet je tragicni protagonista. pakost i castoljublje. a oslobadjajuci ostale skotske velikase krivice za zaveru i povecavaju ci razmere Makbetovog zlocina predstavljajuci Dankana kao starog i postovanog vladara. Pokolj Mekdufove zene i dece pokazuje Makbeta kao zver u ljudskom obliku. vec se saoseca sa Makbetom i progoni je savest. Sporedni likovi su prilicno povrsno skicirani. Makbet se povlaci u sebe. Podsmeva mu se. Makbetova priroda je previse blaga. i ona se menja. Na pocetku tragedije on je ugledan i castan velikas. pošto je Hamlet greškom ubio njenog oca Polonija. Odluku da pocini sledeci zlocin – ubije Bankoa i njegovog sina – donosi bez spoljasnjih podsticaja i unutrasnje borbe. vise nije simbol neustrasivosi. To je drama izuzetno brzog toka. Sekspir posebnu paznju poklanja Makbetovim monolozima koji su puni snaznih i asocijativnih stihova. naziva ga kukavicom i uskracuje mu svoju ljubav sve dok se on ne dokaze time sto ce postupiti po njenoj volji. samilost. U pocetku su Makbet i njegova zena dva vida jednog bica. a ipak postaje ubica. Makbetov uzas sto u sebi otkrva takve porive. moralne pustosi i dusevnog pakla. Nakon ubistva sama odnosi nozeve i maze krvlju zaspalje strazare. vojskovodja koji svoju zemlju i kralja spasava od poraza. Makbet se. snazne spoljasnje uticaje koji deluju na njega (vestice. Makbet Smatra se da se tekst Makbeta izvodio u cast danskog kralja Kristijana i kralja Dzemsa. o planovima za drugo ubistvo ne govori zeni. Prema Aristotelu tragicni junak ne moze biti negativni lik. slabljenje otpora i opredeljenje za zlocin. Sekspir prilagodjava gradju. a za trece se obraca vesticama. Makbet vest o njenoj smrti prima skoro ravnodusno.

a ne samo tragicnu pricu o jednom kralju. Na pocetku tragedije Lir je vadar. mudrost i moc coveka nisu u spoljnjem velicanstvu. a to su oni koji ga najvise vole. pod uticajem svoje zene. Sin se spasava. Kordeliju ne spominje. Na pocetku tragediji tri vestice proricu Makbetu da ce postati kralj Skotske. a zatim i u okviru Ogledala za vlastodrsca. a pored postojanja glavnog zapleta (price o Liru i nezahvalnim kcerima). odlucuje da ubije kralja. a da za ubistvo optuzi cuvare. Sekspir je izmenio mnoge elemente: njegov Lir nije samo star. vec veoma star. U sredisnjem delu drame junak se nalazi u svetu prirode. Ove dve price predstavljaju obrazac. Kralj Lir Gradju za svoju tragediju Sekspir preuzia iz mnogobrojnih legendi o kralju Liru. premudar i svemoguc kralj. ima 80 godina. Nezahvalnost kceri i sopstveno kajanje Lira dovode u stanje ludila. trajnu zakonitost ljudskog ponasanja. Shvatio je da on nikada nije bio pravedan. On mora da preda drzavu onima u kojima najvise zivi. On shvata da velicina. Malkomom. javlja se i sporedni (o Glosteru i njegovim sinovima). a Banku da ce iz njegove loze poteci citav niz kraljeva. samovoljan i samouveren. U oba zapleta razvijen je isti motiv – starac koji pogresno procenjuje svoju decu i ukazuje poverenje onima koji ce ga izneveriti. U strahu da se ne ispuni i ono sto su vestice rekle Banku. on odbija da sagleda istinu i da poveruje sopstvenim ocima. na sta mu je i Kordelija ukazivala.Makbet sadrzi fatumski element. Religijski elementi u drami su drasticno redukovani. a lik Kordelije se javlja u Spenserovoj Vilinskoj kraljici. Holinshedove Hronike. naviknut da svaka njegova zelja bude zadovoljena i ne trpi protivljenje. ali njegove vestice nemaju karakter hora grcke tragedije. Nakon sto saznaje da mu je Makbet ubio porodicu. Prica o njemu javila se u Istoriji engleskih kraljeva. i zato je on progoni. Makduf krece sa Malkomom da spase Skotsku od Makbetove tiranije. On se od velikog kralja . Nakon susreta sa Kordelijom njegova unutrasnja borba nestaje. vec u sposobnosti da herojski ustraje protiv necovestva. odbijajuci da prizna apsolutnu odanost ocu sramoti ga javno i odbija njegovu milost. On je autokrata. Ispunjava se jos jedno prorostvo i Makduf ubija Makbeta. a Makbet vidi Bankov duh na veceri. one su aktivni ucesnici u samoj tragediji. Glavni izvor bila je anonimna drama pod naslovom istinita istorija kralja Lira. Kada ga Gonerila i Regana odbace. vec samo jedan od mnogih ljudi. a Kordeliju ubijaju. Kordelija. koji bezi u Englesku i tamo se srece sa maloletnnim Dunkanovim sinom. U pogledu strukture podseca na Sekspirove komedije. govoreci mu da postoje i drugi ljudi koji se mogu isto tako voleti. vec samo nistavni covek. On shvata da nije bezgresan i nepogresiv. Zatim odlucuje da ubije i Makdufa. stideci se svojih postupaka. on odlucuje da ubije i njega i njegovog sina. Makbetu ova misao ne da mira i on. I jednom i drugom u najtezim trenucima utehu pruza odbaceno dete i nakon velikih patnji uvidjaju istinu. On postaje pokajnik koji priznaje svoju nemoc. Misao o kcerima koje su se ogresile o njega neminovno vodi ka misli na kcer o koju se on ogresio. i samo kod njega Lir gubi razum i umire.

• Edmund je Glosterov vanbračni sin. najkracu u godini. San letnje noci Naslov komedije se odnosi na noc 23. • Grof od Glostera je Edgarov otac. Pri tome ga je jedan od slugu smrtno ranio pokušavajući da odbrani Glostera. Edgar ga ubija kada pokuša da ubije Glostera. On se udružuje sa Gonerilom i Reganom kako bi ostvario svoje ambicije. Gonerila ga prezire i ruga se njegovoj muškosti kada je prekori zbog odnosa prema ocu. Pred očevim gnevom Edgar beži prerušen u prosjaka Sirotog Tomu. Prerušen u Sirotog Toma pomaže oslepljenom ocu. • Grof od Kenta veran Liru. Edmund obmane oca da Edgar da kuje zaveru protiv njega. U ovoj drami osetan je uticaj srednjovekovnih moraliteta. koja je u engleskom folkloru bila povezana sa odlascima u prirodu. On je tragična figura oca čija pogrešna procena najmlađe kćeri označava početak njegovog sloma. Na kraju on preuzima vladavinu nad kraljevstvom. Kasnije u drami on se okreće protiv svoje žene. Njih troje čine ljubavni trougao. On je grofa Kenta stavio u kvrge. • Edgar je zakoniti sin grofa Glostera. • Kralj Lir vladar Britanije pre njenog potpadanja pod vlast Rimske imperije. • Vojvoda od Konvala je Reganin suprug. • Kordelija je Lirova najmlađa kći. njegove primedbe oslikavaju Lirove misli i osecanja. • Gonerila je Lirova najstarija kći i supruga vojvode od Olbanija. • Osvald je Gonerilin sluga opisan kao lupež i čankoliz. • Vojvoda od Olbanija je Gonerilin suprug. i supruga vojvode od Konvala. • Luda je vazna za dramsku radnju i indirektno komentarise tekuca zbivanja. tako se za prave mladence prikazuje cela komedija. • Regana je Lirova druga kći.preobrazava u velikog coveka. ali proteran kada se suprotstavio kralju zbog odluke da liši Kordeliju nasledstva. oslepeo Glostera. Na početku drame nju prose vojvoda od Burgundije i kralj Francuske. Pisana je verovatno u cast nekih aristokratskih mladenaca – kao sto se za Tezeja i Hipolitu prikazuje prica o Piramu i Tizbi. Ova komedija cesto se naziva cudom kompozicije. zbog vestog povezivanja vise niti zapleta u jednu celinu. juna. Edmunda. Ovo je jedno od retkih dela za koja sekspir nije preuzeo zaplet. Sekspir koristi postupak metadrame. kao sto su vidoviti snovi (kada devojka sanja svog buduceg muza) i verovanje u natprirodna bica. i otac vanbračnog sina. ali pojedini motivi pozajmljeni su iz razlicitih tradicija – anticke i engleske knjizevnosti i folklorne tradicije. Demetra i Lisandra . Prerušen on služi kralju skrivajući od njega svoj pravi identitet. Helene. zabavama na otvorenom i raznim praznoverjima. Prica ima cetiri toka koji se medjusobno preplicu: • vencanje atinskog vladara Tezeja i amazonske kraljice Hipolite • dozivljaji mladih atinskih ljubavnika Hermije.

veku i sastoji se iz dva dela. Zanatlije su realisticni.. prema kojem Servantes i njegovi likovi imaju negativan stav. drugi deo Don Kihota sadrzi nekoliko aluzija na krivotvoritelja. Vladarski par se odlikuje dostojanstvom. Lik Vratila komicno naglasava suprotnost izmedju realnog i irealnog. Hermije. jer su ga obelezili Lope de Vega. El Greko.. a ljubav Oberona i Titanije je osnov sklada u prirodi (njihova svadja oko paza izaziva meteoroloske poremecaje). v. Ovaj period (17. Dramska radnja se odvija na cetiri razlicita nivoa realnosti: • mitoloska stvorenja • romanticni ljubavnici • zanatlije • fiktivni likovi Pirama i Tizbe Karakterizacija likova je povrsna jer ih ima mnogo. stvarnosti i privida kada se javlja dva puta u ulozi ljubavnika – kao Titanijin magarac i Tizbin Piram.. a tu se i zavrsava.. Migel de Servantes. Pored ovih digresija. Hermija i Lisandar beze da bi mogli da ostvare svoju ljubav. Zbog toga. preobrazaj Vratila u magarca. Najopsirnije digresije u prvom delu su prica o radoznalom coveku i o Maurkinji i njenom slugi koji ju je doveo u hriscansku zemlju. Sve ove price povezuje zajednicki motiv – motiv ljubavi.. price sporednih junaka su uglavnom price o minulim . a mladi parovi su medjusobno vrlo slicni. Velaskez. Pocinje pricom o Tezeju i Hipoliti u Atini. Kolumbo. Servantes koristi i retrospekciju kao jedan od pripovedackih postupaka. Piram i Tizba su parodirani likovi iz ranijih elizabetanskih drama. Sredisnji deo se dogadja u sumi u okolini Atine i tu dolazi do nesporazuma i pometnji: ljubavni cetvorougao izmedju Helene. U prvom delu ima dosta digresija. Ljubav mladih Atinjana je snazna i puna nepromisljenosti. a ljubav Tezeja i Hipolite zrela i stalozena.) se naziva i Zlatnim vekom spanske drzave. Veleumni plemic Don Kihot od Mance Roman je objavljen u 17. u romanu se moze naci i jedna paralelna prica koja prati pricu o Don Kihotovim i Sancinim pustolovinama i na neki nacin se preplice sa njom. pisac sa pseudonimom Alonso Fernandez de Avellaneda je objavio lažni nastavak. Piram i Tizba govore u naivno – retorskom stilu junaka prasekspirovskog pozorista. Govor zanatlija je u prozi. a to je ljubavna prica Kardenija i Luscinde i Doroteje i Fernanda.• sukob vilinskog kralja Oberona i kraljice Titanije • predstava o Piramu i Tizbi Komedija se moze podeliti na tri dela. ali ipak postoje odredjene razlike. ali tako opsirnih digresija nema u drugom delu. a sam pisac (naravno pozivajuci se na ime Sida Ameta Benedjelija) govori u drugom delu kako je digresije pisao da bi sprecio monotonost. Lisandra i Demetra. između prvog i drugog dela. komentar na primitivno izvodjene drame u engleskim pozoristima. Ova prica predstavlja kompozicioni okvir. zaneseni ljubavlju. Njihova ljubav je osnov sklada u drzavi. Kalderon. Godine 1614. Titanija se pod uticajem ljubavnog soka zaljubljuje u njega. ovozemaljski likovi i cine protivtezu romanticnim ljubavnicima i vilinskom svetu.

on mora da ima svoju gospu. Ovi i drugi spisateljski izvori su parodija na viteški žanr.. ucesnicima krstaskih ratova (osvajanje Svete zemlje. predlažući mu da uzmu uloge pastira. takodje kao parodija. avantura koje su okvirnom pricom povezane u jednu celinu. Za njega su vetrenjace divovi. Posto ona nije tako lepa i mirise na beli luk. Don Kihot je zamisljen kao parodija na viteske romane. veku u Spaniji. Glavni junak je antijunak (picaro = lopov. sastoji se od niza pojedinacnih epizoda. Prema kompoziciji i nacinu obrade teme. Predmet ismevanja su gramzivost i licemerje. Pikarski roman nastao je u 16. Onda odlučuje da luta Španijom na svom mršavom konju Rosinantu. svaka avantura vodi u drugu. kojoj ce posvetiti svoja dela. oslobadjanje Hristovog groba u Jerusalimu. Drugi deo knjige završava se smrcu Don Kihota (tako da nijedan drugi lažni pisac ne može da zloupotrebi Servantesovo delo). on nije mladi vitez. koji je prvobitno bio na arapskom jeziku i koga je napisao izvesni Sid Amet Benendzelija. Servantesov roman nije pikarski. Servantes pripoveda da su prva poglavlja knjige došla iz hronika La Manče. Obicno je u prvom licu I epizodican. Alonso Kihana je obični Španac (idalgo. a zatim je stigao do Francuske i Engleske.. Pri kraju druge knjige. prevarant). U drugom delu romana ta zelja mu se i ostvaruje i on se pokazuje kao dobar i pravedan vladar. vec je u dubokoj starosti.. pod pratnjom svog konjusara – stitonose Sanca Panse. Kao i svaki lutajuci vitez.dogadjaja. jedino prica o avanturama Don Kihota i Sance ima hronoloski tok. Pikarov odnos prema drustvu i svetu je satirican. on . ispravljajući nepravde i braneći ugnjetavane. ratnicima.. U drugom delu Servantes vodi polemiku sa savremenom epohom. On tu ulogu dodeljuje seljnki iz susednog sela i daje joj ime Dulsineja od Tobosa. on zakljucuje da su je zacarali carobnjaci. a nosioci ovih poroka su spanski svestenici tog vremena. nestao je i Don Kihot sam. Negde u romanu se moze naci pozivanje na Bibliju gde se vidi srednjovekovni pecat u romanu. berberinov tanjir Mambrinov slem. najniži red španskog plemstva) koji je opsednut pričama o viteškim lutanjima. dok je quixote na španskom jeziku označavao dio oklopa). Njegovi prijatelji i porodica smatraju ga ludim kada on odluči da uzme ime Don Kihot od Mance i postane vitez lutalica (don je bila titula višeg plemstva. ali je postao mnogo vise od toga. Prema tome roman kompozicijski izgleda kao skup novela povezanih okvirnom novelom.). krcma je zacarani zamak. zarobljeni prestupnici vitezovi. a Sanco pristaje na sve u nadi da ce dobiti svoje ostrvo. Sančo ga moli da ne odustaje. Don Kihot shvata da su njegove radnje bile ludost i odlučuje da se vrati kući da umre. Paralelno sa viteskim nastaje I pikarski roman. glavna odlika pikarskog romana jeste putovanje. Pored satire. Nakon sto su ideali za koje je on ziveo nestali. moze se svrstati u avanturisticki roman. a da je ostatak knjige preveden sa rukopisa. Don Kihot je idealista. Servantesova proza nije mimeticka I njegov roman predstavlja prvi moderan roman. On i Sanco prolaze kroz niz nevolja i avantura. Glavna zasluga je u tome sto je omogucio udaljavanje od tada pomodnih viteskih i fantasticnih romana. To je roman koji kazuje zivotnu pricu nitkova ili lopova. tako je kompozicija romana stepenasta. koji su tada bili junaci pastoralnih poema i priča. Viteski romani su govorili o plemicima.

Bahtin ih naziva karnevalskim parom (par suprotsnosti) – dva lica jedne stvarnosti.on se poziva na Benedjelija. svet romana i onaj koji je izvan njega to je posebno vidljivo u delu gde je Don Kihot na dvoru vojvode i vojvotkinje vojvodin dvor bi trebalo da bude izvan knjizevne stvarnosti. Don Kihot je idealista. ali. zastitnik i. jeste metafikcija sa autoreferencijalnim komentarima. on pobedjuje u razgovoru sa Sancom. kompozicijski gledano veoma bitan. a Sanco pragmaticar i materijalista. postupcima. kojem su potrebni heroji i ljudi sa idejama da ga oplode. objasnjava kako je delo napisano. njegova borba sa vetrenjacam je u stvari njegova borba sa iluzijama iz koje on izlazi porazen. U ovim razgovorima njihove pozicije su razlicite. Sve ovo. U skladu sa tim je i njihov portret. paraliterarnost i autoreferencijalnost. Njih dvojca su u pocetku potpuni antipodi i fizicki i duhovno. Ovde je metafikcija prisutna jer se o romanu govori kao o navodnom prevodu sa arapskog. nagovestava sledecu epizodu. Don Kihot postaje Sancov ucitelj. prelazi na njegovu stranu. pisuci o Don Kihotu kao o prevodu sa arapskog jezika i pozivajuci se stalno na Sida Ameta Benedjelija koji je navodno napisao to delo jer bi ovakvo parodiranje donelo njemu gomilu problema. Dzerald Brenan ih je uporedio sa bracnim parom koji se neprekidno prepire. tradiciji na koju se oslanjaju. Idealan svet ne postoji. cesto objasnjava zasto je dogadjaj prekinut u odredjenom trenutku i nagovestava kada ce se nastaviti. Servantes. Don Kihot igra ulogu muza. godine. on pripoveda o pripovedanju (roman je pronasao na pijaci) -> pripovedanje je na granici izmedju iluzije i stvarnosti. Don Kihot zeli da cini dobro. ali ovde su oni procitali roman o Don Kihotu i zele da upoznaju junaka romana i time mesaju fikciju i stvarnost. On vodi I polemiku sa dotadasnjom knjizevnoscu. a samo donosi nevolju. Jedan od pripovedackih postupaka u romanu. autor. Pojavljuje se u svim prozxnim ili stihovanim narativnim oblicima. Pokusava da razbije iluziju o pripovedanju. mada Don Kihot gubi bitke u stvarnosti. kriticar. vec se ponovo ozivljava u njihovim razgovorima. Servantes na taj nacin parodira semu viteskih . dok se u drugom delu mesaju realna i knjizevna stvarnost. njegov prijatelj. Dinamiku romana ne cine samo dogadjaji. Servantes govori o sukobu ideala i stvarnosti. Metafikcija je pripovedacki postupak kojim se otvoreno ukazuje na izmisljenu knjizevnu stvarnost i ujedno se komentarisu svi cinioci stvaranja. a Sanco je simbol pasivnog zenskog sveta. a to je prisutno u Servantesovom romanu . posle svega. Na taj nacin nijedan dogadjaj nije stvarno zavrsen. ima vaznost i u obradi teme jer je ovo roman . osim kompozicijske vaznosti. pisuci roman. Sanco se menja. kao i sam Don Kihot.parodija. junaci. Don Kihot je visok. Ovaj pojam je prvi put upotrebio pisac Vilijam Gas 1970. Sanco svog gospodara pocinje da ubedjuje u stvari u koje ni sam na pocetku nije verovao. udaljava se od njega. odnosno zanimaju ga zemaljska zadovoljstva. postupci. tezi ka nebesima. Njih dvojca vremenom poprimaju osobne jedan drugog. a Sanco nizak.odbija da se suoci sa svetom kakav jeste. vec i razgovori izmedju Don Kihota i Sanca Panse. savetodavac. Autoreferencijalni komentari su piscevi komentari gde on govori o knjizevnoj formi. dogadjaji. tj. Servantes uvodi metatekstualnost. kao i o samom cinu pisanja.

Upotreba ovog termina je najpre imala negativno. dvorskog epa. knjizevne vrste ili stil epohe se hiperbolizuju i karikiraju da bi postale smesne. To su nemastoviti i bezumni likovi umisljenih trgovaca. krcmara i bogatasa. Grimelhauzenov Simplicisimus. naivno napisani. a u jednom delu zaboravlja da je Sanco izgubio magarca. moze biti pikarski roman.. pa prilikom toga smeh cesto izaziva sazaljenje prema junacima romana. a postoji i sumnja da se barok nije javio u slovenskim zemljama. Nastao je iz avanturistickih elemenata helenskog romana. postupke. s tim da smeh ovde pored svoje osnovne funkcije razveseljavanja. Npr. BAROK Barok se vezuje za poslednje decenije 16. robinzonada. parodira i teme ovih romana kojsi su postali najpopularnije stivo iako prilicno bezvredni lakrdijaski. komicno i podrugljivo. Sancovu zenu naziva i Marijom i Juanom. ima i didakticku ulogu (kao kod Rablea) prikazivanja bolne stvarnosti na izvrnuti nacin. pisca. Koristeci se parodijom. Termin se moze koristiti u knjizevnoistorijskom i tipoloskom smislu. Tu spadaju pikarski roman nepoznatog autora Lasariljo de Tormes. mada je teze precizno ga odrediti jer se u razlicito vreme jaljao u razlicitim knjizevnostima. Rec barok potice . i skoro celi 17.. Servantes zalazi i u drustvene i politicke okolnosti koje satiricno iznosi na videlo. na kraju i sam Don Kihot kada postane svestan ludorija kojima se bavio).romana. Servantesov Don Kihot. odnosio se na nesto ruzno. groteskno i tek ga je Burkhart upotrebio u neutralnom znacenju kao oznaku za odredjeni period. a kasnije se ponovo vraca na prethodnu cinjenicu i opisuje kako Sanco nalazi magarca. Don Kihotovi prijatelji koji spaljuju viteske knjige. Pisac cesto staje na stranu svojih glavnih likova i posredno kritikuje one koji njih kritikuju. Tako nekada govori da prekida dogadjaj u kulminacijskom trenutku jer se tako cini u viteskim romanima... Barok predstavlja epohu izmedju renesanse i klasicizma. iskrivljeno. godine u delu "Renesanska i barok". viteskog romana. simplicijada.. u savetima koje daje gradjanima "ostrva". zato on postaje tako simpatican lik piscu i citaocima. kritikujuci odredjene knjizevne pojave svoga doba. pokret pokrecu Nemci. likovi i situacije docarani su na komican nacin. Negde uvodi likove koji otvoreno kritikuju viteske romane i pokusavaju bda urazume Don Kihota umesto da se poigravaju sa njegovom ludoscu (svestenik na vojvodinom dvoru.. ali se prosirio i na ostale zemlje. pominje ga normalno. Robinzon Kruso Danijela Defoa. nacin na koji su pisani. U romanu se moze naci par previda pisaca koji se mogu pripisati njegovoj zaboravnosti zbog pauza koje je pravio tokom pisanja dela. Parodija – delo nastalo povodom nekog drugog dela i to protiv njega. a samom tematikom Don Kihoa. pogrdno znacenje. vestern. veki. Avanturisticki roman – roman koji tezi prikazivanju uzbudljivih dogadjaja. Servantesovi stavovi o stvarnosti mogu se naci u Sancovim brbljanjima. Barok se najpre javlja u likovnoj umetnosti i termin barok prvi put pominje Hajnrih Velflin 1888. Osobine tog dela.

Barokni pisci teze sikreticnosti. groteske. hiperbolama. cudnom upotrebom obicnih reci.carmina figurata (ukrasavnje biljnim i zivotinjskim . veka. Dominantni su jaki izrazi osecanja plahovitost.) i u ukrasavanju dela ukrasnim inicijalnim slovima npr. M. srca. melodicnoscu stiha. a ne STA se pise. i u Francuskoj je tesko izdvojiti barok od klasicizma. podrazavalaca i sledbenika. Dj. cestom upotrebom eufemizama. Stil je prenaglasen.od reci barocco. Razvili su i tehniku ukrasavanja dela da bi pojacali likovnu komponentu . Keveda. pa je tako stvoren poseban pesnicki jezik koji se odlikuje neologizmima. jarke boje. u Spaniji se naziva zlatnim dobom . sto je i osnovno obelezje barokne knjizevnosti. antiteza. U Engleskoj se barok izjednacava sa renesansom. Odlike poetike Barok se nakon renesanse javlja kao jos jaci otpor knjizevnosti srednjeg veka.. Rejmon. sto se ogleda u cudnoj formi pojedinih dela (u obliku cveta. tako forma dela dobija znacaj. originalnom upotrebom stilskih figura. Djordano Bruno to cini u dijalogu koji je napisao po uzoru na Platona gde su akteri Tansilo i Chikada koji govore o tome da umetnik treba biti oslobodjen svih ogranicenja jer se poezija radja iz nadahnuca. stil postaje vazniji od sadrzaja. pun paradoksa. Tezi se sokiranju. kao i Marinijev uticaj na evropsku baroknu knjizevnost. Marini. Zan Ruse govori o tome da je barokna knjizevnost sva u simbolima jer je jos uvek bilo nemoguce otvoreno govoriti i pojedinim temama. vazno je KAKO se pise. cestim inverzijama.oznacava stil italijanskog pesnika Marinija. Servantes i Lope de Vega. zagonetnih metafora.Tokvato Taso. SImbolikom se stvara veza izmedju materijalnog i metafizickog. spajanju nespojivog. u nemackoj . sto znaci biser nepravilnog oblika.Grimelshaucen. medjutim i dalje ima cilj da zabavi i pouci. Grifijus. • gongorizam u Spaniji . • jufjuizam u Engleskoj • precioznost u Francuskoj . Ubrzo poprima vid izvestacenosti i postaje predmet parodija (Molijer "Smesne precioze") • I u baroku se kao u renesansi prvo javljaju italijanski pisci . kao i stil njegovih nastavljaca.Luis de Gonora. sto se metaforicno moze odnositi na citavu knjizevnost baroka. Barok raskida sa normativnom poetikom i zalaze se za entuzijasticku poetiku. npr. Odlikuje se potrebom za neobicnim iz neocekivanim izrazima. Barok unosi najvise novina u stil pisanja.. Kalderon i uslovno neki pisci koji se vezuju i za renesansu. Predstavnici i struje Tendencije baroka se javljaju pod razlicitim nazivima u razlicitim zemljama: • marinizam u Italiji . krsta. perifraza. Poezija se posmatra kao privilegija odabranih. nema novih baroknih dela. latinizmima. kitnjast.barokna struja u Spaniji. nazvana po Luisu de Gongori. spajanju knjizevne i likovne komponente. tako o culnom govori u aluzijama. Odlike marinizma srodne su odlikama baroka. najveca paznja se posvecuje stilu i formalnom savrsenstvu.stilska i drustvena pojava karakteritican za francuski klasicizam 17. Angelus Silecijus. metafora. bujnost. ali se kao barokni pisci pominju rani Malerb i Kornej. ali u izvesnoj meri i renesansoj knjizevnosti.

hiperbola. epiteti . veka na prelazu iz renesanse u barok. oznacava vestinu pronalazaenja i stvaranja koncheta .jezuitska (isusovachka) drama. Pored obimnih epova. teme su se odnosile na iskusenja i prolaznost zivota. gradja je preuzimana iz Biblije i crkvene istorije. hiperbole.pisane su na latinskom.Luis de Gongora i Argote Manirizam . bez slicnosti. pratile su odredjenu shemu. iluziju.sve u cilju naglasavanja i isticanja.metafora. Teme se ticu kajanja. nziva se i "kraljicom figura". Zalaze se za oslobadjanje od pravila klasicne umetnosti uspostavljenih u renesansi i zalaze se za kreiranje posebnog stila sa prepoznatljivim autenticnostima odredjenog autora. neobicnim izrazavanjem. Lirske forme menjaju izraz u skladu sa baroknom poetikom . prolaznosti. ali su morale postovati odredjene kriterijume . metafora je glavna stilska figura. a javljaju se i antiteza. Iz jezuitske drame se razvila melodrama. Velika je potreba za nejasnim. zivot se posmatra kao varka. imale su morlaizatorsku funkciju i didakticku (ucile su lepom govoru i pravilnom izgovoru latinskog). igre recima. dekoracijom). Je4zuitska drama nastaje radom isusovaca koji su se zalagali za kulturnu delatnost. oksimoron. za spajanjem nespojivog. paradoks. U dramskom stvaralastvu najzustuplejnija je tragikomedija i poseban oblik drame . za sto komplikovanijim izrazavanjem. Morales • kultizam . koristi se niz stilskih figura koje imaju cilj da unesu simboliku. iluzija.orna. s tim da se menja nacin obrade. nestalnosti. najpre se javlja u slikarstvu. na udaljena. za visok stepesn subjektivnosti. egzoticna mesta gde se moze biti srecan. Karakteristicne pojave barokne knjizevnosti su konchetizam i manirizam Konchetizam je stilska pojava karakteristicna za barokne struje. Grasijan. lirici i drami. naglasene su slike. paradoksa i antiteze.forma je izrazajna. jihove drame nisu morale imati posebnu umetnicku vrednost. nasuprot srednjovekovne svesti o vecnom zivotu posle smrti. groteska. sukoba cula i razuma.mentima). smisao baroknog dela je tesko uhvatljiv. groteska. apsurd. muzikom. neizvesnosti. nejasnost i prikriju pravo znacenje .karakteristicene us pozajmice iz grckog i latinskog jezika ("ucene reci") .stilske figure koja se zasniva na otkrivanju neotkrivenih i neobicnih analogija izmedju pojava i predmeta na prvi pogled potpuno udaljenih. javljaju se viteski i pikarski romani koji baroknom coveku predstavljaju beg od stvarnosti u idilu. opera i oratorijum jer je jezuitska drama bila kombinovana sa posebnim scenskim sredstvima da bi privukla paznju publike(baletom.stil u umetnostima 16. U Spaniji se koncetizam deli na dve grupe: • konceptizam . nepovezanih. Barokna dela odisu pesimizmom Knjizevne vrste Barok neguje sve tradicionalne knjizevne vrste. oksimoron. posebno u junackom epu. . Javlja se u vidu oksimorona.Kevedo. odnos stvarnog i zagrobnog sveta.

dok neki proucavaoci barokne tendencije vide i kod Sekspira. KLASICIZAM U drugoj polovini 17. i svima je rekao da se njegovim postupcima ne treba čuditi jer mu je učitelj bio san i da se on i sada boji da će se ponovo naći u svojoj kuli. jer sve u životu nestaje poput sna. Pedro Kalderon de la Barka. Servantesa i Korneja. Kada se probudio. najnaprednija evropska drzava bila je francuska apsolutisticka monarhija. Kalderon nam na kraju daje dva odgovora: prvi je da svoju sudbinu ne možemo izbeći. “Život je san” je najpoznatije Kalderanovo delo. Ipak. deci svojih sestara. Grifijus. a on kada je čuo istinu razbesneo se. a vlast dati Astolfu i Steli.Glavni predstavnici baroka su Djanbatista Marini. objavio didakticku poemu u 4 pevanja Art poetique. Zato je odlučio dovesti sina u dvor i sve mu reći. shvata da se njen otac i preuzima osvetu na sebe. Na tome mu je zamerio veliki broj pesnika koje je on napao u svojoj poetici. ali zbog losih predskazanja kralj ga zatvorio u tvrđavu u pustoj šumi i dao mu samo jednog odgojitelja. Rosaura se otkriva Astolfu i trazi od Klotalda osvetu. pa je 1674. Klotaldo prepoznaje mac. pa ako se ovaj pokaže dobar dati mu vlast. Kako kralj nije imao naslednika u starosti ga poče progoniti savest i sumnja da su možda zvezde pogrešile. Autor najpoznatije poetike je didakticki i satiricki pesnik Nikola Boalo. Ubrzo se u kraljevstvu digla pobuna i došli su ga vojnici osloboditi da im on bude kralj. Lope de Vega. Tada se pomirio sa ocem i pokazao se velikodušnim i plemenitim. On ne moze to da joj pruzi jer ga je Astolfo zastitio od Sigizmunda. Astolfo se ozenio Rosaurom. Glavni uzor mu je bio Horacije. ubio jednog coveka i napao Klotalda. jer joj je osveta vaznija od zivota. Sigismunda su uspavali i doveli u dvor. a Sigizmund Stelom. Zivot je san Poljskom kralju Baziliju rodi se sin Sigizmund. Ali Sigizmund je sumnjao da je to samo novi san. Klotalda. Kalderon dela Barka. njegova poetika je izvrsila uticaj na celu evropsku knjizevnost. Grimelhauzen. Ta je barokna drama i traženje odgovora na pitanje da li je čovek zaista nemoćan pred onim što mu više sile dosude. Klotaldo ga je uverio da je to bio samo san. Boalo je pretrpeo veliki uticaj entuzijastickih poetika i .v. u kojoj je od Horacija pozajmljivao citave stihove i odlomke. Knjizevnost tog vremena – francuski klasicizam – predstavljala je uzor ostalim sredinama. To je drama u 3 čina. Rosaura mu se pridruzuje. pa su ga ponovo vratili u tamnicu. Astolfova verenica Rosaura dolazi da se osveti. ma koliko bežali od nje i drugi da se čovek svojom upornošću i razboritošću ipak može suprostaviti višim silama. nakon sto se vencaju. Ipak je pošao za vojskom s mišlju sve to samo san koji se mora raspršiti. ali mu je rekao da i u snu valja činiti dobro. Tada se u njemu javljaju sumnje i razmišljanja sa zaključkom da je život samo san i da će se tek nakon smrti probuditi. noseci mac kao znamenje. a ako pak bude zao vratiti ga gde je bio.

Njegova dela karakterise odsustvo boga. ali ne puku kopiju. rondo.. vodvilj i sansona. Glavni predstavnici su: Kornej. Isticu se i drame Horacije. balada. odnosu izmedju kralja i plemstva. U poetici klasicizma knjizevni rodovi su strogo razdvojeni. Za tragediju je bitno renesansno pravilo tri jedinstva u drami. vec novu kreaciju. Medjutim. a prva tragedija Medeja. U II pevanju se bavi manjim knjizevnim vrstama: idila. Vatra koja pokrece lirskog pesnika nemocna je u oblasti epa. Klasicizam karakterise i teznja ka univerzalnosti. Anticko pozoriste je imalo religiozni karakter i ulogu da podseti coveka da je njegova sudbina u rukama bogova. Za razumevanje Sida kljucno je delo rasprava o metodi Rene Dekarta koje se pojavilo iste godine noseci u sebi iste ideje kao Kornejev Sid. Bez znanja i truda. Kljuc za razumevanje Sida lezi u . O nekim bitnim vrstama Boalo nije govorio . oda. cast i moral. pripovetka i novela u stihu. Boalo pojam mimeze ne shvata kao prenosenje prirode u umetnicko delo. Potrebno je naci idealnu ravnotezu izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. Pjer Kornej. Sina i Polieukta.. ta vatra se gasi i nestaje. satire ili komedije.smatrao je da je nemoguce stvoriti veliko delo ako pesnika ne pokrece neka srecna vatra.. moralnim normama. Klasicara zanima mit i istorija. U Kornejevim delima glavnu ulogu imaju slava. Njegovo prvo delo je komedija Melita. Kornejevo najznacajnije delo je tragedija Sid – njom se on najvise udaljio od Aristotelove poetike. Sid Kornej je karijeru zapoceo kao barokni pisac i komediograf. nijedno vredno delo francuskog klasicizma ne moze se smatrati iskljucivo racionalistickom tvorevinom. Izmestio je dramski sukob. Cilj umetnosti je istina i lepota. Size za Sida Kornej je uzeo iz nekoliko godina ranije napisanog dela spanskog pisca Kastra. Roman u klasicizmu ima zanemarljivu ulogu. i znanja i rada sa sruge strane. ulozi drzave. La Fonten. U poetici klasicizma dolazi do pomirenja izmadju pojma originalnosti i podrazavanja antickih uzora. Kornejevim likovima vlada volja koja je jaca od strasti i nad njima ona odnosi pobedu.poslanica. epopeji i komediji. slavi pojedinca. To su bili glavni argumenti Kornejevih protivnika koji su ga optuzivali za plagijat. On je zasluzan za raskidanje sa antickom tradicijom i kanonima Aristotelove poetike i estetike. Umetnik treba da stvara prema prirodi. basna. Boalo II i III pevanje svoje poetike posvecuje problemu knjizevnih rodova. elegija. Boalo istice neophodnost rada. U njegovim delima se raspravlja o casti. Taj entuzijazam nije svemocan i u umetnickom stvaranju ima razlicite vrednosti.. Molijer. da bi posle postao izraziti klasicista. sonet. Rasin. vec kao deo venosti. didakticka poema. koji je do tada bio vezan za bogove. Klasicizam se u svojoj sustini samo oslanja na razum. jer on mora da se odupre emocijama i masti da bi odrzao pomenutu ravnotezu. Najveci znacaj daje tragediji. autonomno delo. satira. ali ne kao deo proslosti. epigram. Klasicizam obnavlja Horacijevu ideju o lepom i korisnom kao svrsi umetnosti (dulce et utile). Klasicizam pridaje presudni znacaj razumu u procesu umetnickog stvaranja. Klasicizam je sinteza idealizma i realizma. Klasicisticki stil se odlikuje pre svega jasnoscu i cistotom izraza.

a njihovi postupci su formule ljudskog postojanja – psiholoska geometrija. ali ona nije nezna i romanticna. cerka don Gomeza. Licno ja prelazi na visi.. a da je Sanco krenuo u rat. Kornejevim likovima vlada razum. a divljenje prema onome ko je bolji i uzviseniji od nas. U Sidu se brane porodicna. Ne mogavsi to da prihvati. ali njihov drustveni status nije jednak. vec je podredjena politickim zbivanjima u drami. Kralj odbija da najveceg junaka kazni smrcu. Njegovi likovi su prikladni samo u odredjenoj meri. On je samovoljni. On u dvoboju ubija njenog oca. ali njegovo licno ja je podredjeno kolektivnom ja. U Sidu Kornej nije dosledno sledio pravilo o tri jedinstva. Njihova teznja ka slavi. Glavni ideal je ideal casti. Kornejevo delo ističe sledeće književno-filozofske ideje: . Tragicni junak kod Korneja ne izaziva strah i sazaljenje vec divljenje. ljubavna. Rodrigo odlazi u rat protiv Mavara i vraca se kao veliki junak. Koristeci aleksandrinac. Himena. Grof Gomez je povredio cast kralja. Sanco dolazi kod nje noseci mac i ona misleci da je Rodrigo mrtav priznaje svoju ljubav prema njemu. Don Sanco. Dobija nadimak Sid – gospodar. kraljeva. drzave i Rodrigove porodice. i time nanosi sramotu njegovoj porodici. Himenina. Strah i sazaljenje osecamo prema onome ko nam je slican. postovanje duznosti otkrivaju nam sirok spektar vrednosti ljudskog zivota i osnovnih pitanja egzistencije. Rodrigo je prinudjen da se osveti. Ona prihvata don Sancovu ponudu. gordi plemic koji ne postuje kraljevu volju i to dovodi do njegove smrti. don Gomez udara don Dijegu samar. on jezik podvrgava strogoj metrickoj shemi i tako mu daje savrsenu jasnost. vec i psiholoski. Cast i duznost su vazniji od ljubavi (lik infantkinje). Kralj joj obecava da ce dobiti svoju osvetu. Sid spada u tragikomedije. Javlja se i lik infantkinje koja podrzava Himeninu i Rodrigovu ljubav iako je i sama zaljubljena u njega. U Rodrigu se sukobljavaju razum I strast. herojska.. Gradju dela je preuzimao iz istorije (spanske i rimske). Himenin udvarac. donosi odluku da ce se udati za don Rodriga. a nedostatak volje i neodlucnost su vredni prezira. Ljubav je vazan pokretacki faktor.kartezijanstvu – red. nacionalni nivo. on mora da ispuni duznost prema porodici I drzavi. nudi da on osveti Himenu i njenu porodicu. Junaci su simboli ponosa. Prihvatio je Horacijev savet da krvave scene ne treba prikazivati. uprkos svojoj ljubavi prema Himeni. Postupci junaka nisu motivisani samo eticki. Oni su tacke u kojima se ukrstaju delovanja dveju suprotnih sila. a Himena i dalje trazi osvetu.). Zatim saznaje da je Rodrigo ziv. To je postignuto time sto se junaci nalaze u savrsenom i zatvorenom sistemu etickih normi. a kralj kao deus ex machina donosi odluku da ce se Himena udati za Rodriga cim se on vrati iz rata. drzavna i licna cast (Rodrigova. cast. logicnost i vladanje strastima ljudskom snagom i ljudskim umom. ali su istovremeno i sebicni i bezobzirni pd maskom vrline. On su izolovani od nas prostorno i vremenski (i od citalaca Kornejevog doba). ima srecan zavrsetak. jer je din Dijego izabran za ucitelja princa od Kastilje. Junaci se po eticki cistim motivima koji ih pokrecu priblizavaju grckom mitu i pridrzavaju se jednog doslednog sistema vrednosti. ambicija i patriotizma. Dolazi do sukoba izmedju njihovih roditelja – don Gomeza i don Dijega. Nepostovanje casti dovodi do sukoba.

Rasin se bavi jos jednim sukobom – sukobom izmedju oca i sina. strasti su iznesene da bi pokazale nered koji su izazvale. a Rasin mu dodaje jos jednu slabost – ljubav prema Ariciji. vec to u njeno ime cini dojkinja Enona. pitanjem ljudske slabosti. Likove i motive preuzimao je najcesce od Euripida. ali se bavi i pitanjima religije. dok Rasina karakterise antropoloski pesimizam. Ona nije ni sasvim kriva. a porok je naslikan svim bojama koje omogucavaju da se spozna i zamrzne izopacenost. Fedra Kada se govori o francuskom klasicizmu. a zbivanja se koncentrisu oko jednog problema.Kornej i Rasin. Rasin je svojim tragedijama pisao predgovore koji su u mnogo cem olaksali njihovo tumacenje. ideologije. U predgovoru za Fedru on kaze da je izabrao ovu junakinju jer ima sve osobine koje treba da izazovu strah i sazaljenje. Razlike medju njima su brojne. Kornejeva dela prozeta su verom i optimizmom u coveka. Njegove tragedije su jednostavne. On vise nije idealizovan. pre svega. Rasin je bio pod velikim uticajem jansenizma i njihovog ucenja o predestinaciji. vec je predstavljen kao previse ponosit i pomalo tast mladic. a Slegel mu je zamerio sto niskosti prebacuje na licnosti nizeg ranga. On nije izmenio samo lik Fedre. Ona ne optuzuje Hipolita sama.. vec i Hipolita. postovao aristotelovska pravila koja je zahtevao klasicizam. Moralni zakon jaci je od ljudskih strasti. Ovde se Rasin trudio da postuje pravilo prikladnosti likova. Njen zlocin je vise kazna bogova nego njena volja. Takodje je i zrtva bozanskog gneva.). nema slozenih zapleta. ni sasvim nevina. Bajazit. ali i Vergilije i Ovidije. a visokog je roda. ali i od Sofokla. pokrece ih snaga volje. Fedra je zrtva nasledjenih strasti (Pasifaja. koji ne postuje bogove i nije u stanju da se suoci ni sa jednom preprekom. Sukob je premesten sa spoljasnjeg na unutrasnji plan. politike. Rasin je. Sunce. Rasinovi junaci ne mogu nista protiv svoje sudbine koja je unapred odredjena i nalazi se u rukama bogova. Izvori iz kojih je Rasin preuzeo gradju za Fedru su Euripidov i Senekin Hipolit i Plutarhov Zivot Tezejev. grcke tradicije (Andromaha. moralnim i etickim pitanjima i pitanjem egzistencijalnog pesimizma i determinizma. za razliku od Korneja. pocev od toga da Kornej ne pripada iskljucivo klasicizmu. Ifigenija. potomku Tezejevih smrtnih neprijatelja (upravo zbog toga je i dodao ovaj lik. Kornejevi junaci sami upravljaju svojim postupcima. Rasin kaze da su u Fedri slabosti zbog ljubavi iznete kao prave slabosti.. Gradju je preuzimao iz istocnjacke i.. U tome je njegova tragicka krivica.. najcesce se porede dva najveca tragicara te epohe. vec bezi. na sukob strasti i razuma. Jansenisti su verovali da je ljudska sudbina unapred odredjena i da za gresne nema izbavljenja. jer im Bozija milost . Kod Euripida je njegova jedina mana to sto se ne klanja Afroditi.• Snagu volje i heroizma • Snagu sila sudbine • Veličinu duše i moralni integritet • Sukob između emotivnog i moralno-religijskog shvatanja ljubavi Zan Rasin. Motivacija likova je takodje drugacija nego kod Euripida.) i radije bi umrla nego da im se prepusti. Rasin se trudio da je prikaze manje odbojnom nego sto je to ucinio Euripid. takodje preuzet iz grcke tradicije).

unutrasnjeg posmatranja i negovanja visokih osobina. suprotstavljanjem razlicitih karaktera.. Saznaje da je Hipolit mrtav i Fedra dolazi da mu kaze istinu. a Fedra mu priznaje svoju ljubav koju on hladno odbija. On odlazi k njoj i poziva je da pobegnu. On to cini karikiranjem. Njegova glavna dela su: Tvrdica. Govor svakog junaka je prilagodjen njegovom stalezu i karakteru.nije unapred data. kci Minoja i gresne Pasifaje. Tesej se ne vraca sa svog puta u Had i Hipolit polazi da ga trazi. u koju je Hipolit tajno zaljubljen. Jezik njegovih dela je zivi govorni jezik. Uobrazeni bolesnik. a Tesej prihvata Ariciju kao cerku. pa se tako njegova komedija priblizava farsi. Na taj nacin on jos vise istice neku karakternu crtu. Tesej razgovara sa Aricijom i to u njemu budi sumnju. ali oni su istovremeno i smesni. zaljubljena je u svog pastorka. Zan Baptist Molijer. koju joj je usadila Venera. To je narodni jezik koji tece prirodnim tokom. Veliki deo Molijerovog knjizevnog rada ne slaze se sa klasicnim pravilima. Saznje da se dojkinja ubila i shvata da je pogresio. Molijer osudjuje sve sto izopacuje ljudsku prirodu: laz... . a Hipolit se brani priznajuci svoju ljubav prema Ariciji. Treba istaci ono sto je smesno u coveku i obelodaniti ljudske mane. Fedra. obogacen metaforama. pun zivotopisnih slika. Don Zuan. Jezik Rasinovih dela dostize savrsnstvo jezickog izraza i sluzi kao srdstvo za iskazivanje neskalda izmedju recenog i ucinjenog. da bi one bile iskorenjene javnim prikazivanjem... Tesej vidi da se nesto dogadja. on se ne protivi mesanju knjizevnih rodova i ne postuje uvek pravilo tri jedinstva. Molijer ume da ukaze na trenutke kada ljudske mane i poroci postaju smesni. Propagirali su princip licnog usavrsavanja. tvrdicluk. Bili su veliki protivnici papstva i jezuita. a ona prihvata. vec i njegovoj okolini – drustvu i porodici. Molijer je komediji pruzio status jednak tragediji i oslobodio je dotadasnje potcinjenosti. ona zeli da umre. onda ona postaje apsolutna i potiskuje sve ostalo u coveku. Hipolita. ali i situaciji u kojoj se u tom trenutku nalazi. Tartif.. a ne da pravi slike konkretnih pojedinaca. a dojkinja lazno optuzuje Hipolita. potomak tesejevih neprijatelja. On ne steti samo njemu. zena kralja Teseja. zavodi tiraniju i remeti ravnotezu. Ucene zene. licemerstvo. preuvelicavanjem. izmedju strasti i razuma. Dojkinja Enona uspeva da navede Fedru da prizna od cega boluje i savetuje je da svoju ljubav prizna Hipolitu. mimikom. Harpagonovu nastranost cini njegov tvrdicluk koji ubija sva druga osecanja. Zbog te gresne ljubavi. Hipolit vlast nudi Ariciji. Tesej poziva Neptuna da osveti njegovu cast. U njegovim delima cesta su preterivanja. Covekovi postupci treba da budu vodjeni razumom. Molijer slika zive ljude kojima vladaju pogubne strasti. Tvrdica Molijerovo pozoriste predstavlja skup ljudskih naravi i istinitih slika coveka. a pravo na presto imaju on. a razum zahteva umerenost u svemu. Stize vest da je Tesej ziv i Enona savetuje Fedru da optuzi Hipolita pre nego sto on optuzi nju. antitezama. Smesne precioze. Ako se neka strast preterano razvije. Saznaje da je mrtav. Umire od otrova koji je popila. Smatrao je da stvaralac treba da pozajmljuje karakteristicne crte od svojih savremenika i da uoblicava tipove. Zbog svog poroka on neprekidno dolazi u konflikte sa svojom decom. Fedrin sin i Aricija.

Delo je napisano u prozi. Nikola Boalo. a cesto ih je i nadmasivao. covek dugih prstiju. Kleantov lukavi sluga nalazi Harpagonov novac zakopan u basti. Molijerov tvrdica nije covek koji se plasi bede jer je u njoj ziveo. Simbolika Harpagonovog imena: covek koji grabi.On je samo pokusao da otkrije njihov esteticki smisao i sastavio ih je u jedinstvenu celinu. Ali ni drustvo koje okruzuje Harpagona nije bolje: Valer igra dvostruku ulogu. On je cesto pozajmljivao od drugih stvaralaca. Pesnicka umetnost Boaloova poema u 4 pevanja. Molijerovi uzori bili su Plaut. a ne u stihu. Harpagon pristaje na vencanja svoje dece pod uslovom da Anselm plati sve troskove. On daje siroku i vernu sliku celokupnog drustva u 17. nova grcka komedija. jer on ne trazi miraz. jer to onda ne bi bilo ni komicno ni poucno. a glavni predmet podrazavanja je covek .. umetnost je potpuno autonomna kategorija. Gradju za Tvrdicu preuzeo je iz Plautove Aulularije. Njih dvoje zele da to objave ocu. Kleant je kockar.. ali on ce ih preduhitriti izjavom da im je vec pronasao bubuce supruznike – Kleantu imucnu udovicu. a cerka Eliza u Valera. vec zeli da stekne jos blaga. a Marijani Anselma. Terencije. Molijer kritijuje ne samo strast. vec je nova kreacija. veku.. ali za to ne dobija nikakvu nagradu. npr. Zak daje lazne optuzbe. nije njena puka kopija. • razum – to je sila koja treba da obuzdava i usmerava mastu i osecanja • priroda – u odnosu na prirodu. ali i nekih drugih dela. Za razliku od Plautovog. mladica koji je spasao od smrti i koji radi u sluzbi njenog oca ne bi li zadobio njegovu naklonost. On ova nacela i pravila nije sam formulisao. Kleant odlucuje da trazi zajam. Harpagonov sin Kleant zaljubljen je u siromasnu devojku Marijanu. On sam ce se ozeniti Marijanom pod uslovom da uz nju dobije miraz. On tu slozenost upotpunjuje slozenoscu okoline i time postize jos veci stepen slicnosti sa zivotom. najpoznatija je poetika epohe klasicizma. Glavna nacela njegove poetike su: • nadahnuce – za umetnicko stvaranje potrebna je idealna ravnoteza izmedju prirodne obdarenosti i nadahnuca sa jedne. jer su ona vec postojala. naredjuje da s prave masna jela koja brzo zasite.. vec i drustvo – Harpagon pripada sloju kapitalista koji su se obogatili zelenasenjem. Harpagon je tvrdica.. Komedija se zavrsava tako sto Harpagonu vracaju novac i saznaje se da je Anselm Marijanin i Valerov otac. Frosina donosi Harpagonu vest da Marijana prihvata bracnu ponudu. slikajuci razlicite staleze i naravi. Frosina je podvodacica i spletkaros. On takodje nije ni zadovoljan onim sto ima. Njegovi glavni uzori bili su Horacije i Aristotel. konji su mu izgladneli do smrti. La Fles je lukavi lopov.Molijerovi karakteri su veoma slozeni i imaju veci znacaj nego radnja. ali zaljubljen je u siromasnu devojku. ne moze da se odrekne svog prstena koji Kleant daje Marijani. On odlucuje da napravi veceru na kojoj ce objaviti veridbu.. i znanja i rada sa druge strane. ali ispostavlja se da je pozajmilac njegov otac i dolazi do konflikta izmedju njih. Pesnicka umetnost. Tu njegov tvrdicluk kroz niz komicnih situacija dolazi do izrazaja: njegov kocijas Zak je istovremeno i kuvar.

a odbacuje rimsku i srednjovekovnu tragediju. umetnost koja je korisna u stanju je da uzbudi citaoca istinom i lepotom • pravila – ona sluze da usmeravaju stvaralacku energiju. On zatim govori o pravilu tri jedinstva (jedno mesto. • Sonet – od njega zahteva apsolutnu pravilnost forme. pastirska pesma. Radnja mora da bude jedinstvena i jednostavna. Komedija ne sme da sadrzi elemente ostre drustvene. Izbor junaka je veoma vazan – to mora da bude neka znacajna licnost iz istorije ili mita. • Oda – uzvisena. pravilima. U III pevanju se bavi najvaznijim rodovima – tragedijom. ali i o pravilima verovatnosti i prikladnosti. duhovita. On grcku tragediju smatra najuzvisenijom. Govoreci o tragediji. skladom. a II i III pevanje posveceni su knjizevnim rodovima. uzvisenoscu. Metafore i simbole treba traziti u grcko-rimskoj mitologiji. Iako je epopeja u renesansi imala ogroman uspeh. koja treba da izazove strah i sazaljenje. cistotom. • Elegija – intimna pesma u kojoj preovladjuju tuzna osecanja. a ne u hriscanstvu. a njen cilj je lepota i uzbudjenje. Teorija knjizevnih rodova U I i IV pevanju Pesnicke umetnosti. jedan dan. • Satira – i sam je pisao moralne. Ti likovi treba da budu inkarnacije tipova. politicke satire. Likovi treba da budu dosledni. Bio je protivnik politickih satira. on se bavi njenom sustinom. kratka pesma. Boalo se bavi opstim nacelima. Ne . Od lirskih vrsta njega zanima: • Idila (ekloga) – jednostavna. a radi pristojnosti i prikladnosti sa pozornice su izbacene scene nasilja. jedinstvena). ugledanjem na antiku. knjizevne i drustvene satire. a sasvim retko to moze biti plemstvo. Katarza daje smisao tragickoj radnji. • Epigram – to je smela. • Vodvilj i sansona – osudjuje vulgarne dosetke ovih saljivih vrsta. Kada se u II pevanju bavi manjim lirskim vrstama. a osnovna karakteristika je fabuloznost. prirodnoscu. a Boalo insistira na duzini od dva stiha. jasnoscu. Likovi treba da budu preuzeti iz naroda ili gradjanskog sloja. On vrednim smatra samo anticke epove. ostra. jednostavnoscu. cisto lirska. Sustina tragedije je u prikazivanju bolnih dogadjaja i dusevnih stanja. pravilnoscu. njega prevashodno zanimaju oblici i psiholoske i stilske karakteristike njihove sadrzine. • Rondo. On kaze da je radnja epopeje dugotrajna. epopejom i komedijom. Predmet komike treba da bude ljudska priroda. balada i madrigal – ove srednjovekovne rodove gotovo da zanemaruje.. Pri slikanju likova pesnik mora da uzme u obzir razlike izmedju podneblja i epoha. svecana pesma u slavu junaka. Mora da bude uzvisen i da cak i njegove mane budu herojske.. ona su oslonac razuma • stil – odlikuje se istinitoscu. Boalo joj upucuje ostru kritiku. a stil raznovrstan. istorijatom i unutrasnjim sklopom. Prednost nad mogucem daje verovatnom.• antika – podrazavanje uzora je osnova za stvaranje originalnih dela • korisnost – korisno se podredjuje lepom i oplemenjuje ga.

vlast i tradiciju. Svoj identitet Volter nije otkrivao. citaocima je predstavljeno kao francuski prevod nemackog romana sa dodacima koji su pronadjeni slucajno. Sentimentalizam daje produbljene prikaze emotivnih stanja i iracionalnih slojeva ljudske duse. vec je zeleo nesto da dokaze. carica Katarina. Sentimentalizmu pripadaju Didroovi porodicni romani i Rusoove Ispovesti. a sve sto je zlo od drustva. Raspravu o snosljivosti. a oznacavao je ono sto je ne samo pateticno. jer Volteru nije bilo stalo da prikazuje uverljive ljudske dileme i sukobe. veku. jer su filozofi koji su dali toliki doprinos znanju i slobodi imali negativan polozaj u ocima vlasti upravo zbog tog doprinosa. u kojima uporedjuje Englesku sa Francuskom. Engleskoj. Josip II. humorom. Predstavnici su Semjuel Ricardson. Kandid se razlikuje od ostalih romana 18. Ton ovih dela je sentimentalan. Shvatanja i sanzanja prosvetiteljstva skupljena su na jednom mestu – u Enciklopediji. Boalo je bio veliki protivnik elemenata lakrdije i farse u komediji. pa predstavlja pretecu psiholoskog romana. Ruso istice i osecajnost duse. Tezi da otkrije emocionalni zivot coveka. U ovim romanima preovladava osecajnost. dala su najostriju kritiku francuskog apsolutizma. a u radu su ucestvovali i Volter. Po ovom romanu cesto se i epoha prosvecenosti naziva epohom volterijanstva.. ali nije govorio. Idila dobija vaznu ulogu.. vec i mudro. Njegova Filozofska pisma.. PROSVECENOST I SENTIMENTALIZAM Prosvetiteljstvo je duhovni pokret nastao krajem 17. Volter je . istorijska dela. Na prelazu izmedju 17.. Rusoovo shvatanje uticalo je na predstavnike predromantizma... veka. Kandid Kada se pojavilo ovo Volterovo najznacajnije delo. i 18. Monteskje. Nosilac ovog pokreta je gradjanstvo i pojedini prosveceni vladari (Fridrih II. ironijom. Pored prosvetiteljskog kulta razuma. dr Ralfa (= Servantes). Rusoov zivotni stav se cesto naziva rusoizam. Volter.. a zasnivaju se na moralnom principu da se zlo kaznjava. veka vaznu ulogu je imao sentimentalni roman. Pisao je tragedije Zair i Meropa. Prosvetitelji veruju u ljudski um i nezavisni su u odnosu na crkvu. Francuskoj. Pridev sentimentalni nije imao pezorativno znacenje. Ruso. vec je upucivao na uzvisena osecanja. Prosvecenost se javila u Holandiji. Karakter francuskog prosvetiteljstva u ovom delu bio je ocigledan. a pociva na principima unutrasnjeg osecanja i prirode. autoritete. ali se delovanje oseca i u 19. a vrlina nagradjuje. Stern i Goldsmit. D’Alamber. nakon smrti pisca. U tom periodu formirale su se mnoge nauke. Racionalizam zanemaruje ono sto je subjektivno i emotivno i tako se javlja potreba da se u knjizevnosti govori o onome sto je intimno i subjektivno. On stvaraoce neprekidno upozorava da svoja dela treba stalno da ispravljaju i istice vaznost kritike..treba mesati komicno sa tragicnim....). Njen pokretac je Denis Didro. Ovo delo je izvrglo ruglu vrednosti starog rezima iskazujuci ono sto je narod mislio. da stvori roman a these Kandid je roman koji obiluje mastom.. Sve sto je dobro potice od prirode. veka. Nova Eloiza.

zemljotres i stizu u Portugaliju. Volterovo delo ipak ne odise pesimizmom. Kandid ubija Jevrejina i inkvizitora pod cijom je vlascu ona bila i njih troje beze. najbolji od svih svetova. Njegovo delo obogaceno je poznavanjem filozofije i knjizevnosti Rablea. Neka starica preuzima na sebe brigu o Kandidu i ispostavlja se da ona radi za Kunigundu koja nije mrtva. Kandid pronalazi novog saputnika. On stize u prusku vojsku. da bi posle postalo ocigledno da se radi o ironiji. Kritikuje i ceo sistem i drustvo. i u svakoj zemlji. Ali. To je Volter hteo da suprotstavi Lajbnicovoj ideji o predodredjenoj harmoniji – sve je predodredjeno unapred postavljenim redom. ali u naravi satire i jeste da bude preterana. Prostodusnog mladica Kandida proterao je baron iz zamka zato sto je poljubio ruku njegove kceri Kunigunde. krecu u Veneciju. porok i bedu. Dekartu i Spinozi. Francusku. Stize u Holandiju gde srece filozofa Panglosa sa baronovog dvora. Meksiko. kandid salje Kakamba po Kunigundu i dogovaraju se da se nadju u Veneciji. Kandid je snazna satira. Doktor Panglos je dobio sifilis preko dugackog lanca svih onih koji taj sistem cine. Volter kritikuje ovaj kosmoloski optimizam. Upravo je te sisteme kritikovao u svom romanu. smisao za humor i kritiku i zelju za upoznavanjem stvarnosti. gde prilikom auto-da-fe Panglosa obese. Kandid putuje celim svetom. ali ih put . koji tvrdi da nema posledice bez uzroka i da je ovaj svet najbolji od svih svetova. postavljajuci Galileja nasuprot Lajbnicu. Paragvaj. prepuna brzih i kratkih poenti. nalazi samo okrutnost i bedu. izuzev Eldorada. On daje preterane opise ratnih strahota. gde ga propisno isibaju. Sekspira i Svifta. Zatim stizu u Eldorado. a u filozofiji Pjer Bejl i Dzon Lok. Kandid je personifikovano svojstvo naivnog optimizma koji se suocava sa brutalnom stvarnoscu (candide = naivko). Martina. Servantesa. Nosilac ideje kosmoloskog optimizma je doktor Panglos. koja obiluje duhovitoscu. a taj spas je u radu koji je i stvorio coveka. Kod Voltera i stvarnost i naivnost su prikazane hiperbolicno. ukazujuci njegovu udaljenost od stvarnosti. Holandiju. lucidnoscu i kritikom. ne stedeci nikoga. On pronalazi spas za ljudski rod. pocev od crkvenog lica. Odlomak pocinje divljenjem vojsci. Njegov roman sjedinjuje ljubav prema ovozemaljskom. obolelog od sifilisa. Volterov stav prema ratu tu jasno dolazi do izrazaja. Dozivljavaju buru. On ga obavestava da su svi sa dvora mrtvi. natovareni blagom. U nauci je na njega uticao Njutn. Englesku i Tursku. a Kandid bezi sa slugom Kakambom kod jezuita. On se zestoko protivi Kunigundinoj udaji za Kandida i njegova arogantna reakcija ukazuje na prepreke utemeljene na socijalnim razlikama. Njegova proza je jasna. ali jeste silovana. varki i cikajuce ironije. Jedan od njih je Kunigundin brat i Kandid ga ubije u samoodbrani. a odatle krecu da traze Kunigundu. Kada Kandid u Surinamu naidje na roba bez ruke i noge.bio protivnik zatvorenih metafizickih filozofskih sistema. Volter kritikuje i nauku tog doba kada govori o nagradi godine koja sledi onome ko otkrije zasto je vuna ovna iz Eldorada crvena. tako da je ovaj svet bas onakav kakav mora da bude. on obilazi Nemacku. Veneciju. izmisljenu zemlju u kojoj je sve savrseno. U Paragvaju se rastaju. Izgubivsi veliki deo blaga. Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu. Njegova satira je satira naravi – licnosti personifikuju samo pojedina obelezja naravi. ovaj mu govori da je to cena secera koji jedu Evropljani.

koji je bio karakteristican za prosvetiteljstvo i borio se protiv zloupotrebe razuma za stvaranje metafizickih sistema i tumacenja sveta od strane teologa. a izmedju Volmarovih i posluge vlada potpuni sklad. Odlazi u pokrajinu gde su ljudi iznenadjujuce gostoljubivi i gde je novac retka pojava. U njihovom domu dekorativno je zamenjeno korisnim. privatni ucitelj lepe i mlade Julije. Julija na kraju prihvata svoju obavezu. Zan – Zak Ruso. Zatim odlazi po Kunigundu koja se nalazi u Carigradu i na putu do tamo srecu Panglosa i Kunigundinog brata. koja je sada Volmarova supruga i majka dvoje dece. pa odatle dolazi i naslov dela. Kandid se zeni Kunigundom iako je ruzna (ironicno. Osnovni cilj je da ukaze na drustvene i moralne slabosti.Preu se sukobljavaju ocajanje i divljenje Juliji. porodicni zivot u prirodi. jer je smatrao da civilizovani covek nije sacuvao svoju ljudsku bit. Martin zastupa stavove suprotne Panglosovim i zna da ljudi nigde na svetu nisu srecni i da svet nije savrsen. Satira – knjizevno delo u kojem se na podrugljiv i duhovit nacin izrazava ostra osuda nekog drustva ili ljudskih mana. On je govorio o gubitku ljudske srece u savremenom drustvu i potrazi za izgubljenim vrednostima u svojim najvaznijim delima: Nova Eloiza. Izmedju njih se javlja ljubav. On krece na put oko sveta. Njena majka pronalazi pisma i Julija je primorana da se uda za Volmara. Dom Volmarovih je ostvarenje Rusoove ideje o idealnom drustvu. Drugi deo se sastoji uglavnom iz njegovih pisama Juliji iz Pariza i njenih odgovora. Kandid shvata da jedino rad cini zivot podnosljivim i svako sebi pronalazi neki zanat.prethodno odvede kroz Englesku i Francusku. ona toga uopste nije svesna) i nakon razgovora sa nekim starcem. U Sen . Julija vodi brigu o svom vrtu koji predstavlja . pa su ljudi zbog toga srecni. zakona i konvencije. Barona salju u Rim. kao i izmedju Abelarda i Eloize u prici iz 12. Ruso kritikuje i pozoriste. idealan dom. veka cest je lik oca despota. i da ih izvrne podsmehu da bi doprinela njihovom otklanjanju. vec je postao tasto bice kojem je stalo samo do uspeha u drustvu i povecanja imovine. Oni zive u skladu sa prirodom. Sen – Pre napusta zenevsku oblast. Nova Eloiza Najveci predstavnik francuskog sentimentalizma je u svojim delima govorio o razlici izmedju prirodno i drustveno odredjenog coveka. jer prikazuju najvise slojeve koji cine najmanji deo francuskog drustva. jer joj je za supruga namenio starijeg plemica Volmara. Protagonista romana Nova Eloiza je Sen – Pre. koji mu je spasio zivot jednom prilikom. U romanu 18. Pariz je suprotnost idealnom zivotu u pokrajini Valais i kao glavna metropola simbol covecijih kobnih tendencija. Za to vreme Julija trpi torturu svog oca koji ne trpi protivljenje. On nije u potpunosti odbacivao razum. veka. To jezero je sveprisutno u romanu i na kraju ce zapecatiti Julijinu sudbinu. Emil i Drustveni dogovor. cak i drame Korneja i Rasina. medjuljudske odnose i zajednistvo u radu. Izvestacenom zivotu pariskih salona on suprotstavlja miran. Nakon nekoliko godina Sen – Pre posecuje Juliju. predstavnika prisile. a mesto zbivanja je Zenevsko jezero. U drugom delu romana (od IV do VI dela) preovladavaju Rusoovi pogledi na porodicne odnose. Julijin otac se protivi udaji kceri za coveka skromnog gradjanskog porekla.

a rastanak obecanje apsolutnog sjedinjenja. Ipak. . Smrt je za nju oslobodjenje od svih prepreka u ljubavi prema voljenom coveku. zivotna radost bez asketizma. Zato se moze govoriti o polifonijskom romanu. a mogu se menjati tacke gledista bez nametanja autorovog stava. Perspektiva je cesto iskrivljena. za razliku od romana u trecem licu koji je sklon objektivizaciji. Na kraju umire spasavajuci svoje dete iz jezera. Pisma su tada bila idealno sredstvo za iskazivanje osecanja i ispovedanje. Najcesce se spominje Publije Ovidije i njegova zbirka Heroide. Epistolarni roman (roman u pismima) doziveo je najveci procvat u 18. kao sto su Pamela i Klarisa. a glavni korespodenti su Julija i Sen – Pre. Nova Eloiza je izraziti primer sentimentalnog romana u kojem su emocionalne reakcije junaka intenzivnije nego sto se cini primerenim. kao sto su Julijina sestricina i Bromston. U toj sentimentalistickoj atmosferi dom Volmarovih predstavlja uzor racionalnosti i utilitarnosti. Pocetkom procvata smatra se pojava Ricardsonovih dela. Ima i pisama drugih likova. racionalni prijatelj emocionalnog Sen – Prea. veku. Ovaj Rusoov epistolarni roman podeljen je na sest delova. u pojedinim delovima zagovara se i drugaciji nacin zivota – vino i euforija. a pretece se nalaze jos u antickom dobu. krajnje subjektivna.alegoriju njene duse i skrivenih nemira.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful