Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporučujemo rasad trogodišnje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentična vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA – SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu – A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvičajna", onda na divlju krušku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao što su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, "čipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – "sorbaronije", Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu.

kada na sadnicama opadne list. od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. pepelišta. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. dok oni drugi. Tek po koji plod se osuši i otpadne. ako je između redova niska trava. gubici su vrlo mali. Po izgledu podseća na list višnje. kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. Kao takva. 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. Organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji. Godine 2010. želea. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. 2 do 4. i dostiže visinu od 1. u prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. Sa porastom. uz redovne mere nege. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. idealno stanište za ptice pevačice. najčešće iznad 750 m. tako da se lako bere sa zemlje. Sadi se u jesen. Dakle. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta. Osim ovoga. sa jednim predstavnikom – sortom Nero. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim. Kao suvi dobri su za čaj. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. u prvom redu uništavanju korova. prepelice. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. kao kada padne sneg. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. 44%. U aprilu. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. Pri tome. a tamo skoro i da nema stanovnika. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. normalni i zdravi. slađi su i hranljiviji. odrastu u visinu preko jednog metra. a međuredno rastojanje se kosi. 5 m. pH 4. može se dobiti od 100 . fazane. najčešće krajem novembra. ili 11 do 22000 kg/ha. Bogato je vitaminom P. manje opori. Pored plodova. Koristi se samo kao bojadiser. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla. 6 – 1. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. na dubini do 130 cm. onda za dobijanje vina. tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu. do dubine od 160 cm. Njihova masa i u novembru je ista: 0. Prve berbe su moguće u trećoj godini života. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. lišće može da se koristi za čaj. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. osim zasoljenim.. tako reći ne kaliraju. Otporna je na bolesti i štetočine. 4. . od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. suše se i opadaju. Aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1. zečeve. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. 5 – 2. tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. pa i aronije. 5 metra. rakije. 1 gram. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0. Ako su izloženi jakom suncu. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka. deponija i jalovišta. koja je jedan nivo iznad organske. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. Vegetacionog prostora. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. sedamdesetih godina XX veka. Kada biljke. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. Drvo sporo raste. Posle desete godine. vode i vazduha. Pri tome. 1 gram. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija.1. Gornji Milanovac. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. onda one same suzbijaju korov u redu. za 4-5 godina.. plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. jarebice. ne mora ni da se kosi. aronija je dobra pčelinja paša.200 kg ploda po hektaru. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. 5 mkv. čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. ljubičaste ili braon boje. sa oko 35 – 40 plodova. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom.Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. tvrdo je kao dren. Vrste: Postoji veći broj sorti i klonova. pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. 6 . ili oko 50 -100 grama prinosa. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo.

šećera od 6. kao što su oni od jabuke ili dunje. hronična zapaljenja. Energetska vrednost je max. kalijum i kobalt. tamne. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. epicatehin. 3% i antocijana (600 – 2300 mg%). meso i seme ploda. Međutim. 63 kcal. a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. organskih kiselina od 0. U njma je prava riznica (1. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. kao što su karcinom debelog creva. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera. citruse. Sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. sportiste i rekonvalescente. ali je to dobro za obolele od diabetesa. bor. kvercetin. opori su. PP. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. kašičicom. tj. najviše saharida. čaju ili drugim voćnim sokovima. Apsorbuju slobodne radikale. kao što se to radi od grožđa. Aronija se koristi i za spravljane džemova. ili isto toliko bobica. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. te se može pojesti po jedna šaka plodova. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity). ili po pola čaše od jogurta. gljivica. 75%. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. skoro crne boje. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. E i provitamin A. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda.i likera. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. bakterija i virusa. Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. bakar. kupine. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. 1%. 0 – 3. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. 63 – 0. 8%. Seme je veoma sitno. Ovaj članak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. mangan. Sadrže od 25-3o% suve materije. pelargonidin. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok. povrće. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. delfinidin. . i zapaljenja oka (uveitis). 7 – 1. sirup. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. jod. P. antocijani. kao med. kao seme kima. kojih u aroniji ima 16100. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. limunu i drugom voću. gde bi se prodavala sveža. uključujući i drugo jagodičasto voće. B2. petunidin. maline ili crne ribizle. kao jabuke ili grožđe. pektina 0. jer je ovo voće više lek nego hrana. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. ORAC jedinicama. neaktivna jetra. od štetnog dejstva UV zračenja. 55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe. postaju slađi i ukusniji. te vitamini C. B6. tri puta na dan po 50 ml. žitarice i začine. Već je rečeno da se od kilograma svežih. Ali. 2 – 10. kafeinska kiselina. slično jabukama. bobice. najvažnije su bojene materije. gastro problemi uključujući i čir. celuloze 3. kalcijum. kao i drugi lekovi. i pomaže čišćenju organa za varenje. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. kardiovaskularne bolesti. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. peonidin i malvadin. čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. molibden. Posle ceđenja soka. Sirov sok se koristi obazrivo. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. Ovaj džem se jede po malo. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća. flašama od 270 ili 700 ml. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu.