Rasad

Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporučujemo rasad trogodišnje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentična vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA – SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu – A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvičajna", onda na divlju krušku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao što su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, "čipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – "sorbaronije", Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu.

tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova.200 kg ploda po hektaru. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0. rakije. želea. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. kada na sadnicama opadne list. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. sedamdesetih godina XX veka. Bogato je vitaminom P. od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. 4. ili 11 do 22000 kg/ha. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. aronija je dobra pčelinja paša. pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. fazane. Posle desete godine. i dostiže visinu od 1. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. jarebice. na dubini do 130 cm. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. Aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. Vrste: Postoji veći broj sorti i klonova. tako da se lako bere sa zemlje. najčešće krajem novembra. normalni i zdravi. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. Otporna je na bolesti i štetočine. pa i aronije. Sa porastom. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo. onda one same suzbijaju korov u redu. 5 mkv. osim zasoljenim. dok oni drugi. . čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. lišće može da se koristi za čaj. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena. od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. sa jednim predstavnikom – sortom Nero. plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. Kao suvi dobri su za čaj. 5 m. pepelišta. do dubine od 160 cm. Koristi se samo kao bojadiser. Godine 2010. Njihova masa i u novembru je ista: 0. onda za dobijanje vina. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. Tek po koji plod se osuši i otpadne. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. 2 do 4. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. Kada biljke. 6 – 1. kao kada padne sneg. 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. idealno stanište za ptice pevačice. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla. ako je između redova niska trava. za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim. a tamo skoro i da nema stanovnika. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka. za 4-5 godina. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1. Vegetacionog prostora. Ako su izloženi jakom suncu. pH 4. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta. Pri tome. Gornji Milanovac. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom. 6 . tvrdo je kao dren. Prve berbe su moguće u trećoj godini života. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. suše se i opadaju. U aprilu. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. 5 metra. u prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka.1. slađi su i hranljiviji. odrastu u visinu preko jednog metra. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. 44%. a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. gubici su vrlo mali. Sadi se u jesen. može se dobiti od 100 . Kao takva. kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. deponija i jalovišta. tako reći ne kaliraju. u prvom redu uništavanju korova. ili oko 50 -100 grama prinosa. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. koja je jedan nivo iznad organske. najčešće iznad 750 m. Pri tome. Dakle. Organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji. ljubičaste ili braon boje. ne mora ni da se kosi. Osim ovoga. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. manje opori. uz redovne mere nege. 1 gram. a međuredno rastojanje se kosi. sa oko 35 – 40 plodova. 1 gram.. Drvo sporo raste.. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas.Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. Pored plodova. Po izgledu podseća na list višnje. 5 – 2. prepelice. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. zečeve. vode i vazduha.

E i provitamin A. jer je ovo voće više lek nego hrana. bor. kao i drugi lekovi. kašičicom. kao što se to radi od grožđa. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid. mangan. kao što su karcinom debelog creva. kao med. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. tj. B2. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. U njma je prava riznica (1. tri puta na dan po 50 ml. kao jabuke ili grožđe. Već je rečeno da se od kilograma svežih. ORAC jedinicama. slično jabukama. šećera od 6. Seme je veoma sitno. ali je to dobro za obolele od diabetesa. opori su. 0 – 3. Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. i pomaže čišćenju organa za varenje. Ovaj džem se jede po malo. ili po pola čaše od jogurta. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. organskih kiselina od 0. Apsorbuju slobodne radikale. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. gljivica. te se može pojesti po jedna šaka plodova. 63 – 0. Sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. celuloze 3. 63 kcal. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima. 3% i antocijana (600 – 2300 mg%). čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. 55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. bakar. Energetska vrednost je max. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera. te vitamini C. citruse. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. B6. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu. uključujući i drugo jagodičasto voće. gastro problemi uključujući i čir. PP. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. bakterija i virusa. neaktivna jetra. antocijani. 8%. P. maline ili crne ribizle. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. . Posle ceđenja soka. 7 – 1. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. petunidin. čaju ili drugim voćnim sokovima. Sirov sok se koristi obazrivo. skoro crne boje. kvercetin. Sadrže od 25-3o% suve materije. ili isto toliko bobica. kao seme kima. sirup. Aronija se koristi i za spravljane džemova. molibden. limunu i drugom voću. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. kojih u aroniji ima 16100. kafeinska kiselina. 75%. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice. tamne. jod. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. epicatehin. jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. kardiovaskularne bolesti. postaju slađi i ukusniji. najviše saharida. delfinidin. kupine. 1%. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. kalijum i kobalt. Međutim. Ovaj članak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi.i likera. Ali. i zapaljenja oka (uveitis). pektina 0. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. flašama od 270 ili 700 ml. peonidin i malvadin. 2 – 10. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. hronična zapaljenja. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. meso i seme ploda. gde bi se prodavala sveža. kao što su oni od jabuke ili dunje. bobice. povrće. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. najvažnije su bojene materije. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. žitarice i začine. sportiste i rekonvalescente. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity). od štetnog dejstva UV zračenja. pelargonidin. kalcijum. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful