Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporučujemo rasad trogodišnje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentična vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA – SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu – A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvičajna", onda na divlju krušku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao što su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, "čipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – "sorbaronije", Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu.

Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. kao kada padne sneg. sa jednim predstavnikom – sortom Nero. onda za dobijanje vina. želea. do dubine od 160 cm. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla. Godine 2010. 4. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo.. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. 5 m. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom. od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. ako je između redova niska trava. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. aronija je dobra pčelinja paša. kada na sadnicama opadne list. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. tako reći ne kaliraju.. Vegetacionog prostora. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. Otporna je na bolesti i štetočine. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. tako da se lako bere sa zemlje. Dakle. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. Aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. Pored plodova. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. sedamdesetih godina XX veka. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. onda one same suzbijaju korov u redu. rakije. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. 1 gram. Sa porastom. od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. osim zasoljenim. 6 . kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. Kao suvi dobri su za čaj.1. najčešće krajem novembra. Organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. Pri tome. tvrdo je kao dren. u prvom redu uništavanju korova. plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. može se dobiti od 100 . a tamo skoro i da nema stanovnika. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta. deponija i jalovišta. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. Gornji Milanovac. Prve berbe su moguće u trećoj godini života. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. ili 11 do 22000 kg/ha. i dostiže visinu od 1. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. manje opori. Kao takva. Po izgledu podseća na list višnje. pH 4. koja je jedan nivo iznad organske. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1. tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. . ili oko 50 -100 grama prinosa. Posle desete godine. najčešće iznad 750 m. idealno stanište za ptice pevačice. 6 – 1. fazane. 44%. odrastu u visinu preko jednog metra. pa i aronije. 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. Kada biljke. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena. Bogato je vitaminom P. 5 mkv. 2 do 4. Koristi se samo kao bojadiser. Sadi se u jesen. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. suše se i opadaju. sa oko 35 – 40 plodova. žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm.Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. lišće može da se koristi za čaj. normalni i zdravi. dok oni drugi. na dubini do 130 cm. ne mora ni da se kosi. 1 gram. slađi su i hranljiviji. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. jarebice. 5 metra. 5 – 2. Vrste: Postoji veći broj sorti i klonova. a međuredno rastojanje se kosi. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. Pri tome.200 kg ploda po hektaru. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. U aprilu. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. gubici su vrlo mali. ljubičaste ili braon boje. prepelice. Tek po koji plod se osuši i otpadne. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu. pepelišta. u prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. uz redovne mere nege. Osim ovoga. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. za 4-5 godina. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Drvo sporo raste. Ako su izloženi jakom suncu. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. Njihova masa i u novembru je ista: 0. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. vode i vazduha. zečeve. za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim.

povrće. meso i seme ploda. citruse. organskih kiselina od 0. E i provitamin A. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima. jod. antocijani. kalijum i kobalt. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice. čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. Apsorbuju slobodne radikale. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. hronična zapaljenja. najvažnije su bojene materije. uključujući i drugo jagodičasto voće. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. tri puta na dan po 50 ml. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. Posle ceđenja soka. PP. limunu i drugom voću. jer je ovo voće više lek nego hrana. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. bakterija i virusa. sirup. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća. 63 kcal. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. U njma je prava riznica (1. a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. kao jabuke ili grožđe. mangan. 8%. gde bi se prodavala sveža. skoro crne boje. Ali. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. kašičicom. kao seme kima. kao i drugi lekovi. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. kao što se to radi od grožđa. kao što su oni od jabuke ili dunje. najviše saharida. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid. i pomaže čišćenju organa za varenje. Sadrže od 25-3o% suve materije. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. šećera od 6. maline ili crne ribizle. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. delfinidin. peonidin i malvadin. kao što su karcinom debelog creva. antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity). celuloze 3. 7 – 1. B6.i likera. petunidin. bobice. Ovaj džem se jede po malo. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. ili isto toliko bobica. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu. B2. kafeinska kiselina. te vitamini C. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. 55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe. molibden. te se može pojesti po jedna šaka plodova. tj. 2 – 10. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok. Sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. tamne. sportiste i rekonvalescente. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. ORAC jedinicama. Sirov sok se koristi obazrivo. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. kao med. 75%. gljivica. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. bakar. od štetnog dejstva UV zračenja. Aronija se koristi i za spravljane džemova. . 63 – 0. bor. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. P. kojih u aroniji ima 16100. pektina 0. Energetska vrednost je max. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. žitarice i začine. Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. kvercetin. 3% i antocijana (600 – 2300 mg%). kardiovaskularne bolesti. 0 – 3. Već je rečeno da se od kilograma svežih. kupine. flašama od 270 ili 700 ml. neaktivna jetra. epicatehin. Seme je veoma sitno. 1%. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. gastro problemi uključujući i čir. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. ili po pola čaše od jogurta. pelargonidin. kalcijum. Međutim. opori su. postaju slađi i ukusniji. čaju ili drugim voćnim sokovima. i zapaljenja oka (uveitis). Ovaj članak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. slično jabukama. ali je to dobro za obolele od diabetesa. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful