P. 1
Rasad

Rasad

|Views: 79|Likes:
Published by Bojan Jovanovic

More info:

Published by: Bojan Jovanovic on Apr 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/21/2012

pdf

text

original

Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporučujemo rasad trogodišnje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentična vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA – SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu – A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvičajna", onda na divlju krušku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao što su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, "čipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – "sorbaronije", Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu.

u prvom redu uništavanju korova. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla. Kao suvi dobri su za čaj. tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. rakije. Godine 2010. Po izgledu podseća na list višnje.. Organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji.1. Pri tome. 6 – 1. Vegetacionog prostora. gubici su vrlo mali. ili oko 50 -100 grama prinosa. osim zasoljenim. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. aronija je dobra pčelinja paša. može se dobiti od 100 . Otporna je na bolesti i štetočine. u prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. slađi su i hranljiviji. Njihova masa i u novembru je ista: 0. želea. sedamdesetih godina XX veka. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. onda za dobijanje vina. Pored plodova. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. 5 – 2. Tek po koji plod se osuši i otpadne. 6 . Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Osim ovoga. tvrdo je kao dren. 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. Drvo sporo raste. kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. 1 gram. do dubine od 160 cm. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0. Ako su izloženi jakom suncu. sa oko 35 – 40 plodova. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv.Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. deponija i jalovišta. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Pri tome. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. najčešće iznad 750 m. pepelišta. tako da se lako bere sa zemlje. a tamo skoro i da nema stanovnika. pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. za 4-5 godina. odrastu u visinu preko jednog metra. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. Dakle. prepelice. Sa porastom. 4. tako reći ne kaliraju. 1 gram. Sadi se u jesen. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. Koristi se samo kao bojadiser. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena. čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Prve berbe su moguće u trećoj godini života. pH 4. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom. Kada biljke. od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. sa jednim predstavnikom – sortom Nero. fazane. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu. zečeve. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. Aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1. Posle desete godine. kada na sadnicama opadne list. manje opori. od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. ili 11 do 22000 kg/ha. uz redovne mere nege. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta. . tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. idealno stanište za ptice pevačice. 5 m. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. suše se i opadaju.200 kg ploda po hektaru. U aprilu. ako je između redova niska trava. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. pa i aronije. a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. na dubini do 130 cm. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. ljubičaste ili braon boje. kao kada padne sneg. a međuredno rastojanje se kosi. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. ne mora ni da se kosi. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. Kao takva. najčešće krajem novembra. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. i dostiže visinu od 1. 2 do 4. Bogato je vitaminom P. 5 metra. plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. lišće može da se koristi za čaj.. jarebice. 44%. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo. koja je jedan nivo iznad organske. Gornji Milanovac. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. normalni i zdravi. vode i vazduha. onda one same suzbijaju korov u redu. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. dok oni drugi. Vrste: Postoji veći broj sorti i klonova. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka. 5 mkv.

peonidin i malvadin. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. ali je to dobro za obolele od diabetesa. 8%. hronična zapaljenja. Sadrže od 25-3o% suve materije. čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. antocijani. bakar. te se može pojesti po jedna šaka plodova. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. Ali. kafeinska kiselina. Međutim. ORAC jedinicama. 55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe. kašičicom. Sirov sok se koristi obazrivo. Apsorbuju slobodne radikale. kojih u aroniji ima 16100. Ovaj članak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. šećera od 6. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. jer je ovo voće više lek nego hrana. kao što su oni od jabuke ili dunje. kao i drugi lekovi. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova. gde bi se prodavala sveža. bor. epicatehin. PP. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. Seme je veoma sitno. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi.i likera. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. Već je rečeno da se od kilograma svežih. ili isto toliko bobica. kalcijum. E i provitamin A. postaju slađi i ukusniji. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. tamne. meso i seme ploda. Ovaj džem se jede po malo. kao što se to radi od grožđa. limunu i drugom voću. P. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. kao seme kima. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu. i pomaže čišćenju organa za varenje. kao što su karcinom debelog creva. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. povrće. petunidin. kao med. ili po pola čaše od jogurta. B6. neaktivna jetra. uključujući i drugo jagodičasto voće. 0 – 3. opori su. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. maline ili crne ribizle. 1%. te vitamini C. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. žitarice i začine. bobice. Sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. 3% i antocijana (600 – 2300 mg%). od štetnog dejstva UV zračenja. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima. kalijum i kobalt. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici. kardiovaskularne bolesti. najviše saharida. . najvažnije su bojene materije. jod. 63 – 0. antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity). molibden. sportiste i rekonvalescente. B2. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. mangan. Posle ceđenja soka. flašama od 270 ili 700 ml. tj. bakterija i virusa. organskih kiselina od 0. Energetska vrednost je max. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. 7 – 1. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. slično jabukama. čaju ili drugim voćnim sokovima. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. celuloze 3. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok. jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. gljivica. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. skoro crne boje. kupine. U njma je prava riznica (1. citruse. pektina 0. sirup. delfinidin. i zapaljenja oka (uveitis). kao jabuke ili grožđe. Aronija se koristi i za spravljane džemova. 75%. kvercetin. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice. tri puta na dan po 50 ml. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. pelargonidin. 2 – 10. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. gastro problemi uključujući i čir. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. 63 kcal. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->