Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporučujemo rasad trogodišnje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentična vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA – SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu – A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvičajna", onda na divlju krušku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao što su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, "čipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – "sorbaronije", Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu.

onda za dobijanje vina. fazane. Drvo sporo raste. čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Pored plodova. Sadi se u jesen. 6 . tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. Gornji Milanovac. Sa porastom. i dostiže visinu od 1. slađi su i hranljiviji. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1. kada na sadnicama opadne list. sa jednim predstavnikom – sortom Nero. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. lišće može da se koristi za čaj. 5 mkv. zečeve. Organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji. sa oko 35 – 40 plodova. 5 – 2. kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. za 4-5 godina. koja je jedan nivo iznad organske. 6 – 1. Posle desete godine. vode i vazduha. 1 gram. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. 2 do 4. pepelišta. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo. Pri tome. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. tvrdo je kao dren. ako je između redova niska trava. odrastu u visinu preko jednog metra. ili 11 do 22000 kg/ha. najčešće krajem novembra.200 kg ploda po hektaru. od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. Osim ovoga. idealno stanište za ptice pevačice. 4. prepelice. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. aronija je dobra pčelinja paša. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. pH 4. za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. Kao suvi dobri su za čaj. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. normalni i zdravi. ili oko 50 -100 grama prinosa.1. rakije. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. Otporna je na bolesti i štetočine.. pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. najčešće iznad 750 m. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. a međuredno rastojanje se kosi. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Vegetacionog prostora. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Njihova masa i u novembru je ista: 0. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0. uz redovne mere nege. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena. Po izgledu podseća na list višnje.. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. tako da se lako bere sa zemlje. dok oni drugi. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. pa i aronije. na dubini do 130 cm. sedamdesetih godina XX veka. Prve berbe su moguće u trećoj godini života. Tek po koji plod se osuši i otpadne. tako reći ne kaliraju. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. onda one same suzbijaju korov u redu. Kada biljke. Ako su izloženi jakom suncu. plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. može se dobiti od 100 . gubici su vrlo mali. manje opori. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. u prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. . želea. 5 m. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. Dakle. Kao takva. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Vrste: Postoji veći broj sorti i klonova. žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. 1 gram. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. suše se i opadaju. do dubine od 160 cm. 44%. deponija i jalovišta. 5 metra. osim zasoljenim. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu. jarebice. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka. ne mora ni da se kosi. Bogato je vitaminom P. Pri tome. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. U aprilu. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. Aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. Koristi se samo kao bojadiser. a tamo skoro i da nema stanovnika. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna.Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. u prvom redu uništavanju korova. Godine 2010. ljubičaste ili braon boje. 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. kao kada padne sneg. pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite.

63 kcal. kao med. kao i drugi lekovi. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. povrće. a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. najviše saharida.i likera. i pomaže čišćenju organa za varenje. te vitamini C. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. Ovaj džem se jede po malo. 8%. ili po pola čaše od jogurta. Posle ceđenja soka. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. 0 – 3. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. Aronija se koristi i za spravljane džemova. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. bobice. Sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. gastro problemi uključujući i čir. B2. sportiste i rekonvalescente. kardiovaskularne bolesti. kalijum i kobalt. kupine. opori su. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu. Energetska vrednost je max. žitarice i začine. Sirov sok se koristi obazrivo. kafeinska kiselina. kao što su karcinom debelog creva. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima. bakterija i virusa. tri puta na dan po 50 ml. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. od štetnog dejstva UV zračenja. pektina 0. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. pelargonidin. molibden. uključujući i drugo jagodičasto voće. ali je to dobro za obolele od diabetesa. . U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. tamne. ORAC jedinicama. U njma je prava riznica (1. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. gde bi se prodavala sveža. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici. delfinidin. kašičicom. šećera od 6. 1%. epicatehin. maline ili crne ribizle. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. hronična zapaljenja. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. tj. peonidin i malvadin. 7 – 1. neaktivna jetra. citruse. Već je rečeno da se od kilograma svežih. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. E i provitamin A. te se može pojesti po jedna šaka plodova. gljivica. kvercetin. 75%. P. Ovaj članak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. sirup. 55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera. 3% i antocijana (600 – 2300 mg%). Međutim. limunu i drugom voću. 2 – 10. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća. flašama od 270 ili 700 ml. najvažnije su bojene materije. Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. antocijani. bakar. petunidin. čaju ili drugim voćnim sokovima. Apsorbuju slobodne radikale. ili isto toliko bobica. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. kalcijum. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok. organskih kiselina od 0. Seme je veoma sitno. slično jabukama. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. kao što se to radi od grožđa. kao što su oni od jabuke ili dunje. B6. jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. Ali. čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. bor. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. i zapaljenja oka (uveitis). antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity). kojih u aroniji ima 16100. kao seme kima. 63 – 0. jer je ovo voće više lek nego hrana. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. skoro crne boje. mangan. meso i seme ploda. postaju slađi i ukusniji. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. celuloze 3. Sadrže od 25-3o% suve materije. PP. jod. kao jabuke ili grožđe. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful