Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporuujemo rasad trogodinje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentina vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voa koja potie iz vlanih uma i barutina istonog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry (akberi), to u slobodnom prevodu znai zapirua, jer se teko guta, kao to je to sluaj sa trnjinama ili oskoruom, pa i mumulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga to sadri dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voari su je nazvali ruska oskorua, iako joj plod lii na borovnicu. Ruski naziv ove zapirue je ernoplodnaja rjabina. U nekim naim krajevima nazivaju je i crna oskorua. Od svih biljaka koje poznaje na narod, plodovi aronije najvie podseaju na crni glog Pripada familiji rua Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome to pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaniari imali u vidu grau njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najvei znaaj sa stanovita oveka. Spada u najlekovitije vrste voa. Lako se gaji i odrava. Gaji se slino kao oblainska vinja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se bun slian bunu leske. Da bi se olakalo njeno gajenje, omoguila meuredna obrada, rezidba i berba, moe se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zviajna", onda na divlju kruku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao to su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da e sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Moe se kalemiti na razne naine; oenjem, "ipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voa. Izbor naina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povean prinos i kvalitet, a podloga ne utie na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrtao je Miurin i dobio dve nove, sintetike sorte "sorbaronije", Likerna i Desertna Miurina, jo 1905. Meutim, nisu se proirile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najee se gaji na svom korenu, kao bun. Ovaj bun se moe oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakalo osunavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju poveanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu povrine i na taj nain obaviti "podmlaivanje". Pojedinani bun za desetak godina rasta moe da razvije i preko 30 izdanaka koji e svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija moe da zahvali monom korenovom sistemu.

Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u preniku od dva metra, do dubine od 160 cm. Prosean prenik krune u to vreme bio je 347 cm. U mladim zasadima korenov sistem zauzima povrinu koju projektuje kruna. Najvea masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Najvei deo korena nalazi se u preniku od 50 cm oko stabla; 44%, a na svakih sledeih 50 cm jo po oko 20%. Za devet godina rasta na ukrajinskom ernozemu aronija razvije korenov sistem sa ilama ukupne duine 711 m, na dubini do 130 cm. Pri tome, ile tanje od 1 mm u preniku ine 91 95%, od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Na ovaj nain aronija obezbeuje neverovatno jaku usisnu mo korenovog sistema, jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlaica i tankih ila, dok debele slue za privrivanje i transport hranljivih materija. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova, pepelita, deponija i jalovita. Sadi se u jesen, kada na sadnicama opadne list, najee krajem novembra. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lia crvene, ljubiaste ili braon boje. Najee se sade dvogodinje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljita, osim zasoljenim, za razliku od visokobunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim, pH 4, 2 do 4, 4, a ona se u Srbiji nalaze na veim nadmorskim visinama, najee iznad 750 m, a tamo skoro i da nema stanovnika. Ne usvaja tetne sastojke iz zemljita, vode i vazduha, te se moe gajiti i u blizini industrijskih zagaivaa i termo elektrana. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1, 5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4, 5 mkv. Vegetacionog prostora. Prve berbe su mogue u treoj godini ivota. Tada se formira proseno po dva grozda na biljci, sa oko 35 40 plodova, ili oko 50 -100 grama prinosa. Dakle, u prvoj godini po sadnji dvogodinjih sadnica, moe se dobiti od 100 - 200 kg ploda po hektaru. U sledeoj sezoni bun daje po 7-8 grozdova, 200 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. Pojedinani plodovi imaju masu od 0, 6 - 1, 1 gram, tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo 1600 plodova. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena, ija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Sa porastom, uz redovne mere nege, u prvom redu unitavanju korova, u desetoj godini ivota biljka aronije moe da donese prinos od oko 5 -10 kg po bunu, ili 11 do 22000 kg/ha. Sa berbom se ne moe zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula, a berbe se mogu protegnuti kroz sledei mesec i po dana. Pri tome, gubici su vrlo mali. Tek po koji plod se osui i otpadne, dok oni drugi, normalni i zdravi, tako rei ne kaliraju. Gubitke vode biljka nadoknauje dopunjujui plod sveom hranom, sve dok je list zelen i fotosinteza mogua. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu, slai su i hranljiviji, manje opori. Ako su izloeni jakom suncu, sue se i opadaju. Njihova masa i u novembru je ista: 0, 6 1, 1 gram. Oko 30% plodova moe da saeka prolee na biljci. Kao suvi dobri su za aj. Pomenuti prinos se moe oekivati i u sledeih 20 godina. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. Sua je najvei neprijatelj svih biljaka, pa i aronije. Orezivanjem grana starih 5 7 godina podmlauje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Drvo sporo raste, tvrdo je kao dren, i dostie visinu od 1, 5 2, 5 metra, tako da se lako bere sa zemlje. Otporna je na bolesti i tetoine, pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zatite. Kao takva, aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. Organskoj ili bio-ekolokoj proizvodnji, koja je jedan nivo iznad organske. Kada biljke, za 4-5 godina, odrastu u visinu preko jednog metra, onda one same suzbijaju korov u redu, a meuredno rastojanje se kosi. Posle desete godine, ako je izmeu redova niska trava, ne mora ni da se kosi, tako da vonjak aronije predstavlja pravu oazu ivotinjskog sveta, idealno stanite za ptice pevaice, prepelice, jarebice, fazane, zeeve... U aprilu, kada se vonjak zabeli od mnogobrojnih cvetova, kao kada padne sneg, aronija je dobra pelinja paa. Vrste: Postoji vei broj sorti i klonova, od kojih su najpoznatije finska Viking i eka Nero. Godine 2010. Aronija je upisana u listu vonih vrsta u Srbiji, sa jednim predstavnikom sortom Nero. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. Pored plodova, lie moe da se koristi za aj. Bogato je vitaminom P. Po izgledu podsea na list vinje. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo, Gornji Milanovac, sedamdesetih godina XX veka. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja, pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. Koristi se samo kao bojadiser, jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. Litar sirupa moe da oboji 100 l vode. Od kilograma plodova moe da se iscedi 600 ml soka koji se uva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sauvala prirodna aroma voa. Osim ovoga, plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje demova i slatka, elea, onda za dobijanje vina, rakije,

i likera, kao to se to radi od groa. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu, a mlekare prave vone jogurte sa sokom aronije. Ovaj lanak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije, jer je ovo voe vie lek nego hrana. Svako domainstvo moe da pronae malo mesta na svojoj okunici da zasadi aroniju, i pone da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. U eri irenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida, evo voa koje je priroda podarila oveku kao stvorenog za tako neto. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima, gde bi se prodavala svea, slino jabukama, limunu i drugom vou. Svei plodovi mogu da se uvaju u hladnjaama, kao jabuke ili groe. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. Sadre od 25-3o% suve materije, najvie saharida, eera od 6, 2 10, 8%, celuloze 3, 0 3, 1%, pektina 0, 63 0, 75%, organskih kiselina od 0, 7 1, 3% i antocijana (600 2300 mg%). U njma je prava riznica (1, 55%) makro i mikro elemenata kao to su gvoe, kalcijum, bakar, jod, bor, molibden, mangan, kalijum i kobalt, te vitamini C, P, PP, B6, B2, E i provitamin A. Ali, od svega to se nalazi u zrelim plodovima crne aronije, najvanije su bojene materije, antocijani. Naeno je 1480 mg antocijana na 100 g sveih plodova, dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. Ovih materija ima najvie u kori i ispod same kore ploda. Na ovaj nain biljka titi sadraj, meso i seme ploda, od tetnog dejstva UV zraenja. Boja i sjaj bobica privlae ptice i druge ivotinje da se njima hrane i na taj nain obavljaju rasejavanje i irenje vrste. Sadri najvie antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi ovek, ukljuujui i drugo jagodiasto voe, bobice, citruse, povre, itarice i zaine. Meu antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid, epicatehin, kafeinska kiselina, kvercetin, delfinidin, petunidin, pelargonidin, peonidin i malvadin. Sve su to antioksidantni fenoli flavonoidi. Apsorbuju slobodne radikale. Sadraj antioksidanata izraava se u tzv. ORAC jedinicama, antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity), kojih u aroniji ima 16100, tj. 16100 mikro molova na 100 g ploda to je mnogo vie od borovnice, kupine, maline ili crne ribizle. Dnevne potrebe oveka iznose od 3000 5000 ORAC jedinica, te je ljudskom biu dovoljno da konzumira 20 30 grama ovog voa, ili isto toliko bobica. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti, kao to su karcinom debelog creva, neaktivna jetra, kardiovaskularne bolesti, hronina zapaljenja, gastro problemi ukljuujui i ir, i zapaljenja oka (uveitis). Jaa imuni sistem te je dobra hrana lek za decu, sportiste i rekonvalescente. Usporava procese starenja i ima antiseptiko dejstvo. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sauvala od insekata, gljivica, bakterija i virusa, a koji se jednom reju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici, ovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceeni voni sok, sirup. Ve je reeno da se od kilograma sveih, neoteenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka, tamne, skoro crne boje, koji se konzervie pasterizacijom u staklenoj ambalai, flaama od 270 ili 700 ml. Ovakav sok se koristi razreen u vodi, aju ili drugim vonim sokovima, kao to su oni od jabuke ili dunje. Na 100 ml soka saraj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. Energetska vrednost je max. 63 kcal. Sirov sok se koristi obazrivo, kao i drugi lekovi, tri puta na dan po 50 ml, ili po pola ae od jogurta. Aronija se koristi i za spravljane demova. Posle ceenja soka, droda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija dem. Seme je veoma sitno, kao seme kima, i pomae ienju organa za varenje. Ovaj dem se jede po malo, kaiicom, kao med, jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadre malo eera, opori su, ali je to dobro za obolele od diabetesa. Meutim, kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana, postaju slai i ukusniji, te se moe pojesti po jedna aka plodova, to je dovoljno za dnevne potrebe oveka u pobrojanim vitaminima i drugim zatitnim materijama. Ve smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. Posle nekoliko konzumiranja ovek se privikne i rado ih koristi u sveem stanju.