Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporučujemo rasad trogodišnje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentična vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA – SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu – A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvičajna", onda na divlju krušku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao što su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, "čipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – "sorbaronije", Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu.

onda za dobijanje vina. onda one same suzbijaju korov u redu. 4. kada na sadnicama opadne list. koja je jedan nivo iznad organske. kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. ako je između redova niska trava. Aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. prepelice. manje opori. Pri tome. tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. do dubine od 160 cm. Posle desete godine. ne mora ni da se kosi. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. dok oni drugi. želea. 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. može se dobiti od 100 . sa jednim predstavnikom – sortom Nero. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. tako reći ne kaliraju. Sa porastom. odrastu u visinu preko jednog metra. plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. ili oko 50 -100 grama prinosa. Tek po koji plod se osuši i otpadne. ljubičaste ili braon boje. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. Vrste: Postoji veći broj sorti i klonova. Kao suvi dobri su za čaj. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. Prve berbe su moguće u trećoj godini života. Drvo sporo raste. 5 mkv. deponija i jalovišta. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. tako da se lako bere sa zemlje. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. osim zasoljenim. čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1. U aprilu.200 kg ploda po hektaru. Sadnice su uvezene iz Ukrajine.. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%.1. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. najčešće iznad 750 m. Bogato je vitaminom P. vode i vazduha. Organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji. 5 – 2. 6 – 1. a međuredno rastojanje se kosi. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. 1 gram. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka. aronija je dobra pčelinja paša. rakije. suše se i opadaju. a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. slađi su i hranljiviji. 44%. pa i aronije. najčešće krajem novembra. od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena. uz redovne mere nege. tvrdo je kao dren.. u prvom redu uništavanju korova. 5 m. pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. ili 11 do 22000 kg/ha. sedamdesetih godina XX veka. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. Vegetacionog prostora. jarebice. Kao takva. na dubini do 130 cm. pepelišta. 6 . Njihova masa i u novembru je ista: 0. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. Otporna je na bolesti i štetočine. gubici su vrlo mali. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. Osim ovoga. fazane. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Godine 2010. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo. Pri tome. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0. Po izgledu podseća na list višnje. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Koristi se samo kao bojadiser. 2 do 4. u prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. Dakle. lišće može da se koristi za čaj. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. pH 4. za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim. . pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. zečeve. normalni i zdravi. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. Gornji Milanovac. kao kada padne sneg. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla. Ako su izloženi jakom suncu. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. idealno stanište za ptice pevačice.Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. i dostiže visinu od 1. Sadi se u jesen. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. Pored plodova. za 4-5 godina. a tamo skoro i da nema stanovnika. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. sa oko 35 – 40 plodova. Kada biljke. 1 gram. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. 5 metra. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta.

kao med. 63 – 0. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. i zapaljenja oka (uveitis). a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. antocijani. sportiste i rekonvalescente. kvercetin. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. te vitamini C. mangan. limunu i drugom voću. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera.i likera. kašičicom. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. B6. najvažnije su bojene materije. kao jabuke ili grožđe. i pomaže čišćenju organa za varenje. Energetska vrednost je max. Posle ceđenja soka. Već je rečeno da se od kilograma svežih. kalcijum. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. opori su. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. citruse. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. pektina 0. petunidin. Ovaj članak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. kao što se to radi od grožđa. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. kao što su karcinom debelog creva. Ovaj džem se jede po malo. peonidin i malvadin. flašama od 270 ili 700 ml. pelargonidin. gde bi se prodavala sveža. najviše saharida. ili isto toliko bobica. 8%. skoro crne boje. jod. 7 – 1. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. U njma je prava riznica (1. postaju slađi i ukusniji. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova. ili po pola čaše od jogurta. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. 75%. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. E i provitamin A. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima. povrće. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. hronična zapaljenja. Sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. . kao seme kima. 2 – 10. čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. kao što su oni od jabuke ili dunje. organskih kiselina od 0. delfinidin. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. ali je to dobro za obolele od diabetesa. sirup. 1%. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. gastro problemi uključujući i čir. 0 – 3. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. kao i drugi lekovi. gljivica. 63 kcal. molibden. bor. Međutim. šećera od 6. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. žitarice i začine. Apsorbuju slobodne radikale. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. od štetnog dejstva UV zračenja. te se može pojesti po jedna šaka plodova. jer je ovo voće više lek nego hrana. celuloze 3. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. kalijum i kobalt. P. tamne. Seme je veoma sitno. tri puta na dan po 50 ml. čaju ili drugim voćnim sokovima. 3% i antocijana (600 – 2300 mg%). Sirov sok se koristi obazrivo. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. PP. kojih u aroniji ima 16100. antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity). bakar. tj. bakterija i virusa. maline ili crne ribizle. epicatehin. meso i seme ploda. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. B2. bobice. neaktivna jetra. ORAC jedinicama. jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. kupine. 55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe. kardiovaskularne bolesti. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća. uključujući i drugo jagodičasto voće. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. Sadrže od 25-3o% suve materije. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. slično jabukama. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu. Aronija se koristi i za spravljane džemova. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid. kafeinska kiselina. Ali.