Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporučujemo rasad trogodišnje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentična vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA – SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu – A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvičajna", onda na divlju krušku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao što su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, "čipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – "sorbaronije", Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu.

pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. ne mora ni da se kosi. pH 4. ili oko 50 -100 grama prinosa. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. pepelišta. zečeve. i dostiže visinu od 1. lišće može da se koristi za čaj. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. Drvo sporo raste. koja je jedan nivo iznad organske. u prvom redu uništavanju korova. Koristi se samo kao bojadiser. Pored plodova. tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu. 5 metra. 5 m. pa i aronije. Pri tome. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1.Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. 5 mkv. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. do dubine od 160 cm. Kao suvi dobri su za čaj. Vegetacionog prostora. ili 11 do 22000 kg/ha. 1 gram. ako je između redova niska trava. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. a međuredno rastojanje se kosi. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. tako reći ne kaliraju. fazane. pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. onda one same suzbijaju korov u redu. kao kada padne sneg. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. a tamo skoro i da nema stanovnika. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. sa oko 35 – 40 plodova. . žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. 6 . deponija i jalovišta. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Gornji Milanovac. od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. Bogato je vitaminom P. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0.. idealno stanište za ptice pevačice. kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. tako da se lako bere sa zemlje. želea. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. 4. Osim ovoga. najčešće iznad 750 m. osim zasoljenim. Ako su izloženi jakom suncu. sedamdesetih godina XX veka. Prve berbe su moguće u trećoj godini života. u prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. gubici su vrlo mali. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. 6 – 1. 2 do 4. rakije. ljubičaste ili braon boje. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla.1. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. za 4-5 godina. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. Tek po koji plod se osuši i otpadne. čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Vrste: Postoji veći broj sorti i klonova. Kada biljke. slađi su i hranljiviji. kada na sadnicama opadne list. onda za dobijanje vina. tvrdo je kao dren. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. U aprilu. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. vode i vazduha. Sa porastom. sa jednim predstavnikom – sortom Nero.. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. suše se i opadaju. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. Dakle. Pri tome. aronija je dobra pčelinja paša. Njihova masa i u novembru je ista: 0. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. jarebice. Organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena. Aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. 1 gram. Sadi se u jesen. dok oni drugi. najčešće krajem novembra. Posle desete godine. uz redovne mere nege. 5 – 2. 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru.200 kg ploda po hektaru. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. može se dobiti od 100 . Godine 2010. od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Po izgledu podseća na list višnje. normalni i zdravi. za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim. na dubini do 130 cm. 44%. manje opori. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom. Otporna je na bolesti i štetočine. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. odrastu u visinu preko jednog metra. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. prepelice. Kao takva.

tj. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. tri puta na dan po 50 ml. bakar. kao što su oni od jabuke ili dunje. hronična zapaljenja. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. slično jabukama. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. flašama od 270 ili 700 ml. . kao seme kima. jod. i zapaljenja oka (uveitis). Ovaj članak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. kojih u aroniji ima 16100. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera. limunu i drugom voću. kupine. i pomaže čišćenju organa za varenje. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. Sadrže od 25-3o% suve materije. PP. čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. Seme je veoma sitno. povrće. ili po pola čaše od jogurta. kvercetin. molibden. uključujući i drugo jagodičasto voće. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici. jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. neaktivna jetra. P. ali je to dobro za obolele od diabetesa. bakterija i virusa. organskih kiselina od 0. peonidin i malvadin. ili isto toliko bobica. kalijum i kobalt. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. Apsorbuju slobodne radikale. E i provitamin A. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice. Sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. 63 kcal. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. kao što se to radi od grožđa. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok. kašičicom. šećera od 6. meso i seme ploda. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. čaju ili drugim voćnim sokovima. kao med. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. Energetska vrednost je max. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. antocijani. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. celuloze 3. tamne. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. te vitamini C. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. kao što su karcinom debelog creva. pektina 0. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu. delfinidin. Već je rečeno da se od kilograma svežih. 2 – 10. Ali. citruse. najviše saharida. sportiste i rekonvalescente. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. od štetnog dejstva UV zračenja. U njma je prava riznica (1. 75%. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. 3% i antocijana (600 – 2300 mg%). antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity). skoro crne boje. ORAC jedinicama. jer je ovo voće više lek nego hrana. epicatehin. Sirov sok se koristi obazrivo. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. gde bi se prodavala sveža. Posle ceđenja soka. gljivica. pelargonidin. 7 – 1. petunidin. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. gastro problemi uključujući i čir. žitarice i začine. kardiovaskularne bolesti. Ovaj džem se jede po malo. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća. 1%. a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. maline ili crne ribizle. sirup. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. Aronija se koristi i za spravljane džemova. 0 – 3. kao jabuke ili grožđe. 55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe. Međutim. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. najvažnije su bojene materije. opori su. B2. te se može pojesti po jedna šaka plodova. bobice. B6. 63 – 0. mangan. kao i drugi lekovi. kafeinska kiselina. bor. postaju slađi i ukusniji. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. 8%. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova.i likera. kalcijum.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful