Rasad - Aronia - Aronija Bio, Beograd, Srbija

isporučujemo rasad trogodišnje i malo starije sibirse crne borovnice - aronije. U pitanju je autentična vrsta poreklom iz Rusije

Aronia melanocarpa: ARONIJA – SIBIRSKA CRNA BOROVNICA je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. Melanocarpa, crvenu: A. Arbutifolia(L. ) Pers. I purpurnu – A. Prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvičajna", onda na divlju krušku i crni glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao što su beli i crveni, C. Monogina i C. Pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će sadnica na kalemu imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, "čipovanjem", engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – "sorbaronije", Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi. Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu.

Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. Kada biljke. odrastu u visinu preko jednog metra. u prvom redu uništavanju korova. Kao suvi dobri su za čaj. 4. najčešće krajem novembra. koja je jedan nivo iznad organske. sa oko 35 – 40 plodova.200 kg ploda po hektaru. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. aronija je dobra pčelinja paša.. sa jednim predstavnikom – sortom Nero. Kao takva. Drvo sporo raste. ako je između redova niska trava. Organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji. 6 – 1. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka. normalni i zdravi. 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. Tek po koji plod se osuši i otpadne.1. gubici su vrlo mali. a međuredno rastojanje se kosi. 5 – 2. kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. fazane. ne mora ni da se kosi. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. Posle desete godine. Otporna je na bolesti i štetočine. od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. prepelice. osim zasoljenim. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. Pri tome. rakije. Bogato je vitaminom P. Prve berbe su moguće u trećoj godini života.. čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. za 4-5 godina. žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. onda one same suzbijaju korov u redu. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. a tamo skoro i da nema stanovnika. može se dobiti od 100 . a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. u prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. tako reći ne kaliraju. manje opori. ili oko 50 -100 grama prinosa. 5 m. ljubičaste ili braon boje. tvrdo je kao dren. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. 5 mkv. Gornji Milanovac. 44%. pepelišta. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. kao kada padne sneg. Sadnja : Najbolja gustina sadnje je 3 x 1. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom. želea. 2 do 4. 6 . Njihova masa i u novembru je ista: 0. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. onda za dobijanje vina. Sa porastom. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. sedamdesetih godina XX veka. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. slađi su i hranljiviji. na dubini do 130 cm. Zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo.Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. tako da se lako bere sa zemlje. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. i dostiže visinu od 1. od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. kada na sadnicama opadne list. U plodu se nalazi 5 komada vrlo sitnog semena. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. Osim ovoga. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. Koristi se samo kao bojadiser. Po izgledu podseća na list višnje. 5 metra. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. idealno stanište za ptice pevačice. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. . tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. Aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. vode i vazduha. 1 gram. Sadi se u jesen. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. jarebice. U aprilu. 1 gram. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla. lišće može da se koristi za čaj. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Dakle. pH 4. pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. Godine 2010. zečeve. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. Ako su izloženi jakom suncu. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. Vrste: Postoji veći broj sorti i klonova. uz redovne mere nege. pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. Pri tome. ili 11 do 22000 kg/ha. najčešće iznad 750 m. dok oni drugi. do dubine od 160 cm. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta. za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodno kiselim. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. suše se i opadaju. Pored plodova. Vegetacionog prostora. deponija i jalovišta. pa i aronije.

kao med. žitarice i začine. postaju slađi i ukusniji. tj. od štetnog dejstva UV zračenja. bakar. Treba je uvesti kao artikl u mega marketima. šećera od 6. citruse. povrće. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. tri puta na dan po 50 ml. Sve satojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. petunidin. kašičicom. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice. gde bi se prodavala sveža. kvercetin. najviše saharida. organskih kiselina od 0. sirup. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. B2. Aronija se koristi i za spravljane džemova. jer je on ustvari lek dobijen direktno iz prirode. Ali. čaju ili drugim voćnim sokovima. Sadrže od 25-3o% suve materije. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. molibden. uključujući i drugo jagodičasto voće. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. 1%. kao i drugi lekovi. Već je rečeno da se od kilograma svežih. te vitamini C. kao jabuke ili grožđe. Ovaj članak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. kao što se to radi od grožđa. najvažnije su bojene materije. Međutim. peonidin i malvadin. B6. kardiovaskularne bolesti. kao što su oni od jabuke ili dunje. antocijani. i pomaže čišćenju organa za varenje. 2 – 10. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. kao seme kima. delfinidin. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. ali je to dobro za obolele od diabetesa. Posle ceđenja soka. epicatehin. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća. skoro crne boje. bakterija i virusa. celuloze 3. kao što su karcinom debelog creva.i likera. ORAC jedinicama. Sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. opori su. maline ili crne ribizle. 63 – 0. kojih u aroniji ima 16100. limunu i drugom voću. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. bor. slično jabukama. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu. flašama od 270 ili 700 ml. 7 – 1. antioksidativnom kapacitetu (The oxigen radical absorbance capacity). P. hronična zapaljenja. 75%. kalijum i kobalt. kalcijum. Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. gastro problemi uključujući i čir. i zapaljenja oka (uveitis). ili isto toliko bobica. neaktivna jetra. tamne. 63 kcal. Ovaj džem se jede po malo. 8%. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici. Energetska vrednost je max. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera. mangan. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. . čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. 55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe. PP. 0 – 3. kafeinska kiselina. E i provitamin A. 3% i antocijana (600 – 2300 mg%). pelargonidin. Sirov sok se koristi obazrivo. jod. gljivica. Seme je veoma sitno. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. bobice. kupine. meso i seme ploda. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. pektina 0. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. sportiste i rekonvalescente. jer je ovo voće više lek nego hrana. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. U njma je prava riznica (1. Apsorbuju slobodne radikale. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. te se može pojesti po jedna šaka plodova. Sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. ili po pola čaše od jogurta. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful