www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON
O PREKRAJIMA
("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009)

Deo prvi MATERIJALNO-PRAVNE ODREDBE

Glava I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona lan 1
Ovim zakonom ureuju se: pojam prekraja, uslovi za prekrajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija, prekrajni postupak i postupak izvrenja odluke.

Pojam prekraja lan 2

Prekraj je protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj.

Nema prekraja ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica iako postoje sva bitna obeleja prekraja.

Zakonitost u propisivanju prekraja i prekrajnih sankcija lan 3

Niko ne moe biti kanjen za prekraj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekrajne sankcije, ako to delo pre nego to je bilo izvreno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu, odreeno kao prekraj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije uinilac prekraja moe biti kanjen.

Propisivanje prekraja lan 4

Prekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada i skuptine grada Beograda. Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati samo kazne i zatitne mere predviene ovim zakonom i u granicama koje odreuje ovaj zakon. Organi ovlaeni za donoenje propisa iz stava 1. ovog lana mogu propisivati prekrajne kazne i zatitne mere samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadlenosti utvrene ustavom i zakonom, pod uslovima odreenim ovim zakonom. Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne kazne i zatitne mere ne moe ovo pravo preneti na druge organe.

Vrste i svrha prekrajnih sankcija lan 5

Prekrajne sankcije su: kazne, opomena, zatitne mere i vaspitne mere.

Svrha propisivanja, izricanja i primene prekrajnih sankcija je da graani potuju pravni sistem i da niko ubudue ne uini prekraj.

Vremensko vaenje propisa lan 6

Na uinioca prekraja primenjuje se zakon odnosno propis koji je vaio u vreme izvrenja prekraja. Ako je posle uinjenog prekraja jednom ili vie puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblai za uinioca.

Prostorno vaenje propisa lan 7

Odredbe o prekrajima vae na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda. Za prekraj predvien propisima Republike Srbije kaznie se uinilac ako je prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ili ako je uinjen na domaem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije. Za prekraj uinjen u inostranstvu kaznie se uinilac prekraja samo ako je to odreeno zakonom ili uredbom. U sluaju iz stava 2. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti gonjenje za prekraj stranoj dravi u kojoj uinilac prekraja koji je strani dravljanin ima prebivalite.

Nekanjavanje za prekraj lan 8

Niko ne moe biti kanjen u prekrajnom postupku dva ili vie puta za istu prekrajnu radnju. Nee se kazniti za prekraj lice koje je u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup pravosnano oglaeno krivim za delo koje ima i obeleja prekraja.

Diplomatski imunitet lan 9

Prekrajni postupak nee se voditi niti e se izricati kazna protiv lica koja uivaju diplomatski imunitet.

Glava II IZVRENJE PREKRAJA

Radnja izvrenja prekraja lan 10
Prekraj moe biti izvren injenjem ili neinjenjem. Prekraj je izvren neinjenjem kad je propisom predvieno kao prekraj, proputanje da se preduzme odreeno injenje.

Vreme izvrenja prekraja lan 11

Prekraj je izvren u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila.

Mesto izvrenja prekraja lan 12

Prekraj je izvren kako u mestu gde je uinilac radio ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila.

Nuna odbrana lan 13

Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u nunoj odbrani. Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad. Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima, uinilac nee odgovarati za prekraj.

Krajnja nuda lan 14

Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u krajnjoj nudi. Krajnja nuda postoji ako je prekraj uinjen da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo. Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje uinjeno pod osobito olakavajuim okolnostima, nee odgovarati za prekraj.

Sila i pretnja lan 15

Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena pod uticajem sile ili pretnje.

Pokuaj

lan 16
Za pokuaj prekraja uinilac e se kazniti samo ako je to posebno propisano.

Glava III PREKRAJNA ODGOVORNOST

Subjekti i uslovi odgovornosti lan 17
Fiziko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekraj samo kad je to propisom o prekraju predvieno. Fiziko lice je odgovorno za prekraj ako je u vreme izvrenja prekraja bilo uraunljivo i prekraj izvrilo sa umiljajem ili iz nehata. Pod uslovima iz stava 2. ovog lana za prekraj odgovara odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dravnom organu i preduzetnik. Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen skrivljeno preduzetom radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica ili skrivljenom radnjom drugog lica koje je u vreme izvrenja prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica. Pravno lice koje se nalazi u steaju odgovorno je za prekraj uinjen pre otvaranja ili u toku steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna, nego samo zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi. Republika Srbija, dravni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave ne mogu biti odgovorni za prekraj.

Uraunljivost lan 18

Nije uraunljiv uinilac prekraja koji u vreme izvrenja prekraja nije mogao shvatiti znaaj svog injenja ili neinjenja, ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne ili privremene duevne bolesti ili druge tee duevne poremeenosti ili zaostalog duevnog razvoja. Okolnost da je prekraj uinjen pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava ne iskljuuje odgovornost uinioca.

Krivica lan 19
Kriv je uinilac koji je u vreme kada je uinio prekraj postupao sa umiljajem ili iz nehata. Za prekrajnu krivicu dovoljan je nehat uinioca ako propisom o prekraju nije odreeno da e se kazniti samo ako je prekraj uinjen sa umiljajem. Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao da je moe spreiti ili da ona nee nastupiti, ili kad nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti. Prekraj je uinjen sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, i pristao je na njeno nastupanje.

Stvarna zabluda lan 20

Nije kriv za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u stvarnoj zabludi. Stvarna zabluda postoji kad je uinilac u vreme izvrenja prekraja pogreno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, njegova radnja bila dozvoljena.

Pravna zabluda lan 21

Nepoznavanje propisa kojim je prekraj predvien ne iskljuuje odgovornost, ali uinilac prekraja koji iz opravdanih razloga nije znao da je ta radnja zabranjena, moe se blae kazniti.

Saizvrilatvo lan 22
Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki uine prekraj ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvrenju prekraja, svako od njih kaznie se kaznom propisanom za taj prekraj.

Podstrekavanje lan 23
Ko drugog sa umiljajem podstrekne da uini prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio.

Pomaganje lan 24
Ko drugom sa umiljajem pomogne da izvri prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio.

Granice odgovornosti sauesnika lan 25

Podstreka i pomaga su odgovorni u granicama svog umiljaja. S obzirom na prirodu prekraja, nain i okolnosti pod kojima je podstrekavanje ili pomaganje izvreno i stepen krivice podstrekaa i pomagaa, podstreka i pomaga mogu se blae kazniti ili se postupak protiv njih moe obustaviti.

Odgovornost odgovornog lica u pravnom licu lan 26

Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odreeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vri odreene dunosti. Zakonom se moe propisati da za prekraj odgovara odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave. Nije odgovorno za prekraj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje prekraja. Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos u pravnom licu, dravnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato to je nastala nemogunost kanjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka.

Strano fiziko lice, pravno i odgovorno lice lan 27

Strano fiziko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za prekraje jednako kao i domae fiziko, pravno i odgovorno lice. Strano pravno lice i odgovorno lice kaznie se za prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ako strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavnitvo u Republici Srbiji.

Glava IV KAZNE
Vrste i svrha kazni

lan 28
Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna, rad u javnom interesu ili kazneni poeni sa ponitenjem vaenja vozake dozvole. U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2. ovog zakona), svrha kanjavanja je da se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog prekraja i da se utie na njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje.

Nain propisivanja kazni lan 29

Za jedan prekraj se moe propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno. Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna.

Nadlenost za propisivanje kazni lan 30

Kazna zatvora i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se propisati samo zakonom. Novana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda.

Izricanje kazni lan 31

Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna.

Novana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna. Ako su novana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izrie samo za prekraj kojim su bile prouzrokovane tee posledice ili za prekraje koji ukazuju na vei stepen krivice uinioca.

Kazna zatvora lan 32

Kazna zatvora se ne moe propisati u trajanju kraem od jednog ni duem od ezdeset dana. Kaznu zatvora moe izrei samo prekrajni sud (u daljem tekstu: sud). Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena tri meseca trudnoe, ni majci dok dete ne navri jednu godinu ivota, a ako je dete mrtvo roeno ili ako je umrlo posle poroaja dok ne proe est meseci od dana poroaja.

Rad u javnom interesu lan 33

Rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Rad u javnom interesu ne moe trajati krae od 20 asova niti due od 240 asova, s tim to se ne moe obavljati due od dva asa dnevno. Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud e imati u vidu vrstu izvrenog prekraja, uzrast, fiziku i radnu sposobnost, psihika svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na linost uinioca.

Kazneni poeni lan 34

Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 18. Kazna iz stava 1. ovog lana izrie se pod uslovima predvienim ovim zakonom ako drugim zakonom nije drugaije propisano. Uz kaznu iz stava 1. uiniocu mogu biti izreene dopunske obaveze u cilju edukacije vozaa ili praenja njegovog ponaanja u saobraaju. Vrste dopunskih obaveza i uslovi za njihovo izricanje propisuju se posebnim zakonom. Kazneni poeni se mogu izrei vozau koji poseduje vaeu vozaku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozau kome je pravosnanom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon.

Novana kazna lan 35

Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu: 1. od 5.000,00 do 150.000,00 dinara za fiziko lice ili odgovorno lice; 2. od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara za pravno lice; 3. od 10.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika. Odlukama skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda, mogu se propisati novane kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1. ovog lana. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, novana kazna koja se naplauje na mestu izvrenja prekraja moe se za fiziko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500,00 do 5.000,00 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do 20.000,00 dinara.

Izuzetno od odredaba st. 1-3. ovog lana, zakonom se mogu propisati posebni rasponi kazne za sledee prekraje: - u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, ali ne vie od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti - za prekraje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, ivotne sredine, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti; - u iznosu najvie do 10% opredeljenom u odnosu na prihod koji su pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obraunskoj godini koja je prethodila godini kada je prekraj uinjen - za prekraje iz oblasti spreavanja, ograniavanja ili naruavanja konkurencije.

Rok plaanja novane kazne lan 36

U presudi se odreuje rok plaanja novane kazne, koji ne moe biti dui od petnaest dana od dana pravosnanosti presude. U opravdanim sluajevima, sud moe reenjem dozvoliti da se novana kazna isplati u ratama, pri emu isti sud odreuje nain i rok plaanja, koji ne moe biti dui od tri meseca. Na reenje iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba.

Zamena neplaene novane kazne lan 37

Ako kanjeno fiziko lice, u odreenom roku ne plati novanu kaznu u celini ili delimino u roku, novana kazna ili neplaeni deo kazne zamenie se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. U sluaju iz stava 1. neplaena novana kazna zamenie se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora tako to se za svakih zapoetih 1.000,00 dinara odreuje dva dana rada u

javnom interesu ili jedan dan zatvora, s tim to rad u javnom interesu ne moe da traje due od 120 dana, a kazna zatvora ne moe biti kraa od jednog, ni dua od ezdeset dana. Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem. Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog lana kanjeno fiziko lice isplati novanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti. Ukoliko je izvrenje kazne zapoeto, pa kanjeno lice isplati ostatak novane kazne, obustavie se izdravanje kazne zatvora i rada u javnom interesu. Ako kanjeno fiziko lice isplati deo novane kazne, ostatak kazne e se srazmerno zameniti radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. Ako je pored novane kazne kanjenom bila izreena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje novana kazna i izreena kazna zatvora ne mogu trajati due od devedeset dana. Novana kazna izreena preduzetniku zamenjuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se kaznom zatvora zamenjuje novana kazna izreena fizikom licu. Zamena novane kazne u kaznu zatvora vri se na osnovu reenja suda protiv kojeg je dozvoljena alba u roku od 3 dana.

Prinudna naplata novane kazne lan 38

Profesionalnom vojniku novana kazna ne moe biti zamenjena kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Ako kanjeno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu ne plate u odreenom roku izreenu novanu kaznu, naplata e se izvriti prinudnim putem.

Odmeravanje kazne

lan 39
Kazna za prekraje odmerava se u granicama koje su za taj prekraj propisane, a pri tome se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja, a naroito: teina i posledice prekraja, okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, stepen krivice uinioca, line prilike uinioca i dranje uinioca posle uinjenog prekraja. Ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua okolnost ranije izreena kazna ili zatitna mera, ako je od dana pravosnanosti presude do dana donoenja nove presude proteklo vie od dve godine. Pri odmeravanju visine novane kazne uzee se u obzir i imovno stanje uinioca.

Ublaavanje kazne lan 40

Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekrajem nisu prouzrokovane tee posledice, a postoje olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i blaom kaznom moe postii svrha kanjavanja, propisana kazna se izuzetno moe ublaiti tako to se moe izrei kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekraj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne.

Naknada tete kao razlog obustave postupka lan 41

Sud moe obustaviti postupak protiv uinioca prekraja za koji je propisana novana kazna, ako je on dobrovoljno posle izvrenja prekraja a pre pokretanja prekrajnog postupka otklonio protivpravno stanje ili nadoknadio tetu koju je izazvao prekrajem.

Sticaj prekraja lan 42

Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie prekraja za koje mu se istovremeno sudi, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih prekraja, pa e se za sve te prekraje izrei jedinstvena kazna. Jedinstvena kazna e se izrei po sledeim pravilima: 1. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, izrei e se jedinstvena kazna zatvora, koja ne moe biti vea od devedeset dana; 2. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena novana kazna, izrei e se jedinstvena novana kazna koja predstavlja zbir utvrenih novanih kazni, s tim to jedinstvena novana kazna ne moe biti vea od dvostrukog iznosa najvee novane kazne predviene ovim zakonom; 3. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna rada u javnom interesu, izrei e se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne moe trajati due od 240 asova; 4. ako je za prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, a za druge prekraje novana kazna, izrei e se jedna kazna zatvora i jedna novana kazna po ta. 1. i 2. ovog stava; 5. ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedinanih kaznenih poena, a koji ne moe biti vei od 18 kaznenih poena.

Uraunavanje zadravanja i pritvora u kaznu lan 43

Vreme za koje je uinilac prekraja zadran pre donoenja presude uraunava se u izreenu kaznu. Ako je protiv lica osumnjienog za krivino delo bio odreen pritvor, a krivini postupak je pravosnano okonan obustavom krivinog postupka ili oslobaajuom odnosno odbijajuom presudom, osim zbog stvarne nenadlenosti suda, pa se za istu radnju u prekrajnom postupku utvrdi krivica uinioca, vreme provedeno u pritvoru uraunae se u izreenu kaznu za prekraj.

Pritvor, odnosno zadravanje koje je trajalo due od dvanaest, a krae od dvadesetetiri asa rauna se u jedan dan zatvora, odnosno 1.000,00 dinara novane kazne.

Glava V OPOMENA
lan 44
Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe oekivati da e se ubudue kloniti vrenja prekraja i bez izricanja kazne. Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka, a pre donoenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu tetu.

Glava VI ZATITNE MERE

Svrha i propisivanje lan 45
U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2), svrha primene zatitne mere je da otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja. Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom.

Vrste zatitnih mera lan 46

Za prekraje se mogu propisati sledee zatitne mere: 1. oduzimanje predmeta,

2. zabrana vrenja odreenih delatnosti, 3. zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti, 4. zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove, 5. zabrana upravljanja motornim vozilom, 6. obavezno leenje alkoholiara i narkomana, 7. zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja, 7a zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, 8. javno objavljivanje presude, 9. udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije. Zatitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog leenja alkoholiara i narkomana, zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izrei pod uslovima propisanim ovim zakonom i kad nisu predviene propisom kojim je odreen prekraj.

Izricanje zatitnih mera lan 47

Kad postoje uslovi za izricanje zatitnih mera predvieni ovim ili drugim zakonom, uiniocu prekraja moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera. Zatitne mere se izriu uz izreenu kaznu ili opomenu. Zatitne mere se mogu izrei i kad prekrajna sankcija nije izreena ako je takva mogunost propisana. Zatitnu meru izrie sud.

Oduzimanje predmeta lan 48

Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili koji su nastali izvrenjem prekraja mogu se privremeno ili trajno oduzeti ako su svojina uinioca prekraja, odnosno ako njima raspolae pravno lice uinilac prekraja. Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kad nisu svojina uinioca prekraja ili njima ne raspolae pravno lice uinilac prekraja, ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti, uvanje ivota i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i u drugim sluajevima predvienim ovim zakonom. Sud koji je doneo presudu odredie u skladu sa posebnim propisima da li e se oduzeti predmeti unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu odnosno organizaciji. Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmete ili je na drugi nain onemoguio njihovo oduzimanje, u presudi e se odrediti da plati novani iznos koji odgovara vrednosti predmeta. Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere oduzimanja predmeta. Predmeti iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se i kad se prekrajni postupak ne zavri presudom kojom se okrivljeni oglaava krivim ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala ili ako je postupak prekinut iz razloga to uinilac prekraja nije dostupan sudu, kao i u drugim sluajevima odreenim posebnim zakonom. O tome se donosi posebno reenje na koje okrivljeni ima pravo albe. Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo treih lica na naknadu tete od uinioca.

Zabrana vrenja odreenih delatnosti lan 49

Zabrana vrenja odreenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani preduzetniku ili drugom uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadlenog organa ili koja se upisuje u odgovarajui registar. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere iz stava 1. ovog lana, mera se moe izrei ako uinilac prekraja delatnost zloupotrebi za izvrenje prekraja ili ako se opravdano moe oekivati da bi dalje vrenje te delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi ili druge zakonom zatiene interese. Zabrana vrenja odreene delatnosti moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od pravosnanosti presude. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.

Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti lan 50

Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodnje odreenih proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili u zabrani vrenja drugih odreenih poslova. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei ako bi dalje vrenje odreene delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi, tetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u celini. Zabrana pravnom licu da vri odreenu delatnost moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od pravosnanosti presude.

Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove lan 51

Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove sastoji se u zabrani uiniocu prekraja da vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja prekraja ili rukovodeu dunost u privrednom ili finansijskom poslovanju, ili odreenu vrstu poslova, ili sve ili neke dunosti vezane za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nije drugaije odreeno, zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove izrie se kad odgovorno lice zloupotrebi dunost radi izvrenja prekraja. Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove moe se izrei u trajanju od tri meseca do jedne godine, raunajui od pravosnanosti presude. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.

Zabrana upravljanja motornim vozilom lan 52

Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u tome da se uiniocu zabrani upravljanje motornim vozilom. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei uiniocu prekraja koji je uinio prekraj protiv bezbednosti saobraaja ili kad postoji opasnost da e ponovo uiniti prekraj, odnosno ije ranije krenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja motornim vozilom. Pri odluivanju da li e se izrei ta mera uzee se u obzir i to da li je uinilac voza motornog vozila po zanimanju. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od trideset dana do jedne godine. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere.

Obavezno leenje alkoholiara i narkomana lan 53

Obavezno leenje alkoholiara i narkomana moe se izrei licu koje je uinilo prekraj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga i kod koga postoji opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da ini prekraje. Pre izricanja mere iz stava 1. ovog lana, sud e pribaviti miljenje vetaka odnosno nadlene zdravstvene organizacije. Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana uiniocu prekraja naloie se obavezno leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Ako uinilac prekraja bez opravdanih razloga odbije leenje, mera e se izvriti prinudnim putem. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana najdue moe trajati do godine dana, a izvrenje izreene mere obustavie se i pre isteka vremena odreenog u presudi ako zdravstvena organizacija ustanovi da je leenje zavreno.

Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja lan 54

Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja izrie se radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog. Mera iz stava 1. ovog lana izrie se na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev oteenog, istaknut pri sasluanju u prekrajnom postupku. Odluka suda kojom je izreena zabrana pristupa mora da sadri: vremenski period u kom se izvrava, podatke o licima kojima uinilac ne sme pristupati, naznaenje objekata kojima ne sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u okviru kojih se uiniocu zabranjuje pristup. Izreena mera zabrane pristupa oteenom ukljuuje i meru zabrane pristupa zajednikom stanu ili domainstvu u periodu za koji vai zabrana. Zatitna mera zabrane pristupa moe se izrei u trajanju do godine dana, raunajui od pravosnanosti presude.

O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se oteeni, organ unutranjih poslova nadlean za izvrenje mere i Centar za socijalni rad, ukoliko se mera odnosi na zabranu uiniocu pristupa deci ili branom drugu.

Krenje zabrane pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja lan 55
Kanjeni kome je pravosnanom presudom izreena mera zabrane pristupa a koji pristupi oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja tokom trajanja mere ili ostvari kontakt sa oteenim na nedozvoljeni nain ili u nedozvoljeno vreme, kaznie se novanom kaznom do 30.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama lan 55a

Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi uinioca prekraja da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih sportskih priredbi lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podruju na kojem se uinilac prekraja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od jedne do tri godine. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere. Kanjeni kome je pravosnanom presudom izreena mera zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, a koji ne izvri obavezu iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od trideset do ezdeset dana. Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

Javno objavljivanje presude

lan 56
Zatitnu meru objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti sigurnost prometa roba i usluga ili privreda. Prema znaaju prekraja sud odluuje da li e se presuda objaviti preko tampe, radija ili televizije ili preko vie navedenih sredstava informisanja, kao i da li e se obrazloenje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da nain objavljivanja omogui obavetenost svih u ijem interesu presudu treba objaviti. Presuda se moe objaviti u roku od najdue 30 dana od dana pravosnanosti presude. Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere javnog objavljivanja presude. Trokovi javnog objavljivanja presude padaju na teret kanjenog.

Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije lan 57

Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije moe se izrei strancu koji je uinio prekraj zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine. Trajanje izreene mere tee od dana pravosnanosti presude, s tim to se vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava u trajanje mere. Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se moe na odreeno vreme odloiti izvrenje zatitne mere iz stava 1. ovog lana.

Sticaj zatitnih mera lan 58

Ako je jednom presudom za vie prekraja utvreno vie zatitnih mera iste vrste, za koje je propisano da e se izrei u odreenom trajanju, izrei e se jedinstvena zatitna mera koja je jednaka zbiru trajanja pojedinano utvrenih zatitnih mera, s tim da ona ne moe prei najviu zakonsku granicu trajanja te vrste zatitne mere.

Glava VII ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE PREKRAJEM

Osnov oduzimanja imovinske koristi lan 59
Niko ne moe zadrati imovinsku korist koja je pribavljena prekrajem. Korist iz stava 1. ovog lana se oduzima presudom kojom su utvreni prekraj i odgovornost za njega, pod uslovima koji su predvieni ovim zakonom.

Nain oduzimanja imovinske koristi lan 60

Od uinioca prekraja e se oduzeti novac, hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena izvrenjem prekraja. Ako takvo oduzimanje nije mogue, uinilac e se obavezati da plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Ako okrivljeni u odreenom roku ne plati novani iznos iz stava 1. ovog lana, naplata e se izvriti prinudnim putem. Imovinska korist pribavljena izvrenjem prekraja moe se oduzeti od lica na koje je prenesena bez naknade, ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.

Oduzimanje imovinske koristi od drugog

lan 61
Ako je prekrajem pribavljena imovinska korist za drugo fiziko lice ili za pravno lice, ta e se korist oduzeti.

Zatita oteenog lan 62

Ako je oteenom u prekrajnom postupku dosuen imovinsko-pravni zahtev, oduzimanje imovinske koristi izrei e se samo ukoliko ta korist prelazi dosueni imovinsko-pravni zahtev oteenog.

Glava VIII ODREDBE O MALOLETNICIMA

Prekrajna odgovornost maloletnika lan 63
Protiv maloletnika koji u vreme kada je uinio prekraj nije navrio etrnaest godina (dete) ne moe se voditi prekrajni postupak. Na maloletnike koji su uinili prekraj, starosti od navrenih etrnaest do navrenih osamnaest godina, primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.

Odgovornost roditelja, usvojitelja ili staratelja deteta i maloletnika lan 64

Kada je dete uinilo prekraj zbog proputanja dunog nadzora roditelja, usvojitelja, odnosno staratelja, a ova lica su bila u mogunosti da takav nadzor vre, roditelji, usvojitelj, odnosno staratelj deteta kaznie se za prekraj kao da su ga sami uinili.

Zakonom se moe propisati da e se za prekraj kazniti i roditelji, usvojitelj, odnosno staratelj maloletnika starog od etrnaest do osamnaest godina koji je uinio prekraj, ako je uinjeni prekraj posledica proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogunosti da takav nadzor vre.

Prekrajne sankcije prema maloletnicima lan 65

Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio etrnaest, a nije navrio esnaest godina (mlai maloletnik) mogu se izrei samo vaspitne mere. Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio esnaest godina, a nije navrio osamnaest godina (stariji maloletnik) moe se izrei vaspitna mera ili kazna. Zatitna mera se moe izrei maloletniku uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekraja to neophodno. Samo sud moe maloletniku izrei vaspitnu meru, novanu kaznu, kaznu maloletnikog zatvora i zatitnu meru.

Vrste vaspitnih mera lan 66

Maloletnicima se mogu izrei sledee vaspitne mere: 1. mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze i 2. mere pojaanog nadzora. Mere upozorenja i usmeravanja se izriu kad je takvim merama potrebno uticati na linost maloletnika i njegovo ponaanje i kada su one dovoljne da se postigne svrha ovih mera. Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije vaspitne mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo.

Ukor lan 67
Ukor se izrie maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naroito kad se iz njegovog odnosa prema uinjenom prekraju i njegove spremnosti da ubudue ne ini prekraje moe zakljuiti da e izreenom vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere. Pri izricanju ukora, maloletniku e se ukazati na drutvenu neprihvatljivost njegovog postupka i ukoliko ponovo uini prekraj, mogunost izricanja i druge vaspitne mere.

Posebne obaveze lan 68

Ukoliko sud oceni da je odgovarajuim zahtevima i zabranama, potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponaanje, moe maloletniku odrediti jednu ili vie posebnih obaveza i to: 1. da se izvini oteenom; 2. da u okviru svojih mogunosti, popravi ili nadoknadi tetu koju je prouzrokovao; 3. da ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica koja na njega negativno utiu; 4. da se podvrgne odvikavanju i leenju od zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava i sredstava zavisnosti; 5. da se radi uenja ili provere znanja saobraajnih propisa uputi u nadlenu ustanovu za osposobljavanje vozaa; 6. da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekolokog, socijalnog ili lokalnog znaaja; 7. da se ukljui u rad sportskih i drugih sekcija u koli uz pedagoki nadzor nastavnika.

Obaveze iz stava 1. ta. 1. do 7. ovog lana, ne mogu trajati due od est meseci i ne smeju ometati maloletnikovo kolovanje ili zaposlenje. U okviru obaveze iz stava 1. taka 2. ovog lana sud e odrediti visinu, oblike i nain popravljanja tete, pri emu lini rad maloletnika moe trajati najvie do 20 asova u periodu od mesec dana i mora biti tako rasporeen da ne smeta redovnom kolovanju ili zaposlenju maloletnika. Sud e prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog neispunjenja odreenih obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom merom. Izvrenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor Centra za socijalni rad koji o izvravanju obaveza obavetava sud.

Mere pojaanog nadzora lan 69

Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se ako je potrebno da se prema maloletniku izvri trajnija mera vaspitanja. Meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud e izrei ako su roditelji, usvojitelj ili staratelj propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogunosti su da ovakav nadzor vre i to se od njih s osnovom moe oekivati. Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vriti pojaani nadzor nad maloletnikom, maloletniku e se izrei pojaan nadzor organa starateljstva. Mere pojaanog nadzora iz st. 2. i 3. ovog lana mogu trajati najmanje tri meseca a najdue jednu godinu.

Uslovi za izricanje vaspitnih mera lan 70

Pri izricanju vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika, stepen njegovog duevnog razvoja, psihike karakteristike i motivi zbog kojih je uinio prekraj, dosadanje vaspitanje, okolina i uslovi pod kojima je iveo, teina prekraja, da li mu je ve pre toga bila izreena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje utiu na izbor vaspitne mere kojom e se najbolje postii svrha vaspitanja. Radi utvrivanja okolnosti iz stava 1. ovog lana, sud mora sasluati roditelje i usvojitelja maloletnika, njegovog staratelja i druga lica koja mogu pruiti potrebne podatke.

Obustava izvrenja i izmena odluke o vaspitnoj meri lan 71

Kad se posle donoenja odluke kojom je izreena vaspitna mera pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donoenja odluke ili se za njih nije znalo, a one bi bile od uticaja na donoenje odluke, izvrenje izreene mere moe se obustaviti ili se izreena mera moe zameniti drugom vaspitnom merom.

Ponovno odluivanje o vaspitnim merama lan 72

Ako je od pravosnanosti odluke kojom je izreena neka od vaspitnih mera ili posebnih obaveza, proteklo vie od est meseci, a izvrenje nije zapoeto, sud e ponovo odluiti o potrebi da se izvri izreena mera ili posebna obaveza. Pri tome moe odluiti da se ranije izreena mera ili posebna obaveza, izvri, ne izvri ili da se zameni nekom drugom vaspitnom merom ili posebnom obavezom. Sud je duan da vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome je izreena vaspitna mera.

Kanjavanje starijih maloletnika lan 73

Starijem maloletniku moe se izrei kazna samo ako je u vreme kada je uinio prekraj, prema svojoj duevnoj razvijenosti mogao shvatiti znaaj svoje radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog teih posledica prekraja ili veeg stepena prekrajne odgovornosti ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru. Kazna maloletnikog zatvora starijem maloletniku moe se izrei izuzetno, pri emu se mora imati u vidu priroda prekraja, line osobine i ponaanje maloletnika. Kazna maloletnikog zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne moe biti dua od petnaest dana, niti se novana kazna moe zameniti zatvorom u trajanju duem od petnaest dana.

Izricanje vaspitne mere ili kazne za prekraje u sticaju lan 74

Ako je maloletnik uinio vie prekraja u sticaju, sud e pri izboru vaspitnih mera jedinstveno ceniti sve prekraje i izrei samo jednu meru. Ako sud za neki od prekraja utvrdi kaznu, a za druge prekraje vaspitne mere, izrei e samo kaznu. Tako e postupiti i ako se posle izreene vaspitne mere odnosno kazne utvrdi da je maloletnik pre ili posle njenog izricanja uinio prekraj.

Dejstvo punoletnosti lan 75

Ako je maloletnik postao punoletan pre donoenja odluke sud nee izrei vaspitnu meru. Ako je maloletnik postao punoletan posle donoenja odluke kojim je bila izreena vaspitna mera, sud e reenjem obustaviti izvrenje te mere.

Glava IX ZASTARELOST

Zastarelost pokretanja i voenja prekrajnog postupka lan 76

Prekrajni postupak ne moe se pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekraj uinjen. Zastarevanje prekrajnog gonjenja ne tee za vreme za koje se gonjenje ne moe preduzeti po zakonu. Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi gonjenja uinioca prekraja. Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za prekraje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga, ivotne sredine i vazdunog saobraaja moe se posebnim zakonom propisati dui rok zastarelosti gonjenja. Rok iz stava 5. ovog lana ne moe biti dui od pet godina. Prekrajno gonjenje zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost gonjenja.

Zastarelost izvrenja kazne i zatitne mere lan 77

Izreena kazna i zatitna mera ne mogu se izvriti ako je od dana pravosnanosti presude protekla jedna godina. Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere poinje od dana pravosnanosti presude kojom je izreena kazna odnosno zatitna mera. Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere ne tee za vreme za koje se izvrenje ne moe preduzeti po zakonu.

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne, odnosno zatitne mere. Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee. Izvrenje kazne odnosno zatitne mere zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za izvrenje kazne, odnosno zatitne mere.

Deo drugi PREKRAJNI POSTUPAK

Glava X OSNOVNA NAELA POSTUPKA
Naelo zakonitosti lan 78
Ovaj zakon utvruje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kanjen, a da se odgovornom uiniocu prekraja izrekne prekrajna sankcija pod uslovima koje predvia ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Zakonitost u izricanju prekrajnih sankcija lan 79

Uiniocu prekraja kaznu ili drugu sankciju moe izrei samo nadleni sud i organ dravne uprave (u daljem tekstu: organ uprave) koji vodi prekrajni postupak po ovom zakonu.

Optuno naelo lan 80

Prekrajni postupak pokree se i vodi na osnovu zahteva ovlaenog organa ili oteenog.

Utvrivanje istine

lan 81
Sud je duan da istinito i potpuno utvrdi injenice koje su vane za donoenje zakonite odluke i da sa jednakom panjom ispita i utvrdi kako injenice koje terete okrivljenog tako i one koje mu idu u korist.

Pomo neukoj stranci lan 82

Sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih prava.

Ekonominost prekrajnog postupka lan 83

Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to ne bude na tetu donoenja pravilne i zakonite odluke.

Slobodna ocena dokaza lan 84

Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju. Koje e injenice uzeti kao dokazane, sud odluuje na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Pravo na odbranu lan 85

Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se izjasni o injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u sluajevima predvienim zakonom.

U prekrajnom postupku okrivljeni mora ve na prvom ispitivanju biti obaveten o prekraju za koji se tereti i o osnovama optube, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona ne sprovodi bez ispitivanja okrivljenog. Ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak ili u odreenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nuno za utvrivanje injenica koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke, presuda se moe doneti i bez ispitivanja okrivljenog. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere. Sud je duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui o pravu na branioca.

Upotreba jezika u prekrajnom postupku lan 86

Prekrajni postupak se vodi u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama. Okrivljeni, svedoci i druga lica koja uestvuju u prekrajnom postupku imaju pravo da pri izvoenju pojedinih radnji u postupku ili na usmenom pretresu upotrebljavaju svoj jezik. Ako se radnja u prekrajnom postupku odnosno usmeni pretres ne vodi na jeziku tog lica, obezbedie se usmeno prevoenje onoga to to lice ili drugi iznosi, kao i isprava i drugog pismenog dokaznog materijala. O pravu na prevoenje pouie se lice iz stava 2. ovoga lana, koje se moe odrei tog prava ako zna jezik na kome se vodi prekrajni postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je data pouka i izjava uesnika. Prevoenje obavlja tuma koga odredi sud koji vodi prekrajni postupak.

Dvostepenost prekrajnog postupka lan 87

Protiv odluka nadlenih organa donetih u prvom stepenu moe se izjaviti alba ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Presuda doneta u prekrajnom postupku postaje pravosnana danom donoenja presude Vieg prekrajnog suda, a reenje organa uprave danom donoenja presude mesno nadlenog prekrajnog suda.

Zabrana preinaenja na gore lan 88

Ako je alba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izreenu sankciju ne moe izmeniti na njegovu tetu, niti se u ponovljenom postupku moe doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog.

Naknada tete neopravdano zadranom ili kanjenom licu lan 89

Lice koje je neopravdano kanjeno za prekraj ili je bez osnova zadrano ima pravo na naknadu tete koja mu je time priinjena, kao i druga prava utvrena zakonom. Po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove pravosua, sprovodi postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade.

Pravna pomo lan 90

Sudovi i organi uprave koji vode prekrajni postupak, duni su jedni drugima i drugim sudovima pruati pravnu pomo u poslovima iz svoje nadlenosti. Organi unutranjih poslova i drugi organi uprave duni su sudovima i drugim organima uprave koji vode prekrajni postupak, pruati pravnu pomo i izvravati njihove naloge u poslovima iz svoje nadlenosti.

Sudovi su duni da pruaju pravnu pomo dravnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekrajnog postupka.

Glava XI ORGANI NADLENI ZA VOENJE POSTUPKA

Nadlenost sudova lan 91
Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi, ukoliko za voenje prekrajnog postupka nisu nadleni organi uprave. Prekrajni postupak u drugom stepenu, po albama na presude prekrajnih sudova vodi Vii prekrajni sud, a prekrajni postupak po albama na reenja organa uprave vodi mesno nadlean prekrajni sud. Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke suda, o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti sudova i vri druge poslove odreene zakonom. Vii prekrajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izvetaje potrebne za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praenje i prouavanje drutvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije.

lan 92
Javnost rada suda obezbeuje se pre svega: javnim odravanjem pretresa, objavljivanjem odluka, davanjem obavetenja zainteresovanim licima o toku prekrajnog postupka, upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja. Radi ouvanja tajne, zatite morala, interesa maloletnika ili zatite drugih posebnih interesa drutvene zajednice, moe se iskljuiti javnost rada u svim ili samo u pojedinim fazama prekrajnog postupka.

Sastav suda lan 93

Sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac. Prekrajni sud sudi u veu sastavljenom od troje sudija kada odluuje o albama na odluke organa uprave. Vii prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.

Opta mesna nadlenost lan 94

Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem podruju je prekraj uinjen ili pokuan. Sud koji je mesno nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv pravnog lica nadlean je i za voenje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu. Ako je prekraj uinjen na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi domaa luka ili vazduhoplovno pristanite u kome se zavrava putovanje uinioca prekraja, a ako je uinilac prekraja lan posade, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda odnosno matino pristanite vazduhoplova. Ako je prekraj izvren ili pokuan na podruju vie prekrajnih sudova, nadlean je onaj sud koji je prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

Supsidijarna mesna nadlenost lan 95

Ako nije poznato mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica ukoliko se vanost propisa kojim je prekraj odreen prostire i na podruju na kome se nalazi njegovo prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica. Ako nisu poznati ni mesto izvrenja prekraja ni prebivalite ili boravite okrivljenog, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni pronae odnosno uhvati ili se sam prijavi.

Kumulacija mesne nadlenosti lan 96

Ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja pa su za voenje prekrajnog postupka nadlena dva ili vie sudova, nadlean je onaj sud koji je po zahtevu ovlaenog organa prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet nadlean je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

Spajanje i razdvajanje prekrajnog postupka lan 97

Sud koji je nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv uinioca prekraja nadlean je i za voenje postupka protiv sauesnika. Za saizvrioca nadlean je, po pravilu sud, koji je kao nadlean za jednog od njih, prvi zapoeo postupak. Protiv uinioca prekraja i sauesnika sprovee se, po pravilu, jedinstven prekrajni postupak i doneti jedna presuda, a ako je to celishodno, postupak protiv pojedinih sauesnika moe se razdvojiti. U tom sluaju e se doneti posebna presuda.

Postupak protiv pravnog lica i odgovornog lica lan 98

Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi se jedinstven prekrajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak samo protiv jednog od njih. Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moe pokrenuti postupak, postupak e se pokrenuti i sprovesti samo protiv pravnog lica. Ako je pravno lice prestalo da postoji ili postoje druge pravne smetnje za voenje postupka, postupak e se pokrenuti i sprovesti samo protiv odgovornog lica u pravnom licu.

Prenoenje mesne nadlenosti lan 99

Kad je nadleni sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa u odreenom predmetu, duan je da o tome izvesti Vii prekrajni sud koji e odrediti drugi stvarno nadlean sud. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba.

Postupanje u sluaju nenadlenosti lan 100

Sud je duan da po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean, reenjem se oglaava nenadlenim i bez odlaganja dostavlja predmet nadlenom sudu ili drugom nadlenom organu. Ako sud kome je predmet dostavljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet dostavio, pokrenue postupak za reavanje sukoba nadlenosti.

Reavanje sukoba nadlenosti lan 101

O sukobu nadlenosti izmeu sudova reava Vii prekrajni sud.

Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih duan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Protiv reenja kojim je odlueno o sukobu nadlenosti nije dozvoljena alba. Sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih organa nadlenih za voenje prekrajnog postupka reava Ustavni sud Srbije. Sukob nadlenosti izmeu organa uprave koji vode prekrajni postupak, reava se po optim pravilima za sukob nadlenosti organa uprave.

Glava XII IZUZEE

Osnovi za izuzee lan 102
Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku izuzee se: 1. ako je oteen prekrajem; 2. ako mu je okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog lica, podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni ili njegov zakonski zastupnik odnosno punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbinskom srodstvu do drugog stepena; 3. ako je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocem okrivljenog, slubenim licem koje je u ime ovlaenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili oteenim u odnosu staratelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika; 4. ako je u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovlaenog organa podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili je uestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica,

branilac okrivljenog, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog, ili je sasluan kao svedok ili kao vetak; 5. ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene presude; 6. ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Dunost sudije kad postoje razlozi za izuzee lan 103

Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku, im sazna da postoji koji od razloga za izuzee iz lana 102. stava 1. ta. 1-5. ovog zakona, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, on e odrediti sebi zamenika izmeu sudija tog suda. Ako je predsednik suda istovremeno i jedini sudija u tom sudu ili ako iz drugih razloga ne moe da sebi odredi zamenika iz istog suda zatraie od predsednika Vieg prekrajnog suda da delegira drugog sudiju. Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee (lan 102. stav 1. taka 6. ovog zakona), obavestie o tome predsednika prekrajnog suda, a ako se radi o sluaju iz stava 2. ovog lana, predsednika Vieg prekrajnog suda.

Podnoenje zahteva za izuzee lan 104

Izuzee sudije zbog postojanja nekog od razloga za izuzee iz lana 102. ovog zakona mogu traiti okrivljeni i ovlaeni podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka (u daljem tekstu: stranke). Zahtev za izuzee sudije, stranke mogu podneti do donoenja presude, odnosno reenja.

Zahtev za izuzee predsednika i sudija Vieg prekrajnog suda stranka moe podneti u albi na prvostepenu presudu. Stranka moe traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije koji u predmetu postupa. Stranka je duna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuzee.

Postupanje u sluaju podnetog zahteva za izuzee lan 105

Kad sudija koji je uestvovao u prekrajnom postupku sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeu iz lana 102. stava 1. take 6. ovog zakona, moe do donoenja reenja o izuzeu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

Izuzee drugih uesnika u postupku lan 106

Odredbe o izuzeu sudija shodno e se primenjivati i na slubeno lice koje vodi prekrajni postupak u organu uprave, zapisniare, tumae i vetake.

Odluivanje o zahtevu za izuzee lan 107

O zahtevu za izuzee sudije odluuje predsednik suda. Ako se trai izuzee predsednika suda, reenje o izuzeu donosi predsednik Vieg prekrajnog suda. Ako se trai izuzee sudije Vieg prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi predsednik istog suda.

Ako se trai izuzee predsednika Vieg prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi Vrhovni kasacioni sud. O izuzeu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajni postupak. Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava od lica ije se izuzee trai, a po potrebi sprovee se i druge radnje. Protiv reenja kojim se zahtev za izuzee usvaja nije dozvoljena alba, a reenje kojim se izuzee odbija moe se pobijati samo albom protiv presude.

Glava XIII OKRIVLJENI

Okrivljeni i njegova prava lan 108
Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekrajni postupak. Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviena ovim zakonom. Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku preduzima zakonski zastupnik. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca.

Branilac okrivljenog lan 109

Okrivljeni moe uzeti za branioca advokata, a njega moe, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik.

Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj okrivljenog, kao i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj zajednici. Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni. Branilac je duan da podnese punomoje sudu, odnosno organu uprave pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno punomoje na zapisnik kod suda, odnosno organa uprave pred kojim se vodi prekrajni postupak. Prava i dunosti branioca prestaju kad okrivljeni opozove punomoje.

Okrivljeno pravno lice lan 110

Za okrivljeno pravno lice u prekrajnom postupku uestvuje njegov predstavnik, koji je ovlaen da preduzima sve radnje koje moe da preduzima sam okrivljeni.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica lan 111

Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice ovlaeno da to pravno lice predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta pravnog lica. Poslodavac moe za predstavnika pravnog lica odrediti drugo lice iz reda svojih lanova ili drugog radnika u tom pravnom licu. Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz st. 1. i 2. ovog lana mora da ima pismeno ovlaenje organa koji ga je odredio za predstavnika. Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe biti samo jedno lice.

Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica

lan 112
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavnitvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji, ukoliko za predstavnika pravnog lica ne bude odreeno drugo lice.

Lica koja ne mogu biti predstavnici pravnog lica lan 113

Predstavnik pravnog lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari svedok. Predstavnik pravnog lica ne moe biti odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekraj, koje istie da je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja. U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana sud je duan da pozove pravno lice da u roku od osam dana odredi drugog predstavnika.

Kanjavanje za neodreivanje predstavnika lan 114

Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u roku iz lana 113. stav 3. ne odredi drugog predstavnika kaznie se novanom kaznom od 10.000,00 do 30.000,00 dinara. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kaznie se novanom kaznom od 50.000,00 do 100.000,00 dinara.

Pravo na branioca lan 115

Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status okrivljenih u istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.

Glava XIV OTEENI

lan 116
Oteeni u smislu ovog zakona je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo povreeno ili ugroeno prekrajem. Oteeni koji je navrio esnaest godina moe sam podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Oteeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomonika: 1. podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, 2. podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinsko-pravni zahtev za naknadu tete ili povraaj stvari, 3. izjavljuje albu na presudu odnosno reenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.

Glava XV JAVNI TUILAC I DRUGI ORGANI OVLAENI NA POKRETANJE POSTUPKA

Javni tuilac kao stranka u postupku lan 117
Javni tuilac je stranka u prekrajnom postupku. Javni tuilac: 1. preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje uinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog postupka pred sudom ili nadlenim organom uprave,

2. podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, albu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda odnosno nadlenog organa uprave, 3. preduzima druge radnje na koje je ovlaen ovim zakonom i posebnim propisima. Javni tuilac je stvarno nadlean da postupa u prekrajnom postupku ukoliko je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Ako je javni tuilac prvi podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, postupak e se voditi po njegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu oteenog ili drugog organa nadlenog za pokretanje postupka ako javni tuilac odustane od zahteva. Ako odustane od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, javni tuilac je duan da u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, obavesti oteenog ili drugo lice ovlaeno za pokretanje postupka da bi nastavili postupak. Ako je oteeni ili drugi ovlaeni organ za pokretanje prekrajnog postupka ve podneo zahtev za pokretanje postupka, postupak e se nastaviti po tom zahtevu.

Drugi organ nadlean za pokretanje postupka lan 118

Kada je prema ovom zakonu za podnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nadlean drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tuilac kao stranka u postupku, osim onih koja javnom tuiocu, kao dravnom organu, pripadaju po posebnom zakonu.

Glava XVI PODNESCI I ZAPISNICI

Podnesci lan 119
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saoptenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose se pismeno ili se daju usmeno na zapisnik.

Pismeni podnesci se predaju neposredno ili se alju potom. Kratka i hitna obavetenja mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ili na drugi odgovarajui nain. Slubenik koji je primio telefonski ili na drugi nain, obavetenje koje nije u pisanom obliku, nainie o tome zabeleku i priloiti je u spis predmeta. Podnesci iz stava 1. ovog lana moraju biti razumljivi i sadrati sve to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekrajni postupak naloie podnosiocu podneska da u odreenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne uini, podnesak e se odbaciti kao neuredan.

Sastavljanje zapisnika lan 120

O svakoj radnji preduzetoj u toku prekrajnog postupka sastavie se zapisnik istovremeno kad se radnja vri, a ako to nije mogue, neposredno posle toga. Zapisnik pie zapisniar. Samo kad se pretresaju stan ili lice, ili se radnja preduzima van slubenih prostorija prekrajnog suda, a zapisniar se ne moe obezbediti, zapisnik moe pisati lice koje preduzima radnju. Kad zapisnik pie zapisniar, zapisnik se sastavlja na taj nain to lice koje preduzima radnju glasno govori zapisniaru ta e uneti u zapisnik. Licu koje se ispituje, odnosno sasluava moe se dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik. U sluaju zloupotrebe, to pravo mu se moe uskratiti.

Sadrina zapisnika lan 121

U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad je radnja zapoeta i zavrena, lina imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje prekrajnog predmeta po kom se radnja preduzima. Zapisnik treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. U zapisnik se u obliku pripovedanja ubeleava samo bitna sadrina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Ako je potrebno, u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to e se naznaiti u zapisniku, a oduzete stvari e se prikljuiti zapisniku ili e se navesti gde se nalaze. U zapisnik e se uneti izjava okrivljenog da li ima predloga za izvoenje drugih dokaza. Prilikom preduzimanja radnji kao to su uviaj, pretresanje stana ili lica, ili prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veliina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmete i dr.), a ako su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i slino, to e se navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku.

Urednost zapisnika lan 122

Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme nita izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka. Sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja potpisuju zapisnik.

itanje zapisnika lan 123

Ispitano odnosno sasluano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u prekrajnom postupku, kao i okrivljeni, branilac i oteeni ako su prisutni imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita. Na to je duan da ih upozori sudija koji preduzima radnju, a u zapisniku e se naznaiti da li je upozorenje uinjeno i da li je zapisnik proitan. Zapisnik e se uvek proitati ako nije bilo zapisniara, i to e se naznaiti u zapisniku.

Potpisivanje zapisnika lan 124

Zapisnik potpisuje ispitano odnosno sasluano lice. Ako se zapisnik sastoji od vie stranica, ispitano odnosno sasluano lice potpisuje svaku stranicu. Na kraju zapisnika potpisae se tuma ako ga je bilo, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili iji se stan pretresa, kao i svedoci koji su prisustvovali pretresanju. Ako zapisniar ne pie zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadrinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka. Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a zapisniar e ispod otiska potpisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogunosti da se stavi otisak kaiprsta desne ruke stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku e se naznaiti sa kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak. Ako ispitano odnosno sasluano lice nema obe ruke proitae zapisnik, a ako je nepismeno zapisnik e mu se proitati, i to e se zabeleiti u zapisniku. Ako ispitano odnosno sasluano lice odbije da potpie zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeleie se to u zapisnik i navee se razlog odbijanja. Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku e se naznaiti dan i as kad je nastao prekid, kao i dan i as kada se radnja nastavlja. Ako je bilo prigovora na sadrinu zapisnika, navee se u zapisniku i ti prigovori.

Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisniar.

Zapisnik o veanju i glasanju lan 125

O veanju i glasanju pred Viim prekrajnim sudom sastavlja se poseban zapisnik. Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je doneta. Zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar. Odvojena miljenja prikljuie se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu unesena u sam zapisnik. Zapisnik o veanju i glasanju zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo vii sud kad reava o pravnom leku i u tom sluaju duan je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznai da je razgledao zapisnik.

Glava XVII ROKOVI I VRAANJE U PREANJE STANJE

Rokovi lan 126
Rokovi predvieni ovim zakonom ne mogu se produiti, osim kad je to zakonom izriito dozvoljeno. Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego to rok istekne predata onom ko je ovlaen da je primi. Kad je izjava upuena preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje poti smatra se danom predaje onome kome je upueno.

Predaja vojnoj poti u mestu gde ne postoji redovna pota smatra se predajom preporuene poiljke poti. Okrivljeni koji se nalazi u zavodu za izvrenje zavodskih sankcija moe izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda. Dan kad je sastavljen takav zapisnik odnosno kad je izjava predata upravi zavoda smatra se danom predaje organu koji je nadlean da je primi. Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne omake podnosioca, predat ili upuen nenadlenom organu pre isteka roka a stigne nadlenom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme.

Raunanje rokova lan 127

Rokovi se raunaju na sate, dane, mesece i godine. Sat ili dan kada je dostavljanje ili saoptenje izvreno odnosno u koji pada dogaaj od kada treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni sat odnosno dan. U jedan dan rauna se dvadesetetiri asa, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu. Rokovi odreeni po mesecima odnosno godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne radi, rok istie protekom narednog radnog dana.

Rok za vraanje u preanje stanje lan 128

Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na odluku, sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak, reenjem e dozvoliti vraanje u preanje stanje

radi izjave albe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je proputen rok podnese molbu za vraanje u preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda albu. Posle proteka mesec dana od dana proputenog roka ne moe se traiti vraanje u preanje stanje. Molba za vraanje u preanje stanje podnosi se organu koji je doneo prvostepenu odluku. Molba za vraanje u preanje stanje ne zadrava izvrenje odluke, ali organ kome je predata molba moe, prema okolnostima, odluiti da se sa izvrenjem zastane do donoenja odluke po molbi.

Odluivanje o vraanju u preanje stanje lan 129

O vraanju u preanje stanje odluuje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku koja se pobija albom. Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu, albu sa spisima predmeta dostavie na reavanje Viem prekrajnom sudu, odnosno prekrajnom sudu. Protiv reenja kojim se dozvoljava vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba. Sud, odnosno organ uprave iz stava 1. ovog lana albu protiv reenja kojim nije dozvoljeno vraanje u preanje stanje, sa albom na odluku i ostalim spisima predmeta dostavie na reavanje Viem prekrajnom sudu, odnosno prekrajnom sudu. Ako Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu, istom presudom e odluiti o albi izjavljenoj protiv prvostepene odluke.

Glava XVIII TROKOVI PREKRAJNOG POSTUPKA

ta obuhvataju trokovi

lan 130
Trokovi prekrajnog postupka su izdaci uinjeni povodom prekrajnog postupka od njegovog pokretanja do zavretka. Trokovi prekrajnog postupka su: 1. trokovi za svedoke, vetake i tumae; 2. trokovi uviaja; 3. podvozni trokovi okrivljenog; 4. izdaci za dovoenje okrivljenog; 5. podvozni i putni trokovi slubenih lica; 6. nuni izdaci oteenog odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nuni izdaci njegovog punomonika; 7. nagrada i nuni izdaci branioca; 8. trokovi prevoenja, i 9. paualni iznosi.

Obaveza plaanja trokova lan 131

Trokovi prekrajnog postupka padaju na teret lica koje je kanjeno za prekraj. Trokove postupka za prekraj za koji je postupak obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave koji je postupak vodio.

Ako je prekrajni postupak obustavljen zbog lanog zahteva oteenog ili zbog odustanka oteenog od podnetog zahteva, trokove postupka snosi oteeni. Zahtev za naknadu nagrade i nunih izdataka branioca podnosi se u roku od tri meseca od dana dostavljanja pravosnane odluke o trokovima.

Odluka o trokovima lan 132

U odluci o trokovima e se navesti ko snosi trokove prekrajnog postupka, u kom iznosu i u kom roku je duan da ih plati. Ako za utvrivanje visine trokova nema dovoljno podataka, o trokovima e se odluiti kada se ti podaci pribave. Kad u presudi nije odlueno o trokovima postupka, odluie se o tome naknadno, posebnim reenjem na koje je dozvoljena alba. Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od petnaest ni dui od trideset dana od dana pravosnanosti odluke.

Solidarni trokovi lan 133

Lice koje je okrivljeno za vie prekraja nee snositi trokove za prekraj, za koji je prekrajni postupak obustavljen, ako je mogue te trokove izdvojiti iz ukupnih trokova. U presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno krivim, sud e odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a ako to nije mogue, odluie da svi okrivljeni solidarno snose trokove. Plaanje paualnog iznosa odredie se za svakog okrivljenog posebno.

Trokovi otkrivanja uinioca lan 134

Kad je posebnim propisom odreeno da e trokove nastale povodom otkrivanja prekraja snositi uinilac, na predlog podnosioca zahteva obavezae se okrivljeni da plati te trokove.

Razlog za oslobaanje od dunosti naknade trokova lan 135

U odluci kojom se odluuje o trokovima sud, odnosno organ uprave moe osloboditi okrivljenog od dunosti da u celosti ili delimino naknadi trokove prekrajnog postupka, ako bi njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan da po zakonu izdrava.

Trokovi prevoenja lan 136

Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina koji nastanu primenom odredaba ustava i zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama, padaju na teret suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak.

Naknadna naplata trokova lan 137

Trokovi prekrajnog postupka iz lana 130. stava 1. ta. 1. i 2. ovog zakona isplauju se unapred iz sredstava prekrajnog suda, odnosno organa uprave koji vodi prekrajni postupak, a naplauju se docnije od lica koja su duna da ih naknade po odredbama ovog zakona.

Shodna primena propisa o naknadi trokova u krivinom postupku lan 138

Propisi o naknadi trokova svedocima, vetacima i tumaima kao i drugi trokovi u krivinom postupku shodno e se primenjivati u prekrajnom postupku.

Glava XIX

IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV
Raspravljanje o imovinsko-pravnom zahtevu lan 139
O imovinsko-pravnom zahtevu odluuje samo sud. Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvrenja prekraja raspravie se na zahtev oteenog ili drugog ovlaenog lica, po pravilu u prekrajnom postupku osim ako se time znaajnije ne odugovlai postupak. Imovinsko-pravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete i povraaj stvari.

Lica ovlaena na podnoenje zahteva lan 140

Predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u prekrajnom postupku moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije do donoenja prvostepene presude. Lice ovlaeno na podnoenje imovinsko-pravnog zahteva duno je da odreeno oznai svoj zahtev i da podnese dokaze.

Odluivanje o zahtevu lan 141

Ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju pouzdan osnov da se udovolji imovinsko-pravnom zahtevu u celini ili delimino, sud e uputiti oteenog ili drugo ovlaeno lice da imovinsko-pravni zahtev odnosno viak tog zahteva moe da ostvaruje u parnici. Ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka reenjem odbaen ili je prekrajni postupak obustavljen, oteeni ili drugo ovlaeno lice e se uputiti da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici.

Ako je oteena imovina u dravnoj svojini, o obustavljanju prekrajnog postupka obavetava se republiki javni pravobranilac. Protiv odluke o imovinsko-pravnom zahtevu oteeni ili drugo ovlaeno lice koje je podnelo zahtev ima pravo albe.

Rok za naknadu tete lan 142

Ako sud delimino ili u celini usvoji imovinsko-pravni zahtev u presudi e se odrediti rok u kome je okrivljeni duan da naknadi priinjenu tetu odnosno da vrati stvar. Rok za naknadu tete i povraaj stvari ne moe biti dui od petnaest dana od dana pravosnanosti presude.

Glava XX DONOENJE I SAOPTAVANJE ODLUKA

Vrste odluka lan 143
U prekrajnom postupku odluke se donose u obliku presude, reenja, naredbe, zakljuka i zabeleke. Presudu donosi samo sud, a reenja, naredbe, zakljuke i zabeleke donose i organi uprave nadleni za voenje prekrajnog postupka.

lan 144
Odluke se saoptavaju po pravilu odmah nakon donoenja. Odluke se saoptavaju usmeno prisutnim strankama, oteenom i drugim licima koja imaju pravo albe na tu odluku (u daljem tekstu: zainteresovana lica), a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna.

Kad je odluka usmeno saoptena, to e se naznaiti u zapisniku ili u spisu, a lice kome je odluka usmeno saoptena, potvrdie to svojim potpisom. Na zahtev zainteresovanog lica izdae se overen prepis odluke koja mu je bila usmeno saoptena. Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa odluke pouie se o pravu na albu i o roku za albu. Pismeni otpravak odluke u sluaju iz stava 4. ovog lana izradie se najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saoptenja, a pismeni otpravak presude odmah ako se odreuje izvrenje presude pre pravosnanosti.

Odluke Vieg prekrajnog suda lan 145

Odluke Vieg prekrajnog suda donose se posle usmenog veanja i glasanja. Odluka je doneta kad je za nju glasala veina lanova vea. Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je duan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. Ako se u pogledu pojedinih pitanja glasovi podele na vie razliitih miljenja tako da ni jedno od njih nema veinu, razdvojie se pitanje i glasanje e se ponavljati dok se ne postigne veina. Ako se na taj nain ne postigne veina, odluka e se doneti tako to e se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne veina. lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea, ali lan vea koji je glasao da se prekrajni postupak obustavi i ostao u manjini nije duan da glasa o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji. Veanje i glasanje vri se u nejavnoj sednici.

U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar.

Glava XXI DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

Dostavljanje pismena lan 146
Pismena se dostavljaju preko pote ili preko organa optine ili preko drugih organa ili organizacija, ili preko slubenog lica suda koji je doneo odluku, ili neposredno u prostorijama suda. Dostavljanje se po pravilu vri radnim danom. Dostavljanje se po pravilu vri u stanu, poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu lica kome se dostavlja pismeno.

lan 147
Poziv radi ispitivanja okrivljenog odnosno davanja pismene odbrane ili za sasluanje, kao i sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavljaju se lino. Na isti nain dostavljaju se i odluke oteenom, za koje od dana dostavljanja tee rok za albu. Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud moe i usmeno uputiti licu koje se pred njim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni poziv zabeleie se u zapisniku koji e pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabeleen u zapisniku o pretresu. Smatra se da je time izvrena dostava. Pismeno za koje je u ovom zakonu odreeno da se ima lino dostaviti predaje se neposredno licu kome je upueno. Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e pismeno predati nekome od njegovih punoletnih lanova domainstva, koji je duan da pismeno primi.

Ako lice kome se pismeno mora lino dostaviti ili punoletni lan njegovog domainstva odbije da primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima lino dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti dostavljanjem licu ovlaenom za prijem pote koje je duno da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz st. 4. i 6. ovog lana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti uz naznaenje gde se odsutni nalazi, vremena i mesta kada i gde e se izvriti ponovno dostavljanje pismena. Ako se pismeno ne moe dostaviti u vreme i u mestu odreenom na nain iz stava 7. ovog lana, pismeno e se istai na oglasnoj tabli suda. Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda.

Dostavljanje braniocu, zastupniku i punomoniku lan 148

Ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavie se braniocu, a ako ih ima vie, samo jednom od njih. Ako oteeni ima zakonskog zastupnika ili punomonika, odluke iz stava 1. ovog lana e se dostaviti njemu, a ako ih ima vie, samo jednom od njih.

Potpisivanje dostavnice lan 149

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici sam naznaiti dan prijema. Dan i mesec prijema ispisuju se slovima i brojkama.

Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e primaoca potpisati, naznaiti dan prijema i staviti napomenu zato ga je potpisao. Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i naznaiti dan predaje i time je dostavljanje izvreno.

Dostavljanje pismena vojnim licima, pripadnicima policije i drugim licima lan 150
Vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima strae u zavodima za izvrenje zavodskih sankcija u kojima su smetena lica liena slobode i zaposlenim licima u drumskom, eleznikom, vodnom i vazdunom saobraaju poziv se dostavlja preko njihove komande, ustanove ili neposrednog stareine, a po potrebi mogu im se na taj nain dostavljati i ostala pismena. Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko uprave zavoda u kojem su smetena. Licima koja uivaju pravo imuniteta u Republici Srbiji, ako meunarodni ugovori ta drugo ne odreuju, dostavljanje se vri preko organa nadlenog za inostrane poslove.

Dostavljanje pismena dravnim organima, pravnim licima i preduzetnicima lan 151

Dravnom organu odluke i druga pismena dostavljaju se predajom u pisarnici. Dostavljanje pravnim licima i preduzetnicima vri se predajom pismena licu ovlaenom za primanje pismena, a ako to nije mogue, pismeno e se predati bilo kom zaposlenom koji se zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca. Ako lice iz stava 2. ovog lana odbije da primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja, a pismeno e ostaviti u poslovnoj prostoriji primaoca.

Kad se dostavljaju odluke kod kojih od dana dostavljanja tee rok, danom dostavljanja smatra se dan predaje pisarnici odnosno licu navedenom u stavu 2. ovog lana.

Isticanje pismena na oglasnoj tabli lan 152

Kad okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik i oteeni u toku postupka promene svoje prebivalite ili adresu stana, duni su da o tome obaveste sud kod koga se vodi postupak. Ako to ne uine, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vre isticanjem pismena na oglasnoj tabli suda, izuzev ako je re o dostavljanju presude kojom mu je izreena kazna zatvora. Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda.

Razmatranje i prepisivanje spisa lan 153

Podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik odnosno punomonik okrivljenog pravnog lica, oteeni i njegov zakonski zastupnik odnosno punomonik imaju pravo da razmatraju i prepisuju spise predmeta. Razmatranje i prepisivanje spisa moe se dozvoliti i drugim licima koja za to imaju pravni interes. Kad je prekrajni postupak u toku, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava sudija koji vodi prekrajni postupak, a kad je postupak zavren, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava predsednik suda ili slubeno lice koje on odredi. Razmatranje i prepisivanje spisa moe se uskratiti samo ako bi se time ometalo pravilno voenje prekrajnog postupka ili ako se iskljui javnost u postupku.

Posle zavrenog dokaznog postupka odnosno zavrenog usmenog pretresa licu koje ima opravdani interes ne moe se uskratiti razmatranje i prepisivanje spisa. Protiv reenja o uskraivanju razmatranja i prepisivanja spisa predmeta dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja.

Glava XXII POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA

Podnosilac zahteva lan 154
Prekrajni postupak pokree se na osnovu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi ovlaeni organ ili oteeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva). Na zahtev ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti, prekrajni postupak pokree se pred organom uprave, odmah po saznanju za prekraj. Ovlaeni organi iz stava 2. ovog lana su organi uprave, ovlaeni inspektori, javni tuilac i drugi organi i organizacije, koje vre javna ovlaenja u iju nadlenost spada neposredno izvrenje ili nadzor nad izvrenjem propisa u kojima su prekraji predvieni.

Oteeni kao podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka lan 155

Oteeni je ovlaen da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka uvek osim ako zakonom nije odreeno da je za pokretanje prekrajnog postupka iskljuivo ovlaen organ iz lana 154. stav 4. ovog zakona. Oteeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ima poloaj stranke u postupku.

Ako u sluaju iz stava 1. iskljuivo ovlaeni organ ne podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni moe u skladu sa odredbama ovog zakona podneti takav zahtev. Ako je zahtev za pokretanje postupka podneo ovlaeni organ pre nego to je po zahtevu oteenog otpoeo postupak, postupae se po zahtevu za pokretanje postupka nadlenog organa. Oteeni koji nije podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ve je podneo prekrajnu prijavu nadlenom javnom tuiocu moe, pod uslovima predvienim ovim zakonom, ukoliko javni tuilac ne pokrene postupak, sam podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Javni tuilac je duan da u roku od osam dana od dana podnete prekrajne prijave, pismeno obavesti oteenog da li je pokrenuo postupak. Oteeni moe u toku postupka preuzeti gonjenje od javnog tuioca koji odustane od zahteva za pokretanje postupka. Oteeni moe ostati kod ranijeg zahteva ili ga promeniti.

Sadrina zahteva lan 156

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se pismeno i sadri: 1. naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu odnosno lino ime lica koje podnosi zahtev; 2. naziv suda, odnosno organa uprave kome se podnosi zahtev; 3. osnovne podatke o okrivljenom: lino ime, lino ime roditelja, mesto i datum roenja, jedinstveni matini broj graana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja i dravljanstvo odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu; 4. injenini opis radnje iz koje proizlazi pravno obeleje prekraja, vreme i mesto izvrenja prekraja i druge okolnosti potrebne da se prekraj to tanije odredi;

5. propis o prekraju koji treba primeniti; 6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz oznaenje linih imena i adresa svedoka, spise koje treba proitati i predmete koji slue kao dokaz; 7. potpis i peat podnosioca zahteva. Kad zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi fiziko lice kao oteeni, zahtev ne mora sadrati propis o prekraju koji treba primeniti ni jedinstveni matini broj graana okrivljenog lica. Kad zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi fiziko lice kao oteeni protiv odgovornog lica u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave, zahtev treba da sadri lino ime okrivljenog, naziv i sedite organa i funkciju, odnosno poslove koje lice u organu obavlja. Fiziko lice u svojstvu oteenog moe podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka i usmeno na zapisnik.

Neuredan zahtev lan 157

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za sud, odnosno organ uprave ako se pred njim vodi prekrajni postupak. Ako zahtev ne sadri sve podatke iz lana 156. ovog zakona ili nije dostavljen u dovoljnom broju primeraka, zatraie se od podnosioca zahteva da ga u odreenom roku dopuni odnosno dostavi ostale primerke. U sluaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je odustao od zahteva i zahtev e se odbaciti. Rok iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od petnaest dana.

Ispitivanje uslova za pokretanje postupka

lan 158
Kad nadleni sud, odnosno organ uprave primi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, ispitae da li postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka i odluiti o daljem toku postupka.

Odbacivanje zahteva lan 159

Kad sud, odnosno organ uprave utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka, zahtev za pokretanje postupka, odbacie reenjem. Ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka: 1. kad radnja opisana u zahtevu nije prekraj, 2. kad sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka, 3. kad postoje osnovi koji iskljuuju krivicu ili odgovornost za prekraj okrivljenog, 4. kada je nastupila zastarelost za pokretanje prekrajnog postupka, 5. kad je zahtev podneo neovlaeni organ odnosno neovlaeno lice, 6. kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti. Reenje iz stava 1. ovog lana dostavie se podnosiocu zahteva, a oteeni e se obavestiti da imovinsko-pravni zahtev moe ostvariti u parnici. Protiv ovog reenja podnosilac zahteva za pokretanje postupka ima pravo albe u roku od osam dana.

lan 160

Ako sud odnosno organ uprave, ne odbaci zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, donee reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka. Reenje, odnosno zakljuak iz prethodnog stava sadri oznaenje lica protiv koga se pokree prekrajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekraja. Ako je zahtev podnesen protiv vie lica ili za vie prekraja, u reenju se moraju naznaiti sva lica i pravna kvalifikacija za sve prekraje. Reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka ne dostavlja se podnosiocu zahteva ni okrivljenom. Protiv reenja, odnosno zakljuka iz prethodnog stava alba nije dozvoljena. Postupak se vodi samo u pogledu onog prekraja i protiv onog okrivljenog na koji se odnosi reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka. Sud i organ uprave nisu vezani za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka odnosno u reenju i zakljuku o pokretanju prekrajnog postupka.

Glava XXIII MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG

Vrste mera lan 161
Mere koje se mogu preduzeti za obezbeenje prisustva okrivljenog i za uspeno voenje prekrajnog postupka jesu: poziv, dovoenje, jemstvo i zadravanje. Prilikom odluivanja koju e od navedenih mera primeniti, sud e se pridravati uslova odreenih za primenu pojedinih mera, vodei rauna da se ne primenjuje tea mera ako se ista svrha moe postii blaom merom. Samo sud moe odrediti dovoenje, jemstvo i zadravanje.

Pozivanje okrivljenog

lan 162
Prisustvo okrivljenog pri izvoenju radnji u prekrajnom postupku obezbeuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upuuje sud i organ uprave. Okrivljeni koji treba lino da prisustvuje izvoenju radnji u prekrajnom postupku, odnosno lino da uestvuje u njihovom izvoenju, poziva se pismenim pozivom. Pozivanje se vri dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadri: naziv suda, odnosno organa uprave, lino ime okrivljenog, naziv prekraja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima doi, dan i as kad se okrivljeni treba javiti, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, slubeni peat i potpis sudije odnosno slubenog lica koje poziva. U pozivu kojim se okrivljeni poziva naznaie se da li mora lino prisustvovati radi ispitivanja ili svoju odbranu moe dati i pismeno. Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Kad se okrivljeni prvi put poziva, pouie se u pozivu o pravu da moe uzeti branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom ispitivanju. Kad se okrivljeni poziva da lino pristupi jer je njegovo ispitivanje neophodno, u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja biti doveden. Ako za utvrivanje injeninog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja, odluka biti doneta bez njegovog ispitivanja. Odredbe ovog lana shodno e se primenjivati i na predstavnika okrivljenog pravnog lica.

Dovoenje okrivljenog lan 163

Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, samo sud e narediti njegovo dovoenje ako je njegovo prisustvo neophodno radi utvrivanja injeninog stanja. Dovoenje okrivljenog moe se narediti samo ako je u pozivu bilo naznaeno da e biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu. Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, naredie se njegovo dovoenje. Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe odrediti dovoenje okrivljenog, ali moe zatraiti od suda da naredi njegovo dovoenje.

Naredba za dovoenje lan 164

Naredba za dovoenje izdaje se pismeno. Naredba treba da sadri: lino ime okrivljenog koji se ima dovesti, razlog zbog ega se nareuje dovoenje, slubeni peat i potpis sudije koji nareuje dovoenje. Naredbu za dovoenje izvravaju ovlaeni policijski slubenici. Lice kome je povereno izvrenje naredbe predaje naredbu okrivljenom odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i poziva ga da sa njim poe. Ako pozvani to odbije, dovee ga prinudno. Protiv pripadnika policije ili strae zavoda za izvrenje zavodskih sankcija u kojem se izvrava kazna nee se izdavati naredba za dovoenje, ve e se zatraiti od njihove komande odnosno ustanove da ih sprovede. Trokove dovoenja snosi dovedeno lice.

Privoenje uinioca prekraja

lan 165
Ovlaeni policijski slubenici mogu i bez naredbe sudije privesti lice zateeno u vrenju prekraja: - ako se identitet tog lica ne moe utvrditi ili postoji potreba provere identiteta, - ako nema prebivalite ili boravite, - ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj, - ako se dovoenjem spreava u nastavljanju izvrenja prekraja. Privoenje uinioca prekraja u sluajevima iz stava 1. ovog lana mora se izvriti bez odlaganja. Ako je u sluajevima iz stava 1. ovog lana uinilac prekraja zateen u vrenju prekraja i ne moe se odmah privesti kod sudije, a postoje osnovi sumnje da e pobei ili opasnost da e neposredno nastaviti da vri prekraje, ovlaeni policijski slubenik moe uinioca zadrati najdue dvadesetetiri asa. U sluaju iz stava 3. ovog lana, ovlaeni policijski slubenik duan je da bez odlaganja o zadravanju obavesti lice po izboru zadranog lica, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika drave iji je dravljanin, odnosno predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva.

Zadravanje okrivljenog lan 166

U prekrajnom postupku okrivljeni moe biti zadran sudskom naredbom u sledeim sluajevima: 1. ako se ne mogu utvrditi njegov identitet ili prebivalite odnosno boravite, a postoji osnovana sumnja da e pobei;

2. ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj za koji je predviena kazna zatvora; 3. ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da bi se spreilo dalje vrenje prekraja. Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe odrediti zadravanje, ali moe zatraiti od suda da odredi, produi ili ukine zadravanje.

Naredba o zadravanju lan 167

O zadravanju okrivljenog, sudija koji vodi prekrajni postupak, donosi naredbu u kojoj oznaava dan i sat kad je nareeno zadravanje, kao i zakonski osnov zadravanja. Zadravanje ne moe biti due od 24 asa. Naredba o zadravanju saoptava se okrivljenom uz potpis. Okrivljenom koji je zadran dopustie se bez odlaganja da o zadravanju obavesti lice po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika drave iji je dravljanin, odnosno predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva ili branioca, ako branilac nije bio prisutan prilikom njegovog ispitivanja.

Zadravanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujuih sredstava lan 168
Lice pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava zateeno u vrenju prekraja moe se po naredbi suda ili ovlaenog policijskog slubenika zadrati ako postoji opasnost da e i dalje vriti prekraje. Zadravanje lica u sluaju iz stava 1. ovog lana moe trajati do otrenjenja, a najdue dvanaest sati.

Ako je lice iz stava 1. ovog lana, voza motornog vozila i ima 1,2 g/kg ili vie alkohola u krvi, ili je pod uticajem drugih omamljujuih sredstava, zadravanje je obavezno. Zadravanje je obavezno i ako lice iz stava 1. ovog lana odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola ili drugih omamljujuih sredstava. Ako je to mogue, u sluaju iz stava 1. sudija e obavestiti lanove porodice zadranog lica ili druga lica zaduena za staranje o maloletniku ako je prema njemu odreeno zadravanje.

Uslovi za jemstvo lan 169

Kad je prekrajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno prebivalite u Republici Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim sluajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbei odgovornost za prekraj, moe se zahtevati da on lino, ili ko drugi za njega prui jemstvo da do kraja prekrajnog postupka nee pobei, a da sam okrivljeni obea da se nee kriti i da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite. Jemstvo se ne moe odrediti pre nego to okrivljeni bude ispitan niti bez njegovog pristanka. Kad odredi jemstvo, sud koji vodi prekrajni postupak zatraie od okrivljenog da odredi svog punomonika ili punomonika za prijem pismena.

Sadrina i visina jemstva lan 170

Jemstvo uvek glasi na novani iznos. Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i uvati, ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog platiti utvreni iznos jemstva.

Visina jemstva se odreuje u iznosu do najvie novane kazne propisane za prekraj za koji se vodi postupak. Ako se protiv istog okrivljenog postupak vodi zbog vie prekraja, jemstvo e se odrediti do visine kazne koja se moe izrei za prekraj u sticaju. U sluajevima iz st. 3. i 4. ovog lana jemstvo moe biti uveano za iznos istaknutog imovinskopravnog zahteva oteenog. Visinu jemstva odreuje sudija koji vodi prekrajni postupak i to u skladu s teinom prekraja, visinom priinjene tete, linim i porodinim prilikama i imovnim stanjem okrivljenog. Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe odrediti jemstvo, ali moe zatraiti od suda da ga odredi.

Jemstvo za sluaj odlaska u inostranstvo lan 171

Ako je prekraj uinilo lice koje nema prebivalite u Republici Srbiji i eli napustiti njenu teritoriju pre pravosnanosti sudske odluke, na predlog okrivljenog moe se odrediti jemstvo nezavisno od uslova iz stava 1. lana 169. pri emu se visina jemstva odreuje u iznosu do najvie novane kazne koja se moe izrei za prekraj za koji se vodi postupak, uveana za iznos istaknutog imovinsko - pravnog zahteva oteenog.

Naputanje teritorije Republike Srbije i jemstvo lan 172

Ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju Republike Srbije, reenjem e se odrediti da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod budeta Republike Srbije.

Postupanje sa jemstvom lan 173

Jemstvo se zadrava, po pravilu, do donoenja pravosnane presude. Ako je donesena pravosnana presuda o obustavi prekrajnog postupka, poloeno jemstvo se vraa. Ako kanjeni po pravosnanosti presude ne plati tetu ili trokove prekrajnog postupka, utvreni iznos e se naplatiti iz poloenog jemstva, a ako poloeni iznos nije dovoljan, iz njega e se prvenstveno nadoknaditi iznos tete. Ako kanjeni ne plati novanu kaznu odnosno utvreni iznos oduzete imovinske koristi, po naplati tete i trokova prekrajnog postupka naplatie se novana kazna odnosno utvreni iznos imovinske koristi. Ako kanjeni ne pristupi izdravanju kazne zatvora ili izvrenju zatitne mere, ostatak jemstva e se u celosti zadrati i uplatiti kao prihod budeta Republike Srbije.

Zadravanje putne isprave lan 174

Sud moe zadrati putnu ispravu okrivljenog do izvrenja presude, ukoliko nae da bi kanjeno lice ije se mesto boravka nalazi u inostranstvu moglo osujetiti izvrenje presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije. O zadravanju putne isprave izdaje se potvrda. Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe odrediti zadravanje putne isprave, ali moe zatraiti od suda da to uini.

Glava XXIV SASLUANJE OKRIVLJENOG

Nain sasluanja lan 175

Okrivljeni se sasluava po pravilu usmeno. Okrivljeni moe biti sasluan u odsustvu branioca ako branilac nije prisutan iako je obaveten o sasluanju ili ako za prvo sasluanje okrivljeni nije obezbedio branioca. Izjave okrivljenog o razlozima odsustvovanja branioca unose se u zapisnik. Na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude sasluan u prisustvu branioca ne moe se zasnovati odluka. Kad se okrivljeni prvi put sasluava, pitae se za lino ime, nadimak ako ga ima, lino ime jednog od roditelja, mesto i datum roenja, iji je dravljanin, zanimanje, adresu stanovanja i zaposlenja, porodine prilike, koji stepen strune spreme ima, kakvog je imovnog stanja, da li je sluio vojsku odnosno da li ima in rezervnog oficira, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom vojnom organu, da li je osuivan ili prekrajno kanjavan i za ta, da li se protiv njega vodi krivini ili prekrajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik. Posle uzimanja linih podataka, okrivljenom e se saoptiti zato se okrivljuje i pozvae se da navede sve to ima u svoju odbranu. Prilikom sasluanja okrivljenom e se omoguiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu slue za odbranu. Ako okrivljeni nee da odgovara ili nee da odgovori na postavljeno pitanje, pouie se da time moe oteati prikupljanje dokaza za svoju odbranu. Kad okrivljeni zavri iskaz, postavie mu se pitanje ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrenosti i nejasnoe u njegovom izlaganju. Odredbe o sasluanju okrivljenog shodno e se primenjivati pri sasluanju predstavnika okrivljenog pravnog lica.

Potovanje linosti okrivljenog lan 176

Okrivljeni se sasluava uz puno potovanje njegove linosti.

Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, obeanje, iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.

Pismena odbrana lan 177

Ako sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak nae da neposredno usmeno sasluanje nije potrebno s obzirom na znaaj prekraja i podatke kojima raspolae, moe pozvati okrivljenog da svoju odbranu da pismeno. U takvom sluaju okrivljeni moe svoju odbranu dati pismeno ili se lino javiti da usmeno bude sasluan.

lan 178
Kad okrivljeni ima prebivalite ili boravite van podruja suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak, na zahtev tog suda, odnosno organa uprave moe se sasluati i pred sudom, odnosno organom uprave na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite.

Suoenje lan 179

Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica i ako se to neslaganje ne moe na drugi nain otkloniti. Suoeni e se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga to su iskazali. Tok suoenja i izjave pri kojima su suoeni konano ostali, sud, odnosno organ uprave e uneti u zapisnik.

Ispitivanje preko tumaa lan 180

Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvae se da pismeno odgovori. Ako se ispitivanje ne moe obaviti na takav nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti.

Glava XXV SASLUANJE SVEDOKA

Svojstvo svedoka lan 181
Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da e moi da daju obavetenja o prekraju i uiniocu i o drugim vanim okolnostima. Oteeni se moe sasluati kao svedok.

Dunost svedoenja lan 182

Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije drukije odreeno, duno je i da svedoi.

Pozivanje svedoka lan 183

Svedoku se dostavlja pismeni poziv, u kome se navode lino ime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, prekrajni predmet po kome se poziva, naznaenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka. Kad se oteeni poziva kao svedok, u pozivu e se to naznaiti. Maloletno lice, koje nije navrilo esnaest godina, poziva se kao svedok preko zakonskog zastupnika odnosno staratelja, osim ako to nije mogue zbog potrebe da se hitno postupi ili zbog drugih okolnosti.

Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu mogu se sasluati u svom stanu.

Zabrana svedoenja lan 184

Ne moe se sasluati kao svedok: 1. lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene ili vojne tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti; 2. branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio, osim ako to sam okrivljeni zahteva.

Osloboenje od dunosti svedoenja lan 185

Osloboeni su od dunosti svedoenja: 1. brani drug okrivljenog; 2. srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljuno; 3. usvojenik i usvojitelj okrivljenog; 4. verski ispovednik o onome to mu je okrivljeni ispovedio. Sudija koji vodi prekrajni postupak duan je da lica iz stava 1. ovog lana pre njihovog sasluanja ili im sazna za njihov odnos sa okrivljenim upozori da ne moraju svedoiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.

Maloletno lice koje s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost nije sposobno da shvati znaaj prava da ne mora svedoiti ne moe se sasluati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva. Lice koje ima osnova da uskrati svedoenje prema jednom od okrivljenih osloboeno je od dunosti svedoenja i prema ostalim okrivljenim ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne moe ograniiti samo na ostale okrivljene.

Posledica povrede prava svedoenja lan 186

Ako je kao svedok sasluano lice koje se ne moe sasluati kao svedok (lan 184. ovog zakona) ili lice koje je osloboeno dunosti svedoenja (lan 185. ovog zakona), a nije na to upozoreno ili se nije izriito odreklo tog prava, ili ako upozorenje ili odricanje nije ubeleeno u zapisnik, ili ako je sasluan maloletnik koji ne moe shvatiti znaaj prava da ne mora svedoiti, ili ako je iskaz svedoka iznuen silom, pretnjom ili drugim zabranjenim sredstvima, na takvom iskazu svedoka ne moe se zasnivati odluka.

Uskraivanje odgovora na pojedina pitanja lan 187

Svedok nije duan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izloio sebe ili svog bliskog srodnika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju.

Nain sasluanja svedoka lan 188

Svedok se sasluava pred sudom, odnosno organom uprave koji vodi prekrajni postupak, a ako svedok ima prebivalite odnosno boravite van njegovog podruja, moe se sasluati pred sudom, odnosno organom uprave na ijem podruju svedok ima prebivalite odnosno boravite. Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva ostalih svedoka.

Svedok je duan da odgovore daje usmeno. Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme nita preutati, a zatim e se upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. Svedok e se upozoriti i da nije duan da svedoi ako postoje okolnosti iz lana 185. ovog zakona, a to upozorenje e se uneti u zapisnik. Posle toga svedok e se pitati za lino ime, ime oca, starost, mesto roenja, prebivalite, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim i oteenim. Posle optih pitanja svedok e se pozvati da iznese sve to mu je o predmetu poznato, a zatim e mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjanjenja. Svedok e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o emu svedoi. Ako je svedok gluv ili nem, ispitae se na nain predvien u lanu 180. ovog zakona.

Suoenje svedoka lan 189

Svedoci se mogu suoiti ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Suoeni e se o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi meusobno ne slau pojedinano sasluati i njihov odgovor uneti u zapisnik. Istovremeno se mogu suoiti samo dva svedoka. Na suoenje svedoka primenjuju se odredbe lana 179. stav 2. ovog zakona.

Nedolazak i odbijanje svedoenja lan 190

Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, moe se narediti da se prinudno dovede, a moe se kazniti novano od 10.000,00 do 50.000,00 dinara.

Odredbe o dovoenju okrivljenog (lan 163. ovog zakona) shodno se primenjuju i na dovoenje svedoka. Ako svedok doe pa, poto je upozoren na posledice, nee bez zakonskog razloga da svedoi, moe se kazniti novano do 10.000,00 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe se kazniti novano do 50.000,00 dinara. Reenje o novanoj kazni svedoka unosi se u zapisnik. alba na reenje o novanoj kazni ne zadrava izvrenje reenja. Ako svedok pristane da svedoi neposredno poto mu je kazna izreena, stavie se van snage doneto reenje. Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog lana prouzrokovani trokovi postupka, svedok se moe obavezati da snosi te trokove. U sluaju da kanjeno lice ne plati novanu kaznu i trokove postupka, oni e se naplatiti prinudnim putem.

Glava XXVI UVIAJ I VETAENJE

Uviaj lan 191
Ako je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice potrebno lino i neposredno opaanje sudije koji vodi prekrajni postupak, izvrie se uviaj. Uviaj se moe obaviti i uz sudelovanje vetaka. Sudija koji vodi prekrajni postupak odredie koja e se lica pozvati da prisustvuju uviaju. O uviaju se vodi zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, odnosno organa uprave koji sprovodi uviaj, prisutnim licima, rezultatima uviaja i drugim vanim injenicama.

Vetaenje lan 192

Vetaenje se odreuje kada je za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice neophodno pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae strunim znanjem. Vetaenje odreuje pismenom naredbom sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak. U naredbi e se navesti u pogledu kojih injenica se obavlja vetaenje i kome se poverava. Po pravilu se odreuje jedan vetak, a ako je vetaenje sloeno, dva ili vie vetaka. Vetaenje se moe poveriti odgovarajuoj strunoj ustanovi, dravnom organu ili strunjaku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih vetaka, a drugi organi ili lice se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja, ako su stalni vetaci spreeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti.

Lica koja ne mogu biti vetaci lan 193

Za vetaka se ne moe uzeti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok (lan 184. ovog zakona) ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja (lan 185. ovog zakona), kao ni lice koje je prekrajem oteeno, a ako je takvo lice uzeto za vetaka, na njegovom nalazu i miljenju ne moe se zasnivati presuda. Okrivljenom i oteenom saoptie se ime vetaka pre preduzimanja vetaenja.

Zahtev za izuzee vetaka lan 194

Okrivljeni, podnosilac zahteva i oteeni mogu zahtevati izuzee vetaka.

Tok vetaenja lan 195

Pre poetka vetaenja pozvae se vetak da predmet vetaenja briljivo razmotri, da tano navede sve to opazi i nae i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. On e se posebno upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo.

lan 196
Vetaku se mogu davati razjanjenja, a moe mu se dozvoliti i razgledanje spisa. Na njegov zahtev mogu se izvoditi novi dokazi da bi se utvrdile okolnosti koje su vane za vetaenje. Vetak pregleda predmete vetaenja u prisustvu sudije koji vodi prekrajni postupak i zapisniara, osim ako su za vetaenje potrebna dua ispitivanja ili se ispitivanja vre u ustanovama odnosno dravnom organu, ili ako to trae obziri morala. Ako se sumnja da okrivljeni boluje od duevne bolesti koja iskljuuje njegovu uraunljivost, odredie se psihijatrijsko vetaenje.

Nalaz i miljenje vetaka lan 197

Vetak daje svoj nalaz i miljenje po pravilu pismeno u roku koji mu odredi sudija, odnosno slubeno lice koje vodi prekrajni postupak. Izuzetno, vetaku se moe odobriti da nalaz i miljenje da usmeno na zapisnik. Nesaglasnost ili nejasnoe u nalazu i miljenju vetaka otklonie se njegovim sasluanjem ili ponavljanjem vetaenja preko istog ili drugog vetaka.

Kanjavanje vetaka lan 198

Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove i da da svoj nalaz i miljenje.

Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da vetai, moe mu se naloiti da nadoknadi prouzrokovane trokove, a moe se i kazniti novanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara. Reenje o kanjavanju unosi se u zapisnik. alba protiv reenja o kanjavanju vetaka ne odlae izvrenje reenja. U sluaju da vetak ne plati izreenu novanu kaznu, ona e se naplatiti prinudnim putem.

lan 199
Odredbe ovog zakona koje se odnose na vetake primenjuju se shodno i na tumae.

Glava XXVII PRETRESANJE PROSTORIJA I LICA

Osnovi pretresanja lan 200
Stan i druge prostorije, kao i lica mogu se pretresati samo kod teih prekraja ako je verovatno da e se u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica nai predmet ili tragovi koji bi mogli biti znaajni za prekrajni postupak, ili da e se pretresom stana i drugih prostorija uhvatiti okrivljeni. Pretresanje lica, prostorija i stvari koje pripadaju licima koja uivaju imunitet po meunarodnom pravu nije doputeno.

Naredba za pretresanje lan 201

Pretresanje se odreuje samo pismenom naredbom suda.

Naredba o pretresanju predaje se, pre poetka pretresanja, licu kod koga e se ili na kome e se pretresanje izvriti. Pre pretresanja pozvae se lice na koje se naredba za pretresanje odnosi da dobrovoljno preda lice odnosno predmete koji se trae. Naredbu o pretresanju izvravaju organi unutranjih poslova.

Nain pretresanja lan 202

Pretresanju prisustvuju dva punoletna graanina. Dralac stana ili prostorije pozvae se da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan, pozvae se da pretresanju prisustvuje jedan od odraslih lanova domainstva ili sused. Pretresanje u prostorijama pravnih lica moe se vriti samo u prisustvu predstavnika tog pravnog lica. Pretresanje lica enskog pola vri slubeno lice istog pola ili drugo ensko lice kome se moe poveriti pretresanje. Zakljuane prostorije, nametaj ili druge stvari otvorie se silom samo ako njihov dralac ili njegov punomonik nije prisutan ili nee dobrovoljno da ih otvori. Pri tom e se izbegavati nepotrebna oteenja.

Zapisnik o pretresanju lan 203

O svakom pretresanju stana, odnosno prostorije ili lica sastavie se zapisnik u kome e se navesti naredba na osnovu koje se vri pretresanje, opis prostorija odnosno lica koje se pretresa i lica odnosno predmeta ili tragova koji su naeni. Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili koje se pretresa i lica ije je prisustvo obavezno. Licu kod koga je, odnosno koje je pretresano izdaje se prepis zapisnika.

Postupanje sa naenim predmetima lan 204

Ako se prilikom pretresanja nau predmeti koji su upotrebljeni za izvrenje prekraja ili su pribavljeni prekrajem, ili su nastali izvrenjem prekraja, ili predmeti koji mogu posluiti kao dokaz u prekrajnom postupku, ti predmeti e se privremeno oduzeti.

Privremeno oduzimanje predmeta lan 205

Predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom zakonu mogu se privremeno oduzeti i pre donoenja presude. Privremeno oduzimanje predmeta odreuje samo sud pismenom naredbom. Zakonom se mogu ovlastiti i slubena lica inspekcijskih organa, slubenici carinske slube i ovlaeni policijski slubenici da privremeno oduzmu predmete iz stava 1. ovog lana kad u vrenju slubene dunosti saznaju za prekraj. Navedeni organi duni su da sud neodlono izveste o privremenom oduzimanju predmeta i da se staraju o uvanju tih predmeta, ukoliko zakonom nije drukije odreeno. Licu od koga se oduzimaju predmeti izdaje se potvrda sa tanim oznaenjem oduzetih predmeta. Ako se radi o predmetima koji su podloni kvaru ili ako njihovo uvanje iziskuje nesrazmerne trokove, sud e odrediti da se takvi predmeti prodaju, a dobijeni novac preda na uvanje banci ili drugoj finansijskoj organizaciji.

Postupanje sa privremeno oduzetim predmetima lan 206

Privremeno oduzeti predmeti odnosno novac dobijen prodajom predmeta vratie se vlasniku ako prekrajni postupak bude obustavljen, osim kad to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala, o emu se donosi posebno reenje. Ako se ne zna vlasnik, pa se ni u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa niko ne javi za predmet odnosno za novac dobijen prodajom predmeta, donee se reenje da predmet postaje dravna svojina, odnosno da se novac unese u budet Republike Srbije. Ovim se ne dira u pravo vlasnika da u parnici trai predaju predmeta odnosno novca.

Glava XXVIIa SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE

lan 206a
Kada se prekrajni postupak vodi za jedan prekraj ili za vie prekraja u sticaju, ovlaeni podnosilac zahteva moe predloiti okrivljenom i njegovom braniocu zakljuenje sporazuma o priznanju krivice, odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu ovlaenom podnosiocu zahteva predloiti zakljuenje takvog sporazuma. Kada se uputi predlog iz stava 1. ovog lana, stranke i branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja krivice za prekraj, odnosno prekraje koji se okrivljenom stavljaju na teret. Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i moe se podneti najkasnije do zavretka prvog roita za odravanje pretresa. Sporazum o priznanju krivice se podnosi sudiji.

lan 206b
Sporazumom o priznanju krivice okrivljeni u potpunosti priznaje prekraj za koji se tereti, odnosno priznaje jedan ili vie prekraja uinjenih u sticaju, koji su predmet zahteva, a okrivljeni i ovlaeni podnosilac zahteva se saglaavaju: 1. o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekrajnim sankcijama koje e okrivljenom biti izreene;

2. o odustajanju ovlaenog podnosioca zahteva od prekrajnog gonjenja za prekraje koji nisu obuhvaeni sporazumom o priznanju krivice; 3. o trokovima prekrajnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu; 4. o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum. U sporazumu o priznanju krivice ovlaeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja po pravilu ne moe biti ispod zakonskog minimuma za prekraj koji se okrivljenom stavlja na teret. Izuzetno, kada je to oigledno opravdano znaajem priznanja okrivljenog za razjanjenje prekraja za koji se tereti, ije bi dokazivanje bez takvog priznanja bilo nemogue ili znatno oteano, odnosno od znaaja za spreavanje, otkrivanje ili dokazivanje drugih prekraja, ovlaeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti da se okrivljenom izrekne blaa kazna, na nain propisan u lanu 40. ovog zakona. Okrivljeni moe u sporazumu o priznanju krivice prihvatiti obavezu da u odreenom roku vrati imovinsku korist steenu izvrenjem prekraja, odnosno da vrati predmet prekraja.

lan 206v
O sporazumu o priznanju krivice odluuje sud, koji sporazum reenjem moe odbaciti, usvojiti ili odbiti. Sudija e sporazum o priznanju krivice odbaciti ako je podnet nakon to je zavreno prvo roite za odravanje pretresa. Protiv reenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice alba nije dozvoljena. Sud o sporazumu o priznanju krivice odluuje na roitu kome prisustvuju ovlaeni podnosilac zahteva, okrivljeni i branilac, a o roitu se obavetavaju oteeni i njegov punomonik.

Roite iz stava 3. ovog lana je javno, a javnost se sa celog toka roita ili njegovog dela reenjem suda moe iskljuiti samo ako postoji neki od razloga iz lana 209. stav 2. ovog zakona. Sud e reenjem odbaciti sporazum o priznanju krivice ako na roite ne doe uredno pozvani okrivljeni. Protiv reenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice alba nije dozvoljena. Roite iz stava 3. ovog lana se moe odrati i bez prisustva uredno pozvanog ovlaenog podnosioca zahteva. Sud e obrazloenim reenjem usvojiti sporazum o priznanju krivice i doneti odluku koja odgovara sadrini sporazuma ako utvrdi: 1. da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekraj, odnosno prekraje koji su predmet zahteva i da je iskljuena mogunost priznanja okrivljenog u zabludi; 2. da je sporazum zakljuen u skladu sa odredbama lana 206b ovog zakona; 3. da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zakljuenog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odrie prava na suenje i ulaganje albe protiv presude suda donete na osnovu reenja o usvajanju sporazuma; 4. da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice okrivljenog; 5. da sporazumom o priznavanju krivice nisu povreena prava oteenog ili da on nije protivan razlozima pravinosti. Kada nije ispunjen jedan ili vie uslova iz stava 6. ovog lana, ili kada kazna, odnosno druga prekrajna sankcija utvrena u sporazumu o priznanju krivice oigledno ne odgovara teini prekraja koji je okrivljeni priznao, sud e doneti obrazloeno reenje kojim se sporazum o priznanju krivice odbija, a priznanje okrivljenog dato u sporazumu ne moe biti dokaz u prekrajnom postupku. Kada reenje iz stava 7. ovog lana postane pravosnano, sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani, unitavaju se pred sudom, o emu se sastavlja slubena beleka.

Reenje suda o sporazumu o priznanju krivice se dostavlja ovlaenom podnosiocu zahteva, okrivljenom, braniocu, oteenom i njegovom punomoniku.

lan 206g
Protiv reenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju krivice, albu u roku od osam dana od dana kada im je reenje dostavljeno mogu izjaviti ovlaeni podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac. Protiv reenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju krivice nije dozvoljena alba okrivljenog, njegovog branioca i predstavnika podnosioca zahteva, a, u roku iz stava 1. ovog lana, albu mogu izjaviti oteeni i njegov punomonik. Blagovremenu i dozvoljenu albu sud e dostaviti Viem prekrajnom sudu u roku od tri dana od dana prijema albe. O albi iz st. 1. i 2. ovog lana odluuje Vii prekrajni sud u roku od 15 dana od dana prijema albe. Vee koje odluuje o albi protiv reenja o sporazumu o priznanju krivice moe albu odbaciti ako je podneta po proteku roka iz stava 1. ovog lana, usvojiti je ili je odbiti kao neosnovanu. Protiv reenja iz stava 4. ovog lana alba nije dozvoljena.

lan 206d
Kada reenje o usvajanju sporazuma o priznanju krivice postane pravosnano, sudija bez odlaganja donosi presudu kojom okrivljenog oglaava krivim i izrie mu kaznu, odnosno drugu prekrajnu sankciju i odluuje o ostalim pitanjima predvienim u sporazumu o priznanju krivice. Pored sadraja iz sporazuma o priznanju krivice presuda iz stava 1. ovog lana sadri i ostale podatke iz lana 219. ovog zakona. Presuda iz stava 1. ovog lana dostavlja se licima iz lana 224. ovog zakona.

Ako je sporazumom o priznanju krivice predvieno odustajanje ovlaenog podnosioca zahteva od prekrajnog gonjenja za prekraje koji nisu obuhvaeni sporazumom o priznanju krivice, sud u odnosu na te prekraje donosi presudu iz lana 221. ovog zakona.

Glava XXVIII PRETRES

Odreivanje pretresa lan 207
Na pretres se pozivaju okrivljeni i njegov branilac, oteeni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka i drugi uesnici postupka. Ako je okrivljeni pravno lice na pretres se poziva predstavnik pravnog lica. U pozivu na pretres okrivljeni e se upozoriti da e se u sluaju neodazivanja pozivu narediti njegovo dovoenje. Ako na pretres ne doe uredno pozvani okrivljeni i svoj izostanak ne opravda, sud e odloiti pretres i izdati naredbu za dovoenje, ako ne postoje uslovi da se pretres odri i bez prisustva okrivljenog.

Nedolazak okrivljenog lan 208

Sud moe odluiti da se pretres odri u odsustvu okrivljenog koji je uredno pozvan ako je on sasluan, a sudija nae da njegovo prisustvo nije neophodno za pravilno utvrivanje injeninog stanja. Pod istim uslovima pretres se moe odrati i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika odnosno branioca okrivljenog pravnog lica. Pretres se moe odrati i bez prisustva podnosioca zahteva. Pretres e se odrati i ako ne doe uredno pozvani branilac okrivljenog.

Javnost lan 209

Pretres je javan. Sudija koji vodi prekrajni postupak moe iskljuiti javnost za ceo pretres ili jedan njegov deo ako to zahtevaju opti interesi ili razlozi morala. Ako se postupak vodi protiv maloletnika, pretres e se odrati bez prisustva javnosti. U sluaju iz st. 2. i 3. ovog lana sudija e upozoriti lica koja prisustvuju pretresu na kome je javnost iskljuena da su duna da kao tajnu uvaju sve ono to su na pretresu saznala i ukazae im se da odavanje tajne predstavlja krivino delo.

Tok pretresa lan 210

Pretres poinje iznoenjem glavne sadrine zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Posle provere prisutnosti pozvanih lica pristupa se ispitivanju okrivljenog, a ako su okrivljeni pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, prvo se sasluava predstavnik pravnog lica, a posle njega odgovorno lice. Po sasluavanju okrivljenog prelazi se na izvoenje dokaza sasluanjem svedoka i vetaka i izvoenje drugih dokaza. Red izvoenja dokaza utvruje sudija. O radu na pretresu vodi se zapisnik u koji se unosi ceo tok pretresa. Zapisnik o pretresu potpisuju sudija i zapisniar.

Pravo stranaka na pretresu lan 211

Podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac, predstavnik i branilac pravnog lica i oteeni imaju pravo da u toku pretresa predlau dokaze i daju druge predloge, a po odobrenju sudije koji vodi postupak mogu da postavljaju pitanja licima koja se sasluavaju. Ovlaeni predstavnik podnosioca zahteva ima pravo da na pretresu izmeni sadrinu zahteva. U sluaju iz stava 2. ovog lana sudija e reenjem odloiti pretres da bi se okrivljeni upoznao sa izmenom zahteva i da bi pripremio odbranu. Posle zavrenog dokaznog postupka stranke i branilac mogu dati zavrnu re sa svojom ocenom o izvedenim dokazima. Poslednja re uvek pripada okrivljenom odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica. Ako sudija nae da pretres ne treba odlagati radi dopune postupka ili radi pripreme odbrane okrivljenog po izmenjenom zahtevu, zakljuie pretres, a moe doneti presudu i javno objaviti izreku presude uz kratko navoenje razloga. Kada u sluaju iz stava 5. ovog lana, okrivljeni i podnosilac zahteva izjave da ne trae da im se dostavi pismeno izraena presuda i da se nee aliti, okrivljenom e se uruiti, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude.

Glava XXIX ODRAVANJE REDA

Staranje o odravanju reda lan 212
Dunost sudije, odnosno slubenog lica koje u organu uprave vodi prekrajni postupak jeste da se stara o odravanju reda za vreme izvoenja radnji u prekrajnom postupku. Ako okrivljeni, njegov branilac, punomonik, oteeni, zakonski zastupnik, svedok, vetak, tuma ili drugo lice koje prisustvuje radnjama u prekrajnom postupku ometa red ili se ne pokorava nareenjima za odravanje reda, sudija e ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspena, moe se narediti da se okrivljeni udalji, a ostala lica mogu se udaljiti i kazniti

novanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara. Odluka sudije odnosno slubenog lica koja se tie odravanja reda unosi se u zapisnik. Punomoniku ili braniocu koji posle kazne produi da naruava red moe se uskratiti dalje zastupanje odnosno odbrana. Ako kanjeno lice ne plati izreenu novanu kaznu u odreenom roku kazna e se naplatiti prinudnim putem. alba protiv reenja o kanjavanju iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja. Protiv drugih odluka koje se odnose na odravanje reda i rukovoenje postupkom alba nije dozvoljena.

Glava XXX PREKID POSTUPKA

lan 213
Sudija odnosno slubeno lice koje u organu uprave vodi prekrajni postupak reenjem e prekinuti postupak: 1. ako se ne zna boravite okrivljenog ili je on u bekstvu, ili inae nije dostian dravnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na neodreeno vreme; 2. ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duevno oboljenje ili privremena duevna poremeenost; 3. ako je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivini postupak, kada prekid traje do donoenja pravosnane sudske odluke u krivinom postupku. Pre nego to se postupak prekine, prikupie se svi dokazi o prekraju i odgovornosti okrivljenog do kojih se moe doi. Prekinuti postupak nastavie se kad prestanu smetnje koje su izazvale prekid.

O prekidu i nastavljanju postupka obavestie se podnosilac zahteva, a u prekrajnom postupku iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, oteeni.

Glava XXXI PRESUDA

Donoenje presude lan 214
Prekrajni postupak zavrava se donoenjem osuujue odnosno oslobaajue presude ili reenja kojim se postupak obustavlja. Presuda, odnosno reenje izradie se u roku od osam dana od dana okonanja svih radnji u prekrajnom postupku koje prethode donoenju presude, odnosno reenja. Presuda, odnosno reenje se zasniva na izvedenim dokazima i injenicama koje su utvrene u postupku.

Objektivni i subjektivni identitet lan 215

Odluka u prekrajnom postupku odnosi se samo na lice koje se zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka tereti i samo na prekraj koji je predmet podnetog zahteva. Sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak nije vezan za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekraja.

lan 216
Reenje kojim se obustavlja prekrajni postupak donee se kad se utvrdi: 1. da je prekrajni postupak voen bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nije bio ovlaen za njegovo podnoenje;

2. da sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka; 3. da je okrivljeni za istu radnju ve pravosnano kanjen u prekrajnom postupku ili je prekrajni postupak pravosnano obustavljen, ali ne zbog nenadlenosti; 4. da je okrivljeni u krivinom postupku odnosno u postupku po privrednom prestupu pravosnano oglaen krivim za isto delo koje obuhvata i obeleje prekraja; 5. da okrivljeni ima diplomatski imunitet; 6. da je nastupila zastarelost za voenje prekrajnog postupka; 7. da je okrivljeni u toku prekrajnog postupka umro, odnosno da je okrivljeno pravno lice prestalo da postoji; 8. da je ovlaeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka pre pravosnanosti odluke. Prekrajni postupak e se obustaviti i u drugim zakonom odreenim sluajevima. U obrazloenju reenja ukratko se navode razlozi zbog kojih je postupak obustavljen i propis na osnovu kog je to uinjeno.

Donoenje presude kojom se okrivljeni oglaava krivim lan 217

Presuda kojom se okrivljeni oglaava krivim za prekraj donosi se kad se u prekrajnom postupku utvrdi postojanje prekraja i odgovornost okrivljenog za taj prekraj.

Donoenje presude kojom se okrivljeni oslobaa krivice lan 218

Presudu kojom se okrivljeni oslobaa krivice sud e izrei:

1. ako delo za koje se tereti po propisu nije prekraj, 2. ako ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost okrivljenog, 3. ako nije dokazano da je okrivljeni uinio prekraj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

Sadraj izreke presude kojom se okrivljeni oglaava krivim za prekraj lan 219
Ako se okrivljeni oglasi krivim za prekraj, izreka presude sadri: 1. prekraj za koji se okrivljeni oglaava krivim uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja prekraja i od kojih zavisi primena odreenog propisa o prekraju; 2. propise koji su primenjeni; 3. odluku o izreenim sankcijama; 4. odluku o oduzimanju imovinske koristi; 5. odluku o uraunavanju zadravanja i pritvora u izreenu kaznu; 6. odluku o trokovima prekrajnog postupka; 7. odluku o imovinsko-pravnom zahtevu. Ako je okrivljeni kanjen novanom kaznom, u presudi e se naznaiti rok plaanja kazne i nain zamene novane kazne u sluaju da okrivljeni kaznu ne plati, odnosno naznaie se da e se novana kazna naplatiti prinudnim putem. Ako je izreena zatitna mera oduzimanja predmeta, u izreci presude e se odrediti i kako e se postupiti sa oduzetim predmetima. Kad izreenom merom oduzimanja predmeta nisu obuhvaeni predmeti privremeno oduzeti po lanu 205. ovog zakona, u izreci presude e se odrediti da se ti predmeti vrate vlasniku.

Objavljivanje presude lan 220

Presuda se objavljuje usmeno ako je okrivljeni prisutan, a pismeno izraena presuda dostavie se okrivljenom samo ako to zatrai. Ako se presuda objavljuje, u zapisnik se unosi samo izreka presude i konstatuje da je presuda usmeno saoptena, da je dato kratko obrazloenje presude i uputstvo o pravnom leku. Ako okrivljeni zatrai da mu se dostavi pismeno izraena presuda, sud je duan da je dostavi u roku od osam dana od dana objavljivanja. Kada u sluaju iz stava 1. ovog lana okrivljeni izjavi da ne trai da mu se dostavi pismeno izraena presuda i da se nee aliti, uruie mu se, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude.

Presuda za vie prekraja lan 221

Ako se prekrajni postupak vodi zbog vie prekraja, u presudi e se navesti za koje se prekraje okrivljeni oglaava krivim, a za koje se oslobaa krivice ili se postupak obustavlja.

Sadrina pismeno izraene presude lan 222

Pismeno izraena presuda sadri: uvod, izreku, obrazloenje i uputstvo o pravu na albu, kao i broj, datum, potpis sudije i slubeni peat. Uvod presude sadri: naziv suda koji je doneo odluku, lino ime sudije, lino ime okrivljenog, mesto prebivalita okrivljenog odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, prekraj koji je predmet prekrajnog postupka, dan donoenja presude i osnov po kome je presuda doneta.

Izreka presude sadri: line podatke okrivljenog odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, injenini opis i pravnu kvalifikaciju prekraja i odluku kojom se okrivljeni oglaava krivim, oslobaa krivice ili se postupak obustavlja. U obrazloenju presude ukratko e se izneti sadrina zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, utvreno injenino stanje uz navoenje dokaza na osnovu kojih su pojedine injenice dokazane, propisi na kojima se zasniva presuda i razlozi za svaku taku presude. U uputstvu o pravu na albu daje se pouka o tome kome se organu alba izjavljuje, kome predaje, u kom roku i da se alba moe podneti pismeno, a predati neposredno ili uputiti potom preporueno.

Ispravljanje presude lan 223

Pogreke u pisanju imena i brojeva i druge oigledne pogreke u pisanju, raunanju i prepisivanju u presudi ispravljaju se po slubenoj dunosti ili na predlog okrivljenog, podnosioca zahteva ili oteenog. Ispravke e se izvriti posebnim reenjem, koje postaje sastavni deo presude. Ako sudska odluka sadri pogreke iz stava 3. lana 222. ovog zakona, ispravljeni prepis presude dostavie se licima koja imaju pravo albe. U tom sluaju rok za albu tee od dana dostavljanja ispravljene presude.

Dostavljanje presude uesnicima u postupku lan 224

Pismeno izraena presuda dostavlja se podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama lana 147. ovog zakona.

Presuda se dostavlja oteenom koji nije podnosilac zahteva ako je odlueno o imovinsko pravnom zahtevu, licu iji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu protiv koga je izreena mera oduzimanja imovinske koristi.

Dostavljanje usmeno saoptene presude okrivljenom lan 225

Ako okrivljeni zatrai da mu se dostavi otpravak presude, sudija je duan da mu otpravak iste dostavi u roku od osam dana od dana izrade presude. Zahtev okrivljenog u smislu stava 1. ovog lana unosi se u zapisnik uz njegov potpis.

lan 226
Odredbe ovog zakona koje se odnose na presudu, shodno se primenjuju i na reenje koje u prekrajnom postupku donose organi uprave.

lan 227
Na postupak pred sudovima, koji nije propisan odredbama ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivinom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

Glava XXXII REDOVNI PRAVNI LEKOVI

Podnoenje albe lan 228
Protiv presude prekrajnog suda moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu, a protiv reenja organa uprave, mesno nadlenom prekrajnom sudu. alba se predaje sudu, odnosno organu uprave, koji je doneo prvostepenu odluku. alba se podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saoptene odluke, odnosno od dana dostavljanja presude ili reenja.

Ko moe izjaviti albu lan 229

albu mogu izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva. alba se moe izjaviti uvek na presudu i reenje organa uprave a na druga reenja doneta u prekrajnom postupku samo ako pravo na albu nije zakonom iskljueno. U korist okrivljenog albu mogu izjaviti njegov branilac, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj i lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici. U korist okrivljenog pravnog lica albu moe izjaviti predstavnik pravnog lica kao i fiziko lice ovlaeno da ga predstavlja ili zastupa. Ako je izreena zatitna mera oduzimanja predmeta iji vlasnik nije okrivljeni, vlasnik predmeta moe izjaviti albu samo u pogledu odluke o toj meri.

Suspenzivno dejstvo albe lan 230

Blagovremeno izjavljena alba odlae izvrenje odluke, osim u sluajevima kad je ovim zakonom drugaije odreeno.

Odricanje i odustajanje od albe lan 231

Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odrei prava na albu poto je odluka saoptena, a od izjavljene albe mogu odustati do donoenja drugostepene presude. Odricanje i odustajanje od prava na albu ne moe se opozvati. Odricanje maloletnika od prava na albu nema pravnog dejstva.

Sadraj albe lan 232

alba treba da sadri oznaenje odluke protiv koje se alba izjavljuje, navode u emu je podnosilac albe nezadovoljan odlukom i potpis podnosioca albe. U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi. Pozivajui se na nove injenice podnosilac albe je duan da navede dokaze kojima bi se te injenice imale dokazati. Ako podnosilac albe u albi iznosi nove dokaze, duan je navesti zato te dokaze nije ranije izneo, kao i injenice koje tim dokazima eli dokazati.

Osnovi zbog kojih se odluka moe pobijati lan 233

Odluka se moe pobijati: 1. zbog bitne povrede odredaba prekrajnog postupka; 2. zbog povrede odredaba materijalnog prava iz Zakona o prekrajima i drugih propisa; 3. zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; 4. zbog odluke o prekrajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, trokovima prekrajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu.

Bitne povrede odredaba prekrajnog postupka lan 234

Bitna povreda odredaba prekrajnog postupka postoji: 1. ako je prekrajni postupak vodio i odluku doneo sudija odnosno slubeno lice u organu uprave, koji je pravosnanom odlukom izuzet od voenja postupka i odluivanja;

2. ako je prekrajni postupak vodio i odluku doneo sudija odnosno slubeno lice u organu uprave, koji se morao izuzeti (lan 102. stav 1. ta. 1-5. ovog zakona); 3. ako okrivljeni u prekrajnom postupku nije sasluan pre donoenja odluke osim u sluajevima iz lana 85. stava 3. i lana 162. stava 8. ovog zakona; 4. ako okrivljeni nije pouen o pravu na upotrebu jezika, ili je njemu ili njegovom braniocu protivno njegovom zahtevu uskraeno pravo da na usmenom pretresu ili u toku ostalih radnji u prekrajnom postupku upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok usmenog pretresa odnosno postupka (lan 86. ovog zakona); 5. ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na usmenom pretresu; 6. ako je sudija, odnosno slubeno lice u organu uprave odbacio zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protivno odredbama lana 159. ovog zakona; 7. ako je sudija obustavio prekrajni postupak protivno odredbama lana 216. ovog zakona ili je doneo presudu kojom se okrivljeni oslobaa krivice, protivno odredbama lana 218. ovog zakona; 8. ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne nenadlenosti nije mogao suditi u toj stvari (lan 100. ovog zakona); 9. ako usmeno saoptena odluka nije uneta u zapisnik (lan 220. stav 2. ovog zakona); 10. ako odlukom sud, odnosno organ uprave nije u celosti odluio o zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka; 11. ako je sud odnosno organ uprave odluio mimo zahteva za pokretanje prekrajnog postupka; 12. ako se odluka zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne moe zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, oigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista odluka;

13. ako se odluka zasniva na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude ispitan u prisustvu branioca; 14. ako je povreena odredba lana 88. ovog zakona; 15. ako je izreka odluke nerazumljiva, protivrena sama sebi ili razlozima odluke ili ako odluka uopte nema razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama, ili su ti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meri protivreni, ili ako o odlunim injenicama postoji znatna protivrenost izmeu onog to se u razlozima odluke navodi, o sadrini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku, i samih tih isprava ili zapisnika, osim u sluaju iz lana 220. ovog zakona. Bitna povreda odredaba prekrajnog postupka postoji i ako sudija, odnosno slubeno lice u toku prekrajnog postupka ili prilikom donoenja odluke nije primenio ili je pogreno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekrajnog postupka povredio pravo odbrane, a to je uticalo ili je moglo uticati na zakonito i pravilno donoenje odluke.

Povreda materijalnog prava lan 235

Povreda materijalnog prekrajnog prava postoji ako je prekrajni propis povreen kada je u pitanju: 1. da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekraj; 2. da li ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost; 3. da li ima okolnosti koje iskljuuju prekrajno gonjenje, a naroito da li je nastupila zastarelost prekrajnog gonjenja ili je stvar ve pravosnano presuena; 4. da li je u pogledu prekraja koji je predmet zahteva za pokretanje prekrajnog postupka primenjen zakon ili drugi propis koji se ne moe primeniti;

5. da li je odlukom o kazni, zatitnoj meri ili o oduzimanju imovinske koristi prekoraeno ovlaenje koje sudija, odnosno slubeno lice u organu uprave ima po zakonu; 6. da li su povreene odredbe o uraunavanju zadravanja, pritvora i izdrane kazne.

Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje lan 236

Odluka se moe pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja kad je sud, odnosno organ uprave neku odlunu injenicu pogreno utvrdio ili je nije utvrdio. Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi.

Pobijanje presude i drugih odluka lan 237

Odluka se moe pobijati zbog odluke o kazni kad tom odlukom nije prekoraeno zakonsko ovlaenje (lan 235. stav 1. taka 5. ovog zakona) ili sud, odnosno organ uprave nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja. Odluka o kazni moe se pobijati i zbog toga to je sud, odnosno organ uprave primenio ili nije primenio odredbe o ublaavanju kazne, o osloboenju od kazne, ili to nije izrekao opomenu iako su za to postojali zakonski uslovi. Odluka o zatitnoj meri ili o oduzimanju imovinske koristi moe se pobijati ako ne postoji povreda iz lana 235. stava 1. take 5. ovog zakona ili je sud nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao zatitnu meru odnosno oduzimanje imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi. Odluka o imovinsko-pravnom zahtevu moe se pobijati kad je sud o tome doneo odluku protivno odredbama ovog zakona. Odluka o trokovima prekrajnog postupka moe se pobijati kad je sud, odnosno organ uprave o tome doneo odluku iz razloga kao i u prethodnom stavu ovog lana.

Postupak po albi lan 238

Neblagovremenu, nedozvoljenu i od neovlaenog lica izjavljenu albu odbacie reenjem sud, odnosno organ uprave. Blagovremenu, dozvoljenu i od ovlaenog lica izjavljenu albu, prekrajni sud e sa spisima predmeta dostaviti Viem prekrajnom sudu, a organ uprave mesno nadlenom prekrajnom sudu, u roku od tri dana.

Odluke prekrajnog i Vieg prekrajnog suda lan 239

Reavajui po albi Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud moe albu odbaciti, odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, ili usvojiti, a prvostepenu odluku preinaiti ili ukinuti.

Odbacivanje albe od strane drugostepenog suda lan 240

Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud odbacie albu reenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlaenog lica, ako utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio postupak, propustio da to uini.

Granice ispitivanja prvostepene odluke lan 241

Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem se pobija albom, ali mora uvek po slubenoj dunosti ispitati: 1. da li postoji bitna povreda odredaba prekrajnog postupka iz lana 234. stava 1. ta. 1, 3. i 715. ovog zakona;

2. da li je na tetu okrivljenog povreeno materijalno pravo (lan 235. ovog zakona). Ako alba izjavljena u korist okrivljenog ne sadri osnov za pobijanje odluke (lan 233. ovog zakona), Vii prekrajni sud ograniie se na ispitivanje povreda iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana, kao i na ispitivanje odluke o kazni, zatitnim merama i oduzimanju imovinske koristi (lan 237. ovog zakona), a prekrajni sud na ispitivanje povreda iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana, kao i na ispitivanje odluke o kazni.

Potvrivanje prvostepene odluke lan 242

Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se odluka pobija, niti povrede zakona iz lana 241. ovog zakona.

Preinaenje prvostepene odluke lan 243

Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud e uvaiti albu i presudom preinaiti prvostepenu odluku kada utvrdi da su odlune injenice u prvostepenom postupku utvrene i da s obzirom na utvreno injenino stanje, treba doneti drugaiju odluku ili ako smatra da postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidanja prvostepene odluke, ili kad nae da prilikom odmeravanja kazne odnosno izricanja zatitne mere nisu uzete u obzir sve okolnosti koje utiu na pravilno odmeravanje kazne odnosno na zakonito izricanje zatitne mere ili kad okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocenjene. Prvostepena odluka e se preinaiti kad se utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio prekrajni postupak, pogreno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana na tim dokazima.

Ukidanje prvostepene odluke lan 244

Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud e albu uvaiti i presudom ukinuti prvostepenu odluku i predmet vratiti sudu ili organu uprave, na ponovni postupak ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba prekrajnog postupka, koja je uticala ili je mogla uticati na zakonito reavanje prekrajne stvari, ili ako smatra da zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja treba dopuniti ili provesti novi postupak, ili ako je prekrajni postupak obustavljen zbog pogrene ocene dokaza ili pogrene primene materijalnog prava. Iz istih razloga moe se prvostepena odluka i delimino ukinuti ako se pojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez tete za pravilno odluivanje.

Obrazloenje drugostepene presude lan 245

U obrazloenju presude Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud cenie albene navode i ukazae na povrede zakona koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti. Kad se prvostepena odluka ukida zbog povrede odredaba prekrajnog postupka, u obrazloenju e se navesti koje su odredbe povreene i u emu se ogleda povreda. Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, navee se nedostaci odnosno zato su novi dokazi i nove injenice vane za donoenje pravilne odluke.

Dejstvo albe u korist saokrivljenih lan 246

Kad Vii prekrajni sud povodom ma ije albe izjavljene protiv odluke utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu u korist okrivljenog korisni i za kojeg od okrivljenih koji nije izjavio albu ili nije izjavio u tom pravcu, postupie po slubenoj dunosti kao da takva alba postoji.

Dostavljanje drugostepene presude lan 247

Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud e vratiti sve spise sudu, odnosno organu uprave sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje presude radi dostavljanja okrivljenom, podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim licima.

Dunost suda i organa uprave lan 248

Sud i organ uprave, duan je da sprovede sve radnje i raspravi sva sporna pitanja na koje je ukazao Vii prekrajni sud, odnosno prekrajni sud u svojoj presudi. Pri donoenju nove odluke, sud i organ uprave vezani su zabranom propisanom u lanu 88. ovog zakona.

Glava XXXIII VANREDNI PRAVNI LEKOVI

ZAHTEV ZA PONAVLJANJE PREKRAJNOG POSTUPKA
Razlozi za ponavljanje postupka lan 249
Prekrajni postupak zavren pravosnanom odlukom moe se ponoviti: 1. ako se dokae da je odluka zasnovana na lanoj ispravi ili na lanoj izjavi svedoka ili vetaka; 2. ako se dokae da je odluka doneta usled krivinog dela sudije ili drugog slubenog lica koje je uestvovalo u postupku; 3. ako se utvrdi da je lice koje je kanjeno za prekraj za istu radnju ve jednom kanjeno u prekrajnom postupku; 4. ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drugaije odluke da su bili poznati u ranijem postupku.

injenice iz stava 1. ta. 1-3. ovog lana dokazuju se pravosnanom odlukom ili presudom u prekrajnom postupku. Ako se postupak protiv tih lica ne moe sprovesti zato to su umrla ili to postoje okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje, injenice iz ta. 1. i 2. stava 1. ovog lana mogu se utvrditi i drugim dokazima.

Podnoenje zahteva za ponavljanje postupka lan 250

Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka mogu podneti kanjeni, njegov branilac i podnosilac zahteva, a posle smrti kanjenog zahtev mogu podneti u korist kanjenog i ostala lica iz lana 229. stava 3. ovog zakona. Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka moe se podneti u roku od godinu dana od dana pravosnanosti odluke.

Postupak po zahtevu lan 251

O zahtevu za ponavljanje prekrajnog postupka odluuje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku. U zahtevu treba navesti po kojem se zakonskom osnovu trai ponavljanje postupka i kojim se dokazima potkrepljuju injenice na kojima se zahtev zasniva. Ako zahtev ne sadri te podatke, odbacie se presudom, odnosno reenjem. Zahtev e se odbaciti i kad sud, odnosno organ uprave na osnovu zahteva i dokaza iz spisa predmeta iz ranijeg postupka utvrdi da je zahtev podnelo neovlaeno lice ili da je zahtev neblagovremeno podnesen, ili da nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka, ili da injenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva oigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje. Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka u korist kanjenog moe se podneti i nakon to je odluka izvrena.

Odluke povodom zahteva za ponavljanje postupka lan 252

Ako prekrajni sud ili organ uprave ne odbaci zahtev za ponavljanje postupka, ponovie postupak u obimu koji je neophodan da se utvrde injenice zbog kojih je zahtev podnet. Zavisno od rezultata ponovljenog postupka, zahtev e se reenjem odbiti ili e se novom odlukom prethodna ukinuti u celosti ili delimino. Ako se dozvoli ponavljanje postupka, u ponovnom postupku sud i organ uprave vezan je zabranom propisanom u lanu 88. ovog zakona. Protiv reenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena alba.

Odlaganje izvrenja odluke lan 253

Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka ne odlae izvrenje odluke, ali ako sud, odnosno organ uprave oceni da zahtev moe biti uvaen, moe odluiti da se odloi izvrenje dok se ne odlui o zahtevu za ponavljanje postupka. Reenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlae izvrenje odluke protiv koje je ponavljanje dozvoljeno.

ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVANJE PRAVOSNANE PRESUDE

l. 254-263
(Brisano)

ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI

Podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti

lan 264
Protiv pravosnane presude moe se podii zahtev za zatitu zakonitosti ako je povreen zakon ili drugi propis o prekraju. Zahtev za zatitu zakonitosti podie republiki javni tuilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude. Zahtev za zatitu zakonitosti ne moe se podii ako je Vrhovni kasacioni sud reavao po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnane presude.

Odluivanje po zahtevu lan 265

O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni kasacioni sud (u daljem tekstu: sud). O sednici vea sud e obavestiti republikog javnog tuioca. Pre nego to predmet bude iznesen na reavanje sudija odreen za izvestioca moe po potrebi da pribavi obavetenje o istaknutim povredama zakona.

lan 266
Pri reavanju o zahtevu za zatitu zakonitosti sud e se ograniiti samo na ispitivanje povrede propisa na koju se javni tuilac poziva u svom zahtevu. Sud e presudom odbiti zahtev za zatitu zakonitosti kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se ukazuje u zahtevu. Kad sud utvrdi da je zahtev za zatitu zakonitosti osnovan, donee presudu kojom e, prema prirodi povrede, preinaiti pravosnanu odluku ili ukinuti u celosti ili delimino odluke prekrajnog suda i Vieg prekrajnog suda i predmet vratiti na ponovno odluivanje prekrajnom sudu, ili e se ograniiti samo na to da utvrdi povredu propisa.

lan 267
Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut na tetu kanjenog, a sud nae da je osnovan, utvrdie samo da postoji povreda zakona, ne dirajui u pravosnanu odluku. Ako sud nae da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist kanjenog postoje i za nekog od kanjenih saizvrilaca za kojeg nije podignut zahtev za zatitu zakonitosti, postupie po slubenoj dunosti kao da takav zahtev postoji. Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut u korist kanjenog, sud je pri donoenju odluke vezan zabranom iz lana 88. ovog zakona.

Dostavljanje presude lan 268

Odluka suda u potrebnom broju primeraka dostavlja se prekrajnom sudu preko Vieg prekrajnog suda.

lan 269
Ako je pravosnana presuda ukinuta i predmet vraen na ponovno voenje prekrajnog postupka, za osnovu e se uzeti raniji zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Sud je duan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao sud. Pred sudom i Viim prekrajnim sudom mogu se isticati nove injenice i podnositi novi dokazi. Sud je prilikom donoenja nove odluke vezan zabranom iz lana 88. ovog zakona. Zahtev za zatitu zakonitosti ne odlae izvrenje presude, ali sud pri reavanju o zahtevu moe naloiti nadlenom sudu da odloi odnosno prekine izvrenje presude dok ne odlui o podignutom zahtevu.

Glava XXXIV

POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA

Primena zakonskih odredbi lan 270
U prekrajnom postupku prema maloletniku primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe prekrajnog postupka predviene ovim zakonom samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama. Ako drugaije nije propisano ovim zakonom, u prekrajnom postupku prema maloletniku shodno se primenjuju odredbe Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica.

Hitnost postupka lan 271

Prekrajni postupak prema maloletniku je hitan. Pre izricanja vaspitne mere ili kazne maloletniku, pribavie se miljenje nadlenog organa starateljstva, osim ako je u meuvremenu maloletnik postao punoletan. Ako nadleni organ starateljstva ne dostavi miljenje u roku od ezdeset dana, sud moe maloletniku izrei ukor ili novanu kaznu i bez miljenja organa starateljstva, vodei rauna o duevnoj razvijenosti, osetljivosti i linim svojstvima maloletnika. Pri preduzimanju radnji prema maloletniku u njegovom prisustvu, a naroito pri njegovom ispitivanju, lica koja uestvuju u postupku duna su da postupaju obazrivo, vodei rauna o duevnoj razvijenosti, osetljivosti i linim svojstvima maloletnika.

Pozivanje maloletnika lan 272

Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogue zbog potrebe da se hitno postupa ili iz drugih opravdanih razloga. Ako se maloletnik ne poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, sud koji vodi prekrajni postupak e ih obavestiti o pokretanju postupka.

Obaveza svedoenja lan 273

Niko ne moe biti osloboen od dunosti da svedoi o okolnostima potrebnim za ocenjivanje duevne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove linosti i prilika u kojima ivi.

Razdvajanje i spajanje postupka lan 274

Kad je maloletnik uestvovao u izvrenju prekraja zajedno sa punoletnim licima, postupak prema njemu e se razdvojiti i sprovesti po odredbama ovog zakona. Postupak prema maloletniku moe se voditi zajedno sa postupkom protiv punoletnih lica i sprovesti po optim odredbama ovog zakona samo ako je spajanje postupka neophodno za svestrano razreenje stvari. Reenje o razdvajanju, odnosno spajanju postupka donosi postupajui sudija. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

Prava roditelja i staratelja lan 275

U postupku prema maloletnicima, organ starateljstva, roditelji, odnosno zakonski zastupnik maloletnika imaju pravo da se upoznaju sa tokom postupka, da u toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na injenice i dokaze koji su vani za donoenje pravilne odluke.

Necelishodnost pokretanja postupka

lan 276
Sud moe odluiti da se ne pokrene prekrajni postupak protiv maloletnika ako smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na prirodu prekraja i okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, raniji ivot maloletnika i njegova lina svojstva. U sluaju iz stava 1. ovog lana reenjem e se odbaciti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka sa obrazloenjem zbog ega je zahtev odbaen, a o uinjenom prekraju obavestie se roditelj, usvojitelj, odnosno staratelj maloletnika i organ starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njihovih ovlaenja.

Pravo na podnoenje albe lan 277

Protiv odluke donete u postupku kojim je maloletnik oglaen krivim za prekraje albu mogu izjaviti, pored lica iz lana 229. ovog zakona, jo i staratelj, brat, sestra i hranitelj maloletnika. Lica iz stava 1. ovog lana mogu izjaviti albu u korist maloletnika i protiv njegove volje.

Postupanje prema detetu lan 278

Kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvrenja prekraja nije imao navrenih etrnaest godina ivota obustavie prekrajni postupak. U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e o prekraju koji je uinjen obavestiti roditelja, usvojitelja i staratelja maloletnika, kao i organ starateljstva a po potrebi moe obavestiti i kolu odnosno organizaciju u kojoj je maloletnik smeten.

Iskljuenje javnosti lan 279

U postupku prema maloletniku uvek e se iskljuiti javnost.

Glava XXXV NAKNADA TETE ZBOG NEOPRAVDANOG KANJAVANJA

Pravo na naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja lan 280
Pravo na naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja ima lice kome je pravosnanom presudom bila izreena prekrajna kazna ili zatitna mera, a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka prekrajni postupak obustavljen, osim u sledeim sluajevima: 1. ako je prekrajni postupak obustavljen zbog toga to je u novom postupku povodom vanrednog pravnog leka oteeni kao podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, a na osnovu sporazuma sa okrivljenim; 2. ako je povodom zahteva za ponavljanje prekrajnog postupka na tetu okrivljenog novi postupak obustavljen usled smrti ili kakvog trajnog duevnog oboljenja okrivljenog posle uinjenog prekraja; 3. ako je novi prekrajni postupak obustavljen zbog zastarelosti gonjenja do koga je dolo zbog nedostinosti okrivljenog; 4. ako je okrivljeni svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno prouzrokovao svoje kanjavanje, osim ako je na to bio prinuen.

Drugi sluajevi prava na naknadu tete lan 281

Pravo na naknadu tete ima i lice: 1. prema kome je odreeno izvrenje prekrajne sankcije pre pravosnanosti presude ako u albenom postupku doe do obustave prekrajnog postupka;

2. koje je bilo zadrano u prekrajnom postupku, pa je postupak obustavljen; 3. koje je izdralo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog leka ili povodom albe izjavljene protiv presude kojom je odreeno izvrenje presude pre pravosnanosti, izreena kazna zatvora kraa od kazne koju je izdralo, ili je izreena prekrajna sankcija koja se ne sastoji u lienju slobode; 4. koje je usled greke ili nezakonitog rada sudije neosnovano zadrano due nego to zakon dozvoljava.

Vraanje novanih iznosa lan 282

Lice kome je u prekrajnom postupku neopravdano izreena novana kazna, zatitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zatitna mera oduzimanje predmeta ima pravo na vraanje plaene novane kazne, vraanje oduzete imovinske koristi, vraanje predmeta ili novane vrednosti oduzetog predmeta (u daljem tekstu: vraanje novanog iznosa). Smatra se da je lice neopravdano kanjeno ako je u sluaju preinaenja ili ukidanja pravosnane osuujue presude, odnosno reenja o kanjavanju postupak protiv njega obustavljen ili je doneta oslobaajua presuda usled toga to je utvreno da delo nije prekraj ili to postoje osnovi koji iskljuuju odgovornost uinioca prekraja, ili to nije dokazano da je ono uinilo prekraj. Vraanje novanog iznosa ne moe zahtevati kanjeno lice koje je svojim lanim priznanjem prouzrokovalo kanjavanje. Posle smrti neopravdano kanjenog lica naknadu tete odnosno vraanje novanog iznosa mogu traiti njegov brani drug i njegovi srodnici koje je on po zakonu bio duan da izdrava.

Zastarevanje prava na vraanje novanog iznosa lan 283

Pravo neopravdano kanjenog lica i lica koje je ono po zakonu bilo duno da izdrava, da trai naknadu tete, odnosno vraanje novanog iznosa, zastareva za jednu godinu od dana pravosnanosti presude, odnosno reenja kojim je prekrajni postupak bio obustavljen. Zastarelost iz stava 1. ovog lana se prekida podnoenjem zahteva ministarstvu nadlenom za poslove prekraja, odnosno organu uprave koji je vodio prekrajni postupak. Ako je zahtev za naknadu tete odnosno vraanje novanog iznosa podnelo neopravdano kanjeno lice, posle njegove smrti lica iz lana 282. stav 4. ovog zakona mogu produiti postupak za ostvarivanje zahteva u roku od tri meseca od dana smrti neopravdano kanjenog lica, i to samo u granicama ranije podnetog zahteva. Ako se neopravdano kanjeno lice odreklo zahteva za naplatu tete odnosno vraanje novanog iznosa, posle njegove smrti zahtev se ne moe podneti.

Postupak ostvarivanja prava lan 284

Ovlaeno lice duno je da se sa svojim zahtevom za naknadu tete obrati ministarstvu nadlenom za poslove prekraja, odnosno organu uprave koji je vodio prekrajni postupak, radi sporazuma o postojanju tete i visini naknade. Ako do sporazuma ne doe u roku od dva meseca od dana prijema zahteva, ovlaeno lice moe nadlenom sudu podneti tubu za naknadu tete protiv Republike Srbije, u roku od trideset dana od dana isteka roka za postizanje sporazuma. Zahtev za vraanje novanog iznosa podnosi se republikom organu uprave nadlenom za finansije. Ako nadleni organ odbije zahtev ili u roku od dva meseca ne donese reenje po zahtevu, ovlaeno lice moe svoj zahtev ostvariti tubom za naknadu tete kod nadlenog suda u roku iz stava 2. ovog lana. Dok traje postupak kod nadlenog organa iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, ne tee zastarelost predviena u lanu 283. ovog zakona.

Glava XXXVI PREKRAJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI UPRAVE

Nadleni organi uprave lan 285
Kad je za prekraj propisana samo novana kazna, zakonom se saglasno lanu 4. i 35. st. 2. i 3. ovog zakona, moe propisati, da prekrajni postupak za pojedine prekraje, u prvom stepenu vode organi uprave. Za prekraje za koje je propisana kazna zatvora, za koje se mogu izrei zatitne mere, koje uine maloletnici, za prekraje lica koja uivaju diplomatski imunitet, za odluivanje o imovinskopravnom zahtevu i druge, za koje je iskljuivo nadlean sud, organ uprave predmet ustupa nadlenom sudu. U prekrajnom postupku koji se vodi pred organom uprave, o dovoenju, zadravanju, jemstvu, zadravanju putne isprave, pretresanju i drugim pitanjima za koja prema ovom zakonu moe biti iskljuivo nadlean sud, organ uprave ustupa nadlenom sudu odluivanje po ovim pitanjima. Organ uprave prekrajni postupak vodi po odredbama ovog zakona.

Kumulacija stvarne nadlenosti lan 286

Kada je isto lice okrivljeno za vie prekraja, te je za voenje prekrajnog postupka za neke od prekraja nadlean sud, a za neke organ uprave, postupak e se voditi pred sudom, po principu opte mesne nadlenosti.

Pokretanje prekrajnog postupka lan 287

Prekrajni postupak pred organom uprave pokree se na zahtev ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti, odmah po saznanju za prekraj. Kada se postupak pokree po slubenoj dunosti, organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka nije vezan zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka u delu koji se tie lica koje se tereti za prekraj i prekraja koji je predmet podnetog zahteva.

Sastav organa koji reava o prekraju lan 288

Za voenje prekrajnog postupka u organu uprave nadlena je Komisija za prekraje ili slubeno lice. Komisija iz stava 1. ovog lana sastavljena je od tri lana od kojih je jedan predsednik. Jedan od lanova Komisije mora biti diplomirani pravnik sa poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajuim pravnim poslovima. Slubeno lice koje u organu uprave vodi prekrajni postupak i donosi reenje o prekraju mora imati zavreni pravni fakultet, poloeni struni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajuim pravnim poslovima. lanove Komisije za prekraje i slubeno lice odreuje iz reda zaposlenih u organu dravne uprave funkcioner koji rukovodi organom.

Nadlenost drugostepenog organa lan 289

Na reenje o prekraju organa uprave moe se izjaviti alba mesno nadlenom prekrajnom sudu. Ako se alba ne izjavi, reenje se dostavlja na izvrenje sudu nadlenom po mestu prebivalita kanjenog, sa zabelekom da izreena novana kazna nije plaena.

Na izvrenje novane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.

Naplata novane kazne na mestu izvrenja prekraja lan 290

Kad je propisom o prekraju predvieno, ovlaeno lice u organu uprave nadlenom za izvrenje propisa koji je prekrajem povreen, naplatie na mestu izvrenja prekraja novanu kaznu uiniocu koga zatekne u vrenju prekraja. O naplaenoj novanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaava koji je prekraj uinjen i kolika je novana kazna izreena i naplaena.

Postupanje u sluaju neplaanja kazne lan 291

Ako novana kazna iz lana 290. ovog zakona, ne bude naplaena na licu mesta ovlaeno lice odmah e uiniocu prekraja uruiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreenog dana i asa pristupi u organ uprave radi voenja prekrajnog postupka. Rok za dolazak po pozivu za voenje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od osam dana. Uinilac prekraja e se u pozivu posebno pouiti o pravu na odbranu iz lana 85. ovog zakona. Na reenje o prekraju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona, moe se izjaviti alba mesno nadlenom prekrajnom sudu, preko organa uprave koji je doneo reenje, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. Na odluku prekrajnog suda, alba nije dozvoljena. Ako uinilac prekraja u roku za albu ne plati novanu kaznu, niti izjavi albu, reenje o prekraju dostavlja se na izvrenje prekrajnom sudu nadlenom po mestu prebivalita kanjenog, sa zabelekom da izreena novana kazna nije plaena.

Na izvrenje novane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.

Izvrenje reenja o prekraju lan 292

Reenje o prekraju koje donese organ uprave ne moe biti prinudno izvreno pre pravosnanosti.

Glava XXXVII IZVRENJE ODLUKA

lan 293
Presuda odnosno reenje (u daljem tekstu: odluka) stiu svojstvo pravosnanosti kada se vie ne mogu pobijati albom ili kad alba nije dozvoljena. Odluka doneta u prekrajnom postupku izvrava se kad postane pravosnana i kad za izvrenje nema zakonskih smetnji, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Odluka kojom je pravosnano izreena novana kazna ili je odlueno o naknadi trokova postupka ili o imovinsko - pravnom zahtevu, ili je izreena mera oduzimanja imovinske koristi, izvrava se kad istekne u odluci odreen rok za plaanje kazne, trokova postupka, imovinske koristi, naknade tete ili za povraaj stvari. Ako za pojedine sluajeve u zakonu nije drugaije odreeno, odluka stie svojstvo izvrnosti danom dostavljanja kanjenom. Naredba se izvrava odmah ako sud koji je izdao naredbu ne odredi drugaije.

lan 294
Osuujua presuda se moe izvriti i pre njene pravosnanosti u sledeim sluajevima:

1. ako okrivljeni ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite, ili ne ivi na adresi na kojoj je prijavljen, ili ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a sud nae da postoji osnovana sumnja da e okrivljeni osujetiti izvrenje izreene kazne; 2. ako je okrivljeni kanjen za tei prekraj iz oblasti javnog reda i mira ili tei prekraj kojim se ugroava ivot ili zdravlje ljudi ili ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili sigurnosti robnog prometa ili razlozi morala ili je kanjen za prekraj od kojeg mogu nastati tee posledice, a postoji osnovana sumnja da e ponoviti ili nastaviti sa vrenjem prekraja ili da e izbei izvrenje kazne zatvora. U sluajevima iz stava 1. ovog lana sud e u presudi odrediti da okrivljeni i pre pravosnanosti presude pristupi izvrenju izreene kazne. Ako okrivljeni izjavi albu protiv presude kojom je odreeno izvrenje presude pre njene pravosnanosti, sud je duan da albu sa spisom predmeta dostavi Viem prekrajnom sudu u roku od 24 asa, raunajui od asa kada je albu primio, a Vii prekrajni sud duan je da o albi odlui i svoju presudu dostavi sudu u roku od 48 asova raunajui od asa prijema spisa predmeta. Na reenje iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva moe izjaviti albu u roku od tri dana od dana prijema reenja.

lan 295
Kazna zatvora, novana kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u javnom interesu, zatitne mere i vaspitne mere izvravaju se po zakonu kojim se ureuje izvrenje krivinih sankcija, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Izvrenje zatitne mere oduzimanja predmeta lan 296

Zatitnu meru oduzimanja predmeta izvrava organ u iju nadlenost spada izvrenje odnosno nadzor nad izvrenjem propisa po kojima je zatitna mera izreena, ako zakonom nije drugaije odreeno. Oduzeti predmeti prodaju se po propisima koji vae za poresko izvrenje, ukoliko posebnim propisima nije drugaije odreeno. Ako je presudom odreeno da e se oduzeti predmet predati odreenom organu ili organizaciji, taj organ ili organizacija e se pozvati da predmet preuzme. Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmet prekraja ili na drugi nain onemoguio izvrenje, posebnim reenjem suda obavezae se da plati novani iznos koji odgovara vrednosti tog predmeta. Novani iznos dobijen prodajom predmeta koji je svojina uinioca prekraja, a oduzet je po presudi suda, prihod je budeta Republike Srbije. Ako su prodati predmeti koji nisu svojina uinioca prekraja ili njima ne raspolae pravno lice uinilac prekraja, iznos se predaje licu ija su svojina ti predmeti, odnosno pravnom licu koje raspolae tim predmetima. Ako je to lice nepoznato i ne javi se ni za godinu dana od dana prodaje, iznos dobijen od prodaje takvih predmeta prihod je budeta Republike Srbije.

Obavetenje o izvrenju zatitne mere lan 297

Organi koji su po ovom zakonu obavezni da izvravaju zatitne mere duni su da o izvrenju zatitne mere obaveste sud koji je meru izrekao.

Izvrenje mere oduzimanja imovinske koristi lan 298

Meru oduzimanja imovinske koristi izvrava sud koji je doneo presudu.

Prinudnu naplatu te mere vri organ uprave nadlean za poslove javnih prihoda po propisima koji vae za prinudnu naplatu poreza. Iz nepokretnosti prinudno se moe naplaivati imovinska korist koja se nije mogla naplatiti na nain iz stava 2. ovog lana. Prinudnu naplatu oduzimanja imovinske koristi iz nepokretnosti vri optinski sud po propisima izvrnog postupka. Imovinska korist oduzeta presudom prihod je budeta Republike Srbije. Izvrenje mere oduzimanja imovinske koristi izreene pravnom licu koje je posle pravosnanosti presude prestalo da postoji sprovee se protiv pravnog lica koje je preuzelo njegovu imovinu do visine preuzete imovine. Organi iz st. 2. i 4. ovog lana duni su da o oduzimanju imovinske koristi obaveste sud koji je ovu meru izrekao. Trokove izvrenja snosi kanjeno lice.

Nain naplate novane kazne lan 299

Novanu kaznu izreenu za prekraj i trokove prekrajnog postupka izvrava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao. Novana kazna, trokovi prekrajnog postupka i drugi novani iznosi uplauju se preko pote, banke ili Uprave za javna plaanja na posebnoj uplatnici koju popunjava nadleni sud, odnosno organ uprave u roku odreenom odlukom. Ako kanjeno fiziko lice u odreenom roku ne plati trokove prekrajnog postupka i novanu kaznu koja prelazi 60.000,00 dinara i ako kanjeno pravno lice, odgovorno lice i profesionalni vojnik ne plati novanu kaznu i trokove prekrajnog postupka u odreenom roku, naplata e se izvriti prinudnim putem.

Na osnovu izvrnog naslova prinudnu naplatu novane kazne izreene fizikom licu, pravnom licu, odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku i prinudnu naplatu trokova prekrajnog postupka vri nadleni organ po propisima o prinudnoj naplati. Organ nadlean za prinudnu naplatu iz stava 4. ovog lana obavezan je da u roku od petnaest dana od dana pokuane ili izvrene naplate izvesti nadleni sud o izvrenoj naplati ili o razlozima neizvrenja prinudne naplate. Trokove prinudne naplate novane kazne i trokova prekrajnog postupka snosi kanjeni. Posle smrti kanjenog prinudna naplata novane kazne i trokova prekrajnog postupka nee se izvriti.

lan 300
Ako kanjeno lice kome je dozvoljeno da novanu kaznu isplauje u ratama ne vri uredno uplate, sud moe zakljukom opozvati svoju odluku o plaanju u ratama. Protiv zakljuka iz stava 1. ovog lana alba nije dozvoljena.

Dunost obavetavanja o plaanju novane kazne lan 301

O izvrenoj uplati novane kazne, trokova postupka i drugih novanih iznosa, Uprava za javna plaanja obavezna je da bez odlaganja izvesti sud, odnosno organ uprave koji je doneo odluku dostavljanjem izvetaja o plaanju uz izvod o dnevnim promenama na odgovarajuim raunima.

lan 302
Izvrenje presude u pogledu naknade tete i povraaja stvari vri se po zahtevu oteenog, odnosno sopstvenika stvari. Prinudna naplata naknade tete odnosno povraaj stvari vri se po propisima koji vae za izvrni postupak.

Pravosnana presuda je izvrni naslov.

Glava XXXVIII KOLIZIONE NORME I USTUPANJE PREDMETA NA IZVRENJE U ODNOSIMA IZMEU PREKRAJNIH SUDOVA U REPUBLICI
lan 303
Sud koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu meru ili zatitnu meru moe zahtevati da se ta kazna odnosno mera izvri na podruju drugog suda u Republici Srbiji, na kome je prebivalite odnosno boravite lica prema kome se izvrenje ima sprovesti. Sud koji je doneo presudu moe zahtevati da se radi prinudne naplate novane kazne ili drugih iznosa i radi oduzimanja predmeta na osnovu izvrne presude, izvrenje na imovini izvrioca prekraja sprovede na podruju drugog suda u Republici Srbiji na kome se nalazi imovina ili predmet na kome treba sprovesti izvrenje. U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana zahtev za sprovoenje izvrenja upuuje se sudu koji je na osnovu zakona ili drugog propisa nadlean da sprovodi izvrenje presude.

lan 304
Sud koji je prema lanu 303. stav 2. ovog zakona sproveo izvrenje na imovini uinioca prekraja duan je da sa naplaenim iznosima ili oduzetim predmetom postupi po nalogu suda koji je doneo presudu. Sud koji je sproveo izvrenje donosi reenje o trokovima koji su nastali pri sprovoenju izvrenja. Radi namirenja tih trokova, taj sud e zadrati potrebnu sumu od naplaenog iznosa.

Glava XXXIX PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 305

Propisi o prekrajima koji nisu u skladu sa ovim zakonom uskladie se do 1. januara 2010. godine.

lan 306
Prekrajni postupak u kome do dana primene ovog zakona ne bude doneto pravosnano reenje nastavie se po odredbama ovog zakona. Reenje koje je postalo pravosnano pre dana poetka primene ovog zakona izvrava se po propisima koji su do tada vaili.

lan 307
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o prekrajima ("Slubeni glasnik SRS", broj 44/89, "Slubeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i propisi doneti na osnovu njega.

lan 308
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjivae se od 1. januara 2010. godine.

Samostalni lan Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima

("Sl. glasnik RS", br. 116/2008)

lan 27
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".