ENDOKRINOLOGIJA 1.

Diabetes mellitus je grupa metabolickih bolesti koje se karakterisu hiperglikemijom nastalom zbog deficita u sekreciji insulina,zbog poremecaja u njegovom delovanju ili usled oba poremecaja. 2. Feohromocitom je tumor srzi nadbubrezne zlezde koji zahvata hromafino tkivo i dovodi do povecanja sekrecije kateholamina.90% je benigne prirode i unilateralno lokalizovan. 3. Kora nadbubrežne žlezde sekretuje sledeće hormone 1.zona glomerulosa: mineralokortikoide (aldosteron) 2.zona facikulata: glikokortikosteoide (kortizol) 3.zona reticularis: androgene hormone (androsteron,dehidroksiepiandrosteron) 4. Definicija i simptomi akromegalije hipersekrecija hormona rasta kod odraslih.1.Stimulise rast distalnih delova kostiju i mekih tkiva pa dovodi do karakteristicnih promena kao sto su uvecanje jezika, nosa, mandibule, hiperostoza fontanele i zigomaticne kosti,povecanje medjuzubnih prostora,uvecanje saka i stopala.2.Stimulativno deluju na rast parenhimatoznih organa pa dolazi do hipertrofije zlezdanog tkiva,pluca,srca (leve komore) sa miokardiopatijom,jetre, kolona sa polipozom i malignom alteracijom.3.Metabolicki efekti: insulin rezistencija i dijabetes 4.Neuroloski simptomi: glavobolja,poremecaj vida (diplopije,hemijanopsije),parestezije,misicna slabost. 5.promene na kostanozglobnom sistemu: osteoporoza,artralgije,zglobni deformiteti 5. Sekrecija tireodinih hormona je pod kontrolom TSH,tireotropnog hormona koga luci hipofiza 6. Adenohipofiza sekretuje sledeće hormone TSH,STH,ACTH,FSH,LH,Prl,MSH 7. Simptomi hipoglikemje su preznojavanje,malaksalost,bledilo koze,poremecaj vida (diplopija,slab vid),neuroloski poremecaji (glavobolje, epi napadi,neuroloski ispadi,poremecaj govora),izmenjeno psihicko ponasanje (zbunjenost,agresivnost,konfuznost,amnezija,pospanost,sopor,koma) 8. Komplikacije dijabetesa ( akutne i hronične) su Akutne: hipoglikemija,dijabeticka koma(ketoacidoza),dijabeticna neketonska hiperosmolarna koma,laktatna acidoza. Hronicne: dijabetska mikroangiopatija-specificne promene na kapilarima(mikrocirkulacija) sa sledstvenim ostecenjima retine oka(dijabetska retinopatija),bubrega(dijabetska nefropatija),nervnog stable(dijabetska neuropatija); dijabetska makroangiopatija je prevremena arterioskleroza cerebralnih, koronarnih arterija i arterija donjih ekstremiteta (klaudikacija intermitens) 9. definicija i razlozi nastanka Cushing-ov sindroma. Kusingov sindrom(hiperkorticizam) podrazumeva skup znakova i simptoma koji nastaju kao posledica povecane koncentracije glikokortikosteroida(kortizola) i androgenih hormona u krvi.Uzroci: 1.egzogeni(jatrogeni) usled dugotrajne primene kortikosteroida u Th svrhe (cesce od endogenog) 2.endogeni: ACTH nezavisni Kusing je povecana sekrecija hormona kore nadbubrega usled hiperpalzije adenoma Ca; ACTH

zavisni hiperkorticizam nastaje usled postojanja sekretorno aktivnog tumora hipofize i zove se morbus Kusing. 10. Definicija i etiologija hipotireoze. To je stanje smanjene sekretorne aktivnosti tireoidne zlezde ili potpunog nedostatka tireoidnog hormona.U zavisnosti od uzroka nastanka razlikujemo: 1.primarna – ostecenje same stitne zlezde usled kongenitalnih anomalija,aplazije,radioaktivnih zracenja,operativnih zahvata,zapaljenja,tumora,delovanja lekova,strumogenih faktora (T3 i T4 je smanjeno a TSH je normalne ili povecane konc.) 2.sekundarna: javlja se kao posledica smanjenog lucenja TSH zbog ostecenja adenohipofize 3.tercijalna: nastaje zbog nedovoljne sekrecije hipotalamusnog libertina TRH Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.lečenje hipoglikemije podrazumeva davanje a. insulina b. kortikosteroida c. glikoze 2. Spermatogenezu indukuje a. TSH b. testosteron c. glikokortikoidi 3. Za procenu stepena gojaznosti koristi se a. indeks mase tela b. obim kukova c . vrednosti holesterola 4. Diabetes insipidus nastaje usled nedostatka a. renina b. mineralokortikoida c. antidiureznog hormona 5. Osteoporoza je a. smanjenje koštane mase b. razmekšanje kostiju c. dekalcifikacija 6. Hiperosmolarnu komu karakteriše a. ketonemija b. hiperglikemija c. acetonurija 7. Hipoparatireoidizam je praćen a. hipokalijemijom b. hiperkalcemijom c. hipokalcemijom 8. Kod gojaznih dijabetičara medikamentnu terapiju započinjemo a. insulinom b. derivatima sulfonil ureje c. metforminom 9. Znaci hipokalcemije su a. nefrolitijaza b. tetanični grčevi

osećaj gladi c. Arteriosklerozu pospešuju a. kardiogeni šok 2. preznojavanje b. ketoacidoza c. bilirubin . osteoporoza 10. bubrežna insuficijencija 7. konzumiranje alkohola c. anginozni bolovi 6. anemija d. Hipotireozu karakterisu sledeći simptomi a. gastrektomija 4. derivatima sulfonilureje Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. povečana fizička aktivnost e. tahikardija d. komplikacije gojaznosti su a. trigliceridi d. hiperosmolarna koma e. zujanje u ušima e. hiperlipidemija e. LDL holesterol c.c. hipotireoza c. HDL holesterol b. deficit estrogena e. metforminima b. dijabetes b. Gestacijski dijabetes se leči a. insulinom c. Razlozi za nastanak hipoglikemije su a. pušenje b. ishrana bogata mastima b.učestalo mokrenje d. Simptomi hiperglikemije su a. hipertenzivna kriza b. Akutne komplikacije dijabetesa su a. gladovanje c. laktatna acidoza d.Faktori rizika za razvoj osteoporoze su a. gubitak u telesnoj težini b. porodična anamneza 3. pojava edema c. hiperlipidemija e. hipertenzija d. povećana fizička aktivnost d. žedjanje 5.

ovarijumi d.pacijent je obliven hladnim znojem. hipotenzija b.pol.Prema nastanku se deli na 1. Šta je pneumotoraks to je prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru uz kolaps pluca.Tipovi su: 1. humani insulin 100 IJ e.gljive. svinjski 40 IJ b.medijastinuma i drugih organa (jetra. kora nadbubrežne žlezde 9.krklja.bubreg).TBC 4. adenohipofiza b.kod regionalnog usporenja cirkulacije 2.Ovo smanjuje rastegljivost pluca i smannjuje respiratornu povrsinu dovodeci do teskog poremecaja u razmeni gasova.starost 5.nadvladava onkotsi) na nivou kapilara sto uslovljava transudaciju tecnosti u intersticijum i alveole. srž nadbubrežne žlezde e.cijanozom centralnog tipa. 3 Pleuritis.To je stanje pluca koje se karakterise nenormalnim trajnim povecanjima vazdusnih prostora distalno od terminalnih bronhiola(acinusi) praceno destrukcijom alveolarnih zidova. pusenje. hiperglikemija PULMOLOGIJA 1.e.Etiologija:infektivne bakterije.pneumonija).kaslje. testisi c. Simptomi Chuscingovog sindroma su a. ureja 8.lokalna.faktori unutrasnje sredine: genetska predispozicija. Tipovi cijanoze i njihove karakteristike uslovljena je prisustvom vece kolicine nesaturisanog Hb u krvi. Androgene hormone normalno sekretuju a.traumatski.spontani i 2.Akutni edem pluća je posledica akutne insuficijencije levog srca uz ocuvanu funkciju desnog koji dovodi do staze u plucnoj cirkulaciji.U odnosu na komunikaciju sa spoljasnjom sredinom deli se na otvoren. centralna gojaznost e.iskasljava vecu kolicinu penusavog sluzavog a nekada i sukrvicavog ispljuvka. zatvoren. svinjski 100IJ c.Manifestuje se teskom dispnejom.Etiologija: 1. analozi insulina 10. Emfizem pluća – definicija i razlog nastanka hronicna progresivna bolest.Spada u hronicnu opstruktivnu bolest pluca. U lečenju dijabetesa koriste se sledeći insulini a.definicija i etiologija pleuritis je zapaljenski proces pleure koji u zavisnosti od prisustva eksudata moze biti sicca – suvi i eksudativa. lividne strije d.Usled staze raste HP (preko 4 kPa.Moze biti posledica bolesti pluca (apsces.virusi.učestalo mokrenje c.periferna.lividna prebojenost koze vrhova prstiju . ventilni(tenzioni) 2 . aerozagadjenja 2. humani insulin 40 IJ d.faktori spoljnje sredine: infekcije.

definicija i podela.Ne koji oslobadjaju medijatore (leukotrijeni.miokarditis 5.Ogranicenje je progresivno i udruzeno sa poremecenim inflamacijskim odgovorom pluca na stetne cestice ili gasove.imunoloskim 2.edemom sluzokoze 3.Opstrukcije su uzrokovane 1.dlake.nagomilavanjem sekreta u lumenu bronha. Bronhijalna astma – definicija i etiologija To je bolest disajnih puteva u kojoj se usled reverzibilne opstrukcije javljaju: paroksizmi (ekspiratorne dispneje).apsces 2. u emfizemu pluća 2.virusi.kasalj.meningitis 7.apsces mozga 9.Po velicini moze biti lobarna (zahvata ceo lobus).nogu i lica kod otezanog ulivanja krvi u desno srce.artritis 8.perje.hronicna inflamacija disajnih puteva sa poremecenim brojem aktiviranih makrofaga.napor.neimunoloskim 3. Komplikacije: 1. Fremitus pectoralis je jednostrano ugašen ili oslabljen: a. Komplikacije pneumonije na plucima: 1. Razlozi nastanka i komplikacije hronične obstruktivne bolesti pluća su HOBP se karakterise ogranicenjem protoka vazduha u plucima koje nije potpuno reverzibilno.sepsa 2. u pleuralnom izlivu .neravnoteza plucnih proteinaza i antiproteinaza 3.T ly.bronhopneumonija (zahvata terminalne bronhiole i alveole). 6. u pleuralnom izlivu c.emotivni stres 7.endotoksicni sok 3. u bronhijalnoj astmi b.plucna hipertenzija 2.hepatitis 10. 2. Pneumonija je zapaljenska promena parenhima pluca akutnog ili hronicnog toka koja obuhvata alveole i intersticijum.mesovitim mehanizmom.empijem 4.Srece se kod bronhopulmonlnih oboljenja a posledica je poremecene alveokapilarne ventilacije i hipoksemije.prasina.segmentna ili lobularna (zahvata segment ili lobulus).parapneumoticni izliv 3. u hroničnom bronhitisu d. 3.Respiratorna insuficijencija je nesposobnost pluca da odrze adekvatnu razmenu respiratornih gasova izmedju spoljasnje sredine i krvi.TNFα).razvoj hronicnog plucnog srca sa globalnom plucnom insuficijencijom 9.Etiologija: uzrokovana je 1.perikarditis 6.Razlog:1.centralnalividnost koze i vidljivih sluzokoza (usne.hladan vazduh. Pneumonije .oralna sluzokoza) znak je nedovoljno saturisane krvi kiseonikom.Imunoloski se odnosi na senzibilizaciju spoljnim agensima kao sto su polen.spazmom glatkih mislica bronha 2. intersticijalana pneumonija (zapaljenski proces je u intersticijumu) Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.odnosno da odrze normalnom oksigenaciju krvi sa poremecenom ili normalnom eliminacijom CO2.oksidativni stres.sviranje u grudima. 10.meningoencefalitis 8. Perkutorni zvuk je hipersonoran: a.duvan.interleukin 8.Neimunoloski su bakterije.endokarditis 4.ruku. u bronhijalnoj astmi b.jezik.hidropneumotoraks van pluca: 1.

kardijalna dekompenzacija 6.179 b. u hroničnom bronhitisu d. Iskašljavanje sukrvičavog sadržaja naziva se: a. restriktivne smetnje ventilacije b. hemosideroza 7. pneumonije d. visoka koncentracija proteina i visok nivo LDH b. eksudaciju u pleuralni prostor c. Teški deformiteti zida grudnog koša izazivaju: a. Visoka febrilnost. hematopoeza b. ne utiču na ventilatornu funkciju 9. akutnom bronhitisu b. Biohemijske karakteristike eksudata obično su: a. pogoršanja bronhijalne astme Zaokružiti dva ili više ponudjena odgovora. inflamirane bronhiektazije 4. alveolarnu plućnu proteinozu d. visoka koncentracija proteina i nizak nivo LDH d. 1. Poliglobuliju izaziva: a. perifernu cijanozu c. 7. niska koncentracija proteina i visok nivo LDH c. transsudaciju u pleuralni prostor b. Zaokružiti normalnu vrednost pH arterijske krvi: a. niska vrednost glukoze i nizak nivo LDH 8. u emfizemu pluća 3. akutnog traheobronhitisa b. 7. Nečujno disanje sreće se u: a.379 d. Hipoproteinemija izaziva: a. ne utiče na pleuralni prostor zbog njegove izolovanosti 10. 7. uz nalaz kasnoinspirijumskih pukota bazalno sa jedne strane pluća ukazuje na najverovatniju dijagnozu: a. pneumotoraksa c. bronhijalna astma b.279 c. pleuralnom izlivu . 7. Najčešća etiologija hemoragičnog pleuralnog punktata je: a. hronična respiratorna insuficijencija d.c. malignitet c. hemoptizija d.579 5. pleuralni izliv c. hemohromatoza c. tuberkuloza b. pneumonija d. opstruktivne smetnje ventilacije d.

Invazivne dijagnostičke procedure su: a. Hiperventilacija b. Najčešči etiološki faktori za nastanak malignih tumora pluća su: a. težih oblika respiratorne insuficijencije d. tromboza dubokih vena potkolenice b. nuklearna magnetna rezonanca (NMR) d. dijabetesnoj ketoacidozi c. Kussmalovo disanje se javlja u a. Normalnim radiološkim nalazom na plućima karakteriše se: a. bronhijalna astma d.c. težak fizički rad c. korišćenje oralnih kontraceptiva 6. pneumoniju d. Centralna cijanoza se sreće u toku a. difuzna fibroza pluća c. metaboličkoj acidozi b. povraćanje e. Respiratornu acidozu izaziva. akutni bronhitis b. trombocitopenija d. proširenim medjurebarnim prostorima i zaravnjenim konturama obe hemidijafragme ukazuje na: a. a. Rentgenološki nalaz hiperinflacije pluća sa povećanom transparencijom parenhima. može biti normalan nalaz 8. kašalj d. pušenje 7 . bronhoskopija 4. biopsija pleure c. edema pluća c. Hronična respiratorna insuficijencija d. loši socioekonomski uslovi d. sarkoidozu pluća b. nasledje b. emfizem pluća c. Akutna respiratorna insuficijencija c. hilarna adenopatija 5. hemofilija A c. kompletnom pneumotoraksu d. Hronična bubrežna insuficijencija 3. izlaganja tela niskim temperaturama b. malaksalost 10. tromboze perifernih vena 9 Bakterijsku pneumoniju karakterišu sledeći simptomi b. kompjuterizovana tomografija (CT) b. febrilnost c. lezijama bronhijalnog stable . može biti normalan nalaz 2. Predisponirajući faktori za nastanak plućne embolije su: a.

5.krvne grupe b.Po zavrsetku bolesti funkcija pankreasa se normalizuje.Ciroza jetre .tromboza.primarna bilijarna ciroza.hronicna parenhimna bolest jetre 2.krvarenje 4. tromboza hepaticnih vena.penetracija u druge organe 3.angiotenzina.aldosterona. hereditarna hemohromatoza.D.c.ciroza izazvana lekovima i toksinima. dezorganizacija.ascites 2.ascites. oštečenju laringsa GASTROENETEROLOGIJA 1.splenomegalija. Melena – definicija i navesti preglede kojima se verifikuje Melena je pojava krvi u stolici (ne sveze).kortikosteroidi. Ascites. autoimuni hepatitisi.povecana aktivnost simpatickog nervnog sistema 6.ulkusna bolest 7.d.hipersplenizam 8.endoskopija. Akutni pankreatitis je zapaljensko oboljenje pankreasa praceno jakim bolovima u trbuhu i visestrukim povecanjem amilaza u serumu i urinu a sve kao posledica autodigestije.Stolica je crna katranasta.hronicni hepatitis B.To je hronicno inflamatorno oboljenje nepoznate etiologije koje moze zahvatiti bilo koji de GIT-a od usta do anusa.definicija i podela u odnosu na etiološki factor Hronicna difuzna bolest jetre koju karakterise fibroza.celijacna bolest 2.Odraz je krvarenja iz gornjih partija digestivnog trakta.Etiologija: helicobacter pylori.NSAIL.histologija 10.stenoza pilorusa 2.kronova bolest 4. Znaci portne hipertenzije su variksi jednjaka. genetskog polimorfizma antigena na povrsini eritrocita. Ulkusna bolest – definicija i etiologija.definicija i metode dijagnostikovanja.pusenje Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.tropski spru 3.Crohnova bolest .hepatoencefalopatija 5.portna hipertenzija 3.Verifikuje se inspekcijom stolice i rektalni tuse. Etiologija: 1.povecn nivo renina.nealkoholni steatohepatitis.Klinickih znaci dekompenzovane ciroze jetre su: 1.portna hipertenziona gastropatija.kriptogene ciroze nepoznatog porekla 9.tumori tankog creva 5.C.deficit Alfa1 antitripsina.loblarne i vaskularne arhitekture jetre sa regenerativnim nodusima hepatocita. 3.sekundarna b.Komplikacije ulkusne bolesti su 1.perforacija 2.karcinoid 6.vazopresina 4.variksi jednjaka sa ili bez krvarenja 3.Helicobacter pylori infekcije .definicija i etiologija : Stanje patoloskog nakupljanja tecnosti (ascitna tecnost) u peritonealnoj duplji. Oboljenja tankog creva su 1.Etioloska klasifikacija: alkoholizam. RTG.splenomegalija 4. Ulkusna bolest zeluca i duodenuma najcesce je posledica : (jedan odgovor) a.anemije 4. To je benign pepticka ulceracija zeludca ili duodenuma koja zahvata dublje slojeve zida i dopire do lamine muscularis. Dg: lab analiza .Wilsonova bolest.

Celiacna bolest c. Limfom zeluca c. Oralnom moniliasom d. pusenje c. planocelularni karcinom 6. deficijencijom alfa 1 antitripsina b. Odgovarajuca terapija kod najveceg broja pacijenata sa kolorektalnim karcinomom je: ( jedan odgovor) a. Hirusko lecenje c. Hemioterapija d.c. Zracenje i hemioterapija . Crohn-ovom bolescu 9. Hepatitis A je infektivna bolest: sa a. kalkulozom zune kese c. Najcesci histoloski tip karcinoma zeluca je a. Ulceroznim kolitisom b. O kojoj se bolesti radi? (jedan odgovor) a. Infektivni proliv d. losom prognozom b. pusenjem e. Etioloski posmatrano hronični pankreatitis je najcesce uzrokovan: a. Biopsija tankog creva bolesnice stare 28 godina sa hronicnom dijarejom pokazala je subtotalnu vilusnu atroiju. rektalni tuse e. anoskopija d. inspekcija abdomena b. Zracenje b. hirusko lecenje i hemioterapija e. alkohol b. Crohn-ova bolest b.polifenoli d. alkoholizmom d. palpacija abdomena c.enteritis izazvan Yersina-om enterocoliticom 7. Aftoidne ulceracije se najcesce vidjaju kod bolesnika sa a. Jedini dokazani karcinogen u etiologiji karcinoma pankreasa: a.refluksne bolesti jednjaka 2. Pregled kojim se verifikuje melena: a. toksicnim dejstvom lekova 3. adenokarcinom zluca d. Intestinalnim limfomom c. perkusija abdomena 5. dobrom prognozom bez progresije u hronicnu bolest 8. tendencijom da dovede do hronicne boleti jetre c. MALT limfom b. hrana bogata zasicenim masnim kiselinama 4.

Murphy-ev znak e. Anti TNF terapiju 2. Antibiotike c. enterokutane fistule 3. zutica c. toxicni megakolon e. kardiomegalija b. febrilnost d.10. distalni kolitis b. HbS hepatitisom 5. Lecenje umereno teskog ataka ulceroznog kolitisa podrazumeva a.povraćanje c. erozivnog gastritisa c. NSAIL je vazan etioloski faktor u nastanku : (zaokružiti dva tačna odgovor) a.Klinickih znaci dekompenzvane ciroze jetre su: (dva odgovora) a. autoimunim hepatitisom e. primarnim sklerozirajucim holangitisom c. pseudomembranoznog kolitisa 6. Screening za dijagnostikovanje hepatocelularnog karcinoma treba sprovesti medju pacijentima sa: a. povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c. Koji od navedenih fakora (iskaza) su cesce povezani sa Crohnovom bolescu nego sa ulceroznim koltisom (Dva odgovora) a. Sulfosalazin d. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d. produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 4. HCV hepatitisom d.Glavni simptom tumora glave pankreasa kod vecine pacijenata je: a. kolorektalni karcinom d. erozivni jejuno ileitisa e. Kortikosteroide b.žutica b. gastrinoma d. splenomegalija d. karcinoma želuca b. perianalna bolest c. ascites . Sulfosalzin i antibiotike e.pojava dijabetesa Zaokružiti dva ili više tačna odgovora 1. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. alkoholnom hepatitisom b.

gorusica e. Najvažnije moguće komplikacije transfuzije krvi su: PRI TRANSFUZIJI:1.7. hematemeza 8 .produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 9. Karakteristicni simptomi refluksne bolesti jednjaka je: (dva odgovora) a. disfagija d.žena. POST TRANSFUZIONE: 1. dece 10 Kod sumlje u prisustvo kolorektalnog karcinoma predlažu se sledeće dijagnostičke procedure a.utrikarije. Sideropenijska anemija je: ona koja se karakterise 1. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c.godine d. gastroskopija d. b)Etioloska podela: poremecaj maticne celije hematopoeze.hipohromijom 2. pirogena reakcija. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d .hiposideremijom 4.rane: hemoliza krvi.sideroblastna.mikrocitozom 3.makrocitna. abdominalna punkcija e.sideropenijska.imunske: intravaskularna hemoliza(ABO .u drugim hronicnim bolestima.na osnovu velicine eritrocita: normaocitna.Primarna biliarna cirrhosa (PBC) najcesce se javlja kod : a. b muškaraca c.na osnovu kriterijuma obojenosti: normohromna i hipohromna 2.UZ abdomena HEMATOLOGIJA 1. posle 50. CT abdomena i male karlice c. epigastricni bol posle obroka b. povremeni bol u grudima c.akutna tubulska nekroza. kolonoskopija sa biopsijom. 2.mijelo ftizma. 2.megaloblastna.mikrocitna.pozne: uglavnom infektivne reakcije.a)morfoloska podela: 1.smanjenom kolicinom Fe u serumu i tkivnim depoima 3. pre 50 godine e. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. b. Definicija i podela anemija: to su stanja kod kojih postoji smanjena masa eritrocita u krvi pracena smanjenjem vrednosti Hb i hematokrita ispod normalne vrednosti.hemolizna. Multipli mijelom je: plazmocitom je maligna bolest karakterisana nenormlnim lokalnim (solitarni mijelom) ili difuznim (multipni mijelom) bujanjem patolosko izmenjenih plazmocita u kostanoj srzi (nepoznata etiologija) 4.

Šta je mijelofibroza. zamenjeno je drugim. Reed-Sternberg ćelija je: a.prenosenje infekcija (hepatitis.infekcije na mestu venepunkcije.AIDS. Baz: 0. Tri osnovne faze hemostaze su: vaskularna (smanjenje lokalnog protoka krvi na mestu povrede lokalnom vazokonstrikcijom).inkopatibilnost). Eo: 2-4%. hemosideroza 5.Patoloska proliferacija redovno je pracena poremecajem sazrevanja i diferentovanja celija uz humoralnu inhibiciju razmnozavanja preostalih normalnih hematopoeznih celija. Perniciozna anemija je posledica: a.smanjenog stvaranja 3.000 po mm3 1.To su oboljenja koja spadaju u grupu mijeloproliferativnih bolesti .preosetljivost (urtikarija. Ly: 25%. povecnjem broja Le u perifernoj krvi.hiperkalijemija.anafilakticki sok) 2.Trombocitopenija može biti posledica: Trombocitopenije predstavljaju smanjenje broja trombocita ispod 150. Mo: 6-8% 6.Najcesci patoloski tip je hemoglobin S (valin→glutamin) koji kod homozigota dovodi do srpaste anemije. tromboflebitis.insuficijencije kostne srži b.efikasnosti stvaranja trombocitnog tromba c.izazvana povecanom sekvestracijom 9. 8.ekstravaskularna hemoliza (Rh inkompatibilnost).U lanu globina 1 ili vise a.preteča megakariocita b.vaskularne fragilnosti b. Leukocitarna formula – definicija i procentualna zastupljenost je odnos pojedinacnih vrsta leukocita izracunata u razmazu krvi.tj. a šta mijeloidna metaplazija Mijeloidna fibroza i mijeloidna metaplazija su sinonimi.prekomernog gubljenja krvi iz organizma 2.5-1%. Vreme krvavljenja je pokazatelj: a. 10. deficita folne kiseline b.Ne: 65-70%.stvaranja fibrina 3. Hemolizne anemije su posledica: a.vazdusna i masna embolija.maligna ćelija u Hodgkinovoj bolesti . malarija).neimunske: preopterecenje cirkulacije.Hemoglobinopatije su: nasledne bolesti koje karakterise poremecaj u sintezi globina zbog poremecaja gradje pojedinih peptidnih lanaca.intoksikacija citratom.prekomerne razgradnje eritrocita c.prekomerne razgradnje eritrocita c. Leukemija je: maligno oboljenje hematopoeznog tkiva koje se odlikuje nekontrolisanim bujanjem celija neke od mijeloidnih ili limfocitne loze sto rezultira poremecenom masom leukocita.nedostatka vitamina B l2 4.trombocitna (stvaranje belog tromba).koagulacija krvi (stvaranje fibrinskog ugruska) 7.lues.pojacanog razaranja Tr 2.k.Dolazi do promena na nivou nediferentovane mezenhimne celije koja je preteca hematopoeznog (maticne celije hematopoeze) i fibroznog (fibroblasta) tkiva Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.

Makroglobulinemija je: a.c.podela na sporo i brzo progredirajuće limfome c.urođenim hemoragijskih poremećajima 3.diabetes insippidus .poremećena hematopoezna funkcija slezine koja dovodi do hroničnog gubljenja krvi iz organizma 9.Cushingov sindrom b.Hronična granulocitna leukemija se najčešće završava: a. Akutne leukemije su karakterisane: a.4-10 hiljada c.retrakcija koaguluma d.podela na limfome sa velikom i malom tumorskom masom b.zamenom kostne srži blastnim ćelijama b.invazije kostne srži malignim ćelijama b.podela na Hodgkinov i Nehodgkinske limfome d.nasledni poremećaj koagulacije 6.podela na limfome niske.odsustvom prelaznih faza između najmlađih i najzrelijih ćelija c.prekomernog gubljenja krvi iz organizma c.blastnom transformacijom b.skup poremećaja u kome je citopenija periferne krvi povezana sa splenomegalijom c. Najvažnije klasifikacije limfoma su: a.urođeni hemoragijski poremećaj b. Hemofilije su: a.posledica poremećaja trombocitne funkcije b.40-100 hiljada b. «Screening» test za koagulacionu fazu hemostaze je: a. srednje i visoke agresivnosti 4.nedostatka vitamina B 12 i folne kiseline 8.Normalan broj leukocita periferne krvi izražen u broju po mm3 je: a.epiteloidna ćelija tuberkuloznog granuloma 5.parcijalno tromboplastinsko vreme c.bez značaja u dijagnostici tropmbocitopenije 2.komplikacije transfuzije krvi c.eritrocitoza prouzrokovana hipoksemijom c.Mijeloftizne anemije su posledica: a.vreme krvavljenja b.leukemoidnom reakcijom c.diskrazija plazmocitne loze koja luči IgM l0.proizvodnjom endogenih supstanci koje inhibišu koagulaciju krvi d.uvećanje slezine b.Hipersplenizam je: a.diseminovanom intravskulnom koagulacijom 7.4-10 miliona Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l. Anemija se najčešće viđa u sledećim oboljenjima: a.

ginekološka oboljenja c.Hronična posthemoragijska anemija najčešće prati: a.infarkta miokarda e.c.predstavlja stanje hiperkoagulabilnosti krvi e.hiatus hernia e.Hemoliza se može javiti kod: a. migrene 3.amiloidna degeneracija krvnih sudova e.autoimunski poremećaji c.Anafilaktoidna reakcija (dolazi do oslobadjanja anafilaksijskih medijatora bez ucesca IgE antitela.Trombocitopatija a.Intolerancija (ponekad posled uzimanja aspirina) 2.gastrointestinalne bolesti b.hemofilije c.označava posledicu diseminovane intravaskulne koagulacije b. koristiti sledeći tipovi transplantata (nabrojati): 1.transfuzije krvnih derivata b.sistemsko oboljenje vezivnog tkiva d.krvavljenje b.metastatski proces koji zahvata kosti b.najčešće udružen sa paraproteinemijom IMUNOLOGIJA I REUMATOLOGIJA 1.transplantacija kostne srži 10.autologi – od iste .Savremeni trendovi terapije malignih hemopatija su: a.označava idiopatsku trombocitopenijsku purpuru d.označava poremećenu funkciju trombocita c.autoimunskih poremećaja d.Najznačajnije komplikacije granulocitopenije su: a.sklonost ka infekcijama d.Anafilatoksinska reakcija ( javlja se posle davanja jodnih kontrasta) 3.terapija monoklonskim antitelima d.Multipli mijelom je: a. Prilikom presađivanja tkiva mogu se. Intolerancija nutritivnih alergena se može javiti u vidu sledećih entiteta(nabrojati): eozinofilni gastroenteritis.posttransfuzionih reakcija 9.septična stanja 7.hipoksije b.gastrointestinalne neoplazije 5. shodno njihovom poreklu. gastritis.malighna neoplazija plazmocita c.alergijska stanja d.antibioterapija i primena barokomora c.desava se pri upotrebi medikamenata iz grupe opijata) 2.myxoedema d.je retko praćena trombozama 6. sindrom iritabilnog kolona.hronične opstruktivne bolesti pluća 8. U pseudoalergijske reakcije spadaju (nabrojati): 1.

Postoji visok titar cirkulisucih At protiv ribonukleoproteina. Urtika je: lokalna prolazna promena na kozi u vidu crvenog otoka koji svrbi.Moze biti primarno i sekundarno.Spada u bolesti ranog tipa preosetljivosti 6.osobe koja prima transplantat 2.Sjogrenov sindrom je: progresivno imunolosko oboljenje koje karakterise destrukcija egzokrinih zlezda a manifestuje se suvocom sluzokoza i konjuktiva.asimptomatska infekcija 3.neuroloske bolesti.sindrom vazovagalne stimulacije b.antigeni genetski identičnih blizanaca . poliomiozitisu i RA.perakutna reakcija odbacivanja transplantata 3.U zahvacenim tkivima uocava se infiltracija limfocita i talozenje imunskih komplekasa.sistemski 2. Oblici juvenilnog artritisa su: 1.perzistentna generalizovana limfadenopatija 4.izazvan naslednim deficitom inhibitora C 1 esteraze 4.prvom tipu reakcije preosetljivosti b.neoplazije) 5. Serumska bolest je: a.Ankilozirajući spondilitis je: hronicna progresivna inflamatorna bolest koja zahvata sakroilijacne zglobove i aksijalni skelet a moze zahvatiti i zglobove ramena i periferne zglobove 10.sindrom stečenog imunodeficita c.poliartikularni 3.pirofosfata 9.infiltrativno oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus c. Anafilaktički šok se odvija po: a. 2.alogeni – od genetski razlicite jedinke iste vrste 4. Di Georgeov sindrom je: a. Pseudogiht je: akutno i hronicno zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje zbog talozenja Ca . opsti simptomi b.izogeni – od genetski identicnog blizanca 3.oligoaktikularni 7.hronična granulomska bolest 5.četvrtom tipu reakcije preosetljivosti 2.infektivne bolesti.drugom tipu reakcije preosetljivosti c.ksenotransplantat transplantat tkiva izmedju jedinki razlicitih vrsta 4.oblik hipersenzitivnogvaskulitisa c.Promene su pojedinacne ili brojne i medjusobno slivene i zahvataju samo tkivo derma. Kliničke manifestacije sindroma stečenog imunodeficita se mogu klasifikovati u sledeće četiri grupe: 1.SSC.akutni HIV sindrom.bolest sa deficitom celularnog imuniteta b. Mešovita bolest vezivnog tkiva je: bolest karakterisana skupom klinickih simptoma koji lice onima u SLE.ostale bolesti (a. Izoantigeni su: a.sistemska bolest sa hiperkatabolizmom imunoglobulina b. Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.Patogenetski mehanizmi nisu dovoljno razjasnjeni ali se smatra da zbog poremecaja imunoregulacije dolazi do proliferativnih lezija intime ili medije krvnih sudova a posledica su okluzija ili obliteracija 8. Hereditarni angioedem je: a.

pseudoalergijske reakcije c. Prominentni simptom u polimiozitisu je: a.antigeni po kojima se međusobno razlikuju jedinke iste vrste 6.hronični tendosinovitis b. U anafilaktičkom šoku treba hitno sprovesti terapiju: a.difuzna i ograničena 10.osteoporoza 7.glikokortikoidima g.epinefrinom (adrenalinom) b.hiperparatireoidizma Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.antihistaminicima f.interkostalna mijalgija 8.antigeni stvoreni autoimunskom lezijom tkiva c.slabost proksimalne muskulature b. Primeri za reakciju izoimunizacije su: . Giht nastaje kao posledica: a. U vanzglobne reumatske bolesti spadaju: a.spazam paravertebralne muskulature c.endogeni d.b.parenteralni c.dopaminom i/ili norepinefrinom e.juvenilna i adultna c.vazovagalnom stimulacijom c.diureticima 4.burzitis i entezopatija 9.ksantinom (teofilinom) c.bakterijski 3.mehanizmom povratne sprege 2.hiperurikemije b. Osnovna klinička manifestacija reumatoid artritisa je: a. Reakcije intolerancije na lokalne anestetike mogu biti izazvane: a.antihipertenzivima d.reumatoidni artritis i juvenilni artritis c. Dva osnovna podtipa sistemske skleroderme su: a. Penicilinski preparati mogu izazvati: a.egzogeni b.prave imunske reakcije b.giht i pseudogiht b.virusni e.akutna i hronična b.hemohromatoze c.simstrični periferni poliartritis c.stimulacijom simpatikusa b.reakcije odbacivanja transplantata 5.toksičnim delovanjem d. Atopijski dermatitis po poreklu može biti: a.

autoimuna bolest c.endokrine f.imunokompleksni 8.zglobne d.generalizovani artritis e.sindrom iritabilnog creva b..a.metabolički e.anomalije koronarnih arterija.primarni b.kardiološke h.vazovagalna reakcija 6.ankilozirajući spondilitis c.atopijska bolest b.erozivni d. Bechterew je sinonim za: a..kožne b.gastrointestinalne e.teleangiektazije e. Redji uzroci su embolija.sklerodaktiliju c. Caplanov sindrom podrazumeva: a.Marie-Strumpell d.juvenilni artritis b.reakcija odbacivanja transplantata d. Sistemski lupus je: a.M. .sekundarni c. M.pozitivan RA faktor u serumu b. degenerativnu spondilozu 10.bubrežne 7.češći u osoba ženskog pola d.plućne g.češći u osoba muškog pola 9. trombozu KARDIOLOGIJA 1. povecanog zahteva za kiseonikom.tromboza zdrave arterije zbog hematoloskog poremecaja.posttransfuziona reakcija c. Osteoartritis može biti: a. Definiciju akutnog infarkta miokarda: Nekroza miokarda usled prekida ili znacajnog hemodinamskog smanjenja koronarnog protoka.Najcesce je posledica a)uznapredovale ateroskleroze sa pojavom tromboze kao zavrsnim dogadjajem koji predhodi okluziji ili subokluziji b)jak spazam arterije na mestu intaktne ili cesce aterosklerozom izmenjene arterije.CNS c. Sistemska skleroderma može imati sledeće kliničke manifestacije: a.pneumokoniozu d.

m. M.Virus vrsi pocetno direktno ostecenje miocita u kome se replikuje sto dovodi do disfunkcije miocita.celularni i/ili humoralni odgovor koji izaziva dodatno ostecenje miocita posebno kroz proces reparacije na mestu ostecenih miocita stvaranjem lokalne fibroze miokarda. ili infuzijom tokom 1 do 2 h uz zavrsetak ifuzije unutar 30 minuta od intervencije. gljivice.E.Arterijska hiperetenzija podrazumeva stalno prisustvo vrednosti arterijskog krvnog pritiska veceg od 140/90 mm Hg (granicna hipertenzija).primena oralnih kontraceptiva. Koji je najčešći uzrok miokarditisa i koji patofiziološki mehanizam je za to odgovoran .primarna (esencijalana) nepoznatog uzroka i obuhvata 90% populacije hipertonicara.O.v.definicija i patofiziološka podela To su poremecaji srcanog misica koji dovode do srcane disfunkcije.Izazivac je streptococus viridans. pracen destrukcijom valvula i metastatskim infekcijama koje traju nekoliko dana do nekoliko nedelja. Akutni najcesce je izazvan stafilokokusom aureusom i oznacava se kao toksoidno progresivan oblik I.Cesci je kod ♂ 5.2.noduli subkutanei. mikoplazme.feohromocitom.chorea minor.At koja se stvaraju u humoralnom imunom odgovoru na pocetno ostecenje stetno deluju na sve komponente .Ona moze biti 1.. i inflamatornih celija.kusingova bolest. Febris reumatica je zapaljenska bolest koja nastaje kao komplikacija infekcije zdrela streptokokom grupe A. hlamidije.hipertroficne i resriktivne. rikecije. 3. Subakutni se razvija tokom vise nedelja i meseci a odlikuje se umereno teskom toksicnoscu sa retkim metastatskim infekcijama. Navedi najvažnije srčane ( bar tri ) i vansrčane ( bar četiri ) promene u okviru oboljenja Febris Reumatica . pre.Izazivaci miokarditisa su enterovirusi narocito koksaki B grupe a manje ECHO virusi i citomegalovirusi. Odlikuje se vegetacijama kao tipicnim lezijama sastavljenim od mesavine fibrina. perikarditis.renovaskularna bolest.trombocita.sekundarna nastaje kao posledica razlicitih poznatih uzroka: renoparenhimna bolest. zglobova.koji ga izazivaju su bakterije. miokarditis. koze i podkoznog tkiva Srcane: endokarditis. Navedi osnovnu definiciju endokarditisa i razliku između akutnog i subakutnog bakterijskog endokarditisa. Amoksicilin 2g per os 1 sat pre ili 2 g ampicilina i.O.Najcesce zahvata srcane valvule. Endokarditis je infekcija endotelne povrsine srca izazvana M.eritema marginatum.koarktacija aorte.Kod alergije na penicilin daje se 1g vankomicina i. pankarditis vansrcane: migrirajuci artritis. 6 kardiomiopatije . Miokarditis je fokalno ili difuzno zapaljenje srcanog misica koje se karakterise prisustvom infiltrata zapaljenskih celija u intersticijalnom prostoru i degeneracijom i/ili nekrozom miocita.Etioloski se dele na primarne(nepoznatog uzroka) i sekundarne(poznatog uzroka) odnosno prema patofizilogiji na dilatativne. ili i. CNS.a istovremeno inicira imuni. 7. mikobakterije. 2.O. 30 min.akromegalija 4.Načini prevencije bakterijskog endokarditisa kod intervencija na zubima kod bolesnika sa umereno rizičnim predisponirajućim srčanim stanjem .M.v..Klinicki se manifestuje zahvatanjem srca. Navedi najopštiju podelu arterijske hipertenzije i daj kratku definiciju njenih podtipova.primarni hiperaldosteronizam.

hepatosplenomegalijom 2.ocno dno.generalizovanu aterosklerozu 5. nosa i prstiju ruku se naziva: a. arterijske hipertenzije b. arterijske hipotenzije c. skleroza. Modra prebojenost okrajaka ušnih školjki . miozin. methemoglobinemija b. Nabrekle vene vrata su znak: a.dijastola i sistola disfunkcija.sekundarno skleroza adventicije i zadebljanje zida i izvijuganost arterija.hipertrofija miokarda. 2.CNS.Dolazi do pada T. plućne hipertenzije 3.primarno suzenje lumena arteriola.bubrezi.nefroskleroza sa bubreznom insuficijencijom 3.plućnim edemom c. Palpatorni osećaj treperenja ( fremussement ) se javlja kod: .između drugog i sledećeg prvog srčanog tona b. Naglašen drugi srčani ton u drugom levom međurebarnom prostoru ukazuje na : a.Aortna stenoza(suzenje aortnog usca sto ometa protok krvi iz LK u aortu tokom sistole. aktin. neposredno posle drugog tona 6. Sistolni šum se tokom auskultacije srca javlja : a.A. Srčana tamponada – definicija i metod izbora u njenom lečenju.ateroskleroza arterija mozga a)ishemijskog tipa zbog okluzije b)hemoragijskog tipa ruptura mikroaneurizmi c)troficke promene mozdanog tkiva zbog smanjene ishrane na nivou mikrocirkulacije 9.srce. Navedi koji su morfološki i ili hemodinamski kriterijumi za operaciju mitralne a koji za operaciju aortne stenoze. telenagiektazija 4.tercijerno ruptura malih aa. arterijsku hipotenziju b.kvaternarno edem papile ocnog zivca 4. Navedi bar tri ciljna organa čija su oštećenja izazvana dugotrajnom artertijskom hipertenzijom. Nastaje usled perikardnog izliva kada se pritisak u perikardnom prostoru izjednaci sa dijastolnim pritiskom pa je onemoguceno punjenje i praznjenje srca. plućnu hipertenziju c. i pulsa): povrsina zalistaka manja od 0. 1. 10. mitohondrije tj organele zaduzene za stvaranje energije i kontraktilnosti 8.miocita kao sto su sarkolema. akrocijanoza c.hipertenzivnom krizom b.kalcifikacija): povrsina zalistaka manja od 1 cm2 gradijent pritiska veci od 20 mm Hg Zaokružiti jedan od datih odgovora 1. Mitralna stenoza(to je suzenje mitralnog usca nastalo posle prelezanog bakterijskog endokarditisa i fibroznih promena na zaliscima-zadebljanje.Th je punkcija perikarda.(hemoragija i eksudacija). miolema. Akutna srčana insuficijencija se manifestuje : a.između prvog i drugog tona d.75 cm2 gradijent pritiska veci od 50mm hg.

ascites d. perikardijalno trenje b. izmenjenog p talasa b. regurgitacioni šum b. Najčešći uzroci mitralne i aortne stenoze su: a. funkcionalnog porekla b. virusna infekcija Coxsacki grupom virusa c. Kod aortne stenoze je tipičan : a. otok potkolenica d. prolapsa mitralne valvule d. mitralne insuficijencije b. Znaci akutne srčane insuficijencije su: a. edem pluća 4. prolapsa mitralne valvule 9. ateroskleroza d. stepena Levinove skale su : a.trećeg stepepna c. prvog stepena b.petog stepena 3. ritam galopa c. teške aortne stenoze 7. kontinuirani sistolno dijastolni šum c. Kod preležanog infarkta miokarda sreću se promene na EKG u vidu : a. izmenjenog S zupca c. Zvek otvaranja mitralne valvule se najčešće čuje kod : a. aortalnog ušća c. Atrioventrikularni blok može biti: a. Nad Erbovom tačkom se vrši auskultacija : a. preznojavanje i malaksalost 6. reumatska groznica b. Sistolni šumovi jačine 4-6. Znaci akutnog infarkta miokarda su : a. tireotoksikoza 5.četvrtog stepena d. kašalj b. retrosternalni bol c. akcidentalni šumovi c. mitralnog ušća b. ejekcioni šum 10. mitralne stenoze c. izmenjenog Q zupca Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. pulmonalnog ušća 2.a. funkcionalnih šumova b.triikuspidalnog ušća d. organskog porekla 8. Važni podtipovi kardiomiopatija su: .

smanjen KOP 5. Opstruktivna d.subakutni bakterijski endokarditis 8.infekcija. akutni bakterijski endokarditis d.usled primene lekova.edemi. inverzija p talasa c. amilaze c. konstriktivni perikarditis c. EKG promene kod nestabilne angine pektoris su: a. On moze biti idiopatski.infekcija. Podela bubrežne insuficijencije moze biti akutna(prerenalna. transaminaze b. laboratorijskim pregledom krvi d.malnutricija 5. Vazospastička b.proteinurija je veca od 3.poremecajem homeostaze vode. elevacija PR segmenta d. Značajna efuzija perikarda se najtačnije dijagnostikuje : a.javljaju se samo ili u najcescoj meri na .metabolickom acidozom 4. EKG om b. depresija ST segmenta e. Glomerulonefritis je oboljenje bubrega kod koga je na prvom mestu ostecena struktura i funkcija glomerula dok promene na drugim strukturama bubrega nastaju kao posledica primarne glomerulske bolesti nepoznatog uzroka. Komplikacije: tromboembolija. Alergijska 7.renalna. uvećanje T zupca b. Izazvan je nizom oboljenja koja dovode do promena na glomerulima.multisistemskih i naslednih oboljenja. Pijelonefritis je bolest bubrega izazvana bakterijskim infekcijama prispela u bubreg ascedentnim (iz mokracnih puteva) ili descedentnim(hematogeno) putem.hipoalbuminemija 4.a.elektrolita 3.postrenalna) i hronicna 4. inverzija T talasa 9.5 g/24 h 2. skenerom 10.Odlikuje se uznapredujucom 1.azotermijom 2. troponin d. Nabroj znake nefrotskog sindroma: 1. ehom srca c. Kod bolesnika sa sistolnim šumom na srcu praćenim povišenom temperaturom i pozitivnom hemokulturom sumnjamo na dijagnozu: a. alkalna fosfataza NEFROLOGIJA 1.Fokalne lezije zahvataju intersticijum dok su glomeruli postedjeni.neoplazmi. U akutnom infarktu miokarda povišeni su sledeći enzimi krvi : a. akutni infarkt miokarda b. Restriktivna c.oligurijom (ispod 400 ml/24h) 3.Po toku moze biti akutni i hronicni 2.hipoproteinemija 3. Akutna bubrežna insuficijencija je stanje kada iz bilo kog razloga dolazi do naglog ostecenja funkcije bubrega.

sekvestracija (pankreatitis.povecan otpor u bubreznim krvnim sudovima. < 10ml/min b.5 g/24h zbog ostecenja glomerularne membrane.V.000 cfu/ml 4. hipotenzija.Navedi razloge prerenalne akutne bubrežne insuficijencije uzroci prerenalne akutne bubrezne slabosti su: hipovolemija ili smanjenje ukupne zapremine cirkulisuce krvi bilo kog uzroka(GIT krvarenje.nedostatak endogenog eritropoetina 8.segmentne 6.Pracena je promenama u sastavu plazme u smislu azotemije.Moze se zavrsiti definitivnim otkazom rada bubrega sa sindromom uremije.globalne.smanjen imunitet.peritonitis).Nastaje zbog gubitka negativnog naelektrisanja glomerularne bazalne membrane 10. < 14ml/min c..glomerulska bolest.proliv..opstruktivna uropatija.krvarenja 4. intersticijalni nefritis 9.Mikroalbuminemija predstavlja izlucivanje albumina od 30 – 300 mg/24h. Najcesci uzrocnici urinarne infekcije su : a) Escherichia coli b).000. Signifikantna bekteriurija postoji kada je broj bakterija : a) >10 0000 cfu/ml b) > 100 000 cfu/ml c). Simtomi uremije nastaju kada je glomerularna filtracija: a) < 50ml/min b). < 25ml/min 5.skracen zivotni vek eritrocita 2. < 20ml/min 2.ascites.toksicno dejstvo uremicnih toksina 3. smanjena proteinemija.Hronična bubrežna insuficijencija – definicija i etiologija Uznapredujuci pad nivoa glomerularne filtracije bez obzira na ukus.Prethode mu ekstraglomerularne manifestacije oboljenja. Streptococcus c).opekotine.edemi. Enterococcus 3. Kliničke manifestacije hipoproteinemije (navedi bar tri) pad KOPa.hemoliza 5. Koje vrednosti klirensa kreatinina je kriterijum za terminalni stadijum bubrezne insuficijencije a.A.Sekundarno nastaju u sklopu sistemskih naslednih metabolickih ili biohemijskih oboljenja. smanjenje efektivne cirkulisuce zapremine (kardiogeni sok.Po obimu mogu biti fokalne.tromboembolija Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.Definicija mirko i makroalbuminurije mikroalbuminemija ukljucuje gubitak proteina preko 3.povecan T. > 1. Urinarna infekcija se dijagnostikuje na osnovu .sepsa).↑ SE. <30 ml/min c). Razlozi nastanka anemije u bubrežnoj insuficijenciji su 1.difuzne.hiperviskozni sindrom 7.smanjen M.duretici).Etiologija: dijabetes.deficit gvozdja i vitamina 6.glomerulima.

agranulocitoza 3.eritrocite d.metabolita bilirubina .Za koje oboljenje nije karakteristična pojava hipoproteinemije a. Znaci glomerulonefritisa su : a. renal cell karcinom b.proteinurija b. U sedimentu urina normalno nalazimo a.visoka SE 2.edemi d.glomerulosklerozu b.febrilnost c.ciroza jetre c. Sterilna piurija karakteristična je za a.pijelonefritis c. tumori bubrezne casice c. pankreatitis d.nekrozu bubrežnog parenhima 9.hronični cistitis d. Patološki nalaz u urinu podrazumeva prisustvo a.tumore bubrega 10. Najcesci tumori urinarnog trakta su : a.hipotireoza b.hemokulture d.leukocite c. tumori mokracne besike 7.a.Pijelonefritis karakterišu sledeći simptomi a.febrilnost c. glomerulonefritis b.anurija d. oboljenje prostate b.pregleda krvne slike b.TBC bubrega c.bakterije b.uremija e.urina c.dizurične tegobe e.Dijabetesna nefropatija podrazumeva a.tumore bešike d.leukocitoza b. cistopijelitis 8. Najcesca komplikacija dentalnog inflamatornog procesa je : a.nefroskleroza Zaokruži dva ili više ponudjenih odgovora 1. cilindre 4.urinokulture 6. pijelonefritis c.

urinokultura b.sepsa b.proteina d.ultrazvučna dijagnostika d.piurija c.pijelonefritis d. metabolicka cidoza e) hiperfosfatemija f) hipokalcemija 10.cistoskopija c.glikoze c.miokardiopatiju 7. Indikacije za dijalizu su : a) hiperkalijemija b) oligurija c).Proteinurija može da ima za posledicu a.febrilnost 9.pleuritis e.bol u vidu kolika e.hematurija b.permanentni bol d.b.glikozurija b.hipertenziju c pleuralni izliv d.laparoskopija . U toku dijatesa javljaju se a.Za dijagnostikovanje tumora bezike koriste se sledeće metode a.glomeruloskleroza c.glomeruloskleroza c. anemija d).piurija 6.pregled urina e.apces bubrega d.oksalata 5.hipotenziju b.nefrolitijaza 8 Klinički znaci kalkuloze bubrega su a.Komplikacije urinarnih infekcija su a.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful