Interna.test Resenja

ENDOKRINOLOGIJA 1.

Diabetes mellitus je grupa metabolickih bolesti koje se karakterisu hiperglikemijom nastalom zbog deficita u sekreciji insulina,zbog poremecaja u njegovom delovanju ili usled oba poremecaja. 2. Feohromocitom je tumor srzi nadbubrezne zlezde koji zahvata hromafino tkivo i dovodi do povecanja sekrecije kateholamina.90% je benigne prirode i unilateralno lokalizovan. 3. Kora nadbubrežne žlezde sekretuje sledeće hormone 1.zona glomerulosa: mineralokortikoide (aldosteron) 2.zona facikulata: glikokortikosteoide (kortizol) 3.zona reticularis: androgene hormone (androsteron,dehidroksiepiandrosteron) 4. Definicija i simptomi akromegalije hipersekrecija hormona rasta kod odraslih.1.Stimulise rast distalnih delova kostiju i mekih tkiva pa dovodi do karakteristicnih promena kao sto su uvecanje jezika, nosa, mandibule, hiperostoza fontanele i zigomaticne kosti,povecanje medjuzubnih prostora,uvecanje saka i stopala.2.Stimulativno deluju na rast parenhimatoznih organa pa dolazi do hipertrofije zlezdanog tkiva,pluca,srca (leve komore) sa miokardiopatijom,jetre, kolona sa polipozom i malignom alteracijom.3.Metabolicki efekti: insulin rezistencija i dijabetes 4.Neuroloski simptomi: glavobolja,poremecaj vida (diplopije,hemijanopsije),parestezije,misicna slabost. 5.promene na kostanozglobnom sistemu: osteoporoza,artralgije,zglobni deformiteti 5. Sekrecija tireodinih hormona je pod kontrolom TSH,tireotropnog hormona koga luci hipofiza 6. Adenohipofiza sekretuje sledeće hormone TSH,STH,ACTH,FSH,LH,Prl,MSH 7. Simptomi hipoglikemje su preznojavanje,malaksalost,bledilo koze,poremecaj vida (diplopija,slab vid),neuroloski poremecaji (glavobolje, epi napadi,neuroloski ispadi,poremecaj govora),izmenjeno psihicko ponasanje (zbunjenost,agresivnost,konfuznost,amnezija,pospanost,sopor,koma) 8. Komplikacije dijabetesa ( akutne i hronične) su Akutne: hipoglikemija,dijabeticka koma(ketoacidoza),dijabeticna neketonska hiperosmolarna koma,laktatna acidoza. Hronicne: dijabetska mikroangiopatija-specificne promene na kapilarima(mikrocirkulacija) sa sledstvenim ostecenjima retine oka(dijabetska retinopatija),bubrega(dijabetska nefropatija),nervnog stable(dijabetska neuropatija); dijabetska makroangiopatija je prevremena arterioskleroza cerebralnih, koronarnih arterija i arterija donjih ekstremiteta (klaudikacija intermitens) 9. definicija i razlozi nastanka Cushing-ov sindroma. Kusingov sindrom(hiperkorticizam) podrazumeva skup znakova i simptoma koji nastaju kao posledica povecane koncentracije glikokortikosteroida(kortizola) i androgenih hormona u krvi.Uzroci: 1.egzogeni(jatrogeni) usled dugotrajne primene kortikosteroida u Th svrhe (cesce od endogenog) 2.endogeni: ACTH nezavisni Kusing je povecana sekrecija hormona kore nadbubrega usled hiperpalzije adenoma Ca; ACTH

zavisni hiperkorticizam nastaje usled postojanja sekretorno aktivnog tumora hipofize i zove se morbus Kusing. 10. Definicija i etiologija hipotireoze. To je stanje smanjene sekretorne aktivnosti tireoidne zlezde ili potpunog nedostatka tireoidnog hormona.U zavisnosti od uzroka nastanka razlikujemo: 1.primarna – ostecenje same stitne zlezde usled kongenitalnih anomalija,aplazije,radioaktivnih zracenja,operativnih zahvata,zapaljenja,tumora,delovanja lekova,strumogenih faktora (T3 i T4 je smanjeno a TSH je normalne ili povecane konc.) 2.sekundarna: javlja se kao posledica smanjenog lucenja TSH zbog ostecenja adenohipofize 3.tercijalna: nastaje zbog nedovoljne sekrecije hipotalamusnog libertina TRH Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.lečenje hipoglikemije podrazumeva davanje a. insulina b. kortikosteroida c. glikoze 2. Spermatogenezu indukuje a. TSH b. testosteron c. glikokortikoidi 3. Za procenu stepena gojaznosti koristi se a. indeks mase tela b. obim kukova c . vrednosti holesterola 4. Diabetes insipidus nastaje usled nedostatka a. renina b. mineralokortikoida c. antidiureznog hormona 5. Osteoporoza je a. smanjenje koštane mase b. razmekšanje kostiju c. dekalcifikacija 6. Hiperosmolarnu komu karakteriše a. ketonemija b. hiperglikemija c. acetonurija 7. Hipoparatireoidizam je praćen a. hipokalijemijom b. hiperkalcemijom c. hipokalcemijom 8. Kod gojaznih dijabetičara medikamentnu terapiju započinjemo a. insulinom b. derivatima sulfonil ureje c. metforminom 9. Znaci hipokalcemije su a. nefrolitijaza b. tetanični grčevi

Hipotireozu karakterisu sledeći simptomi a. ketoacidoza c. konzumiranje alkohola c. Gestacijski dijabetes se leči a.učestalo mokrenje d. bubrežna insuficijencija 7. HDL holesterol b. anemija d. metforminima b. zujanje u ušima e. Razlozi za nastanak hipoglikemije su a.c. ishrana bogata mastima b. hiperlipidemija e. Simptomi hiperglikemije su a. hiperlipidemija e. gastrektomija 4. žedjanje 5. trigliceridi d. hipotireoza c. gubitak u telesnoj težini b. derivatima sulfonilureje Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1.Faktori rizika za razvoj osteoporoze su a. Arteriosklerozu pospešuju a. pojava edema c. dijabetes b. LDL holesterol c. hiperosmolarna koma e. osteoporoza 10.osećaj gladi c. Akutne komplikacije dijabetesa su a. hipertenzivna kriza b. insulinom c. gladovanje c. preznojavanje b. porodična anamneza 3. deficit estrogena e. tahikardija d. hipertenzija d. komplikacije gojaznosti su a. laktatna acidoza d. bilirubin . anginozni bolovi 6. povećana fizička aktivnost d. kardiogeni šok 2. povečana fizička aktivnost e. pušenje b.

adenohipofiza b.Spada u hronicnu opstruktivnu bolest pluca. humani insulin 40 IJ d. aerozagadjenja 2.nadvladava onkotsi) na nivou kapilara sto uslovljava transudaciju tecnosti u intersticijum i alveole. svinjski 40 IJ b. U lečenju dijabetesa koriste se sledeći insulini a. lividne strije d.Tipovi su: 1.Manifestuje se teskom dispnejom. Šta je pneumotoraks to je prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru uz kolaps pluca. Androgene hormone normalno sekretuju a.bubreg). centralna gojaznost e.Akutni edem pluća je posledica akutne insuficijencije levog srca uz ocuvanu funkciju desnog koji dovodi do staze u plucnoj cirkulaciji.kod regionalnog usporenja cirkulacije 2.Etiologija: 1.gljive.Etiologija:infektivne bakterije. Tipovi cijanoze i njihove karakteristike uslovljena je prisustvom vece kolicine nesaturisanog Hb u krvi.pol.traumatski.spontani i 2. testisi c.virusi.medijastinuma i drugih organa (jetra. svinjski 100IJ c.lividna prebojenost koze vrhova prstiju . hiperglikemija PULMOLOGIJA 1.To je stanje pluca koje se karakterise nenormalnim trajnim povecanjima vazdusnih prostora distalno od terminalnih bronhiola(acinusi) praceno destrukcijom alveolarnih zidova.Ovo smanjuje rastegljivost pluca i smannjuje respiratornu povrsinu dovodeci do teskog poremecaja u razmeni gasova. ovarijumi d.faktori spoljnje sredine: infekcije. Emfizem pluća – definicija i razlog nastanka hronicna progresivna bolest.starost 5.cijanozom centralnog tipa.U odnosu na komunikaciju sa spoljasnjom sredinom deli se na otvoren. humani insulin 100 IJ e. 3 Pleuritis.krklja.učestalo mokrenje c. kora nadbubrežne žlezde 9. ureja 8. hipotenzija b.e.pacijent je obliven hladnim znojem.periferna.iskasljava vecu kolicinu penusavog sluzavog a nekada i sukrvicavog ispljuvka. ventilni(tenzioni) 2 . pusenje.Usled staze raste HP (preko 4 kPa. analozi insulina 10.faktori unutrasnje sredine: genetska predispozicija.kaslje.Prema nastanku se deli na 1.TBC 4.Moze biti posledica bolesti pluca (apsces. zatvoren. srž nadbubrežne žlezde e.definicija i etiologija pleuritis je zapaljenski proces pleure koji u zavisnosti od prisustva eksudata moze biti sicca – suvi i eksudativa.lokalna. Simptomi Chuscingovog sindroma su a.pneumonija).

meningoencefalitis 8.oralna sluzokoza) znak je nedovoljno saturisane krvi kiseonikom. u hroničnom bronhitisu d.dlake.prasina.ruku.Respiratorna insuficijencija je nesposobnost pluca da odrze adekvatnu razmenu respiratornih gasova izmedju spoljasnje sredine i krvi.emotivni stres 7.neimunoloskim 3. u bronhijalnoj astmi b.sviranje u grudima.imunoloskim 2.empijem 4.perje.centralnalividnost koze i vidljivih sluzokoza (usne.definicija i podela.parapneumoticni izliv 3.apsces mozga 9.mesovitim mehanizmom. Komplikacije pneumonije na plucima: 1. Bronhijalna astma – definicija i etiologija To je bolest disajnih puteva u kojoj se usled reverzibilne opstrukcije javljaju: paroksizmi (ekspiratorne dispneje). intersticijalana pneumonija (zapaljenski proces je u intersticijumu) Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.perikarditis 6.interleukin 8. u bronhijalnoj astmi b.virusi.kasalj.spazmom glatkih mislica bronha 2.bronhopneumonija (zahvata terminalne bronhiole i alveole).Po velicini moze biti lobarna (zahvata ceo lobus). Fremitus pectoralis je jednostrano ugašen ili oslabljen: a.nagomilavanjem sekreta u lumenu bronha.Razlog:1.plucna hipertenzija 2. Perkutorni zvuk je hipersonoran: a. Razlozi nastanka i komplikacije hronične obstruktivne bolesti pluća su HOBP se karakterise ogranicenjem protoka vazduha u plucima koje nije potpuno reverzibilno.apsces 2.jezik.artritis 8.hidropneumotoraks van pluca: 1.napor.oksidativni stres. Komplikacije: 1.odnosno da odrze normalnom oksigenaciju krvi sa poremecenom ili normalnom eliminacijom CO2.edemom sluzokoze 3.endokarditis 4.hladan vazduh. Pneumonije . u pleuralnom izlivu .T ly.TNFα).Etiologija: uzrokovana je 1. u pleuralnom izlivu c.duvan.sepsa 2.segmentna ili lobularna (zahvata segment ili lobulus).Opstrukcije su uzrokovane 1. 6.neravnoteza plucnih proteinaza i antiproteinaza 3. 10.Neimunoloski su bakterije.Ne koji oslobadjaju medijatore (leukotrijeni.nogu i lica kod otezanog ulivanja krvi u desno srce.meningitis 7.hronicna inflamacija disajnih puteva sa poremecenim brojem aktiviranih makrofaga.hepatitis 10.Imunoloski se odnosi na senzibilizaciju spoljnim agensima kao sto su polen.Ogranicenje je progresivno i udruzeno sa poremecenim inflamacijskim odgovorom pluca na stetne cestice ili gasove.miokarditis 5. 2.razvoj hronicnog plucnog srca sa globalnom plucnom insuficijencijom 9. u emfizemu pluća 2.Srece se kod bronhopulmonlnih oboljenja a posledica je poremecene alveokapilarne ventilacije i hipoksemije.endotoksicni sok 3. 3. Pneumonija je zapaljenska promena parenhima pluca akutnog ili hronicnog toka koja obuhvata alveole i intersticijum.

perifernu cijanozu c. transsudaciju u pleuralni prostor b. opstruktivne smetnje ventilacije d. alveolarnu plućnu proteinozu d. Iskašljavanje sukrvičavog sadržaja naziva se: a. bronhijalna astma b. 7. u hroničnom bronhitisu d. Najčešća etiologija hemoragičnog pleuralnog punktata je: a. u emfizemu pluća 3. inflamirane bronhiektazije 4. tuberkuloza b. hronična respiratorna insuficijencija d. akutnog traheobronhitisa b. malignitet c. visoka koncentracija proteina i visok nivo LDH b. eksudaciju u pleuralni prostor c. visoka koncentracija proteina i nizak nivo LDH d.379 d. ne utiče na pleuralni prostor zbog njegove izolovanosti 10. 7. Poliglobuliju izaziva: a. Biohemijske karakteristike eksudata obično su: a. restriktivne smetnje ventilacije b. pogoršanja bronhijalne astme Zaokružiti dva ili više ponudjena odgovora. Hipoproteinemija izaziva: a. Teški deformiteti zida grudnog koša izazivaju: a. niska vrednost glukoze i nizak nivo LDH 8.c.179 b. 7. uz nalaz kasnoinspirijumskih pukota bazalno sa jedne strane pluća ukazuje na najverovatniju dijagnozu: a. pneumonije d. hematopoeza b. 7.579 5. Zaokružiti normalnu vrednost pH arterijske krvi: a. ne utiču na ventilatornu funkciju 9. pleuralni izliv c. hemohromatoza c. hemoptizija d. Visoka febrilnost. 1.279 c. pneumonija d. pneumotoraksa c. pleuralnom izlivu . hemosideroza 7. akutnom bronhitisu b. niska koncentracija proteina i visok nivo LDH c. kardijalna dekompenzacija 6. Nečujno disanje sreće se u: a.

Najčešči etiološki faktori za nastanak malignih tumora pluća su: a. Akutna respiratorna insuficijencija c. Centralna cijanoza se sreće u toku a. proširenim medjurebarnim prostorima i zaravnjenim konturama obe hemidijafragme ukazuje na: a. Normalnim radiološkim nalazom na plućima karakteriše se: a. a. kašalj d.c. Invazivne dijagnostičke procedure su: a. Hiperventilacija b. Kussmalovo disanje se javlja u a. nasledje b. Hronična respiratorna insuficijencija d. može biti normalan nalaz 8. biopsija pleure c. povraćanje e. može biti normalan nalaz 2. emfizem pluća c. sarkoidozu pluća b. akutni bronhitis b. hilarna adenopatija 5. metaboličkoj acidozi b. hemofilija A c. bronhijalna astma d. difuzna fibroza pluća c. kompjuterizovana tomografija (CT) b. bronhoskopija 4. korišćenje oralnih kontraceptiva 6. febrilnost c. Predisponirajući faktori za nastanak plućne embolije su: a. težih oblika respiratorne insuficijencije d. malaksalost 10. edema pluća c. lezijama bronhijalnog stable . tromboze perifernih vena 9 Bakterijsku pneumoniju karakterišu sledeći simptomi b. Respiratornu acidozu izaziva. pneumoniju d. pušenje 7 . dijabetesnoj ketoacidozi c. tromboza dubokih vena potkolenice b. izlaganja tela niskim temperaturama b. loši socioekonomski uslovi d. težak fizički rad c. trombocitopenija d. Rentgenološki nalaz hiperinflacije pluća sa povećanom transparencijom parenhima. Hronična bubrežna insuficijencija 3. nuklearna magnetna rezonanca (NMR) d. kompletnom pneumotoraksu d.

portna hipertenziona gastropatija.ascites.Komplikacije ulkusne bolesti su 1.D.variksi jednjaka sa ili bez krvarenja 3. genetskog polimorfizma antigena na povrsini eritrocita.tropski spru 3. 3.anemije 4. tromboza hepaticnih vena.Helicobacter pylori infekcije .pusenje Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.Verifikuje se inspekcijom stolice i rektalni tuse.Klinickih znaci dekompenzovane ciroze jetre su: 1.stenoza pilorusa 2.Wilsonova bolest.splenomegalija 4. RTG.krvne grupe b.definicija i metode dijagnostikovanja.Po zavrsetku bolesti funkcija pankreasa se normalizuje.sekundarna b.Ciroza jetre .perforacija 2.penetracija u druge organe 3.Etioloska klasifikacija: alkoholizam.ciroza izazvana lekovima i toksinima.Etiologija: helicobacter pylori.hepatoencefalopatija 5. Melena – definicija i navesti preglede kojima se verifikuje Melena je pojava krvi u stolici (ne sveze).celijacna bolest 2. Akutni pankreatitis je zapaljensko oboljenje pankreasa praceno jakim bolovima u trbuhu i visestrukim povecanjem amilaza u serumu i urinu a sve kao posledica autodigestije.d.karcinoid 6.hronicni hepatitis B. Oboljenja tankog creva su 1.tromboza.endoskopija.loblarne i vaskularne arhitekture jetre sa regenerativnim nodusima hepatocita.To je hronicno inflamatorno oboljenje nepoznate etiologije koje moze zahvatiti bilo koji de GIT-a od usta do anusa.hronicna parenhimna bolest jetre 2.vazopresina 4.nealkoholni steatohepatitis.ascites 2. dezorganizacija. Etiologija: 1.splenomegalija.ulkusna bolest 7.deficit Alfa1 antitripsina. 5.hipersplenizam 8.povecn nivo renina.c. To je benign pepticka ulceracija zeludca ili duodenuma koja zahvata dublje slojeve zida i dopire do lamine muscularis.aldosterona. Znaci portne hipertenzije su variksi jednjaka. Ulkusna bolest zeluca i duodenuma najcesce je posledica : (jedan odgovor) a.kriptogene ciroze nepoznatog porekla 9. oštečenju laringsa GASTROENETEROLOGIJA 1.portna hipertenzija 3.definicija i podela u odnosu na etiološki factor Hronicna difuzna bolest jetre koju karakterise fibroza. Ulkusna bolest – definicija i etiologija.histologija 10.Stolica je crna katranasta.Odraz je krvarenja iz gornjih partija digestivnog trakta.definicija i etiologija : Stanje patoloskog nakupljanja tecnosti (ascitna tecnost) u peritonealnoj duplji. Dg: lab analiza .kronova bolest 4. Ascites. autoimuni hepatitisi.angiotenzina.tumori tankog creva 5.primarna bilijarna ciroza.kortikosteroidi.povecana aktivnost simpatickog nervnog sistema 6.Crohnova bolest .NSAIL. hereditarna hemohromatoza.C.krvarenje 4.

pusenje c. adenokarcinom zluca d. deficijencijom alfa 1 antitripsina b. alkohol b. kalkulozom zune kese c. anoskopija d. inspekcija abdomena b. Pregled kojim se verifikuje melena: a. Infektivni proliv d. O kojoj se bolesti radi? (jedan odgovor) a. hirusko lecenje i hemioterapija e.refluksne bolesti jednjaka 2. Limfom zeluca c. Aftoidne ulceracije se najcesce vidjaju kod bolesnika sa a. pusenjem e. Crohn-ovom bolescu 9. hrana bogata zasicenim masnim kiselinama 4.enteritis izazvan Yersina-om enterocoliticom 7. Hemioterapija d. palpacija abdomena c. dobrom prognozom bez progresije u hronicnu bolest 8. Biopsija tankog creva bolesnice stare 28 godina sa hronicnom dijarejom pokazala je subtotalnu vilusnu atroiju. rektalni tuse e. Ulceroznim kolitisom b. planocelularni karcinom 6. alkoholizmom d. losom prognozom b. Odgovarajuca terapija kod najveceg broja pacijenata sa kolorektalnim karcinomom je: ( jedan odgovor) a. Hepatitis A je infektivna bolest: sa a. Hirusko lecenje c. Intestinalnim limfomom c. Oralnom moniliasom d. toksicnim dejstvom lekova 3.c. Jedini dokazani karcinogen u etiologiji karcinoma pankreasa: a. Zracenje i hemioterapija . Zracenje b. perkusija abdomena 5. MALT limfom b. Crohn-ova bolest b. Etioloski posmatrano hronični pankreatitis je najcesce uzrokovan: a. Celiacna bolest c.polifenoli d. tendencijom da dovede do hronicne boleti jetre c. Najcesci histoloski tip karcinoma zeluca je a.

enterokutane fistule 3. toxicni megakolon e. erozivni jejuno ileitisa e. produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 4. Koji od navedenih fakora (iskaza) su cesce povezani sa Crohnovom bolescu nego sa ulceroznim koltisom (Dva odgovora) a. Lecenje umereno teskog ataka ulceroznog kolitisa podrazumeva a. NSAIL je vazan etioloski faktor u nastanku : (zaokružiti dva tačna odgovor) a.Glavni simptom tumora glave pankreasa kod vecine pacijenata je: a. Antibiotike c. povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c. ascites . snizen nivo koncentracije serumskih albumina d.žutica b. distalni kolitis b. Screening za dijagnostikovanje hepatocelularnog karcinoma treba sprovesti medju pacijentima sa: a. zutica c. gastrinoma d. primarnim sklerozirajucim holangitisom c. Sulfosalzin i antibiotike e. HbS hepatitisom 5. erozivnog gastritisa c. perianalna bolest c. Anti TNF terapiju 2. kardiomegalija b. alkoholnom hepatitisom b. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b.pojava dijabetesa Zaokružiti dva ili više tačna odgovora 1.10. HCV hepatitisom d. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a.Klinickih znaci dekompenzvane ciroze jetre su: (dva odgovora) a. splenomegalija d. karcinoma želuca b. febrilnost d. Murphy-ev znak e. Kortikosteroide b.povraćanje c. pseudomembranoznog kolitisa 6. kolorektalni karcinom d. Sulfosalazin d. autoimunim hepatitisom e.

smanjenom kolicinom Fe u serumu i tkivnim depoima 3. Karakteristicni simptomi refluksne bolesti jednjaka je: (dva odgovora) a. disfagija d.u drugim hronicnim bolestima.akutna tubulska nekroza.imunske: intravaskularna hemoliza(ABO .7. Sideropenijska anemija je: ona koja se karakterise 1.na osnovu kriterijuma obojenosti: normohromna i hipohromna 2. 2. dece 10 Kod sumlje u prisustvo kolorektalnog karcinoma predlažu se sledeće dijagnostičke procedure a. b.makrocitna. abdominalna punkcija e. gastroskopija d. hematemeza 8 . CT abdomena i male karlice c.hemolizna. kolonoskopija sa biopsijom.mikrocitna. gorusica e. b muškaraca c. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d . povremeni bol u grudima c.utrikarije. Definicija i podela anemija: to su stanja kod kojih postoji smanjena masa eritrocita u krvi pracena smanjenjem vrednosti Hb i hematokrita ispod normalne vrednosti.mijelo ftizma.na osnovu velicine eritrocita: normaocitna. pirogena reakcija. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c.godine d. epigastricni bol posle obroka b.hipohromijom 2. Multipli mijelom je: plazmocitom je maligna bolest karakterisana nenormlnim lokalnim (solitarni mijelom) ili difuznim (multipni mijelom) bujanjem patolosko izmenjenih plazmocita u kostanoj srzi (nepoznata etiologija) 4. b)Etioloska podela: poremecaj maticne celije hematopoeze.Primarna biliarna cirrhosa (PBC) najcesce se javlja kod : a. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a.rane: hemoliza krvi.UZ abdomena HEMATOLOGIJA 1.hiposideremijom 4. pre 50 godine e. 2.megaloblastna.a)morfoloska podela: 1.žena.sideroblastna.mikrocitozom 3.sideropenijska. Najvažnije moguće komplikacije transfuzije krvi su: PRI TRANSFUZIJI:1.pozne: uglavnom infektivne reakcije.produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 9. posle 50. POST TRANSFUZIONE: 1.

zamenjeno je drugim.prekomernog gubljenja krvi iz organizma 2.ekstravaskularna hemoliza (Rh inkompatibilnost). deficita folne kiseline b. Baz: 0. 10.izazvana povecanom sekvestracijom 9.efikasnosti stvaranja trombocitnog tromba c. Leukocitarna formula – definicija i procentualna zastupljenost je odnos pojedinacnih vrsta leukocita izracunata u razmazu krvi. malarija).Dolazi do promena na nivou nediferentovane mezenhimne celije koja je preteca hematopoeznog (maticne celije hematopoeze) i fibroznog (fibroblasta) tkiva Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.Šta je mijelofibroza. Ly: 25%. Perniciozna anemija je posledica: a.preosetljivost (urtikarija.infekcije na mestu venepunkcije.koagulacija krvi (stvaranje fibrinskog ugruska) 7.neimunske: preopterecenje cirkulacije.intoksikacija citratom.maligna ćelija u Hodgkinovoj bolesti . povecnjem broja Le u perifernoj krvi.5-1%.000 po mm3 1. tromboflebitis. 8.anafilakticki sok) 2.vazdusna i masna embolija.To su oboljenja koja spadaju u grupu mijeloproliferativnih bolesti .Najcesci patoloski tip je hemoglobin S (valin→glutamin) koji kod homozigota dovodi do srpaste anemije.prekomerne razgradnje eritrocita c.pojacanog razaranja Tr 2.Ne: 65-70%.insuficijencije kostne srži b.vaskularne fragilnosti b.tj.U lanu globina 1 ili vise a.inkopatibilnost). a šta mijeloidna metaplazija Mijeloidna fibroza i mijeloidna metaplazija su sinonimi.Trombocitopenija može biti posledica: Trombocitopenije predstavljaju smanjenje broja trombocita ispod 150.smanjenog stvaranja 3.Patoloska proliferacija redovno je pracena poremecajem sazrevanja i diferentovanja celija uz humoralnu inhibiciju razmnozavanja preostalih normalnih hematopoeznih celija.stvaranja fibrina 3.Hemoglobinopatije su: nasledne bolesti koje karakterise poremecaj u sintezi globina zbog poremecaja gradje pojedinih peptidnih lanaca.hiperkalijemija.nedostatka vitamina B l2 4. Leukemija je: maligno oboljenje hematopoeznog tkiva koje se odlikuje nekontrolisanim bujanjem celija neke od mijeloidnih ili limfocitne loze sto rezultira poremecenom masom leukocita.lues. Mo: 6-8% 6.AIDS.prenosenje infekcija (hepatitis.trombocitna (stvaranje belog tromba). Eo: 2-4%. Reed-Sternberg ćelija je: a. Tri osnovne faze hemostaze su: vaskularna (smanjenje lokalnog protoka krvi na mestu povrede lokalnom vazokonstrikcijom).prekomerne razgradnje eritrocita c. Hemolizne anemije su posledica: a. hemosideroza 5. Vreme krvavljenja je pokazatelj: a.k.preteča megakariocita b.

Hronična granulocitna leukemija se najčešće završava: a.posledica poremećaja trombocitne funkcije b.poremećena hematopoezna funkcija slezine koja dovodi do hroničnog gubljenja krvi iz organizma 9.4-10 hiljada c.eritrocitoza prouzrokovana hipoksemijom c.40-100 hiljada b. Hemofilije su: a.parcijalno tromboplastinsko vreme c.odsustvom prelaznih faza između najmlađih i najzrelijih ćelija c.Cushingov sindrom b.leukemoidnom reakcijom c.skup poremećaja u kome je citopenija periferne krvi povezana sa splenomegalijom c.komplikacije transfuzije krvi c. Anemija se najčešće viđa u sledećim oboljenjima: a.Makroglobulinemija je: a.blastnom transformacijom b.nedostatka vitamina B 12 i folne kiseline 8. Akutne leukemije su karakterisane: a.invazije kostne srži malignim ćelijama b.urođenim hemoragijskih poremećajima 3.podela na Hodgkinov i Nehodgkinske limfome d.Hipersplenizam je: a.podela na sporo i brzo progredirajuće limfome c. srednje i visoke agresivnosti 4.podela na limfome sa velikom i malom tumorskom masom b.prekomernog gubljenja krvi iz organizma c.Mijeloftizne anemije su posledica: a.c. Najvažnije klasifikacije limfoma su: a.zamenom kostne srži blastnim ćelijama b. «Screening» test za koagulacionu fazu hemostaze je: a.uvećanje slezine b.diskrazija plazmocitne loze koja luči IgM l0.urođeni hemoragijski poremećaj b.epiteloidna ćelija tuberkuloznog granuloma 5.vreme krvavljenja b.diseminovanom intravskulnom koagulacijom 7.diabetes insippidus .podela na limfome niske.Normalan broj leukocita periferne krvi izražen u broju po mm3 je: a.proizvodnjom endogenih supstanci koje inhibišu koagulaciju krvi d.nasledni poremećaj koagulacije 6.bez značaja u dijagnostici tropmbocitopenije 2.retrakcija koaguluma d.4-10 miliona Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.

amiloidna degeneracija krvnih sudova e. sindrom iritabilnog kolona.hiatus hernia e.hemofilije c.Savremeni trendovi terapije malignih hemopatija su: a.gastrointestinalne neoplazije 5.Anafilatoksinska reakcija ( javlja se posle davanja jodnih kontrasta) 3.infarkta miokarda e. Prilikom presađivanja tkiva mogu se.Anafilaktoidna reakcija (dolazi do oslobadjanja anafilaksijskih medijatora bez ucesca IgE antitela.transplantacija kostne srži 10.metastatski proces koji zahvata kosti b.gastrointestinalne bolesti b.c.krvavljenje b. gastritis.desava se pri upotrebi medikamenata iz grupe opijata) 2. koristiti sledeći tipovi transplantata (nabrojati): 1.autoimunski poremećaji c.Intolerancija (ponekad posled uzimanja aspirina) 2.malighna neoplazija plazmocita c.sistemsko oboljenje vezivnog tkiva d.predstavlja stanje hiperkoagulabilnosti krvi e.Hronična posthemoragijska anemija najčešće prati: a.alergijska stanja d. shodno njihovom poreklu.Hemoliza se može javiti kod: a.označava posledicu diseminovane intravaskulne koagulacije b.antibioterapija i primena barokomora c.autologi – od iste .označava idiopatsku trombocitopenijsku purpuru d.sklonost ka infekcijama d.hronične opstruktivne bolesti pluća 8. U pseudoalergijske reakcije spadaju (nabrojati): 1.transfuzije krvnih derivata b.je retko praćena trombozama 6.najčešće udružen sa paraproteinemijom IMUNOLOGIJA I REUMATOLOGIJA 1. Intolerancija nutritivnih alergena se može javiti u vidu sledećih entiteta(nabrojati): eozinofilni gastroenteritis.Multipli mijelom je: a.označava poremećenu funkciju trombocita c.septična stanja 7. migrene 3.Najznačajnije komplikacije granulocitopenije su: a.hipoksije b.myxoedema d.posttransfuzionih reakcija 9.autoimunskih poremećaja d.Trombocitopatija a.terapija monoklonskim antitelima d.ginekološka oboljenja c.

sistemski 2. poliomiozitisu i RA.izazvan naslednim deficitom inhibitora C 1 esteraze 4.perzistentna generalizovana limfadenopatija 4. Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.asimptomatska infekcija 3. Oblici juvenilnog artritisa su: 1.Moze biti primarno i sekundarno. Urtika je: lokalna prolazna promena na kozi u vidu crvenog otoka koji svrbi.Patogenetski mehanizmi nisu dovoljno razjasnjeni ali se smatra da zbog poremecaja imunoregulacije dolazi do proliferativnih lezija intime ili medije krvnih sudova a posledica su okluzija ili obliteracija 8. Serumska bolest je: a.infiltrativno oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus c.prvom tipu reakcije preosetljivosti b.Ankilozirajući spondilitis je: hronicna progresivna inflamatorna bolest koja zahvata sakroilijacne zglobove i aksijalni skelet a moze zahvatiti i zglobove ramena i periferne zglobove 10. Mešovita bolest vezivnog tkiva je: bolest karakterisana skupom klinickih simptoma koji lice onima u SLE.Promene su pojedinacne ili brojne i medjusobno slivene i zahvataju samo tkivo derma.infektivne bolesti.U zahvacenim tkivima uocava se infiltracija limfocita i talozenje imunskih komplekasa. Hereditarni angioedem je: a.četvrtom tipu reakcije preosetljivosti 2. Kliničke manifestacije sindroma stečenog imunodeficita se mogu klasifikovati u sledeće četiri grupe: 1. Di Georgeov sindrom je: a.SSC.pirofosfata 9.neoplazije) 5.Sjogrenov sindrom je: progresivno imunolosko oboljenje koje karakterise destrukcija egzokrinih zlezda a manifestuje se suvocom sluzokoza i konjuktiva. opsti simptomi b. Anafilaktički šok se odvija po: a.drugom tipu reakcije preosetljivosti c.poliartikularni 3.osobe koja prima transplantat 2.ostale bolesti (a.antigeni genetski identičnih blizanaca .oligoaktikularni 7.Postoji visok titar cirkulisucih At protiv ribonukleoproteina.akutni HIV sindrom.sindrom vazovagalne stimulacije b.sistemska bolest sa hiperkatabolizmom imunoglobulina b.alogeni – od genetski razlicite jedinke iste vrste 4.sindrom stečenog imunodeficita c.hronična granulomska bolest 5. Pseudogiht je: akutno i hronicno zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje zbog talozenja Ca .ksenotransplantat transplantat tkiva izmedju jedinki razlicitih vrsta 4.Spada u bolesti ranog tipa preosetljivosti 6.neuroloske bolesti.oblik hipersenzitivnogvaskulitisa c.bolest sa deficitom celularnog imuniteta b. 2.izogeni – od genetski identicnog blizanca 3. Izoantigeni su: a.perakutna reakcija odbacivanja transplantata 3.

b.simstrični periferni poliartritis c.virusni e.pseudoalergijske reakcije c.dopaminom i/ili norepinefrinom e.ksantinom (teofilinom) c.spazam paravertebralne muskulature c.stimulacijom simpatikusa b.prave imunske reakcije b.antigeni stvoreni autoimunskom lezijom tkiva c.juvenilna i adultna c. U anafilaktičkom šoku treba hitno sprovesti terapiju: a.interkostalna mijalgija 8. U vanzglobne reumatske bolesti spadaju: a.vazovagalnom stimulacijom c. Giht nastaje kao posledica: a.reakcije odbacivanja transplantata 5. Prominentni simptom u polimiozitisu je: a.bakterijski 3.egzogeni b. Atopijski dermatitis po poreklu može biti: a.slabost proksimalne muskulature b.endogeni d. Osnovna klinička manifestacija reumatoid artritisa je: a.epinefrinom (adrenalinom) b.reumatoidni artritis i juvenilni artritis c.toksičnim delovanjem d.hronični tendosinovitis b.antigeni po kojima se međusobno razlikuju jedinke iste vrste 6. Primeri za reakciju izoimunizacije su: .parenteralni c.hiperparatireoidizma Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.osteoporoza 7.hemohromatoze c.burzitis i entezopatija 9.difuzna i ograničena 10. Reakcije intolerancije na lokalne anestetike mogu biti izazvane: a.hiperurikemije b.antihipertenzivima d. Dva osnovna podtipa sistemske skleroderme su: a.akutna i hronična b. Penicilinski preparati mogu izazvati: a.antihistaminicima f.mehanizmom povratne sprege 2.glikokortikoidima g.diureticima 4.giht i pseudogiht b.

erozivni d.sindrom iritabilnog creva b.zglobne d. Sistemski lupus je: a. degenerativnu spondilozu 10. Caplanov sindrom podrazumeva: a.posttransfuziona reakcija c. Bechterew je sinonim za: a.pozitivan RA faktor u serumu b.M. M.pneumokoniozu d.češći u osoba muškog pola 9.endokrine f.autoimuna bolest c.plućne g.kardiološke h. Definiciju akutnog infarkta miokarda: Nekroza miokarda usled prekida ili znacajnog hemodinamskog smanjenja koronarnog protoka.primarni b. Osteoartritis može biti: a.sekundarni c.Najcesce je posledica a)uznapredovale ateroskleroze sa pojavom tromboze kao zavrsnim dogadjajem koji predhodi okluziji ili subokluziji b)jak spazam arterije na mestu intaktne ili cesce aterosklerozom izmenjene arterije.bubrežne 7. .anomalije koronarnih arterija.teleangiektazije e.juvenilni artritis b.imunokompleksni 8.metabolički e.reakcija odbacivanja transplantata d. Redji uzroci su embolija.češći u osoba ženskog pola d.atopijska bolest b. Sistemska skleroderma može imati sledeće kliničke manifestacije: a... povecanog zahteva za kiseonikom.vazovagalna reakcija 6.Marie-Strumpell d.a.generalizovani artritis e.CNS c. trombozu KARDIOLOGIJA 1.gastrointestinalne e.ankilozirajući spondilitis c.sklerodaktiliju c.tromboza zdrave arterije zbog hematoloskog poremecaja.kožne b.

feohromocitom.. Navedi najopštiju podelu arterijske hipertenzije i daj kratku definiciju njenih podtipova.Klinicki se manifestuje zahvatanjem srca.Etioloski se dele na primarne(nepoznatog uzroka) i sekundarne(poznatog uzroka) odnosno prema patofizilogiji na dilatativne. CNS. Endokarditis je infekcija endotelne povrsine srca izazvana M. rikecije. pankarditis vansrcane: migrirajuci artritis. hlamidije.trombocita. Subakutni se razvija tokom vise nedelja i meseci a odlikuje se umereno teskom toksicnoscu sa retkim metastatskim infekcijama.v.Cesci je kod ♂ 5. Akutni najcesce je izazvan stafilokokusom aureusom i oznacava se kao toksoidno progresivan oblik I. koze i podkoznog tkiva Srcane: endokarditis. M.O.Kod alergije na penicilin daje se 1g vankomicina i.eritema marginatum.Arterijska hiperetenzija podrazumeva stalno prisustvo vrednosti arterijskog krvnog pritiska veceg od 140/90 mm Hg (granicna hipertenzija). Febris reumatica je zapaljenska bolest koja nastaje kao komplikacija infekcije zdrela streptokokom grupe A. gljivice.hipertroficne i resriktivne. i inflamatornih celija.Virus vrsi pocetno direktno ostecenje miocita u kome se replikuje sto dovodi do disfunkcije miocita.koji ga izazivaju su bakterije. zglobova. 3.primena oralnih kontraceptiva. mikoplazme.O.primarna (esencijalana) nepoznatog uzroka i obuhvata 90% populacije hipertonicara.m. mikobakterije.M. ili infuzijom tokom 1 do 2 h uz zavrsetak ifuzije unutar 30 minuta od intervencije.koarktacija aorte.Najcesce zahvata srcane valvule. perikarditis. Odlikuje se vegetacijama kao tipicnim lezijama sastavljenim od mesavine fibrina. Amoksicilin 2g per os 1 sat pre ili 2 g ampicilina i.celularni i/ili humoralni odgovor koji izaziva dodatno ostecenje miocita posebno kroz proces reparacije na mestu ostecenih miocita stvaranjem lokalne fibroze miokarda. pracen destrukcijom valvula i metastatskim infekcijama koje traju nekoliko dana do nekoliko nedelja.sekundarna nastaje kao posledica razlicitih poznatih uzroka: renoparenhimna bolest.primarni hiperaldosteronizam.definicija i patofiziološka podela To su poremecaji srcanog misica koji dovode do srcane disfunkcije.chorea minor.Izazivac je streptococus viridans. Navedi najvažnije srčane ( bar tri ) i vansrčane ( bar četiri ) promene u okviru oboljenja Febris Reumatica .Načini prevencije bakterijskog endokarditisa kod intervencija na zubima kod bolesnika sa umereno rizičnim predisponirajućim srčanim stanjem . Koji je najčešći uzrok miokarditisa i koji patofiziološki mehanizam je za to odgovoran .v. 30 min.O.noduli subkutanei.akromegalija 4.At koja se stvaraju u humoralnom imunom odgovoru na pocetno ostecenje stetno deluju na sve komponente . Miokarditis je fokalno ili difuzno zapaljenje srcanog misica koje se karakterise prisustvom infiltrata zapaljenskih celija u intersticijalnom prostoru i degeneracijom i/ili nekrozom miocita. miokarditis.Izazivaci miokarditisa su enterovirusi narocito koksaki B grupe a manje ECHO virusi i citomegalovirusi. Navedi osnovnu definiciju endokarditisa i razliku između akutnog i subakutnog bakterijskog endokarditisa. ili i.Ona moze biti 1.renovaskularna bolest.2.. 2. pre.E. 6 kardiomiopatije . 7.a istovremeno inicira imuni.kusingova bolest.

CNS. Navedi koji su morfološki i ili hemodinamski kriterijumi za operaciju mitralne a koji za operaciju aortne stenoze. miolema.75 cm2 gradijent pritiska veci od 50mm hg. Mitralna stenoza(to je suzenje mitralnog usca nastalo posle prelezanog bakterijskog endokarditisa i fibroznih promena na zaliscima-zadebljanje. Nabrekle vene vrata su znak: a. skleroza. nosa i prstiju ruku se naziva: a. arterijsku hipotenziju b. arterijske hipertenzije b.Dolazi do pada T.hepatosplenomegalijom 2. miozin. plućnu hipertenziju c.Th je punkcija perikarda. Naglašen drugi srčani ton u drugom levom međurebarnom prostoru ukazuje na : a.plućnim edemom c.A.nefroskleroza sa bubreznom insuficijencijom 3. arterijske hipotenzije c. plućne hipertenzije 3.generalizovanu aterosklerozu 5.hipertrofija miokarda.hipertenzivnom krizom b.između prvog i drugog tona d. Modra prebojenost okrajaka ušnih školjki .(hemoragija i eksudacija).bubrezi. 10. Palpatorni osećaj treperenja ( fremussement ) se javlja kod: . Sistolni šum se tokom auskultacije srca javlja : a.ocno dno. Navedi bar tri ciljna organa čija su oštećenja izazvana dugotrajnom artertijskom hipertenzijom. mitohondrije tj organele zaduzene za stvaranje energije i kontraktilnosti 8.tercijerno ruptura malih aa. akrocijanoza c. 2.miocita kao sto su sarkolema. aktin.kalcifikacija): povrsina zalistaka manja od 1 cm2 gradijent pritiska veci od 20 mm Hg Zaokružiti jedan od datih odgovora 1. Akutna srčana insuficijencija se manifestuje : a.srce. i pulsa): povrsina zalistaka manja od 0. Srčana tamponada – definicija i metod izbora u njenom lečenju. telenagiektazija 4. Nastaje usled perikardnog izliva kada se pritisak u perikardnom prostoru izjednaci sa dijastolnim pritiskom pa je onemoguceno punjenje i praznjenje srca.kvaternarno edem papile ocnog zivca 4.ateroskleroza arterija mozga a)ishemijskog tipa zbog okluzije b)hemoragijskog tipa ruptura mikroaneurizmi c)troficke promene mozdanog tkiva zbog smanjene ishrane na nivou mikrocirkulacije 9. neposredno posle drugog tona 6. 1.između drugog i sledećeg prvog srčanog tona b.dijastola i sistola disfunkcija.sekundarno skleroza adventicije i zadebljanje zida i izvijuganost arterija.primarno suzenje lumena arteriola.Aortna stenoza(suzenje aortnog usca sto ometa protok krvi iz LK u aortu tokom sistole. methemoglobinemija b.

kašalj b. izmenjenog S zupca c. ejekcioni šum 10. Sistolni šumovi jačine 4-6. Znaci akutne srčane insuficijencije su: a. akcidentalni šumovi c.petog stepena 3. prolapsa mitralne valvule d. retrosternalni bol c. funkcionalnih šumova b. virusna infekcija Coxsacki grupom virusa c. teške aortne stenoze 7.četvrtog stepena d. mitralne stenoze c. mitralne insuficijencije b. prolapsa mitralne valvule 9. organskog porekla 8. ascites d. ritam galopa c. edem pluća 4. prvog stepena b. mitralnog ušća b. aortalnog ušća c. izmenjenog Q zupca Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. Nad Erbovom tačkom se vrši auskultacija : a.triikuspidalnog ušća d. preznojavanje i malaksalost 6.trećeg stepepna c. stepena Levinove skale su : a. Kod aortne stenoze je tipičan : a. Važni podtipovi kardiomiopatija su: . kontinuirani sistolno dijastolni šum c. izmenjenog p talasa b. Atrioventrikularni blok može biti: a. reumatska groznica b. funkcionalnog porekla b. otok potkolenica d. Kod preležanog infarkta miokarda sreću se promene na EKG u vidu : a. perikardijalno trenje b. pulmonalnog ušća 2. regurgitacioni šum b. tireotoksikoza 5.a. Najčešći uzroci mitralne i aortne stenoze su: a. Znaci akutnog infarkta miokarda su : a. Zvek otvaranja mitralne valvule se najčešće čuje kod : a. ateroskleroza d.

azotermijom 2. Nabroj znake nefrotskog sindroma: 1.malnutricija 5. laboratorijskim pregledom krvi d. EKG promene kod nestabilne angine pektoris su: a.elektrolita 3.infekcija.poremecajem homeostaze vode. Izazvan je nizom oboljenja koja dovode do promena na glomerulima. akutni bakterijski endokarditis d. alkalna fosfataza NEFROLOGIJA 1. transaminaze b. Kod bolesnika sa sistolnim šumom na srcu praćenim povišenom temperaturom i pozitivnom hemokulturom sumnjamo na dijagnozu: a. konstriktivni perikarditis c. On moze biti idiopatski. Alergijska 7.hipoalbuminemija 4. Podela bubrežne insuficijencije moze biti akutna(prerenalna. amilaze c. Glomerulonefritis je oboljenje bubrega kod koga je na prvom mestu ostecena struktura i funkcija glomerula dok promene na drugim strukturama bubrega nastaju kao posledica primarne glomerulske bolesti nepoznatog uzroka. Pijelonefritis je bolest bubrega izazvana bakterijskim infekcijama prispela u bubreg ascedentnim (iz mokracnih puteva) ili descedentnim(hematogeno) putem.multisistemskih i naslednih oboljenja. troponin d. ehom srca c.5 g/24 h 2.hipoproteinemija 3. skenerom 10.subakutni bakterijski endokarditis 8. Restriktivna c.Fokalne lezije zahvataju intersticijum dok su glomeruli postedjeni.Odlikuje se uznapredujucom 1.usled primene lekova. inverzija p talasa c. EKG om b.smanjen KOP 5.a. Značajna efuzija perikarda se najtačnije dijagnostikuje : a. akutni infarkt miokarda b.oligurijom (ispod 400 ml/24h) 3.metabolickom acidozom 4. U akutnom infarktu miokarda povišeni su sledeći enzimi krvi : a.proteinurija je veca od 3.infekcija.postrenalna) i hronicna 4. Vazospastička b.renalna.Po toku moze biti akutni i hronicni 2. Komplikacije: tromboembolija. inverzija T talasa 9. uvećanje T zupca b. depresija ST segmenta e. Opstruktivna d.edemi. Akutna bubrežna insuficijencija je stanje kada iz bilo kog razloga dolazi do naglog ostecenja funkcije bubrega. elevacija PR segmenta d.neoplazmi.javljaju se samo ili u najcescoj meri na .

opstruktivna uropatija. smanjena proteinemija.povecan T.000 cfu/ml 4.Sekundarno nastaju u sklopu sistemskih naslednih metabolickih ili biohemijskih oboljenja.krvarenja 4.glomerulima.edemi.5 g/24h zbog ostecenja glomerularne membrane. Urinarna infekcija se dijagnostikuje na osnovu .Po obimu mogu biti fokalne. < 25ml/min 5. > 1.Hronična bubrežna insuficijencija – definicija i etiologija Uznapredujuci pad nivoa glomerularne filtracije bez obzira na ukus.smanjen M. < 10ml/min b. < 20ml/min 2.deficit gvozdja i vitamina 6.A..opekotine.glomerulska bolest..tromboembolija Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. Enterococcus 3.Moze se zavrsiti definitivnim otkazom rada bubrega sa sindromom uremije.hiperviskozni sindrom 7.Navedi razloge prerenalne akutne bubrežne insuficijencije uzroci prerenalne akutne bubrezne slabosti su: hipovolemija ili smanjenje ukupne zapremine cirkulisuce krvi bilo kog uzroka(GIT krvarenje.000. Razlozi nastanka anemije u bubrežnoj insuficijenciji su 1. smanjenje efektivne cirkulisuce zapremine (kardiogeni sok.proliv.Nastaje zbog gubitka negativnog naelektrisanja glomerularne bazalne membrane 10.segmentne 6. <30 ml/min c).Definicija mirko i makroalbuminurije mikroalbuminemija ukljucuje gubitak proteina preko 3.Prethode mu ekstraglomerularne manifestacije oboljenja.nedostatak endogenog eritropoetina 8. Najcesci uzrocnici urinarne infekcije su : a) Escherichia coli b). intersticijalni nefritis 9.peritonitis).↑ SE. sekvestracija (pankreatitis.Etiologija: dijabetes.duretici).Mikroalbuminemija predstavlja izlucivanje albumina od 30 – 300 mg/24h. hipotenzija.toksicno dejstvo uremicnih toksina 3.smanjen imunitet. Simtomi uremije nastaju kada je glomerularna filtracija: a) < 50ml/min b). Signifikantna bekteriurija postoji kada je broj bakterija : a) >10 0000 cfu/ml b) > 100 000 cfu/ml c).sepsa). Koje vrednosti klirensa kreatinina je kriterijum za terminalni stadijum bubrezne insuficijencije a.skracen zivotni vek eritrocita 2.hemoliza 5.Pracena je promenama u sastavu plazme u smislu azotemije. < 14ml/min c.ascites.globalne. Kliničke manifestacije hipoproteinemije (navedi bar tri) pad KOPa.V.povecan otpor u bubreznim krvnim sudovima. Streptococcus c).difuzne.

nefroskleroza Zaokruži dva ili više ponudjenih odgovora 1. pankreatitis d.urina c. cilindre 4.proteinurija b.leukocite c. U sedimentu urina normalno nalazimo a.bakterije b.visoka SE 2.uremija e.hronični cistitis d.metabolita bilirubina .nekrozu bubrežnog parenhima 9. tumori bubrezne casice c. Najcesci tumori urinarnog trakta su : a. renal cell karcinom b. Sterilna piurija karakteristična je za a. glomerulonefritis b.Dijabetesna nefropatija podrazumeva a.tumore bubrega 10.anurija d.febrilnost c.tumore bešike d.pregleda krvne slike b.urinokulture 6. Znaci glomerulonefritisa su : a.dizurične tegobe e. pijelonefritis c.hipotireoza b. Patološki nalaz u urinu podrazumeva prisustvo a.leukocitoza b. oboljenje prostate b. tumori mokracne besike 7.a.pijelonefritis c.TBC bubrega c.eritrocite d.Za koje oboljenje nije karakteristična pojava hipoproteinemije a.ciroza jetre c. cistopijelitis 8.glomerulosklerozu b.edemi d.hemokulture d.Pijelonefritis karakterišu sledeći simptomi a.agranulocitoza 3.febrilnost c. Najcesca komplikacija dentalnog inflamatornog procesa je : a.

proteina d.febrilnost 9.ultrazvučna dijagnostika d.hipertenziju c pleuralni izliv d. U toku dijatesa javljaju se a.urinokultura b.glikozurija b.hipotenziju b.glomeruloskleroza c.glomeruloskleroza c. metabolicka cidoza e) hiperfosfatemija f) hipokalcemija 10.sepsa b.glikoze c.nefrolitijaza 8 Klinički znaci kalkuloze bubrega su a.pijelonefritis d.Komplikacije urinarnih infekcija su a.piurija c.pleuritis e. Indikacije za dijalizu su : a) hiperkalijemija b) oligurija c).miokardiopatiju 7.piurija 6.b.Za dijagnostikovanje tumora bezike koriste se sledeće metode a.Proteinurija može da ima za posledicu a.oksalata 5.bol u vidu kolika e.hematurija b.laparoskopija . anemija d).permanentni bol d.pregled urina e.cistoskopija c.apces bubrega d.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful