ENDOKRINOLOGIJA 1.

Diabetes mellitus je grupa metabolickih bolesti koje se karakterisu hiperglikemijom nastalom zbog deficita u sekreciji insulina,zbog poremecaja u njegovom delovanju ili usled oba poremecaja. 2. Feohromocitom je tumor srzi nadbubrezne zlezde koji zahvata hromafino tkivo i dovodi do povecanja sekrecije kateholamina.90% je benigne prirode i unilateralno lokalizovan. 3. Kora nadbubrežne žlezde sekretuje sledeće hormone 1.zona glomerulosa: mineralokortikoide (aldosteron) 2.zona facikulata: glikokortikosteoide (kortizol) 3.zona reticularis: androgene hormone (androsteron,dehidroksiepiandrosteron) 4. Definicija i simptomi akromegalije hipersekrecija hormona rasta kod odraslih.1.Stimulise rast distalnih delova kostiju i mekih tkiva pa dovodi do karakteristicnih promena kao sto su uvecanje jezika, nosa, mandibule, hiperostoza fontanele i zigomaticne kosti,povecanje medjuzubnih prostora,uvecanje saka i stopala.2.Stimulativno deluju na rast parenhimatoznih organa pa dolazi do hipertrofije zlezdanog tkiva,pluca,srca (leve komore) sa miokardiopatijom,jetre, kolona sa polipozom i malignom alteracijom.3.Metabolicki efekti: insulin rezistencija i dijabetes 4.Neuroloski simptomi: glavobolja,poremecaj vida (diplopije,hemijanopsije),parestezije,misicna slabost. 5.promene na kostanozglobnom sistemu: osteoporoza,artralgije,zglobni deformiteti 5. Sekrecija tireodinih hormona je pod kontrolom TSH,tireotropnog hormona koga luci hipofiza 6. Adenohipofiza sekretuje sledeće hormone TSH,STH,ACTH,FSH,LH,Prl,MSH 7. Simptomi hipoglikemje su preznojavanje,malaksalost,bledilo koze,poremecaj vida (diplopija,slab vid),neuroloski poremecaji (glavobolje, epi napadi,neuroloski ispadi,poremecaj govora),izmenjeno psihicko ponasanje (zbunjenost,agresivnost,konfuznost,amnezija,pospanost,sopor,koma) 8. Komplikacije dijabetesa ( akutne i hronične) su Akutne: hipoglikemija,dijabeticka koma(ketoacidoza),dijabeticna neketonska hiperosmolarna koma,laktatna acidoza. Hronicne: dijabetska mikroangiopatija-specificne promene na kapilarima(mikrocirkulacija) sa sledstvenim ostecenjima retine oka(dijabetska retinopatija),bubrega(dijabetska nefropatija),nervnog stable(dijabetska neuropatija); dijabetska makroangiopatija je prevremena arterioskleroza cerebralnih, koronarnih arterija i arterija donjih ekstremiteta (klaudikacija intermitens) 9. definicija i razlozi nastanka Cushing-ov sindroma. Kusingov sindrom(hiperkorticizam) podrazumeva skup znakova i simptoma koji nastaju kao posledica povecane koncentracije glikokortikosteroida(kortizola) i androgenih hormona u krvi.Uzroci: 1.egzogeni(jatrogeni) usled dugotrajne primene kortikosteroida u Th svrhe (cesce od endogenog) 2.endogeni: ACTH nezavisni Kusing je povecana sekrecija hormona kore nadbubrega usled hiperpalzije adenoma Ca; ACTH

zavisni hiperkorticizam nastaje usled postojanja sekretorno aktivnog tumora hipofize i zove se morbus Kusing. 10. Definicija i etiologija hipotireoze. To je stanje smanjene sekretorne aktivnosti tireoidne zlezde ili potpunog nedostatka tireoidnog hormona.U zavisnosti od uzroka nastanka razlikujemo: 1.primarna – ostecenje same stitne zlezde usled kongenitalnih anomalija,aplazije,radioaktivnih zracenja,operativnih zahvata,zapaljenja,tumora,delovanja lekova,strumogenih faktora (T3 i T4 je smanjeno a TSH je normalne ili povecane konc.) 2.sekundarna: javlja se kao posledica smanjenog lucenja TSH zbog ostecenja adenohipofize 3.tercijalna: nastaje zbog nedovoljne sekrecije hipotalamusnog libertina TRH Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.lečenje hipoglikemije podrazumeva davanje a. insulina b. kortikosteroida c. glikoze 2. Spermatogenezu indukuje a. TSH b. testosteron c. glikokortikoidi 3. Za procenu stepena gojaznosti koristi se a. indeks mase tela b. obim kukova c . vrednosti holesterola 4. Diabetes insipidus nastaje usled nedostatka a. renina b. mineralokortikoida c. antidiureznog hormona 5. Osteoporoza je a. smanjenje koštane mase b. razmekšanje kostiju c. dekalcifikacija 6. Hiperosmolarnu komu karakteriše a. ketonemija b. hiperglikemija c. acetonurija 7. Hipoparatireoidizam je praćen a. hipokalijemijom b. hiperkalcemijom c. hipokalcemijom 8. Kod gojaznih dijabetičara medikamentnu terapiju započinjemo a. insulinom b. derivatima sulfonil ureje c. metforminom 9. Znaci hipokalcemije su a. nefrolitijaza b. tetanični grčevi

trigliceridi d. gubitak u telesnoj težini b. anemija d. gastrektomija 4. povećana fizička aktivnost d. Hipotireozu karakterisu sledeći simptomi a. Simptomi hiperglikemije su a. hiperlipidemija e. povečana fizička aktivnost e. hipotireoza c. hiperosmolarna koma e. Arteriosklerozu pospešuju a. konzumiranje alkohola c. ishrana bogata mastima b.Faktori rizika za razvoj osteoporoze su a.c.osećaj gladi c. hipertenzivna kriza b. bubrežna insuficijencija 7. metforminima b. pojava edema c. deficit estrogena e. anginozni bolovi 6. kardiogeni šok 2. laktatna acidoza d. LDL holesterol c. komplikacije gojaznosti su a. žedjanje 5. insulinom c. tahikardija d. dijabetes b. HDL holesterol b. hipertenzija d. porodična anamneza 3. osteoporoza 10. gladovanje c. preznojavanje b. ketoacidoza c. Gestacijski dijabetes se leči a. hiperlipidemija e. pušenje b. bilirubin . zujanje u ušima e. Akutne komplikacije dijabetesa su a.učestalo mokrenje d. derivatima sulfonilureje Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. Razlozi za nastanak hipoglikemije su a.

humani insulin 40 IJ d.Tipovi su: 1. lividne strije d.lividna prebojenost koze vrhova prstiju .medijastinuma i drugih organa (jetra.definicija i etiologija pleuritis je zapaljenski proces pleure koji u zavisnosti od prisustva eksudata moze biti sicca – suvi i eksudativa. hiperglikemija PULMOLOGIJA 1.faktori unutrasnje sredine: genetska predispozicija.spontani i 2.iskasljava vecu kolicinu penusavog sluzavog a nekada i sukrvicavog ispljuvka.krklja. kora nadbubrežne žlezde 9. hipotenzija b. adenohipofiza b. svinjski 100IJ c.Etiologija:infektivne bakterije.gljive. Tipovi cijanoze i njihove karakteristike uslovljena je prisustvom vece kolicine nesaturisanog Hb u krvi.Moze biti posledica bolesti pluca (apsces.e.Manifestuje se teskom dispnejom.starost 5.Akutni edem pluća je posledica akutne insuficijencije levog srca uz ocuvanu funkciju desnog koji dovodi do staze u plucnoj cirkulaciji.učestalo mokrenje c. Šta je pneumotoraks to je prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru uz kolaps pluca. svinjski 40 IJ b.faktori spoljnje sredine: infekcije. Simptomi Chuscingovog sindroma su a. U lečenju dijabetesa koriste se sledeći insulini a. pusenje.To je stanje pluca koje se karakterise nenormalnim trajnim povecanjima vazdusnih prostora distalno od terminalnih bronhiola(acinusi) praceno destrukcijom alveolarnih zidova.U odnosu na komunikaciju sa spoljasnjom sredinom deli se na otvoren. ventilni(tenzioni) 2 . Androgene hormone normalno sekretuju a.lokalna. testisi c.cijanozom centralnog tipa. aerozagadjenja 2.pacijent je obliven hladnim znojem.Ovo smanjuje rastegljivost pluca i smannjuje respiratornu povrsinu dovodeci do teskog poremecaja u razmeni gasova.nadvladava onkotsi) na nivou kapilara sto uslovljava transudaciju tecnosti u intersticijum i alveole. Emfizem pluća – definicija i razlog nastanka hronicna progresivna bolest.Usled staze raste HP (preko 4 kPa. 3 Pleuritis.kaslje.kod regionalnog usporenja cirkulacije 2. ovarijumi d. ureja 8. humani insulin 100 IJ e.pol.Etiologija: 1.traumatski. analozi insulina 10.Spada u hronicnu opstruktivnu bolest pluca. centralna gojaznost e. zatvoren.bubreg).periferna.Prema nastanku se deli na 1.TBC 4.pneumonija).virusi. srž nadbubrežne žlezde e.

sepsa 2.artritis 8. 3. Pneumonije .plucna hipertenzija 2.emotivni stres 7.bronhopneumonija (zahvata terminalne bronhiole i alveole).Opstrukcije su uzrokovane 1. 6.apsces mozga 9. 2.meningitis 7.parapneumoticni izliv 3.ruku.edemom sluzokoze 3.prasina.Ogranicenje je progresivno i udruzeno sa poremecenim inflamacijskim odgovorom pluca na stetne cestice ili gasove. Komplikacije: 1. u bronhijalnoj astmi b.hidropneumotoraks van pluca: 1.hronicna inflamacija disajnih puteva sa poremecenim brojem aktiviranih makrofaga.segmentna ili lobularna (zahvata segment ili lobulus).odnosno da odrze normalnom oksigenaciju krvi sa poremecenom ili normalnom eliminacijom CO2.nagomilavanjem sekreta u lumenu bronha.Imunoloski se odnosi na senzibilizaciju spoljnim agensima kao sto su polen.hladan vazduh.Razlog:1.centralnalividnost koze i vidljivih sluzokoza (usne. Pneumonija je zapaljenska promena parenhima pluca akutnog ili hronicnog toka koja obuhvata alveole i intersticijum. 10.spazmom glatkih mislica bronha 2. Perkutorni zvuk je hipersonoran: a.imunoloskim 2.kasalj. u emfizemu pluća 2. u bronhijalnoj astmi b.TNFα).perikarditis 6.sviranje u grudima.T ly.nogu i lica kod otezanog ulivanja krvi u desno srce.oksidativni stres. Bronhijalna astma – definicija i etiologija To je bolest disajnih puteva u kojoj se usled reverzibilne opstrukcije javljaju: paroksizmi (ekspiratorne dispneje).definicija i podela.Etiologija: uzrokovana je 1. Fremitus pectoralis je jednostrano ugašen ili oslabljen: a.Srece se kod bronhopulmonlnih oboljenja a posledica je poremecene alveokapilarne ventilacije i hipoksemije.Po velicini moze biti lobarna (zahvata ceo lobus).empijem 4.apsces 2.jezik.oralna sluzokoza) znak je nedovoljno saturisane krvi kiseonikom.Ne koji oslobadjaju medijatore (leukotrijeni.interleukin 8. Razlozi nastanka i komplikacije hronične obstruktivne bolesti pluća su HOBP se karakterise ogranicenjem protoka vazduha u plucima koje nije potpuno reverzibilno.meningoencefalitis 8. u pleuralnom izlivu . Komplikacije pneumonije na plucima: 1. u pleuralnom izlivu c.miokarditis 5.virusi.mesovitim mehanizmom. u hroničnom bronhitisu d.razvoj hronicnog plucnog srca sa globalnom plucnom insuficijencijom 9.Neimunoloski su bakterije.neimunoloskim 3.perje.endotoksicni sok 3.hepatitis 10.endokarditis 4.napor.neravnoteza plucnih proteinaza i antiproteinaza 3. intersticijalana pneumonija (zapaljenski proces je u intersticijumu) Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.duvan.dlake.Respiratorna insuficijencija je nesposobnost pluca da odrze adekvatnu razmenu respiratornih gasova izmedju spoljasnje sredine i krvi.

tuberkuloza b. eksudaciju u pleuralni prostor c. hematopoeza b. akutnom bronhitisu b. niska vrednost glukoze i nizak nivo LDH 8. pleuralni izliv c. Najčešća etiologija hemoragičnog pleuralnog punktata je: a. visoka koncentracija proteina i visok nivo LDH b. Hipoproteinemija izaziva: a. hemohromatoza c. u hroničnom bronhitisu d. pneumotoraksa c. niska koncentracija proteina i visok nivo LDH c. Biohemijske karakteristike eksudata obično su: a. ne utiču na ventilatornu funkciju 9. Iskašljavanje sukrvičavog sadržaja naziva se: a. hemoptizija d. 7. Zaokružiti normalnu vrednost pH arterijske krvi: a. alveolarnu plućnu proteinozu d. Nečujno disanje sreće se u: a. 7. opstruktivne smetnje ventilacije d. Poliglobuliju izaziva: a. malignitet c. hronična respiratorna insuficijencija d.379 d.579 5. Visoka febrilnost.179 b. visoka koncentracija proteina i nizak nivo LDH d. bronhijalna astma b. pneumonije d. 7. kardijalna dekompenzacija 6. transsudaciju u pleuralni prostor b. u emfizemu pluća 3.279 c. uz nalaz kasnoinspirijumskih pukota bazalno sa jedne strane pluća ukazuje na najverovatniju dijagnozu: a. inflamirane bronhiektazije 4. akutnog traheobronhitisa b. hemosideroza 7. perifernu cijanozu c. pleuralnom izlivu . 7. 1. pneumonija d. ne utiče na pleuralni prostor zbog njegove izolovanosti 10. restriktivne smetnje ventilacije b. pogoršanja bronhijalne astme Zaokružiti dva ili više ponudjena odgovora. Teški deformiteti zida grudnog koša izazivaju: a.c.

hilarna adenopatija 5. Hiperventilacija b. biopsija pleure c. može biti normalan nalaz 2. bronhijalna astma d. pneumoniju d. težak fizički rad c. bronhoskopija 4. lezijama bronhijalnog stable .c. izlaganja tela niskim temperaturama b. tromboza dubokih vena potkolenice b. kompletnom pneumotoraksu d. može biti normalan nalaz 8. Akutna respiratorna insuficijencija c. malaksalost 10. Respiratornu acidozu izaziva. nasledje b. metaboličkoj acidozi b. sarkoidozu pluća b. dijabetesnoj ketoacidozi c. emfizem pluća c. a. edema pluća c. kašalj d. hemofilija A c. Normalnim radiološkim nalazom na plućima karakteriše se: a. proširenim medjurebarnim prostorima i zaravnjenim konturama obe hemidijafragme ukazuje na: a. nuklearna magnetna rezonanca (NMR) d. Centralna cijanoza se sreće u toku a. Kussmalovo disanje se javlja u a. Predisponirajući faktori za nastanak plućne embolije su: a. Hronična respiratorna insuficijencija d. Rentgenološki nalaz hiperinflacije pluća sa povećanom transparencijom parenhima. Hronična bubrežna insuficijencija 3. korišćenje oralnih kontraceptiva 6. loši socioekonomski uslovi d. trombocitopenija d. Invazivne dijagnostičke procedure su: a. Najčešči etiološki faktori za nastanak malignih tumora pluća su: a. kompjuterizovana tomografija (CT) b. akutni bronhitis b. povraćanje e. pušenje 7 . težih oblika respiratorne insuficijencije d. difuzna fibroza pluća c. febrilnost c. tromboze perifernih vena 9 Bakterijsku pneumoniju karakterišu sledeći simptomi b.

krvarenje 4. 3. RTG.celijacna bolest 2.tromboza.Helicobacter pylori infekcije .loblarne i vaskularne arhitekture jetre sa regenerativnim nodusima hepatocita.hipersplenizam 8.vazopresina 4.definicija i podela u odnosu na etiološki factor Hronicna difuzna bolest jetre koju karakterise fibroza.Klinickih znaci dekompenzovane ciroze jetre su: 1.definicija i etiologija : Stanje patoloskog nakupljanja tecnosti (ascitna tecnost) u peritonealnoj duplji. Etiologija: 1.stenoza pilorusa 2. Ulkusna bolest zeluca i duodenuma najcesce je posledica : (jedan odgovor) a.Verifikuje se inspekcijom stolice i rektalni tuse.portna hipertenziona gastropatija.hepatoencefalopatija 5.c.tumori tankog creva 5.Crohnova bolest .pusenje Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.Po zavrsetku bolesti funkcija pankreasa se normalizuje. oštečenju laringsa GASTROENETEROLOGIJA 1.splenomegalija 4.ascites 2.kriptogene ciroze nepoznatog porekla 9.kronova bolest 4.histologija 10.primarna bilijarna ciroza. tromboza hepaticnih vena.karcinoid 6.aldosterona.hronicni hepatitis B. Ascites.ascites.portna hipertenzija 3.tropski spru 3.Etioloska klasifikacija: alkoholizam.penetracija u druge organe 3. To je benign pepticka ulceracija zeludca ili duodenuma koja zahvata dublje slojeve zida i dopire do lamine muscularis. hereditarna hemohromatoza.kortikosteroidi. genetskog polimorfizma antigena na povrsini eritrocita.nealkoholni steatohepatitis. Oboljenja tankog creva su 1. dezorganizacija.C.d.splenomegalija. 5.anemije 4.definicija i metode dijagnostikovanja.Wilsonova bolest.sekundarna b. Akutni pankreatitis je zapaljensko oboljenje pankreasa praceno jakim bolovima u trbuhu i visestrukim povecanjem amilaza u serumu i urinu a sve kao posledica autodigestije.perforacija 2.angiotenzina.endoskopija. Znaci portne hipertenzije su variksi jednjaka.povecn nivo renina.povecana aktivnost simpatickog nervnog sistema 6. Dg: lab analiza .variksi jednjaka sa ili bez krvarenja 3.Etiologija: helicobacter pylori.Komplikacije ulkusne bolesti su 1.Stolica je crna katranasta.deficit Alfa1 antitripsina.NSAIL.ulkusna bolest 7.ciroza izazvana lekovima i toksinima. Melena – definicija i navesti preglede kojima se verifikuje Melena je pojava krvi u stolici (ne sveze).hronicna parenhimna bolest jetre 2.D. Ulkusna bolest – definicija i etiologija.Ciroza jetre .To je hronicno inflamatorno oboljenje nepoznate etiologije koje moze zahvatiti bilo koji de GIT-a od usta do anusa.Odraz je krvarenja iz gornjih partija digestivnog trakta.krvne grupe b. autoimuni hepatitisi.

kalkulozom zune kese c. Oralnom moniliasom d. pusenje c. alkoholizmom d. Etioloski posmatrano hronični pankreatitis je najcesce uzrokovan: a.enteritis izazvan Yersina-om enterocoliticom 7. losom prognozom b. dobrom prognozom bez progresije u hronicnu bolest 8. Intestinalnim limfomom c. adenokarcinom zluca d. toksicnim dejstvom lekova 3. Aftoidne ulceracije se najcesce vidjaju kod bolesnika sa a. Limfom zeluca c. Jedini dokazani karcinogen u etiologiji karcinoma pankreasa: a. Ulceroznim kolitisom b. MALT limfom b.refluksne bolesti jednjaka 2. Hemioterapija d. inspekcija abdomena b. Biopsija tankog creva bolesnice stare 28 godina sa hronicnom dijarejom pokazala je subtotalnu vilusnu atroiju. Crohn-ovom bolescu 9. Najcesci histoloski tip karcinoma zeluca je a. Zracenje b. Odgovarajuca terapija kod najveceg broja pacijenata sa kolorektalnim karcinomom je: ( jedan odgovor) a. Zracenje i hemioterapija . deficijencijom alfa 1 antitripsina b. hrana bogata zasicenim masnim kiselinama 4.c. perkusija abdomena 5. tendencijom da dovede do hronicne boleti jetre c. palpacija abdomena c. alkohol b. Crohn-ova bolest b. hirusko lecenje i hemioterapija e.polifenoli d. Hepatitis A je infektivna bolest: sa a. pusenjem e. Celiacna bolest c. O kojoj se bolesti radi? (jedan odgovor) a. anoskopija d. Infektivni proliv d. Pregled kojim se verifikuje melena: a. planocelularni karcinom 6. rektalni tuse e. Hirusko lecenje c.

febrilnost d.Klinickih znaci dekompenzvane ciroze jetre su: (dva odgovora) a. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c. Murphy-ev znak e. ascites . autoimunim hepatitisom e.žutica b.Glavni simptom tumora glave pankreasa kod vecine pacijenata je: a. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b. Screening za dijagnostikovanje hepatocelularnog karcinoma treba sprovesti medju pacijentima sa: a. toxicni megakolon e. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d. erozivnog gastritisa c. kardiomegalija b. perianalna bolest c.10. Kortikosteroide b.povraćanje c. kolorektalni karcinom d. karcinoma želuca b.pojava dijabetesa Zaokružiti dva ili više tačna odgovora 1. splenomegalija d. Koji od navedenih fakora (iskaza) su cesce povezani sa Crohnovom bolescu nego sa ulceroznim koltisom (Dva odgovora) a. primarnim sklerozirajucim holangitisom c. enterokutane fistule 3. erozivni jejuno ileitisa e. HCV hepatitisom d. zutica c. HbS hepatitisom 5. gastrinoma d. Anti TNF terapiju 2. alkoholnom hepatitisom b. distalni kolitis b. Lecenje umereno teskog ataka ulceroznog kolitisa podrazumeva a. NSAIL je vazan etioloski faktor u nastanku : (zaokružiti dva tačna odgovor) a. Sulfosalzin i antibiotike e. pseudomembranoznog kolitisa 6. Sulfosalazin d. produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 4. Antibiotike c.

7. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d .žena.na osnovu kriterijuma obojenosti: normohromna i hipohromna 2.a)morfoloska podela: 1.na osnovu velicine eritrocita: normaocitna. gorusica e.Primarna biliarna cirrhosa (PBC) najcesce se javlja kod : a. Multipli mijelom je: plazmocitom je maligna bolest karakterisana nenormlnim lokalnim (solitarni mijelom) ili difuznim (multipni mijelom) bujanjem patolosko izmenjenih plazmocita u kostanoj srzi (nepoznata etiologija) 4. pre 50 godine e.sideropenijska.smanjenom kolicinom Fe u serumu i tkivnim depoima 3.hemolizna. Definicija i podela anemija: to su stanja kod kojih postoji smanjena masa eritrocita u krvi pracena smanjenjem vrednosti Hb i hematokrita ispod normalne vrednosti.mikrocitozom 3. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. POST TRANSFUZIONE: 1. epigastricni bol posle obroka b. posle 50.imunske: intravaskularna hemoliza(ABO . povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c.godine d. b)Etioloska podela: poremecaj maticne celije hematopoeze.mijelo ftizma.sideroblastna.produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 9.utrikarije. dece 10 Kod sumlje u prisustvo kolorektalnog karcinoma predlažu se sledeće dijagnostičke procedure a. povremeni bol u grudima c. Sideropenijska anemija je: ona koja se karakterise 1. Najvažnije moguće komplikacije transfuzije krvi su: PRI TRANSFUZIJI:1. Karakteristicni simptomi refluksne bolesti jednjaka je: (dva odgovora) a.hiposideremijom 4. abdominalna punkcija e. b.rane: hemoliza krvi.akutna tubulska nekroza. disfagija d.hipohromijom 2. 2. b muškaraca c. kolonoskopija sa biopsijom. 2.megaloblastna.makrocitna. CT abdomena i male karlice c.u drugim hronicnim bolestima. pirogena reakcija.pozne: uglavnom infektivne reakcije.mikrocitna.UZ abdomena HEMATOLOGIJA 1. hematemeza 8 . gastroskopija d.

infekcije na mestu venepunkcije.nedostatka vitamina B l2 4. 8.Patoloska proliferacija redovno je pracena poremecajem sazrevanja i diferentovanja celija uz humoralnu inhibiciju razmnozavanja preostalih normalnih hematopoeznih celija.smanjenog stvaranja 3.anafilakticki sok) 2.prekomernog gubljenja krvi iz organizma 2.ekstravaskularna hemoliza (Rh inkompatibilnost).prenosenje infekcija (hepatitis.Šta je mijelofibroza.inkopatibilnost).lues.pojacanog razaranja Tr 2.Trombocitopenija može biti posledica: Trombocitopenije predstavljaju smanjenje broja trombocita ispod 150.To su oboljenja koja spadaju u grupu mijeloproliferativnih bolesti . tromboflebitis. 10. Tri osnovne faze hemostaze su: vaskularna (smanjenje lokalnog protoka krvi na mestu povrede lokalnom vazokonstrikcijom).efikasnosti stvaranja trombocitnog tromba c.intoksikacija citratom. hemosideroza 5. Mo: 6-8% 6. a šta mijeloidna metaplazija Mijeloidna fibroza i mijeloidna metaplazija su sinonimi.neimunske: preopterecenje cirkulacije.tj.koagulacija krvi (stvaranje fibrinskog ugruska) 7.vaskularne fragilnosti b. Eo: 2-4%.Najcesci patoloski tip je hemoglobin S (valin→glutamin) koji kod homozigota dovodi do srpaste anemije. deficita folne kiseline b.AIDS.vazdusna i masna embolija.preteča megakariocita b. Reed-Sternberg ćelija je: a.trombocitna (stvaranje belog tromba). Baz: 0.stvaranja fibrina 3.preosetljivost (urtikarija.prekomerne razgradnje eritrocita c.prekomerne razgradnje eritrocita c.U lanu globina 1 ili vise a. povecnjem broja Le u perifernoj krvi.Dolazi do promena na nivou nediferentovane mezenhimne celije koja je preteca hematopoeznog (maticne celije hematopoeze) i fibroznog (fibroblasta) tkiva Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.insuficijencije kostne srži b.izazvana povecanom sekvestracijom 9. Hemolizne anemije su posledica: a. Leukemija je: maligno oboljenje hematopoeznog tkiva koje se odlikuje nekontrolisanim bujanjem celija neke od mijeloidnih ili limfocitne loze sto rezultira poremecenom masom leukocita. Perniciozna anemija je posledica: a.k.hiperkalijemija. Vreme krvavljenja je pokazatelj: a.000 po mm3 1.Ne: 65-70%.maligna ćelija u Hodgkinovoj bolesti .5-1%. Leukocitarna formula – definicija i procentualna zastupljenost je odnos pojedinacnih vrsta leukocita izracunata u razmazu krvi. malarija). Ly: 25%. zamenjeno je drugim.Hemoglobinopatije su: nasledne bolesti koje karakterise poremecaj u sintezi globina zbog poremecaja gradje pojedinih peptidnih lanaca.

srednje i visoke agresivnosti 4.Hipersplenizam je: a.posledica poremećaja trombocitne funkcije b.urođenim hemoragijskih poremećajima 3.zamenom kostne srži blastnim ćelijama b.leukemoidnom reakcijom c.Makroglobulinemija je: a.urođeni hemoragijski poremećaj b.nedostatka vitamina B 12 i folne kiseline 8. Anemija se najčešće viđa u sledećim oboljenjima: a.Mijeloftizne anemije su posledica: a.Normalan broj leukocita periferne krvi izražen u broju po mm3 je: a.blastnom transformacijom b. Akutne leukemije su karakterisane: a.podela na sporo i brzo progredirajuće limfome c.diskrazija plazmocitne loze koja luči IgM l0.parcijalno tromboplastinsko vreme c.4-10 miliona Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.vreme krvavljenja b.Hronična granulocitna leukemija se najčešće završava: a.eritrocitoza prouzrokovana hipoksemijom c.podela na Hodgkinov i Nehodgkinske limfome d.skup poremećaja u kome je citopenija periferne krvi povezana sa splenomegalijom c.odsustvom prelaznih faza između najmlađih i najzrelijih ćelija c.bez značaja u dijagnostici tropmbocitopenije 2.poremećena hematopoezna funkcija slezine koja dovodi do hroničnog gubljenja krvi iz organizma 9.4-10 hiljada c. Najvažnije klasifikacije limfoma su: a.retrakcija koaguluma d.nasledni poremećaj koagulacije 6.prekomernog gubljenja krvi iz organizma c.podela na limfome sa velikom i malom tumorskom masom b.c.epiteloidna ćelija tuberkuloznog granuloma 5.invazije kostne srži malignim ćelijama b.uvećanje slezine b.podela na limfome niske.Cushingov sindrom b. Hemofilije su: a.diabetes insippidus .40-100 hiljada b.proizvodnjom endogenih supstanci koje inhibišu koagulaciju krvi d.komplikacije transfuzije krvi c.diseminovanom intravskulnom koagulacijom 7. «Screening» test za koagulacionu fazu hemostaze je: a.

krvavljenje b.Hemoliza se može javiti kod: a.predstavlja stanje hiperkoagulabilnosti krvi e. Prilikom presađivanja tkiva mogu se.hronične opstruktivne bolesti pluća 8.Trombocitopatija a.je retko praćena trombozama 6.Anafilaktoidna reakcija (dolazi do oslobadjanja anafilaksijskih medijatora bez ucesca IgE antitela.Intolerancija (ponekad posled uzimanja aspirina) 2.sklonost ka infekcijama d. gastritis.Hronična posthemoragijska anemija najčešće prati: a. sindrom iritabilnog kolona.autoimunskih poremećaja d.c.označava idiopatsku trombocitopenijsku purpuru d.desava se pri upotrebi medikamenata iz grupe opijata) 2.označava posledicu diseminovane intravaskulne koagulacije b.najčešće udružen sa paraproteinemijom IMUNOLOGIJA I REUMATOLOGIJA 1. migrene 3.infarkta miokarda e.malighna neoplazija plazmocita c.myxoedema d. Intolerancija nutritivnih alergena se može javiti u vidu sledećih entiteta(nabrojati): eozinofilni gastroenteritis.hemofilije c.transfuzije krvnih derivata b.označava poremećenu funkciju trombocita c.transplantacija kostne srži 10.Anafilatoksinska reakcija ( javlja se posle davanja jodnih kontrasta) 3.septična stanja 7.gastrointestinalne bolesti b.hipoksije b.amiloidna degeneracija krvnih sudova e.Najznačajnije komplikacije granulocitopenije su: a. shodno njihovom poreklu.sistemsko oboljenje vezivnog tkiva d.autologi – od iste .metastatski proces koji zahvata kosti b.posttransfuzionih reakcija 9.hiatus hernia e.alergijska stanja d.Savremeni trendovi terapije malignih hemopatija su: a. U pseudoalergijske reakcije spadaju (nabrojati): 1.autoimunski poremećaji c.gastrointestinalne neoplazije 5.antibioterapija i primena barokomora c.Multipli mijelom je: a.ginekološka oboljenja c. koristiti sledeći tipovi transplantata (nabrojati): 1.terapija monoklonskim antitelima d.

akutni HIV sindrom.osobe koja prima transplantat 2.bolest sa deficitom celularnog imuniteta b.perakutna reakcija odbacivanja transplantata 3.Postoji visok titar cirkulisucih At protiv ribonukleoproteina. Hereditarni angioedem je: a.pirofosfata 9. Kliničke manifestacije sindroma stečenog imunodeficita se mogu klasifikovati u sledeće četiri grupe: 1.Ankilozirajući spondilitis je: hronicna progresivna inflamatorna bolest koja zahvata sakroilijacne zglobove i aksijalni skelet a moze zahvatiti i zglobove ramena i periferne zglobove 10.alogeni – od genetski razlicite jedinke iste vrste 4.hronična granulomska bolest 5.prvom tipu reakcije preosetljivosti b.sistemski 2.asimptomatska infekcija 3.U zahvacenim tkivima uocava se infiltracija limfocita i talozenje imunskih komplekasa. Oblici juvenilnog artritisa su: 1.Spada u bolesti ranog tipa preosetljivosti 6.perzistentna generalizovana limfadenopatija 4.poliartikularni 3. Di Georgeov sindrom je: a.antigeni genetski identičnih blizanaca .oligoaktikularni 7.ostale bolesti (a.neoplazije) 5. Mešovita bolest vezivnog tkiva je: bolest karakterisana skupom klinickih simptoma koji lice onima u SLE.infiltrativno oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus c.drugom tipu reakcije preosetljivosti c. Pseudogiht je: akutno i hronicno zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje zbog talozenja Ca .SSC.ksenotransplantat transplantat tkiva izmedju jedinki razlicitih vrsta 4. poliomiozitisu i RA. Anafilaktički šok se odvija po: a. 2.Promene su pojedinacne ili brojne i medjusobno slivene i zahvataju samo tkivo derma.neuroloske bolesti.infektivne bolesti.sindrom stečenog imunodeficita c. Izoantigeni su: a.Patogenetski mehanizmi nisu dovoljno razjasnjeni ali se smatra da zbog poremecaja imunoregulacije dolazi do proliferativnih lezija intime ili medije krvnih sudova a posledica su okluzija ili obliteracija 8.sistemska bolest sa hiperkatabolizmom imunoglobulina b.Sjogrenov sindrom je: progresivno imunolosko oboljenje koje karakterise destrukcija egzokrinih zlezda a manifestuje se suvocom sluzokoza i konjuktiva.Moze biti primarno i sekundarno. Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. Serumska bolest je: a.sindrom vazovagalne stimulacije b.oblik hipersenzitivnogvaskulitisa c.izazvan naslednim deficitom inhibitora C 1 esteraze 4. Urtika je: lokalna prolazna promena na kozi u vidu crvenog otoka koji svrbi.izogeni – od genetski identicnog blizanca 3. opsti simptomi b.četvrtom tipu reakcije preosetljivosti 2.

antigeni po kojima se međusobno razlikuju jedinke iste vrste 6. Giht nastaje kao posledica: a.antigeni stvoreni autoimunskom lezijom tkiva c.parenteralni c.antihistaminicima f.reumatoidni artritis i juvenilni artritis c.antihipertenzivima d.mehanizmom povratne sprege 2.giht i pseudogiht b.b.hiperparatireoidizma Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.prave imunske reakcije b.juvenilna i adultna c.stimulacijom simpatikusa b.bakterijski 3.vazovagalnom stimulacijom c. Dva osnovna podtipa sistemske skleroderme su: a.glikokortikoidima g. Atopijski dermatitis po poreklu može biti: a. Primeri za reakciju izoimunizacije su: .epinefrinom (adrenalinom) b. Reakcije intolerancije na lokalne anestetike mogu biti izazvane: a. Prominentni simptom u polimiozitisu je: a.endogeni d. U vanzglobne reumatske bolesti spadaju: a.egzogeni b.reakcije odbacivanja transplantata 5. Osnovna klinička manifestacija reumatoid artritisa je: a.virusni e.burzitis i entezopatija 9.osteoporoza 7.slabost proksimalne muskulature b.difuzna i ograničena 10.akutna i hronična b.simstrični periferni poliartritis c.diureticima 4.hemohromatoze c.pseudoalergijske reakcije c.hiperurikemije b.spazam paravertebralne muskulature c. Penicilinski preparati mogu izazvati: a. U anafilaktičkom šoku treba hitno sprovesti terapiju: a.dopaminom i/ili norepinefrinom e.ksantinom (teofilinom) c.hronični tendosinovitis b.interkostalna mijalgija 8.toksičnim delovanjem d.

Definiciju akutnog infarkta miokarda: Nekroza miokarda usled prekida ili znacajnog hemodinamskog smanjenja koronarnog protoka. trombozu KARDIOLOGIJA 1.imunokompleksni 8.juvenilni artritis b.erozivni d. M.plućne g.atopijska bolest b.anomalije koronarnih arterija.gastrointestinalne e.bubrežne 7.a.pneumokoniozu d..metabolički e. Caplanov sindrom podrazumeva: a. Bechterew je sinonim za: a.pozitivan RA faktor u serumu b.Najcesce je posledica a)uznapredovale ateroskleroze sa pojavom tromboze kao zavrsnim dogadjajem koji predhodi okluziji ili subokluziji b)jak spazam arterije na mestu intaktne ili cesce aterosklerozom izmenjene arterije.kožne b. Sistemska skleroderma može imati sledeće kliničke manifestacije: a.sindrom iritabilnog creva b.CNS c.posttransfuziona reakcija c.Marie-Strumpell d.vazovagalna reakcija 6. Osteoartritis može biti: a.endokrine f.generalizovani artritis e.primarni b. Redji uzroci su embolija.sklerodaktiliju c.M. degenerativnu spondilozu 10.teleangiektazije e..češći u osoba muškog pola 9.autoimuna bolest c.češći u osoba ženskog pola d.sekundarni c. povecanog zahteva za kiseonikom.kardiološke h. Sistemski lupus je: a.zglobne d.tromboza zdrave arterije zbog hematoloskog poremecaja.ankilozirajući spondilitis c.reakcija odbacivanja transplantata d. .

noduli subkutanei. i inflamatornih celija. zglobova.chorea minor. Amoksicilin 2g per os 1 sat pre ili 2 g ampicilina i. koze i podkoznog tkiva Srcane: endokarditis.Arterijska hiperetenzija podrazumeva stalno prisustvo vrednosti arterijskog krvnog pritiska veceg od 140/90 mm Hg (granicna hipertenzija).v. M.Izazivaci miokarditisa su enterovirusi narocito koksaki B grupe a manje ECHO virusi i citomegalovirusi.trombocita. Endokarditis je infekcija endotelne povrsine srca izazvana M.Virus vrsi pocetno direktno ostecenje miocita u kome se replikuje sto dovodi do disfunkcije miocita.feohromocitom. 3.Načini prevencije bakterijskog endokarditisa kod intervencija na zubima kod bolesnika sa umereno rizičnim predisponirajućim srčanim stanjem . Akutni najcesce je izazvan stafilokokusom aureusom i oznacava se kao toksoidno progresivan oblik I. Navedi osnovnu definiciju endokarditisa i razliku između akutnog i subakutnog bakterijskog endokarditisa.definicija i patofiziološka podela To su poremecaji srcanog misica koji dovode do srcane disfunkcije. mikobakterije. 2. pankarditis vansrcane: migrirajuci artritis.primena oralnih kontraceptiva. Navedi najopštiju podelu arterijske hipertenzije i daj kratku definiciju njenih podtipova..Izazivac je streptococus viridans. Odlikuje se vegetacijama kao tipicnim lezijama sastavljenim od mesavine fibrina. CNS. Navedi najvažnije srčane ( bar tri ) i vansrčane ( bar četiri ) promene u okviru oboljenja Febris Reumatica .hipertroficne i resriktivne.O. rikecije.sekundarna nastaje kao posledica razlicitih poznatih uzroka: renoparenhimna bolest.Cesci je kod ♂ 5.M.celularni i/ili humoralni odgovor koji izaziva dodatno ostecenje miocita posebno kroz proces reparacije na mestu ostecenih miocita stvaranjem lokalne fibroze miokarda. Koji je najčešći uzrok miokarditisa i koji patofiziološki mehanizam je za to odgovoran .v.koji ga izazivaju su bakterije.Klinicki se manifestuje zahvatanjem srca.O. miokarditis.Etioloski se dele na primarne(nepoznatog uzroka) i sekundarne(poznatog uzroka) odnosno prema patofizilogiji na dilatativne.primarni hiperaldosteronizam.koarktacija aorte. pracen destrukcijom valvula i metastatskim infekcijama koje traju nekoliko dana do nekoliko nedelja. ili infuzijom tokom 1 do 2 h uz zavrsetak ifuzije unutar 30 minuta od intervencije.kusingova bolest.a istovremeno inicira imuni. 30 min.At koja se stvaraju u humoralnom imunom odgovoru na pocetno ostecenje stetno deluju na sve komponente . mikoplazme. ili i. hlamidije. 7. perikarditis.Najcesce zahvata srcane valvule.2.renovaskularna bolest. pre.Ona moze biti 1.akromegalija 4. 6 kardiomiopatije . Subakutni se razvija tokom vise nedelja i meseci a odlikuje se umereno teskom toksicnoscu sa retkim metastatskim infekcijama. Miokarditis je fokalno ili difuzno zapaljenje srcanog misica koje se karakterise prisustvom infiltrata zapaljenskih celija u intersticijalnom prostoru i degeneracijom i/ili nekrozom miocita.E.primarna (esencijalana) nepoznatog uzroka i obuhvata 90% populacije hipertonicara. gljivice.Kod alergije na penicilin daje se 1g vankomicina i.eritema marginatum.m.O. Febris reumatica je zapaljenska bolest koja nastaje kao komplikacija infekcije zdrela streptokokom grupe A..

Nabrekle vene vrata su znak: a. miolema.hipertrofija miokarda. arterijske hipotenzije c.nefroskleroza sa bubreznom insuficijencijom 3.75 cm2 gradijent pritiska veci od 50mm hg. 10. Nastaje usled perikardnog izliva kada se pritisak u perikardnom prostoru izjednaci sa dijastolnim pritiskom pa je onemoguceno punjenje i praznjenje srca. Navedi bar tri ciljna organa čija su oštećenja izazvana dugotrajnom artertijskom hipertenzijom.plućnim edemom c.ocno dno. Sistolni šum se tokom auskultacije srca javlja : a.dijastola i sistola disfunkcija.sekundarno skleroza adventicije i zadebljanje zida i izvijuganost arterija. Srčana tamponada – definicija i metod izbora u njenom lečenju.između drugog i sledećeg prvog srčanog tona b.A.bubrezi. neposredno posle drugog tona 6. 2. i pulsa): povrsina zalistaka manja od 0. arterijsku hipotenziju b. aktin.Aortna stenoza(suzenje aortnog usca sto ometa protok krvi iz LK u aortu tokom sistole. mitohondrije tj organele zaduzene za stvaranje energije i kontraktilnosti 8. methemoglobinemija b. nosa i prstiju ruku se naziva: a. Naglašen drugi srčani ton u drugom levom međurebarnom prostoru ukazuje na : a.Th je punkcija perikarda. telenagiektazija 4.srce. miozin.kvaternarno edem papile ocnog zivca 4.(hemoragija i eksudacija). Palpatorni osećaj treperenja ( fremussement ) se javlja kod: .generalizovanu aterosklerozu 5. akrocijanoza c.Dolazi do pada T.primarno suzenje lumena arteriola. arterijske hipertenzije b.tercijerno ruptura malih aa. plućne hipertenzije 3.miocita kao sto su sarkolema.ateroskleroza arterija mozga a)ishemijskog tipa zbog okluzije b)hemoragijskog tipa ruptura mikroaneurizmi c)troficke promene mozdanog tkiva zbog smanjene ishrane na nivou mikrocirkulacije 9. plućnu hipertenziju c. Akutna srčana insuficijencija se manifestuje : a. 1.kalcifikacija): povrsina zalistaka manja od 1 cm2 gradijent pritiska veci od 20 mm Hg Zaokružiti jedan od datih odgovora 1.CNS. Navedi koji su morfološki i ili hemodinamski kriterijumi za operaciju mitralne a koji za operaciju aortne stenoze. skleroza. Modra prebojenost okrajaka ušnih školjki .hepatosplenomegalijom 2.hipertenzivnom krizom b.između prvog i drugog tona d. Mitralna stenoza(to je suzenje mitralnog usca nastalo posle prelezanog bakterijskog endokarditisa i fibroznih promena na zaliscima-zadebljanje.

funkcionalnih šumova b. prolapsa mitralne valvule d. otok potkolenica d. pulmonalnog ušća 2. Najčešći uzroci mitralne i aortne stenoze su: a.četvrtog stepena d. prolapsa mitralne valvule 9. mitralnog ušća b.triikuspidalnog ušća d. mitralne insuficijencije b. Zvek otvaranja mitralne valvule se najčešće čuje kod : a.trećeg stepepna c. ateroskleroza d. Znaci akutnog infarkta miokarda su : a. regurgitacioni šum b. perikardijalno trenje b. izmenjenog p talasa b. ascites d. Nad Erbovom tačkom se vrši auskultacija : a. aortalnog ušća c. virusna infekcija Coxsacki grupom virusa c. retrosternalni bol c. ritam galopa c. Atrioventrikularni blok može biti: a. reumatska groznica b. teške aortne stenoze 7. prvog stepena b. organskog porekla 8. izmenjenog Q zupca Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. mitralne stenoze c. funkcionalnog porekla b. akcidentalni šumovi c. Važni podtipovi kardiomiopatija su: . kašalj b. Kod preležanog infarkta miokarda sreću se promene na EKG u vidu : a.a. edem pluća 4. kontinuirani sistolno dijastolni šum c.petog stepena 3. Znaci akutne srčane insuficijencije su: a. izmenjenog S zupca c. Sistolni šumovi jačine 4-6. stepena Levinove skale su : a. ejekcioni šum 10. Kod aortne stenoze je tipičan : a. preznojavanje i malaksalost 6. tireotoksikoza 5.

javljaju se samo ili u najcescoj meri na . On moze biti idiopatski. EKG om b. elevacija PR segmenta d.edemi.postrenalna) i hronicna 4.elektrolita 3. akutni infarkt miokarda b. alkalna fosfataza NEFROLOGIJA 1.Po toku moze biti akutni i hronicni 2. Podela bubrežne insuficijencije moze biti akutna(prerenalna. Značajna efuzija perikarda se najtačnije dijagnostikuje : a. Kod bolesnika sa sistolnim šumom na srcu praćenim povišenom temperaturom i pozitivnom hemokulturom sumnjamo na dijagnozu: a.infekcija. Izazvan je nizom oboljenja koja dovode do promena na glomerulima. Restriktivna c. inverzija p talasa c. Glomerulonefritis je oboljenje bubrega kod koga je na prvom mestu ostecena struktura i funkcija glomerula dok promene na drugim strukturama bubrega nastaju kao posledica primarne glomerulske bolesti nepoznatog uzroka.Fokalne lezije zahvataju intersticijum dok su glomeruli postedjeni.proteinurija je veca od 3. Opstruktivna d. U akutnom infarktu miokarda povišeni su sledeći enzimi krvi : a. amilaze c. konstriktivni perikarditis c.a.multisistemskih i naslednih oboljenja.malnutricija 5.infekcija. laboratorijskim pregledom krvi d. EKG promene kod nestabilne angine pektoris su: a. Nabroj znake nefrotskog sindroma: 1. Vazospastička b.Odlikuje se uznapredujucom 1.hipoalbuminemija 4.oligurijom (ispod 400 ml/24h) 3. inverzija T talasa 9.hipoproteinemija 3.metabolickom acidozom 4.5 g/24 h 2. skenerom 10. uvećanje T zupca b. Komplikacije: tromboembolija.renalna.subakutni bakterijski endokarditis 8. depresija ST segmenta e. troponin d.azotermijom 2.poremecajem homeostaze vode.neoplazmi. Akutna bubrežna insuficijencija je stanje kada iz bilo kog razloga dolazi do naglog ostecenja funkcije bubrega. Pijelonefritis je bolest bubrega izazvana bakterijskim infekcijama prispela u bubreg ascedentnim (iz mokracnih puteva) ili descedentnim(hematogeno) putem.smanjen KOP 5. Alergijska 7. ehom srca c. transaminaze b. akutni bakterijski endokarditis d.usled primene lekova.

.↑ SE.000 cfu/ml 4. Enterococcus 3.Po obimu mogu biti fokalne. < 20ml/min 2. < 25ml/min 5..skracen zivotni vek eritrocita 2.V. < 10ml/min b. smanjenje efektivne cirkulisuce zapremine (kardiogeni sok.A.Definicija mirko i makroalbuminurije mikroalbuminemija ukljucuje gubitak proteina preko 3.hemoliza 5.toksicno dejstvo uremicnih toksina 3.glomerulska bolest. < 14ml/min c.hiperviskozni sindrom 7.duretici).ascites.segmentne 6. > 1.tromboembolija Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. <30 ml/min c). Kliničke manifestacije hipoproteinemije (navedi bar tri) pad KOPa. Urinarna infekcija se dijagnostikuje na osnovu . sekvestracija (pankreatitis.5 g/24h zbog ostecenja glomerularne membrane.povecan T. Signifikantna bekteriurija postoji kada je broj bakterija : a) >10 0000 cfu/ml b) > 100 000 cfu/ml c). Razlozi nastanka anemije u bubrežnoj insuficijenciji su 1.Mikroalbuminemija predstavlja izlucivanje albumina od 30 – 300 mg/24h.Etiologija: dijabetes.smanjen M. Najcesci uzrocnici urinarne infekcije su : a) Escherichia coli b). Streptococcus c). intersticijalni nefritis 9.smanjen imunitet.difuzne.Moze se zavrsiti definitivnim otkazom rada bubrega sa sindromom uremije.Prethode mu ekstraglomerularne manifestacije oboljenja.peritonitis).Sekundarno nastaju u sklopu sistemskih naslednih metabolickih ili biohemijskih oboljenja.opstruktivna uropatija. smanjena proteinemija.Navedi razloge prerenalne akutne bubrežne insuficijencije uzroci prerenalne akutne bubrezne slabosti su: hipovolemija ili smanjenje ukupne zapremine cirkulisuce krvi bilo kog uzroka(GIT krvarenje.opekotine.proliv. Koje vrednosti klirensa kreatinina je kriterijum za terminalni stadijum bubrezne insuficijencije a. hipotenzija.sepsa).krvarenja 4.nedostatak endogenog eritropoetina 8.globalne. Simtomi uremije nastaju kada je glomerularna filtracija: a) < 50ml/min b).Nastaje zbog gubitka negativnog naelektrisanja glomerularne bazalne membrane 10.deficit gvozdja i vitamina 6.Hronična bubrežna insuficijencija – definicija i etiologija Uznapredujuci pad nivoa glomerularne filtracije bez obzira na ukus.glomerulima.edemi.povecan otpor u bubreznim krvnim sudovima.000.Pracena je promenama u sastavu plazme u smislu azotemije.

agranulocitoza 3. tumori bubrezne casice c.TBC bubrega c.urina c. cilindre 4. Patološki nalaz u urinu podrazumeva prisustvo a.nefroskleroza Zaokruži dva ili više ponudjenih odgovora 1. oboljenje prostate b.febrilnost c.ciroza jetre c.hronični cistitis d.Dijabetesna nefropatija podrazumeva a.urinokulture 6.visoka SE 2.tumore bubrega 10.bakterije b. cistopijelitis 8.pijelonefritis c.Za koje oboljenje nije karakteristična pojava hipoproteinemije a. Sterilna piurija karakteristična je za a.febrilnost c.leukocitoza b. U sedimentu urina normalno nalazimo a. Najcesca komplikacija dentalnog inflamatornog procesa je : a.hipotireoza b. pijelonefritis c. Najcesci tumori urinarnog trakta su : a.a.pregleda krvne slike b.eritrocite d.anurija d. glomerulonefritis b.tumore bešike d.leukocite c. Znaci glomerulonefritisa su : a.edemi d.dizurične tegobe e.nekrozu bubrežnog parenhima 9.Pijelonefritis karakterišu sledeći simptomi a.proteinurija b. renal cell karcinom b. pankreatitis d.glomerulosklerozu b.uremija e.metabolita bilirubina .hemokulture d. tumori mokracne besike 7.

cistoskopija c.urinokultura b.glomeruloskleroza c.pijelonefritis d. Indikacije za dijalizu su : a) hiperkalijemija b) oligurija c).glomeruloskleroza c. metabolicka cidoza e) hiperfosfatemija f) hipokalcemija 10.piurija 6.glikoze c.Proteinurija može da ima za posledicu a.proteina d.hipotenziju b.glikozurija b.nefrolitijaza 8 Klinički znaci kalkuloze bubrega su a.laparoskopija . anemija d).Za dijagnostikovanje tumora bezike koriste se sledeće metode a.ultrazvučna dijagnostika d.oksalata 5.Komplikacije urinarnih infekcija su a.pleuritis e.miokardiopatiju 7.sepsa b.febrilnost 9.pregled urina e.hematurija b. U toku dijatesa javljaju se a.b.permanentni bol d.piurija c.apces bubrega d.bol u vidu kolika e.hipertenziju c pleuralni izliv d.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful