ENDOKRINOLOGIJA 1.

Diabetes mellitus je grupa metabolickih bolesti koje se karakterisu hiperglikemijom nastalom zbog deficita u sekreciji insulina,zbog poremecaja u njegovom delovanju ili usled oba poremecaja. 2. Feohromocitom je tumor srzi nadbubrezne zlezde koji zahvata hromafino tkivo i dovodi do povecanja sekrecije kateholamina.90% je benigne prirode i unilateralno lokalizovan. 3. Kora nadbubrežne žlezde sekretuje sledeće hormone 1.zona glomerulosa: mineralokortikoide (aldosteron) 2.zona facikulata: glikokortikosteoide (kortizol) 3.zona reticularis: androgene hormone (androsteron,dehidroksiepiandrosteron) 4. Definicija i simptomi akromegalije hipersekrecija hormona rasta kod odraslih.1.Stimulise rast distalnih delova kostiju i mekih tkiva pa dovodi do karakteristicnih promena kao sto su uvecanje jezika, nosa, mandibule, hiperostoza fontanele i zigomaticne kosti,povecanje medjuzubnih prostora,uvecanje saka i stopala.2.Stimulativno deluju na rast parenhimatoznih organa pa dolazi do hipertrofije zlezdanog tkiva,pluca,srca (leve komore) sa miokardiopatijom,jetre, kolona sa polipozom i malignom alteracijom.3.Metabolicki efekti: insulin rezistencija i dijabetes 4.Neuroloski simptomi: glavobolja,poremecaj vida (diplopije,hemijanopsije),parestezije,misicna slabost. 5.promene na kostanozglobnom sistemu: osteoporoza,artralgije,zglobni deformiteti 5. Sekrecija tireodinih hormona je pod kontrolom TSH,tireotropnog hormona koga luci hipofiza 6. Adenohipofiza sekretuje sledeće hormone TSH,STH,ACTH,FSH,LH,Prl,MSH 7. Simptomi hipoglikemje su preznojavanje,malaksalost,bledilo koze,poremecaj vida (diplopija,slab vid),neuroloski poremecaji (glavobolje, epi napadi,neuroloski ispadi,poremecaj govora),izmenjeno psihicko ponasanje (zbunjenost,agresivnost,konfuznost,amnezija,pospanost,sopor,koma) 8. Komplikacije dijabetesa ( akutne i hronične) su Akutne: hipoglikemija,dijabeticka koma(ketoacidoza),dijabeticna neketonska hiperosmolarna koma,laktatna acidoza. Hronicne: dijabetska mikroangiopatija-specificne promene na kapilarima(mikrocirkulacija) sa sledstvenim ostecenjima retine oka(dijabetska retinopatija),bubrega(dijabetska nefropatija),nervnog stable(dijabetska neuropatija); dijabetska makroangiopatija je prevremena arterioskleroza cerebralnih, koronarnih arterija i arterija donjih ekstremiteta (klaudikacija intermitens) 9. definicija i razlozi nastanka Cushing-ov sindroma. Kusingov sindrom(hiperkorticizam) podrazumeva skup znakova i simptoma koji nastaju kao posledica povecane koncentracije glikokortikosteroida(kortizola) i androgenih hormona u krvi.Uzroci: 1.egzogeni(jatrogeni) usled dugotrajne primene kortikosteroida u Th svrhe (cesce od endogenog) 2.endogeni: ACTH nezavisni Kusing je povecana sekrecija hormona kore nadbubrega usled hiperpalzije adenoma Ca; ACTH

zavisni hiperkorticizam nastaje usled postojanja sekretorno aktivnog tumora hipofize i zove se morbus Kusing. 10. Definicija i etiologija hipotireoze. To je stanje smanjene sekretorne aktivnosti tireoidne zlezde ili potpunog nedostatka tireoidnog hormona.U zavisnosti od uzroka nastanka razlikujemo: 1.primarna – ostecenje same stitne zlezde usled kongenitalnih anomalija,aplazije,radioaktivnih zracenja,operativnih zahvata,zapaljenja,tumora,delovanja lekova,strumogenih faktora (T3 i T4 je smanjeno a TSH je normalne ili povecane konc.) 2.sekundarna: javlja se kao posledica smanjenog lucenja TSH zbog ostecenja adenohipofize 3.tercijalna: nastaje zbog nedovoljne sekrecije hipotalamusnog libertina TRH Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.lečenje hipoglikemije podrazumeva davanje a. insulina b. kortikosteroida c. glikoze 2. Spermatogenezu indukuje a. TSH b. testosteron c. glikokortikoidi 3. Za procenu stepena gojaznosti koristi se a. indeks mase tela b. obim kukova c . vrednosti holesterola 4. Diabetes insipidus nastaje usled nedostatka a. renina b. mineralokortikoida c. antidiureznog hormona 5. Osteoporoza je a. smanjenje koštane mase b. razmekšanje kostiju c. dekalcifikacija 6. Hiperosmolarnu komu karakteriše a. ketonemija b. hiperglikemija c. acetonurija 7. Hipoparatireoidizam je praćen a. hipokalijemijom b. hiperkalcemijom c. hipokalcemijom 8. Kod gojaznih dijabetičara medikamentnu terapiju započinjemo a. insulinom b. derivatima sulfonil ureje c. metforminom 9. Znaci hipokalcemije su a. nefrolitijaza b. tetanični grčevi

tahikardija d.učestalo mokrenje d. insulinom c. hiperosmolarna koma e. Simptomi hiperglikemije su a. deficit estrogena e. zujanje u ušima e.Faktori rizika za razvoj osteoporoze su a. anemija d. osteoporoza 10. Hipotireozu karakterisu sledeći simptomi a. Razlozi za nastanak hipoglikemije su a. povećana fizička aktivnost d. komplikacije gojaznosti su a. hiperlipidemija e. bilirubin . hiperlipidemija e. metforminima b. preznojavanje b. derivatima sulfonilureje Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. hipotireoza c. Akutne komplikacije dijabetesa su a. hipertenzivna kriza b. anginozni bolovi 6. Arteriosklerozu pospešuju a. gastrektomija 4. Gestacijski dijabetes se leči a. gubitak u telesnoj težini b. HDL holesterol b. pušenje b. porodična anamneza 3. kardiogeni šok 2.c. pojava edema c. ishrana bogata mastima b. konzumiranje alkohola c. LDL holesterol c. bubrežna insuficijencija 7. žedjanje 5. dijabetes b. trigliceridi d. gladovanje c. laktatna acidoza d. povečana fizička aktivnost e. hipertenzija d.osećaj gladi c. ketoacidoza c.

krklja. Simptomi Chuscingovog sindroma su a. Androgene hormone normalno sekretuju a. ovarijumi d.TBC 4.lividna prebojenost koze vrhova prstiju . U lečenju dijabetesa koriste se sledeći insulini a.Usled staze raste HP (preko 4 kPa. zatvoren. svinjski 40 IJ b. hipotenzija b.definicija i etiologija pleuritis je zapaljenski proces pleure koji u zavisnosti od prisustva eksudata moze biti sicca – suvi i eksudativa.učestalo mokrenje c.nadvladava onkotsi) na nivou kapilara sto uslovljava transudaciju tecnosti u intersticijum i alveole.Etiologija: 1.Prema nastanku se deli na 1.kaslje.Moze biti posledica bolesti pluca (apsces. humani insulin 40 IJ d.Spada u hronicnu opstruktivnu bolest pluca.faktori unutrasnje sredine: genetska predispozicija. kora nadbubrežne žlezde 9. analozi insulina 10.iskasljava vecu kolicinu penusavog sluzavog a nekada i sukrvicavog ispljuvka.virusi.gljive.Manifestuje se teskom dispnejom. pusenje. lividne strije d.Ovo smanjuje rastegljivost pluca i smannjuje respiratornu povrsinu dovodeci do teskog poremecaja u razmeni gasova.e. hiperglikemija PULMOLOGIJA 1.periferna.bubreg).Etiologija:infektivne bakterije. Emfizem pluća – definicija i razlog nastanka hronicna progresivna bolest.medijastinuma i drugih organa (jetra.pacijent je obliven hladnim znojem.starost 5. aerozagadjenja 2. svinjski 100IJ c. adenohipofiza b. 3 Pleuritis.pol. srž nadbubrežne žlezde e.cijanozom centralnog tipa.kod regionalnog usporenja cirkulacije 2. humani insulin 100 IJ e.faktori spoljnje sredine: infekcije. Šta je pneumotoraks to je prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru uz kolaps pluca.Akutni edem pluća je posledica akutne insuficijencije levog srca uz ocuvanu funkciju desnog koji dovodi do staze u plucnoj cirkulaciji.To je stanje pluca koje se karakterise nenormalnim trajnim povecanjima vazdusnih prostora distalno od terminalnih bronhiola(acinusi) praceno destrukcijom alveolarnih zidova.lokalna. ureja 8.U odnosu na komunikaciju sa spoljasnjom sredinom deli se na otvoren.Tipovi su: 1. ventilni(tenzioni) 2 .pneumonija).spontani i 2. centralna gojaznost e. Tipovi cijanoze i njihove karakteristike uslovljena je prisustvom vece kolicine nesaturisanog Hb u krvi.traumatski. testisi c.

Fremitus pectoralis je jednostrano ugašen ili oslabljen: a. Perkutorni zvuk je hipersonoran: a.meningitis 7. 10. u hroničnom bronhitisu d.duvan. u pleuralnom izlivu .hidropneumotoraks van pluca: 1.apsces 2.prasina. 6.neravnoteza plucnih proteinaza i antiproteinaza 3. Bronhijalna astma – definicija i etiologija To je bolest disajnih puteva u kojoj se usled reverzibilne opstrukcije javljaju: paroksizmi (ekspiratorne dispneje).definicija i podela.imunoloskim 2.virusi.Ogranicenje je progresivno i udruzeno sa poremecenim inflamacijskim odgovorom pluca na stetne cestice ili gasove. 3. Razlozi nastanka i komplikacije hronične obstruktivne bolesti pluća su HOBP se karakterise ogranicenjem protoka vazduha u plucima koje nije potpuno reverzibilno.oralna sluzokoza) znak je nedovoljno saturisane krvi kiseonikom.hronicna inflamacija disajnih puteva sa poremecenim brojem aktiviranih makrofaga.Neimunoloski su bakterije.Opstrukcije su uzrokovane 1. Pneumonija je zapaljenska promena parenhima pluca akutnog ili hronicnog toka koja obuhvata alveole i intersticijum.perje.spazmom glatkih mislica bronha 2.odnosno da odrze normalnom oksigenaciju krvi sa poremecenom ili normalnom eliminacijom CO2.mesovitim mehanizmom.napor.oksidativni stres.Imunoloski se odnosi na senzibilizaciju spoljnim agensima kao sto su polen. 2.ruku. Komplikacije pneumonije na plucima: 1.Ne koji oslobadjaju medijatore (leukotrijeni. Komplikacije: 1.hladan vazduh.sviranje u grudima.dlake.emotivni stres 7.endokarditis 4. Pneumonije .Respiratorna insuficijencija je nesposobnost pluca da odrze adekvatnu razmenu respiratornih gasova izmedju spoljasnje sredine i krvi.artritis 8.hepatitis 10.Etiologija: uzrokovana je 1.razvoj hronicnog plucnog srca sa globalnom plucnom insuficijencijom 9.Razlog:1.neimunoloskim 3.plucna hipertenzija 2.interleukin 8.Po velicini moze biti lobarna (zahvata ceo lobus). intersticijalana pneumonija (zapaljenski proces je u intersticijumu) Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.miokarditis 5.centralnalividnost koze i vidljivih sluzokoza (usne.jezik.T ly.Srece se kod bronhopulmonlnih oboljenja a posledica je poremecene alveokapilarne ventilacije i hipoksemije.TNFα).nagomilavanjem sekreta u lumenu bronha.bronhopneumonija (zahvata terminalne bronhiole i alveole). u pleuralnom izlivu c.nogu i lica kod otezanog ulivanja krvi u desno srce. u bronhijalnoj astmi b.empijem 4.perikarditis 6.segmentna ili lobularna (zahvata segment ili lobulus).kasalj. u emfizemu pluća 2.endotoksicni sok 3.meningoencefalitis 8.apsces mozga 9.sepsa 2.edemom sluzokoze 3.parapneumoticni izliv 3. u bronhijalnoj astmi b.

pogoršanja bronhijalne astme Zaokružiti dva ili više ponudjena odgovora. ne utiče na pleuralni prostor zbog njegove izolovanosti 10.279 c. visoka koncentracija proteina i visok nivo LDH b. Najčešća etiologija hemoragičnog pleuralnog punktata je: a. restriktivne smetnje ventilacije b. ne utiču na ventilatornu funkciju 9. tuberkuloza b. pleuralnom izlivu . hronična respiratorna insuficijencija d. akutnom bronhitisu b. Hipoproteinemija izaziva: a. eksudaciju u pleuralni prostor c. 7. 1. uz nalaz kasnoinspirijumskih pukota bazalno sa jedne strane pluća ukazuje na najverovatniju dijagnozu: a. niska koncentracija proteina i visok nivo LDH c. 7. Poliglobuliju izaziva: a. bronhijalna astma b. niska vrednost glukoze i nizak nivo LDH 8. hemoptizija d. Nečujno disanje sreće se u: a. akutnog traheobronhitisa b. Zaokružiti normalnu vrednost pH arterijske krvi: a. pneumonije d. transsudaciju u pleuralni prostor b. pneumonija d. pneumotoraksa c. kardijalna dekompenzacija 6. malignitet c.379 d. Visoka febrilnost. opstruktivne smetnje ventilacije d. Biohemijske karakteristike eksudata obično su: a. hematopoeza b. Iskašljavanje sukrvičavog sadržaja naziva se: a. hemosideroza 7. u hroničnom bronhitisu d. 7.179 b. u emfizemu pluća 3. hemohromatoza c. pleuralni izliv c. inflamirane bronhiektazije 4. perifernu cijanozu c.579 5. 7. visoka koncentracija proteina i nizak nivo LDH d.c. alveolarnu plućnu proteinozu d. Teški deformiteti zida grudnog koša izazivaju: a.

Kussmalovo disanje se javlja u a. Hiperventilacija b. nuklearna magnetna rezonanca (NMR) d. Akutna respiratorna insuficijencija c. Najčešči etiološki faktori za nastanak malignih tumora pluća su: a. lezijama bronhijalnog stable . tromboza dubokih vena potkolenice b. nasledje b. pneumoniju d. sarkoidozu pluća b. Hronična respiratorna insuficijencija d. emfizem pluća c. tromboze perifernih vena 9 Bakterijsku pneumoniju karakterišu sledeći simptomi b. kompletnom pneumotoraksu d. difuzna fibroza pluća c. proširenim medjurebarnim prostorima i zaravnjenim konturama obe hemidijafragme ukazuje na: a. hilarna adenopatija 5. kompjuterizovana tomografija (CT) b. Invazivne dijagnostičke procedure su: a. težih oblika respiratorne insuficijencije d. Normalnim radiološkim nalazom na plućima karakteriše se: a. Hronična bubrežna insuficijencija 3. može biti normalan nalaz 8. Respiratornu acidozu izaziva. dijabetesnoj ketoacidozi c. izlaganja tela niskim temperaturama b. edema pluća c. akutni bronhitis b. loši socioekonomski uslovi d. a. bronhijalna astma d. metaboličkoj acidozi b. korišćenje oralnih kontraceptiva 6. Centralna cijanoza se sreće u toku a. biopsija pleure c. pušenje 7 . trombocitopenija d. Rentgenološki nalaz hiperinflacije pluća sa povećanom transparencijom parenhima. bronhoskopija 4. malaksalost 10. Predisponirajući faktori za nastanak plućne embolije su: a.c. hemofilija A c. može biti normalan nalaz 2. povraćanje e. kašalj d. težak fizički rad c. febrilnost c.

penetracija u druge organe 3.ulkusna bolest 7.Helicobacter pylori infekcije . Etiologija: 1.ascites 2.definicija i podela u odnosu na etiološki factor Hronicna difuzna bolest jetre koju karakterise fibroza.portna hipertenziona gastropatija.portna hipertenzija 3. hereditarna hemohromatoza. Znaci portne hipertenzije su variksi jednjaka.definicija i etiologija : Stanje patoloskog nakupljanja tecnosti (ascitna tecnost) u peritonealnoj duplji.Etiologija: helicobacter pylori.Crohnova bolest .deficit Alfa1 antitripsina.Odraz je krvarenja iz gornjih partija digestivnog trakta.krvarenje 4.aldosterona. Akutni pankreatitis je zapaljensko oboljenje pankreasa praceno jakim bolovima u trbuhu i visestrukim povecanjem amilaza u serumu i urinu a sve kao posledica autodigestije. Ulkusna bolest zeluca i duodenuma najcesce je posledica : (jedan odgovor) a.primarna bilijarna ciroza.Etioloska klasifikacija: alkoholizam. oštečenju laringsa GASTROENETEROLOGIJA 1.krvne grupe b.celijacna bolest 2.ciroza izazvana lekovima i toksinima. genetskog polimorfizma antigena na povrsini eritrocita.tropski spru 3.c. RTG.hipersplenizam 8.hepatoencefalopatija 5.D. Ulkusna bolest – definicija i etiologija.hronicni hepatitis B. Oboljenja tankog creva su 1.definicija i metode dijagnostikovanja.splenomegalija 4. autoimuni hepatitisi.d.anemije 4.tumori tankog creva 5.povecana aktivnost simpatickog nervnog sistema 6.kortikosteroidi.nealkoholni steatohepatitis.tromboza. To je benign pepticka ulceracija zeludca ili duodenuma koja zahvata dublje slojeve zida i dopire do lamine muscularis.Ciroza jetre .karcinoid 6.histologija 10.ascites.endoskopija.angiotenzina. Melena – definicija i navesti preglede kojima se verifikuje Melena je pojava krvi u stolici (ne sveze).pusenje Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. tromboza hepaticnih vena.Po zavrsetku bolesti funkcija pankreasa se normalizuje.C. dezorganizacija.kronova bolest 4.vazopresina 4.sekundarna b.NSAIL.povecn nivo renina.splenomegalija. Dg: lab analiza .Stolica je crna katranasta.Komplikacije ulkusne bolesti su 1.hronicna parenhimna bolest jetre 2.perforacija 2.Verifikuje se inspekcijom stolice i rektalni tuse.Klinickih znaci dekompenzovane ciroze jetre su: 1.loblarne i vaskularne arhitekture jetre sa regenerativnim nodusima hepatocita. 5.Wilsonova bolest.variksi jednjaka sa ili bez krvarenja 3. 3.To je hronicno inflamatorno oboljenje nepoznate etiologije koje moze zahvatiti bilo koji de GIT-a od usta do anusa. Ascites.kriptogene ciroze nepoznatog porekla 9.stenoza pilorusa 2.

pusenjem e. Jedini dokazani karcinogen u etiologiji karcinoma pankreasa: a. Oralnom moniliasom d. alkoholizmom d. Infektivni proliv d. Celiacna bolest c. deficijencijom alfa 1 antitripsina b. pusenje c. Crohn-ovom bolescu 9. Crohn-ova bolest b. Najcesci histoloski tip karcinoma zeluca je a. Limfom zeluca c. Pregled kojim se verifikuje melena: a. toksicnim dejstvom lekova 3.polifenoli d. Odgovarajuca terapija kod najveceg broja pacijenata sa kolorektalnim karcinomom je: ( jedan odgovor) a. adenokarcinom zluca d. Zracenje b. kalkulozom zune kese c. Aftoidne ulceracije se najcesce vidjaju kod bolesnika sa a. perkusija abdomena 5. hrana bogata zasicenim masnim kiselinama 4.refluksne bolesti jednjaka 2. dobrom prognozom bez progresije u hronicnu bolest 8. Hemioterapija d. losom prognozom b. planocelularni karcinom 6. inspekcija abdomena b.c. palpacija abdomena c.enteritis izazvan Yersina-om enterocoliticom 7. rektalni tuse e. tendencijom da dovede do hronicne boleti jetre c. Ulceroznim kolitisom b. O kojoj se bolesti radi? (jedan odgovor) a. Hirusko lecenje c. MALT limfom b. Intestinalnim limfomom c. Zracenje i hemioterapija . Biopsija tankog creva bolesnice stare 28 godina sa hronicnom dijarejom pokazala je subtotalnu vilusnu atroiju. alkohol b. anoskopija d. Hepatitis A je infektivna bolest: sa a. Etioloski posmatrano hronični pankreatitis je najcesce uzrokovan: a. hirusko lecenje i hemioterapija e.

produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 4. Kortikosteroide b. kardiomegalija b.Glavni simptom tumora glave pankreasa kod vecine pacijenata je: a. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. Murphy-ev znak e. zutica c. erozivni jejuno ileitisa e. perianalna bolest c. Sulfosalzin i antibiotike e. karcinoma želuca b.žutica b. febrilnost d. kolorektalni karcinom d. Screening za dijagnostikovanje hepatocelularnog karcinoma treba sprovesti medju pacijentima sa: a. NSAIL je vazan etioloski faktor u nastanku : (zaokružiti dva tačna odgovor) a. povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c. gastrinoma d. ascites . pseudomembranoznog kolitisa 6. alkoholnom hepatitisom b.povraćanje c. erozivnog gastritisa c. HCV hepatitisom d. splenomegalija d.pojava dijabetesa Zaokružiti dva ili više tačna odgovora 1. HbS hepatitisom 5.10. Antibiotike c. Lecenje umereno teskog ataka ulceroznog kolitisa podrazumeva a. toxicni megakolon e. Anti TNF terapiju 2.Klinickih znaci dekompenzvane ciroze jetre su: (dva odgovora) a. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d. distalni kolitis b. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b. autoimunim hepatitisom e. primarnim sklerozirajucim holangitisom c. Koji od navedenih fakora (iskaza) su cesce povezani sa Crohnovom bolescu nego sa ulceroznim koltisom (Dva odgovora) a. enterokutane fistule 3. Sulfosalazin d.

povremeni bol u grudima c. epigastricni bol posle obroka b. Definicija i podela anemija: to su stanja kod kojih postoji smanjena masa eritrocita u krvi pracena smanjenjem vrednosti Hb i hematokrita ispod normalne vrednosti. Multipli mijelom je: plazmocitom je maligna bolest karakterisana nenormlnim lokalnim (solitarni mijelom) ili difuznim (multipni mijelom) bujanjem patolosko izmenjenih plazmocita u kostanoj srzi (nepoznata etiologija) 4.makrocitna. pre 50 godine e.megaloblastna.hipohromijom 2.hemolizna.sideroblastna. pirogena reakcija. b muškaraca c. kolonoskopija sa biopsijom.pozne: uglavnom infektivne reakcije. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c. b. 2.a)morfoloska podela: 1.u drugim hronicnim bolestima. gorusica e.UZ abdomena HEMATOLOGIJA 1. disfagija d. hematemeza 8 . b)Etioloska podela: poremecaj maticne celije hematopoeze. dece 10 Kod sumlje u prisustvo kolorektalnog karcinoma predlažu se sledeće dijagnostičke procedure a. 2.mikrocitna.na osnovu velicine eritrocita: normaocitna.mikrocitozom 3. gastroskopija d.hiposideremijom 4.žena. abdominalna punkcija e. posle 50.mijelo ftizma. Sideropenijska anemija je: ona koja se karakterise 1. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d . CT abdomena i male karlice c.smanjenom kolicinom Fe u serumu i tkivnim depoima 3.sideropenijska.utrikarije.Primarna biliarna cirrhosa (PBC) najcesce se javlja kod : a.na osnovu kriterijuma obojenosti: normohromna i hipohromna 2.7.godine d. Karakteristicni simptomi refluksne bolesti jednjaka je: (dva odgovora) a. POST TRANSFUZIONE: 1. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. Najvažnije moguće komplikacije transfuzije krvi su: PRI TRANSFUZIJI:1.rane: hemoliza krvi.produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 9.imunske: intravaskularna hemoliza(ABO .akutna tubulska nekroza.

a šta mijeloidna metaplazija Mijeloidna fibroza i mijeloidna metaplazija su sinonimi.inkopatibilnost).smanjenog stvaranja 3. Vreme krvavljenja je pokazatelj: a.000 po mm3 1.Hemoglobinopatije su: nasledne bolesti koje karakterise poremecaj u sintezi globina zbog poremecaja gradje pojedinih peptidnih lanaca.pojacanog razaranja Tr 2.maligna ćelija u Hodgkinovoj bolesti . Baz: 0.prekomernog gubljenja krvi iz organizma 2. Reed-Sternberg ćelija je: a.Dolazi do promena na nivou nediferentovane mezenhimne celije koja je preteca hematopoeznog (maticne celije hematopoeze) i fibroznog (fibroblasta) tkiva Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. zamenjeno je drugim.efikasnosti stvaranja trombocitnog tromba c.Šta je mijelofibroza. tromboflebitis.Ne: 65-70%.intoksikacija citratom.vaskularne fragilnosti b.insuficijencije kostne srži b.stvaranja fibrina 3.preosetljivost (urtikarija.prekomerne razgradnje eritrocita c. Leukemija je: maligno oboljenje hematopoeznog tkiva koje se odlikuje nekontrolisanim bujanjem celija neke od mijeloidnih ili limfocitne loze sto rezultira poremecenom masom leukocita. 8.k. povecnjem broja Le u perifernoj krvi. Perniciozna anemija je posledica: a. Tri osnovne faze hemostaze su: vaskularna (smanjenje lokalnog protoka krvi na mestu povrede lokalnom vazokonstrikcijom).prekomerne razgradnje eritrocita c.prenosenje infekcija (hepatitis. Hemolizne anemije su posledica: a. Leukocitarna formula – definicija i procentualna zastupljenost je odnos pojedinacnih vrsta leukocita izracunata u razmazu krvi.trombocitna (stvaranje belog tromba).To su oboljenja koja spadaju u grupu mijeloproliferativnih bolesti .lues.nedostatka vitamina B l2 4.5-1%. Mo: 6-8% 6.neimunske: preopterecenje cirkulacije.U lanu globina 1 ili vise a. Eo: 2-4%.anafilakticki sok) 2.preteča megakariocita b.Trombocitopenija može biti posledica: Trombocitopenije predstavljaju smanjenje broja trombocita ispod 150.Patoloska proliferacija redovno je pracena poremecajem sazrevanja i diferentovanja celija uz humoralnu inhibiciju razmnozavanja preostalih normalnih hematopoeznih celija.Najcesci patoloski tip je hemoglobin S (valin→glutamin) koji kod homozigota dovodi do srpaste anemije.izazvana povecanom sekvestracijom 9.tj.vazdusna i masna embolija.hiperkalijemija.ekstravaskularna hemoliza (Rh inkompatibilnost). Ly: 25%. hemosideroza 5.AIDS.koagulacija krvi (stvaranje fibrinskog ugruska) 7. malarija). deficita folne kiseline b.infekcije na mestu venepunkcije. 10.

Hronična granulocitna leukemija se najčešće završava: a.parcijalno tromboplastinsko vreme c.komplikacije transfuzije krvi c.eritrocitoza prouzrokovana hipoksemijom c.zamenom kostne srži blastnim ćelijama b.invazije kostne srži malignim ćelijama b.prekomernog gubljenja krvi iz organizma c. Najvažnije klasifikacije limfoma su: a.Cushingov sindrom b.c.diabetes insippidus .bez značaja u dijagnostici tropmbocitopenije 2.blastnom transformacijom b.diskrazija plazmocitne loze koja luči IgM l0.leukemoidnom reakcijom c.4-10 miliona Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l. srednje i visoke agresivnosti 4.Mijeloftizne anemije su posledica: a.epiteloidna ćelija tuberkuloznog granuloma 5.podela na limfome sa velikom i malom tumorskom masom b. Hemofilije su: a.odsustvom prelaznih faza između najmlađih i najzrelijih ćelija c.posledica poremećaja trombocitne funkcije b.Hipersplenizam je: a.podela na limfome niske. Akutne leukemije su karakterisane: a. Anemija se najčešće viđa u sledećim oboljenjima: a.retrakcija koaguluma d.vreme krvavljenja b.Normalan broj leukocita periferne krvi izražen u broju po mm3 je: a.urođenim hemoragijskih poremećajima 3.Makroglobulinemija je: a.nedostatka vitamina B 12 i folne kiseline 8.nasledni poremećaj koagulacije 6.urođeni hemoragijski poremećaj b.poremećena hematopoezna funkcija slezine koja dovodi do hroničnog gubljenja krvi iz organizma 9.podela na sporo i brzo progredirajuće limfome c. «Screening» test za koagulacionu fazu hemostaze je: a.4-10 hiljada c.uvećanje slezine b.proizvodnjom endogenih supstanci koje inhibišu koagulaciju krvi d.skup poremećaja u kome je citopenija periferne krvi povezana sa splenomegalijom c.diseminovanom intravskulnom koagulacijom 7.podela na Hodgkinov i Nehodgkinske limfome d.40-100 hiljada b.

septična stanja 7. shodno njihovom poreklu.Hronična posthemoragijska anemija najčešće prati: a.autologi – od iste .c.transplantacija kostne srži 10.sklonost ka infekcijama d.Anafilatoksinska reakcija ( javlja se posle davanja jodnih kontrasta) 3.autoimunski poremećaji c.Hemoliza se može javiti kod: a.desava se pri upotrebi medikamenata iz grupe opijata) 2.autoimunskih poremećaja d.transfuzije krvnih derivata b. koristiti sledeći tipovi transplantata (nabrojati): 1.metastatski proces koji zahvata kosti b.najčešće udružen sa paraproteinemijom IMUNOLOGIJA I REUMATOLOGIJA 1.krvavljenje b.označava poremećenu funkciju trombocita c. U pseudoalergijske reakcije spadaju (nabrojati): 1.antibioterapija i primena barokomora c.hronične opstruktivne bolesti pluća 8.sistemsko oboljenje vezivnog tkiva d.infarkta miokarda e. migrene 3.malighna neoplazija plazmocita c.označava posledicu diseminovane intravaskulne koagulacije b.myxoedema d.ginekološka oboljenja c.alergijska stanja d. Prilikom presađivanja tkiva mogu se.posttransfuzionih reakcija 9. sindrom iritabilnog kolona.gastrointestinalne neoplazije 5.hiatus hernia e.terapija monoklonskim antitelima d.Savremeni trendovi terapije malignih hemopatija su: a.hemofilije c. gastritis. Intolerancija nutritivnih alergena se može javiti u vidu sledećih entiteta(nabrojati): eozinofilni gastroenteritis.Intolerancija (ponekad posled uzimanja aspirina) 2.amiloidna degeneracija krvnih sudova e.označava idiopatsku trombocitopenijsku purpuru d.gastrointestinalne bolesti b.predstavlja stanje hiperkoagulabilnosti krvi e.Anafilaktoidna reakcija (dolazi do oslobadjanja anafilaksijskih medijatora bez ucesca IgE antitela.hipoksije b.Najznačajnije komplikacije granulocitopenije su: a.Multipli mijelom je: a.je retko praćena trombozama 6.Trombocitopatija a.

drugom tipu reakcije preosetljivosti c. Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. Pseudogiht je: akutno i hronicno zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje zbog talozenja Ca .alogeni – od genetski razlicite jedinke iste vrste 4. opsti simptomi b.asimptomatska infekcija 3.sistemska bolest sa hiperkatabolizmom imunoglobulina b.ksenotransplantat transplantat tkiva izmedju jedinki razlicitih vrsta 4. Hereditarni angioedem je: a. Di Georgeov sindrom je: a. Urtika je: lokalna prolazna promena na kozi u vidu crvenog otoka koji svrbi. Mešovita bolest vezivnog tkiva je: bolest karakterisana skupom klinickih simptoma koji lice onima u SLE.četvrtom tipu reakcije preosetljivosti 2.izazvan naslednim deficitom inhibitora C 1 esteraze 4.pirofosfata 9.antigeni genetski identičnih blizanaca .U zahvacenim tkivima uocava se infiltracija limfocita i talozenje imunskih komplekasa.Ankilozirajući spondilitis je: hronicna progresivna inflamatorna bolest koja zahvata sakroilijacne zglobove i aksijalni skelet a moze zahvatiti i zglobove ramena i periferne zglobove 10.oblik hipersenzitivnogvaskulitisa c.izogeni – od genetski identicnog blizanca 3.infiltrativno oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus c.neoplazije) 5.sindrom vazovagalne stimulacije b. Oblici juvenilnog artritisa su: 1. Serumska bolest je: a.prvom tipu reakcije preosetljivosti b.Patogenetski mehanizmi nisu dovoljno razjasnjeni ali se smatra da zbog poremecaja imunoregulacije dolazi do proliferativnih lezija intime ili medije krvnih sudova a posledica su okluzija ili obliteracija 8.Postoji visok titar cirkulisucih At protiv ribonukleoproteina.neuroloske bolesti.perzistentna generalizovana limfadenopatija 4.infektivne bolesti.bolest sa deficitom celularnog imuniteta b.osobe koja prima transplantat 2.SSC.akutni HIV sindrom.Spada u bolesti ranog tipa preosetljivosti 6. poliomiozitisu i RA. Izoantigeni su: a. Kliničke manifestacije sindroma stečenog imunodeficita se mogu klasifikovati u sledeće četiri grupe: 1.sindrom stečenog imunodeficita c.Moze biti primarno i sekundarno.sistemski 2.perakutna reakcija odbacivanja transplantata 3. Anafilaktički šok se odvija po: a.Promene su pojedinacne ili brojne i medjusobno slivene i zahvataju samo tkivo derma.Sjogrenov sindrom je: progresivno imunolosko oboljenje koje karakterise destrukcija egzokrinih zlezda a manifestuje se suvocom sluzokoza i konjuktiva.hronična granulomska bolest 5.oligoaktikularni 7. 2.ostale bolesti (a.poliartikularni 3.

U anafilaktičkom šoku treba hitno sprovesti terapiju: a.glikokortikoidima g.hronični tendosinovitis b.endogeni d.parenteralni c. U vanzglobne reumatske bolesti spadaju: a.b.egzogeni b.ksantinom (teofilinom) c.difuzna i ograničena 10. Primeri za reakciju izoimunizacije su: .hiperurikemije b.akutna i hronična b.reakcije odbacivanja transplantata 5. Giht nastaje kao posledica: a. Osnovna klinička manifestacija reumatoid artritisa je: a.slabost proksimalne muskulature b.antihistaminicima f.antigeni stvoreni autoimunskom lezijom tkiva c.dopaminom i/ili norepinefrinom e.diureticima 4.simstrični periferni poliartritis c.giht i pseudogiht b.virusni e.toksičnim delovanjem d.osteoporoza 7.epinefrinom (adrenalinom) b.mehanizmom povratne sprege 2.juvenilna i adultna c.reumatoidni artritis i juvenilni artritis c.burzitis i entezopatija 9.stimulacijom simpatikusa b. Atopijski dermatitis po poreklu može biti: a.prave imunske reakcije b. Reakcije intolerancije na lokalne anestetike mogu biti izazvane: a.interkostalna mijalgija 8. Prominentni simptom u polimiozitisu je: a. Dva osnovna podtipa sistemske skleroderme su: a.vazovagalnom stimulacijom c. Penicilinski preparati mogu izazvati: a.antigeni po kojima se međusobno razlikuju jedinke iste vrste 6.antihipertenzivima d.bakterijski 3.pseudoalergijske reakcije c.spazam paravertebralne muskulature c.hiperparatireoidizma Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.hemohromatoze c.

plućne g. Caplanov sindrom podrazumeva: a.gastrointestinalne e.generalizovani artritis e. Osteoartritis može biti: a. Redji uzroci su embolija.M.pozitivan RA faktor u serumu b.posttransfuziona reakcija c.CNS c. Bechterew je sinonim za: a. trombozu KARDIOLOGIJA 1.zglobne d.juvenilni artritis b.reakcija odbacivanja transplantata d. Sistemski lupus je: a.bubrežne 7.ankilozirajući spondilitis c.atopijska bolest b. M.tromboza zdrave arterije zbog hematoloskog poremecaja.endokrine f. Definiciju akutnog infarkta miokarda: Nekroza miokarda usled prekida ili znacajnog hemodinamskog smanjenja koronarnog protoka.vazovagalna reakcija 6.a. .primarni b.imunokompleksni 8. Sistemska skleroderma može imati sledeće kliničke manifestacije: a.autoimuna bolest c.češći u osoba muškog pola 9..sekundarni c.kožne b.sindrom iritabilnog creva b.češći u osoba ženskog pola d.teleangiektazije e.metabolički e.kardiološke h.anomalije koronarnih arterija.sklerodaktiliju c.pneumokoniozu d. povecanog zahteva za kiseonikom.Najcesce je posledica a)uznapredovale ateroskleroze sa pojavom tromboze kao zavrsnim dogadjajem koji predhodi okluziji ili subokluziji b)jak spazam arterije na mestu intaktne ili cesce aterosklerozom izmenjene arterije.Marie-Strumpell d. degenerativnu spondilozu 10..erozivni d.

Ona moze biti 1. perikarditis.a istovremeno inicira imuni.Izazivac je streptococus viridans. Amoksicilin 2g per os 1 sat pre ili 2 g ampicilina i. ili infuzijom tokom 1 do 2 h uz zavrsetak ifuzije unutar 30 minuta od intervencije.definicija i patofiziološka podela To su poremecaji srcanog misica koji dovode do srcane disfunkcije. M.At koja se stvaraju u humoralnom imunom odgovoru na pocetno ostecenje stetno deluju na sve komponente .sekundarna nastaje kao posledica razlicitih poznatih uzroka: renoparenhimna bolest.koarktacija aorte. Navedi osnovnu definiciju endokarditisa i razliku između akutnog i subakutnog bakterijskog endokarditisa.primena oralnih kontraceptiva. 2. Miokarditis je fokalno ili difuzno zapaljenje srcanog misica koje se karakterise prisustvom infiltrata zapaljenskih celija u intersticijalnom prostoru i degeneracijom i/ili nekrozom miocita. CNS.renovaskularna bolest.Etioloski se dele na primarne(nepoznatog uzroka) i sekundarne(poznatog uzroka) odnosno prema patofizilogiji na dilatativne.v. pre.feohromocitom.Kod alergije na penicilin daje se 1g vankomicina i. i inflamatornih celija. Odlikuje se vegetacijama kao tipicnim lezijama sastavljenim od mesavine fibrina. Akutni najcesce je izazvan stafilokokusom aureusom i oznacava se kao toksoidno progresivan oblik I. zglobova. rikecije.primarni hiperaldosteronizam.M.2.m. hlamidije.primarna (esencijalana) nepoznatog uzroka i obuhvata 90% populacije hipertonicara. Endokarditis je infekcija endotelne povrsine srca izazvana M.v. pracen destrukcijom valvula i metastatskim infekcijama koje traju nekoliko dana do nekoliko nedelja.noduli subkutanei.O.. Subakutni se razvija tokom vise nedelja i meseci a odlikuje se umereno teskom toksicnoscu sa retkim metastatskim infekcijama.Klinicki se manifestuje zahvatanjem srca.eritema marginatum. miokarditis.Arterijska hiperetenzija podrazumeva stalno prisustvo vrednosti arterijskog krvnog pritiska veceg od 140/90 mm Hg (granicna hipertenzija).hipertroficne i resriktivne.Najcesce zahvata srcane valvule.O. Koji je najčešći uzrok miokarditisa i koji patofiziološki mehanizam je za to odgovoran .trombocita.akromegalija 4. gljivice.O. 6 kardiomiopatije .Načini prevencije bakterijskog endokarditisa kod intervencija na zubima kod bolesnika sa umereno rizičnim predisponirajućim srčanim stanjem . Febris reumatica je zapaljenska bolest koja nastaje kao komplikacija infekcije zdrela streptokokom grupe A.celularni i/ili humoralni odgovor koji izaziva dodatno ostecenje miocita posebno kroz proces reparacije na mestu ostecenih miocita stvaranjem lokalne fibroze miokarda. mikoplazme.Izazivaci miokarditisa su enterovirusi narocito koksaki B grupe a manje ECHO virusi i citomegalovirusi. mikobakterije. Navedi najopštiju podelu arterijske hipertenzije i daj kratku definiciju njenih podtipova.E. pankarditis vansrcane: migrirajuci artritis. koze i podkoznog tkiva Srcane: endokarditis.chorea minor. Navedi najvažnije srčane ( bar tri ) i vansrčane ( bar četiri ) promene u okviru oboljenja Febris Reumatica . ili i. 3. 30 min.kusingova bolest.koji ga izazivaju su bakterije.Cesci je kod ♂ 5. 7..Virus vrsi pocetno direktno ostecenje miocita u kome se replikuje sto dovodi do disfunkcije miocita.

Mitralna stenoza(to je suzenje mitralnog usca nastalo posle prelezanog bakterijskog endokarditisa i fibroznih promena na zaliscima-zadebljanje.A.75 cm2 gradijent pritiska veci od 50mm hg.tercijerno ruptura malih aa.miocita kao sto su sarkolema. 1. Modra prebojenost okrajaka ušnih školjki .(hemoragija i eksudacija).kvaternarno edem papile ocnog zivca 4.dijastola i sistola disfunkcija. 10.hipertenzivnom krizom b. miozin. Navedi bar tri ciljna organa čija su oštećenja izazvana dugotrajnom artertijskom hipertenzijom.primarno suzenje lumena arteriola. Naglašen drugi srčani ton u drugom levom međurebarnom prostoru ukazuje na : a. Sistolni šum se tokom auskultacije srca javlja : a. Palpatorni osećaj treperenja ( fremussement ) se javlja kod: .nefroskleroza sa bubreznom insuficijencijom 3. miolema. mitohondrije tj organele zaduzene za stvaranje energije i kontraktilnosti 8. Akutna srčana insuficijencija se manifestuje : a.generalizovanu aterosklerozu 5. telenagiektazija 4.Th je punkcija perikarda.hipertrofija miokarda. 2.ateroskleroza arterija mozga a)ishemijskog tipa zbog okluzije b)hemoragijskog tipa ruptura mikroaneurizmi c)troficke promene mozdanog tkiva zbog smanjene ishrane na nivou mikrocirkulacije 9. Nastaje usled perikardnog izliva kada se pritisak u perikardnom prostoru izjednaci sa dijastolnim pritiskom pa je onemoguceno punjenje i praznjenje srca.Dolazi do pada T.Aortna stenoza(suzenje aortnog usca sto ometa protok krvi iz LK u aortu tokom sistole.CNS.ocno dno. aktin. arterijsku hipotenziju b. plućnu hipertenziju c. Srčana tamponada – definicija i metod izbora u njenom lečenju. plućne hipertenzije 3. akrocijanoza c. nosa i prstiju ruku se naziva: a.srce. arterijske hipertenzije b. methemoglobinemija b.plućnim edemom c.bubrezi.kalcifikacija): povrsina zalistaka manja od 1 cm2 gradijent pritiska veci od 20 mm Hg Zaokružiti jedan od datih odgovora 1. Nabrekle vene vrata su znak: a. neposredno posle drugog tona 6.između drugog i sledećeg prvog srčanog tona b. arterijske hipotenzije c. i pulsa): povrsina zalistaka manja od 0.hepatosplenomegalijom 2. skleroza.između prvog i drugog tona d. Navedi koji su morfološki i ili hemodinamski kriterijumi za operaciju mitralne a koji za operaciju aortne stenoze.sekundarno skleroza adventicije i zadebljanje zida i izvijuganost arterija.

Najčešći uzroci mitralne i aortne stenoze su: a. Važni podtipovi kardiomiopatija su: . prolapsa mitralne valvule d. otok potkolenica d. virusna infekcija Coxsacki grupom virusa c. izmenjenog Q zupca Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1.petog stepena 3. mitralne insuficijencije b. stepena Levinove skale su : a. kontinuirani sistolno dijastolni šum c. Znaci akutnog infarkta miokarda su : a. teške aortne stenoze 7. kašalj b. Kod aortne stenoze je tipičan : a. ateroskleroza d. reumatska groznica b. tireotoksikoza 5.triikuspidalnog ušća d. prvog stepena b. Znaci akutne srčane insuficijencije su: a. edem pluća 4. aortalnog ušća c. regurgitacioni šum b. preznojavanje i malaksalost 6.trećeg stepepna c. izmenjenog p talasa b. organskog porekla 8. akcidentalni šumovi c. Nad Erbovom tačkom se vrši auskultacija : a. retrosternalni bol c. mitralnog ušća b. Kod preležanog infarkta miokarda sreću se promene na EKG u vidu : a. ascites d. mitralne stenoze c. funkcionalnog porekla b. Atrioventrikularni blok može biti: a.četvrtog stepena d. Zvek otvaranja mitralne valvule se najčešće čuje kod : a.a. funkcionalnih šumova b. pulmonalnog ušća 2. ritam galopa c. perikardijalno trenje b. Sistolni šumovi jačine 4-6. prolapsa mitralne valvule 9. ejekcioni šum 10. izmenjenog S zupca c.

neoplazmi.oligurijom (ispod 400 ml/24h) 3. ehom srca c.edemi. transaminaze b.infekcija. troponin d.postrenalna) i hronicna 4.Odlikuje se uznapredujucom 1. U akutnom infarktu miokarda povišeni su sledeći enzimi krvi : a. skenerom 10. amilaze c.renalna.proteinurija je veca od 3. EKG promene kod nestabilne angine pektoris su: a. akutni infarkt miokarda b. Pijelonefritis je bolest bubrega izazvana bakterijskim infekcijama prispela u bubreg ascedentnim (iz mokracnih puteva) ili descedentnim(hematogeno) putem. depresija ST segmenta e. uvećanje T zupca b. laboratorijskim pregledom krvi d. inverzija T talasa 9. konstriktivni perikarditis c. Komplikacije: tromboembolija. EKG om b.metabolickom acidozom 4. Opstruktivna d. Značajna efuzija perikarda se najtačnije dijagnostikuje : a.malnutricija 5. Restriktivna c. Akutna bubrežna insuficijencija je stanje kada iz bilo kog razloga dolazi do naglog ostecenja funkcije bubrega. Alergijska 7.javljaju se samo ili u najcescoj meri na . Vazospastička b.hipoproteinemija 3. elevacija PR segmenta d. inverzija p talasa c. Izazvan je nizom oboljenja koja dovode do promena na glomerulima.Fokalne lezije zahvataju intersticijum dok su glomeruli postedjeni. Glomerulonefritis je oboljenje bubrega kod koga je na prvom mestu ostecena struktura i funkcija glomerula dok promene na drugim strukturama bubrega nastaju kao posledica primarne glomerulske bolesti nepoznatog uzroka. Kod bolesnika sa sistolnim šumom na srcu praćenim povišenom temperaturom i pozitivnom hemokulturom sumnjamo na dijagnozu: a.a. Nabroj znake nefrotskog sindroma: 1.elektrolita 3. alkalna fosfataza NEFROLOGIJA 1. Podela bubrežne insuficijencije moze biti akutna(prerenalna.azotermijom 2.multisistemskih i naslednih oboljenja.Po toku moze biti akutni i hronicni 2.5 g/24 h 2.hipoalbuminemija 4.smanjen KOP 5. akutni bakterijski endokarditis d.subakutni bakterijski endokarditis 8.infekcija.poremecajem homeostaze vode. On moze biti idiopatski.usled primene lekova.

povecan T. Razlozi nastanka anemije u bubrežnoj insuficijenciji su 1.Po obimu mogu biti fokalne. < 20ml/min 2.V.smanjen M.ascites..smanjen imunitet. smanjenje efektivne cirkulisuce zapremine (kardiogeni sok.↑ SE.Navedi razloge prerenalne akutne bubrežne insuficijencije uzroci prerenalne akutne bubrezne slabosti su: hipovolemija ili smanjenje ukupne zapremine cirkulisuce krvi bilo kog uzroka(GIT krvarenje.000 cfu/ml 4.hemoliza 5. hipotenzija.000. < 25ml/min 5.edemi.difuzne. Koje vrednosti klirensa kreatinina je kriterijum za terminalni stadijum bubrezne insuficijencije a.Prethode mu ekstraglomerularne manifestacije oboljenja.Pracena je promenama u sastavu plazme u smislu azotemije.opekotine.deficit gvozdja i vitamina 6.povecan otpor u bubreznim krvnim sudovima.proliv.Sekundarno nastaju u sklopu sistemskih naslednih metabolickih ili biohemijskih oboljenja.globalne.peritonitis). Signifikantna bekteriurija postoji kada je broj bakterija : a) >10 0000 cfu/ml b) > 100 000 cfu/ml c). smanjena proteinemija.opstruktivna uropatija.Mikroalbuminemija predstavlja izlucivanje albumina od 30 – 300 mg/24h. < 10ml/min b.glomerulska bolest. Streptococcus c). Urinarna infekcija se dijagnostikuje na osnovu .hiperviskozni sindrom 7.segmentne 6. Enterococcus 3. > 1.krvarenja 4.A.tromboembolija Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.sepsa).duretici).Etiologija: dijabetes. intersticijalni nefritis 9. Kliničke manifestacije hipoproteinemije (navedi bar tri) pad KOPa.Nastaje zbog gubitka negativnog naelektrisanja glomerularne bazalne membrane 10.nedostatak endogenog eritropoetina 8. <30 ml/min c).glomerulima.toksicno dejstvo uremicnih toksina 3.Definicija mirko i makroalbuminurije mikroalbuminemija ukljucuje gubitak proteina preko 3.Hronična bubrežna insuficijencija – definicija i etiologija Uznapredujuci pad nivoa glomerularne filtracije bez obzira na ukus. sekvestracija (pankreatitis.5 g/24h zbog ostecenja glomerularne membrane. < 14ml/min c.Moze se zavrsiti definitivnim otkazom rada bubrega sa sindromom uremije.skracen zivotni vek eritrocita 2. Najcesci uzrocnici urinarne infekcije su : a) Escherichia coli b).. Simtomi uremije nastaju kada je glomerularna filtracija: a) < 50ml/min b).

pijelonefritis c. tumori mokracne besike 7. Patološki nalaz u urinu podrazumeva prisustvo a. renal cell karcinom b.pregleda krvne slike b.glomerulosklerozu b. Najcesca komplikacija dentalnog inflamatornog procesa je : a.hipotireoza b.ciroza jetre c.a.visoka SE 2. U sedimentu urina normalno nalazimo a. Najcesci tumori urinarnog trakta su : a.TBC bubrega c.leukocite c.nekrozu bubrežnog parenhima 9. pankreatitis d.Dijabetesna nefropatija podrazumeva a.uremija e.hronični cistitis d.Za koje oboljenje nije karakteristična pojava hipoproteinemije a.urinokulture 6.edemi d.febrilnost c.hemokulture d. cistopijelitis 8.pijelonefritis c.tumore bešike d.bakterije b.agranulocitoza 3.anurija d. Znaci glomerulonefritisa su : a. Sterilna piurija karakteristična je za a.nefroskleroza Zaokruži dva ili više ponudjenih odgovora 1.eritrocite d. cilindre 4.proteinurija b.urina c. oboljenje prostate b. glomerulonefritis b.dizurične tegobe e.febrilnost c.Pijelonefritis karakterišu sledeći simptomi a.leukocitoza b. tumori bubrezne casice c.tumore bubrega 10.metabolita bilirubina .

nefrolitijaza 8 Klinički znaci kalkuloze bubrega su a.pleuritis e. U toku dijatesa javljaju se a.permanentni bol d.urinokultura b.bol u vidu kolika e.Proteinurija može da ima za posledicu a.Za dijagnostikovanje tumora bezike koriste se sledeće metode a. anemija d).piurija 6.apces bubrega d.febrilnost 9.Komplikacije urinarnih infekcija su a.oksalata 5.ultrazvučna dijagnostika d. Indikacije za dijalizu su : a) hiperkalijemija b) oligurija c).sepsa b.miokardiopatiju 7.glomeruloskleroza c.proteina d.glomeruloskleroza c.piurija c.hipertenziju c pleuralni izliv d.hipotenziju b.glikoze c.pregled urina e.glikozurija b. metabolicka cidoza e) hiperfosfatemija f) hipokalcemija 10.cistoskopija c.b.laparoskopija .pijelonefritis d.hematurija b.