ENDOKRINOLOGIJA 1.

Diabetes mellitus je grupa metabolickih bolesti koje se karakterisu hiperglikemijom nastalom zbog deficita u sekreciji insulina,zbog poremecaja u njegovom delovanju ili usled oba poremecaja. 2. Feohromocitom je tumor srzi nadbubrezne zlezde koji zahvata hromafino tkivo i dovodi do povecanja sekrecije kateholamina.90% je benigne prirode i unilateralno lokalizovan. 3. Kora nadbubrežne žlezde sekretuje sledeće hormone 1.zona glomerulosa: mineralokortikoide (aldosteron) 2.zona facikulata: glikokortikosteoide (kortizol) 3.zona reticularis: androgene hormone (androsteron,dehidroksiepiandrosteron) 4. Definicija i simptomi akromegalije hipersekrecija hormona rasta kod odraslih.1.Stimulise rast distalnih delova kostiju i mekih tkiva pa dovodi do karakteristicnih promena kao sto su uvecanje jezika, nosa, mandibule, hiperostoza fontanele i zigomaticne kosti,povecanje medjuzubnih prostora,uvecanje saka i stopala.2.Stimulativno deluju na rast parenhimatoznih organa pa dolazi do hipertrofije zlezdanog tkiva,pluca,srca (leve komore) sa miokardiopatijom,jetre, kolona sa polipozom i malignom alteracijom.3.Metabolicki efekti: insulin rezistencija i dijabetes 4.Neuroloski simptomi: glavobolja,poremecaj vida (diplopije,hemijanopsije),parestezije,misicna slabost. 5.promene na kostanozglobnom sistemu: osteoporoza,artralgije,zglobni deformiteti 5. Sekrecija tireodinih hormona je pod kontrolom TSH,tireotropnog hormona koga luci hipofiza 6. Adenohipofiza sekretuje sledeće hormone TSH,STH,ACTH,FSH,LH,Prl,MSH 7. Simptomi hipoglikemje su preznojavanje,malaksalost,bledilo koze,poremecaj vida (diplopija,slab vid),neuroloski poremecaji (glavobolje, epi napadi,neuroloski ispadi,poremecaj govora),izmenjeno psihicko ponasanje (zbunjenost,agresivnost,konfuznost,amnezija,pospanost,sopor,koma) 8. Komplikacije dijabetesa ( akutne i hronične) su Akutne: hipoglikemija,dijabeticka koma(ketoacidoza),dijabeticna neketonska hiperosmolarna koma,laktatna acidoza. Hronicne: dijabetska mikroangiopatija-specificne promene na kapilarima(mikrocirkulacija) sa sledstvenim ostecenjima retine oka(dijabetska retinopatija),bubrega(dijabetska nefropatija),nervnog stable(dijabetska neuropatija); dijabetska makroangiopatija je prevremena arterioskleroza cerebralnih, koronarnih arterija i arterija donjih ekstremiteta (klaudikacija intermitens) 9. definicija i razlozi nastanka Cushing-ov sindroma. Kusingov sindrom(hiperkorticizam) podrazumeva skup znakova i simptoma koji nastaju kao posledica povecane koncentracije glikokortikosteroida(kortizola) i androgenih hormona u krvi.Uzroci: 1.egzogeni(jatrogeni) usled dugotrajne primene kortikosteroida u Th svrhe (cesce od endogenog) 2.endogeni: ACTH nezavisni Kusing je povecana sekrecija hormona kore nadbubrega usled hiperpalzije adenoma Ca; ACTH

zavisni hiperkorticizam nastaje usled postojanja sekretorno aktivnog tumora hipofize i zove se morbus Kusing. 10. Definicija i etiologija hipotireoze. To je stanje smanjene sekretorne aktivnosti tireoidne zlezde ili potpunog nedostatka tireoidnog hormona.U zavisnosti od uzroka nastanka razlikujemo: 1.primarna – ostecenje same stitne zlezde usled kongenitalnih anomalija,aplazije,radioaktivnih zracenja,operativnih zahvata,zapaljenja,tumora,delovanja lekova,strumogenih faktora (T3 i T4 je smanjeno a TSH je normalne ili povecane konc.) 2.sekundarna: javlja se kao posledica smanjenog lucenja TSH zbog ostecenja adenohipofize 3.tercijalna: nastaje zbog nedovoljne sekrecije hipotalamusnog libertina TRH Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.lečenje hipoglikemije podrazumeva davanje a. insulina b. kortikosteroida c. glikoze 2. Spermatogenezu indukuje a. TSH b. testosteron c. glikokortikoidi 3. Za procenu stepena gojaznosti koristi se a. indeks mase tela b. obim kukova c . vrednosti holesterola 4. Diabetes insipidus nastaje usled nedostatka a. renina b. mineralokortikoida c. antidiureznog hormona 5. Osteoporoza je a. smanjenje koštane mase b. razmekšanje kostiju c. dekalcifikacija 6. Hiperosmolarnu komu karakteriše a. ketonemija b. hiperglikemija c. acetonurija 7. Hipoparatireoidizam je praćen a. hipokalijemijom b. hiperkalcemijom c. hipokalcemijom 8. Kod gojaznih dijabetičara medikamentnu terapiju započinjemo a. insulinom b. derivatima sulfonil ureje c. metforminom 9. Znaci hipokalcemije su a. nefrolitijaza b. tetanični grčevi

zujanje u ušima e. žedjanje 5. hiperlipidemija e. povečana fizička aktivnost e. konzumiranje alkohola c. ishrana bogata mastima b. LDL holesterol c. komplikacije gojaznosti su a. insulinom c.osećaj gladi c. pojava edema c. tahikardija d. derivatima sulfonilureje Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. osteoporoza 10. Gestacijski dijabetes se leči a. hiperosmolarna koma e. Simptomi hiperglikemije su a. ketoacidoza c. gastrektomija 4. hiperlipidemija e. hipertenzija d.c. trigliceridi d. gubitak u telesnoj težini b. Akutne komplikacije dijabetesa su a. hipertenzivna kriza b. dijabetes b. kardiogeni šok 2. porodična anamneza 3. HDL holesterol b. povećana fizička aktivnost d. bubrežna insuficijencija 7. bilirubin . Arteriosklerozu pospešuju a. laktatna acidoza d. deficit estrogena e. hipotireoza c. gladovanje c. preznojavanje b. pušenje b. Razlozi za nastanak hipoglikemije su a. metforminima b. Hipotireozu karakterisu sledeći simptomi a. anginozni bolovi 6.učestalo mokrenje d.Faktori rizika za razvoj osteoporoze su a. anemija d.

gljive.Manifestuje se teskom dispnejom.Prema nastanku se deli na 1.definicija i etiologija pleuritis je zapaljenski proces pleure koji u zavisnosti od prisustva eksudata moze biti sicca – suvi i eksudativa.To je stanje pluca koje se karakterise nenormalnim trajnim povecanjima vazdusnih prostora distalno od terminalnih bronhiola(acinusi) praceno destrukcijom alveolarnih zidova. 3 Pleuritis.bubreg).nadvladava onkotsi) na nivou kapilara sto uslovljava transudaciju tecnosti u intersticijum i alveole.Ovo smanjuje rastegljivost pluca i smannjuje respiratornu povrsinu dovodeci do teskog poremecaja u razmeni gasova.Tipovi su: 1.kaslje.kod regionalnog usporenja cirkulacije 2.pol.učestalo mokrenje c.faktori spoljnje sredine: infekcije.Moze biti posledica bolesti pluca (apsces.cijanozom centralnog tipa. zatvoren.U odnosu na komunikaciju sa spoljasnjom sredinom deli se na otvoren.e. U lečenju dijabetesa koriste se sledeći insulini a. Simptomi Chuscingovog sindroma su a. hiperglikemija PULMOLOGIJA 1.lokalna. analozi insulina 10. humani insulin 40 IJ d. ventilni(tenzioni) 2 . ureja 8.Usled staze raste HP (preko 4 kPa. pusenje. Šta je pneumotoraks to je prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru uz kolaps pluca.Etiologija: 1. hipotenzija b.iskasljava vecu kolicinu penusavog sluzavog a nekada i sukrvicavog ispljuvka. svinjski 100IJ c. srž nadbubrežne žlezde e.medijastinuma i drugih organa (jetra.traumatski.periferna.virusi. aerozagadjenja 2. kora nadbubrežne žlezde 9. lividne strije d.Akutni edem pluća je posledica akutne insuficijencije levog srca uz ocuvanu funkciju desnog koji dovodi do staze u plucnoj cirkulaciji. testisi c. humani insulin 100 IJ e.faktori unutrasnje sredine: genetska predispozicija. centralna gojaznost e.krklja. adenohipofiza b.lividna prebojenost koze vrhova prstiju .spontani i 2.pacijent je obliven hladnim znojem. Emfizem pluća – definicija i razlog nastanka hronicna progresivna bolest.Spada u hronicnu opstruktivnu bolest pluca. ovarijumi d.Etiologija:infektivne bakterije. svinjski 40 IJ b. Tipovi cijanoze i njihove karakteristike uslovljena je prisustvom vece kolicine nesaturisanog Hb u krvi.starost 5.TBC 4.pneumonija). Androgene hormone normalno sekretuju a.

meningitis 7.razvoj hronicnog plucnog srca sa globalnom plucnom insuficijencijom 9. Komplikacije: 1. u hroničnom bronhitisu d.edemom sluzokoze 3.neimunoloskim 3. Pneumonije .sepsa 2.kasalj.endokarditis 4.Ne koji oslobadjaju medijatore (leukotrijeni. Pneumonija je zapaljenska promena parenhima pluca akutnog ili hronicnog toka koja obuhvata alveole i intersticijum.napor.odnosno da odrze normalnom oksigenaciju krvi sa poremecenom ili normalnom eliminacijom CO2.hronicna inflamacija disajnih puteva sa poremecenim brojem aktiviranih makrofaga.plucna hipertenzija 2.dlake. Fremitus pectoralis je jednostrano ugašen ili oslabljen: a. 3. u bronhijalnoj astmi b.perikarditis 6. Komplikacije pneumonije na plucima: 1.hepatitis 10.apsces mozga 9. Perkutorni zvuk je hipersonoran: a.oksidativni stres.interleukin 8.Respiratorna insuficijencija je nesposobnost pluca da odrze adekvatnu razmenu respiratornih gasova izmedju spoljasnje sredine i krvi.Srece se kod bronhopulmonlnih oboljenja a posledica je poremecene alveokapilarne ventilacije i hipoksemije.spazmom glatkih mislica bronha 2.ruku. 6.hladan vazduh.definicija i podela. u bronhijalnoj astmi b. u pleuralnom izlivu .segmentna ili lobularna (zahvata segment ili lobulus).Ogranicenje je progresivno i udruzeno sa poremecenim inflamacijskim odgovorom pluca na stetne cestice ili gasove. u emfizemu pluća 2.virusi.jezik.Imunoloski se odnosi na senzibilizaciju spoljnim agensima kao sto su polen.empijem 4. 10.Po velicini moze biti lobarna (zahvata ceo lobus).mesovitim mehanizmom.nagomilavanjem sekreta u lumenu bronha. Razlozi nastanka i komplikacije hronične obstruktivne bolesti pluća su HOBP se karakterise ogranicenjem protoka vazduha u plucima koje nije potpuno reverzibilno.nogu i lica kod otezanog ulivanja krvi u desno srce.parapneumoticni izliv 3. intersticijalana pneumonija (zapaljenski proces je u intersticijumu) Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. u pleuralnom izlivu c.endotoksicni sok 3.bronhopneumonija (zahvata terminalne bronhiole i alveole).sviranje u grudima.TNFα).prasina.apsces 2.meningoencefalitis 8.emotivni stres 7.Etiologija: uzrokovana je 1.Neimunoloski su bakterije. Bronhijalna astma – definicija i etiologija To je bolest disajnih puteva u kojoj se usled reverzibilne opstrukcije javljaju: paroksizmi (ekspiratorne dispneje).perje.miokarditis 5. 2.neravnoteza plucnih proteinaza i antiproteinaza 3.centralnalividnost koze i vidljivih sluzokoza (usne.hidropneumotoraks van pluca: 1.duvan.imunoloskim 2.Opstrukcije su uzrokovane 1.T ly.oralna sluzokoza) znak je nedovoljno saturisane krvi kiseonikom.artritis 8.Razlog:1.

akutnom bronhitisu b. kardijalna dekompenzacija 6.179 b. 7. Hipoproteinemija izaziva: a. hemosideroza 7. Nečujno disanje sreće se u: a. pleuralni izliv c. visoka koncentracija proteina i nizak nivo LDH d. 7.279 c. eksudaciju u pleuralni prostor c.379 d. uz nalaz kasnoinspirijumskih pukota bazalno sa jedne strane pluća ukazuje na najverovatniju dijagnozu: a. Najčešća etiologija hemoragičnog pleuralnog punktata je: a. pleuralnom izlivu . ne utiču na ventilatornu funkciju 9. u emfizemu pluća 3. u hroničnom bronhitisu d.c. 7. akutnog traheobronhitisa b. inflamirane bronhiektazije 4. Iskašljavanje sukrvičavog sadržaja naziva se: a. Zaokružiti normalnu vrednost pH arterijske krvi: a. pneumonija d. hemoptizija d. niska koncentracija proteina i visok nivo LDH c. bronhijalna astma b. Biohemijske karakteristike eksudata obično su: a.579 5. tuberkuloza b. hemohromatoza c. opstruktivne smetnje ventilacije d. ne utiče na pleuralni prostor zbog njegove izolovanosti 10. niska vrednost glukoze i nizak nivo LDH 8. pneumotoraksa c. Teški deformiteti zida grudnog koša izazivaju: a. restriktivne smetnje ventilacije b. alveolarnu plućnu proteinozu d. visoka koncentracija proteina i visok nivo LDH b. malignitet c. hematopoeza b. hronična respiratorna insuficijencija d. pneumonije d. 1. transsudaciju u pleuralni prostor b. pogoršanja bronhijalne astme Zaokružiti dva ili više ponudjena odgovora. perifernu cijanozu c. Visoka febrilnost. Poliglobuliju izaziva: a. 7.

dijabetesnoj ketoacidozi c. pneumoniju d. a. bronhoskopija 4. edema pluća c. Hiperventilacija b. trombocitopenija d. može biti normalan nalaz 2. tromboze perifernih vena 9 Bakterijsku pneumoniju karakterišu sledeći simptomi b. Hronična bubrežna insuficijencija 3. hemofilija A c.c. Invazivne dijagnostičke procedure su: a. povraćanje e. izlaganja tela niskim temperaturama b. nasledje b. Centralna cijanoza se sreće u toku a. korišćenje oralnih kontraceptiva 6. može biti normalan nalaz 8. kompjuterizovana tomografija (CT) b. pušenje 7 . Akutna respiratorna insuficijencija c. hilarna adenopatija 5. Predisponirajući faktori za nastanak plućne embolije su: a. težak fizički rad c. akutni bronhitis b. emfizem pluća c. biopsija pleure c. kašalj d. kompletnom pneumotoraksu d. bronhijalna astma d. metaboličkoj acidozi b. malaksalost 10. febrilnost c. loši socioekonomski uslovi d. nuklearna magnetna rezonanca (NMR) d. Najčešči etiološki faktori za nastanak malignih tumora pluća su: a. težih oblika respiratorne insuficijencije d. tromboza dubokih vena potkolenice b. sarkoidozu pluća b. Hronična respiratorna insuficijencija d. lezijama bronhijalnog stable . difuzna fibroza pluća c. Kussmalovo disanje se javlja u a. Rentgenološki nalaz hiperinflacije pluća sa povećanom transparencijom parenhima. proširenim medjurebarnim prostorima i zaravnjenim konturama obe hemidijafragme ukazuje na: a. Normalnim radiološkim nalazom na plućima karakteriše se: a. Respiratornu acidozu izaziva.

Crohnova bolest .Komplikacije ulkusne bolesti su 1.primarna bilijarna ciroza.povecana aktivnost simpatickog nervnog sistema 6.deficit Alfa1 antitripsina.anemije 4.variksi jednjaka sa ili bez krvarenja 3.loblarne i vaskularne arhitekture jetre sa regenerativnim nodusima hepatocita.celijacna bolest 2.definicija i etiologija : Stanje patoloskog nakupljanja tecnosti (ascitna tecnost) u peritonealnoj duplji.kortikosteroidi.ulkusna bolest 7.penetracija u druge organe 3.aldosterona. Ulkusna bolest – definicija i etiologija.hepatoencefalopatija 5.D.splenomegalija.ciroza izazvana lekovima i toksinima. Dg: lab analiza .angiotenzina.d. RTG.tromboza. hereditarna hemohromatoza.endoskopija.ascites 2.portna hipertenzija 3.Wilsonova bolest.C.sekundarna b.povecn nivo renina. oštečenju laringsa GASTROENETEROLOGIJA 1.Etioloska klasifikacija: alkoholizam.histologija 10. Melena – definicija i navesti preglede kojima se verifikuje Melena je pojava krvi u stolici (ne sveze).portna hipertenziona gastropatija.kriptogene ciroze nepoznatog porekla 9.tropski spru 3.definicija i metode dijagnostikovanja.Etiologija: helicobacter pylori. Ulkusna bolest zeluca i duodenuma najcesce je posledica : (jedan odgovor) a.Stolica je crna katranasta.splenomegalija 4.To je hronicno inflamatorno oboljenje nepoznate etiologije koje moze zahvatiti bilo koji de GIT-a od usta do anusa.ascites.Klinickih znaci dekompenzovane ciroze jetre su: 1. Znaci portne hipertenzije su variksi jednjaka. dezorganizacija.Po zavrsetku bolesti funkcija pankreasa se normalizuje.NSAIL. Etiologija: 1. To je benign pepticka ulceracija zeludca ili duodenuma koja zahvata dublje slojeve zida i dopire do lamine muscularis. Ascites.perforacija 2.pusenje Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. Oboljenja tankog creva su 1.Verifikuje se inspekcijom stolice i rektalni tuse. Akutni pankreatitis je zapaljensko oboljenje pankreasa praceno jakim bolovima u trbuhu i visestrukim povecanjem amilaza u serumu i urinu a sve kao posledica autodigestije.krvne grupe b.Helicobacter pylori infekcije .Ciroza jetre .Odraz je krvarenja iz gornjih partija digestivnog trakta.karcinoid 6.hronicna parenhimna bolest jetre 2.c.tumori tankog creva 5. 5.nealkoholni steatohepatitis.hipersplenizam 8.kronova bolest 4. genetskog polimorfizma antigena na povrsini eritrocita.stenoza pilorusa 2. 3.definicija i podela u odnosu na etiološki factor Hronicna difuzna bolest jetre koju karakterise fibroza.vazopresina 4.krvarenje 4.hronicni hepatitis B. tromboza hepaticnih vena. autoimuni hepatitisi.

refluksne bolesti jednjaka 2. Etioloski posmatrano hronični pankreatitis je najcesce uzrokovan: a. Pregled kojim se verifikuje melena: a. palpacija abdomena c. MALT limfom b. hirusko lecenje i hemioterapija e. adenokarcinom zluca d. inspekcija abdomena b. toksicnim dejstvom lekova 3. Zracenje b. deficijencijom alfa 1 antitripsina b. pusenje c. hrana bogata zasicenim masnim kiselinama 4. planocelularni karcinom 6. alkoholizmom d. anoskopija d. Aftoidne ulceracije se najcesce vidjaju kod bolesnika sa a. alkohol b. Biopsija tankog creva bolesnice stare 28 godina sa hronicnom dijarejom pokazala je subtotalnu vilusnu atroiju. Infektivni proliv d. dobrom prognozom bez progresije u hronicnu bolest 8. losom prognozom b. Crohn-ova bolest b.c. Jedini dokazani karcinogen u etiologiji karcinoma pankreasa: a. Zracenje i hemioterapija . Odgovarajuca terapija kod najveceg broja pacijenata sa kolorektalnim karcinomom je: ( jedan odgovor) a. rektalni tuse e. Najcesci histoloski tip karcinoma zeluca je a. Hemioterapija d. O kojoj se bolesti radi? (jedan odgovor) a.polifenoli d. Celiacna bolest c. Limfom zeluca c. Hirusko lecenje c.enteritis izazvan Yersina-om enterocoliticom 7. pusenjem e. perkusija abdomena 5. Ulceroznim kolitisom b. kalkulozom zune kese c. Crohn-ovom bolescu 9. tendencijom da dovede do hronicne boleti jetre c. Intestinalnim limfomom c. Hepatitis A je infektivna bolest: sa a. Oralnom moniliasom d.

Lecenje umereno teskog ataka ulceroznog kolitisa podrazumeva a.povraćanje c. kardiomegalija b. NSAIL je vazan etioloski faktor u nastanku : (zaokružiti dva tačna odgovor) a. produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 4. toxicni megakolon e. Screening za dijagnostikovanje hepatocelularnog karcinoma treba sprovesti medju pacijentima sa: a. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d. distalni kolitis b. Koji od navedenih fakora (iskaza) su cesce povezani sa Crohnovom bolescu nego sa ulceroznim koltisom (Dva odgovora) a. zutica c.žutica b. Sulfosalzin i antibiotike e. autoimunim hepatitisom e. HbS hepatitisom 5. perianalna bolest c. erozivnog gastritisa c. alkoholnom hepatitisom b. ascites . febrilnost d. Antibiotike c. Sulfosalazin d. pseudomembranoznog kolitisa 6. HCV hepatitisom d.pojava dijabetesa Zaokružiti dva ili više tačna odgovora 1. Murphy-ev znak e. primarnim sklerozirajucim holangitisom c. Kortikosteroide b.Klinickih znaci dekompenzvane ciroze jetre su: (dva odgovora) a. splenomegalija d. karcinoma želuca b. povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c. gastrinoma d. Anti TNF terapiju 2. erozivni jejuno ileitisa e. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b. enterokutane fistule 3.10.Glavni simptom tumora glave pankreasa kod vecine pacijenata je: a. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. kolorektalni karcinom d.

na osnovu kriterijuma obojenosti: normohromna i hipohromna 2. Sideropenijska anemija je: ona koja se karakterise 1. hematemeza 8 .sideropenijska. epigastricni bol posle obroka b.makrocitna.hemolizna.utrikarije. Karakteristicni simptomi refluksne bolesti jednjaka je: (dva odgovora) a. pre 50 godine e. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c.rane: hemoliza krvi. Definicija i podela anemija: to su stanja kod kojih postoji smanjena masa eritrocita u krvi pracena smanjenjem vrednosti Hb i hematokrita ispod normalne vrednosti.sideroblastna. pirogena reakcija.smanjenom kolicinom Fe u serumu i tkivnim depoima 3.hipohromijom 2. povremeni bol u grudima c.megaloblastna. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a.mikrocitna. CT abdomena i male karlice c. 2. 2. Najvažnije moguće komplikacije transfuzije krvi su: PRI TRANSFUZIJI:1.mikrocitozom 3.Primarna biliarna cirrhosa (PBC) najcesce se javlja kod : a. b muškaraca c.na osnovu velicine eritrocita: normaocitna.hiposideremijom 4.žena. b)Etioloska podela: poremecaj maticne celije hematopoeze.u drugim hronicnim bolestima. posle 50.godine d. POST TRANSFUZIONE: 1. disfagija d.imunske: intravaskularna hemoliza(ABO .a)morfoloska podela: 1. b. gastroskopija d.akutna tubulska nekroza.pozne: uglavnom infektivne reakcije.produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 9. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d .UZ abdomena HEMATOLOGIJA 1.mijelo ftizma.7. dece 10 Kod sumlje u prisustvo kolorektalnog karcinoma predlažu se sledeće dijagnostičke procedure a. Multipli mijelom je: plazmocitom je maligna bolest karakterisana nenormlnim lokalnim (solitarni mijelom) ili difuznim (multipni mijelom) bujanjem patolosko izmenjenih plazmocita u kostanoj srzi (nepoznata etiologija) 4. gorusica e. abdominalna punkcija e. kolonoskopija sa biopsijom.

Perniciozna anemija je posledica: a. a šta mijeloidna metaplazija Mijeloidna fibroza i mijeloidna metaplazija su sinonimi.prekomerne razgradnje eritrocita c.lues.ekstravaskularna hemoliza (Rh inkompatibilnost).Trombocitopenija može biti posledica: Trombocitopenije predstavljaju smanjenje broja trombocita ispod 150.AIDS. Baz: 0.stvaranja fibrina 3. tromboflebitis.preosetljivost (urtikarija. Mo: 6-8% 6.preteča megakariocita b.anafilakticki sok) 2.hiperkalijemija.k.prekomernog gubljenja krvi iz organizma 2.Dolazi do promena na nivou nediferentovane mezenhimne celije koja je preteca hematopoeznog (maticne celije hematopoeze) i fibroznog (fibroblasta) tkiva Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.efikasnosti stvaranja trombocitnog tromba c.inkopatibilnost).To su oboljenja koja spadaju u grupu mijeloproliferativnih bolesti .maligna ćelija u Hodgkinovoj bolesti . Eo: 2-4%. Vreme krvavljenja je pokazatelj: a. zamenjeno je drugim.5-1%.vazdusna i masna embolija. malarija).prekomerne razgradnje eritrocita c. Leukocitarna formula – definicija i procentualna zastupljenost je odnos pojedinacnih vrsta leukocita izracunata u razmazu krvi.Najcesci patoloski tip je hemoglobin S (valin→glutamin) koji kod homozigota dovodi do srpaste anemije. Reed-Sternberg ćelija je: a.izazvana povecanom sekvestracijom 9. Tri osnovne faze hemostaze su: vaskularna (smanjenje lokalnog protoka krvi na mestu povrede lokalnom vazokonstrikcijom).trombocitna (stvaranje belog tromba). hemosideroza 5. 8. povecnjem broja Le u perifernoj krvi.Patoloska proliferacija redovno je pracena poremecajem sazrevanja i diferentovanja celija uz humoralnu inhibiciju razmnozavanja preostalih normalnih hematopoeznih celija. deficita folne kiseline b.neimunske: preopterecenje cirkulacije.Ne: 65-70%.000 po mm3 1.insuficijencije kostne srži b.Šta je mijelofibroza.intoksikacija citratom. Hemolizne anemije su posledica: a.tj.prenosenje infekcija (hepatitis.infekcije na mestu venepunkcije. Ly: 25%.nedostatka vitamina B l2 4.koagulacija krvi (stvaranje fibrinskog ugruska) 7.smanjenog stvaranja 3.pojacanog razaranja Tr 2.vaskularne fragilnosti b. Leukemija je: maligno oboljenje hematopoeznog tkiva koje se odlikuje nekontrolisanim bujanjem celija neke od mijeloidnih ili limfocitne loze sto rezultira poremecenom masom leukocita.U lanu globina 1 ili vise a. 10.Hemoglobinopatije su: nasledne bolesti koje karakterise poremecaj u sintezi globina zbog poremecaja gradje pojedinih peptidnih lanaca.

blastnom transformacijom b.diskrazija plazmocitne loze koja luči IgM l0.4-10 miliona Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.Normalan broj leukocita periferne krvi izražen u broju po mm3 je: a.bez značaja u dijagnostici tropmbocitopenije 2.parcijalno tromboplastinsko vreme c.urođenim hemoragijskih poremećajima 3. srednje i visoke agresivnosti 4.leukemoidnom reakcijom c.odsustvom prelaznih faza između najmlađih i najzrelijih ćelija c.komplikacije transfuzije krvi c.poremećena hematopoezna funkcija slezine koja dovodi do hroničnog gubljenja krvi iz organizma 9.eritrocitoza prouzrokovana hipoksemijom c.podela na sporo i brzo progredirajuće limfome c.epiteloidna ćelija tuberkuloznog granuloma 5.zamenom kostne srži blastnim ćelijama b.vreme krvavljenja b.urođeni hemoragijski poremećaj b.40-100 hiljada b. «Screening» test za koagulacionu fazu hemostaze je: a.podela na limfome niske.podela na limfome sa velikom i malom tumorskom masom b. Anemija se najčešće viđa u sledećim oboljenjima: a. Akutne leukemije su karakterisane: a.invazije kostne srži malignim ćelijama b.nedostatka vitamina B 12 i folne kiseline 8.uvećanje slezine b.Mijeloftizne anemije su posledica: a.Hronična granulocitna leukemija se najčešće završava: a.diabetes insippidus .proizvodnjom endogenih supstanci koje inhibišu koagulaciju krvi d.nasledni poremećaj koagulacije 6.4-10 hiljada c.Makroglobulinemija je: a. Najvažnije klasifikacije limfoma su: a.c. Hemofilije su: a.skup poremećaja u kome je citopenija periferne krvi povezana sa splenomegalijom c.retrakcija koaguluma d.Hipersplenizam je: a.diseminovanom intravskulnom koagulacijom 7.prekomernog gubljenja krvi iz organizma c.podela na Hodgkinov i Nehodgkinske limfome d.Cushingov sindrom b.posledica poremećaja trombocitne funkcije b.

hemofilije c.označava poremećenu funkciju trombocita c.je retko praćena trombozama 6.označava idiopatsku trombocitopenijsku purpuru d.ginekološka oboljenja c.sklonost ka infekcijama d.infarkta miokarda e.sistemsko oboljenje vezivnog tkiva d.malighna neoplazija plazmocita c. shodno njihovom poreklu.Anafilaktoidna reakcija (dolazi do oslobadjanja anafilaksijskih medijatora bez ucesca IgE antitela.c.autologi – od iste .Hronična posthemoragijska anemija najčešće prati: a.metastatski proces koji zahvata kosti b.najčešće udružen sa paraproteinemijom IMUNOLOGIJA I REUMATOLOGIJA 1. Prilikom presađivanja tkiva mogu se.Multipli mijelom je: a.myxoedema d.hipoksije b.gastrointestinalne bolesti b.amiloidna degeneracija krvnih sudova e.desava se pri upotrebi medikamenata iz grupe opijata) 2.krvavljenje b.Intolerancija (ponekad posled uzimanja aspirina) 2.septična stanja 7.alergijska stanja d.predstavlja stanje hiperkoagulabilnosti krvi e.transfuzije krvnih derivata b. gastritis. U pseudoalergijske reakcije spadaju (nabrojati): 1.posttransfuzionih reakcija 9.hronične opstruktivne bolesti pluća 8.terapija monoklonskim antitelima d.Hemoliza se može javiti kod: a.antibioterapija i primena barokomora c. sindrom iritabilnog kolona.hiatus hernia e. migrene 3.Savremeni trendovi terapije malignih hemopatija su: a.gastrointestinalne neoplazije 5.autoimunski poremećaji c.transplantacija kostne srži 10.Anafilatoksinska reakcija ( javlja se posle davanja jodnih kontrasta) 3.označava posledicu diseminovane intravaskulne koagulacije b. koristiti sledeći tipovi transplantata (nabrojati): 1.Trombocitopatija a.Najznačajnije komplikacije granulocitopenije su: a. Intolerancija nutritivnih alergena se može javiti u vidu sledećih entiteta(nabrojati): eozinofilni gastroenteritis.autoimunskih poremećaja d.

2.antigeni genetski identičnih blizanaca .pirofosfata 9. Serumska bolest je: a.prvom tipu reakcije preosetljivosti b.drugom tipu reakcije preosetljivosti c. Di Georgeov sindrom je: a.osobe koja prima transplantat 2.Promene su pojedinacne ili brojne i medjusobno slivene i zahvataju samo tkivo derma.perzistentna generalizovana limfadenopatija 4.bolest sa deficitom celularnog imuniteta b.Ankilozirajući spondilitis je: hronicna progresivna inflamatorna bolest koja zahvata sakroilijacne zglobove i aksijalni skelet a moze zahvatiti i zglobove ramena i periferne zglobove 10. Urtika je: lokalna prolazna promena na kozi u vidu crvenog otoka koji svrbi. Hereditarni angioedem je: a. Oblici juvenilnog artritisa su: 1. Anafilaktički šok se odvija po: a.izogeni – od genetski identicnog blizanca 3.oligoaktikularni 7.Postoji visok titar cirkulisucih At protiv ribonukleoproteina. poliomiozitisu i RA.četvrtom tipu reakcije preosetljivosti 2. opsti simptomi b.Moze biti primarno i sekundarno.alogeni – od genetski razlicite jedinke iste vrste 4.hronična granulomska bolest 5.sistemska bolest sa hiperkatabolizmom imunoglobulina b.Sjogrenov sindrom je: progresivno imunolosko oboljenje koje karakterise destrukcija egzokrinih zlezda a manifestuje se suvocom sluzokoza i konjuktiva. Kliničke manifestacije sindroma stečenog imunodeficita se mogu klasifikovati u sledeće četiri grupe: 1.ostale bolesti (a.asimptomatska infekcija 3.infektivne bolesti. Mešovita bolest vezivnog tkiva je: bolest karakterisana skupom klinickih simptoma koji lice onima u SLE.oblik hipersenzitivnogvaskulitisa c.Spada u bolesti ranog tipa preosetljivosti 6. Pseudogiht je: akutno i hronicno zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje zbog talozenja Ca .sindrom stečenog imunodeficita c.U zahvacenim tkivima uocava se infiltracija limfocita i talozenje imunskih komplekasa.izazvan naslednim deficitom inhibitora C 1 esteraze 4.akutni HIV sindrom.sindrom vazovagalne stimulacije b. Izoantigeni su: a.poliartikularni 3.Patogenetski mehanizmi nisu dovoljno razjasnjeni ali se smatra da zbog poremecaja imunoregulacije dolazi do proliferativnih lezija intime ili medije krvnih sudova a posledica su okluzija ili obliteracija 8. Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.sistemski 2.infiltrativno oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus c.ksenotransplantat transplantat tkiva izmedju jedinki razlicitih vrsta 4.neuroloske bolesti.perakutna reakcija odbacivanja transplantata 3.SSC.neoplazije) 5.

pseudoalergijske reakcije c. Penicilinski preparati mogu izazvati: a.akutna i hronična b.antigeni po kojima se međusobno razlikuju jedinke iste vrste 6.spazam paravertebralne muskulature c.toksičnim delovanjem d.stimulacijom simpatikusa b.vazovagalnom stimulacijom c. Atopijski dermatitis po poreklu može biti: a. Prominentni simptom u polimiozitisu je: a. Reakcije intolerancije na lokalne anestetike mogu biti izazvane: a.antihipertenzivima d.burzitis i entezopatija 9.interkostalna mijalgija 8.reakcije odbacivanja transplantata 5.slabost proksimalne muskulature b.endogeni d.juvenilna i adultna c.parenteralni c.epinefrinom (adrenalinom) b. Primeri za reakciju izoimunizacije su: .hiperurikemije b.reumatoidni artritis i juvenilni artritis c. Dva osnovna podtipa sistemske skleroderme su: a.b.bakterijski 3.difuzna i ograničena 10.glikokortikoidima g.antigeni stvoreni autoimunskom lezijom tkiva c.mehanizmom povratne sprege 2. Giht nastaje kao posledica: a.osteoporoza 7.virusni e.hronični tendosinovitis b.hemohromatoze c.prave imunske reakcije b.ksantinom (teofilinom) c.dopaminom i/ili norepinefrinom e. U vanzglobne reumatske bolesti spadaju: a.antihistaminicima f.giht i pseudogiht b.egzogeni b.simstrični periferni poliartritis c.diureticima 4. Osnovna klinička manifestacija reumatoid artritisa je: a. U anafilaktičkom šoku treba hitno sprovesti terapiju: a.hiperparatireoidizma Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.

.anomalije koronarnih arterija.pneumokoniozu d.pozitivan RA faktor u serumu b.juvenilni artritis b.reakcija odbacivanja transplantata d. Definiciju akutnog infarkta miokarda: Nekroza miokarda usled prekida ili znacajnog hemodinamskog smanjenja koronarnog protoka.zglobne d.imunokompleksni 8.sindrom iritabilnog creva b. trombozu KARDIOLOGIJA 1.Marie-Strumpell d.a.ankilozirajući spondilitis c. Redji uzroci su embolija.Najcesce je posledica a)uznapredovale ateroskleroze sa pojavom tromboze kao zavrsnim dogadjajem koji predhodi okluziji ili subokluziji b)jak spazam arterije na mestu intaktne ili cesce aterosklerozom izmenjene arterije.endokrine f.posttransfuziona reakcija c. degenerativnu spondilozu 10.gastrointestinalne e.M.atopijska bolest b.plućne g. . povecanog zahteva za kiseonikom.kardiološke h..sklerodaktiliju c.primarni b.bubrežne 7.erozivni d.češći u osoba muškog pola 9.tromboza zdrave arterije zbog hematoloskog poremecaja.češći u osoba ženskog pola d.vazovagalna reakcija 6.kožne b.autoimuna bolest c. Bechterew je sinonim za: a. Sistemski lupus je: a.CNS c. Osteoartritis može biti: a. M. Caplanov sindrom podrazumeva: a.sekundarni c. Sistemska skleroderma može imati sledeće kliničke manifestacije: a.metabolički e.teleangiektazije e.generalizovani artritis e.

pre. Odlikuje se vegetacijama kao tipicnim lezijama sastavljenim od mesavine fibrina. 7. Navedi osnovnu definiciju endokarditisa i razliku između akutnog i subakutnog bakterijskog endokarditisa. CNS. mikoplazme.Najcesce zahvata srcane valvule.At koja se stvaraju u humoralnom imunom odgovoru na pocetno ostecenje stetno deluju na sve komponente .m.koarktacija aorte.Virus vrsi pocetno direktno ostecenje miocita u kome se replikuje sto dovodi do disfunkcije miocita. mikobakterije.O. i inflamatornih celija. Miokarditis je fokalno ili difuzno zapaljenje srcanog misica koje se karakterise prisustvom infiltrata zapaljenskih celija u intersticijalnom prostoru i degeneracijom i/ili nekrozom miocita.chorea minor.Ona moze biti 1.M. ili i. 6 kardiomiopatije . 3. Koji je najčešći uzrok miokarditisa i koji patofiziološki mehanizam je za to odgovoran .v.Načini prevencije bakterijskog endokarditisa kod intervencija na zubima kod bolesnika sa umereno rizičnim predisponirajućim srčanim stanjem . M. ili infuzijom tokom 1 do 2 h uz zavrsetak ifuzije unutar 30 minuta od intervencije. 2. Subakutni se razvija tokom vise nedelja i meseci a odlikuje se umereno teskom toksicnoscu sa retkim metastatskim infekcijama.2. Navedi najopštiju podelu arterijske hipertenzije i daj kratku definiciju njenih podtipova. Amoksicilin 2g per os 1 sat pre ili 2 g ampicilina i. gljivice.Arterijska hiperetenzija podrazumeva stalno prisustvo vrednosti arterijskog krvnog pritiska veceg od 140/90 mm Hg (granicna hipertenzija).akromegalija 4.trombocita.hipertroficne i resriktivne.O.Cesci je kod ♂ 5. zglobova.eritema marginatum. Endokarditis je infekcija endotelne povrsine srca izazvana M. miokarditis.Izazivac je streptococus viridans.feohromocitom..Kod alergije na penicilin daje se 1g vankomicina i.Izazivaci miokarditisa su enterovirusi narocito koksaki B grupe a manje ECHO virusi i citomegalovirusi. perikarditis. Akutni najcesce je izazvan stafilokokusom aureusom i oznacava se kao toksoidno progresivan oblik I.celularni i/ili humoralni odgovor koji izaziva dodatno ostecenje miocita posebno kroz proces reparacije na mestu ostecenih miocita stvaranjem lokalne fibroze miokarda.E. 30 min.Etioloski se dele na primarne(nepoznatog uzroka) i sekundarne(poznatog uzroka) odnosno prema patofizilogiji na dilatativne.noduli subkutanei.renovaskularna bolest. pracen destrukcijom valvula i metastatskim infekcijama koje traju nekoliko dana do nekoliko nedelja.. rikecije.koji ga izazivaju su bakterije. koze i podkoznog tkiva Srcane: endokarditis.sekundarna nastaje kao posledica razlicitih poznatih uzroka: renoparenhimna bolest.a istovremeno inicira imuni. pankarditis vansrcane: migrirajuci artritis.v.O.primena oralnih kontraceptiva. hlamidije. Febris reumatica je zapaljenska bolest koja nastaje kao komplikacija infekcije zdrela streptokokom grupe A.definicija i patofiziološka podela To su poremecaji srcanog misica koji dovode do srcane disfunkcije.Klinicki se manifestuje zahvatanjem srca.primarna (esencijalana) nepoznatog uzroka i obuhvata 90% populacije hipertonicara.kusingova bolest. Navedi najvažnije srčane ( bar tri ) i vansrčane ( bar četiri ) promene u okviru oboljenja Febris Reumatica .primarni hiperaldosteronizam.

Akutna srčana insuficijencija se manifestuje : a.Th je punkcija perikarda. 10. skleroza.između prvog i drugog tona d.sekundarno skleroza adventicije i zadebljanje zida i izvijuganost arterija. Nabrekle vene vrata su znak: a. nosa i prstiju ruku se naziva: a.ateroskleroza arterija mozga a)ishemijskog tipa zbog okluzije b)hemoragijskog tipa ruptura mikroaneurizmi c)troficke promene mozdanog tkiva zbog smanjene ishrane na nivou mikrocirkulacije 9.ocno dno.miocita kao sto su sarkolema. miozin.Aortna stenoza(suzenje aortnog usca sto ometa protok krvi iz LK u aortu tokom sistole. Palpatorni osećaj treperenja ( fremussement ) se javlja kod: . Mitralna stenoza(to je suzenje mitralnog usca nastalo posle prelezanog bakterijskog endokarditisa i fibroznih promena na zaliscima-zadebljanje.kalcifikacija): povrsina zalistaka manja od 1 cm2 gradijent pritiska veci od 20 mm Hg Zaokružiti jedan od datih odgovora 1. 1.tercijerno ruptura malih aa.CNS. plućne hipertenzije 3.dijastola i sistola disfunkcija. 2. arterijske hipotenzije c. arterijske hipertenzije b.Dolazi do pada T. miolema.kvaternarno edem papile ocnog zivca 4. Sistolni šum se tokom auskultacije srca javlja : a. Srčana tamponada – definicija i metod izbora u njenom lečenju. Navedi bar tri ciljna organa čija su oštećenja izazvana dugotrajnom artertijskom hipertenzijom.primarno suzenje lumena arteriola.plućnim edemom c.generalizovanu aterosklerozu 5. arterijsku hipotenziju b. mitohondrije tj organele zaduzene za stvaranje energije i kontraktilnosti 8. Naglašen drugi srčani ton u drugom levom međurebarnom prostoru ukazuje na : a. telenagiektazija 4.75 cm2 gradijent pritiska veci od 50mm hg.hipertenzivnom krizom b.hepatosplenomegalijom 2.hipertrofija miokarda. Nastaje usled perikardnog izliva kada se pritisak u perikardnom prostoru izjednaci sa dijastolnim pritiskom pa je onemoguceno punjenje i praznjenje srca.bubrezi. methemoglobinemija b.A. aktin. Navedi koji su morfološki i ili hemodinamski kriterijumi za operaciju mitralne a koji za operaciju aortne stenoze.srce. akrocijanoza c. Modra prebojenost okrajaka ušnih školjki .(hemoragija i eksudacija).nefroskleroza sa bubreznom insuficijencijom 3.između drugog i sledećeg prvog srčanog tona b. neposredno posle drugog tona 6. i pulsa): povrsina zalistaka manja od 0. plućnu hipertenziju c.

pulmonalnog ušća 2. regurgitacioni šum b. reumatska groznica b. Zvek otvaranja mitralne valvule se najčešće čuje kod : a. teške aortne stenoze 7. izmenjenog S zupca c. akcidentalni šumovi c. edem pluća 4.triikuspidalnog ušća d. retrosternalni bol c. funkcionalnih šumova b. Važni podtipovi kardiomiopatija su: . kašalj b. otok potkolenica d. Znaci akutne srčane insuficijencije su: a.petog stepena 3. stepena Levinove skale su : a. preznojavanje i malaksalost 6. kontinuirani sistolno dijastolni šum c. ateroskleroza d. prvog stepena b. mitralne stenoze c. Znaci akutnog infarkta miokarda su : a. virusna infekcija Coxsacki grupom virusa c. prolapsa mitralne valvule d. Kod preležanog infarkta miokarda sreću se promene na EKG u vidu : a.trećeg stepepna c. ejekcioni šum 10. ascites d. ritam galopa c. prolapsa mitralne valvule 9. mitralne insuficijencije b. Kod aortne stenoze je tipičan : a. aortalnog ušća c. mitralnog ušća b.četvrtog stepena d. izmenjenog Q zupca Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. Nad Erbovom tačkom se vrši auskultacija : a. Najčešći uzroci mitralne i aortne stenoze su: a. organskog porekla 8. Atrioventrikularni blok može biti: a. izmenjenog p talasa b. perikardijalno trenje b. Sistolni šumovi jačine 4-6. tireotoksikoza 5.a. funkcionalnog porekla b.

azotermijom 2. Akutna bubrežna insuficijencija je stanje kada iz bilo kog razloga dolazi do naglog ostecenja funkcije bubrega. troponin d.postrenalna) i hronicna 4. ehom srca c.Odlikuje se uznapredujucom 1. Kod bolesnika sa sistolnim šumom na srcu praćenim povišenom temperaturom i pozitivnom hemokulturom sumnjamo na dijagnozu: a.Fokalne lezije zahvataju intersticijum dok su glomeruli postedjeni. EKG promene kod nestabilne angine pektoris su: a.proteinurija je veca od 3. inverzija p talasa c. Značajna efuzija perikarda se najtačnije dijagnostikuje : a. Restriktivna c. elevacija PR segmenta d.Po toku moze biti akutni i hronicni 2.infekcija. skenerom 10.usled primene lekova.smanjen KOP 5. inverzija T talasa 9.hipoalbuminemija 4. EKG om b. Izazvan je nizom oboljenja koja dovode do promena na glomerulima. U akutnom infarktu miokarda povišeni su sledeći enzimi krvi : a.multisistemskih i naslednih oboljenja. Vazospastička b. Podela bubrežne insuficijencije moze biti akutna(prerenalna.a.hipoproteinemija 3. alkalna fosfataza NEFROLOGIJA 1.oligurijom (ispod 400 ml/24h) 3.infekcija.edemi. konstriktivni perikarditis c. depresija ST segmenta e. laboratorijskim pregledom krvi d.javljaju se samo ili u najcescoj meri na . akutni bakterijski endokarditis d. Alergijska 7. On moze biti idiopatski.renalna. Glomerulonefritis je oboljenje bubrega kod koga je na prvom mestu ostecena struktura i funkcija glomerula dok promene na drugim strukturama bubrega nastaju kao posledica primarne glomerulske bolesti nepoznatog uzroka. akutni infarkt miokarda b. Opstruktivna d.neoplazmi. Komplikacije: tromboembolija. Nabroj znake nefrotskog sindroma: 1.metabolickom acidozom 4. transaminaze b.poremecajem homeostaze vode.subakutni bakterijski endokarditis 8. uvećanje T zupca b.5 g/24 h 2. Pijelonefritis je bolest bubrega izazvana bakterijskim infekcijama prispela u bubreg ascedentnim (iz mokracnih puteva) ili descedentnim(hematogeno) putem.malnutricija 5.elektrolita 3. amilaze c.

A.deficit gvozdja i vitamina 6.↑ SE.opstruktivna uropatija.Prethode mu ekstraglomerularne manifestacije oboljenja. intersticijalni nefritis 9.segmentne 6.nedostatak endogenog eritropoetina 8.opekotine.skracen zivotni vek eritrocita 2. Razlozi nastanka anemije u bubrežnoj insuficijenciji su 1. < 20ml/min 2. < 14ml/min c.hemoliza 5.sepsa). Koje vrednosti klirensa kreatinina je kriterijum za terminalni stadijum bubrezne insuficijencije a.V. > 1.Nastaje zbog gubitka negativnog naelektrisanja glomerularne bazalne membrane 10.tromboembolija Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. smanjenje efektivne cirkulisuce zapremine (kardiogeni sok. hipotenzija. < 10ml/min b.000 cfu/ml 4.Hronična bubrežna insuficijencija – definicija i etiologija Uznapredujuci pad nivoa glomerularne filtracije bez obzira na ukus.toksicno dejstvo uremicnih toksina 3.edemi. Kliničke manifestacije hipoproteinemije (navedi bar tri) pad KOPa.Etiologija: dijabetes.duretici).smanjen imunitet.Mikroalbuminemija predstavlja izlucivanje albumina od 30 – 300 mg/24h.globalne.difuzne. Enterococcus 3.Sekundarno nastaju u sklopu sistemskih naslednih metabolickih ili biohemijskih oboljenja.glomerulska bolest. sekvestracija (pankreatitis.smanjen M. Signifikantna bekteriurija postoji kada je broj bakterija : a) >10 0000 cfu/ml b) > 100 000 cfu/ml c).glomerulima. Simtomi uremije nastaju kada je glomerularna filtracija: a) < 50ml/min b).povecan T.hiperviskozni sindrom 7.Definicija mirko i makroalbuminurije mikroalbuminemija ukljucuje gubitak proteina preko 3.povecan otpor u bubreznim krvnim sudovima.ascites. Streptococcus c).krvarenja 4. < 25ml/min 5.Moze se zavrsiti definitivnim otkazom rada bubrega sa sindromom uremije.Navedi razloge prerenalne akutne bubrežne insuficijencije uzroci prerenalne akutne bubrezne slabosti su: hipovolemija ili smanjenje ukupne zapremine cirkulisuce krvi bilo kog uzroka(GIT krvarenje.5 g/24h zbog ostecenja glomerularne membrane...Pracena je promenama u sastavu plazme u smislu azotemije. Urinarna infekcija se dijagnostikuje na osnovu . smanjena proteinemija. Najcesci uzrocnici urinarne infekcije su : a) Escherichia coli b).000.proliv.peritonitis). <30 ml/min c).Po obimu mogu biti fokalne.

tumore bubrega 10.leukocite c. U sedimentu urina normalno nalazimo a. tumori mokracne besike 7.uremija e.dizurične tegobe e.urinokulture 6.hronični cistitis d. cistopijelitis 8.febrilnost c.nekrozu bubrežnog parenhima 9.pijelonefritis c.pregleda krvne slike b. tumori bubrezne casice c.proteinurija b. Patološki nalaz u urinu podrazumeva prisustvo a. pijelonefritis c. glomerulonefritis b.Dijabetesna nefropatija podrazumeva a.agranulocitoza 3.edemi d. Znaci glomerulonefritisa su : a.a.glomerulosklerozu b.metabolita bilirubina . Najcesca komplikacija dentalnog inflamatornog procesa je : a.nefroskleroza Zaokruži dva ili više ponudjenih odgovora 1. oboljenje prostate b.febrilnost c.hemokulture d.hipotireoza b.tumore bešike d. Sterilna piurija karakteristična je za a.urina c. renal cell karcinom b.eritrocite d.Pijelonefritis karakterišu sledeći simptomi a. pankreatitis d.TBC bubrega c.Za koje oboljenje nije karakteristična pojava hipoproteinemije a. cilindre 4.anurija d.leukocitoza b.bakterije b.ciroza jetre c.visoka SE 2. Najcesci tumori urinarnog trakta su : a.

metabolicka cidoza e) hiperfosfatemija f) hipokalcemija 10. Indikacije za dijalizu su : a) hiperkalijemija b) oligurija c).hipotenziju b.pleuritis e.ultrazvučna dijagnostika d.permanentni bol d.oksalata 5.febrilnost 9.glomeruloskleroza c.hipertenziju c pleuralni izliv d.nefrolitijaza 8 Klinički znaci kalkuloze bubrega su a.piurija 6.apces bubrega d.proteina d.Komplikacije urinarnih infekcija su a. anemija d).b.Za dijagnostikovanje tumora bezike koriste se sledeće metode a.pregled urina e.laparoskopija .piurija c.miokardiopatiju 7.hematurija b.sepsa b.pijelonefritis d.glomeruloskleroza c. U toku dijatesa javljaju se a.glikozurija b.bol u vidu kolika e.cistoskopija c.Proteinurija može da ima za posledicu a.urinokultura b.glikoze c.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful