ENDOKRINOLOGIJA 1.

Diabetes mellitus je grupa metabolickih bolesti koje se karakterisu hiperglikemijom nastalom zbog deficita u sekreciji insulina,zbog poremecaja u njegovom delovanju ili usled oba poremecaja. 2. Feohromocitom je tumor srzi nadbubrezne zlezde koji zahvata hromafino tkivo i dovodi do povecanja sekrecije kateholamina.90% je benigne prirode i unilateralno lokalizovan. 3. Kora nadbubrežne žlezde sekretuje sledeće hormone 1.zona glomerulosa: mineralokortikoide (aldosteron) 2.zona facikulata: glikokortikosteoide (kortizol) 3.zona reticularis: androgene hormone (androsteron,dehidroksiepiandrosteron) 4. Definicija i simptomi akromegalije hipersekrecija hormona rasta kod odraslih.1.Stimulise rast distalnih delova kostiju i mekih tkiva pa dovodi do karakteristicnih promena kao sto su uvecanje jezika, nosa, mandibule, hiperostoza fontanele i zigomaticne kosti,povecanje medjuzubnih prostora,uvecanje saka i stopala.2.Stimulativno deluju na rast parenhimatoznih organa pa dolazi do hipertrofije zlezdanog tkiva,pluca,srca (leve komore) sa miokardiopatijom,jetre, kolona sa polipozom i malignom alteracijom.3.Metabolicki efekti: insulin rezistencija i dijabetes 4.Neuroloski simptomi: glavobolja,poremecaj vida (diplopije,hemijanopsije),parestezije,misicna slabost. 5.promene na kostanozglobnom sistemu: osteoporoza,artralgije,zglobni deformiteti 5. Sekrecija tireodinih hormona je pod kontrolom TSH,tireotropnog hormona koga luci hipofiza 6. Adenohipofiza sekretuje sledeće hormone TSH,STH,ACTH,FSH,LH,Prl,MSH 7. Simptomi hipoglikemje su preznojavanje,malaksalost,bledilo koze,poremecaj vida (diplopija,slab vid),neuroloski poremecaji (glavobolje, epi napadi,neuroloski ispadi,poremecaj govora),izmenjeno psihicko ponasanje (zbunjenost,agresivnost,konfuznost,amnezija,pospanost,sopor,koma) 8. Komplikacije dijabetesa ( akutne i hronične) su Akutne: hipoglikemija,dijabeticka koma(ketoacidoza),dijabeticna neketonska hiperosmolarna koma,laktatna acidoza. Hronicne: dijabetska mikroangiopatija-specificne promene na kapilarima(mikrocirkulacija) sa sledstvenim ostecenjima retine oka(dijabetska retinopatija),bubrega(dijabetska nefropatija),nervnog stable(dijabetska neuropatija); dijabetska makroangiopatija je prevremena arterioskleroza cerebralnih, koronarnih arterija i arterija donjih ekstremiteta (klaudikacija intermitens) 9. definicija i razlozi nastanka Cushing-ov sindroma. Kusingov sindrom(hiperkorticizam) podrazumeva skup znakova i simptoma koji nastaju kao posledica povecane koncentracije glikokortikosteroida(kortizola) i androgenih hormona u krvi.Uzroci: 1.egzogeni(jatrogeni) usled dugotrajne primene kortikosteroida u Th svrhe (cesce od endogenog) 2.endogeni: ACTH nezavisni Kusing je povecana sekrecija hormona kore nadbubrega usled hiperpalzije adenoma Ca; ACTH

zavisni hiperkorticizam nastaje usled postojanja sekretorno aktivnog tumora hipofize i zove se morbus Kusing. 10. Definicija i etiologija hipotireoze. To je stanje smanjene sekretorne aktivnosti tireoidne zlezde ili potpunog nedostatka tireoidnog hormona.U zavisnosti od uzroka nastanka razlikujemo: 1.primarna – ostecenje same stitne zlezde usled kongenitalnih anomalija,aplazije,radioaktivnih zracenja,operativnih zahvata,zapaljenja,tumora,delovanja lekova,strumogenih faktora (T3 i T4 je smanjeno a TSH je normalne ili povecane konc.) 2.sekundarna: javlja se kao posledica smanjenog lucenja TSH zbog ostecenja adenohipofize 3.tercijalna: nastaje zbog nedovoljne sekrecije hipotalamusnog libertina TRH Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.lečenje hipoglikemije podrazumeva davanje a. insulina b. kortikosteroida c. glikoze 2. Spermatogenezu indukuje a. TSH b. testosteron c. glikokortikoidi 3. Za procenu stepena gojaznosti koristi se a. indeks mase tela b. obim kukova c . vrednosti holesterola 4. Diabetes insipidus nastaje usled nedostatka a. renina b. mineralokortikoida c. antidiureznog hormona 5. Osteoporoza je a. smanjenje koštane mase b. razmekšanje kostiju c. dekalcifikacija 6. Hiperosmolarnu komu karakteriše a. ketonemija b. hiperglikemija c. acetonurija 7. Hipoparatireoidizam je praćen a. hipokalijemijom b. hiperkalcemijom c. hipokalcemijom 8. Kod gojaznih dijabetičara medikamentnu terapiju započinjemo a. insulinom b. derivatima sulfonil ureje c. metforminom 9. Znaci hipokalcemije su a. nefrolitijaza b. tetanični grčevi

derivatima sulfonilureje Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. trigliceridi d. ishrana bogata mastima b.Faktori rizika za razvoj osteoporoze su a. HDL holesterol b. gubitak u telesnoj težini b. gastrektomija 4. Hipotireozu karakterisu sledeći simptomi a. dijabetes b. žedjanje 5. hiperlipidemija e. Simptomi hiperglikemije su a.učestalo mokrenje d.c. bubrežna insuficijencija 7. pojava edema c. deficit estrogena e. bilirubin . Akutne komplikacije dijabetesa su a. anemija d. osteoporoza 10. povećana fizička aktivnost d. insulinom c. metforminima b. povečana fizička aktivnost e. ketoacidoza c. preznojavanje b. Gestacijski dijabetes se leči a. hiperlipidemija e. porodična anamneza 3. pušenje b. Razlozi za nastanak hipoglikemije su a. hipotireoza c. laktatna acidoza d. hiperosmolarna koma e. hipertenzija d. komplikacije gojaznosti su a. Arteriosklerozu pospešuju a. gladovanje c. LDL holesterol c. zujanje u ušima e. kardiogeni šok 2. tahikardija d. anginozni bolovi 6.osećaj gladi c. hipertenzivna kriza b. konzumiranje alkohola c.

krklja.To je stanje pluca koje se karakterise nenormalnim trajnim povecanjima vazdusnih prostora distalno od terminalnih bronhiola(acinusi) praceno destrukcijom alveolarnih zidova.nadvladava onkotsi) na nivou kapilara sto uslovljava transudaciju tecnosti u intersticijum i alveole.Manifestuje se teskom dispnejom.Etiologija: 1. svinjski 100IJ c.lividna prebojenost koze vrhova prstiju . zatvoren. 3 Pleuritis. Emfizem pluća – definicija i razlog nastanka hronicna progresivna bolest. adenohipofiza b.učestalo mokrenje c.periferna.Ovo smanjuje rastegljivost pluca i smannjuje respiratornu povrsinu dovodeci do teskog poremecaja u razmeni gasova. humani insulin 100 IJ e. kora nadbubrežne žlezde 9. Tipovi cijanoze i njihove karakteristike uslovljena je prisustvom vece kolicine nesaturisanog Hb u krvi. srž nadbubrežne žlezde e.cijanozom centralnog tipa. lividne strije d. ovarijumi d.Moze biti posledica bolesti pluca (apsces.Etiologija:infektivne bakterije. testisi c.starost 5. Šta je pneumotoraks to je prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru uz kolaps pluca.virusi. U lečenju dijabetesa koriste se sledeći insulini a.Prema nastanku se deli na 1.kaslje. hipotenzija b. ureja 8.e. Androgene hormone normalno sekretuju a.Akutni edem pluća je posledica akutne insuficijencije levog srca uz ocuvanu funkciju desnog koji dovodi do staze u plucnoj cirkulaciji.gljive.Tipovi su: 1.traumatski.Spada u hronicnu opstruktivnu bolest pluca.TBC 4. Simptomi Chuscingovog sindroma su a.iskasljava vecu kolicinu penusavog sluzavog a nekada i sukrvicavog ispljuvka.definicija i etiologija pleuritis je zapaljenski proces pleure koji u zavisnosti od prisustva eksudata moze biti sicca – suvi i eksudativa. ventilni(tenzioni) 2 . aerozagadjenja 2. hiperglikemija PULMOLOGIJA 1.pacijent je obliven hladnim znojem.faktori spoljnje sredine: infekcije.bubreg). pusenje.kod regionalnog usporenja cirkulacije 2.medijastinuma i drugih organa (jetra.Usled staze raste HP (preko 4 kPa.faktori unutrasnje sredine: genetska predispozicija.pneumonija). humani insulin 40 IJ d.lokalna.spontani i 2. centralna gojaznost e. analozi insulina 10. svinjski 40 IJ b.U odnosu na komunikaciju sa spoljasnjom sredinom deli se na otvoren.pol.

hronicna inflamacija disajnih puteva sa poremecenim brojem aktiviranih makrofaga. u bronhijalnoj astmi b.Srece se kod bronhopulmonlnih oboljenja a posledica je poremecene alveokapilarne ventilacije i hipoksemije.perikarditis 6.perje.Etiologija: uzrokovana je 1.virusi. u emfizemu pluća 2.neravnoteza plucnih proteinaza i antiproteinaza 3.Razlog:1.hladan vazduh.hepatitis 10.definicija i podela.odnosno da odrze normalnom oksigenaciju krvi sa poremecenom ili normalnom eliminacijom CO2.segmentna ili lobularna (zahvata segment ili lobulus). 6.apsces 2.Ogranicenje je progresivno i udruzeno sa poremecenim inflamacijskim odgovorom pluca na stetne cestice ili gasove. 2.oralna sluzokoza) znak je nedovoljno saturisane krvi kiseonikom. 3.sviranje u grudima. Perkutorni zvuk je hipersonoran: a.meningitis 7.neimunoloskim 3.miokarditis 5.duvan. Bronhijalna astma – definicija i etiologija To je bolest disajnih puteva u kojoj se usled reverzibilne opstrukcije javljaju: paroksizmi (ekspiratorne dispneje).TNFα).meningoencefalitis 8. u hroničnom bronhitisu d. Pneumonija je zapaljenska promena parenhima pluca akutnog ili hronicnog toka koja obuhvata alveole i intersticijum.endotoksicni sok 3.plucna hipertenzija 2.nogu i lica kod otezanog ulivanja krvi u desno srce.napor.apsces mozga 9. Komplikacije: 1.dlake.Respiratorna insuficijencija je nesposobnost pluca da odrze adekvatnu razmenu respiratornih gasova izmedju spoljasnje sredine i krvi.Neimunoloski su bakterije.Imunoloski se odnosi na senzibilizaciju spoljnim agensima kao sto su polen.centralnalividnost koze i vidljivih sluzokoza (usne. u pleuralnom izlivu . Pneumonije .bronhopneumonija (zahvata terminalne bronhiole i alveole).razvoj hronicnog plucnog srca sa globalnom plucnom insuficijencijom 9.oksidativni stres.emotivni stres 7.empijem 4.parapneumoticni izliv 3.artritis 8.prasina.jezik. u pleuralnom izlivu c.nagomilavanjem sekreta u lumenu bronha.sepsa 2.Ne koji oslobadjaju medijatore (leukotrijeni.ruku. Razlozi nastanka i komplikacije hronične obstruktivne bolesti pluća su HOBP se karakterise ogranicenjem protoka vazduha u plucima koje nije potpuno reverzibilno.mesovitim mehanizmom.Po velicini moze biti lobarna (zahvata ceo lobus).hidropneumotoraks van pluca: 1. Fremitus pectoralis je jednostrano ugašen ili oslabljen: a.edemom sluzokoze 3. intersticijalana pneumonija (zapaljenski proces je u intersticijumu) Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. u bronhijalnoj astmi b. Komplikacije pneumonije na plucima: 1.imunoloskim 2.spazmom glatkih mislica bronha 2.kasalj.T ly.Opstrukcije su uzrokovane 1.endokarditis 4. 10.interleukin 8.

niska koncentracija proteina i visok nivo LDH c. 1. hemosideroza 7. restriktivne smetnje ventilacije b.179 b.c. 7. hemohromatoza c. akutnom bronhitisu b. Visoka febrilnost. bronhijalna astma b. Iskašljavanje sukrvičavog sadržaja naziva se: a. u emfizemu pluća 3. akutnog traheobronhitisa b. 7. opstruktivne smetnje ventilacije d. visoka koncentracija proteina i visok nivo LDH b. inflamirane bronhiektazije 4. Nečujno disanje sreće se u: a. uz nalaz kasnoinspirijumskih pukota bazalno sa jedne strane pluća ukazuje na najverovatniju dijagnozu: a. ne utiču na ventilatornu funkciju 9. 7. visoka koncentracija proteina i nizak nivo LDH d. hematopoeza b. 7. pleuralni izliv c. hemoptizija d. pogoršanja bronhijalne astme Zaokružiti dva ili više ponudjena odgovora. Zaokružiti normalnu vrednost pH arterijske krvi: a. Teški deformiteti zida grudnog koša izazivaju: a. kardijalna dekompenzacija 6. perifernu cijanozu c. pneumonija d. transsudaciju u pleuralni prostor b. pneumonije d. eksudaciju u pleuralni prostor c.279 c.379 d. pneumotoraksa c. ne utiče na pleuralni prostor zbog njegove izolovanosti 10. malignitet c. Biohemijske karakteristike eksudata obično su: a.579 5. u hroničnom bronhitisu d. Najčešća etiologija hemoragičnog pleuralnog punktata je: a. tuberkuloza b. alveolarnu plućnu proteinozu d. hronična respiratorna insuficijencija d. pleuralnom izlivu . niska vrednost glukoze i nizak nivo LDH 8. Poliglobuliju izaziva: a. Hipoproteinemija izaziva: a.

Respiratornu acidozu izaziva. težak fizički rad c. hilarna adenopatija 5. emfizem pluća c. difuzna fibroza pluća c. Akutna respiratorna insuficijencija c. Centralna cijanoza se sreće u toku a. Normalnim radiološkim nalazom na plućima karakteriše se: a. bronhoskopija 4. nuklearna magnetna rezonanca (NMR) d. tromboze perifernih vena 9 Bakterijsku pneumoniju karakterišu sledeći simptomi b. može biti normalan nalaz 8. Kussmalovo disanje se javlja u a. može biti normalan nalaz 2. loši socioekonomski uslovi d. težih oblika respiratorne insuficijencije d. hemofilija A c. proširenim medjurebarnim prostorima i zaravnjenim konturama obe hemidijafragme ukazuje na: a. korišćenje oralnih kontraceptiva 6. povraćanje e. dijabetesnoj ketoacidozi c. febrilnost c. pneumoniju d. Hiperventilacija b. kompletnom pneumotoraksu d. izlaganja tela niskim temperaturama b. kompjuterizovana tomografija (CT) b. Najčešči etiološki faktori za nastanak malignih tumora pluća su: a. trombocitopenija d. biopsija pleure c. a. Invazivne dijagnostičke procedure su: a. tromboza dubokih vena potkolenice b. kašalj d. sarkoidozu pluća b. Hronična bubrežna insuficijencija 3. Hronična respiratorna insuficijencija d. bronhijalna astma d.c. lezijama bronhijalnog stable . nasledje b. Predisponirajući faktori za nastanak plućne embolije su: a. malaksalost 10. metaboličkoj acidozi b. edema pluća c. akutni bronhitis b. Rentgenološki nalaz hiperinflacije pluća sa povećanom transparencijom parenhima. pušenje 7 .

tromboza. Ulkusna bolest – definicija i etiologija. hereditarna hemohromatoza.celijacna bolest 2.tropski spru 3.primarna bilijarna ciroza.Stolica je crna katranasta.c.Verifikuje se inspekcijom stolice i rektalni tuse.Etiologija: helicobacter pylori.krvne grupe b.ciroza izazvana lekovima i toksinima.hronicni hepatitis B.povecana aktivnost simpatickog nervnog sistema 6.definicija i metode dijagnostikovanja.splenomegalija.krvarenje 4. Ascites.Etioloska klasifikacija: alkoholizam.Odraz je krvarenja iz gornjih partija digestivnog trakta.kortikosteroidi.ascites 2. RTG. oštečenju laringsa GASTROENETEROLOGIJA 1.hronicna parenhimna bolest jetre 2.Helicobacter pylori infekcije . dezorganizacija.anemije 4. tromboza hepaticnih vena.Ciroza jetre . 5.hipersplenizam 8.kronova bolest 4.tumori tankog creva 5. Dg: lab analiza .ascites.Komplikacije ulkusne bolesti su 1.Po zavrsetku bolesti funkcija pankreasa se normalizuje.angiotenzina.To je hronicno inflamatorno oboljenje nepoznate etiologije koje moze zahvatiti bilo koji de GIT-a od usta do anusa.definicija i etiologija : Stanje patoloskog nakupljanja tecnosti (ascitna tecnost) u peritonealnoj duplji.sekundarna b. Akutni pankreatitis je zapaljensko oboljenje pankreasa praceno jakim bolovima u trbuhu i visestrukim povecanjem amilaza u serumu i urinu a sve kao posledica autodigestije.Crohnova bolest .endoskopija. 3.portna hipertenzija 3. Ulkusna bolest zeluca i duodenuma najcesce je posledica : (jedan odgovor) a.kriptogene ciroze nepoznatog porekla 9.stenoza pilorusa 2.splenomegalija 4.penetracija u druge organe 3.Klinickih znaci dekompenzovane ciroze jetre su: 1.histologija 10. To je benign pepticka ulceracija zeludca ili duodenuma koja zahvata dublje slojeve zida i dopire do lamine muscularis.loblarne i vaskularne arhitekture jetre sa regenerativnim nodusima hepatocita.deficit Alfa1 antitripsina.karcinoid 6. Znaci portne hipertenzije su variksi jednjaka. Etiologija: 1.ulkusna bolest 7.pusenje Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.perforacija 2.variksi jednjaka sa ili bez krvarenja 3.povecn nivo renina. Melena – definicija i navesti preglede kojima se verifikuje Melena je pojava krvi u stolici (ne sveze). Oboljenja tankog creva su 1. genetskog polimorfizma antigena na povrsini eritrocita.portna hipertenziona gastropatija.d.aldosterona.nealkoholni steatohepatitis.NSAIL.definicija i podela u odnosu na etiološki factor Hronicna difuzna bolest jetre koju karakterise fibroza. autoimuni hepatitisi.vazopresina 4.Wilsonova bolest.C.D.hepatoencefalopatija 5.

Pregled kojim se verifikuje melena: a. Jedini dokazani karcinogen u etiologiji karcinoma pankreasa: a. Ulceroznim kolitisom b. Etioloski posmatrano hronični pankreatitis je najcesce uzrokovan: a.enteritis izazvan Yersina-om enterocoliticom 7. adenokarcinom zluca d.polifenoli d. inspekcija abdomena b. losom prognozom b. O kojoj se bolesti radi? (jedan odgovor) a. rektalni tuse e. dobrom prognozom bez progresije u hronicnu bolest 8. Crohn-ova bolest b. anoskopija d. hrana bogata zasicenim masnim kiselinama 4. Odgovarajuca terapija kod najveceg broja pacijenata sa kolorektalnim karcinomom je: ( jedan odgovor) a. Celiacna bolest c. Hirusko lecenje c. alkohol b. Biopsija tankog creva bolesnice stare 28 godina sa hronicnom dijarejom pokazala je subtotalnu vilusnu atroiju. alkoholizmom d. Limfom zeluca c. Intestinalnim limfomom c.refluksne bolesti jednjaka 2. deficijencijom alfa 1 antitripsina b. Zracenje i hemioterapija . Oralnom moniliasom d.c. pusenje c. kalkulozom zune kese c. tendencijom da dovede do hronicne boleti jetre c. perkusija abdomena 5. Crohn-ovom bolescu 9. Aftoidne ulceracije se najcesce vidjaju kod bolesnika sa a. palpacija abdomena c. toksicnim dejstvom lekova 3. Hepatitis A je infektivna bolest: sa a. Najcesci histoloski tip karcinoma zeluca je a. Infektivni proliv d. planocelularni karcinom 6. Hemioterapija d. hirusko lecenje i hemioterapija e. MALT limfom b. pusenjem e. Zracenje b.

Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. febrilnost d. Antibiotike c. Screening za dijagnostikovanje hepatocelularnog karcinoma treba sprovesti medju pacijentima sa: a. erozivnog gastritisa c. zutica c. NSAIL je vazan etioloski faktor u nastanku : (zaokružiti dva tačna odgovor) a. Anti TNF terapiju 2. Koji od navedenih fakora (iskaza) su cesce povezani sa Crohnovom bolescu nego sa ulceroznim koltisom (Dva odgovora) a. primarnim sklerozirajucim holangitisom c. enterokutane fistule 3. toxicni megakolon e. kardiomegalija b. HbS hepatitisom 5. povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b. Sulfosalzin i antibiotike e.10. perianalna bolest c. splenomegalija d. Sulfosalazin d. alkoholnom hepatitisom b. produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 4.žutica b. Murphy-ev znak e. pseudomembranoznog kolitisa 6. gastrinoma d. Lecenje umereno teskog ataka ulceroznog kolitisa podrazumeva a. ascites . karcinoma želuca b. Kortikosteroide b.Klinickih znaci dekompenzvane ciroze jetre su: (dva odgovora) a.povraćanje c. erozivni jejuno ileitisa e. distalni kolitis b. kolorektalni karcinom d.pojava dijabetesa Zaokružiti dva ili više tačna odgovora 1. HCV hepatitisom d. autoimunim hepatitisom e.Glavni simptom tumora glave pankreasa kod vecine pacijenata je: a.

b muškaraca c.megaloblastna. kolonoskopija sa biopsijom.smanjenom kolicinom Fe u serumu i tkivnim depoima 3. 2. pre 50 godine e.utrikarije.sideroblastna.a)morfoloska podela: 1.pozne: uglavnom infektivne reakcije.sideropenijska.mikrocitozom 3.imunske: intravaskularna hemoliza(ABO .makrocitna. dece 10 Kod sumlje u prisustvo kolorektalnog karcinoma predlažu se sledeće dijagnostičke procedure a.rane: hemoliza krvi. POST TRANSFUZIONE: 1.na osnovu kriterijuma obojenosti: normohromna i hipohromna 2.mikrocitna. povremeni bol u grudima c. Definicija i podela anemija: to su stanja kod kojih postoji smanjena masa eritrocita u krvi pracena smanjenjem vrednosti Hb i hematokrita ispod normalne vrednosti. disfagija d. 2. b.godine d. Sideropenijska anemija je: ona koja se karakterise 1. Najvažnije moguće komplikacije transfuzije krvi su: PRI TRANSFUZIJI:1.7. gorusica e.akutna tubulska nekroza. Multipli mijelom je: plazmocitom je maligna bolest karakterisana nenormlnim lokalnim (solitarni mijelom) ili difuznim (multipni mijelom) bujanjem patolosko izmenjenih plazmocita u kostanoj srzi (nepoznata etiologija) 4. pirogena reakcija.Primarna biliarna cirrhosa (PBC) najcesce se javlja kod : a. Karakteristicni simptomi refluksne bolesti jednjaka je: (dva odgovora) a.na osnovu velicine eritrocita: normaocitna.hiposideremijom 4. b)Etioloska podela: poremecaj maticne celije hematopoeze.hemolizna.u drugim hronicnim bolestima. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora) a. gastroskopija d. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT) b povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze c.hipohromijom 2. epigastricni bol posle obroka b.produzeno protrombinsko vreme e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT) 9. hematemeza 8 .UZ abdomena HEMATOLOGIJA 1. snizen nivo koncentracije serumskih albumina d .mijelo ftizma. CT abdomena i male karlice c. posle 50.žena. abdominalna punkcija e.

hemosideroza 5.maligna ćelija u Hodgkinovoj bolesti .Najcesci patoloski tip je hemoglobin S (valin→glutamin) koji kod homozigota dovodi do srpaste anemije.ekstravaskularna hemoliza (Rh inkompatibilnost).neimunske: preopterecenje cirkulacije. Leukemija je: maligno oboljenje hematopoeznog tkiva koje se odlikuje nekontrolisanim bujanjem celija neke od mijeloidnih ili limfocitne loze sto rezultira poremecenom masom leukocita.Ne: 65-70%.lues.000 po mm3 1. Mo: 6-8% 6.pojacanog razaranja Tr 2.Patoloska proliferacija redovno je pracena poremecajem sazrevanja i diferentovanja celija uz humoralnu inhibiciju razmnozavanja preostalih normalnih hematopoeznih celija. 8.To su oboljenja koja spadaju u grupu mijeloproliferativnih bolesti .AIDS.trombocitna (stvaranje belog tromba). povecnjem broja Le u perifernoj krvi.anafilakticki sok) 2.Šta je mijelofibroza.vaskularne fragilnosti b. Perniciozna anemija je posledica: a. Baz: 0. Leukocitarna formula – definicija i procentualna zastupljenost je odnos pojedinacnih vrsta leukocita izracunata u razmazu krvi.inkopatibilnost).prekomerne razgradnje eritrocita c. Vreme krvavljenja je pokazatelj: a. tromboflebitis. Eo: 2-4%.Hemoglobinopatije su: nasledne bolesti koje karakterise poremecaj u sintezi globina zbog poremecaja gradje pojedinih peptidnih lanaca.stvaranja fibrina 3.tj.preteča megakariocita b.izazvana povecanom sekvestracijom 9.preosetljivost (urtikarija.smanjenog stvaranja 3.koagulacija krvi (stvaranje fibrinskog ugruska) 7.U lanu globina 1 ili vise a.prekomernog gubljenja krvi iz organizma 2. Tri osnovne faze hemostaze su: vaskularna (smanjenje lokalnog protoka krvi na mestu povrede lokalnom vazokonstrikcijom).Trombocitopenija može biti posledica: Trombocitopenije predstavljaju smanjenje broja trombocita ispod 150.efikasnosti stvaranja trombocitnog tromba c. a šta mijeloidna metaplazija Mijeloidna fibroza i mijeloidna metaplazija su sinonimi. Hemolizne anemije su posledica: a. 10.Dolazi do promena na nivou nediferentovane mezenhimne celije koja je preteca hematopoeznog (maticne celije hematopoeze) i fibroznog (fibroblasta) tkiva Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.k.insuficijencije kostne srži b. Reed-Sternberg ćelija je: a.hiperkalijemija.nedostatka vitamina B l2 4.5-1%.intoksikacija citratom.prenosenje infekcija (hepatitis. zamenjeno je drugim. Ly: 25%.prekomerne razgradnje eritrocita c.infekcije na mestu venepunkcije. malarija).vazdusna i masna embolija. deficita folne kiseline b.

uvećanje slezine b.parcijalno tromboplastinsko vreme c.Cushingov sindrom b. «Screening» test za koagulacionu fazu hemostaze je: a.podela na Hodgkinov i Nehodgkinske limfome d.Mijeloftizne anemije su posledica: a.odsustvom prelaznih faza između najmlađih i najzrelijih ćelija c.posledica poremećaja trombocitne funkcije b.nedostatka vitamina B 12 i folne kiseline 8.Hronična granulocitna leukemija se najčešće završava: a.Hipersplenizam je: a.4-10 miliona Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.zamenom kostne srži blastnim ćelijama b.poremećena hematopoezna funkcija slezine koja dovodi do hroničnog gubljenja krvi iz organizma 9.bez značaja u dijagnostici tropmbocitopenije 2.prekomernog gubljenja krvi iz organizma c. Hemofilije su: a.c.Normalan broj leukocita periferne krvi izražen u broju po mm3 je: a.komplikacije transfuzije krvi c.urođenim hemoragijskih poremećajima 3.40-100 hiljada b.podela na sporo i brzo progredirajuće limfome c.podela na limfome sa velikom i malom tumorskom masom b.vreme krvavljenja b.Makroglobulinemija je: a.blastnom transformacijom b. Anemija se najčešće viđa u sledećim oboljenjima: a.4-10 hiljada c.podela na limfome niske. Najvažnije klasifikacije limfoma su: a.diabetes insippidus . srednje i visoke agresivnosti 4.diskrazija plazmocitne loze koja luči IgM l0.diseminovanom intravskulnom koagulacijom 7.eritrocitoza prouzrokovana hipoksemijom c.proizvodnjom endogenih supstanci koje inhibišu koagulaciju krvi d.skup poremećaja u kome je citopenija periferne krvi povezana sa splenomegalijom c.retrakcija koaguluma d.epiteloidna ćelija tuberkuloznog granuloma 5. Akutne leukemije su karakterisane: a.leukemoidnom reakcijom c.nasledni poremećaj koagulacije 6.urođeni hemoragijski poremećaj b.invazije kostne srži malignim ćelijama b.

Trombocitopatija a. Intolerancija nutritivnih alergena se može javiti u vidu sledećih entiteta(nabrojati): eozinofilni gastroenteritis.označava idiopatsku trombocitopenijsku purpuru d.označava poremećenu funkciju trombocita c. gastritis.Savremeni trendovi terapije malignih hemopatija su: a.predstavlja stanje hiperkoagulabilnosti krvi e.hemofilije c.Hronična posthemoragijska anemija najčešće prati: a.krvavljenje b.Intolerancija (ponekad posled uzimanja aspirina) 2.najčešće udružen sa paraproteinemijom IMUNOLOGIJA I REUMATOLOGIJA 1.transfuzije krvnih derivata b.septična stanja 7. migrene 3.Anafilatoksinska reakcija ( javlja se posle davanja jodnih kontrasta) 3.myxoedema d.Anafilaktoidna reakcija (dolazi do oslobadjanja anafilaksijskih medijatora bez ucesca IgE antitela.Hemoliza se može javiti kod: a.infarkta miokarda e.amiloidna degeneracija krvnih sudova e.Najznačajnije komplikacije granulocitopenije su: a.posttransfuzionih reakcija 9.transplantacija kostne srži 10.autologi – od iste .autoimunskih poremećaja d. U pseudoalergijske reakcije spadaju (nabrojati): 1.sistemsko oboljenje vezivnog tkiva d.autoimunski poremećaji c.gastrointestinalne neoplazije 5.desava se pri upotrebi medikamenata iz grupe opijata) 2.gastrointestinalne bolesti b.hronične opstruktivne bolesti pluća 8.Multipli mijelom je: a.sklonost ka infekcijama d. shodno njihovom poreklu.označava posledicu diseminovane intravaskulne koagulacije b. Prilikom presađivanja tkiva mogu se.metastatski proces koji zahvata kosti b.hipoksije b. sindrom iritabilnog kolona.malighna neoplazija plazmocita c.c.ginekološka oboljenja c.alergijska stanja d.je retko praćena trombozama 6.terapija monoklonskim antitelima d.hiatus hernia e. koristiti sledeći tipovi transplantata (nabrojati): 1.antibioterapija i primena barokomora c.

Patogenetski mehanizmi nisu dovoljno razjasnjeni ali se smatra da zbog poremecaja imunoregulacije dolazi do proliferativnih lezija intime ili medije krvnih sudova a posledica su okluzija ili obliteracija 8.ksenotransplantat transplantat tkiva izmedju jedinki razlicitih vrsta 4. poliomiozitisu i RA.infiltrativno oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus c. Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1. Serumska bolest je: a.neoplazije) 5. 2.Sjogrenov sindrom je: progresivno imunolosko oboljenje koje karakterise destrukcija egzokrinih zlezda a manifestuje se suvocom sluzokoza i konjuktiva.četvrtom tipu reakcije preosetljivosti 2. Anafilaktički šok se odvija po: a.sindrom stečenog imunodeficita c. opsti simptomi b.izazvan naslednim deficitom inhibitora C 1 esteraze 4.antigeni genetski identičnih blizanaca .Promene su pojedinacne ili brojne i medjusobno slivene i zahvataju samo tkivo derma.drugom tipu reakcije preosetljivosti c.infektivne bolesti.oblik hipersenzitivnogvaskulitisa c.neuroloske bolesti. Mešovita bolest vezivnog tkiva je: bolest karakterisana skupom klinickih simptoma koji lice onima u SLE.ostale bolesti (a.pirofosfata 9. Hereditarni angioedem je: a.prvom tipu reakcije preosetljivosti b.alogeni – od genetski razlicite jedinke iste vrste 4.Postoji visok titar cirkulisucih At protiv ribonukleoproteina.Ankilozirajući spondilitis je: hronicna progresivna inflamatorna bolest koja zahvata sakroilijacne zglobove i aksijalni skelet a moze zahvatiti i zglobove ramena i periferne zglobove 10.perakutna reakcija odbacivanja transplantata 3.Moze biti primarno i sekundarno.akutni HIV sindrom.oligoaktikularni 7. Izoantigeni su: a. Kliničke manifestacije sindroma stečenog imunodeficita se mogu klasifikovati u sledeće četiri grupe: 1.sindrom vazovagalne stimulacije b.sistemski 2.hronična granulomska bolest 5.izogeni – od genetski identicnog blizanca 3. Urtika je: lokalna prolazna promena na kozi u vidu crvenog otoka koji svrbi. Oblici juvenilnog artritisa su: 1. Di Georgeov sindrom je: a.Spada u bolesti ranog tipa preosetljivosti 6.bolest sa deficitom celularnog imuniteta b.sistemska bolest sa hiperkatabolizmom imunoglobulina b.SSC.perzistentna generalizovana limfadenopatija 4.U zahvacenim tkivima uocava se infiltracija limfocita i talozenje imunskih komplekasa.osobe koja prima transplantat 2. Pseudogiht je: akutno i hronicno zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje zbog talozenja Ca .poliartikularni 3.asimptomatska infekcija 3.

bakterijski 3.vazovagalnom stimulacijom c.antihistaminicima f.antigeni po kojima se međusobno razlikuju jedinke iste vrste 6.mehanizmom povratne sprege 2.spazam paravertebralne muskulature c. Giht nastaje kao posledica: a.epinefrinom (adrenalinom) b.osteoporoza 7.antigeni stvoreni autoimunskom lezijom tkiva c.diureticima 4.akutna i hronična b.prave imunske reakcije b.b. U anafilaktičkom šoku treba hitno sprovesti terapiju: a.toksičnim delovanjem d.giht i pseudogiht b.ksantinom (teofilinom) c.virusni e. Reakcije intolerancije na lokalne anestetike mogu biti izazvane: a. Primeri za reakciju izoimunizacije su: .burzitis i entezopatija 9. Atopijski dermatitis po poreklu može biti: a.juvenilna i adultna c.difuzna i ograničena 10. Prominentni simptom u polimiozitisu je: a.endogeni d.stimulacijom simpatikusa b.parenteralni c.hiperparatireoidizma Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora l.reakcije odbacivanja transplantata 5.antihipertenzivima d.slabost proksimalne muskulature b. Osnovna klinička manifestacija reumatoid artritisa je: a.reumatoidni artritis i juvenilni artritis c.hiperurikemije b.simstrični periferni poliartritis c.pseudoalergijske reakcije c. U vanzglobne reumatske bolesti spadaju: a. Dva osnovna podtipa sistemske skleroderme su: a. Penicilinski preparati mogu izazvati: a.hemohromatoze c.hronični tendosinovitis b.interkostalna mijalgija 8.egzogeni b.dopaminom i/ili norepinefrinom e.glikokortikoidima g.

sindrom iritabilnog creva b.anomalije koronarnih arterija. Caplanov sindrom podrazumeva: a. Osteoartritis može biti: a. Redji uzroci su embolija.pneumokoniozu d.češći u osoba ženskog pola d.gastrointestinalne e.Najcesce je posledica a)uznapredovale ateroskleroze sa pojavom tromboze kao zavrsnim dogadjajem koji predhodi okluziji ili subokluziji b)jak spazam arterije na mestu intaktne ili cesce aterosklerozom izmenjene arterije.imunokompleksni 8.teleangiektazije e.češći u osoba muškog pola 9. ..CNS c.sklerodaktiliju c.kožne b.juvenilni artritis b.primarni b.atopijska bolest b. trombozu KARDIOLOGIJA 1.ankilozirajući spondilitis c.erozivni d.tromboza zdrave arterije zbog hematoloskog poremecaja..generalizovani artritis e.reakcija odbacivanja transplantata d. Sistemska skleroderma može imati sledeće kliničke manifestacije: a.M. Definiciju akutnog infarkta miokarda: Nekroza miokarda usled prekida ili znacajnog hemodinamskog smanjenja koronarnog protoka.endokrine f.autoimuna bolest c.zglobne d.plućne g.pozitivan RA faktor u serumu b. Sistemski lupus je: a. M.kardiološke h.Marie-Strumpell d. degenerativnu spondilozu 10.bubrežne 7. Bechterew je sinonim za: a.posttransfuziona reakcija c.metabolički e.vazovagalna reakcija 6. povecanog zahteva za kiseonikom.sekundarni c.a.

.O. ili i.O.O.primarni hiperaldosteronizam.renovaskularna bolest. 2.hipertroficne i resriktivne.v.primarna (esencijalana) nepoznatog uzroka i obuhvata 90% populacije hipertonicara.Virus vrsi pocetno direktno ostecenje miocita u kome se replikuje sto dovodi do disfunkcije miocita. miokarditis.Klinicki se manifestuje zahvatanjem srca.Najcesce zahvata srcane valvule.v.eritema marginatum. Navedi najopštiju podelu arterijske hipertenzije i daj kratku definiciju njenih podtipova.chorea minor.Arterijska hiperetenzija podrazumeva stalno prisustvo vrednosti arterijskog krvnog pritiska veceg od 140/90 mm Hg (granicna hipertenzija). Odlikuje se vegetacijama kao tipicnim lezijama sastavljenim od mesavine fibrina. Koji je najčešći uzrok miokarditisa i koji patofiziološki mehanizam je za to odgovoran .2. pracen destrukcijom valvula i metastatskim infekcijama koje traju nekoliko dana do nekoliko nedelja. pre.feohromocitom.E. 3. rikecije. Endokarditis je infekcija endotelne povrsine srca izazvana M.koarktacija aorte.trombocita.celularni i/ili humoralni odgovor koji izaziva dodatno ostecenje miocita posebno kroz proces reparacije na mestu ostecenih miocita stvaranjem lokalne fibroze miokarda. gljivice.kusingova bolest.M. 6 kardiomiopatije . 30 min. i inflamatornih celija. Subakutni se razvija tokom vise nedelja i meseci a odlikuje se umereno teskom toksicnoscu sa retkim metastatskim infekcijama..Izazivaci miokarditisa su enterovirusi narocito koksaki B grupe a manje ECHO virusi i citomegalovirusi.At koja se stvaraju u humoralnom imunom odgovoru na pocetno ostecenje stetno deluju na sve komponente .a istovremeno inicira imuni.Načini prevencije bakterijskog endokarditisa kod intervencija na zubima kod bolesnika sa umereno rizičnim predisponirajućim srčanim stanjem . pankarditis vansrcane: migrirajuci artritis.Kod alergije na penicilin daje se 1g vankomicina i. M. zglobova. Akutni najcesce je izazvan stafilokokusom aureusom i oznacava se kao toksoidno progresivan oblik I.sekundarna nastaje kao posledica razlicitih poznatih uzroka: renoparenhimna bolest. ili infuzijom tokom 1 do 2 h uz zavrsetak ifuzije unutar 30 minuta od intervencije.Izazivac je streptococus viridans. Amoksicilin 2g per os 1 sat pre ili 2 g ampicilina i.m. perikarditis.definicija i patofiziološka podela To su poremecaji srcanog misica koji dovode do srcane disfunkcije.koji ga izazivaju su bakterije. Febris reumatica je zapaljenska bolest koja nastaje kao komplikacija infekcije zdrela streptokokom grupe A. mikobakterije. 7. Navedi najvažnije srčane ( bar tri ) i vansrčane ( bar četiri ) promene u okviru oboljenja Febris Reumatica .Ona moze biti 1. Navedi osnovnu definiciju endokarditisa i razliku između akutnog i subakutnog bakterijskog endokarditisa.Etioloski se dele na primarne(nepoznatog uzroka) i sekundarne(poznatog uzroka) odnosno prema patofizilogiji na dilatativne. Miokarditis je fokalno ili difuzno zapaljenje srcanog misica koje se karakterise prisustvom infiltrata zapaljenskih celija u intersticijalnom prostoru i degeneracijom i/ili nekrozom miocita. CNS. mikoplazme. hlamidije. koze i podkoznog tkiva Srcane: endokarditis.noduli subkutanei.primena oralnih kontraceptiva.Cesci je kod ♂ 5.akromegalija 4.

neposredno posle drugog tona 6. plućnu hipertenziju c. i pulsa): povrsina zalistaka manja od 0.CNS.miocita kao sto su sarkolema.(hemoragija i eksudacija).ateroskleroza arterija mozga a)ishemijskog tipa zbog okluzije b)hemoragijskog tipa ruptura mikroaneurizmi c)troficke promene mozdanog tkiva zbog smanjene ishrane na nivou mikrocirkulacije 9.dijastola i sistola disfunkcija.hipertrofija miokarda.Th je punkcija perikarda.ocno dno.tercijerno ruptura malih aa. nosa i prstiju ruku se naziva: a. telenagiektazija 4. arterijsku hipotenziju b.sekundarno skleroza adventicije i zadebljanje zida i izvijuganost arterija. Sistolni šum se tokom auskultacije srca javlja : a. 1. Naglašen drugi srčani ton u drugom levom međurebarnom prostoru ukazuje na : a. Srčana tamponada – definicija i metod izbora u njenom lečenju. mitohondrije tj organele zaduzene za stvaranje energije i kontraktilnosti 8.između prvog i drugog tona d. Nastaje usled perikardnog izliva kada se pritisak u perikardnom prostoru izjednaci sa dijastolnim pritiskom pa je onemoguceno punjenje i praznjenje srca.bubrezi.A.kvaternarno edem papile ocnog zivca 4. miolema. 2. arterijske hipotenzije c. Nabrekle vene vrata su znak: a. Modra prebojenost okrajaka ušnih školjki .hipertenzivnom krizom b. plućne hipertenzije 3.generalizovanu aterosklerozu 5.nefroskleroza sa bubreznom insuficijencijom 3.srce. arterijske hipertenzije b.hepatosplenomegalijom 2. Akutna srčana insuficijencija se manifestuje : a. skleroza. Palpatorni osećaj treperenja ( fremussement ) se javlja kod: .75 cm2 gradijent pritiska veci od 50mm hg. 10.Aortna stenoza(suzenje aortnog usca sto ometa protok krvi iz LK u aortu tokom sistole. Mitralna stenoza(to je suzenje mitralnog usca nastalo posle prelezanog bakterijskog endokarditisa i fibroznih promena na zaliscima-zadebljanje. akrocijanoza c. methemoglobinemija b.Dolazi do pada T. aktin. Navedi koji su morfološki i ili hemodinamski kriterijumi za operaciju mitralne a koji za operaciju aortne stenoze. miozin.kalcifikacija): povrsina zalistaka manja od 1 cm2 gradijent pritiska veci od 20 mm Hg Zaokružiti jedan od datih odgovora 1.plućnim edemom c.primarno suzenje lumena arteriola. Navedi bar tri ciljna organa čija su oštećenja izazvana dugotrajnom artertijskom hipertenzijom.između drugog i sledećeg prvog srčanog tona b.

ascites d. ejekcioni šum 10. prolapsa mitralne valvule d. ritam galopa c. mitralne insuficijencije b. teške aortne stenoze 7. reumatska groznica b. pulmonalnog ušća 2.triikuspidalnog ušća d.trećeg stepepna c. mitralnog ušća b.četvrtog stepena d. regurgitacioni šum b. prolapsa mitralne valvule 9. edem pluća 4. organskog porekla 8. Kod preležanog infarkta miokarda sreću se promene na EKG u vidu : a. Važni podtipovi kardiomiopatija su: . izmenjenog p talasa b. Atrioventrikularni blok može biti: a. Najčešći uzroci mitralne i aortne stenoze su: a. otok potkolenica d. ateroskleroza d. tireotoksikoza 5. stepena Levinove skale su : a. kontinuirani sistolno dijastolni šum c. virusna infekcija Coxsacki grupom virusa c. preznojavanje i malaksalost 6. Sistolni šumovi jačine 4-6. kašalj b. prvog stepena b.a. Nad Erbovom tačkom se vrši auskultacija : a. izmenjenog Q zupca Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora 1. mitralne stenoze c. Zvek otvaranja mitralne valvule se najčešće čuje kod : a.petog stepena 3. Znaci akutne srčane insuficijencije su: a. Kod aortne stenoze je tipičan : a. izmenjenog S zupca c. akcidentalni šumovi c. perikardijalno trenje b. funkcionalnih šumova b. funkcionalnog porekla b. aortalnog ušća c. retrosternalni bol c. Znaci akutnog infarkta miokarda su : a.

neoplazmi.proteinurija je veca od 3.infekcija. Nabroj znake nefrotskog sindroma: 1. Kod bolesnika sa sistolnim šumom na srcu praćenim povišenom temperaturom i pozitivnom hemokulturom sumnjamo na dijagnozu: a.azotermijom 2. ehom srca c. akutni bakterijski endokarditis d. elevacija PR segmenta d. EKG promene kod nestabilne angine pektoris su: a.Odlikuje se uznapredujucom 1.malnutricija 5.Po toku moze biti akutni i hronicni 2. konstriktivni perikarditis c. amilaze c.javljaju se samo ili u najcescoj meri na . Glomerulonefritis je oboljenje bubrega kod koga je na prvom mestu ostecena struktura i funkcija glomerula dok promene na drugim strukturama bubrega nastaju kao posledica primarne glomerulske bolesti nepoznatog uzroka.multisistemskih i naslednih oboljenja. depresija ST segmenta e.renalna. transaminaze b. Značajna efuzija perikarda se najtačnije dijagnostikuje : a. EKG om b.oligurijom (ispod 400 ml/24h) 3. troponin d. alkalna fosfataza NEFROLOGIJA 1.elektrolita 3.poremecajem homeostaze vode. U akutnom infarktu miokarda povišeni su sledeći enzimi krvi : a. Opstruktivna d.infekcija.5 g/24 h 2. uvećanje T zupca b.postrenalna) i hronicna 4.edemi.smanjen KOP 5. inverzija T talasa 9. Vazospastička b. Akutna bubrežna insuficijencija je stanje kada iz bilo kog razloga dolazi do naglog ostecenja funkcije bubrega. Komplikacije: tromboembolija.a. Pijelonefritis je bolest bubrega izazvana bakterijskim infekcijama prispela u bubreg ascedentnim (iz mokracnih puteva) ili descedentnim(hematogeno) putem.usled primene lekova.hipoalbuminemija 4. laboratorijskim pregledom krvi d. Izazvan je nizom oboljenja koja dovode do promena na glomerulima. akutni infarkt miokarda b. inverzija p talasa c.metabolickom acidozom 4.subakutni bakterijski endokarditis 8. Restriktivna c. Podela bubrežne insuficijencije moze biti akutna(prerenalna.hipoproteinemija 3.Fokalne lezije zahvataju intersticijum dok su glomeruli postedjeni. On moze biti idiopatski. Alergijska 7. skenerom 10.

5 g/24h zbog ostecenja glomerularne membrane. > 1.Prethode mu ekstraglomerularne manifestacije oboljenja.toksicno dejstvo uremicnih toksina 3. Razlozi nastanka anemije u bubrežnoj insuficijenciji su 1.difuzne. < 25ml/min 5.V.Definicija mirko i makroalbuminurije mikroalbuminemija ukljucuje gubitak proteina preko 3. smanjena proteinemija.hemoliza 5.Mikroalbuminemija predstavlja izlucivanje albumina od 30 – 300 mg/24h.peritonitis). < 10ml/min b..Navedi razloge prerenalne akutne bubrežne insuficijencije uzroci prerenalne akutne bubrezne slabosti su: hipovolemija ili smanjenje ukupne zapremine cirkulisuce krvi bilo kog uzroka(GIT krvarenje.↑ SE.glomerulima.krvarenja 4. < 20ml/min 2.A. Koje vrednosti klirensa kreatinina je kriterijum za terminalni stadijum bubrezne insuficijencije a. <30 ml/min c).duretici).Moze se zavrsiti definitivnim otkazom rada bubrega sa sindromom uremije.hiperviskozni sindrom 7. < 14ml/min c.000.ascites.Etiologija: dijabetes..skracen zivotni vek eritrocita 2.glomerulska bolest.smanjen imunitet. Kliničke manifestacije hipoproteinemije (navedi bar tri) pad KOPa.globalne. Najcesci uzrocnici urinarne infekcije su : a) Escherichia coli b).edemi.povecan otpor u bubreznim krvnim sudovima. Signifikantna bekteriurija postoji kada je broj bakterija : a) >10 0000 cfu/ml b) > 100 000 cfu/ml c).povecan T.Nastaje zbog gubitka negativnog naelektrisanja glomerularne bazalne membrane 10.Po obimu mogu biti fokalne.000 cfu/ml 4. Streptococcus c).segmentne 6. intersticijalni nefritis 9.opstruktivna uropatija.deficit gvozdja i vitamina 6.proliv. Enterococcus 3.sepsa).opekotine. sekvestracija (pankreatitis. Simtomi uremije nastaju kada je glomerularna filtracija: a) < 50ml/min b).Pracena je promenama u sastavu plazme u smislu azotemije. smanjenje efektivne cirkulisuce zapremine (kardiogeni sok.Hronična bubrežna insuficijencija – definicija i etiologija Uznapredujuci pad nivoa glomerularne filtracije bez obzira na ukus.tromboembolija Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora 1.smanjen M.Sekundarno nastaju u sklopu sistemskih naslednih metabolickih ili biohemijskih oboljenja. hipotenzija. Urinarna infekcija se dijagnostikuje na osnovu .nedostatak endogenog eritropoetina 8.

metabolita bilirubina .Za koje oboljenje nije karakteristična pojava hipoproteinemije a.pregleda krvne slike b.Pijelonefritis karakterišu sledeći simptomi a. Sterilna piurija karakteristična je za a.leukocitoza b.febrilnost c. Znaci glomerulonefritisa su : a. Patološki nalaz u urinu podrazumeva prisustvo a.uremija e.eritrocite d. U sedimentu urina normalno nalazimo a. renal cell karcinom b.tumore bubrega 10.bakterije b. Najcesca komplikacija dentalnog inflamatornog procesa je : a.agranulocitoza 3.a.urina c.nekrozu bubrežnog parenhima 9.glomerulosklerozu b.TBC bubrega c. tumori mokracne besike 7. cistopijelitis 8.proteinurija b.tumore bešike d. oboljenje prostate b. pijelonefritis c.dizurične tegobe e.hemokulture d.Dijabetesna nefropatija podrazumeva a.ciroza jetre c.hronični cistitis d. tumori bubrezne casice c.anurija d.edemi d.urinokulture 6.pijelonefritis c.leukocite c. cilindre 4.hipotireoza b. pankreatitis d. Najcesci tumori urinarnog trakta su : a.visoka SE 2. glomerulonefritis b.febrilnost c.nefroskleroza Zaokruži dva ili više ponudjenih odgovora 1.

proteina d.permanentni bol d.pregled urina e.glikoze c.b.piurija 6. U toku dijatesa javljaju se a.hipotenziju b.nefrolitijaza 8 Klinički znaci kalkuloze bubrega su a.oksalata 5.miokardiopatiju 7.glikozurija b.pleuritis e.febrilnost 9. Indikacije za dijalizu su : a) hiperkalijemija b) oligurija c).cistoskopija c. anemija d).Za dijagnostikovanje tumora bezike koriste se sledeće metode a.laparoskopija .apces bubrega d.urinokultura b.hematurija b.glomeruloskleroza c.Proteinurija može da ima za posledicu a. metabolicka cidoza e) hiperfosfatemija f) hipokalcemija 10.piurija c.hipertenziju c pleuralni izliv d.Komplikacije urinarnih infekcija su a.bol u vidu kolika e.glomeruloskleroza c.pijelonefritis d.sepsa b.ultrazvučna dijagnostika d.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful