Filozofski fakultet, Niš

Studijska grupa: psihologija

Seminarski rad iz psihologije umetnosti:

Johann Sebastian Bach

Profesor:

Student:

Vladimir Nešić

Jana Lazović 31

U Nišu, 2006. godine

Sadržaj:

osnovne karakteristike baroka odlike instrumentalne muzike život J.S. Baha − − − − − − − − − − − Ajzenah 1685.-1695. Ordruf 1695.-1700. Lineberg 1700.-1702. Vajmar (prvi put) 1703. Arnštat 1703.-1707. Milhauzen 1707.-1708 Vajmar (drugi put) 1708.-1717. Keten 1717.-1723. Lajpcig 1723.-1729. – Kantor i dirigent Lajpcig 1729.-1740. – Collegium Musicum Lajpcig 1744.-1750. – Godine introspekcije

strana 4 strana 4 strana 7 strana 7 strana 8 strana 9 strana 9 strana 10 strana 10 strana 11 strana 13 strana 15 strana 18 strana 21 strana 24 strana 24 strana 27 strana 28 strana 29 strana 30

dela J.S. Baha instrumentalna dela fuga vokalna dela mise i oratorijumi pasije

-2-

-3-

-4- .

Za završetak baroka uzima se 1750. bogatstvo i veličinu. koji su predstavljali osnovu muzičke građevine. U nekim baroknim muzičkim oblicima potpuno je vladala monodija. To je umetnost pokreta i nemira. puna kontrasta. muzička umetnost je doživela mnogobrojne promene: stvorene su nove forme svetovne i crkvene muzike. tako što se između dva brza stava nalazio jedan sporiji.tamno. raskoš i sjaj. došlo je do velikog napretka u razvoju melodije. Prvo se javlja svita. (isticanje gornje melodije. Zbog toga dominiraju monumentalnost. oslobodivši se od vekovne podređenosti tekstu. suprotstavljanja jedinke masi. prema tome. dok ostale deonice preuzimaju ulogu pratnje) na primer u operi. Označavao se samo najdublji ton. U ovom periodu. nisu potpuno ispisivali. Odlike instrumentalne muzike: Barok je veoma značajno razdoblje za razvoj instrumentalne muzike koja se. orguljama. tako da između forte i piano nije bilo crescendo i decrescendo. Međutim. Mada karakter muzike još uvek zavisi od vladara. On se svirao na čembalu.Osnovne karakteristike baroka: Za početak novog razdoblja u evropskoj muzici označava se 1594. ali se akordi. Harmonija je u ovom periodu postajala određenija i jasnija. -5- .Johan Sebastijan Bah. a te godine je izvedena i prva opera. U baroku dinamika je bila postavljena na principu kontrasta svetlo . Melodika se slobodno razvijala. kada sa muzičke pozornice nestaju dva najveća predstavnika renesanse Orlando di Laso i Palestrina. naročito u Holandiji i Italiji. uobičajenom instrumentu u XVI veku. dostižući savršenstvo u poslednjim decenijama razvoja. zadržala često i bogato nizanje tonova čisto dekorativnog karaktera. a svuda se susreće mnoštvo ukrasnih elemenata. a ostali su bili predstavljeni brojkama kojima su se označavali intervali između najdubljeg i ostalih tonova u akordu. tipična pojava u muzici baroka. Barokna umetnost je. koji je trajao oko 150 godina. a kasnije na klaviru. svetla tami. u drugim muzičkim kompozicijama dominira polifonija. izraz potreba i osećanja aristokratskog društva tog vremena. dolazi do većeg uticaja građanstva. instrumentalna forma koja je predstavljala niz plesova različitih naroda. godina. plemstva i crkve. Aristokratija je htela da umetnošću prikaže svoju moć. harmonije i instrumentacije. a polifonija je dostigla svoj drugi veliki procvat. godina kada umire najveći majstor baroka . Osnovne karakteristike baroknog stila bitno se razlikuju od renesansnih. a zatim delimično i težnja bogatog građanstva. Baroknoj sviti prethodili su brojni renesansni plesovi. povezanih na principu kontrasta. dinamična je i bogata detaljima. prvenstveno namenjeni izvođenju na lutnji. Napredak muzike bio je uslovljen razvojem kulture iniciranog ekonomskim porastom i jačanjem privrede. potpuno slobodno razvijala u nove samostalne instrumentalne oblike. Tako je nastao generalbas ili kontinuo.

Izgrađeni oblik barokne sonate je delo od četiri stava. Kao stavovi barokne svite se javljaju: alemand (allemande). a vrlo rasprostranjen oblik je triosonata. saraband (sarabande). Svitu su. upotrebljavao i naziv partita. ali oni nisu plesnog karaktera. naročito u Italiji. odjekivati. Ripijeno se sastojao iz gudačkih instrumenata: prve i druge violine.pun zvuk). Za svitu se. Sredinom XVII veka nastaju dve vrste sonata: sonata da chiesa (crkvana sonata) koju su nazivali jednostavno „sonata” i sonata da camera (kamerna sonata). generalbasa. pa brzi. Svi stavovi barokne svite su u istom tonalitetu. chancone. čembalu i orguljama. preludijum (pretežno svečanijeg i ozbiljnijeg sadržaja. Svaki stav ima po jednu osnovnu muzičku misao-temu. koji se obično izvodio na čembalu. prvi je lagani. nazvana končertino (concertino). i zaista se može reći da se u končertu grosu radi o takmičenju između manje grupe od dva ili više solo-instrumenata i orkestra. zatim sporiji i na kraju brzi stav. U baroknoj muzici komponovane su i sonate za solo-instrument bez kontinua. tokate (toccata). engleski ples u 6/8 taktu. Korene ovih formi nalazimo još u XVI veku. Instrumentalna muzika je u XVI veku počela živeti novim. bili su uvodni deo svite) i arija. sonatom se nazivala svaka kompozicija za sviranje (izraz potiče od italijanske reči sonare . nemači ples 4/4 ili četvorodelnom taktu. Kasnije su u okvir svite ušli i drugi plesovi: mennuet. kancone (cancona). kurant (courante). tamo gde je trebalo pojačati zvuk vokalnih grupa tako što se vršilo instrumentalno izvođenje glasovnih -6- . namenjene prvenstveno instrumentima sa dirkama. Osim spomenutih muzičkih oblika. Sam naziv koncert došao je od italijanske reči concertare takmičiti se. francuski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. uz pratnju kontinua (continuo) tj. najčešće violina. brzog tempa. kao i stavovi kojima je nedostajao plesni karakter: uvertira. rigandon. jer je dugo bila isključivo u službi vokalne muzike: u svečanim prilikama. španski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. napisano za jedan ili dva gudačka instrumenta. viole i violončela (ponekad nekog duvačkog instrumenta) i kontinua.Svite su pisane za solo-instrument. instrumentu sličnom violončelu na kome je svirana basova deonica kontinua. svirati). Stavovi sonate po tempu su takođe raspoređeni na principu kontrasta. Sonata takođe ima nekoliko stavova.zvučati. u prostranim dvoranama. manji instrumentalni sastav. kapriča (capriccio) i fantazije (fantasia). intrada. laganog tempa i dostojanstvenog karaktera i žiga (gigue). Končerto groso je doprineo stvaranju solističkog koncerta u kome se jedan instrument izdvaja i suprotstavlja celom orkestru. ako je pisana za veće muzičke sastave (orkestre) nazivali uvertiromorkestarska svita. gavota. a one su veoma slobodno građene sa dosta improvizacije. umerenog tempa. kod priredbi na otvorenom. Kada je nastala instrumentalna muzika. rondeau. namenjena dvema violinama. koji se zvao ripijeno (ripieno . kontinuu i violi da gamba. samostalnim životom. orkestar ili soloinstrument uz pratnju orkestra. kompozitori baroka su pisali i ričerkare (ricercar). bourree. suprotstavlja orkestru. vrlo pokretan. Končerto groso (concerto grosso) je vrlo karakterističan oblik barokne muzike u kome se manja grupa instrumenata .

Najsavršenija i najveličanstvenija polifona tvorevina baroka je fuga . koju je potpuno razradio Johan Sebastijan Bah. U drugom postupku se melodija svake varijacije posebno ukrašava. Kod trećeg tipa varijacija melodija više nije u prvom planu. Prilikom pisanja instrumentalnih dela. a kontrapunkt se veoma često koristi. Pojava opere. pa se on naziva „razdoblje varijacije”. harmonije se ne menjaju. Variranje je ponekad povezano sa elementima polifonije i koncertantnosti. ali ostaje u najvišoj deonici. kompozitori baroka su često varirali koralne teme. prelazi iz jedne deonice u drugu. koji na isti način iznosi svoje emocije na instrumentalnoj harmonskoj pozadini. Pojam vokalnog soliste.deonica. Instrumentalno variranje sadrži tri različita postupka. kontrasti polifonije i monodije. tema se u svakoj varijaciji ponavlja. postupak koji barok nasleđuje od kasne renesase i koristi na različite načine u svim oblicima instrumentalne muzike. uslovljava nastajanje instrumentalnog soliste. Posebnu pažnju zaslužuje variranje. potpunije upoznavanje mehanizama i mogućnosti za što bolje izražavanje pojedinih instrumenata – svi su ti elementi uslovljavali znatne promene u daljem razvoju instrumentalne muzike. Cantus firmus variranje. Posebni su oblici varijacijska svita i variranje koje je veoma često ograničeno na gornju deonicu. koji kroz subjektivnost izražava trenutke bola i radosti na pokretnoj akordskoj pozadini. naročito za orgulje. upotreba instrumenata za akordnu pratnju monodičkih odlomaka. već je sva pažnja usmerena na harmonije i basove deonice. -7- . ornamentira. Variranje se najčešće upotrebljavalo u muzici XVII veka.

bilo ih je katkada do 120 i ti skupovi bili su ispunjeni muziciranjem. Potiče iz razgranate porodice muzičara u kojoj su se od 60 poznatih članova 53 aktivno bavili muzikom. a porodica je uživala reputaciju velikih muzičkih talenata. Živeli su u Vajmaru. i čim bi jedno od njihovih radnih mesta ostalo prazno.-1695. Otac Johan Ambrozijus – dvorski trubač vojvode od Ajzenaha i dirigent muzičara grada Ajzenaha u Tiringiji. gradskih instrumentalista ili kantora. Erfurtu. koji je sa sobom u mlin nosio malu citaru i svirao dok se žrvanj okretao. -8- . Ajzenahu kao orguljaši i kapelnici.1750. Sam Bah kaže da je on „na taj način naučio da pazi na takt”. našao bi se novi Bah da ga popuni. Dugi niz godina članovi porodice Bah su u Tiringiji bili na pozicijama orguljaša. Prvi muzičar u porodici bio je Vajt Bah. po zanimalju pekar i mlinar. . Svake godine okupljali bi se svi članovi razgranate porodice.) Ajzenah 1685. Svi Vajtovi potomci su bili muzičari i kompozitori.Život Johana Sebastijana Baha Johann Sebastian Bach (1685.

Kristof je dozvolio mlađem bratu da posmatra izgradnju. a on je bio revnostan učenik novijih kompozicija za klavijature. Sebastijan je bio motivisan učenik i vrlo brzo je postao izuzetno uspešan u sviranju ovih instrumenata. Đorđa što pruža priliku Johanu Sebastijanu da učestvuje u redovnim bogosluženjima. Njegov savršeni sopran mu je obezbedio mesto u horu bogatog manastira sv. Elias Herda je imao visoko mišljenje o glasovnim mogućnostima Johana Sebastijana. a kada je imao devet godina njegova majka umire. Kerl i Pahbel. Stric Johan Kristof. a sada je postavljen za orguljaša Crkve sv. Johan Kristof je bio odličan nastavnik – svaki od petorice njegovih sinova je dostigao poziciju od značaja u muzici. kao što su Froberger. sa svojim drugom iz hora Georgom Erdmanom. U proleće 1700. a da su ih povremeno prevozili -9- . koji je bio orguljaš u Crkvi sv. grčki jezik i teologija i dostigao je vrhunsku formu na veoma ranom uzrastu. Brzo je savladao sve što mu je zadato. a devet meseci kasnije i otac. a sada jedna od najnaprednijih škola u Nemačkoj. ali se pretpostavlja da su pešačili. sa prostorijama za muzičare pomoćnike i velikom ostavom za žito. Đorđa u Ajzenahu. započeo je sa uvođenjem Johana Sebastijana u umetnost sviranja orgulja. malom gradu koji se nalazi 50tak kilometara jugoistočno od Ajzenaha. Sa osam godina stupa u Latinsku osnovnu školu. oduzimajući mu vrednu kopiju. Odlično mu je išao latinski. Vrlo rano je ostao bez brata i sestre. Johan Kristof je bio učenik Pahbela. U školi je oformljen hor koji peva u Crkvi sv. Jedna anegdota govori o tome kako je Kristof kaznio svog mlađeg brata kada je otkrio da je po mesečini prepisivao zabranjeni muzički rukopis tokom šest meseci. gde uči čitanje i pisanje. Mihaila u Ordrufu. Johan Sebastijan i jedan od njegove braće Johan Jakob prelaze da žive kod svog najstarijeg brata Johana Kristofa (rođenog 1671.-1700. kreće na put od 250 kilometara na sever.Porodica je u Ajzenahu živela u prostranoj porodičnoj kući u blizini centra grada. u Lineberg. Opisuju ga kao pevača koji ima „neuobičajeno tanak visok glas“. na latinskom i nemačkom jeziku. poznatom po tome što obezbeđuje besplatno mesto siromašne ali muzički talentovane dečake. Ordruf 1695. Mihaila u Linebergu. Ne zna se tačno kako su putovali. Kada je ordrufska crkva trebalo da dobije nove orgulje. gramatiku latinskog jezika i osnove Svetog Pisma. koja je nekada bila vlasništvo manastira. godine Johan Sebastijan. Tokom tog perioda Johan Sebastijan je išao u Osnovnu školu u Ordrufu. Takođe ga je ohrabrio da proučava komponovanje i zadao mu je da prekopira dela nemačkih kompozitora za orgulje. Johan Sebastijan je provodio prijatne trenutke svog života u ovom domaćinstvu učeći sviranje orgulja i klavsena sa velikim interesovanjem. Tu je otac podučavao Johana Sebastijana sviranju violine i klavsena. Učenici se takođe pevali u horu i njihov kantor. godine) koji se nedavno oženio i nastanio u Ordrufu.

Tako je 1702. Dok je čekao kraj izgradnje orgulja u Arnštatu.10 - . Vajmar (prvi put) 1703. s obzirom da je ozbiljno stradala u požaru. nazvanoj tako posle skoro celokupne rekonstrukcije. U Vajmaru dolazi u kontakt sa italijanskom instrumentalnom muzikom i biva postavljen za zamenika već ostarelog orguljaša Eflera. mlađeg brata vojvode od Vajmara. u kojoj su postojali i najbolji primeri nemačke duhovne muzike. Hranu i piće su sigurno dobijali u mnogobrojnim manastirima uz put. Bah oduševljava Arnštatsku publiku i odmah dobija posao orguljaša uz značajne povlastice. Svojim izvanrednim sviranjem i posvećenošću muzici. Johan Sebastijan je prihvatio mesto violiniste u malom kamernom orkestru vojvode Johana I. starog prijatelja porodice Bah. U Linebergu se već oprobao u duhovnoj horskoj muzici. koje nije upoznao u siromašnim gradovima svog zavičaja. dobro je primljen zbog svog neobičnog soprana i odmah je upućen na audiciju za Metenov hor. Gradsko veće Arnštata poziva mladog Baha da isproba nedavno završene orgulje u Novoj crkvi. Lineberg 1700. U julu 1703. ali je bio koristan kao violinista u orkestru i kao pratnja na klavsenu u toku horskih proba. U Vajmaru ostaje kratko. Johan Sebastijan. mislio je da ima velike šanse da bude postavljen na mesto orguljaša. Uskoro je izgubio svoj sopran. koji je u Hamburgu bio učenik poznatog orguljaša Jana Adamsa Rajkena. Sada dobija mogućnost da se praktično oproba u sviranju orgulja. Jovana u Linebergu. violini. a koji je je bio prijatelj Bahove porodice u Ordrufu. napustio Lineberg i vratio se na jug. orguljaša Crkve sv.čamcem ili zapregom. S obzirom da su članovi njegove porodice bili profesionalno aktivni u okrugu generacijama. a takođe je bio pod uticajem francuske instrumentalne muzike. odlučuje da pokuša da nađe posao orguljaša u svojoj rodnoj Tiringiji. Kada je imao osamnaest godina.-1702. obogaćen muzičkim iskustvom. Imao je sreću da u ovom periodu sretne Georga Bema. kontinuu i sviranju orgulja. Bem je Baha upoznao sa obimnom tradicijom orguljaša u Hamburgu. . kao i u komponovanju i izvođenju u francuskom stilu. Obaveze su bile mnogobrojne a Bah je dobio jedinstvenu priliku da učestvuje u horskim i instrumentalnim izvođenjima. Takođe mu je omogućeno da proučava odličnu muzičku biblioteku Gimnazije. da bi se kasnije ponovo vratio. Najviše je bio zainteresovan za izgradnju orgulja u Novoj crkvi u Arnštatu. Kada je Johan Sebastijan stigao u ovaj severnonemački muzički centar.

osamnaestogodišnji Johan Sebastijan preuzima svoju dužnost u Arnštatu. koji je imao dugu muzičku tradiciju. Zajednica biva iznenađena i zbunjena njegovim idejama – postojala je znatna konfuzija tokom izvođenja korala. Bah odlučuje da konkuriše za postavljenje. . sa kojom se Johan Sebastijan venčava 17. godine. Krajem 1706.11 - . Milhauzen je grad poznat po svoj nezvisnosti.-1707. Gradsko veće odobrava Bahu da poseti grad Libek u severnoj Nemačkoj. da bi mogao da sluša poznatog orguljaša Ditriha Bukstehudea.-1708. Marija Barbara dolazi iz ogranka Bahove muzičke porodice. a takođe je zahtevalo objašnjenje produženja boravka u Libeku bez ovlašćenja. Počinje sa prikupljanjem muzike dostupne u Nemačkoj. Novi konflikti nastaju kada Bah. oktobra 1717. U povratku posećuje Rajnkena u Hamburgu i Bema u Linebergu i vraća se ispunjem entuzijazmom i novim idejama. odbija da radi sa nedisciplinovanim dečacima u horu koje je trebalo da uvežba. godine. veće odlučuje. navodeći klauzulu u ugovoru. godine. Oktobra 1705. znajući za veštinu njegovog sviranja. da bude blago preme svom mladom i nepromišljenom orguljašu. Bah nije želeo da se pravda pred grupom ograničene i konzervativne gospode. uz žalbu da je „zabavljao nepoznatu žensku osobu u potkrovlju crkve“.Arnštat 1703. Na žalost. koje ubrzo sprovodi u delo. U Libeku je iskoristio svaku priliku da sluša večernje koncerte u Bogorodičinoj crkvi u kojoj su izvođene Bukstehudeove duhovne kantate. Ubrzo iz Arnštata stiže Marija Barbara. Bah je bio fasciniran koncertima i diskusijama o delima s ovim velikanom. a njen otac je bio orguljaš u Gerenu. Krajem 1703. međutim. Crkveno veće je odlučilo da ukori Baha zbog „čudnih zvukova“ tokom službi. izazvana njegovim „iznenadnim varijacijama i sporednim ornamentima koji maskiraju melodiju i zbunjuju prisutne“. za koje je Bah morao platiti visoku cenu. bez sumnje oduševljen posedovanjem orgulja sa dve klavijature i 23 pedale uz obavezu da omogući muziku za svoju zajednicu. Zbog ovoga ga Veće strogo kažnjava. Do sada Bah već poseduje visoko izgrađene ideale nemačke duhovne muzike i započinje sa organizovanjem siromašnih ustanova Milhauzena.. i uvežbava hor i nedavno oformljen orkestar. gde biva primljen posle uspešne audicije na Vaskrs 1707. četvrtina grada je bila razorena usled požara i bilo je vrlo teško naći odgovarajuće mesto za stanovanje. nakon vesti o smrti orguljaša u Milhauzenu. Marija Barbara sa kojom će se kasnije oženiti. Mlada dama je verovatno bila njegova dalja rođaka. godine u živopisnom seocetu Dornhajmu. Milhauzen 1707. pa ostaje u Libeku za vreme Božića sve do februara 1706. uključujući svoju.

pa je 25. Tokom ovog perioda pretežno je pisao dela za orgulje i ubrzo je postao poznat širom Nemačke kao jedan od najtalentovanijih orguljaša i kompozitora. koji su voleli muziku. Orgulje su bile nove i nisu bile velike kao one u Arnštatu. godine. Johan Sebastijan je nasledio Johana Eflera. posebno da ustanovi duhovnu muziku „u slavu Boga“. Posle nekoliko godina Bah je izjavio da su neadekvatne i da treba da budu dograđene. proistekla iz do sada nepoznate raskoši u prostranoj Bogorodičinoj crkvi. Bah je imao dva zaduženja – bio je član kamernog orkestra i dvorski orguljaš – koja su mu nudila dosta mogućnosti za napredovanje. pa je prihvatanje predloga bio dokaz visokog mišljenja dvora o njegovim sposobnostima. 1714. godine Bah je postao vođa orkestra. Međutim. predlažući kompletno renoviranje i poboljšanje orgulja u Crkvi sv. U orkestru je uglavnom bio violinista.Prvi rezultat ovih napora bila je kantata „Got ist mein König“ (BWV 71). a on je u mnoge gradove pozivan da testira ili posvećuje orgulje. s obzirom na činjenicu da su neposrednu prevlast imali pijetetisti. Bahu je zadat posao nadgledanja radova. ne samo što ima teškoće da izdržava ženu sa malom platom koju je dogovorio na dolasku. u svrhu proslave otvaranja Gradskog veća u februaru 1708. ponekad je svirao klavsen. i kao stručnjaka u konstrukciji orgulja i kao orguljaša. Blazijusa. sem vojvode saksonsko-vajmarskog koji je bio jedan od cenjenije i kulturne gospode. uz obrazloženje da. Bah je bio prestrašen tim rastućim uticajima. a povremeno je i pisao i aranžirao nešto od muzike. Ovde je Bah. javili su se religiozni sukobi u Milhauzenu. pre nego što su orgulje bile završene. pa je Bah opet bio u potrazi za novim obećavajućim mogućnostima. Vajmar (drugi put) 1708. vojvoda od Vajmara mu je ponudio zaposlenje dvorskog muzičara. Veće nije imalo drugu opciju sem da odobri njegov odlazak. Muzika je u Milhauzenu bila u stanju propadanja. Vajmar je bio vrlo mali grad sa samo 5000 stanovnika. uz molbu da Bah nadgleda izgradnju orgulja u Crkvi sv. već i zato što je postao stručan u konstuisanju orgulja. godine dolazi da proprati prvo korišćenje orgulja. Bah podneo ostavku vlastima u Milhauzenu. Nadogradnja je bila skupa. i pijetetista. Raniji kontakti u Vajmaru sada su bili od koristi. Blazijusa. Obično je iz zabave govorio da „pre svega mora da proveri da li orgulje imaju dobra pluća“ i uz pritiskanje svih pedala je proizvodio najjači . Na dvoru je u XVIII veku bilo uobičajeno da muzičari imaju i određene dužnosti u domaćinstvu. Ipak.12 - . Kao dvorski orguljaš. već i da ne dobija šansu da realizuje svoj cilj.-1717. muzičara od velikog značaja. Nakon saglasnosti Veća sa tim predlogom. Ovaj uspeh ohrabruje Baha da sastavi detaljan izveštaj. između protestanata. koji su strogi puritanci i gaje nepoverenje prema umetnosti i muzici. situacija je razrešena mirno. To je i učinio i 1709. juna 1708. Njegovo testiranje je bilo detaljno i obuhvatno. ne samo zbog toga što je izuzetan orguljaš. upoznao i druge pojedince koji su se zalagali za razvoj kulture. Učenici koji su želeli da nauče da sviraju orgulje dolazili su i iz najudaljenijih krajeva zemlje.

tokom koje je probno izveo kantatu (verovatno BWV 21). Konstantin Belerman opisuje njegovo sviranje sledećim rečima: „Njegova stopala kao da pomoću krila lete nad pedalama dok moćni tonovi ispunjavaju crkvu“. jer je očekivao da će ta funkcija pripasti njemu. Drugi pišu: „Svi njegovi prsti imaju jednaku snagu i podjednako su u mogućnosti da sviraju sa najvećom preciznošću. pa je Bah dospeo pod rukovodstvo njegovog sina. Međutim. Dok je bio u poseti u Drezdenu. Bah je uradio ono što je bilo najbolje. koji su bili ljubitelji muzike. Bah je takođe stalano posećivao „Rote Schloß”. U poseti Haleu 1713. Ovim je Bah bio gorko razočaran. pozvan je da zameni Zahaua. koji je elokventno izrazio divljenje ovom kompozitorskom geniju. Keten 1717. Povrh svega. taj posed je podeljen na „Vilhelmsburg“ imanje koje je pripalo vajmarskom vojvodi i „Rote Schloß” koji je pripao njegovom bratancu Ernstu Augustu. Ali. koju je on prihvatio.mogući zvuk. Bah je pozvan da učestvuje u takmičenju sa francuskim orguljašem Maršanom. Bio je u stanju da svojim stopalima postigne takve prelaze pedalama koji bi zadali velike muke drugim. a rezultat toga je bila je ponuda funkcija kapelnika. poznatog kompozitora i Hendlovog učitelja. Bah je predstavljen ketenskom dvoru. Ovaj prisilni odmor Bah je iskoristio produktivno pripremivši za celu godinu ciklus koralnih preludijuma za orgulje. Ovo je razbesnelo vajmarskog vojvodu. koji je. Maršan odlučuje da se diskretno povuče vraćajući se najbržom kočijom nazad u Francusku. dom vojvodine udovice i njena dva sina. veoma sposobnim. kada je Bah uputio zahtev za razrešenje dužnosti. atmosfera više nije bila prijatna. Probu je uglavnom završavao sviranjem preludijuma i fuga: preludijum da bi isprobao snagu orgulja. Na dan takmičenja. čiji je najistaknutiji predstavnik bio kompozitor iz Vencije. s obzirom da je već sada obavljao većinu poslova kapelnika. među kojima je bio i istaknuti filozof i naučnik Johan Matijas Gesner. koji su kasnije objavljeni u „Orgelbüchlein“. uslovi i plata nisu bili dovolji za njegovu rastuću porodicu tako da je bio primoran da odbije to postavljenje.-1723. stari vodeći kapelnik je preminuo. sviračima klavijatura. Bah je u Vajmaru stekao mnogo prijatelja. koji je smatran jednim od najboljih u Evropi. ignorisao je ovo preuveličavanje privatne prepirke. naredio da ga uhapse i pritvore u lokalnom zatvoru. a fugu da isproba jasnoću kontrapunkta. Posledica toga je bila nemogućnosti saradnje muzičara sa jednog i drugog imanja. Ipak. . Bah je sa svojim rođakom Johanom Georgom Valterom prepisivao neke od italijanskih instrumentalnih koncerata za instrumente sa klavijaturama. Bah je pružio impresivni solo nastup pred mnogobrojnim auditorijumom i zvaničnicima. Antonio Vivaldi. Tokom 1717. posle mesec dana je pušten i dobija dozvolu da napusti službu. Ovde je pažnja bila usmerena na italijanski muzički pravac. godine. često čineći da graditelji orgulja poblede od straha. koji je tada bio moderan u Evropi.13 - . Uz pomoć vojvode Ernsta Augusta. dokazavši da je najbolji orguljaš svog vremena.“ Bah je izumeo odgovarajući prstored da bi mogao sa lakoćom da savlada i najteže deonice (koristeći pet prstiju umesto dotadašnja tri).

U izvođenju ovih kantata učestvovali su pevači iz okoline dvora. godine stigle su mu zanimljive vesti: kada je Vihelm I Pruski došao na vlast. On je posedovao razvijen ukus za muziku. a jedna od njih bila je i Ana Magdalena. najvišoj funkciji koja je pripadala muzičarima u vreme baroka. on je posetio Hamburg i izrazio interesovanje za nepopunjeno mesto orguljaša u Crkvi sv. on je bio svirač visoko profesionalnog nivoa – svirao je klavsen. Zamolili su ga da iskomponuje i izvede kantate u čast prinčevog rođendana i za proslavu Nove godine – za svaki od ovih događaja po dve – jednu duhovnu i jednu svetovnu. gde je proučavao italijansku svetovnu muziku sa velikim interesovanjem. ćerka J. nije bilo duhovne muzike u Ketenu. pa je princ Leopold mogao da preseli mnoge muzičare iz Berlina u Keten. neki su čak bili iz Berlina. Bah i neki od dvorskih muzičara (zajedno sa instrumentima. pa u Nemačkoj i Italiji. Tokom ovog perioda napisao je dosta kamerne muzike. Život u Ketenu je bio veoma neformalan i ne previše zahtevan. Na taj način bio je upoznat sa posednjim muzičkim stilovima u Evropi. izabrani na osnovu svojih muzičkih sposobnosti. Princ Leopold je proveo tri godine (od 1710. prvo je bio u Holandiji i Engleskoj. Vrlo brzo se sprijateljio sa novim kapelnikom. Ipak. da bi se iz Beča vratio kući. uključujući klavsen) su ga pratili na tim produženim putovanjima. Dva meseca kasnije. koji su iz cele zemlje. svirao je vrlo slobodno i neformalno sa svojim dvorskim muzičarima. violinu i violu da gamba. kojeg je cenio. Kada je princ putovao. 1718. religijska ubeđenja mladog princa ga nisu sprečavala da uživa u veselom stilu života. dvorskog i mesnog trubača u Vajsenfelsu. koju je ostavio u dobrom zdravstvenom stanju tri meseca ranije. i u leto 1720. dela za klavir itd. ostavivši za sobom četvoro dece.14 - .C. Mladi princ je primenio svoj budžet minijaturnog dvora u obezbeđivanju orkestra od osamnaest članova. Na povratku sa ovog drugog putovanja Bah je doživeo značajan šok – njegova supruga Marija Barbara. U ovoj crkvi postojale su slavne Arp Šnitgerove orgulje sa četiri klavijature i šezdeset ručica. Vilkea. Bah nastavlja da radi i živi u Ketenu. raspustio je dvorsku kapelu svog oca. koja je privukla Bahovu . Tokom njegove turneje 1713. najčešće u Italiju. pa je Bah dane provodio u potpunosti posvećen muzici. Dva puta su postetili Karlsbad.Bah je stigao u mali dvor u Ketenu da bi radio na funkciji kapelnika. upotpunjenom svetovnim kantatama i instrumentalnom muzikom koja je sadržavala najmodernije stilove i modu. Bah odlazi iz Hamburga u Keten pre audicije. S obzirom da su kalvinisti bili protivnici protestantskih bogosluženja. koji jedva da je imao 25 godina i bio je sin kalvinista. ipak. mesto okupljanja evropske aristokratije.) na turneji po Evropi. verovatno zbog uslova koji mu nisu odgovarali. Bez obzira na običaje tadašnjeg dvora. Za razliku od većine prinčeva tog vremena. dosta je putovao. a iz Italije se vratio sa odlukom da podigne standarde nemačke svetovne muzike na podjednako visok nivo. Njegov poslodavac bio je mladi princ Leopold anhalt-ketenski. Jakova. godine. umrla je i bila sahranjena u njegovom odsustvu. pa je često od njega tražio savete o različitim stvarima.-1713. koncerata za violinu. sonata. tretirajući ih kao sebi ravne.

Još jednom je Bah odlučio da u okolini potraži nove mogućnosti. koje je možda privlačnije od zaposlenja u Berlinu. tu je i poznati univerzitet i Sajam trgovine koji se održavao tri puta godišnje i koji je gradu davao atmosferu kosmopolisa. a posebno ne bi dozvolio da ceo pokret "padne" na nekog udaljenog izvođača čije muzičke sposobnosti Bah nije poznavao. Ana Magdalena i Bah su se venčali – ona je imala 20.pažnju svojim finim sopranom. godine. "Vaše Visočanstvo.. a on 36 godina. Za ovo su verovatno postojali mnogobrojni razlozi. Možda Margrejvu nije bilo lako pristupiti. Možda su baš ove okolnosti bile te koje su Bahu omogućile da oživi stari poziv da napiše ono što je danas poznato pod imenom Brandenburški koncerti. Bah je morao da preuzme staranje o svojim sinovima. za Baha je ovo bio nesrećan doživljaj. Nadam se da ću do kraja života biti u njegovoj službi. a u Ketenu nije bilo ni univerziteta ni kulturne atmosfere i ustanova velikih gradova. pojavim pred Vama. s obzirom da sam pre nekoliko godina imao to zadovoljstvo da se. a češće je bio u svojoj rezidenciji na Malhov imanju nego u Berlinu. pa sam bio slobodan da izvršim svoju skromnu dužnost da prezentujem svoje koncerte. kantora u Crkvi sv. ne bi dozvolio da muzičari osete uzbuđenje. često mu pomažući prepisivanjem njegovih rukopisa. s obzirom na njegovu povećenost muzici i na postojanje mogućnosti dobijanja novog zaposlenja. kao što su govorili njegovi savremenici. Na primer. postojale su neke muzičke greške u notama . Decembra 1721.15 - . Bah je u Ketenu proveo mnogo prijatnih trenutaka. Još više je period posle smrti Johana Kunaua. Nedelju dana posle Bahovog venčanja. godine. s obzirom da princeza nije želela da se njen muž bavi muzikom. na Uzvišeni zahtev Vašeg Visočanstva. Od muzičara iz tog braka potiču Johan Kristof i Johan Kristijan. Nema istorijskih podataka koji eksplicitno dokazuju da je Bah posetio Margrejva na njegovom Brandenburškom dvoru. što se može videti iz pisma Erdmanu. rodilo se trinaestoro dece – samo nekolicina je preživela teško detinjstvo. koje sam prilagodio za više instrumenta. bila je dobra domaćica. svom starom školskom drugu: "Ovde mi je učitelj graciozni princ. Ana Magdalena je imala divan odnos sa Bahovom decom.." Postojali su neki interni muzički razlozi zbog kojih je sam Bah nameravao da poseti Berlin i da pristustvuje prvom izvođenju ovih dela. Postigla je da on to prestane. želeo je da im pruži odgovarajuće obrazovanje. U sledećih 28 godina njihovog braka ispunjenih srećom. otvorio mogućnost za primanje Baha u Lajpcig. Najupadljivija je bila praznina u pokretu u sredini trećeg koncerta. a imala je i veliko interesovanje za Bahov rad. Bah. Tome u Lajpcigu juna 1722.. Vaše Visočanstvo je primetilo muzičke sposobnosti koje ja posedujem i ukazalo mi je tu čast da mi odobri da pošljem delove svoje kompozicije.teško da bi njih Bah dozvolio. . Lajpcig je za Baha bio poznata teritorija gde je on imao mnogo muzičkih i dvorskih kontakata. sem toga. koji voli muziku i koji je detaljno poznaje. Međutim." U ovoj situaciji. princ se takođe oženio.

Jedna od najbitnijih odlika Lajpciga bila je međunarodna trgovina. devet.-1729. dok je grad istovremeno bio ogledalo evropskog muzičkog ukusa i kompozicije. Davno otvoreni Univerzitet privlačio je mnogobrojne studente i ljude sa različitih strana. starosti između 11 i 20 godina i obezbeđivala je horove za najmanje četiri gradske crkve. Uprkos skoro neučtivoj rezervisanosti Gradskog Veća prilikom njegovog postavljanja.16 - . s obzirom da je grad želeo da plati neophodno školovanje njegovim sinovima. maj 1723. Bah je dao otkaz u Ketenu. grad drugi po veličini u saksonskoj oblasti. Ovi učenici su uglavnom . od osam. Pavla. Izvan masovnih zidina Lajpciga bila su šetališta sa drvoredima i prostrane botaničke bašte. njegova supruga i četvoro dece. koji je jedan severnonemački časopis opisao vrlo detaljno: „Prošle subote oko podneva. kočijama stigao on sa suprugom i nastanio se u svoj novo dekorisani stan. 31. gde je proveo sledećih 27 godina života. Porodicu Bah su u tom trenutku sačinjavali Johan Sebastijan. Pozicija kantora je ponuđena Bahu i. asfaltiranim i noću osvetljenim trotoarima i ulicama. koje je izgradio Johan Šajbe. Takođe je bio jedan od prvih gradova kulturnog života u Nemačkoj. – Kantor i dirigent Sa populacijom od 30000 stanovnika. iz 1717. nedavno otvorenom gradskom bibliotekom. dvanaest i četrnaest godina. Tako je Bah sa svojom porodicom i imovinom krenuo u Lajpcig. Grad je poznavao iz prethodnih poseta. Međutim. a princ ga je prihvatio. bio je centar izdavačke industrije. Lajpcig 1723. gde će i ostati do kraja svog života. godine. koji se nalazi u školskoj zgradi“. pa je njegova kandidatura odložena do daljnjeg. godine. Tome sazidana je uz zapadni gradski zid i nalazi se nedaleko od markantne Plajzburške tvrđave sa ogromnom kulom na severozapadnom uglu gradskih zidina. Mnoštvo međunarodnih trgovinskih i kulturnih veza je zasnovano na ovaj način. a Sajam knjiga je veoma doprinosio razvoju kulturnog života Lajpciga. sa ogromnim privatnim imanjima. Bahov dolazak je bio najveći događaj u muzičkoj i socijalnoj sferi. na primer. on je prihvatio zaposlenje. evropski trgovački centar i mesto sa razvijenim i poznatim univerzitetom. veličanstvenom Zgradom opštine i vrlo živim socijalnim životom. Lajpcig. kada je u decembru došao da testira nove orgulje u univerzitetskoj Crkvi sv. Škola sv. radeći kao kantor i upravnik hora i muzike u Lajpcigu. u Lajpcig je stiglo četvoro kola natovarenih robom i imovinom bivšeg kapelnika Dvora u Ketenu. Škola je imala oko 60 učenika. Tri puta godišnje su se održavali Sajmovi trgovine koji su grad pretvarali u mesto izložbe sa mešavinom posla i zadovoljstva. vlasti u Hamburgu nisu želele da „puste” Telemana. Bah se preselio u Lajpcig 22. je obeležen kao dan inauguracije novog kapelnika uz uobičajene govore i himne i označava kraj šestomesečne potrage za osobom koja će biti na toj funkciji. a iz Drezdena su u posetu dolazili članovi Carskog dvora. dok je oko dva časa popodne.Razmotrene su vrline različitih kandidata za uspeh u Kunau i Veće je predložilo Georga Filipa Telemana. maja 1723. uz žaljenje zbog njegovog odlaska ali ne želeći da mu stoji na putu.

govori o visokom kvalitetu orkestra. Hofman (Hofmanovi instrumenti se i danas koriste u Crkvi sv. polja koja je kasnije Gete opisao sledećim rečima: „Kada sam ih prvi put video. Orkestar je bio pod rukovodstvom kantora. flaute i drugih duvačkih instrumenata. Tome i u njenom su vlasništvu). Tome u gradskim zidinama se nalazila uzana Tomina kapija sa malim mostom preko gradskog jarka. na predivne bašte. pokazuju da je u gradu. sama zgrada. Iako se u tadašnjim novinama tvrdilo da je kantorov stan „sveže renoviran“. kao seniora. Nikole. Komponovanje muzike je bila popularna dokolica u to vreme. dok 17 njih nije sposobno“. ali bez kantate. Dosta . 20 njih nije potpuno. frule. ovde se nalazilo osam kafe-kuća gde su stanovnici provodili svaki slobodan trenutak svog života. Pretpostavlja se da je Bah mogao da računa na veoma profesionalan orkestar. Grad je preko stotinu godina imao svoj Gradski orkestar. Petra. Grad je nazvan „Atinom na Plajzi“ i nudio je mnoge atrakcije tokom letnjih praznika u svojim parkovima i baštama pored Plajze i svom idiličnom okruženju. Najbolji od njih su raspoređeni da pevaju u horu koji izvodi kantate u nedelju. jedne nedelje u Crkvi sv. O 54 učenika koji su Bahu bili na raspolaganju za različite horove. je bila trošna.bili iz siromašnih porodica i nisu mogli da plaćaju svoje školovanje. i posle 1719. a četvrti u Novoj crkvi. Tome. Pretpostavlja se da je prisustvo legendarnog Gotfrida Rajha u orkestru kao svirača i duvačkog i gudačkog intrumenta. između jarka i reke Plajze. regularni koncerti u Cimermanovoj kafe-kući i druga muzička događanja. C. Bah bi preduzeo sve korake da utvrdi da li su instrumenti koji imaju pisak u vrhunskoj formi. koja je poticala iz 1553. pa su često pevali na sahranama i gradskim ulicama za milostinju. U blizini škole sv. bilo muzičara koji bi posećevali izvođenja u crkvenoj galeriji. još manjih mogućnosti je pevao u Crkvi sv. a druge u Crki sv. kao i da učenicima predaje latinski jezik (ovu dužnost je Bah vrlo brzo prepustio mlađem kolegi). Bah izjavljuje: „17 je kompetentno. bez sumnje. Drugi hor koji je bio istog obima ali sa manjim mogućnostima.17 - . Roditelji nisu želeli da šalju svoju decu školu u kojoj je razboljevanje dece bilo tako često. disciplina praktično nije postojala. Od članova orkestra se očekivalo da budu profesionalci u sviranju violine. Prozor njegove radne sobe na prvom spratu je bio okrenut ka zapadu i sa njega se pružao pogled izvan gradskih zidina. je pevao u crkvi. Poznato je da je neke od instumenata koji su se koristili 30-tih godina XVIII veka napravio J. Tokom leta ovaj deo je bio centar gradskog i muzičkog života. a uslovi življenja nisu bili zdravi. polja i livade. godine. pa je u školi bilo samo 54 učenika iako je škola mogla da primi 120. Treći hor. sastavljen od četiri duvačka i četiri gudačka instrumenta. Bahov stan u školi je bio podeljen na prizemlje i dva sprata. Na zahtev Baha Hofman je napravio violu pompozu. Takođe je trebalo da obučava muzički talentovane učenike sviranju instrumenata da bi mogli da sviraju u crkvenom orkestru. osoblje se svađalo među sobom. koja je vodila u poznato šetalište oivičeno lipama koje su pratile liniju gradskih zidina. mislio sam da se nalazim na Jelisejskim poljima“. tenor u porodici violina. Dužnosti kantora su bile da organizuje muziku u četiri glavne crkve u Lajpcigu i da od učenika Tomine škole oformi horove u ovim crkvama. Orkestar koji je korišćen u izvođenju kantata je sadržao dvadestetak članova.

nakom čega je manje redovno komponovao kantate. Onima koji i sada uživaju u slušanju Bahovih kantata. Nedeljom su službe počinjale u 7 ujutru. sada već slavnog. himnama i izvođenjem na orguljama.. Kantata je trajala uglavnom dvadesetak minuta. na primer. Malo je verovatno da je bilo kamernih orgulja ili klavsena u galeriji – korišćene su isljučivo glavne orgulje. baveći se tokom ovih godina odavno postvljenim ciljem – obezbeđivanjem seta kantata za svaku nedeljnu liturgiju u toku godine. i komponovanju jednostavnih rečitativa i arija za izvođenje. Časovi pevanja su se održavali od 9-12 ponedeljkom. Ovaj lično određen zadatak je uglavnom izvršavao tokom prvih pet godina. Iako su ove službe bile jednostavne i sadržale su samo nekoliko himni. Crkve sv. kada je otkrio da gradski kantor više nije zvanični muzički upravnik Univerzitetske crkve. Probe nedeljnih kantata su se održavale subotom popodne. a petkom je držao predavanja pre podne. Zbog ovoga je nastala velika svađa između Baha i autoriteta i tek kada je napisao žalbu Upravi u Drezdenu postignut je kompromis Bah je bez sumnje svoje dužnosti izvršavao na način na koji je to zahtevano od njega. kopiranju pojedinih deonica za izvođenje. ili se propoved nalazila između dva dela kantate. Dok je Bah u stvari radio na kompoziciji nekih od rečitativa i arija sa svojim učenicima. Učestvovali su učenici i njegovi sinovi. uvek bi odredio tonove komponovanjem glavne . sa motetom. U Lajpcigu nije bilo aristokratskih olakšica ketenskog dvora. dužnost kantora je bila i da komponuje muziku za sahrane (opelo) i za razne druge prilike. Službe su se održavale i radnim danima da bi Bah mogao da nadgleda horove sve četiri crkve kao i onu koja se nalazila u staroj bolnici i onu u „kući za korekcije“. kantor je morao da organizuje grupu od oko devet pevača koji su radili po sistemu dežurstva. Na taj način je ispunjavao dužnosti koje su se ogledale u načinu instruisanja nadarenih učenika. Pavla. četvrtkom je kantor bio slobodan. ovde je morao striktno da se drži svojih dužnosti unutar organizovanog života crkve i škole.. Glavni deo službe se završavao oko podneva. gospodina Baha. Bogatstvo i kompleksnost instrumentacije Bahovih kantata samo po sebi ukazuje da Bahu nije bilo teško da dostigne visok standard bavljenjem muzikom. Sem ovog. Naglasak je bio na „praktičnom učenju“ – prepisivanju dela velikih majstora. koju je izvršavao posredno. gde je Bah mogao pisati muziku kada god hoće. sledila je propoved od oko sat vremena. ova pozicija je dodeljena prosečno talentovanom orguljašu Crkve sv. ako je ona sadržala dva dela. Bah je takođe učestvovao u duhovnoj muzici Univerzitetske crkve. može se činiti da su neke od arija manje slikovite nego što se to očekivalo od ovakvog maestra. Violu i violinu obligatu je uglavnom svirao sam Bah. zajedno sa muzičarima koji su bili u poseti i kojima je pripala čast da učestvuju pod rukovodstvom. utorkom i sredom. koju ju sledilo pričešće.18 - . Treba imati u vidu i da sve dužnosti koje su deo počasne pozicije moraju biti ispunjene i koje ne zavise samo od onih čija su to zaduženja.Bahovih arija sadrži deonice za obou obligatu. To je bilo nakon dirigovanja jedanaest službi sve do Božića 1725. zahteva predavanja latinskog jezika. Bahova pozicija. Uzrok ovoj činjenici može ležati u osnovama obrazovanja Bahovog vremena. razrađivanju delova za kontinuo. Nikole. što ukazuje na pristustvo dobrog oboiste među sviračima duvačkih instrumenata u gradu (možda baš Rajha). godine.

oktobra. U programu je bilo naznačeno da je Odu „komponovao gospodin Bah u italijanskom stilu“. Sigurnost ove pozicije obezbedila je činjenica da je Bah. Gospodin Bah je pratio izvođenje na klavsenu. godine.19 - . BWV 198. Hans fon Kirhbah. Bah sada počinje da posvećuje najveći deo svog vremena aktivnostima van Lajpciga – da savetuje izgradnju orgulja.-1740. septembra 1727. godine. mada je Gotšedov tekst verovatno stigao nekoliko da na ranije. Međutim. Zvanično odobrenje je stiglo 12. gde je honorarno bio kapelnik od 1729. – Collegium Musicum Često se u Bahovoj biografiji pominju nesuglasice koje je imao sa Većem. tokom prvih šest-sedam godina službe napisao obiman repertoar kantata (pretpostavlja se da ih je ukupno oko 300). . a Baha da iskomponuje muziku. Jedno izvođenje Bahovog dela je posebno registrovano sa detaljima: kantata poznata kao Trauerode (Oda žalosti). Naročito je bio poznat kao stručnjak u izgradnji orgulja. Slušalac uglavnom može da bude siguran u autentičnost Bahovih arija ili rečitativa kada oni nose njegov lični „potpis“ – pratnju pisanu za gudačke instrumente pre nego za jednostave figure bas deonica. Nedavna istraživanja većeg obima pokazuju da ovi podaci govore o nebalansiranom životu koji je Bah vodio.deonice koja se odnosi na napisanu temu nedelje. Kirhbah je održao svečani govor nakon drugog refrena. Često je bio pozivan da testira nove instrumente. obzirom da je pretpostavljeni Bahu. bez obzira na to. Pavla. muzičar. a služba je počela sa oglašavanjem svih zvona u gradu. plemić i student Univerziteta u Lajpcigu. Ovo je potreslo protestantsku Saksoniju. sam bi napisao celu kantatu. Dve nedelje kasnije. Johana Kristofa Gotšeda. koji bi trebalo da obezbedi muziku za ovakvu priliku. da napiše stihove Ode žalosti. Njegova supruga Kristina Eberhardin je preferirala protestantizam. Bahu je tada dozvoljeno da komponuje Odu. gde će održati oproštajni govor. gospodina Gernera. Teškoće nastaju zbog činjenice da Fon Kirhbahov izbor kompozitora ignoriše muzičkog direktora Univrzitetske crkve. što ga je obavezivalo da usvoji rimokatoličku veru. pa je uskoro dobio titulu dvorskog kompozitora Dvora u Drezdenu – princa-elektora saksonskog i Kralja Poljske. koji mu je omogućio da i dalje proširuje svoj muzički opseg i aktivnosti. Lajpcig 1729. do 1736. Princ-elektor Augustus saksonski je prihvatio poljsku krunu. pa mu je Kirhbah morao platiti kompenzaciju. među muzičarima koji su se nalazili na galeriji. Poštovanje je raslo sa širenjem njegove reputacije. koja je bila u dubokoj žalosti. predavač. Gerner je protestovao. da s vremena na vreme pruža usluge privatnim ustanovama u Ketenu i Vajsenfelsu. on je bio široko poznat i cenjen kao kompozitor. predlaže da organizuje počasnu službu u Crkvi sv. U slučaju da se radi o nekoj od ozbiljnijih prilika. Fon Kirhbah je ovlastio nekadašnjeg Bahovog libretistu. pa se nakon ovog postupka svog supruga odrekla trona i živela odvojena od njega sve do smrti 6. uz prigovor da to „ne znači da će od sada komponovati muziku za akademske festivale“. zato što je sprovodio veoma detaljne provere. Veliki sarkofag se kraljevskim amblemima je stajao u sredini prepune crkve. orguljaš i ekspert u oblasti izgradnje orgulja.

juna 1732. Promene se dešavaju i na polju Bahovog komponovanja – manje piše korale a više solo kantate. što je dalje razljutilo Veće. prilažući kopije Kirija i Glorije iz Mise u h-molu. 1733. Tridesete godine XVIII veka su bile period izgradnje Lajpciga. Mnoge javne ličnosti Lajpciga su bile povezane sa muzičkim aktivnostima studenata . godine. 1729. Ovo obnavljanje stare rasprave sa školskom i crkvenom upravom dovodi Baha da ogromnog razočarenja. Spas nalazi u formiranju Collegiuma Musicuma. Posle toga je dobio titulu. već je želeo više vremena za obučavanje svojih horova i muzičara. događaju promene i dogradnja Tomine škole. a naglasak treba da bude na predmetima koji će više biti od koristi u svakodnevnom životu. Nakon ovog priznanja Bah prezetuje dvočasovni koncert na novim Zilbermanovim orguljama u Bogorodičinoj crkvi (koja je tragično nastradala u II sv. Bah postaje stalni upravnik i dirigent ovog muzičkog društva i počinje da dobija zvanična priznanja i poštovanje najvišeg nivoa. Detaljno proučavanje svakodnevnih aktivnosti ovog muzičkog sastava ukazuje na značaj koji je on imao na razvitak kulturnog života Lajpciga 30-tih godina XVIII veka. koji je bio porodični prijatelja Bahovih i kum Karla Filipa Emanuela. Avgusta 1730. Bah je testirao skoro sve Zilbermanove instrumente u Saksoniji. Gezner je nedavno preuzeo funkciju upravnika u Tominoj školi. Školski objekti se otvaraju 5. zato što nije disciplinovao svoje horove i zbog čestih odsustvovanja iz Lajpciga. Grad bi ostao bez Baha da njegov prijatelj Gezner nije intervenisao u njegovu odbranu. a ovom Bah posvećuje kantatu BWV 18. nakon smrti svog prethodnika 1729. U uvodnom govoru Gezner naglašava potrebu za muzikom unutar zdanja – što Bahu pruža „nadu u svetliju budućnost u školi“. u svakom slučaju ovo smanjuje njegovu želju za obezbeđivanjem duhovne muzike Veću. uz nadgradnju dva sprata i restaurisanje eksterijera. iako bezuspešno. a sada se radi na njenoj rekonstrukciji). Ovo je navelo Baha da piše svom školskom prijatelju Erdmanu. uz molbu da mu nađe neko „odgovarajuće zaposlenje“ na kome ne postoje „brige. koja datiraju iz sredine prethodnog veka. Na žalost. pa je počeo da se potpisuje kao Hofcompositeur. Bah je sada pokušao ponovo uz podršku svog pokrovitelja iz Drezdena. pa su želeli da smanje njegove prihode. i 1732. Bah nije ni pokušavao da se opravda. zavist ili proganjanje“ sa kojim se neprekidno suočava u Lajpcigu. jer dobija poziciju profesora na Univerzitetu u Getingenu. godina Bah dobija ukor Veća zbog toga što je prepustio svoje dužnosti predavača mlađem kolegi Pecoldu. Gezner napušta Lajpcig 1733. gde se od maja 1730. pokrenute uglavnom od studenata poznatog gradskog univerziteta.20 - . čuvenim saksonskim graditeljem orgulja Gotfridom Zilbermanom. Bah se nije slagao sa ovim predlogom. U Bahovo vreme u Lajpcigu je već posojala tradicija muzičkih društava – svetovne muzičke organizacije. pa je iskoristio svoj uticaj da bi razrešio ovu situaciju između Baha i vlasti i da bi Bahu omogućio bolje uslove rada. ako ne i sa samog početka. godine Bah se žali saksonskom princu-elektoru u Drezdenu. Njega nasleđuje Johan August Ernesti. koji je imao 29 godina i koji je ranije bio stariji član uprave Tomine škole. grofa fon Kislinga. godine. ratu.Bah je razvio blisku saradnju sa svojim savremenikom. tražeći zvaničnu titulu. Ernesti je imao nove pedagoške ideje: klasika i teologija su zastareli.

godine. koji je sam po sebi bio lajpciška atrakcija. 8. na primer. Održavale su se dve vrste koncerata: obična i neobična.tih godina bio i „veliki klavicimbalo obimne ekspresivnosti“. a kasnije su to bile posebne proslave (kao što je proslava rođendana Kralja). rukovodstvo Collegiumom je pripalo Baltazaru Šotu. koje je podsećalo na pedale orgulja. godine – nemački klavseni su bili veći i potpunijeg tona od svojih italijanskih i francuskih savremenika. prvi put izvedena 1732. na šta ukazuje činjenica koja se navodi u tadašnjim novinama i govori o stalnom opremanju svog imanja različitim instrumentima za potrebe Collegiuma i drugih gostujućih muzičara. Kada je bilo toplo vreme. u Cimermanovoj kafe-kući u Katarininoj ulici u blizini Markovog Trga. a vrlo verovatno i kompetentan muzičar. Zamenjen je još „finijim instrumentim“ 1733. U proleće 1729. izvođeni van časova u kafe-kućama i verovatno nisu bili samo ukras kulinarskim atrakcijama. sredom od 16-18h. Najpre su postojala standardna izvođenja. koje su bile među najpoznatijim kompozitorima svog vremena. orguljašu Nove crkve. 8 i 16 inča). Sam termin . Ulaznice su naplaćivane za neobične koncerte i povremene specijalne koncerte (Sonder-konzerte). Verovatno je bilo dosta instrumentalne muzike – od dela samo za klavijature. sa tri klavijature i pet grupa žica (od 2. ili prerađena dela drugih kompozitora. Izvođenje Collegiuma se. Kada je Teleman napustio Lajpcig. Obični koncerti su verovatno bili besplatni. 4. U njegovom vlasništvu je 20. godine Šot prelazi na novu poziciju. a omogućavali su izvođenje većeg obima tonova. koje su izvodili poznati gostujući izvođači. nastup je bio u bašti na otvorenom. Jedna grupa je oformljena 1702. ne razlikuje od koncerta u obliku u kome nam je danas poznat. Ovi koncerti su bili ozbiljni događaji. (Bah je mnoga od ovih dela preradio u duhovna dela. Novi instrument je imao dve ili tri klavijature i moguće je da je bio rad slavnog hamburškog graditelja Hasa i da je bio sličan njegovom instrumentu iz 1740. Takođe je postojalo posebno ležište sa pedalama. Fašovo udruženje je konačno palo u ruke Johana Gotliba Gernera muzičkog upravnika Univerziteta i Bahovog stalnog rivala. Izvođena su i dela Hendla. Priča o Bahovom Collegiumu Musicumu je povezana sa Gotfridom Cimermanom. Vivaldija. već i ljubitelj muzike. BWV 248). Javljale su se različite takve grupe. Početkom XVIII veka su se javile još dve – koje su postojale istovremeno – koje su oformile mlade osobe sa Univerziteta. Božićni oratorijum. Ovde su verovatno izvođeni i Bahovi koncerti za više klavsena. Albinonija i drugih. BWV 211. Gotfrid Cimerman nije bio samo posrednik. Koncerti su održavani na Cimermanovom imanju. Vivaldija. s obzirom da se u novinama pisalo samo o onim neobičnim događajima. Telemana. godine od strane Georga Filipa Telemana. verovatno pod njegovim pokroviteljstvom. a Bah preuzima rukovodstvo nad Collegiumom. Povremeno su izvođena i vokalna dela. uglavnom su bile obeležene razigranim svečanim kantatama. sa punom raskoši truba i bubnjeva. Tokom zimskog perioda udruženje je nastupalo petkom uveče.(među njima je bila i nekoliko kantora) i dopronosile su podizanju muzike na viši nivo. O običnim koncertima se malo zna. u stvari. od 18-20h. pa preko sonata da dela za orkestar. koji je posedovao kafe-kuću. Lokatelija. kao što je Kantata o kafi. mnogi su adaptirani od prvobitnih dela za violinu. na primer. a druga šest godina kasnije od Johana Fridriha Faša.21 - .

godine. Ovo je bila ta tema: Bah je. 1747. U godinama provedenim sa Collegiumom Bah je doživeo zadovoljstvo kakvo nije iskusio sve od vremena provedenog u Ketenu.. naziva ih . naravno bio dorastao ovom zadatku. Ostao je dirigent Collegiuma Musicuma sve do smrti Gotfrida Cimermana 1741.-1750. godine.22 - . svirao je flautu uz pratnju orkestra. U svom stanu je primao posete muzičara iz cele Nemačke i drugih zemalja. Ovde je pozvan u posetu Palati Kralja Frederika Velikopruskog. u kojoj je njegov sin Karl Filip Emanuel bio dvorski muzičar. Bah razvija teme u sekvence sa pokretima kontrapunkta. stari Bah je ovde“. probe. dodaje sonatu za violinu i flautu. Rasporedi nedeljnih nastupa. Jednom prilikom je pozvao svog zaštitnika grofa fon Kislinga. Lajpcig 1744.koncert je i počeo da se koristi vezano za nastupe Collegiuma Musicuma. izvodeće koncerte za 2. koji su se nalazili u različitim prostorijama. Bah je uživao u posetama Drezdenu. Bah je pozvao Kralja da mu zada temu za improvizaciju.. Njegov sin Karl Filip Emanuel piše: „nije bilo muzičara koji je iz bilo kog razloga posetio Lajpcig. Po povratku u Lajpcig. Bez sumnje su oni uživali u privatnim koncertima u Bahovoj ogromnoj radnoj sobi. Činjenica je da je ovo u poznim godinama njegovog života postala glavna umetnička aktivnost i da je crkva postala skoro nebitna. proizvodeći neke od najosnovnijih postavki barokne muzike. otkrivaju da Collegium Musicum više nije pod Bahovim rukovodstvom. na putu snaji u Berlinu koja je čekala drugo dete njegovog sina Karla Filipa Emanuela. Frederik se upravo spremao za početak koncerta. Spuštajući svoju flautu rekao je članovima orkestra: „Gospodo. Otkazao je koncert i pozvao Baha da isproba nekoliko fortepijana koje je napravio Bahov prijatelj i kolega Gotfrid Zilberman. a da nije svratio do mog oca. sada poznatih pod imenom Goldberg varijacije. 3. Bah svraća u Potsdam posle dva dana zamornog puta. kada je dobio listu osoba koje su u poseti Dvoru. Kada je Bah završio sa sviranjem svakog instrumenta. sa ciljem iskazivanja zahvalnosti za prijem koji je imao u Potsdamu. kome je predstavio grupu varijacija. kada se sastajao sa svojim prijateljima iz Dvorskog orkestra ili je posećivao operu. komponovanje novih dela. često sa svojim sinom Vilhelmom Fridemanom.“. u njegovim kasnijim godinama. ili 4 klavsena – poznato je da je Bah posedovao šest klavijatura i mnoge druge instrumente. Kralj je posedovao nekoliko ovih instrumenata. aranžmani programa itd. – Godine introspekcije Tokom poslednjih godina svog života Bah se povlači u miran život.

Njegova poslednja dela prikazuju sveukupnu njegovu veštinu sabrane u kontrapunkt i fugu. iako tema može biti prilagođena. mada se od nje razlikovala.23 - . normalno se nadovezivala na izvođenje „Umetnosti fuge“. prerađujući koralne fantazije (BWV 651-668) uz pomoć Altnikola. Juna 1749. Ujutru. smatra da je taj postupak isuviše arogantan“. Na savet svojih prijatelja. Poslednjih godina Bahovog života. u zoru 31. Bah je zatim postao član Miclerovog društva. Tome. pa je sada vid počeo da ga napušta. u šezdesetšestoj godini života. Bah je otišao na pregled kod poznatog engleskog specijaliste oftamologije.. Istog dana je imao moždani udar. godine. Parcijalna identifikacija je izvršena na osnovu serije anatomskih i drugih analiza. gde se od svakog člana očekivalo da pokaže svoje umeće. jer je Bah pozvan da svira na svim gradskim orguljama. Goldberg varijacije i. Muzička žrtva. Ova nezavršena fuga. udruženja učenih ljudi posvećenih promovisanju muzičke nauke. posle petnaest do devet. Umro je „uveče. metode koje je on razvio do savršenstva i koje nijedan kompozitor nije uspeo da prevaziđe. Često su ga pitali zašto ranije nije počeo da radi na ovoj temi. koje pokazuju umetnost kanona. Gospode“. BWV 1080).. a on bi odgovarao da „uprkos tematskim mogućnostima. kako primećuje Gustav Notebem. u odsustvu nadgrobne ploče (na grob mu nije bio postavljen ni običan znak sa imenom) ubrzo bio zaboravljen. naravno. godine. On je izveo dve operacije katarakte. Veće u Lajpcigu je počelo da traga za njegovim naslednikom. kojoj je skoro 30 godina savesno služio. Kada je Crkva sv. Tokom svog života Bah je radio pod slabim svetlom. jula. a njihov slab efekat je pogoršan infekcijom koja je ozbiljno ugrozila Bahovo zdravlje. Takođe je radio na fugi koja sadrži tonalitete B-A-C-H. Džona Tejlora (koji je takođe operisao Hendla) i koji je trenutno bio u poseti Lajpcigu. kao i da jasno vidi. svog učenika i zeta. Ovo delo Bah nije stigao da završi. Kanonske varijacije. Bahov doprinos je bio pet kanonskih varijacija u čijim se osnovama nalazila Božićna himna „S nebeskih visina“. kreativna energija je dostigla maksimum muzičke ekspresije: Misa u h-molu. godine.Muzička žrtva i šalje in na Dvor sa propratnim pismom posvete. zasnovane na preradi korala „Pred Tvojim prestolom stojim. Sledećeg dana je kraljevska pratnja obišla Potsdam. Poslednje mesece svog života Bah je proveo u zamračenoj sobi. nije nijednom rečju obeležila gubitak svog velikog službenika. on se budi nalazeći da ponovo može da podnese jaku svetlost. predajući svoju blagoslovenu dušu Spasiocu. poverovalo je da su pronađeni posmrtni ostaci ovog kompozitora. Poslednju veličanstvenu Trostruku fugu (Kontapunkt XI) Bah je takođe napisao u poslednjim danima svog života. Ovo delo je poznato pod imenom „Die Kunst der Fuge“ („Umetnost fuge“. Jovana rekonstruisana 1894. 1880. jula 1750. Kosti su položene u sarkofag od kamena koji je zakopan na mestu .“ Bah je sahranjen na groblju sv. U ovim uslovima je iskomponovao svoje poslednje koralne fantazije. nekoliko učenika i Bahovih obožavalaca. koji je bio praćen jakom groznicom. 28. Crkva Sv. a njegov grob je. marta i aprila 1750. Jovana koje se nalazilo izvan gradskih zidina. godine.

godine. On je svoj stil izgradio u duhovnom dodiru sa nemačkim orguljašima i sa nemačkom narodnom pesmom. Stilski postupci i detalji kojima kompozitor oblikuje programske pozadine slični su osećanjima u kantati ili pasiji – primenom hromatike Bah izražava bol. Jovana. Još jednom su posmrtni ostaci spašeni i sahranjeni 1949. godine.24 - . Šmajder je popisao celokupno stvaralaštvo i bilo je 1080 kompozicija. Za razliku od Hendla koji je život proveo u gradovima širom Evrope. Bahovi instrumentalni radovi po opsegu i značaju ne zaostaju za vokalnim. tako da nije upoznao nastojanja francuskih klavsenista. italijanske opere i oratorijume.pored poete Gelerta u podrumu Crkve sv. ni predbarokna polifona dostignuća. . sve dok crkva nije srušena u II sv. ovog puta u oltaru Tomine crkve. Bah je ostao u svojoj zemlji. oni i kvantitetom i kvalitetom stoje na visini vokalnih. ratu. 47 svezaka bilo je potrebno za objavljivanje svih dela. koje je objavilo „Bahovo udruženje” osnovano 1850. gde se i danas nalaze. a barokna instrumentalna nastojanja udružuju i razvijaju do vrhunca. Barokna polifonija u Bahovim instrumentalnim delima sadrži istu dubinu i osećajnost kao i vokalna dela. i mnogi posetioci su dolazili da iskažu poštovanje prema ovom velikanu. tugu i potištenost.

. po Marku i Luki. načine zabavljanja uz gajde . sonate za flautu i klavir. To se vidi. 30 dvoglasnih i troglasnih invencija. U području klavirskih dela Bah je svakom ljubitelju muzike omogućio da se. „Goldberg .25 - . „Francuske svite”. ne samo plesnog. violu da gamba i klavir . fantazije i fuge. Božićni oratorijum. Magnifikat. moteti.Dela Johana Sebastijana Baha Pasije po Jovanu. 2 koncerta za tri klavira i orkestar. „Die Kunst der Fuge”. : 6 partita za klavir. 3 koncerta za dva klavira i orkestar.varijacije” . Bahova muzička misao se odlikuje velikim dozama improvizacije. oko 300 kantata. već i drugačijeg karaktera. Baha. na primer. 6 Brandenburških koncerata. savlađujući manje i veće teškoće. po 6 francuskih i engleskih svita za klavir. 4 orkestarske svite. Mali preludijumi i fuge. pesme i arije. koralne predigre i partite. Misa u h-molu. 6 svita za solo violončelo. po Mateju. Plesni ritmovi odaju i blizinu naroda. Instrumentalna dela: Najvažnije mesto u bogatom Bahovom stvaralaštvu zauzimaju kompozicije za klavir i za orgulje. 3 sonate za solo violinu. što je posledica upotrebe različitih ritmova. 1 koncert za četiri klavira i orkestar. S. orguljske tokate. deonice imaju samostalnost kretanja.. 6 sonata za klavir i violinu. 7 koncerata za klavir i orkestar. dvoglasne i troglasne invencije. „Muzička žrtva”. približi vrhuncima njegove instrumentalne muzike u koju svakako pripadaju oba toma „Das Wohltemperierte Klavier”. 1 koncert za dve violine i orkestar i više koncerata tipa končerto groso.. fuga „Das Wohltemperierte Klavier” (ukupno 48). u gavoti iz treće „Engleske svite”: Zbirke . „Engleske svite” i partite su stepenice koje vode do vrhunca stvaralaštva J. 2 koncerta za violinu i orkestar..

„Engleske svite”.26 - . On je svuda majstor. neki stavovi su ponavljani sa dodavanjem ornamenata i ukrasa.molu: . partite.svita: „Francuske svite”. godine u prvi deo zbirke „Klavierübung”. sabrane su 1731. u troglasnu invenciju zna uneti osećanja bola i duboke patnje. O tome svedoče i taktovi iz troglasne invencije u f . a u zbirci se naročito ističu sarabande. što se može videti i u „Pasiji po Mateju”. Svaka engleska svita počinje preludijumom. imaju po 6 svita.

tokate. Srednji stav „Italijanskog koncerta” je lirska elegija. U svakom se nalaze po 24 preludijuma i fuge u svim tonalitetima dura i mola. Uprkos nazivu. „Goldberg . jer one nisu u stilu kompozitora italijanske koncertne muzike. koji omogućuju potpunu primenu enharmonije. Tri varijacije su u sporom tempu. harmonska struktura i bas ostaju sačuvani kroz svih 30 varijacija. ali ne sasvim jer u pozadini sporedni glasovi pletu posebno melodijsko nizanje tonova. tkivo je homofono. francuske uvertire. Raznovrsnost Bahovog stvaralaštva se zasniva na shvatanju da su preludijum i fuga delovi celine. Varijacije koje nisu konstruisane na kanonu imaju različite oblike: invencije. tako što je svaki napev obrađen dva puta (duži i kraći . Trideseta varijacija „Quodlibet” je izgrađena na dva šaljiva nemačka napeva. koji je dobio naziv po tome što je sastavljen po italijanskom ukusu. godine). koje je Bah napisao za svog učenika Johana Teofila Goldberga. Na području muzike za klavir najveće Bahovo delo je „Das Wohltemperierte Klavier” . delu zbirke „Klavierübung” se nalaze 30 „Goldberg varijacija”. što „Goldberg . njegovu drugu suprugu. koncert je pisan za čembalo sa dva manuala i Bah je uspeo da dočara kontraste solo i tutti. od unisona do none. kapriča. glavnu melodiju izvodi violina. ima ih 9. „Dobro temperovani klavir” sadrži dva dela (iz 1722.varijacije” su veoma bogate materijalom. fugete.varijacije” približava pasakalji i šansoni. a ne na osnovu porekla tema.dobro temperovani klavir. Svaka treća varijacija pisana je u obliku kanona. Kao temu Bah je iskoristio dvodelnu sarabandu iz „Klavirskih knjižica”.najčešće fugiran). Temperovati znači podeliti oktavu na 12 jednakih intervala. U zadnjem. koji su u kontrastu. na zahtev ruskog poslanika grofa fon Kislinga. koji se mogu čuti i istovremeno.27 - . . Treći deo zbirke „Klavierübung” sadrži „Predigre uz katehizam” poznatim i pod nazivom „Orguljska misa”. prožete optimizmom i predstavljaju jedno od vrhunskih dela koje je Bah napisao za čembalo. napisanih za Ana Magdalenu. i iz 1744.molu pod naslovom „Uvertira u francuskom stilu za čembalo sa dva manuala” „Italijanski koncert”. što je suprotno prethodnim stavovima. ali koji se dopunjuju. i svaka je izgrađena na drugom intervalu. što je u kontrastu sa pravilom da se druga tema javlja u tonalitetu dominante. U prvom stavu javljaju se dve teme u istom tonalitetu. u imitacijama. od kojoh je najsavršenija dvadesetpeta varijacija i predstavlja lirski vrhunac celokupnog ciklusa. ornamentirane lagane kantabilnosti i savršene bravuroznosti. četvrtom.Drugi deo zbirke „Klavierübung” sadrži: partitu u h . Finalni stav je sastavljen od živahne igre tonova. u izvođenju ne učestvuje orkestar. koje su komponovane u parovima. Dok se tema preobražava.

Fuga: Fuge ispunjavaju i predstavljaju njegovo poslednje delo „Die Kunst der Fuge”. comes se modulira u tonalitet tonike.divertimenti. diminuciji. pa i još više glasova. sa završetkom na autentičnoj kadenci u tonalitetu tonike.. kao i za violinu. Karakteristična obeležija naravi J. Bah je završio samo 45. najčešće je četvoroglasna. nigde se nisu tako uočavale kao u njegovim kompozicijama za orgulje. Baha otkriva kontakt sa delima za orgulje. koje sadrži dvadeset stavova.. troglasna. i od setne lirike do veselja. u prvom se javlja nova misao. Ponekad se tema imitira u inverziji. a orgelpunkt je često praćen inprovizacionim metričkim slobodnim kretanjima. napevi „Zbog Adamovog greha”. augmentaciji. Celokupna građa fuge zasnovana je na jednoj temi. i to je tonalna fuga. U ostala Bahova . koje mora omogućiti imitiranje i primenjivanje drugih kontrapunktskih postupaka u daljem toku fuge. koja se javlja u punom obliku ili u specifičnim fragmentima. tema u drugom glasu se razvija u tonalitetu dominante i to je realna fuga. ekspresija kao i intimnost osećanja. Prvi glas nosi temu (dux). Prvi deo fuge naziva se ekspozicija. a pored toga i mnogobrojne fuge za orgulje. koji su odvojeni međuigrama . Najpoznatiji korali: 6 „Šivlerovih” korala. ako tema ostane u istom tonalitetu. Drugi glas (comes) preuzima temu od prvog glasa i to u tonalitetu dominante. vodeći računa o završetku teme. a ostali glasovi poseduju samostalne melodije. Snaga njegovih polifonih struktura. Od 164 koralnih napeva koji se pevaju tokom jedne godine. Bah je nedostižni majstor fuge. Modulacije se vrše prema tonalitetu u kome će se tema pojaviti. Gornji glas sadrži koralni napev. i upravo te deonice predstavljaju komentar događaja koje opisuju.28 - . 5 kanonskih varijacija himne „S nebeskih visina”. S. Fuga je dokaz Bahove stvaralačke snage u temama koje prelaze od patetike i dramatičnosti do nežnosti. Važno mesto zauzimaju njegove koralne predigre u kojima su komentarisane potresne i uzvišene rečenice teksta korala. Značajne su mnogobrojne obrade protestantskih korala i ima ih više od 150 razrađenih obrada melodija. Vrhunac u variranju za orgulje dostignut je u „Pasakalji u c-molu”. Bah je za klavir napisao i posebno smelu „Hromatsku fantaziu i fugu”. „Kad smo u najvećoj nevolji”. Treći deo fuge naziva se završni deo i u njemu odgovor na temu počinje pre nego što se sama tema završi i tako se stiče utisak da se basovi jure (stretto). „Osamnaest korala”. Pasakalja se sastoji od 20 varijacija posle kojih sledi zaključna dvostruka fuga. Ekspozicija se završava tek kada tema prođe kroz sve glasove. koja dopunjuje temu. u njemu se tema pojavljuje u drugim tonalitetima. a elementi glavne i sporedne teme se kombinuju na različite načine. Drugi deo fuge naziva se razvojni deo. dvoglasna. kako vokalne tako i instrumentalne. Ako tema na kraju modulira na dominantu. tako se kasnije pojavljuje u trećem glasu. patetika i dramatika. Dok drugi glas izvodi temu. a može biti petoglasna. Često ih sledi coda.

Bahova kantata se najčešće sastoji od 5 . Treći i šesti „Brandenburški koncert” su pisani isključivo za gudačke orkestre. U to vreme palac i malić su se veoma retko upotrebljavali. tokata i fuga u d-molu. koji nisu samo pratnja. nada i uteha. ali uz upotrebu duvačkih instrumenata u solističkom izvođenju. Vokalna dela: Vokalna dela J. manji ansambli i hor.29 - . S. a značajno je i to da je prste držao zaobljene i u istoj horizontalnoj liniji. Među Bahovim delima za veće instrumentalne ansamble trebalo bi pomenuti četiri svite-uvertire. na početku ili na kraju kantate. 2. Prvi deo govori o ljudskom stradanju.7 tačaka. a trećim prstom se prelazilo preko četvrtog. 3. Bah je u prvom redu filozof i lirik. ali ih ponekad ima i više od 10 u kojima naizmenično nastupaju solisti. 3. preludijum i fuga a-molu. zato što novi elementi: tekst i reč. ariozo. Kantata se može čuti između čitanja Jevanđelja i propovedi. koji simbolično izražava glavnu ideju njenog sadržaja. a veoma je značajan koral. „Osam malih preludijuma i fuga”. 2. . od kojih su najpoznatije u D-duru i h-molu. Baha na samu tehniku izvođenja na klaviru i orguljama. rečitativ i snažni polifoni odlomci. fantazija i fuga u g-molu. ali njegova dela govore i o smrti i stradanju. Posebno mesto među vokalnim delima zauzimaju crkvene kantate. tokata i fuga u Dduru. Šest „Brandenburških koncerata” iz 1721. napisao ih je oko 300 od kojih je samo 200 sačuvano. Duhovne kantate: U protestantskom bogosluženju kantata zauzima centralno mesto. od kojih je srednji u laganom tempu. U njima je Bah koristio italijansku formu sa tri stava. dok su teme drugog vera. a ako je iz dva dela onda i posle propovedi. Bavi se problemima čovekovog života. 4. Baha su od velikog značaja za muzičko stvaralaštvo uopšte.dela za orgulje spadaju „Pastorala” u F-duru. već sadrže odlomke koji dopunjuju vokalno izvođenje. tokata i fuga u C-duru. vere i nade u pobedu. Uz nju se izvodi motet i više himni. naročito na sam prstored. Od elemenata u kantati su zastupljeni: arija. S. 1. fuga u d-molu. Veliki je i uticaj J. 4. patnjama i brigama. godine pripadaju končertu grosu. Instrumentalnu stranu Bah poverava različitim ansamblima. Bah je prilikom sviranja lestvice koristio sladeći prstored: 1. omogućavaju umetniku potpuno izražavanje ideja.

po dužini je prevazišla obične mise. harmonija uglavnom ne napušta dijatoničnost.S. petoglasni hor i orkestar. pa i muzičkim dramama. pored duhovnih kantata važni Bahovi moteti. Od standardnog niza oratorijuma. Gloria. 6 arija i 3 dueta). njegovu moć i dobrotu. A-duru. uzet iz Jevanđelja po Luki i nosi reči Isusove mati Marije. Na područiju crkveno-duhovne muzike su. U njima ne učestvuje orkestar. već dvostruki hor. Agnus Dei) nastao je ciklus od 24 tačke (15 horskih nastupa. oko dvadeset je svetovnih. pesmi. hromatike. plesovima sa sela i u njoj se mogu čuti narodni napevi. Credo. Vegove svetovne kantate su najčešće izvođene u čast visokih ličnosti iz plemićke klase. J. koji su kompozicije velikog opsega. SanctusBenedictus. U delu gde se iskazuju patnja. Magnifikat (“Magnificat anima mea Dominum” .Veliča duša moja Gospoda) je napisan za soliste. ernjünschte Zeit”. mise i pasije. Odlomci iz kantata uzeti su iz Bahovih instrumentalnih dela. .30 - . Četiri kratke mise (u F-duru. gde se zapaža izuzetno vladanje polifonijom. Najpoznatije su „Seljačka kantata” koja govori o ljubavi. Tekst je na latinskom. Najznačajnija je Bahova „Velika misa u h-molu” pisana za hor. Bah je napisao dve svadbene kantate „Weichtet nur. koja slavi Boga. prekomernim trozvucima i petozvucima. g-molu i G-duru) je namenio kraljevskoj kapeli drezdenskog dvora za katoličko bogosluženje. melodije su molske. Magnifikat. Bah je napisao dva oratorijuma „Božićni” (ciklus od 6 kantata namenjen božićnim danima) i „Uskršnji”. uz pratnju sekvenci. zatim „Kantata o kafi” koja prikazuje oca koji ćerku pokušava odvići od kafe. a Bah ih je nazivao serenadama. soliste i orkestar. usporene. U neki motetima Bah je koristio koralne napeve. Sačuvano je samo šest Bahovih moteta. briga i bol. Mise i oratorijumi: Mada je bio protestant. ritam je življi. betrübte Schatten” i „O holder Tag. Za iskazivanje radosti. Bah je koristio latinske tekstove pri pisanju pet misa. koji sadrži pet tačaka (Kyrie. burleskama. sreće i poleta Bah koristi durske melodije energičnog pokreta. pa se ne može izvoditi pri obredu. a ima i dosta disonance izražene uglavnom u umanjenim septakordima.Svetovne kantate: Od ukupnog broja Bahovih kantata.

na primer broj Hristovih učenika je jednak broju taktova. Pišući „Pasiju po Mateju” Bah vodi računa o brojevima. godine. ali i uravnoteženost harmonije i kontrapunkta. U strukturi Bahovih pasija susreću se poznati elementi vokalne muzike: rečitativ. Po opsegu dela su nadmašila ono što je na tom području ranije napisano: po Jovanu sadrži 68 tačaka. neprocenjivom kulturnom blagu. horski nastupi koji su naizmenično obeleženi dramatičnošću i lirikom. Italije i Francuske. upotpunjen muzikom. ličnost ovog giganta poseduje u duši sakriven potencijal. koji potiče iz Nemačke. Naizgled skromna i povučena. što je rezultat velikih ambicija koje. a „Pasija po Luki” je pisana u stilu kantata. dobija dublje značenje. inspirisane malim stvarima. On trajanje nota i njihov broj na zanimljiv način vezuje za događanja u Jevanđeljima.Pasije: Koristeći četiri Jevanđelja. perfektnim i dostojanstvenim vokalnim i instrumentalnim dostignićima. Bah je napisao 4 pasije: po Mateju. stavljajući svoj stvaralački pečat načinio nešto originalno i neponovljivo. 39 akorda – simbolika za 39. a po Mateju čak 78 tačaka. Prva je nastala pasija po Luki 1712. horizontalnih i vertikalnih elemenata. horski koral. koji se ogleda u nedostižnim. psalm. godine i po Marku 1731.31 - . On postiže savršenstvo u polifoniji. Luki i Jovanu. pa po Jovanu 1724. godine. a od koga je. pa zaostaje za ostalim delima ove grupe. U njegovim delima se oseća izuzetna snaga i energija. „Pasija po Marku” je velikim delom uništena. izraslo iz različitog materijala. godine. orkestar ima značajnu ulogu u isticanju ideje dela. Tekst. Marku. arije i arioza. . po Mateju 1729. Johan Sebastijan Bah ostavio je za sobom raskošno bogatstvo. uokviruju muziku „zlatnim ramom umetničkog genija”.

.32 - .

Povijest glazbe − Dušan Plavšić. 1972..Literatura: − Josip Andreis.. 1975. Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja − Internet .33 - .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful