P. 1
Johann Sebastian Bach - Finalna Verzija

Johann Sebastian Bach - Finalna Verzija

|Views: 1,226|Likes:
Published by Jana

More info:

Published by: Jana on May 03, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/12/2013

pdf

text

original

Filozofski fakultet, Niš

Studijska grupa: psihologija

Seminarski rad iz psihologije umetnosti:

Johann Sebastian Bach

Profesor:

Student:

Vladimir Nešić

Jana Lazović 31

U Nišu, 2006. godine

Sadržaj:

osnovne karakteristike baroka odlike instrumentalne muzike život J.S. Baha − − − − − − − − − − − Ajzenah 1685.-1695. Ordruf 1695.-1700. Lineberg 1700.-1702. Vajmar (prvi put) 1703. Arnštat 1703.-1707. Milhauzen 1707.-1708 Vajmar (drugi put) 1708.-1717. Keten 1717.-1723. Lajpcig 1723.-1729. – Kantor i dirigent Lajpcig 1729.-1740. – Collegium Musicum Lajpcig 1744.-1750. – Godine introspekcije

strana 4 strana 4 strana 7 strana 7 strana 8 strana 9 strana 9 strana 10 strana 10 strana 11 strana 13 strana 15 strana 18 strana 21 strana 24 strana 24 strana 27 strana 28 strana 29 strana 30

dela J.S. Baha instrumentalna dela fuga vokalna dela mise i oratorijumi pasije

-2-

-3-

-4- .

tako da između forte i piano nije bilo crescendo i decrescendo. potpuno slobodno razvijala u nove samostalne instrumentalne oblike. instrumentalna forma koja je predstavljala niz plesova različitih naroda. tipična pojava u muzici baroka. -5- . a polifonija je dostigla svoj drugi veliki procvat. puna kontrasta. oslobodivši se od vekovne podređenosti tekstu. prvenstveno namenjeni izvođenju na lutnji. On se svirao na čembalu. bogatstvo i veličinu. u drugim muzičkim kompozicijama dominira polifonija. dok ostale deonice preuzimaju ulogu pratnje) na primer u operi. Aristokratija je htela da umetnošću prikaže svoju moć.Johan Sebastijan Bah. došlo je do velikog napretka u razvoju melodije. Prvo se javlja svita. Melodika se slobodno razvijala. tako što se između dva brza stava nalazio jedan sporiji. a kasnije na klaviru.Osnovne karakteristike baroka: Za početak novog razdoblja u evropskoj muzici označava se 1594. Zbog toga dominiraju monumentalnost. Međutim. uobičajenom instrumentu u XVI veku. Harmonija je u ovom periodu postajala određenija i jasnija. Barokna umetnost je. U ovom periodu. harmonije i instrumentacije. izraz potreba i osećanja aristokratskog društva tog vremena. (isticanje gornje melodije. nisu potpuno ispisivali. svetla tami. U baroku dinamika je bila postavljena na principu kontrasta svetlo . Tako je nastao generalbas ili kontinuo. Napredak muzike bio je uslovljen razvojem kulture iniciranog ekonomskim porastom i jačanjem privrede. kada sa muzičke pozornice nestaju dva najveća predstavnika renesanse Orlando di Laso i Palestrina. plemstva i crkve. To je umetnost pokreta i nemira. godina kada umire najveći majstor baroka . a te godine je izvedena i prva opera. Baroknoj sviti prethodili su brojni renesansni plesovi.tamno. dostižući savršenstvo u poslednjim decenijama razvoja. raskoš i sjaj. zadržala često i bogato nizanje tonova čisto dekorativnog karaktera. naročito u Holandiji i Italiji. Označavao se samo najdublji ton. koji su predstavljali osnovu muzičke građevine. a zatim delimično i težnja bogatog građanstva. godina. ali se akordi. dinamična je i bogata detaljima. prema tome. Mada karakter muzike još uvek zavisi od vladara. suprotstavljanja jedinke masi. Za završetak baroka uzima se 1750. koji je trajao oko 150 godina. povezanih na principu kontrasta. Odlike instrumentalne muzike: Barok je veoma značajno razdoblje za razvoj instrumentalne muzike koja se. muzička umetnost je doživela mnogobrojne promene: stvorene su nove forme svetovne i crkvene muzike. a svuda se susreće mnoštvo ukrasnih elemenata. U nekim baroknim muzičkim oblicima potpuno je vladala monodija. orguljama. a ostali su bili predstavljeni brojkama kojima su se označavali intervali između najdubljeg i ostalih tonova u akordu. dolazi do većeg uticaja građanstva. Osnovne karakteristike baroknog stila bitno se razlikuju od renesansnih.

upotrebljavao i naziv partita. kompozitori baroka su pisali i ričerkare (ricercar). u prostranim dvoranama. kurant (courante). kontinuu i violi da gamba. Sam naziv koncert došao je od italijanske reči concertare takmičiti se. gavota. viole i violončela (ponekad nekog duvačkog instrumenta) i kontinua. namenjene prvenstveno instrumentima sa dirkama. odjekivati. Sonata takođe ima nekoliko stavova. ali oni nisu plesnog karaktera. Instrumentalna muzika je u XVI veku počela živeti novim. Kasnije su u okvir svite ušli i drugi plesovi: mennuet. pa brzi. uz pratnju kontinua (continuo) tj. Svitu su. rigandon. Ripijeno se sastojao iz gudačkih instrumenata: prve i druge violine. Korene ovih formi nalazimo još u XVI veku. tamo gde je trebalo pojačati zvuk vokalnih grupa tako što se vršilo instrumentalno izvođenje glasovnih -6- . Svaki stav ima po jednu osnovnu muzičku misao-temu. Kao stavovi barokne svite se javljaju: alemand (allemande). jer je dugo bila isključivo u službi vokalne muzike: u svečanim prilikama.pun zvuk). svirati). a one su veoma slobodno građene sa dosta improvizacije. engleski ples u 6/8 taktu. ako je pisana za veće muzičke sastave (orkestre) nazivali uvertiromorkestarska svita. koji se zvao ripijeno (ripieno . kod priredbi na otvorenom.Svite su pisane za solo-instrument. francuski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. namenjena dvema violinama. zatim sporiji i na kraju brzi stav. kapriča (capriccio) i fantazije (fantasia). Izgrađeni oblik barokne sonate je delo od četiri stava. manji instrumentalni sastav. intrada. suprotstavlja orkestru. kao i stavovi kojima je nedostajao plesni karakter: uvertira. a vrlo rasprostranjen oblik je triosonata. Končerto groso (concerto grosso) je vrlo karakterističan oblik barokne muzike u kome se manja grupa instrumenata . nazvana končertino (concertino). Stavovi sonate po tempu su takođe raspoređeni na principu kontrasta. nemači ples 4/4 ili četvorodelnom taktu. čembalu i orguljama. rondeau. orkestar ili soloinstrument uz pratnju orkestra. instrumentu sličnom violončelu na kome je svirana basova deonica kontinua. Končerto groso je doprineo stvaranju solističkog koncerta u kome se jedan instrument izdvaja i suprotstavlja celom orkestru. preludijum (pretežno svečanijeg i ozbiljnijeg sadržaja. chancone. tokate (toccata). bili su uvodni deo svite) i arija. saraband (sarabande). napisano za jedan ili dva gudačka instrumenta. Osim spomenutih muzičkih oblika. vrlo pokretan. Kada je nastala instrumentalna muzika. koji se obično izvodio na čembalu. U baroknoj muzici komponovane su i sonate za solo-instrument bez kontinua.zvučati. laganog tempa i dostojanstvenog karaktera i žiga (gigue). naročito u Italiji. Za svitu se. generalbasa. i zaista se može reći da se u končertu grosu radi o takmičenju između manje grupe od dva ili više solo-instrumenata i orkestra. samostalnim životom. španski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. prvi je lagani. kancone (cancona). sonatom se nazivala svaka kompozicija za sviranje (izraz potiče od italijanske reči sonare . Svi stavovi barokne svite su u istom tonalitetu. Sredinom XVII veka nastaju dve vrste sonata: sonata da chiesa (crkvana sonata) koju su nazivali jednostavno „sonata” i sonata da camera (kamerna sonata). bourree. najčešće violina. brzog tempa. umerenog tempa.

tema se u svakoj varijaciji ponavlja. već je sva pažnja usmerena na harmonije i basove deonice. a kontrapunkt se veoma često koristi. Prilikom pisanja instrumentalnih dela. naročito za orgulje. ali ostaje u najvišoj deonici. ornamentira. Posebnu pažnju zaslužuje variranje. Najsavršenija i najveličanstvenija polifona tvorevina baroka je fuga . potpunije upoznavanje mehanizama i mogućnosti za što bolje izražavanje pojedinih instrumenata – svi su ti elementi uslovljavali znatne promene u daljem razvoju instrumentalne muzike. Pojava opere. Variranje se najčešće upotrebljavalo u muzici XVII veka. Cantus firmus variranje. koji kroz subjektivnost izražava trenutke bola i radosti na pokretnoj akordskoj pozadini. Kod trećeg tipa varijacija melodija više nije u prvom planu. -7- . uslovljava nastajanje instrumentalnog soliste. Instrumentalno variranje sadrži tri različita postupka. koji na isti način iznosi svoje emocije na instrumentalnoj harmonskoj pozadini. kompozitori baroka su često varirali koralne teme. koju je potpuno razradio Johan Sebastijan Bah. pa se on naziva „razdoblje varijacije”. Variranje je ponekad povezano sa elementima polifonije i koncertantnosti. postupak koji barok nasleđuje od kasne renesase i koristi na različite načine u svim oblicima instrumentalne muzike. kontrasti polifonije i monodije.deonica. upotreba instrumenata za akordnu pratnju monodičkih odlomaka. Pojam vokalnog soliste. prelazi iz jedne deonice u drugu. U drugom postupku se melodija svake varijacije posebno ukrašava. harmonije se ne menjaju. Posebni su oblici varijacijska svita i variranje koje je veoma često ograničeno na gornju deonicu.

i čim bi jedno od njihovih radnih mesta ostalo prazno. Svi Vajtovi potomci su bili muzičari i kompozitori. Živeli su u Vajmaru.Život Johana Sebastijana Baha Johann Sebastian Bach (1685. Erfurtu. Ajzenahu kao orguljaši i kapelnici.-1695. Potiče iz razgranate porodice muzičara u kojoj su se od 60 poznatih članova 53 aktivno bavili muzikom.) Ajzenah 1685. koji je sa sobom u mlin nosio malu citaru i svirao dok se žrvanj okretao. Dugi niz godina članovi porodice Bah su u Tiringiji bili na pozicijama orguljaša. gradskih instrumentalista ili kantora. Otac Johan Ambrozijus – dvorski trubač vojvode od Ajzenaha i dirigent muzičara grada Ajzenaha u Tiringiji. Sam Bah kaže da je on „na taj način naučio da pazi na takt”. -8- . Svake godine okupljali bi se svi članovi razgranate porodice. a porodica je uživala reputaciju velikih muzičkih talenata. bilo ih je katkada do 120 i ti skupovi bili su ispunjeni muziciranjem. po zanimalju pekar i mlinar.1750. našao bi se novi Bah da ga popuni. . Prvi muzičar u porodici bio je Vajt Bah.

Kada je ordrufska crkva trebalo da dobije nove orgulje. godine Johan Sebastijan.Porodica je u Ajzenahu živela u prostranoj porodičnoj kući u blizini centra grada. Opisuju ga kao pevača koji ima „neuobičajeno tanak visok glas“. Ordruf 1695. Ne zna se tačno kako su putovali. malom gradu koji se nalazi 50tak kilometara jugoistočno od Ajzenaha. gde uči čitanje i pisanje. poznatom po tome što obezbeđuje besplatno mesto siromašne ali muzički talentovane dečake. Kerl i Pahbel. U školi je oformljen hor koji peva u Crkvi sv.-1700. kreće na put od 250 kilometara na sever. oduzimajući mu vrednu kopiju. Johan Sebastijan i jedan od njegove braće Johan Jakob prelaze da žive kod svog najstarijeg brata Johana Kristofa (rođenog 1671. Sebastijan je bio motivisan učenik i vrlo brzo je postao izuzetno uspešan u sviranju ovih instrumenata. Brzo je savladao sve što mu je zadato. sa svojim drugom iz hora Georgom Erdmanom. Mihaila u Linebergu. Takođe ga je ohrabrio da proučava komponovanje i zadao mu je da prekopira dela nemačkih kompozitora za orgulje. a sada jedna od najnaprednijih škola u Nemačkoj. započeo je sa uvođenjem Johana Sebastijana u umetnost sviranja orgulja. Stric Johan Kristof. Đorđa što pruža priliku Johanu Sebastijanu da učestvuje u redovnim bogosluženjima. Tu je otac podučavao Johana Sebastijana sviranju violine i klavsena. grčki jezik i teologija i dostigao je vrhunsku formu na veoma ranom uzrastu. a kada je imao devet godina njegova majka umire. a da su ih povremeno prevozili -9- . Sa osam godina stupa u Latinsku osnovnu školu. koji je bio orguljaš u Crkvi sv. Kristof je dozvolio mlađem bratu da posmatra izgradnju. Johan Kristof je bio odličan nastavnik – svaki od petorice njegovih sinova je dostigao poziciju od značaja u muzici. Đorđa u Ajzenahu. koja je nekada bila vlasništvo manastira. a sada je postavljen za orguljaša Crkve sv. ali se pretpostavlja da su pešačili. Tokom tog perioda Johan Sebastijan je išao u Osnovnu školu u Ordrufu. U proleće 1700. Njegov savršeni sopran mu je obezbedio mesto u horu bogatog manastira sv. Jedna anegdota govori o tome kako je Kristof kaznio svog mlađeg brata kada je otkrio da je po mesečini prepisivao zabranjeni muzički rukopis tokom šest meseci. Učenici se takođe pevali u horu i njihov kantor. Mihaila u Ordrufu. Johan Kristof je bio učenik Pahbela. godine) koji se nedavno oženio i nastanio u Ordrufu. u Lineberg. a on je bio revnostan učenik novijih kompozicija za klavijature. sa prostorijama za muzičare pomoćnike i velikom ostavom za žito. Vrlo rano je ostao bez brata i sestre. na latinskom i nemačkom jeziku. gramatiku latinskog jezika i osnove Svetog Pisma. Elias Herda je imao visoko mišljenje o glasovnim mogućnostima Johana Sebastijana. Odlično mu je išao latinski. a devet meseci kasnije i otac. Johan Sebastijan je provodio prijatne trenutke svog života u ovom domaćinstvu učeći sviranje orgulja i klavsena sa velikim interesovanjem. kao što su Froberger.

napustio Lineberg i vratio se na jug. kontinuu i sviranju orgulja. u kojoj su postojali i najbolji primeri nemačke duhovne muzike. mlađeg brata vojvode od Vajmara. Jovana u Linebergu. U Vajmaru ostaje kratko. Lineberg 1700. s obzirom da je ozbiljno stradala u požaru. Svojim izvanrednim sviranjem i posvećenošću muzici. Kada je imao osamnaest godina. mislio je da ima velike šanse da bude postavljen na mesto orguljaša. a koji je je bio prijatelj Bahove porodice u Ordrufu. Kada je Johan Sebastijan stigao u ovaj severnonemački muzički centar. Vajmar (prvi put) 1703. Takođe mu je omogućeno da proučava odličnu muzičku biblioteku Gimnazije. Gradsko veće Arnštata poziva mladog Baha da isproba nedavno završene orgulje u Novoj crkvi. U julu 1703. Johan Sebastijan. S obzirom da su članovi njegove porodice bili profesionalno aktivni u okrugu generacijama. Bah oduševljava Arnštatsku publiku i odmah dobija posao orguljaša uz značajne povlastice. dobro je primljen zbog svog neobičnog soprana i odmah je upućen na audiciju za Metenov hor. U Vajmaru dolazi u kontakt sa italijanskom instrumentalnom muzikom i biva postavljen za zamenika već ostarelog orguljaša Eflera.-1702. ali je bio koristan kao violinista u orkestru i kao pratnja na klavsenu u toku horskih proba. koji je u Hamburgu bio učenik poznatog orguljaša Jana Adamsa Rajkena.čamcem ili zapregom. odlučuje da pokuša da nađe posao orguljaša u svojoj rodnoj Tiringiji. Dok je čekao kraj izgradnje orgulja u Arnštatu. orguljaša Crkve sv. Bem je Baha upoznao sa obimnom tradicijom orguljaša u Hamburgu. Hranu i piće su sigurno dobijali u mnogobrojnim manastirima uz put. Najviše je bio zainteresovan za izgradnju orgulja u Novoj crkvi u Arnštatu. starog prijatelja porodice Bah. da bi se kasnije ponovo vratio. violini. a takođe je bio pod uticajem francuske instrumentalne muzike. Sada dobija mogućnost da se praktično oproba u sviranju orgulja. koje nije upoznao u siromašnim gradovima svog zavičaja. Obaveze su bile mnogobrojne a Bah je dobio jedinstvenu priliku da učestvuje u horskim i instrumentalnim izvođenjima.10 - . nazvanoj tako posle skoro celokupne rekonstrukcije. Johan Sebastijan je prihvatio mesto violiniste u malom kamernom orkestru vojvode Johana I. obogaćen muzičkim iskustvom. Imao je sreću da u ovom periodu sretne Georga Bema. Uskoro je izgubio svoj sopran. Tako je 1702. U Linebergu se već oprobao u duhovnoj horskoj muzici. . kao i u komponovanju i izvođenju u francuskom stilu.

. godine. da bude blago preme svom mladom i nepromišljenom orguljašu. Krajem 1703. a njen otac je bio orguljaš u Gerenu. Krajem 1706. Gradsko veće odobrava Bahu da poseti grad Libek u severnoj Nemačkoj. uključujući svoju. i uvežbava hor i nedavno oformljen orkestar.Arnštat 1703. pa ostaje u Libeku za vreme Božića sve do februara 1706. koji je imao dugu muzičku tradiciju. Mlada dama je verovatno bila njegova dalja rođaka. a takođe je zahtevalo objašnjenje produženja boravka u Libeku bez ovlašćenja. bez sumnje oduševljen posedovanjem orgulja sa dve klavijature i 23 pedale uz obavezu da omogući muziku za svoju zajednicu. uz žalbu da je „zabavljao nepoznatu žensku osobu u potkrovlju crkve“. gde biva primljen posle uspešne audicije na Vaskrs 1707. Novi konflikti nastaju kada Bah. navodeći klauzulu u ugovoru. međutim. Na žalost. Milhauzen je grad poznat po svoj nezvisnosti. veće odlučuje. Crkveno veće je odlučilo da ukori Baha zbog „čudnih zvukova“ tokom službi. . Oktobra 1705. sa kojom se Johan Sebastijan venčava 17. godine u živopisnom seocetu Dornhajmu. nakon vesti o smrti orguljaša u Milhauzenu.11 - . koje ubrzo sprovodi u delo. Do sada Bah već poseduje visoko izgrađene ideale nemačke duhovne muzike i započinje sa organizovanjem siromašnih ustanova Milhauzena. odbija da radi sa nedisciplinovanim dečacima u horu koje je trebalo da uvežba. Marija Barbara dolazi iz ogranka Bahove muzičke porodice. Bah je bio fasciniran koncertima i diskusijama o delima s ovim velikanom. osamnaestogodišnji Johan Sebastijan preuzima svoju dužnost u Arnštatu.-1707. za koje je Bah morao platiti visoku cenu. znajući za veštinu njegovog sviranja. Zbog ovoga ga Veće strogo kažnjava. četvrtina grada je bila razorena usled požara i bilo je vrlo teško naći odgovarajuće mesto za stanovanje. Bah nije želeo da se pravda pred grupom ograničene i konzervativne gospode. Zajednica biva iznenađena i zbunjena njegovim idejama – postojala je znatna konfuzija tokom izvođenja korala. Milhauzen 1707. U povratku posećuje Rajnkena u Hamburgu i Bema u Linebergu i vraća se ispunjem entuzijazmom i novim idejama. godine. Bah odlučuje da konkuriše za postavljenje. Ubrzo iz Arnštata stiže Marija Barbara. U Libeku je iskoristio svaku priliku da sluša večernje koncerte u Bogorodičinoj crkvi u kojoj su izvođene Bukstehudeove duhovne kantate. izazvana njegovim „iznenadnim varijacijama i sporednim ornamentima koji maskiraju melodiju i zbunjuju prisutne“. Marija Barbara sa kojom će se kasnije oženiti. oktobra 1717.-1708. da bi mogao da sluša poznatog orguljaša Ditriha Bukstehudea. godine. Počinje sa prikupljanjem muzike dostupne u Nemačkoj.

već i zato što je postao stručan u konstuisanju orgulja. uz obrazloženje da.Prvi rezultat ovih napora bila je kantata „Got ist mein König“ (BWV 71). ne samo što ima teškoće da izdržava ženu sa malom platom koju je dogovorio na dolasku. Ipak. Ovaj uspeh ohrabruje Baha da sastavi detaljan izveštaj.-1717. Blazijusa. muzičara od velikog značaja. i kao stručnjaka u konstrukciji orgulja i kao orguljaša. s obzirom na činjenicu da su neposrednu prevlast imali pijetetisti. koji su voleli muziku. Raniji kontakti u Vajmaru sada su bili od koristi. pa je 25. U orkestru je uglavnom bio violinista. Kao dvorski orguljaš. Ovde je Bah. predlažući kompletno renoviranje i poboljšanje orgulja u Crkvi sv. pa je Bah opet bio u potrazi za novim obećavajućim mogućnostima. upoznao i druge pojedince koji su se zalagali za razvoj kulture. Orgulje su bile nove i nisu bile velike kao one u Arnštatu. godine. Nadogradnja je bila skupa. pre nego što su orgulje bile završene.12 - . sem vojvode saksonsko-vajmarskog koji je bio jedan od cenjenije i kulturne gospode. ponekad je svirao klavsen. To je i učinio i 1709. Posle nekoliko godina Bah je izjavio da su neadekvatne i da treba da budu dograđene. Njegovo testiranje je bilo detaljno i obuhvatno. Bah je imao dva zaduženja – bio je član kamernog orkestra i dvorski orguljaš – koja su mu nudila dosta mogućnosti za napredovanje. Vajmar (drugi put) 1708. Učenici koji su želeli da nauče da sviraju orgulje dolazili su i iz najudaljenijih krajeva zemlje. 1714. vojvoda od Vajmara mu je ponudio zaposlenje dvorskog muzičara. već i da ne dobija šansu da realizuje svoj cilj. Obično je iz zabave govorio da „pre svega mora da proveri da li orgulje imaju dobra pluća“ i uz pritiskanje svih pedala je proizvodio najjači . a povremeno je i pisao i aranžirao nešto od muzike. Na dvoru je u XVIII veku bilo uobičajeno da muzičari imaju i određene dužnosti u domaćinstvu. Bah je bio prestrašen tim rastućim uticajima. Vajmar je bio vrlo mali grad sa samo 5000 stanovnika. godine dolazi da proprati prvo korišćenje orgulja. situacija je razrešena mirno. juna 1708. Međutim. i pijetetista. Johan Sebastijan je nasledio Johana Eflera. Bah podneo ostavku vlastima u Milhauzenu. Tokom ovog perioda pretežno je pisao dela za orgulje i ubrzo je postao poznat širom Nemačke kao jedan od najtalentovanijih orguljaša i kompozitora. proistekla iz do sada nepoznate raskoši u prostranoj Bogorodičinoj crkvi. Blazijusa. Veće nije imalo drugu opciju sem da odobri njegov odlazak. Muzika je u Milhauzenu bila u stanju propadanja. a on je u mnoge gradove pozivan da testira ili posvećuje orgulje. između protestanata. javili su se religiozni sukobi u Milhauzenu. godine Bah je postao vođa orkestra. pa je prihvatanje predloga bio dokaz visokog mišljenja dvora o njegovim sposobnostima. ne samo zbog toga što je izuzetan orguljaš. Bahu je zadat posao nadgledanja radova. koji su strogi puritanci i gaje nepoverenje prema umetnosti i muzici. Nakon saglasnosti Veća sa tim predlogom. posebno da ustanovi duhovnu muziku „u slavu Boga“. uz molbu da Bah nadgleda izgradnju orgulja u Crkvi sv. u svrhu proslave otvaranja Gradskog veća u februaru 1708.

Međutim. veoma sposobnim. Keten 1717. Dok je bio u poseti u Drezdenu. dokazavši da je najbolji orguljaš svog vremena.13 - . Bah je uradio ono što je bilo najbolje.“ Bah je izumeo odgovarajući prstored da bi mogao sa lakoćom da savlada i najteže deonice (koristeći pet prstiju umesto dotadašnja tri). čiji je najistaknutiji predstavnik bio kompozitor iz Vencije. naredio da ga uhapse i pritvore u lokalnom zatvoru. ignorisao je ovo preuveličavanje privatne prepirke. Bah je sa svojim rođakom Johanom Georgom Valterom prepisivao neke od italijanskih instrumentalnih koncerata za instrumente sa klavijaturama. Konstantin Belerman opisuje njegovo sviranje sledećim rečima: „Njegova stopala kao da pomoću krila lete nad pedalama dok moćni tonovi ispunjavaju crkvu“. koji su kasnije objavljeni u „Orgelbüchlein“. a rezultat toga je bila je ponuda funkcija kapelnika. koji su bili ljubitelji muzike. Bah je u Vajmaru stekao mnogo prijatelja. Ovo je razbesnelo vajmarskog vojvodu. Ipak. sviračima klavijatura. koji je smatran jednim od najboljih u Evropi. Drugi pišu: „Svi njegovi prsti imaju jednaku snagu i podjednako su u mogućnosti da sviraju sa najvećom preciznošću. Tokom 1717. Posledica toga je bila nemogućnosti saradnje muzičara sa jednog i drugog imanja. kada je Bah uputio zahtev za razrešenje dužnosti. a fugu da isproba jasnoću kontrapunkta. godine. poznatog kompozitora i Hendlovog učitelja. pa je Bah dospeo pod rukovodstvo njegovog sina. U poseti Haleu 1713. Antonio Vivaldi. Probu je uglavnom završavao sviranjem preludijuma i fuga: preludijum da bi isprobao snagu orgulja.-1723. stari vodeći kapelnik je preminuo. s obzirom da je već sada obavljao većinu poslova kapelnika. Uz pomoć vojvode Ernsta Augusta. često čineći da graditelji orgulja poblede od straha. Ovim je Bah bio gorko razočaran. Na dan takmičenja. Ovaj prisilni odmor Bah je iskoristio produktivno pripremivši za celu godinu ciklus koralnih preludijuma za orgulje. atmosfera više nije bila prijatna. Bah je pozvan da učestvuje u takmičenju sa francuskim orguljašem Maršanom. jer je očekivao da će ta funkcija pripasti njemu. taj posed je podeljen na „Vilhelmsburg“ imanje koje je pripalo vajmarskom vojvodi i „Rote Schloß” koji je pripao njegovom bratancu Ernstu Augustu. Bio je u stanju da svojim stopalima postigne takve prelaze pedalama koji bi zadali velike muke drugim. Povrh svega. tokom koje je probno izveo kantatu (verovatno BWV 21). Bah je pružio impresivni solo nastup pred mnogobrojnim auditorijumom i zvaničnicima. . uslovi i plata nisu bili dovolji za njegovu rastuću porodicu tako da je bio primoran da odbije to postavljenje. Ovde je pažnja bila usmerena na italijanski muzički pravac. koji je tada bio moderan u Evropi. Maršan odlučuje da se diskretno povuče vraćajući se najbržom kočijom nazad u Francusku.mogući zvuk. pozvan je da zameni Zahaua. dom vojvodine udovice i njena dva sina. Ali. Bah je predstavljen ketenskom dvoru. koji je elokventno izrazio divljenje ovom kompozitorskom geniju. koju je on prihvatio. među kojima je bio i istaknuti filozof i naučnik Johan Matijas Gesner. posle mesec dana je pušten i dobija dozvolu da napusti službu. Bah je takođe stalano posećivao „Rote Schloß”. koji je.

gde je proučavao italijansku svetovnu muziku sa velikim interesovanjem. koja je privukla Bahovu . uključujući klavsen) su ga pratili na tim produženim putovanjima. godine stigle su mu zanimljive vesti: kada je Vihelm I Pruski došao na vlast. U izvođenju ovih kantata učestvovali su pevači iz okoline dvora. Dva puta su postetili Karlsbad. Jakova. Bah nastavlja da radi i živi u Ketenu. Bez obzira na običaje tadašnjeg dvora. raspustio je dvorsku kapelu svog oca. da bi se iz Beča vratio kući. Bah odlazi iz Hamburga u Keten pre audicije.14 - . koju je ostavio u dobrom zdravstvenom stanju tri meseca ranije.) na turneji po Evropi. Na povratku sa ovog drugog putovanja Bah je doživeo značajan šok – njegova supruga Marija Barbara. ostavivši za sobom četvoro dece. violinu i violu da gamba. Tokom ovog perioda napisao je dosta kamerne muzike. najvišoj funkciji koja je pripadala muzičarima u vreme baroka. verovatno zbog uslova koji mu nisu odgovarali. a jedna od njih bila je i Ana Magdalena. Dva meseca kasnije.C.-1713. izabrani na osnovu svojih muzičkih sposobnosti. Vilkea. a iz Italije se vratio sa odlukom da podigne standarde nemačke svetovne muzike na podjednako visok nivo. dosta je putovao. koji su iz cele zemlje. Njegov poslodavac bio je mladi princ Leopold anhalt-ketenski. Ipak. godine. religijska ubeđenja mladog princa ga nisu sprečavala da uživa u veselom stilu života. koncerata za violinu. neki su čak bili iz Berlina. i u leto 1720. ćerka J. Tokom njegove turneje 1713. Za razliku od većine prinčeva tog vremena.Bah je stigao u mali dvor u Ketenu da bi radio na funkciji kapelnika. 1718. ipak. Zamolili su ga da iskomponuje i izvede kantate u čast prinčevog rođendana i za proslavu Nove godine – za svaki od ovih događaja po dve – jednu duhovnu i jednu svetovnu. mesto okupljanja evropske aristokratije. umrla je i bila sahranjena u njegovom odsustvu. pa je princ Leopold mogao da preseli mnoge muzičare iz Berlina u Keten. pa je Bah dane provodio u potpunosti posvećen muzici. on je posetio Hamburg i izrazio interesovanje za nepopunjeno mesto orguljaša u Crkvi sv. Na taj način bio je upoznat sa posednjim muzičkim stilovima u Evropi. on je bio svirač visoko profesionalnog nivoa – svirao je klavsen. tretirajući ih kao sebi ravne. Bah i neki od dvorskih muzičara (zajedno sa instrumentima. Vrlo brzo se sprijateljio sa novim kapelnikom. Kada je princ putovao. Mladi princ je primenio svoj budžet minijaturnog dvora u obezbeđivanju orkestra od osamnaest članova. dela za klavir itd. dvorskog i mesnog trubača u Vajsenfelsu. Princ Leopold je proveo tri godine (od 1710. nije bilo duhovne muzike u Ketenu. pa u Nemačkoj i Italiji. U ovoj crkvi postojale su slavne Arp Šnitgerove orgulje sa četiri klavijature i šezdeset ručica. kojeg je cenio. koji jedva da je imao 25 godina i bio je sin kalvinista. najčešće u Italiju. Život u Ketenu je bio veoma neformalan i ne previše zahtevan. pa je često od njega tražio savete o različitim stvarima. upotpunjenom svetovnim kantatama i instrumentalnom muzikom koja je sadržavala najmodernije stilove i modu. On je posedovao razvijen ukus za muziku. S obzirom da su kalvinisti bili protivnici protestantskih bogosluženja. sonata. svirao je vrlo slobodno i neformalno sa svojim dvorskim muzičarima. prvo je bio u Holandiji i Engleskoj.

pa sam bio slobodan da izvršim svoju skromnu dužnost da prezentujem svoje koncerte. s obzirom da princeza nije želela da se njen muž bavi muzikom. princ se takođe oženio. a on 36 godina.teško da bi njih Bah dozvolio. Lajpcig je za Baha bio poznata teritorija gde je on imao mnogo muzičkih i dvorskih kontakata. želeo je da im pruži odgovarajuće obrazovanje. U sledećih 28 godina njihovog braka ispunjenih srećom. koji voli muziku i koji je detaljno poznaje. Nedelju dana posle Bahovog venčanja. Decembra 1721. godine." U ovoj situaciji. na Uzvišeni zahtev Vašeg Visočanstva. kao što su govorili njegovi savremenici. Za ovo su verovatno postojali mnogobrojni razlozi.15 - . Još više je period posle smrti Johana Kunaua. koje je možda privlačnije od zaposlenja u Berlinu. Ana Magdalena i Bah su se venčali – ona je imala 20. postojale su neke muzičke greške u notama . Ana Magdalena je imala divan odnos sa Bahovom decom. a u Ketenu nije bilo ni univerziteta ni kulturne atmosfere i ustanova velikih gradova. ne bi dozvolio da muzičari osete uzbuđenje. Na primer. Tome u Lajpcigu juna 1722. svom starom školskom drugu: "Ovde mi je učitelj graciozni princ. bila je dobra domaćica. sem toga.. godine. Možda Margrejvu nije bilo lako pristupiti. s obzirom da sam pre nekoliko godina imao to zadovoljstvo da se. tu je i poznati univerzitet i Sajam trgovine koji se održavao tri puta godišnje i koji je gradu davao atmosferu kosmopolisa. otvorio mogućnost za primanje Baha u Lajpcig. a češće je bio u svojoj rezidenciji na Malhov imanju nego u Berlinu. za Baha je ovo bio nesrećan doživljaj. Još jednom je Bah odlučio da u okolini potraži nove mogućnosti.. Nema istorijskih podataka koji eksplicitno dokazuju da je Bah posetio Margrejva na njegovom Brandenburškom dvoru." Postojali su neki interni muzički razlozi zbog kojih je sam Bah nameravao da poseti Berlin i da pristustvuje prvom izvođenju ovih dela. Vaše Visočanstvo je primetilo muzičke sposobnosti koje ja posedujem i ukazalo mi je tu čast da mi odobri da pošljem delove svoje kompozicije. Najupadljivija je bila praznina u pokretu u sredini trećeg koncerta. Od muzičara iz tog braka potiču Johan Kristof i Johan Kristijan. Bah. rodilo se trinaestoro dece – samo nekolicina je preživela teško detinjstvo. Možda su baš ove okolnosti bile te koje su Bahu omogućile da oživi stari poziv da napiše ono što je danas poznato pod imenom Brandenburški koncerti. pojavim pred Vama. s obzirom na njegovu povećenost muzici i na postojanje mogućnosti dobijanja novog zaposlenja. što se može videti iz pisma Erdmanu. Nadam se da ću do kraja života biti u njegovoj službi.pažnju svojim finim sopranom. često mu pomažući prepisivanjem njegovih rukopisa. Bah je morao da preuzme staranje o svojim sinovima. Postigla je da on to prestane. a posebno ne bi dozvolio da ceo pokret "padne" na nekog udaljenog izvođača čije muzičke sposobnosti Bah nije poznavao. Bah je u Ketenu proveo mnogo prijatnih trenutaka. koje sam prilagodio za više instrumenta. a imala je i veliko interesovanje za Bahov rad. "Vaše Visočanstvo. Međutim. kantora u Crkvi sv. ..

Pavla. – Kantor i dirigent Sa populacijom od 30000 stanovnika. devet. Tri puta godišnje su se održavali Sajmovi trgovine koji su grad pretvarali u mesto izložbe sa mešavinom posla i zadovoljstva. nedavno otvorenom gradskom bibliotekom. gde je proveo sledećih 27 godina života. Izvan masovnih zidina Lajpciga bila su šetališta sa drvoredima i prostrane botaničke bašte. Takođe je bio jedan od prvih gradova kulturnog života u Nemačkoj.16 - . Jedna od najbitnijih odlika Lajpciga bila je međunarodna trgovina. 31. iz 1717. kočijama stigao on sa suprugom i nastanio se u svoj novo dekorisani stan. dok je oko dva časa popodne. sa ogromnim privatnim imanjima. starosti između 11 i 20 godina i obezbeđivala je horove za najmanje četiri gradske crkve. radeći kao kantor i upravnik hora i muzike u Lajpcigu. Lajpcig 1723. Lajpcig. veličanstvenom Zgradom opštine i vrlo živim socijalnim životom. godine. Uprkos skoro neučtivoj rezervisanosti Gradskog Veća prilikom njegovog postavljanja. Porodicu Bah su u tom trenutku sačinjavali Johan Sebastijan. vlasti u Hamburgu nisu želele da „puste” Telemana. u Lajpcig je stiglo četvoro kola natovarenih robom i imovinom bivšeg kapelnika Dvora u Ketenu. Međutim. od osam. kada je u decembru došao da testira nove orgulje u univerzitetskoj Crkvi sv.Razmotrene su vrline različitih kandidata za uspeh u Kunau i Veće je predložilo Georga Filipa Telemana. je obeležen kao dan inauguracije novog kapelnika uz uobičajene govore i himne i označava kraj šestomesečne potrage za osobom koja će biti na toj funkciji. grad drugi po veličini u saksonskoj oblasti. dok je grad istovremeno bio ogledalo evropskog muzičkog ukusa i kompozicije. dvanaest i četrnaest godina. maj 1723. Škola sv. Bah je dao otkaz u Ketenu. Tako je Bah sa svojom porodicom i imovinom krenuo u Lajpcig. Bahov dolazak je bio najveći događaj u muzičkoj i socijalnoj sferi. Davno otvoreni Univerzitet privlačio je mnogobrojne studente i ljude sa različitih strana. Škola je imala oko 60 učenika. Pozicija kantora je ponuđena Bahu i. godine. Mnoštvo međunarodnih trgovinskih i kulturnih veza je zasnovano na ovaj način.-1729. a princ ga je prihvatio. a iz Drezdena su u posetu dolazili članovi Carskog dvora. pa je njegova kandidatura odložena do daljnjeg. koji je jedan severnonemački časopis opisao vrlo detaljno: „Prošle subote oko podneva. s obzirom da je grad želeo da plati neophodno školovanje njegovim sinovima. Grad je poznavao iz prethodnih poseta. Tome sazidana je uz zapadni gradski zid i nalazi se nedaleko od markantne Plajzburške tvrđave sa ogromnom kulom na severozapadnom uglu gradskih zidina. uz žaljenje zbog njegovog odlaska ali ne želeći da mu stoji na putu. gde će i ostati do kraja svog života. na primer. a Sajam knjiga je veoma doprinosio razvoju kulturnog života Lajpciga. bio je centar izdavačke industrije. njegova supruga i četvoro dece. on je prihvatio zaposlenje. maja 1723. koji se nalazi u školskoj zgradi“. Bah se preselio u Lajpcig 22. evropski trgovački centar i mesto sa razvijenim i poznatim univerzitetom. Ovi učenici su uglavnom . asfaltiranim i noću osvetljenim trotoarima i ulicama. koje je izgradio Johan Šajbe.

Iako se u tadašnjim novinama tvrdilo da je kantorov stan „sveže renoviran“. pa su često pevali na sahranama i gradskim ulicama za milostinju. sastavljen od četiri duvačka i četiri gudačka instrumenta. osoblje se svađalo među sobom.bili iz siromašnih porodica i nisu mogli da plaćaju svoje školovanje. Tome u gradskim zidinama se nalazila uzana Tomina kapija sa malim mostom preko gradskog jarka. ali bez kantate. Pretpostavlja se da je Bah mogao da računa na veoma profesionalan orkestar. i posle 1719. C. Na zahtev Baha Hofman je napravio violu pompozu. još manjih mogućnosti je pevao u Crkvi sv. U blizini škole sv. O 54 učenika koji su Bahu bili na raspolaganju za različite horove. Orkestar je bio pod rukovodstvom kantora. Tome i u njenom su vlasništvu). dok 17 njih nije sposobno“. Pretpostavlja se da je prisustvo legendarnog Gotfrida Rajha u orkestru kao svirača i duvačkog i gudačkog intrumenta. jedne nedelje u Crkvi sv. Komponovanje muzike je bila popularna dokolica u to vreme. a druge u Crki sv. godine. polja koja je kasnije Gete opisao sledećim rečima: „Kada sam ih prvi put video. Tome. Bah izjavljuje: „17 je kompetentno. bez sumnje. regularni koncerti u Cimermanovoj kafe-kući i druga muzička događanja. Takođe je trebalo da obučava muzički talentovane učenike sviranju instrumenata da bi mogli da sviraju u crkvenom orkestru. je bila trošna. ovde se nalazilo osam kafe-kuća gde su stanovnici provodili svaki slobodan trenutak svog života. Bahov stan u školi je bio podeljen na prizemlje i dva sprata. pa je u školi bilo samo 54 učenika iako je škola mogla da primi 120. Tokom leta ovaj deo je bio centar gradskog i muzičkog života. između jarka i reke Plajze. frule. Poznato je da je neke od instumenata koji su se koristili 30-tih godina XVIII veka napravio J. Od članova orkestra se očekivalo da budu profesionalci u sviranju violine. govori o visokom kvalitetu orkestra. Bah bi preduzeo sve korake da utvrdi da li su instrumenti koji imaju pisak u vrhunskoj formi. Drugi hor koji je bio istog obima ali sa manjim mogućnostima. Nikole. Orkestar koji je korišćen u izvođenju kantata je sadržao dvadestetak članova. sama zgrada. disciplina praktično nije postojala. Grad je preko stotinu godina imao svoj Gradski orkestar. Hofman (Hofmanovi instrumenti se i danas koriste u Crkvi sv.17 - . je pevao u crkvi. koja je vodila u poznato šetalište oivičeno lipama koje su pratile liniju gradskih zidina. bilo muzičara koji bi posećevali izvođenja u crkvenoj galeriji. flaute i drugih duvačkih instrumenata. 20 njih nije potpuno. Grad je nazvan „Atinom na Plajzi“ i nudio je mnoge atrakcije tokom letnjih praznika u svojim parkovima i baštama pored Plajze i svom idiličnom okruženju. koja je poticala iz 1553. Dužnosti kantora su bile da organizuje muziku u četiri glavne crkve u Lajpcigu i da od učenika Tomine škole oformi horove u ovim crkvama. a četvrti u Novoj crkvi. tenor u porodici violina. Treći hor. polja i livade. kao seniora. Prozor njegove radne sobe na prvom spratu je bio okrenut ka zapadu i sa njega se pružao pogled izvan gradskih zidina. na predivne bašte. Najbolji od njih su raspoređeni da pevaju u horu koji izvodi kantate u nedelju. kao i da učenicima predaje latinski jezik (ovu dužnost je Bah vrlo brzo prepustio mlađem kolegi). a uslovi življenja nisu bili zdravi. Petra. Roditelji nisu želeli da šalju svoju decu školu u kojoj je razboljevanje dece bilo tako često. Dosta . pokazuju da je u gradu. mislio sam da se nalazim na Jelisejskim poljima“.

ovde je morao striktno da se drži svojih dužnosti unutar organizovanog života crkve i škole. Dok je Bah u stvari radio na kompoziciji nekih od rečitativa i arija sa svojim učenicima. dužnost kantora je bila i da komponuje muziku za sahrane (opelo) i za razne druge prilike. U Lajpcigu nije bilo aristokratskih olakšica ketenskog dvora. gde je Bah mogao pisati muziku kada god hoće. himnama i izvođenjem na orguljama.. Nedeljom su službe počinjale u 7 ujutru. i komponovanju jednostavnih rečitativa i arija za izvođenje. Malo je verovatno da je bilo kamernih orgulja ili klavsena u galeriji – korišćene su isljučivo glavne orgulje. uvek bi odredio tonove komponovanjem glavne . Bah je takođe učestvovao u duhovnoj muzici Univerzitetske crkve. Naglasak je bio na „praktičnom učenju“ – prepisivanju dela velikih majstora. gospodina Baha. godine. zajedno sa muzičarima koji su bili u poseti i kojima je pripala čast da učestvuju pod rukovodstvom. Treba imati u vidu i da sve dužnosti koje su deo počasne pozicije moraju biti ispunjene i koje ne zavise samo od onih čija su to zaduženja. Zbog ovoga je nastala velika svađa između Baha i autoriteta i tek kada je napisao žalbu Upravi u Drezdenu postignut je kompromis Bah je bez sumnje svoje dužnosti izvršavao na način na koji je to zahtevano od njega. Crkve sv. što ukazuje na pristustvo dobrog oboiste među sviračima duvačkih instrumenata u gradu (možda baš Rajha). Na taj način je ispunjavao dužnosti koje su se ogledale u načinu instruisanja nadarenih učenika. na primer. Violu i violinu obligatu je uglavnom svirao sam Bah. nakom čega je manje redovno komponovao kantate. sa motetom. zahteva predavanja latinskog jezika. razrađivanju delova za kontinuo.18 - . ova pozicija je dodeljena prosečno talentovanom orguljašu Crkve sv. Pavla. To je bilo nakon dirigovanja jedanaest službi sve do Božića 1725. utorkom i sredom. kada je otkrio da gradski kantor više nije zvanični muzički upravnik Univerzitetske crkve. Glavni deo službe se završavao oko podneva. Uzrok ovoj činjenici može ležati u osnovama obrazovanja Bahovog vremena. Bahova pozicija. četvrtkom je kantor bio slobodan. Časovi pevanja su se održavali od 9-12 ponedeljkom. Probe nedeljnih kantata su se održavale subotom popodne.. Bogatstvo i kompleksnost instrumentacije Bahovih kantata samo po sebi ukazuje da Bahu nije bilo teško da dostigne visok standard bavljenjem muzikom. Službe su se održavale i radnim danima da bi Bah mogao da nadgleda horove sve četiri crkve kao i onu koja se nalazila u staroj bolnici i onu u „kući za korekcije“. koju ju sledilo pričešće.Bahovih arija sadrži deonice za obou obligatu. a petkom je držao predavanja pre podne. Učestvovali su učenici i njegovi sinovi. ili se propoved nalazila između dva dela kantate. Nikole. Iako su ove službe bile jednostavne i sadržale su samo nekoliko himni. ako je ona sadržala dva dela. Kantata je trajala uglavnom dvadesetak minuta. Onima koji i sada uživaju u slušanju Bahovih kantata. sledila je propoved od oko sat vremena. kantor je morao da organizuje grupu od oko devet pevača koji su radili po sistemu dežurstva. koju je izvršavao posredno. može se činiti da su neke od arija manje slikovite nego što se to očekivalo od ovakvog maestra. Sem ovog. Ovaj lično određen zadatak je uglavnom izvršavao tokom prvih pet godina. baveći se tokom ovih godina odavno postvljenim ciljem – obezbeđivanjem seta kantata za svaku nedeljnu liturgiju u toku godine. kopiranju pojedinih deonica za izvođenje. sada već slavnog.

tokom prvih šest-sedam godina službe napisao obiman repertoar kantata (pretpostavlja se da ih je ukupno oko 300). koji mu je omogućio da i dalje proširuje svoj muzički opseg i aktivnosti. Nedavna istraživanja većeg obima pokazuju da ovi podaci govore o nebalansiranom životu koji je Bah vodio.-1740. – Collegium Musicum Često se u Bahovoj biografiji pominju nesuglasice koje je imao sa Većem. on je bio široko poznat i cenjen kao kompozitor. mada je Gotšedov tekst verovatno stigao nekoliko da na ranije. Hans fon Kirhbah. zato što je sprovodio veoma detaljne provere. BWV 198. da s vremena na vreme pruža usluge privatnim ustanovama u Ketenu i Vajsenfelsu. što ga je obavezivalo da usvoji rimokatoličku veru. Lajpcig 1729. Njegova supruga Kristina Eberhardin je preferirala protestantizam. gospodina Gernera. pa mu je Kirhbah morao platiti kompenzaciju. Pavla. Gospodin Bah je pratio izvođenje na klavsenu. koji bi trebalo da obezbedi muziku za ovakvu priliku. Često je bio pozivan da testira nove instrumente. a služba je počela sa oglašavanjem svih zvona u gradu. Bahu je tada dozvoljeno da komponuje Odu. gde će održati oproštajni govor. pa je uskoro dobio titulu dvorskog kompozitora Dvora u Drezdenu – princa-elektora saksonskog i Kralja Poljske. godine. bez obzira na to. gde je honorarno bio kapelnik od 1729. orguljaš i ekspert u oblasti izgradnje orgulja. uz prigovor da to „ne znači da će od sada komponovati muziku za akademske festivale“. Veliki sarkofag se kraljevskim amblemima je stajao u sredini prepune crkve. U slučaju da se radi o nekoj od ozbiljnijih prilika. Međutim. Fon Kirhbah je ovlastio nekadašnjeg Bahovog libretistu. Kirhbah je održao svečani govor nakon drugog refrena. do 1736. Johana Kristofa Gotšeda. Zvanično odobrenje je stiglo 12. Teškoće nastaju zbog činjenice da Fon Kirhbahov izbor kompozitora ignoriše muzičkog direktora Univrzitetske crkve. među muzičarima koji su se nalazili na galeriji. Sigurnost ove pozicije obezbedila je činjenica da je Bah. sam bi napisao celu kantatu. da napiše stihove Ode žalosti. obzirom da je pretpostavljeni Bahu. septembra 1727. plemić i student Univerziteta u Lajpcigu. Gerner je protestovao. Poštovanje je raslo sa širenjem njegove reputacije.deonice koja se odnosi na napisanu temu nedelje. . Jedno izvođenje Bahovog dela je posebno registrovano sa detaljima: kantata poznata kao Trauerode (Oda žalosti). Naročito je bio poznat kao stručnjak u izgradnji orgulja. godine. Dve nedelje kasnije. pa se nakon ovog postupka svog supruga odrekla trona i živela odvojena od njega sve do smrti 6. predavač. oktobra. muzičar. Bah sada počinje da posvećuje najveći deo svog vremena aktivnostima van Lajpciga – da savetuje izgradnju orgulja. Ovo je potreslo protestantsku Saksoniju. Slušalac uglavnom može da bude siguran u autentičnost Bahovih arija ili rečitativa kada oni nose njegov lični „potpis“ – pratnju pisanu za gudačke instrumente pre nego za jednostave figure bas deonica. predlaže da organizuje počasnu službu u Crkvi sv. a Baha da iskomponuje muziku. U programu je bilo naznačeno da je Odu „komponovao gospodin Bah u italijanskom stilu“.19 - . koja je bila u dubokoj žalosti. Princ-elektor Augustus saksonski je prihvatio poljsku krunu.

koji je bio porodični prijatelja Bahovih i kum Karla Filipa Emanuela. koji je imao 29 godina i koji je ranije bio stariji član uprave Tomine škole. Gezner napušta Lajpcig 1733. uz nadgradnju dva sprata i restaurisanje eksterijera.20 - . Na žalost. Ovo obnavljanje stare rasprave sa školskom i crkvenom upravom dovodi Baha da ogromnog razočarenja. a sada se radi na njenoj rekonstrukciji). zato što nije disciplinovao svoje horove i zbog čestih odsustvovanja iz Lajpciga. Bah postaje stalni upravnik i dirigent ovog muzičkog društva i počinje da dobija zvanična priznanja i poštovanje najvišeg nivoa. pa je počeo da se potpisuje kao Hofcompositeur. pa su želeli da smanje njegove prihode. godine. a naglasak treba da bude na predmetima koji će više biti od koristi u svakodnevnom životu. 1733. nakon smrti svog prethodnika 1729. događaju promene i dogradnja Tomine škole. Bah se nije slagao sa ovim predlogom. Spas nalazi u formiranju Collegiuma Musicuma. Promene se dešavaju i na polju Bahovog komponovanja – manje piše korale a više solo kantate. juna 1732. a ovom Bah posvećuje kantatu BWV 18. u svakom slučaju ovo smanjuje njegovu želju za obezbeđivanjem duhovne muzike Veću. 1729. čuvenim saksonskim graditeljem orgulja Gotfridom Zilbermanom. Tridesete godine XVIII veka su bile period izgradnje Lajpciga. godine Bah se žali saksonskom princu-elektoru u Drezdenu. U uvodnom govoru Gezner naglašava potrebu za muzikom unutar zdanja – što Bahu pruža „nadu u svetliju budućnost u školi“. ako ne i sa samog početka. tražeći zvaničnu titulu. Nakon ovog priznanja Bah prezetuje dvočasovni koncert na novim Zilbermanovim orguljama u Bogorodičinoj crkvi (koja je tragično nastradala u II sv. Bah nije ni pokušavao da se opravda. Njega nasleđuje Johan August Ernesti. Detaljno proučavanje svakodnevnih aktivnosti ovog muzičkog sastava ukazuje na značaj koji je on imao na razvitak kulturnog života Lajpciga 30-tih godina XVIII veka. godina Bah dobija ukor Veća zbog toga što je prepustio svoje dužnosti predavača mlađem kolegi Pecoldu. Grad bi ostao bez Baha da njegov prijatelj Gezner nije intervenisao u njegovu odbranu. što je dalje razljutilo Veće. Mnoge javne ličnosti Lajpciga su bile povezane sa muzičkim aktivnostima studenata . i 1732. iako bezuspešno. koja datiraju iz sredine prethodnog veka. ratu. godine. Školski objekti se otvaraju 5. Ovo je navelo Baha da piše svom školskom prijatelju Erdmanu. Ernesti je imao nove pedagoške ideje: klasika i teologija su zastareli. Avgusta 1730. gde se od maja 1730. jer dobija poziciju profesora na Univerzitetu u Getingenu. zavist ili proganjanje“ sa kojim se neprekidno suočava u Lajpcigu. grofa fon Kislinga. pa je iskoristio svoj uticaj da bi razrešio ovu situaciju između Baha i vlasti i da bi Bahu omogućio bolje uslove rada. U Bahovo vreme u Lajpcigu je već posojala tradicija muzičkih društava – svetovne muzičke organizacije. Gezner je nedavno preuzeo funkciju upravnika u Tominoj školi. uz molbu da mu nađe neko „odgovarajuće zaposlenje“ na kome ne postoje „brige. pokrenute uglavnom od studenata poznatog gradskog univerziteta. Bah je sada pokušao ponovo uz podršku svog pokrovitelja iz Drezdena. prilažući kopije Kirija i Glorije iz Mise u h-molu. već je želeo više vremena za obučavanje svojih horova i muzičara. Posle toga je dobio titulu. Bah je testirao skoro sve Zilbermanove instrumente u Saksoniji.Bah je razvio blisku saradnju sa svojim savremenikom.

uglavnom su bile obeležene razigranim svečanim kantatama. godine – nemački klavseni su bili veći i potpunijeg tona od svojih italijanskih i francuskih savremenika. godine od strane Georga Filipa Telemana. na primer. Izvođenje Collegiuma se. godine. na šta ukazuje činjenica koja se navodi u tadašnjim novinama i govori o stalnom opremanju svog imanja različitim instrumentima za potrebe Collegiuma i drugih gostujućih muzičara. 4. Lokatelija. (Bah je mnoga od ovih dela preradio u duhovna dela. Verovatno je bilo dosta instrumentalne muzike – od dela samo za klavijature. Povremeno su izvođena i vokalna dela. koje je podsećalo na pedale orgulja. U proleće 1729. Kada je bilo toplo vreme. a omogućavali su izvođenje većeg obima tonova. Izvođena su i dela Hendla. Albinonija i drugih. Koncerti su održavani na Cimermanovom imanju. prvi put izvedena 1732. BWV 248). Održavale su se dve vrste koncerata: obična i neobična. u stvari. verovatno pod njegovim pokroviteljstvom. O običnim koncertima se malo zna. sa tri klavijature i pet grupa žica (od 2. Gotfrid Cimerman nije bio samo posrednik. Početkom XVIII veka su se javile još dve – koje su postojale istovremeno – koje su oformile mlade osobe sa Univerziteta. Sam termin . sa punom raskoši truba i bubnjeva. a druga šest godina kasnije od Johana Fridriha Faša.21 - . u Cimermanovoj kafe-kući u Katarininoj ulici u blizini Markovog Trga. pa preko sonata da dela za orkestar. BWV 211. godine Šot prelazi na novu poziciju. 8 i 16 inča).(među njima je bila i nekoliko kantora) i dopronosile su podizanju muzike na viši nivo. s obzirom da se u novinama pisalo samo o onim neobičnim događajima. Fašovo udruženje je konačno palo u ruke Johana Gotliba Gernera muzičkog upravnika Univerziteta i Bahovog stalnog rivala. rukovodstvo Collegiumom je pripalo Baltazaru Šotu. na primer. Ovde su verovatno izvođeni i Bahovi koncerti za više klavsena. koje su bile među najpoznatijim kompozitorima svog vremena. a Bah preuzima rukovodstvo nad Collegiumom. od 18-20h. Jedna grupa je oformljena 1702. Božićni oratorijum. izvođeni van časova u kafe-kućama i verovatno nisu bili samo ukras kulinarskim atrakcijama. nastup je bio u bašti na otvorenom. ili prerađena dela drugih kompozitora. Ulaznice su naplaćivane za neobične koncerte i povremene specijalne koncerte (Sonder-konzerte).tih godina bio i „veliki klavicimbalo obimne ekspresivnosti“. Kada je Teleman napustio Lajpcig. Vivaldija. Zamenjen je još „finijim instrumentim“ 1733. Telemana. ne razlikuje od koncerta u obliku u kome nam je danas poznat. Priča o Bahovom Collegiumu Musicumu je povezana sa Gotfridom Cimermanom. U njegovom vlasništvu je 20. a vrlo verovatno i kompetentan muzičar. Najpre su postojala standardna izvođenja. Javljale su se različite takve grupe. kao što je Kantata o kafi. sredom od 16-18h. koje su izvodili poznati gostujući izvođači. 8. koji je posedovao kafe-kuću. Novi instrument je imao dve ili tri klavijature i moguće je da je bio rad slavnog hamburškog graditelja Hasa i da je bio sličan njegovom instrumentu iz 1740. a kasnije su to bile posebne proslave (kao što je proslava rođendana Kralja). Ovi koncerti su bili ozbiljni događaji. mnogi su adaptirani od prvobitnih dela za violinu. Tokom zimskog perioda udruženje je nastupalo petkom uveče. Takođe je postojalo posebno ležište sa pedalama. koji je sam po sebi bio lajpciška atrakcija. već i ljubitelj muzike. Vivaldija. orguljašu Nove crkve. Obični koncerti su verovatno bili besplatni.

Bah razvija teme u sekvence sa pokretima kontrapunkta. U godinama provedenim sa Collegiumom Bah je doživeo zadovoljstvo kakvo nije iskusio sve od vremena provedenog u Ketenu. Lajpcig 1744. proizvodeći neke od najosnovnijih postavki barokne muzike. U svom stanu je primao posete muzičara iz cele Nemačke i drugih zemalja. dodaje sonatu za violinu i flautu. sa ciljem iskazivanja zahvalnosti za prijem koji je imao u Potsdamu. naziva ih . godine.-1750. koji su se nalazili u različitim prostorijama. Ostao je dirigent Collegiuma Musicuma sve do smrti Gotfrida Cimermana 1741.“. 1747. Rasporedi nedeljnih nastupa. u kojoj je njegov sin Karl Filip Emanuel bio dvorski muzičar. Činjenica je da je ovo u poznim godinama njegovog života postala glavna umetnička aktivnost i da je crkva postala skoro nebitna. Bez sumnje su oni uživali u privatnim koncertima u Bahovoj ogromnoj radnoj sobi. aranžmani programa itd. kome je predstavio grupu varijacija. Kralj je posedovao nekoliko ovih instrumenata. kada je dobio listu osoba koje su u poseti Dvoru. – Godine introspekcije Tokom poslednjih godina svog života Bah se povlači u miran život. svirao je flautu uz pratnju orkestra. probe. Ovde je pozvan u posetu Palati Kralja Frederika Velikopruskog. a da nije svratio do mog oca. na putu snaji u Berlinu koja je čekala drugo dete njegovog sina Karla Filipa Emanuela. Njegov sin Karl Filip Emanuel piše: „nije bilo muzičara koji je iz bilo kog razloga posetio Lajpcig..22 - . Otkazao je koncert i pozvao Baha da isproba nekoliko fortepijana koje je napravio Bahov prijatelj i kolega Gotfrid Zilberman. Bah je pozvao Kralja da mu zada temu za improvizaciju. Po povratku u Lajpcig. Ovo je bila ta tema: Bah je. izvodeće koncerte za 2. Spuštajući svoju flautu rekao je članovima orkestra: „Gospodo. godine. stari Bah je ovde“. otkrivaju da Collegium Musicum više nije pod Bahovim rukovodstvom. često sa svojim sinom Vilhelmom Fridemanom. komponovanje novih dela.. Frederik se upravo spremao za početak koncerta. Kada je Bah završio sa sviranjem svakog instrumenta. kada se sastajao sa svojim prijateljima iz Dvorskog orkestra ili je posećivao operu. u njegovim kasnijim godinama. ili 4 klavsena – poznato je da je Bah posedovao šest klavijatura i mnoge druge instrumente. sada poznatih pod imenom Goldberg varijacije. Bah svraća u Potsdam posle dva dana zamornog puta.koncert je i počeo da se koristi vezano za nastupe Collegiuma Musicuma. Bah je uživao u posetama Drezdenu. 3. Jednom prilikom je pozvao svog zaštitnika grofa fon Kislinga. naravno bio dorastao ovom zadatku.

Tokom svog života Bah je radio pod slabim svetlom. Veće u Lajpcigu je počelo da traga za njegovim naslednikom. godine. Poslednje mesece svog života Bah je proveo u zamračenoj sobi. godine. Ovo delo Bah nije stigao da završi. zasnovane na preradi korala „Pred Tvojim prestolom stojim. iako tema može biti prilagođena. naravno. a njegov grob je. Sledećeg dana je kraljevska pratnja obišla Potsdam. nije nijednom rečju obeležila gubitak svog velikog službenika. Jovana koje se nalazilo izvan gradskih zidina. u odsustvu nadgrobne ploče (na grob mu nije bio postavljen ni običan znak sa imenom) ubrzo bio zaboravljen. udruženja učenih ljudi posvećenih promovisanju muzičke nauke. predajući svoju blagoslovenu dušu Spasiocu. smatra da je taj postupak isuviše arogantan“. mada se od nje razlikovala. Poslednjih godina Bahovog života. Crkva Sv. koje pokazuju umetnost kanona. jula 1750. metode koje je on razvio do savršenstva i koje nijedan kompozitor nije uspeo da prevaziđe. Kada je Crkva sv. poverovalo je da su pronađeni posmrtni ostaci ovog kompozitora. Umro je „uveče. Juna 1749. U ovim uslovima je iskomponovao svoje poslednje koralne fantazije. Njegova poslednja dela prikazuju sveukupnu njegovu veštinu sabrane u kontrapunkt i fugu. Ujutru. Muzička žrtva. Tome. Istog dana je imao moždani udar.23 - . Gospode“. normalno se nadovezivala na izvođenje „Umetnosti fuge“. marta i aprila 1750. Bah je otišao na pregled kod poznatog engleskog specijaliste oftamologije. Na savet svojih prijatelja. prerađujući koralne fantazije (BWV 651-668) uz pomoć Altnikola. a on bi odgovarao da „uprkos tematskim mogućnostima.Muzička žrtva i šalje in na Dvor sa propratnim pismom posvete. jula. Jovana rekonstruisana 1894. 28. godine. Goldberg varijacije i. Bahov doprinos je bio pet kanonskih varijacija u čijim se osnovama nalazila Božićna himna „S nebeskih visina“. Parcijalna identifikacija je izvršena na osnovu serije anatomskih i drugih analiza. kao i da jasno vidi. Bah je zatim postao član Miclerovog društva.“ Bah je sahranjen na groblju sv. Poslednju veličanstvenu Trostruku fugu (Kontapunkt XI) Bah je takođe napisao u poslednjim danima svog života. Ova nezavršena fuga. kako primećuje Gustav Notebem. koji je bio praćen jakom groznicom. nekoliko učenika i Bahovih obožavalaca. posle petnaest do devet. 1880... on se budi nalazeći da ponovo može da podnese jaku svetlost. BWV 1080). kojoj je skoro 30 godina savesno služio. Često su ga pitali zašto ranije nije počeo da radi na ovoj temi. Kanonske varijacije. gde se od svakog člana očekivalo da pokaže svoje umeće. jer je Bah pozvan da svira na svim gradskim orguljama. u zoru 31. Kosti su položene u sarkofag od kamena koji je zakopan na mestu . pa je sada vid počeo da ga napušta. On je izveo dve operacije katarakte. a njihov slab efekat je pogoršan infekcijom koja je ozbiljno ugrozila Bahovo zdravlje. kreativna energija je dostigla maksimum muzičke ekspresije: Misa u h-molu. u šezdesetšestoj godini života. godine. Takođe je radio na fugi koja sadrži tonalitete B-A-C-H. svog učenika i zeta. Ovo delo je poznato pod imenom „Die Kunst der Fuge“ („Umetnost fuge“. Džona Tejlora (koji je takođe operisao Hendla) i koji je trenutno bio u poseti Lajpcigu.

italijanske opere i oratorijume. Barokna polifonija u Bahovim instrumentalnim delima sadrži istu dubinu i osećajnost kao i vokalna dela. Bahovi instrumentalni radovi po opsegu i značaju ne zaostaju za vokalnim. gde se i danas nalaze. sve dok crkva nije srušena u II sv. oni i kvantitetom i kvalitetom stoje na visini vokalnih. 47 svezaka bilo je potrebno za objavljivanje svih dela. tugu i potištenost. ni predbarokna polifona dostignuća. a barokna instrumentalna nastojanja udružuju i razvijaju do vrhunca. Šmajder je popisao celokupno stvaralaštvo i bilo je 1080 kompozicija. godine.24 - . ratu. ovog puta u oltaru Tomine crkve. On je svoj stil izgradio u duhovnom dodiru sa nemačkim orguljašima i sa nemačkom narodnom pesmom. godine. Stilski postupci i detalji kojima kompozitor oblikuje programske pozadine slični su osećanjima u kantati ili pasiji – primenom hromatike Bah izražava bol. . i mnogi posetioci su dolazili da iskažu poštovanje prema ovom velikanu. Za razliku od Hendla koji je život proveo u gradovima širom Evrope. Još jednom su posmrtni ostaci spašeni i sahranjeni 1949. Jovana.pored poete Gelerta u podrumu Crkve sv. Bah je ostao u svojoj zemlji. tako da nije upoznao nastojanja francuskih klavsenista. koje je objavilo „Bahovo udruženje” osnovano 1850.

S. To se vidi. : 6 partita za klavir. 3 koncerta za dva klavira i orkestar.. koralne predigre i partite. 3 sonate za solo violinu. Baha. violu da gamba i klavir . 30 dvoglasnih i troglasnih invencija. 6 svita za solo violončelo. orguljske tokate. Božićni oratorijum.Dela Johana Sebastijana Baha Pasije po Jovanu. „Francuske svite”. „Engleske svite” i partite su stepenice koje vode do vrhunca stvaralaštva J. Magnifikat. Instrumentalna dela: Najvažnije mesto u bogatom Bahovom stvaralaštvu zauzimaju kompozicije za klavir i za orgulje. ne samo plesnog. Mali preludijumi i fuge. moteti.. Plesni ritmovi odaju i blizinu naroda. „Muzička žrtva”. već i drugačijeg karaktera. po Marku i Luki. 4 orkestarske svite. sonate za flautu i klavir.varijacije” . 1 koncert za dve violine i orkestar i više koncerata tipa končerto groso. fantazije i fuge.. u gavoti iz treće „Engleske svite”: Zbirke . fuga „Das Wohltemperierte Klavier” (ukupno 48). Bahova muzička misao se odlikuje velikim dozama improvizacije. 6 Brandenburških koncerata.. deonice imaju samostalnost kretanja. 7 koncerata za klavir i orkestar. dvoglasne i troglasne invencije. 2 koncerta za violinu i orkestar. po 6 francuskih i engleskih svita za klavir. po Mateju. Misa u h-molu. 1 koncert za četiri klavira i orkestar. pesme i arije. U području klavirskih dela Bah je svakom ljubitelju muzike omogućio da se. na primer. „Goldberg . oko 300 kantata. što je posledica upotrebe različitih ritmova. „Die Kunst der Fuge”. približi vrhuncima njegove instrumentalne muzike u koju svakako pripadaju oba toma „Das Wohltemperierte Klavier”. savlađujući manje i veće teškoće. 6 sonata za klavir i violinu. načine zabavljanja uz gajde . 2 koncerta za tri klavira i orkestar.25 - .

godine u prvi deo zbirke „Klavierübung”. „Engleske svite”. On je svuda majstor. sabrane su 1731. O tome svedoče i taktovi iz troglasne invencije u f .molu: . što se može videti i u „Pasiji po Mateju”.svita: „Francuske svite”. Svaka engleska svita počinje preludijumom.26 - . imaju po 6 svita. partite. u troglasnu invenciju zna uneti osećanja bola i duboke patnje. neki stavovi su ponavljani sa dodavanjem ornamenata i ukrasa. a u zbirci se naročito ističu sarabande.

U svakom se nalaze po 24 preludijuma i fuge u svim tonalitetima dura i mola.27 - .varijacije” su veoma bogate materijalom. ima ih 9.molu pod naslovom „Uvertira u francuskom stilu za čembalo sa dva manuala” „Italijanski koncert”. njegovu drugu suprugu. Dok se tema preobražava. i iz 1744. Svaka treća varijacija pisana je u obliku kanona. Treći deo zbirke „Klavierübung” sadrži „Predigre uz katehizam” poznatim i pod nazivom „Orguljska misa”.Drugi deo zbirke „Klavierübung” sadrži: partitu u h . Varijacije koje nisu konstruisane na kanonu imaju različite oblike: invencije. koje je Bah napisao za svog učenika Johana Teofila Goldberga. Srednji stav „Italijanskog koncerta” je lirska elegija. u imitacijama. od kojoh je najsavršenija dvadesetpeta varijacija i predstavlja lirski vrhunac celokupnog ciklusa. a ne na osnovu porekla tema. Finalni stav je sastavljen od živahne igre tonova. koji se mogu čuti i istovremeno. fugete. koji su u kontrastu. delu zbirke „Klavierübung” se nalaze 30 „Goldberg varijacija”. „Dobro temperovani klavir” sadrži dva dela (iz 1722. tokate. na zahtev ruskog poslanika grofa fon Kislinga. koji je dobio naziv po tome što je sastavljen po italijanskom ukusu. francuske uvertire. što je suprotno prethodnim stavovima. Temperovati znači podeliti oktavu na 12 jednakih intervala. koji omogućuju potpunu primenu enharmonije. godine). jer one nisu u stilu kompozitora italijanske koncertne muzike. ali ne sasvim jer u pozadini sporedni glasovi pletu posebno melodijsko nizanje tonova. Kao temu Bah je iskoristio dvodelnu sarabandu iz „Klavirskih knjižica”. ali koji se dopunjuju.dobro temperovani klavir. U zadnjem.varijacije” približava pasakalji i šansoni. četvrtom. koncert je pisan za čembalo sa dva manuala i Bah je uspeo da dočara kontraste solo i tutti. tkivo je homofono. što je u kontrastu sa pravilom da se druga tema javlja u tonalitetu dominante. kapriča. što „Goldberg . u izvođenju ne učestvuje orkestar. glavnu melodiju izvodi violina. ornamentirane lagane kantabilnosti i savršene bravuroznosti. koje su komponovane u parovima. napisanih za Ana Magdalenu. Na području muzike za klavir najveće Bahovo delo je „Das Wohltemperierte Klavier” . U prvom stavu javljaju se dve teme u istom tonalitetu. od unisona do none. tako što je svaki napev obrađen dva puta (duži i kraći . harmonska struktura i bas ostaju sačuvani kroz svih 30 varijacija. Raznovrsnost Bahovog stvaralaštva se zasniva na shvatanju da su preludijum i fuga delovi celine. Uprkos nazivu. . Tri varijacije su u sporom tempu. prožete optimizmom i predstavljaju jedno od vrhunskih dela koje je Bah napisao za čembalo. i svaka je izgrađena na drugom intervalu. „Goldberg . Trideseta varijacija „Quodlibet” je izgrađena na dva šaljiva nemačka napeva.najčešće fugiran).

Često ih sledi coda. Gornji glas sadrži koralni napev. u prvom se javlja nova misao. „Osamnaest korala”. Pasakalja se sastoji od 20 varijacija posle kojih sledi zaključna dvostruka fuga. U ostala Bahova . Celokupna građa fuge zasnovana je na jednoj temi.divertimenti. „Kad smo u najvećoj nevolji”. koje mora omogućiti imitiranje i primenjivanje drugih kontrapunktskih postupaka u daljem toku fuge. tema u drugom glasu se razvija u tonalitetu dominante i to je realna fuga. Baha otkriva kontakt sa delima za orgulje. a ostali glasovi poseduju samostalne melodije.. koja se javlja u punom obliku ili u specifičnim fragmentima. u njemu se tema pojavljuje u drugim tonalitetima. pa i još više glasova. ako tema ostane u istom tonalitetu. i upravo te deonice predstavljaju komentar događaja koje opisuju. augmentaciji. Drugi glas (comes) preuzima temu od prvog glasa i to u tonalitetu dominante. Snaga njegovih polifonih struktura. koji su odvojeni međuigrama . Od 164 koralnih napeva koji se pevaju tokom jedne godine. Bah je za klavir napisao i posebno smelu „Hromatsku fantaziu i fugu”. najčešće je četvoroglasna. S.28 - . Najpoznatiji korali: 6 „Šivlerovih” korala. 5 kanonskih varijacija himne „S nebeskih visina”. a može biti petoglasna. troglasna. Ponekad se tema imitira u inverziji. Drugi deo fuge naziva se razvojni deo. vodeći računa o završetku teme. Prvi glas nosi temu (dux). Značajne su mnogobrojne obrade protestantskih korala i ima ih više od 150 razrađenih obrada melodija. Bah je završio samo 45. Ekspozicija se završava tek kada tema prođe kroz sve glasove. a pored toga i mnogobrojne fuge za orgulje. sa završetkom na autentičnoj kadenci u tonalitetu tonike. comes se modulira u tonalitet tonike. dvoglasna. a elementi glavne i sporedne teme se kombinuju na različite načine. tako se kasnije pojavljuje u trećem glasu. Fuga je dokaz Bahove stvaralačke snage u temama koje prelaze od patetike i dramatičnosti do nežnosti. patetika i dramatika. Modulacije se vrše prema tonalitetu u kome će se tema pojaviti. Karakteristična obeležija naravi J.. kao i za violinu.Fuga: Fuge ispunjavaju i predstavljaju njegovo poslednje delo „Die Kunst der Fuge”. kako vokalne tako i instrumentalne. ekspresija kao i intimnost osećanja. nigde se nisu tako uočavale kao u njegovim kompozicijama za orgulje. i od setne lirike do veselja. Dok drugi glas izvodi temu. i to je tonalna fuga. Treći deo fuge naziva se završni deo i u njemu odgovor na temu počinje pre nego što se sama tema završi i tako se stiče utisak da se basovi jure (stretto). napevi „Zbog Adamovog greha”. a orgelpunkt je često praćen inprovizacionim metričkim slobodnim kretanjima. koje sadrži dvadeset stavova. Bah je nedostižni majstor fuge. koja dopunjuje temu. Prvi deo fuge naziva se ekspozicija. Važno mesto zauzimaju njegove koralne predigre u kojima su komentarisane potresne i uzvišene rečenice teksta korala. diminuciji. Ako tema na kraju modulira na dominantu. Vrhunac u variranju za orgulje dostignut je u „Pasakalji u c-molu”.

ali ih ponekad ima i više od 10 u kojima naizmenično nastupaju solisti. naročito na sam prstored. a trećim prstom se prelazilo preko četvrtog. koji nisu samo pratnja. Baha na samu tehniku izvođenja na klaviru i orguljama. 2. nada i uteha. Među Bahovim delima za veće instrumentalne ansamble trebalo bi pomenuti četiri svite-uvertire. napisao ih je oko 300 od kojih je samo 200 sačuvano. rečitativ i snažni polifoni odlomci.dela za orgulje spadaju „Pastorala” u F-duru. Kantata se može čuti između čitanja Jevanđelja i propovedi. . fuga u d-molu. koji simbolično izražava glavnu ideju njenog sadržaja. U to vreme palac i malić su se veoma retko upotrebljavali. Uz nju se izvodi motet i više himni. 3. a značajno je i to da je prste držao zaobljene i u istoj horizontalnoj liniji. tokata i fuga u C-duru. tokata i fuga u Dduru. U njima je Bah koristio italijansku formu sa tri stava. fantazija i fuga u g-molu. Bavi se problemima čovekovog života. 1. 4. od kojih su najpoznatije u D-duru i h-molu. dok su teme drugog vera. Prvi deo govori o ljudskom stradanju. Bahova kantata se najčešće sastoji od 5 . 4.7 tačaka. 3. manji ansambli i hor.29 - . a ako je iz dva dela onda i posle propovedi. zato što novi elementi: tekst i reč. ali njegova dela govore i o smrti i stradanju. već sadrže odlomke koji dopunjuju vokalno izvođenje. Bah je u prvom redu filozof i lirik. preludijum i fuga a-molu. Instrumentalnu stranu Bah poverava različitim ansamblima. Vokalna dela: Vokalna dela J. Duhovne kantate: U protestantskom bogosluženju kantata zauzima centralno mesto. ali uz upotrebu duvačkih instrumenata u solističkom izvođenju. S. Baha su od velikog značaja za muzičko stvaralaštvo uopšte. Veliki je i uticaj J. „Osam malih preludijuma i fuga”. Bah je prilikom sviranja lestvice koristio sladeći prstored: 1. tokata i fuga u d-molu. Od elemenata u kantati su zastupljeni: arija. ariozo. Posebno mesto među vokalnim delima zauzimaju crkvene kantate. Treći i šesti „Brandenburški koncert” su pisani isključivo za gudačke orkestre. S. 2. vere i nade u pobedu. od kojih je srednji u laganom tempu. a veoma je značajan koral. Šest „Brandenburških koncerata” iz 1721. omogućavaju umetniku potpuno izražavanje ideja. patnjama i brigama. godine pripadaju končertu grosu. na početku ili na kraju kantate.

oko dvadeset je svetovnih. njegovu moć i dobrotu. a Bah ih je nazivao serenadama. J. prekomernim trozvucima i petozvucima. Bah je napisao dva oratorijuma „Božićni” (ciklus od 6 kantata namenjen božićnim danima) i „Uskršnji”. mise i pasije. pored duhovnih kantata važni Bahovi moteti. Bah je koristio latinske tekstove pri pisanju pet misa. briga i bol.30 - . 6 arija i 3 dueta). U delu gde se iskazuju patnja. pa se ne može izvoditi pri obredu. A-duru. Magnifikat (“Magnificat anima mea Dominum” . Bah je napisao dve svadbene kantate „Weichtet nur. uz pratnju sekvenci. Mise i oratorijumi: Mada je bio protestant. hromatike. harmonija uglavnom ne napušta dijatoničnost. koja slavi Boga.Veliča duša moja Gospoda) je napisan za soliste. U neki motetima Bah je koristio koralne napeve. petoglasni hor i orkestar. Sačuvano je samo šest Bahovih moteta. uzet iz Jevanđelja po Luki i nosi reči Isusove mati Marije. Za iskazivanje radosti. Četiri kratke mise (u F-duru. pesmi. koji sadrži pet tačaka (Kyrie. gde se zapaža izuzetno vladanje polifonijom. Najpoznatije su „Seljačka kantata” koja govori o ljubavi. SanctusBenedictus. plesovima sa sela i u njoj se mogu čuti narodni napevi. usporene. Najznačajnija je Bahova „Velika misa u h-molu” pisana za hor. već dvostruki hor.S. Od standardnog niza oratorijuma. zatim „Kantata o kafi” koja prikazuje oca koji ćerku pokušava odvići od kafe. . pa i muzičkim dramama. Gloria.Svetovne kantate: Od ukupnog broja Bahovih kantata. Credo. po dužini je prevazišla obične mise. Tekst je na latinskom. ritam je življi. soliste i orkestar. Vegove svetovne kantate su najčešće izvođene u čast visokih ličnosti iz plemićke klase. ernjünschte Zeit”. burleskama. a ima i dosta disonance izražene uglavnom u umanjenim septakordima. Agnus Dei) nastao je ciklus od 24 tačke (15 horskih nastupa. Magnifikat. Na područiju crkveno-duhovne muzike su. Odlomci iz kantata uzeti su iz Bahovih instrumentalnih dela. betrübte Schatten” i „O holder Tag. melodije su molske. g-molu i G-duru) je namenio kraljevskoj kapeli drezdenskog dvora za katoličko bogosluženje. U njima ne učestvuje orkestar. koji su kompozicije velikog opsega. sreće i poleta Bah koristi durske melodije energičnog pokreta.

Po opsegu dela su nadmašila ono što je na tom području ranije napisano: po Jovanu sadrži 68 tačaka. „Pasija po Marku” je velikim delom uništena. pa po Jovanu 1724. stavljajući svoj stvaralački pečat načinio nešto originalno i neponovljivo. ličnost ovog giganta poseduje u duši sakriven potencijal. godine i po Marku 1731. On trajanje nota i njihov broj na zanimljiv način vezuje za događanja u Jevanđeljima. horski nastupi koji su naizmenično obeleženi dramatičnošću i lirikom. orkestar ima značajnu ulogu u isticanju ideje dela. neprocenjivom kulturnom blagu. godine. ali i uravnoteženost harmonije i kontrapunkta. na primer broj Hristovih učenika je jednak broju taktova. po Mateju 1729. Marku. On postiže savršenstvo u polifoniji. arije i arioza. izraslo iz različitog materijala.Pasije: Koristeći četiri Jevanđelja. Naizgled skromna i povučena. U strukturi Bahovih pasija susreću se poznati elementi vokalne muzike: rečitativ. horizontalnih i vertikalnih elemenata. Italije i Francuske. . Luki i Jovanu. a „Pasija po Luki” je pisana u stilu kantata.31 - . inspirisane malim stvarima. dobija dublje značenje. Johan Sebastijan Bah ostavio je za sobom raskošno bogatstvo. Prva je nastala pasija po Luki 1712. a od koga je. perfektnim i dostojanstvenim vokalnim i instrumentalnim dostignićima. horski koral. psalm. godine. što je rezultat velikih ambicija koje. U njegovim delima se oseća izuzetna snaga i energija. Pišući „Pasiju po Mateju” Bah vodi računa o brojevima. godine. Bah je napisao 4 pasije: po Mateju. Tekst. upotpunjen muzikom. 39 akorda – simbolika za 39. a po Mateju čak 78 tačaka. koji potiče iz Nemačke. pa zaostaje za ostalim delima ove grupe. koji se ogleda u nedostižnim. uokviruju muziku „zlatnim ramom umetničkog genija”.

32 - ..

1975. Povijest glazbe − Dušan Plavšić. Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja − Internet ..Literatura: − Josip Andreis. 1972.33 - ..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->