Filozofski fakultet, Niš

Studijska grupa: psihologija

Seminarski rad iz psihologije umetnosti:

Johann Sebastian Bach

Profesor:

Student:

Vladimir Nešić

Jana Lazović 31

U Nišu, 2006. godine

Sadržaj:

osnovne karakteristike baroka odlike instrumentalne muzike život J.S. Baha − − − − − − − − − − − Ajzenah 1685.-1695. Ordruf 1695.-1700. Lineberg 1700.-1702. Vajmar (prvi put) 1703. Arnštat 1703.-1707. Milhauzen 1707.-1708 Vajmar (drugi put) 1708.-1717. Keten 1717.-1723. Lajpcig 1723.-1729. – Kantor i dirigent Lajpcig 1729.-1740. – Collegium Musicum Lajpcig 1744.-1750. – Godine introspekcije

strana 4 strana 4 strana 7 strana 7 strana 8 strana 9 strana 9 strana 10 strana 10 strana 11 strana 13 strana 15 strana 18 strana 21 strana 24 strana 24 strana 27 strana 28 strana 29 strana 30

dela J.S. Baha instrumentalna dela fuga vokalna dela mise i oratorijumi pasije

-2-

-3-

-4- .

dinamična je i bogata detaljima. Međutim. Odlike instrumentalne muzike: Barok je veoma značajno razdoblje za razvoj instrumentalne muzike koja se. dolazi do većeg uticaja građanstva. tako što se između dva brza stava nalazio jedan sporiji. Harmonija je u ovom periodu postajala određenija i jasnija. a svuda se susreće mnoštvo ukrasnih elemenata. suprotstavljanja jedinke masi. Osnovne karakteristike baroknog stila bitno se razlikuju od renesansnih. muzička umetnost je doživela mnogobrojne promene: stvorene su nove forme svetovne i crkvene muzike. došlo je do velikog napretka u razvoju melodije. nisu potpuno ispisivali. ali se akordi. Označavao se samo najdublji ton. Barokna umetnost je. -5- . U ovom periodu.Johan Sebastijan Bah. prvenstveno namenjeni izvođenju na lutnji. Za završetak baroka uzima se 1750. harmonije i instrumentacije. (isticanje gornje melodije. tipična pojava u muzici baroka. Napredak muzike bio je uslovljen razvojem kulture iniciranog ekonomskim porastom i jačanjem privrede. godina. kada sa muzičke pozornice nestaju dva najveća predstavnika renesanse Orlando di Laso i Palestrina. U baroku dinamika je bila postavljena na principu kontrasta svetlo . oslobodivši se od vekovne podređenosti tekstu.Osnovne karakteristike baroka: Za početak novog razdoblja u evropskoj muzici označava se 1594. koji su predstavljali osnovu muzičke građevine. tako da između forte i piano nije bilo crescendo i decrescendo.tamno. potpuno slobodno razvijala u nove samostalne instrumentalne oblike. orguljama. Aristokratija je htela da umetnošću prikaže svoju moć. instrumentalna forma koja je predstavljala niz plesova različitih naroda. godina kada umire najveći majstor baroka . Melodika se slobodno razvijala. dok ostale deonice preuzimaju ulogu pratnje) na primer u operi. a polifonija je dostigla svoj drugi veliki procvat. On se svirao na čembalu. u drugim muzičkim kompozicijama dominira polifonija. raskoš i sjaj. prema tome. a zatim delimično i težnja bogatog građanstva. Tako je nastao generalbas ili kontinuo. povezanih na principu kontrasta. zadržala često i bogato nizanje tonova čisto dekorativnog karaktera. uobičajenom instrumentu u XVI veku. U nekim baroknim muzičkim oblicima potpuno je vladala monodija. a ostali su bili predstavljeni brojkama kojima su se označavali intervali između najdubljeg i ostalih tonova u akordu. Mada karakter muzike još uvek zavisi od vladara. Prvo se javlja svita. plemstva i crkve. naročito u Holandiji i Italiji. Zbog toga dominiraju monumentalnost. dostižući savršenstvo u poslednjim decenijama razvoja. izraz potreba i osećanja aristokratskog društva tog vremena. To je umetnost pokreta i nemira. Baroknoj sviti prethodili su brojni renesansni plesovi. svetla tami. a kasnije na klaviru. puna kontrasta. a te godine je izvedena i prva opera. koji je trajao oko 150 godina. bogatstvo i veličinu.

svirati). kao i stavovi kojima je nedostajao plesni karakter: uvertira.zvučati. umerenog tempa. bili su uvodni deo svite) i arija. Končerto groso (concerto grosso) je vrlo karakterističan oblik barokne muzike u kome se manja grupa instrumenata . samostalnim životom. kurant (courante). sonatom se nazivala svaka kompozicija za sviranje (izraz potiče od italijanske reči sonare . Za svitu se. Sam naziv koncert došao je od italijanske reči concertare takmičiti se. Ripijeno se sastojao iz gudačkih instrumenata: prve i druge violine. upotrebljavao i naziv partita. generalbasa. napisano za jedan ili dva gudačka instrumenta. tamo gde je trebalo pojačati zvuk vokalnih grupa tako što se vršilo instrumentalno izvođenje glasovnih -6- . Kao stavovi barokne svite se javljaju: alemand (allemande). Stavovi sonate po tempu su takođe raspoređeni na principu kontrasta. manji instrumentalni sastav. tokate (toccata). namenjene prvenstveno instrumentima sa dirkama. Končerto groso je doprineo stvaranju solističkog koncerta u kome se jedan instrument izdvaja i suprotstavlja celom orkestru.pun zvuk). bourree. kompozitori baroka su pisali i ričerkare (ricercar). preludijum (pretežno svečanijeg i ozbiljnijeg sadržaja. laganog tempa i dostojanstvenog karaktera i žiga (gigue). engleski ples u 6/8 taktu. zatim sporiji i na kraju brzi stav. odjekivati. Svitu su. uz pratnju kontinua (continuo) tj. španski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. Izgrađeni oblik barokne sonate je delo od četiri stava. kancone (cancona). čembalu i orguljama. gavota. naročito u Italiji. brzog tempa. kontinuu i violi da gamba. instrumentu sličnom violončelu na kome je svirana basova deonica kontinua. najčešće violina. U baroknoj muzici komponovane su i sonate za solo-instrument bez kontinua. chancone. Svaki stav ima po jednu osnovnu muzičku misao-temu. kapriča (capriccio) i fantazije (fantasia). Kada je nastala instrumentalna muzika. nazvana končertino (concertino). a one su veoma slobodno građene sa dosta improvizacije. intrada. u prostranim dvoranama. Sredinom XVII veka nastaju dve vrste sonata: sonata da chiesa (crkvana sonata) koju su nazivali jednostavno „sonata” i sonata da camera (kamerna sonata). nemači ples 4/4 ili četvorodelnom taktu. a vrlo rasprostranjen oblik je triosonata.Svite su pisane za solo-instrument. suprotstavlja orkestru. prvi je lagani. orkestar ili soloinstrument uz pratnju orkestra. jer je dugo bila isključivo u službi vokalne muzike: u svečanim prilikama. namenjena dvema violinama. ali oni nisu plesnog karaktera. Svi stavovi barokne svite su u istom tonalitetu. saraband (sarabande). koji se obično izvodio na čembalu. ako je pisana za veće muzičke sastave (orkestre) nazivali uvertiromorkestarska svita. rigandon. francuski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. kod priredbi na otvorenom. viole i violončela (ponekad nekog duvačkog instrumenta) i kontinua. pa brzi. Osim spomenutih muzičkih oblika. rondeau. i zaista se može reći da se u končertu grosu radi o takmičenju između manje grupe od dva ili više solo-instrumenata i orkestra. vrlo pokretan. Sonata takođe ima nekoliko stavova. koji se zvao ripijeno (ripieno . Korene ovih formi nalazimo još u XVI veku. Instrumentalna muzika je u XVI veku počela živeti novim. Kasnije su u okvir svite ušli i drugi plesovi: mennuet.

Cantus firmus variranje. već je sva pažnja usmerena na harmonije i basove deonice. prelazi iz jedne deonice u drugu. kompozitori baroka su često varirali koralne teme. Pojava opere. pa se on naziva „razdoblje varijacije”. koju je potpuno razradio Johan Sebastijan Bah. Kod trećeg tipa varijacija melodija više nije u prvom planu. Variranje se najčešće upotrebljavalo u muzici XVII veka. upotreba instrumenata za akordnu pratnju monodičkih odlomaka. Instrumentalno variranje sadrži tri različita postupka.deonica. kontrasti polifonije i monodije. ali ostaje u najvišoj deonici. postupak koji barok nasleđuje od kasne renesase i koristi na različite načine u svim oblicima instrumentalne muzike. naročito za orgulje. tema se u svakoj varijaciji ponavlja. U drugom postupku se melodija svake varijacije posebno ukrašava. Posebnu pažnju zaslužuje variranje. koji kroz subjektivnost izražava trenutke bola i radosti na pokretnoj akordskoj pozadini. koji na isti način iznosi svoje emocije na instrumentalnoj harmonskoj pozadini. Variranje je ponekad povezano sa elementima polifonije i koncertantnosti. harmonije se ne menjaju. a kontrapunkt se veoma često koristi. ornamentira. Posebni su oblici varijacijska svita i variranje koje je veoma često ograničeno na gornju deonicu. potpunije upoznavanje mehanizama i mogućnosti za što bolje izražavanje pojedinih instrumenata – svi su ti elementi uslovljavali znatne promene u daljem razvoju instrumentalne muzike. Najsavršenija i najveličanstvenija polifona tvorevina baroka je fuga . Prilikom pisanja instrumentalnih dela. uslovljava nastajanje instrumentalnog soliste. -7- . Pojam vokalnog soliste.

i čim bi jedno od njihovih radnih mesta ostalo prazno. a porodica je uživala reputaciju velikih muzičkih talenata. Svi Vajtovi potomci su bili muzičari i kompozitori. .) Ajzenah 1685. bilo ih je katkada do 120 i ti skupovi bili su ispunjeni muziciranjem. Prvi muzičar u porodici bio je Vajt Bah. Sam Bah kaže da je on „na taj način naučio da pazi na takt”. Dugi niz godina članovi porodice Bah su u Tiringiji bili na pozicijama orguljaša.Život Johana Sebastijana Baha Johann Sebastian Bach (1685. gradskih instrumentalista ili kantora. -8- . Svake godine okupljali bi se svi članovi razgranate porodice. Potiče iz razgranate porodice muzičara u kojoj su se od 60 poznatih članova 53 aktivno bavili muzikom. koji je sa sobom u mlin nosio malu citaru i svirao dok se žrvanj okretao. Erfurtu. Živeli su u Vajmaru. Ajzenahu kao orguljaši i kapelnici. našao bi se novi Bah da ga popuni.1750. Otac Johan Ambrozijus – dvorski trubač vojvode od Ajzenaha i dirigent muzičara grada Ajzenaha u Tiringiji.-1695. po zanimalju pekar i mlinar.

a sada jedna od najnaprednijih škola u Nemačkoj. poznatom po tome što obezbeđuje besplatno mesto siromašne ali muzički talentovane dečake. Đorđa što pruža priliku Johanu Sebastijanu da učestvuje u redovnim bogosluženjima. Mihaila u Ordrufu. Elias Herda je imao visoko mišljenje o glasovnim mogućnostima Johana Sebastijana. Johan Sebastijan je provodio prijatne trenutke svog života u ovom domaćinstvu učeći sviranje orgulja i klavsena sa velikim interesovanjem. Sa osam godina stupa u Latinsku osnovnu školu. Kristof je dozvolio mlađem bratu da posmatra izgradnju. u Lineberg. a devet meseci kasnije i otac. Mihaila u Linebergu. Učenici se takođe pevali u horu i njihov kantor. Vrlo rano je ostao bez brata i sestre.-1700. Ne zna se tačno kako su putovali. Đorđa u Ajzenahu. sa prostorijama za muzičare pomoćnike i velikom ostavom za žito. kao što su Froberger. U školi je oformljen hor koji peva u Crkvi sv. oduzimajući mu vrednu kopiju. Johan Sebastijan i jedan od njegove braće Johan Jakob prelaze da žive kod svog najstarijeg brata Johana Kristofa (rođenog 1671. a da su ih povremeno prevozili -9- . Johan Kristof je bio učenik Pahbela. koji je bio orguljaš u Crkvi sv. Brzo je savladao sve što mu je zadato. a on je bio revnostan učenik novijih kompozicija za klavijature. grčki jezik i teologija i dostigao je vrhunsku formu na veoma ranom uzrastu.Porodica je u Ajzenahu živela u prostranoj porodičnoj kući u blizini centra grada. ali se pretpostavlja da su pešačili. Odlično mu je išao latinski. a kada je imao devet godina njegova majka umire. Stric Johan Kristof. Ordruf 1695. godine) koji se nedavno oženio i nastanio u Ordrufu. kreće na put od 250 kilometara na sever. godine Johan Sebastijan. Jedna anegdota govori o tome kako je Kristof kaznio svog mlađeg brata kada je otkrio da je po mesečini prepisivao zabranjeni muzički rukopis tokom šest meseci. malom gradu koji se nalazi 50tak kilometara jugoistočno od Ajzenaha. Opisuju ga kao pevača koji ima „neuobičajeno tanak visok glas“. Tu je otac podučavao Johana Sebastijana sviranju violine i klavsena. Takođe ga je ohrabrio da proučava komponovanje i zadao mu je da prekopira dela nemačkih kompozitora za orgulje. U proleće 1700. na latinskom i nemačkom jeziku. započeo je sa uvođenjem Johana Sebastijana u umetnost sviranja orgulja. a sada je postavljen za orguljaša Crkve sv. sa svojim drugom iz hora Georgom Erdmanom. Johan Kristof je bio odličan nastavnik – svaki od petorice njegovih sinova je dostigao poziciju od značaja u muzici. Tokom tog perioda Johan Sebastijan je išao u Osnovnu školu u Ordrufu. koja je nekada bila vlasništvo manastira. Kada je ordrufska crkva trebalo da dobije nove orgulje. gramatiku latinskog jezika i osnove Svetog Pisma. Sebastijan je bio motivisan učenik i vrlo brzo je postao izuzetno uspešan u sviranju ovih instrumenata. Kerl i Pahbel. gde uči čitanje i pisanje. Njegov savršeni sopran mu je obezbedio mesto u horu bogatog manastira sv.

Lineberg 1700. Johan Sebastijan. Hranu i piće su sigurno dobijali u mnogobrojnim manastirima uz put. Johan Sebastijan je prihvatio mesto violiniste u malom kamernom orkestru vojvode Johana I. Najviše je bio zainteresovan za izgradnju orgulja u Novoj crkvi u Arnštatu. Kada je imao osamnaest godina. S obzirom da su članovi njegove porodice bili profesionalno aktivni u okrugu generacijama. Vajmar (prvi put) 1703. koje nije upoznao u siromašnim gradovima svog zavičaja. U julu 1703.čamcem ili zapregom. Svojim izvanrednim sviranjem i posvećenošću muzici. koji je u Hamburgu bio učenik poznatog orguljaša Jana Adamsa Rajkena. Dok je čekao kraj izgradnje orgulja u Arnštatu. Bah oduševljava Arnštatsku publiku i odmah dobija posao orguljaša uz značajne povlastice. s obzirom da je ozbiljno stradala u požaru. Jovana u Linebergu. ali je bio koristan kao violinista u orkestru i kao pratnja na klavsenu u toku horskih proba. dobro je primljen zbog svog neobičnog soprana i odmah je upućen na audiciju za Metenov hor. orguljaša Crkve sv.-1702. Takođe mu je omogućeno da proučava odličnu muzičku biblioteku Gimnazije. . Gradsko veće Arnštata poziva mladog Baha da isproba nedavno završene orgulje u Novoj crkvi.10 - . U Vajmaru ostaje kratko. U Linebergu se već oprobao u duhovnoj horskoj muzici. mislio je da ima velike šanse da bude postavljen na mesto orguljaša. kao i u komponovanju i izvođenju u francuskom stilu. kontinuu i sviranju orgulja. Kada je Johan Sebastijan stigao u ovaj severnonemački muzički centar. nazvanoj tako posle skoro celokupne rekonstrukcije. violini. Sada dobija mogućnost da se praktično oproba u sviranju orgulja. napustio Lineberg i vratio se na jug. obogaćen muzičkim iskustvom. da bi se kasnije ponovo vratio. Imao je sreću da u ovom periodu sretne Georga Bema. starog prijatelja porodice Bah. U Vajmaru dolazi u kontakt sa italijanskom instrumentalnom muzikom i biva postavljen za zamenika već ostarelog orguljaša Eflera. Tako je 1702. a takođe je bio pod uticajem francuske instrumentalne muzike. Uskoro je izgubio svoj sopran. Bem je Baha upoznao sa obimnom tradicijom orguljaša u Hamburgu. a koji je je bio prijatelj Bahove porodice u Ordrufu. u kojoj su postojali i najbolji primeri nemačke duhovne muzike. mlađeg brata vojvode od Vajmara. Obaveze su bile mnogobrojne a Bah je dobio jedinstvenu priliku da učestvuje u horskim i instrumentalnim izvođenjima. odlučuje da pokuša da nađe posao orguljaša u svojoj rodnoj Tiringiji.

Počinje sa prikupljanjem muzike dostupne u Nemačkoj.Arnštat 1703. pa ostaje u Libeku za vreme Božića sve do februara 1706. godine. međutim. godine. godine. Bah odlučuje da konkuriše za postavljenje. uz žalbu da je „zabavljao nepoznatu žensku osobu u potkrovlju crkve“. oktobra 1717. i uvežbava hor i nedavno oformljen orkestar. veće odlučuje. Marija Barbara sa kojom će se kasnije oženiti. da bi mogao da sluša poznatog orguljaša Ditriha Bukstehudea. Bah nije želeo da se pravda pred grupom ograničene i konzervativne gospode. U povratku posećuje Rajnkena u Hamburgu i Bema u Linebergu i vraća se ispunjem entuzijazmom i novim idejama. bez sumnje oduševljen posedovanjem orgulja sa dve klavijature i 23 pedale uz obavezu da omogući muziku za svoju zajednicu. godine u živopisnom seocetu Dornhajmu. znajući za veštinu njegovog sviranja.11 - . Mlada dama je verovatno bila njegova dalja rođaka. Ubrzo iz Arnštata stiže Marija Barbara. Crkveno veće je odlučilo da ukori Baha zbog „čudnih zvukova“ tokom službi. Na žalost.-1708. Zajednica biva iznenađena i zbunjena njegovim idejama – postojala je znatna konfuzija tokom izvođenja korala. Do sada Bah već poseduje visoko izgrađene ideale nemačke duhovne muzike i započinje sa organizovanjem siromašnih ustanova Milhauzena. da bude blago preme svom mladom i nepromišljenom orguljašu. Marija Barbara dolazi iz ogranka Bahove muzičke porodice. za koje je Bah morao platiti visoku cenu. Milhauzen je grad poznat po svoj nezvisnosti.. a njen otac je bio orguljaš u Gerenu. Oktobra 1705. koji je imao dugu muzičku tradiciju. koje ubrzo sprovodi u delo. uključujući svoju. gde biva primljen posle uspešne audicije na Vaskrs 1707. Krajem 1703. Bah je bio fasciniran koncertima i diskusijama o delima s ovim velikanom. izazvana njegovim „iznenadnim varijacijama i sporednim ornamentima koji maskiraju melodiju i zbunjuju prisutne“. Zbog ovoga ga Veće strogo kažnjava. nakon vesti o smrti orguljaša u Milhauzenu. odbija da radi sa nedisciplinovanim dečacima u horu koje je trebalo da uvežba. Novi konflikti nastaju kada Bah. osamnaestogodišnji Johan Sebastijan preuzima svoju dužnost u Arnštatu. a takođe je zahtevalo objašnjenje produženja boravka u Libeku bez ovlašćenja. četvrtina grada je bila razorena usled požara i bilo je vrlo teško naći odgovarajuće mesto za stanovanje. Krajem 1706. Gradsko veće odobrava Bahu da poseti grad Libek u severnoj Nemačkoj. sa kojom se Johan Sebastijan venčava 17. Milhauzen 1707. U Libeku je iskoristio svaku priliku da sluša večernje koncerte u Bogorodičinoj crkvi u kojoj su izvođene Bukstehudeove duhovne kantate. .-1707. navodeći klauzulu u ugovoru.

ne samo zbog toga što je izuzetan orguljaš. s obzirom na činjenicu da su neposrednu prevlast imali pijetetisti. Blazijusa. između protestanata. U orkestru je uglavnom bio violinista. godine. vojvoda od Vajmara mu je ponudio zaposlenje dvorskog muzičara. godine Bah je postao vođa orkestra. Muzika je u Milhauzenu bila u stanju propadanja. a povremeno je i pisao i aranžirao nešto od muzike.-1717. već i zato što je postao stručan u konstuisanju orgulja. a on je u mnoge gradove pozivan da testira ili posvećuje orgulje.12 - . Kao dvorski orguljaš. Nadogradnja je bila skupa. Bah podneo ostavku vlastima u Milhauzenu. predlažući kompletno renoviranje i poboljšanje orgulja u Crkvi sv. i kao stručnjaka u konstrukciji orgulja i kao orguljaša. koji su voleli muziku. pre nego što su orgulje bile završene. Vajmar je bio vrlo mali grad sa samo 5000 stanovnika.Prvi rezultat ovih napora bila je kantata „Got ist mein König“ (BWV 71). ponekad je svirao klavsen. pa je prihvatanje predloga bio dokaz visokog mišljenja dvora o njegovim sposobnostima. Tokom ovog perioda pretežno je pisao dela za orgulje i ubrzo je postao poznat širom Nemačke kao jedan od najtalentovanijih orguljaša i kompozitora. Na dvoru je u XVIII veku bilo uobičajeno da muzičari imaju i određene dužnosti u domaćinstvu. juna 1708. Blazijusa. proistekla iz do sada nepoznate raskoši u prostranoj Bogorodičinoj crkvi. i pijetetista. Ipak. već i da ne dobija šansu da realizuje svoj cilj. To je i učinio i 1709. uz obrazloženje da. situacija je razrešena mirno. Njegovo testiranje je bilo detaljno i obuhvatno. Raniji kontakti u Vajmaru sada su bili od koristi. Johan Sebastijan je nasledio Johana Eflera. u svrhu proslave otvaranja Gradskog veća u februaru 1708. Bahu je zadat posao nadgledanja radova. posebno da ustanovi duhovnu muziku „u slavu Boga“. koji su strogi puritanci i gaje nepoverenje prema umetnosti i muzici. ne samo što ima teškoće da izdržava ženu sa malom platom koju je dogovorio na dolasku. Učenici koji su želeli da nauče da sviraju orgulje dolazili su i iz najudaljenijih krajeva zemlje. Vajmar (drugi put) 1708. sem vojvode saksonsko-vajmarskog koji je bio jedan od cenjenije i kulturne gospode. Bah je bio prestrašen tim rastućim uticajima. pa je 25. 1714. Obično je iz zabave govorio da „pre svega mora da proveri da li orgulje imaju dobra pluća“ i uz pritiskanje svih pedala je proizvodio najjači . Orgulje su bile nove i nisu bile velike kao one u Arnštatu. javili su se religiozni sukobi u Milhauzenu. Posle nekoliko godina Bah je izjavio da su neadekvatne i da treba da budu dograđene. Nakon saglasnosti Veća sa tim predlogom. Ovaj uspeh ohrabruje Baha da sastavi detaljan izveštaj. godine dolazi da proprati prvo korišćenje orgulja. pa je Bah opet bio u potrazi za novim obećavajućim mogućnostima. upoznao i druge pojedince koji su se zalagali za razvoj kulture. muzičara od velikog značaja. Bah je imao dva zaduženja – bio je član kamernog orkestra i dvorski orguljaš – koja su mu nudila dosta mogućnosti za napredovanje. uz molbu da Bah nadgleda izgradnju orgulja u Crkvi sv. Ovde je Bah. Međutim. Veće nije imalo drugu opciju sem da odobri njegov odlazak.

Na dan takmičenja. poznatog kompozitora i Hendlovog učitelja. Antonio Vivaldi. Ovde je pažnja bila usmerena na italijanski muzički pravac. Probu je uglavnom završavao sviranjem preludijuma i fuga: preludijum da bi isprobao snagu orgulja. Konstantin Belerman opisuje njegovo sviranje sledećim rečima: „Njegova stopala kao da pomoću krila lete nad pedalama dok moćni tonovi ispunjavaju crkvu“. posle mesec dana je pušten i dobija dozvolu da napusti službu. Bah je uradio ono što je bilo najbolje. među kojima je bio i istaknuti filozof i naučnik Johan Matijas Gesner. stari vodeći kapelnik je preminuo. U poseti Haleu 1713.13 - . Ipak. Povrh svega. Posledica toga je bila nemogućnosti saradnje muzičara sa jednog i drugog imanja. koju je on prihvatio.mogući zvuk. Keten 1717. koji je elokventno izrazio divljenje ovom kompozitorskom geniju. jer je očekivao da će ta funkcija pripasti njemu. tokom koje je probno izveo kantatu (verovatno BWV 21). godine. naredio da ga uhapse i pritvore u lokalnom zatvoru. ignorisao je ovo preuveličavanje privatne prepirke. Međutim. Ovo je razbesnelo vajmarskog vojvodu. s obzirom da je već sada obavljao većinu poslova kapelnika. pozvan je da zameni Zahaua. Bah je pozvan da učestvuje u takmičenju sa francuskim orguljašem Maršanom. koji su bili ljubitelji muzike.-1723. Ovim je Bah bio gorko razočaran.“ Bah je izumeo odgovarajući prstored da bi mogao sa lakoćom da savlada i najteže deonice (koristeći pet prstiju umesto dotadašnja tri). uslovi i plata nisu bili dovolji za njegovu rastuću porodicu tako da je bio primoran da odbije to postavljenje. a fugu da isproba jasnoću kontrapunkta. Ovaj prisilni odmor Bah je iskoristio produktivno pripremivši za celu godinu ciklus koralnih preludijuma za orgulje. Drugi pišu: „Svi njegovi prsti imaju jednaku snagu i podjednako su u mogućnosti da sviraju sa najvećom preciznošću. sviračima klavijatura. kada je Bah uputio zahtev za razrešenje dužnosti. dokazavši da je najbolji orguljaš svog vremena. često čineći da graditelji orgulja poblede od straha. Maršan odlučuje da se diskretno povuče vraćajući se najbržom kočijom nazad u Francusku. taj posed je podeljen na „Vilhelmsburg“ imanje koje je pripalo vajmarskom vojvodi i „Rote Schloß” koji je pripao njegovom bratancu Ernstu Augustu. atmosfera više nije bila prijatna. čiji je najistaknutiji predstavnik bio kompozitor iz Vencije. pa je Bah dospeo pod rukovodstvo njegovog sina. a rezultat toga je bila je ponuda funkcija kapelnika. koji su kasnije objavljeni u „Orgelbüchlein“. Dok je bio u poseti u Drezdenu. Bah je pružio impresivni solo nastup pred mnogobrojnim auditorijumom i zvaničnicima. . Bah je sa svojim rođakom Johanom Georgom Valterom prepisivao neke od italijanskih instrumentalnih koncerata za instrumente sa klavijaturama. koji je tada bio moderan u Evropi. Bah je takođe stalano posećivao „Rote Schloß”. dom vojvodine udovice i njena dva sina. Bah je predstavljen ketenskom dvoru. koji je. Bah je u Vajmaru stekao mnogo prijatelja. Bio je u stanju da svojim stopalima postigne takve prelaze pedalama koji bi zadali velike muke drugim. Uz pomoć vojvode Ernsta Augusta. koji je smatran jednim od najboljih u Evropi. Tokom 1717. veoma sposobnim. Ali.

Princ Leopold je proveo tri godine (od 1710. Mladi princ je primenio svoj budžet minijaturnog dvora u obezbeđivanju orkestra od osamnaest članova. Vrlo brzo se sprijateljio sa novim kapelnikom. sonata. dosta je putovao. Na taj način bio je upoznat sa posednjim muzičkim stilovima u Evropi. Na povratku sa ovog drugog putovanja Bah je doživeo značajan šok – njegova supruga Marija Barbara.14 - . dvorskog i mesnog trubača u Vajsenfelsu. koji su iz cele zemlje. Ipak. Zamolili su ga da iskomponuje i izvede kantate u čast prinčevog rođendana i za proslavu Nove godine – za svaki od ovih događaja po dve – jednu duhovnu i jednu svetovnu. Bez obzira na običaje tadašnjeg dvora. Život u Ketenu je bio veoma neformalan i ne previše zahtevan. On je posedovao razvijen ukus za muziku. svirao je vrlo slobodno i neformalno sa svojim dvorskim muzičarima. 1718. godine stigle su mu zanimljive vesti: kada je Vihelm I Pruski došao na vlast. Jakova. S obzirom da su kalvinisti bili protivnici protestantskih bogosluženja. i u leto 1720. godine. tretirajući ih kao sebi ravne. Tokom njegove turneje 1713. pa je Bah dane provodio u potpunosti posvećen muzici. Bah nastavlja da radi i živi u Ketenu. Njegov poslodavac bio je mladi princ Leopold anhalt-ketenski.C. pa u Nemačkoj i Italiji. dela za klavir itd. Dva puta su postetili Karlsbad. najčešće u Italiju. kojeg je cenio. a jedna od njih bila je i Ana Magdalena. U ovoj crkvi postojale su slavne Arp Šnitgerove orgulje sa četiri klavijature i šezdeset ručica. mesto okupljanja evropske aristokratije. Za razliku od većine prinčeva tog vremena. Bah odlazi iz Hamburga u Keten pre audicije. ostavivši za sobom četvoro dece. ipak. Kada je princ putovao. violinu i violu da gamba. U izvođenju ovih kantata učestvovali su pevači iz okoline dvora. izabrani na osnovu svojih muzičkih sposobnosti. verovatno zbog uslova koji mu nisu odgovarali. on je posetio Hamburg i izrazio interesovanje za nepopunjeno mesto orguljaša u Crkvi sv. umrla je i bila sahranjena u njegovom odsustvu. uključujući klavsen) su ga pratili na tim produženim putovanjima. koncerata za violinu. ćerka J. upotpunjenom svetovnim kantatama i instrumentalnom muzikom koja je sadržavala najmodernije stilove i modu.Bah je stigao u mali dvor u Ketenu da bi radio na funkciji kapelnika. a iz Italije se vratio sa odlukom da podigne standarde nemačke svetovne muzike na podjednako visok nivo. neki su čak bili iz Berlina. gde je proučavao italijansku svetovnu muziku sa velikim interesovanjem. pa je često od njega tražio savete o različitim stvarima. on je bio svirač visoko profesionalnog nivoa – svirao je klavsen. Dva meseca kasnije. pa je princ Leopold mogao da preseli mnoge muzičare iz Berlina u Keten. Vilkea. Bah i neki od dvorskih muzičara (zajedno sa instrumentima. koju je ostavio u dobrom zdravstvenom stanju tri meseca ranije. da bi se iz Beča vratio kući. religijska ubeđenja mladog princa ga nisu sprečavala da uživa u veselom stilu života. koja je privukla Bahovu .) na turneji po Evropi. prvo je bio u Holandiji i Engleskoj. nije bilo duhovne muzike u Ketenu. raspustio je dvorsku kapelu svog oca. najvišoj funkciji koja je pripadala muzičarima u vreme baroka.-1713. Tokom ovog perioda napisao je dosta kamerne muzike. koji jedva da je imao 25 godina i bio je sin kalvinista.

rodilo se trinaestoro dece – samo nekolicina je preživela teško detinjstvo. koji voli muziku i koji je detaljno poznaje. na Uzvišeni zahtev Vašeg Visočanstva. Vaše Visočanstvo je primetilo muzičke sposobnosti koje ja posedujem i ukazalo mi je tu čast da mi odobri da pošljem delove svoje kompozicije. Ana Magdalena je imala divan odnos sa Bahovom decom. bila je dobra domaćica. tu je i poznati univerzitet i Sajam trgovine koji se održavao tri puta godišnje i koji je gradu davao atmosferu kosmopolisa. Međutim. često mu pomažući prepisivanjem njegovih rukopisa. Nadam se da ću do kraja života biti u njegovoj službi. Možda Margrejvu nije bilo lako pristupiti. Bah.15 - . Lajpcig je za Baha bio poznata teritorija gde je on imao mnogo muzičkih i dvorskih kontakata. Od muzičara iz tog braka potiču Johan Kristof i Johan Kristijan. s obzirom da princeza nije želela da se njen muž bavi muzikom. a imala je i veliko interesovanje za Bahov rad. kantora u Crkvi sv.pažnju svojim finim sopranom. U sledećih 28 godina njihovog braka ispunjenih srećom. pa sam bio slobodan da izvršim svoju skromnu dužnost da prezentujem svoje koncerte.. Za ovo su verovatno postojali mnogobrojni razlozi. "Vaše Visočanstvo. a posebno ne bi dozvolio da ceo pokret "padne" na nekog udaljenog izvođača čije muzičke sposobnosti Bah nije poznavao. svom starom školskom drugu: "Ovde mi je učitelj graciozni princ. Još jednom je Bah odlučio da u okolini potraži nove mogućnosti.. .teško da bi njih Bah dozvolio. Decembra 1721. Možda su baš ove okolnosti bile te koje su Bahu omogućile da oživi stari poziv da napiše ono što je danas poznato pod imenom Brandenburški koncerti. koje je možda privlačnije od zaposlenja u Berlinu. postojale su neke muzičke greške u notama . Još više je period posle smrti Johana Kunaua. Tome u Lajpcigu juna 1722." Postojali su neki interni muzički razlozi zbog kojih je sam Bah nameravao da poseti Berlin i da pristustvuje prvom izvođenju ovih dela. otvorio mogućnost za primanje Baha u Lajpcig. princ se takođe oženio. Najupadljivija je bila praznina u pokretu u sredini trećeg koncerta. Nedelju dana posle Bahovog venčanja. Bah je morao da preuzme staranje o svojim sinovima. pojavim pred Vama. godine. Nema istorijskih podataka koji eksplicitno dokazuju da je Bah posetio Margrejva na njegovom Brandenburškom dvoru. s obzirom na njegovu povećenost muzici i na postojanje mogućnosti dobijanja novog zaposlenja. što se može videti iz pisma Erdmanu. ne bi dozvolio da muzičari osete uzbuđenje. Bah je u Ketenu proveo mnogo prijatnih trenutaka. želeo je da im pruži odgovarajuće obrazovanje. a u Ketenu nije bilo ni univerziteta ni kulturne atmosfere i ustanova velikih gradova. Na primer." U ovoj situaciji. koje sam prilagodio za više instrumenta. a češće je bio u svojoj rezidenciji na Malhov imanju nego u Berlinu. kao što su govorili njegovi savremenici. a on 36 godina. s obzirom da sam pre nekoliko godina imao to zadovoljstvo da se. sem toga. godine.. za Baha je ovo bio nesrećan doživljaj. Ana Magdalena i Bah su se venčali – ona je imala 20. Postigla je da on to prestane.

Ovi učenici su uglavnom . godine. Jedna od najbitnijih odlika Lajpciga bila je međunarodna trgovina. koji je jedan severnonemački časopis opisao vrlo detaljno: „Prošle subote oko podneva. 31. – Kantor i dirigent Sa populacijom od 30000 stanovnika. gde će i ostati do kraja svog života. devet. a iz Drezdena su u posetu dolazili članovi Carskog dvora. Tako je Bah sa svojom porodicom i imovinom krenuo u Lajpcig. Bahov dolazak je bio najveći događaj u muzičkoj i socijalnoj sferi. Lajpcig 1723. Bah se preselio u Lajpcig 22. asfaltiranim i noću osvetljenim trotoarima i ulicama. koje je izgradio Johan Šajbe. dok je grad istovremeno bio ogledalo evropskog muzičkog ukusa i kompozicije. Škola je imala oko 60 učenika. Škola sv. Grad je poznavao iz prethodnih poseta. Izvan masovnih zidina Lajpciga bila su šetališta sa drvoredima i prostrane botaničke bašte. sa ogromnim privatnim imanjima. starosti između 11 i 20 godina i obezbeđivala je horove za najmanje četiri gradske crkve. nedavno otvorenom gradskom bibliotekom.16 - . grad drugi po veličini u saksonskoj oblasti. u Lajpcig je stiglo četvoro kola natovarenih robom i imovinom bivšeg kapelnika Dvora u Ketenu.Razmotrene su vrline različitih kandidata za uspeh u Kunau i Veće je predložilo Georga Filipa Telemana. dvanaest i četrnaest godina. od osam. gde je proveo sledećih 27 godina života. maja 1723. koji se nalazi u školskoj zgradi“. dok je oko dva časa popodne. Takođe je bio jedan od prvih gradova kulturnog života u Nemačkoj. Porodicu Bah su u tom trenutku sačinjavali Johan Sebastijan. kočijama stigao on sa suprugom i nastanio se u svoj novo dekorisani stan. Bah je dao otkaz u Ketenu. Lajpcig. on je prihvatio zaposlenje. Pavla. Tri puta godišnje su se održavali Sajmovi trgovine koji su grad pretvarali u mesto izložbe sa mešavinom posla i zadovoljstva. kada je u decembru došao da testira nove orgulje u univerzitetskoj Crkvi sv. s obzirom da je grad želeo da plati neophodno školovanje njegovim sinovima. a princ ga je prihvatio. maj 1723. vlasti u Hamburgu nisu želele da „puste” Telemana. iz 1717. bio je centar izdavačke industrije. Davno otvoreni Univerzitet privlačio je mnogobrojne studente i ljude sa različitih strana. Mnoštvo međunarodnih trgovinskih i kulturnih veza je zasnovano na ovaj način. Pozicija kantora je ponuđena Bahu i. godine. evropski trgovački centar i mesto sa razvijenim i poznatim univerzitetom. a Sajam knjiga je veoma doprinosio razvoju kulturnog života Lajpciga. radeći kao kantor i upravnik hora i muzike u Lajpcigu.-1729. pa je njegova kandidatura odložena do daljnjeg. veličanstvenom Zgradom opštine i vrlo živim socijalnim životom. je obeležen kao dan inauguracije novog kapelnika uz uobičajene govore i himne i označava kraj šestomesečne potrage za osobom koja će biti na toj funkciji. Tome sazidana je uz zapadni gradski zid i nalazi se nedaleko od markantne Plajzburške tvrđave sa ogromnom kulom na severozapadnom uglu gradskih zidina. njegova supruga i četvoro dece. Uprkos skoro neučtivoj rezervisanosti Gradskog Veća prilikom njegovog postavljanja. Međutim. uz žaljenje zbog njegovog odlaska ali ne želeći da mu stoji na putu. na primer.

pokazuju da je u gradu. kao seniora. flaute i drugih duvačkih instrumenata. jedne nedelje u Crkvi sv. Orkestar koji je korišćen u izvođenju kantata je sadržao dvadestetak članova. pa su često pevali na sahranama i gradskim ulicama za milostinju. Komponovanje muzike je bila popularna dokolica u to vreme. ali bez kantate. Orkestar je bio pod rukovodstvom kantora. Bah izjavljuje: „17 je kompetentno. Petra. Nikole. Bah bi preduzeo sve korake da utvrdi da li su instrumenti koji imaju pisak u vrhunskoj formi. Prozor njegove radne sobe na prvom spratu je bio okrenut ka zapadu i sa njega se pružao pogled izvan gradskih zidina. koja je vodila u poznato šetalište oivičeno lipama koje su pratile liniju gradskih zidina. Na zahtev Baha Hofman je napravio violu pompozu. osoblje se svađalo među sobom. a druge u Crki sv. tenor u porodici violina. disciplina praktično nije postojala. a uslovi življenja nisu bili zdravi. je pevao u crkvi. frule. Bahov stan u školi je bio podeljen na prizemlje i dva sprata. Tome u gradskim zidinama se nalazila uzana Tomina kapija sa malim mostom preko gradskog jarka.17 - . Tokom leta ovaj deo je bio centar gradskog i muzičkog života. sama zgrada. bilo muzičara koji bi posećevali izvođenja u crkvenoj galeriji. 20 njih nije potpuno. Poznato je da je neke od instumenata koji su se koristili 30-tih godina XVIII veka napravio J. Grad je nazvan „Atinom na Plajzi“ i nudio je mnoge atrakcije tokom letnjih praznika u svojim parkovima i baštama pored Plajze i svom idiličnom okruženju. Iako se u tadašnjim novinama tvrdilo da je kantorov stan „sveže renoviran“. Pretpostavlja se da je prisustvo legendarnog Gotfrida Rajha u orkestru kao svirača i duvačkog i gudačkog intrumenta. još manjih mogućnosti je pevao u Crkvi sv. govori o visokom kvalitetu orkestra. C. ovde se nalazilo osam kafe-kuća gde su stanovnici provodili svaki slobodan trenutak svog života. između jarka i reke Plajze.bili iz siromašnih porodica i nisu mogli da plaćaju svoje školovanje. na predivne bašte. mislio sam da se nalazim na Jelisejskim poljima“. Grad je preko stotinu godina imao svoj Gradski orkestar. bez sumnje. U blizini škole sv. Pretpostavlja se da je Bah mogao da računa na veoma profesionalan orkestar. pa je u školi bilo samo 54 učenika iako je škola mogla da primi 120. Tome i u njenom su vlasništvu). regularni koncerti u Cimermanovoj kafe-kući i druga muzička događanja. a četvrti u Novoj crkvi. Tome. polja i livade. Roditelji nisu želeli da šalju svoju decu školu u kojoj je razboljevanje dece bilo tako često. sastavljen od četiri duvačka i četiri gudačka instrumenta. Treći hor. Najbolji od njih su raspoređeni da pevaju u horu koji izvodi kantate u nedelju. Od članova orkestra se očekivalo da budu profesionalci u sviranju violine. Hofman (Hofmanovi instrumenti se i danas koriste u Crkvi sv. dok 17 njih nije sposobno“. koja je poticala iz 1553. Dosta . Takođe je trebalo da obučava muzički talentovane učenike sviranju instrumenata da bi mogli da sviraju u crkvenom orkestru. i posle 1719. Drugi hor koji je bio istog obima ali sa manjim mogućnostima. godine. O 54 učenika koji su Bahu bili na raspolaganju za različite horove. je bila trošna. polja koja je kasnije Gete opisao sledećim rečima: „Kada sam ih prvi put video. kao i da učenicima predaje latinski jezik (ovu dužnost je Bah vrlo brzo prepustio mlađem kolegi). Dužnosti kantora su bile da organizuje muziku u četiri glavne crkve u Lajpcigu i da od učenika Tomine škole oformi horove u ovim crkvama.

Onima koji i sada uživaju u slušanju Bahovih kantata.Bahovih arija sadrži deonice za obou obligatu. ovde je morao striktno da se drži svojih dužnosti unutar organizovanog života crkve i škole. Ovaj lično određen zadatak je uglavnom izvršavao tokom prvih pet godina. himnama i izvođenjem na orguljama. Probe nedeljnih kantata su se održavale subotom popodne. Iako su ove službe bile jednostavne i sadržale su samo nekoliko himni. Bah je takođe učestvovao u duhovnoj muzici Univerzitetske crkve. utorkom i sredom. kantor je morao da organizuje grupu od oko devet pevača koji su radili po sistemu dežurstva. U Lajpcigu nije bilo aristokratskih olakšica ketenskog dvora. Naglasak je bio na „praktičnom učenju“ – prepisivanju dela velikih majstora. Glavni deo službe se završavao oko podneva. i komponovanju jednostavnih rečitativa i arija za izvođenje. Službe su se održavale i radnim danima da bi Bah mogao da nadgleda horove sve četiri crkve kao i onu koja se nalazila u staroj bolnici i onu u „kući za korekcije“. ova pozicija je dodeljena prosečno talentovanom orguljašu Crkve sv. a petkom je držao predavanja pre podne. Zbog ovoga je nastala velika svađa između Baha i autoriteta i tek kada je napisao žalbu Upravi u Drezdenu postignut je kompromis Bah je bez sumnje svoje dužnosti izvršavao na način na koji je to zahtevano od njega. razrađivanju delova za kontinuo. Dok je Bah u stvari radio na kompoziciji nekih od rečitativa i arija sa svojim učenicima. četvrtkom je kantor bio slobodan. može se činiti da su neke od arija manje slikovite nego što se to očekivalo od ovakvog maestra. Crkve sv. kopiranju pojedinih deonica za izvođenje. gospodina Baha. dužnost kantora je bila i da komponuje muziku za sahrane (opelo) i za razne druge prilike. Treba imati u vidu i da sve dužnosti koje su deo počasne pozicije moraju biti ispunjene i koje ne zavise samo od onih čija su to zaduženja. koju je izvršavao posredno. zajedno sa muzičarima koji su bili u poseti i kojima je pripala čast da učestvuju pod rukovodstvom. na primer. Bogatstvo i kompleksnost instrumentacije Bahovih kantata samo po sebi ukazuje da Bahu nije bilo teško da dostigne visok standard bavljenjem muzikom. zahteva predavanja latinskog jezika. Nikole. Učestvovali su učenici i njegovi sinovi. Kantata je trajala uglavnom dvadesetak minuta. sledila je propoved od oko sat vremena. godine. Na taj način je ispunjavao dužnosti koje su se ogledale u načinu instruisanja nadarenih učenika. gde je Bah mogao pisati muziku kada god hoće. Bahova pozicija. sada već slavnog. Sem ovog. Uzrok ovoj činjenici može ležati u osnovama obrazovanja Bahovog vremena. baveći se tokom ovih godina odavno postvljenim ciljem – obezbeđivanjem seta kantata za svaku nedeljnu liturgiju u toku godine. kada je otkrio da gradski kantor više nije zvanični muzički upravnik Univerzitetske crkve. nakom čega je manje redovno komponovao kantate. Časovi pevanja su se održavali od 9-12 ponedeljkom. što ukazuje na pristustvo dobrog oboiste među sviračima duvačkih instrumenata u gradu (možda baš Rajha). Violu i violinu obligatu je uglavnom svirao sam Bah. sa motetom.18 - . koju ju sledilo pričešće.. Nedeljom su službe počinjale u 7 ujutru. ili se propoved nalazila između dva dela kantate.. To je bilo nakon dirigovanja jedanaest službi sve do Božića 1725. uvek bi odredio tonove komponovanjem glavne . ako je ona sadržala dva dela. Pavla. Malo je verovatno da je bilo kamernih orgulja ili klavsena u galeriji – korišćene su isljučivo glavne orgulje.

– Collegium Musicum Često se u Bahovoj biografiji pominju nesuglasice koje je imao sa Većem. Lajpcig 1729. Teškoće nastaju zbog činjenice da Fon Kirhbahov izbor kompozitora ignoriše muzičkog direktora Univrzitetske crkve.-1740. koja je bila u dubokoj žalosti. bez obzira na to. muzičar. predavač. pa se nakon ovog postupka svog supruga odrekla trona i živela odvojena od njega sve do smrti 6. Gospodin Bah je pratio izvođenje na klavsenu. da s vremena na vreme pruža usluge privatnim ustanovama u Ketenu i Vajsenfelsu. Često je bio pozivan da testira nove instrumente. obzirom da je pretpostavljeni Bahu. godine. U slučaju da se radi o nekoj od ozbiljnijih prilika. septembra 1727. Bah sada počinje da posvećuje najveći deo svog vremena aktivnostima van Lajpciga – da savetuje izgradnju orgulja. godine. plemić i student Univerziteta u Lajpcigu. Naročito je bio poznat kao stručnjak u izgradnji orgulja. orguljaš i ekspert u oblasti izgradnje orgulja. među muzičarima koji su se nalazili na galeriji. predlaže da organizuje počasnu službu u Crkvi sv. a Baha da iskomponuje muziku. mada je Gotšedov tekst verovatno stigao nekoliko da na ranije. a služba je počela sa oglašavanjem svih zvona u gradu. koji mu je omogućio da i dalje proširuje svoj muzički opseg i aktivnosti. Bahu je tada dozvoljeno da komponuje Odu. Sigurnost ove pozicije obezbedila je činjenica da je Bah. sam bi napisao celu kantatu. koji bi trebalo da obezbedi muziku za ovakvu priliku. Fon Kirhbah je ovlastio nekadašnjeg Bahovog libretistu. Princ-elektor Augustus saksonski je prihvatio poljsku krunu. Zvanično odobrenje je stiglo 12. gde je honorarno bio kapelnik od 1729. što ga je obavezivalo da usvoji rimokatoličku veru. Kirhbah je održao svečani govor nakon drugog refrena. Johana Kristofa Gotšeda. Ovo je potreslo protestantsku Saksoniju. pa je uskoro dobio titulu dvorskog kompozitora Dvora u Drezdenu – princa-elektora saksonskog i Kralja Poljske.deonice koja se odnosi na napisanu temu nedelje. Poštovanje je raslo sa širenjem njegove reputacije. Gerner je protestovao. Pavla. pa mu je Kirhbah morao platiti kompenzaciju. do 1736. Hans fon Kirhbah. BWV 198. Njegova supruga Kristina Eberhardin je preferirala protestantizam. . Dve nedelje kasnije. tokom prvih šest-sedam godina službe napisao obiman repertoar kantata (pretpostavlja se da ih je ukupno oko 300). U programu je bilo naznačeno da je Odu „komponovao gospodin Bah u italijanskom stilu“.19 - . on je bio široko poznat i cenjen kao kompozitor. gde će održati oproštajni govor. da napiše stihove Ode žalosti. Veliki sarkofag se kraljevskim amblemima je stajao u sredini prepune crkve. Međutim. Jedno izvođenje Bahovog dela je posebno registrovano sa detaljima: kantata poznata kao Trauerode (Oda žalosti). Nedavna istraživanja većeg obima pokazuju da ovi podaci govore o nebalansiranom životu koji je Bah vodio. Slušalac uglavnom može da bude siguran u autentičnost Bahovih arija ili rečitativa kada oni nose njegov lični „potpis“ – pratnju pisanu za gudačke instrumente pre nego za jednostave figure bas deonica. oktobra. gospodina Gernera. uz prigovor da to „ne znači da će od sada komponovati muziku za akademske festivale“. zato što je sprovodio veoma detaljne provere.

tražeći zvaničnu titulu. gde se od maja 1730. Gezner je nedavno preuzeo funkciju upravnika u Tominoj školi. juna 1732. godine. a sada se radi na njenoj rekonstrukciji). grofa fon Kislinga. Nakon ovog priznanja Bah prezetuje dvočasovni koncert na novim Zilbermanovim orguljama u Bogorodičinoj crkvi (koja je tragično nastradala u II sv. i 1732. godine. 1729. a ovom Bah posvećuje kantatu BWV 18. Bah nije ni pokušavao da se opravda. godine Bah se žali saksonskom princu-elektoru u Drezdenu. Spas nalazi u formiranju Collegiuma Musicuma. prilažući kopije Kirija i Glorije iz Mise u h-molu. Ernesti je imao nove pedagoške ideje: klasika i teologija su zastareli. ratu. Školski objekti se otvaraju 5. Avgusta 1730. U Bahovo vreme u Lajpcigu je već posojala tradicija muzičkih društava – svetovne muzičke organizacije. Njega nasleđuje Johan August Ernesti. događaju promene i dogradnja Tomine škole.20 - . pa je počeo da se potpisuje kao Hofcompositeur. Bah je testirao skoro sve Zilbermanove instrumente u Saksoniji. uz nadgradnju dva sprata i restaurisanje eksterijera. godina Bah dobija ukor Veća zbog toga što je prepustio svoje dužnosti predavača mlađem kolegi Pecoldu. nakon smrti svog prethodnika 1729. a naglasak treba da bude na predmetima koji će više biti od koristi u svakodnevnom životu. 1733. koji je imao 29 godina i koji je ranije bio stariji član uprave Tomine škole. Promene se dešavaju i na polju Bahovog komponovanja – manje piše korale a više solo kantate. Posle toga je dobio titulu. iako bezuspešno. U uvodnom govoru Gezner naglašava potrebu za muzikom unutar zdanja – što Bahu pruža „nadu u svetliju budućnost u školi“. zavist ili proganjanje“ sa kojim se neprekidno suočava u Lajpcigu. Tridesete godine XVIII veka su bile period izgradnje Lajpciga. Na žalost. zato što nije disciplinovao svoje horove i zbog čestih odsustvovanja iz Lajpciga. uz molbu da mu nađe neko „odgovarajuće zaposlenje“ na kome ne postoje „brige. koji je bio porodični prijatelja Bahovih i kum Karla Filipa Emanuela. Ovo obnavljanje stare rasprave sa školskom i crkvenom upravom dovodi Baha da ogromnog razočarenja. već je želeo više vremena za obučavanje svojih horova i muzičara. čuvenim saksonskim graditeljem orgulja Gotfridom Zilbermanom. Bah je sada pokušao ponovo uz podršku svog pokrovitelja iz Drezdena. Mnoge javne ličnosti Lajpciga su bile povezane sa muzičkim aktivnostima studenata . što je dalje razljutilo Veće. koja datiraju iz sredine prethodnog veka. pa je iskoristio svoj uticaj da bi razrešio ovu situaciju između Baha i vlasti i da bi Bahu omogućio bolje uslove rada. Detaljno proučavanje svakodnevnih aktivnosti ovog muzičkog sastava ukazuje na značaj koji je on imao na razvitak kulturnog života Lajpciga 30-tih godina XVIII veka. Grad bi ostao bez Baha da njegov prijatelj Gezner nije intervenisao u njegovu odbranu. Gezner napušta Lajpcig 1733. Bah se nije slagao sa ovim predlogom. jer dobija poziciju profesora na Univerzitetu u Getingenu. pa su želeli da smanje njegove prihode.Bah je razvio blisku saradnju sa svojim savremenikom. Bah postaje stalni upravnik i dirigent ovog muzičkog društva i počinje da dobija zvanična priznanja i poštovanje najvišeg nivoa. ako ne i sa samog početka. pokrenute uglavnom od studenata poznatog gradskog univerziteta. Ovo je navelo Baha da piše svom školskom prijatelju Erdmanu. u svakom slučaju ovo smanjuje njegovu želju za obezbeđivanjem duhovne muzike Veću.

na primer. 4. koje su bile među najpoznatijim kompozitorima svog vremena. a kasnije su to bile posebne proslave (kao što je proslava rođendana Kralja). Jedna grupa je oformljena 1702. sa tri klavijature i pet grupa žica (od 2.(među njima je bila i nekoliko kantora) i dopronosile su podizanju muzike na viši nivo. Takođe je postojalo posebno ležište sa pedalama. uglavnom su bile obeležene razigranim svečanim kantatama. Ulaznice su naplaćivane za neobične koncerte i povremene specijalne koncerte (Sonder-konzerte). koji je posedovao kafe-kuću. Telemana. nastup je bio u bašti na otvorenom. Priča o Bahovom Collegiumu Musicumu je povezana sa Gotfridom Cimermanom. a omogućavali su izvođenje većeg obima tonova. sredom od 16-18h. a vrlo verovatno i kompetentan muzičar. Izvođenje Collegiuma se. U njegovom vlasništvu je 20. Ovi koncerti su bili ozbiljni događaji. ne razlikuje od koncerta u obliku u kome nam je danas poznat. orguljašu Nove crkve. koje je podsećalo na pedale orgulja. (Bah je mnoga od ovih dela preradio u duhovna dela. Koncerti su održavani na Cimermanovom imanju. BWV 248). Albinonija i drugih. a Bah preuzima rukovodstvo nad Collegiumom. Gotfrid Cimerman nije bio samo posrednik. Kada je bilo toplo vreme. 8 i 16 inča). godine – nemački klavseni su bili veći i potpunijeg tona od svojih italijanskih i francuskih savremenika. Ovde su verovatno izvođeni i Bahovi koncerti za više klavsena.21 - . koje su izvodili poznati gostujući izvođači. Lokatelija. Obični koncerti su verovatno bili besplatni. Vivaldija. Održavale su se dve vrste koncerata: obična i neobična. Kada je Teleman napustio Lajpcig. O običnim koncertima se malo zna. mnogi su adaptirani od prvobitnih dela za violinu. Vivaldija. prvi put izvedena 1732. rukovodstvo Collegiumom je pripalo Baltazaru Šotu.tih godina bio i „veliki klavicimbalo obimne ekspresivnosti“. godine. u stvari. BWV 211. a druga šest godina kasnije od Johana Fridriha Faša. Sam termin . ili prerađena dela drugih kompozitora. Početkom XVIII veka su se javile još dve – koje su postojale istovremeno – koje su oformile mlade osobe sa Univerziteta. Povremeno su izvođena i vokalna dela. od 18-20h. u Cimermanovoj kafe-kući u Katarininoj ulici u blizini Markovog Trga. s obzirom da se u novinama pisalo samo o onim neobičnim događajima. već i ljubitelj muzike. Novi instrument je imao dve ili tri klavijature i moguće je da je bio rad slavnog hamburškog graditelja Hasa i da je bio sličan njegovom instrumentu iz 1740. Božićni oratorijum. verovatno pod njegovim pokroviteljstvom. sa punom raskoši truba i bubnjeva. Izvođena su i dela Hendla. Javljale su se različite takve grupe. godine Šot prelazi na novu poziciju. Najpre su postojala standardna izvođenja. U proleće 1729. Zamenjen je još „finijim instrumentim“ 1733. godine od strane Georga Filipa Telemana. koji je sam po sebi bio lajpciška atrakcija. Tokom zimskog perioda udruženje je nastupalo petkom uveče. na šta ukazuje činjenica koja se navodi u tadašnjim novinama i govori o stalnom opremanju svog imanja različitim instrumentima za potrebe Collegiuma i drugih gostujućih muzičara. 8. izvođeni van časova u kafe-kućama i verovatno nisu bili samo ukras kulinarskim atrakcijama. kao što je Kantata o kafi. Verovatno je bilo dosta instrumentalne muzike – od dela samo za klavijature. Fašovo udruženje je konačno palo u ruke Johana Gotliba Gernera muzičkog upravnika Univerziteta i Bahovog stalnog rivala. pa preko sonata da dela za orkestar. na primer.

“. aranžmani programa itd.. Frederik se upravo spremao za početak koncerta. Bah je pozvao Kralja da mu zada temu za improvizaciju. Rasporedi nedeljnih nastupa. Po povratku u Lajpcig. Kralj je posedovao nekoliko ovih instrumenata.22 - . – Godine introspekcije Tokom poslednjih godina svog života Bah se povlači u miran život. Bez sumnje su oni uživali u privatnim koncertima u Bahovoj ogromnoj radnoj sobi. ili 4 klavsena – poznato je da je Bah posedovao šest klavijatura i mnoge druge instrumente. Lajpcig 1744.koncert je i počeo da se koristi vezano za nastupe Collegiuma Musicuma. sa ciljem iskazivanja zahvalnosti za prijem koji je imao u Potsdamu. Činjenica je da je ovo u poznim godinama njegovog života postala glavna umetnička aktivnost i da je crkva postala skoro nebitna. 1747. Ostao je dirigent Collegiuma Musicuma sve do smrti Gotfrida Cimermana 1741. godine. na putu snaji u Berlinu koja je čekala drugo dete njegovog sina Karla Filipa Emanuela. Njegov sin Karl Filip Emanuel piše: „nije bilo muzičara koji je iz bilo kog razloga posetio Lajpcig. kada se sastajao sa svojim prijateljima iz Dvorskog orkestra ili je posećivao operu. otkrivaju da Collegium Musicum više nije pod Bahovim rukovodstvom. Spuštajući svoju flautu rekao je članovima orkestra: „Gospodo. Bah razvija teme u sekvence sa pokretima kontrapunkta. Kada je Bah završio sa sviranjem svakog instrumenta. kome je predstavio grupu varijacija. Ovde je pozvan u posetu Palati Kralja Frederika Velikopruskog. Bah svraća u Potsdam posle dva dana zamornog puta. izvodeće koncerte za 2. proizvodeći neke od najosnovnijih postavki barokne muzike. U godinama provedenim sa Collegiumom Bah je doživeo zadovoljstvo kakvo nije iskusio sve od vremena provedenog u Ketenu. komponovanje novih dela. dodaje sonatu za violinu i flautu. naravno bio dorastao ovom zadatku. stari Bah je ovde“. 3. naziva ih . svirao je flautu uz pratnju orkestra. Ovo je bila ta tema: Bah je. Bah je uživao u posetama Drezdenu. u njegovim kasnijim godinama. sada poznatih pod imenom Goldberg varijacije. Otkazao je koncert i pozvao Baha da isproba nekoliko fortepijana koje je napravio Bahov prijatelj i kolega Gotfrid Zilberman. godine. U svom stanu je primao posete muzičara iz cele Nemačke i drugih zemalja. koji su se nalazili u različitim prostorijama. Jednom prilikom je pozvao svog zaštitnika grofa fon Kislinga. u kojoj je njegov sin Karl Filip Emanuel bio dvorski muzičar. a da nije svratio do mog oca. kada je dobio listu osoba koje su u poseti Dvoru. probe. često sa svojim sinom Vilhelmom Fridemanom.-1750..

metode koje je on razvio do savršenstva i koje nijedan kompozitor nije uspeo da prevaziđe. Gospode“. u šezdesetšestoj godini života. a njegov grob je. U ovim uslovima je iskomponovao svoje poslednje koralne fantazije.. 28. Ujutru. Njegova poslednja dela prikazuju sveukupnu njegovu veštinu sabrane u kontrapunkt i fugu. Istog dana je imao moždani udar. Često su ga pitali zašto ranije nije počeo da radi na ovoj temi. posle petnaest do devet. gde se od svakog člana očekivalo da pokaže svoje umeće. koji je bio praćen jakom groznicom. svog učenika i zeta. Veće u Lajpcigu je počelo da traga za njegovim naslednikom.. koje pokazuju umetnost kanona. godine. Na savet svojih prijatelja. udruženja učenih ljudi posvećenih promovisanju muzičke nauke. poverovalo je da su pronađeni posmrtni ostaci ovog kompozitora. Parcijalna identifikacija je izvršena na osnovu serije anatomskih i drugih analiza. u odsustvu nadgrobne ploče (na grob mu nije bio postavljen ni običan znak sa imenom) ubrzo bio zaboravljen. Kanonske varijacije. Jovana rekonstruisana 1894. Crkva Sv. u zoru 31. pa je sada vid počeo da ga napušta. on se budi nalazeći da ponovo može da podnese jaku svetlost. a njihov slab efekat je pogoršan infekcijom koja je ozbiljno ugrozila Bahovo zdravlje. Tome. naravno. marta i aprila 1750. Ova nezavršena fuga. zasnovane na preradi korala „Pred Tvojim prestolom stojim. Muzička žrtva. Bah je zatim postao član Miclerovog društva. normalno se nadovezivala na izvođenje „Umetnosti fuge“. Poslednju veličanstvenu Trostruku fugu (Kontapunkt XI) Bah je takođe napisao u poslednjim danima svog života. Poslednjih godina Bahovog života. Bahov doprinos je bio pet kanonskih varijacija u čijim se osnovama nalazila Božićna himna „S nebeskih visina“. Džona Tejlora (koji je takođe operisao Hendla) i koji je trenutno bio u poseti Lajpcigu. prerađujući koralne fantazije (BWV 651-668) uz pomoć Altnikola. jula. Juna 1749. godine. kreativna energija je dostigla maksimum muzičke ekspresije: Misa u h-molu. Kada je Crkva sv. Ovo delo Bah nije stigao da završi. nije nijednom rečju obeležila gubitak svog velikog službenika. Jovana koje se nalazilo izvan gradskih zidina. kojoj je skoro 30 godina savesno služio. nekoliko učenika i Bahovih obožavalaca. Tokom svog života Bah je radio pod slabim svetlom. jula 1750. godine.Muzička žrtva i šalje in na Dvor sa propratnim pismom posvete.“ Bah je sahranjen na groblju sv. iako tema može biti prilagođena. Bah je otišao na pregled kod poznatog engleskog specijaliste oftamologije. kako primećuje Gustav Notebem. smatra da je taj postupak isuviše arogantan“. On je izveo dve operacije katarakte. BWV 1080). Goldberg varijacije i. Takođe je radio na fugi koja sadrži tonalitete B-A-C-H. Kosti su položene u sarkofag od kamena koji je zakopan na mestu . jer je Bah pozvan da svira na svim gradskim orguljama. predajući svoju blagoslovenu dušu Spasiocu. Umro je „uveče. Ovo delo je poznato pod imenom „Die Kunst der Fuge“ („Umetnost fuge“.23 - . mada se od nje razlikovala. kao i da jasno vidi. 1880. Poslednje mesece svog života Bah je proveo u zamračenoj sobi. Sledećeg dana je kraljevska pratnja obišla Potsdam. a on bi odgovarao da „uprkos tematskim mogućnostima. godine.

tako da nije upoznao nastojanja francuskih klavsenista. gde se i danas nalaze. oni i kvantitetom i kvalitetom stoje na visini vokalnih. . Bah je ostao u svojoj zemlji. Za razliku od Hendla koji je život proveo u gradovima širom Evrope. ni predbarokna polifona dostignuća. koje je objavilo „Bahovo udruženje” osnovano 1850. italijanske opere i oratorijume. Bahovi instrumentalni radovi po opsegu i značaju ne zaostaju za vokalnim. i mnogi posetioci su dolazili da iskažu poštovanje prema ovom velikanu. Šmajder je popisao celokupno stvaralaštvo i bilo je 1080 kompozicija. a barokna instrumentalna nastojanja udružuju i razvijaju do vrhunca. On je svoj stil izgradio u duhovnom dodiru sa nemačkim orguljašima i sa nemačkom narodnom pesmom. godine. Još jednom su posmrtni ostaci spašeni i sahranjeni 1949. ratu.24 - . Stilski postupci i detalji kojima kompozitor oblikuje programske pozadine slični su osećanjima u kantati ili pasiji – primenom hromatike Bah izražava bol. 47 svezaka bilo je potrebno za objavljivanje svih dela. ovog puta u oltaru Tomine crkve. godine.pored poete Gelerta u podrumu Crkve sv. Jovana. Barokna polifonija u Bahovim instrumentalnim delima sadrži istu dubinu i osećajnost kao i vokalna dela. tugu i potištenost. sve dok crkva nije srušena u II sv.

Dela Johana Sebastijana Baha Pasije po Jovanu. 2 koncerta za tri klavira i orkestar. oko 300 kantata. U području klavirskih dela Bah je svakom ljubitelju muzike omogućio da se. već i drugačijeg karaktera. ne samo plesnog.. koralne predigre i partite. što je posledica upotrebe različitih ritmova. 6 Brandenburških koncerata. 4 orkestarske svite.. To se vidi.varijacije” . fantazije i fuge. deonice imaju samostalnost kretanja. na primer. po Marku i Luki. sonate za flautu i klavir.. 6 sonata za klavir i violinu. Mali preludijumi i fuge. Misa u h-molu. violu da gamba i klavir . 1 koncert za dve violine i orkestar i više koncerata tipa končerto groso. 1 koncert za četiri klavira i orkestar. 30 dvoglasnih i troglasnih invencija. u gavoti iz treće „Engleske svite”: Zbirke . približi vrhuncima njegove instrumentalne muzike u koju svakako pripadaju oba toma „Das Wohltemperierte Klavier”. 3 koncerta za dva klavira i orkestar. 3 sonate za solo violinu. : 6 partita za klavir. 2 koncerta za violinu i orkestar. „Muzička žrtva”. savlađujući manje i veće teškoće. Instrumentalna dela: Najvažnije mesto u bogatom Bahovom stvaralaštvu zauzimaju kompozicije za klavir i za orgulje. Božićni oratorijum. dvoglasne i troglasne invencije. „Francuske svite”. „Engleske svite” i partite su stepenice koje vode do vrhunca stvaralaštva J. „Die Kunst der Fuge”. orguljske tokate. po Mateju.25 - . „Goldberg . Bahova muzička misao se odlikuje velikim dozama improvizacije. po 6 francuskih i engleskih svita za klavir. moteti. načine zabavljanja uz gajde . Plesni ritmovi odaju i blizinu naroda. Baha. pesme i arije. 6 svita za solo violončelo. fuga „Das Wohltemperierte Klavier” (ukupno 48). S. Magnifikat. 7 koncerata za klavir i orkestar..

neki stavovi su ponavljani sa dodavanjem ornamenata i ukrasa. sabrane su 1731.svita: „Francuske svite”. O tome svedoče i taktovi iz troglasne invencije u f . On je svuda majstor. godine u prvi deo zbirke „Klavierübung”. partite. u troglasnu invenciju zna uneti osećanja bola i duboke patnje.26 - .molu: . „Engleske svite”. Svaka engleska svita počinje preludijumom. a u zbirci se naročito ističu sarabande. što se može videti i u „Pasiji po Mateju”. imaju po 6 svita.

na zahtev ruskog poslanika grofa fon Kislinga. U prvom stavu javljaju se dve teme u istom tonalitetu. harmonska struktura i bas ostaju sačuvani kroz svih 30 varijacija. Svaka treća varijacija pisana je u obliku kanona. Varijacije koje nisu konstruisane na kanonu imaju različite oblike: invencije. glavnu melodiju izvodi violina. . francuske uvertire. i iz 1744. „Goldberg . tokate. prožete optimizmom i predstavljaju jedno od vrhunskih dela koje je Bah napisao za čembalo. U zadnjem. ali koji se dopunjuju. ali ne sasvim jer u pozadini sporedni glasovi pletu posebno melodijsko nizanje tonova. delu zbirke „Klavierübung” se nalaze 30 „Goldberg varijacija”. „Dobro temperovani klavir” sadrži dva dela (iz 1722.27 - . tako što je svaki napev obrađen dva puta (duži i kraći . godine).molu pod naslovom „Uvertira u francuskom stilu za čembalo sa dva manuala” „Italijanski koncert”. od unisona do none. koji se mogu čuti i istovremeno. Raznovrsnost Bahovog stvaralaštva se zasniva na shvatanju da su preludijum i fuga delovi celine. Finalni stav je sastavljen od živahne igre tonova. što „Goldberg . Trideseta varijacija „Quodlibet” je izgrađena na dva šaljiva nemačka napeva. Uprkos nazivu. U svakom se nalaze po 24 preludijuma i fuge u svim tonalitetima dura i mola. kapriča. a ne na osnovu porekla tema. koje su komponovane u parovima. koji su u kontrastu. koje je Bah napisao za svog učenika Johana Teofila Goldberga. jer one nisu u stilu kompozitora italijanske koncertne muzike. što je suprotno prethodnim stavovima. od kojoh je najsavršenija dvadesetpeta varijacija i predstavlja lirski vrhunac celokupnog ciklusa. što je u kontrastu sa pravilom da se druga tema javlja u tonalitetu dominante. Treći deo zbirke „Klavierübung” sadrži „Predigre uz katehizam” poznatim i pod nazivom „Orguljska misa”.Drugi deo zbirke „Klavierübung” sadrži: partitu u h .najčešće fugiran). i svaka je izgrađena na drugom intervalu. Temperovati znači podeliti oktavu na 12 jednakih intervala. ornamentirane lagane kantabilnosti i savršene bravuroznosti. koncert je pisan za čembalo sa dva manuala i Bah je uspeo da dočara kontraste solo i tutti.varijacije” približava pasakalji i šansoni. u izvođenju ne učestvuje orkestar. Tri varijacije su u sporom tempu. koji je dobio naziv po tome što je sastavljen po italijanskom ukusu. u imitacijama.dobro temperovani klavir. Dok se tema preobražava. četvrtom. Na području muzike za klavir najveće Bahovo delo je „Das Wohltemperierte Klavier” . tkivo je homofono. ima ih 9. njegovu drugu suprugu.varijacije” su veoma bogate materijalom. Srednji stav „Italijanskog koncerta” je lirska elegija. napisanih za Ana Magdalenu. fugete. Kao temu Bah je iskoristio dvodelnu sarabandu iz „Klavirskih knjižica”. koji omogućuju potpunu primenu enharmonije.

koji su odvojeni međuigrama . diminuciji. U ostala Bahova .Fuga: Fuge ispunjavaju i predstavljaju njegovo poslednje delo „Die Kunst der Fuge”. Bah je nedostižni majstor fuge. Snaga njegovih polifonih struktura. Treći deo fuge naziva se završni deo i u njemu odgovor na temu počinje pre nego što se sama tema završi i tako se stiče utisak da se basovi jure (stretto). i upravo te deonice predstavljaju komentar događaja koje opisuju. Baha otkriva kontakt sa delima za orgulje. nigde se nisu tako uočavale kao u njegovim kompozicijama za orgulje. ekspresija kao i intimnost osećanja. Gornji glas sadrži koralni napev. Bah je završio samo 45. „Kad smo u najvećoj nevolji”. napevi „Zbog Adamovog greha”. a pored toga i mnogobrojne fuge za orgulje. comes se modulira u tonalitet tonike. patetika i dramatika. Drugi deo fuge naziva se razvojni deo. „Osamnaest korala”. Često ih sledi coda. tako se kasnije pojavljuje u trećem glasu.. 5 kanonskih varijacija himne „S nebeskih visina”. Celokupna građa fuge zasnovana je na jednoj temi. tema u drugom glasu se razvija u tonalitetu dominante i to je realna fuga. i to je tonalna fuga. Modulacije se vrše prema tonalitetu u kome će se tema pojaviti. u prvom se javlja nova misao. Značajne su mnogobrojne obrade protestantskih korala i ima ih više od 150 razrađenih obrada melodija. pa i još više glasova. Drugi glas (comes) preuzima temu od prvog glasa i to u tonalitetu dominante. Vrhunac u variranju za orgulje dostignut je u „Pasakalji u c-molu”. Najpoznatiji korali: 6 „Šivlerovih” korala. Bah je za klavir napisao i posebno smelu „Hromatsku fantaziu i fugu”. Važno mesto zauzimaju njegove koralne predigre u kojima su komentarisane potresne i uzvišene rečenice teksta korala. a može biti petoglasna.. koja se javlja u punom obliku ili u specifičnim fragmentima. augmentaciji. Pasakalja se sastoji od 20 varijacija posle kojih sledi zaključna dvostruka fuga. Karakteristična obeležija naravi J. a elementi glavne i sporedne teme se kombinuju na različite načine. koja dopunjuje temu. u njemu se tema pojavljuje u drugim tonalitetima. kao i za violinu. a ostali glasovi poseduju samostalne melodije. S. i od setne lirike do veselja. troglasna. Ekspozicija se završava tek kada tema prođe kroz sve glasove. ako tema ostane u istom tonalitetu.28 - . vodeći računa o završetku teme. koje mora omogućiti imitiranje i primenjivanje drugih kontrapunktskih postupaka u daljem toku fuge. koje sadrži dvadeset stavova. Fuga je dokaz Bahove stvaralačke snage u temama koje prelaze od patetike i dramatičnosti do nežnosti. Prvi deo fuge naziva se ekspozicija.divertimenti. najčešće je četvoroglasna. Od 164 koralnih napeva koji se pevaju tokom jedne godine. sa završetkom na autentičnoj kadenci u tonalitetu tonike. kako vokalne tako i instrumentalne. a orgelpunkt je često praćen inprovizacionim metričkim slobodnim kretanjima. Ponekad se tema imitira u inverziji. Dok drugi glas izvodi temu. Ako tema na kraju modulira na dominantu. dvoglasna. Prvi glas nosi temu (dux).

Veliki je i uticaj J. patnjama i brigama. Prvi deo govori o ljudskom stradanju.dela za orgulje spadaju „Pastorala” u F-duru. na početku ili na kraju kantate. Bavi se problemima čovekovog života. nada i uteha. „Osam malih preludijuma i fuga”. koji simbolično izražava glavnu ideju njenog sadržaja. ali uz upotrebu duvačkih instrumenata u solističkom izvođenju. Instrumentalnu stranu Bah poverava različitim ansamblima. koji nisu samo pratnja. zato što novi elementi: tekst i reč. ali njegova dela govore i o smrti i stradanju. tokata i fuga u C-duru. 4. rečitativ i snažni polifoni odlomci. fuga u d-molu. a ako je iz dva dela onda i posle propovedi. tokata i fuga u Dduru. Bah je prilikom sviranja lestvice koristio sladeći prstored: 1. od kojih su najpoznatije u D-duru i h-molu.7 tačaka. U to vreme palac i malić su se veoma retko upotrebljavali. preludijum i fuga a-molu. 2. 2. S. Posebno mesto među vokalnim delima zauzimaju crkvene kantate. fantazija i fuga u g-molu. napisao ih je oko 300 od kojih je samo 200 sačuvano. 1. naročito na sam prstored. Bahova kantata se najčešće sastoji od 5 . Vokalna dela: Vokalna dela J. Od elemenata u kantati su zastupljeni: arija. S. od kojih je srednji u laganom tempu. Duhovne kantate: U protestantskom bogosluženju kantata zauzima centralno mesto. omogućavaju umetniku potpuno izražavanje ideja. 3. Treći i šesti „Brandenburški koncert” su pisani isključivo za gudačke orkestre. U njima je Bah koristio italijansku formu sa tri stava. Bah je u prvom redu filozof i lirik. 4. a trećim prstom se prelazilo preko četvrtog. dok su teme drugog vera. već sadrže odlomke koji dopunjuju vokalno izvođenje. Uz nju se izvodi motet i više himni.29 - . vere i nade u pobedu. godine pripadaju končertu grosu. ali ih ponekad ima i više od 10 u kojima naizmenično nastupaju solisti. tokata i fuga u d-molu. Među Bahovim delima za veće instrumentalne ansamble trebalo bi pomenuti četiri svite-uvertire. 3. Kantata se može čuti između čitanja Jevanđelja i propovedi. Šest „Brandenburških koncerata” iz 1721. a veoma je značajan koral. Baha na samu tehniku izvođenja na klaviru i orguljama. manji ansambli i hor. Baha su od velikog značaja za muzičko stvaralaštvo uopšte. a značajno je i to da je prste držao zaobljene i u istoj horizontalnoj liniji. . ariozo.

g-molu i G-duru) je namenio kraljevskoj kapeli drezdenskog dvora za katoličko bogosluženje. uz pratnju sekvenci. prekomernim trozvucima i petozvucima. J. .Veliča duša moja Gospoda) je napisan za soliste. Bah je napisao dva oratorijuma „Božićni” (ciklus od 6 kantata namenjen božićnim danima) i „Uskršnji”. Bah je koristio latinske tekstove pri pisanju pet misa. Tekst je na latinskom. U neki motetima Bah je koristio koralne napeve. zatim „Kantata o kafi” koja prikazuje oca koji ćerku pokušava odvići od kafe. koji sadrži pet tačaka (Kyrie.S. U delu gde se iskazuju patnja. Bah je napisao dve svadbene kantate „Weichtet nur. već dvostruki hor. koja slavi Boga. po dužini je prevazišla obične mise. burleskama. harmonija uglavnom ne napušta dijatoničnost.30 - . a ima i dosta disonance izražene uglavnom u umanjenim septakordima. Najznačajnija je Bahova „Velika misa u h-molu” pisana za hor. U njima ne učestvuje orkestar. briga i bol. Od standardnog niza oratorijuma. pored duhovnih kantata važni Bahovi moteti. ernjünschte Zeit”. ritam je življi. Sačuvano je samo šest Bahovih moteta. mise i pasije. Za iskazivanje radosti. Magnifikat. oko dvadeset je svetovnih. Najpoznatije su „Seljačka kantata” koja govori o ljubavi. gde se zapaža izuzetno vladanje polifonijom. usporene. Credo. soliste i orkestar. Odlomci iz kantata uzeti su iz Bahovih instrumentalnih dela. Vegove svetovne kantate su najčešće izvođene u čast visokih ličnosti iz plemićke klase. a Bah ih je nazivao serenadama. Gloria. Na područiju crkveno-duhovne muzike su. uzet iz Jevanđelja po Luki i nosi reči Isusove mati Marije. Četiri kratke mise (u F-duru.Svetovne kantate: Od ukupnog broja Bahovih kantata. SanctusBenedictus. 6 arija i 3 dueta). Mise i oratorijumi: Mada je bio protestant. Agnus Dei) nastao je ciklus od 24 tačke (15 horskih nastupa. petoglasni hor i orkestar. Magnifikat (“Magnificat anima mea Dominum” . melodije su molske. pa i muzičkim dramama. njegovu moć i dobrotu. betrübte Schatten” i „O holder Tag. sreće i poleta Bah koristi durske melodije energičnog pokreta. pesmi. A-duru. hromatike. pa se ne može izvoditi pri obredu. koji su kompozicije velikog opsega. plesovima sa sela i u njoj se mogu čuti narodni napevi.

neprocenjivom kulturnom blagu. horizontalnih i vertikalnih elemenata. Luki i Jovanu. izraslo iz različitog materijala. U njegovim delima se oseća izuzetna snaga i energija. Johan Sebastijan Bah ostavio je za sobom raskošno bogatstvo. On postiže savršenstvo u polifoniji. perfektnim i dostojanstvenim vokalnim i instrumentalnim dostignićima. a „Pasija po Luki” je pisana u stilu kantata. U strukturi Bahovih pasija susreću se poznati elementi vokalne muzike: rečitativ. arije i arioza. ali i uravnoteženost harmonije i kontrapunkta. orkestar ima značajnu ulogu u isticanju ideje dela. pa po Jovanu 1724. na primer broj Hristovih učenika je jednak broju taktova. koji se ogleda u nedostižnim.31 - . pa zaostaje za ostalim delima ove grupe. stavljajući svoj stvaralački pečat načinio nešto originalno i neponovljivo. Naizgled skromna i povučena. Po opsegu dela su nadmašila ono što je na tom području ranije napisano: po Jovanu sadrži 68 tačaka. Prva je nastala pasija po Luki 1712. a od koga je. što je rezultat velikih ambicija koje. godine. Pišući „Pasiju po Mateju” Bah vodi računa o brojevima. horski nastupi koji su naizmenično obeleženi dramatičnošću i lirikom. inspirisane malim stvarima. godine i po Marku 1731. 39 akorda – simbolika za 39. Bah je napisao 4 pasije: po Mateju. uokviruju muziku „zlatnim ramom umetničkog genija”. a po Mateju čak 78 tačaka. upotpunjen muzikom. godine.Pasije: Koristeći četiri Jevanđelja. Italije i Francuske. Tekst. ličnost ovog giganta poseduje u duši sakriven potencijal. „Pasija po Marku” je velikim delom uništena. Marku. dobija dublje značenje. koji potiče iz Nemačke. psalm. horski koral. On trajanje nota i njihov broj na zanimljiv način vezuje za događanja u Jevanđeljima. po Mateju 1729. . godine.

32 - ..

Literatura: − Josip Andreis.33 - .. 1975. Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja − Internet .. Povijest glazbe − Dušan Plavšić. 1972.