Filozofski fakultet, Niš

Studijska grupa: psihologija

Seminarski rad iz psihologije umetnosti:

Johann Sebastian Bach

Profesor:

Student:

Vladimir Nešić

Jana Lazović 31

U Nišu, 2006. godine

Sadržaj:

osnovne karakteristike baroka odlike instrumentalne muzike život J.S. Baha − − − − − − − − − − − Ajzenah 1685.-1695. Ordruf 1695.-1700. Lineberg 1700.-1702. Vajmar (prvi put) 1703. Arnštat 1703.-1707. Milhauzen 1707.-1708 Vajmar (drugi put) 1708.-1717. Keten 1717.-1723. Lajpcig 1723.-1729. – Kantor i dirigent Lajpcig 1729.-1740. – Collegium Musicum Lajpcig 1744.-1750. – Godine introspekcije

strana 4 strana 4 strana 7 strana 7 strana 8 strana 9 strana 9 strana 10 strana 10 strana 11 strana 13 strana 15 strana 18 strana 21 strana 24 strana 24 strana 27 strana 28 strana 29 strana 30

dela J.S. Baha instrumentalna dela fuga vokalna dela mise i oratorijumi pasije

-2-

-3-

-4- .

U nekim baroknim muzičkim oblicima potpuno je vladala monodija. izraz potreba i osećanja aristokratskog društva tog vremena.Johan Sebastijan Bah. koji je trajao oko 150 godina. a kasnije na klaviru. Baroknoj sviti prethodili su brojni renesansni plesovi. instrumentalna forma koja je predstavljala niz plesova različitih naroda. koji su predstavljali osnovu muzičke građevine. Označavao se samo najdublji ton.Osnovne karakteristike baroka: Za početak novog razdoblja u evropskoj muzici označava se 1594. To je umetnost pokreta i nemira. dinamična je i bogata detaljima. povezanih na principu kontrasta. Tako je nastao generalbas ili kontinuo. došlo je do velikog napretka u razvoju melodije. plemstva i crkve. naročito u Holandiji i Italiji. a zatim delimično i težnja bogatog građanstva. Za završetak baroka uzima se 1750. Melodika se slobodno razvijala. U baroku dinamika je bila postavljena na principu kontrasta svetlo . svetla tami. harmonije i instrumentacije. oslobodivši se od vekovne podređenosti tekstu. dok ostale deonice preuzimaju ulogu pratnje) na primer u operi. a ostali su bili predstavljeni brojkama kojima su se označavali intervali između najdubljeg i ostalih tonova u akordu. Prvo se javlja svita. kada sa muzičke pozornice nestaju dva najveća predstavnika renesanse Orlando di Laso i Palestrina. a te godine je izvedena i prva opera. a svuda se susreće mnoštvo ukrasnih elemenata. muzička umetnost je doživela mnogobrojne promene: stvorene su nove forme svetovne i crkvene muzike. uobičajenom instrumentu u XVI veku. (isticanje gornje melodije. -5- . Mada karakter muzike još uvek zavisi od vladara. ali se akordi. tako da između forte i piano nije bilo crescendo i decrescendo. On se svirao na čembalu. godina. U ovom periodu. Aristokratija je htela da umetnošću prikaže svoju moć. orguljama. u drugim muzičkim kompozicijama dominira polifonija. bogatstvo i veličinu. Napredak muzike bio je uslovljen razvojem kulture iniciranog ekonomskim porastom i jačanjem privrede. Međutim. Zbog toga dominiraju monumentalnost. dolazi do većeg uticaja građanstva. zadržala često i bogato nizanje tonova čisto dekorativnog karaktera.tamno. a polifonija je dostigla svoj drugi veliki procvat. godina kada umire najveći majstor baroka . Osnovne karakteristike baroknog stila bitno se razlikuju od renesansnih. nisu potpuno ispisivali. puna kontrasta. tako što se između dva brza stava nalazio jedan sporiji. suprotstavljanja jedinke masi. Odlike instrumentalne muzike: Barok je veoma značajno razdoblje za razvoj instrumentalne muzike koja se. Barokna umetnost je. tipična pojava u muzici baroka. prvenstveno namenjeni izvođenju na lutnji. prema tome. dostižući savršenstvo u poslednjim decenijama razvoja. raskoš i sjaj. Harmonija je u ovom periodu postajala određenija i jasnija. potpuno slobodno razvijala u nove samostalne instrumentalne oblike.

zatim sporiji i na kraju brzi stav. koji se zvao ripijeno (ripieno . Svaki stav ima po jednu osnovnu muzičku misao-temu. viole i violončela (ponekad nekog duvačkog instrumenta) i kontinua. nemači ples 4/4 ili četvorodelnom taktu. bourree.Svite su pisane za solo-instrument. kod priredbi na otvorenom. gavota. samostalnim životom. naročito u Italiji. tokate (toccata). nazvana končertino (concertino). U baroknoj muzici komponovane su i sonate za solo-instrument bez kontinua. bili su uvodni deo svite) i arija. orkestar ili soloinstrument uz pratnju orkestra. napisano za jedan ili dva gudačka instrumenta. Ripijeno se sastojao iz gudačkih instrumenata: prve i druge violine. kurant (courante). kancone (cancona). ali oni nisu plesnog karaktera. svirati). Svi stavovi barokne svite su u istom tonalitetu. intrada. rigandon. prvi je lagani. Sredinom XVII veka nastaju dve vrste sonata: sonata da chiesa (crkvana sonata) koju su nazivali jednostavno „sonata” i sonata da camera (kamerna sonata). ako je pisana za veće muzičke sastave (orkestre) nazivali uvertiromorkestarska svita. i zaista se može reći da se u končertu grosu radi o takmičenju između manje grupe od dva ili više solo-instrumenata i orkestra. kao i stavovi kojima je nedostajao plesni karakter: uvertira. Kada je nastala instrumentalna muzika. Osim spomenutih muzičkih oblika. brzog tempa. suprotstavlja orkestru. Končerto groso je doprineo stvaranju solističkog koncerta u kome se jedan instrument izdvaja i suprotstavlja celom orkestru. Končerto groso (concerto grosso) je vrlo karakterističan oblik barokne muzike u kome se manja grupa instrumenata . vrlo pokretan. kontinuu i violi da gamba. čembalu i orguljama. Kasnije su u okvir svite ušli i drugi plesovi: mennuet. a vrlo rasprostranjen oblik je triosonata. Svitu su. koji se obično izvodio na čembalu. namenjene prvenstveno instrumentima sa dirkama. laganog tempa i dostojanstvenog karaktera i žiga (gigue). jer je dugo bila isključivo u službi vokalne muzike: u svečanim prilikama.zvučati. odjekivati. chancone. saraband (sarabande). engleski ples u 6/8 taktu. uz pratnju kontinua (continuo) tj. Stavovi sonate po tempu su takođe raspoređeni na principu kontrasta. tamo gde je trebalo pojačati zvuk vokalnih grupa tako što se vršilo instrumentalno izvođenje glasovnih -6- . francuski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. najčešće violina. Izgrađeni oblik barokne sonate je delo od četiri stava. Sam naziv koncert došao je od italijanske reči concertare takmičiti se. preludijum (pretežno svečanijeg i ozbiljnijeg sadržaja. Za svitu se. Kao stavovi barokne svite se javljaju: alemand (allemande). Korene ovih formi nalazimo još u XVI veku. kompozitori baroka su pisali i ričerkare (ricercar). generalbasa. španski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. a one su veoma slobodno građene sa dosta improvizacije. namenjena dvema violinama. kapriča (capriccio) i fantazije (fantasia).pun zvuk). sonatom se nazivala svaka kompozicija za sviranje (izraz potiče od italijanske reči sonare . manji instrumentalni sastav. rondeau. Sonata takođe ima nekoliko stavova. instrumentu sličnom violončelu na kome je svirana basova deonica kontinua. Instrumentalna muzika je u XVI veku počela živeti novim. upotrebljavao i naziv partita. pa brzi. umerenog tempa. u prostranim dvoranama.

U drugom postupku se melodija svake varijacije posebno ukrašava. tema se u svakoj varijaciji ponavlja. koju je potpuno razradio Johan Sebastijan Bah. Najsavršenija i najveličanstvenija polifona tvorevina baroka je fuga . Instrumentalno variranje sadrži tri različita postupka. -7- .deonica. upotreba instrumenata za akordnu pratnju monodičkih odlomaka. koji na isti način iznosi svoje emocije na instrumentalnoj harmonskoj pozadini. harmonije se ne menjaju. a kontrapunkt se veoma često koristi. Variranje se najčešće upotrebljavalo u muzici XVII veka. Posebnu pažnju zaslužuje variranje. koji kroz subjektivnost izražava trenutke bola i radosti na pokretnoj akordskoj pozadini. ornamentira. Cantus firmus variranje. Pojava opere. ali ostaje u najvišoj deonici. potpunije upoznavanje mehanizama i mogućnosti za što bolje izražavanje pojedinih instrumenata – svi su ti elementi uslovljavali znatne promene u daljem razvoju instrumentalne muzike. postupak koji barok nasleđuje od kasne renesase i koristi na različite načine u svim oblicima instrumentalne muzike. Variranje je ponekad povezano sa elementima polifonije i koncertantnosti. pa se on naziva „razdoblje varijacije”. prelazi iz jedne deonice u drugu. Posebni su oblici varijacijska svita i variranje koje je veoma često ograničeno na gornju deonicu. naročito za orgulje. kompozitori baroka su često varirali koralne teme. kontrasti polifonije i monodije. Pojam vokalnog soliste. uslovljava nastajanje instrumentalnog soliste. već je sva pažnja usmerena na harmonije i basove deonice. Prilikom pisanja instrumentalnih dela. Kod trećeg tipa varijacija melodija više nije u prvom planu.

-1695. Otac Johan Ambrozijus – dvorski trubač vojvode od Ajzenaha i dirigent muzičara grada Ajzenaha u Tiringiji. bilo ih je katkada do 120 i ti skupovi bili su ispunjeni muziciranjem. i čim bi jedno od njihovih radnih mesta ostalo prazno. gradskih instrumentalista ili kantora.) Ajzenah 1685. koji je sa sobom u mlin nosio malu citaru i svirao dok se žrvanj okretao. Prvi muzičar u porodici bio je Vajt Bah. Dugi niz godina članovi porodice Bah su u Tiringiji bili na pozicijama orguljaša.1750. Svake godine okupljali bi se svi članovi razgranate porodice. našao bi se novi Bah da ga popuni. . po zanimalju pekar i mlinar.Život Johana Sebastijana Baha Johann Sebastian Bach (1685. Sam Bah kaže da je on „na taj način naučio da pazi na takt”. -8- . Ajzenahu kao orguljaši i kapelnici. a porodica je uživala reputaciju velikih muzičkih talenata. Svi Vajtovi potomci su bili muzičari i kompozitori. Živeli su u Vajmaru. Erfurtu. Potiče iz razgranate porodice muzičara u kojoj su se od 60 poznatih članova 53 aktivno bavili muzikom.

Stric Johan Kristof. Kristof je dozvolio mlađem bratu da posmatra izgradnju. a sada je postavljen za orguljaša Crkve sv.Porodica je u Ajzenahu živela u prostranoj porodičnoj kući u blizini centra grada. poznatom po tome što obezbeđuje besplatno mesto siromašne ali muzički talentovane dečake. kao što su Froberger. gde uči čitanje i pisanje. Elias Herda je imao visoko mišljenje o glasovnim mogućnostima Johana Sebastijana. grčki jezik i teologija i dostigao je vrhunsku formu na veoma ranom uzrastu. Učenici se takođe pevali u horu i njihov kantor. a devet meseci kasnije i otac. sa prostorijama za muzičare pomoćnike i velikom ostavom za žito. započeo je sa uvođenjem Johana Sebastijana u umetnost sviranja orgulja. Đorđa što pruža priliku Johanu Sebastijanu da učestvuje u redovnim bogosluženjima. a kada je imao devet godina njegova majka umire. Opisuju ga kao pevača koji ima „neuobičajeno tanak visok glas“. kreće na put od 250 kilometara na sever. a da su ih povremeno prevozili -9- . Njegov savršeni sopran mu je obezbedio mesto u horu bogatog manastira sv. Ne zna se tačno kako su putovali. oduzimajući mu vrednu kopiju. gramatiku latinskog jezika i osnove Svetog Pisma. koja je nekada bila vlasništvo manastira. Johan Kristof je bio odličan nastavnik – svaki od petorice njegovih sinova je dostigao poziciju od značaja u muzici. Johan Kristof je bio učenik Pahbela. Kerl i Pahbel. U školi je oformljen hor koji peva u Crkvi sv. malom gradu koji se nalazi 50tak kilometara jugoistočno od Ajzenaha. U proleće 1700. godine) koji se nedavno oženio i nastanio u Ordrufu. a sada jedna od najnaprednijih škola u Nemačkoj. Brzo je savladao sve što mu je zadato. Odlično mu je išao latinski. Đorđa u Ajzenahu. Johan Sebastijan je provodio prijatne trenutke svog života u ovom domaćinstvu učeći sviranje orgulja i klavsena sa velikim interesovanjem. koji je bio orguljaš u Crkvi sv.-1700. Johan Sebastijan i jedan od njegove braće Johan Jakob prelaze da žive kod svog najstarijeg brata Johana Kristofa (rođenog 1671. Takođe ga je ohrabrio da proučava komponovanje i zadao mu je da prekopira dela nemačkih kompozitora za orgulje. Vrlo rano je ostao bez brata i sestre. Sebastijan je bio motivisan učenik i vrlo brzo je postao izuzetno uspešan u sviranju ovih instrumenata. Mihaila u Ordrufu. Tu je otac podučavao Johana Sebastijana sviranju violine i klavsena. Jedna anegdota govori o tome kako je Kristof kaznio svog mlađeg brata kada je otkrio da je po mesečini prepisivao zabranjeni muzički rukopis tokom šest meseci. Tokom tog perioda Johan Sebastijan je išao u Osnovnu školu u Ordrufu. a on je bio revnostan učenik novijih kompozicija za klavijature. Ordruf 1695. godine Johan Sebastijan. sa svojim drugom iz hora Georgom Erdmanom. ali se pretpostavlja da su pešačili. Kada je ordrufska crkva trebalo da dobije nove orgulje. Mihaila u Linebergu. na latinskom i nemačkom jeziku. Sa osam godina stupa u Latinsku osnovnu školu. u Lineberg.

dobro je primljen zbog svog neobičnog soprana i odmah je upućen na audiciju za Metenov hor. Kada je imao osamnaest godina. koje nije upoznao u siromašnim gradovima svog zavičaja. Bem je Baha upoznao sa obimnom tradicijom orguljaša u Hamburgu. U julu 1703. Lineberg 1700. ali je bio koristan kao violinista u orkestru i kao pratnja na klavsenu u toku horskih proba. Gradsko veće Arnštata poziva mladog Baha da isproba nedavno završene orgulje u Novoj crkvi. napustio Lineberg i vratio se na jug. odlučuje da pokuša da nađe posao orguljaša u svojoj rodnoj Tiringiji. Bah oduševljava Arnštatsku publiku i odmah dobija posao orguljaša uz značajne povlastice. Vajmar (prvi put) 1703. violini. Kada je Johan Sebastijan stigao u ovaj severnonemački muzički centar.-1702. da bi se kasnije ponovo vratio. U Linebergu se već oprobao u duhovnoj horskoj muzici. Obaveze su bile mnogobrojne a Bah je dobio jedinstvenu priliku da učestvuje u horskim i instrumentalnim izvođenjima.čamcem ili zapregom. koji je u Hamburgu bio učenik poznatog orguljaša Jana Adamsa Rajkena. obogaćen muzičkim iskustvom. s obzirom da je ozbiljno stradala u požaru. starog prijatelja porodice Bah. S obzirom da su članovi njegove porodice bili profesionalno aktivni u okrugu generacijama. U Vajmaru ostaje kratko. a takođe je bio pod uticajem francuske instrumentalne muzike. kao i u komponovanju i izvođenju u francuskom stilu. kontinuu i sviranju orgulja. mlađeg brata vojvode od Vajmara. . Jovana u Linebergu. mislio je da ima velike šanse da bude postavljen na mesto orguljaša. u kojoj su postojali i najbolji primeri nemačke duhovne muzike. Tako je 1702. Dok je čekao kraj izgradnje orgulja u Arnštatu. U Vajmaru dolazi u kontakt sa italijanskom instrumentalnom muzikom i biva postavljen za zamenika već ostarelog orguljaša Eflera. Johan Sebastijan je prihvatio mesto violiniste u malom kamernom orkestru vojvode Johana I. Sada dobija mogućnost da se praktično oproba u sviranju orgulja. Najviše je bio zainteresovan za izgradnju orgulja u Novoj crkvi u Arnštatu. Takođe mu je omogućeno da proučava odličnu muzičku biblioteku Gimnazije. Svojim izvanrednim sviranjem i posvećenošću muzici. Hranu i piće su sigurno dobijali u mnogobrojnim manastirima uz put. Uskoro je izgubio svoj sopran. Johan Sebastijan. nazvanoj tako posle skoro celokupne rekonstrukcije.10 - . Imao je sreću da u ovom periodu sretne Georga Bema. orguljaša Crkve sv. a koji je je bio prijatelj Bahove porodice u Ordrufu.

Arnštat 1703. godine. Krajem 1703. Počinje sa prikupljanjem muzike dostupne u Nemačkoj. Do sada Bah već poseduje visoko izgrađene ideale nemačke duhovne muzike i započinje sa organizovanjem siromašnih ustanova Milhauzena. oktobra 1717. a njen otac je bio orguljaš u Gerenu. Crkveno veće je odlučilo da ukori Baha zbog „čudnih zvukova“ tokom službi. gde biva primljen posle uspešne audicije na Vaskrs 1707. Marija Barbara sa kojom će se kasnije oženiti. Zajednica biva iznenađena i zbunjena njegovim idejama – postojala je znatna konfuzija tokom izvođenja korala. sa kojom se Johan Sebastijan venčava 17. međutim. Novi konflikti nastaju kada Bah. godine. godine. izazvana njegovim „iznenadnim varijacijama i sporednim ornamentima koji maskiraju melodiju i zbunjuju prisutne“. bez sumnje oduševljen posedovanjem orgulja sa dve klavijature i 23 pedale uz obavezu da omogući muziku za svoju zajednicu. koji je imao dugu muzičku tradiciju. koje ubrzo sprovodi u delo. Zbog ovoga ga Veće strogo kažnjava. .. znajući za veštinu njegovog sviranja. Bah odlučuje da konkuriše za postavljenje. odbija da radi sa nedisciplinovanim dečacima u horu koje je trebalo da uvežba. Mlada dama je verovatno bila njegova dalja rođaka. navodeći klauzulu u ugovoru. osamnaestogodišnji Johan Sebastijan preuzima svoju dužnost u Arnštatu. Milhauzen je grad poznat po svoj nezvisnosti.-1708. četvrtina grada je bila razorena usled požara i bilo je vrlo teško naći odgovarajuće mesto za stanovanje.-1707. za koje je Bah morao platiti visoku cenu. godine u živopisnom seocetu Dornhajmu. Ubrzo iz Arnštata stiže Marija Barbara. nakon vesti o smrti orguljaša u Milhauzenu. da bi mogao da sluša poznatog orguljaša Ditriha Bukstehudea. U povratku posećuje Rajnkena u Hamburgu i Bema u Linebergu i vraća se ispunjem entuzijazmom i novim idejama. Na žalost. Gradsko veće odobrava Bahu da poseti grad Libek u severnoj Nemačkoj. veće odlučuje. Bah je bio fasciniran koncertima i diskusijama o delima s ovim velikanom. uz žalbu da je „zabavljao nepoznatu žensku osobu u potkrovlju crkve“. Oktobra 1705. U Libeku je iskoristio svaku priliku da sluša večernje koncerte u Bogorodičinoj crkvi u kojoj su izvođene Bukstehudeove duhovne kantate. Milhauzen 1707. uključujući svoju. a takođe je zahtevalo objašnjenje produženja boravka u Libeku bez ovlašćenja. Marija Barbara dolazi iz ogranka Bahove muzičke porodice. i uvežbava hor i nedavno oformljen orkestar. Bah nije želeo da se pravda pred grupom ograničene i konzervativne gospode.11 - . pa ostaje u Libeku za vreme Božića sve do februara 1706. da bude blago preme svom mladom i nepromišljenom orguljašu. Krajem 1706.

upoznao i druge pojedince koji su se zalagali za razvoj kulture. Međutim. pa je Bah opet bio u potrazi za novim obećavajućim mogućnostima. već i da ne dobija šansu da realizuje svoj cilj. a on je u mnoge gradove pozivan da testira ili posvećuje orgulje. između protestanata. muzičara od velikog značaja. Orgulje su bile nove i nisu bile velike kao one u Arnštatu. Johan Sebastijan je nasledio Johana Eflera. posebno da ustanovi duhovnu muziku „u slavu Boga“. ne samo zbog toga što je izuzetan orguljaš. uz molbu da Bah nadgleda izgradnju orgulja u Crkvi sv. Na dvoru je u XVIII veku bilo uobičajeno da muzičari imaju i određene dužnosti u domaćinstvu.12 - . koji su strogi puritanci i gaje nepoverenje prema umetnosti i muzici. Ovde je Bah. Ipak. Posle nekoliko godina Bah je izjavio da su neadekvatne i da treba da budu dograđene. Učenici koji su želeli da nauče da sviraju orgulje dolazili su i iz najudaljenijih krajeva zemlje. Bah je bio prestrašen tim rastućim uticajima. predlažući kompletno renoviranje i poboljšanje orgulja u Crkvi sv. Kao dvorski orguljaš. Veće nije imalo drugu opciju sem da odobri njegov odlazak. Nakon saglasnosti Veća sa tim predlogom. Nadogradnja je bila skupa. uz obrazloženje da. i kao stručnjaka u konstrukciji orgulja i kao orguljaša. Njegovo testiranje je bilo detaljno i obuhvatno. Bah je imao dva zaduženja – bio je član kamernog orkestra i dvorski orguljaš – koja su mu nudila dosta mogućnosti za napredovanje.Prvi rezultat ovih napora bila je kantata „Got ist mein König“ (BWV 71). vojvoda od Vajmara mu je ponudio zaposlenje dvorskog muzičara. proistekla iz do sada nepoznate raskoši u prostranoj Bogorodičinoj crkvi. već i zato što je postao stručan u konstuisanju orgulja. To je i učinio i 1709. Obično je iz zabave govorio da „pre svega mora da proveri da li orgulje imaju dobra pluća“ i uz pritiskanje svih pedala je proizvodio najjači . a povremeno je i pisao i aranžirao nešto od muzike. juna 1708. i pijetetista. situacija je razrešena mirno. javili su se religiozni sukobi u Milhauzenu. s obzirom na činjenicu da su neposrednu prevlast imali pijetetisti. sem vojvode saksonsko-vajmarskog koji je bio jedan od cenjenije i kulturne gospode. Vajmar (drugi put) 1708. pre nego što su orgulje bile završene. Ovaj uspeh ohrabruje Baha da sastavi detaljan izveštaj. Muzika je u Milhauzenu bila u stanju propadanja. U orkestru je uglavnom bio violinista. pa je 25. godine dolazi da proprati prvo korišćenje orgulja. Raniji kontakti u Vajmaru sada su bili od koristi.-1717. Vajmar je bio vrlo mali grad sa samo 5000 stanovnika. pa je prihvatanje predloga bio dokaz visokog mišljenja dvora o njegovim sposobnostima. 1714. Blazijusa. ponekad je svirao klavsen. Bahu je zadat posao nadgledanja radova. Tokom ovog perioda pretežno je pisao dela za orgulje i ubrzo je postao poznat širom Nemačke kao jedan od najtalentovanijih orguljaša i kompozitora. Bah podneo ostavku vlastima u Milhauzenu. u svrhu proslave otvaranja Gradskog veća u februaru 1708. godine Bah je postao vođa orkestra. ne samo što ima teškoće da izdržava ženu sa malom platom koju je dogovorio na dolasku. Blazijusa. koji su voleli muziku. godine.

Probu je uglavnom završavao sviranjem preludijuma i fuga: preludijum da bi isprobao snagu orgulja. U poseti Haleu 1713. Dok je bio u poseti u Drezdenu. ignorisao je ovo preuveličavanje privatne prepirke. dokazavši da je najbolji orguljaš svog vremena. poznatog kompozitora i Hendlovog učitelja. Ipak. koji je elokventno izrazio divljenje ovom kompozitorskom geniju. Posledica toga je bila nemogućnosti saradnje muzičara sa jednog i drugog imanja. Bah je predstavljen ketenskom dvoru. Bio je u stanju da svojim stopalima postigne takve prelaze pedalama koji bi zadali velike muke drugim. dom vojvodine udovice i njena dva sina. Ovo je razbesnelo vajmarskog vojvodu.13 - . Keten 1717. Ovaj prisilni odmor Bah je iskoristio produktivno pripremivši za celu godinu ciklus koralnih preludijuma za orgulje. koji je smatran jednim od najboljih u Evropi. koji su bili ljubitelji muzike. Međutim. čiji je najistaknutiji predstavnik bio kompozitor iz Vencije. Bah je uradio ono što je bilo najbolje. jer je očekivao da će ta funkcija pripasti njemu. Tokom 1717. a fugu da isproba jasnoću kontrapunkta. Konstantin Belerman opisuje njegovo sviranje sledećim rečima: „Njegova stopala kao da pomoću krila lete nad pedalama dok moćni tonovi ispunjavaju crkvu“. Ali. koju je on prihvatio. Drugi pišu: „Svi njegovi prsti imaju jednaku snagu i podjednako su u mogućnosti da sviraju sa najvećom preciznošću.mogući zvuk. . posle mesec dana je pušten i dobija dozvolu da napusti službu. koji je. Uz pomoć vojvode Ernsta Augusta. Bah je takođe stalano posećivao „Rote Schloß”. pa je Bah dospeo pod rukovodstvo njegovog sina. među kojima je bio i istaknuti filozof i naučnik Johan Matijas Gesner. taj posed je podeljen na „Vilhelmsburg“ imanje koje je pripalo vajmarskom vojvodi i „Rote Schloß” koji je pripao njegovom bratancu Ernstu Augustu. veoma sposobnim. koji je tada bio moderan u Evropi. Ovim je Bah bio gorko razočaran. sviračima klavijatura. Maršan odlučuje da se diskretno povuče vraćajući se najbržom kočijom nazad u Francusku. Antonio Vivaldi.-1723. Bah je pozvan da učestvuje u takmičenju sa francuskim orguljašem Maršanom. stari vodeći kapelnik je preminuo. Ovde je pažnja bila usmerena na italijanski muzički pravac. a rezultat toga je bila je ponuda funkcija kapelnika. često čineći da graditelji orgulja poblede od straha. Bah je pružio impresivni solo nastup pred mnogobrojnim auditorijumom i zvaničnicima. pozvan je da zameni Zahaua. godine. Na dan takmičenja. naredio da ga uhapse i pritvore u lokalnom zatvoru.“ Bah je izumeo odgovarajući prstored da bi mogao sa lakoćom da savlada i najteže deonice (koristeći pet prstiju umesto dotadašnja tri). Povrh svega. uslovi i plata nisu bili dovolji za njegovu rastuću porodicu tako da je bio primoran da odbije to postavljenje. tokom koje je probno izveo kantatu (verovatno BWV 21). Bah je sa svojim rođakom Johanom Georgom Valterom prepisivao neke od italijanskih instrumentalnih koncerata za instrumente sa klavijaturama. Bah je u Vajmaru stekao mnogo prijatelja. atmosfera više nije bila prijatna. koji su kasnije objavljeni u „Orgelbüchlein“. s obzirom da je već sada obavljao većinu poslova kapelnika. kada je Bah uputio zahtev za razrešenje dužnosti.

a iz Italije se vratio sa odlukom da podigne standarde nemačke svetovne muzike na podjednako visok nivo. koji su iz cele zemlje. dela za klavir itd. uključujući klavsen) su ga pratili na tim produženim putovanjima. violinu i violu da gamba. raspustio je dvorsku kapelu svog oca. sonata. Kada je princ putovao. On je posedovao razvijen ukus za muziku. ipak.14 - . Njegov poslodavac bio je mladi princ Leopold anhalt-ketenski. S obzirom da su kalvinisti bili protivnici protestantskih bogosluženja. religijska ubeđenja mladog princa ga nisu sprečavala da uživa u veselom stilu života. pa u Nemačkoj i Italiji.-1713. U izvođenju ovih kantata učestvovali su pevači iz okoline dvora. pa je često od njega tražio savete o različitim stvarima. godine. koncerata za violinu. Na povratku sa ovog drugog putovanja Bah je doživeo značajan šok – njegova supruga Marija Barbara. tretirajući ih kao sebi ravne. Mladi princ je primenio svoj budžet minijaturnog dvora u obezbeđivanju orkestra od osamnaest članova. koji jedva da je imao 25 godina i bio je sin kalvinista. Bah odlazi iz Hamburga u Keten pre audicije. najčešće u Italiju. U ovoj crkvi postojale su slavne Arp Šnitgerove orgulje sa četiri klavijature i šezdeset ručica. Bez obzira na običaje tadašnjeg dvora. Vrlo brzo se sprijateljio sa novim kapelnikom. Bah i neki od dvorskih muzičara (zajedno sa instrumentima.) na turneji po Evropi.Bah je stigao u mali dvor u Ketenu da bi radio na funkciji kapelnika. gde je proučavao italijansku svetovnu muziku sa velikim interesovanjem. dvorskog i mesnog trubača u Vajsenfelsu. koja je privukla Bahovu . Dva meseca kasnije. godine stigle su mu zanimljive vesti: kada je Vihelm I Pruski došao na vlast. Jakova. Princ Leopold je proveo tri godine (od 1710. Ipak. svirao je vrlo slobodno i neformalno sa svojim dvorskim muzičarima. i u leto 1720. da bi se iz Beča vratio kući. Na taj način bio je upoznat sa posednjim muzičkim stilovima u Evropi. neki su čak bili iz Berlina. pa je Bah dane provodio u potpunosti posvećen muzici. Vilkea. Za razliku od većine prinčeva tog vremena. on je posetio Hamburg i izrazio interesovanje za nepopunjeno mesto orguljaša u Crkvi sv. 1718. Život u Ketenu je bio veoma neformalan i ne previše zahtevan. koju je ostavio u dobrom zdravstvenom stanju tri meseca ranije. Dva puta su postetili Karlsbad. Bah nastavlja da radi i živi u Ketenu. dosta je putovao. izabrani na osnovu svojih muzičkih sposobnosti. kojeg je cenio. mesto okupljanja evropske aristokratije. Zamolili su ga da iskomponuje i izvede kantate u čast prinčevog rođendana i za proslavu Nove godine – za svaki od ovih događaja po dve – jednu duhovnu i jednu svetovnu. najvišoj funkciji koja je pripadala muzičarima u vreme baroka. umrla je i bila sahranjena u njegovom odsustvu. upotpunjenom svetovnim kantatama i instrumentalnom muzikom koja je sadržavala najmodernije stilove i modu.C. verovatno zbog uslova koji mu nisu odgovarali. pa je princ Leopold mogao da preseli mnoge muzičare iz Berlina u Keten. Tokom njegove turneje 1713. ćerka J. a jedna od njih bila je i Ana Magdalena. Tokom ovog perioda napisao je dosta kamerne muzike. on je bio svirač visoko profesionalnog nivoa – svirao je klavsen. prvo je bio u Holandiji i Engleskoj. ostavivši za sobom četvoro dece. nije bilo duhovne muzike u Ketenu.

Lajpcig je za Baha bio poznata teritorija gde je on imao mnogo muzičkih i dvorskih kontakata. Bah je u Ketenu proveo mnogo prijatnih trenutaka. Nedelju dana posle Bahovog venčanja. Najupadljivija je bila praznina u pokretu u sredini trećeg koncerta. pa sam bio slobodan da izvršim svoju skromnu dužnost da prezentujem svoje koncerte. pojavim pred Vama.pažnju svojim finim sopranom. želeo je da im pruži odgovarajuće obrazovanje. Međutim. s obzirom da sam pre nekoliko godina imao to zadovoljstvo da se.teško da bi njih Bah dozvolio. Još više je period posle smrti Johana Kunaua. Od muzičara iz tog braka potiču Johan Kristof i Johan Kristijan. Nadam se da ću do kraja života biti u njegovoj službi. princ se takođe oženio. a u Ketenu nije bilo ni univerziteta ni kulturne atmosfere i ustanova velikih gradova. godine. s obzirom da princeza nije želela da se njen muž bavi muzikom. Decembra 1721. na Uzvišeni zahtev Vašeg Visočanstva. koje je možda privlačnije od zaposlenja u Berlinu. Još jednom je Bah odlučio da u okolini potraži nove mogućnosti. često mu pomažući prepisivanjem njegovih rukopisa. a posebno ne bi dozvolio da ceo pokret "padne" na nekog udaljenog izvođača čije muzičke sposobnosti Bah nije poznavao. Nema istorijskih podataka koji eksplicitno dokazuju da je Bah posetio Margrejva na njegovom Brandenburškom dvoru. Za ovo su verovatno postojali mnogobrojni razlozi. za Baha je ovo bio nesrećan doživljaj. koje sam prilagodio za više instrumenta. kao što su govorili njegovi savremenici.. kantora u Crkvi sv. koji voli muziku i koji je detaljno poznaje. Vaše Visočanstvo je primetilo muzičke sposobnosti koje ja posedujem i ukazalo mi je tu čast da mi odobri da pošljem delove svoje kompozicije. rodilo se trinaestoro dece – samo nekolicina je preživela teško detinjstvo. Bah. U sledećih 28 godina njihovog braka ispunjenih srećom.15 - . tu je i poznati univerzitet i Sajam trgovine koji se održavao tri puta godišnje i koji je gradu davao atmosferu kosmopolisa. Postigla je da on to prestane. postojale su neke muzičke greške u notama . sem toga. Na primer." Postojali su neki interni muzički razlozi zbog kojih je sam Bah nameravao da poseti Berlin i da pristustvuje prvom izvođenju ovih dela. što se može videti iz pisma Erdmanu.. Ana Magdalena je imala divan odnos sa Bahovom decom. a imala je i veliko interesovanje za Bahov rad. ne bi dozvolio da muzičari osete uzbuđenje. Možda Margrejvu nije bilo lako pristupiti. a češće je bio u svojoj rezidenciji na Malhov imanju nego u Berlinu. Ana Magdalena i Bah su se venčali – ona je imala 20. Bah je morao da preuzme staranje o svojim sinovima. Tome u Lajpcigu juna 1722. "Vaše Visočanstvo. svom starom školskom drugu: "Ovde mi je učitelj graciozni princ. otvorio mogućnost za primanje Baha u Lajpcig. a on 36 godina." U ovoj situaciji. godine.. . bila je dobra domaćica. s obzirom na njegovu povećenost muzici i na postojanje mogućnosti dobijanja novog zaposlenja. Možda su baš ove okolnosti bile te koje su Bahu omogućile da oživi stari poziv da napiše ono što je danas poznato pod imenom Brandenburški koncerti.

uz žaljenje zbog njegovog odlaska ali ne želeći da mu stoji na putu. Grad je poznavao iz prethodnih poseta. Pavla. Pozicija kantora je ponuđena Bahu i. Lajpcig. koji se nalazi u školskoj zgradi“. 31. grad drugi po veličini u saksonskoj oblasti. starosti između 11 i 20 godina i obezbeđivala je horove za najmanje četiri gradske crkve. koje je izgradio Johan Šajbe. Izvan masovnih zidina Lajpciga bila su šetališta sa drvoredima i prostrane botaničke bašte. Bah se preselio u Lajpcig 22. Bahov dolazak je bio najveći događaj u muzičkoj i socijalnoj sferi. maj 1723. veličanstvenom Zgradom opštine i vrlo živim socijalnim životom. Davno otvoreni Univerzitet privlačio je mnogobrojne studente i ljude sa različitih strana. Bah je dao otkaz u Ketenu.16 - . dvanaest i četrnaest godina. iz 1717. Škola je imala oko 60 učenika. radeći kao kantor i upravnik hora i muzike u Lajpcigu. Mnoštvo međunarodnih trgovinskih i kulturnih veza je zasnovano na ovaj način.-1729. Takođe je bio jedan od prvih gradova kulturnog života u Nemačkoj. Tri puta godišnje su se održavali Sajmovi trgovine koji su grad pretvarali u mesto izložbe sa mešavinom posla i zadovoljstva. evropski trgovački centar i mesto sa razvijenim i poznatim univerzitetom. godine. maja 1723. a iz Drezdena su u posetu dolazili članovi Carskog dvora. bio je centar izdavačke industrije. Tome sazidana je uz zapadni gradski zid i nalazi se nedaleko od markantne Plajzburške tvrđave sa ogromnom kulom na severozapadnom uglu gradskih zidina. njegova supruga i četvoro dece. godine. on je prihvatio zaposlenje. na primer. devet. dok je oko dva časa popodne. Međutim. je obeležen kao dan inauguracije novog kapelnika uz uobičajene govore i himne i označava kraj šestomesečne potrage za osobom koja će biti na toj funkciji. Uprkos skoro neučtivoj rezervisanosti Gradskog Veća prilikom njegovog postavljanja. Ovi učenici su uglavnom . Tako je Bah sa svojom porodicom i imovinom krenuo u Lajpcig. u Lajpcig je stiglo četvoro kola natovarenih robom i imovinom bivšeg kapelnika Dvora u Ketenu. kočijama stigao on sa suprugom i nastanio se u svoj novo dekorisani stan. nedavno otvorenom gradskom bibliotekom. koji je jedan severnonemački časopis opisao vrlo detaljno: „Prošle subote oko podneva. Lajpcig 1723. a Sajam knjiga je veoma doprinosio razvoju kulturnog života Lajpciga.Razmotrene su vrline različitih kandidata za uspeh u Kunau i Veće je predložilo Georga Filipa Telemana. gde će i ostati do kraja svog života. vlasti u Hamburgu nisu želele da „puste” Telemana. gde je proveo sledećih 27 godina života. a princ ga je prihvatio. Porodicu Bah su u tom trenutku sačinjavali Johan Sebastijan. – Kantor i dirigent Sa populacijom od 30000 stanovnika. Jedna od najbitnijih odlika Lajpciga bila je međunarodna trgovina. asfaltiranim i noću osvetljenim trotoarima i ulicama. kada je u decembru došao da testira nove orgulje u univerzitetskoj Crkvi sv. sa ogromnim privatnim imanjima. Škola sv. dok je grad istovremeno bio ogledalo evropskog muzičkog ukusa i kompozicije. od osam. s obzirom da je grad želeo da plati neophodno školovanje njegovim sinovima. pa je njegova kandidatura odložena do daljnjeg.

sastavljen od četiri duvačka i četiri gudačka instrumenta. O 54 učenika koji su Bahu bili na raspolaganju za različite horove. Bah izjavljuje: „17 je kompetentno.17 - . Tome i u njenom su vlasništvu). Tome u gradskim zidinama se nalazila uzana Tomina kapija sa malim mostom preko gradskog jarka. ovde se nalazilo osam kafe-kuća gde su stanovnici provodili svaki slobodan trenutak svog života. pa je u školi bilo samo 54 učenika iako je škola mogla da primi 120. sama zgrada. između jarka i reke Plajze. koja je vodila u poznato šetalište oivičeno lipama koje su pratile liniju gradskih zidina. Komponovanje muzike je bila popularna dokolica u to vreme. Najbolji od njih su raspoređeni da pevaju u horu koji izvodi kantate u nedelju. na predivne bašte. kao seniora. Orkestar koji je korišćen u izvođenju kantata je sadržao dvadestetak članova. Treći hor. Drugi hor koji je bio istog obima ali sa manjim mogućnostima. Takođe je trebalo da obučava muzički talentovane učenike sviranju instrumenata da bi mogli da sviraju u crkvenom orkestru. Petra. a uslovi življenja nisu bili zdravi. Pretpostavlja se da je Bah mogao da računa na veoma profesionalan orkestar. flaute i drugih duvačkih instrumenata. Bah bi preduzeo sve korake da utvrdi da li su instrumenti koji imaju pisak u vrhunskoj formi. Orkestar je bio pod rukovodstvom kantora. Roditelji nisu želeli da šalju svoju decu školu u kojoj je razboljevanje dece bilo tako često. Tome. polja i livade. Nikole. 20 njih nije potpuno. Prozor njegove radne sobe na prvom spratu je bio okrenut ka zapadu i sa njega se pružao pogled izvan gradskih zidina. koja je poticala iz 1553. pa su često pevali na sahranama i gradskim ulicama za milostinju. Pretpostavlja se da je prisustvo legendarnog Gotfrida Rajha u orkestru kao svirača i duvačkog i gudačkog intrumenta. Poznato je da je neke od instumenata koji su se koristili 30-tih godina XVIII veka napravio J. disciplina praktično nije postojala. Grad je nazvan „Atinom na Plajzi“ i nudio je mnoge atrakcije tokom letnjih praznika u svojim parkovima i baštama pored Plajze i svom idiličnom okruženju. a druge u Crki sv. je bila trošna. godine. Na zahtev Baha Hofman je napravio violu pompozu. regularni koncerti u Cimermanovoj kafe-kući i druga muzička događanja. govori o visokom kvalitetu orkestra.bili iz siromašnih porodica i nisu mogli da plaćaju svoje školovanje. polja koja je kasnije Gete opisao sledećim rečima: „Kada sam ih prvi put video. Grad je preko stotinu godina imao svoj Gradski orkestar. frule. U blizini škole sv. Hofman (Hofmanovi instrumenti se i danas koriste u Crkvi sv. osoblje se svađalo među sobom. tenor u porodici violina. ali bez kantate. Od članova orkestra se očekivalo da budu profesionalci u sviranju violine. Tokom leta ovaj deo je bio centar gradskog i muzičkog života. kao i da učenicima predaje latinski jezik (ovu dužnost je Bah vrlo brzo prepustio mlađem kolegi). Dosta . jedne nedelje u Crkvi sv. Bahov stan u školi je bio podeljen na prizemlje i dva sprata. Dužnosti kantora su bile da organizuje muziku u četiri glavne crkve u Lajpcigu i da od učenika Tomine škole oformi horove u ovim crkvama. C. dok 17 njih nije sposobno“. a četvrti u Novoj crkvi. mislio sam da se nalazim na Jelisejskim poljima“. i posle 1719. bilo muzičara koji bi posećevali izvođenja u crkvenoj galeriji. Iako se u tadašnjim novinama tvrdilo da je kantorov stan „sveže renoviran“. je pevao u crkvi. još manjih mogućnosti je pevao u Crkvi sv. pokazuju da je u gradu. bez sumnje.

gde je Bah mogao pisati muziku kada god hoće.. nakom čega je manje redovno komponovao kantate. Crkve sv. baveći se tokom ovih godina odavno postvljenim ciljem – obezbeđivanjem seta kantata za svaku nedeljnu liturgiju u toku godine. Glavni deo službe se završavao oko podneva. koju ju sledilo pričešće. kantor je morao da organizuje grupu od oko devet pevača koji su radili po sistemu dežurstva. Na taj način je ispunjavao dužnosti koje su se ogledale u načinu instruisanja nadarenih učenika. Nikole. U Lajpcigu nije bilo aristokratskih olakšica ketenskog dvora. himnama i izvođenjem na orguljama..Bahovih arija sadrži deonice za obou obligatu. Naglasak je bio na „praktičnom učenju“ – prepisivanju dela velikih majstora. Treba imati u vidu i da sve dužnosti koje su deo počasne pozicije moraju biti ispunjene i koje ne zavise samo od onih čija su to zaduženja. kopiranju pojedinih deonica za izvođenje. može se činiti da su neke od arija manje slikovite nego što se to očekivalo od ovakvog maestra. razrađivanju delova za kontinuo. Malo je verovatno da je bilo kamernih orgulja ili klavsena u galeriji – korišćene su isljučivo glavne orgulje. dužnost kantora je bila i da komponuje muziku za sahrane (opelo) i za razne druge prilike. Onima koji i sada uživaju u slušanju Bahovih kantata. što ukazuje na pristustvo dobrog oboiste među sviračima duvačkih instrumenata u gradu (možda baš Rajha). koju je izvršavao posredno. Violu i violinu obligatu je uglavnom svirao sam Bah. Pavla. sledila je propoved od oko sat vremena. Nedeljom su službe počinjale u 7 ujutru. Dok je Bah u stvari radio na kompoziciji nekih od rečitativa i arija sa svojim učenicima. Zbog ovoga je nastala velika svađa između Baha i autoriteta i tek kada je napisao žalbu Upravi u Drezdenu postignut je kompromis Bah je bez sumnje svoje dužnosti izvršavao na način na koji je to zahtevano od njega. i komponovanju jednostavnih rečitativa i arija za izvođenje. na primer. zahteva predavanja latinskog jezika. Bah je takođe učestvovao u duhovnoj muzici Univerzitetske crkve. ovde je morao striktno da se drži svojih dužnosti unutar organizovanog života crkve i škole. četvrtkom je kantor bio slobodan. Časovi pevanja su se održavali od 9-12 ponedeljkom. Uzrok ovoj činjenici može ležati u osnovama obrazovanja Bahovog vremena. Ovaj lično određen zadatak je uglavnom izvršavao tokom prvih pet godina. Učestvovali su učenici i njegovi sinovi.18 - . zajedno sa muzičarima koji su bili u poseti i kojima je pripala čast da učestvuju pod rukovodstvom. Bogatstvo i kompleksnost instrumentacije Bahovih kantata samo po sebi ukazuje da Bahu nije bilo teško da dostigne visok standard bavljenjem muzikom. Probe nedeljnih kantata su se održavale subotom popodne. Kantata je trajala uglavnom dvadesetak minuta. kada je otkrio da gradski kantor više nije zvanični muzički upravnik Univerzitetske crkve. To je bilo nakon dirigovanja jedanaest službi sve do Božića 1725. ako je ona sadržala dva dela. Iako su ove službe bile jednostavne i sadržale su samo nekoliko himni. Sem ovog. sada već slavnog. godine. Bahova pozicija. sa motetom. ili se propoved nalazila između dva dela kantate. utorkom i sredom. gospodina Baha. ova pozicija je dodeljena prosečno talentovanom orguljašu Crkve sv. uvek bi odredio tonove komponovanjem glavne . a petkom je držao predavanja pre podne. Službe su se održavale i radnim danima da bi Bah mogao da nadgleda horove sve četiri crkve kao i onu koja se nalazila u staroj bolnici i onu u „kući za korekcije“.

koji bi trebalo da obezbedi muziku za ovakvu priliku. gde će održati oproštajni govor. koja je bila u dubokoj žalosti. Naročito je bio poznat kao stručnjak u izgradnji orgulja. . uz prigovor da to „ne znači da će od sada komponovati muziku za akademske festivale“. muzičar. zato što je sprovodio veoma detaljne provere. gospodina Gernera. Gerner je protestovao.deonice koja se odnosi na napisanu temu nedelje. Sigurnost ove pozicije obezbedila je činjenica da je Bah. pa je uskoro dobio titulu dvorskog kompozitora Dvora u Drezdenu – princa-elektora saksonskog i Kralja Poljske. da s vremena na vreme pruža usluge privatnim ustanovama u Ketenu i Vajsenfelsu.19 - . do 1736. septembra 1727. plemić i student Univerziteta u Lajpcigu. Često je bio pozivan da testira nove instrumente. Hans fon Kirhbah. U programu je bilo naznačeno da je Odu „komponovao gospodin Bah u italijanskom stilu“. Veliki sarkofag se kraljevskim amblemima je stajao u sredini prepune crkve. Gospodin Bah je pratio izvođenje na klavsenu.-1740. pa se nakon ovog postupka svog supruga odrekla trona i živela odvojena od njega sve do smrti 6. Nedavna istraživanja većeg obima pokazuju da ovi podaci govore o nebalansiranom životu koji je Bah vodio. Bahu je tada dozvoljeno da komponuje Odu. Međutim. Slušalac uglavnom može da bude siguran u autentičnost Bahovih arija ili rečitativa kada oni nose njegov lični „potpis“ – pratnju pisanu za gudačke instrumente pre nego za jednostave figure bas deonica. godine. Bah sada počinje da posvećuje najveći deo svog vremena aktivnostima van Lajpciga – da savetuje izgradnju orgulja. U slučaju da se radi o nekoj od ozbiljnijih prilika. obzirom da je pretpostavljeni Bahu. bez obzira na to. orguljaš i ekspert u oblasti izgradnje orgulja. Jedno izvođenje Bahovog dela je posebno registrovano sa detaljima: kantata poznata kao Trauerode (Oda žalosti). Dve nedelje kasnije. Poštovanje je raslo sa širenjem njegove reputacije. oktobra. a Baha da iskomponuje muziku. predavač. Teškoće nastaju zbog činjenice da Fon Kirhbahov izbor kompozitora ignoriše muzičkog direktora Univrzitetske crkve. da napiše stihove Ode žalosti. Zvanično odobrenje je stiglo 12. koji mu je omogućio da i dalje proširuje svoj muzički opseg i aktivnosti. on je bio široko poznat i cenjen kao kompozitor. tokom prvih šest-sedam godina službe napisao obiman repertoar kantata (pretpostavlja se da ih je ukupno oko 300). Princ-elektor Augustus saksonski je prihvatio poljsku krunu. – Collegium Musicum Često se u Bahovoj biografiji pominju nesuglasice koje je imao sa Većem. BWV 198. što ga je obavezivalo da usvoji rimokatoličku veru. mada je Gotšedov tekst verovatno stigao nekoliko da na ranije. među muzičarima koji su se nalazili na galeriji. Pavla. Fon Kirhbah je ovlastio nekadašnjeg Bahovog libretistu. Njegova supruga Kristina Eberhardin je preferirala protestantizam. Johana Kristofa Gotšeda. godine. Kirhbah je održao svečani govor nakon drugog refrena. Ovo je potreslo protestantsku Saksoniju. predlaže da organizuje počasnu službu u Crkvi sv. sam bi napisao celu kantatu. Lajpcig 1729. a služba je počela sa oglašavanjem svih zvona u gradu. gde je honorarno bio kapelnik od 1729. pa mu je Kirhbah morao platiti kompenzaciju.

Bah je razvio blisku saradnju sa svojim savremenikom. već je želeo više vremena za obučavanje svojih horova i muzičara. Školski objekti se otvaraju 5. a ovom Bah posvećuje kantatu BWV 18. jer dobija poziciju profesora na Univerzitetu u Getingenu. koja datiraju iz sredine prethodnog veka. i 1732. Mnoge javne ličnosti Lajpciga su bile povezane sa muzičkim aktivnostima studenata . Avgusta 1730. godine. 1729. uz molbu da mu nađe neko „odgovarajuće zaposlenje“ na kome ne postoje „brige. u svakom slučaju ovo smanjuje njegovu želju za obezbeđivanjem duhovne muzike Veću. 1733. godine. godina Bah dobija ukor Veća zbog toga što je prepustio svoje dužnosti predavača mlađem kolegi Pecoldu. prilažući kopije Kirija i Glorije iz Mise u h-molu. Spas nalazi u formiranju Collegiuma Musicuma. događaju promene i dogradnja Tomine škole. čuvenim saksonskim graditeljem orgulja Gotfridom Zilbermanom. Na žalost. Grad bi ostao bez Baha da njegov prijatelj Gezner nije intervenisao u njegovu odbranu. Gezner je nedavno preuzeo funkciju upravnika u Tominoj školi. godine Bah se žali saksonskom princu-elektoru u Drezdenu. Ernesti je imao nove pedagoške ideje: klasika i teologija su zastareli. a sada se radi na njenoj rekonstrukciji). Bah postaje stalni upravnik i dirigent ovog muzičkog društva i počinje da dobija zvanična priznanja i poštovanje najvišeg nivoa. Bah je testirao skoro sve Zilbermanove instrumente u Saksoniji. Ovo obnavljanje stare rasprave sa školskom i crkvenom upravom dovodi Baha da ogromnog razočarenja. Ovo je navelo Baha da piše svom školskom prijatelju Erdmanu. Bah se nije slagao sa ovim predlogom.20 - . juna 1732. koji je bio porodični prijatelja Bahovih i kum Karla Filipa Emanuela. Posle toga je dobio titulu. grofa fon Kislinga. gde se od maja 1730. zato što nije disciplinovao svoje horove i zbog čestih odsustvovanja iz Lajpciga. tražeći zvaničnu titulu. zavist ili proganjanje“ sa kojim se neprekidno suočava u Lajpcigu. a naglasak treba da bude na predmetima koji će više biti od koristi u svakodnevnom životu. Nakon ovog priznanja Bah prezetuje dvočasovni koncert na novim Zilbermanovim orguljama u Bogorodičinoj crkvi (koja je tragično nastradala u II sv. Detaljno proučavanje svakodnevnih aktivnosti ovog muzičkog sastava ukazuje na značaj koji je on imao na razvitak kulturnog života Lajpciga 30-tih godina XVIII veka. koji je imao 29 godina i koji je ranije bio stariji član uprave Tomine škole. ratu. Tridesete godine XVIII veka su bile period izgradnje Lajpciga. Gezner napušta Lajpcig 1733. što je dalje razljutilo Veće. U uvodnom govoru Gezner naglašava potrebu za muzikom unutar zdanja – što Bahu pruža „nadu u svetliju budućnost u školi“. pa je počeo da se potpisuje kao Hofcompositeur. Njega nasleđuje Johan August Ernesti. uz nadgradnju dva sprata i restaurisanje eksterijera. Promene se dešavaju i na polju Bahovog komponovanja – manje piše korale a više solo kantate. U Bahovo vreme u Lajpcigu je već posojala tradicija muzičkih društava – svetovne muzičke organizacije. pa je iskoristio svoj uticaj da bi razrešio ovu situaciju između Baha i vlasti i da bi Bahu omogućio bolje uslove rada. nakon smrti svog prethodnika 1729. Bah nije ni pokušavao da se opravda. pa su želeli da smanje njegove prihode. iako bezuspešno. pokrenute uglavnom od studenata poznatog gradskog univerziteta. Bah je sada pokušao ponovo uz podršku svog pokrovitelja iz Drezdena. ako ne i sa samog početka.

Vivaldija. s obzirom da se u novinama pisalo samo o onim neobičnim događajima. Albinonija i drugih. Vivaldija. Izvođena su i dela Hendla. Gotfrid Cimerman nije bio samo posrednik. koje je podsećalo na pedale orgulja. Takođe je postojalo posebno ležište sa pedalama. (Bah je mnoga od ovih dela preradio u duhovna dela. izvođeni van časova u kafe-kućama i verovatno nisu bili samo ukras kulinarskim atrakcijama. ne razlikuje od koncerta u obliku u kome nam je danas poznat. prvi put izvedena 1732. BWV 211. BWV 248). rukovodstvo Collegiumom je pripalo Baltazaru Šotu. na primer. u stvari. 8 i 16 inča). a kasnije su to bile posebne proslave (kao što je proslava rođendana Kralja).21 - . Zamenjen je još „finijim instrumentim“ 1733. orguljašu Nove crkve. na primer. Telemana. Jedna grupa je oformljena 1702. u Cimermanovoj kafe-kući u Katarininoj ulici u blizini Markovog Trga. od 18-20h. Tokom zimskog perioda udruženje je nastupalo petkom uveče. a vrlo verovatno i kompetentan muzičar. Lokatelija. godine – nemački klavseni su bili veći i potpunijeg tona od svojih italijanskih i francuskih savremenika. Javljale su se različite takve grupe. O običnim koncertima se malo zna. Sam termin . koji je sam po sebi bio lajpciška atrakcija. Najpre su postojala standardna izvođenja. kao što je Kantata o kafi. sa tri klavijature i pet grupa žica (od 2. ili prerađena dela drugih kompozitora. koje su izvodili poznati gostujući izvođači. Novi instrument je imao dve ili tri klavijature i moguće je da je bio rad slavnog hamburškog graditelja Hasa i da je bio sličan njegovom instrumentu iz 1740. koje su bile među najpoznatijim kompozitorima svog vremena. a druga šest godina kasnije od Johana Fridriha Faša. već i ljubitelj muzike. Koncerti su održavani na Cimermanovom imanju. pa preko sonata da dela za orkestar. a omogućavali su izvođenje većeg obima tonova. sredom od 16-18h. nastup je bio u bašti na otvorenom.(među njima je bila i nekoliko kantora) i dopronosile su podizanju muzike na viši nivo. Verovatno je bilo dosta instrumentalne muzike – od dela samo za klavijature. Obični koncerti su verovatno bili besplatni. Početkom XVIII veka su se javile još dve – koje su postojale istovremeno – koje su oformile mlade osobe sa Univerziteta.tih godina bio i „veliki klavicimbalo obimne ekspresivnosti“. U proleće 1729. Održavale su se dve vrste koncerata: obična i neobična. godine od strane Georga Filipa Telemana. godine. godine Šot prelazi na novu poziciju. Fašovo udruženje je konačno palo u ruke Johana Gotliba Gernera muzičkog upravnika Univerziteta i Bahovog stalnog rivala. Kada je bilo toplo vreme. Ovde su verovatno izvođeni i Bahovi koncerti za više klavsena. verovatno pod njegovim pokroviteljstvom. Kada je Teleman napustio Lajpcig. a Bah preuzima rukovodstvo nad Collegiumom. mnogi su adaptirani od prvobitnih dela za violinu. na šta ukazuje činjenica koja se navodi u tadašnjim novinama i govori o stalnom opremanju svog imanja različitim instrumentima za potrebe Collegiuma i drugih gostujućih muzičara. Božićni oratorijum. Izvođenje Collegiuma se. Priča o Bahovom Collegiumu Musicumu je povezana sa Gotfridom Cimermanom. uglavnom su bile obeležene razigranim svečanim kantatama. Povremeno su izvođena i vokalna dela. Ulaznice su naplaćivane za neobične koncerte i povremene specijalne koncerte (Sonder-konzerte). Ovi koncerti su bili ozbiljni događaji. sa punom raskoši truba i bubnjeva. koji je posedovao kafe-kuću. 4. U njegovom vlasništvu je 20. 8.

godine.. Njegov sin Karl Filip Emanuel piše: „nije bilo muzičara koji je iz bilo kog razloga posetio Lajpcig. 3.koncert je i počeo da se koristi vezano za nastupe Collegiuma Musicuma. Spuštajući svoju flautu rekao je članovima orkestra: „Gospodo. Bah je pozvao Kralja da mu zada temu za improvizaciju. stari Bah je ovde“. Jednom prilikom je pozvao svog zaštitnika grofa fon Kislinga. u njegovim kasnijim godinama. dodaje sonatu za violinu i flautu. sa ciljem iskazivanja zahvalnosti za prijem koji je imao u Potsdamu. U godinama provedenim sa Collegiumom Bah je doživeo zadovoljstvo kakvo nije iskusio sve od vremena provedenog u Ketenu. Frederik se upravo spremao za početak koncerta. Po povratku u Lajpcig. a da nije svratio do mog oca. kome je predstavio grupu varijacija.“. U svom stanu je primao posete muzičara iz cele Nemačke i drugih zemalja. Činjenica je da je ovo u poznim godinama njegovog života postala glavna umetnička aktivnost i da je crkva postala skoro nebitna. 1747. kada se sastajao sa svojim prijateljima iz Dvorskog orkestra ili je posećivao operu. izvodeće koncerte za 2. na putu snaji u Berlinu koja je čekala drugo dete njegovog sina Karla Filipa Emanuela. Bah je uživao u posetama Drezdenu.-1750. Kralj je posedovao nekoliko ovih instrumenata. koji su se nalazili u različitim prostorijama. u kojoj je njegov sin Karl Filip Emanuel bio dvorski muzičar. Kada je Bah završio sa sviranjem svakog instrumenta. otkrivaju da Collegium Musicum više nije pod Bahovim rukovodstvom. svirao je flautu uz pratnju orkestra. Bah razvija teme u sekvence sa pokretima kontrapunkta. proizvodeći neke od najosnovnijih postavki barokne muzike. Rasporedi nedeljnih nastupa. probe. Ostao je dirigent Collegiuma Musicuma sve do smrti Gotfrida Cimermana 1741. naravno bio dorastao ovom zadatku. Bah svraća u Potsdam posle dva dana zamornog puta. Bez sumnje su oni uživali u privatnim koncertima u Bahovoj ogromnoj radnoj sobi. – Godine introspekcije Tokom poslednjih godina svog života Bah se povlači u miran život. aranžmani programa itd. često sa svojim sinom Vilhelmom Fridemanom. Lajpcig 1744. komponovanje novih dela. godine. sada poznatih pod imenom Goldberg varijacije. ili 4 klavsena – poznato je da je Bah posedovao šest klavijatura i mnoge druge instrumente.. Ovde je pozvan u posetu Palati Kralja Frederika Velikopruskog. Ovo je bila ta tema: Bah je. kada je dobio listu osoba koje su u poseti Dvoru. naziva ih . Otkazao je koncert i pozvao Baha da isproba nekoliko fortepijana koje je napravio Bahov prijatelj i kolega Gotfrid Zilberman.22 - .

Poslednju veličanstvenu Trostruku fugu (Kontapunkt XI) Bah je takođe napisao u poslednjim danima svog života. Tome. Kanonske varijacije. metode koje je on razvio do savršenstva i koje nijedan kompozitor nije uspeo da prevaziđe. a on bi odgovarao da „uprkos tematskim mogućnostima. posle petnaest do devet. udruženja učenih ljudi posvećenih promovisanju muzičke nauke. svog učenika i zeta. Veće u Lajpcigu je počelo da traga za njegovim naslednikom. Jovana koje se nalazilo izvan gradskih zidina. u zoru 31. jer je Bah pozvan da svira na svim gradskim orguljama. 28. BWV 1080). a njihov slab efekat je pogoršan infekcijom koja je ozbiljno ugrozila Bahovo zdravlje. Ova nezavršena fuga. kojoj je skoro 30 godina savesno služio. Parcijalna identifikacija je izvršena na osnovu serije anatomskih i drugih analiza. godine. 1880. poverovalo je da su pronađeni posmrtni ostaci ovog kompozitora. nekoliko učenika i Bahovih obožavalaca. Poslednjih godina Bahovog života. Bah je otišao na pregled kod poznatog engleskog specijaliste oftamologije. mada se od nje razlikovala.23 - . godine. Džona Tejlora (koji je takođe operisao Hendla) i koji je trenutno bio u poseti Lajpcigu. On je izveo dve operacije katarakte. prerađujući koralne fantazije (BWV 651-668) uz pomoć Altnikola. koji je bio praćen jakom groznicom.. gde se od svakog člana očekivalo da pokaže svoje umeće. Takođe je radio na fugi koja sadrži tonalitete B-A-C-H. koje pokazuju umetnost kanona. jula 1750. Jovana rekonstruisana 1894.Muzička žrtva i šalje in na Dvor sa propratnim pismom posvete. zasnovane na preradi korala „Pred Tvojim prestolom stojim. U ovim uslovima je iskomponovao svoje poslednje koralne fantazije. godine. Tokom svog života Bah je radio pod slabim svetlom. Gospode“. a njegov grob je. Poslednje mesece svog života Bah je proveo u zamračenoj sobi. Istog dana je imao moždani udar. Umro je „uveče. Bahov doprinos je bio pet kanonskih varijacija u čijim se osnovama nalazila Božićna himna „S nebeskih visina“. kreativna energija je dostigla maksimum muzičke ekspresije: Misa u h-molu. Kosti su položene u sarkofag od kamena koji je zakopan na mestu . Muzička žrtva. Bah je zatim postao član Miclerovog društva. Kada je Crkva sv.. smatra da je taj postupak isuviše arogantan“. kao i da jasno vidi. predajući svoju blagoslovenu dušu Spasiocu. u šezdesetšestoj godini života. Ujutru. Često su ga pitali zašto ranije nije počeo da radi na ovoj temi. u odsustvu nadgrobne ploče (na grob mu nije bio postavljen ni običan znak sa imenom) ubrzo bio zaboravljen. Goldberg varijacije i. on se budi nalazeći da ponovo može da podnese jaku svetlost. naravno. godine. nije nijednom rečju obeležila gubitak svog velikog službenika. Crkva Sv. Njegova poslednja dela prikazuju sveukupnu njegovu veštinu sabrane u kontrapunkt i fugu. Ovo delo je poznato pod imenom „Die Kunst der Fuge“ („Umetnost fuge“. Juna 1749. kako primećuje Gustav Notebem. Ovo delo Bah nije stigao da završi. Sledećeg dana je kraljevska pratnja obišla Potsdam. Na savet svojih prijatelja. marta i aprila 1750. normalno se nadovezivala na izvođenje „Umetnosti fuge“.“ Bah je sahranjen na groblju sv. jula. iako tema može biti prilagođena. pa je sada vid počeo da ga napušta.

Šmajder je popisao celokupno stvaralaštvo i bilo je 1080 kompozicija. ni predbarokna polifona dostignuća. sve dok crkva nije srušena u II sv.24 - . tako da nije upoznao nastojanja francuskih klavsenista. 47 svezaka bilo je potrebno za objavljivanje svih dela. tugu i potištenost. Jovana. koje je objavilo „Bahovo udruženje” osnovano 1850. gde se i danas nalaze. godine. Bahovi instrumentalni radovi po opsegu i značaju ne zaostaju za vokalnim. ratu. godine. . Još jednom su posmrtni ostaci spašeni i sahranjeni 1949. On je svoj stil izgradio u duhovnom dodiru sa nemačkim orguljašima i sa nemačkom narodnom pesmom. a barokna instrumentalna nastojanja udružuju i razvijaju do vrhunca. ovog puta u oltaru Tomine crkve. Barokna polifonija u Bahovim instrumentalnim delima sadrži istu dubinu i osećajnost kao i vokalna dela.pored poete Gelerta u podrumu Crkve sv. i mnogi posetioci su dolazili da iskažu poštovanje prema ovom velikanu. oni i kvantitetom i kvalitetom stoje na visini vokalnih. Stilski postupci i detalji kojima kompozitor oblikuje programske pozadine slični su osećanjima u kantati ili pasiji – primenom hromatike Bah izražava bol. Za razliku od Hendla koji je život proveo u gradovima širom Evrope. italijanske opere i oratorijume. Bah je ostao u svojoj zemlji.

6 Brandenburških koncerata.. „Engleske svite” i partite su stepenice koje vode do vrhunca stvaralaštva J.25 - . po Marku i Luki. 3 koncerta za dva klavira i orkestar.varijacije” . približi vrhuncima njegove instrumentalne muzike u koju svakako pripadaju oba toma „Das Wohltemperierte Klavier”. Plesni ritmovi odaju i blizinu naroda. što je posledica upotrebe različitih ritmova. Bahova muzička misao se odlikuje velikim dozama improvizacije. 2 koncerta za tri klavira i orkestar. S. Instrumentalna dela: Najvažnije mesto u bogatom Bahovom stvaralaštvu zauzimaju kompozicije za klavir i za orgulje. violu da gamba i klavir . 30 dvoglasnih i troglasnih invencija. sonate za flautu i klavir.Dela Johana Sebastijana Baha Pasije po Jovanu. načine zabavljanja uz gajde . Baha. 2 koncerta za violinu i orkestar. : 6 partita za klavir. 1 koncert za četiri klavira i orkestar. 1 koncert za dve violine i orkestar i više koncerata tipa končerto groso. po Mateju. deonice imaju samostalnost kretanja. 7 koncerata za klavir i orkestar. ne samo plesnog. Misa u h-molu. „Muzička žrtva”. 6 svita za solo violončelo. na primer. „Goldberg . Mali preludijumi i fuge. savlađujući manje i veće teškoće. pesme i arije. koralne predigre i partite. 6 sonata za klavir i violinu. To se vidi. oko 300 kantata. Božićni oratorijum. Magnifikat. već i drugačijeg karaktera. U području klavirskih dela Bah je svakom ljubitelju muzike omogućio da se. po 6 francuskih i engleskih svita za klavir... „Die Kunst der Fuge”. 4 orkestarske svite. „Francuske svite”. orguljske tokate. fantazije i fuge. u gavoti iz treće „Engleske svite”: Zbirke . moteti. 3 sonate za solo violinu.. fuga „Das Wohltemperierte Klavier” (ukupno 48). dvoglasne i troglasne invencije.

partite. imaju po 6 svita. Svaka engleska svita počinje preludijumom. „Engleske svite”. što se može videti i u „Pasiji po Mateju”. a u zbirci se naročito ističu sarabande.molu: . On je svuda majstor. neki stavovi su ponavljani sa dodavanjem ornamenata i ukrasa. sabrane su 1731.svita: „Francuske svite”. O tome svedoče i taktovi iz troglasne invencije u f . godine u prvi deo zbirke „Klavierübung”.26 - . u troglasnu invenciju zna uneti osećanja bola i duboke patnje.

Varijacije koje nisu konstruisane na kanonu imaju različite oblike: invencije. „Goldberg . što je u kontrastu sa pravilom da se druga tema javlja u tonalitetu dominante.najčešće fugiran). prožete optimizmom i predstavljaju jedno od vrhunskih dela koje je Bah napisao za čembalo. koji se mogu čuti i istovremeno. Kao temu Bah je iskoristio dvodelnu sarabandu iz „Klavirskih knjižica”. Tri varijacije su u sporom tempu. Raznovrsnost Bahovog stvaralaštva se zasniva na shvatanju da su preludijum i fuga delovi celine.27 - . na zahtev ruskog poslanika grofa fon Kislinga. ali ne sasvim jer u pozadini sporedni glasovi pletu posebno melodijsko nizanje tonova. od kojoh je najsavršenija dvadesetpeta varijacija i predstavlja lirski vrhunac celokupnog ciklusa.dobro temperovani klavir. „Dobro temperovani klavir” sadrži dva dela (iz 1722. Na području muzike za klavir najveće Bahovo delo je „Das Wohltemperierte Klavier” . u imitacijama. četvrtom. što je suprotno prethodnim stavovima. njegovu drugu suprugu. Svaka treća varijacija pisana je u obliku kanona. što „Goldberg . i svaka je izgrađena na drugom intervalu. ali koji se dopunjuju. koji je dobio naziv po tome što je sastavljen po italijanskom ukusu. tkivo je homofono.varijacije” približava pasakalji i šansoni. od unisona do none. u izvođenju ne učestvuje orkestar. . tokate. harmonska struktura i bas ostaju sačuvani kroz svih 30 varijacija.molu pod naslovom „Uvertira u francuskom stilu za čembalo sa dva manuala” „Italijanski koncert”. Treći deo zbirke „Klavierübung” sadrži „Predigre uz katehizam” poznatim i pod nazivom „Orguljska misa”. Temperovati znači podeliti oktavu na 12 jednakih intervala. Uprkos nazivu.varijacije” su veoma bogate materijalom. Dok se tema preobražava. ornamentirane lagane kantabilnosti i savršene bravuroznosti. delu zbirke „Klavierübung” se nalaze 30 „Goldberg varijacija”. koje su komponovane u parovima. koji su u kontrastu. U svakom se nalaze po 24 preludijuma i fuge u svim tonalitetima dura i mola. kapriča. fugete. ima ih 9. koncert je pisan za čembalo sa dva manuala i Bah je uspeo da dočara kontraste solo i tutti. U zadnjem. Srednji stav „Italijanskog koncerta” je lirska elegija. Trideseta varijacija „Quodlibet” je izgrađena na dva šaljiva nemačka napeva. i iz 1744. koji omogućuju potpunu primenu enharmonije. jer one nisu u stilu kompozitora italijanske koncertne muzike. tako što je svaki napev obrađen dva puta (duži i kraći . a ne na osnovu porekla tema.Drugi deo zbirke „Klavierübung” sadrži: partitu u h . glavnu melodiju izvodi violina. godine). Finalni stav je sastavljen od živahne igre tonova. francuske uvertire. U prvom stavu javljaju se dve teme u istom tonalitetu. koje je Bah napisao za svog učenika Johana Teofila Goldberga. napisanih za Ana Magdalenu.

Fuga je dokaz Bahove stvaralačke snage u temama koje prelaze od patetike i dramatičnosti do nežnosti. vodeći računa o završetku teme. tako se kasnije pojavljuje u trećem glasu. a ostali glasovi poseduju samostalne melodije. Modulacije se vrše prema tonalitetu u kome će se tema pojaviti. Gornji glas sadrži koralni napev. tema u drugom glasu se razvija u tonalitetu dominante i to je realna fuga. „Kad smo u najvećoj nevolji”. Bah je nedostižni majstor fuge. u prvom se javlja nova misao. Karakteristična obeležija naravi J. kao i za violinu. sa završetkom na autentičnoj kadenci u tonalitetu tonike. Vrhunac u variranju za orgulje dostignut je u „Pasakalji u c-molu”. i to je tonalna fuga. S. 5 kanonskih varijacija himne „S nebeskih visina”. koje sadrži dvadeset stavova. Značajne su mnogobrojne obrade protestantskih korala i ima ih više od 150 razrađenih obrada melodija. patetika i dramatika. i upravo te deonice predstavljaju komentar događaja koje opisuju. U ostala Bahova . Najpoznatiji korali: 6 „Šivlerovih” korala. Drugi glas (comes) preuzima temu od prvog glasa i to u tonalitetu dominante. Ekspozicija se završava tek kada tema prođe kroz sve glasove. a orgelpunkt je često praćen inprovizacionim metričkim slobodnim kretanjima. ako tema ostane u istom tonalitetu. Celokupna građa fuge zasnovana je na jednoj temi. Drugi deo fuge naziva se razvojni deo. Bah je za klavir napisao i posebno smelu „Hromatsku fantaziu i fugu”. ekspresija kao i intimnost osećanja. napevi „Zbog Adamovog greha”. dvoglasna. Bah je završio samo 45. Od 164 koralnih napeva koji se pevaju tokom jedne godine. troglasna.. comes se modulira u tonalitet tonike. koje mora omogućiti imitiranje i primenjivanje drugih kontrapunktskih postupaka u daljem toku fuge. Dok drugi glas izvodi temu.Fuga: Fuge ispunjavaju i predstavljaju njegovo poslednje delo „Die Kunst der Fuge”. Pasakalja se sastoji od 20 varijacija posle kojih sledi zaključna dvostruka fuga. koja dopunjuje temu. koja se javlja u punom obliku ili u specifičnim fragmentima. Ponekad se tema imitira u inverziji. diminuciji. Treći deo fuge naziva se završni deo i u njemu odgovor na temu počinje pre nego što se sama tema završi i tako se stiče utisak da se basovi jure (stretto). pa i još više glasova. a pored toga i mnogobrojne fuge za orgulje. Baha otkriva kontakt sa delima za orgulje. nigde se nisu tako uočavale kao u njegovim kompozicijama za orgulje. augmentaciji. najčešće je četvoroglasna. a elementi glavne i sporedne teme se kombinuju na različite načine. Prvi deo fuge naziva se ekspozicija. u njemu se tema pojavljuje u drugim tonalitetima.. Ako tema na kraju modulira na dominantu. kako vokalne tako i instrumentalne. Često ih sledi coda. koji su odvojeni međuigrama . „Osamnaest korala”. Snaga njegovih polifonih struktura. i od setne lirike do veselja.28 - . Prvi glas nosi temu (dux). a može biti petoglasna.divertimenti. Važno mesto zauzimaju njegove koralne predigre u kojima su komentarisane potresne i uzvišene rečenice teksta korala.

U njima je Bah koristio italijansku formu sa tri stava. Bah je prilikom sviranja lestvice koristio sladeći prstored: 1. ariozo. Bahova kantata se najčešće sastoji od 5 . na početku ili na kraju kantate. 1.7 tačaka. S. Posebno mesto među vokalnim delima zauzimaju crkvene kantate. Treći i šesti „Brandenburški koncert” su pisani isključivo za gudačke orkestre. S. „Osam malih preludijuma i fuga”. manji ansambli i hor. tokata i fuga u Dduru. U to vreme palac i malić su se veoma retko upotrebljavali. naročito na sam prstored. preludijum i fuga a-molu. Uz nju se izvodi motet i više himni. vere i nade u pobedu. godine pripadaju končertu grosu. Bah je u prvom redu filozof i lirik. a trećim prstom se prelazilo preko četvrtog. 3. napisao ih je oko 300 od kojih je samo 200 sačuvano. patnjama i brigama. ali uz upotrebu duvačkih instrumenata u solističkom izvođenju. a značajno je i to da je prste držao zaobljene i u istoj horizontalnoj liniji. 3. od kojih je srednji u laganom tempu. Kantata se može čuti između čitanja Jevanđelja i propovedi.dela za orgulje spadaju „Pastorala” u F-duru. Bavi se problemima čovekovog života. Baha su od velikog značaja za muzičko stvaralaštvo uopšte. Od elemenata u kantati su zastupljeni: arija. fantazija i fuga u g-molu. tokata i fuga u C-duru. 2. ali ih ponekad ima i više od 10 u kojima naizmenično nastupaju solisti. tokata i fuga u d-molu. dok su teme drugog vera. zato što novi elementi: tekst i reč. rečitativ i snažni polifoni odlomci. 4. Prvi deo govori o ljudskom stradanju. Instrumentalnu stranu Bah poverava različitim ansamblima. koji nisu samo pratnja. 2. Duhovne kantate: U protestantskom bogosluženju kantata zauzima centralno mesto. Baha na samu tehniku izvođenja na klaviru i orguljama. a veoma je značajan koral. već sadrže odlomke koji dopunjuju vokalno izvođenje. Među Bahovim delima za veće instrumentalne ansamble trebalo bi pomenuti četiri svite-uvertire. od kojih su najpoznatije u D-duru i h-molu. . ali njegova dela govore i o smrti i stradanju. omogućavaju umetniku potpuno izražavanje ideja. 4. Veliki je i uticaj J. Vokalna dela: Vokalna dela J. Šest „Brandenburških koncerata” iz 1721.29 - . nada i uteha. fuga u d-molu. a ako je iz dva dela onda i posle propovedi. koji simbolično izražava glavnu ideju njenog sadržaja.

Najpoznatije su „Seljačka kantata” koja govori o ljubavi. po dužini je prevazišla obične mise. pesmi. Magnifikat. Od standardnog niza oratorijuma. SanctusBenedictus. pa i muzičkim dramama. njegovu moć i dobrotu. Magnifikat (“Magnificat anima mea Dominum” . Vegove svetovne kantate su najčešće izvođene u čast visokih ličnosti iz plemićke klase. Credo. g-molu i G-duru) je namenio kraljevskoj kapeli drezdenskog dvora za katoličko bogosluženje. oko dvadeset je svetovnih. plesovima sa sela i u njoj se mogu čuti narodni napevi. harmonija uglavnom ne napušta dijatoničnost. a ima i dosta disonance izražene uglavnom u umanjenim septakordima. Najznačajnija je Bahova „Velika misa u h-molu” pisana za hor. Na područiju crkveno-duhovne muzike su. 6 arija i 3 dueta). U neki motetima Bah je koristio koralne napeve. mise i pasije.Svetovne kantate: Od ukupnog broja Bahovih kantata. gde se zapaža izuzetno vladanje polifonijom. melodije su molske. uz pratnju sekvenci. koji su kompozicije velikog opsega. već dvostruki hor. sreće i poleta Bah koristi durske melodije energičnog pokreta. Za iskazivanje radosti. Gloria. ernjünschte Zeit”. U njima ne učestvuje orkestar. pored duhovnih kantata važni Bahovi moteti. Bah je koristio latinske tekstove pri pisanju pet misa.Veliča duša moja Gospoda) je napisan za soliste. Mise i oratorijumi: Mada je bio protestant. uzet iz Jevanđelja po Luki i nosi reči Isusove mati Marije. usporene. betrübte Schatten” i „O holder Tag. burleskama. Tekst je na latinskom. soliste i orkestar. petoglasni hor i orkestar. Odlomci iz kantata uzeti su iz Bahovih instrumentalnih dela. Agnus Dei) nastao je ciklus od 24 tačke (15 horskih nastupa. A-duru. a Bah ih je nazivao serenadama. koji sadrži pet tačaka (Kyrie. briga i bol. ritam je življi. . Četiri kratke mise (u F-duru. koja slavi Boga. pa se ne može izvoditi pri obredu. prekomernim trozvucima i petozvucima. U delu gde se iskazuju patnja. hromatike.S. Bah je napisao dve svadbene kantate „Weichtet nur. zatim „Kantata o kafi” koja prikazuje oca koji ćerku pokušava odvići od kafe. Sačuvano je samo šest Bahovih moteta.30 - . Bah je napisao dva oratorijuma „Božićni” (ciklus od 6 kantata namenjen božićnim danima) i „Uskršnji”. J.

orkestar ima značajnu ulogu u isticanju ideje dela. On postiže savršenstvo u polifoniji. Prva je nastala pasija po Luki 1712. godine. Johan Sebastijan Bah ostavio je za sobom raskošno bogatstvo. a od koga je. inspirisane malim stvarima. perfektnim i dostojanstvenim vokalnim i instrumentalnim dostignićima. . koji se ogleda u nedostižnim. izraslo iz različitog materijala.Pasije: Koristeći četiri Jevanđelja. ali i uravnoteženost harmonije i kontrapunkta.31 - . psalm. Bah je napisao 4 pasije: po Mateju. a „Pasija po Luki” je pisana u stilu kantata. a po Mateju čak 78 tačaka. po Mateju 1729. Italije i Francuske. On trajanje nota i njihov broj na zanimljiv način vezuje za događanja u Jevanđeljima. godine. horski nastupi koji su naizmenično obeleženi dramatičnošću i lirikom. dobija dublje značenje. koji potiče iz Nemačke. „Pasija po Marku” je velikim delom uništena. 39 akorda – simbolika za 39. U strukturi Bahovih pasija susreću se poznati elementi vokalne muzike: rečitativ. stavljajući svoj stvaralački pečat načinio nešto originalno i neponovljivo. pa zaostaje za ostalim delima ove grupe. godine. uokviruju muziku „zlatnim ramom umetničkog genija”. godine i po Marku 1731. neprocenjivom kulturnom blagu. Marku. arije i arioza. ličnost ovog giganta poseduje u duši sakriven potencijal. Naizgled skromna i povučena. pa po Jovanu 1724. Pišući „Pasiju po Mateju” Bah vodi računa o brojevima. na primer broj Hristovih učenika je jednak broju taktova. Luki i Jovanu. U njegovim delima se oseća izuzetna snaga i energija. Tekst. Po opsegu dela su nadmašila ono što je na tom području ranije napisano: po Jovanu sadrži 68 tačaka. horizontalnih i vertikalnih elemenata. što je rezultat velikih ambicija koje. upotpunjen muzikom. horski koral.

32 - ..

Literatura: − Josip Andreis...33 - . 1972. Povijest glazbe − Dušan Plavšić. 1975. Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja − Internet .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful