Filozofski fakultet, Niš

Studijska grupa: psihologija

Seminarski rad iz psihologije umetnosti:

Johann Sebastian Bach

Profesor:

Student:

Vladimir Nešić

Jana Lazović 31

U Nišu, 2006. godine

Sadržaj:

osnovne karakteristike baroka odlike instrumentalne muzike život J.S. Baha − − − − − − − − − − − Ajzenah 1685.-1695. Ordruf 1695.-1700. Lineberg 1700.-1702. Vajmar (prvi put) 1703. Arnštat 1703.-1707. Milhauzen 1707.-1708 Vajmar (drugi put) 1708.-1717. Keten 1717.-1723. Lajpcig 1723.-1729. – Kantor i dirigent Lajpcig 1729.-1740. – Collegium Musicum Lajpcig 1744.-1750. – Godine introspekcije

strana 4 strana 4 strana 7 strana 7 strana 8 strana 9 strana 9 strana 10 strana 10 strana 11 strana 13 strana 15 strana 18 strana 21 strana 24 strana 24 strana 27 strana 28 strana 29 strana 30

dela J.S. Baha instrumentalna dela fuga vokalna dela mise i oratorijumi pasije

-2-

-3-

-4- .

Međutim. godina. (isticanje gornje melodije. koji su predstavljali osnovu muzičke građevine. To je umetnost pokreta i nemira. prvenstveno namenjeni izvođenju na lutnji. Baroknoj sviti prethodili su brojni renesansni plesovi. Barokna umetnost je. a ostali su bili predstavljeni brojkama kojima su se označavali intervali između najdubljeg i ostalih tonova u akordu. izraz potreba i osećanja aristokratskog društva tog vremena. -5- . uobičajenom instrumentu u XVI veku. dinamična je i bogata detaljima. Za završetak baroka uzima se 1750. dok ostale deonice preuzimaju ulogu pratnje) na primer u operi. ali se akordi. Osnovne karakteristike baroknog stila bitno se razlikuju od renesansnih. potpuno slobodno razvijala u nove samostalne instrumentalne oblike. Prvo se javlja svita.Johan Sebastijan Bah. tipična pojava u muzici baroka. suprotstavljanja jedinke masi. Harmonija je u ovom periodu postajala određenija i jasnija. u drugim muzičkim kompozicijama dominira polifonija. svetla tami. godina kada umire najveći majstor baroka . Označavao se samo najdublji ton. Tako je nastao generalbas ili kontinuo. Zbog toga dominiraju monumentalnost. zadržala često i bogato nizanje tonova čisto dekorativnog karaktera. oslobodivši se od vekovne podređenosti tekstu. a polifonija je dostigla svoj drugi veliki procvat. a svuda se susreće mnoštvo ukrasnih elemenata. instrumentalna forma koja je predstavljala niz plesova različitih naroda. a te godine je izvedena i prva opera.Osnovne karakteristike baroka: Za početak novog razdoblja u evropskoj muzici označava se 1594. muzička umetnost je doživela mnogobrojne promene: stvorene su nove forme svetovne i crkvene muzike. došlo je do velikog napretka u razvoju melodije. tako što se između dva brza stava nalazio jedan sporiji. kada sa muzičke pozornice nestaju dva najveća predstavnika renesanse Orlando di Laso i Palestrina. Odlike instrumentalne muzike: Barok je veoma značajno razdoblje za razvoj instrumentalne muzike koja se. prema tome. Melodika se slobodno razvijala. On se svirao na čembalu. Napredak muzike bio je uslovljen razvojem kulture iniciranog ekonomskim porastom i jačanjem privrede. a kasnije na klaviru. dostižući savršenstvo u poslednjim decenijama razvoja. harmonije i instrumentacije. bogatstvo i veličinu. plemstva i crkve. koji je trajao oko 150 godina. orguljama. raskoš i sjaj. puna kontrasta. U baroku dinamika je bila postavljena na principu kontrasta svetlo . tako da između forte i piano nije bilo crescendo i decrescendo. U ovom periodu. U nekim baroknim muzičkim oblicima potpuno je vladala monodija. povezanih na principu kontrasta. dolazi do većeg uticaja građanstva. Aristokratija je htela da umetnošću prikaže svoju moć. nisu potpuno ispisivali. a zatim delimično i težnja bogatog građanstva. Mada karakter muzike još uvek zavisi od vladara.tamno. naročito u Holandiji i Italiji.

pun zvuk). Končerto groso (concerto grosso) je vrlo karakterističan oblik barokne muzike u kome se manja grupa instrumenata . Sonata takođe ima nekoliko stavova. kao i stavovi kojima je nedostajao plesni karakter: uvertira. Svaki stav ima po jednu osnovnu muzičku misao-temu. kontinuu i violi da gamba. najčešće violina. koji se obično izvodio na čembalu. prvi je lagani. sonatom se nazivala svaka kompozicija za sviranje (izraz potiče od italijanske reči sonare . Svi stavovi barokne svite su u istom tonalitetu. chancone. tokate (toccata). Kasnije su u okvir svite ušli i drugi plesovi: mennuet. orkestar ili soloinstrument uz pratnju orkestra. kompozitori baroka su pisali i ričerkare (ricercar). svirati). uz pratnju kontinua (continuo) tj. nemači ples 4/4 ili četvorodelnom taktu. kancone (cancona). Za svitu se. manji instrumentalni sastav. kapriča (capriccio) i fantazije (fantasia). U baroknoj muzici komponovane su i sonate za solo-instrument bez kontinua. rigandon. gavota. saraband (sarabande). suprotstavlja orkestru. bourree. preludijum (pretežno svečanijeg i ozbiljnijeg sadržaja. koji se zvao ripijeno (ripieno . tamo gde je trebalo pojačati zvuk vokalnih grupa tako što se vršilo instrumentalno izvođenje glasovnih -6- .zvučati. nazvana končertino (concertino).Svite su pisane za solo-instrument. Kao stavovi barokne svite se javljaju: alemand (allemande). namenjena dvema violinama. a one su veoma slobodno građene sa dosta improvizacije. samostalnim životom. rondeau. Končerto groso je doprineo stvaranju solističkog koncerta u kome se jedan instrument izdvaja i suprotstavlja celom orkestru. Svitu su. napisano za jedan ili dva gudačka instrumenta. Sredinom XVII veka nastaju dve vrste sonata: sonata da chiesa (crkvana sonata) koju su nazivali jednostavno „sonata” i sonata da camera (kamerna sonata). jer je dugo bila isključivo u službi vokalne muzike: u svečanim prilikama. Izgrađeni oblik barokne sonate je delo od četiri stava. instrumentu sličnom violončelu na kome je svirana basova deonica kontinua. pa brzi. Kada je nastala instrumentalna muzika. umerenog tempa. u prostranim dvoranama. a vrlo rasprostranjen oblik je triosonata. ako je pisana za veće muzičke sastave (orkestre) nazivali uvertiromorkestarska svita. odjekivati. Korene ovih formi nalazimo još u XVI veku. Sam naziv koncert došao je od italijanske reči concertare takmičiti se. kurant (courante). brzog tempa. Ripijeno se sastojao iz gudačkih instrumenata: prve i druge violine. ali oni nisu plesnog karaktera. vrlo pokretan. španski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. namenjene prvenstveno instrumentima sa dirkama. intrada. čembalu i orguljama. engleski ples u 6/8 taktu. Osim spomenutih muzičkih oblika. upotrebljavao i naziv partita. i zaista se može reći da se u končertu grosu radi o takmičenju između manje grupe od dva ili više solo-instrumenata i orkestra. Instrumentalna muzika je u XVI veku počela živeti novim. Stavovi sonate po tempu su takođe raspoređeni na principu kontrasta. kod priredbi na otvorenom. francuski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. bili su uvodni deo svite) i arija. viole i violončela (ponekad nekog duvačkog instrumenta) i kontinua. zatim sporiji i na kraju brzi stav. generalbasa. naročito u Italiji. laganog tempa i dostojanstvenog karaktera i žiga (gigue).

Prilikom pisanja instrumentalnih dela.deonica. Pojam vokalnog soliste. već je sva pažnja usmerena na harmonije i basove deonice. kompozitori baroka su često varirali koralne teme. postupak koji barok nasleđuje od kasne renesase i koristi na različite načine u svim oblicima instrumentalne muzike. Kod trećeg tipa varijacija melodija više nije u prvom planu. koji na isti način iznosi svoje emocije na instrumentalnoj harmonskoj pozadini. Variranje se najčešće upotrebljavalo u muzici XVII veka. a kontrapunkt se veoma često koristi. Cantus firmus variranje. Pojava opere. koji kroz subjektivnost izražava trenutke bola i radosti na pokretnoj akordskoj pozadini. U drugom postupku se melodija svake varijacije posebno ukrašava. -7- . Instrumentalno variranje sadrži tri različita postupka. Variranje je ponekad povezano sa elementima polifonije i koncertantnosti. ornamentira. tema se u svakoj varijaciji ponavlja. uslovljava nastajanje instrumentalnog soliste. koju je potpuno razradio Johan Sebastijan Bah. upotreba instrumenata za akordnu pratnju monodičkih odlomaka. prelazi iz jedne deonice u drugu. Posebnu pažnju zaslužuje variranje. kontrasti polifonije i monodije. pa se on naziva „razdoblje varijacije”. naročito za orgulje. harmonije se ne menjaju. ali ostaje u najvišoj deonici. potpunije upoznavanje mehanizama i mogućnosti za što bolje izražavanje pojedinih instrumenata – svi su ti elementi uslovljavali znatne promene u daljem razvoju instrumentalne muzike. Posebni su oblici varijacijska svita i variranje koje je veoma često ograničeno na gornju deonicu. Najsavršenija i najveličanstvenija polifona tvorevina baroka je fuga .

Otac Johan Ambrozijus – dvorski trubač vojvode od Ajzenaha i dirigent muzičara grada Ajzenaha u Tiringiji. . -8- . po zanimalju pekar i mlinar. Potiče iz razgranate porodice muzičara u kojoj su se od 60 poznatih članova 53 aktivno bavili muzikom.) Ajzenah 1685. a porodica je uživala reputaciju velikih muzičkih talenata. i čim bi jedno od njihovih radnih mesta ostalo prazno.-1695. bilo ih je katkada do 120 i ti skupovi bili su ispunjeni muziciranjem. Dugi niz godina članovi porodice Bah su u Tiringiji bili na pozicijama orguljaša.Život Johana Sebastijana Baha Johann Sebastian Bach (1685. Svake godine okupljali bi se svi članovi razgranate porodice. Živeli su u Vajmaru.1750. Svi Vajtovi potomci su bili muzičari i kompozitori. Sam Bah kaže da je on „na taj način naučio da pazi na takt”. Prvi muzičar u porodici bio je Vajt Bah. gradskih instrumentalista ili kantora. Erfurtu. koji je sa sobom u mlin nosio malu citaru i svirao dok se žrvanj okretao. Ajzenahu kao orguljaši i kapelnici. našao bi se novi Bah da ga popuni.

sa svojim drugom iz hora Georgom Erdmanom. koji je bio orguljaš u Crkvi sv. Ordruf 1695. Mihaila u Ordrufu. a da su ih povremeno prevozili -9- .Porodica je u Ajzenahu živela u prostranoj porodičnoj kući u blizini centra grada. Đorđa što pruža priliku Johanu Sebastijanu da učestvuje u redovnim bogosluženjima. gde uči čitanje i pisanje. kao što su Froberger. ali se pretpostavlja da su pešačili. Johan Kristof je bio odličan nastavnik – svaki od petorice njegovih sinova je dostigao poziciju od značaja u muzici. Sa osam godina stupa u Latinsku osnovnu školu. Đorđa u Ajzenahu. Johan Kristof je bio učenik Pahbela. grčki jezik i teologija i dostigao je vrhunsku formu na veoma ranom uzrastu. Opisuju ga kao pevača koji ima „neuobičajeno tanak visok glas“. Učenici se takođe pevali u horu i njihov kantor. Kerl i Pahbel. Sebastijan je bio motivisan učenik i vrlo brzo je postao izuzetno uspešan u sviranju ovih instrumenata. Elias Herda je imao visoko mišljenje o glasovnim mogućnostima Johana Sebastijana. Jedna anegdota govori o tome kako je Kristof kaznio svog mlađeg brata kada je otkrio da je po mesečini prepisivao zabranjeni muzički rukopis tokom šest meseci. Tu je otac podučavao Johana Sebastijana sviranju violine i klavsena. Vrlo rano je ostao bez brata i sestre. U školi je oformljen hor koji peva u Crkvi sv. u Lineberg. a sada je postavljen za orguljaša Crkve sv. Mihaila u Linebergu. a devet meseci kasnije i otac. a sada jedna od najnaprednijih škola u Nemačkoj. Kada je ordrufska crkva trebalo da dobije nove orgulje. Stric Johan Kristof. a on je bio revnostan učenik novijih kompozicija za klavijature. sa prostorijama za muzičare pomoćnike i velikom ostavom za žito. Brzo je savladao sve što mu je zadato. kreće na put od 250 kilometara na sever. a kada je imao devet godina njegova majka umire. oduzimajući mu vrednu kopiju. malom gradu koji se nalazi 50tak kilometara jugoistočno od Ajzenaha. Njegov savršeni sopran mu je obezbedio mesto u horu bogatog manastira sv. poznatom po tome što obezbeđuje besplatno mesto siromašne ali muzički talentovane dečake. Odlično mu je išao latinski. započeo je sa uvođenjem Johana Sebastijana u umetnost sviranja orgulja. na latinskom i nemačkom jeziku. Kristof je dozvolio mlađem bratu da posmatra izgradnju. Tokom tog perioda Johan Sebastijan je išao u Osnovnu školu u Ordrufu. gramatiku latinskog jezika i osnove Svetog Pisma.-1700. godine Johan Sebastijan. Johan Sebastijan i jedan od njegove braće Johan Jakob prelaze da žive kod svog najstarijeg brata Johana Kristofa (rođenog 1671. godine) koji se nedavno oženio i nastanio u Ordrufu. Johan Sebastijan je provodio prijatne trenutke svog života u ovom domaćinstvu učeći sviranje orgulja i klavsena sa velikim interesovanjem. Ne zna se tačno kako su putovali. koja je nekada bila vlasništvo manastira. U proleće 1700. Takođe ga je ohrabrio da proučava komponovanje i zadao mu je da prekopira dela nemačkih kompozitora za orgulje.

a koji je je bio prijatelj Bahove porodice u Ordrufu. kontinuu i sviranju orgulja. S obzirom da su članovi njegove porodice bili profesionalno aktivni u okrugu generacijama. U Vajmaru dolazi u kontakt sa italijanskom instrumentalnom muzikom i biva postavljen za zamenika već ostarelog orguljaša Eflera. ali je bio koristan kao violinista u orkestru i kao pratnja na klavsenu u toku horskih proba. Jovana u Linebergu. mislio je da ima velike šanse da bude postavljen na mesto orguljaša. orguljaša Crkve sv. Gradsko veće Arnštata poziva mladog Baha da isproba nedavno završene orgulje u Novoj crkvi. Johan Sebastijan. mlađeg brata vojvode od Vajmara. Najviše je bio zainteresovan za izgradnju orgulja u Novoj crkvi u Arnštatu. dobro je primljen zbog svog neobičnog soprana i odmah je upućen na audiciju za Metenov hor. Bah oduševljava Arnštatsku publiku i odmah dobija posao orguljaša uz značajne povlastice. Bem je Baha upoznao sa obimnom tradicijom orguljaša u Hamburgu. obogaćen muzičkim iskustvom. Svojim izvanrednim sviranjem i posvećenošću muzici. koji je u Hamburgu bio učenik poznatog orguljaša Jana Adamsa Rajkena. Dok je čekao kraj izgradnje orgulja u Arnštatu. s obzirom da je ozbiljno stradala u požaru. nazvanoj tako posle skoro celokupne rekonstrukcije. kao i u komponovanju i izvođenju u francuskom stilu. U julu 1703.10 - . napustio Lineberg i vratio se na jug. starog prijatelja porodice Bah. Sada dobija mogućnost da se praktično oproba u sviranju orgulja. odlučuje da pokuša da nađe posao orguljaša u svojoj rodnoj Tiringiji.-1702. Johan Sebastijan je prihvatio mesto violiniste u malom kamernom orkestru vojvode Johana I. U Linebergu se već oprobao u duhovnoj horskoj muzici. Vajmar (prvi put) 1703. Kada je imao osamnaest godina. koje nije upoznao u siromašnim gradovima svog zavičaja. Takođe mu je omogućeno da proučava odličnu muzičku biblioteku Gimnazije. . u kojoj su postojali i najbolji primeri nemačke duhovne muzike. Hranu i piće su sigurno dobijali u mnogobrojnim manastirima uz put. Obaveze su bile mnogobrojne a Bah je dobio jedinstvenu priliku da učestvuje u horskim i instrumentalnim izvođenjima. Uskoro je izgubio svoj sopran. da bi se kasnije ponovo vratio. violini. Imao je sreću da u ovom periodu sretne Georga Bema.čamcem ili zapregom. U Vajmaru ostaje kratko. a takođe je bio pod uticajem francuske instrumentalne muzike. Tako je 1702. Kada je Johan Sebastijan stigao u ovaj severnonemački muzički centar. Lineberg 1700.

.-1707. pa ostaje u Libeku za vreme Božića sve do februara 1706. sa kojom se Johan Sebastijan venčava 17. Bah nije želeo da se pravda pred grupom ograničene i konzervativne gospode.11 - . odbija da radi sa nedisciplinovanim dečacima u horu koje je trebalo da uvežba. gde biva primljen posle uspešne audicije na Vaskrs 1707. Bah odlučuje da konkuriše za postavljenje.Arnštat 1703. U Libeku je iskoristio svaku priliku da sluša večernje koncerte u Bogorodičinoj crkvi u kojoj su izvođene Bukstehudeove duhovne kantate. uz žalbu da je „zabavljao nepoznatu žensku osobu u potkrovlju crkve“. koje ubrzo sprovodi u delo.-1708. četvrtina grada je bila razorena usled požara i bilo je vrlo teško naći odgovarajuće mesto za stanovanje. osamnaestogodišnji Johan Sebastijan preuzima svoju dužnost u Arnštatu. Do sada Bah već poseduje visoko izgrađene ideale nemačke duhovne muzike i započinje sa organizovanjem siromašnih ustanova Milhauzena. Na žalost. znajući za veštinu njegovog sviranja. godine u živopisnom seocetu Dornhajmu. Mlada dama je verovatno bila njegova dalja rođaka. godine. Zbog ovoga ga Veće strogo kažnjava. Gradsko veće odobrava Bahu da poseti grad Libek u severnoj Nemačkoj. godine. Marija Barbara dolazi iz ogranka Bahove muzičke porodice. U povratku posećuje Rajnkena u Hamburgu i Bema u Linebergu i vraća se ispunjem entuzijazmom i novim idejama. oktobra 1717. izazvana njegovim „iznenadnim varijacijama i sporednim ornamentima koji maskiraju melodiju i zbunjuju prisutne“. Milhauzen je grad poznat po svoj nezvisnosti. a njen otac je bio orguljaš u Gerenu. Počinje sa prikupljanjem muzike dostupne u Nemačkoj.. a takođe je zahtevalo objašnjenje produženja boravka u Libeku bez ovlašćenja. Novi konflikti nastaju kada Bah. navodeći klauzulu u ugovoru. veće odlučuje. Krajem 1706. za koje je Bah morao platiti visoku cenu. Krajem 1703. uključujući svoju. Zajednica biva iznenađena i zbunjena njegovim idejama – postojala je znatna konfuzija tokom izvođenja korala. Milhauzen 1707. bez sumnje oduševljen posedovanjem orgulja sa dve klavijature i 23 pedale uz obavezu da omogući muziku za svoju zajednicu. i uvežbava hor i nedavno oformljen orkestar. da bude blago preme svom mladom i nepromišljenom orguljašu. da bi mogao da sluša poznatog orguljaša Ditriha Bukstehudea. Marija Barbara sa kojom će se kasnije oženiti. godine. Bah je bio fasciniran koncertima i diskusijama o delima s ovim velikanom. koji je imao dugu muzičku tradiciju. Oktobra 1705. Crkveno veće je odlučilo da ukori Baha zbog „čudnih zvukova“ tokom službi. međutim. nakon vesti o smrti orguljaša u Milhauzenu. Ubrzo iz Arnštata stiže Marija Barbara.

uz molbu da Bah nadgleda izgradnju orgulja u Crkvi sv. Vajmar je bio vrlo mali grad sa samo 5000 stanovnika. u svrhu proslave otvaranja Gradskog veća u februaru 1708. Tokom ovog perioda pretežno je pisao dela za orgulje i ubrzo je postao poznat širom Nemačke kao jedan od najtalentovanijih orguljaša i kompozitora. Bah podneo ostavku vlastima u Milhauzenu. Nadogradnja je bila skupa. situacija je razrešena mirno. pa je 25. Njegovo testiranje je bilo detaljno i obuhvatno. već i zato što je postao stručan u konstuisanju orgulja. javili su se religiozni sukobi u Milhauzenu. proistekla iz do sada nepoznate raskoši u prostranoj Bogorodičinoj crkvi.-1717. pa je Bah opet bio u potrazi za novim obećavajućim mogućnostima. i pijetetista. i kao stručnjaka u konstrukciji orgulja i kao orguljaša. uz obrazloženje da. U orkestru je uglavnom bio violinista. vojvoda od Vajmara mu je ponudio zaposlenje dvorskog muzičara. godine. Posle nekoliko godina Bah je izjavio da su neadekvatne i da treba da budu dograđene. Na dvoru je u XVIII veku bilo uobičajeno da muzičari imaju i određene dužnosti u domaćinstvu. Nakon saglasnosti Veća sa tim predlogom. Bahu je zadat posao nadgledanja radova. Bah je imao dva zaduženja – bio je član kamernog orkestra i dvorski orguljaš – koja su mu nudila dosta mogućnosti za napredovanje.12 - . Kao dvorski orguljaš. Orgulje su bile nove i nisu bile velike kao one u Arnštatu. muzičara od velikog značaja. Učenici koji su želeli da nauče da sviraju orgulje dolazili su i iz najudaljenijih krajeva zemlje. Johan Sebastijan je nasledio Johana Eflera. Blazijusa. godine dolazi da proprati prvo korišćenje orgulja. upoznao i druge pojedince koji su se zalagali za razvoj kulture. Veće nije imalo drugu opciju sem da odobri njegov odlazak. Muzika je u Milhauzenu bila u stanju propadanja. Ovaj uspeh ohrabruje Baha da sastavi detaljan izveštaj. pa je prihvatanje predloga bio dokaz visokog mišljenja dvora o njegovim sposobnostima. a povremeno je i pisao i aranžirao nešto od muzike. Obično je iz zabave govorio da „pre svega mora da proveri da li orgulje imaju dobra pluća“ i uz pritiskanje svih pedala je proizvodio najjači . Raniji kontakti u Vajmaru sada su bili od koristi. predlažući kompletno renoviranje i poboljšanje orgulja u Crkvi sv. koji su voleli muziku. koji su strogi puritanci i gaje nepoverenje prema umetnosti i muzici. ponekad je svirao klavsen. ne samo što ima teškoće da izdržava ženu sa malom platom koju je dogovorio na dolasku. pre nego što su orgulje bile završene. između protestanata. sem vojvode saksonsko-vajmarskog koji je bio jedan od cenjenije i kulturne gospode. Ovde je Bah. Blazijusa. ne samo zbog toga što je izuzetan orguljaš. 1714. Bah je bio prestrašen tim rastućim uticajima. s obzirom na činjenicu da su neposrednu prevlast imali pijetetisti. Vajmar (drugi put) 1708.Prvi rezultat ovih napora bila je kantata „Got ist mein König“ (BWV 71). godine Bah je postao vođa orkestra. To je i učinio i 1709. a on je u mnoge gradove pozivan da testira ili posvećuje orgulje. posebno da ustanovi duhovnu muziku „u slavu Boga“. već i da ne dobija šansu da realizuje svoj cilj. Međutim. Ipak. juna 1708.

Bah je u Vajmaru stekao mnogo prijatelja. Ovo je razbesnelo vajmarskog vojvodu. a fugu da isproba jasnoću kontrapunkta.mogući zvuk. Ovaj prisilni odmor Bah je iskoristio produktivno pripremivši za celu godinu ciklus koralnih preludijuma za orgulje. čiji je najistaknutiji predstavnik bio kompozitor iz Vencije. veoma sposobnim. posle mesec dana je pušten i dobija dozvolu da napusti službu. Na dan takmičenja.13 - . koju je on prihvatio. godine. s obzirom da je već sada obavljao većinu poslova kapelnika. jer je očekivao da će ta funkcija pripasti njemu. taj posed je podeljen na „Vilhelmsburg“ imanje koje je pripalo vajmarskom vojvodi i „Rote Schloß” koji je pripao njegovom bratancu Ernstu Augustu. Posledica toga je bila nemogućnosti saradnje muzičara sa jednog i drugog imanja. Bah je sa svojim rođakom Johanom Georgom Valterom prepisivao neke od italijanskih instrumentalnih koncerata za instrumente sa klavijaturama. poznatog kompozitora i Hendlovog učitelja. Antonio Vivaldi.“ Bah je izumeo odgovarajući prstored da bi mogao sa lakoćom da savlada i najteže deonice (koristeći pet prstiju umesto dotadašnja tri). Povrh svega. Međutim. Tokom 1717. koji je elokventno izrazio divljenje ovom kompozitorskom geniju. pa je Bah dospeo pod rukovodstvo njegovog sina. Ipak. stari vodeći kapelnik je preminuo. atmosfera više nije bila prijatna. naredio da ga uhapse i pritvore u lokalnom zatvoru. Bah je predstavljen ketenskom dvoru. kada je Bah uputio zahtev za razrešenje dužnosti. Dok je bio u poseti u Drezdenu. a rezultat toga je bila je ponuda funkcija kapelnika. Keten 1717. Bah je pružio impresivni solo nastup pred mnogobrojnim auditorijumom i zvaničnicima. Probu je uglavnom završavao sviranjem preludijuma i fuga: preludijum da bi isprobao snagu orgulja.-1723. uslovi i plata nisu bili dovolji za njegovu rastuću porodicu tako da je bio primoran da odbije to postavljenje. Uz pomoć vojvode Ernsta Augusta. koji je. . Ovde je pažnja bila usmerena na italijanski muzički pravac. sviračima klavijatura. koji je tada bio moderan u Evropi. U poseti Haleu 1713. Ali. ignorisao je ovo preuveličavanje privatne prepirke. Bah je pozvan da učestvuje u takmičenju sa francuskim orguljašem Maršanom. koji su bili ljubitelji muzike. Bah je uradio ono što je bilo najbolje. Ovim je Bah bio gorko razočaran. tokom koje je probno izveo kantatu (verovatno BWV 21). pozvan je da zameni Zahaua. Drugi pišu: „Svi njegovi prsti imaju jednaku snagu i podjednako su u mogućnosti da sviraju sa najvećom preciznošću. često čineći da graditelji orgulja poblede od straha. koji je smatran jednim od najboljih u Evropi. Bah je takođe stalano posećivao „Rote Schloß”. među kojima je bio i istaknuti filozof i naučnik Johan Matijas Gesner. dokazavši da je najbolji orguljaš svog vremena. Konstantin Belerman opisuje njegovo sviranje sledećim rečima: „Njegova stopala kao da pomoću krila lete nad pedalama dok moćni tonovi ispunjavaju crkvu“. koji su kasnije objavljeni u „Orgelbüchlein“. Maršan odlučuje da se diskretno povuče vraćajući se najbržom kočijom nazad u Francusku. dom vojvodine udovice i njena dva sina. Bio je u stanju da svojim stopalima postigne takve prelaze pedalama koji bi zadali velike muke drugim.

mesto okupljanja evropske aristokratije. pa je princ Leopold mogao da preseli mnoge muzičare iz Berlina u Keten. U izvođenju ovih kantata učestvovali su pevači iz okoline dvora. tretirajući ih kao sebi ravne. Vilkea. ostavivši za sobom četvoro dece. sonata. dosta je putovao. umrla je i bila sahranjena u njegovom odsustvu. koju je ostavio u dobrom zdravstvenom stanju tri meseca ranije. izabrani na osnovu svojih muzičkih sposobnosti. Bah odlazi iz Hamburga u Keten pre audicije. Tokom njegove turneje 1713. koja je privukla Bahovu . Za razliku od većine prinčeva tog vremena. Tokom ovog perioda napisao je dosta kamerne muzike. Princ Leopold je proveo tri godine (od 1710. dela za klavir itd. Na taj način bio je upoznat sa posednjim muzičkim stilovima u Evropi. a jedna od njih bila je i Ana Magdalena. Život u Ketenu je bio veoma neformalan i ne previše zahtevan. Kada je princ putovao. Na povratku sa ovog drugog putovanja Bah je doživeo značajan šok – njegova supruga Marija Barbara.14 - . nije bilo duhovne muzike u Ketenu. On je posedovao razvijen ukus za muziku. religijska ubeđenja mladog princa ga nisu sprečavala da uživa u veselom stilu života. Bez obzira na običaje tadašnjeg dvora. najvišoj funkciji koja je pripadala muzičarima u vreme baroka. svirao je vrlo slobodno i neformalno sa svojim dvorskim muzičarima. i u leto 1720. Dva puta su postetili Karlsbad.-1713. ipak. pa u Nemačkoj i Italiji. gde je proučavao italijansku svetovnu muziku sa velikim interesovanjem. neki su čak bili iz Berlina. koji jedva da je imao 25 godina i bio je sin kalvinista. godine stigle su mu zanimljive vesti: kada je Vihelm I Pruski došao na vlast. on je bio svirač visoko profesionalnog nivoa – svirao je klavsen. Jakova. koji su iz cele zemlje. a iz Italije se vratio sa odlukom da podigne standarde nemačke svetovne muzike na podjednako visok nivo.Bah je stigao u mali dvor u Ketenu da bi radio na funkciji kapelnika. upotpunjenom svetovnim kantatama i instrumentalnom muzikom koja je sadržavala najmodernije stilove i modu. najčešće u Italiju. U ovoj crkvi postojale su slavne Arp Šnitgerove orgulje sa četiri klavijature i šezdeset ručica. godine. dvorskog i mesnog trubača u Vajsenfelsu. S obzirom da su kalvinisti bili protivnici protestantskih bogosluženja. Ipak. Mladi princ je primenio svoj budžet minijaturnog dvora u obezbeđivanju orkestra od osamnaest članova. kojeg je cenio. prvo je bio u Holandiji i Engleskoj. uključujući klavsen) su ga pratili na tim produženim putovanjima. 1718. Zamolili su ga da iskomponuje i izvede kantate u čast prinčevog rođendana i za proslavu Nove godine – za svaki od ovih događaja po dve – jednu duhovnu i jednu svetovnu.C. on je posetio Hamburg i izrazio interesovanje za nepopunjeno mesto orguljaša u Crkvi sv. koncerata za violinu. verovatno zbog uslova koji mu nisu odgovarali. Dva meseca kasnije. Bah nastavlja da radi i živi u Ketenu. raspustio je dvorsku kapelu svog oca.) na turneji po Evropi. pa je Bah dane provodio u potpunosti posvećen muzici. Njegov poslodavac bio je mladi princ Leopold anhalt-ketenski. da bi se iz Beča vratio kući. violinu i violu da gamba. Bah i neki od dvorskih muzičara (zajedno sa instrumentima. ćerka J. pa je često od njega tražio savete o različitim stvarima. Vrlo brzo se sprijateljio sa novim kapelnikom.

Vaše Visočanstvo je primetilo muzičke sposobnosti koje ja posedujem i ukazalo mi je tu čast da mi odobri da pošljem delove svoje kompozicije. kao što su govorili njegovi savremenici. Međutim. Bah je morao da preuzme staranje o svojim sinovima. Nema istorijskih podataka koji eksplicitno dokazuju da je Bah posetio Margrejva na njegovom Brandenburškom dvoru. Postigla je da on to prestane. Ana Magdalena je imala divan odnos sa Bahovom decom. tu je i poznati univerzitet i Sajam trgovine koji se održavao tri puta godišnje i koji je gradu davao atmosferu kosmopolisa. s obzirom na njegovu povećenost muzici i na postojanje mogućnosti dobijanja novog zaposlenja. s obzirom da princeza nije želela da se njen muž bavi muzikom. a u Ketenu nije bilo ni univerziteta ni kulturne atmosfere i ustanova velikih gradova. godine. princ se takođe oženio. a posebno ne bi dozvolio da ceo pokret "padne" na nekog udaljenog izvođača čije muzičke sposobnosti Bah nije poznavao. a imala je i veliko interesovanje za Bahov rad. koje sam prilagodio za više instrumenta.. Bah je u Ketenu proveo mnogo prijatnih trenutaka. često mu pomažući prepisivanjem njegovih rukopisa. svom starom školskom drugu: "Ovde mi je učitelj graciozni princ.teško da bi njih Bah dozvolio. Nadam se da ću do kraja života biti u njegovoj službi. za Baha je ovo bio nesrećan doživljaj. a on 36 godina. s obzirom da sam pre nekoliko godina imao to zadovoljstvo da se. Na primer. Od muzičara iz tog braka potiču Johan Kristof i Johan Kristijan. želeo je da im pruži odgovarajuće obrazovanje." U ovoj situaciji. Još jednom je Bah odlučio da u okolini potraži nove mogućnosti. "Vaše Visočanstvo. Još više je period posle smrti Johana Kunaua. što se može videti iz pisma Erdmanu. Decembra 1721. Bah. koje je možda privlačnije od zaposlenja u Berlinu." Postojali su neki interni muzički razlozi zbog kojih je sam Bah nameravao da poseti Berlin i da pristustvuje prvom izvođenju ovih dela. Možda su baš ove okolnosti bile te koje su Bahu omogućile da oživi stari poziv da napiše ono što je danas poznato pod imenom Brandenburški koncerti. rodilo se trinaestoro dece – samo nekolicina je preživela teško detinjstvo. Tome u Lajpcigu juna 1722.. bila je dobra domaćica.pažnju svojim finim sopranom.15 - . Možda Margrejvu nije bilo lako pristupiti. sem toga. pojavim pred Vama. ne bi dozvolio da muzičari osete uzbuđenje. postojale su neke muzičke greške u notama . pa sam bio slobodan da izvršim svoju skromnu dužnost da prezentujem svoje koncerte. Ana Magdalena i Bah su se venčali – ona je imala 20. Za ovo su verovatno postojali mnogobrojni razlozi. Najupadljivija je bila praznina u pokretu u sredini trećeg koncerta. godine. kantora u Crkvi sv. Nedelju dana posle Bahovog venčanja. otvorio mogućnost za primanje Baha u Lajpcig. koji voli muziku i koji je detaljno poznaje. . na Uzvišeni zahtev Vašeg Visočanstva. Lajpcig je za Baha bio poznata teritorija gde je on imao mnogo muzičkih i dvorskih kontakata. U sledećih 28 godina njihovog braka ispunjenih srećom.. a češće je bio u svojoj rezidenciji na Malhov imanju nego u Berlinu.

Međutim. Mnoštvo međunarodnih trgovinskih i kulturnih veza je zasnovano na ovaj način. veličanstvenom Zgradom opštine i vrlo živim socijalnim životom. on je prihvatio zaposlenje. gde je proveo sledećih 27 godina života. dok je oko dva časa popodne. godine. vlasti u Hamburgu nisu želele da „puste” Telemana. a Sajam knjiga je veoma doprinosio razvoju kulturnog života Lajpciga. Davno otvoreni Univerzitet privlačio je mnogobrojne studente i ljude sa različitih strana. Pozicija kantora je ponuđena Bahu i. uz žaljenje zbog njegovog odlaska ali ne želeći da mu stoji na putu. Izvan masovnih zidina Lajpciga bila su šetališta sa drvoredima i prostrane botaničke bašte. devet. Porodicu Bah su u tom trenutku sačinjavali Johan Sebastijan. maj 1723. – Kantor i dirigent Sa populacijom od 30000 stanovnika. Takođe je bio jedan od prvih gradova kulturnog života u Nemačkoj. a iz Drezdena su u posetu dolazili članovi Carskog dvora. Bah se preselio u Lajpcig 22. Bah je dao otkaz u Ketenu. sa ogromnim privatnim imanjima. iz 1717. gde će i ostati do kraja svog života. a princ ga je prihvatio. koji je jedan severnonemački časopis opisao vrlo detaljno: „Prošle subote oko podneva. Jedna od najbitnijih odlika Lajpciga bila je međunarodna trgovina. od osam. nedavno otvorenom gradskom bibliotekom.Razmotrene su vrline različitih kandidata za uspeh u Kunau i Veće je predložilo Georga Filipa Telemana. Grad je poznavao iz prethodnih poseta. Lajpcig. Tri puta godišnje su se održavali Sajmovi trgovine koji su grad pretvarali u mesto izložbe sa mešavinom posla i zadovoljstva. godine.-1729. asfaltiranim i noću osvetljenim trotoarima i ulicama. 31. Uprkos skoro neučtivoj rezervisanosti Gradskog Veća prilikom njegovog postavljanja. Pavla. radeći kao kantor i upravnik hora i muzike u Lajpcigu. evropski trgovački centar i mesto sa razvijenim i poznatim univerzitetom. Bahov dolazak je bio najveći događaj u muzičkoj i socijalnoj sferi. bio je centar izdavačke industrije. Škola je imala oko 60 učenika. starosti između 11 i 20 godina i obezbeđivala je horove za najmanje četiri gradske crkve. je obeležen kao dan inauguracije novog kapelnika uz uobičajene govore i himne i označava kraj šestomesečne potrage za osobom koja će biti na toj funkciji. na primer. njegova supruga i četvoro dece.16 - . koji se nalazi u školskoj zgradi“. kada je u decembru došao da testira nove orgulje u univerzitetskoj Crkvi sv. Škola sv. grad drugi po veličini u saksonskoj oblasti. s obzirom da je grad želeo da plati neophodno školovanje njegovim sinovima. pa je njegova kandidatura odložena do daljnjeg. kočijama stigao on sa suprugom i nastanio se u svoj novo dekorisani stan. Ovi učenici su uglavnom . koje je izgradio Johan Šajbe. Lajpcig 1723. Tome sazidana je uz zapadni gradski zid i nalazi se nedaleko od markantne Plajzburške tvrđave sa ogromnom kulom na severozapadnom uglu gradskih zidina. dok je grad istovremeno bio ogledalo evropskog muzičkog ukusa i kompozicije. maja 1723. dvanaest i četrnaest godina. Tako je Bah sa svojom porodicom i imovinom krenuo u Lajpcig. u Lajpcig je stiglo četvoro kola natovarenih robom i imovinom bivšeg kapelnika Dvora u Ketenu.

sastavljen od četiri duvačka i četiri gudačka instrumenta. Od članova orkestra se očekivalo da budu profesionalci u sviranju violine. Bah izjavljuje: „17 je kompetentno. U blizini škole sv. Treći hor. koja je poticala iz 1553. Roditelji nisu želeli da šalju svoju decu školu u kojoj je razboljevanje dece bilo tako često.bili iz siromašnih porodica i nisu mogli da plaćaju svoje školovanje. pa je u školi bilo samo 54 učenika iako je škola mogla da primi 120. 20 njih nije potpuno. polja i livade. C. Pretpostavlja se da je prisustvo legendarnog Gotfrida Rajha u orkestru kao svirača i duvačkog i gudačkog intrumenta. Najbolji od njih su raspoređeni da pevaju u horu koji izvodi kantate u nedelju. Iako se u tadašnjim novinama tvrdilo da je kantorov stan „sveže renoviran“. koja je vodila u poznato šetalište oivičeno lipama koje su pratile liniju gradskih zidina. Tokom leta ovaj deo je bio centar gradskog i muzičkog života. Tome u gradskim zidinama se nalazila uzana Tomina kapija sa malim mostom preko gradskog jarka. Poznato je da je neke od instumenata koji su se koristili 30-tih godina XVIII veka napravio J. kao i da učenicima predaje latinski jezik (ovu dužnost je Bah vrlo brzo prepustio mlađem kolegi). jedne nedelje u Crkvi sv. još manjih mogućnosti je pevao u Crkvi sv. a druge u Crki sv. Tome. tenor u porodici violina. Drugi hor koji je bio istog obima ali sa manjim mogućnostima. Dužnosti kantora su bile da organizuje muziku u četiri glavne crkve u Lajpcigu i da od učenika Tomine škole oformi horove u ovim crkvama. Tome i u njenom su vlasništvu). Orkestar koji je korišćen u izvođenju kantata je sadržao dvadestetak članova. pokazuju da je u gradu. ovde se nalazilo osam kafe-kuća gde su stanovnici provodili svaki slobodan trenutak svog života. je pevao u crkvi. između jarka i reke Plajze. je bila trošna. godine. Orkestar je bio pod rukovodstvom kantora. Hofman (Hofmanovi instrumenti se i danas koriste u Crkvi sv. Komponovanje muzike je bila popularna dokolica u to vreme. O 54 učenika koji su Bahu bili na raspolaganju za različite horove. regularni koncerti u Cimermanovoj kafe-kući i druga muzička događanja. Prozor njegove radne sobe na prvom spratu je bio okrenut ka zapadu i sa njega se pružao pogled izvan gradskih zidina. i posle 1719. Bahov stan u školi je bio podeljen na prizemlje i dva sprata. a uslovi življenja nisu bili zdravi. Petra. bilo muzičara koji bi posećevali izvođenja u crkvenoj galeriji. sama zgrada.17 - . flaute i drugih duvačkih instrumenata. Na zahtev Baha Hofman je napravio violu pompozu. pa su često pevali na sahranama i gradskim ulicama za milostinju. polja koja je kasnije Gete opisao sledećim rečima: „Kada sam ih prvi put video. na predivne bašte. osoblje se svađalo među sobom. ali bez kantate. Takođe je trebalo da obučava muzički talentovane učenike sviranju instrumenata da bi mogli da sviraju u crkvenom orkestru. bez sumnje. Pretpostavlja se da je Bah mogao da računa na veoma profesionalan orkestar. kao seniora. Bah bi preduzeo sve korake da utvrdi da li su instrumenti koji imaju pisak u vrhunskoj formi. frule. Grad je nazvan „Atinom na Plajzi“ i nudio je mnoge atrakcije tokom letnjih praznika u svojim parkovima i baštama pored Plajze i svom idiličnom okruženju. dok 17 njih nije sposobno“. Nikole. mislio sam da se nalazim na Jelisejskim poljima“. Dosta . govori o visokom kvalitetu orkestra. Grad je preko stotinu godina imao svoj Gradski orkestar. disciplina praktično nije postojala. a četvrti u Novoj crkvi.

Dok je Bah u stvari radio na kompoziciji nekih od rečitativa i arija sa svojim učenicima. koju je izvršavao posredno. razrađivanju delova za kontinuo. što ukazuje na pristustvo dobrog oboiste među sviračima duvačkih instrumenata u gradu (možda baš Rajha). godine. Zbog ovoga je nastala velika svađa između Baha i autoriteta i tek kada je napisao žalbu Upravi u Drezdenu postignut je kompromis Bah je bez sumnje svoje dužnosti izvršavao na način na koji je to zahtevano od njega. Malo je verovatno da je bilo kamernih orgulja ili klavsena u galeriji – korišćene su isljučivo glavne orgulje. Bah je takođe učestvovao u duhovnoj muzici Univerzitetske crkve. Iako su ove službe bile jednostavne i sadržale su samo nekoliko himni. nakom čega je manje redovno komponovao kantate. sa motetom. na primer. kantor je morao da organizuje grupu od oko devet pevača koji su radili po sistemu dežurstva. sada već slavnog. Nedeljom su službe počinjale u 7 ujutru. Bahova pozicija. Ovaj lično određen zadatak je uglavnom izvršavao tokom prvih pet godina.Bahovih arija sadrži deonice za obou obligatu. Učestvovali su učenici i njegovi sinovi. Probe nedeljnih kantata su se održavale subotom popodne. može se činiti da su neke od arija manje slikovite nego što se to očekivalo od ovakvog maestra.18 - . kopiranju pojedinih deonica za izvođenje. Treba imati u vidu i da sve dužnosti koje su deo počasne pozicije moraju biti ispunjene i koje ne zavise samo od onih čija su to zaduženja. Na taj način je ispunjavao dužnosti koje su se ogledale u načinu instruisanja nadarenih učenika. Crkve sv. Službe su se održavale i radnim danima da bi Bah mogao da nadgleda horove sve četiri crkve kao i onu koja se nalazila u staroj bolnici i onu u „kući za korekcije“. ako je ona sadržala dva dela. a petkom je držao predavanja pre podne. četvrtkom je kantor bio slobodan. kada je otkrio da gradski kantor više nije zvanični muzički upravnik Univerzitetske crkve. utorkom i sredom. sledila je propoved od oko sat vremena.. Uzrok ovoj činjenici može ležati u osnovama obrazovanja Bahovog vremena. dužnost kantora je bila i da komponuje muziku za sahrane (opelo) i za razne druge prilike. Časovi pevanja su se održavali od 9-12 ponedeljkom. Pavla. U Lajpcigu nije bilo aristokratskih olakšica ketenskog dvora. ova pozicija je dodeljena prosečno talentovanom orguljašu Crkve sv. Onima koji i sada uživaju u slušanju Bahovih kantata. Kantata je trajala uglavnom dvadesetak minuta. ovde je morao striktno da se drži svojih dužnosti unutar organizovanog života crkve i škole. ili se propoved nalazila između dva dela kantate. Sem ovog. Violu i violinu obligatu je uglavnom svirao sam Bah. Naglasak je bio na „praktičnom učenju“ – prepisivanju dela velikih majstora. himnama i izvođenjem na orguljama.. baveći se tokom ovih godina odavno postvljenim ciljem – obezbeđivanjem seta kantata za svaku nedeljnu liturgiju u toku godine. gde je Bah mogao pisati muziku kada god hoće. koju ju sledilo pričešće. uvek bi odredio tonove komponovanjem glavne . Bogatstvo i kompleksnost instrumentacije Bahovih kantata samo po sebi ukazuje da Bahu nije bilo teško da dostigne visok standard bavljenjem muzikom. zajedno sa muzičarima koji su bili u poseti i kojima je pripala čast da učestvuju pod rukovodstvom. i komponovanju jednostavnih rečitativa i arija za izvođenje. To je bilo nakon dirigovanja jedanaest službi sve do Božića 1725. Nikole. zahteva predavanja latinskog jezika. Glavni deo službe se završavao oko podneva. gospodina Baha.

Teškoće nastaju zbog činjenice da Fon Kirhbahov izbor kompozitora ignoriše muzičkog direktora Univrzitetske crkve. da napiše stihove Ode žalosti.19 - . U programu je bilo naznačeno da je Odu „komponovao gospodin Bah u italijanskom stilu“. – Collegium Musicum Često se u Bahovoj biografiji pominju nesuglasice koje je imao sa Većem. Međutim. pa mu je Kirhbah morao platiti kompenzaciju. Hans fon Kirhbah. mada je Gotšedov tekst verovatno stigao nekoliko da na ranije. Gerner je protestovao. Sigurnost ove pozicije obezbedila je činjenica da je Bah. sam bi napisao celu kantatu. orguljaš i ekspert u oblasti izgradnje orgulja. Bah sada počinje da posvećuje najveći deo svog vremena aktivnostima van Lajpciga – da savetuje izgradnju orgulja. Gospodin Bah je pratio izvođenje na klavsenu. koja je bila u dubokoj žalosti. gde je honorarno bio kapelnik od 1729. Često je bio pozivan da testira nove instrumente. on je bio široko poznat i cenjen kao kompozitor. pa je uskoro dobio titulu dvorskog kompozitora Dvora u Drezdenu – princa-elektora saksonskog i Kralja Poljske. Poštovanje je raslo sa širenjem njegove reputacije. koji bi trebalo da obezbedi muziku za ovakvu priliku. Ovo je potreslo protestantsku Saksoniju. Slušalac uglavnom može da bude siguran u autentičnost Bahovih arija ili rečitativa kada oni nose njegov lični „potpis“ – pratnju pisanu za gudačke instrumente pre nego za jednostave figure bas deonica. koji mu je omogućio da i dalje proširuje svoj muzički opseg i aktivnosti. do 1736. da s vremena na vreme pruža usluge privatnim ustanovama u Ketenu i Vajsenfelsu. predavač. zato što je sprovodio veoma detaljne provere. pa se nakon ovog postupka svog supruga odrekla trona i živela odvojena od njega sve do smrti 6. a služba je počela sa oglašavanjem svih zvona u gradu. Princ-elektor Augustus saksonski je prihvatio poljsku krunu. Jedno izvođenje Bahovog dela je posebno registrovano sa detaljima: kantata poznata kao Trauerode (Oda žalosti). bez obzira na to. U slučaju da se radi o nekoj od ozbiljnijih prilika. Veliki sarkofag se kraljevskim amblemima je stajao u sredini prepune crkve. oktobra. predlaže da organizuje počasnu službu u Crkvi sv. Johana Kristofa Gotšeda. Zvanično odobrenje je stiglo 12. Naročito je bio poznat kao stručnjak u izgradnji orgulja. Njegova supruga Kristina Eberhardin je preferirala protestantizam. godine. BWV 198.deonice koja se odnosi na napisanu temu nedelje. godine. uz prigovor da to „ne znači da će od sada komponovati muziku za akademske festivale“. među muzičarima koji su se nalazili na galeriji. . plemić i student Univerziteta u Lajpcigu. obzirom da je pretpostavljeni Bahu. Pavla. septembra 1727. Lajpcig 1729. tokom prvih šest-sedam godina službe napisao obiman repertoar kantata (pretpostavlja se da ih je ukupno oko 300). muzičar. Nedavna istraživanja većeg obima pokazuju da ovi podaci govore o nebalansiranom životu koji je Bah vodio. gospodina Gernera. Dve nedelje kasnije. Kirhbah je održao svečani govor nakon drugog refrena.-1740. Fon Kirhbah je ovlastio nekadašnjeg Bahovog libretistu. što ga je obavezivalo da usvoji rimokatoličku veru. a Baha da iskomponuje muziku. Bahu je tada dozvoljeno da komponuje Odu. gde će održati oproštajni govor.

Ernesti je imao nove pedagoške ideje: klasika i teologija su zastareli. Bah se nije slagao sa ovim predlogom. čuvenim saksonskim graditeljem orgulja Gotfridom Zilbermanom. zavist ili proganjanje“ sa kojim se neprekidno suočava u Lajpcigu. ako ne i sa samog početka. Bah postaje stalni upravnik i dirigent ovog muzičkog društva i počinje da dobija zvanična priznanja i poštovanje najvišeg nivoa. 1733. 1729. Gezner napušta Lajpcig 1733. godine. gde se od maja 1730. uz molbu da mu nađe neko „odgovarajuće zaposlenje“ na kome ne postoje „brige. a naglasak treba da bude na predmetima koji će više biti od koristi u svakodnevnom životu. Nakon ovog priznanja Bah prezetuje dvočasovni koncert na novim Zilbermanovim orguljama u Bogorodičinoj crkvi (koja je tragično nastradala u II sv. prilažući kopije Kirija i Glorije iz Mise u h-molu. Njega nasleđuje Johan August Ernesti. već je želeo više vremena za obučavanje svojih horova i muzičara. i 1732. Bah nije ni pokušavao da se opravda. grofa fon Kislinga. a ovom Bah posvećuje kantatu BWV 18. iako bezuspešno. Na žalost.20 - . zato što nije disciplinovao svoje horove i zbog čestih odsustvovanja iz Lajpciga. Avgusta 1730. pa je počeo da se potpisuje kao Hofcompositeur. tražeći zvaničnu titulu. a sada se radi na njenoj rekonstrukciji). Ovo je navelo Baha da piše svom školskom prijatelju Erdmanu. Bah je testirao skoro sve Zilbermanove instrumente u Saksoniji. nakon smrti svog prethodnika 1729. koji je bio porodični prijatelja Bahovih i kum Karla Filipa Emanuela. godine. Ovo obnavljanje stare rasprave sa školskom i crkvenom upravom dovodi Baha da ogromnog razočarenja. pokrenute uglavnom od studenata poznatog gradskog univerziteta. u svakom slučaju ovo smanjuje njegovu želju za obezbeđivanjem duhovne muzike Veću. U Bahovo vreme u Lajpcigu je već posojala tradicija muzičkih društava – svetovne muzičke organizacije.Bah je razvio blisku saradnju sa svojim savremenikom. pa je iskoristio svoj uticaj da bi razrešio ovu situaciju između Baha i vlasti i da bi Bahu omogućio bolje uslove rada. jer dobija poziciju profesora na Univerzitetu u Getingenu. događaju promene i dogradnja Tomine škole. juna 1732. Gezner je nedavno preuzeo funkciju upravnika u Tominoj školi. Tridesete godine XVIII veka su bile period izgradnje Lajpciga. koja datiraju iz sredine prethodnog veka. godina Bah dobija ukor Veća zbog toga što je prepustio svoje dužnosti predavača mlađem kolegi Pecoldu. Školski objekti se otvaraju 5. pa su želeli da smanje njegove prihode. Mnoge javne ličnosti Lajpciga su bile povezane sa muzičkim aktivnostima studenata . Promene se dešavaju i na polju Bahovog komponovanja – manje piše korale a više solo kantate. Detaljno proučavanje svakodnevnih aktivnosti ovog muzičkog sastava ukazuje na značaj koji je on imao na razvitak kulturnog života Lajpciga 30-tih godina XVIII veka. što je dalje razljutilo Veće. Bah je sada pokušao ponovo uz podršku svog pokrovitelja iz Drezdena. ratu. godine Bah se žali saksonskom princu-elektoru u Drezdenu. U uvodnom govoru Gezner naglašava potrebu za muzikom unutar zdanja – što Bahu pruža „nadu u svetliju budućnost u školi“. Posle toga je dobio titulu. Grad bi ostao bez Baha da njegov prijatelj Gezner nije intervenisao u njegovu odbranu. koji je imao 29 godina i koji je ranije bio stariji član uprave Tomine škole. uz nadgradnju dva sprata i restaurisanje eksterijera. Spas nalazi u formiranju Collegiuma Musicuma.

godine – nemački klavseni su bili veći i potpunijeg tona od svojih italijanskih i francuskih savremenika. a Bah preuzima rukovodstvo nad Collegiumom. mnogi su adaptirani od prvobitnih dela za violinu. izvođeni van časova u kafe-kućama i verovatno nisu bili samo ukras kulinarskim atrakcijama. godine od strane Georga Filipa Telemana. Novi instrument je imao dve ili tri klavijature i moguće je da je bio rad slavnog hamburškog graditelja Hasa i da je bio sličan njegovom instrumentu iz 1740. U njegovom vlasništvu je 20. Priča o Bahovom Collegiumu Musicumu je povezana sa Gotfridom Cimermanom. s obzirom da se u novinama pisalo samo o onim neobičnim događajima. u stvari. godine. u Cimermanovoj kafe-kući u Katarininoj ulici u blizini Markovog Trga. Ovi koncerti su bili ozbiljni događaji. koji je posedovao kafe-kuću. Lokatelija. koje je podsećalo na pedale orgulja. Javljale su se različite takve grupe. Takođe je postojalo posebno ležište sa pedalama. orguljašu Nove crkve.(među njima je bila i nekoliko kantora) i dopronosile su podizanju muzike na viši nivo. Početkom XVIII veka su se javile još dve – koje su postojale istovremeno – koje su oformile mlade osobe sa Univerziteta. koje su izvodili poznati gostujući izvođači. Obični koncerti su verovatno bili besplatni. Najpre su postojala standardna izvođenja. koji je sam po sebi bio lajpciška atrakcija. koje su bile među najpoznatijim kompozitorima svog vremena. na šta ukazuje činjenica koja se navodi u tadašnjim novinama i govori o stalnom opremanju svog imanja različitim instrumentima za potrebe Collegiuma i drugih gostujućih muzičara. kao što je Kantata o kafi. Povremeno su izvođena i vokalna dela. prvi put izvedena 1732. Ovde su verovatno izvođeni i Bahovi koncerti za više klavsena. verovatno pod njegovim pokroviteljstvom. Albinonija i drugih. sa tri klavijature i pet grupa žica (od 2. Izvođenje Collegiuma se. BWV 248). od 18-20h. Zamenjen je još „finijim instrumentim“ 1733. O običnim koncertima se malo zna. sredom od 16-18h. BWV 211. a druga šest godina kasnije od Johana Fridriha Faša. već i ljubitelj muzike. Verovatno je bilo dosta instrumentalne muzike – od dela samo za klavijature. Jedna grupa je oformljena 1702. a kasnije su to bile posebne proslave (kao što je proslava rođendana Kralja). Koncerti su održavani na Cimermanovom imanju. Tokom zimskog perioda udruženje je nastupalo petkom uveče. Sam termin . nastup je bio u bašti na otvorenom. na primer. Telemana. U proleće 1729.tih godina bio i „veliki klavicimbalo obimne ekspresivnosti“. ili prerađena dela drugih kompozitora. (Bah je mnoga od ovih dela preradio u duhovna dela. Vivaldija. Ulaznice su naplaćivane za neobične koncerte i povremene specijalne koncerte (Sonder-konzerte). ne razlikuje od koncerta u obliku u kome nam je danas poznat. Kada je bilo toplo vreme. a vrlo verovatno i kompetentan muzičar. Vivaldija. 8 i 16 inča). Božićni oratorijum. Fašovo udruženje je konačno palo u ruke Johana Gotliba Gernera muzičkog upravnika Univerziteta i Bahovog stalnog rivala. Gotfrid Cimerman nije bio samo posrednik. pa preko sonata da dela za orkestar. 8. Kada je Teleman napustio Lajpcig. na primer. 4. sa punom raskoši truba i bubnjeva. godine Šot prelazi na novu poziciju.21 - . uglavnom su bile obeležene razigranim svečanim kantatama. rukovodstvo Collegiumom je pripalo Baltazaru Šotu. Održavale su se dve vrste koncerata: obična i neobična. Izvođena su i dela Hendla. a omogućavali su izvođenje većeg obima tonova.

Kada je Bah završio sa sviranjem svakog instrumenta. dodaje sonatu za violinu i flautu.. godine.. svirao je flautu uz pratnju orkestra. koji su se nalazili u različitim prostorijama. 3. Bah je uživao u posetama Drezdenu. otkrivaju da Collegium Musicum više nije pod Bahovim rukovodstvom. u kojoj je njegov sin Karl Filip Emanuel bio dvorski muzičar. a da nije svratio do mog oca. Frederik se upravo spremao za početak koncerta. probe. na putu snaji u Berlinu koja je čekala drugo dete njegovog sina Karla Filipa Emanuela.-1750. izvodeće koncerte za 2. Njegov sin Karl Filip Emanuel piše: „nije bilo muzičara koji je iz bilo kog razloga posetio Lajpcig. kada se sastajao sa svojim prijateljima iz Dvorskog orkestra ili je posećivao operu.22 - . U svom stanu je primao posete muzičara iz cele Nemačke i drugih zemalja. Jednom prilikom je pozvao svog zaštitnika grofa fon Kislinga. ili 4 klavsena – poznato je da je Bah posedovao šest klavijatura i mnoge druge instrumente. Bah razvija teme u sekvence sa pokretima kontrapunkta. Ovde je pozvan u posetu Palati Kralja Frederika Velikopruskog. U godinama provedenim sa Collegiumom Bah je doživeo zadovoljstvo kakvo nije iskusio sve od vremena provedenog u Ketenu. Ostao je dirigent Collegiuma Musicuma sve do smrti Gotfrida Cimermana 1741. komponovanje novih dela. 1747.“. Otkazao je koncert i pozvao Baha da isproba nekoliko fortepijana koje je napravio Bahov prijatelj i kolega Gotfrid Zilberman. Bah je pozvao Kralja da mu zada temu za improvizaciju. često sa svojim sinom Vilhelmom Fridemanom. godine. kada je dobio listu osoba koje su u poseti Dvoru. aranžmani programa itd. proizvodeći neke od najosnovnijih postavki barokne muzike. Ovo je bila ta tema: Bah je. kome je predstavio grupu varijacija. sa ciljem iskazivanja zahvalnosti za prijem koji je imao u Potsdamu. sada poznatih pod imenom Goldberg varijacije. Bez sumnje su oni uživali u privatnim koncertima u Bahovoj ogromnoj radnoj sobi. naziva ih . Po povratku u Lajpcig. Bah svraća u Potsdam posle dva dana zamornog puta. – Godine introspekcije Tokom poslednjih godina svog života Bah se povlači u miran život. Spuštajući svoju flautu rekao je članovima orkestra: „Gospodo. Rasporedi nedeljnih nastupa. Činjenica je da je ovo u poznim godinama njegovog života postala glavna umetnička aktivnost i da je crkva postala skoro nebitna. u njegovim kasnijim godinama.koncert je i počeo da se koristi vezano za nastupe Collegiuma Musicuma. Lajpcig 1744. stari Bah je ovde“. Kralj je posedovao nekoliko ovih instrumenata. naravno bio dorastao ovom zadatku.

Na savet svojih prijatelja. marta i aprila 1750. iako tema može biti prilagođena. Goldberg varijacije i. zasnovane na preradi korala „Pred Tvojim prestolom stojim. prerađujući koralne fantazije (BWV 651-668) uz pomoć Altnikola. godine.. godine. Istog dana je imao moždani udar. BWV 1080). Poslednje mesece svog života Bah je proveo u zamračenoj sobi. On je izveo dve operacije katarakte. naravno. godine. poverovalo je da su pronađeni posmrtni ostaci ovog kompozitora. U ovim uslovima je iskomponovao svoje poslednje koralne fantazije. predajući svoju blagoslovenu dušu Spasiocu. koji je bio praćen jakom groznicom. kojoj je skoro 30 godina savesno služio. Veće u Lajpcigu je počelo da traga za njegovim naslednikom. jula. nekoliko učenika i Bahovih obožavalaca. metode koje je on razvio do savršenstva i koje nijedan kompozitor nije uspeo da prevaziđe. Poslednjih godina Bahovog života. u šezdesetšestoj godini života. a njegov grob je. godine. Kanonske varijacije. Poslednju veličanstvenu Trostruku fugu (Kontapunkt XI) Bah je takođe napisao u poslednjim danima svog života. Takođe je radio na fugi koja sadrži tonalitete B-A-C-H. Ovo delo Bah nije stigao da završi. kako primećuje Gustav Notebem. nije nijednom rečju obeležila gubitak svog velikog službenika. 1880. Tokom svog života Bah je radio pod slabim svetlom. Tome. Gospode“. Često su ga pitali zašto ranije nije počeo da radi na ovoj temi. koje pokazuju umetnost kanona.23 - . Kada je Crkva sv. mada se od nje razlikovala. Njegova poslednja dela prikazuju sveukupnu njegovu veštinu sabrane u kontrapunkt i fugu. Džona Tejlora (koji je takođe operisao Hendla) i koji je trenutno bio u poseti Lajpcigu. Ujutru. Crkva Sv. Umro je „uveče. Kosti su položene u sarkofag od kamena koji je zakopan na mestu . Jovana koje se nalazilo izvan gradskih zidina. Sledećeg dana je kraljevska pratnja obišla Potsdam. kreativna energija je dostigla maksimum muzičke ekspresije: Misa u h-molu. normalno se nadovezivala na izvođenje „Umetnosti fuge“.“ Bah je sahranjen na groblju sv. kao i da jasno vidi. Muzička žrtva. a on bi odgovarao da „uprkos tematskim mogućnostima. gde se od svakog člana očekivalo da pokaže svoje umeće. Bah je otišao na pregled kod poznatog engleskog specijaliste oftamologije. jer je Bah pozvan da svira na svim gradskim orguljama. pa je sada vid počeo da ga napušta. a njihov slab efekat je pogoršan infekcijom koja je ozbiljno ugrozila Bahovo zdravlje. Ovo delo je poznato pod imenom „Die Kunst der Fuge“ („Umetnost fuge“. smatra da je taj postupak isuviše arogantan“. u zoru 31. on se budi nalazeći da ponovo može da podnese jaku svetlost. Bah je zatim postao član Miclerovog društva. Ova nezavršena fuga. Bahov doprinos je bio pet kanonskih varijacija u čijim se osnovama nalazila Božićna himna „S nebeskih visina“. svog učenika i zeta. Jovana rekonstruisana 1894. jula 1750.. 28. posle petnaest do devet. Juna 1749. Parcijalna identifikacija je izvršena na osnovu serije anatomskih i drugih analiza.Muzička žrtva i šalje in na Dvor sa propratnim pismom posvete. udruženja učenih ljudi posvećenih promovisanju muzičke nauke. u odsustvu nadgrobne ploče (na grob mu nije bio postavljen ni običan znak sa imenom) ubrzo bio zaboravljen.

On je svoj stil izgradio u duhovnom dodiru sa nemačkim orguljašima i sa nemačkom narodnom pesmom. Jovana. godine. godine. Šmajder je popisao celokupno stvaralaštvo i bilo je 1080 kompozicija. Barokna polifonija u Bahovim instrumentalnim delima sadrži istu dubinu i osećajnost kao i vokalna dela. Stilski postupci i detalji kojima kompozitor oblikuje programske pozadine slični su osećanjima u kantati ili pasiji – primenom hromatike Bah izražava bol. Još jednom su posmrtni ostaci spašeni i sahranjeni 1949.pored poete Gelerta u podrumu Crkve sv. 47 svezaka bilo je potrebno za objavljivanje svih dela. i mnogi posetioci su dolazili da iskažu poštovanje prema ovom velikanu. tugu i potištenost. tako da nije upoznao nastojanja francuskih klavsenista. Bahovi instrumentalni radovi po opsegu i značaju ne zaostaju za vokalnim. sve dok crkva nije srušena u II sv. italijanske opere i oratorijume. Za razliku od Hendla koji je život proveo u gradovima širom Evrope. gde se i danas nalaze. ratu. ovog puta u oltaru Tomine crkve. .24 - . ni predbarokna polifona dostignuća. a barokna instrumentalna nastojanja udružuju i razvijaju do vrhunca. oni i kvantitetom i kvalitetom stoje na visini vokalnih. koje je objavilo „Bahovo udruženje” osnovano 1850. Bah je ostao u svojoj zemlji.

Božićni oratorijum. približi vrhuncima njegove instrumentalne muzike u koju svakako pripadaju oba toma „Das Wohltemperierte Klavier”.25 - . u gavoti iz treće „Engleske svite”: Zbirke . na primer.. „Muzička žrtva”. sonate za flautu i klavir. po Marku i Luki. koralne predigre i partite. deonice imaju samostalnost kretanja. 1 koncert za dve violine i orkestar i više koncerata tipa končerto groso. 1 koncert za četiri klavira i orkestar. 4 orkestarske svite. 6 Brandenburških koncerata. „Engleske svite” i partite su stepenice koje vode do vrhunca stvaralaštva J. moteti. 7 koncerata za klavir i orkestar. 6 svita za solo violončelo. U području klavirskih dela Bah je svakom ljubitelju muzike omogućio da se. Bahova muzička misao se odlikuje velikim dozama improvizacije. načine zabavljanja uz gajde . po Mateju. orguljske tokate.. Magnifikat. „Goldberg .varijacije” . savlađujući manje i veće teškoće. dvoglasne i troglasne invencije. „Francuske svite”. ne samo plesnog. Instrumentalna dela: Najvažnije mesto u bogatom Bahovom stvaralaštvu zauzimaju kompozicije za klavir i za orgulje. To se vidi. pesme i arije. 3 sonate za solo violinu. oko 300 kantata.. violu da gamba i klavir .Dela Johana Sebastijana Baha Pasije po Jovanu. : 6 partita za klavir. što je posledica upotrebe različitih ritmova. 30 dvoglasnih i troglasnih invencija. fantazije i fuge. 2 koncerta za violinu i orkestar. Misa u h-molu. Mali preludijumi i fuge. Plesni ritmovi odaju i blizinu naroda. već i drugačijeg karaktera. 3 koncerta za dva klavira i orkestar. Baha. „Die Kunst der Fuge”. fuga „Das Wohltemperierte Klavier” (ukupno 48). po 6 francuskih i engleskih svita za klavir. 2 koncerta za tri klavira i orkestar. 6 sonata za klavir i violinu. S..

26 - . On je svuda majstor. sabrane su 1731. „Engleske svite”. neki stavovi su ponavljani sa dodavanjem ornamenata i ukrasa. Svaka engleska svita počinje preludijumom.svita: „Francuske svite”. partite. a u zbirci se naročito ističu sarabande. godine u prvi deo zbirke „Klavierübung”. što se može videti i u „Pasiji po Mateju”. imaju po 6 svita.molu: . O tome svedoče i taktovi iz troglasne invencije u f . u troglasnu invenciju zna uneti osećanja bola i duboke patnje.

njegovu drugu suprugu. Temperovati znači podeliti oktavu na 12 jednakih intervala. koji je dobio naziv po tome što je sastavljen po italijanskom ukusu. u izvođenju ne učestvuje orkestar. što „Goldberg . tkivo je homofono. koji se mogu čuti i istovremeno. Na području muzike za klavir najveće Bahovo delo je „Das Wohltemperierte Klavier” .najčešće fugiran). koncert je pisan za čembalo sa dva manuala i Bah je uspeo da dočara kontraste solo i tutti. Dok se tema preobražava. koje su komponovane u parovima. na zahtev ruskog poslanika grofa fon Kislinga. Tri varijacije su u sporom tempu.molu pod naslovom „Uvertira u francuskom stilu za čembalo sa dva manuala” „Italijanski koncert”. tako što je svaki napev obrađen dva puta (duži i kraći .dobro temperovani klavir. napisanih za Ana Magdalenu. „Goldberg . od kojoh je najsavršenija dvadesetpeta varijacija i predstavlja lirski vrhunac celokupnog ciklusa. delu zbirke „Klavierübung” se nalaze 30 „Goldberg varijacija”. prožete optimizmom i predstavljaju jedno od vrhunskih dela koje je Bah napisao za čembalo. U prvom stavu javljaju se dve teme u istom tonalitetu. Svaka treća varijacija pisana je u obliku kanona. U svakom se nalaze po 24 preludijuma i fuge u svim tonalitetima dura i mola. koji su u kontrastu. a ne na osnovu porekla tema. tokate. kapriča. Srednji stav „Italijanskog koncerta” je lirska elegija. od unisona do none. i iz 1744. ima ih 9. ali ne sasvim jer u pozadini sporedni glasovi pletu posebno melodijsko nizanje tonova. koji omogućuju potpunu primenu enharmonije.Drugi deo zbirke „Klavierübung” sadrži: partitu u h . Varijacije koje nisu konstruisane na kanonu imaju različite oblike: invencije. U zadnjem.varijacije” su veoma bogate materijalom. jer one nisu u stilu kompozitora italijanske koncertne muzike. ornamentirane lagane kantabilnosti i savršene bravuroznosti. Kao temu Bah je iskoristio dvodelnu sarabandu iz „Klavirskih knjižica”.27 - . Trideseta varijacija „Quodlibet” je izgrađena na dva šaljiva nemačka napeva. Uprkos nazivu. fugete.varijacije” približava pasakalji i šansoni. što je u kontrastu sa pravilom da se druga tema javlja u tonalitetu dominante. „Dobro temperovani klavir” sadrži dva dela (iz 1722. i svaka je izgrađena na drugom intervalu. četvrtom. godine). koje je Bah napisao za svog učenika Johana Teofila Goldberga. glavnu melodiju izvodi violina. Treći deo zbirke „Klavierübung” sadrži „Predigre uz katehizam” poznatim i pod nazivom „Orguljska misa”. ali koji se dopunjuju. harmonska struktura i bas ostaju sačuvani kroz svih 30 varijacija. što je suprotno prethodnim stavovima. Finalni stav je sastavljen od živahne igre tonova. u imitacijama. Raznovrsnost Bahovog stvaralaštva se zasniva na shvatanju da su preludijum i fuga delovi celine. . francuske uvertire.

Baha otkriva kontakt sa delima za orgulje. pa i još više glasova. nigde se nisu tako uočavale kao u njegovim kompozicijama za orgulje. Ponekad se tema imitira u inverziji.Fuga: Fuge ispunjavaju i predstavljaju njegovo poslednje delo „Die Kunst der Fuge”. Bah je nedostižni majstor fuge. i od setne lirike do veselja. koji su odvojeni međuigrama . Ekspozicija se završava tek kada tema prođe kroz sve glasove. ekspresija kao i intimnost osećanja. Pasakalja se sastoji od 20 varijacija posle kojih sledi zaključna dvostruka fuga. i upravo te deonice predstavljaju komentar događaja koje opisuju. S.. diminuciji. koje mora omogućiti imitiranje i primenjivanje drugih kontrapunktskih postupaka u daljem toku fuge. Značajne su mnogobrojne obrade protestantskih korala i ima ih više od 150 razrađenih obrada melodija. Drugi deo fuge naziva se razvojni deo. Celokupna građa fuge zasnovana je na jednoj temi. koja se javlja u punom obliku ili u specifičnim fragmentima. Bah je završio samo 45. 5 kanonskih varijacija himne „S nebeskih visina”. „Kad smo u najvećoj nevolji”. tema u drugom glasu se razvija u tonalitetu dominante i to je realna fuga. kako vokalne tako i instrumentalne. koje sadrži dvadeset stavova. napevi „Zbog Adamovog greha”. Drugi glas (comes) preuzima temu od prvog glasa i to u tonalitetu dominante. Prvi deo fuge naziva se ekspozicija. Od 164 koralnih napeva koji se pevaju tokom jedne godine. „Osamnaest korala”. dvoglasna. Prvi glas nosi temu (dux). u prvom se javlja nova misao. ako tema ostane u istom tonalitetu. tako se kasnije pojavljuje u trećem glasu. comes se modulira u tonalitet tonike.28 - . a može biti petoglasna. i to je tonalna fuga. koja dopunjuje temu. Karakteristična obeležija naravi J. Dok drugi glas izvodi temu. Treći deo fuge naziva se završni deo i u njemu odgovor na temu počinje pre nego što se sama tema završi i tako se stiče utisak da se basovi jure (stretto). Najpoznatiji korali: 6 „Šivlerovih” korala. a pored toga i mnogobrojne fuge za orgulje. najčešće je četvoroglasna. u njemu se tema pojavljuje u drugim tonalitetima. kao i za violinu. Često ih sledi coda. Bah je za klavir napisao i posebno smelu „Hromatsku fantaziu i fugu”. a elementi glavne i sporedne teme se kombinuju na različite načine. augmentaciji. sa završetkom na autentičnoj kadenci u tonalitetu tonike. vodeći računa o završetku teme.divertimenti. Ako tema na kraju modulira na dominantu. troglasna. Snaga njegovih polifonih struktura. a ostali glasovi poseduju samostalne melodije.. Gornji glas sadrži koralni napev. Modulacije se vrše prema tonalitetu u kome će se tema pojaviti. Vrhunac u variranju za orgulje dostignut je u „Pasakalji u c-molu”. a orgelpunkt je često praćen inprovizacionim metričkim slobodnim kretanjima. patetika i dramatika. Fuga je dokaz Bahove stvaralačke snage u temama koje prelaze od patetike i dramatičnosti do nežnosti. Važno mesto zauzimaju njegove koralne predigre u kojima su komentarisane potresne i uzvišene rečenice teksta korala. U ostala Bahova .

U to vreme palac i malić su se veoma retko upotrebljavali. a značajno je i to da je prste držao zaobljene i u istoj horizontalnoj liniji. U njima je Bah koristio italijansku formu sa tri stava. ali njegova dela govore i o smrti i stradanju. 2. Bahova kantata se najčešće sastoji od 5 . Baha na samu tehniku izvođenja na klaviru i orguljama. Posebno mesto među vokalnim delima zauzimaju crkvene kantate. 3. Šest „Brandenburških koncerata” iz 1721. Vokalna dela: Vokalna dela J. Kantata se može čuti između čitanja Jevanđelja i propovedi. Duhovne kantate: U protestantskom bogosluženju kantata zauzima centralno mesto. Instrumentalnu stranu Bah poverava različitim ansamblima. a ako je iz dva dela onda i posle propovedi. vere i nade u pobedu. Prvi deo govori o ljudskom stradanju. nada i uteha. Bah je u prvom redu filozof i lirik. Bavi se problemima čovekovog života. patnjama i brigama. Bah je prilikom sviranja lestvice koristio sladeći prstored: 1. koji nisu samo pratnja. tokata i fuga u C-duru. 1. napisao ih je oko 300 od kojih je samo 200 sačuvano. preludijum i fuga a-molu. „Osam malih preludijuma i fuga”.7 tačaka. od kojih su najpoznatije u D-duru i h-molu. na početku ili na kraju kantate. manji ansambli i hor.29 - . Od elemenata u kantati su zastupljeni: arija. 2. Treći i šesti „Brandenburški koncert” su pisani isključivo za gudačke orkestre. naročito na sam prstored. Uz nju se izvodi motet i više himni. tokata i fuga u d-molu. tokata i fuga u Dduru. fuga u d-molu. . Među Bahovim delima za veće instrumentalne ansamble trebalo bi pomenuti četiri svite-uvertire. ariozo. S. S. ali uz upotrebu duvačkih instrumenata u solističkom izvođenju. ali ih ponekad ima i više od 10 u kojima naizmenično nastupaju solisti. 4. Baha su od velikog značaja za muzičko stvaralaštvo uopšte. dok su teme drugog vera. omogućavaju umetniku potpuno izražavanje ideja. 3.dela za orgulje spadaju „Pastorala” u F-duru. već sadrže odlomke koji dopunjuju vokalno izvođenje. od kojih je srednji u laganom tempu. 4. fantazija i fuga u g-molu. a veoma je značajan koral. zato što novi elementi: tekst i reč. a trećim prstom se prelazilo preko četvrtog. rečitativ i snažni polifoni odlomci. Veliki je i uticaj J. godine pripadaju končertu grosu. koji simbolično izražava glavnu ideju njenog sadržaja.

a ima i dosta disonance izražene uglavnom u umanjenim septakordima. sreće i poleta Bah koristi durske melodije energičnog pokreta. . Credo. melodije su molske. Bah je koristio latinske tekstove pri pisanju pet misa. Bah je napisao dva oratorijuma „Božićni” (ciklus od 6 kantata namenjen božićnim danima) i „Uskršnji”. zatim „Kantata o kafi” koja prikazuje oca koji ćerku pokušava odvići od kafe. pa se ne može izvoditi pri obredu. Najznačajnija je Bahova „Velika misa u h-molu” pisana za hor. U delu gde se iskazuju patnja. već dvostruki hor. pesmi. po dužini je prevazišla obične mise. Magnifikat. Najpoznatije su „Seljačka kantata” koja govori o ljubavi. J. burleskama. betrübte Schatten” i „O holder Tag. ritam je življi. Tekst je na latinskom. koji su kompozicije velikog opsega. Sačuvano je samo šest Bahovih moteta. pored duhovnih kantata važni Bahovi moteti. soliste i orkestar. Od standardnog niza oratorijuma.S. U njima ne učestvuje orkestar. koja slavi Boga. usporene. Agnus Dei) nastao je ciklus od 24 tačke (15 horskih nastupa. mise i pasije. njegovu moć i dobrotu. hromatike. A-duru. plesovima sa sela i u njoj se mogu čuti narodni napevi. ernjünschte Zeit”.Veliča duša moja Gospoda) je napisan za soliste. U neki motetima Bah je koristio koralne napeve. oko dvadeset je svetovnih. g-molu i G-duru) je namenio kraljevskoj kapeli drezdenskog dvora za katoličko bogosluženje. Magnifikat (“Magnificat anima mea Dominum” . briga i bol. Na područiju crkveno-duhovne muzike su. gde se zapaža izuzetno vladanje polifonijom. Za iskazivanje radosti. uz pratnju sekvenci. Gloria. Vegove svetovne kantate su najčešće izvođene u čast visokih ličnosti iz plemićke klase. Četiri kratke mise (u F-duru. harmonija uglavnom ne napušta dijatoničnost. 6 arija i 3 dueta). Mise i oratorijumi: Mada je bio protestant. Odlomci iz kantata uzeti su iz Bahovih instrumentalnih dela.30 - . pa i muzičkim dramama. Bah je napisao dve svadbene kantate „Weichtet nur. a Bah ih je nazivao serenadama. prekomernim trozvucima i petozvucima. petoglasni hor i orkestar. SanctusBenedictus. koji sadrži pet tačaka (Kyrie.Svetovne kantate: Od ukupnog broja Bahovih kantata. uzet iz Jevanđelja po Luki i nosi reči Isusove mati Marije.

ličnost ovog giganta poseduje u duši sakriven potencijal. godine. neprocenjivom kulturnom blagu. . godine. godine i po Marku 1731. izraslo iz različitog materijala. Naizgled skromna i povučena. pa po Jovanu 1724. U njegovim delima se oseća izuzetna snaga i energija. Po opsegu dela su nadmašila ono što je na tom području ranije napisano: po Jovanu sadrži 68 tačaka. upotpunjen muzikom. 39 akorda – simbolika za 39. psalm. što je rezultat velikih ambicija koje.Pasije: Koristeći četiri Jevanđelja. orkestar ima značajnu ulogu u isticanju ideje dela. arije i arioza. Tekst. „Pasija po Marku” je velikim delom uništena. Prva je nastala pasija po Luki 1712. a „Pasija po Luki” je pisana u stilu kantata. ali i uravnoteženost harmonije i kontrapunkta. koji potiče iz Nemačke. U strukturi Bahovih pasija susreću se poznati elementi vokalne muzike: rečitativ. a od koga je. na primer broj Hristovih učenika je jednak broju taktova. Luki i Jovanu. Marku. dobija dublje značenje. horski nastupi koji su naizmenično obeleženi dramatičnošću i lirikom. godine. stavljajući svoj stvaralački pečat načinio nešto originalno i neponovljivo. uokviruju muziku „zlatnim ramom umetničkog genija”. perfektnim i dostojanstvenim vokalnim i instrumentalnim dostignićima. a po Mateju čak 78 tačaka. Italije i Francuske. horski koral. koji se ogleda u nedostižnim. pa zaostaje za ostalim delima ove grupe. On trajanje nota i njihov broj na zanimljiv način vezuje za događanja u Jevanđeljima. Bah je napisao 4 pasije: po Mateju. inspirisane malim stvarima. horizontalnih i vertikalnih elemenata. Pišući „Pasiju po Mateju” Bah vodi računa o brojevima.31 - . On postiže savršenstvo u polifoniji. Johan Sebastijan Bah ostavio je za sobom raskošno bogatstvo. po Mateju 1729.

32 - ..

1975.. Povijest glazbe − Dušan Plavšić.Literatura: − Josip Andreis.. Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja − Internet .33 - . 1972.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful