Filozofski fakultet, Ni

Studijska grupa: psihologija

Seminarski rad iz psihologije umetnosti:

Johann Sebastian Bach

Profesor:

Student:

Vladimir Nei

Jana Lazovi 31

U Niu, 2006. godine

Sadraj:

osnovne karakteristike baroka odlike instrumentalne muzike ivot J.S. Baha Ajzenah 1685.-1695. Ordruf 1695.-1700. Lineberg 1700.-1702. Vajmar (prvi put) 1703. Arntat 1703.-1707. Milhauzen 1707.-1708 Vajmar (drugi put) 1708.-1717. Keten 1717.-1723. Lajpcig 1723.-1729. Kantor i dirigent Lajpcig 1729.-1740. Collegium Musicum Lajpcig 1744.-1750. Godine introspekcije

strana 4 strana 4 strana 7 strana 7 strana 8 strana 9 strana 9 strana 10 strana 10 strana 11 strana 13 strana 15 strana 18 strana 21 strana 24 strana 24 strana 27 strana 28 strana 29 strana 30

dela J.S. Baha instrumentalna dela fuga vokalna dela mise i oratorijumi pasije

-2-

-3-

-4-

Osnovne karakteristike baroka:

Za poetak novog razdoblja u evropskoj muzici oznaava se 1594. godina, kada sa muzike pozornice nestaju dva najvea predstavnika renesanse Orlando di Laso i Palestrina, a te godine je izvedena i prva opera. Za zavretak baroka uzima se 1750. godina kada umire najvei majstor baroka - Johan Sebastijan Bah. U ovom periodu, koji je trajao oko 150 godina, muzika umetnost je doivela mnogobrojne promene: stvorene su nove forme svetovne i crkvene muzike; dolo je do velikog napretka u razvoju melodije, harmonije i instrumentacije, a polifonija je dostigla svoj drugi veliki procvat. Napredak muzike bio je uslovljen razvojem kulture iniciranog ekonomskim porastom i jaanjem privrede. Mada karakter muzike jo uvek zavisi od vladara, plemstva i crkve, dolazi do veeg uticaja graanstva, naroito u Holandiji i Italiji. Barokna umetnost je, prema tome, izraz potreba i oseanja aristokratskog drutva tog vremena, a zatim delimino i tenja bogatog graanstva. Zbog toga dominiraju monumentalnost, rasko i sjaj, a svuda se susree mnotvo ukrasnih elemenata. Aristokratija je htela da umetnou prikae svoju mo, bogatstvo i veliinu. Osnovne karakteristike baroknog stila bitno se razlikuju od renesansnih. To je umetnost pokreta i nemira, puna kontrasta, suprotstavljanja jedinke masi, svetla tami, dinamina je i bogata detaljima. Melodika se slobodno razvijala, zadrala esto i bogato nizanje tonova isto dekorativnog karaktera. Harmonija je u ovom periodu postajala odreenija i jasnija, ali se akordi, koji su predstavljali osnovu muzike graevine, nisu potpuno ispisivali. Oznaavao se samo najdublji ton, a ostali su bili predstavljeni brojkama kojima su se oznaavali intervali izmeu najdubljeg i ostalih tonova u akordu. Tako je nastao generalbas ili kontinuo, tipina pojava u muzici baroka. On se svirao na embalu, orguljama, a kasnije na klaviru. U nekim baroknim muzikim oblicima potpuno je vladala monodija, (isticanje gornje melodije, dok ostale deonice preuzimaju ulogu pratnje) na primer u operi. Meutim, u drugim muzikim kompozicijama dominira polifonija, dostiui savrenstvo u poslednjim decenijama razvoja. U baroku dinamika je bila postavljena na principu kontrasta svetlo - tamno, tako da izmeu forte i piano nije bilo crescendo i decrescendo.

Odlike instrumentalne muzike:

Barok je veoma znaajno razdoblje za razvoj instrumentalne muzike koja se, oslobodivi se od vekovne podreenosti tekstu, potpuno slobodno razvijala u nove samostalne instrumentalne oblike. Prvo se javlja svita, instrumentalna forma koja je predstavljala niz plesova razliitih naroda, povezanih na principu kontrasta, tako to se izmeu dva brza stava nalazio jedan sporiji. Baroknoj sviti prethodili su brojni renesansni plesovi, prvenstveno namenjeni izvoenju na lutnji, uobiajenom instrumentu u XVI veku. -5-

Svite su pisane za solo-instrument, manji instrumentalni sastav, orkestar ili soloinstrument uz pratnju orkestra. Kao stavovi barokne svite se javljaju: alemand (allemande), nemai ples 4/4 ili etvorodelnom taktu, umerenog tempa; kurant (courante), francuski ples u 3/4 ili trodelnom taktu, vrlo pokretan; saraband (sarabande), panski ples u 3/4 ili trodelnom taktu, laganog tempa i dostojanstvenog karaktera i iga (gigue), engleski ples u 6/8 taktu, brzog tempa. Kasnije su u okvir svite uli i drugi plesovi: mennuet, gavota, bourree, rondeau, rigandon, chancone, kao i stavovi kojima je nedostajao plesni karakter: uvertira, intrada, preludijum (preteno sveanijeg i ozbiljnijeg sadraja, bili su uvodni deo svite) i arija. Svi stavovi barokne svite su u istom tonalitetu. Svitu su, ako je pisana za vee muzike sastave (orkestre) nazivali uvertiromorkestarska svita. Za svitu se, naroito u Italiji, upotrebljavao i naziv partita. Sonata takoe ima nekoliko stavova, ali oni nisu plesnog karaktera. Kada je nastala instrumentalna muzika, sonatom se nazivala svaka kompozicija za sviranje (izraz potie od italijanske rei sonare - zvuati, odjekivati, svirati). Izgraeni oblik barokne sonate je delo od etiri stava, napisano za jedan ili dva gudaka instrumenta, najee violina, uz pratnju kontinua (continuo) tj. generalbasa, koji se obino izvodio na embalu. U baroknoj muzici komponovane su i sonate za solo-instrument bez kontinua, a vrlo rasprostranjen oblik je triosonata, namenjena dvema violinama, kontinuu i violi da gamba, instrumentu slinom violonelu na kome je svirana basova deonica kontinua. Stavovi sonate po tempu su takoe rasporeeni na principu kontrasta; prvi je lagani, pa brzi, zatim sporiji i na kraju brzi stav. Sredinom XVII veka nastaju dve vrste sonata: sonata da chiesa (crkvana sonata) koju su nazivali jednostavno sonata i sonata da camera (kamerna sonata). Svaki stav ima po jednu osnovnu muziku misao-temu. Konerto groso (concerto grosso) je vrlo karakteristian oblik barokne muzike u kome se manja grupa instrumenata , nazvana konertino (concertino), suprotstavlja orkestru, koji se zvao ripijeno (ripieno - pun zvuk). Ripijeno se sastojao iz gudakih instrumenata: prve i druge violine, viole i violonela (ponekad nekog duvakog instrumenta) i kontinua. Sam naziv koncert doao je od italijanske rei concertare takmiiti se, i zaista se moe rei da se u konertu grosu radi o takmienju izmeu manje grupe od dva ili vie solo-instrumenata i orkestra. Konerto groso je doprineo stvaranju solistikog koncerta u kome se jedan instrument izdvaja i suprotstavlja celom orkestru. Osim spomenutih muzikih oblika, kompozitori baroka su pisali i rierkare (ricercar), tokate (toccata), kancone (cancona), kapria (capriccio) i fantazije (fantasia), namenjene prvenstveno instrumentima sa dirkama, embalu i orguljama. Korene ovih formi nalazimo jo u XVI veku, a one su veoma slobodno graene sa dosta improvizacije. Instrumentalna muzika je u XVI veku poela iveti novim, samostalnim ivotom, jer je dugo bila iskljuivo u slubi vokalne muzike: u sveanim prilikama, kod priredbi na otvorenom, u prostranim dvoranama, tamo gde je trebalo pojaati zvuk vokalnih grupa tako to se vrilo instrumentalno izvoenje glasovnih -6-

deonica. Pojava opere, kontrasti polifonije i monodije, upotreba instrumenata za akordnu pratnju monodikih odlomaka, potpunije upoznavanje mehanizama i mogunosti za to bolje izraavanje pojedinih instrumenata svi su ti elementi uslovljavali znatne promene u daljem razvoju instrumentalne muzike. Pojam vokalnog soliste, koji kroz subjektivnost izraava trenutke bola i radosti na pokretnoj akordskoj pozadini, uslovljava nastajanje instrumentalnog soliste, koji na isti nain iznosi svoje emocije na instrumentalnoj harmonskoj pozadini. Posebnu panju zasluuje variranje, postupak koji barok nasleuje od kasne renesase i koristi na razliite naine u svim oblicima instrumentalne muzike. Variranje se najee upotrebljavalo u muzici XVII veka, pa se on naziva razdoblje varijacije. Posebni su oblici varijacijska svita i variranje koje je veoma esto ogranieno na gornju deonicu. Variranje je ponekad povezano sa elementima polifonije i koncertantnosti. Instrumentalno variranje sadri tri razliita postupka. Cantus firmus variranje; tema se u svakoj varijaciji ponavlja, prelazi iz jedne deonice u drugu, a kontrapunkt se veoma esto koristi. U drugom postupku se melodija svake varijacije posebno ukraava, ornamentira, ali ostaje u najvioj deonici; harmonije se ne menjaju. Kod treeg tipa varijacija melodija vie nije u prvom planu, ve je sva panja usmerena na harmonije i basove deonice. Prilikom pisanja instrumentalnih dela, naroito za orgulje, kompozitori baroka su esto varirali koralne teme. Najsavrenija i najvelianstvenija polifona tvorevina baroka je fuga , koju je potpuno razradio Johan Sebastijan Bah.

-7-

ivot Johana Sebastijana Baha

Johann Sebastian Bach (1685. - 1750.)

Ajzenah 1685.-1695.
Otac Johan Ambrozijus dvorski truba vojvode od Ajzenaha i dirigent muziara grada Ajzenaha u Tiringiji. Potie iz razgranate porodice muziara u kojoj su se od 60 poznatih lanova 53 aktivno bavili muzikom. Prvi muziar u porodici bio je Vajt Bah, po zanimalju pekar i mlinar, koji je sa sobom u mlin nosio malu citaru i svirao dok se rvanj okretao. Sam Bah kae da je on na taj nain nauio da pazi na takt. Svi Vajtovi potomci su bili muziari i kompozitori. Dugi niz godina lanovi porodice Bah su u Tiringiji bili na pozicijama orguljaa, gradskih instrumentalista ili kantora, a porodica je uivala reputaciju velikih muzikih talenata. iveli su u Vajmaru, Erfurtu, Ajzenahu kao orguljai i kapelnici, i im bi jedno od njihovih radnih mesta ostalo prazno, naao bi se novi Bah da ga popuni. Svake godine okupljali bi se svi lanovi razgranate porodice, bilo ih je katkada do 120 i ti skupovi bili su ispunjeni muziciranjem. -8-

Porodica je u Ajzenahu ivela u prostranoj porodinoj kui u blizini centra grada, sa prostorijama za muziare pomonike i velikom ostavom za ito. Tu je otac poduavao Johana Sebastijana sviranju violine i klavsena. Stric Johan Kristof, koji je bio orgulja u Crkvi sv. ora u Ajzenahu, zapoeo je sa uvoenjem Johana Sebastijana u umetnost sviranja orgulja. Sebastijan je bio motivisan uenik i vrlo brzo je postao izuzetno uspean u sviranju ovih instrumenata. Sa osam godina stupa u Latinsku osnovnu kolu, gde ui itanje i pisanje, gramatiku latinskog jezika i osnove Svetog Pisma, na latinskom i nemakom jeziku. U koli je oformljen hor koji peva u Crkvi sv. ora to prua priliku Johanu Sebastijanu da uestvuje u redovnim bogosluenjima. Opisuju ga kao pevaa koji ima neuobiajeno tanak visok glas. Vrlo rano je ostao bez brata i sestre, a kada je imao devet godina njegova majka umire, a devet meseci kasnije i otac. Johan Sebastijan i jedan od njegove brae Johan Jakob prelaze da ive kod svog najstarijeg brata Johana Kristofa (roenog 1671. godine) koji se nedavno oenio i nastanio u Ordrufu, malom gradu koji se nalazi 50tak kilometara jugoistono od Ajzenaha. Johan Kristof je bio uenik Pahbela, a sada je postavljen za orguljaa Crkve sv. Mihaila u Ordrufu.

Ordruf 1695.-1700.
Johan Kristof je bio odlian nastavnik svaki od petorice njegovih sinova je dostigao poziciju od znaaja u muzici, a on je bio revnostan uenik novijih kompozicija za klavijature. Johan Sebastijan je provodio prijatne trenutke svog ivota u ovom domainstvu uei sviranje orgulja i klavsena sa velikim interesovanjem. Brzo je savladao sve to mu je zadato. Kada je ordrufska crkva trebalo da dobije nove orgulje, Kristof je dozvolio mlaem bratu da posmatra izgradnju. Takoe ga je ohrabrio da prouava komponovanje i zadao mu je da prekopira dela nemakih kompozitora za orgulje, kao to su Froberger, Kerl i Pahbel. Jedna anegdota govori o tome kako je Kristof kaznio svog mlaeg brata kada je otkrio da je po meseini prepisivao zabranjeni muziki rukopis tokom est meseci, oduzimajui mu vrednu kopiju. Tokom tog perioda Johan Sebastijan je iao u Osnovnu kolu u Ordrufu, koja je nekada bila vlasnitvo manastira, a sada jedna od najnaprednijih kola u Nemakoj. Odlino mu je iao latinski, grki jezik i teologija i dostigao je vrhunsku formu na veoma ranom uzrastu. Uenici se takoe pevali u horu i njihov kantor, Elias Herda je imao visoko miljenje o glasovnim mogunostima Johana Sebastijana. Njegov savreni sopran mu je obezbedio mesto u horu bogatog manastira sv. Mihaila u Linebergu, poznatom po tome to obezbeuje besplatno mesto siromane ali muziki talentovane deake. U prolee 1700. godine Johan Sebastijan, sa svojim drugom iz hora Georgom Erdmanom, kree na put od 250 kilometara na sever, u Lineberg. Ne zna se tano kako su putovali, ali se pretpostavlja da su peaili, a da su ih povremeno prevozili -9-

amcem ili zapregom. Hranu i pie su sigurno dobijali u mnogobrojnim manastirima uz put.

Lineberg 1700.-1702.
Kada je Johan Sebastijan stigao u ovaj severnonemaki muziki centar, dobro je primljen zbog svog neobinog soprana i odmah je upuen na audiciju za Metenov hor. Obaveze su bile mnogobrojne a Bah je dobio jedinstvenu priliku da uestvuje u horskim i instrumentalnim izvoenjima, koje nije upoznao u siromanim gradovima svog zaviaja. Takoe mu je omogueno da prouava odlinu muziku biblioteku Gimnazije, u kojoj su postojali i najbolji primeri nemake duhovne muzike. Uskoro je izgubio svoj sopran, ali je bio koristan kao violinista u orkestru i kao pratnja na klavsenu u toku horskih proba. Imao je sreu da u ovom periodu sretne Georga Bema, orguljaa Crkve sv. Jovana u Linebergu, koji je u Hamburgu bio uenik poznatog orguljaa Jana Adamsa Rajkena, a koji je je bio prijatelj Bahove porodice u Ordrufu. Bem je Baha upoznao sa obimnom tradicijom orguljaa u Hamburgu, a takoe je bio pod uticajem francuske instrumentalne muzike. Kada je imao osamnaest godina, Johan Sebastijan, obogaen muzikim iskustvom, odluuje da pokua da nae posao orguljaa u svojoj rodnoj Tiringiji. Najvie je bio zainteresovan za izgradnju orgulja u Novoj crkvi u Arntatu. S obzirom da su lanovi njegove porodice bili profesionalno aktivni u okrugu generacijama, mislio je da ima velike anse da bude postavljen na mesto orguljaa. Tako je 1702. napustio Lineberg i vratio se na jug.

Vajmar (prvi put) 1703.

Dok je ekao kraj izgradnje orgulja u Arntatu, Johan Sebastijan je prihvatio mesto violiniste u malom kamernom orkestru vojvode Johana I, mlaeg brata vojvode od Vajmara. U Linebergu se ve oprobao u duhovnoj horskoj muzici, violini, kontinuu i sviranju orgulja, kao i u komponovanju i izvoenju u francuskom stilu. U Vajmaru dolazi u kontakt sa italijanskom instrumentalnom muzikom i biva postavljen za zamenika ve ostarelog orguljaa Eflera, starog prijatelja porodice Bah. Sada dobija mogunost da se praktino oproba u sviranju orgulja. U Vajmaru ostaje kratko, da bi se kasnije ponovo vratio. U julu 1703. Gradsko vee Arntata poziva mladog Baha da isproba nedavno zavrene orgulje u Novoj crkvi, nazvanoj tako posle skoro celokupne rekonstrukcije, s obzirom da je ozbiljno stradala u poaru. Svojim izvanrednim sviranjem i posveenou muzici, Bah oduevljava Arntatsku publiku i odmah dobija posao orguljaa uz znaajne povlastice.

- 10 -

Arntat 1703.-1707.
Krajem 1703. godine, osamnaestogodinji Johan Sebastijan preuzima svoju dunost u Arntatu, bez sumnje oduevljen posedovanjem orgulja sa dve klavijature i 23 pedale uz obavezu da omogui muziku za svoju zajednicu. Oktobra 1705. Gradsko vee odobrava Bahu da poseti grad Libek u severnoj Nemakoj, da bi mogao da slua poznatog orguljaa Ditriha Bukstehudea. U Libeku je iskoristio svaku priliku da slua veernje koncerte u Bogorodiinoj crkvi u kojoj su izvoene Bukstehudeove duhovne kantate. Bah je bio fasciniran koncertima i diskusijama o delima s ovim velikanom, pa ostaje u Libeku za vreme Boia sve do februara 1706. godine. U povratku poseuje Rajnkena u Hamburgu i Bema u Linebergu i vraa se ispunjem entuzijazmom i novim idejama, koje ubrzo sprovodi u delo. Zajednica biva iznenaena i zbunjena njegovim idejama postojala je znatna konfuzija tokom izvoenja korala, izazvana njegovim iznenadnim varijacijama i sporednim ornamentima koji maskiraju melodiju i zbunjuju prisutne. Crkveno vee je odluilo da ukori Baha zbog udnih zvukova tokom slubi, a takoe je zahtevalo objanjenje produenja boravka u Libeku bez ovlaenja. Bah nije eleo da se pravda pred grupom ograniene i konzervativne gospode; meutim, vee odluuje, znajui za vetinu njegovog sviranja, da bude blago preme svom mladom i nepromiljenom orguljau. Novi konflikti nastaju kada Bah, navodei klauzulu u ugovoru, odbija da radi sa nedisciplinovanim deacima u horu koje je trebalo da uveba. Zbog ovoga ga Vee strogo kanjava, uz albu da je zabavljao nepoznatu ensku osobu u potkrovlju crkve. Mlada dama je verovatno bila njegova dalja roaka, Marija Barbara sa kojom e se kasnije oeniti. Krajem 1706., nakon vesti o smrti orguljaa u Milhauzenu, koji je imao dugu muziku tradiciju, Bah odluuje da konkurie za postavljenje, gde biva primljen posle uspene audicije na Vaskrs 1707. godine.

Milhauzen 1707.-1708.
Milhauzen je grad poznat po svoj nezvisnosti. Na alost, etvrtina grada je bila razorena usled poara i bilo je vrlo teko nai odgovarajue mesto za stanovanje, za koje je Bah morao platiti visoku cenu. Ubrzo iz Arntata stie Marija Barbara, sa kojom se Johan Sebastijan venava 17. oktobra 1717. godine u ivopisnom seocetu Dornhajmu. Marija Barbara dolazi iz ogranka Bahove muzike porodice, a njen otac je bio orgulja u Gerenu. Do sada Bah ve poseduje visoko izgraene ideale nemake duhovne muzike i zapoinje sa organizovanjem siromanih ustanova Milhauzena. Poinje sa prikupljanjem muzike dostupne u Nemakoj, ukljuujui svoju, i uvebava hor i nedavno oformljen orkestar. - 11 -

Prvi rezultat ovih napora bila je kantata Got ist mein Knig (BWV 71), proistekla iz do sada nepoznate raskoi u prostranoj Bogorodiinoj crkvi, u svrhu proslave otvaranja Gradskog vea u februaru 1708. godine. Ovaj uspeh ohrabruje Baha da sastavi detaljan izvetaj, predlaui kompletno renoviranje i poboljanje orgulja u Crkvi sv. Blazijusa. Nakon saglasnosti Vea sa tim predlogom, Bahu je zadat posao nadgledanja radova, ne samo zbog toga to je izuzetan orgulja, ve i zato to je postao struan u konstuisanju orgulja. Meutim, pre nego to su orgulje bile zavrene, javili su se religiozni sukobi u Milhauzenu, izmeu protestanata, koji su voleli muziku, i pijetetista, koji su strogi puritanci i gaje nepoverenje prema umetnosti i muzici. Bah je bio prestraen tim rastuim uticajima, s obzirom na injenicu da su neposrednu prevlast imali pijetetisti. Muzika je u Milhauzenu bila u stanju propadanja, pa je Bah opet bio u potrazi za novim obeavajuim mogunostima. Raniji kontakti u Vajmaru sada su bili od koristi, vojvoda od Vajmara mu je ponudio zaposlenje dvorskog muziara, pa je 25. juna 1708. Bah podneo ostavku vlastima u Milhauzenu, uz obrazloenje da, ne samo to ima tekoe da izdrava enu sa malom platom koju je dogovorio na dolasku, ve i da ne dobija ansu da realizuje svoj cilj, posebno da ustanovi duhovnu muziku u slavu Boga. Vee nije imalo drugu opciju sem da odobri njegov odlazak. Ipak, situacija je razreena mirno, uz molbu da Bah nadgleda izgradnju orgulja u Crkvi sv. Blazijusa. To je i uinio i 1709. godine dolazi da proprati prvo korienje orgulja.

Vajmar (drugi put) 1708.-1717.

Vajmar je bio vrlo mali grad sa samo 5000 stanovnika. Ovde je Bah, sem vojvode saksonsko-vajmarskog koji je bio jedan od cenjenije i kulturne gospode, upoznao i druge pojedince koji su se zalagali za razvoj kulture. Bah je imao dva zaduenja bio je lan kamernog orkestra i dvorski orgulja koja su mu nudila dosta mogunosti za napredovanje. U orkestru je uglavnom bio violinista, ponekad je svirao klavsen, a povremeno je i pisao i aranirao neto od muzike. Na dvoru je u XVIII veku bilo uobiajeno da muziari imaju i odreene dunosti u domainstvu. 1714. godine Bah je postao voa orkestra. Kao dvorski orgulja, Johan Sebastijan je nasledio Johana Eflera, muziara od velikog znaaja. Orgulje su bile nove i nisu bile velike kao one u Arntatu. Posle nekoliko godina Bah je izjavio da su neadekvatne i da treba da budu dograene. Nadogradnja je bila skupa, pa je prihvatanje predloga bio dokaz visokog miljenja dvora o njegovim sposobnostima, i kao strunjaka u konstrukciji orgulja i kao orguljaa. Tokom ovog perioda preteno je pisao dela za orgulje i ubrzo je postao poznat irom Nemake kao jedan od najtalentovanijih orguljaa i kompozitora. Uenici koji su eleli da naue da sviraju orgulje dolazili su i iz najudaljenijih krajeva zemlje, a on je u mnoge gradove pozivan da testira ili posveuje orgulje. Njegovo testiranje je bilo detaljno i obuhvatno. Obino je iz zabave govorio da pre svega mora da proveri da li orgulje imaju dobra plua i uz pritiskanje svih pedala je proizvodio najjai - 12 -

mogui zvuk, esto inei da graditelji orgulja poblede od straha. Probu je uglavnom zavravao sviranjem preludijuma i fuga: preludijum da bi isprobao snagu orgulja, a fugu da isproba jasnou kontrapunkta. Konstantin Belerman opisuje njegovo sviranje sledeim reima: Njegova stopala kao da pomou krila lete nad pedalama dok moni tonovi ispunjavaju crkvu. Drugi piu: Svi njegovi prsti imaju jednaku snagu i podjednako su u mogunosti da sviraju sa najveom preciznou. Bah je izumeo odgovarajui prstored da bi mogao sa lakoom da savlada i najtee deonice (koristei pet prstiju umesto dotadanja tri). Bio je u stanju da svojim stopalima postigne takve prelaze pedalama koji bi zadali velike muke drugim, veoma sposobnim, sviraima klavijatura. U poseti Haleu 1713. godine, tokom koje je probno izveo kantatu (verovatno BWV 21), pozvan je da zameni Zahaua, poznatog kompozitora i Hendlovog uitelja. Meutim, uslovi i plata nisu bili dovolji za njegovu rastuu porodicu tako da je bio primoran da odbije to postavljenje. Dok je bio u poseti u Drezdenu, Bah je pozvan da uestvuje u takmienju sa francuskim orguljaem Maranom, koji je smatran jednim od najboljih u Evropi. Na dan takmienja, Maran odluuje da se diskretno povue vraajui se najbrom koijom nazad u Francusku. Bah je pruio impresivni solo nastup pred mnogobrojnim auditorijumom i zvaninicima, dokazavi da je najbolji orgulja svog vremena. Bah je u Vajmaru stekao mnogo prijatelja, meu kojima je bio i istaknuti filozof i naunik Johan Matijas Gesner, koji je elokventno izrazio divljenje ovom kompozitorskom geniju. Bah je takoe stalano poseivao Rote Schlo, dom vojvodine udovice i njena dva sina, koji su bili ljubitelji muzike. Ovde je panja bila usmerena na italijanski muziki pravac, koji je tada bio moderan u Evropi, iji je najistaknutiji predstavnik bio kompozitor iz Vencije, Antonio Vivaldi. Bah je sa svojim roakom Johanom Georgom Valterom prepisivao neke od italijanskih instrumentalnih koncerata za instrumente sa klavijaturama. Tokom 1717. taj posed je podeljen na Vilhelmsburg imanje koje je pripalo vajmarskom vojvodi i Rote Schlo koji je pripao njegovom bratancu Ernstu Augustu. Posledica toga je bila nemogunosti saradnje muziara sa jednog i drugog imanja. Bah je uradio ono to je bilo najbolje, ignorisao je ovo preuveliavanje privatne prepirke. Ali, atmosfera vie nije bila prijatna. Povrh svega, stari vodei kapelnik je preminuo, pa je Bah dospeo pod rukovodstvo njegovog sina. Ovim je Bah bio gorko razoaran, jer je oekivao da e ta funkcija pripasti njemu, s obzirom da je ve sada obavljao veinu poslova kapelnika. Uz pomo vojvode Ernsta Augusta, Bah je predstavljen ketenskom dvoru, a rezultat toga je bila je ponuda funkcija kapelnika, koju je on prihvatio. Ovo je razbesnelo vajmarskog vojvodu, koji je, kada je Bah uputio zahtev za razreenje dunosti, naredio da ga uhapse i pritvore u lokalnom zatvoru. Ipak, posle mesec dana je puten i dobija dozvolu da napusti slubu. Ovaj prisilni odmor Bah je iskoristio produktivno pripremivi za celu godinu ciklus koralnih preludijuma za orgulje, koji su kasnije objavljeni u Orgelbchlein.

Keten 1717.-1723.
- 13 -

Bah je stigao u mali dvor u Ketenu da bi radio na funkciji kapelnika, najvioj funkciji koja je pripadala muziarima u vreme baroka. Njegov poslodavac bio je mladi princ Leopold anhalt-ketenski, koji jedva da je imao 25 godina i bio je sin kalvinista. S obzirom da su kalvinisti bili protivnici protestantskih bogosluenja, nije bilo duhovne muzike u Ketenu; ipak, religijska ubeenja mladog princa ga nisu spreavala da uiva u veselom stilu ivota, upotpunjenom svetovnim kantatama i instrumentalnom muzikom koja je sadravala najmodernije stilove i modu. Princ Leopold je proveo tri godine (od 1710.-1713.) na turneji po Evropi; prvo je bio u Holandiji i Engleskoj, pa u Nemakoj i Italiji, da bi se iz Bea vratio kui. Na taj nain bio je upoznat sa posednjim muzikim stilovima u Evropi. Mladi princ je primenio svoj budet minijaturnog dvora u obezbeivanju orkestra od osamnaest lanova, koji su iz cele zemlje, neki su ak bili iz Berlina, izabrani na osnovu svojih muzikih sposobnosti. Tokom njegove turneje 1713. godine stigle su mu zanimljive vesti: kada je Vihelm I Pruski doao na vlast, raspustio je dvorsku kapelu svog oca, pa je princ Leopold mogao da preseli mnoge muziare iz Berlina u Keten. On je posedovao razvijen ukus za muziku, dosta je putovao, najee u Italiju, gde je prouavao italijansku svetovnu muziku sa velikim interesovanjem, a iz Italije se vratio sa odlukom da podigne standarde nemake svetovne muzike na podjednako visok nivo. Za razliku od veine prineva tog vremena, on je bio svira visoko profesionalnog nivoa svirao je klavsen, violinu i violu da gamba. Bez obzira na obiaje tadanjeg dvora, svirao je vrlo slobodno i neformalno sa svojim dvorskim muziarima, tretirajui ih kao sebi ravne. Vrlo brzo se sprijateljio sa novim kapelnikom, kojeg je cenio, pa je esto od njega traio savete o razliitim stvarima. ivot u Ketenu je bio veoma neformalan i ne previe zahtevan, pa je Bah dane provodio u potpunosti posveen muzici. Tokom ovog perioda napisao je dosta kamerne muzike, koncerata za violinu, sonata, dela za klavir itd. Kada je princ putovao, Bah i neki od dvorskih muziara (zajedno sa instrumentima, ukljuujui klavsen) su ga pratili na tim produenim putovanjima. Dva puta su postetili Karlsbad, mesto okupljanja evropske aristokratije, 1718. i u leto 1720. godine. Na povratku sa ovog drugog putovanja Bah je doiveo znaajan ok njegova supruga Marija Barbara, koju je ostavio u dobrom zdravstvenom stanju tri meseca ranije, umrla je i bila sahranjena u njegovom odsustvu, ostavivi za sobom etvoro dece. Dva meseca kasnije, on je posetio Hamburg i izrazio interesovanje za nepopunjeno mesto orguljaa u Crkvi sv. Jakova. U ovoj crkvi postojale su slavne Arp nitgerove orgulje sa etiri klavijature i ezdeset ruica. Ipak, Bah odlazi iz Hamburga u Keten pre audicije, verovatno zbog uslova koji mu nisu odgovarali. Bah nastavlja da radi i ivi u Ketenu. Zamolili su ga da iskomponuje i izvede kantate u ast prinevog roendana i za proslavu Nove godine za svaki od ovih dogaaja po dve jednu duhovnu i jednu svetovnu. U izvoenju ovih kantata uestvovali su pevai iz okoline dvora, a jedna od njih bila je i Ana Magdalena, erka J.C. Vilkea, dvorskog i mesnog trubaa u Vajsenfelsu, koja je privukla Bahovu - 14 -

panju svojim finim sopranom. Decembra 1721. godine, Ana Magdalena i Bah su se venali ona je imala 20, a on 36 godina. Ana Magdalena je imala divan odnos sa Bahovom decom, bila je dobra domaica, a imala je i veliko interesovanje za Bahov rad, esto mu pomaui prepisivanjem njegovih rukopisa. U sledeih 28 godina njihovog braka ispunjenih sreom, rodilo se trinaestoro dece samo nekolicina je preivela teko detinjstvo. Od muziara iz tog braka potiu Johan Kristof i Johan Kristijan. Nedelju dana posle Bahovog venanja, princ se takoe oenio. Meutim, za Baha je ovo bio nesrean doivljaj, s obzirom da princeza nije elela da se njen mu bavi muzikom. Postigla je da on to prestane. Bah je u Ketenu proveo mnogo prijatnih trenutaka, to se moe videti iz pisma Erdmanu, svom starom kolskom drugu: "Ovde mi je uitelj graciozni princ, koji voli muziku i koji je detaljno poznaje. Nadam se da u do kraja ivota biti u njegovoj slubi." U ovoj situaciji, Bah je morao da preuzme staranje o svojim sinovima; eleo je da im prui odgovarajue obrazovanje, a u Ketenu nije bilo ni univerziteta ni kulturne atmosfere i ustanova velikih gradova. Jo jednom je Bah odluio da u okolini potrai nove mogunosti. Moda su ba ove okolnosti bile te koje su Bahu omoguile da oivi stari poziv da napie ono to je danas poznato pod imenom Brandenburki koncerti. "Vae Visoanstvo, s obzirom da sam pre nekoliko godina imao to zadovoljstvo da se, na Uzvieni zahtev Vaeg Visoanstva, pojavim pred Vama, Vae Visoanstvo je primetilo muzike sposobnosti koje ja posedujem i ukazalo mi je tu ast da mi odobri da poljem delove svoje kompozicije, pa sam bio slobodan da izvrim svoju skromnu dunost da prezentujem svoje koncerte, koje sam prilagodio za vie instrumenta...." Postojali su neki interni muziki razlozi zbog kojih je sam Bah nameravao da poseti Berlin i da pristustvuje prvom izvoenju ovih dela. Na primer, postojale su neke muzike greke u notama - teko da bi njih Bah dozvolio, s obzirom na njegovu poveenost muzici i na postojanje mogunosti dobijanja novog zaposlenja. Najupadljivija je bila praznina u pokretu u sredini treeg koncerta. Bah, kao to su govorili njegovi savremenici, ne bi dozvolio da muziari osete uzbuenje, a posebno ne bi dozvolio da ceo pokret "padne" na nekog udaljenog izvoaa ije muzike sposobnosti Bah nije poznavao. Nema istorijskih podataka koji eksplicitno dokazuju da je Bah posetio Margrejva na njegovom Brandenburkom dvoru. Za ovo su verovatno postojali mnogobrojni razlozi. Moda Margrejvu nije bilo lako pristupiti, a ee je bio u svojoj rezidenciji na Malhov imanju nego u Berlinu. Jo vie je period posle smrti Johana Kunaua, kantora u Crkvi sv. Tome u Lajpcigu juna 1722. godine, otvorio mogunost za primanje Baha u Lajpcig, koje je moda privlanije od zaposlenja u Berlinu. Lajpcig je za Baha bio poznata teritorija gde je on imao mnogo muzikih i dvorskih kontakata, sem toga, tu je i poznati univerzitet i Sajam trgovine koji se odravao tri puta godinje i koji je gradu davao atmosferu kosmopolisa. - 15 -

Razmotrene su vrline razliitih kandidata za uspeh u Kunau i Vee je predloilo Georga Filipa Telemana. Meutim, vlasti u Hamburgu nisu elele da puste Telemana, pa je njegova kandidatura odloena do daljnjeg. Pozicija kantora je ponuena Bahu i, s obzirom da je grad eleo da plati neophodno kolovanje njegovim sinovima, on je prihvatio zaposlenje. Bah je dao otkaz u Ketenu, a princ ga je prihvatio, uz aljenje zbog njegovog odlaska ali ne elei da mu stoji na putu. Tako je Bah sa svojom porodicom i imovinom krenuo u Lajpcig, gde e i ostati do kraja svog ivota.

Lajpcig 1723.-1729. Kantor i dirigent

Sa populacijom od 30000 stanovnika, Lajpcig, grad drugi po veliini u saksonskoj oblasti, bio je centar izdavake industrije, evropski trgovaki centar i mesto sa razvijenim i poznatim univerzitetom. Takoe je bio jedan od prvih gradova kulturnog ivota u Nemakoj, sa ogromnim privatnim imanjima, asfaltiranim i nou osvetljenim trotoarima i ulicama, nedavno otvorenom gradskom bibliotekom, velianstvenom Zgradom optine i vrlo ivim socijalnim ivotom. Izvan masovnih zidina Lajpciga bila su etalita sa drvoredima i prostrane botanike bate. Davno otvoreni Univerzitet privlaio je mnogobrojne studente i ljude sa razliitih strana, a Sajam knjiga je veoma doprinosio razvoju kulturnog ivota Lajpciga. Jedna od najbitnijih odlika Lajpciga bila je meunarodna trgovina. Tri puta godinje su se odravali Sajmovi trgovine koji su grad pretvarali u mesto izlobe sa meavinom posla i zadovoljstva, a iz Drezdena su u posetu dolazili lanovi Carskog dvora. Mnotvo meunarodnih trgovinskih i kulturnih veza je zasnovano na ovaj nain, dok je grad istovremeno bio ogledalo evropskog muzikog ukusa i kompozicije. Bah se preselio u Lajpcig 22. maja 1723. godine, gde je proveo sledeih 27 godina ivota, radei kao kantor i upravnik hora i muzike u Lajpcigu. Grad je poznavao iz prethodnih poseta, na primer, iz 1717. godine, kada je u decembru doao da testira nove orgulje u univerzitetskoj Crkvi sv. Pavla, koje je izgradio Johan ajbe. Uprkos skoro neutivoj rezervisanosti Gradskog Vea prilikom njegovog postavljanja, Bahov dolazak je bio najvei dogaaj u muzikoj i socijalnoj sferi, koji je jedan severnonemaki asopis opisao vrlo detaljno: Prole subote oko podneva, u Lajpcig je stiglo etvoro kola natovarenih robom i imovinom biveg kapelnika Dvora u Ketenu, dok je oko dva asa popodne, koijama stigao on sa suprugom i nastanio se u svoj novo dekorisani stan, koji se nalazi u kolskoj zgradi. Porodicu Bah su u tom trenutku sainjavali Johan Sebastijan, njegova supruga i etvoro dece, od osam, devet, dvanaest i etrnaest godina. 31. maj 1723. je obeleen kao dan inauguracije novog kapelnika uz uobiajene govore i himne i oznaava kraj estomesene potrage za osobom koja e biti na toj funkciji. kola sv. Tome sazidana je uz zapadni gradski zid i nalazi se nedaleko od markantne Plajzburke tvrave sa ogromnom kulom na severozapadnom uglu gradskih zidina. kola je imala oko 60 uenika, starosti izmeu 11 i 20 godina i obezbeivala je horove za najmanje etiri gradske crkve. Ovi uenici su uglavnom - 16 -

bili iz siromanih porodica i nisu mogli da plaaju svoje kolovanje, pa su esto pevali na sahranama i gradskim ulicama za milostinju. Bahov stan u koli je bio podeljen na prizemlje i dva sprata. Prozor njegove radne sobe na prvom spratu je bio okrenut ka zapadu i sa njega se pruao pogled izvan gradskih zidina, na predivne bate, polja i livade, polja koja je kasnije Gete opisao sledeim reima: Kada sam ih prvi put video, mislio sam da se nalazim na Jelisejskim poljima. U blizini kole sv. Tome u gradskim zidinama se nalazila uzana Tomina kapija sa malim mostom preko gradskog jarka, koja je vodila u poznato etalite oivieno lipama koje su pratile liniju gradskih zidina, izmeu jarka i reke Plajze. Tokom leta ovaj deo je bio centar gradskog i muzikog ivota, ovde se nalazilo osam kafe-kua gde su stanovnici provodili svaki slobodan trenutak svog ivota. Grad je nazvan Atinom na Plajzi i nudio je mnoge atrakcije tokom letnjih praznika u svojim parkovima i batama pored Plajze i svom idilinom okruenju. Iako se u tadanjim novinama tvrdilo da je kantorov stan svee renoviran, sama zgrada, koja je poticala iz 1553. godine, je bila trona; disciplina praktino nije postojala, osoblje se svaalo meu sobom, a uslovi ivljenja nisu bili zdravi. Roditelji nisu eleli da alju svoju decu kolu u kojoj je razboljevanje dece bilo tako esto, pa je u koli bilo samo 54 uenika iako je kola mogla da primi 120. Dunosti kantora su bile da organizuje muziku u etiri glavne crkve u Lajpcigu i da od uenika Tomine kole oformi horove u ovim crkvama. Takoe je trebalo da obuava muziki talentovane uenike sviranju instrumenata da bi mogli da sviraju u crkvenom orkestru, kao i da uenicima predaje latinski jezik (ovu dunost je Bah vrlo brzo prepustio mlaem kolegi). O 54 uenika koji su Bahu bili na raspolaganju za razliite horove, Bah izjavljuje: 17 je kompetentno, 20 njih nije potpuno, dok 17 njih nije sposobno. Najbolji od njih su rasporeeni da pevaju u horu koji izvodi kantate u nedelju, jedne nedelje u Crkvi sv. Tome, a druge u Crki sv. Nikole. Drugi hor koji je bio istog obima ali sa manjim mogunostima, je pevao u crkvi, ali bez kantate. Trei hor, jo manjih mogunosti je pevao u Crkvi sv. Petra, a etvrti u Novoj crkvi. Orkestar koji je korien u izvoenju kantata je sadrao dvadestetak lanova. Grad je preko stotinu godina imao svoj Gradski orkestar, sastavljen od etiri duvaka i etiri gudaka instrumenta. Pretpostavlja se da je prisustvo legendarnog Gotfrida Rajha u orkestru kao sviraa i duvakog i gudakog intrumenta, i posle 1719. kao seniora, govori o visokom kvalitetu orkestra. Od lanova orkestra se oekivalo da budu profesionalci u sviranju violine, frule, flaute i drugih duvakih instrumenata. Orkestar je bio pod rukovodstvom kantora. Bah bi preduzeo sve korake da utvrdi da li su instrumenti koji imaju pisak u vrhunskoj formi. Poznato je da je neke od instumenata koji su se koristili 30-tih godina XVIII veka napravio J. C. Hofman (Hofmanovi instrumenti se i danas koriste u Crkvi sv. Tome i u njenom su vlasnitvu). Na zahtev Baha Hofman je napravio violu pompozu, tenor u porodici violina. Komponovanje muzike je bila popularna dokolica u to vreme, regularni koncerti u Cimermanovoj kafe-kui i druga muzika dogaanja, pokazuju da je u gradu, bez sumnje, bilo muziara koji bi poseevali izvoenja u crkvenoj galeriji. Pretpostavlja se da je Bah mogao da rauna na veoma profesionalan orkestar. Dosta - 17 -

Bahovih arija sadri deonice za obou obligatu, to ukazuje na pristustvo dobrog oboiste meu sviraima duvakih instrumenata u gradu (moda ba Rajha). Violu i violinu obligatu je uglavnom svirao sam Bah. Malo je verovatno da je bilo kamernih orgulja ili klavsena u galeriji koriene su isljuivo glavne orgulje. Bogatstvo i kompleksnost instrumentacije Bahovih kantata samo po sebi ukazuje da Bahu nije bilo teko da dostigne visok standard bavljenjem muzikom. Uestvovali su uenici i njegovi sinovi, zajedno sa muziarima koji su bili u poseti i kojima je pripala ast da uestvuju pod rukovodstvom, sada ve slavnog, gospodina Baha. U Lajpcigu nije bilo aristokratskih olakica ketenskog dvora, gde je Bah mogao pisati muziku kada god hoe; ovde je morao striktno da se dri svojih dunosti unutar organizovanog ivota crkve i kole. asovi pevanja su se odravali od 9-12 ponedeljkom, utorkom i sredom, etvrtkom je kantor bio slobodan, a petkom je drao predavanja pre podne. Probe nedeljnih kantata su se odravale subotom popodne. Nedeljom su slube poinjale u 7 ujutru, sa motetom, himnama i izvoenjem na orguljama. Kantata je trajala uglavnom dvadesetak minuta, sledila je propoved od oko sat vremena, ili se propoved nalazila izmeu dva dela kantate, ako je ona sadrala dva dela. Glavni deo slube se zavravao oko podneva, koju ju sledilo priee. Slube su se odravale i radnim danima da bi Bah mogao da nadgleda horove sve etiri crkve kao i onu koja se nalazila u staroj bolnici i onu u kui za korekcije. Iako su ove slube bile jednostavne i sadrale su samo nekoliko himni, kantor je morao da organizuje grupu od oko devet pevaa koji su radili po sistemu deurstva. Sem ovog, dunost kantora je bila i da komponuje muziku za sahrane (opelo) i za razne druge prilike. Bah je takoe uestvovao u duhovnoj muzici Univerzitetske crkve, Crkve sv. Pavla. To je bilo nakon dirigovanja jedanaest slubi sve do Boia 1725. godine, kada je otkrio da gradski kantor vie nije zvanini muziki upravnik Univerzitetske crkve; ova pozicija je dodeljena proseno talentovanom orguljau Crkve sv. Nikole. Zbog ovoga je nastala velika svaa izmeu Baha i autoriteta i tek kada je napisao albu Upravi u Drezdenu postignut je kompromis Bah je bez sumnje svoje dunosti izvravao na nain na koji je to zahtevano od njega, bavei se tokom ovih godina odavno postvljenim ciljem obezbeivanjem seta kantata za svaku nedeljnu liturgiju u toku godine. Ovaj lino odreen zadatak je uglavnom izvravao tokom prvih pet godina, nakom ega je manje redovno komponovao kantate. Onima koji i sada uivaju u sluanju Bahovih kantata, moe se initi da su neke od arija manje slikovite nego to se to oekivalo od ovakvog maestra. Uzrok ovoj injenici moe leati u osnovama obrazovanja Bahovog vremena. Naglasak je bio na praktinom uenju prepisivanju dela velikih majstora, kopiranju pojedinih deonica za izvoenje, razraivanju delova za kontinuo... i komponovanju jednostavnih reitativa i arija za izvoenje. Treba imati u vidu i da sve dunosti koje su deo poasne pozicije moraju biti ispunjene i koje ne zavise samo od onih ija su to zaduenja. Bahova pozicija, na primer, zahteva predavanja latinskog jezika, koju je izvravao posredno. Na taj nain je ispunjavao dunosti koje su se ogledale u nainu instruisanja nadarenih uenika. Dok je Bah u stvari radio na kompoziciji nekih od reitativa i arija sa svojim uenicima, uvek bi odredio tonove komponovanjem glavne - 18 -

deonice koja se odnosi na napisanu temu nedelje. U sluaju da se radi o nekoj od ozbiljnijih prilika, sam bi napisao celu kantatu. Slualac uglavnom moe da bude siguran u autentinost Bahovih arija ili reitativa kada oni nose njegov lini potpis pratnju pisanu za gudake instrumente pre nego za jednostave figure bas deonica. Jedno izvoenje Bahovog dela je posebno registrovano sa detaljima: kantata poznata kao Trauerode (Oda alosti), BWV 198. Princ-elektor Augustus saksonski je prihvatio poljsku krunu, to ga je obavezivalo da usvoji rimokatoliku veru. Njegova supruga Kristina Eberhardin je preferirala protestantizam, pa se nakon ovog postupka svog supruga odrekla trona i ivela odvojena od njega sve do smrti 6. septembra 1727. godine. Ovo je potreslo protestantsku Saksoniju, koja je bila u dubokoj alosti. Dve nedelje kasnije, Hans fon Kirhbah, plemi i student Univerziteta u Lajpcigu, predlae da organizuje poasnu slubu u Crkvi sv. Pavla, gde e odrati oprotajni govor. Fon Kirhbah je ovlastio nekadanjeg Bahovog libretistu, Johana Kristofa Goteda, da napie stihove Ode alosti, a Baha da iskomponuje muziku. Tekoe nastaju zbog injenice da Fon Kirhbahov izbor kompozitora ignorie muzikog direktora Univrzitetske crkve, gospodina Gernera, koji bi trebalo da obezbedi muziku za ovakvu priliku, obzirom da je pretpostavljeni Bahu. Gerner je protestovao, pa mu je Kirhbah morao platiti kompenzaciju. Bahu je tada dozvoljeno da komponuje Odu, uz prigovor da to ne znai da e od sada komponovati muziku za akademske festivale. Zvanino odobrenje je stiglo 12. oktobra, mada je Gotedov tekst verovatno stigao nekoliko da na ranije. Veliki sarkofag se kraljevskim amblemima je stajao u sredini prepune crkve, a sluba je poela sa oglaavanjem svih zvona u gradu. Kirhbah je odrao sveani govor nakon drugog refrena. U programu je bilo naznaeno da je Odu komponovao gospodin Bah u italijanskom stilu. Gospodin Bah je pratio izvoenje na klavsenu, meu muziarima koji su se nalazili na galeriji.

Lajpcig 1729.-1740. Collegium Musicum

esto se u Bahovoj biografiji pominju nesuglasice koje je imao sa Veem. Nedavna istraivanja veeg obima pokazuju da ovi podaci govore o nebalansiranom ivotu koji je Bah vodio. Meutim, bez obzira na to, on je bio iroko poznat i cenjen kao kompozitor, muziar, predava, orgulja i ekspert u oblasti izgradnje orgulja. Potovanje je raslo sa irenjem njegove reputacije, pa je uskoro dobio titulu dvorskog kompozitora Dvora u Drezdenu princa-elektora saksonskog i Kralja Poljske. Sigurnost ove pozicije obezbedila je injenica da je Bah, tokom prvih est-sedam godina slube napisao obiman repertoar kantata (pretpostavlja se da ih je ukupno oko 300), koji mu je omoguio da i dalje proiruje svoj muziki opseg i aktivnosti. Bah sada poinje da posveuje najvei deo svog vremena aktivnostima van Lajpciga da savetuje izgradnju orgulja, da s vremena na vreme prua usluge privatnim ustanovama u Ketenu i Vajsenfelsu, gde je honorarno bio kapelnik od 1729. do 1736. godine. Naroito je bio poznat kao strunjak u izgradnji orgulja. esto je bio pozivan da testira nove instrumente, zato to je sprovodio veoma detaljne provere. - 19 -

Bah je razvio blisku saradnju sa svojim savremenikom, uvenim saksonskim graditeljem orgulja Gotfridom Zilbermanom, koji je bio porodini prijatelja Bahovih i kum Karla Filipa Emanuela. Bah je testirao skoro sve Zilbermanove instrumente u Saksoniji. 1733. godine Bah se ali saksonskom princu-elektoru u Drezdenu, traei zvaninu titulu, prilaui kopije Kirija i Glorije iz Mise u h-molu; iako bezuspeno, Bah je sada pokuao ponovo uz podrku svog pokrovitelja iz Drezdena, grofa fon Kislinga. Posle toga je dobio titulu, pa je poeo da se potpisuje kao Hofcompositeur. Nakon ovog priznanja Bah prezetuje dvoasovni koncert na novim Zilbermanovim orguljama u Bogorodiinoj crkvi (koja je tragino nastradala u II sv. ratu, a sada se radi na njenoj rekonstrukciji). Avgusta 1730. godina Bah dobija ukor Vea zbog toga to je prepustio svoje dunosti predavaa mlaem kolegi Pecoldu, zato to nije disciplinovao svoje horove i zbog estih odsustvovanja iz Lajpciga. Bah nije ni pokuavao da se opravda, to je dalje razljutilo Vee, pa su eleli da smanje njegove prihode. Ovo je navelo Baha da pie svom kolskom prijatelju Erdmanu, uz molbu da mu nae neko odgovarajue zaposlenje na kome ne postoje brige, zavist ili proganjanje sa kojim se neprekidno suoava u Lajpcigu. Grad bi ostao bez Baha da njegov prijatelj Gezner nije intervenisao u njegovu odbranu. Gezner je nedavno preuzeo funkciju upravnika u Tominoj koli, nakon smrti svog prethodnika 1729. godine, pa je iskoristio svoj uticaj da bi razreio ovu situaciju izmeu Baha i vlasti i da bi Bahu omoguio bolje uslove rada. Tridesete godine XVIII veka su bile period izgradnje Lajpciga, gde se od maja 1730. i 1732. dogaaju promene i dogradnja Tomine kole, uz nadgradnju dva sprata i restaurisanje eksterijera. Promene se deavaju i na polju Bahovog komponovanja manje pie korale a vie solo kantate. kolski objekti se otvaraju 5. juna 1732, a ovom Bah posveuje kantatu BWV 18. U uvodnom govoru Gezner naglaava potrebu za muzikom unutar zdanja to Bahu prua nadu u svetliju budunost u koli. Na alost, Gezner naputa Lajpcig 1733. godine, jer dobija poziciju profesora na Univerzitetu u Getingenu. Njega nasleuje Johan August Ernesti, koji je imao 29 godina i koji je ranije bio stariji lan uprave Tomine kole. Ernesti je imao nove pedagoke ideje: klasika i teologija su zastareli, a naglasak treba da bude na predmetima koji e vie biti od koristi u svakodnevnom ivotu. Bah se nije slagao sa ovim predlogom, ve je eleo vie vremena za obuavanje svojih horova i muziara. Ovo obnavljanje stare rasprave sa kolskom i crkvenom upravom dovodi Baha da ogromnog razoarenja; u svakom sluaju ovo smanjuje njegovu elju za obezbeivanjem duhovne muzike Veu. Spas nalazi u formiranju Collegiuma Musicuma; 1729. Bah postaje stalni upravnik i dirigent ovog muzikog drutva i poinje da dobija zvanina priznanja i potovanje najvieg nivoa. Detaljno prouavanje svakodnevnih aktivnosti ovog muzikog sastava ukazuje na znaaj koji je on imao na razvitak kulturnog ivota Lajpciga 30-tih godina XVIII veka. U Bahovo vreme u Lajpcigu je ve posojala tradicija muzikih drutava svetovne muzike organizacije, pokrenute uglavnom od studenata poznatog gradskog univerziteta, koja datiraju iz sredine prethodnog veka, ako ne i sa samog poetka. Mnoge javne linosti Lajpciga su bile povezane sa muzikim aktivnostima studenata - 20 -

(meu njima je bila i nekoliko kantora) i dopronosile su podizanju muzike na vii nivo. Javljale su se razliite takve grupe. Poetkom XVIII veka su se javile jo dve koje su postojale istovremeno koje su oformile mlade osobe sa Univerziteta, koje su bile meu najpoznatijim kompozitorima svog vremena. Jedna grupa je oformljena 1702. godine od strane Georga Filipa Telemana, a druga est godina kasnije od Johana Fridriha Faa. Faovo udruenje je konano palo u ruke Johana Gotliba Gernera muzikog upravnika Univerziteta i Bahovog stalnog rivala. Kada je Teleman napustio Lajpcig, rukovodstvo Collegiumom je pripalo Baltazaru otu, orguljau Nove crkve. U prolee 1729. godine ot prelazi na novu poziciju, a Bah preuzima rukovodstvo nad Collegiumom. Pria o Bahovom Collegiumu Musicumu je povezana sa Gotfridom Cimermanom, koji je posedovao kafe-kuu. Koncerti su odravani na Cimermanovom imanju, verovatno pod njegovim pokroviteljstvom. Tokom zimskog perioda udruenje je nastupalo petkom uvee, od 18-20h, u Cimermanovoj kafe-kui u Katarininoj ulici u blizini Markovog Trga. Kada je bilo toplo vreme, nastup je bio u bati na otvorenom, sredom od 16-18h. Gotfrid Cimerman nije bio samo posrednik, ve i ljubitelj muzike, a vrlo verovatno i kompetentan muziar, na ta ukazuje injenica koja se navodi u tadanjim novinama i govori o stalnom opremanju svog imanja razliitim instrumentima za potrebe Collegiuma i drugih gostujuih muziara. U njegovom vlasnitvu je 20- tih godina bio i veliki klavicimbalo obimne ekspresivnosti, koji je sam po sebi bio lajpcika atrakcija. Zamenjen je jo finijim instrumentim 1733. godine nemaki klavseni su bili vei i potpunijeg tona od svojih italijanskih i francuskih savremenika, a omoguavali su izvoenje veeg obima tonova. Novi instrument je imao dve ili tri klavijature i mogue je da je bio rad slavnog hamburkog graditelja Hasa i da je bio slian njegovom instrumentu iz 1740. sa tri klavijature i pet grupa ica (od 2, 4, 8, 8 i 16 ina). Takoe je postojalo posebno leite sa pedalama, koje je podsealo na pedale orgulja. Odravale su se dve vrste koncerata: obina i neobina. Najpre su postojala standardna izvoenja, a kasnije su to bile posebne proslave (kao to je proslava roendana Kralja), uglavnom su bile obeleene razigranim sveanim kantatama, sa punom raskoi truba i bubnjeva. (Bah je mnoga od ovih dela preradio u duhovna dela; na primer, Boini oratorijum, BWV 248). O obinim koncertima se malo zna, s obzirom da se u novinama pisalo samo o onim neobinim dogaajima. Verovatno je bilo dosta instrumentalne muzike od dela samo za klavijature, pa preko sonata da dela za orkestar. Ovde su verovatno izvoeni i Bahovi koncerti za vie klavsena, mnogi su adaptirani od prvobitnih dela za violinu, ili preraena dela drugih kompozitora, na primer, Vivaldija. Povremeno su izvoena i vokalna dela, kao to je Kantata o kafi, BWV 211, prvi put izvedena 1732. godine. Izvoena su i dela Hendla, Vivaldija, Telemana, Lokatelija, Albinonija i drugih. Ulaznice su naplaivane za neobine koncerte i povremene specijalne koncerte (Sonder-konzerte), koje su izvodili poznati gostujui izvoai. Obini koncerti su verovatno bili besplatni. Ovi koncerti su bili ozbiljni dogaaji, izvoeni van asova u kafe-kuama i verovatno nisu bili samo ukras kulinarskim atrakcijama. Izvoenje Collegiuma se, u stvari, ne razlikuje od koncerta u obliku u kome nam je danas poznat. Sam termin - 21 -

koncert je i poeo da se koristi vezano za nastupe Collegiuma Musicuma, u njegovim kasnijim godinama. Rasporedi nedeljnih nastupa, komponovanje novih dela, probe, aranmani programa itd. otkrivaju da Collegium Musicum vie nije pod Bahovim rukovodstvom. injenica je da je ovo u poznim godinama njegovog ivota postala glavna umetnika aktivnost i da je crkva postala skoro nebitna. U godinama provedenim sa Collegiumom Bah je doiveo zadovoljstvo kakvo nije iskusio sve od vremena provedenog u Ketenu. Ostao je dirigent Collegiuma Musicuma sve do smrti Gotfrida Cimermana 1741. godine. Bah je uivao u posetama Drezdenu, esto sa svojim sinom Vilhelmom Fridemanom, kada se sastajao sa svojim prijateljima iz Dvorskog orkestra ili je poseivao operu. Jednom prilikom je pozvao svog zatitnika grofa fon Kislinga, kome je predstavio grupu varijacija, sada poznatih pod imenom Goldberg varijacije.

Lajpcig 1744.-1750. Godine introspekcije

Tokom poslednjih godina svog ivota Bah se povlai u miran ivot, proizvodei neke od najosnovnijih postavki barokne muzike. U svom stanu je primao posete muziara iz cele Nemake i drugih zemalja. Njegov sin Karl Filip Emanuel pie: nije bilo muziara koji je iz bilo kog razloga posetio Lajpcig, a da nije svratio do mog oca.... Bez sumnje su oni uivali u privatnim koncertima u Bahovoj ogromnoj radnoj sobi, izvodee koncerte za 2, 3, ili 4 klavsena poznato je da je Bah posedovao est klavijatura i mnoge druge instrumente. 1747. godine, na putu snaji u Berlinu koja je ekala drugo dete njegovog sina Karla Filipa Emanuela, Bah svraa u Potsdam posle dva dana zamornog puta. Ovde je pozvan u posetu Palati Kralja Frederika Velikopruskog, u kojoj je njegov sin Karl Filip Emanuel bio dvorski muziar. Frederik se upravo spremao za poetak koncerta, svirao je flautu uz pratnju orkestra, kada je dobio listu osoba koje su u poseti Dvoru. Sputajui svoju flautu rekao je lanovima orkestra: Gospodo, stari Bah je ovde. Otkazao je koncert i pozvao Baha da isproba nekoliko fortepijana koje je napravio Bahov prijatelj i kolega Gotfrid Zilberman. Kralj je posedovao nekoliko ovih instrumenata, koji su se nalazili u razliitim prostorijama. Kada je Bah zavrio sa sviranjem svakog instrumenta, Bah je pozvao Kralja da mu zada temu za improvizaciju. Ovo je bila ta tema:

Bah je, naravno bio dorastao ovom zadatku. Po povratku u Lajpcig, sa ciljem iskazivanja zahvalnosti za prijem koji je imao u Potsdamu, Bah razvija teme u sekvence sa pokretima kontrapunkta, dodaje sonatu za violinu i flautu, naziva ih - 22 -

Muzika rtva i alje in na Dvor sa propratnim pismom posvete. Sledeeg dana je kraljevska pratnja obila Potsdam, jer je Bah pozvan da svira na svim gradskim orguljama. Bah je zatim postao lan Miclerovog drutva, udruenja uenih ljudi posveenih promovisanju muzike nauke, gde se od svakog lana oekivalo da pokae svoje umee. Bahov doprinos je bio pet kanonskih varijacija u ijim se osnovama nalazila Boina himna S nebeskih visina. Poslednjih godina Bahovog ivota, kreativna energija je dostigla maksimum muzike ekspresije: Misa u h-molu, Kanonske varijacije, Goldberg varijacije i, naravno, Muzika rtva, koje pokazuju umetnost kanona. Njegova poslednja dela prikazuju sveukupnu njegovu vetinu sabrane u kontrapunkt i fugu; metode koje je on razvio do savrenstva i koje nijedan kompozitor nije uspeo da prevazie. Ovo delo je poznato pod imenom Die Kunst der Fuge (Umetnost fuge, BWV 1080). Tokom svog ivota Bah je radio pod slabim svetlom, pa je sada vid poeo da ga naputa. Juna 1749. Vee u Lajpcigu je poelo da traga za njegovim naslednikom. Na savet svojih prijatelja, Bah je otiao na pregled kod poznatog engleskog specijaliste oftamologije, Dona Tejlora (koji je takoe operisao Hendla) i koji je trenutno bio u poseti Lajpcigu. On je izveo dve operacije katarakte, marta i aprila 1750. godine, a njihov slab efekat je pogoran infekcijom koja je ozbiljno ugrozila Bahovo zdravlje. Poslednje mesece svog ivota Bah je proveo u zamraenoj sobi, preraujui koralne fantazije (BWV 651-668) uz pomo Altnikola, svog uenika i zeta. U ovim uslovima je iskomponovao svoje poslednje koralne fantazije, zasnovane na preradi korala Pred Tvojim prestolom stojim, Gospode. Takoe je radio na fugi koja sadri tonalitete B-A-C-H. esto su ga pitali zato ranije nije poeo da radi na ovoj temi, a on bi odgovarao da uprkos tematskim mogunostima, smatra da je taj postupak isuvie arogantan. Ovo delo Bah nije stigao da zavri. Ova nezavrena fuga, normalno se nadovezivala na izvoenje Umetnosti fuge, mada se od nje razlikovala, iako tema moe biti prilagoena, kako primeuje Gustav Notebem, 1880. godine. Poslednju velianstvenu Trostruku fugu (Kontapunkt XI) Bah je takoe napisao u poslednjim danima svog ivota. Ujutru, 28. jula 1750. godine, on se budi nalazei da ponovo moe da podnese jaku svetlost, kao i da jasno vidi. Istog dana je imao modani udar, koji je bio praen jakom groznicom. Umro je uvee, posle petnaest do devet, u ezdesetestoj godini ivota, predajui svoju blagoslovenu duu Spasiocu... Bah je sahranjen na groblju sv. Jovana koje se nalazilo izvan gradskih zidina, u zoru 31. jula, a njegov grob je, u odsustvu nadgrobne ploe (na grob mu nije bio postavljen ni obian znak sa imenom) ubrzo bio zaboravljen. Crkva Sv. Tome, kojoj je skoro 30 godina savesno sluio, nije nijednom reju obeleila gubitak svog velikog slubenika. Kada je Crkva sv. Jovana rekonstruisana 1894. godine, nekoliko uenika i Bahovih oboavalaca, poverovalo je da su pronaeni posmrtni ostaci ovog kompozitora. Parcijalna identifikacija je izvrena na osnovu serije anatomskih i drugih analiza. Kosti su poloene u sarkofag od kamena koji je zakopan na mestu - 23 -

pored poete Gelerta u podrumu Crkve sv. Jovana, i mnogi posetioci su dolazili da iskau potovanje prema ovom velikanu, sve dok crkva nije sruena u II sv. ratu. Jo jednom su posmrtni ostaci spaeni i sahranjeni 1949. godine, ovog puta u oltaru Tomine crkve, gde se i danas nalaze. Za razliku od Hendla koji je ivot proveo u gradovima irom Evrope, Bah je ostao u svojoj zemlji, tako da nije upoznao nastojanja francuskih klavsenista, italijanske opere i oratorijume, ni predbarokna polifona dostignua. On je svoj stil izgradio u duhovnom dodiru sa nemakim orguljaima i sa nemakom narodnom pesmom. 47 svezaka bilo je potrebno za objavljivanje svih dela, koje je objavilo Bahovo udruenje osnovano 1850. godine. majder je popisao celokupno stvaralatvo i bilo je 1080 kompozicija. Bahovi instrumentalni radovi po opsegu i znaaju ne zaostaju za vokalnim, oni i kvantitetom i kvalitetom stoje na visini vokalnih, a barokna instrumentalna nastojanja udruuju i razvijaju do vrhunca. Barokna polifonija u Bahovim instrumentalnim delima sadri istu dubinu i oseajnost kao i vokalna dela. Stilski postupci i detalji kojima kompozitor oblikuje programske pozadine slini su oseanjima u kantati ili pasiji primenom hromatike Bah izraava bol, tugu i potitenost.

- 24 -

Dela Johana Sebastijana Baha

Pasije po Jovanu, po Mateju, po Marku i Luki; Misa u h-molu; Boini oratorijum; Magnifikat; oko 300 kantata; 6 Brandenburkih koncerata; 7 koncerata za klavir i orkestar; 3 koncerta za dva klavira i orkestar; 2 koncerta za tri klavira i orkestar; 1 koncert za etiri klavira i orkestar; 2 koncerta za violinu i orkestar; 1 koncert za dve violine i orkestar i vie koncerata tipa konerto groso; 4 orkestarske svite; 3 sonate za solo violinu; 6 svita za solo violonelo; 6 sonata za klavir i violinu; sonate za flautu i klavir, violu da gamba i klavir ... : 6 partita za klavir; po 6 francuskih i engleskih svita za klavir; 30 dvoglasnih i troglasnih invencija; fuga Das Wohltemperierte Klavier (ukupno 48); Muzika rtva; Die Kunst der Fuge; Goldberg - varijacije ; orguljske tokate, fantazije i fuge, koralne predigre i partite, moteti, pesme i arije.

Instrumentalna dela:
Najvanije mesto u bogatom Bahovom stvaralatvu zauzimaju kompozicije za klavir i za orgulje. U podruju klavirskih dela Bah je svakom ljubitelju muzike omoguio da se, savlaujui manje i vee tekoe, priblii vrhuncima njegove instrumentalne muzike u koju svakako pripadaju oba toma Das Wohltemperierte Klavier. Mali preludijumi i fuge, dvoglasne i troglasne invencije, Francuske svite, Engleske svite i partite su stepenice koje vode do vrhunca stvaralatva J. S. Baha. Bahova muzika misao se odlikuje velikim dozama improvizacije, deonice imaju samostalnost kretanja, to je posledica upotrebe razliitih ritmova, ne samo plesnog, ve i drugaijeg karaktera. Plesni ritmovi odaju i blizinu naroda, naine zabavljanja uz gajde ... To se vidi, na primer, u gavoti iz tree Engleske svite:

Zbirke - 25 -

svita: Francuske svite, Engleske svite, partite, imaju po 6 svita; sabrane su 1731. godine u prvi deo zbirke Klavierbung. Svaka engleska svita poinje preludijumom, neki stavovi su ponavljani sa dodavanjem ornamenata i ukrasa, a u zbirci se naroito istiu sarabande. On je svuda majstor, u troglasnu invenciju zna uneti oseanja bola i duboke patnje, to se moe videti i u Pasiji po Mateju. O tome svedoe i taktovi iz troglasne invencije u f - molu:

- 26 -

Drugi deo zbirke Klavierbung sadri: partitu u h - molu pod naslovom Uvertira u francuskom stilu za embalo sa dva manuala Italijanski koncert, koji je dobio naziv po tome to je sastavljen po italijanskom ukusu, a ne na osnovu porekla tema, jer one nisu u stilu kompozitora italijanske koncertne muzike. Uprkos nazivu, u izvoenju ne uestvuje orkestar; koncert je pisan za embalo sa dva manuala i Bah je uspeo da doara kontraste solo i tutti. U prvom stavu javljaju se dve teme u istom tonalitetu, to je u kontrastu sa pravilom da se druga tema javlja u tonalitetu dominante. Srednji stav Italijanskog koncerta je lirska elegija, glavnu melodiju izvodi violina, tkivo je homofono, ali ne sasvim jer u pozadini sporedni glasovi pletu posebno melodijsko nizanje tonova. Finalni stav je sastavljen od ivahne igre tonova, to je suprotno prethodnim stavovima. Trei deo zbirke Klavierbung sadri Predigre uz katehizam poznatim i pod nazivom Orguljska misa, koje su komponovane u parovima, tako to je svaki napev obraen dva puta (dui i krai - najee fugiran). U zadnjem, etvrtom, delu zbirke Klavierbung se nalaze 30 Goldberg varijacija, koje je Bah napisao za svog uenika Johana Teofila Goldberga, na zahtev ruskog poslanika grofa fon Kislinga. Kao temu Bah je iskoristio dvodelnu sarabandu iz Klavirskih knjiica, napisanih za Ana Magdalenu, njegovu drugu suprugu. Goldberg - varijacije su veoma bogate materijalom, proete optimizmom i predstavljaju jedno od vrhunskih dela koje je Bah napisao za embalo. Dok se tema preobraava, harmonska struktura i bas ostaju sauvani kroz svih 30 varijacija, to Goldberg - varijacije pribliava pasakalji i ansoni. Svaka trea varijacija pisana je u obliku kanona, ima ih 9, i svaka je izgraena na drugom intervalu, od unisona do none. Trideseta varijacija Quodlibet je izgraena na dva aljiva nemaka napeva, koji se mogu uti i istovremeno, u imitacijama. Varijacije koje nisu konstruisane na kanonu imaju razliite oblike: invencije, fugete, tokate, francuske uvertire, kapria, ornamentirane lagane kantabilnosti i savrene bravuroznosti. Tri varijacije su u sporom tempu, od kojoh je najsavrenija dvadesetpeta varijacija i predstavlja lirski vrhunac celokupnog ciklusa. Na podruju muzike za klavir najvee Bahovo delo je Das Wohltemperierte Klavier - dobro temperovani klavir. Temperovati znai podeliti oktavu na 12 jednakih intervala, koji omoguuju potpunu primenu enharmonije. Dobro temperovani klavir sadri dva dela (iz 1722. i iz 1744. godine). U svakom se nalaze po 24 preludijuma i fuge u svim tonalitetima dura i mola. Raznovrsnost Bahovog stvaralatva se zasniva na shvatanju da su preludijum i fuga delovi celine, koji su u kontrastu, ali koji se dopunjuju.

- 27 -

Fuga:
Fuge ispunjavaju i predstavljaju njegovo poslednje delo Die Kunst der Fuge, koje sadri dvadeset stavova. Bah je nedostini majstor fuge, kako vokalne tako i instrumentalne. Fuga je dokaz Bahove stvaralake snage u temama koje prelaze od patetike i dramatinosti do nenosti, i od setne lirike do veselja. Celokupna graa fuge zasnovana je na jednoj temi, koja se javlja u punom obliku ili u specifinim fragmentima. Prvi deo fuge naziva se ekspozicija, najee je etvoroglasna, a moe biti petoglasna, troglasna, dvoglasna, pa i jo vie glasova. Prvi glas nosi temu (dux), koje mora omoguiti imitiranje i primenjivanje drugih kontrapunktskih postupaka u daljem toku fuge. Drugi glas (comes) preuzima temu od prvog glasa i to u tonalitetu dominante, vodei rauna o zavretku teme. Ako tema na kraju modulira na dominantu, tema u drugom glasu se razvija u tonalitetu dominante i to je realna fuga, ako tema ostane u istom tonalitetu, comes se modulira u tonalitet tonike, tako se kasnije pojavljuje u treem glasu, i to je tonalna fuga. Dok drugi glas izvodi temu, u prvom se javlja nova misao, koja dopunjuje temu. Ekspozicija se zavrava tek kada tema proe kroz sve glasove. Drugi deo fuge naziva se razvojni deo, u njemu se tema pojavljuje u drugim tonalitetima, koji su odvojeni meuigrama - divertimenti. Modulacije se vre prema tonalitetu u kome e se tema pojaviti, a elementi glavne i sporedne teme se kombinuju na razliite naine. Ponekad se tema imitira u inverziji, augmentaciji, diminuciji. Trei deo fuge naziva se zavrni deo i u njemu odgovor na temu poinje pre nego to se sama tema zavri i tako se stie utisak da se basovi jure (stretto); a orgelpunkt je esto praen inprovizacionim metrikim slobodnim kretanjima, sa zavretkom na autentinoj kadenci u tonalitetu tonike. esto ih sledi coda. Bah je za klavir napisao i posebno smelu Hromatsku fantaziu i fugu, a pored toga i mnogobrojne fuge za orgulje, kao i za violinu. Karakteristina obeleija naravi J. S. Baha otkriva kontakt sa delima za orgulje. Snaga njegovih polifonih struktura, patetika i dramatika, ekspresija kao i intimnost oseanja, nigde se nisu tako uoavale kao u njegovim kompozicijama za orgulje. Znaajne su mnogobrojne obrade protestantskih korala i ima ih vie od 150 razraenih obrada melodija. Vano mesto zauzimaju njegove koralne predigre u kojima su komentarisane potresne i uzviene reenice teksta korala. Od 164 koralnih napeva koji se pevaju tokom jedne godine, Bah je zavrio samo 45. Gornji glas sadri koralni napev, a ostali glasovi poseduju samostalne melodije, i upravo te deonice predstavljaju komentar dogaaja koje opisuju. Najpoznatiji korali: 6 ivlerovih korala, Osamnaest korala, 5 kanonskih varijacija himne S nebeskih visina, napevi Zbog Adamovog greha, Kad smo u najveoj nevolji... Vrhunac u variranju za orgulje dostignut je u Pasakalji u c-molu. Pasakalja se sastoji od 20 varijacija posle kojih sledi zakljuna dvostruka fuga. U ostala Bahova - 28 -

dela za orgulje spadaju Pastorala u F-duru, Osam malih preludijuma i fuga, fuga u d-molu, tokata i fuga u C-duru, tokata i fuga u d-molu, tokata i fuga u Dduru, preludijum i fuga a-molu, fantazija i fuga u g-molu. Veliki je i uticaj J. S. Baha na samu tehniku izvoenja na klaviru i orguljama, naroito na sam prstored. U to vreme palac i mali su se veoma retko upotrebljavali, a treim prstom se prelazilo preko etvrtog. Bah je prilikom sviranja lestvice koristio sladei prstored: 1, 2, 3, 4, 1, 2, 3, 4, a znaajno je i to da je prste drao zaobljene i u istoj horizontalnoj liniji. Meu Bahovim delima za vee instrumentalne ansamble trebalo bi pomenuti etiri svite-uvertire, od kojih su najpoznatije u D-duru i h-molu. est Brandenburkih koncerata iz 1721. godine pripadaju konertu grosu, ali uz upotrebu duvakih instrumenata u solistikom izvoenju. Trei i esti Brandenburki koncert su pisani iskljuivo za gudake orkestre. U njima je Bah koristio italijansku formu sa tri stava, od kojih je srednji u laganom tempu.

Vokalna dela:
Vokalna dela J. S. Baha su od velikog znaaja za muziko stvaralatvo uopte, zato to novi elementi: tekst i re, omoguavaju umetniku potpuno izraavanje ideja. Bah je u prvom redu filozof i lirik. Bavi se problemima ovekovog ivota, vere i nade u pobedu, ali njegova dela govore i o smrti i stradanju. Posebno mesto meu vokalnim delima zauzimaju crkvene kantate; napisao ih je oko 300 od kojih je samo 200 sauvano.

Duhovne kantate:
U protestantskom bogosluenju kantata zauzima centralno mesto. Uz nju se izvodi motet i vie himni. Kantata se moe uti izmeu itanja Jevanelja i propovedi, a ako je iz dva dela onda i posle propovedi. Prvi deo govori o ljudskom stradanju, patnjama i brigama, dok su teme drugog vera, nada i uteha. Bahova kantata se najee sastoji od 5 - 7 taaka, ali ih ponekad ima i vie od 10 u kojima naizmenino nastupaju solisti, manji ansambli i hor. Od elemenata u kantati su zastupljeni: arija, ariozo, reitativ i snani polifoni odlomci, a veoma je znaajan koral, na poetku ili na kraju kantate, koji simbolino izraava glavnu ideju njenog sadraja. Instrumentalnu stranu Bah poverava razliitim ansamblima, koji nisu samo pratnja, ve sadre odlomke koji dopunjuju vokalno izvoenje.

- 29 -

Svetovne kantate:
Od ukupnog broja Bahovih kantata, oko dvadeset je svetovnih. Odlomci iz kantata uzeti su iz Bahovih instrumentalnih dela. Vegove svetovne kantate su najee izvoene u ast visokih linosti iz plemike klase, a Bah ih je nazivao serenadama, burleskama, pa i muzikim dramama. Najpoznatije su Seljaka kantata koja govori o ljubavi, pesmi, plesovima sa sela i u njoj se mogu uti narodni napevi, zatim Kantata o kafi koja prikazuje oca koji erku pokuava odvii od kafe. Bah je napisao dve svadbene kantate Weichtet nur, betrbte Schatten i O holder Tag, ernjnschte Zeit. Na podruiju crkveno-duhovne muzike su, pored duhovnih kantata vani Bahovi moteti, Magnifikat, mise i pasije. Sauvano je samo est Bahovih moteta, koji su kompozicije velikog opsega. U njima ne uestvuje orkestar, ve dvostruki hor. U neki motetima Bah je koristio koralne napeve, gde se zapaa izuzetno vladanje polifonijom. Magnifikat (Magnificat anima mea Dominum - Velia dua moja Gospoda) je napisan za soliste, petoglasni hor i orkestar. Tekst je na latinskom, uzet iz Jevanelja po Luki i nosi rei Isusove mati Marije, koja slavi Boga, njegovu mo i dobrotu.

Mise i oratorijumi:
Mada je bio protestant, Bah je koristio latinske tekstove pri pisanju pet misa. etiri kratke mise (u F-duru, A-duru, g-molu i G-duru) je namenio kraljevskoj kapeli drezdenskog dvora za katoliko bogosluenje. Najznaajnija je Bahova Velika misa u h-molu pisana za hor, soliste i orkestar, po duini je prevazila obine mise, pa se ne moe izvoditi pri obredu. Od standardnog niza oratorijuma, koji sadri pet taaka (Kyrie, Gloria, Credo, SanctusBenedictus, Agnus Dei) nastao je ciklus od 24 take (15 horskih nastupa, 6 arija i 3 dueta). U delu gde se iskazuju patnja, briga i bol, melodije su molske, usporene, uz pratnju sekvenci, hromatike, a ima i dosta disonance izraene uglavnom u umanjenim septakordima, prekomernim trozvucima i petozvucima. Za iskazivanje radosti, sree i poleta Bah koristi durske melodije energinog pokreta, ritam je ivlji, harmonija uglavnom ne naputa dijatoninost. J.S. Bah je napisao dva oratorijuma Boini (ciklus od 6 kantata namenjen boinim danima) i Uskrnji.

- 30 -

Pasije:
Koristei etiri Jevanelja, Bah je napisao 4 pasije: po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Prva je nastala pasija po Luki 1712. godine, pa po Jovanu 1724. godine, po Mateju 1729. godine i po Marku 1731. godine. Pasija po Marku je velikim delom unitena, a Pasija po Luki je pisana u stilu kantata, pa zaostaje za ostalim delima ove grupe. Po opsegu dela su nadmaila ono to je na tom podruju ranije napisano: po Jovanu sadri 68 taaka, a po Mateju ak 78 taaka. U strukturi Bahovih pasija susreu se poznati elementi vokalne muzike: reitativ, horski koral, horski nastupi koji su naizmenino obeleeni dramatinou i lirikom, arije i arioza; orkestar ima znaajnu ulogu u isticanju ideje dela. Tekst, upotpunjen muzikom, dobija dublje znaenje. Piui Pasiju po Mateju Bah vodi rauna o brojevima. On trajanje nota i njihov broj na zanimljiv nain vezuje za dogaanja u Jevaneljima, na primer broj Hristovih uenika je jednak broju taktova, 39 akorda simbolika za 39. psalm. Johan Sebastijan Bah ostavio je za sobom raskono bogatstvo, izraslo iz razliitog materijala, koji potie iz Nemake, Italije i Francuske, a od koga je, stavljajui svoj stvaralaki peat nainio neto originalno i neponovljivo. On postie savrenstvo u polifoniji, to je rezultat velikih ambicija koje, inspirisane malim stvarima, uokviruju muziku zlatnim ramom umetnikog genija. U njegovim delima se osea izuzetna snaga i energija, ali i uravnoteenost harmonije i kontrapunkta, horizontalnih i vertikalnih elemenata. Naizgled skromna i povuena, linost ovog giganta poseduje u dui sakriven potencijal, koji se ogleda u nedostinim, perfektnim i dostojanstvenim vokalnim i instrumentalnim dostigniima, neprocenjivom kulturnom blagu.

- 31 -

- 32 -

Literatura:

Josip Andreis, 1975., Povijest glazbe Duan Plavi, 1972., Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja Internet

- 33 -