Filozofski fakultet, Niš

Studijska grupa: psihologija

Seminarski rad iz psihologije umetnosti:

Johann Sebastian Bach

Profesor:

Student:

Vladimir Nešić

Jana Lazović 31

U Nišu, 2006. godine

Sadržaj:

osnovne karakteristike baroka odlike instrumentalne muzike život J.S. Baha − − − − − − − − − − − Ajzenah 1685.-1695. Ordruf 1695.-1700. Lineberg 1700.-1702. Vajmar (prvi put) 1703. Arnštat 1703.-1707. Milhauzen 1707.-1708 Vajmar (drugi put) 1708.-1717. Keten 1717.-1723. Lajpcig 1723.-1729. – Kantor i dirigent Lajpcig 1729.-1740. – Collegium Musicum Lajpcig 1744.-1750. – Godine introspekcije

strana 4 strana 4 strana 7 strana 7 strana 8 strana 9 strana 9 strana 10 strana 10 strana 11 strana 13 strana 15 strana 18 strana 21 strana 24 strana 24 strana 27 strana 28 strana 29 strana 30

dela J.S. Baha instrumentalna dela fuga vokalna dela mise i oratorijumi pasije

-2-

-3-

-4- .

svetla tami. tipična pojava u muzici baroka. Osnovne karakteristike baroknog stila bitno se razlikuju od renesansnih. godina kada umire najveći majstor baroka . nisu potpuno ispisivali. došlo je do velikog napretka u razvoju melodije. godina.Osnovne karakteristike baroka: Za početak novog razdoblja u evropskoj muzici označava se 1594. Tako je nastao generalbas ili kontinuo.tamno. Mada karakter muzike još uvek zavisi od vladara. a zatim delimično i težnja bogatog građanstva. dok ostale deonice preuzimaju ulogu pratnje) na primer u operi. -5- . zadržala često i bogato nizanje tonova čisto dekorativnog karaktera. Barokna umetnost je. prvenstveno namenjeni izvođenju na lutnji. naročito u Holandiji i Italiji. muzička umetnost je doživela mnogobrojne promene: stvorene su nove forme svetovne i crkvene muzike. U baroku dinamika je bila postavljena na principu kontrasta svetlo . a ostali su bili predstavljeni brojkama kojima su se označavali intervali između najdubljeg i ostalih tonova u akordu. povezanih na principu kontrasta. kada sa muzičke pozornice nestaju dva najveća predstavnika renesanse Orlando di Laso i Palestrina. U ovom periodu. Harmonija je u ovom periodu postajala određenija i jasnija. a polifonija je dostigla svoj drugi veliki procvat. Melodika se slobodno razvijala. bogatstvo i veličinu. suprotstavljanja jedinke masi. instrumentalna forma koja je predstavljala niz plesova različitih naroda. plemstva i crkve. izraz potreba i osećanja aristokratskog društva tog vremena. Označavao se samo najdublji ton. Za završetak baroka uzima se 1750. tako što se između dva brza stava nalazio jedan sporiji. Međutim. a svuda se susreće mnoštvo ukrasnih elemenata. uobičajenom instrumentu u XVI veku. To je umetnost pokreta i nemira. u drugim muzičkim kompozicijama dominira polifonija. koji je trajao oko 150 godina. prema tome. oslobodivši se od vekovne podređenosti tekstu. Napredak muzike bio je uslovljen razvojem kulture iniciranog ekonomskim porastom i jačanjem privrede. ali se akordi. a te godine je izvedena i prva opera. koji su predstavljali osnovu muzičke građevine. puna kontrasta.Johan Sebastijan Bah. (isticanje gornje melodije. U nekim baroknim muzičkim oblicima potpuno je vladala monodija. potpuno slobodno razvijala u nove samostalne instrumentalne oblike. a kasnije na klaviru. Baroknoj sviti prethodili su brojni renesansni plesovi. dinamična je i bogata detaljima. Prvo se javlja svita. On se svirao na čembalu. harmonije i instrumentacije. orguljama. dostižući savršenstvo u poslednjim decenijama razvoja. Zbog toga dominiraju monumentalnost. Aristokratija je htela da umetnošću prikaže svoju moć. dolazi do većeg uticaja građanstva. Odlike instrumentalne muzike: Barok je veoma značajno razdoblje za razvoj instrumentalne muzike koja se. raskoš i sjaj. tako da između forte i piano nije bilo crescendo i decrescendo.

vrlo pokretan. U baroknoj muzici komponovane su i sonate za solo-instrument bez kontinua. Za svitu se.pun zvuk). prvi je lagani. španski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. Svi stavovi barokne svite su u istom tonalitetu. Kasnije su u okvir svite ušli i drugi plesovi: mennuet. Sonata takođe ima nekoliko stavova. kancone (cancona). orkestar ili soloinstrument uz pratnju orkestra. Končerto groso je doprineo stvaranju solističkog koncerta u kome se jedan instrument izdvaja i suprotstavlja celom orkestru. uz pratnju kontinua (continuo) tj. Instrumentalna muzika je u XVI veku počela živeti novim. ali oni nisu plesnog karaktera. kompozitori baroka su pisali i ričerkare (ricercar). u prostranim dvoranama. Ripijeno se sastojao iz gudačkih instrumenata: prve i druge violine. odjekivati. viole i violončela (ponekad nekog duvačkog instrumenta) i kontinua. kurant (courante). ako je pisana za veće muzičke sastave (orkestre) nazivali uvertiromorkestarska svita. bili su uvodni deo svite) i arija. napisano za jedan ili dva gudačka instrumenta.Svite su pisane za solo-instrument. namenjene prvenstveno instrumentima sa dirkama. chancone. nazvana končertino (concertino). rondeau. namenjena dvema violinama. sonatom se nazivala svaka kompozicija za sviranje (izraz potiče od italijanske reči sonare . suprotstavlja orkestru. tokate (toccata). naročito u Italiji. gavota. kontinuu i violi da gamba. najčešće violina. samostalnim životom. francuski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. laganog tempa i dostojanstvenog karaktera i žiga (gigue). brzog tempa. čembalu i orguljama. umerenog tempa. kao i stavovi kojima je nedostajao plesni karakter: uvertira. manji instrumentalni sastav. Stavovi sonate po tempu su takođe raspoređeni na principu kontrasta. Svaki stav ima po jednu osnovnu muzičku misao-temu. Kao stavovi barokne svite se javljaju: alemand (allemande). upotrebljavao i naziv partita.zvučati. tamo gde je trebalo pojačati zvuk vokalnih grupa tako što se vršilo instrumentalno izvođenje glasovnih -6- . intrada. engleski ples u 6/8 taktu. preludijum (pretežno svečanijeg i ozbiljnijeg sadržaja. kod priredbi na otvorenom. Končerto groso (concerto grosso) je vrlo karakterističan oblik barokne muzike u kome se manja grupa instrumenata . saraband (sarabande). jer je dugo bila isključivo u službi vokalne muzike: u svečanim prilikama. a one su veoma slobodno građene sa dosta improvizacije. kapriča (capriccio) i fantazije (fantasia). i zaista se može reći da se u končertu grosu radi o takmičenju između manje grupe od dva ili više solo-instrumenata i orkestra. Osim spomenutih muzičkih oblika. Izgrađeni oblik barokne sonate je delo od četiri stava. Sam naziv koncert došao je od italijanske reči concertare takmičiti se. Korene ovih formi nalazimo još u XVI veku. Svitu su. nemači ples 4/4 ili četvorodelnom taktu. a vrlo rasprostranjen oblik je triosonata. koji se obično izvodio na čembalu. rigandon. svirati). Sredinom XVII veka nastaju dve vrste sonata: sonata da chiesa (crkvana sonata) koju su nazivali jednostavno „sonata” i sonata da camera (kamerna sonata). generalbasa. koji se zvao ripijeno (ripieno . Kada je nastala instrumentalna muzika. instrumentu sličnom violončelu na kome je svirana basova deonica kontinua. pa brzi. zatim sporiji i na kraju brzi stav. bourree.

kompozitori baroka su često varirali koralne teme. prelazi iz jedne deonice u drugu. kontrasti polifonije i monodije. a kontrapunkt se veoma često koristi. koju je potpuno razradio Johan Sebastijan Bah. Instrumentalno variranje sadrži tri različita postupka. Posebni su oblici varijacijska svita i variranje koje je veoma često ograničeno na gornju deonicu. Variranje je ponekad povezano sa elementima polifonije i koncertantnosti. Pojava opere. uslovljava nastajanje instrumentalnog soliste. Variranje se najčešće upotrebljavalo u muzici XVII veka. pa se on naziva „razdoblje varijacije”. U drugom postupku se melodija svake varijacije posebno ukrašava. ali ostaje u najvišoj deonici. Prilikom pisanja instrumentalnih dela. već je sva pažnja usmerena na harmonije i basove deonice. koji na isti način iznosi svoje emocije na instrumentalnoj harmonskoj pozadini. Posebnu pažnju zaslužuje variranje.deonica. koji kroz subjektivnost izražava trenutke bola i radosti na pokretnoj akordskoj pozadini. Najsavršenija i najveličanstvenija polifona tvorevina baroka je fuga . -7- . harmonije se ne menjaju. Pojam vokalnog soliste. naročito za orgulje. ornamentira. Cantus firmus variranje. Kod trećeg tipa varijacija melodija više nije u prvom planu. potpunije upoznavanje mehanizama i mogućnosti za što bolje izražavanje pojedinih instrumenata – svi su ti elementi uslovljavali znatne promene u daljem razvoju instrumentalne muzike. upotreba instrumenata za akordnu pratnju monodičkih odlomaka. tema se u svakoj varijaciji ponavlja. postupak koji barok nasleđuje od kasne renesase i koristi na različite načine u svim oblicima instrumentalne muzike.

-8- . bilo ih je katkada do 120 i ti skupovi bili su ispunjeni muziciranjem.-1695.1750. a porodica je uživala reputaciju velikih muzičkih talenata. Svake godine okupljali bi se svi članovi razgranate porodice. Svi Vajtovi potomci su bili muzičari i kompozitori. Erfurtu. Sam Bah kaže da je on „na taj način naučio da pazi na takt”. po zanimalju pekar i mlinar. .) Ajzenah 1685. Živeli su u Vajmaru. i čim bi jedno od njihovih radnih mesta ostalo prazno. Potiče iz razgranate porodice muzičara u kojoj su se od 60 poznatih članova 53 aktivno bavili muzikom. Dugi niz godina članovi porodice Bah su u Tiringiji bili na pozicijama orguljaša. gradskih instrumentalista ili kantora. koji je sa sobom u mlin nosio malu citaru i svirao dok se žrvanj okretao. Ajzenahu kao orguljaši i kapelnici. našao bi se novi Bah da ga popuni.Život Johana Sebastijana Baha Johann Sebastian Bach (1685. Otac Johan Ambrozijus – dvorski trubač vojvode od Ajzenaha i dirigent muzičara grada Ajzenaha u Tiringiji. Prvi muzičar u porodici bio je Vajt Bah.

kao što su Froberger. Đorđa u Ajzenahu. a on je bio revnostan učenik novijih kompozicija za klavijature. Kerl i Pahbel. započeo je sa uvođenjem Johana Sebastijana u umetnost sviranja orgulja. gramatiku latinskog jezika i osnove Svetog Pisma. Mihaila u Linebergu. na latinskom i nemačkom jeziku. Stric Johan Kristof. grčki jezik i teologija i dostigao je vrhunsku formu na veoma ranom uzrastu. Johan Sebastijan je provodio prijatne trenutke svog života u ovom domaćinstvu učeći sviranje orgulja i klavsena sa velikim interesovanjem. koja je nekada bila vlasništvo manastira.Porodica je u Ajzenahu živela u prostranoj porodičnoj kući u blizini centra grada. godine Johan Sebastijan. Ne zna se tačno kako su putovali. poznatom po tome što obezbeđuje besplatno mesto siromašne ali muzički talentovane dečake. a sada je postavljen za orguljaša Crkve sv. Njegov savršeni sopran mu je obezbedio mesto u horu bogatog manastira sv. u Lineberg. Opisuju ga kao pevača koji ima „neuobičajeno tanak visok glas“. U proleće 1700. Johan Sebastijan i jedan od njegove braće Johan Jakob prelaze da žive kod svog najstarijeg brata Johana Kristofa (rođenog 1671. kreće na put od 250 kilometara na sever. sa prostorijama za muzičare pomoćnike i velikom ostavom za žito. a sada jedna od najnaprednijih škola u Nemačkoj. sa svojim drugom iz hora Georgom Erdmanom. Sa osam godina stupa u Latinsku osnovnu školu. gde uči čitanje i pisanje. Tu je otac podučavao Johana Sebastijana sviranju violine i klavsena. Elias Herda je imao visoko mišljenje o glasovnim mogućnostima Johana Sebastijana. malom gradu koji se nalazi 50tak kilometara jugoistočno od Ajzenaha. Takođe ga je ohrabrio da proučava komponovanje i zadao mu je da prekopira dela nemačkih kompozitora za orgulje. Jedna anegdota govori o tome kako je Kristof kaznio svog mlađeg brata kada je otkrio da je po mesečini prepisivao zabranjeni muzički rukopis tokom šest meseci. U školi je oformljen hor koji peva u Crkvi sv. a da su ih povremeno prevozili -9- . koji je bio orguljaš u Crkvi sv. Učenici se takođe pevali u horu i njihov kantor. godine) koji se nedavno oženio i nastanio u Ordrufu. oduzimajući mu vrednu kopiju. Đorđa što pruža priliku Johanu Sebastijanu da učestvuje u redovnim bogosluženjima. Johan Kristof je bio odličan nastavnik – svaki od petorice njegovih sinova je dostigao poziciju od značaja u muzici. Vrlo rano je ostao bez brata i sestre. Kada je ordrufska crkva trebalo da dobije nove orgulje. Ordruf 1695. ali se pretpostavlja da su pešačili. Odlično mu je išao latinski. Johan Kristof je bio učenik Pahbela. a kada je imao devet godina njegova majka umire. Brzo je savladao sve što mu je zadato. Kristof je dozvolio mlađem bratu da posmatra izgradnju. Sebastijan je bio motivisan učenik i vrlo brzo je postao izuzetno uspešan u sviranju ovih instrumenata. a devet meseci kasnije i otac. Tokom tog perioda Johan Sebastijan je išao u Osnovnu školu u Ordrufu. Mihaila u Ordrufu.-1700.

Jovana u Linebergu. U Vajmaru ostaje kratko. Najviše je bio zainteresovan za izgradnju orgulja u Novoj crkvi u Arnštatu. mislio je da ima velike šanse da bude postavljen na mesto orguljaša. Gradsko veće Arnštata poziva mladog Baha da isproba nedavno završene orgulje u Novoj crkvi. u kojoj su postojali i najbolji primeri nemačke duhovne muzike. U Linebergu se već oprobao u duhovnoj horskoj muzici. Tako je 1702. obogaćen muzičkim iskustvom. Sada dobija mogućnost da se praktično oproba u sviranju orgulja.10 - . . Obaveze su bile mnogobrojne a Bah je dobio jedinstvenu priliku da učestvuje u horskim i instrumentalnim izvođenjima. S obzirom da su članovi njegove porodice bili profesionalno aktivni u okrugu generacijama. napustio Lineberg i vratio se na jug. Kada je imao osamnaest godina. U julu 1703. starog prijatelja porodice Bah. Bem je Baha upoznao sa obimnom tradicijom orguljaša u Hamburgu. Hranu i piće su sigurno dobijali u mnogobrojnim manastirima uz put. ali je bio koristan kao violinista u orkestru i kao pratnja na klavsenu u toku horskih proba.čamcem ili zapregom. Imao je sreću da u ovom periodu sretne Georga Bema. violini. dobro je primljen zbog svog neobičnog soprana i odmah je upućen na audiciju za Metenov hor. Johan Sebastijan. da bi se kasnije ponovo vratio. Kada je Johan Sebastijan stigao u ovaj severnonemački muzički centar. Takođe mu je omogućeno da proučava odličnu muzičku biblioteku Gimnazije. a koji je je bio prijatelj Bahove porodice u Ordrufu. nazvanoj tako posle skoro celokupne rekonstrukcije. Bah oduševljava Arnštatsku publiku i odmah dobija posao orguljaša uz značajne povlastice. s obzirom da je ozbiljno stradala u požaru. U Vajmaru dolazi u kontakt sa italijanskom instrumentalnom muzikom i biva postavljen za zamenika već ostarelog orguljaša Eflera. Vajmar (prvi put) 1703. Dok je čekao kraj izgradnje orgulja u Arnštatu. koji je u Hamburgu bio učenik poznatog orguljaša Jana Adamsa Rajkena. Uskoro je izgubio svoj sopran. kontinuu i sviranju orgulja. kao i u komponovanju i izvođenju u francuskom stilu. Johan Sebastijan je prihvatio mesto violiniste u malom kamernom orkestru vojvode Johana I. orguljaša Crkve sv. Svojim izvanrednim sviranjem i posvećenošću muzici.-1702. koje nije upoznao u siromašnim gradovima svog zavičaja. odlučuje da pokuša da nađe posao orguljaša u svojoj rodnoj Tiringiji. Lineberg 1700. a takođe je bio pod uticajem francuske instrumentalne muzike. mlađeg brata vojvode od Vajmara.

za koje je Bah morao platiti visoku cenu. Na žalost. veće odlučuje. nakon vesti o smrti orguljaša u Milhauzenu. Krajem 1706. Bah je bio fasciniran koncertima i diskusijama o delima s ovim velikanom.11 - . da bude blago preme svom mladom i nepromišljenom orguljašu. Crkveno veće je odlučilo da ukori Baha zbog „čudnih zvukova“ tokom službi. Ubrzo iz Arnštata stiže Marija Barbara. Do sada Bah već poseduje visoko izgrađene ideale nemačke duhovne muzike i započinje sa organizovanjem siromašnih ustanova Milhauzena. Milhauzen 1707. Milhauzen je grad poznat po svoj nezvisnosti. Krajem 1703. bez sumnje oduševljen posedovanjem orgulja sa dve klavijature i 23 pedale uz obavezu da omogući muziku za svoju zajednicu.-1707. Marija Barbara sa kojom će se kasnije oženiti. Zbog ovoga ga Veće strogo kažnjava. gde biva primljen posle uspešne audicije na Vaskrs 1707. i uvežbava hor i nedavno oformljen orkestar. oktobra 1717.. koje ubrzo sprovodi u delo. pa ostaje u Libeku za vreme Božića sve do februara 1706.-1708. . izazvana njegovim „iznenadnim varijacijama i sporednim ornamentima koji maskiraju melodiju i zbunjuju prisutne“. četvrtina grada je bila razorena usled požara i bilo je vrlo teško naći odgovarajuće mesto za stanovanje. Zajednica biva iznenađena i zbunjena njegovim idejama – postojala je znatna konfuzija tokom izvođenja korala. Marija Barbara dolazi iz ogranka Bahove muzičke porodice.Arnštat 1703. uz žalbu da je „zabavljao nepoznatu žensku osobu u potkrovlju crkve“. da bi mogao da sluša poznatog orguljaša Ditriha Bukstehudea. godine. znajući za veštinu njegovog sviranja. međutim. a njen otac je bio orguljaš u Gerenu. osamnaestogodišnji Johan Sebastijan preuzima svoju dužnost u Arnštatu. Novi konflikti nastaju kada Bah. navodeći klauzulu u ugovoru. Mlada dama je verovatno bila njegova dalja rođaka. koji je imao dugu muzičku tradiciju. U povratku posećuje Rajnkena u Hamburgu i Bema u Linebergu i vraća se ispunjem entuzijazmom i novim idejama. Bah nije želeo da se pravda pred grupom ograničene i konzervativne gospode. Bah odlučuje da konkuriše za postavljenje. uključujući svoju. godine. U Libeku je iskoristio svaku priliku da sluša večernje koncerte u Bogorodičinoj crkvi u kojoj su izvođene Bukstehudeove duhovne kantate. Oktobra 1705. godine. a takođe je zahtevalo objašnjenje produženja boravka u Libeku bez ovlašćenja. odbija da radi sa nedisciplinovanim dečacima u horu koje je trebalo da uvežba. Počinje sa prikupljanjem muzike dostupne u Nemačkoj. godine u živopisnom seocetu Dornhajmu. Gradsko veće odobrava Bahu da poseti grad Libek u severnoj Nemačkoj. sa kojom se Johan Sebastijan venčava 17.

javili su se religiozni sukobi u Milhauzenu. Orgulje su bile nove i nisu bile velike kao one u Arnštatu. a on je u mnoge gradove pozivan da testira ili posvećuje orgulje. Kao dvorski orguljaš. sem vojvode saksonsko-vajmarskog koji je bio jedan od cenjenije i kulturne gospode. Ipak. Obično je iz zabave govorio da „pre svega mora da proveri da li orgulje imaju dobra pluća“ i uz pritiskanje svih pedala je proizvodio najjači . Učenici koji su želeli da nauče da sviraju orgulje dolazili su i iz najudaljenijih krajeva zemlje. juna 1708. Bahu je zadat posao nadgledanja radova. već i zato što je postao stručan u konstuisanju orgulja. proistekla iz do sada nepoznate raskoši u prostranoj Bogorodičinoj crkvi. Njegovo testiranje je bilo detaljno i obuhvatno. Nakon saglasnosti Veća sa tim predlogom. godine. Tokom ovog perioda pretežno je pisao dela za orgulje i ubrzo je postao poznat širom Nemačke kao jedan od najtalentovanijih orguljaša i kompozitora. između protestanata. pa je prihvatanje predloga bio dokaz visokog mišljenja dvora o njegovim sposobnostima. To je i učinio i 1709. koji su voleli muziku. ne samo zbog toga što je izuzetan orguljaš. u svrhu proslave otvaranja Gradskog veća u februaru 1708. Na dvoru je u XVIII veku bilo uobičajeno da muzičari imaju i određene dužnosti u domaćinstvu.-1717. s obzirom na činjenicu da su neposrednu prevlast imali pijetetisti. upoznao i druge pojedince koji su se zalagali za razvoj kulture. uz obrazloženje da. predlažući kompletno renoviranje i poboljšanje orgulja u Crkvi sv. već i da ne dobija šansu da realizuje svoj cilj. Johan Sebastijan je nasledio Johana Eflera. Bah podneo ostavku vlastima u Milhauzenu. ne samo što ima teškoće da izdržava ženu sa malom platom koju je dogovorio na dolasku. Vajmar (drugi put) 1708. Ovaj uspeh ohrabruje Baha da sastavi detaljan izveštaj. pa je Bah opet bio u potrazi za novim obećavajućim mogućnostima. posebno da ustanovi duhovnu muziku „u slavu Boga“. Bah je imao dva zaduženja – bio je član kamernog orkestra i dvorski orguljaš – koja su mu nudila dosta mogućnosti za napredovanje. Međutim. Blazijusa. Vajmar je bio vrlo mali grad sa samo 5000 stanovnika. vojvoda od Vajmara mu je ponudio zaposlenje dvorskog muzičara. Blazijusa. godine Bah je postao vođa orkestra. situacija je razrešena mirno. i kao stručnjaka u konstrukciji orgulja i kao orguljaša.12 - . Muzika je u Milhauzenu bila u stanju propadanja. i pijetetista. pre nego što su orgulje bile završene. 1714. ponekad je svirao klavsen. uz molbu da Bah nadgleda izgradnju orgulja u Crkvi sv. Veće nije imalo drugu opciju sem da odobri njegov odlazak. koji su strogi puritanci i gaje nepoverenje prema umetnosti i muzici. godine dolazi da proprati prvo korišćenje orgulja. muzičara od velikog značaja.Prvi rezultat ovih napora bila je kantata „Got ist mein König“ (BWV 71). Nadogradnja je bila skupa. Bah je bio prestrašen tim rastućim uticajima. Raniji kontakti u Vajmaru sada su bili od koristi. a povremeno je i pisao i aranžirao nešto od muzike. Posle nekoliko godina Bah je izjavio da su neadekvatne i da treba da budu dograđene. U orkestru je uglavnom bio violinista. Ovde je Bah. pa je 25.

atmosfera više nije bila prijatna. Posledica toga je bila nemogućnosti saradnje muzičara sa jednog i drugog imanja. Ovde je pažnja bila usmerena na italijanski muzički pravac. Međutim. koji su bili ljubitelji muzike. Keten 1717. Bio je u stanju da svojim stopalima postigne takve prelaze pedalama koji bi zadali velike muke drugim. Bah je u Vajmaru stekao mnogo prijatelja. Drugi pišu: „Svi njegovi prsti imaju jednaku snagu i podjednako su u mogućnosti da sviraju sa najvećom preciznošću.13 - . Na dan takmičenja. Bah je sa svojim rođakom Johanom Georgom Valterom prepisivao neke od italijanskih instrumentalnih koncerata za instrumente sa klavijaturama. poznatog kompozitora i Hendlovog učitelja. taj posed je podeljen na „Vilhelmsburg“ imanje koje je pripalo vajmarskom vojvodi i „Rote Schloß” koji je pripao njegovom bratancu Ernstu Augustu. Antonio Vivaldi. uslovi i plata nisu bili dovolji za njegovu rastuću porodicu tako da je bio primoran da odbije to postavljenje. Maršan odlučuje da se diskretno povuče vraćajući se najbržom kočijom nazad u Francusku. Dok je bio u poseti u Drezdenu. koji je smatran jednim od najboljih u Evropi. Bah je pružio impresivni solo nastup pred mnogobrojnim auditorijumom i zvaničnicima. često čineći da graditelji orgulja poblede od straha. Povrh svega. koju je on prihvatio. tokom koje je probno izveo kantatu (verovatno BWV 21). Bah je takođe stalano posećivao „Rote Schloß”.-1723.“ Bah je izumeo odgovarajući prstored da bi mogao sa lakoćom da savlada i najteže deonice (koristeći pet prstiju umesto dotadašnja tri). ignorisao je ovo preuveličavanje privatne prepirke. koji je tada bio moderan u Evropi. a fugu da isproba jasnoću kontrapunkta. dokazavši da je najbolji orguljaš svog vremena. Bah je pozvan da učestvuje u takmičenju sa francuskim orguljašem Maršanom. godine. . Ipak. veoma sposobnim. Probu je uglavnom završavao sviranjem preludijuma i fuga: preludijum da bi isprobao snagu orgulja. Tokom 1717. koji su kasnije objavljeni u „Orgelbüchlein“. a rezultat toga je bila je ponuda funkcija kapelnika. Uz pomoć vojvode Ernsta Augusta. pa je Bah dospeo pod rukovodstvo njegovog sina. Bah je predstavljen ketenskom dvoru. koji je. pozvan je da zameni Zahaua. čiji je najistaknutiji predstavnik bio kompozitor iz Vencije. Ali. Ovim je Bah bio gorko razočaran. stari vodeći kapelnik je preminuo. s obzirom da je već sada obavljao većinu poslova kapelnika. sviračima klavijatura. dom vojvodine udovice i njena dva sina. Bah je uradio ono što je bilo najbolje. koji je elokventno izrazio divljenje ovom kompozitorskom geniju. Ovo je razbesnelo vajmarskog vojvodu. naredio da ga uhapse i pritvore u lokalnom zatvoru.mogući zvuk. među kojima je bio i istaknuti filozof i naučnik Johan Matijas Gesner. kada je Bah uputio zahtev za razrešenje dužnosti. posle mesec dana je pušten i dobija dozvolu da napusti službu. U poseti Haleu 1713. jer je očekivao da će ta funkcija pripasti njemu. Ovaj prisilni odmor Bah je iskoristio produktivno pripremivši za celu godinu ciklus koralnih preludijuma za orgulje. Konstantin Belerman opisuje njegovo sviranje sledećim rečima: „Njegova stopala kao da pomoću krila lete nad pedalama dok moćni tonovi ispunjavaju crkvu“.

1718. upotpunjenom svetovnim kantatama i instrumentalnom muzikom koja je sadržavala najmodernije stilove i modu. koja je privukla Bahovu . prvo je bio u Holandiji i Engleskoj. religijska ubeđenja mladog princa ga nisu sprečavala da uživa u veselom stilu života. Zamolili su ga da iskomponuje i izvede kantate u čast prinčevog rođendana i za proslavu Nove godine – za svaki od ovih događaja po dve – jednu duhovnu i jednu svetovnu. Vilkea. dela za klavir itd. Na povratku sa ovog drugog putovanja Bah je doživeo značajan šok – njegova supruga Marija Barbara. kojeg je cenio. dosta je putovao. on je posetio Hamburg i izrazio interesovanje za nepopunjeno mesto orguljaša u Crkvi sv. nije bilo duhovne muzike u Ketenu. uključujući klavsen) su ga pratili na tim produženim putovanjima. godine stigle su mu zanimljive vesti: kada je Vihelm I Pruski došao na vlast. Dva meseca kasnije. tretirajući ih kao sebi ravne. ipak. koji su iz cele zemlje. Za razliku od većine prinčeva tog vremena. Dva puta su postetili Karlsbad.) na turneji po Evropi. pa je princ Leopold mogao da preseli mnoge muzičare iz Berlina u Keten. ostavivši za sobom četvoro dece.-1713. on je bio svirač visoko profesionalnog nivoa – svirao je klavsen. a iz Italije se vratio sa odlukom da podigne standarde nemačke svetovne muzike na podjednako visok nivo. pa u Nemačkoj i Italiji. a jedna od njih bila je i Ana Magdalena. Na taj način bio je upoznat sa posednjim muzičkim stilovima u Evropi. On je posedovao razvijen ukus za muziku. Vrlo brzo se sprijateljio sa novim kapelnikom. koji jedva da je imao 25 godina i bio je sin kalvinista. umrla je i bila sahranjena u njegovom odsustvu.C. svirao je vrlo slobodno i neformalno sa svojim dvorskim muzičarima. Jakova. gde je proučavao italijansku svetovnu muziku sa velikim interesovanjem. Bah nastavlja da radi i živi u Ketenu. pa je Bah dane provodio u potpunosti posvećen muzici. ćerka J. Princ Leopold je proveo tri godine (od 1710. U izvođenju ovih kantata učestvovali su pevači iz okoline dvora. koju je ostavio u dobrom zdravstvenom stanju tri meseca ranije. koncerata za violinu. godine. Mladi princ je primenio svoj budžet minijaturnog dvora u obezbeđivanju orkestra od osamnaest članova. Njegov poslodavac bio je mladi princ Leopold anhalt-ketenski. i u leto 1720. izabrani na osnovu svojih muzičkih sposobnosti. Kada je princ putovao. sonata. da bi se iz Beča vratio kući. Život u Ketenu je bio veoma neformalan i ne previše zahtevan. najčešće u Italiju. pa je često od njega tražio savete o različitim stvarima. najvišoj funkciji koja je pripadala muzičarima u vreme baroka. U ovoj crkvi postojale su slavne Arp Šnitgerove orgulje sa četiri klavijature i šezdeset ručica. Tokom njegove turneje 1713. Bah odlazi iz Hamburga u Keten pre audicije.Bah je stigao u mali dvor u Ketenu da bi radio na funkciji kapelnika. S obzirom da su kalvinisti bili protivnici protestantskih bogosluženja. raspustio je dvorsku kapelu svog oca. verovatno zbog uslova koji mu nisu odgovarali. Ipak. Bah i neki od dvorskih muzičara (zajedno sa instrumentima. violinu i violu da gamba. dvorskog i mesnog trubača u Vajsenfelsu. Bez obzira na običaje tadašnjeg dvora. Tokom ovog perioda napisao je dosta kamerne muzike. neki su čak bili iz Berlina. mesto okupljanja evropske aristokratije.14 - .

kantora u Crkvi sv. otvorio mogućnost za primanje Baha u Lajpcig. Međutim. Lajpcig je za Baha bio poznata teritorija gde je on imao mnogo muzičkih i dvorskih kontakata. koje sam prilagodio za više instrumenta. Možda Margrejvu nije bilo lako pristupiti. kao što su govorili njegovi savremenici. često mu pomažući prepisivanjem njegovih rukopisa. godine. Ana Magdalena i Bah su se venčali – ona je imala 20. a češće je bio u svojoj rezidenciji na Malhov imanju nego u Berlinu. Decembra 1721. za Baha je ovo bio nesrećan doživljaj. Postigla je da on to prestane. Još više je period posle smrti Johana Kunaua. postojale su neke muzičke greške u notama . Još jednom je Bah odlučio da u okolini potraži nove mogućnosti.. Nema istorijskih podataka koji eksplicitno dokazuju da je Bah posetio Margrejva na njegovom Brandenburškom dvoru. želeo je da im pruži odgovarajuće obrazovanje.15 - . Nadam se da ću do kraja života biti u njegovoj službi. "Vaše Visočanstvo. Možda su baš ove okolnosti bile te koje su Bahu omogućile da oživi stari poziv da napiše ono što je danas poznato pod imenom Brandenburški koncerti. Bah je morao da preuzme staranje o svojim sinovima. a imala je i veliko interesovanje za Bahov rad. svom starom školskom drugu: "Ovde mi je učitelj graciozni princ. U sledećih 28 godina njihovog braka ispunjenih srećom. godine. pojavim pred Vama. Ana Magdalena je imala divan odnos sa Bahovom decom.. Bah. što se može videti iz pisma Erdmanu.pažnju svojim finim sopranom. Nedelju dana posle Bahovog venčanja. s obzirom da princeza nije želela da se njen muž bavi muzikom. s obzirom na njegovu povećenost muzici i na postojanje mogućnosti dobijanja novog zaposlenja. Bah je u Ketenu proveo mnogo prijatnih trenutaka.teško da bi njih Bah dozvolio. a on 36 godina. princ se takođe oženio. sem toga. s obzirom da sam pre nekoliko godina imao to zadovoljstvo da se.. . tu je i poznati univerzitet i Sajam trgovine koji se održavao tri puta godišnje i koji je gradu davao atmosferu kosmopolisa. rodilo se trinaestoro dece – samo nekolicina je preživela teško detinjstvo. a u Ketenu nije bilo ni univerziteta ni kulturne atmosfere i ustanova velikih gradova. Na primer." Postojali su neki interni muzički razlozi zbog kojih je sam Bah nameravao da poseti Berlin i da pristustvuje prvom izvođenju ovih dela. bila je dobra domaćica. na Uzvišeni zahtev Vašeg Visočanstva. a posebno ne bi dozvolio da ceo pokret "padne" na nekog udaljenog izvođača čije muzičke sposobnosti Bah nije poznavao. pa sam bio slobodan da izvršim svoju skromnu dužnost da prezentujem svoje koncerte." U ovoj situaciji. koji voli muziku i koji je detaljno poznaje. Od muzičara iz tog braka potiču Johan Kristof i Johan Kristijan. Za ovo su verovatno postojali mnogobrojni razlozi. Najupadljivija je bila praznina u pokretu u sredini trećeg koncerta. koje je možda privlačnije od zaposlenja u Berlinu. Tome u Lajpcigu juna 1722. Vaše Visočanstvo je primetilo muzičke sposobnosti koje ja posedujem i ukazalo mi je tu čast da mi odobri da pošljem delove svoje kompozicije. ne bi dozvolio da muzičari osete uzbuđenje.

-1729. starosti između 11 i 20 godina i obezbeđivala je horove za najmanje četiri gradske crkve. Bah se preselio u Lajpcig 22. Davno otvoreni Univerzitet privlačio je mnogobrojne studente i ljude sa različitih strana. godine. Pozicija kantora je ponuđena Bahu i. iz 1717. nedavno otvorenom gradskom bibliotekom. Škola sv. veličanstvenom Zgradom opštine i vrlo živim socijalnim životom. Porodicu Bah su u tom trenutku sačinjavali Johan Sebastijan. gde će i ostati do kraja svog života. Pavla. asfaltiranim i noću osvetljenim trotoarima i ulicama. Međutim. Jedna od najbitnijih odlika Lajpciga bila je međunarodna trgovina. pa je njegova kandidatura odložena do daljnjeg. Tome sazidana je uz zapadni gradski zid i nalazi se nedaleko od markantne Plajzburške tvrđave sa ogromnom kulom na severozapadnom uglu gradskih zidina. a iz Drezdena su u posetu dolazili članovi Carskog dvora. Uprkos skoro neučtivoj rezervisanosti Gradskog Veća prilikom njegovog postavljanja. na primer. Lajpcig 1723.16 - . koji je jedan severnonemački časopis opisao vrlo detaljno: „Prošle subote oko podneva. s obzirom da je grad želeo da plati neophodno školovanje njegovim sinovima. Takođe je bio jedan od prvih gradova kulturnog života u Nemačkoj. sa ogromnim privatnim imanjima. godine. kada je u decembru došao da testira nove orgulje u univerzitetskoj Crkvi sv. Grad je poznavao iz prethodnih poseta. gde je proveo sledećih 27 godina života. je obeležen kao dan inauguracije novog kapelnika uz uobičajene govore i himne i označava kraj šestomesečne potrage za osobom koja će biti na toj funkciji. Tri puta godišnje su se održavali Sajmovi trgovine koji su grad pretvarali u mesto izložbe sa mešavinom posla i zadovoljstva. devet. on je prihvatio zaposlenje. koji se nalazi u školskoj zgradi“. maj 1723. Izvan masovnih zidina Lajpciga bila su šetališta sa drvoredima i prostrane botaničke bašte. koje je izgradio Johan Šajbe. bio je centar izdavačke industrije. dok je grad istovremeno bio ogledalo evropskog muzičkog ukusa i kompozicije. Lajpcig. kočijama stigao on sa suprugom i nastanio se u svoj novo dekorisani stan. evropski trgovački centar i mesto sa razvijenim i poznatim univerzitetom. – Kantor i dirigent Sa populacijom od 30000 stanovnika. uz žaljenje zbog njegovog odlaska ali ne želeći da mu stoji na putu. dok je oko dva časa popodne.Razmotrene su vrline različitih kandidata za uspeh u Kunau i Veće je predložilo Georga Filipa Telemana. vlasti u Hamburgu nisu želele da „puste” Telemana. Bah je dao otkaz u Ketenu. grad drugi po veličini u saksonskoj oblasti. Mnoštvo međunarodnih trgovinskih i kulturnih veza je zasnovano na ovaj način. radeći kao kantor i upravnik hora i muzike u Lajpcigu. maja 1723. dvanaest i četrnaest godina. u Lajpcig je stiglo četvoro kola natovarenih robom i imovinom bivšeg kapelnika Dvora u Ketenu. a princ ga je prihvatio. Ovi učenici su uglavnom . 31. a Sajam knjiga je veoma doprinosio razvoju kulturnog života Lajpciga. Škola je imala oko 60 učenika. njegova supruga i četvoro dece. od osam. Bahov dolazak je bio najveći događaj u muzičkoj i socijalnoj sferi. Tako je Bah sa svojom porodicom i imovinom krenuo u Lajpcig.

disciplina praktično nije postojala. Takođe je trebalo da obučava muzički talentovane učenike sviranju instrumenata da bi mogli da sviraju u crkvenom orkestru. bez sumnje. Prozor njegove radne sobe na prvom spratu je bio okrenut ka zapadu i sa njega se pružao pogled izvan gradskih zidina. polja koja je kasnije Gete opisao sledećim rečima: „Kada sam ih prvi put video. Grad je preko stotinu godina imao svoj Gradski orkestar. Na zahtev Baha Hofman je napravio violu pompozu. polja i livade. a četvrti u Novoj crkvi. O 54 učenika koji su Bahu bili na raspolaganju za različite horove. Od članova orkestra se očekivalo da budu profesionalci u sviranju violine. a uslovi življenja nisu bili zdravi. a druge u Crki sv. U blizini škole sv. Tokom leta ovaj deo je bio centar gradskog i muzičkog života. tenor u porodici violina. Hofman (Hofmanovi instrumenti se i danas koriste u Crkvi sv. kao i da učenicima predaje latinski jezik (ovu dužnost je Bah vrlo brzo prepustio mlađem kolegi). koja je poticala iz 1553.17 - . bilo muzičara koji bi posećevali izvođenja u crkvenoj galeriji. C. Orkestar koji je korišćen u izvođenju kantata je sadržao dvadestetak članova. Drugi hor koji je bio istog obima ali sa manjim mogućnostima. Petra. pokazuju da je u gradu. na predivne bašte. sastavljen od četiri duvačka i četiri gudačka instrumenta. Pretpostavlja se da je prisustvo legendarnog Gotfrida Rajha u orkestru kao svirača i duvačkog i gudačkog intrumenta. Bah izjavljuje: „17 je kompetentno. Dosta . Pretpostavlja se da je Bah mogao da računa na veoma profesionalan orkestar. sama zgrada. Bah bi preduzeo sve korake da utvrdi da li su instrumenti koji imaju pisak u vrhunskoj formi. između jarka i reke Plajze. i posle 1719. Tome. Nikole. godine. 20 njih nije potpuno. pa je u školi bilo samo 54 učenika iako je škola mogla da primi 120. Roditelji nisu želeli da šalju svoju decu školu u kojoj je razboljevanje dece bilo tako često. Orkestar je bio pod rukovodstvom kantora. dok 17 njih nije sposobno“. ali bez kantate. regularni koncerti u Cimermanovoj kafe-kući i druga muzička događanja. je bila trošna. još manjih mogućnosti je pevao u Crkvi sv. frule. ovde se nalazilo osam kafe-kuća gde su stanovnici provodili svaki slobodan trenutak svog života. Iako se u tadašnjim novinama tvrdilo da je kantorov stan „sveže renoviran“. jedne nedelje u Crkvi sv. je pevao u crkvi. Komponovanje muzike je bila popularna dokolica u to vreme. pa su često pevali na sahranama i gradskim ulicama za milostinju. koja je vodila u poznato šetalište oivičeno lipama koje su pratile liniju gradskih zidina. Treći hor. Poznato je da je neke od instumenata koji su se koristili 30-tih godina XVIII veka napravio J. Najbolji od njih su raspoređeni da pevaju u horu koji izvodi kantate u nedelju. flaute i drugih duvačkih instrumenata. Dužnosti kantora su bile da organizuje muziku u četiri glavne crkve u Lajpcigu i da od učenika Tomine škole oformi horove u ovim crkvama. kao seniora. Tome i u njenom su vlasništvu). Grad je nazvan „Atinom na Plajzi“ i nudio je mnoge atrakcije tokom letnjih praznika u svojim parkovima i baštama pored Plajze i svom idiličnom okruženju.bili iz siromašnih porodica i nisu mogli da plaćaju svoje školovanje. Bahov stan u školi je bio podeljen na prizemlje i dva sprata. osoblje se svađalo među sobom. govori o visokom kvalitetu orkestra. Tome u gradskim zidinama se nalazila uzana Tomina kapija sa malim mostom preko gradskog jarka. mislio sam da se nalazim na Jelisejskim poljima“.

gde je Bah mogao pisati muziku kada god hoće. uvek bi odredio tonove komponovanjem glavne . Na taj način je ispunjavao dužnosti koje su se ogledale u načinu instruisanja nadarenih učenika. Zbog ovoga je nastala velika svađa između Baha i autoriteta i tek kada je napisao žalbu Upravi u Drezdenu postignut je kompromis Bah je bez sumnje svoje dužnosti izvršavao na način na koji je to zahtevano od njega. nakom čega je manje redovno komponovao kantate. To je bilo nakon dirigovanja jedanaest službi sve do Božića 1725. koju je izvršavao posredno. Bah je takođe učestvovao u duhovnoj muzici Univerzitetske crkve. U Lajpcigu nije bilo aristokratskih olakšica ketenskog dvora. Glavni deo službe se završavao oko podneva. Onima koji i sada uživaju u slušanju Bahovih kantata. četvrtkom je kantor bio slobodan. Bogatstvo i kompleksnost instrumentacije Bahovih kantata samo po sebi ukazuje da Bahu nije bilo teško da dostigne visok standard bavljenjem muzikom. utorkom i sredom. ova pozicija je dodeljena prosečno talentovanom orguljašu Crkve sv.Bahovih arija sadrži deonice za obou obligatu. razrađivanju delova za kontinuo. Treba imati u vidu i da sve dužnosti koje su deo počasne pozicije moraju biti ispunjene i koje ne zavise samo od onih čija su to zaduženja. Časovi pevanja su se održavali od 9-12 ponedeljkom. Učestvovali su učenici i njegovi sinovi. Iako su ove službe bile jednostavne i sadržale su samo nekoliko himni.18 - . koju ju sledilo pričešće. sada već slavnog. može se činiti da su neke od arija manje slikovite nego što se to očekivalo od ovakvog maestra. gospodina Baha. Crkve sv. kopiranju pojedinih deonica za izvođenje. Bahova pozicija. himnama i izvođenjem na orguljama. Nikole. ili se propoved nalazila između dva dela kantate. što ukazuje na pristustvo dobrog oboiste među sviračima duvačkih instrumenata u gradu (možda baš Rajha). zajedno sa muzičarima koji su bili u poseti i kojima je pripala čast da učestvuju pod rukovodstvom. Službe su se održavale i radnim danima da bi Bah mogao da nadgleda horove sve četiri crkve kao i onu koja se nalazila u staroj bolnici i onu u „kući za korekcije“. ovde je morao striktno da se drži svojih dužnosti unutar organizovanog života crkve i škole.. sa motetom. i komponovanju jednostavnih rečitativa i arija za izvođenje. na primer. Kantata je trajala uglavnom dvadesetak minuta. dužnost kantora je bila i da komponuje muziku za sahrane (opelo) i za razne druge prilike. Ovaj lično određen zadatak je uglavnom izvršavao tokom prvih pet godina. Probe nedeljnih kantata su se održavale subotom popodne. a petkom je držao predavanja pre podne. sledila je propoved od oko sat vremena. ako je ona sadržala dva dela. Pavla. Dok je Bah u stvari radio na kompoziciji nekih od rečitativa i arija sa svojim učenicima.. Uzrok ovoj činjenici može ležati u osnovama obrazovanja Bahovog vremena. Sem ovog. kada je otkrio da gradski kantor više nije zvanični muzički upravnik Univerzitetske crkve. Naglasak je bio na „praktičnom učenju“ – prepisivanju dela velikih majstora. baveći se tokom ovih godina odavno postvljenim ciljem – obezbeđivanjem seta kantata za svaku nedeljnu liturgiju u toku godine. Violu i violinu obligatu je uglavnom svirao sam Bah. zahteva predavanja latinskog jezika. Nedeljom su službe počinjale u 7 ujutru. godine. kantor je morao da organizuje grupu od oko devet pevača koji su radili po sistemu dežurstva. Malo je verovatno da je bilo kamernih orgulja ili klavsena u galeriji – korišćene su isljučivo glavne orgulje.

gde će održati oproštajni govor. plemić i student Univerziteta u Lajpcigu. – Collegium Musicum Često se u Bahovoj biografiji pominju nesuglasice koje je imao sa Većem. septembra 1727. on je bio široko poznat i cenjen kao kompozitor. sam bi napisao celu kantatu. Slušalac uglavnom može da bude siguran u autentičnost Bahovih arija ili rečitativa kada oni nose njegov lični „potpis“ – pratnju pisanu za gudačke instrumente pre nego za jednostave figure bas deonica. BWV 198. bez obzira na to. Johana Kristofa Gotšeda. Ovo je potreslo protestantsku Saksoniju. Često je bio pozivan da testira nove instrumente. do 1736. Bahu je tada dozvoljeno da komponuje Odu. koja je bila u dubokoj žalosti. Bah sada počinje da posvećuje najveći deo svog vremena aktivnostima van Lajpciga – da savetuje izgradnju orgulja. a služba je počela sa oglašavanjem svih zvona u gradu. gde je honorarno bio kapelnik od 1729. Princ-elektor Augustus saksonski je prihvatio poljsku krunu. Veliki sarkofag se kraljevskim amblemima je stajao u sredini prepune crkve. pa se nakon ovog postupka svog supruga odrekla trona i živela odvojena od njega sve do smrti 6. Dve nedelje kasnije. obzirom da je pretpostavljeni Bahu. koji bi trebalo da obezbedi muziku za ovakvu priliku. Zvanično odobrenje je stiglo 12. Poštovanje je raslo sa širenjem njegove reputacije. Pavla. orguljaš i ekspert u oblasti izgradnje orgulja. da napiše stihove Ode žalosti. da s vremena na vreme pruža usluge privatnim ustanovama u Ketenu i Vajsenfelsu. Njegova supruga Kristina Eberhardin je preferirala protestantizam. zato što je sprovodio veoma detaljne provere. muzičar. godine. gospodina Gernera. uz prigovor da to „ne znači da će od sada komponovati muziku za akademske festivale“. godine. oktobra. što ga je obavezivalo da usvoji rimokatoličku veru. Nedavna istraživanja većeg obima pokazuju da ovi podaci govore o nebalansiranom životu koji je Bah vodio. tokom prvih šest-sedam godina službe napisao obiman repertoar kantata (pretpostavlja se da ih je ukupno oko 300). Fon Kirhbah je ovlastio nekadašnjeg Bahovog libretistu.19 - . Naročito je bio poznat kao stručnjak u izgradnji orgulja. a Baha da iskomponuje muziku. predlaže da organizuje počasnu službu u Crkvi sv. Lajpcig 1729. Hans fon Kirhbah. Sigurnost ove pozicije obezbedila je činjenica da je Bah. U programu je bilo naznačeno da je Odu „komponovao gospodin Bah u italijanskom stilu“. koji mu je omogućio da i dalje proširuje svoj muzički opseg i aktivnosti. Međutim. Teškoće nastaju zbog činjenice da Fon Kirhbahov izbor kompozitora ignoriše muzičkog direktora Univrzitetske crkve. pa mu je Kirhbah morao platiti kompenzaciju.-1740. predavač.deonice koja se odnosi na napisanu temu nedelje. Kirhbah je održao svečani govor nakon drugog refrena. mada je Gotšedov tekst verovatno stigao nekoliko da na ranije. Gerner je protestovao. Jedno izvođenje Bahovog dela je posebno registrovano sa detaljima: kantata poznata kao Trauerode (Oda žalosti). Gospodin Bah je pratio izvođenje na klavsenu. među muzičarima koji su se nalazili na galeriji. U slučaju da se radi o nekoj od ozbiljnijih prilika. pa je uskoro dobio titulu dvorskog kompozitora Dvora u Drezdenu – princa-elektora saksonskog i Kralja Poljske. .

godine Bah se žali saksonskom princu-elektoru u Drezdenu. uz nadgradnju dva sprata i restaurisanje eksterijera. Gezner je nedavno preuzeo funkciju upravnika u Tominoj školi. što je dalje razljutilo Veće. Bah nije ni pokušavao da se opravda. Ovo je navelo Baha da piše svom školskom prijatelju Erdmanu. Nakon ovog priznanja Bah prezetuje dvočasovni koncert na novim Zilbermanovim orguljama u Bogorodičinoj crkvi (koja je tragično nastradala u II sv. godine. ratu. 1733. Na žalost. Bah se nije slagao sa ovim predlogom. Bah je sada pokušao ponovo uz podršku svog pokrovitelja iz Drezdena. jer dobija poziciju profesora na Univerzitetu u Getingenu. Spas nalazi u formiranju Collegiuma Musicuma. Njega nasleđuje Johan August Ernesti. 1729. U uvodnom govoru Gezner naglašava potrebu za muzikom unutar zdanja – što Bahu pruža „nadu u svetliju budućnost u školi“. koji je bio porodični prijatelja Bahovih i kum Karla Filipa Emanuela. Detaljno proučavanje svakodnevnih aktivnosti ovog muzičkog sastava ukazuje na značaj koji je on imao na razvitak kulturnog života Lajpciga 30-tih godina XVIII veka.Bah je razvio blisku saradnju sa svojim savremenikom. a naglasak treba da bude na predmetima koji će više biti od koristi u svakodnevnom životu. Bah postaje stalni upravnik i dirigent ovog muzičkog društva i počinje da dobija zvanična priznanja i poštovanje najvišeg nivoa. U Bahovo vreme u Lajpcigu je već posojala tradicija muzičkih društava – svetovne muzičke organizacije. prilažući kopije Kirija i Glorije iz Mise u h-molu. pa su želeli da smanje njegove prihode. čuvenim saksonskim graditeljem orgulja Gotfridom Zilbermanom. zavist ili proganjanje“ sa kojim se neprekidno suočava u Lajpcigu. Gezner napušta Lajpcig 1733.20 - . koji je imao 29 godina i koji je ranije bio stariji član uprave Tomine škole. uz molbu da mu nađe neko „odgovarajuće zaposlenje“ na kome ne postoje „brige. Bah je testirao skoro sve Zilbermanove instrumente u Saksoniji. juna 1732. koja datiraju iz sredine prethodnog veka. gde se od maja 1730. Mnoge javne ličnosti Lajpciga su bile povezane sa muzičkim aktivnostima studenata . iako bezuspešno. pokrenute uglavnom od studenata poznatog gradskog univerziteta. a ovom Bah posvećuje kantatu BWV 18. ako ne i sa samog početka. u svakom slučaju ovo smanjuje njegovu želju za obezbeđivanjem duhovne muzike Veću. Posle toga je dobio titulu. nakon smrti svog prethodnika 1729. Tridesete godine XVIII veka su bile period izgradnje Lajpciga. Promene se dešavaju i na polju Bahovog komponovanja – manje piše korale a više solo kantate. a sada se radi na njenoj rekonstrukciji). pa je počeo da se potpisuje kao Hofcompositeur. pa je iskoristio svoj uticaj da bi razrešio ovu situaciju između Baha i vlasti i da bi Bahu omogućio bolje uslove rada. Grad bi ostao bez Baha da njegov prijatelj Gezner nije intervenisao u njegovu odbranu. godine. i 1732. Školski objekti se otvaraju 5. događaju promene i dogradnja Tomine škole. Ovo obnavljanje stare rasprave sa školskom i crkvenom upravom dovodi Baha da ogromnog razočarenja. grofa fon Kislinga. Ernesti je imao nove pedagoške ideje: klasika i teologija su zastareli. tražeći zvaničnu titulu. zato što nije disciplinovao svoje horove i zbog čestih odsustvovanja iz Lajpciga. već je želeo više vremena za obučavanje svojih horova i muzičara. godina Bah dobija ukor Veća zbog toga što je prepustio svoje dužnosti predavača mlađem kolegi Pecoldu. Avgusta 1730.

od 18-20h. s obzirom da se u novinama pisalo samo o onim neobičnim događajima. Zamenjen je još „finijim instrumentim“ 1733. Obični koncerti su verovatno bili besplatni. godine. ne razlikuje od koncerta u obliku u kome nam je danas poznat.21 - . orguljašu Nove crkve. Ulaznice su naplaćivane za neobične koncerte i povremene specijalne koncerte (Sonder-konzerte). BWV 211. rukovodstvo Collegiumom je pripalo Baltazaru Šotu. godine – nemački klavseni su bili veći i potpunijeg tona od svojih italijanskih i francuskih savremenika. a omogućavali su izvođenje većeg obima tonova. na primer. koje su izvodili poznati gostujući izvođači. verovatno pod njegovim pokroviteljstvom. u stvari. sredom od 16-18h. Gotfrid Cimerman nije bio samo posrednik. 8. Sam termin . prvi put izvedena 1732.(među njima je bila i nekoliko kantora) i dopronosile su podizanju muzike na viši nivo. godine od strane Georga Filipa Telemana. U njegovom vlasništvu je 20. Povremeno su izvođena i vokalna dela. kao što je Kantata o kafi.tih godina bio i „veliki klavicimbalo obimne ekspresivnosti“. a Bah preuzima rukovodstvo nad Collegiumom. U proleće 1729. Telemana. u Cimermanovoj kafe-kući u Katarininoj ulici u blizini Markovog Trga. Lokatelija. (Bah je mnoga od ovih dela preradio u duhovna dela. koje je podsećalo na pedale orgulja. Ovi koncerti su bili ozbiljni događaji. Kada je bilo toplo vreme. Vivaldija. Ovde su verovatno izvođeni i Bahovi koncerti za više klavsena. koji je posedovao kafe-kuću. već i ljubitelj muzike. O običnim koncertima se malo zna. Jedna grupa je oformljena 1702. Novi instrument je imao dve ili tri klavijature i moguće je da je bio rad slavnog hamburškog graditelja Hasa i da je bio sličan njegovom instrumentu iz 1740. na šta ukazuje činjenica koja se navodi u tadašnjim novinama i govori o stalnom opremanju svog imanja različitim instrumentima za potrebe Collegiuma i drugih gostujućih muzičara. na primer. BWV 248). Izvođena su i dela Hendla. Najpre su postojala standardna izvođenja. 4. mnogi su adaptirani od prvobitnih dela za violinu. a vrlo verovatno i kompetentan muzičar. Početkom XVIII veka su se javile još dve – koje su postojale istovremeno – koje su oformile mlade osobe sa Univerziteta. sa tri klavijature i pet grupa žica (od 2. Verovatno je bilo dosta instrumentalne muzike – od dela samo za klavijature. Tokom zimskog perioda udruženje je nastupalo petkom uveče. Koncerti su održavani na Cimermanovom imanju. Održavale su se dve vrste koncerata: obična i neobična. Kada je Teleman napustio Lajpcig. Fašovo udruženje je konačno palo u ruke Johana Gotliba Gernera muzičkog upravnika Univerziteta i Bahovog stalnog rivala. Priča o Bahovom Collegiumu Musicumu je povezana sa Gotfridom Cimermanom. izvođeni van časova u kafe-kućama i verovatno nisu bili samo ukras kulinarskim atrakcijama. godine Šot prelazi na novu poziciju. Izvođenje Collegiuma se. koji je sam po sebi bio lajpciška atrakcija. Javljale su se različite takve grupe. Albinonija i drugih. koje su bile među najpoznatijim kompozitorima svog vremena. Takođe je postojalo posebno ležište sa pedalama. nastup je bio u bašti na otvorenom. ili prerađena dela drugih kompozitora. pa preko sonata da dela za orkestar. a kasnije su to bile posebne proslave (kao što je proslava rođendana Kralja). Vivaldija. a druga šest godina kasnije od Johana Fridriha Faša. 8 i 16 inča). Božićni oratorijum. sa punom raskoši truba i bubnjeva. uglavnom su bile obeležene razigranim svečanim kantatama.

Po povratku u Lajpcig. koji su se nalazili u različitim prostorijama. izvodeće koncerte za 2. Ostao je dirigent Collegiuma Musicuma sve do smrti Gotfrida Cimermana 1741. Ovde je pozvan u posetu Palati Kralja Frederika Velikopruskog. Bah je pozvao Kralja da mu zada temu za improvizaciju. Jednom prilikom je pozvao svog zaštitnika grofa fon Kislinga. u njegovim kasnijim godinama. kada se sastajao sa svojim prijateljima iz Dvorskog orkestra ili je posećivao operu. Bah je uživao u posetama Drezdenu. Njegov sin Karl Filip Emanuel piše: „nije bilo muzičara koji je iz bilo kog razloga posetio Lajpcig. sada poznatih pod imenom Goldberg varijacije. Ovo je bila ta tema: Bah je. dodaje sonatu za violinu i flautu. u kojoj je njegov sin Karl Filip Emanuel bio dvorski muzičar. kada je dobio listu osoba koje su u poseti Dvoru. U godinama provedenim sa Collegiumom Bah je doživeo zadovoljstvo kakvo nije iskusio sve od vremena provedenog u Ketenu.“. – Godine introspekcije Tokom poslednjih godina svog života Bah se povlači u miran život. stari Bah je ovde“. svirao je flautu uz pratnju orkestra. Kralj je posedovao nekoliko ovih instrumenata.. Spuštajući svoju flautu rekao je članovima orkestra: „Gospodo. Bez sumnje su oni uživali u privatnim koncertima u Bahovoj ogromnoj radnoj sobi. naravno bio dorastao ovom zadatku. na putu snaji u Berlinu koja je čekala drugo dete njegovog sina Karla Filipa Emanuela. naziva ih . U svom stanu je primao posete muzičara iz cele Nemačke i drugih zemalja. Frederik se upravo spremao za početak koncerta. često sa svojim sinom Vilhelmom Fridemanom. godine. ili 4 klavsena – poznato je da je Bah posedovao šest klavijatura i mnoge druge instrumente. aranžmani programa itd. 3. Bah razvija teme u sekvence sa pokretima kontrapunkta. otkrivaju da Collegium Musicum više nije pod Bahovim rukovodstvom. Otkazao je koncert i pozvao Baha da isproba nekoliko fortepijana koje je napravio Bahov prijatelj i kolega Gotfrid Zilberman.. Lajpcig 1744. komponovanje novih dela.koncert je i počeo da se koristi vezano za nastupe Collegiuma Musicuma. proizvodeći neke od najosnovnijih postavki barokne muzike. sa ciljem iskazivanja zahvalnosti za prijem koji je imao u Potsdamu.-1750. 1747. Rasporedi nedeljnih nastupa. Kada je Bah završio sa sviranjem svakog instrumenta. Činjenica je da je ovo u poznim godinama njegovog života postala glavna umetnička aktivnost i da je crkva postala skoro nebitna. kome je predstavio grupu varijacija. probe.22 - . Bah svraća u Potsdam posle dva dana zamornog puta. godine. a da nije svratio do mog oca.

a njihov slab efekat je pogoršan infekcijom koja je ozbiljno ugrozila Bahovo zdravlje. Jovana rekonstruisana 1894. Gospode“. Tokom svog života Bah je radio pod slabim svetlom. predajući svoju blagoslovenu dušu Spasiocu. Ovo delo Bah nije stigao da završi. jula 1750. 1880. Ujutru. on se budi nalazeći da ponovo može da podnese jaku svetlost. Ovo delo je poznato pod imenom „Die Kunst der Fuge“ („Umetnost fuge“. prerađujući koralne fantazije (BWV 651-668) uz pomoć Altnikola. Veće u Lajpcigu je počelo da traga za njegovim naslednikom. normalno se nadovezivala na izvođenje „Umetnosti fuge“.. kao i da jasno vidi. Kada je Crkva sv. jula. Kosti su položene u sarkofag od kamena koji je zakopan na mestu . Goldberg varijacije i. Bah je otišao na pregled kod poznatog engleskog specijaliste oftamologije. zasnovane na preradi korala „Pred Tvojim prestolom stojim. iako tema može biti prilagođena. Tome. Sledećeg dana je kraljevska pratnja obišla Potsdam. Poslednju veličanstvenu Trostruku fugu (Kontapunkt XI) Bah je takođe napisao u poslednjim danima svog života. Poslednje mesece svog života Bah je proveo u zamračenoj sobi. kreativna energija je dostigla maksimum muzičke ekspresije: Misa u h-molu. udruženja učenih ljudi posvećenih promovisanju muzičke nauke. koje pokazuju umetnost kanona. Crkva Sv. svog učenika i zeta. Džona Tejlora (koji je takođe operisao Hendla) i koji je trenutno bio u poseti Lajpcigu. Bahov doprinos je bio pet kanonskih varijacija u čijim se osnovama nalazila Božićna himna „S nebeskih visina“. Često su ga pitali zašto ranije nije počeo da radi na ovoj temi. Umro je „uveče. Takođe je radio na fugi koja sadrži tonalitete B-A-C-H. godine. Njegova poslednja dela prikazuju sveukupnu njegovu veštinu sabrane u kontrapunkt i fugu. Na savet svojih prijatelja. Istog dana je imao moždani udar. a on bi odgovarao da „uprkos tematskim mogućnostima. Bah je zatim postao član Miclerovog društva. Juna 1749.. kako primećuje Gustav Notebem. godine.Muzička žrtva i šalje in na Dvor sa propratnim pismom posvete. Ova nezavršena fuga. godine.23 - . Kanonske varijacije. posle petnaest do devet. U ovim uslovima je iskomponovao svoje poslednje koralne fantazije. mada se od nje razlikovala. nije nijednom rečju obeležila gubitak svog velikog službenika. godine. naravno. Parcijalna identifikacija je izvršena na osnovu serije anatomskih i drugih analiza. Poslednjih godina Bahovog života. pa je sada vid počeo da ga napušta. u odsustvu nadgrobne ploče (na grob mu nije bio postavljen ni običan znak sa imenom) ubrzo bio zaboravljen.“ Bah je sahranjen na groblju sv. smatra da je taj postupak isuviše arogantan“. jer je Bah pozvan da svira na svim gradskim orguljama. koji je bio praćen jakom groznicom. On je izveo dve operacije katarakte. 28. BWV 1080). nekoliko učenika i Bahovih obožavalaca. marta i aprila 1750. Jovana koje se nalazilo izvan gradskih zidina. metode koje je on razvio do savršenstva i koje nijedan kompozitor nije uspeo da prevaziđe. u zoru 31. u šezdesetšestoj godini života. kojoj je skoro 30 godina savesno služio. gde se od svakog člana očekivalo da pokaže svoje umeće. poverovalo je da su pronađeni posmrtni ostaci ovog kompozitora. Muzička žrtva. a njegov grob je.

gde se i danas nalaze. Barokna polifonija u Bahovim instrumentalnim delima sadrži istu dubinu i osećajnost kao i vokalna dela. Jovana. godine. Bah je ostao u svojoj zemlji. i mnogi posetioci su dolazili da iskažu poštovanje prema ovom velikanu. ovog puta u oltaru Tomine crkve. tako da nije upoznao nastojanja francuskih klavsenista. . Za razliku od Hendla koji je život proveo u gradovima širom Evrope.24 - . a barokna instrumentalna nastojanja udružuju i razvijaju do vrhunca. oni i kvantitetom i kvalitetom stoje na visini vokalnih. On je svoj stil izgradio u duhovnom dodiru sa nemačkim orguljašima i sa nemačkom narodnom pesmom. godine. ni predbarokna polifona dostignuća. tugu i potištenost. italijanske opere i oratorijume. Šmajder je popisao celokupno stvaralaštvo i bilo je 1080 kompozicija. koje je objavilo „Bahovo udruženje” osnovano 1850. Stilski postupci i detalji kojima kompozitor oblikuje programske pozadine slični su osećanjima u kantati ili pasiji – primenom hromatike Bah izražava bol. sve dok crkva nije srušena u II sv. 47 svezaka bilo je potrebno za objavljivanje svih dela. ratu.pored poete Gelerta u podrumu Crkve sv. Još jednom su posmrtni ostaci spašeni i sahranjeni 1949. Bahovi instrumentalni radovi po opsegu i značaju ne zaostaju za vokalnim.

6 svita za solo violončelo. već i drugačijeg karaktera. Baha. pesme i arije. „Muzička žrtva”. 1 koncert za dve violine i orkestar i više koncerata tipa končerto groso. deonice imaju samostalnost kretanja. u gavoti iz treće „Engleske svite”: Zbirke . sonate za flautu i klavir.Dela Johana Sebastijana Baha Pasije po Jovanu. fantazije i fuge. Instrumentalna dela: Najvažnije mesto u bogatom Bahovom stvaralaštvu zauzimaju kompozicije za klavir i za orgulje. 4 orkestarske svite. Mali preludijumi i fuge. Plesni ritmovi odaju i blizinu naroda. po Mateju. Magnifikat. Bahova muzička misao se odlikuje velikim dozama improvizacije. Božićni oratorijum. U području klavirskih dela Bah je svakom ljubitelju muzike omogućio da se. „Die Kunst der Fuge”. „Francuske svite”. što je posledica upotrebe različitih ritmova.. 2 koncerta za violinu i orkestar. na primer.varijacije” . koralne predigre i partite. 7 koncerata za klavir i orkestar. „Goldberg .. 1 koncert za četiri klavira i orkestar. načine zabavljanja uz gajde . Misa u h-molu. 6 Brandenburških koncerata. „Engleske svite” i partite su stepenice koje vode do vrhunca stvaralaštva J.. približi vrhuncima njegove instrumentalne muzike u koju svakako pripadaju oba toma „Das Wohltemperierte Klavier”.. 3 koncerta za dva klavira i orkestar. fuga „Das Wohltemperierte Klavier” (ukupno 48). 2 koncerta za tri klavira i orkestar. : 6 partita za klavir. 30 dvoglasnih i troglasnih invencija. po Marku i Luki. S. oko 300 kantata. dvoglasne i troglasne invencije.25 - . ne samo plesnog. violu da gamba i klavir . savlađujući manje i veće teškoće. orguljske tokate. moteti. To se vidi. 6 sonata za klavir i violinu. 3 sonate za solo violinu. po 6 francuskih i engleskih svita za klavir.

26 - . imaju po 6 svita.svita: „Francuske svite”. neki stavovi su ponavljani sa dodavanjem ornamenata i ukrasa. partite. a u zbirci se naročito ističu sarabande. O tome svedoče i taktovi iz troglasne invencije u f . Svaka engleska svita počinje preludijumom.molu: . On je svuda majstor. u troglasnu invenciju zna uneti osećanja bola i duboke patnje. što se može videti i u „Pasiji po Mateju”. godine u prvi deo zbirke „Klavierübung”. sabrane su 1731. „Engleske svite”.

ornamentirane lagane kantabilnosti i savršene bravuroznosti. koje je Bah napisao za svog učenika Johana Teofila Goldberga. delu zbirke „Klavierübung” se nalaze 30 „Goldberg varijacija”. „Dobro temperovani klavir” sadrži dva dela (iz 1722. Kao temu Bah je iskoristio dvodelnu sarabandu iz „Klavirskih knjižica”. koji su u kontrastu. francuske uvertire. Finalni stav je sastavljen od živahne igre tonova. Trideseta varijacija „Quodlibet” je izgrađena na dva šaljiva nemačka napeva. harmonska struktura i bas ostaju sačuvani kroz svih 30 varijacija. na zahtev ruskog poslanika grofa fon Kislinga. Raznovrsnost Bahovog stvaralaštva se zasniva na shvatanju da su preludijum i fuga delovi celine.27 - . ali ne sasvim jer u pozadini sporedni glasovi pletu posebno melodijsko nizanje tonova. koji je dobio naziv po tome što je sastavljen po italijanskom ukusu. Srednji stav „Italijanskog koncerta” je lirska elegija.varijacije” su veoma bogate materijalom. kapriča. koje su komponovane u parovima.molu pod naslovom „Uvertira u francuskom stilu za čembalo sa dva manuala” „Italijanski koncert”. Uprkos nazivu. Svaka treća varijacija pisana je u obliku kanona. Dok se tema preobražava. glavnu melodiju izvodi violina. ali koji se dopunjuju. i iz 1744. njegovu drugu suprugu. U svakom se nalaze po 24 preludijuma i fuge u svim tonalitetima dura i mola. U zadnjem.Drugi deo zbirke „Klavierübung” sadrži: partitu u h . što je u kontrastu sa pravilom da se druga tema javlja u tonalitetu dominante. koncert je pisan za čembalo sa dva manuala i Bah je uspeo da dočara kontraste solo i tutti. i svaka je izgrađena na drugom intervalu. u izvođenju ne učestvuje orkestar. od unisona do none. jer one nisu u stilu kompozitora italijanske koncertne muzike. a ne na osnovu porekla tema. koji se mogu čuti i istovremeno. . tako što je svaki napev obrađen dva puta (duži i kraći . tkivo je homofono. Tri varijacije su u sporom tempu.varijacije” približava pasakalji i šansoni. koji omogućuju potpunu primenu enharmonije. ima ih 9.najčešće fugiran). Treći deo zbirke „Klavierübung” sadrži „Predigre uz katehizam” poznatim i pod nazivom „Orguljska misa”. tokate. fugete. napisanih za Ana Magdalenu.dobro temperovani klavir. U prvom stavu javljaju se dve teme u istom tonalitetu. četvrtom. Temperovati znači podeliti oktavu na 12 jednakih intervala. što „Goldberg . „Goldberg . od kojoh je najsavršenija dvadesetpeta varijacija i predstavlja lirski vrhunac celokupnog ciklusa. Varijacije koje nisu konstruisane na kanonu imaju različite oblike: invencije. što je suprotno prethodnim stavovima. u imitacijama. godine). Na području muzike za klavir najveće Bahovo delo je „Das Wohltemperierte Klavier” . prožete optimizmom i predstavljaju jedno od vrhunskih dela koje je Bah napisao za čembalo.

u njemu se tema pojavljuje u drugim tonalitetima. tako se kasnije pojavljuje u trećem glasu. Ako tema na kraju modulira na dominantu.28 - . Važno mesto zauzimaju njegove koralne predigre u kojima su komentarisane potresne i uzvišene rečenice teksta korala. U ostala Bahova . Bah je za klavir napisao i posebno smelu „Hromatsku fantaziu i fugu”. a pored toga i mnogobrojne fuge za orgulje.divertimenti. a elementi glavne i sporedne teme se kombinuju na različite načine. Drugi deo fuge naziva se razvojni deo. i to je tonalna fuga. kako vokalne tako i instrumentalne. a orgelpunkt je često praćen inprovizacionim metričkim slobodnim kretanjima. u prvom se javlja nova misao. a ostali glasovi poseduju samostalne melodije. a može biti petoglasna. 5 kanonskih varijacija himne „S nebeskih visina”. i upravo te deonice predstavljaju komentar događaja koje opisuju. Modulacije se vrše prema tonalitetu u kome će se tema pojaviti. koja dopunjuje temu. dvoglasna. Celokupna građa fuge zasnovana je na jednoj temi. Pasakalja se sastoji od 20 varijacija posle kojih sledi zaključna dvostruka fuga. Često ih sledi coda. napevi „Zbog Adamovog greha”. najčešće je četvoroglasna. S. augmentaciji. sa završetkom na autentičnoj kadenci u tonalitetu tonike. Drugi glas (comes) preuzima temu od prvog glasa i to u tonalitetu dominante. kao i za violinu. Snaga njegovih polifonih struktura. koje sadrži dvadeset stavova. Vrhunac u variranju za orgulje dostignut je u „Pasakalji u c-molu”. Gornji glas sadrži koralni napev. koji su odvojeni međuigrama . Prvi glas nosi temu (dux). Treći deo fuge naziva se završni deo i u njemu odgovor na temu počinje pre nego što se sama tema završi i tako se stiče utisak da se basovi jure (stretto). vodeći računa o završetku teme. Dok drugi glas izvodi temu. „Osamnaest korala”.. pa i još više glasova. i od setne lirike do veselja. Najpoznatiji korali: 6 „Šivlerovih” korala. comes se modulira u tonalitet tonike. Bah je završio samo 45. Značajne su mnogobrojne obrade protestantskih korala i ima ih više od 150 razrađenih obrada melodija. ako tema ostane u istom tonalitetu.. Fuga je dokaz Bahove stvaralačke snage u temama koje prelaze od patetike i dramatičnosti do nežnosti. Ponekad se tema imitira u inverziji. Karakteristična obeležija naravi J. koja se javlja u punom obliku ili u specifičnim fragmentima. diminuciji. Od 164 koralnih napeva koji se pevaju tokom jedne godine. Prvi deo fuge naziva se ekspozicija. „Kad smo u najvećoj nevolji”. Ekspozicija se završava tek kada tema prođe kroz sve glasove. Bah je nedostižni majstor fuge.Fuga: Fuge ispunjavaju i predstavljaju njegovo poslednje delo „Die Kunst der Fuge”. patetika i dramatika. tema u drugom glasu se razvija u tonalitetu dominante i to je realna fuga. koje mora omogućiti imitiranje i primenjivanje drugih kontrapunktskih postupaka u daljem toku fuge. troglasna. nigde se nisu tako uočavale kao u njegovim kompozicijama za orgulje. Baha otkriva kontakt sa delima za orgulje. ekspresija kao i intimnost osećanja.

Baha na samu tehniku izvođenja na klaviru i orguljama. rečitativ i snažni polifoni odlomci. koji simbolično izražava glavnu ideju njenog sadržaja. U njima je Bah koristio italijansku formu sa tri stava. Duhovne kantate: U protestantskom bogosluženju kantata zauzima centralno mesto. napisao ih je oko 300 od kojih je samo 200 sačuvano.dela za orgulje spadaju „Pastorala” u F-duru. 2. Među Bahovim delima za veće instrumentalne ansamble trebalo bi pomenuti četiri svite-uvertire. . U to vreme palac i malić su se veoma retko upotrebljavali. a trećim prstom se prelazilo preko četvrtog. dok su teme drugog vera. ali ih ponekad ima i više od 10 u kojima naizmenično nastupaju solisti. tokata i fuga u d-molu. Treći i šesti „Brandenburški koncert” su pisani isključivo za gudačke orkestre. na početku ili na kraju kantate. a veoma je značajan koral. Instrumentalnu stranu Bah poverava različitim ansamblima.29 - . preludijum i fuga a-molu. ali njegova dela govore i o smrti i stradanju. Uz nju se izvodi motet i više himni. ali uz upotrebu duvačkih instrumenata u solističkom izvođenju. Bah je u prvom redu filozof i lirik. vere i nade u pobedu. zato što novi elementi: tekst i reč. a značajno je i to da je prste držao zaobljene i u istoj horizontalnoj liniji. Bah je prilikom sviranja lestvice koristio sladeći prstored: 1. od kojih je srednji u laganom tempu. fantazija i fuga u g-molu. Bavi se problemima čovekovog života. naročito na sam prstored. Bahova kantata se najčešće sastoji od 5 . 2.7 tačaka. manji ansambli i hor. patnjama i brigama. 4. 3. 1. S. 3. Vokalna dela: Vokalna dela J. omogućavaju umetniku potpuno izražavanje ideja. Kantata se može čuti između čitanja Jevanđelja i propovedi. tokata i fuga u C-duru. nada i uteha. Veliki je i uticaj J. Od elemenata u kantati su zastupljeni: arija. 4. „Osam malih preludijuma i fuga”. Šest „Brandenburških koncerata” iz 1721. S. a ako je iz dva dela onda i posle propovedi. tokata i fuga u Dduru. Baha su od velikog značaja za muzičko stvaralaštvo uopšte. ariozo. od kojih su najpoznatije u D-duru i h-molu. već sadrže odlomke koji dopunjuju vokalno izvođenje. Posebno mesto među vokalnim delima zauzimaju crkvene kantate. Prvi deo govori o ljudskom stradanju. fuga u d-molu. koji nisu samo pratnja. godine pripadaju končertu grosu.

koja slavi Boga. J. Tekst je na latinskom. soliste i orkestar. hromatike. već dvostruki hor. pa i muzičkim dramama. betrübte Schatten” i „O holder Tag. po dužini je prevazišla obične mise. uzet iz Jevanđelja po Luki i nosi reči Isusove mati Marije. . a ima i dosta disonance izražene uglavnom u umanjenim septakordima. harmonija uglavnom ne napušta dijatoničnost. A-duru.Svetovne kantate: Od ukupnog broja Bahovih kantata. Vegove svetovne kantate su najčešće izvođene u čast visokih ličnosti iz plemićke klase. ritam je življi. mise i pasije. Mise i oratorijumi: Mada je bio protestant. U njima ne učestvuje orkestar. Sačuvano je samo šest Bahovih moteta. 6 arija i 3 dueta). njegovu moć i dobrotu. Magnifikat (“Magnificat anima mea Dominum” . pesmi. Za iskazivanje radosti. gde se zapaža izuzetno vladanje polifonijom. Agnus Dei) nastao je ciklus od 24 tačke (15 horskih nastupa. g-molu i G-duru) je namenio kraljevskoj kapeli drezdenskog dvora za katoličko bogosluženje.30 - . briga i bol. U delu gde se iskazuju patnja. zatim „Kantata o kafi” koja prikazuje oca koji ćerku pokušava odvići od kafe. SanctusBenedictus.S. pa se ne može izvoditi pri obredu. koji sadrži pet tačaka (Kyrie. burleskama. Bah je koristio latinske tekstove pri pisanju pet misa. usporene. Gloria. uz pratnju sekvenci. Najznačajnija je Bahova „Velika misa u h-molu” pisana za hor. Bah je napisao dva oratorijuma „Božićni” (ciklus od 6 kantata namenjen božićnim danima) i „Uskršnji”. prekomernim trozvucima i petozvucima. Najpoznatije su „Seljačka kantata” koja govori o ljubavi. Odlomci iz kantata uzeti su iz Bahovih instrumentalnih dela. plesovima sa sela i u njoj se mogu čuti narodni napevi. melodije su molske. ernjünschte Zeit”. Na područiju crkveno-duhovne muzike su. sreće i poleta Bah koristi durske melodije energičnog pokreta. a Bah ih je nazivao serenadama. U neki motetima Bah je koristio koralne napeve. oko dvadeset je svetovnih.Veliča duša moja Gospoda) je napisan za soliste. Četiri kratke mise (u F-duru. Credo. koji su kompozicije velikog opsega. petoglasni hor i orkestar. Bah je napisao dve svadbene kantate „Weichtet nur. pored duhovnih kantata važni Bahovi moteti. Magnifikat. Od standardnog niza oratorijuma.

perfektnim i dostojanstvenim vokalnim i instrumentalnim dostignićima. . a po Mateju čak 78 tačaka. što je rezultat velikih ambicija koje. upotpunjen muzikom. godine. orkestar ima značajnu ulogu u isticanju ideje dela. godine.31 - . On postiže savršenstvo u polifoniji. horski koral. godine i po Marku 1731. izraslo iz različitog materijala. a „Pasija po Luki” je pisana u stilu kantata. stavljajući svoj stvaralački pečat načinio nešto originalno i neponovljivo. inspirisane malim stvarima. Naizgled skromna i povučena. Johan Sebastijan Bah ostavio je za sobom raskošno bogatstvo. U njegovim delima se oseća izuzetna snaga i energija. na primer broj Hristovih učenika je jednak broju taktova. Bah je napisao 4 pasije: po Mateju. psalm. Tekst. ali i uravnoteženost harmonije i kontrapunkta. dobija dublje značenje. a od koga je. „Pasija po Marku” je velikim delom uništena. arije i arioza. Po opsegu dela su nadmašila ono što je na tom području ranije napisano: po Jovanu sadrži 68 tačaka. U strukturi Bahovih pasija susreću se poznati elementi vokalne muzike: rečitativ. koji se ogleda u nedostižnim. ličnost ovog giganta poseduje u duši sakriven potencijal. Luki i Jovanu. Italije i Francuske. pa po Jovanu 1724. Prva je nastala pasija po Luki 1712. horski nastupi koji su naizmenično obeleženi dramatičnošću i lirikom. horizontalnih i vertikalnih elemenata. pa zaostaje za ostalim delima ove grupe. uokviruju muziku „zlatnim ramom umetničkog genija”. 39 akorda – simbolika za 39. po Mateju 1729. neprocenjivom kulturnom blagu. godine. Pišući „Pasiju po Mateju” Bah vodi računa o brojevima. Marku.Pasije: Koristeći četiri Jevanđelja. koji potiče iz Nemačke. On trajanje nota i njihov broj na zanimljiv način vezuje za događanja u Jevanđeljima.

32 - ..

33 - .. 1972. 1975. Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja − Internet .. Povijest glazbe − Dušan Plavšić.Literatura: − Josip Andreis.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful