Filozofski fakultet, Niš

Studijska grupa: psihologija

Seminarski rad iz psihologije umetnosti:

Johann Sebastian Bach

Profesor:

Student:

Vladimir Nešić

Jana Lazović 31

U Nišu, 2006. godine

Sadržaj:

osnovne karakteristike baroka odlike instrumentalne muzike život J.S. Baha − − − − − − − − − − − Ajzenah 1685.-1695. Ordruf 1695.-1700. Lineberg 1700.-1702. Vajmar (prvi put) 1703. Arnštat 1703.-1707. Milhauzen 1707.-1708 Vajmar (drugi put) 1708.-1717. Keten 1717.-1723. Lajpcig 1723.-1729. – Kantor i dirigent Lajpcig 1729.-1740. – Collegium Musicum Lajpcig 1744.-1750. – Godine introspekcije

strana 4 strana 4 strana 7 strana 7 strana 8 strana 9 strana 9 strana 10 strana 10 strana 11 strana 13 strana 15 strana 18 strana 21 strana 24 strana 24 strana 27 strana 28 strana 29 strana 30

dela J.S. Baha instrumentalna dela fuga vokalna dela mise i oratorijumi pasije

-2-

-3-

-4- .

Aristokratija je htela da umetnošću prikaže svoju moć. a polifonija je dostigla svoj drugi veliki procvat. Označavao se samo najdublji ton. Tako je nastao generalbas ili kontinuo. godina kada umire najveći majstor baroka . instrumentalna forma koja je predstavljala niz plesova različitih naroda. izraz potreba i osećanja aristokratskog društva tog vremena. Napredak muzike bio je uslovljen razvojem kulture iniciranog ekonomskim porastom i jačanjem privrede.tamno. dok ostale deonice preuzimaju ulogu pratnje) na primer u operi. U nekim baroknim muzičkim oblicima potpuno je vladala monodija. tipična pojava u muzici baroka. oslobodivši se od vekovne podređenosti tekstu. došlo je do velikog napretka u razvoju melodije. dostižući savršenstvo u poslednjim decenijama razvoja. Melodika se slobodno razvijala. koji su predstavljali osnovu muzičke građevine. a kasnije na klaviru. nisu potpuno ispisivali. puna kontrasta. bogatstvo i veličinu. prema tome. godina. Osnovne karakteristike baroknog stila bitno se razlikuju od renesansnih.Osnovne karakteristike baroka: Za početak novog razdoblja u evropskoj muzici označava se 1594. raskoš i sjaj. Baroknoj sviti prethodili su brojni renesansni plesovi. dolazi do većeg uticaja građanstva. suprotstavljanja jedinke masi. -5- . Zbog toga dominiraju monumentalnost. Harmonija je u ovom periodu postajala određenija i jasnija. zadržala često i bogato nizanje tonova čisto dekorativnog karaktera. tako što se između dva brza stava nalazio jedan sporiji. muzička umetnost je doživela mnogobrojne promene: stvorene su nove forme svetovne i crkvene muzike. potpuno slobodno razvijala u nove samostalne instrumentalne oblike. Odlike instrumentalne muzike: Barok je veoma značajno razdoblje za razvoj instrumentalne muzike koja se. u drugim muzičkim kompozicijama dominira polifonija. a ostali su bili predstavljeni brojkama kojima su se označavali intervali između najdubljeg i ostalih tonova u akordu. kada sa muzičke pozornice nestaju dva najveća predstavnika renesanse Orlando di Laso i Palestrina. U baroku dinamika je bila postavljena na principu kontrasta svetlo . (isticanje gornje melodije. dinamična je i bogata detaljima. Mada karakter muzike još uvek zavisi od vladara. Za završetak baroka uzima se 1750. naročito u Holandiji i Italiji. koji je trajao oko 150 godina. svetla tami. ali se akordi. Barokna umetnost je. Prvo se javlja svita. Međutim. prvenstveno namenjeni izvođenju na lutnji. On se svirao na čembalu. U ovom periodu. povezanih na principu kontrasta. plemstva i crkve. orguljama. To je umetnost pokreta i nemira.Johan Sebastijan Bah. uobičajenom instrumentu u XVI veku. a zatim delimično i težnja bogatog građanstva. tako da između forte i piano nije bilo crescendo i decrescendo. a te godine je izvedena i prva opera. a svuda se susreće mnoštvo ukrasnih elemenata. harmonije i instrumentacije.

tokate (toccata). Kasnije su u okvir svite ušli i drugi plesovi: mennuet. bourree. Osim spomenutih muzičkih oblika. napisano za jedan ili dva gudačka instrumenta. manji instrumentalni sastav. svirati). pa brzi. vrlo pokretan. Končerto groso je doprineo stvaranju solističkog koncerta u kome se jedan instrument izdvaja i suprotstavlja celom orkestru. viole i violončela (ponekad nekog duvačkog instrumenta) i kontinua. orkestar ili soloinstrument uz pratnju orkestra. a one su veoma slobodno građene sa dosta improvizacije. sonatom se nazivala svaka kompozicija za sviranje (izraz potiče od italijanske reči sonare . Svitu su.zvučati. kod priredbi na otvorenom. Svaki stav ima po jednu osnovnu muzičku misao-temu. kapriča (capriccio) i fantazije (fantasia). Svi stavovi barokne svite su u istom tonalitetu. naročito u Italiji. Končerto groso (concerto grosso) je vrlo karakterističan oblik barokne muzike u kome se manja grupa instrumenata . koji se zvao ripijeno (ripieno . upotrebljavao i naziv partita. i zaista se može reći da se u končertu grosu radi o takmičenju između manje grupe od dva ili više solo-instrumenata i orkestra. Ripijeno se sastojao iz gudačkih instrumenata: prve i druge violine. namenjena dvema violinama. Stavovi sonate po tempu su takođe raspoređeni na principu kontrasta. engleski ples u 6/8 taktu. Izgrađeni oblik barokne sonate je delo od četiri stava. nemači ples 4/4 ili četvorodelnom taktu. intrada. koji se obično izvodio na čembalu.Svite su pisane za solo-instrument. Sam naziv koncert došao je od italijanske reči concertare takmičiti se. samostalnim životom. chancone. jer je dugo bila isključivo u službi vokalne muzike: u svečanim prilikama. kancone (cancona). Sonata takođe ima nekoliko stavova. U baroknoj muzici komponovane su i sonate za solo-instrument bez kontinua. Sredinom XVII veka nastaju dve vrste sonata: sonata da chiesa (crkvana sonata) koju su nazivali jednostavno „sonata” i sonata da camera (kamerna sonata). a vrlo rasprostranjen oblik je triosonata. francuski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. tamo gde je trebalo pojačati zvuk vokalnih grupa tako što se vršilo instrumentalno izvođenje glasovnih -6- . umerenog tempa. gavota. instrumentu sličnom violončelu na kome je svirana basova deonica kontinua.pun zvuk). laganog tempa i dostojanstvenog karaktera i žiga (gigue). zatim sporiji i na kraju brzi stav. čembalu i orguljama. preludijum (pretežno svečanijeg i ozbiljnijeg sadržaja. Kada je nastala instrumentalna muzika. brzog tempa. Instrumentalna muzika je u XVI veku počela živeti novim. kao i stavovi kojima je nedostajao plesni karakter: uvertira. u prostranim dvoranama. Za svitu se. prvi je lagani. nazvana končertino (concertino). rigandon. rondeau. Korene ovih formi nalazimo još u XVI veku. ako je pisana za veće muzičke sastave (orkestre) nazivali uvertiromorkestarska svita. najčešće violina. generalbasa. ali oni nisu plesnog karaktera. bili su uvodni deo svite) i arija. Kao stavovi barokne svite se javljaju: alemand (allemande). suprotstavlja orkestru. kontinuu i violi da gamba. kompozitori baroka su pisali i ričerkare (ricercar). odjekivati. uz pratnju kontinua (continuo) tj. kurant (courante). saraband (sarabande). španski ples u 3/4 ili trodelnom taktu. namenjene prvenstveno instrumentima sa dirkama.

koji na isti način iznosi svoje emocije na instrumentalnoj harmonskoj pozadini. Prilikom pisanja instrumentalnih dela. a kontrapunkt se veoma često koristi.deonica. kontrasti polifonije i monodije. uslovljava nastajanje instrumentalnog soliste. ali ostaje u najvišoj deonici. naročito za orgulje. -7- . koju je potpuno razradio Johan Sebastijan Bah. već je sva pažnja usmerena na harmonije i basove deonice. Kod trećeg tipa varijacija melodija više nije u prvom planu. tema se u svakoj varijaciji ponavlja. Pojava opere. koji kroz subjektivnost izražava trenutke bola i radosti na pokretnoj akordskoj pozadini. Instrumentalno variranje sadrži tri različita postupka. ornamentira. postupak koji barok nasleđuje od kasne renesase i koristi na različite načine u svim oblicima instrumentalne muzike. Cantus firmus variranje. Najsavršenija i najveličanstvenija polifona tvorevina baroka je fuga . Variranje je ponekad povezano sa elementima polifonije i koncertantnosti. Pojam vokalnog soliste. potpunije upoznavanje mehanizama i mogućnosti za što bolje izražavanje pojedinih instrumenata – svi su ti elementi uslovljavali znatne promene u daljem razvoju instrumentalne muzike. kompozitori baroka su često varirali koralne teme. U drugom postupku se melodija svake varijacije posebno ukrašava. upotreba instrumenata za akordnu pratnju monodičkih odlomaka. Variranje se najčešće upotrebljavalo u muzici XVII veka. pa se on naziva „razdoblje varijacije”. Posebni su oblici varijacijska svita i variranje koje je veoma često ograničeno na gornju deonicu. Posebnu pažnju zaslužuje variranje. prelazi iz jedne deonice u drugu. harmonije se ne menjaju.

Život Johana Sebastijana Baha Johann Sebastian Bach (1685. Svi Vajtovi potomci su bili muzičari i kompozitori. Dugi niz godina članovi porodice Bah su u Tiringiji bili na pozicijama orguljaša. Svake godine okupljali bi se svi članovi razgranate porodice. našao bi se novi Bah da ga popuni. -8- . Potiče iz razgranate porodice muzičara u kojoj su se od 60 poznatih članova 53 aktivno bavili muzikom. Prvi muzičar u porodici bio je Vajt Bah. i čim bi jedno od njihovih radnih mesta ostalo prazno. Erfurtu. bilo ih je katkada do 120 i ti skupovi bili su ispunjeni muziciranjem. a porodica je uživala reputaciju velikih muzičkih talenata.) Ajzenah 1685. Živeli su u Vajmaru. gradskih instrumentalista ili kantora. . Ajzenahu kao orguljaši i kapelnici. Otac Johan Ambrozijus – dvorski trubač vojvode od Ajzenaha i dirigent muzičara grada Ajzenaha u Tiringiji. po zanimalju pekar i mlinar. koji je sa sobom u mlin nosio malu citaru i svirao dok se žrvanj okretao. Sam Bah kaže da je on „na taj način naučio da pazi na takt”.1750.-1695.

gramatiku latinskog jezika i osnove Svetog Pisma. malom gradu koji se nalazi 50tak kilometara jugoistočno od Ajzenaha.-1700. godine) koji se nedavno oženio i nastanio u Ordrufu. Ne zna se tačno kako su putovali. Takođe ga je ohrabrio da proučava komponovanje i zadao mu je da prekopira dela nemačkih kompozitora za orgulje. Elias Herda je imao visoko mišljenje o glasovnim mogućnostima Johana Sebastijana. Stric Johan Kristof. Đorđa u Ajzenahu. Đorđa što pruža priliku Johanu Sebastijanu da učestvuje u redovnim bogosluženjima. Jedna anegdota govori o tome kako je Kristof kaznio svog mlađeg brata kada je otkrio da je po mesečini prepisivao zabranjeni muzički rukopis tokom šest meseci. Odlično mu je išao latinski. Kerl i Pahbel. sa prostorijama za muzičare pomoćnike i velikom ostavom za žito. Mihaila u Linebergu. a sada je postavljen za orguljaša Crkve sv.Porodica je u Ajzenahu živela u prostranoj porodičnoj kući u blizini centra grada. U proleće 1700. Ordruf 1695. Tu je otac podučavao Johana Sebastijana sviranju violine i klavsena. Opisuju ga kao pevača koji ima „neuobičajeno tanak visok glas“. ali se pretpostavlja da su pešačili. a on je bio revnostan učenik novijih kompozicija za klavijature. oduzimajući mu vrednu kopiju. sa svojim drugom iz hora Georgom Erdmanom. a sada jedna od najnaprednijih škola u Nemačkoj. kreće na put od 250 kilometara na sever. a kada je imao devet godina njegova majka umire. Johan Kristof je bio odličan nastavnik – svaki od petorice njegovih sinova je dostigao poziciju od značaja u muzici. na latinskom i nemačkom jeziku. godine Johan Sebastijan. u Lineberg. koja je nekada bila vlasništvo manastira. započeo je sa uvođenjem Johana Sebastijana u umetnost sviranja orgulja. Mihaila u Ordrufu. Sa osam godina stupa u Latinsku osnovnu školu. Njegov savršeni sopran mu je obezbedio mesto u horu bogatog manastira sv. Učenici se takođe pevali u horu i njihov kantor. poznatom po tome što obezbeđuje besplatno mesto siromašne ali muzički talentovane dečake. Kristof je dozvolio mlađem bratu da posmatra izgradnju. kao što su Froberger. Johan Sebastijan je provodio prijatne trenutke svog života u ovom domaćinstvu učeći sviranje orgulja i klavsena sa velikim interesovanjem. a devet meseci kasnije i otac. Sebastijan je bio motivisan učenik i vrlo brzo je postao izuzetno uspešan u sviranju ovih instrumenata. U školi je oformljen hor koji peva u Crkvi sv. Brzo je savladao sve što mu je zadato. gde uči čitanje i pisanje. Tokom tog perioda Johan Sebastijan je išao u Osnovnu školu u Ordrufu. Johan Sebastijan i jedan od njegove braće Johan Jakob prelaze da žive kod svog najstarijeg brata Johana Kristofa (rođenog 1671. koji je bio orguljaš u Crkvi sv. Vrlo rano je ostao bez brata i sestre. grčki jezik i teologija i dostigao je vrhunsku formu na veoma ranom uzrastu. a da su ih povremeno prevozili -9- . Johan Kristof je bio učenik Pahbela. Kada je ordrufska crkva trebalo da dobije nove orgulje.

Kada je imao osamnaest godina. U Linebergu se već oprobao u duhovnoj horskoj muzici. Hranu i piće su sigurno dobijali u mnogobrojnim manastirima uz put. s obzirom da je ozbiljno stradala u požaru. Vajmar (prvi put) 1703. orguljaša Crkve sv. Jovana u Linebergu. odlučuje da pokuša da nađe posao orguljaša u svojoj rodnoj Tiringiji. . koje nije upoznao u siromašnim gradovima svog zavičaja. koji je u Hamburgu bio učenik poznatog orguljaša Jana Adamsa Rajkena.10 - . Sada dobija mogućnost da se praktično oproba u sviranju orgulja. Imao je sreću da u ovom periodu sretne Georga Bema.čamcem ili zapregom. violini. napustio Lineberg i vratio se na jug. Johan Sebastijan. u kojoj su postojali i najbolji primeri nemačke duhovne muzike. a takođe je bio pod uticajem francuske instrumentalne muzike. Lineberg 1700. starog prijatelja porodice Bah. Obaveze su bile mnogobrojne a Bah je dobio jedinstvenu priliku da učestvuje u horskim i instrumentalnim izvođenjima. U Vajmaru ostaje kratko. obogaćen muzičkim iskustvom. a koji je je bio prijatelj Bahove porodice u Ordrufu. Kada je Johan Sebastijan stigao u ovaj severnonemački muzički centar. mislio je da ima velike šanse da bude postavljen na mesto orguljaša.-1702. kontinuu i sviranju orgulja. Uskoro je izgubio svoj sopran. nazvanoj tako posle skoro celokupne rekonstrukcije. Bem je Baha upoznao sa obimnom tradicijom orguljaša u Hamburgu. Johan Sebastijan je prihvatio mesto violiniste u malom kamernom orkestru vojvode Johana I. da bi se kasnije ponovo vratio. Najviše je bio zainteresovan za izgradnju orgulja u Novoj crkvi u Arnštatu. Bah oduševljava Arnštatsku publiku i odmah dobija posao orguljaša uz značajne povlastice. Takođe mu je omogućeno da proučava odličnu muzičku biblioteku Gimnazije. ali je bio koristan kao violinista u orkestru i kao pratnja na klavsenu u toku horskih proba. S obzirom da su članovi njegove porodice bili profesionalno aktivni u okrugu generacijama. kao i u komponovanju i izvođenju u francuskom stilu. Gradsko veće Arnštata poziva mladog Baha da isproba nedavno završene orgulje u Novoj crkvi. Svojim izvanrednim sviranjem i posvećenošću muzici. mlađeg brata vojvode od Vajmara. U Vajmaru dolazi u kontakt sa italijanskom instrumentalnom muzikom i biva postavljen za zamenika već ostarelog orguljaša Eflera. Dok je čekao kraj izgradnje orgulja u Arnštatu. U julu 1703. dobro je primljen zbog svog neobičnog soprana i odmah je upućen na audiciju za Metenov hor. Tako je 1702.

Krajem 1706. a takođe je zahtevalo objašnjenje produženja boravka u Libeku bez ovlašćenja. Mlada dama je verovatno bila njegova dalja rođaka. osamnaestogodišnji Johan Sebastijan preuzima svoju dužnost u Arnštatu.. sa kojom se Johan Sebastijan venčava 17. međutim. izazvana njegovim „iznenadnim varijacijama i sporednim ornamentima koji maskiraju melodiju i zbunjuju prisutne“. Bah nije želeo da se pravda pred grupom ograničene i konzervativne gospode. Ubrzo iz Arnštata stiže Marija Barbara. Novi konflikti nastaju kada Bah. godine. Počinje sa prikupljanjem muzike dostupne u Nemačkoj. pa ostaje u Libeku za vreme Božića sve do februara 1706. Krajem 1703. Oktobra 1705.-1707. Marija Barbara dolazi iz ogranka Bahove muzičke porodice. Bah odlučuje da konkuriše za postavljenje. nakon vesti o smrti orguljaša u Milhauzenu. koji je imao dugu muzičku tradiciju. Marija Barbara sa kojom će se kasnije oženiti.-1708. Milhauzen 1707. uključujući svoju. godine u živopisnom seocetu Dornhajmu. da bude blago preme svom mladom i nepromišljenom orguljašu. Gradsko veće odobrava Bahu da poseti grad Libek u severnoj Nemačkoj. za koje je Bah morao platiti visoku cenu. oktobra 1717. gde biva primljen posle uspešne audicije na Vaskrs 1707. znajući za veštinu njegovog sviranja.Arnštat 1703. Milhauzen je grad poznat po svoj nezvisnosti. U povratku posećuje Rajnkena u Hamburgu i Bema u Linebergu i vraća se ispunjem entuzijazmom i novim idejama. i uvežbava hor i nedavno oformljen orkestar. Do sada Bah već poseduje visoko izgrađene ideale nemačke duhovne muzike i započinje sa organizovanjem siromašnih ustanova Milhauzena. .11 - . U Libeku je iskoristio svaku priliku da sluša večernje koncerte u Bogorodičinoj crkvi u kojoj su izvođene Bukstehudeove duhovne kantate. Bah je bio fasciniran koncertima i diskusijama o delima s ovim velikanom. Crkveno veće je odlučilo da ukori Baha zbog „čudnih zvukova“ tokom službi. godine. četvrtina grada je bila razorena usled požara i bilo je vrlo teško naći odgovarajuće mesto za stanovanje. bez sumnje oduševljen posedovanjem orgulja sa dve klavijature i 23 pedale uz obavezu da omogući muziku za svoju zajednicu. da bi mogao da sluša poznatog orguljaša Ditriha Bukstehudea. navodeći klauzulu u ugovoru. Zbog ovoga ga Veće strogo kažnjava. veće odlučuje. a njen otac je bio orguljaš u Gerenu. uz žalbu da je „zabavljao nepoznatu žensku osobu u potkrovlju crkve“. Na žalost. Zajednica biva iznenađena i zbunjena njegovim idejama – postojala je znatna konfuzija tokom izvođenja korala. godine. odbija da radi sa nedisciplinovanim dečacima u horu koje je trebalo da uvežba. koje ubrzo sprovodi u delo.

Muzika je u Milhauzenu bila u stanju propadanja. proistekla iz do sada nepoznate raskoši u prostranoj Bogorodičinoj crkvi. Posle nekoliko godina Bah je izjavio da su neadekvatne i da treba da budu dograđene. uz molbu da Bah nadgleda izgradnju orgulja u Crkvi sv. uz obrazloženje da. godine Bah je postao vođa orkestra. Johan Sebastijan je nasledio Johana Eflera. i pijetetista. vojvoda od Vajmara mu je ponudio zaposlenje dvorskog muzičara. između protestanata. ponekad je svirao klavsen. Nakon saglasnosti Veća sa tim predlogom. u svrhu proslave otvaranja Gradskog veća u februaru 1708. pre nego što su orgulje bile završene. Bah je bio prestrašen tim rastućim uticajima. Međutim. To je i učinio i 1709. 1714.Prvi rezultat ovih napora bila je kantata „Got ist mein König“ (BWV 71). Bahu je zadat posao nadgledanja radova. ne samo što ima teškoće da izdržava ženu sa malom platom koju je dogovorio na dolasku. sem vojvode saksonsko-vajmarskog koji je bio jedan od cenjenije i kulturne gospode. godine dolazi da proprati prvo korišćenje orgulja. Ovaj uspeh ohrabruje Baha da sastavi detaljan izveštaj. upoznao i druge pojedince koji su se zalagali za razvoj kulture. pa je prihvatanje predloga bio dokaz visokog mišljenja dvora o njegovim sposobnostima. Bah podneo ostavku vlastima u Milhauzenu. koji su strogi puritanci i gaje nepoverenje prema umetnosti i muzici.12 - . Orgulje su bile nove i nisu bile velike kao one u Arnštatu. Ovde je Bah. predlažući kompletno renoviranje i poboljšanje orgulja u Crkvi sv. U orkestru je uglavnom bio violinista. Veće nije imalo drugu opciju sem da odobri njegov odlazak. i kao stručnjaka u konstrukciji orgulja i kao orguljaša. Nadogradnja je bila skupa. već i da ne dobija šansu da realizuje svoj cilj. Vajmar je bio vrlo mali grad sa samo 5000 stanovnika. Ipak. Tokom ovog perioda pretežno je pisao dela za orgulje i ubrzo je postao poznat širom Nemačke kao jedan od najtalentovanijih orguljaša i kompozitora. ne samo zbog toga što je izuzetan orguljaš. muzičara od velikog značaja.-1717. Učenici koji su želeli da nauče da sviraju orgulje dolazili su i iz najudaljenijih krajeva zemlje. javili su se religiozni sukobi u Milhauzenu. Obično je iz zabave govorio da „pre svega mora da proveri da li orgulje imaju dobra pluća“ i uz pritiskanje svih pedala je proizvodio najjači . pa je 25. a povremeno je i pisao i aranžirao nešto od muzike. pa je Bah opet bio u potrazi za novim obećavajućim mogućnostima. juna 1708. posebno da ustanovi duhovnu muziku „u slavu Boga“. Blazijusa. Vajmar (drugi put) 1708. godine. Kao dvorski orguljaš. Raniji kontakti u Vajmaru sada su bili od koristi. koji su voleli muziku. Blazijusa. s obzirom na činjenicu da su neposrednu prevlast imali pijetetisti. već i zato što je postao stručan u konstuisanju orgulja. Na dvoru je u XVIII veku bilo uobičajeno da muzičari imaju i određene dužnosti u domaćinstvu. a on je u mnoge gradove pozivan da testira ili posvećuje orgulje. Njegovo testiranje je bilo detaljno i obuhvatno. Bah je imao dva zaduženja – bio je član kamernog orkestra i dvorski orguljaš – koja su mu nudila dosta mogućnosti za napredovanje. situacija je razrešena mirno.

atmosfera više nije bila prijatna. Probu je uglavnom završavao sviranjem preludijuma i fuga: preludijum da bi isprobao snagu orgulja. Maršan odlučuje da se diskretno povuče vraćajući se najbržom kočijom nazad u Francusku. pa je Bah dospeo pod rukovodstvo njegovog sina. Ipak. Bio je u stanju da svojim stopalima postigne takve prelaze pedalama koji bi zadali velike muke drugim. koji je. s obzirom da je već sada obavljao većinu poslova kapelnika. Ovim je Bah bio gorko razočaran. pozvan je da zameni Zahaua. U poseti Haleu 1713. stari vodeći kapelnik je preminuo. ignorisao je ovo preuveličavanje privatne prepirke. posle mesec dana je pušten i dobija dozvolu da napusti službu. čiji je najistaknutiji predstavnik bio kompozitor iz Vencije. koji su bili ljubitelji muzike. naredio da ga uhapse i pritvore u lokalnom zatvoru. Na dan takmičenja. Bah je pružio impresivni solo nastup pred mnogobrojnim auditorijumom i zvaničnicima. Međutim. Uz pomoć vojvode Ernsta Augusta. Ovaj prisilni odmor Bah je iskoristio produktivno pripremivši za celu godinu ciklus koralnih preludijuma za orgulje. Ali. a fugu da isproba jasnoću kontrapunkta. dom vojvodine udovice i njena dva sina. Povrh svega. a rezultat toga je bila je ponuda funkcija kapelnika.13 - . Bah je uradio ono što je bilo najbolje. često čineći da graditelji orgulja poblede od straha. jer je očekivao da će ta funkcija pripasti njemu. koji je elokventno izrazio divljenje ovom kompozitorskom geniju. kada je Bah uputio zahtev za razrešenje dužnosti. koji su kasnije objavljeni u „Orgelbüchlein“. Dok je bio u poseti u Drezdenu. poznatog kompozitora i Hendlovog učitelja. među kojima je bio i istaknuti filozof i naučnik Johan Matijas Gesner.mogući zvuk. tokom koje je probno izveo kantatu (verovatno BWV 21). sviračima klavijatura. Posledica toga je bila nemogućnosti saradnje muzičara sa jednog i drugog imanja. Konstantin Belerman opisuje njegovo sviranje sledećim rečima: „Njegova stopala kao da pomoću krila lete nad pedalama dok moćni tonovi ispunjavaju crkvu“. Ovo je razbesnelo vajmarskog vojvodu. godine. koji je tada bio moderan u Evropi. uslovi i plata nisu bili dovolji za njegovu rastuću porodicu tako da je bio primoran da odbije to postavljenje. Bah je pozvan da učestvuje u takmičenju sa francuskim orguljašem Maršanom. Keten 1717.-1723. koju je on prihvatio. Drugi pišu: „Svi njegovi prsti imaju jednaku snagu i podjednako su u mogućnosti da sviraju sa najvećom preciznošću. Bah je u Vajmaru stekao mnogo prijatelja. Bah je predstavljen ketenskom dvoru. veoma sposobnim.“ Bah je izumeo odgovarajući prstored da bi mogao sa lakoćom da savlada i najteže deonice (koristeći pet prstiju umesto dotadašnja tri). Bah je takođe stalano posećivao „Rote Schloß”. koji je smatran jednim od najboljih u Evropi. Ovde je pažnja bila usmerena na italijanski muzički pravac. taj posed je podeljen na „Vilhelmsburg“ imanje koje je pripalo vajmarskom vojvodi i „Rote Schloß” koji je pripao njegovom bratancu Ernstu Augustu. dokazavši da je najbolji orguljaš svog vremena. Bah je sa svojim rođakom Johanom Georgom Valterom prepisivao neke od italijanskih instrumentalnih koncerata za instrumente sa klavijaturama. Tokom 1717. . Antonio Vivaldi.

Vrlo brzo se sprijateljio sa novim kapelnikom. Bah nastavlja da radi i živi u Ketenu. godine. koji jedva da je imao 25 godina i bio je sin kalvinista. koji su iz cele zemlje. Dva puta su postetili Karlsbad. S obzirom da su kalvinisti bili protivnici protestantskih bogosluženja. Zamolili su ga da iskomponuje i izvede kantate u čast prinčevog rođendana i za proslavu Nove godine – za svaki od ovih događaja po dve – jednu duhovnu i jednu svetovnu. pa je često od njega tražio savete o različitim stvarima. pa je princ Leopold mogao da preseli mnoge muzičare iz Berlina u Keten. a jedna od njih bila je i Ana Magdalena. Vilkea. ćerka J. gde je proučavao italijansku svetovnu muziku sa velikim interesovanjem. sonata. nije bilo duhovne muzike u Ketenu. On je posedovao razvijen ukus za muziku. svirao je vrlo slobodno i neformalno sa svojim dvorskim muzičarima. Mladi princ je primenio svoj budžet minijaturnog dvora u obezbeđivanju orkestra od osamnaest članova. pa je Bah dane provodio u potpunosti posvećen muzici. dosta je putovao. tretirajući ih kao sebi ravne. i u leto 1720. Tokom njegove turneje 1713. Dva meseca kasnije.-1713. Tokom ovog perioda napisao je dosta kamerne muzike. Bah odlazi iz Hamburga u Keten pre audicije. neki su čak bili iz Berlina. izabrani na osnovu svojih muzičkih sposobnosti. U izvođenju ovih kantata učestvovali su pevači iz okoline dvora. umrla je i bila sahranjena u njegovom odsustvu. godine stigle su mu zanimljive vesti: kada je Vihelm I Pruski došao na vlast. najčešće u Italiju. Ipak. koju je ostavio u dobrom zdravstvenom stanju tri meseca ranije. Kada je princ putovao.) na turneji po Evropi. on je bio svirač visoko profesionalnog nivoa – svirao je klavsen. Za razliku od većine prinčeva tog vremena. verovatno zbog uslova koji mu nisu odgovarali. dela za klavir itd. Njegov poslodavac bio je mladi princ Leopold anhalt-ketenski. koja je privukla Bahovu . ostavivši za sobom četvoro dece. pa u Nemačkoj i Italiji. najvišoj funkciji koja je pripadala muzičarima u vreme baroka. Bah i neki od dvorskih muzičara (zajedno sa instrumentima. mesto okupljanja evropske aristokratije. U ovoj crkvi postojale su slavne Arp Šnitgerove orgulje sa četiri klavijature i šezdeset ručica. Na taj način bio je upoznat sa posednjim muzičkim stilovima u Evropi.14 - . Na povratku sa ovog drugog putovanja Bah je doživeo značajan šok – njegova supruga Marija Barbara. koncerata za violinu. Život u Ketenu je bio veoma neformalan i ne previše zahtevan. religijska ubeđenja mladog princa ga nisu sprečavala da uživa u veselom stilu života. a iz Italije se vratio sa odlukom da podigne standarde nemačke svetovne muzike na podjednako visok nivo. 1718. prvo je bio u Holandiji i Engleskoj. da bi se iz Beča vratio kući. on je posetio Hamburg i izrazio interesovanje za nepopunjeno mesto orguljaša u Crkvi sv.C. kojeg je cenio. raspustio je dvorsku kapelu svog oca. upotpunjenom svetovnim kantatama i instrumentalnom muzikom koja je sadržavala najmodernije stilove i modu.Bah je stigao u mali dvor u Ketenu da bi radio na funkciji kapelnika. violinu i violu da gamba. dvorskog i mesnog trubača u Vajsenfelsu. Jakova. uključujući klavsen) su ga pratili na tim produženim putovanjima. ipak. Princ Leopold je proveo tri godine (od 1710. Bez obzira na običaje tadašnjeg dvora.

. Decembra 1721. Tome u Lajpcigu juna 1722.. tu je i poznati univerzitet i Sajam trgovine koji se održavao tri puta godišnje i koji je gradu davao atmosferu kosmopolisa. na Uzvišeni zahtev Vašeg Visočanstva. Ana Magdalena je imala divan odnos sa Bahovom decom. a posebno ne bi dozvolio da ceo pokret "padne" na nekog udaljenog izvođača čije muzičke sposobnosti Bah nije poznavao. s obzirom da princeza nije želela da se njen muž bavi muzikom. Međutim. želeo je da im pruži odgovarajuće obrazovanje. Nema istorijskih podataka koji eksplicitno dokazuju da je Bah posetio Margrejva na njegovom Brandenburškom dvoru. a on 36 godina. s obzirom da sam pre nekoliko godina imao to zadovoljstvo da se." U ovoj situaciji. Najupadljivija je bila praznina u pokretu u sredini trećeg koncerta. Vaše Visočanstvo je primetilo muzičke sposobnosti koje ja posedujem i ukazalo mi je tu čast da mi odobri da pošljem delove svoje kompozicije. "Vaše Visočanstvo. Bah. Možda Margrejvu nije bilo lako pristupiti. a češće je bio u svojoj rezidenciji na Malhov imanju nego u Berlinu.. rodilo se trinaestoro dece – samo nekolicina je preživela teško detinjstvo. što se može videti iz pisma Erdmanu. koji voli muziku i koji je detaljno poznaje. s obzirom na njegovu povećenost muzici i na postojanje mogućnosti dobijanja novog zaposlenja. Od muzičara iz tog braka potiču Johan Kristof i Johan Kristijan." Postojali su neki interni muzički razlozi zbog kojih je sam Bah nameravao da poseti Berlin i da pristustvuje prvom izvođenju ovih dela.15 - . Bah je morao da preuzme staranje o svojim sinovima. kao što su govorili njegovi savremenici. postojale su neke muzičke greške u notama .. sem toga. U sledećih 28 godina njihovog braka ispunjenih srećom. svom starom školskom drugu: "Ovde mi je učitelj graciozni princ. a u Ketenu nije bilo ni univerziteta ni kulturne atmosfere i ustanova velikih gradova. Nedelju dana posle Bahovog venčanja. godine. Još jednom je Bah odlučio da u okolini potraži nove mogućnosti. Bah je u Ketenu proveo mnogo prijatnih trenutaka. Postigla je da on to prestane. Možda su baš ove okolnosti bile te koje su Bahu omogućile da oživi stari poziv da napiše ono što je danas poznato pod imenom Brandenburški koncerti. kantora u Crkvi sv. Ana Magdalena i Bah su se venčali – ona je imala 20. bila je dobra domaćica. ne bi dozvolio da muzičari osete uzbuđenje. pa sam bio slobodan da izvršim svoju skromnu dužnost da prezentujem svoje koncerte. pojavim pred Vama. Za ovo su verovatno postojali mnogobrojni razlozi. princ se takođe oženio. otvorio mogućnost za primanje Baha u Lajpcig. Još više je period posle smrti Johana Kunaua.pažnju svojim finim sopranom. godine. koje sam prilagodio za više instrumenta. Nadam se da ću do kraja života biti u njegovoj službi. a imala je i veliko interesovanje za Bahov rad. Na primer. često mu pomažući prepisivanjem njegovih rukopisa. za Baha je ovo bio nesrećan doživljaj. koje je možda privlačnije od zaposlenja u Berlinu.teško da bi njih Bah dozvolio. Lajpcig je za Baha bio poznata teritorija gde je on imao mnogo muzičkih i dvorskih kontakata.

a iz Drezdena su u posetu dolazili članovi Carskog dvora. a princ ga je prihvatio. Pavla.16 - . Jedna od najbitnijih odlika Lajpciga bila je međunarodna trgovina. Porodicu Bah su u tom trenutku sačinjavali Johan Sebastijan. Lajpcig. Tome sazidana je uz zapadni gradski zid i nalazi se nedaleko od markantne Plajzburške tvrđave sa ogromnom kulom na severozapadnom uglu gradskih zidina. dvanaest i četrnaest godina. Bah se preselio u Lajpcig 22. koji je jedan severnonemački časopis opisao vrlo detaljno: „Prošle subote oko podneva. pa je njegova kandidatura odložena do daljnjeg. Škola je imala oko 60 učenika. s obzirom da je grad želeo da plati neophodno školovanje njegovim sinovima. bio je centar izdavačke industrije. uz žaljenje zbog njegovog odlaska ali ne želeći da mu stoji na putu. asfaltiranim i noću osvetljenim trotoarima i ulicama. Bah je dao otkaz u Ketenu. njegova supruga i četvoro dece. 31. Grad je poznavao iz prethodnih poseta. na primer. kočijama stigao on sa suprugom i nastanio se u svoj novo dekorisani stan. Pozicija kantora je ponuđena Bahu i. Međutim. veličanstvenom Zgradom opštine i vrlo živim socijalnim životom. Lajpcig 1723. a Sajam knjiga je veoma doprinosio razvoju kulturnog života Lajpciga. vlasti u Hamburgu nisu želele da „puste” Telemana. Mnoštvo međunarodnih trgovinskih i kulturnih veza je zasnovano na ovaj način. Takođe je bio jedan od prvih gradova kulturnog života u Nemačkoj. godine. iz 1717. on je prihvatio zaposlenje. Izvan masovnih zidina Lajpciga bila su šetališta sa drvoredima i prostrane botaničke bašte. koji se nalazi u školskoj zgradi“. devet. Uprkos skoro neučtivoj rezervisanosti Gradskog Veća prilikom njegovog postavljanja.Razmotrene su vrline različitih kandidata za uspeh u Kunau i Veće je predložilo Georga Filipa Telemana. od osam. u Lajpcig je stiglo četvoro kola natovarenih robom i imovinom bivšeg kapelnika Dvora u Ketenu. gde je proveo sledećih 27 godina života. dok je grad istovremeno bio ogledalo evropskog muzičkog ukusa i kompozicije. Škola sv. starosti između 11 i 20 godina i obezbeđivala je horove za najmanje četiri gradske crkve. godine. dok je oko dva časa popodne. Bahov dolazak je bio najveći događaj u muzičkoj i socijalnoj sferi. Tri puta godišnje su se održavali Sajmovi trgovine koji su grad pretvarali u mesto izložbe sa mešavinom posla i zadovoljstva. Davno otvoreni Univerzitet privlačio je mnogobrojne studente i ljude sa različitih strana. maja 1723. gde će i ostati do kraja svog života. – Kantor i dirigent Sa populacijom od 30000 stanovnika. evropski trgovački centar i mesto sa razvijenim i poznatim univerzitetom. Ovi učenici su uglavnom . koje je izgradio Johan Šajbe. maj 1723. je obeležen kao dan inauguracije novog kapelnika uz uobičajene govore i himne i označava kraj šestomesečne potrage za osobom koja će biti na toj funkciji. nedavno otvorenom gradskom bibliotekom. Tako je Bah sa svojom porodicom i imovinom krenuo u Lajpcig.-1729. grad drugi po veličini u saksonskoj oblasti. kada je u decembru došao da testira nove orgulje u univerzitetskoj Crkvi sv. radeći kao kantor i upravnik hora i muzike u Lajpcigu. sa ogromnim privatnim imanjima.

20 njih nije potpuno. Tokom leta ovaj deo je bio centar gradskog i muzičkog života. regularni koncerti u Cimermanovoj kafe-kući i druga muzička događanja. Bah izjavljuje: „17 je kompetentno. Pretpostavlja se da je Bah mogao da računa na veoma profesionalan orkestar. je pevao u crkvi. sama zgrada. i posle 1719. ovde se nalazilo osam kafe-kuća gde su stanovnici provodili svaki slobodan trenutak svog života. pa je u školi bilo samo 54 učenika iako je škola mogla da primi 120.bili iz siromašnih porodica i nisu mogli da plaćaju svoje školovanje. koja je vodila u poznato šetalište oivičeno lipama koje su pratile liniju gradskih zidina. osoblje se svađalo među sobom.17 - . Treći hor. Iako se u tadašnjim novinama tvrdilo da je kantorov stan „sveže renoviran“. još manjih mogućnosti je pevao u Crkvi sv. disciplina praktično nije postojala. Na zahtev Baha Hofman je napravio violu pompozu. Dosta . Najbolji od njih su raspoređeni da pevaju u horu koji izvodi kantate u nedelju. godine. Grad je preko stotinu godina imao svoj Gradski orkestar. Prozor njegove radne sobe na prvom spratu je bio okrenut ka zapadu i sa njega se pružao pogled izvan gradskih zidina. pa su često pevali na sahranama i gradskim ulicama za milostinju. polja koja je kasnije Gete opisao sledećim rečima: „Kada sam ih prvi put video. Grad je nazvan „Atinom na Plajzi“ i nudio je mnoge atrakcije tokom letnjih praznika u svojim parkovima i baštama pored Plajze i svom idiličnom okruženju. Tome. U blizini škole sv. bez sumnje. sastavljen od četiri duvačka i četiri gudačka instrumenta. Nikole. bilo muzičara koji bi posećevali izvođenja u crkvenoj galeriji. ali bez kantate. frule. O 54 učenika koji su Bahu bili na raspolaganju za različite horove. kao seniora. C. Roditelji nisu želeli da šalju svoju decu školu u kojoj je razboljevanje dece bilo tako često. dok 17 njih nije sposobno“. koja je poticala iz 1553. kao i da učenicima predaje latinski jezik (ovu dužnost je Bah vrlo brzo prepustio mlađem kolegi). polja i livade. Drugi hor koji je bio istog obima ali sa manjim mogućnostima. a četvrti u Novoj crkvi. je bila trošna. Bah bi preduzeo sve korake da utvrdi da li su instrumenti koji imaju pisak u vrhunskoj formi. na predivne bašte. a uslovi življenja nisu bili zdravi. mislio sam da se nalazim na Jelisejskim poljima“. Tome u gradskim zidinama se nalazila uzana Tomina kapija sa malim mostom preko gradskog jarka. jedne nedelje u Crkvi sv. pokazuju da je u gradu. Takođe je trebalo da obučava muzički talentovane učenike sviranju instrumenata da bi mogli da sviraju u crkvenom orkestru. između jarka i reke Plajze. Hofman (Hofmanovi instrumenti se i danas koriste u Crkvi sv. Tome i u njenom su vlasništvu). Orkestar je bio pod rukovodstvom kantora. Poznato je da je neke od instumenata koji su se koristili 30-tih godina XVIII veka napravio J. Pretpostavlja se da je prisustvo legendarnog Gotfrida Rajha u orkestru kao svirača i duvačkog i gudačkog intrumenta. Dužnosti kantora su bile da organizuje muziku u četiri glavne crkve u Lajpcigu i da od učenika Tomine škole oformi horove u ovim crkvama. Komponovanje muzike je bila popularna dokolica u to vreme. tenor u porodici violina. Petra. Od članova orkestra se očekivalo da budu profesionalci u sviranju violine. govori o visokom kvalitetu orkestra. Bahov stan u školi je bio podeljen na prizemlje i dva sprata. flaute i drugih duvačkih instrumenata. a druge u Crki sv. Orkestar koji je korišćen u izvođenju kantata je sadržao dvadestetak članova.

gde je Bah mogao pisati muziku kada god hoće. uvek bi odredio tonove komponovanjem glavne . nakom čega je manje redovno komponovao kantate. Dok je Bah u stvari radio na kompoziciji nekih od rečitativa i arija sa svojim učenicima. ako je ona sadržala dva dela. i komponovanju jednostavnih rečitativa i arija za izvođenje. zahteva predavanja latinskog jezika. zajedno sa muzičarima koji su bili u poseti i kojima je pripala čast da učestvuju pod rukovodstvom. Treba imati u vidu i da sve dužnosti koje su deo počasne pozicije moraju biti ispunjene i koje ne zavise samo od onih čija su to zaduženja. U Lajpcigu nije bilo aristokratskih olakšica ketenskog dvora. Službe su se održavale i radnim danima da bi Bah mogao da nadgleda horove sve četiri crkve kao i onu koja se nalazila u staroj bolnici i onu u „kući za korekcije“. Nikole.18 - . ili se propoved nalazila između dva dela kantate. ova pozicija je dodeljena prosečno talentovanom orguljašu Crkve sv. kopiranju pojedinih deonica za izvođenje. kantor je morao da organizuje grupu od oko devet pevača koji su radili po sistemu dežurstva. Učestvovali su učenici i njegovi sinovi. Onima koji i sada uživaju u slušanju Bahovih kantata. Pavla. Na taj način je ispunjavao dužnosti koje su se ogledale u načinu instruisanja nadarenih učenika. koju je izvršavao posredno. Zbog ovoga je nastala velika svađa između Baha i autoriteta i tek kada je napisao žalbu Upravi u Drezdenu postignut je kompromis Bah je bez sumnje svoje dužnosti izvršavao na način na koji je to zahtevano od njega. Uzrok ovoj činjenici može ležati u osnovama obrazovanja Bahovog vremena. kada je otkrio da gradski kantor više nije zvanični muzički upravnik Univerzitetske crkve. Časovi pevanja su se održavali od 9-12 ponedeljkom. Bogatstvo i kompleksnost instrumentacije Bahovih kantata samo po sebi ukazuje da Bahu nije bilo teško da dostigne visok standard bavljenjem muzikom. razrađivanju delova za kontinuo. Violu i violinu obligatu je uglavnom svirao sam Bah. Bah je takođe učestvovao u duhovnoj muzici Univerzitetske crkve. Naglasak je bio na „praktičnom učenju“ – prepisivanju dela velikih majstora. Sem ovog. koju ju sledilo pričešće.. sa motetom. što ukazuje na pristustvo dobrog oboiste među sviračima duvačkih instrumenata u gradu (možda baš Rajha). Malo je verovatno da je bilo kamernih orgulja ili klavsena u galeriji – korišćene su isljučivo glavne orgulje. sada već slavnog. na primer. ovde je morao striktno da se drži svojih dužnosti unutar organizovanog života crkve i škole. a petkom je držao predavanja pre podne. Bahova pozicija. Kantata je trajala uglavnom dvadesetak minuta. Nedeljom su službe počinjale u 7 ujutru. godine. To je bilo nakon dirigovanja jedanaest službi sve do Božića 1725. dužnost kantora je bila i da komponuje muziku za sahrane (opelo) i za razne druge prilike.. Crkve sv. Probe nedeljnih kantata su se održavale subotom popodne. gospodina Baha. himnama i izvođenjem na orguljama. može se činiti da su neke od arija manje slikovite nego što se to očekivalo od ovakvog maestra.Bahovih arija sadrži deonice za obou obligatu. Iako su ove službe bile jednostavne i sadržale su samo nekoliko himni. utorkom i sredom. Ovaj lično određen zadatak je uglavnom izvršavao tokom prvih pet godina. Glavni deo službe se završavao oko podneva. sledila je propoved od oko sat vremena. baveći se tokom ovih godina odavno postvljenim ciljem – obezbeđivanjem seta kantata za svaku nedeljnu liturgiju u toku godine. četvrtkom je kantor bio slobodan.

oktobra. Kirhbah je održao svečani govor nakon drugog refrena. Fon Kirhbah je ovlastio nekadašnjeg Bahovog libretistu. Jedno izvođenje Bahovog dela je posebno registrovano sa detaljima: kantata poznata kao Trauerode (Oda žalosti). Međutim. Hans fon Kirhbah. pa je uskoro dobio titulu dvorskog kompozitora Dvora u Drezdenu – princa-elektora saksonskog i Kralja Poljske. gospodina Gernera. Nedavna istraživanja većeg obima pokazuju da ovi podaci govore o nebalansiranom životu koji je Bah vodio. gde će održati oproštajni govor. Njegova supruga Kristina Eberhardin je preferirala protestantizam. pa se nakon ovog postupka svog supruga odrekla trona i živela odvojena od njega sve do smrti 6. Poštovanje je raslo sa širenjem njegove reputacije. Gerner je protestovao. Bah sada počinje da posvećuje najveći deo svog vremena aktivnostima van Lajpciga – da savetuje izgradnju orgulja. Johana Kristofa Gotšeda. koji bi trebalo da obezbedi muziku za ovakvu priliku.deonice koja se odnosi na napisanu temu nedelje.19 - . tokom prvih šest-sedam godina službe napisao obiman repertoar kantata (pretpostavlja se da ih je ukupno oko 300). Ovo je potreslo protestantsku Saksoniju. da s vremena na vreme pruža usluge privatnim ustanovama u Ketenu i Vajsenfelsu. – Collegium Musicum Često se u Bahovoj biografiji pominju nesuglasice koje je imao sa Većem. koja je bila u dubokoj žalosti. što ga je obavezivalo da usvoji rimokatoličku veru. Gospodin Bah je pratio izvođenje na klavsenu. on je bio široko poznat i cenjen kao kompozitor. a Baha da iskomponuje muziku. pa mu je Kirhbah morao platiti kompenzaciju. bez obzira na to. uz prigovor da to „ne znači da će od sada komponovati muziku za akademske festivale“. zato što je sprovodio veoma detaljne provere. plemić i student Univerziteta u Lajpcigu. obzirom da je pretpostavljeni Bahu. U programu je bilo naznačeno da je Odu „komponovao gospodin Bah u italijanskom stilu“. među muzičarima koji su se nalazili na galeriji. Slušalac uglavnom može da bude siguran u autentičnost Bahovih arija ili rečitativa kada oni nose njegov lični „potpis“ – pratnju pisanu za gudačke instrumente pre nego za jednostave figure bas deonica. koji mu je omogućio da i dalje proširuje svoj muzički opseg i aktivnosti. Dve nedelje kasnije. predavač. do 1736. Lajpcig 1729. da napiše stihove Ode žalosti. Sigurnost ove pozicije obezbedila je činjenica da je Bah. godine. a služba je počela sa oglašavanjem svih zvona u gradu. septembra 1727. Pavla. gde je honorarno bio kapelnik od 1729. Veliki sarkofag se kraljevskim amblemima je stajao u sredini prepune crkve. predlaže da organizuje počasnu službu u Crkvi sv. Bahu je tada dozvoljeno da komponuje Odu. Zvanično odobrenje je stiglo 12. Često je bio pozivan da testira nove instrumente. . Naročito je bio poznat kao stručnjak u izgradnji orgulja. mada je Gotšedov tekst verovatno stigao nekoliko da na ranije. BWV 198. muzičar. orguljaš i ekspert u oblasti izgradnje orgulja. U slučaju da se radi o nekoj od ozbiljnijih prilika. godine.-1740. sam bi napisao celu kantatu. Teškoće nastaju zbog činjenice da Fon Kirhbahov izbor kompozitora ignoriše muzičkog direktora Univrzitetske crkve. Princ-elektor Augustus saksonski je prihvatio poljsku krunu.

uz molbu da mu nađe neko „odgovarajuće zaposlenje“ na kome ne postoje „brige. Bah je sada pokušao ponovo uz podršku svog pokrovitelja iz Drezdena. Avgusta 1730. Spas nalazi u formiranju Collegiuma Musicuma. Gezner napušta Lajpcig 1733. pa su želeli da smanje njegove prihode. a sada se radi na njenoj rekonstrukciji).Bah je razvio blisku saradnju sa svojim savremenikom. Posle toga je dobio titulu. koja datiraju iz sredine prethodnog veka. 1729. U uvodnom govoru Gezner naglašava potrebu za muzikom unutar zdanja – što Bahu pruža „nadu u svetliju budućnost u školi“. a ovom Bah posvećuje kantatu BWV 18. godine Bah se žali saksonskom princu-elektoru u Drezdenu. i 1732. zavist ili proganjanje“ sa kojim se neprekidno suočava u Lajpcigu. čuvenim saksonskim graditeljem orgulja Gotfridom Zilbermanom. koji je imao 29 godina i koji je ranije bio stariji član uprave Tomine škole. što je dalje razljutilo Veće. pa je počeo da se potpisuje kao Hofcompositeur. grofa fon Kislinga. uz nadgradnju dva sprata i restaurisanje eksterijera. Bah je testirao skoro sve Zilbermanove instrumente u Saksoniji. zato što nije disciplinovao svoje horove i zbog čestih odsustvovanja iz Lajpciga. Detaljno proučavanje svakodnevnih aktivnosti ovog muzičkog sastava ukazuje na značaj koji je on imao na razvitak kulturnog života Lajpciga 30-tih godina XVIII veka. godine. pa je iskoristio svoj uticaj da bi razrešio ovu situaciju između Baha i vlasti i da bi Bahu omogućio bolje uslove rada. 1733. iako bezuspešno. tražeći zvaničnu titulu. Bah postaje stalni upravnik i dirigent ovog muzičkog društva i počinje da dobija zvanična priznanja i poštovanje najvišeg nivoa. godina Bah dobija ukor Veća zbog toga što je prepustio svoje dužnosti predavača mlađem kolegi Pecoldu. ratu. ako ne i sa samog početka. Mnoge javne ličnosti Lajpciga su bile povezane sa muzičkim aktivnostima studenata . Gezner je nedavno preuzeo funkciju upravnika u Tominoj školi. Ovo obnavljanje stare rasprave sa školskom i crkvenom upravom dovodi Baha da ogromnog razočarenja. koji je bio porodični prijatelja Bahovih i kum Karla Filipa Emanuela. u svakom slučaju ovo smanjuje njegovu želju za obezbeđivanjem duhovne muzike Veću. Grad bi ostao bez Baha da njegov prijatelj Gezner nije intervenisao u njegovu odbranu. pokrenute uglavnom od studenata poznatog gradskog univerziteta. juna 1732. Bah se nije slagao sa ovim predlogom. Nakon ovog priznanja Bah prezetuje dvočasovni koncert na novim Zilbermanovim orguljama u Bogorodičinoj crkvi (koja je tragično nastradala u II sv. gde se od maja 1730. Promene se dešavaju i na polju Bahovog komponovanja – manje piše korale a više solo kantate. Ovo je navelo Baha da piše svom školskom prijatelju Erdmanu. Njega nasleđuje Johan August Ernesti. Tridesete godine XVIII veka su bile period izgradnje Lajpciga. Ernesti je imao nove pedagoške ideje: klasika i teologija su zastareli. nakon smrti svog prethodnika 1729. Bah nije ni pokušavao da se opravda. Školski objekti se otvaraju 5.20 - . prilažući kopije Kirija i Glorije iz Mise u h-molu. a naglasak treba da bude na predmetima koji će više biti od koristi u svakodnevnom životu. U Bahovo vreme u Lajpcigu je već posojala tradicija muzičkih društava – svetovne muzičke organizacije. Na žalost. događaju promene i dogradnja Tomine škole. jer dobija poziciju profesora na Univerzitetu u Getingenu. već je želeo više vremena za obučavanje svojih horova i muzičara. godine.

Sam termin . Obični koncerti su verovatno bili besplatni. Jedna grupa je oformljena 1702. Verovatno je bilo dosta instrumentalne muzike – od dela samo za klavijature. 8. Gotfrid Cimerman nije bio samo posrednik. rukovodstvo Collegiumom je pripalo Baltazaru Šotu. Takođe je postojalo posebno ležište sa pedalama. Održavale su se dve vrste koncerata: obična i neobična. Koncerti su održavani na Cimermanovom imanju. nastup je bio u bašti na otvorenom. godine – nemački klavseni su bili veći i potpunijeg tona od svojih italijanskih i francuskih savremenika. sa punom raskoši truba i bubnjeva. Početkom XVIII veka su se javile još dve – koje su postojale istovremeno – koje su oformile mlade osobe sa Univerziteta. a Bah preuzima rukovodstvo nad Collegiumom. sredom od 16-18h.21 - . izvođeni van časova u kafe-kućama i verovatno nisu bili samo ukras kulinarskim atrakcijama. koje su bile među najpoznatijim kompozitorima svog vremena. u Cimermanovoj kafe-kući u Katarininoj ulici u blizini Markovog Trga. Ovde su verovatno izvođeni i Bahovi koncerti za više klavsena. koje je podsećalo na pedale orgulja. koji je posedovao kafe-kuću. koji je sam po sebi bio lajpciška atrakcija. već i ljubitelj muzike. 8 i 16 inča). a kasnije su to bile posebne proslave (kao što je proslava rođendana Kralja). verovatno pod njegovim pokroviteljstvom. Božićni oratorijum. Zamenjen je još „finijim instrumentim“ 1733. Priča o Bahovom Collegiumu Musicumu je povezana sa Gotfridom Cimermanom. Vivaldija. na šta ukazuje činjenica koja se navodi u tadašnjim novinama i govori o stalnom opremanju svog imanja različitim instrumentima za potrebe Collegiuma i drugih gostujućih muzičara. Lokatelija. Ovi koncerti su bili ozbiljni događaji. Izvođenje Collegiuma se. U njegovom vlasništvu je 20. Ulaznice su naplaćivane za neobične koncerte i povremene specijalne koncerte (Sonder-konzerte). BWV 248). U proleće 1729. Kada je bilo toplo vreme. kao što je Kantata o kafi. Izvođena su i dela Hendla. od 18-20h. Najpre su postojala standardna izvođenja. Javljale su se različite takve grupe.(među njima je bila i nekoliko kantora) i dopronosile su podizanju muzike na viši nivo. ne razlikuje od koncerta u obliku u kome nam je danas poznat. godine Šot prelazi na novu poziciju. Novi instrument je imao dve ili tri klavijature i moguće je da je bio rad slavnog hamburškog graditelja Hasa i da je bio sličan njegovom instrumentu iz 1740. a omogućavali su izvođenje većeg obima tonova. prvi put izvedena 1732. godine od strane Georga Filipa Telemana. na primer. Telemana. godine.tih godina bio i „veliki klavicimbalo obimne ekspresivnosti“. Kada je Teleman napustio Lajpcig. Fašovo udruženje je konačno palo u ruke Johana Gotliba Gernera muzičkog upravnika Univerziteta i Bahovog stalnog rivala. Povremeno su izvođena i vokalna dela. orguljašu Nove crkve. a vrlo verovatno i kompetentan muzičar. uglavnom su bile obeležene razigranim svečanim kantatama. Tokom zimskog perioda udruženje je nastupalo petkom uveče. Vivaldija. koje su izvodili poznati gostujući izvođači. ili prerađena dela drugih kompozitora. pa preko sonata da dela za orkestar. BWV 211. s obzirom da se u novinama pisalo samo o onim neobičnim događajima. 4. sa tri klavijature i pet grupa žica (od 2. u stvari. (Bah je mnoga od ovih dela preradio u duhovna dela. mnogi su adaptirani od prvobitnih dela za violinu. na primer. O običnim koncertima se malo zna. Albinonija i drugih. a druga šest godina kasnije od Johana Fridriha Faša.

dodaje sonatu za violinu i flautu.22 - . Jednom prilikom je pozvao svog zaštitnika grofa fon Kislinga. često sa svojim sinom Vilhelmom Fridemanom. Kralj je posedovao nekoliko ovih instrumenata. godine. Rasporedi nedeljnih nastupa. naravno bio dorastao ovom zadatku.“. kada je dobio listu osoba koje su u poseti Dvoru. sa ciljem iskazivanja zahvalnosti za prijem koji je imao u Potsdamu. Spuštajući svoju flautu rekao je članovima orkestra: „Gospodo. u kojoj je njegov sin Karl Filip Emanuel bio dvorski muzičar. Po povratku u Lajpcig. kada se sastajao sa svojim prijateljima iz Dvorskog orkestra ili je posećivao operu. godine. aranžmani programa itd. – Godine introspekcije Tokom poslednjih godina svog života Bah se povlači u miran život. Činjenica je da je ovo u poznim godinama njegovog života postala glavna umetnička aktivnost i da je crkva postala skoro nebitna. Ovo je bila ta tema: Bah je. Bah razvija teme u sekvence sa pokretima kontrapunkta. ili 4 klavsena – poznato je da je Bah posedovao šest klavijatura i mnoge druge instrumente. probe. proizvodeći neke od najosnovnijih postavki barokne muzike. U godinama provedenim sa Collegiumom Bah je doživeo zadovoljstvo kakvo nije iskusio sve od vremena provedenog u Ketenu. Lajpcig 1744. na putu snaji u Berlinu koja je čekala drugo dete njegovog sina Karla Filipa Emanuela.. sada poznatih pod imenom Goldberg varijacije. otkrivaju da Collegium Musicum više nije pod Bahovim rukovodstvom. koji su se nalazili u različitim prostorijama. Njegov sin Karl Filip Emanuel piše: „nije bilo muzičara koji je iz bilo kog razloga posetio Lajpcig. Bah je pozvao Kralja da mu zada temu za improvizaciju. Ostao je dirigent Collegiuma Musicuma sve do smrti Gotfrida Cimermana 1741. Bez sumnje su oni uživali u privatnim koncertima u Bahovoj ogromnoj radnoj sobi. naziva ih . Ovde je pozvan u posetu Palati Kralja Frederika Velikopruskog. a da nije svratio do mog oca. u njegovim kasnijim godinama. stari Bah je ovde“. Bah svraća u Potsdam posle dva dana zamornog puta.koncert je i počeo da se koristi vezano za nastupe Collegiuma Musicuma. U svom stanu je primao posete muzičara iz cele Nemačke i drugih zemalja. izvodeće koncerte za 2. Kada je Bah završio sa sviranjem svakog instrumenta. kome je predstavio grupu varijacija. 1747. komponovanje novih dela. svirao je flautu uz pratnju orkestra. 3. Frederik se upravo spremao za početak koncerta. Otkazao je koncert i pozvao Baha da isproba nekoliko fortepijana koje je napravio Bahov prijatelj i kolega Gotfrid Zilberman. Bah je uživao u posetama Drezdenu.-1750..

Jovana koje se nalazilo izvan gradskih zidina. svog učenika i zeta. Sledećeg dana je kraljevska pratnja obišla Potsdam. Parcijalna identifikacija je izvršena na osnovu serije anatomskih i drugih analiza. normalno se nadovezivala na izvođenje „Umetnosti fuge“. godine. nekoliko učenika i Bahovih obožavalaca. BWV 1080). Jovana rekonstruisana 1894. Gospode“. Ovo delo je poznato pod imenom „Die Kunst der Fuge“ („Umetnost fuge“. Bahov doprinos je bio pet kanonskih varijacija u čijim se osnovama nalazila Božićna himna „S nebeskih visina“. Kosti su položene u sarkofag od kamena koji je zakopan na mestu . 1880. gde se od svakog člana očekivalo da pokaže svoje umeće. u zoru 31. koji je bio praćen jakom groznicom. jula. Ova nezavršena fuga. kako primećuje Gustav Notebem. Takođe je radio na fugi koja sadrži tonalitete B-A-C-H. predajući svoju blagoslovenu dušu Spasiocu. godine. On je izveo dve operacije katarakte. Goldberg varijacije i. Poslednju veličanstvenu Trostruku fugu (Kontapunkt XI) Bah je takođe napisao u poslednjim danima svog života. Tokom svog života Bah je radio pod slabim svetlom. udruženja učenih ljudi posvećenih promovisanju muzičke nauke. posle petnaest do devet.Muzička žrtva i šalje in na Dvor sa propratnim pismom posvete. Na savet svojih prijatelja. mada se od nje razlikovala. jula 1750. kreativna energija je dostigla maksimum muzičke ekspresije: Misa u h-molu. nije nijednom rečju obeležila gubitak svog velikog službenika. U ovim uslovima je iskomponovao svoje poslednje koralne fantazije. Često su ga pitali zašto ranije nije počeo da radi na ovoj temi. a njihov slab efekat je pogoršan infekcijom koja je ozbiljno ugrozila Bahovo zdravlje. u šezdesetšestoj godini života. prerađujući koralne fantazije (BWV 651-668) uz pomoć Altnikola. Umro je „uveče. a on bi odgovarao da „uprkos tematskim mogućnostima. on se budi nalazeći da ponovo može da podnese jaku svetlost. Bah je otišao na pregled kod poznatog engleskog specijaliste oftamologije. Kanonske varijacije. Tome. Veće u Lajpcigu je počelo da traga za njegovim naslednikom. Crkva Sv. Muzička žrtva. Ujutru. iako tema može biti prilagođena. u odsustvu nadgrobne ploče (na grob mu nije bio postavljen ni običan znak sa imenom) ubrzo bio zaboravljen. Kada je Crkva sv.“ Bah je sahranjen na groblju sv. Poslednje mesece svog života Bah je proveo u zamračenoj sobi. Njegova poslednja dela prikazuju sveukupnu njegovu veštinu sabrane u kontrapunkt i fugu.. poverovalo je da su pronađeni posmrtni ostaci ovog kompozitora. pa je sada vid počeo da ga napušta.. Bah je zatim postao član Miclerovog društva. kao i da jasno vidi. smatra da je taj postupak isuviše arogantan“. Poslednjih godina Bahovog života. Juna 1749. Džona Tejlora (koji je takođe operisao Hendla) i koji je trenutno bio u poseti Lajpcigu. koje pokazuju umetnost kanona. Ovo delo Bah nije stigao da završi. marta i aprila 1750. jer je Bah pozvan da svira na svim gradskim orguljama. godine. zasnovane na preradi korala „Pred Tvojim prestolom stojim. a njegov grob je. Istog dana je imao moždani udar. metode koje je on razvio do savršenstva i koje nijedan kompozitor nije uspeo da prevaziđe. 28. naravno. godine. kojoj je skoro 30 godina savesno služio.23 - .

Stilski postupci i detalji kojima kompozitor oblikuje programske pozadine slični su osećanjima u kantati ili pasiji – primenom hromatike Bah izražava bol. Još jednom su posmrtni ostaci spašeni i sahranjeni 1949. a barokna instrumentalna nastojanja udružuju i razvijaju do vrhunca. oni i kvantitetom i kvalitetom stoje na visini vokalnih. Barokna polifonija u Bahovim instrumentalnim delima sadrži istu dubinu i osećajnost kao i vokalna dela. ratu. tako da nije upoznao nastojanja francuskih klavsenista. Bah je ostao u svojoj zemlji. godine. . tugu i potištenost.pored poete Gelerta u podrumu Crkve sv.24 - . On je svoj stil izgradio u duhovnom dodiru sa nemačkim orguljašima i sa nemačkom narodnom pesmom. i mnogi posetioci su dolazili da iskažu poštovanje prema ovom velikanu. koje je objavilo „Bahovo udruženje” osnovano 1850. gde se i danas nalaze. Šmajder je popisao celokupno stvaralaštvo i bilo je 1080 kompozicija. sve dok crkva nije srušena u II sv. Bahovi instrumentalni radovi po opsegu i značaju ne zaostaju za vokalnim. ovog puta u oltaru Tomine crkve. 47 svezaka bilo je potrebno za objavljivanje svih dela. italijanske opere i oratorijume. ni predbarokna polifona dostignuća. godine. Za razliku od Hendla koji je život proveo u gradovima širom Evrope. Jovana.

moteti. pesme i arije. fuga „Das Wohltemperierte Klavier” (ukupno 48). S. približi vrhuncima njegove instrumentalne muzike u koju svakako pripadaju oba toma „Das Wohltemperierte Klavier”. u gavoti iz treće „Engleske svite”: Zbirke . 6 Brandenburških koncerata. Mali preludijumi i fuge. fantazije i fuge. 3 koncerta za dva klavira i orkestar. 4 orkestarske svite.varijacije” . na primer. savlađujući manje i veće teškoće. 6 svita za solo violončelo. ne samo plesnog. 6 sonata za klavir i violinu. orguljske tokate. po Mateju. „Engleske svite” i partite su stepenice koje vode do vrhunca stvaralaštva J. po Marku i Luki. 1 koncert za četiri klavira i orkestar. deonice imaju samostalnost kretanja. što je posledica upotrebe različitih ritmova. Božićni oratorijum.. „Francuske svite”. po 6 francuskih i engleskih svita za klavir.. već i drugačijeg karaktera. oko 300 kantata. načine zabavljanja uz gajde . „Muzička žrtva”.. sonate za flautu i klavir. dvoglasne i troglasne invencije. Plesni ritmovi odaju i blizinu naroda. 2 koncerta za tri klavira i orkestar.. To se vidi.Dela Johana Sebastijana Baha Pasije po Jovanu. Magnifikat. 7 koncerata za klavir i orkestar. koralne predigre i partite. „Goldberg . Bahova muzička misao se odlikuje velikim dozama improvizacije. 3 sonate za solo violinu. 2 koncerta za violinu i orkestar. : 6 partita za klavir. 1 koncert za dve violine i orkestar i više koncerata tipa končerto groso. Misa u h-molu. „Die Kunst der Fuge”. U području klavirskih dela Bah je svakom ljubitelju muzike omogućio da se. violu da gamba i klavir . Baha. 30 dvoglasnih i troglasnih invencija.25 - . Instrumentalna dela: Najvažnije mesto u bogatom Bahovom stvaralaštvu zauzimaju kompozicije za klavir i za orgulje.

a u zbirci se naročito ističu sarabande. neki stavovi su ponavljani sa dodavanjem ornamenata i ukrasa. godine u prvi deo zbirke „Klavierübung”. što se može videti i u „Pasiji po Mateju”. On je svuda majstor. O tome svedoče i taktovi iz troglasne invencije u f . sabrane su 1731.molu: . imaju po 6 svita. u troglasnu invenciju zna uneti osećanja bola i duboke patnje.26 - . Svaka engleska svita počinje preludijumom. partite. „Engleske svite”.svita: „Francuske svite”.

Finalni stav je sastavljen od živahne igre tonova. njegovu drugu suprugu. glavnu melodiju izvodi violina. i iz 1744. prožete optimizmom i predstavljaju jedno od vrhunskih dela koje je Bah napisao za čembalo. harmonska struktura i bas ostaju sačuvani kroz svih 30 varijacija. četvrtom.varijacije” su veoma bogate materijalom. ornamentirane lagane kantabilnosti i savršene bravuroznosti. Raznovrsnost Bahovog stvaralaštva se zasniva na shvatanju da su preludijum i fuga delovi celine. što „Goldberg . godine). kapriča. napisanih za Ana Magdalenu. ima ih 9. u izvođenju ne učestvuje orkestar. delu zbirke „Klavierübung” se nalaze 30 „Goldberg varijacija”. ali ne sasvim jer u pozadini sporedni glasovi pletu posebno melodijsko nizanje tonova. koje je Bah napisao za svog učenika Johana Teofila Goldberga. tkivo je homofono. i svaka je izgrađena na drugom intervalu. . Trideseta varijacija „Quodlibet” je izgrađena na dva šaljiva nemačka napeva. što je suprotno prethodnim stavovima. a ne na osnovu porekla tema. ali koji se dopunjuju. Dok se tema preobražava.najčešće fugiran). tako što je svaki napev obrađen dva puta (duži i kraći . od unisona do none. Treći deo zbirke „Klavierübung” sadrži „Predigre uz katehizam” poznatim i pod nazivom „Orguljska misa”. Na području muzike za klavir najveće Bahovo delo je „Das Wohltemperierte Klavier” . tokate. Varijacije koje nisu konstruisane na kanonu imaju različite oblike: invencije. koncert je pisan za čembalo sa dva manuala i Bah je uspeo da dočara kontraste solo i tutti. koji omogućuju potpunu primenu enharmonije. Tri varijacije su u sporom tempu. francuske uvertire. Uprkos nazivu. što je u kontrastu sa pravilom da se druga tema javlja u tonalitetu dominante.varijacije” približava pasakalji i šansoni. „Goldberg . Temperovati znači podeliti oktavu na 12 jednakih intervala.27 - . fugete. U zadnjem. U prvom stavu javljaju se dve teme u istom tonalitetu.molu pod naslovom „Uvertira u francuskom stilu za čembalo sa dva manuala” „Italijanski koncert”. Kao temu Bah je iskoristio dvodelnu sarabandu iz „Klavirskih knjižica”. jer one nisu u stilu kompozitora italijanske koncertne muzike. koje su komponovane u parovima. koji su u kontrastu. u imitacijama.Drugi deo zbirke „Klavierübung” sadrži: partitu u h . od kojoh je najsavršenija dvadesetpeta varijacija i predstavlja lirski vrhunac celokupnog ciklusa. koji se mogu čuti i istovremeno. „Dobro temperovani klavir” sadrži dva dela (iz 1722.dobro temperovani klavir. Svaka treća varijacija pisana je u obliku kanona. U svakom se nalaze po 24 preludijuma i fuge u svim tonalitetima dura i mola. koji je dobio naziv po tome što je sastavljen po italijanskom ukusu. Srednji stav „Italijanskog koncerta” je lirska elegija. na zahtev ruskog poslanika grofa fon Kislinga.

i od setne lirike do veselja. a ostali glasovi poseduju samostalne melodije. nigde se nisu tako uočavale kao u njegovim kompozicijama za orgulje. koji su odvojeni međuigrama .Fuga: Fuge ispunjavaju i predstavljaju njegovo poslednje delo „Die Kunst der Fuge”. Snaga njegovih polifonih struktura. „Osamnaest korala”. Bah je završio samo 45. a elementi glavne i sporedne teme se kombinuju na različite načine. augmentaciji. Često ih sledi coda. u njemu se tema pojavljuje u drugim tonalitetima. Vrhunac u variranju za orgulje dostignut je u „Pasakalji u c-molu”. S..28 - . Ekspozicija se završava tek kada tema prođe kroz sve glasove. koje mora omogućiti imitiranje i primenjivanje drugih kontrapunktskih postupaka u daljem toku fuge. kako vokalne tako i instrumentalne. 5 kanonskih varijacija himne „S nebeskih visina”. dvoglasna. comes se modulira u tonalitet tonike. Značajne su mnogobrojne obrade protestantskih korala i ima ih više od 150 razrađenih obrada melodija. i upravo te deonice predstavljaju komentar događaja koje opisuju. Fuga je dokaz Bahove stvaralačke snage u temama koje prelaze od patetike i dramatičnosti do nežnosti. i to je tonalna fuga. kao i za violinu. Najpoznatiji korali: 6 „Šivlerovih” korala. ako tema ostane u istom tonalitetu. „Kad smo u najvećoj nevolji”. sa završetkom na autentičnoj kadenci u tonalitetu tonike.. Karakteristična obeležija naravi J. a može biti petoglasna. Prvi deo fuge naziva se ekspozicija. koja se javlja u punom obliku ili u specifičnim fragmentima. koje sadrži dvadeset stavova. Prvi glas nosi temu (dux). Pasakalja se sastoji od 20 varijacija posle kojih sledi zaključna dvostruka fuga. Modulacije se vrše prema tonalitetu u kome će se tema pojaviti. troglasna. Celokupna građa fuge zasnovana je na jednoj temi. u prvom se javlja nova misao. Od 164 koralnih napeva koji se pevaju tokom jedne godine. Drugi deo fuge naziva se razvojni deo. patetika i dramatika. Baha otkriva kontakt sa delima za orgulje. a pored toga i mnogobrojne fuge za orgulje. koja dopunjuje temu. a orgelpunkt je često praćen inprovizacionim metričkim slobodnim kretanjima. Treći deo fuge naziva se završni deo i u njemu odgovor na temu počinje pre nego što se sama tema završi i tako se stiče utisak da se basovi jure (stretto).divertimenti. U ostala Bahova . ekspresija kao i intimnost osećanja. Gornji glas sadrži koralni napev. vodeći računa o završetku teme. Drugi glas (comes) preuzima temu od prvog glasa i to u tonalitetu dominante. tema u drugom glasu se razvija u tonalitetu dominante i to je realna fuga. Važno mesto zauzimaju njegove koralne predigre u kojima su komentarisane potresne i uzvišene rečenice teksta korala. diminuciji. Ponekad se tema imitira u inverziji. tako se kasnije pojavljuje u trećem glasu. Bah je za klavir napisao i posebno smelu „Hromatsku fantaziu i fugu”. Ako tema na kraju modulira na dominantu. Bah je nedostižni majstor fuge. najčešće je četvoroglasna. pa i još više glasova. napevi „Zbog Adamovog greha”. Dok drugi glas izvodi temu.

1. tokata i fuga u d-molu. Uz nju se izvodi motet i više himni. manji ansambli i hor. Šest „Brandenburških koncerata” iz 1721. na početku ili na kraju kantate. Među Bahovim delima za veće instrumentalne ansamble trebalo bi pomenuti četiri svite-uvertire. 3. S. od kojih je srednji u laganom tempu. „Osam malih preludijuma i fuga”. a ako je iz dva dela onda i posle propovedi. napisao ih je oko 300 od kojih je samo 200 sačuvano.7 tačaka. Instrumentalnu stranu Bah poverava različitim ansamblima. Baha su od velikog značaja za muzičko stvaralaštvo uopšte.29 - . fuga u d-molu. a trećim prstom se prelazilo preko četvrtog. vere i nade u pobedu. 4. već sadrže odlomke koji dopunjuju vokalno izvođenje. Bah je u prvom redu filozof i lirik. Baha na samu tehniku izvođenja na klaviru i orguljama. koji simbolično izražava glavnu ideju njenog sadržaja. patnjama i brigama. Od elemenata u kantati su zastupljeni: arija. koji nisu samo pratnja. dok su teme drugog vera. Treći i šesti „Brandenburški koncert” su pisani isključivo za gudačke orkestre. 2. Vokalna dela: Vokalna dela J. . Bahova kantata se najčešće sastoji od 5 . fantazija i fuga u g-molu. godine pripadaju končertu grosu. ali njegova dela govore i o smrti i stradanju. Veliki je i uticaj J. zato što novi elementi: tekst i reč. U njima je Bah koristio italijansku formu sa tri stava. a značajno je i to da je prste držao zaobljene i u istoj horizontalnoj liniji. Bavi se problemima čovekovog života. ali uz upotrebu duvačkih instrumenata u solističkom izvođenju. Prvi deo govori o ljudskom stradanju. ali ih ponekad ima i više od 10 u kojima naizmenično nastupaju solisti. Posebno mesto među vokalnim delima zauzimaju crkvene kantate. rečitativ i snažni polifoni odlomci. U to vreme palac i malić su se veoma retko upotrebljavali. Kantata se može čuti između čitanja Jevanđelja i propovedi. 4. naročito na sam prstored. a veoma je značajan koral. omogućavaju umetniku potpuno izražavanje ideja. tokata i fuga u C-duru. Bah je prilikom sviranja lestvice koristio sladeći prstored: 1. preludijum i fuga a-molu. 3. nada i uteha. ariozo. 2. tokata i fuga u Dduru.dela za orgulje spadaju „Pastorala” u F-duru. od kojih su najpoznatije u D-duru i h-molu. Duhovne kantate: U protestantskom bogosluženju kantata zauzima centralno mesto. S.

Agnus Dei) nastao je ciklus od 24 tačke (15 horskih nastupa.S.Veliča duša moja Gospoda) je napisan za soliste. plesovima sa sela i u njoj se mogu čuti narodni napevi. Magnifikat. po dužini je prevazišla obične mise. usporene. pa se ne može izvoditi pri obredu. petoglasni hor i orkestar. Tekst je na latinskom.Svetovne kantate: Od ukupnog broja Bahovih kantata. 6 arija i 3 dueta). U delu gde se iskazuju patnja. a ima i dosta disonance izražene uglavnom u umanjenim septakordima. ritam je življi. oko dvadeset je svetovnih. Mise i oratorijumi: Mada je bio protestant. zatim „Kantata o kafi” koja prikazuje oca koji ćerku pokušava odvići od kafe. Sačuvano je samo šest Bahovih moteta. SanctusBenedictus. a Bah ih je nazivao serenadama. Magnifikat (“Magnificat anima mea Dominum” . Četiri kratke mise (u F-duru. koja slavi Boga. koji su kompozicije velikog opsega. harmonija uglavnom ne napušta dijatoničnost. U njima ne učestvuje orkestar. Gloria. mise i pasije. Bah je koristio latinske tekstove pri pisanju pet misa. hromatike. U neki motetima Bah je koristio koralne napeve. A-duru. uzet iz Jevanđelja po Luki i nosi reči Isusove mati Marije. Vegove svetovne kantate su najčešće izvođene u čast visokih ličnosti iz plemićke klase. soliste i orkestar. Od standardnog niza oratorijuma. Najznačajnija je Bahova „Velika misa u h-molu” pisana za hor. pesmi. pored duhovnih kantata važni Bahovi moteti. već dvostruki hor. Bah je napisao dve svadbene kantate „Weichtet nur. gde se zapaža izuzetno vladanje polifonijom. J. Odlomci iz kantata uzeti su iz Bahovih instrumentalnih dela. sreće i poleta Bah koristi durske melodije energičnog pokreta. briga i bol. g-molu i G-duru) je namenio kraljevskoj kapeli drezdenskog dvora za katoličko bogosluženje. .30 - . burleskama. Credo. betrübte Schatten” i „O holder Tag. njegovu moć i dobrotu. melodije su molske. pa i muzičkim dramama. Bah je napisao dva oratorijuma „Božićni” (ciklus od 6 kantata namenjen božićnim danima) i „Uskršnji”. Za iskazivanje radosti. koji sadrži pet tačaka (Kyrie. uz pratnju sekvenci. Na područiju crkveno-duhovne muzike su. ernjünschte Zeit”. prekomernim trozvucima i petozvucima. Najpoznatije su „Seljačka kantata” koja govori o ljubavi.

Tekst. psalm. On postiže savršenstvo u polifoniji. U njegovim delima se oseća izuzetna snaga i energija. koji se ogleda u nedostižnim. godine. horski koral. koji potiče iz Nemačke. horski nastupi koji su naizmenično obeleženi dramatičnošću i lirikom. Marku. ličnost ovog giganta poseduje u duši sakriven potencijal. Luki i Jovanu. orkestar ima značajnu ulogu u isticanju ideje dela. a po Mateju čak 78 tačaka. horizontalnih i vertikalnih elemenata. . pa po Jovanu 1724. upotpunjen muzikom. inspirisane malim stvarima. 39 akorda – simbolika za 39. Po opsegu dela su nadmašila ono što je na tom području ranije napisano: po Jovanu sadrži 68 tačaka. što je rezultat velikih ambicija koje. U strukturi Bahovih pasija susreću se poznati elementi vokalne muzike: rečitativ. neprocenjivom kulturnom blagu. dobija dublje značenje. perfektnim i dostojanstvenim vokalnim i instrumentalnim dostignićima. izraslo iz različitog materijala. „Pasija po Marku” je velikim delom uništena. a „Pasija po Luki” je pisana u stilu kantata. Bah je napisao 4 pasije: po Mateju. Johan Sebastijan Bah ostavio je za sobom raskošno bogatstvo. pa zaostaje za ostalim delima ove grupe. Naizgled skromna i povučena.31 - . ali i uravnoteženost harmonije i kontrapunkta. po Mateju 1729. Pišući „Pasiju po Mateju” Bah vodi računa o brojevima. Italije i Francuske. a od koga je. na primer broj Hristovih učenika je jednak broju taktova. arije i arioza. uokviruju muziku „zlatnim ramom umetničkog genija”.Pasije: Koristeći četiri Jevanđelja. On trajanje nota i njihov broj na zanimljiv način vezuje za događanja u Jevanđeljima. godine i po Marku 1731. godine. Prva je nastala pasija po Luki 1712. godine. stavljajući svoj stvaralački pečat načinio nešto originalno i neponovljivo.

32 - ..

1972. Povijest glazbe − Dušan Plavšić. Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja − Internet ...Literatura: − Josip Andreis. 1975.33 - .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful