Tesarski Radovi Obrada drveta

Tesarski spojevi i veze drveta
Aleksandar Milutinović: Tesarski radovi Tesarski spojevi su sastavci građe izrađeni u cilju da se građa međusobno poveže i čvrsto drži, odnosno da se onemogući pomeranje pojedinih drvenih delova(elemenata). Veze su često potrebne stoga što nam je nemoguće doći do takvih dužina i debljina građe prema statičkom proračunu ili projektu. Pomoću veza postižemno na najbolji način da povežemo građu a da ne oslabimo sigurnost objekta koji je u pitanju. Tesarski spojevi i veze imaju uobičajene dimenzije u zavisnosti od preseka obrađivane građe, stoga je potrebno da svaki tesar, bar za glavne veze, poznaje njihove uobičajene dimenzije. Pre krojenja na drvetu se obeleži oblik koji pri obradi treba izrezati. Kao opšte pravilo važi da se svaki spoj mora izvesti tako da se prenošenje sila (opterećenja) preko njega vrši kako je to proračunom i projektom predviđeno, a da se pri tom utroši što manje materijala. Sredstva za učvršćivanje veza kod drvenih konstrukcija mogu biti drvena i gvozdena.

Veze četvrtastog drveta greda - gredica
   

Podužni spojevi Spojevi pod pravim uglom Spojevi pod kosim uglom Kombinovani spojevi u svim pravcima

Sučeljasti spojevi ležećih greda Oni se obično primenjuju kod temeljnih greda i tavanskih greda i često su u upotrebi u tesarstvu. Rad bolje uzajamne veze ovi spojevi dodatno se ojačavaju odozgo ili sa obe strane klanfama ili drugim elementima. Preklop dole dodatno se učvrćuje klinovima, najčešće odgovarajućim ekserima .

Nastavak na preklopu kod podrožnjače radi se samo tako da on leži na stubu a ne između stubova

Pravi kukast preklop sa klinovima

dok drugi tvrde da je to baš njihova dobra strana jer kada se građa osuši spoj se olabavi.Kod nas se retko upotrebljava spoj sa klinovima. Lastin rep treba uvek raditi uspravno na godove a ne paralelno! Lastin rep se radi uspravno na godove obavezno! Spojevi greda pod pravim uglom . Vrlo dobar spoj ali se u tesarstvu retko upotrebljava jer ima drvene klinove koji se izbegavaju. Sučeljene veze lastinog repa Sastav na lastin rep radi se kod temeljnih greda podvenčanica ili venčanica. Mišljenja su različita o njihovoj podesnosti: jedni tvrde da je to slab spoj zbog klinova. Važi ista napomena kao i za prethodni. a klinovi ga opet učvrste Slika a) Pravi kukast preklop sa ispustima i klinovima Slika b).

6. Preklop na uglu sa kosim zasekom . Ovo je zaista jedini uspešan način da se tesarskim vezom spoji podvenčanica sa veznom gredom i spreči eventualno spadanje vezne grede sa podvenčanice. U tom slučaju ako bi došlo do bočnog pritiska. dva spoja praga sa veznom gredom na lastin rep. Na slici 8.Spoj na viljušku . pod 1 prikazan je spoj podvenčanice (praga) i vezne grede na urez(zasecanje).Na slici br. taj mali deo drveta bio bi napregnut na smicanje. Razni tpovi pravouglih spojeva Spojevi lastin rep pod pravim uglom Na slici 7. Istina deo drveta koji ostaje da daje otpor pri sklizanju je mali. Ovo je najbolja veza za ovu vrstu radova. Ovaj spoj se često upotrebljava. ali dovoljan za ovu svrhu. ukoliko ne bi dejstvovale neke druge nepredviđene sile. veza podvenčanice sa veznom gredom na krajevima. Spoj podvenčanice sa veznom gredom pod 2 i 3 bolji je od prethodnog jer bolje odupire pomeranju levo i desno.

no naši tesari ga vrlo retko upotrebljavaju. Ovde je spoj izveden na taj način da u slučaju kakvog pritiska iznutra protivstane pomeranju greda. Slika 11. To je vrlo dobar vez. Na slici 10 takođe je prikazan način spajanja temeljnih greda i venčanica na uglovima. Naležuće ivice zaobljene su radi boljeg upasivanja . predstavlja način vezivanja temeljnih greda i venčanica na uglovima. spoj na viljušku.Slika 9. ova veza se upotrebljava kod temeljnih greda. Slika a) Spojevi kod izmena . Prav ugaoni dijagonalni spoj sa čepom Preklop po dijagonali.preklop na lastin rep Slika b). Izrađeni spoj se pričvršćuje sa dva eksera. Ovo se radi iz istih razloga kao i prethodni spoj samo što je ovaj spoj još bolji. Ovo je običan sastav na lastin rep. Spojevi manjih dimenzija rade se i kod rogova.

Spajanje raspinjače sa stupcem Na slici dole pod a) vezivanje raspinjače pravim čepom. prikazan je jedan način zaseka gde je spojen stub sa horizontalnom gredom. pod b) isto vezivanje sa čepom i dodatnim naslonom. . Slika pod c). Usek podupirača Na slici a) prikazan je usek podupirača. spojevi pod kosim uglom. Ovaj usek predstavljen je na jedan način izrade dok njih ima više vrsta što će se videti kod drvenih mostova. drugi način je bolji. Slika pod b). Spajanje uspravnih i vodoravnih gredica kosim gredama.

ćerpičom ili prepleteom vrbovih grana. Prostor između grede i stubova zove se kanat. a izdignut je bar za 0.13. . Kod ovakvih zgrada samo je temelj od kamena ili betona.Drveni zidovi Brvnare Drvene kuće Zgrada čiji je ceo kostur od drveta zove se bondručara. Takvi se zidovi rade od stabala koji se otešu samo na naležućim površinama. Pored zgrada sa bondrukom imamo vrstu zgrada koja se radi sva od građe. Vertikalni stupci ugrađuju se u horizontalnu gredu sa čepom sa strane. vezuju se na unakrsnim tačkama Slika 12. Nasuprot donjoj horizontalnoj gredi stavlja se gornja horizontalna greda koja služi kao nadprozornik i navratnik a uglavljuje se stupcima kao i donja.50 met. Otvori za vrata i prozore rade se kao na istoj slici pod (e). na uglovima pri ukrštavanju. Kanat se ispunjava opekom. sa zidovima od trupaca(brvana). iznad zemlje. Brvnara od rezanih greda Zidovi od rezanih greda Spajanje ovih zidova vrši se zarezom sl.

svako drvo još ima podužno pero i žljeb. dok to nije slučaj kod prethodnog načina izrade. . prikazani su razni načini spajanja rogova sa raspinjačama odnosno klještima sa čepovima ili sa ivičnim zasekom na lastin rep. Pri spajanju rogova pri vrhu Slika 16. Krovne konstrukcije Na slici 15. tako da se pri eventualnom sasušenju drveta ipak sprečava ulaz hladnog vazduha. Pored toga što se vezivanje postiže obostranim zarezom.Najbolji način izrade zidova od rezanih greda prikazan je na slici 14. Između dva naspramna roga pri sučeljavanju na vrhu ostavlja se prazan prostor od 1 cm. od značaja je da li ima slemenjače u dotičnom krovu ili je nema.

da nemaju nikakve veze sa krovnom konstrukcijom. Ali tavanske grede se mogu staviti i ispod veznih greda. U oba slučaja vezna greda je ujedno i tavanska greda. Obzirom na mali raspon prvi slučaj je rentabilniji ali se on zbog opasnoti ot požara ne preporučuje i samo izuzetno dozvoljava. . Jednovodni krov za raspone 5 .Ako nema slemenjače rogovi se spajaju na viljušku Slika 17. Rogovi se postavljaju od slemenjače direktno na venčanicu bez ikakvih srednjih podupirača.6 metara. Slika 19. ili preklop slika 18. Krov na jednu vodu Na stubove se oslanjaju dve pajante koje ukrućuju slemenjaču.

One mogu biti sa nazidkom ili bez nazidka.Krov na dve vode Sistem dvojne vešaljke primenjuje se za raspone do 12 met. Konstrukcija je ista kao i kod proste vešaljke samo što su ovde ubačene raspinjače ili klešta koja omogućuju da se spoljašne sile još bolje prenose do nosivih zidova. .Dvojna vešaljka .

Preko oba ova stuba postavljena su klešta. Preko ovog gornjeg stuba postavljena je slemenjača na kojoj leže rogovi. . a na sredini klešta oslanja se treći stub. Na slici pod d) detalj donjeg čvora. Ispod grede-zatege vezana je za stupce (gvožđem) okagača (a). Kosnici su ojačani u donjem delu a isto tako i vezna greda na krajevima. koja služi da se za nju prikuje plafon što se ređe radi kod ovakvih raspona. Slika 20.Krovna konstrukcija sa tri stupca u vešaljci Sistem trojne vešaljke primenjuje se za raspone do 14 met. Ovakva konstrukcija nije ekonomična sa gledišta utroška materijala i radne snage pa se često zamenjuje rešetkastim konstrukcijama. Raspinjača se nalazi na 2/3 visine stubaca i ukrućena je pajantama.

mogu biti sa ili bez nazidka. . dod veznom gredom. Mansardnih krovova ima na jednu. odnosno s kosom svornjacima. Slika 249. To znači da se mansardni krovovi samo rade kod stambenih zgrada. dve. uputno je pojačati le potpora. Mansardni krovovi se rade kada se želi da se iskoristi tavanski prostor za stanovanje. tri ili četiri vode. Na slici dole je mansardni krov na dve vode. kao i same kose potpore.Kod većih razmaka punih vezova tr postaviti strop. Mansardni krovovi Ovi krovovi su dobili ime po pariskom arhitekti Mansardu koji je prvi koristio potkrovlje na ovaj način. Ovde su glavna ukrućenja uzdužne pajante.

detalj donje veze .

3.visina: rasponu = 1:1. donji 5. na odstojanju 33 1/3 cm. tj. 4. jer bi u protivno morali primeniti krovnu vešaljku a onda ne bi mogli smestiti sanbene prostorije u potkrovlje. Na slici dole pod 1. Letve treba da su preseka 33/48 mm ili 28/48 mm. tj. podrožnjača klešta stub kosnik rog Kod mansardnih krovova na dve vode. Letve treba da su 33/48 mm i prikivaju se kao i za utoreni crep. je postavljanje letava za utoreni. najmanje 33o. mora svakako imeđu spoljlnih obimnih zidova biti bar još jedan nosivi (deblji) zid. međusobni razmak od ose do ose letve iznosi približno 16.1. Kod ovog pokrivanja najmanji nagib krova je 22o . gde raspn može biti i do 10 met. što približno za pojedine površine krova odgovara odnosu . falcovani crep. prikivaju se po 3 na jedan dužni metar kose površine krova. . Slika dole pod 3. tj.visina: rasponu = 1:2. Letvisanje krova Postavljanje letava za dvostruko pokrivanje običnim (biber) crepom Najmanji nagib krova je 33o što približno za pojedine vrste krova odgovara odnosu .50 ili 40%.5 cm. Letve treba da su preseka 33/48 mm. Na slici dole pod 2. I ovde je nagib krova kao prethodno tj. međusobni razmak od ose do ose letve iznosi 33 1/3 cm. mala 2.50 ili zaokruženo 65%. prikivanju se p 6 na 1 metar dužni kose površine krova. Postavljanje letava za pokrivanje tlačenim (presovanim) crepom.

.

Pokrivanje krova .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful