Tesarski Radovi Obrada drveta

Tesarski spojevi i veze drveta
Aleksandar Milutinović: Tesarski radovi Tesarski spojevi su sastavci građe izrađeni u cilju da se građa međusobno poveže i čvrsto drži, odnosno da se onemogući pomeranje pojedinih drvenih delova(elemenata). Veze su često potrebne stoga što nam je nemoguće doći do takvih dužina i debljina građe prema statičkom proračunu ili projektu. Pomoću veza postižemno na najbolji način da povežemo građu a da ne oslabimo sigurnost objekta koji je u pitanju. Tesarski spojevi i veze imaju uobičajene dimenzije u zavisnosti od preseka obrađivane građe, stoga je potrebno da svaki tesar, bar za glavne veze, poznaje njihove uobičajene dimenzije. Pre krojenja na drvetu se obeleži oblik koji pri obradi treba izrezati. Kao opšte pravilo važi da se svaki spoj mora izvesti tako da se prenošenje sila (opterećenja) preko njega vrši kako je to proračunom i projektom predviđeno, a da se pri tom utroši što manje materijala. Sredstva za učvršćivanje veza kod drvenih konstrukcija mogu biti drvena i gvozdena.

Veze četvrtastog drveta greda - gredica
   

Podužni spojevi Spojevi pod pravim uglom Spojevi pod kosim uglom Kombinovani spojevi u svim pravcima

Sučeljasti spojevi ležećih greda Oni se obično primenjuju kod temeljnih greda i tavanskih greda i često su u upotrebi u tesarstvu. Rad bolje uzajamne veze ovi spojevi dodatno se ojačavaju odozgo ili sa obe strane klanfama ili drugim elementima. Preklop dole dodatno se učvrćuje klinovima, najčešće odgovarajućim ekserima .

Nastavak na preklopu kod podrožnjače radi se samo tako da on leži na stubu a ne između stubova

Pravi kukast preklop sa klinovima

Vrlo dobar spoj ali se u tesarstvu retko upotrebljava jer ima drvene klinove koji se izbegavaju. Sučeljene veze lastinog repa Sastav na lastin rep radi se kod temeljnih greda podvenčanica ili venčanica. dok drugi tvrde da je to baš njihova dobra strana jer kada se građa osuši spoj se olabavi. Važi ista napomena kao i za prethodni. Mišljenja su različita o njihovoj podesnosti: jedni tvrde da je to slab spoj zbog klinova. a klinovi ga opet učvrste Slika a) Pravi kukast preklop sa ispustima i klinovima Slika b). Lastin rep treba uvek raditi uspravno na godove a ne paralelno! Lastin rep se radi uspravno na godove obavezno! Spojevi greda pod pravim uglom .Kod nas se retko upotrebljava spoj sa klinovima.

ali dovoljan za ovu svrhu. Ovo je najbolja veza za ovu vrstu radova. Ovaj spoj se često upotrebljava. Istina deo drveta koji ostaje da daje otpor pri sklizanju je mali. Spoj podvenčanice sa veznom gredom pod 2 i 3 bolji je od prethodnog jer bolje odupire pomeranju levo i desno. dva spoja praga sa veznom gredom na lastin rep. Na slici 8. Preklop na uglu sa kosim zasekom .Na slici br. U tom slučaju ako bi došlo do bočnog pritiska. pod 1 prikazan je spoj podvenčanice (praga) i vezne grede na urez(zasecanje).6. ukoliko ne bi dejstvovale neke druge nepredviđene sile. Razni tpovi pravouglih spojeva Spojevi lastin rep pod pravim uglom Na slici 7. veza podvenčanice sa veznom gredom na krajevima. taj mali deo drveta bio bi napregnut na smicanje. Ovo je zaista jedini uspešan način da se tesarskim vezom spoji podvenčanica sa veznom gredom i spreči eventualno spadanje vezne grede sa podvenčanice.Spoj na viljušku .

spoj na viljušku. Ovo se radi iz istih razloga kao i prethodni spoj samo što je ovaj spoj još bolji. Slika a) Spojevi kod izmena . Izrađeni spoj se pričvršćuje sa dva eksera. Na slici 10 takođe je prikazan način spajanja temeljnih greda i venčanica na uglovima. Slika 11. To je vrlo dobar vez.Slika 9. Naležuće ivice zaobljene su radi boljeg upasivanja . ova veza se upotrebljava kod temeljnih greda. Prav ugaoni dijagonalni spoj sa čepom Preklop po dijagonali. Ovo je običan sastav na lastin rep. predstavlja način vezivanja temeljnih greda i venčanica na uglovima. Ovde je spoj izveden na taj način da u slučaju kakvog pritiska iznutra protivstane pomeranju greda. Spojevi manjih dimenzija rade se i kod rogova. no naši tesari ga vrlo retko upotrebljavaju.preklop na lastin rep Slika b).

prikazan je jedan način zaseka gde je spojen stub sa horizontalnom gredom. Spajanje uspravnih i vodoravnih gredica kosim gredama. spojevi pod kosim uglom. .Spajanje raspinjače sa stupcem Na slici dole pod a) vezivanje raspinjače pravim čepom. Slika pod c). drugi način je bolji. Slika pod b). Usek podupirača Na slici a) prikazan je usek podupirača. Ovaj usek predstavljen je na jedan način izrade dok njih ima više vrsta što će se videti kod drvenih mostova. pod b) isto vezivanje sa čepom i dodatnim naslonom.

13. vezuju se na unakrsnim tačkama Slika 12. iznad zemlje. Pored zgrada sa bondrukom imamo vrstu zgrada koja se radi sva od građe. ćerpičom ili prepleteom vrbovih grana. na uglovima pri ukrštavanju. Takvi se zidovi rade od stabala koji se otešu samo na naležućim površinama.50 met. Nasuprot donjoj horizontalnoj gredi stavlja se gornja horizontalna greda koja služi kao nadprozornik i navratnik a uglavljuje se stupcima kao i donja. Prostor između grede i stubova zove se kanat. sa zidovima od trupaca(brvana). a izdignut je bar za 0. Kod ovakvih zgrada samo je temelj od kamena ili betona. . Otvori za vrata i prozore rade se kao na istoj slici pod (e).Drveni zidovi Brvnare Drvene kuće Zgrada čiji je ceo kostur od drveta zove se bondručara. Kanat se ispunjava opekom. Vertikalni stupci ugrađuju se u horizontalnu gredu sa čepom sa strane. Brvnara od rezanih greda Zidovi od rezanih greda Spajanje ovih zidova vrši se zarezom sl.

Pri spajanju rogova pri vrhu Slika 16. od značaja je da li ima slemenjače u dotičnom krovu ili je nema. prikazani su razni načini spajanja rogova sa raspinjačama odnosno klještima sa čepovima ili sa ivičnim zasekom na lastin rep. dok to nije slučaj kod prethodnog načina izrade. svako drvo još ima podužno pero i žljeb. Između dva naspramna roga pri sučeljavanju na vrhu ostavlja se prazan prostor od 1 cm.Najbolji način izrade zidova od rezanih greda prikazan je na slici 14. Pored toga što se vezivanje postiže obostranim zarezom. tako da se pri eventualnom sasušenju drveta ipak sprečava ulaz hladnog vazduha. Krovne konstrukcije Na slici 15. .

Rogovi se postavljaju od slemenjače direktno na venčanicu bez ikakvih srednjih podupirača.6 metara. U oba slučaja vezna greda je ujedno i tavanska greda. Jednovodni krov za raspone 5 . . Krov na jednu vodu Na stubove se oslanjaju dve pajante koje ukrućuju slemenjaču. Obzirom na mali raspon prvi slučaj je rentabilniji ali se on zbog opasnoti ot požara ne preporučuje i samo izuzetno dozvoljava. Slika 19.Ako nema slemenjače rogovi se spajaju na viljušku Slika 17. Ali tavanske grede se mogu staviti i ispod veznih greda. ili preklop slika 18. da nemaju nikakve veze sa krovnom konstrukcijom.

Krov na dve vode Sistem dvojne vešaljke primenjuje se za raspone do 12 met. One mogu biti sa nazidkom ili bez nazidka.Dvojna vešaljka . . Konstrukcija je ista kao i kod proste vešaljke samo što su ovde ubačene raspinjače ili klešta koja omogućuju da se spoljašne sile još bolje prenose do nosivih zidova.

. Na slici pod d) detalj donjeg čvora. a na sredini klešta oslanja se treći stub. Preko ovog gornjeg stuba postavljena je slemenjača na kojoj leže rogovi. Ovakva konstrukcija nije ekonomična sa gledišta utroška materijala i radne snage pa se često zamenjuje rešetkastim konstrukcijama.Krovna konstrukcija sa tri stupca u vešaljci Sistem trojne vešaljke primenjuje se za raspone do 14 met. Ispod grede-zatege vezana je za stupce (gvožđem) okagača (a). Kosnici su ojačani u donjem delu a isto tako i vezna greda na krajevima. koja služi da se za nju prikuje plafon što se ređe radi kod ovakvih raspona. Preko oba ova stuba postavljena su klešta. Slika 20. Raspinjača se nalazi na 2/3 visine stubaca i ukrućena je pajantama.

To znači da se mansardni krovovi samo rade kod stambenih zgrada. mogu biti sa ili bez nazidka. Mansardni krovovi se rade kada se želi da se iskoristi tavanski prostor za stanovanje. uputno je pojačati le potpora. dve. Ovde su glavna ukrućenja uzdužne pajante. Na slici dole je mansardni krov na dve vode. Mansardnih krovova ima na jednu. tri ili četiri vode.Kod većih razmaka punih vezova tr postaviti strop. Mansardni krovovi Ovi krovovi su dobili ime po pariskom arhitekti Mansardu koji je prvi koristio potkrovlje na ovaj način. odnosno s kosom svornjacima. . dod veznom gredom. kao i same kose potpore. Slika 249.

detalj donje veze .

4. Letve treba da su preseka 33/48 mm. na odstojanju 33 1/3 cm. Letve treba da su preseka 33/48 mm ili 28/48 mm. Letve treba da su 33/48 mm i prikivaju se kao i za utoreni crep. jer bi u protivno morali primeniti krovnu vešaljku a onda ne bi mogli smestiti sanbene prostorije u potkrovlje. prikivanju se p 6 na 1 metar dužni kose površine krova.5 cm. Kod ovog pokrivanja najmanji nagib krova je 22o . mora svakako imeđu spoljlnih obimnih zidova biti bar još jedan nosivi (deblji) zid. Slika dole pod 3. Letvisanje krova Postavljanje letava za dvostruko pokrivanje običnim (biber) crepom Najmanji nagib krova je 33o što približno za pojedine vrste krova odgovara odnosu . Na slici dole pod 2. . mala 2. međusobni razmak od ose do ose letve iznosi 33 1/3 cm. tj. falcovani crep. gde raspn može biti i do 10 met. Postavljanje letava za pokrivanje tlačenim (presovanim) crepom.visina: rasponu = 1:2.50 ili zaokruženo 65%. najmanje 33o. prikivaju se po 3 na jedan dužni metar kose površine krova. 3. Na slici dole pod 1.1. I ovde je nagib krova kao prethodno tj.50 ili 40%.visina: rasponu = 1:1. tj. podrožnjača klešta stub kosnik rog Kod mansardnih krovova na dve vode. međusobni razmak od ose do ose letve iznosi približno 16. donji 5. je postavljanje letava za utoreni. što približno za pojedine površine krova odgovara odnosu . tj.

.

Pokrivanje krova .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful