Tesarski Radovi Obrada drveta

Tesarski spojevi i veze drveta
Aleksandar Milutinović: Tesarski radovi Tesarski spojevi su sastavci građe izrađeni u cilju da se građa međusobno poveže i čvrsto drži, odnosno da se onemogući pomeranje pojedinih drvenih delova(elemenata). Veze su često potrebne stoga što nam je nemoguće doći do takvih dužina i debljina građe prema statičkom proračunu ili projektu. Pomoću veza postižemno na najbolji način da povežemo građu a da ne oslabimo sigurnost objekta koji je u pitanju. Tesarski spojevi i veze imaju uobičajene dimenzije u zavisnosti od preseka obrađivane građe, stoga je potrebno da svaki tesar, bar za glavne veze, poznaje njihove uobičajene dimenzije. Pre krojenja na drvetu se obeleži oblik koji pri obradi treba izrezati. Kao opšte pravilo važi da se svaki spoj mora izvesti tako da se prenošenje sila (opterećenja) preko njega vrši kako je to proračunom i projektom predviđeno, a da se pri tom utroši što manje materijala. Sredstva za učvršćivanje veza kod drvenih konstrukcija mogu biti drvena i gvozdena.

Veze četvrtastog drveta greda - gredica
   

Podužni spojevi Spojevi pod pravim uglom Spojevi pod kosim uglom Kombinovani spojevi u svim pravcima

Sučeljasti spojevi ležećih greda Oni se obično primenjuju kod temeljnih greda i tavanskih greda i često su u upotrebi u tesarstvu. Rad bolje uzajamne veze ovi spojevi dodatno se ojačavaju odozgo ili sa obe strane klanfama ili drugim elementima. Preklop dole dodatno se učvrćuje klinovima, najčešće odgovarajućim ekserima .

Nastavak na preklopu kod podrožnjače radi se samo tako da on leži na stubu a ne između stubova

Pravi kukast preklop sa klinovima

dok drugi tvrde da je to baš njihova dobra strana jer kada se građa osuši spoj se olabavi. Lastin rep treba uvek raditi uspravno na godove a ne paralelno! Lastin rep se radi uspravno na godove obavezno! Spojevi greda pod pravim uglom . Važi ista napomena kao i za prethodni. a klinovi ga opet učvrste Slika a) Pravi kukast preklop sa ispustima i klinovima Slika b).Kod nas se retko upotrebljava spoj sa klinovima. Sučeljene veze lastinog repa Sastav na lastin rep radi se kod temeljnih greda podvenčanica ili venčanica. Vrlo dobar spoj ali se u tesarstvu retko upotrebljava jer ima drvene klinove koji se izbegavaju. Mišljenja su različita o njihovoj podesnosti: jedni tvrde da je to slab spoj zbog klinova.

Ovaj spoj se često upotrebljava. veza podvenčanice sa veznom gredom na krajevima.Spoj na viljušku . ali dovoljan za ovu svrhu. pod 1 prikazan je spoj podvenčanice (praga) i vezne grede na urez(zasecanje). Razni tpovi pravouglih spojeva Spojevi lastin rep pod pravim uglom Na slici 7. Spoj podvenčanice sa veznom gredom pod 2 i 3 bolji je od prethodnog jer bolje odupire pomeranju levo i desno. ukoliko ne bi dejstvovale neke druge nepredviđene sile. Ovo je najbolja veza za ovu vrstu radova.6. Ovo je zaista jedini uspešan način da se tesarskim vezom spoji podvenčanica sa veznom gredom i spreči eventualno spadanje vezne grede sa podvenčanice. Na slici 8. taj mali deo drveta bio bi napregnut na smicanje. Preklop na uglu sa kosim zasekom . U tom slučaju ako bi došlo do bočnog pritiska. Istina deo drveta koji ostaje da daje otpor pri sklizanju je mali. dva spoja praga sa veznom gredom na lastin rep.Na slici br.

Naležuće ivice zaobljene su radi boljeg upasivanja . Spojevi manjih dimenzija rade se i kod rogova. Izrađeni spoj se pričvršćuje sa dva eksera. Ovde je spoj izveden na taj način da u slučaju kakvog pritiska iznutra protivstane pomeranju greda. Slika a) Spojevi kod izmena . Na slici 10 takođe je prikazan način spajanja temeljnih greda i venčanica na uglovima.Slika 9. Ovo je običan sastav na lastin rep. Ovo se radi iz istih razloga kao i prethodni spoj samo što je ovaj spoj još bolji. predstavlja način vezivanja temeljnih greda i venčanica na uglovima. spoj na viljušku. To je vrlo dobar vez.preklop na lastin rep Slika b). ova veza se upotrebljava kod temeljnih greda. Slika 11. no naši tesari ga vrlo retko upotrebljavaju. Prav ugaoni dijagonalni spoj sa čepom Preklop po dijagonali.

drugi način je bolji. Spajanje uspravnih i vodoravnih gredica kosim gredama. pod b) isto vezivanje sa čepom i dodatnim naslonom.Spajanje raspinjače sa stupcem Na slici dole pod a) vezivanje raspinjače pravim čepom. Usek podupirača Na slici a) prikazan je usek podupirača. . Slika pod b). prikazan je jedan način zaseka gde je spojen stub sa horizontalnom gredom. Slika pod c). spojevi pod kosim uglom. Ovaj usek predstavljen je na jedan način izrade dok njih ima više vrsta što će se videti kod drvenih mostova.

Nasuprot donjoj horizontalnoj gredi stavlja se gornja horizontalna greda koja služi kao nadprozornik i navratnik a uglavljuje se stupcima kao i donja. iznad zemlje.Drveni zidovi Brvnare Drvene kuće Zgrada čiji je ceo kostur od drveta zove se bondručara. vezuju se na unakrsnim tačkama Slika 12.13. Pored zgrada sa bondrukom imamo vrstu zgrada koja se radi sva od građe. Kod ovakvih zgrada samo je temelj od kamena ili betona. Kanat se ispunjava opekom. Brvnara od rezanih greda Zidovi od rezanih greda Spajanje ovih zidova vrši se zarezom sl.50 met. . Otvori za vrata i prozore rade se kao na istoj slici pod (e). Vertikalni stupci ugrađuju se u horizontalnu gredu sa čepom sa strane. Prostor između grede i stubova zove se kanat. a izdignut je bar za 0. na uglovima pri ukrštavanju. Takvi se zidovi rade od stabala koji se otešu samo na naležućim površinama. sa zidovima od trupaca(brvana). ćerpičom ili prepleteom vrbovih grana.

Pored toga što se vezivanje postiže obostranim zarezom. prikazani su razni načini spajanja rogova sa raspinjačama odnosno klještima sa čepovima ili sa ivičnim zasekom na lastin rep. Između dva naspramna roga pri sučeljavanju na vrhu ostavlja se prazan prostor od 1 cm. Krovne konstrukcije Na slici 15. Pri spajanju rogova pri vrhu Slika 16. dok to nije slučaj kod prethodnog načina izrade. tako da se pri eventualnom sasušenju drveta ipak sprečava ulaz hladnog vazduha. svako drvo još ima podužno pero i žljeb. od značaja je da li ima slemenjače u dotičnom krovu ili je nema.Najbolji način izrade zidova od rezanih greda prikazan je na slici 14. .

Obzirom na mali raspon prvi slučaj je rentabilniji ali se on zbog opasnoti ot požara ne preporučuje i samo izuzetno dozvoljava. Krov na jednu vodu Na stubove se oslanjaju dve pajante koje ukrućuju slemenjaču. . Jednovodni krov za raspone 5 . Rogovi se postavljaju od slemenjače direktno na venčanicu bez ikakvih srednjih podupirača. Ali tavanske grede se mogu staviti i ispod veznih greda. U oba slučaja vezna greda je ujedno i tavanska greda. ili preklop slika 18.Ako nema slemenjače rogovi se spajaju na viljušku Slika 17. Slika 19.6 metara. da nemaju nikakve veze sa krovnom konstrukcijom.

Krov na dve vode Sistem dvojne vešaljke primenjuje se za raspone do 12 met. Konstrukcija je ista kao i kod proste vešaljke samo što su ovde ubačene raspinjače ili klešta koja omogućuju da se spoljašne sile još bolje prenose do nosivih zidova.Dvojna vešaljka . . One mogu biti sa nazidkom ili bez nazidka.

. Raspinjača se nalazi na 2/3 visine stubaca i ukrućena je pajantama. Ispod grede-zatege vezana je za stupce (gvožđem) okagača (a). Slika 20. Kosnici su ojačani u donjem delu a isto tako i vezna greda na krajevima. Ovakva konstrukcija nije ekonomična sa gledišta utroška materijala i radne snage pa se često zamenjuje rešetkastim konstrukcijama. Preko oba ova stuba postavljena su klešta. koja služi da se za nju prikuje plafon što se ređe radi kod ovakvih raspona. Na slici pod d) detalj donjeg čvora. Preko ovog gornjeg stuba postavljena je slemenjača na kojoj leže rogovi. a na sredini klešta oslanja se treći stub.Krovna konstrukcija sa tri stupca u vešaljci Sistem trojne vešaljke primenjuje se za raspone do 14 met.

To znači da se mansardni krovovi samo rade kod stambenih zgrada. . Na slici dole je mansardni krov na dve vode. uputno je pojačati le potpora. kao i same kose potpore. mogu biti sa ili bez nazidka. dod veznom gredom. Mansardni krovovi se rade kada se želi da se iskoristi tavanski prostor za stanovanje. Ovde su glavna ukrućenja uzdužne pajante. odnosno s kosom svornjacima. Slika 249. Mansardni krovovi Ovi krovovi su dobili ime po pariskom arhitekti Mansardu koji je prvi koristio potkrovlje na ovaj način. tri ili četiri vode. dve.Kod većih razmaka punih vezova tr postaviti strop. Mansardnih krovova ima na jednu.

detalj donje veze .

Letvisanje krova Postavljanje letava za dvostruko pokrivanje običnim (biber) crepom Najmanji nagib krova je 33o što približno za pojedine vrste krova odgovara odnosu . 3. međusobni razmak od ose do ose letve iznosi 33 1/3 cm. najmanje 33o. Postavljanje letava za pokrivanje tlačenim (presovanim) crepom. . donji 5.5 cm.visina: rasponu = 1:1. tj. mora svakako imeđu spoljlnih obimnih zidova biti bar još jedan nosivi (deblji) zid. falcovani crep. jer bi u protivno morali primeniti krovnu vešaljku a onda ne bi mogli smestiti sanbene prostorije u potkrovlje. tj. I ovde je nagib krova kao prethodno tj. Na slici dole pod 2.visina: rasponu = 1:2. Letve treba da su preseka 33/48 mm ili 28/48 mm. 4. na odstojanju 33 1/3 cm. Na slici dole pod 1. podrožnjača klešta stub kosnik rog Kod mansardnih krovova na dve vode. što približno za pojedine površine krova odgovara odnosu . mala 2.50 ili 40%. Letve treba da su 33/48 mm i prikivaju se kao i za utoreni crep. međusobni razmak od ose do ose letve iznosi približno 16.1. Kod ovog pokrivanja najmanji nagib krova je 22o . tj. prikivaju se po 3 na jedan dužni metar kose površine krova. Letve treba da su preseka 33/48 mm. prikivanju se p 6 na 1 metar dužni kose površine krova. je postavljanje letava za utoreni. gde raspn može biti i do 10 met. Slika dole pod 3.50 ili zaokruženo 65%.

.

Pokrivanje krova .