Tesarski Radovi Obrada drveta

Tesarski spojevi i veze drveta
Aleksandar Milutinović: Tesarski radovi Tesarski spojevi su sastavci građe izrađeni u cilju da se građa međusobno poveže i čvrsto drži, odnosno da se onemogući pomeranje pojedinih drvenih delova(elemenata). Veze su često potrebne stoga što nam je nemoguće doći do takvih dužina i debljina građe prema statičkom proračunu ili projektu. Pomoću veza postižemno na najbolji način da povežemo građu a da ne oslabimo sigurnost objekta koji je u pitanju. Tesarski spojevi i veze imaju uobičajene dimenzije u zavisnosti od preseka obrađivane građe, stoga je potrebno da svaki tesar, bar za glavne veze, poznaje njihove uobičajene dimenzije. Pre krojenja na drvetu se obeleži oblik koji pri obradi treba izrezati. Kao opšte pravilo važi da se svaki spoj mora izvesti tako da se prenošenje sila (opterećenja) preko njega vrši kako je to proračunom i projektom predviđeno, a da se pri tom utroši što manje materijala. Sredstva za učvršćivanje veza kod drvenih konstrukcija mogu biti drvena i gvozdena.

Veze četvrtastog drveta greda - gredica
   

Podužni spojevi Spojevi pod pravim uglom Spojevi pod kosim uglom Kombinovani spojevi u svim pravcima

Sučeljasti spojevi ležećih greda Oni se obično primenjuju kod temeljnih greda i tavanskih greda i često su u upotrebi u tesarstvu. Rad bolje uzajamne veze ovi spojevi dodatno se ojačavaju odozgo ili sa obe strane klanfama ili drugim elementima. Preklop dole dodatno se učvrćuje klinovima, najčešće odgovarajućim ekserima .

Nastavak na preklopu kod podrožnjače radi se samo tako da on leži na stubu a ne između stubova

Pravi kukast preklop sa klinovima

Sučeljene veze lastinog repa Sastav na lastin rep radi se kod temeljnih greda podvenčanica ili venčanica. dok drugi tvrde da je to baš njihova dobra strana jer kada se građa osuši spoj se olabavi.Kod nas se retko upotrebljava spoj sa klinovima. Važi ista napomena kao i za prethodni. a klinovi ga opet učvrste Slika a) Pravi kukast preklop sa ispustima i klinovima Slika b). Mišljenja su različita o njihovoj podesnosti: jedni tvrde da je to slab spoj zbog klinova. Lastin rep treba uvek raditi uspravno na godove a ne paralelno! Lastin rep se radi uspravno na godove obavezno! Spojevi greda pod pravim uglom . Vrlo dobar spoj ali se u tesarstvu retko upotrebljava jer ima drvene klinove koji se izbegavaju.

Preklop na uglu sa kosim zasekom . ukoliko ne bi dejstvovale neke druge nepredviđene sile. Ovo je najbolja veza za ovu vrstu radova. U tom slučaju ako bi došlo do bočnog pritiska. dva spoja praga sa veznom gredom na lastin rep. ali dovoljan za ovu svrhu. pod 1 prikazan je spoj podvenčanice (praga) i vezne grede na urez(zasecanje). Razni tpovi pravouglih spojeva Spojevi lastin rep pod pravim uglom Na slici 7.Spoj na viljušku . Ovo je zaista jedini uspešan način da se tesarskim vezom spoji podvenčanica sa veznom gredom i spreči eventualno spadanje vezne grede sa podvenčanice. Spoj podvenčanice sa veznom gredom pod 2 i 3 bolji je od prethodnog jer bolje odupire pomeranju levo i desno. Na slici 8. taj mali deo drveta bio bi napregnut na smicanje.6.Na slici br. Istina deo drveta koji ostaje da daje otpor pri sklizanju je mali. Ovaj spoj se često upotrebljava. veza podvenčanice sa veznom gredom na krajevima.

Slika 9. Na slici 10 takođe je prikazan način spajanja temeljnih greda i venčanica na uglovima. predstavlja način vezivanja temeljnih greda i venčanica na uglovima. Izrađeni spoj se pričvršćuje sa dva eksera. ova veza se upotrebljava kod temeljnih greda. Prav ugaoni dijagonalni spoj sa čepom Preklop po dijagonali.preklop na lastin rep Slika b). Spojevi manjih dimenzija rade se i kod rogova. Ovde je spoj izveden na taj način da u slučaju kakvog pritiska iznutra protivstane pomeranju greda. no naši tesari ga vrlo retko upotrebljavaju. spoj na viljušku. Slika 11. Naležuće ivice zaobljene su radi boljeg upasivanja . Ovo se radi iz istih razloga kao i prethodni spoj samo što je ovaj spoj još bolji. To je vrlo dobar vez. Ovo je običan sastav na lastin rep. Slika a) Spojevi kod izmena .

pod b) isto vezivanje sa čepom i dodatnim naslonom. . Ovaj usek predstavljen je na jedan način izrade dok njih ima više vrsta što će se videti kod drvenih mostova. Usek podupirača Na slici a) prikazan je usek podupirača. prikazan je jedan način zaseka gde je spojen stub sa horizontalnom gredom. Slika pod b). drugi način je bolji. Slika pod c). spojevi pod kosim uglom.Spajanje raspinjače sa stupcem Na slici dole pod a) vezivanje raspinjače pravim čepom. Spajanje uspravnih i vodoravnih gredica kosim gredama.

sa zidovima od trupaca(brvana). Prostor između grede i stubova zove se kanat. a izdignut je bar za 0. Nasuprot donjoj horizontalnoj gredi stavlja se gornja horizontalna greda koja služi kao nadprozornik i navratnik a uglavljuje se stupcima kao i donja. Kod ovakvih zgrada samo je temelj od kamena ili betona. Otvori za vrata i prozore rade se kao na istoj slici pod (e).Drveni zidovi Brvnare Drvene kuće Zgrada čiji je ceo kostur od drveta zove se bondručara. na uglovima pri ukrštavanju. .13. vezuju se na unakrsnim tačkama Slika 12. Takvi se zidovi rade od stabala koji se otešu samo na naležućim površinama. ćerpičom ili prepleteom vrbovih grana. Brvnara od rezanih greda Zidovi od rezanih greda Spajanje ovih zidova vrši se zarezom sl. Pored zgrada sa bondrukom imamo vrstu zgrada koja se radi sva od građe. iznad zemlje.50 met. Kanat se ispunjava opekom. Vertikalni stupci ugrađuju se u horizontalnu gredu sa čepom sa strane.

dok to nije slučaj kod prethodnog načina izrade. Pored toga što se vezivanje postiže obostranim zarezom. prikazani su razni načini spajanja rogova sa raspinjačama odnosno klještima sa čepovima ili sa ivičnim zasekom na lastin rep. Krovne konstrukcije Na slici 15. tako da se pri eventualnom sasušenju drveta ipak sprečava ulaz hladnog vazduha. Pri spajanju rogova pri vrhu Slika 16. od značaja je da li ima slemenjače u dotičnom krovu ili je nema.Najbolji način izrade zidova od rezanih greda prikazan je na slici 14. . Između dva naspramna roga pri sučeljavanju na vrhu ostavlja se prazan prostor od 1 cm. svako drvo još ima podužno pero i žljeb.

Ali tavanske grede se mogu staviti i ispod veznih greda. . U oba slučaja vezna greda je ujedno i tavanska greda. ili preklop slika 18. Krov na jednu vodu Na stubove se oslanjaju dve pajante koje ukrućuju slemenjaču. Rogovi se postavljaju od slemenjače direktno na venčanicu bez ikakvih srednjih podupirača. da nemaju nikakve veze sa krovnom konstrukcijom. Slika 19. Obzirom na mali raspon prvi slučaj je rentabilniji ali se on zbog opasnoti ot požara ne preporučuje i samo izuzetno dozvoljava.6 metara. Jednovodni krov za raspone 5 .Ako nema slemenjače rogovi se spajaju na viljušku Slika 17.

Dvojna vešaljka .Krov na dve vode Sistem dvojne vešaljke primenjuje se za raspone do 12 met. Konstrukcija je ista kao i kod proste vešaljke samo što su ovde ubačene raspinjače ili klešta koja omogućuju da se spoljašne sile još bolje prenose do nosivih zidova. One mogu biti sa nazidkom ili bez nazidka. .

Ovakva konstrukcija nije ekonomična sa gledišta utroška materijala i radne snage pa se često zamenjuje rešetkastim konstrukcijama. Kosnici su ojačani u donjem delu a isto tako i vezna greda na krajevima. . koja služi da se za nju prikuje plafon što se ređe radi kod ovakvih raspona. Preko oba ova stuba postavljena su klešta. Slika 20. Preko ovog gornjeg stuba postavljena je slemenjača na kojoj leže rogovi. Na slici pod d) detalj donjeg čvora. Raspinjača se nalazi na 2/3 visine stubaca i ukrućena je pajantama. a na sredini klešta oslanja se treći stub. Ispod grede-zatege vezana je za stupce (gvožđem) okagača (a).Krovna konstrukcija sa tri stupca u vešaljci Sistem trojne vešaljke primenjuje se za raspone do 14 met.

Slika 249. Mansardni krovovi Ovi krovovi su dobili ime po pariskom arhitekti Mansardu koji je prvi koristio potkrovlje na ovaj način. kao i same kose potpore. tri ili četiri vode.Kod većih razmaka punih vezova tr postaviti strop. uputno je pojačati le potpora. Ovde su glavna ukrućenja uzdužne pajante. . mogu biti sa ili bez nazidka. Na slici dole je mansardni krov na dve vode. Mansardnih krovova ima na jednu. Mansardni krovovi se rade kada se želi da se iskoristi tavanski prostor za stanovanje. dod veznom gredom. odnosno s kosom svornjacima. To znači da se mansardni krovovi samo rade kod stambenih zgrada. dve.

detalj donje veze .

5 cm. je postavljanje letava za utoreni. međusobni razmak od ose do ose letve iznosi približno 16. 3. mala 2.50 ili zaokruženo 65%. podrožnjača klešta stub kosnik rog Kod mansardnih krovova na dve vode.visina: rasponu = 1:2. što približno za pojedine površine krova odgovara odnosu . jer bi u protivno morali primeniti krovnu vešaljku a onda ne bi mogli smestiti sanbene prostorije u potkrovlje. . 4. Letve treba da su 33/48 mm i prikivaju se kao i za utoreni crep. Letvisanje krova Postavljanje letava za dvostruko pokrivanje običnim (biber) crepom Najmanji nagib krova je 33o što približno za pojedine vrste krova odgovara odnosu .50 ili 40%. Na slici dole pod 2. I ovde je nagib krova kao prethodno tj. Kod ovog pokrivanja najmanji nagib krova je 22o . falcovani crep. Slika dole pod 3.visina: rasponu = 1:1. Letve treba da su preseka 33/48 mm ili 28/48 mm. mora svakako imeđu spoljlnih obimnih zidova biti bar još jedan nosivi (deblji) zid. na odstojanju 33 1/3 cm. prikivanju se p 6 na 1 metar dužni kose površine krova. Letve treba da su preseka 33/48 mm. međusobni razmak od ose do ose letve iznosi 33 1/3 cm. Na slici dole pod 1. tj. tj.1. gde raspn može biti i do 10 met. Postavljanje letava za pokrivanje tlačenim (presovanim) crepom. najmanje 33o. prikivaju se po 3 na jedan dužni metar kose površine krova. tj. donji 5.

.

Pokrivanje krova .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful