BILANSI

Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzeća na odreĊeni dan. On mora da sadrţi: naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraţen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeĊu imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluĉaju gubitka. On se moţe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reĉima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima raĉunovoĊa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu što je neispravno. Bilans nije isto što i godišnji obraĉun. Godišnji obraĉun obuhvata set finansijskih izveštaja ĉiji je zadatak da pruţi jasne, pouzdane i potpune podatke. Godišnji obraĉun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleške. Zadaci bilansa: OdreĊivanje rezultata – Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost – to je gubitak imovine. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća, već proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo – prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeĊu poĉetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. OdreĊivanjem visine rashoda se odreĊuje i visina imovine. Bilans stanja sadrţi samo one vrednosti koje će doneti ekonomske koristi preduzeću u budućem periodu. Zadatak bilansa je i da informiše o finansijskom poloţaju preduzeća. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduţenosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da pruţi sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odrţan – daje im sigurnost da nisu izgubili ono što su uloţili. To predstavlja kontrolu odrţanja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja raĉuna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja raĉuna povezane.
1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raĉun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeĊu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja sluţi kao osnova polaganja raĉuna, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najĉešće odreĊuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada drţavi u vidu poreza, a koji se rasporeĊuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godišnje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodiĉnosti sastavljanja: - Redovni – to su polugodišnji i godišnji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni – oni se sastavljaju odreĊenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steĉajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gašenje preduzeća zbog prezaduţenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gašenja preduzeća. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzeća. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se traţi kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokaţe kakvo je to preduzeće posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaĉija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steĉajnog bilansa se ne poštuje pravilo istorijskog troška, već se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva – to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zakljuĉivanjem raĉuna glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva – to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine već trţišnu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vrši na drugaĉiji naĉin, ali samo u tom bilansu i tada.
2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans – Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steĉajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrĊivanja rezultata – to je većina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi – sastavljaju se prema trgovaĉkim pravilima u skladu sa zakonom o raĉunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS), zovu se još i trgovaĉki bilansi. 5. Prema podruĉju informisanja: - Interni bilansi – oni se rade za informacione potrebe menadţmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseĉno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju poštovati u eksternim bilansima, već se sastavljaju u skladu sa ciljem izveštavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi – su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opšte namene jer korisnici nisu u poziciji da traţe dodatne podatke i analize. Ovo su izveštaji namenjeni zaštiti interesa investitora i poverilaca. Ta zaštita interesa se vrši tako što se obezbeĊuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloţaju preduzeća. Investitor se oslanja na finansijski poloţaj i rentabilitet preduzeća i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoĊe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izveštaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuĉenih preduzeća: - Bilansi grupa – grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzeća putem kapitala a da pri tom zadrţavaju pravnu samostalnost. Preduzeće koje vrši kontrolu se zove matiĉno preduzeće a ostala se zovu zavisna preduzeća. Za ovu grupu preduzeća se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izveštaji. Tu postoji i bilans matiĉne firme i bilansi zavisnih preduzeća i zajedniĉki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduzeću, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matiĉno preduzeće moţe da kontroliše i oblikuje finansijski i prinosni poloţaj zavisnih preduzeća. Svim ovim finansijskim izveštajima se moţe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzeće. - Bilansi preduzeća - bilansi grupa i bilansi preduzeća imaju iste ciljeve, sluţe za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vrši na nivou pojedinih preduzeća, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa već nekog od
3

njegovih zavisnih preduzeća.) Moţe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaţan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste suštinska osnova za raspodelu. Ako preduzeće ima više od 90% kapitala zavisnog preduzeća, tada matiĉna firma moţe da odluĉi da li će biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzeća i ima zakonsku obavezu da se te odluke drţi u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menadţment) – uprava ima odgovornost da obezbedi dugoroĉno odrţanje preduzeća, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odrţavanje likvidnosti. Uspešno voĊenje preduzeća podrazumeva donošenje odluka koje se zasnivaju na raĉunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrţane u finansijskim izveštajima. Zato je uprava jedan od najvaţnijih korisnika finansijskih izveštaja. Uprava snosi i najveću odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja. - Eksterni korisnici : Investitori – zainteresovani su za informacije o prinosu na uloţeni kapital i sigurnost uloţenog kapitala. Na osnovu ovoga odluĉuju da li će zadrţati, povećati ili povući uloţeni kapital. Zaposleni – oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogućnost preduzeća da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci – koriste finansijske izveštaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzeća da kreira gotovinu i finansijskom poloţaju. Na osnovu toga procenjuju mogućnost preduzeća da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet duţnika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavljaĉi – zahtevaju informacije o: finansijskom poloţaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraţivanja. Kupci – Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloţaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Drţavni organi i agencije – na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogućnost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Načela urednog knjigovodstva
Obuhvataju: 1. Naĉela urednog inventarisanja. 2. Naĉela knjigovodstva u uţem smislu i 3. Naĉela urednog bilansiranja
Inventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaĊaji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzakljuĉna knjiţenja Inventar Zakljuĉni list Godišnji obraĉun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izveštaj o gotovinskom toku - Izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, beleške

Poĉetni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglašavanje sa trţišnom vrednošću firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuĉni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o gotovinskom toku, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleške ĉine godišnji obraĉun. Cilj naĉela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godišnjem obraĉunu i ona obuhvataju pravila knjiţenja, pravila voĊenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izveštaja kako bi se pruţila fer slika o finansijskom poloţaju preduzeća. Kod nas se raĉunovodstvena praksa razvijala pod nemaĉkim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vaţe kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglašavaju.

I Načelo urednog inventarisanja i metode inventarisanja
Inventarisanje je postupak utvrĊivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzeća na odreĊeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da pruţi predlog rešenja stanja(na ĉiji teret ide manjak i sliĉno). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoĉinje
5

inventarisanjem. Revizor traţi na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoĊenju odabrao dane kada će doći u preduzeće da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuĉuje: - Prebrojavanje, - UtvrĊivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obiĉno se odštampaju liste imovine a ĉlan komisije samo treba da upiše broj komada). Inventar moţe biti : 1. Potpun – inventariše se kompletna imovina preduzeća, i 2. Parcijalan – rade se više puta u toku godine u svrhu kontrole raĉunopolagaĉa. Po pravilu se vrše nenajavljeno. Zakon o raĉunovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godišnje i to je pravni osnov inventarisanja. TakoĊe je propisan i naĉin na koji ga treba vršiti. Inventar se vrši radi zaštite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako što se inventarisanjem omogućava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreĊene zakljuĉke i odluke. Inventar treba još i da onemogući zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzeća u steĉaju. Ĉim se postavi steaĉajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji šest-6 naĉela urednog inventarisanja: 1. Naĉelo pojedinaĉnog obuhvatanja i procenjivanja – Imovina se u inventar unosi pojedinaĉno i pojedinaĉno se procenjuje vrednost da bi se omogućila kontrola. Odstupanje od pravila je moguće samo ako postoji veći broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova proseĉna vrednost. 2. Naĉelo potpunosti – zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znaĉi i ona koja je u i van preduzeća a pripada preduzeću. A imovina koja se nalazi u preduzeću a nije vlasništvo preduzeća unosi se u posebne popisne liste. 3. Naĉelo istinitosti – u raĉunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je nešto u potpunosti istinito. Zato se koristi naĉelo taĉnosti koje kaţe:
6

U praksi inventarisanje poĉinje poĉetkom decembra a završava se poĉetkom januara. izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje. Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen. Dešava se da preduzeće ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu. a inventar na dan 31. materijal po NV itd.U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije već samo one koje postoje i . Prednost je znaĉajno smanjenje trošova. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzeće uţiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve troškove njenog korišćenja. i treće su visoki troškovi. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. d) Inventarisanje uz pomoć uzorka – procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka.12. Nikada se ne primenjuje samostalno već kao dopuna drugim metodama. 5. svodi na stvarno stanje 31. Korisno je u sluĉaju fabrike dugmadi. Slabost inventarisanja na odreĊeni dan je mogućnost pojave grešaka zbog prekratkog roka. Kada preduzeće ima pravnu svojinu nad imovinom to znaĉi da se tom imovinom moţe koristiti.. Naĉelo mogućnosti naknade kontrole – u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste.Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK. hipertrofiran – manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuĊih sredstava. Naĉelo taĉnog oznaĉavanja – imovina u inventaru mora da bude obeleţena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. Vaţi i obrnuto. c) Permanentno inventarisanje – podrazumeva kontinuirano praćenje stanja imovine izmeĊu dva popisa.) 4. ako dan inventarisanja prethodi popisu.12. šrafova i sl robe. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. već analitiĉkim raĉunima. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrĊivanje stvarnog stanja. onda se novododata oprema oduzima a otuĊena dodaje. Naĉelo ekonomske svojine – Preduzeća nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. Popisne liste se ne porede sa sintetiĉkim. slobodno raspolagati i otuĊiti je.12. 7 . b) Inventarisanje uz pomoć oduzimanja i dodavanja – ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21. moguće je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meĊuvremenu. Zato se pravi plan inventarisanja i vrši odabir ĉlanova popisne komisije. 6.12.. što se i inaĉe radi u knjigovodstvu. Tako se stanje od 21. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. i drugo. Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreĊeni dan – Ovo znaĉi otpoĉinjanje i završavanje inventarisanja u jednom danu. Ovo naĉelo nalaţe proveru tih radnih papira sa popisnim listama.

Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu i Naĉela urednog inventarisanja. Formalna kontrola je provera forme. One zajedno ĉine sistem. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraĊeni. raĉunska proverava raĉunsku taĉnost. ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). pritom. VoĊenjem knjiga se vrši obuhvatanje posledica promena na imovini. Organizacija knjigovodstva se prilagoĊava konkretnom preduzeću u zavisnosti od zahteva poslovanja. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiţene promene ili proknjiţene fiktivne promene(koja se nije desila-što takoĊe nije dozvoljeno).pri ĉemu je mogućnost pojave greške ista kao i kod drugih metoda. odnosno sve probleme knjigovodstva. a suštinska proverava da li je neki dogaĊaj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje će knjige biti voĊene. ako imamo hiljadu kupaca vodićemo posebnu glavnu knjigu kupaca. Ovo nije ispravno jer Naĉela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naĉela urednog bilansiranja. Materijalna vrednost obezbeĊuje evidentiranjem svih i samo onih dogaĊaja koji su se zaista i desili (naĉelo istinitosti i naĉelo potpunosti ) Da li je neki dogaĊaj stvarno i nastao proverava se formalnom. 8 . Primena Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu iza za cilj uredno voĊenje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. Moguća slabost je pojava greške ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. Da li su evidentirani svi dogaĊaji proverava se uporeĊivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. moguće je popis vršiti i tokom godine. suština je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduzeću. II Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Vrlo ĉesto se naĉela urednog bilansiranja poistovećuju sa naĉelima urednog knjigovodstva. Izbor metoda zavisi od toga šta se inventariše i da li postoji potreba da se inventarisanje izvrši na odreĊeni dan. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomoćne knjige. da li će se voditi jedan ili više dnevnika ( npr. raĉunskom i suštinskom kontrolom. da li će se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna – maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomoćne glavne knjige: npr. Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voĊenjem posebnog dnevnika prodaje. MRS ne daju odgovore na sva pitanja. da li su svi elementi tu.

Najveći broj naĉela je rezultat prakse koja je pretoĉenja u teoriju. pouzdane i uporedive finansijske izveštaje koji će sadrţati sve informacije koje su korisnicima vaţne za donošenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. investitori porede finansijske izveštaje više kompanija pre donošenja odluke u koju će uloţiti kapital. MeĊunarodni komitet za standarde finansijskog izveštavanja -Osnovan je 1973. u periodu 1999-2000 je došlo do pribliţavanja stavova formulisanjem standarda. Pri tome treba obratiti paţnju na to da nisu sve informacije jednako vaţne za sve korisnike. već povratno i na preduzeće. a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi – njihova primena nije bila uspešnja. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naĉela urednog bilansiranja. Komisija je traĊila da se smanji broj prava izbora. jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. Informacija je korisniku vaţna. ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeću i tako mu omogućiti ili ne omogućiti da realizuje svoje planove. Finansijski izveštaji moraju biti uporedivi jer Npr. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meĊunarodno bili uporedivi – sve to j posledica globalizacije. 2. Sve inforamcije koje ţeli investitor nisu potrebna kupcu. neki su ukinuti (npr. 28 i 31). Danas najaveći utiacj na formulisanje i primenu naĉela imaju sledeće meĊunarodne institucije: 1. Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani jer korisnicima sluţe za donošenje odluka.III Načela urednog bilansiranja Bilansiranje poĉinje onog momenta kada vi proknjiţite sve nastale promene. koje ne utiĉu samo na korisnike. Više od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard. ako su korisnici akcionar oni će prodajom ili kupovinom akcija preduzeća uticati na cenu akcija i tako na trţišnu kapitalizaciju preduzeća. Npr. Na ameriĉkim berzama kotirane kompanije su u obavezi da 9 . I konaĉno. Ove dve institucije su se meĊusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila. ukoliko je relevantna za njegovo donošenje odluka.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. Finansijki izveštaji moraju da sadrţe sve vaţne inforamcije za njigove korisnike. MeĊunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) – komisija za HoV vrši kontrolu regularnosti funkcionisanja trţišta za HoV. Naĉela urednog bilansiranja nam pomaţu da dobijemo razumljive. jer ona ne daju zadovoljavajući rezultat u svakim uslovima. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzeća budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utiĉe na formulisanje ovih pravila. Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja i iznova se numerišu.

potraţivanja i gotovinu. Ovo naĉelo definiše izgled. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu. To je zabrana saldiranja razliĉitih bilansnih pozicija – ne mogu se saldirati imovina i obaveze. aobrtna imovina na zalihe. prihodi .. dalje se stalna imovina podvaja na materijalna. prihodi i rashodi i sl. Ona zajedno sa komitetom radi na unapreĊenju MRS. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000.svoje FI izraĊuju u skladu sa ovim standardima.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruĉju EU ). kapital. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit. Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. obaveze. Adekvatno je rašĉlanjen onaj bilans koji uvaţava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina.. nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa. U konceptualnom okviru ovo se definiše kao kvalitet FI. i to tamo gde korisnici neće biti uskraćeni za vaţne informacije – npr. Naĉelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi). Iz principa jasnosti se izvodi princip 10 . Druga mera jasnosti je (adekvatno obeležavanje kategorija. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izveštavanje – pa je ĉak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi vaţili za Evropu. homogena celina (npr...rashodi. imaterijalna i završnja ulaganja. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je što kod nas ne postoji odgovarajuća infrastuktura. pri prodaji mašine ne mora da se zna NV i IVOS te mašine.). MeĊunarodna organizacija profesionalnih udrţenja raĉunovoĊa (IFAC) – okuplja profesionalne organizacije raĉunovoĊa iz pojedinih zemalja. Treća mera jasnosti je korišćenje bruto principa . Naziv mora da nedvosmisleno upućuje na sadrţaj pozicije (npr. Razumljivost FI se obezbeĊuje time što se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaĉan naĉin. Naĉela urednog bilansiranja su: 1. ali je srećom prihvaćeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzeća koja se kotiraju na berzi. već je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. odnosno formu – ne utiĉe na taĉnost informacija već naĉin njihovog prezentiranja. nekad je dopušteno da se koristi i neto princip. Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvrĊuje od 2005. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno raščlanjivanje kategorija (aktiva. Bruto princip je neophodan pri knjiţenju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV – nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ĉija je to ujedno i NV. 3. razdvajanje sredstavana OS i ObS)... Ipak.

Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. nećemo knjiţiti kao gotove proizvode već kao osnovna sredstva. Mada postoje razlike. b) obuhvaćene ĉinjenice se mogu vrednovati sa razliĉitih stanovišta.TakoĊe mašinu koju smo proizveli i odluĉimo da je koristimo umesto da je prodajemo. Kljuĉno pri rašĉlanjivanju je namera a ne vrsta sredstva – dobar primer su akcije: proknjiţimo ih kao uĉešća ako imamo većinsko vlasništvo u nekom preduzeću i kupili smo ih radi kontrole tog preduzeća i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAĈAN bilans.pojedinaĉnog vrednovanja. Kada je nešto taĉno. c) u FI se ne sme uneti ništa što se nije desilo – misli se na fiktivne dogaĊaje. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prikaţu pribliţno istu veliĉinu raspodeljive dobiti. pri ocenjivanju taĉnosti bilansa. Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godišnjeg obraĉuna. Bilans je dakle taĉan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen – razliĉiti ciljevi koriste razliĉita pravila – razlika izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa. Poreski organi će ovaj bilans proglasiti netaĉnim jer je pri obraĉune amortizacije korišćena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. opcija pri knjiţenju i bilansiranju. moţemo ih knjiţiti i kao kratkoroĉne HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme – uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni. Ne moraju pojedinaĉno da se iskaţu u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vršiti pojedinaĉno. 11 . to je taĉno imajući u vidu odreĊenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIĈKI iste duţine u inĉima ako je predstavljen u cm). 2. U ekonomiji ne moţemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloţaj preduzeća jedino moguće – a to zbog onih prava izbora. Naĉelo istinitosti – istina predstavlja etiĉku kategoriju i zato ne moţemo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to znaĉi da on ne moţe drugaĉije nego jedino tako. Jedan FI se smatra taĉnim ako: a) sadrţi SVE raĉunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije. Samovolja sastavljaĉa ĉini jedan bilans netaĉnim. Menadţment vodi raĉuna da se u poslovnom bilansu vidi taĉno onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. moţemo ih knjiţiti kao dugoroĉne HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoroĉnu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. Cilj poreskog bilansa je da se iskaţe sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. u bilansu će biti iskazana ili malo veća ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. Proveravajući ispravnost bilansa reći ćemo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa. Dakle. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliĉinu oporezive dobiti. uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen.

2. 4. zadrţavanjem istih metoda otpisivanja i zadrţavanjem istog dana bilansa. Drugi razlog je da se onemogući manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako što onemogućavamo unošenje fiktivnih i izostavljanje postojećih pozicija.3. Zašto se na ovome insistira. ne popravlja se bilans prethodne godine. Ako pak podignemo vrednost rezultat će biti manji – to je sve manipulacija rezultatom. Ovo će omogućiti uporediv finansijski poloţaj. ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje mišljenje) ako revizor smatra da izveštaj treba popraviti on će dati uzdrţano mišljenje i traţiće da se naprave ispravke. Kada doĊe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaćanja). Smatra se da bi nepoštovanjem ovog naĉela bila dovedena u pitanje zaštita poverilaca i investitora. Kontinuitet se obezbeĊuje nemenjanjem naĉina rašĉlanjivanja.) Do zakljuĉnog bilansa stanja dolazimo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige preko raĉuna izravnanja. (aktiva je na raĉunu otvaranja na strani potraţuje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod raĉuna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekršiti u dva sluĉaja: 1. ili nasumiĉno menjanje vrednosti. Isto rašĉlanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i traţi se da se ne menjaju nazivi pozicija. Smanjenjem vrednosti OS smanjiće se amortizacija na jeftinije sredstvo pa će se uz isti prihod i manje rashode dobiti veći rezultat. analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Nepromenjivost sadržine znaĉi da se: ne sme vršiti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija. Glavna knjiga sledeće godine se otvara na bazi raĉuna otvaranja. tj. koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeĊenje naĉela potpunosti (onda ne moţemo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine). Te ispravke se rade na raĉunu otvaranja. nemenjanjem sadrţine pozicija. Cilj je da se uporeĊivanjem prinosnog i finansijskog poloţaja omogući procena razvoja preduzeća. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokriće duga prema poveriocima koji su nam prošle godine na osnovu te imovine odobrili kredit. Naĉelo bilansnog identiteta – to je zahtev za apsolutnom jednakošću bilansa otvaranja jednog perioda sa zakluĉnim bilansom perioda koji mu prethodi. da je njegova inverzna slika. To znaĉi da poĉetni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak završnom bilansu prethodne godine. To znaĉi da ovaj zahtev još moţemo forumulisati i kao zahtev da raĉun izravnjanja jedne godine bude jednak raĉunu otvaranja sledeće godine. Kada revizor zahteva da se izvrše ispravke godišnjeg obraĉuna (on pregleda godišnji obraĉun. jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. Tada ova dva raĉuna ne bi bila jednaka. Ovo naĉelo treba da spreĉi da se bez posebnog povoda ne vrši promena ni naĉina prezentacije ni pravila procenjivanja. ne sme vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge 12 . Naĉelo kontinuiteta – je zahtev da se periodiĉni rezultat utvrĊuje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda.

Ako ovo odluĉite onda u napomenama morate objaviti da ste izvršili promenu raĉunovodstvene politike te je pri obraĉunu troškova materijala došlo do promene metoda sa lifo na metod proseĉne cene i da izraĉunate koliko su troškovi materijala po proseĉnoj ceni razliĉiti od troškova koji bi bili da ste zadrţali LIFO metodu. Npr LIFO metoda je bila savršena do juĉe. Materijalni kontinuitet se obezbeĊuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda.doo u ad. Ne menjati načine otpisivanja (metodom se utvrĊuje vrednost otpisa a naĉin je nešto drugo). Tako u CK moţete ukljuĉiti sve troškove proizvodno funkcionalnog podruĉja ili samo varijabilne. To znaĉi da ako se u ovom i budućim bilansima poštuje naĉelo istorijskog troška i naĉelo opreznosti vrednost imovine ne moţe biti veća u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prošlim godinama. Neotpisana vrednost će se naravno razlikovati. Postoji situacija kada se moţe odstupiti od ovog naĉela a to je kad ase poslovanje preduzeća toliko promeni da primena dotadašnjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. Dakle. promena veliĉine preduzeća . Kada je odstupati od ovog naĉela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni. Znaĉi vi otpisujete.pozicije(ĉekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti).. primenjenivana stara i primenjena nova raĉunovodstvena politika.. moţete ukljuĉiti i troškove finansiranja.firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzeća i automatski se javlja potreba za drugaĉijim rašĉlanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzeće skromniji. Naĉelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod. promena delatnosti(proizvodno preĊe u trgovinsko ili ugostiteljsko). MRS 16 kaţe da se procenjivanje a time i vrednovanje moţe vršiti primenom linearne. ali se drţite te vrednosti od koje ste pošli. U pravne razloge spada: promena pravne forme npr . da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz završnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse. Ovo se radi da bi se onemogućilo svojevoljno oblikovanje rezultata. To znaĉi stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. Ovo naĉelo stalnosti 13 . U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzeća(izbacimo proizvodnju i orjentišemo se samo na usluge). ali su juĉe poĉele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda proseĉne cene. Vaţno je ne menjati i osnovu za odreĊivanje sadrţine CK. naĉin moţe biti direktan ili indirektan. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogućnost odabiraja jednog od više naĉina procenjivanja. MRS 2 nudi sve ove mogućnosti ali se jednom naĉinjen izbor ne sme menjati.12. Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31. ĉak i deo troškova uprave. Pri otpisu potraţivanja moţe se ići na pojedinaĉno procenjivanje ili paušalno (npr banka paušalno procenjuje kredite date za stanovništvu za zimnicu pa neće procenjivati bonitet svakog pojedinaĉnog duţnika). ali tamo gde postoji uticaj sezone preduzeća mogu traţiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poĉetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet. degresivne ili funkcionalne metode.

Načelo neograničene povezanosti vrednosti dopušta da izvršite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaša imovina izgubila na vrednosti.12. samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa.. pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvršeno otpisivanje preduzeće moţe povećati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza... onda morate vršiti otpisivanje. da se ne aktivira. Npr imamo zalihe robe ĉija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000.). Mnogo veći praktiĉni znaĉaj ima načelo ograničene povezanosti vrednosti MRS 36. već da se otpisuje tokom pet godina. obaveza ili prihod. Više nemamo mogućnost da biramo kako ćemo bilansirati ali moţemo birati kako ćemo procenjivati. Dakle. ali zahteva da se kada proĊu te vanredne okolnosti ne dozvoljava povećanje aktive ili smanjenje obaveza. Ono moţe biti inicijalno i naknadno. Šta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. ali pritom postoje granice.. ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle. mi dakle biramo naĉin na koji ćemo mu odrediti vrednost. imamo rashod 1000 za koliko je SV niţa od NV. Ali ako imate kratkoroĉne HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku. pa se ne traţi da se vrši otpisivanje jer je razlika prolazne prirode. Morate priznati taj gubitak jer ćete prodaju izvršiti u kratkom roku. To znaĉi da se vrednost zaliha moţe povećati samo do njihove NV odnosno CK. Moguće je povećati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. Ako je TV ispod KV otpisivanje se vrši samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode – što npr nije sluĉaj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan. njihova vrednost 9000. To je ukinuto sa MRS 22. Pitanje kako procenjujete znaĉi kako odrećujete vrednost. Inicijalno – prvi put. Prema naĉelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trţišnu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31. Princip niže vrednosti ili neograničene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugoroĉno vezana za preduzeće. naknadno – na svaki dan bilansa. onda morate poštovati strogi princip niţe vrednosti. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znaĉi odrediti kojoj kategoriji nešto pripada (da li je nešto sredstvo ili rashod. 14 . i ovo naĉelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 što knjiţimo kao prihod. Nekada je postojala mogućnost da goodwill koji je plaćen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvršeno plaćanje.vrednosti se javlja u dve varijante: kao naĉelo ograniĉene i neograniĉene povezanosti vrednosti. Realnije je dopustiti dopustiti povećanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata. Procenjivati znaĉi odrediti vrednost odreĊenog dela imovine ili obaveze. Ovo je malo fleksibilnije naĉelo jer uvaţava da se okolnosti mogu promeniti. Dakle.

Razlika izmeĊu više NV i niţe TV biće tretirana kao gubitak što vodi smanjenju rezultata. na koji naĉin treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uĉinke/imovinu do trenutka njene realizacije. još pre 14. Kako se postiţe oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemogućilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najviše po NV. To znaĉi. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je još jedno pravilo – naĉelo niţe vrednosti. Prema naĉelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. veka. Polazi se od toga da je imovina duţnika garantna supstanca za poverioce i da je potraţivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko duţnik ima veću imovinu. preduzeće ne sme da pokaţe niti da ima veću imovinu nego što stvarno ima. MeĊutim. jer je potraţivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. Ovo se moţe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. Kod naĉela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trţišno verifikovani. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine niţe od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinaĉnih transakcija tj njihovog zbira. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata. niti da pokaţe da posluje uspešnije nego što zaista posluje. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naĉela. Kada procenjujemo obaveze. Da nema naĉela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u 15 . Dakle. U poĉetku je formulisano da bi se zaštitili interesi poverilaca. Ovo naĉelo utvrĊuje kada je nešto trţišno verifikovano. gornja granica za procenjivanje aktive je NV. Jer praksa je pokazala da ako duţnik ne posluje rentabilno onda prvo troši svoj pa kapital poverilaca. tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. imovinu treba vrednovati po NV ili CK. one se procenjuju prema njihovoj NV.5. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaĉaju. Iznos obaveze se podiţe do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. Dakle. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaĉa onda NV obaveze NV tog materijala. Da bi se onemogućilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledeća pravila: rezultat preduzeća = prihodi – rashodi. Naĉelo opreznosti – je jako staro naĉelo. Vrednovanjem imovine naniţe i obaveza naviše biće onemogućeno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzeća što i jeste suština ovog naĉela. Obaveze se moraju proceniti naviše ukoliko isplata obaveze zahteva veći iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaţan uslov sposobnosti izmirenja obaveza duţnika. Zato se insistiralo da duţnik nikada ne sme prikazati veću imovinu nego što ona stvarno jeste – da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego što stvarno jeste jer bismo u tom sluĉaju prevarili poverioce. to više nije dovoljno.

6. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Naĉelo niţe vrednosti i naĉelo impariteta su odreĊenoj vezi. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. Oba naĉela imaju iste posledice. Naĉelo merodavnosti ovde kaţe da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. Drugo naĉelo traţi da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans – jedno. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. A naĉelo impariteta je usmereno na onemogućavanje precenjivanja rezultata. ne moraju biti trţišno verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrĊivanju rezultata. naĉelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate – a te dve vrednosti su ĉesto razliĉite. a do tada je moţete voditi po njenoj NV odnosno CK. Smisao naĉela impariteta je da se onemogući prenošenje gubitaka iz tekućeg u naredne obraĉunske periode. To znaĉi da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. Prvi zahtev ovog naĉela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. dakle dovode do priznavanja gubitaka. Iz naĉela opreznosti su izvedena ova dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. Naĉelo niţe vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine.vrednosti po kojoj mislimo da je moţemo prodati. ali njihova visina je razliĉita. Prvo naĉelo traţi da se izmeĊu NV i TV imovine bira ona koja je niţa. Ovim naĉelom se reguliše odnos izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa zbog razliĉitig ciljeva koje imaju. a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji će biti predmet oporezivanja. 16 . Gubitak će biti veći po naĉelu impariteta od onog ustanovljenog po naĉelu niţe vrednosti. U drugim zemljama pa i u našoj sastavljaju se dva bilansa. Po naĉelu niţe vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite. Za dobitke se UVEK traţi da budu trţišno verifikovani. Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa. Drugo naĉelo koje treba da omogući neprecenjivanje rezultata je naĉelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego što su trţišno verifikovani. Dakle. Naĉelo realizacije kaţe da ne moţete to uraditi dok robu ne prodate. nije dopušteno da u poslovnom bilansu nešto iskaţete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. a za gubitke je dovoljno da su nastali. Naĉelo merodavnosti – ovog naĉela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Drugi zahtev ovog naĉela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve što ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraţivanja tj iznos koji nećemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego što naplatimo naplativi deo tog potraţivanja.

Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. U MRS su zadrţana prava izbora pri utvrĊivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. IzmeĊu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike baš u ovom podruĉju. Ako ste primenili višu stopu u poslovnom bilansu moraćete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. Ovo ne znaĉi i pojedinaĉno iskazivanje. Ovo se u MRS vodi ne kao naĉelo već kao pretpostavka finansijskog izveštavanja. Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja – je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta. To se zahteva obiĉno onda kada preduzeće traţi neke poreske olakšice. Naĉelo stalnosti poslovanja – naziva se i going concern princi. degresivne i funkcionalne metode. prava i obaveza procenjuje pojedinaĉno. Interes radnika je da za nešto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budućnost uz ovu duplu penziju.Treći zahtev se odnosi na tretman prava izbora. Ili ţelite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojeća firma obezbeĊuje svojim radnicima dodatne penzije. Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode proseĉne cene. dopušta se primena metode proseĉne cene i primena FIFO metode za odreĊivanje utrošenih zaliha. Interes drţave je oslobaĊanje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbeĊuje veće penzije. Ovo naĉelo traţi da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreĊenog poduhvata – npr drţava vam da koncesiju da poseĉete 50ha šume a vi to moţete uraditi za manje od godinu dana. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne. U poreskom bilansu su ova prava izbora suţena ili potpuno ukinuta. pa 17 . Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniĉavaju visinu stopa koje moţete primeniti. pa oni imaju skromnu drţavnu i dodatnu penziju od preduzeća) na taj naĉin što preduzeće u toku rada radnika odvaja odreĊena sredstva iz dobitka pre poreza u odreĊene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. Ovo pravilo je poznato kao naĉelo obrnute merodavnosti. Interes preduzeća je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. Npr. Ako se ovo naĉelo ne bi poštovalo ne bi bilo moguće primeniti ni neka druga naĉela. ali ne i kapitala jer je on razlika izmeĊu aktive i obaveza. 7. 8. Ova merodavnost se javlja kada preduzeće ţeli da iskoristi odreĊene poreske olakšice. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe. npr naĉelo realizacije ili naĉelo impariteta (ne moţemo proceniti da li je neko potraţivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo poštovali naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja). No drţava traţi da se ovaj manji iznos dobiti ne iskaţe samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu. Npr drţava moţe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vašim pogonima u pograniĉnom podruĉju zbog većeg stepena rizika ali vam zahteva da te više stope primenjujete i u poslovnom bilansu.

MRS se odnose na preduzeća koja nastavljaju sa poslovanjem. U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkurišu da budu priznati kao trenutak realizacije. Ovo naĉelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trţišno verifikovani. Nećete obraĉunavati periodiĉni rezultat za mesec dana već totalni rezultat na kraju veka poslovanja). Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moţe prodati. Potrebno je da je zaista i prodate. Taj rezultat se dakle ne utvrĊuje na gotovinskoj već na obraĉunskoj osnovi. Zato u sklopu ovog naĉela moţemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo 18 . mi ne moţemo sastaviti totalni rezultat već periodiĉni. Ako se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa radom. Db=Prihodi i Gb=Prihodi – Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. S druge strane obezbeĊuje se da se dogaĊaj nabavke uĉini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da pruţi odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV. iznajmljujete radnike i sl. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ćete je prodati. Ako se poslovanje preduzeća završava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ćete tu imovinu prodati. se sastavljaju na bazi posebnih pravila. Imovina se u ovom sluĉaju vrednuje u skladu sa naĉelom istorijskog troška i naĉelom niţe vrednosti. To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uĉinaka. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. Danas je to samostalno naĉelo. Zato se rezultat ne utvrĊuje kao razlika izmeĊu isplata i uplata već kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda. Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. 9. FI preduzeća koaj prestaju sa poslovanjem – udlaze u steĉaj ili likvidaciju.opremu uzimate u zakup. Direktivu. Primarni cilj je onemogućavanje precenjivanja periodiĉnog rezultata. Naĉelo realizacije – rekli smo da su iz naĉela opreznosti izvedena dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znaĉi da će ona poslovati u narednih 12 meseci. testere kupujete. To se ĉini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopšte nisu dovedene do kraja. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate – oznaĉava kao proces realizacije.

Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraţivanja. U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca – pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. To je tako jer prodaja moţe biti realizovana na razliĉite naĉine. kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. Cena relevantna za utvrĊivanjeprihoda je prodajna cena – to znaĉi da će eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. već nastanak prihoda predhodi naplati. zato će se u tom sluĉaju izvršiti storniranje ranije evidentiranog prihoda. Polazeći od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raĉunovoĊe su na stanovištu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novĉanog toka. A ako se dogodi da potraţivanje ne bude naplaćeno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. da je faktura pokrivena otpremnicom tj. Ne moţemo odlagati trenutak realizacije zato što će moţda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta.tog prihoda. Ova prodaja nije praćena naplatom u istom trenutku. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme. ali šta se dešava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je što se dogaĊa ali je izuzetak a ne pravilo. Naĉelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ćete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraţivanja. i da prigovor a šta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraţivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraţivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije: Prodaja za gotovo – je dominirajući naĉin prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreĊivanje trenutka realizacije. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. Prodaja na kredit – situacija je nešto drugaĉija. Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije – dogovora. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAĈUNSKE OPERACIJE već da li je 19 . Isporuka robe prethodi naplati. prihodi nisu praćeni naplatom. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. Sliĉno je i sas gubitkom – to je nedostajući prihod za pokriće rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. da je roba isporuĉena ( faktura se piše na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice). Da potraţivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzeća.

MRS –II .Ugovori o dugoroĉnoj izgradnji se bavi ovom problematikom. U ovom sluĉaju je za proizvodnju potrebno više obraĉunskih perioda. Ovo nam omogućava da kontrolišemo deo izvršenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajući deo prihoda. graĊevinarstvo.. To je ĉist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. Prihod ćemo priznati kada isporuĉimo robu za koju je kupac unapred platio. Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se proteţe kroz više obraĉunskih perioda – ovo je specifiĉan sluĉaj ( mostogradnja.isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna. Mi nemamo prihod već obavezu prema tom kupcu. Prva je da troškove koji su trebali nastati za izvršeni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim troškovima ( npr. Opravdano se moţe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom ĉitavog perioda proizvodnje proizvoda. u koliĉini u kojoj je dogovoreno. 20 . Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda treće odjedanput iskaţu ogroman dobitak. Kako ćemo izraĉunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obiĉno priznavanje prihoda uslovljava mogućnošću podele porudţbine na više delova ili faza. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrţini u odnosu na formu.. Ovim se eliminiše mogućnost da doĊe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine. da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ĉija će konaĉna visina biti utvrĊena u trenutku kada proizvod bude završen i predat kupcu. a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak.). utvrĊivanjem stepena dovršenosti radova. bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru. 10 000/50 000=20% . Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak što ćete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraĉunske periode u kojima se taj brod gradi. tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda. brodogradnja i sl. Dakle. u skladu sa dogovorom sa kupcem.vi ste obavili 20% od planiranih poslova). tako kupac nema osnova da osporava isporuku. Ovo ĉvrsto poštovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izveštavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloţaja preduzeća. Dakle. da mu roba ne odgovara. poljoprivreda. u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvrĊen. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a troškovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke. koliko prihoda treba dodeliti svakom obraĉunskom periodu se dobija korišćenjem metode dovršenosti radova – tj. Avansno plaćanje robe – je kada akt plaćanja prethodi isporuci. Dakle. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr.

Prihod= troškovi+dobitak. Ovo moţete izraziti i u naturalnim jedinicama. Druga mogućnost je da ako znate kolika je zaraĉunata stopa dobiti po troĉkovima koji su nastali raĉunom više sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doĊete do prihoda. da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. Ukoliko ne moţete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da će on biti ostvaren onda MRS II dopušta da priznate kao prihod iznos koji je jednak troškovima koji su nastali u tom obraĉunskom periodu. Taj prihod se ne moţe vezati za izvršenje jer vi svaki dan vršite poslove zastupanja al nećete svaki dan evidentirati prihode. To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prošlo. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda veţe za dospelost usluge za naplatu. na kraju meseca ćete imati kamatu za 21 . Ovo pravilo utvrĊivanja stepena dovršenosti se nudi samo kao mogućnost a ne obaveza. Kljuĉno je da li je kamata kao prihod nastala. da je porudţbina deljiva. Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na troškove 10 000 vaš dobitak bi morao biti 13 000. Ovde se ne postavljaju ograniĉenja u pogledu duţine tog perioda. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovišta obraĉuna prihoda. Prihodi od kamate – Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. ( da dakle postoji mogućnost utvrĊivanja stepena dovršenosti). Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo. da se visina prihoda moţe pouzdano utvrditi ( ne mora baš u dinar). Ako ste pare dali danas kamata je nula. recimo u ugovoru kaţete: provizija se obraĉunava i fakturiĉe meseĉno. to znaĉi da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ćete vašem principalu fakturisati vašu robu. Imate recimo broj radnih sati. Tj. ako raĉunamo rezultat meseĉno i visinu prihoda od kamate ćemo obraĉunavati meseĉno nezavisno od trenutka naplate. ugovori sa fksnom cenom). I tada vi evidentirate potraţivanje prema principalu i prihod. MeĊutim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odreĊeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca. jer pre nego što uĊete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko će vas to koštati. Ako je stopa dovršenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraĉunskog perioda. MeĊutim. stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ćete dobiti stepen dovršenosti. kod usluga od zastupstva stvar je nešto kompleksnija.Uzimaju se planirani troškovi da bi se eliminisala eventualna prekoraĉenja. da ako ne moţete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad već ne moţete pouzdano utvrditi visinu prihoda. Prihodi od prodaje usluga – trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvršenja usluge u visini pc te usluge. ali već sutra ćete imati kamatu os jednod dana. i u toku proizvodnje vi morate taĉno znati koliki je pripadajući deo troškova svakog skupa aktivnosti. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips troškovi plus.

Ovo naĉelo se još naziva i naĉelo uzroĉnisti. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uĉinaka. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je vaĉ dobitak. u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. Ovo iz razloga što skupština akcionara odluĉuje o raspodelu ovog dobitka poĉetkom ili sredinom 2005. gore. Kada bi nabavka bila jednaka potrošnji i proizvodnja jednaka – prodaju problema razgraniĉenja ne bi ni bilo. ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu meseĉne obaveze utvrĊivali tako što smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome ćemo koristiti sredstva našeg dobavljaĉa). godini. I ona je rashod perioda u kome je sadrţan odgovarajući deo faktora proizvodnje koji je utrošen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. a da u trenutku njegove realizacije troĉenja prevedemo u rashod. Kada se moţe priznati prihod od dividende? ne moţe odmah jer firma u ĉijem kapitalu uĉestvujete ostvaruje dobitak u 2004. godini i vi imate pravo uĉešća u delu tog dobitka. 10.trideset dana. Naĉelo se bavi time da razgraniĉi ulaganja koja u izvršena u jednom obraĉunskom periodu na ona koja će doneti prihode u budućnosti ( koja nisu utrošena i koja će biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraĉunskog perioda ( koja će kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). To znaĉi da u toku proizvodnje mi imamo 22 . Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraĉunskom periodu ali jedan deo će biti potrošen sada a jedan deo će biti trošen tokom narednog obraĉunskog perioda – i automatski imate problem da razgraniĉite koji deo faktora proizvodnje je potrošen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. Sve što smo nabavili bilo bi rashod i sve što smo prodali bilo bi prihod – ali u praksi to skoro nikad nije sluĉaj. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je reĉ o dividendama koje potiĉu iz dobitaka iz prethodna godine. b) Kako se utvrĊuje visina prihoda – odgovori su dati u okviru svakog pojedinaĉnog sluĉaja. Prihodi od uĉešća u kapitalu – prihodu su u ovom sluĉaju u vidu dividende u sluĉaju AD ili uĉešće u dobitku u sluĉaju doo. Naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu – za razliku od naĉela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda ĉiji su deo ti rezultati ovo naĉelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraĉunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. Za sada ne postoji bolji naĉin da potrošnju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da trošenja najpre veţemo za proizvod. meĊutim u praksi ga vi na moţete knjiţiti kao dobitak u 2004.

Zato će rezultat perioda u kom se ova obaveza plaća biti niţi nego što bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali veća rezervisanja. ako je on unapred plaćen imamo potraţivanje – A VR. Što se tiĉe rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti – moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati. ali pošto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda – u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. Ovaj problem je sve znaĉajniji jer uĉešće direktinih troškova konstantno opada poslednjih godina i raste znaĉaj indirektnih troškova. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ĉija nam visina i rok dospeća nisu poznati na dan bilansa. Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude veća od izdvojenog rezervisanja mi ćemo imati isplatu veću od visine rezervisanja. već u periodu kada smo formirali rezervisanje. moţe se desiti da naplatite manje od onog što ste procenili. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća – već je transformišu. Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleţite smanjenje imovine i rashod. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrĊivanje CK.samo transformaciju oblika imovine. a u suprotnom imamo obavezu –PVR. zakupnine i sl. Osim razgraniĉenja prema predmetu postoji i problem razgraniĉenja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uĉinka jer im oni nisu uzrok nastanka. Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata. I sad. što je problem kod dodeljivanja indirektnih troškova baze za dodeljivanje indirektnih troškova zavisi taĉnost obraĉuna CK. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaćen. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat. On je specifiĉan jer nije nastao u ovom periodu. 23 . Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju već ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali.). Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. naknadni otpisi potraživanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je moguće taĉno procenimo koliko je od potraţivanja naplativo a koliko ne. relevantno je da li je taj rashod nastao. ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio). štete koje su nastale ranije a čiju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajućeg zavoda. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ćete otpisati. taju od sluĉaja do sluĉaja.

Naĉelo je vremenom dobijalo na znaĉaju. Naĉelo impariteta – je veoma staro naĉelo. iz razloga opreznosti. ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka. 11. u 17 veku se ono javlja kao opšti zahtev i od tada mu znaĉaj raste – danas je on u obliku MRS 36 – ObezvreĊenje imovine. troškovi neiskorišćenog kapaciteta ( da podsetimo troškovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ). koji su nastali u tom tekućem periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda – dakle. Takvi su npr. To znaĉi da je primećeno da nije dovoljno da rashodima tekućeg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekućim prihodima. Dakle. Cilj naĉela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u buduće obraĉunske periode. dati pokloni i sl. bez obzira da li su ili nisu trţišno realizovani. iako ta roba još nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati – u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraĉunski period. već da se moraju uzeti u obzir i one rashode. on se bavi konkretnom primenom naĉela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika.Postoje i rashodi bez protuĉinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moţete nadoknaditi. Ovim se obezbeĊuje da nam periodniĉni rezultat bude oprezno odmeren. Vremenom je prošireno polje imovine na koje se ovo naĉelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze. a kodifikovano je u 17 veku. Dobici Realizovani Gubici Realizovani Nerealizovani Naĉelo realizacije Naĉelo impariteta Prvobitno je naĉelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe ĉinile najveći deo imovine jednog preduzeća. 24 . pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode – valonizuje se po vrednosi po kojoj se moţe prodati).

Primena ovog načela nije u skladu sa načelom uzročnosti. Prema naĉelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda – ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ĉime se obezbeĊuje oĉuvanje kapitala ( tako što se ne iskazuju precenjeni dobici). Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje. Naĉelo impariteta se pita – za koliko ja tu imovinu mogu unovĉiti a ne ponovo nabaviti. Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. Treba proveriti na trţištu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. Ova vrednost je po pravilu niţa od one po kojoj se ta imovina moţe ponovo nabaviti. Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. To nije likvidaciona vrednost – kada hitno moram sutra da prodam. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znaĉi da ćemo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrţane u imovini – objektivirati. Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreĎujemo gubitke? Prema naĉelu niţe vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je niţa od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV – tj. Dakle. dnevne vrednosti po kojima se moţe prodati. Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. I drugo. za utvrĊivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na trţištu nabavke nego vrednosti imovine na trţištu prodaje – za koliko mogu da prodam. ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvrĊen i priznat. Na kojim pretpostavkama počiva utvrĎivanje gubitaka prema načelu impariteta? Gubici utvrĊeni po naĉelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeĊu vrednosti u knjigama i dnevne TV. Treba uzeti u obzir i troškove prodaje.Kada je moguće primeniti ovo načelo? Naĉelo impariteta se moţe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski trošak. cena ponovne nabavke. NV=100 din 25 . ne moţe primeniti ovo naĉelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. Treba proveriti moţe li se ona prodati najmanje po NV. to znaĉi da se za stavljanje bilansa likvidacije npr.

3. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. Zato na CK moramo dodati varijabilne troškove prerade – da bi nedovršena proizvodnja postala gotov proizvod. 2.=0 Nema gubitka. FV=800 din 26 . Ali po pravilu varijabilni prodajni troškovi postoje. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV veća od CK. p. CK=600 din Var T.=780 din Sada to uporeĊujem sa neto PV gotovih proizvoda. Zalihe nedovršene proizvodnje se vode po CK. Ali nedovršena proizvodnja najĉešće nije predmet prodaje pa imamo problem. Zato NV treba uvećati za taj iznos.PV=101 din vtp. Prerade= 180 din Got. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK.

varijabilni troškovi prodaje =Neto PV = = = 6000 din 400 din 5600 din 27 . imamo 1300 kg. Zato moramo utvrditi koliko će nas koštati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. Na zalihama 31. Treba uzeti u obzir i varijabilne troškove prerade.Vtp=20 din Neto PV=780 Pošto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda nećemo ni zaraditi ni izgubiti ovde. Pa tako . Gubici u zalihama materijala. NV materijala ( za 1000kom) =1500 kg*2 din =3000 din =1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni troškovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din 3500 din 1000 din 4500 din PV ( po komadu je 6 din) . Materijal nije namenjen prodaji već preradi.12. za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala. Pretpostavićemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal – i da uzmemo dva ništa se ne menja sem raĉuna. 4. ali to je retko tako. pa mi moramo da utvrdimo koja će biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliĉini imali taĉno onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. Zalihe materijala se vode po NV.

Ovde imamo sledeći problem – nećemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moţemo raĉunati njenu NV i neto PV. Na dan 31.3 din po komadu. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su veće i koliko od njih moţete proizvesti proizvoda tj. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. UtvrĊivanje gubitaka u stalnoj imovini – opremi ( postrojenjskoj imovini). Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moţemo porediti sa dobitkom jedne godine jer ćemo tu imovinu koristiti u više obraĉunskih perioda. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0. i petoj godini doneti prihoda. II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I. PV po komadu je 7 dinara. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A). SV Prihodi Rashodi =5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I. Ovo se naziva raĉun ostatka – šta mi ostane kada pokrijem sv i sve troškove koje je to sredstvo izazvalo.. Varijabilni troškovi prerade iznose 0. drugoj. proseĉna NV materijala B je 5 din. II i III godini) 28 . Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti troškova niţi od diskontovane vrednosti prihoda – onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka.5 kg materijala A i 0. Dodatne Sliţe samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama. Sadaĉnja vrednost imovine + sadašnja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednošću prihoda koje će korišćenje tog sr dati. 5.3 materijala B. A varijabilni troškovi prodaje po komadu 1 din. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala – iz razloga opreznosti. Primer: preduzeće proizvodi jedan proizvod.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B. Dakle moramo sabrati koliko će nam ta imovina u prvoj. ali – vodeći raĉuna o vremenskoj vrednosti novca – treba ih svesti na danaĉnji dan.. Proseĉna NV materijala A je 2 din.U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraĉunata CK manja nego neto PV.

6. I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje rašĉlanjena. recimo 5% godišnje. potraţivanja i gotovinu. 7. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti obaveza. Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepoštovanja ili kršenja naĉela jasnosti. poslovna na stalnu i obrtnu. 29 . To znaĉi da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne. To znaĉi da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani taĉno ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno.Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloţena sredstva za 3 godine. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti potraţivanja. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 – zamagljivanje bilansa kao lakši bilansni delikt i 2 – falsifikovanje bilansa kao teţi bilansni delikt. stalna na nematerijalna. Ako se oĉekuje niţa naplata od iznosa na koje poraţivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. a obrtna na zalihe. Bilansni delikti Nastaju kao posledica nepoštovanja naĉela urednog balansiranja. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuĉke i odluke koje su povoljne za ns a štetne za korisnike. SV potraţivanja na dan bilansa se uporeĊuje sa iznosom oĉekivane naplate. Zamagljeni bilans se moţe otkriti tako što ćemo proveriti da li su poštovana sva pravila koja traţi naĉelo jasnosti. materijalna i finansijska ulaganja. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena – ako za njenu isplatu treba izdvojiti veći iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uvećati za taj iznos.

Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netaĉno iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Ako napomene ne sadrţe sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. Korišćenje bruto principa je takoĊe bitno. teško je dokazati nameru sastavljaĉa da taj bilans bude zamagljen. Neto principom se uskraćuju vaţne informacije. zakonodavac mora propisati visoke kazne. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veću nego što imamo i rezultat veći nego što smo ostvarili. Ovo je najĉešći naĉin zamagljivanja bilansa. naĉelo potpunosti. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vaţna za korisnika. Postojanje ovog delikta ćete ustanoviti tako što ćete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrĊena u skladu sa naĉelima: naĉelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno – neću otpisati ono što moram ili otpisaći vuĉe nego što moram). davanje pogrešnih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa. 30 . Nije teško dokazati daje bilans zamagljen. Ovde je prekršeno naĉelo istinitosti. Falsifikovanje bilansa Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teţim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. vi je morate prezentirati. da li bilans sadrţi fiktivne pozicije. Problem je dokazivanje namere – mislili smo da smo dali sve što je vaţno ili Nismo znali da to treba – ali neznanje ne oslobaĊa.Vaţno je i davanje pravih naziva. Zbog toga što korišćenjem falsifikovanih izveštaja mogu nastati ogromne štete po poverioce i investitore. Kod nas je to i dalje privredni prekršaj.

da su se MRS poĉeli primenjivati od prošle godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzeća poĉinju da ih primenjuju od ove godine. To ĉto je prevod kasnio dovelo je do toga da raĉunovoĊe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS. Federaciji. Problem je sledeći: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego što je donet prevod. Hrvatskoj.. Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znaĉi ovo do sad su bili MRS a ovo su meĊunarodni standardi raĉunovodstvenog izveštavanja – ima ih 36. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poĉivaju MRS da bi sastavljaĉi FI mogli da razumeju sam standard.. ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prošle godine i sada se moţe naći na sajtu ministarstva finansija. Kada je reĉ o našoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI. Postojali su prevodi u okruţenju u Republici Srpskoj. Kod nas su još od 96 god poĉela usklaĊivanja raĉunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU.Konceptualni okvir MRS UreĎuje pitanja kao što su: 1 – na koji način je MeĎunarodni komitet za račuvodstvene standarde definisao ciljeve izveštavanja 2 – koga je odredilo kao korisnike 3 – od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraživanju u skladu sa MRS. i 4 – koja su ti načela inkorporirana u MRS i 5 – koje su kvalitativne odlike FI prema MRS. te je kod nas raĉunovodstvena praksa razvijana na postulatima 31 . Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaĊaje za koje ne postoji poseban MRS.

Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donošenje odreĊenih poslovnih odluka – uprava uvek moţe da zahteva dodatne informacije. Vrlo ĉesto se nazivaju i izveštaji opšte namene – oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. Imovinski poloţaj je uvid u strukturu imovine preduzeća ( odnos stalne i obrtne imovine. izveštaj o promenama na kapitalu. Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloţaj. Konceptualni okvir ureĊuje: 1234ciljevi finansijskog izveštavanja tj. To znaĉi da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI. Iz jednog FI nećete moći da sagledate promene. on pruţa u najboljem sluĉaju podatke ta dve uzastopne godine – što nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. Ali kada se kaţe da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreĊenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moţete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća. bilans uspeha. Kada je reĉ o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba reći da su to redovni FI pojedinih preduzeće i grupa preduzeća. Ti FI opšte namene obuhvataju bilans stanja. to su bilansi koji se sastavljaju godišnje i polugodiĉnje i koji su namenjeni ĉirokom krugu korisnika. iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina.raĉunovodstvene teorije i prakse Evrope. Još se kaţe da FI pokazuju i promene u finansijskom poloţaju. ciljevi sastavljanja FI definišu se kvalitativne karakteristike FI odreĊuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odreĊuju se koncepti odrţanja kapitala. izveštaj o tokovima gotovine i beleške uz FI. te izmeĊu toga što smo do sad primenjivali i onoga što se sad uvodi – ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima. Finansijski poloţaj upućuje na izvore – kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izmaĊu aktive i pojedinih izvora. Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloţaj preduzeća. sastav stalne i sastav obrtne imovine). odnos izmeĊu poslovne i neposlovne imovine. 32 . Znaĉi oni moraju biti napravljeni tako da je to moguće.

Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom poloţaju firme. poloţaj da dokuĉimo koliko je firma sigurna.. Čime je odreĎen prinosni položaj? Prinosni poloţaj je odreĊen rezultatom.. Vaţno je koliki je kapital angaţovan da bi taj prihod bio ostvaren – stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspešnosti firme. rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloţaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnošću uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. sposobnost generisanja gotovine i zašta ona tu gotovinu koristi. Znaĉi vršimo uvid u f. prihodima. ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima. 33 . Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski položaj želimo da dokučimo? Zanima nas sigurnost firme. koliko su naša ulaganja sigurna. njena likvidnost i solventnost. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu. da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuĉke da li je taj finansijski poloţaj zadovoljavajući. ali uzimamo i podatke o kapitalu. Šta obrazuje finansijski položaj jednog preduzeća? Elementi finansijskog poloţaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika – rezidualna veliĉina. pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda. hoće li firma biti u stanju da kapital koji smo uloţili koristi i uvećava.Ciljevi finansijskog izveštavanja: Smatra se da FI treba da pruţe korisnicima razliĉite podatke za donošeje odluka. ţelimo kratkoroĉno da proverimo moţe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoće li biti u stanju da odgovori svojim obavezama.

Dakle. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke što je izriĉito zabranjeno. Desiće se i obrnuto. ako firma posluje sa gubitkom on će se kvariti. Dakle. postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloţaj. Znaĉi. One zamenjuju negdašnji aneks ali su šire od aneksa. Napomene pruţaju podatke o: 1normativnoj osnovi sastavljanja FI – da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. imovinski i rentabilitetni položaj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloţaj će se popravljati ili odrţavati. da neto gotovinski tok bude ĉak negativan. jer MRS znaĉe odreĊeni kvalitet. Ĉućete poslovne ljude kako kaţu: raĉunovoĊe mikaţu da mi firma dobro radi – a para nigde! To je zato što se novĉani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. Ili smo zaduţeni najviše što moţemo pa naša šansa sa ostvarimo dobitak neće biti do kraja iskorišćena jer nemamo sopstvenog kapitala. Prvi je da pokaţe sposobnost preduzeća da stvara gotovinu i drugo. I otuda treba voditi raĉuna i o jedno i o drugom. da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina troši. izmeĊu prinosnog i finansijskog poloţaja postoji ta vrsta veze. a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva. 34 . Pa ovaj prvi. To se ne podrazumeva već vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odrţi tekuću likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka – neto novĉani tok u odnosu na dobitak.Da li su povezani prinostni. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. Šta je zadatak Izveštaja o novčanom tolu? On je novijeg datuma. Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju – to je nešto vaţno i što treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. ali i finansijski poloţaj moţe da utiĉe na rentabilitet. Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene. Ako smo jako zaduţeni opadaće nam rentabilitet jer smo opterećeni visokim rashodima na ime kamata. da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novĉani tok. desiće se da firma iskaţe dobitak a da nema dovoljno gotovine.

Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. Npr.2primenjenim raĉunovodstvenim politikama – mnoga preduzeća raĉunovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. otpoĉeli ste proizvodnju nekog proizvoda vaţno vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. naki imaju i sertifikate ovaĉćenih raĉunovoĊa – ne zato što su ludi za raĉunovodstvom već zato što su svesni da bez podataka iz raĉunovodstva ne mogu biti uspeĉni.. Pa ako bi šteta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija vaţna i mora se uneti u FI. znaĉi u Beleškama se rezultat firme rašĉlanjava na rezultat koji potiĉe iz svake od tih delatnosti ili teritorija. U FI morau biti sve informacije koje su vaţne za većinu korisnika FI. beleške iz godine u godinu treba da imaju istu sadrţinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Beleškama a ne samo u FI 6o segmentima preduzeća ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 – FI nje po segmentima i zahteva da velika preduzeća izveštavaju po uţom organizacionim delovima. FI znaĉi nisu namenjeni laicima. Vaţna je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. Problem koji naše raĉunovoĊe je taj što menadţeri jako malo znaju o raĉunovodstvu i podcenjuju ga. 3pretpostavkama na kojima FI poĉivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard.. U velikim firmama menadţeri su edukovani iz oblasti raĉunovodstva. za investitore dobit i dividenda. u proizvodnom preduzeću pozitivne i negativne 35 . ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI. FI se smatra razumljivim aako ga moţe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raĉunovodstva. Tamo gde MRS nudi opciju vi formulišete svoju raĉunovodstvenu politiku koju morate naznaĉiti u Beleškama. Vaţnost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. U takvom sluĉaju podatak se neizostavno mora iskazati. Konceptualni okvir MRS izriĉito kaţe da odgovornost za razumevanje FI pored raĉunovoĊa snose i korisnici FI. 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraţivanja – koji je rok. Vaţnost informacije merimo visinom štete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao. Neke informacije postaju vaţne tek kada glase na veliki iznos. Na sastavljaĉima je da te FI sastave tako da ih drugo struĉno lice moţe bez teškoća razumeti. Mi se pritom pitamo kolika bi šteta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao. On kaţe da FI moraju imati sledeće odlike: 1razumljivost – pretpostavlja poštovanje naĉela jasnosti. mogućnosti naplate i sl). 2vaţnost – moraju sadrţati sve vaţne informacije – mi nemamo posebno naĉelo koje odgovara ovom zahtevu. bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu – FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podruĉjima na kojima firma posluje). Ĉinjenica da se neki podatak moţe teško razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. Npr. vaţno vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. Ili. Sadrţina beleţaka je razliĉita u zavisnosti od pozicije na koju se beleška odnosi ipak. Za zaposlene to su plate. jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. Kako mi da odredimo koja je informacija vaţna? Svaka grupa korisnika ima svoje viĊenje toga koje su informacije vaţne.

sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvršite procenu ( što se non-stop ĉini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. Kada poredimo FI iz tri razliĉite godine mi moţemo videti kako to preduzeće posluje. ali ako one u nekom obraĉunskom periodu dostignu veliki iznos – onda taj visoki iznos daje znaĉaj toj nformaciji. Jako je vaţno da sastavljaĉ FI iznosi ĉinjenice. Sledeći uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. da izmeĊu suštine i forme postoji saglasnost – da je to to. pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. vi to ĉinite zato da biste poštovali suštinu a ne formu ( npr. Ali vi jeste ekonomski vlasnik – vi ubirete sve koristi od korišćenja tog automobila i snosite sve troškove i rizike korišćenja tog automobila. Uporedivost je jedini naĉin da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloţaja preduzeća. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego što je proizvod predat kupcu. A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vaţne bez obzira na iznos na koji glase. To znaĉi da procenjivanje mora biti zasnovano na što većem broju podataka i da procena bude objektivna – a to znaĉi da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo struĉno lice. To je npr sluĉaj kod kupovineauta na kredit.kursne razlike nisu preterano vaţne. Kada se radi o opreznosti traţi se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite niţim a obaveze i rashode u većim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat. istinitosti. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaĊaje o kojima izveštavate.). 3pouzdanost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela potpunosti. Nećete reći da ste drugi nego ćete reći da ste prvi do prvog. vi ćete reći sve ali ćete reći teako da onaj ko ĉita tu informaciju da veći znaĉaj neĉemu što nije vaćno a u drugi plan stavljate nešto što je vaţno. Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike.da budu uporedivi izmeĊu razliĉitih preduzeća. Takva informacija ne moţe biti pouzdana. Znaĉi. 4uporedivost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela kontinuiteta ili stalnosti. opreznosti. Koliko god da vam se ĉini da sastavljaĉi neće imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom. Vi niste pravni vlasnik. ako znamo ko je kupac i koliki će biti prihod i sl. Jer oni ĉesto moraju da traţe ravnoteţu izmeĊu kvalitativnih odlika – moţe da se 36 . Isto je i kada preduzeće uzme sredstva i izing – takva sredtva treba ukljuĉiti u imovinu firme. Zatim se traţi da informacija bude neutralna a ne navijaĉka. Postoji još jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraţava suštinu – prednost date suštini. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Uporedivost traţi da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda i . vi ćete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita.

Da li mogu sada da je objavim. Znaĉi da to odgovara stvarnom stanju. Proizvodnja informacija košta.da vodite raĉuna da izmeĊu koristi od te informacije i troška postoji srazmeran odnos. Kada birate informacije koje suvaţne morate voditi raĉuna o dva kriterijuma: . znam da je informacija vaţna i hoću da je pruţim.da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi. . imovinskog i prinosnog poloţaja preduzeća.. a FI privatnih preduzeća na obraĉunskoj osnovi. Ne moţete reći: o da bismo do tog podatka došli to košta. Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. FI budţetskih korisnika ( javna preduzeća) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi. U FI će biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaćeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraĉunska osnova.. Dve su polazne premise finansijskog izveštavanja: 1) da FI treba da sadrţe samo posledice dogašaja koji su nastali – naĉelo nastanka poslovnog dogaĊaja. Da li dati prednost pouzdanosti ili vaţnosti? Nema taĉnog i pogrešnog odgovora. Tu dakle ima neke pravde. posle moţe da se ispostavi da ona nije taĉna.desi da neke odlike budu u koliziji. Firme snose troškove sastavljanja FI. 2) druga pretpostavka na kojoj poĉivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja – going concern princip 37 . Jer postoji i gotovinska osnova za FI. Treba voditi raĉuna o vaţnosti i ekonomiĉnosti. Ili. koliko treba ĉekati da bi informacija dobila na taĉnosti a da ne izgubi na znaĉaju. P sad. Npr. da je ne objavim. vaţno mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je vaţno da informacija bude pouzdana. Morate proceniti visinu moguće štete u jednom i drugom sluĉaju. ali nisam sigurna do kraja u njenu taĉnost. a koriste tuĊe informacije. ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to više neće biti vaţno. Ĉinjenica da proizvodnja nekog vaţnog podatka košta nemoţe biti razlog da taj podatak ne bude proizveden.da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik neće videti suštinu i .

Kada govorimo o finansijskom poloţaju mislimo na odnos sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala. obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloţaj preduzeća. Finansijski je zapravo odnos izmeĊu izvora meĊusobno i odnos izmeĊu izvora i pojedinih segmenata aktive. obaveze. na odnos izmeĊu stalne imovine i sopstvenog kapitala. Stalni Kapital = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze Stalni kapital – Stalna imovina = neto obrtni fond Prinosni poloţaj preduzeća je odreĊen veliĉinom i meĊusobnim odnosom prihoda i rashoda. da li je to dovoljno da znate? Koliko od toga je stalna imovina a koliko obrtna. Ako bi vam neko rekao da Aktiva ove firme iznosi 1000000e. a u okviru njega naĉelo realizacije i naĉelo impariteta naĉelo uzroĉnosti – to je naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja naĉelo doslednosti to je naĉelo kontinuiteta i naĉelo bilansnog identiteta. Rašĉlanjivanje se vrši tako da se zadovolje informacione potrebe korisnika FI. a druga dva u bilansu uspeha. Zakonska obaveza o primeni MRS je sraĉunata na obezbeĊivanje uslova za zaštitu investitora i poverilaca.Postoji još nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) b) c) d) e) poštovanje naĉela opreznosti. kapital. njihova razlika je periodiĉni rezultat. Ĉak ni MRS 36 – Imparitetno obezbeĊenje imovine – ne spominje naĉelo impariteta iako je svakom ko ĉita konceptualni okvir jasno da taj MRS poĉiva na tom naĉelu. Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim trţištima. Sva naĉela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naĉela ili kao kvalitativne odlike. prva tri se iskazuju u bilansu stanja. već se ti standardi grade na naĉelima o kojima smo priĉali. koliko je tu poslovne a koliko neposlovne imovine (ranije su firme imale znaĉajan deo neposlovne imovine – ona se sad u 38 . Elementi FI Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uĉinci po imovinu preduzeća pri ĉemu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obeleţjima (da li su ostavile posledice na imovinu. MRS nisu pravila već primena pravila/naĉela na odreĊene poslovne dogaĊaje. prihode i rashode). na roĉnost pozajmljenog kapitala. Iz imovine. Nigde ne piše primenite to i to naĉelo. U FI se vrĊi rašĉlanjivanje pojedinih elemenata.

To znaĉi da raste znaĉaj intelektualne svojine. Npr vi šaljete radnika u inostranstvo na obuku. To znaĉi da se u bilansu stanja ne mogu naći buduće obaveze. Vi nemate veliki izdatak i od njega oĉekujete neke buduće koristi – ali da li imate kontrolu? Nemate. Danas uĉešće imaterijalne imovine raste pa i pretiĉe materijalnu imovinu. vi onda nemate sredstvo jer nemate kontrolu nad njim. U okviru stalne imovine se vrše rašĉlanjivanja na finansijsku imovinu. Pošto je kapital rezidualna veliĉina. sada ćemo govoriti o obavezama: . tj do odliva resursa koji će preduzeću donositi ekonomske koristi – što su sredstva.Mora biti izvesno da će te obaveze u budućnosti dovesti do odliva sredstava u budućnosti. na imaterijalnu i materijalnu imovinu – ova podela zavisi od delatnosti. To je resurs koji je posledica prošlih dogaĊaja. zaštitnim znakom.) Odnos stalne i obrtne imovine najviše zavisi od delatnosti preduzeća. Kaţe se da kontrola postoji kada moţete prisvojiti sve koristi i kada snosite sve rizike. ako nešto nije sredstvo onda je to rashod i to rashod perioda. Bez obzira da li se radi o SI ili Ob imovini MRS definišu sredstva na opšti naĉin: 1. naroĉito kada je reĉ o nematerijalnim ulaganjima (licencom. Od tog resursa se u budućnosti oĉekuju ekonomske koristi. situacija nije baš ĉista. odmarališta i sl. Bez obzira o kakvoj se imovini radi MRS je definišu kao sredstva.Obaveza se definiše kao sadašnja obaveza. Prvi uslov znaĉi da preduzeće ubira sve koristi od posedovanja tog sredstva i snosi sve troškove i rizike koje to sredstvo nosi. 2. imenom proizvoda) 39 . Nešto što preduzeće poseduje da bi bilo sredstvo mora da zadovolji ova tri uslova. patentom. Sva tri uslova moraju biti ispunjena da biste nešto smatrali sredstvom. vi ga ne moţete zadrţati u preduzeću protiv njegove volje. 3. Obrtna imovina se dalje rašĉlanjava na zalihe. Obiĉno se kontrola. a niste ga zaštitili. Kapital je višak sredstava u odnosu na obaveze. od stepena otpisa stalne imovine.postupku privatizacije najlakše proda i to hoteli. Ali ponekad kada u preduzeću treba da odluĉite da li je nešto sredstvo. Treći uslov znaĉi da će u budućnosti donositi neke ekonomske koristi – prihode. Drugi uslov znaĉi da sredstvo nije nešto što ćete kupiti već nešto što ste već kupili ili dobili na poklon. . SREDSTVA Prošli dogaĊaji koji mogu dovesti do sredstava su ili nabavka ili izgradnja ili poklon. Sredstvo predstavlja resurs koji je pod imovinom preduzeća. potraţivanja i gotovinu. Nepostojanje kontrole je razlog da taj izdatak ne moţete tretirati kao sredstvo. Ili ako imate patent (pronalazak) i imaćete koristi.

ja ću da ih koristim u daljoj proizvodnji proizvoda koji će doneti prihod. kad je vršena zamena maraka za evro svi smo morali da platimo odreĊenu proviziju. Ĉak i uštede u troškovima mogu biti ekonomska korist.uspostavlja zakonskom zaštitom – jer samo tako mogu tuţiti nekoga za neovlašćenu upotrebu – znaĉi imam kontrolu. Jedna izjava menadţmenta moţe biti izvor obaveze: npr. 40 . obaveze za carine. jer ga u tom sluĉaju trampe koristim kao novac i razmenjujem za sredstvo koje je meni potrebno. To su npr obaveze za poreze na dobit.. I ako neko sredstvo koristim za izmirenje obaveza tad vrednost izmirene obaveze pokazuje visinu ekonomske koristi koje mi je to sredstvo donelo. Najveći broj obaveza koje preduzeće ima su obaveze iz ugovora – obligacione: obaveze prema radnicima. obaveze za PDV. pa su menadţeri nekih banaka rekli da oni koji drţe 10000maraka duţe od 30 dana pre dana zamena mogu izvršiti zamenu bez plaćanja provizije. A kada izdatak nije sredstvo onda pripada rashodima. Npr uradite rekonstrukciju mašine. ali da li je uvek i samo prihod? Šta je ekonomska korist od materijala? Ja ne neću da ga prodajem. Izdatak nije sredstvo kada ne ispunjava neki od navedena tri kritirijuma. nemate kontrolu. gore): Sadašnja obaveza postoji kada vi imate duţnost ili odgovornost da nešto uradite na odreĊeni naĉin ili kad ste se obavezali da nešto ne uradite (npr neću vam naplatiti proviziju ako kod mene drţite depozit duţe od trideset dana – i to je obaveza) . kada se obaveţete da ćete kupcu vratiti novac ako vam on vrati proizvod u roku od 15 dana u sluĉaju da nije zadovoljan. Svako ko je ispunio taj uslov mogao je da izvrši konverziju bez plaćanja provizije. imate zadatak. To znaĉi da postoje sredstva koja nisu izazvala izdatak – poklon. ali ni mašine. Ali ne uvek. Da li su izdatak i sredstvo isto? U najvećem broju sluĉajeva sticanje sredstava izaziva izdatak. Ako niste zaštitili.. To je dakle kada odustajete od neĉega što je uobiĉajeno. ili da odustajete od neke provizije. Ako neko sredstvo razmenim za neko drugo sredstvo i to jeste ekonomska korist. posledica rekonstrukcije je smanjenje troškova u odnosu na troškove koje je ta mašina izazvala pre rekonstrukcije. dobavljaĉima i sl. prihod nije jedina ekonomska korist. Izvor obaveze je zakon. i ona sredstva koja sluţe za proizvodnju nose nam buduće ekonomske koristi. Isto je kod izjave pri reklamiranju proizvoda da će svi proizvodi kod kojih se javi kvar biti zamenjeni novim. OBAVEZE (def. Šta je ekonomska korist? Jeste prihod. Ima obaveza koje proistiĉu iz uobiĉajene poslovne prakse: npr. Ta ušteda u troškovima jeste ekonomska korist jer ima sposobnost aktiviranja – to znaĉi da zadovoljava uslve da bude kvalifikovana kao sredstvo. Dakle.

rezultat koji potiĉe iz aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem ali nisu posledica prodaje uĉinaka. Rashodi: Rashodi su sva smanjenja sredstava tokom obraĉunskog perioda ili povećanje obaveza koje ima za posledicu smanjenje kapitala osim isplata kapitala koji je isplaćen vlasnicima.Izvršenje obaveze ne mora biti praćeno isplatom. Ovo zato da bi se razultat podelio na rezultat iz poslovne aktivnosti (poslovni prihodi – poslovni rashodi). Dividende nisu rashodi već elementi raspodele rezultata. pretvaranje obaveza u kapital (kada banka pristane da kredit izmiri prihvatanjem akcija preduzeća). Prihodi i rashodi se dele na poslovne. Prihodi: Uspeh preduzeća je odreĊen prihodima i rashodima. rezultat koji nastaje po osnovu upravljanja novĉanim sredstvima i rezultat koji nastaje po osnovu vanrednih dogaĊaja. 41 . odricanja poverilaca svojih prava (nekada se poverilac moţe odreći dela svog potraţivanja ili ako sud na naš zahtev donese odluku. za iskazivanje ostalih prihoda i rashoda dopuštena je primena neto principa jer nisu osnova osnovne aktivnosti firme. obaveze mogu npr biti ispunjene prenosom sredstava. Prihodi su povećanja ekonomskih koristi. finansijski. da se naše obaveze prema svim poveriocima smanje za odreĊeni iznos onda će to takoĊe dovesti do smanjenja naših obaveza) ili njihovim gubitkom (poverilac gubi pravo na naplatu potraţivanja njihovim zastarivanjem). zamenom za neku drugu obavezu – npr pretvaranje obaveza prema dobavljaĉima u meniĉne obaveze ili konverzijom kratkoroĉnih kredita u dugoroĉne kredite. pruţanjem usluga. a u saglasnosti sa poveriocem. finansijske i vanredne aktivnosti – tj poslovni. tj povećanje sredstava tokom obraĉunskog perioda ili smanjenje obaveza koje imaju za posledicu povećanje kapitala osim uplata kapitala od strane vlasnika. U MRS I traţi se da se na poslovne prihode i rashode primenjuje bruto princip. Gore smo rekli kako se rašĉlanjuje kapital. Kapital: A=O+K Visina kapitala zavisi od vrednovanja A i O. neposlovni i vanredni.

Koji su uslovi da bi elementi bili uneti u bilans? Da su rezultat prošlih dogaĊaja. Da postoji kontrola nad njima. To je još jedna potvrda veze izmeĊu bilansa stanja i bilansa uspeha. Osnove za procenjivanje: Rekli smo da nekad postoji problem procene – odreĊivanja vrednosti elemenata. Svaki rashod će smanjiti neto imovinu tj kapital smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza i svaki prihod povećava kapital povećanjem imovine ili smanjenjem obaveza. Sistematska osnova je postupak ĉija su pravila unapred definisana. Vrednost nekih elemenata kao što su sredstva utvrĊuje se putem postupka sistematskog otpisivanja na jednoj sistematskoj racionalnoj osnovi. mi time odreĊujemo i vrednost sredstava. Procenjivanje je sastavni deo sastavljanja FI. ne moţemo da sastavimo ni jedan FI a da ne izvršimo neke procene. Prema tome otpisivanjem ne odreĊujemo samo visinu prihoda i rashoda. prihoda i rashoda. Proceniti znaĉi odrediti vrednost elementa. Te procene ne smeju da umanje kvalitet FI. Da donose ekonomsku korist. kada priznajete rashode morate priznati ili smanjenje sredstava ili povećanje obaveza. Da se vrednost svakog elementa moţe pouzdano proceniti. Isto vaţi i za rashode. a da se to ne bi desilo one moraju biti objektivne. Na racionalnoj osnovi – znaĉi da visina otpisa mora odraţavati stvarno smanjenje vrednosti tih sredstava. obaveza. Priznati ili bilansirati element znaĉi bilansirati ga kao prihod ili 42 . Povezanost elemenata: Kada priznajete prihod šta istovremeno morate priznati? Šta je posledica nastalog prihoda? Setite se definicije da kada priznajete prihod vi morate priznati ili povećanje sredstava ili smanjenje obaveza. U najvećem broju sluĉajeva mi moţemo bez teškoća da odredimo vrednost sredstava. Da su nastali. Revalorizacija je postupak koji treba da neutrališe uticaj inflacije na FI i da doprinese odrţanju uloţenog kapitala – mi ţelimo odrţati realnu vrednost kapitala. tj kupovnu snagu kapitala. Tako se otpisuju stalna sredstva. Razlika izmeĊu NV i otpisane vrednosti daje nam sadašnju vrednost.Održanje kapitala Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Poslednje dve stavke su za sve pozicije osim za kapital koji je rezidual. Ponekad se do vrednosti nekih elemenata moţe doći samo procenom.

imoviu odnosno prihod ili rashod. Koncept nominalnog odrţanja kapitala. I konaĉno SV za neke od obaveza ili imovine. 1) Koncept nominalnog odrţanja kapitala Zbog ĉega je vaţno koji je koncept odrţanja kapitala u osnovi FI? Koncept odrţanja nominalnog kapitala je zahtev da menadţment odrţi nominalnu vrednost kapitala uloţenog u preduzeće i smatra da je kapital odrţan ako je nominalni iznos kapitala na kraju perioda jednak onom na poĉetku perioda. Konceptualni okvir i MRS ne insistiraju na jednoj vrednosti već nude ĉitav set vrednosti: Istorijski trošak (NV ili CK). A procenjivanje znaĉi kako priznatom elementu odrediti vrednost. Konceptualni okvir ne preferira posebno ali se u najvećemo broju MRS kao osnova za procenjivanje pominje istorijski trošak. Pa ako istorijski trošak koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je vrednost u knjigama na dan bilansa niţa od njihove trţišne vrednosti. Dakle. pitanje je koliko treba da bude rezervisanje koje ćete danas formirati da biste za 15 godina isplaćivati i tu sumu – znaĉi moramo utvrditi sadašnju vrednost te obaveze). Koncept fiziĉkog odrţanja kapitala ili koncept odrţanja supstance. Tekući trošak (dnevna vrednost imovine na dan sastavljanja FI). moguće je da u nekom FI budu korišćene sve ove vrednosti a da to en bude u suprotnosti sa pravilima procenjivanja. 2. Dobitak je u tom sluĉaju jednak razlici izmeĊu prihoda i rashoda utvrĊenog na osnovu njihovih nominalnih stopa. dnevnu vrednost koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je TV kod imovine niţa a kod obaveza viša od dnevne vrednosti. Sadašnja vrednost (ne mora biti sadašnja vrednost OS već moţe biti diskontovana vrednost nekog sredstva – i to razlika izmeĊu SV prihoda i rashoda koje to sredstvo izaziva – npr formirate rezervisanje za penzije svojim radnicima koje ćete isplaćivati tek nakon 15 godina. Koncept realnog odrţanja kapitala i 3. Ali ne postoji FI koji je sastavljen samo na bazi istorijskog troška nego se u jednom FI koriste ponekad svaka od ovih vrednosti. Ostvariva trţišna vrednost (vrednost po kojoj se sredstvo moţe prodati). Koncepti kapitala: Koncepti kapitala koji su u osnovi redovnog finansijskog izveštavanja (ima ih 3) su: 1. Ako imam nameru da otuĊim nešto od imovine pravila procenjivanja zahtevaju da je moram vrednovati po ostvarivoj trţišnoj vrednsti tj u visini mogućeg unovĉenja. To znaĉi da vi verujete da je kupovna snaga 43 .

Znaĉi vi ćete za vrednovanje imovine i obaveza uvaţiti istorijski trošak. Ali nije tako. Dakle.. zakljuĉak je da odabrani koncept opredeljuje osnovicu za procenjivanje u bilansu stanja. Još nismo stigli dotle ali je izvesno da inflacija postoji. Tada bi koncept nominalnog odrţanja kapitala obezbeĊivao odrţanje realnog kapitala. već uzimamo novije i modernije mašine. Ne moţemo stalno kupovati iste mašine da bismo smatrali da je naš kapital odrţan. ali brojni delovi imovine će biti vrednovani po istorijskom trošku kao i rashodi. Kod nas se moţe pojaviti pitanje kako će naša preduzeća odrţati kapital ako nije predviĊena obaveza revalorizacije dok ne doĊemo u hiperinflaciju. To znaĉi da će vam finansijski rezultat biti precenjen i da ćete platiti porez na nešto što rezultat 44 .. Postoje dva standarda: MRS 29 koji se odnosi na revalorizaciju tj izveštavanje u hiperinflatornim uslovima i MRS 15 koji se bavio tretmanom efekata promena cena. znaĉi kada postoji inflacija ali ne hiperinflacija (ovaj MRS15 će biti ukinut i biće zamenjen). Koncept nominalnog odrţanja kapitala dakle odreĊuje šta će te smatrati dobitkom i odreĊuje kako ćete vrednovati imovinu i obaveze. Princip vrednovanja koji odgovara ovom konceptu je vrednovanje po tekućem trošku tj dnevnim vrednostima. Oni koji primenjuju MRS samo ako je kumulativna stopa inflacije za poslednje tri godine veća ili jednaka 100% imaju pravo primene MRS 29 odnosno smatra se da preduzeće posluje u hiperinflatornim uslovima. Kapital se smatra odrţanim ako proizvodna sposobnost na kraju perioda je jednaka proizvodnoj sposobnosti preduzeća na poĉetku perioda. U konceptualnom okviru se ne preferira ni jedan koncept ali najveći broj standarda se bazira na konceptu odrţanja realnog kapitala. moţete izvršiti ponovne procene recimo HoV na dan bilansa i uzeti u obzir TV. Dakle vi prihode i rashode morate iskazati u jedinicama iste kupovne snage.novca stabilna tj zanemarujete promene kupovne snage kapitala. Kada bismo imali stabilne uslove bilo bi nam potpuno svejedno koji ćemo standard primeniti. Kada je reĉ o finansijskom izveštavanju i odrţanju kapitala onda sastavljaĉi FI i menadţment preduzeća imaju ozbiljan problem: vi nemate pravo na revalorizaciju po MRS. Veoma je teĉko operacionalizovati ovaj koncep. Kapital će se smatrati odrţanim ako kapital na kraju perioda ima istu kupovnu snagu koju je imao na poĉetku perioda. Ovaj koncept smatra da vrednovanje treba vršiti po cenama ponovne nabavke. 2) Koncept realnog odrţanja kapitala Ovaj koncept ima za cilj oĉuvanje kupovne snage kapitala uloţenog u preduzeće. odnosno osnovicu za odreĊivanje visine prihoda i rashoda u bilasu uspeha. 3) Koncept odrţanja fiziĉkog kapitala Ovde je reĉ o zahtevu da se saĉuva proizvodna sposobnost preduzeća.

Vidi: Cilj izveštavanja? Ko je odgovoran? Šta je fer prikazivanje? Koje su komponente? Da li treba sastavljati dodatne izveštaje – moţemo ali ne moramo? Da li se ĉinjenica da su FI sastavljeni u skladu sa MRS mora objaviti i zašto? Treba. Retko kad će neko preduzeće biti u poziciji da primena nekog MRS bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog 45 . odrţanje kapitala se moţe obezbediti jedino kroz adekvatnu raspodelu dobiti. banke. isplativa i sl. da sadrţe sve vaţne informacije. da su pouzdani i uporedivi. tj da bi se izvršila emisija novog kola akcija). MRS 1 se ne ograniĉava na preduzeća odreĊene delatnosti već se kaţe da se on odnosi na javni sektor – za sva preduzeća. Da li moţemo od nekog MRS da odustanemo? Samo izuzetno.nije. finansijske institucije i osiguravajuća društva. zato što time upućujemo korisnicima poruku da ti FI poseduju ĉetiri kvalitativne odlike: da su razumljivi. U ovu vrstu izveštaja spadaju i oni izveštaji koji se prikazuju odvojeno od seta Godišnjeg obraĉuna kao što su Izveštaj o poslovanju i Prospekt (poseban izveštaj koji se podnosi komisiji za HoV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcije te firme poţeljna. MRS 1 se primenjuje na sve redovne izveštaje pojedinaĉnih preduzeća i grupa reduzeća. Menadţment nema drugi izbor sem da posle oporezivanja vodi raĉuna da ne raspodeli ono što rezultat nije. Izveštaji opšte namene su oni izveštaji koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da zahtevaju posebne izveštaje koji su u skladu sa njihovim informacionim potrebama već moraju da se zadovolje onim informacijama koje su prezentirane u ovim FI i zbog toga oni nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. MRS 1 – kako treba da budu sastavljeni FI (ne odreĊujući formu već informacije koje treba da budu prezentirane) Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje FI opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih FI sa FI iz prethodnog perioda (uporedivost u vemenu) i sa FI drugih preduzeća. Zbog specifiĉnosti i posebnog znaĉaja banaka postoji još jedan poseban standard koji se time bavi – MRS 30 – prezentacija banaka i drugih finansijskih institucija. Drugim reĉima.

Kod going concern principa najmanje 12 meseci se ne predviĊa prestanak rada tog preduzeća. ne specifiĉne same po sebi nego specifiĉne za vaše preduzeće – ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaţećim raĉunovodstvenim naĉelima i vaţećim MRS. Ako se sumnja u nastavak poslovanja vi onda morate da objasnite zašto verujete u nastavak poslovanja. priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate finansijski poloţaj firme i prinosni polaj firme. Raĉunovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih konvencija. onda prema MRS 1 od primene tog MRS moţete odustati. Moţete reći – u redu. Znaĉi. na kom temelju taj zakljuĉak donosite. ako su njene aktivnosti na jednakom ili istom nivou u odnosu na ranije. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganje naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja.izveštavanja. pokazati kako bi FI izgleda da ste ga primenili i kako izgleda sada kada ga niste primenili. degresivnu i funkcionalnu metodu – onda raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju ćete od ove tri metode koristiti. ako posluje sa dobitkom. firma je u prošloj godini ostvarila visoke gubitke. 46 . praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. To je kod onih naĉela gde imate prava izbora. Ako firma ostvaruje gubitke a vi tvrdite da ona nastavlja sa radom. morate objasniti na osnovu ĉega. vlasnici su odluĉili da uloţe dodatni kapital. Akrualna osnova raĉunovodstva Obraĉunska osnova znaĉi da se u FI iskazuju prihodi i rashodi i posledice koje oni izazivaju u trenutku njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda i isplate rashoda. Ako se u nekom standardu nudi kao što je npr u MRS 16 mogućnost da vi kod otpisivanja koristite linearnu. Ako ona pak ima dobar finansijski poloţaj. Finansijski poloţaj takve firme je loš pa moţe doći do nelikvidnosti i steĉaja. ali onda do detalja morate objasni zašto odustajete. vi nemate osnova da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. Dakle. I kada nastane prihod vi ga priznajte i automatski priznajte ili povećanje aktive ili smanjenje obaveza. i to ozbiljne gubitke – ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Dakle to su razlozi zbog kojih verujete u nastavak poslovanja firme. kada priznajete rashod vi automatski priznajte ili smanjenje aktive ili povećanje obaveza. specifiĉne konvencije. Zašto su to specifiĉna naĉela. Ova pravila moraju biti objavljena. Kada viste vi posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? – ako ima gubitke. ako se to dogodi. ali napravljen je sanacioni program firme. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih FI. to je znaĉi naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u nekim naĉelima.

u svim drugim sluĉajevima koristićete Bruto princip. Ukoliko to nije sluĉaj. ali morate kazati koje su posledice primene tog novog standarda. vi njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. Znaĉi forma i sadrţina FI treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih perioda. Formu ili sadrţinu moţete promeniti samo onda kada bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja – pruţanje stvarne slike o i imovinskom i finansijskom poloţaju preduzeća. u FI najmanje za prethodnu godinu. Pošto prodaja HoV za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost a ne onu zbog koje je preduzeće osnovano i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije – onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha i prihode i rashode od prodaje već da samo kaţete dobitak/guitak je toliki. Dobici od prodaje OS 30. Dobici od prodaje materijala su 20. Smatra se da time korisnike FI nećete uskratiti za vaţnu informaciju. Uporedne informacije dajete uvek – to je vaţno pravilo. Jer iako pojedini dobici od prodaje imovine nisu znaĉajni (dobici na prodaji HoV su 50. ali se to smatra prihvatljivim jer jednom sa tom primenom morate poĉeti. Beznaĉajne stavke moţete sabirati i iskazivati zajedno po grupama vodeći pri grupisanju raĉuna o njihovoj prirodi – da srodne stavke grupišete u jednu poziciju. U napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina – da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj. Kada je dobitak od HoV toliki i toliki. takve promene se ne mogu opravdati – dakle ne moţete iz ĉistog hira menjati formu ili sadrţinu. on je razlika izmeĊu ProdajneV HoV koja predstavlja prihod i NV HoV koja predstavlja rashod. Naroĉito se gleda razvoj prihoda od prodaje. stavka. Kada je dopušteno da prebijamo stavke? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dozvoljeno da ne poštujemo bruto princip? Pravilo kojim se u praksi treba rukovoditi je sledeće: samo ako se u MRS izriĉito kaţe da je kompeziranje dopušteno koristićete Neto princip.Šta znaĉi konzistentnost prikazivanja? MRS 1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u FI. U FI treba iskazati sve vaţne stavke ODVOJENO. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke. Kada standardi dopuštaju Neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. znaĉi u svim bilansima ide podatak za tekuću godinu i do njega odmah ide kolona Podaci za prethodnu godinu – da bi se gledajući samo jedan bilans mogla uporediti prethodna sa tekućom godinom. ali zajedno iznos 100 i to ima svoju teţinu.) i kada ih pokaţeš svaku za sebe ni jedna nema neki znaĉajan iznos u odnosu na prihod moje firme. kao posebna pozicija. Zato te informacije iskazujemo kao Ostali prihodi – ja ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. 47 . Ako npr takav standard do tada nije postojao. ako taj standard na drugaĉiji naĉin ureĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu – naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost FI.

u suprotnom imate obavezu). rezervisanja. a da li će biti princip rastuće ili opadajuće likvidnosti. postrojenja.Izveštajna valuta. u tom sluĉaju 25% 48 . manjinski interes (nema ga kod pojedinaĉnih preduzeća već samo kod grupe – to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. Da bi se uradila identifikacija FI mora da stoji: .Kako bilans treba da izgleda? MRS 1 ostavlja preduzeću ili drţavi (kao kod nas) da odredi hoće li to biti u formi liste ili konta. ako ste platili više poreza onda imate odloţena poreska sredstva. on se bavi poreskim sredstvima. se preraĉunavalo u marke da bi analize imale smisla. . sve crnogorske firme prave FI u evru. Znaĉi. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu). Ako se radi o grupi preduzeća onda se moţe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzeće. moţete ići u dublje rašĉlanjivanje ako hoćete. nije bitno. oprema nematerijalna ulaganja i dugoroĉni plasmani i uĉešća u kapitalu). Jasno se mora naglasiti koja je i zašto je baš ta izveštajna valuta. ali MRS 1 propisuje da to moţe biti najdalje 6 meseci od dana bilansa. . izveštaj o novĉanom toku.Naznaka da li je to bilans preduzeća ili grupe. vi moţete dati formu kakvu hoćete. Objavljivanje FI za velika preduzeća je obaveza – najveći broj preduzeća tu obavezu ispunjavaju tako što te FI stave na sajt. kada neka firma ima manje od 100% kapitala neke firme npr 75% tu firma ima većinsku kontrolu. Obiĉno u inflatornim uslovima firme odluĉe da sastavljaju FI u drugoj valuti – kod nas 1993. potraţivanja i obaveze u skladu sa MRS12(bavi se odnosom poreza koji plaćate po osnovu poreskog bilansa i poreza koji biste plaćali da se oporezuje trgovinski bilans. kod banaka SK je na kraju a kod preduzeća je na poĉetku. ali morate dati podatke koje MRS 1 propisuje. . zatim obrtna imovina (potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja. U pasivi je sledeće: dobavljaĉi. dakle.Dan bilansa (bilans bez datuma je nevaţeći) ili period (bilans uspeha. gotovina i gotovinski ekvivalentim ostale finansijske delove imovine i zalihe. Banke prvo stavljaju likvidna sredstva a na kraju stalna.Ĉiji je to bilans. Dopušteno je meĊutim da izveštaji budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedište. MRS1 kaţe da se u bilansu stanja mora prezentirati sledeće: prvo stalna imovina (nekretnine.Stepen preciznosti u 000 dinara ili u 000 000 dinara. . ali su u MRS1 navode podaci koje bilans mora da sadrţi. preduzeća prvo stavljaju stalna sredstva a na kraju likvidna. Isto je i za pasivu. Iako je ovo jeda dosta plitak stepen rašĉlanjivanja – on ipak predstavlja minimum. Bilans stanja obavezno mora da iskaţe obrtnu i stalnu imovinu podvojeno. u kojoj valuti je bilans sastavljen – po pravilu valuta zemlje u kojoj matiĉna firma ima sedište. krediti. Izbor trenutka objavljivanja FI preduzeća je odluka koju donosi menadţment firma kada je to najpogodnije.

Zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu (znaĉi u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme).je manjinski interes – spoljni akcionari. standard jedan daje odgovor na pitanje na koji naĉin treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji.) Ĉetvrtak. Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. Šta se smatra pod izveštajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reĉ o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifiĉnim informacionim potrebama. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traţi od preduzeća da mu da taĉno utvrĊene informacije već mora da se zadovolji onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima. Kada zelimo da 49 . MeĊunarodni raĉunovodstveni standard jedan . potrebna i isplativa.12 bilansi razliĉitih firmi budu meĊusobno uporedivi). dakle ja ću se sada zadrţati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiĉu ureĊenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. po pravilima koje ona odredi (kod nas to odreĊuje Zakon o HOV) izvršila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt. kako oni treba da izgledaju ne odreĊujući striktno formu već odreĊujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadrţina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja. Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poţeljna. i izmeĊu preduzeća (da u jednom trenutku na 31. U ove izveštaje ukljuĉuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obraĉuna kao što su: izveštaj o poslovanju ili prospekt. 4. i kada rešavate duţni ste da u bilansu grupe kaţete koliko pripada matici a koliko manjinskim akcionarima. novembar 2004.

tj.emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt. što će reći na izveštaje pojedinaĉnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća. To je MRS 30 koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija''. da su pouzdani i da su uporedivi. ako oni obezbeĊuju sticanje jasnijeg uvida u finansijski poloţaj preduzeća. kaţemo da su to standardi za javni sektor. vezanih za ulaganje sopstvenog kapitala. poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. da sadrţe sve vaţne informacije. da li treba sastavljati dodatne izveštaje (moţemo ali i ne moramo). (--svrha-pruţanje osnove korisnicima FI za donošenje poslovnih odluka. na konsolidovane finansijske izveštaje. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati? Samo izuzetno. ko je odgovoran za finansijske izveštaje. Belešle uz FI. šta je fer prikazivanje. Retko kada će neko preduzeće dozvoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. taĉnosti i potpunosti) Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da. odgovoran-za pripremu i prezentaciju odgovornost snosi odbor direktora ili sliĉno rukovodeće telo. da poseduju one ĉetiri kvalitativne odlike. Za banke vaţi i MRS 1 i MRS 30. koji je napravljen uzimajući u obzir specifiĉnost banaka i znaĉaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. Izveštaj o novĉanim tokovima. BU. banke. tj. koje su komponente. Kada je reč o delatnostima. Izveštaj o promenama kapitala. Odustaje se u sluĉajevima kada bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrešne zakljuĉke. onda po MRS-1 moţemo odustati od primene tog standarda. govorili smo ranije. Sva preduzeća. da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća odreĎenih delatnosti? Ne. finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. O tome šta je cilj izveštavanja. Zbog specifiĉnosti banaka i posebnog znaĉaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan. ali moramo 50 . komponente-BS. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje. Ako bi se tako nešto dogodilo. Zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi. fer prikazivanje-da se već pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promena poštuju raĉunovodstvena i bilansna naĉela. dodatni?-da. kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki poloţaj firme.

Ova pravila moraju biti objavljena. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. on zakljuĉuje da mi vršimo degresivan otpis. tri moguća pravila priznavanja prihoda (po naplaćenoj realizaciji. nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno vaţećim naĉelima i standardima. Kod going concern principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci. konvencija. po fakturisanoj realizaciji. pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili. ali su ponuĊena kao mogućnost izbora. Moramo potpuno jasnim uĉiniti zbog ĉega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primenjivanja odreĊenog standarda. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj naĉin. Firma gubi poslove i gasi se. ***O raĉunovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno. a sada ih pominjemo samo da bismo nauĉili njihovu definiciju. ako ima dobar finansijski poloţaj. Kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncern principa. kao u MRS-16. ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije. Kada ĉita izveštaje. i doĊe recimo do opreme. To je naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u pojedinim naĉelima. Ako se u nekom satndaru nudi. Ako vam neko naĉelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. mogućnost da otpisujete linearno. Zašto su to specifična načela. konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi 51 . Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da li je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih naĉela. po principu proizvedenih uĉinaka) to pedstavlja vašu raĉunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. moţe doći do nelikvidnosti. onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviĊa njegov prestanak. To je za njega vaţna informacija. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja.do detalja objasniti zbog ĉega odustajemo. opet raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. Zato su to specifiĉne politike za vaše preduzeće. Nego su to pravila koja su u naĉelima sadrţana. principa. degresivno i funkcionalno. Ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Ko ĉita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš. Ako firma posluje sa dobitkom. a usled nelikvidnosti do steĉaja u kratkom roku. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali.

dok se rashodi povezuju sa prihodima koji su nastali. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao. Ukoliko to nije sluĉaj. jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom otpoĉeti. takve promene se ne mogu pravdati. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. Naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloţaj firme. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? a) Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja . Znaĉi. tada. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadrţinu. ali je uradila sanacioni program firme. vlasnici su odluĉili da daju dodatni kapital. ili smanjenje obaveze.pruţanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloţaja preduzeća. odnosno isplata rashoda. Akrualna (obračunska) osnova računovodstva znaĉi da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda. i automacki priznajete ili povećenje aktive. pri ĉemu se prioritet daje trenutku nastanka prihoda. a vi kaţete firma će nastaviti sa radom. Kad priznajete rashod. da bi se ispunili ciljevi finansijskog izveštavanja potrebno bi bilo promeniti formu i sadrţinu. Odnosno. i ako on na drugaĉiji naĉin odreĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu. prihvatljivim. Ali taj razlog se smatra dopustivim. b) Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. U sluĉaju da nastanu znaĉajne promene u poslovanju preduzeća. a ne samo prinosni. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. vi priznajete prihod. ili povećanje obaveza. Ne moţete iz ĉistog hira prikazivati promene svake godine drugaĉije. Šta znači konzistentnost prikazivanja? MRS1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u finansijsim izveštajima. Firma radi sa gubitkom.morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. transakcije se obuhvataju kada nastanu. morate objasniti na temelju ĉega vi takav zakljuĉak donosite. kada nastane prihod. Šta moţe biti razlog? Moţete reći. Šta znače materijalnost i agregacija? 52 . vi priznajete ili smanjenje aktive. u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda.

Kad ih pokaţem svako za sebe. i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije. Tako se smatra da time nećete uskratiti vaţnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. a ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. ta informacija onda ima svoju teţinu. a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30. Kada dati uporedne informacije? Uporedne informacije dajete uvek. vodeći raĉuna kada ih grupišete tj. to moţete uraditi. dobici na prodaju materijala su 20. moţete koristiti neto princip. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu. Tu ste vršili saldiranje. To je vaţno pravilo. Kada gledate samo jedan bilans vi moţete uporeĊivati tekuću sa prethodnom godinom. i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj visine date pozicije. taj dobitak je razlika izmeĊu prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti. Moţda pojedinaĉno gledano dobici na prodaji imovine nisu znaĉajni. U svim drugim sluĉajevima koristi ćete bruto princip. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća. ide podatak za tekuću godinu. Beznaĉajne stavke moţete sabirati. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50. Samo ako se u standardu kaţe da je kompenziranje dopušteno. da li ići na bruto ili neto princip. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. o njihovoj prirodi. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu. Ali kada sve to zajedno saberem i kaţem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100. Zahtev za pruţanjem uporedivosti podataka 53 . U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina.U finansijskim izveštajima treba iskazati sve vaţne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kaţete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Kada vi kaţete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko. je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje. koje prestavljaju rashod. onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti. moţete iskazivati zajedno po grupama. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrĊivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi.

Kada je bila hiperinflacija '93 ovde. tj.12 do 31. Bilans bez dana je nevaţeći bilans! Bilans je kao slika. kao fotografija napravljena u odreĊenom trenutku. Prvo mora da stoji ĉiji je to bilans. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji oznaĉava se izveštajna valuta. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. Kod konsolidovanih bilansa (kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matiĉno preduzeće. pretvarali smo bilanse u marke. u dinarima. Ali u MRS 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrţi. u hiljadama dinara ili u milionima dinara.ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. I uvek mora stajati u kom periodu. bilansu uspeha (odnos izmeĊu prihoda i rashoda. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o ĉijem je izveštaju reĉ. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi drţava za njega. Bilans stanja je trenutna slika. tako vam i bilans bez datuma ne znaĉi mnogo. centar grupe. Finansijski izveštaj mora sadrţati dan bilansa ili period. Zatim mora stajati dan bilansa. na napomene uz finansijske Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u odreĊenom vremenskom periodu. Morali smo prevesti u neku ĉvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. Moţete vi dati formu kakvu hoćete. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. Zatim mora stojati naznaka da li je reĉ o bilansu koji je sastavljen za pojedinaĉno preduzeće ili je reĉ o bilansu grupe. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. Dopušteno je meĊutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. kao što je to kod nas. 54 . kao izveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obiĉno u inflatornim uslovima. Period je relevantan za bilans uspeha.rezultat ostvaren u periodu od 1. u napomenama. Kao što vam fotografija bez datuma ne znaĉi mnogo. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. nego se odnosi i izveštaje. a evro nije crnogorska valuta. odnos izmeĊu dobitka i kapitala). za izveštaj o novĉanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. MRS 1 neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. u dolarima).12. kad god smo hteli da radimo neku analizu. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. Sta još mora stajati? Zatim mora stajati izveštajna valuta. moţete vi ići u dublje rašĉlanjavanje ako hoćete. u stvari. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. bilans vama ništa ne znaĉi. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. odnosno naziv subjekta o ĉijem je bilansu reĉ. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama.

a na kraju sopstveni kapital. U pasivi su dospele obaveze. odnosno koja se drţi radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa kao i ona koja se drţi na zlihama radi trgovine. i oĉekuje se da će biti realizovana u toku 12 meseci od dana bilansa. potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja 55 . TakoĊe se obrtnom imovinom smatraju gotovina i gotovinski ekvivalenti. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu odvojene.Objavljivanje finansijskih izveštaja za velika preduzeća je obaveza. pa onda stalna sredstva. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: * U aktivi: 1. Sva imovina koja ne ispunjava napred navedene zahteve smatra se stalnom imovinom. postrojenjima i opremi (pod nekretninama se misli i na zemljište). 3.2. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko rašĉlanjena. 4. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. 1. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. to je stvar vašeg izbora. pa plasmani. prvo će stajati gotovina. MRS 1 kaţe da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. Kod preduzeća je obiĉno obrnuto. ĉija upotreba nije niĉim ograniĉena. tj. 2. pa dospeli krediti. Ovi podaci: 1. podaci o nekretninama. Znaĉi najkasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. krediti. a na dnu osnovna (stalna) imovina. Takav bilans imaju banke. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoroĉnim plasmanima. podatke o uĉešćima u kapitalu drugih lica po NV. Kod banke je na prvom mestu gotovina i gotovinski ekvivalenti. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. Obrtnom imovinom se smatra ona koja se oĉekuje da će biti realizovana. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje.

a ako smo platili manje imamo odloţenu poresku obavezu) 3. Manjinske akcionare imamo kada matiĉna firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne i 100% uĉešće. ali nije potpuni vlasnik. odnosno poreskim sredstvima. * Obavezne dodatne informacije: 56 . tada firma A ima kontrolu i većinsko uĉešće u fimi B. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B.7. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. ali se to predstavlja minimum. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. ostale finansijske delove imovine 7. rezervisanja 4. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu razliĉiti. manjiski interesi (oni se ne pojavljuju kod pojedinaĉnih preduzeća.6. 6. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. dobavljaĉi 2. To je jedan dosta plitak stepen rašĉlanjavanja stalne i obrtne imovine. Ako smo platili više imamo odloţeno poresko sredstvo. manjinskog interesa nema. On se bavi odnosom izmeĊu poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrĊivanje trgovinski poslovni bilans. Dato je u pasivi jer moţe biti ili potraţivanje ili obaveza. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju ĉine firma A i firma B. razliĉita je i visina poreza. a koliko pripada akcionarima. I kada izveštavamo duţni smo da u bilansu grupe iskaţemo koliko kapitala grupe pripada matiĉnoj firmi A. Ovaj standard se bavi odgoĊenim poreskim obavezama. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema). * U pasivi: 1.5. uzeti krediti 5. Spoljni akcionari oznaĉavaju se kao manjinski akcionari. potraţivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 (reĉ je o standardu koji niko ne primenjuje. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. upisani kapital i rezerve. zalihe Obrtnu imovinu ĉine: 4.5. Najmanje mora ovo. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazuje uĉešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe.

uplaćenih i neuplaćenih akcija . troškovi se moraju klasifikovati po vrstama.broj izdatih. kao i efekti zajedniĉkih poduhvata .. Za potrebe metode ukupnih troškova.poreski rashodi . dok za potrebe metode troškova prodatih uĉinaka.uĉešće dobitaka i gubitaka pridrzţenih preduzeća.broj odobrenih akcija .vlasnici akcija .vanredne stavke .prihode .rezerve preduzeća . Koje metode bilansiranja uspeha Sandard dopušta? Prema MRS 1 sastavljaĉima FI na raspolaganju su metoda ukupnih troškova i metoda troškova prodatih uĉinaka. 2.iznos neisplaćenih dividendi. 57 . potrebno je klasifikaciju izvršiti po mestima i nosiocima troškova.prava i ograniĉenja po osnovu vlasništva . Pomenute metode se meĊusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashode i prihode.manjinski interes .neto dobitak ili gubitak. Bilans uspeha U bilansu uspeha pretpostavljeni minimum rašĉlanjavanja podrazumeva rašĉlanjavanje na: .dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti .rezultat operativne aktivnosti .

dobitak i gubitak.osnove na kojima su pripremljeni finansijski izveštaji i specifiĉne raĉunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaĉajne transakcije i dogaĊaje . Izveštaj o novčanim tokovima Ovaj izveštaj sluţi za ocenu likvidnosti jer sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju po osnovu: . On mora da sadrţi najmanje sledeće informacije: .kumulativni efekat promenau raĉunovodstvenoj politici i ispravku fundamentalnih grešaka do kojih se došlo na osnovu podataka i testova MRS 8 4.Prihodima se kod metode ukupnih troškova smatraju kako realizovani tako i nerealizovani uĉinci.investiranja 5. Izveštaj o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj namenjen je vlasnicima preduzeća. a nisu iskazane u izveštajima .dodatne informacije koje nisu prikazane u izveštajima. koji se saglasno drugim raĉunovodstvenim standardima tretiraju kao dirktno povećanje ili smanjenje kapitala .svaku stavku prihoda i rashoda. a po metodi troškova prodatih uĉinaka samo realizovani uĉinci. a ĉije je poznavanje nuţno da bi korisnici doneli ispravne zakljuĉke. Beleške uz finansijske izveštaje Treba da prikaţu: .operativne aktivnosti .informacije ĉije je objavljivanje obavezno prema MRS.neto dobitak ili gubitak za izveštajni period .finansiranja . 3. 58 .

PVR Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa naĉelom istorijskog troška. Imovina steĉena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Dugoroĉne obaveze 4. Sopstveni kapital 2.MRS 38 Nematerijalna imovina Bilans stanja Aktiva Pasiva 1.MeĊunarodni raĉunovodstveni standard trideset osam . I Nabavna vrednost Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steĉene kupovinom i obaveza. Zašto ne i kasa skonto 59 . Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljaĉa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. 2. 7. 6. vrednost bilansnih pozicija se moţe utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. 4. Kratkoroĉne obaveze 5. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. 3. dok se sopstveni uĉinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene koštanja. 8. Rezervisanja 3. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaĉu za kupljeno sredstvo. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraţivanja Gotovina AVR 1. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. 5.

da li troškove rušenja graĊevinskog objekta koji se na njemu nalaze uraĉunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima raĉunalo u trenutku nabavke. onda se njegova vrednost odreĊuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. napravljen je ugovor o kupoprodaji. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. onda ti troškovi ne treba da budu uraĉunati u cenu. niti sa nabavkom neposredno. dobijamo sredstvo ĉija je vrednost 90. Posto te vrednosti nisu jednake. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. onda u zavisne troškove uraĉunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16. 38 i 2. Ukoliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niţa od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. nego onog koje smo mi dali. Zavisni troškovi nabavke nastaju. Ima veze sa izmirenjem obaveza. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo odreĊeni prihod. Prvo pitanje koje se moţe postaviti kada je reĉ o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uraĉunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. a ako je reĉ o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. istovara. montaţe. osiguranja. A to znaĉi ako je reĉ o materijalu. Ne onog koje smo primili.kaţemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. mi ćemo traţiti doplatu od 10. a koji će neminovno nastati biti uraĉunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni ĉinjenice da je spor moguć i da će moţda takvi troškovi nastati. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. Ukoliko pri utvrĊivanju kupovne cene nismo oĉekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. Ako se vrednost sredstva stiĉe razmenom. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preĉe kupovine i traţi poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. Sliĉno pitanje je i kod kupovine zemljišta. ali u koliko smo naknadno odluĉili da rušimo. onda takve troškove treba uraĉunati u nabavnu cenu. i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. Ukoliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 60 . carine . onda ih raĉunamo. prevoza. da bi sredstvo bilo uskladišteno.kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljaĉima. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. kupujemo zemljište. onda ne. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi. pa kao zavisni trošak raĉunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. Dajemo sredstvo ĉija je vrednost 100.

da se ono ne iseljva. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. Drţava ima interes da zadrţi stanovništvo u pograniĉnim podruĉjima. Onda kod takvih kupovina utvrĊujemo koliko na trţištu vredi takva linija. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. Drţava ţeli da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim podruĉjima. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinaĉnih mašina iz ove linije. a 50 000/180 000 je 50%. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Ĉesto se desava da se prodaje ĉitava proizvodna linija koju ĉine tri meĊusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. Mi na trţištu moţemo saznati vrednost svake mašine pojedinaĉno.a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i ţelimo da je uvedemo u naše knige. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo.33%. B 30 000. Onda je mašina A 40 000. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinaĉno. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinaĉnu mašinu koja ĉini deo te proizvodne linije. C 90 000. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000. Drţava će ĉesto dati za svako investiranje u pograniĉnim podruĉjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. polovinu plaća drţava. Ukoliko postoji isplata ili doplata. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . Procentualno 60 000/180 000 je 33. Mada obavljanje aktivnosti u podruĉjima koja nisu nešto naroĉito dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo ĉesto drţave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. a C 60 000.67%. 30 000/180 000 je 16. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 61 . nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. to je fer vrednost datog sredstva. Ukoliko nema doplate. Vrlo ĉesto one podrţavaju preduzeća u odreĊenim namerama. Zatim ćemo izraĉunati koliko je procentualno uĉešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije.B 20 000. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju.

Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. vrednost mašine 100 000. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od ĉega će zavisiti visina troškova? Od teţine.000 dotacije. Za troškove utovara. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niţi (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. On se zove drţavne pomoći. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. iako su oni 20 000. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. jer će se u tom sluĉaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. ali prihode povećavamo za 10. Kakav će to uticaj imati na vas raĉun uspeha? Konaĉno dejstvo na naš raĉun uspeha imaće 10. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. dele se na racionalnoj osnovi.000 troškova amortizacije. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane. Oni će ĉesto u fakturi osiguravajućeg društva i 62 . Šta je naredna mogućnost. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. On traţi da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobiĉajeni naĉin. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS 20. U praksi se najĉešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. a ne kao povećanje kapitala. To je neto rezultat prihoda i troškova.000. a druga 5t. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. obraĉunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. a sa druge strane angaţovani kapital će biti manji. Ako ste dobili dobili 50. kako izvršiti njihovu podelu na sredstva koja su pribavljena u toj nabavci? Ako se jedna nabavka odnosi na više razliĉitih sredstava. a ne da nam ga je dala drţava da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom podruĉju. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloţeni prihod u pasivi i svake godine kada obraĉunamo pun iznos amortizacije. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niţa nego što bi bila. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traţi da se dotacija tretira kao odloţeni prihod. To nije dobro rešenje. vek trajanja mašine 5 godina. imaćete niţe troškove i viši rezultat.000 košta 50 000. zavisni troškovi nabavke koji su zajedniĉki za sva sredstva iz te nabavke. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji naĉin odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i ako se ide na stvarne troškove. Ne moţemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala.000. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliĉina ili teţina sredstava.

odnosno rashod perioda u kome su nastali ili moţda za visinu tih izdataka treba povećati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. kada je reĉ o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja. izdaci za sticanje mogu biti ukljuĉeni u nabavnu vrednost. kao kod materijala. za visinu takvih izdataka izvršiće se povećanje vrednosti sredstva. Da li ove izdatke treba tretirati kao trošak. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv. Odgovor na ovo pitanje se formuliše na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. a to znaĉi da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. onda će. nego carini mašinu po mašinu. 63 . i rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci i onda se uvek kod sastavljaĉa finansijskih izveštaja javlja pitanje šta raditi sa ovim izdacima. Ali ako su izdaci sraĉunati na to da izvrše znaĉajno produţenje veka trajanja sredstva. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. Znaĉi. Objasnila sam vam šta je to nabavna vrednost i zavisni troškovi nabavke i kada pojedini zavisni troškovi tj. inicijalno vrednovanje imovine. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. a sada ţelim da vam pokaţem još jedan problem koji moţe da se javi pri procenjivanju a to je: Problem tretmana naknadnih izdataka Znaĉi kada ste stekli neko sredstvo.naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ĉak podeljeni na pojedinaĉna sedstva. već ga koristite. jer carina nikad ne carini sve mašine. da povećaju kvalitet proizvoda koji se korišćenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. Znaci kada je reĉ o izdacima za tekuće odrzavanje sredstava. Zasto? Zbog toga što je evidentno da će takvi izdaci u budućnosti doneti preduzeću ekonomske koristi. naknadno procenjivanje imovine o kojem ćemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija. Znaĉi oni će uvek nesporno biti tretirani kao trošak odnosno rashod perioda. Prošli put sam poĉela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeća. da dovedu do smanjenja troškova koje to sredstvo izaziva.

Znaĉi kaţemo da su to troškovi koji imaju sposobnost aktiviranja. rashod datog obraĉunskog perioda.to je poseban pojedinacni trošak. znaĉi ako će iz tog izdatka u budućnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. sredstvu ĉiji je vek trajanja duţi od godinu dana. U shvatanju ekonomije preduzeća sposobnost aktiviranja imaju: 1. uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. Kada će ti izdaci postati trošak? Oni će biti rasporedjeni kao trošak na preostali vek trajanja sredstva. odnosno sadrţina cene koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. nabavnu cenu a onda te zalihe pošaljete na obradu i doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. ali razlika u ostalim 64 . Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi ćete za vrednost izdataka povećati vrednost sredstva. Cena koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trošak tj. To je potpuno isto pravilo koje vaţi i za vrednost osnovnih sredstava. a nije uobiĉajen za neke druge proizvode. Na primer proizvodite nameštaj i uobiĉajena garnitura koju radite je presvuĉena meblom. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Sećate li se materijala na obradi i doradi koji smo radili u prvoj godini. troškovi materijala za izradu tj. zarade izrade. direktan meterijal 2. Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. direktni rad. posebni pojedinaĉni troškovi . ako je reĉ o osnovnom sredstvu tj. ili to je zbir troškova proizvodnje. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji tj. Šta smo radili sa troškovima obrade i dorade? Mi smo povećavali vrednost materijala. 3. Ne samo koţa kao materijal. Šta biva kada mi kupimo zalihe. Dobijete porudţbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koţa . formiramo njihovu nabavnu vrednost.Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj bi ste u potpunosti promenili namenu. Kada utvrdjujete cenu koštanja onda prvo treba da indetifikujete troškove koji mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. sećate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom i doradom povećava vrednost materijala. onda bi takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogućnosti za ostvarenje nekih budućih ekonomskih koristi. Znaĉi sadašnju vrednost sredstva ćete povećati za vrednost izvršenih izdataka. II Cena koštanja Pod cenom koštanja podrazumevaju se troškovi proizvodnje nekog uĉinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda.to je trošak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom i koji se za njega moţe direktno vezati. Koţa će biti materijal direktne izrade.

To su troškovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda.u gradjevinarstvu. Kao što su amortizacija koja se vremenski obraĉunava. To su troškovi prerade. Znaĉi koliko mene košta prerada tog materijala u gotov proizvod. troškovi odrţavanja mašina jesu troškovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opšte troskove. Nego je to kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda. troškovi zarade. ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza. Ili zahteva neke posebne naĉine izrade. troškovi grejanja. Otuda kamata postaje direktan trošak proizvodnje i moţe biti ukljuĉena u cenu košanja. kao što je zarada poslovodje. Troškovi finansiranja . opšti troškovi proizvodnje .time se bavi MRS 23 koji se zove troškovi pozajmljivanja. U MRS 1 troškovi direktnog materijala i troškovi konverzije (troškovi direktnog rada. troškovi projektovanja i nadzora . ali rade u proizvodnji. Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli uopšte za poslovanje. Zato što se ti troškovi mogu direktno vezati za objekat. 4. odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troškove. Zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji. gradjevinska firma će uvek u cenu koštanja nekog objekta uraĉunati i tošak projektovanja i trošak nadzora tog objekta. jer to je pojedinaĉni trošak koji se moţe vezati za pojedinacni proizvod. osvetljenja. i odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. ubrajaju se recimo troškovi finansiranja.troškovima. Mi znamo da se mašina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. Oni će reći standardna cena je ta ali ako hoćete još to onda će cena biti ta i ta. i koji dopusta da. znaĉi kredite kojima ćete vi kupiti materijal.to su troškovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. opšti pojedinaĉni troškovi) ĉine cenu kostanja. proizvesti proizvod i onda taj proizvod izvesti ali kao zalog daćete vasa ino-potraţivanja ili ćete nam ustupiti deo vašeg deviznog priliva. Šta znaĉi troškovi konverzije. posebni pojedinaĉni troškovi i opšti troškovi proizvodnje se ĉesto nazivaju troškovi konverzije. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moţe biti ukljuĉena u cenu koštanja. U te troškove koji mogu biti. posebni pojedinaĉni troškovi. ali ne moraju. Jer presvući meblom i koţom nije baš isto. Da li se još neki troškovi mogu ukljuciti u cenu koštanja? U nekim standardima dopušta se da se u cenu koštanja ukljuĉe i drugi troškovi uz uslov da su oni izazvani neposredno datim proizvodom. 65 . Osim troškova materijala.

vanstandardnu potrošnju. Samo ono troškovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja i ukljuĉuju se u cenu koštanja. Znaĉi. uvek SISTEM OBRAĈUNA TROŠKOVA Odnos izmedju sistema obračuna troškova i kalkulacije 66 . I troškovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja. Primer: pravite palaĉinke i prospete mleko. 4. Kada je reĉ o troškovima skladištenja. Samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda i troška uprave mogli bi ste izvršiti ukljuĉenje. jer se ne mogu direktno vezati za uĉinak. Šta to znaci? Imate faznu proizvodnju i napravite poluproizvod i on se dalje skladišti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu i sve tako… Troškovi skladištenja ovih poluproizvoda. osim ako je medjufazno skladištenje. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja samo ako se odnose na skladištenje medjufaznih proizvoda. a ne kao obaveza. Za troškove uprave vaţi kao pravilo. To ima tretman rashoda. Koji se troškovi ne mogu ukljuciti? Ne moţe se ukljuĉiti vanstandardna potrošnja. u fazama izrade proizvoda. Ostali troškovi skladistenja kao. To znaĉi da vi cenu koštanja utvrdjujete u visini troškova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo. Zato oni imaju sposobnost aktiviranja. troškovi uprave. I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. ali samo kao izuzetak moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja. To nije nešto što ste vi morali da potrosite da bi napravili palaĉinke. To prosuto mleko je vanstandardna potrošnja. što su skladišta materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja zato što su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. šta ne moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja: 1. troškovi skladištenja. Proizvodnju nije moguće organizovati ako nema skladištenja poluproizvoda izmedju pojedinih faza. to ne moţete uraĉunati u cenu koštanja. Naravno troškovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda. Sve ono što potrošite preko toga ne moţete ukljuciti u cenu koštanja. troškovi prodaje. 3. Sve preko toga neće biti uraĉunato u cenu košanja.Postoji mogucnost i da se neki troškovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora. 2.

troškovi direktnog rada i samo opšti varijabilni troškove. a kalkulacija po jedinici ĉcinka. rasporedjuje na jedinice uĉinka. i odabrani sistem obraĉuna troškova) Sistem obračuna troškova odredjuje koje ćemo troškove ukljuĉiti u cenu koštanja. Šta se sve vrednuje u visini cene koštanja? . . a nju utvrdjujemo prema 67 . i odredjuje da li će u cenu koštanja ući stvarni ili planski trošak. nego pogrešnom alokacijom transformisati cenu koštanja uĉinaka proizvodnje. sadrţina kalkulacija će biti: troškovi direktnog materijala. Postoje sistemi obraĉuna po stvarnim i sistemi obraĉuna po planskim troškovima. jer od odabranog sistema zavisi sadrţina kalkulacije. Jako je teško da nadjemo kljuĉ da rasporedimo troškove amortizacije ili grejanja na jedinicu proizvoda.(pored sadrţine. jer su i oni varijabilni trošak. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati i fiksne troškove proizvodnje tretirati kao rashod perioda. Ako se opredelite za sistem obraĉuna po varijabilnim troškovima. Ako se opredelimo za sistem obraĉuna po punim troškovima proizvodnje. Šta mislite da li tačnost kalkulacije cene koštanja ne utiče tačnost rezultata. Raspored fiksnih troškova proizvodnje na jedinicu uĉinka moţe biti teţak. Znaĉi neće biti ukljuĉeni opšti fiksni troškovi proizvodnje. koje grupe troškova. nego ako na bazi pogrešnog kljuĉa utvrdimo alokaciju fiksnih troškova i utvrdimo pogrešne cene koštanja. Primer: proizodimo veliki broj proizvoda.i rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako imamo metodu troškova prodatih ucinaka (metoda obracuna rezultata)). Ali imamo korekciju vrednosti zaliha. Sistem obraĉuna će nam reći koliko iznose troškovi po nosiocima troškova. onda će kalkulacija će izgledati: troškovi direktnog materijala + troškovi konverzije. . Smatra se da je manja šteta ako ne izvršimo alokaciju uopšte. Zašto se bira kalkulacija po varijabilnim troškovima? Kada imamo problema sa alokacijom opštih fiksnih troškova. ako cenu koštanja utvrdimo u visini varijabilnih troškova. na visinu cene koštanja utiĉe i odabrani tip kalkulacije. ako obračun vršimo metodom ukupnih troškova? Tamo nemamo cenu koštanja prodatih proizvoda. Kalkulacija izabrane troškove po sistemu.zalihe nedovršene proizvodnje. To je veza.gotovi proizvodi. Da li će biti ukljuĉeni posebni pojedinaĉni troškovi? Hoce. Moţe biti teško pronaći kljuĉ koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troškove na proizvode. razliĉite vrste u razlicitim koliĉinama.

Posebne pojedinaĉne troškove 68 .koji se sastoje iz opštih fiksnih troškova i opštih varijabilnih troškova. A šta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha za 120? To ćemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus.ceni koštanja. I ako kaţete da imate povećanje vrednosti zaliha od 20. To je jedina razlika. to znaĉi da su nam zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje veće na kraju nego na poĉetku za 20. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troškove minus troškove u neprodatim zalihama. 4. Troškove direktnog materijala 2. njihov deo . Znaĉi visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene koštanja. I zbog toga što korekciju prikazujete preko cene koštanja vi prkticno i ovde preko taĉnosti cene koštanja odredjujete taĉnost periodiĉnog rezultata. troškove direktnog rada 2. 3. Troškovi prodatih proizvoda izose 120. troškove direktnog materijala 3. Šta je razlika izmedju njih? Ako od ukupnih troškova oduzmete troškove sadrţane u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troškove prodatih proizvoda i oni su 80. ili plus troškovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljuĉivo kao trošak prodatih proizvoda i nemate podatak o ukupnim troškovima. Kalkulacija po varijabilnim troskovima: 1. posebne pojedincne troškove Znaĉi potpuno iskljuĉuje opšte troškove proizvodnje. Kalkulacija po posebnim pojedinačnim troškovima Ona obuhvata: 1. 2. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troškove i oni iznose 100. To je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troškove perioda svodimo na troškove prodatih proizovoda. Troškove direktnog rada 3. Troškove direktnog materijala Troškove direktnog rada Posebne pojedinacne troškove Opšte troškove proizvodnje tj. Puna kalkulacija (kalkulacija po punim troškovima): 1. Ove dve metode razlikuju se samo po naĉinu prezentiranja rashoda. ne po visini! Uvek će rezultat biti isti.

u cenu koštanja biće uraĉunati samo planski troškovi. Tada svi neiskorišćeni fiksni troškovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. po opštoj oceni ne treba da bude korišćenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izveštavanju. i koji je uvek redukovan u odnosu na tehniĉki za gubitke koji nastaju kod izvršenja remonta. Samo izuzetno je to moguće. BILNSIRANJE STALNE IMOVINE NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 69 . Znaĉi to nije naš najveći mogući kapacitet. nego kapacitet koji preduzeće koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. jer proizvedeni proizvodi nisu izazvali te troškove. Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troškovima. Ako imamo obraĉun po planskim troškovima. onda u cenu koštanja uraĉunavamo stvarno nastale troškove. Opšte varijbilne troškove Ne sadrzi opšte fiksne troškove proizvodnje i niţa je od pune za njihov iznos. Uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta i onda kaţemo da je to nas standardni kapacitet. a to znaĉi da će sva prekoraĉenja troškova biti tretirana kao rashod perioda kao i troškovi neiskorišćenog kapaciteta. jer tu postoji pravo izbora. Donja i gornja granica cene koštanja Kada biramo cenu koštanja. Standardni kapacitet Kada radimo planiranje.4. Kalkulacija po posebnim pojedinaĉnim troškovima. Smatra se da je puna cena koštanja gornja granica cene koštanja. Smatra se da cene na trţistu nikada neće pasti ispod varijabilnih troškova. po pojedinaĉnoj. Zato što se smatra da bi tako utvrdjenja cena koštanja bila preoprezno odmerena. teorijski. Sistemi obračuna troškova Ako imamo obraĉun po stvarnim troškovima. To je u skladu sa naĉelom uzroĉnosti. mi moţemo vrednovati ili po punoj ceni koštanja ili po varijabilnoj ili. nikada ne uzimamo tehniĉki kapacitet već se polazi od oĉekivane proizvodnje u narednom periodu.

a da li će upisani kapital biti jednak uplaćenom to zavisi od naĉina osnivanja društva kapitala: 1. Interesi poverila koje drţava treba da štiti zaštićeni su time što svaki poverilac ima pravo da. jer će vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. dok se ograniĉena odgovornost odnosi na vlasnike društava kapitala tj. Znaĉi vlasnik odgovara. Što znaĉi da se u knjigama takvih preduzeća kapital vrednuje u visini uplaćene vrednosti. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali. a ne ukupna imovina vlasnika. odgovaraju samo onom imovinom koja je uloţena u preduzeće. da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neograniĉenom odgovornošću. Kod ovih preduzeća. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje? Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeća. Znaĉi mozemo imati drustvo kapitala. pa je otuda. društava sa ograniĉenom odgovornošću i akcijskih društava.Nalazi se na prvom mestu na strani aktive. koje nastaju iz poslovanja. ne samo imovinom uloţenom u preduzeće. Poverioci mogu naplatu svojih potraţivanja traţiti samo u visini imovine kojom raspolaţe preduzeće.upisani i uplaćeni kapital neće biti jednaki. niti zahteva njegovu stalnost. odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trećim licima. kapital će biti iskazan u visini upisanog kapitala. Jedna od kljuĉnih karakteristika je odgovornost vlasnika. jer ono ima svojstvo pravnog lica (u suštini odgovornost je ipak na vlasnicima). nego celokupnom svojom imovinom. Neograniĉenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeća i ortaĉkih društava. biće iskazan preko pozicije neuplaćeni upisni kapital. jer se smatra da je neograniĉena odgovornost vlasnika dovoljna garancija poverilaca. Idući tom logikom drţava ne propisuje visinu uloţenog kapitala. a da nemamo ovu poziciju 70 . sa stanovišta poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeća ili kao privatna imovina vlasnika. Dakle. niti je stalan. simultano . Kod društava sa neograničenom odgovornošću sopstveni kapital preduzeća niti je propisan. Kao zakljuĉak: ova pozicija se moţe javiti samo kod društava kapitala i samo onda kada se društva osnivaju sukcesivno. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzeće. Odgovornost je vaţna zato što od stepena odgovornosti zavisi naĉin formiranja kapitala preduzeća. a još nisu uplatili. I pošto je neto imovina garantna supstanca. Stalnosti. za naplatu svog potraţivanja zahteva prodaju celokupne imovine vlasnika. u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri. Ona moţe biti neograniĉena i ograniĉena. drţava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala.upisani kapital je jednak uplaćenom 2. sukcesivno .

zato što nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital. i na vrhu aktive vidimo ovu poziciju. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu biće iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija. svodi na uplaćeni iznos. Pošto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme. Pokazuje potraţivanje koje društvo ima prema onim akcionarima koji su upisali. u skadu sa principom jasnosti trebalo bi da dospelo potraţivanje bude iskazano posebno. onda neposredno nakon dana bilansa. To znaĉi. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1. zahtevane uplate. i ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izveštaja. najmanje dve stvari moţemo zakljuĉiti: 1. Zato kaţemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. a uplaćeni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. Mi kaţemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala. Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari. Ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. reĉ je o društvu kapitala 2. To je iznos koji će biti pretvoren u gotovinu. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. treće kolo akcija. Ako izdajemo drugo. jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom će ta firma u nekom trenutku raspolagati. Ova pozicija se moţe razdvojiti protekom vremena na dve. nema neuplaćenog a neupisanog kapitala. prema odluci o emitovanju akcija ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvršiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzeću. I koliko je upisano. I to što se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. To je potraţivanje firme prema vlasnicima. Na tzv. reĉ je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu plaćati na rate.ako je društvo osnovano simultano. Za korisnika finansijskog izveštaja bitna su oba podatka. unutar te dve godine. a na strani aktive neuplaćeni upisani kapital 30. a to je 70. To vaţi samo za prvo kolo akcija (kada drţava ţeli da olakša osnivanje novih firmi). One se u bilansu nalaze jedna naspram druge i uvek zajedno ĉitate te dve pozicije. moraju uplatiti polovinu od neuplaćenog a upisanog kapitala. Ima karakter potrazivanja. 2. ili uplate koje su 71 . a još nisu uplatili punu vrednost akcija. Kada uzmemo bilans firme. I to je razlog zašto se nalazi na strani aktive.

što se ĉešće radi. Tada se testira kolika je verovatnoća da će svi akcionari uplatiti upisane akcije. A ako akcionar ne moţe da uplati uopšte. jer se vidi šta će u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu.i onda će se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. Ova pozicija se gasi kada se izvrši uplata. moţe se iskazati kao podpozicija pozicije neuplaćeni upisani kapital. umanjen troškove koje smo imali zato što smo traţili novog akcionara. neuplaćenih akcija ili udela. Ovde ne moţe ako smo. Ne moţemo otpisivati jer bi to znaĉilo smanjenje osnovnog kapitala i to je još jedna specificnost ovog potraţivanja. a akcije i udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednost. a njemu vratiti uplaćeni iznos. To je vaţno kod analize likvidnosti. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija. moţemo njegove akcije prodati nekom drugom.traţene. pošto je reĉ o dvogodišnjem periodu u kome će se taj iznos pretvoriti u gotovinu. 72 . upisali 100 akcija i uplatili 50% da dobijemo 50 akcija. Taj uplaćeni iznos je polovina od 100. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih. ali moţemo za kašnjenje u plaćanju zaraĉunati kamatu kao kod svakog drugog potraţivanja. Na taj naĉin mi korisnicima finansijskih izveštaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplaćenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. ili u okviru pozicije ostla potraţivanja. Ako taj podatak ne pokaţemo. mi uskraćujemo analitiĉara u tome kada se oĉekuje naplata i to je razlog što se ova pozicija deli na dva dela. Ako nema ove pozicije znaĉi da je ceo upisani kapital i uplaćen. od onih uplata koje još nisu dospele za plaćanje.Mogućnost isplate na rate odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj. imamo aţio i on se mora evidentirati u celini. na primer. a ne i na aţio (on se uvek uplaćuje u celini). ali se ne moţe otpisivati kao svako drugo potraţivanje. Taj iznos koji se zahteva. 50% od upisanih akcija. Ovde ne moţemo izvršiti otpisivanje potraţivanja. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako ćemo bilansirati ovu poziciju? Pošto je reĉ o neuplaćenim upisanim akcijama i udelima. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duţni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. Ovo jeste potraţivanje. a 15 će biti uplaćeno za narednih godinu dana.

Za klasifikaciju imovine na stalnu i obrtnu relevantan je cilj tj. Primer: kupimo akcije neke firme. i ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci. Pirmer: proizvodimo mašine i one predstavljaju naše zalihe. odnosno sredstvo ĉije se otuĊenje ne planira u narednih 12 meseci. šta ko ţeli sa nekom imovinom. Jednom izvršena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek. Promena cilja menja klasivikaciju. materijalna ulaganja 3. jer smatramo da će kurs na berzi porasti. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugoroĉno vezana i ako jest tada je stalna imovina. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojem se stalna imovina javlja. Ili ako imamo uĉesše u nekoj firmi. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moţe biti klasifikovana i kao stalna i kao obrtna. Takve akcije predstavljaju našu dugoroĉnu tj. ona postaje naša stalna imovina. 1.STALNA SREDSTVA U MRS 1 stalna sredstva se definišu kao ona sredstva ĉiji je predviĊeni vek trajanja duţi od 12 meseci. ili hoćemo da je prodamo u roku kraćem od godine dana (ili je koeficijent obrta veci od 1) onda je to obrtna imovina. stalnu imovinu. Ovo su nam dva kljuĉna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna (cilj i vek trajanja). I otuda zakljuĉak da je reĉ o sredstvima koja se koriste višegodišnje. Nematerijalna ulaganja .bilansiranje nematerijalnih ulganja 73 . Ako kupimo akcije da bi smo ih prodali u narednih mesec dana. to je nas stalna imovina i samom odlukom da hoćemo da prodamo to uĉešće ono se pretvara u obrtnu imovinu. to je kratkoroĉna hartija od vrednosti. Promena cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. nematerijalna ili imaterijalna ulaganja 2. odnosno obrtnu imovinu ali ako hoćemo da je koristimo u procesu proizvodnje. Raščlanjavanje stalne imovine 1.

da postoji izvesnost da će po osnovu korišćenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u budućnosti. (MRS 38) Ova definicija opisuje karakteristike i namene nematerijalnih ulaganja. obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamiĉke teorije koja je danas dominirajuća. To su sredstva koja su neopipljiva i koja nemaju svoju vrednost.To su nemonetarna sredsva koja nemaju fiziĉku supstancu. Ako poĊemo od statičkog cilja. Zato što nastaje kao posledica kupovine preduzeća. koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. aktivirati: 1. Kljuĉnim standardom se smatra MRS 38. ili da se koriste za administrativne svrhe. Njegovim korišćenjem prduzeće moţe ostvariti neke ekonomske koristi u budućnosti. ona su neopipljiva. Ona moraju imati sposobnost prepoznavanja i moraju da imaju sposobnost da budu korišćena ili u proizvodnji. 74 . Zašto je on u ovom standardu. Zatim MRS 22 koji se zove poslovna spajanja. Ona moraju imati ove karakteristike da bi mi rekli: ovo je patent ili licenca. Ona nam kaţe da nije potraţivanje i nije gotovina (monetarna sredstva). To je opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. Smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu. Zbog ĉinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u budućem periodu treba izdatak koji je uĉinjen kao trošak rasporediti na periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od korišćenja datog sredstva. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill-a kao oblika nematerijalnih ulaganja. Kod dinamičke teorije ciji je cilj taĉan obraĉun periodiĉnog rezultata. Uslovi pod kojima se neko nematerijalno dobro može priznati tj. tj. Standardi koji su merodavni za priznavanje nematerijalnih ulaganja. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganjai (pitanje da li ih treba prikazati u finansijskim izveštajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izveštaji. 1. 2. a to je iskazivanje taĉne imovine preduzeća onda ćemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati. Statiĉari smatraju da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati rashodom perioda u kome je to sredstvo pribavljeno. prikazati ih kao sredstvo i potom kroz sistematsku i racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troška. Znaĉi treba aktivirati ove izdatke tj. ili da budu predmet iznajmljivanja. ili za snabdevanje robama ili uslugama.

a cena koštanja za one koje smo generisali. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao što su nauĉnotehniĉko znanje (know-how). Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako. kompjuterski softver isl. odredjivanje vrednosti je potpuno indentiĉno kao i kod materijalnih ulaganja. licence. trgovaĉke marke. naĉin sticanja i dr. proizvodnji i pripremi za upotrebu). Ispunjenje sva tri uslova ovde se obezbedjuje teţe nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. a ne kupili. i na njemu se posebno insistira (mogućnost prodaje.ona koja su rezultat rada samog preduzeća (izvorna). uvozne dozvole. već je rezutat proizvodnje samog preduzeća. liste kupaca. To je takodje opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. 3. Odredjivanje vrednosti (merenje visine izdataka) Imamo dvojaku situaciju: Za sva nematerijalna sredstva koja stiĉemo kupovinom. Razlika izmedju patenta i licenece kada ih kupujemo: 75 . Nabavna vrednost (fakturna vrednost + ztn) za one koje smo kupili.troškovi uĉinjeni pri kreiranju. MeĊutim. Kada treba da utvrdimo koliko nas košta stvaranje patenta koji smo sami stvorili. moguĉnost indetifikacije. autorska prava.ona steĉena kupovinom (derivativna) . vrednuju se u visini troškova koji im se mogu pripisati (dirktni troškovi) i raspodeliti na razumnoj i konzistentnoj osnovi (deo opštih troškova . poslovne vrednosti (goodwill). ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. Znaćemo da će doneti ali ne i koliko. Znaĉi visinu izdatka koja je uĉinjena za njeno sticanje. mogućnost razmene. povezanost sa preuzećem. Postoji veći broj kriterijuma pomoću kojih se moţe izvršiti klasifikacija nematerijalnih ulaganja kao što su trţišnost. patenti. mogućnost davanja u zakup. koncesije. Ako interno generisana nematerijalna ulaganja zadovoljavaju definiciju sredstava. dozvole za ribarenje. da je moguće pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. ili mogućnost distribuiranja budućih ekonomskih koristi. smatraju se dokazom o tome da sredstvo moţe biti identifikovano – da moţe jasno biti odvojeno od poslovne vrednosti). za bilansiranje je vaţna podela prema naĉinu sticanja. Ili ĉesto nije moguće proceniti vrednsot datog sredstva kada ono nije steĉeno kupovinom.2. Prema ovom kriterijumu. Primer: imamo autobus i prihod ostvarujemo od prodaje karata i lako ih moţemo utvrditi ali ako forimiramo web-site ne znamo koliko će on doneti koristi u buducnosti. nematerijalna ulaganja moţemo podeliti na: . Znamo taĉno šta smo platili za licencu ili patent.

Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrši uz pomoć sledećih kriterijuma. ili nauĉno-tehniĉko znanje Licence Patenti Autorska prava Liste kupaca Koncesije Poslovna vrednost Uvozne kvote Dozvole za ribarenje Trgovaĉke marke ili znaci Kompjuterski softver 76 . samo ona koja se najĉešće javljaju. onda je sigurno da je ono izdvojivo i da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je reĉ. Indetifikacija nematerijalne imovine (treći uslov za priznavanje nematerijalne imovine) Indetifikacija se vrši da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willa. tako da ćemo sresti u MRS samo najznaĉajnija imaterijalnja dobra tj.U imaterijalna dobra koja se najĉešće javljaju ubrajaju se:            Know-how.Onda smo mi novi vlasnik patenta i samo ga mi koristimo. I zbog toga ĉesto ne moţemo neki naš pronalazak aktivirati. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisanih sredstava javlja se veliki problem da utvrdimo šta je cena koštanja tog našeg patenta jer je veliki broj patenata razultat zajednickog istraţivanja. Mi smo samo jedan od korisnika. Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogućnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moţe oĉekivati priticanje ekonomske koristi u budućnosti. ali se navode ona koja se javljaju najĉešće. odnosno poslovne vrednosti. Time spisak nije zakljuĉen. On moţe prodati kome god hoće. Ali ako kupujemo patent. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaĉi da postoji mogućnost indetifikacije ovih dobara. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup.Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo korišćenja njegovog pronalaska. Time se ne navode sva imaterijalna dobra. Šta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno širok. on na nas prenosi monopol korišćenja tog izuma. i iskazati kao poseban oblik imovine.

Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra. onda vi nemate patent. a ova nisu. MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje. ali on se ne moţe prodati 77 . Dugo vremena su se imaterijalnim ulaganjima smatrali i troškovi istraţivanja i osnivaĉki troškovi. To je pravo na naplatu odredjene sume novca i iskazuje se kao posebna bilansna pozicija. Postoji. Tako da danas u bilansima imamo samo odrţiva sredstva. a neodrzivih nema. Pošto je spisak imaterijalnih dobara veoma širok. ako nemate monopol nad njegovom eksploatacijom. Pa. Na primer. Ako ne postoji pravna zaštita ne postoji kontrola. za razliku od patenta i licence koje moţete kupiti. Mi nikome ne moţemo prodati troškove osnivnja. što je uslov da se nešto smatra sredstvom. a da pri tome firma nastavi da postoji. to je imaterijalno dobro. jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da će sredstvo u budućnosti donositi ekonomske koristi. a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program. Pravo na prikazivanje filmova  Na emitovanje muzickih zapisa Primećujemo da najveći deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. To je podela koja je bila moguća pre stupanja na snagu MRS 38. Sa druge strane. Moze se prodati patent o licenca. Good will predstavlja imaterijalno dobro. Ali taj nosilac je mnogo manje vaţan od onoga što na njemu piše. jer niko ne ţeli da kupi te troškove. Zašto? Zato što ako niste zaštitili sopstveni pronalazak. postoji više kalasifikacija za njihovo razvrstavanje i postoji više kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Kada je taj softwer imaterijano dobro? Kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. koje ne moţete prodati a da ne prodate firmu. a sećate se da se sredstvo definiše kao resurs nad kojim preduzeće ima kontrolu. imamo podela prema tome da li su održiva. To je good will ili poslovna vrednost firme. vaţno je da to pravo bude zaštićeno. medjutim. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. to je nešto što je zapisano na materijalnom nosiocu. ili prodati. Znaĉi neće svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. potraţivanja. i koja spadaju u odrţiva. i nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. kada imamo odredjenu trgovaĉku marku ili kompjuterski softwer. Pa ćemo reći ova imaterijalna ulaganja su odrţiva. prema povezanosti sa preduzećem. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrţivim sredstvima. Šta to znaĉi da se mogu odvojiti? To znaĉi da se mogu prodati kao samostalno dobro. Niko ne bi kupio nešto što mu u budućnosti neće donositi ekonomske koristi. Znaĉi da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzeće poseduje. pa su onda iskazivani u bilansu stanja. na sredstva koja su povezana sa preduzećem i ona koja se od preduzeća mogu odvojiti. Zatim postoji podela koja je i danas aktuelna. jedno dobro koje se ne moţe odvojiti od firme. Jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom. Sadrţina onoga što je tu.

i onaj deo opštih troškova koji se moţe vezati za dato dobro. Osim inicijalnog vrednovanja postoji i naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja. Ovako isto moţemo podeliti i materijalnu imovinu. Procenjuje se njihov vek i vrši se otpisivanje. To je pravilo za formiranje cene koštanja i materijalnih ulaganja. Nematerijalna ulaganja podleţu otpisivanju. onda i ovde vaţi pravilo da u cenu koštanja ovih dobara ulaze direktni troškovi tj.) Kada je reĉ o interno generisanim dobrima tj. a aktiviranje sredstava koja su rezultat samog preduzeća mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim i strogim uslovima. Znaĉi vrednovanje imaterijalne imovine. na razumnoj osnovi dodeljeni deo opštih troškova (direktni troškovi rada i materijala. Mi moţemo reći ovo smo kupili. dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljena MRS 38 Vrednovanje nematrijalnih dobara Ovde vaţi pravilo da se dobra stečena kupovinom vrednuju u visini izdataka uĉinjenih radi njihovog sticanja. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearna i degresivna. dobrima koja smo proizveli sami. za koje se smatra da je stvaranjem tog dobra izazvan). vrši se po nabavnoj vrednosti koja ukljuĉuje fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke (troškovi da bi zastitili patent i sl. a ne samo nematerijalnih ulaganja. Potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imaterijalnom imovinom.separatno od preduzeća za razliku od drugih koja se mogu prodati odvojeno od preduzeća (znaĉi nezavisno od toga da li će samo preduzeće biti prodato ili ne). Ova poslednja podela je jako vaţna za imaterijalna dobra. što ce reći po nabavnoj vrednosti. a ovo smo proizveli sami. Pravilo od prilike zvuĉi ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeća tretiraju se kao rashod perioda. inicijalno. Naknadno vrednovanje vrši se u visini neotpisne vrednosti.  ona koja su rezultat rada samog preduzeća (originlna ili izvorna) imaterijalnim dobrima. Za raĉunovodstvo je naroĉito vaţna podela imaterijalnih dobara prema načinu na koja su stečena:  ona koja su stecena kupovinom (derivativna). i pripadajući. već samo zahteva da se visinom otpisa odraţava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog 78 . Znaĉi MRS 38 ne propisuje koju metodu treba koristiti. jer sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su steĉena kupovinom. oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom.

dobra. Bilo koji izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja. Osnivaĉ će jednostavno te troškove tretireti kao rashod. ako nisu znala gde da stave neke rashode. Sve će ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. Vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija. znaĉi vrši se preko ispravke vrednosti. Znaĉi ako ste vlasnik nekih akcija. vlasnici. Nekada je postojala opcija u IV direktivi da se ti troškovi mogu aktivirati. i odete u banku da otvorite depo-raĉun. to je raĉun na kojem se vodi evidencija o vašim hartijam od vrednosti. Tu su još i troskovi registracije firme koje moramo platiti. Šta ako se ta firma zatvori naredne godine. Znaĉi nema one predaje akcija prodavca kupcu. Tako da odmeravajući i za i protiv. Vi ste osnovali firmu i uopšte ne znate da li će ta firma biti uspešna. kada bi pogledali naše bilanse zakljuĉili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaţe u razvoje i 79 . Oni imaju samo vrednost za vlasnika firme. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje. i otpisivati u roku od 5 godina. i knjiţi se trţišni promet akcijama kao što se to radi pri bezgotovinskom plaćanju. a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija. I to je razlog što se hartije od vrednosti izdaju u nematerijalnom obliku. Sve te troškove zajedno moraju da podnesu osnivaĉi. ali zbog visokih troškova štampe. troškovi stampanja akcija (oni sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku. a MRS 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova. A da li ćemo otpisivati linearno ili degresivno prepušta nama da odluĉimo. i preneti na raĉun kupca. Šta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to što je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. ipak su se odluĉili da zabrane aktiviranje. Otpisivanje se po pravilu vrši indirektno. već na osnivaĉe firme. Mi ih ne moţemo prodati. što je ĉest sluĉaj kod novoosnovanih firmi. da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ). Šta da radimo sa troškovima osnovanja. Kada se sklopi zakljuĉnica sa vašeg raĉuna će skinuti akcije. jer preduzeća. Kod iste banke imate vaš tekući raĉun. Troškovi istraživanja su naredna pozicija u našem bilansu i to jako zahvalna. Isto tako mozete i kupovati. nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija. a smanjit na tekućem raĉunu gotovina). i da bi se olakšao promet akcijama one se ne štampaju. Sada se akcije vode na raĉunima kod banaka. ali vi zato na vašem kreditnom raĉunu imate povećanje gotovine. i zato su oni rekli nema aktiviranja. Tako. već vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vašem depo-raĉunu za onoliko koliko ste prodali. i insistira da oni budu rashodi perioda. pokušavajući da to ide ne na firmu. Troškovi osnivanja obuhvataju advokata (da napravi statut firme). samo što će se povećati vrednost na depo-raĉunu. a sa njegovog raĉuna će taj iznos preneti na vaš tekući raĉun. ona ih sve stavjaju u ovu poziciju. vi olakšavate osnivanje firme. i moţete reći da proda na vaš raĉun akcije po nekim cenama. pre nego da to ide na rashode.

Odloţicu nov proizvod za neko buduće vreme. a drugo je stvoriti uslove za komercijalno korišćenje tog proizvoda. Zatim morate ispitati da imate sposobnost da to uradite. Uprava firme mora imati nameru. Šta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istraţivanja dodjete do nove tehnologije. i sve te troškove moraju pokrivati na teret tekućeg rezultata. Vi istraţujete mogućnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov naĉin. vi moţete realizovati takav proces proizvodnje npr. ali u svakom sluĉaju ne daje rezultat koji će nam obezbediti priliv budućih ekonomskih koristi. bilo da ţelite da koristite proizvod ili ţelite da ga prodate. Još je potrebno da imamo raspolozive resurse. ali ne znamo kako. ali vi ne znate da li ćete u tome uspeti. tada pocinje faza razvoja. ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda. Neuspehom iz koga se nešto nauĉilo.istraţivanja. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troškove istraţivanja. i da postoji neko ko će kupiti to što ste vi proizveli korišćenjem novog postupka. neki novi pronalazak? Ne. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. imamo para. To je jako teţak 80 . znaĉi kada kod istraţivanja dodjete do toga da postoji mogućnost da rezultat istraţivanja bude doveden komercijalnom korišćenju. ni da ga koristim.Faza razvoja dolazi nakon faze istraţivanja. i neću da plasiram novi proizvod sada zato što cu imati visoke poĉetne troškove. vi ţelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehniĉka izvodljivost (tehniĉka izvodljivost treba da bude takva da se sredstvo moţe koristiti ili prodati. i kakav će taj rezultat biti. da bi izdaci uĉinjeni tim povodom mogli biti aktivirani). zbog toga što u periodu istraţivanja vi ne znate šta će biti rezultat istraţivanja. Znaĉi rezultat razvoja ima sposobnost primene u samom preduzeću ili sposonost prodaje nekom drugom preduzeću. morate raspolagati sredstvima koja će vam omogućiti da taj novi pronalazak iskoristite. do novog proizvoda. koristimo neki novi materijal ili novi naĉin proizvodnje. i tehniĉke. do novog materijala… U toj fazi istraţivanja. Da li će ti izdaci dovesti do rezultata. Znaĉi imamo pronalazak. Jer šta ako od ovih istraţivanja ne bude nista. 10 istraţivaĉkih radova najvise 2 eventualno 3 će donositi ekonomske koristi. Troškovi razvoja . I upravo zbog toga što ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istraţivanja. a mozete ga i prodati. jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine. i finanskijske. Taj rezultat razvoja moţete koristiti sami.imamo proizvod koji i dalje ima relativno dobru prodju na trţistu. otprilike. i kadrovske. Dakle vi moţete taj proizvod proizvesti. Svi ostali se smatraju neuspehom. Jedno je nešto stvoriti. Od. Morate imati para znaĉi. znaĉi nemam nameru ni da ga prodam. To što imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaĉi da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. a time i rezultata. radite na tome godinama i imate znaĉajne izdatke. zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka i oni se tretiraju rashodom perioda. Ovi troškovi nemaju sposobnost aktiviranja. znamo da ţelimo da ga iskoristimo. kao sto ĉesto biva. Zatim potrebno je da postoji trţište za dati proizvod. a ovaj proizvod i dalje donosi dobar profit. Znaĉi neće ga drţati po fijokama. što isto tako ponekad biva .

patenti i slicna prava 81 . a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je priliĉno ograniĉen. i to sa malo novca. Znaĉi ne moţemo ponovo te troškove iskazati kao nabavnu vrednost. to je bio rashod. Pilot postrojenje nam sluţi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. I konaĉno. za priznavanje. a pravu morate nositi na posebno ĉišćenje… te firme koje su pronašle nove materijale su osvojile veliki deo trţišta). vazno je.'' MRS 38 kaţe NE!! Ovo što ste tretirali kao troškove istraţivanja. i smanjiti time vaš poreski teret. pa ćete opet kroz veliku amortizaciju. Troškovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troškove razvoja. Jer ste vi tretirajući kao rashod. Ĉak i proizvodnja pilot postrojenja moţe se smatrati troškom razvoja. sada ukljuĉiti u vrednost pronalaska. jer ţelimo da izbegnemo da iskaţemo kao sredstvo nešto što to zapravo nije. Znaĉi jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. Znaĉi. veštsaĉke koţe. da moţete taĉno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. novi materijal kao rezultat razvoja (vidite kakav je preokret u industriji koţe izazvala proizvodnja veštaĉkih materijala. nešto zbog ĉega nikakve koristi u budućnosti biti neće. Koncesije. tj. Znaĉi. ali nema vraćanja na staro. I moţda boljeg kvaliteta jer moţete oprati veštaĉku koţu. Šta je smisao svih ovih tipova troškova o kojima je bilo reĉi? Smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzeće. i sa tim je završeno. koliko nas košta razvoj kod novog proizvoda. koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istraţivali. Nikad više koţnih jakni nije šetalo gradom. ali to postrojenje ne moţe se komercijalno koristiti. iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troškovi istraţivanja bili opravdani. Aktivnostima razvoja mogli bi se smatrati dizajniranje novog alata. dizajniranje novog proizvoda. I ovde vaţi pravilo da ne smete troškove istraţivanja. ako imate nov pronalazak neće vam biti lako da ga prodate. Znaĉi da moţete da odgovorite na pitanje. kod novog dizajna… Ovo je jako vaţno. Znaĉi. da budemo sigurni da će po osnovu tog sredstva u budućnosti priticati ekonomske koristi. Znaĉi samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. Ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drţava. troškove istraţivanja smanjili rezultat. još jednom smanjiti rezultat. Da razdvojite fazu istraţivanja i fazu razvoja. Pa ćete posle otpisivati tako visoku vrednost. To je pilot postrojenje koje sluţi samo da se istestiraju mogućnosti novog postupka. Moţemo li mi sada cenu koštanja tog novog proizvoda utvrditi tako što ćemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. To nije nova fabrika. Prvo to ne moţe raditi svako. vi u cenu koštanja moţete uneti samo troškove razvoja.posao. da li je sve na svom mestu. Dakle ono je napravljeno samo da bi se testirao novi tehnološki postupak. Dakle ne smete sada reći:''E pa ĉekajte ovo istraţivanje je dalo poĉetne ideje od koje smo mi došli do novog proizvoda. kod novog materijala.

Primer: dobijete koncesiju za korišćenje auto puta. Znaĉi najduţi period je period u kome imate zaštitu. jer vi više nemate monopol. kao i kod koncesija. a vi znate da je korišćenje tog auto puta jako slabo. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazaĉu ili korisniku? Drţava. sopstvenog ili kupljenog. zavisi i vreme trajanja. Znaĉi vi odredjenom preduzeću date pravo da iznajmi auto put. onda ćete koncesiju otpisati. samo on taj pronalazak moţe koristiti. ili da se bavi odredjenima poslom (drţava kao nosilac javnih prava). Ali neka preduzeća dobijaju besplatno koncesije. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti sliĉnih prava koje je drţava odobrila. je koncesija za korišćenje neobnovivih prirodnih bogatstava. na primer. Prvo. koncesija za izgradnju auto puta. Za patente vaţi isto pravilo što se tiće otpisivanja. da ga koristi odredjeni broj godina i da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drţavi na korišćenje. Patent je ekskluzivno pravo korišćenja odredjenog pronalaska. moţemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja. Moţe ga koristiti ko hoće. preneti na troškove. pošto korišćenje tog rudnika prestaje. On moţe glasiti na 25 ili 30 godina. i da vas uvere ili razuvere da će ekonomske koristi biti baš toliko velike. A šta ako se izgradi pruga pored tog puta. Koncesija se moţe dati i za obavljanje odredjenog posla. Recimo. ili moţe se dati koncecija za eksploataciju šuma. ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo. Kako se odredjuje vrednost koncesije? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije došli. Vaši prihodi od korišćenja puta više neće biti isti. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. i da vek trajanja skratite. za 15 godina. trajanje koncesija. jer će jedan deo i putnika i tereta biti prevezen ţeleznicom. 82 . za koliki period moramo iznos koji smo platili. Mi kaţemo dobili smo koncesiju na 20 godina za korišćenje nekog dobra. Znaĉi ima pravo monopola nad korišćenjem tog pronalaska.Koncesija je pravo koje drţava prenosi na preduzeće omogućavajući mu. Dakle ne moţete uzeti iskljuĉivo rok na koji glasi ugovor. znaĉi kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne. Recimo. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaĉi. ako su ti poslovi od opšteg znaĉaja. Od vrste koncesije. i to tako što mu zaštitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina. A šuma je obnovivo prirodno bogatstvo. nego morate uzeti i ove druge faktore koji treba da vam pokaţu. Ako istraţivanja pokazuju da nije izvesno da će svih 20 godina priticati ekonomske koristi. Raĉunovodje obiĉno zagovaraju stav da taj rok otpisivanja treba da bude što kraći. Ima li onda osnova da preispitate vek trajanja koncesije. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. i kaţete vaš patent je zašticen u narednih 15 godina. naroĉito tamo gde nije izvesno da će preduzeću priticati ekonomske koristi po osnovu korišćenja koncesije.

i visine neto imovine te firme. I on. samo pod uslovom da se naknada za korišćenje licenlce plaća odjednom. Znaĉi. Pošto investitor. Ono što je vaţno je.. koje imaju kolektiv koji je kvalifikovan i firmi odan. kaţemo. da ne bi došlo do gubitka good will-a. tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo već kao posebni pojedinaĉni trošak. Franšiza je. Da bi se izndproseĉan profit ostvario. a to je poseban pojedinaĉan trošak za taj proizvod. obiĉno je reĉ o firmama koje imaju zaista odliĉan ugled medju kreditorima. aha troškovi za naknadu licence toliko. investitor će biti spreman da plati više nego što je neto vrednost te firme. aktivira se i otpisuje. Ko prodaje franšizu? Za razliku od koncesije. ako je neto imovina te firme 100. franšizu prodaju preduzeća. i otpisati u periodu od 5 godina. mogli bi smo reći pravo na biznis. kupujem licencu za period od 5 godina. visina goodwilla utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac plaća za firmu kao celinu.000 eura. A moţe biti i kraći. troškovi rada toliko. svoje procedure i postupke. koje imaju sposoban menadţment. na ime naknade platiti recimo 1 euro. i naravno da za onu firmu koja plati (jer naravno to se ne dobija za dţabe) pravo da posluje po pravilima McDonald's-a. Šta on prodaje firmama koje kupuju: naĉin rada. propisuje standarde za proizvode i usluge i vrši nadzor. medju dobavljaĉima. Znaĉi pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznadproseĉan profit. e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje ćete iskazati u bilansu. Pa se raĉunovodstveno. Predpostavljam da znate šta je to licenca (pravo korišćenja tuĊeg izuma nabavljeno od proizvoĊaĉa ili drugog vlasnika). Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnošću. dakle aktivirana. za to placam 50.Najduţi rok na koji vi morate da otpišete vaš patent je 15 godina. te firme moraju imati odredjene karakteristike. a 83 . jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da ćete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci. svoje ime.. Koja je najpoznatija firma koja prodaje franšizu? McDonald's. franšiza predstavlja sredstvo. Taj jedan euro je posebni pojedinaĉni trošak pri proizvodnji tog proizvoda. Obiĉno kaţemo da goodwill predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadproseĉan profit. da će licenca biti tretirana kao sredstvo. ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vašim pronalaskom neće imati traţnju. i raĉunovodje imaju preciznu meru visine goodwilla. Dakle vi proizvodite neki proizvod. Znaĉi da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio. i kaţete troškovi materijala toliko. Poslovna vrednost preduzeća ili goodwill je širi pojem od imidţa firme. koje su dobro organizovane. kada kupuje firmu. on u stvari kupuje buduće profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka. Koje vaţno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zaštitni znak. Ako kaţete. Znaĉi. koje imaju odliĉnu poziciju na trţištu. sklapa ugovor o franšizi. Ako bi se naknada plaćala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda.

Znaĉi.200. on neće ponuditi 1.000. najmanje 5 godina za redom. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme i zbog toga se aktivira tek onda kada je steĉen kupovinom. Ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trajanja goodwilla. Kada je rec o otpisivanju goodwilla tu nema ĉvrstog pravila.000. kada bude kupovao tu firmu. u nekom jako dugom roku. ali ako niste prepoznatljivi po njemu. Znaĉi. period u kome treba plaćeni goodwill otpisati. koliko vredi vaš goodwill. nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. i time će on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. 5 godina. smatralo se da je period od 5 godina. Visina goodwilla moze biti 200. i što nije moguće pouzdano proceniti vrednost tog dobra. ta logo vrednost ne moţe biti aktivirana. Primer: imate dve firme. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednošću. Druga firma ima za 40. neće ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana.000 ako kupac procenjuje da će.000.000 veći prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. jer je to razlika za jednu godinu. kada kupite firmu vi platite goodwill. Pa se iz razloga opreznosti. insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj. Zaštitni znak je imaterijalno dobro samo kada je zaštićen zakonom. To se inaĉe. ali ne duţe od 20 godina. jer je jako teško tvrditi da ćete vi. i vaš logo. Zato što je goodwill jako osetljiva kategorija. 1. Primer: napravite firmu. i obe se bave proizvodnjom sladoleda. I znaĉi. tri pogrešna poteza menadţmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite.000. onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. tolika je neto imovina. zahvaljujući goodwillu da ostvarujete iznad proseĉne profite. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde niţi nego kada je reĉ o materijalnim ulaganjima.kupac za tu imovinu placa 120. ostvariti profit koji je za 40.000. vec 1. da se goodwill lako izgubi.000 eura. i moţete u bilansu iskazati goodwill kao posebnu bilansnu poziciju. Obe imaju isto imovinu. Dva. Goodwill se lako gubi. a niko vas ni ne 84 . i da se potpuno izgubi vrednost goodwilla. Znaĉi kad bi vas bilo ko pitao pre nego što se ponudi kupac da plati.000. i dopušta da se otpisivanje goodwilla vrši i u duţem vremenskom periodu. ĉini i za ostala imaterijalna ulaganja. Prva firma u proseku ostvaruje dobitke koji iznose 150. e to je moja imovina. Samo plaćeni goodwill ima sposobnost aktiviranja. i kaţete. Znaĉi. moţete napraviti sjajan logo. vi ne znate. a druga ostvaruje dobitke od 190. Ne moţete ga prodati. Tih 40. MRS 22 je uveo izmene. njegova visina? Nije. Dok je bila vaţeća IV direktiva iskljuĉivo. ĉinjenica je da firma ima goodwill i pre nego što bude prodata. Proseĉna stopa u toj grani je 15% prinosa na sopstveni kapital. ali pošto je to interno generisano dobro. niti ga iskazati kao imovinu. Znaĉi. i pre MRS 22.000 razlike da li je to goodwill tj.000 veci od proseĉnog profita u datoj grani. a ako ga niste zaštitili kod nadleţnih drţavnih organa. Znajući.

zemljista. Materijalna ulaganaja obuhvataju:  Zemljište i prva koja su izjednaĉena sa zemljištem  Gradjevinske objekte  Tehniĉka postrojenja i mašine  Ostala postrojenja. koji se smatraju kao. odnosno od trajanja poslovnog ciklusa). Znaĉi. 85 . vi odmah znate šta je to. Vi moţete nekome odobriti da koristi vaš znak. i ne morate da ĉitate sta je iza toga. Vi odmah znate o kojoj je firmi reĉ. Raščlanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rašĉlanjavanje materijalne imovine lako. a ako je duţi od godinu dana onda će se uzeti duţina poslovnog ciklusa. i on će to platiti. i imaterijalna ulaganja. ili Nike. onda će se uzeti godinu dana. Materijalna ulaganja . dugoroĉno vezanom imovinom. ali ako koristi neovlašćeno. ko je ovo. ako je poslovni ciklus kraći.prepoznaje po tome. ne stiĉete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem? Na to se misli kada kaţemo zemljiste koje se nalazi u svojini i prava koja proizlaze iz tih zemljista. da bi se odredilo da li je neko dobro dugoroĉno vezano ili ne. I zato je zaštitini znak vaţan. poslovni inventar  Ulaganja u izgradnju i avanse Prava izjednaĉena sa zemljištem . vi ga moţete tuţiti. ipak u nekim sluĉajevima to nije lako uraditi. Kod onih firmi ĉiji je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. jer mi znamo šta su mašine. će se dugoroĉnom imovinom se smatrati imovina ĉiji je rok duţi od poslovnog ciklusa. I zato moţete tuţiti nekoga ko koristi neovlašćeno vaš znak. odnosno imovinom ĉiji je vek trajanja duţi od 12 meseci (a u standardu ćemo naći. ali kada vidite znak Coca-Cola. Vi odmah pitate šta je ovo. i predstavlja deo imaterijalne imovine.bilansiranje materijalnih ulaganja - Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta. ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. alati. 2. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguća.kada uzmete u zakup zemljište na 99 godina. šta postrojenja. koji proizvod i koji kvalitet proizvoda je u pitanju.

86 . odvojeno zemljište. trafo-stanice. Moramo odvojiti vrednost zemljišta. jer je to duţe od jedne godine specificnost stalne imovine. vi je pravite na nekom zemljištu. postrojenja (mašine) i oprema. Vi kada pravite poslovnu zgradu. Rešenja su razliĉita. Da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu. U tom sluĉaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme.MRS-16: nepokretnosti. kada god budete u dilemi da li nešto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se. To znaĉi da ćete vi. Odvajaju se zato što se zemljište ne otpisuje. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcioniše. i moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. Šta se podrazumeva pod nepokretnostima? To su materijalna sredstva koja se koriste duţe od 1 obraĉunskog perioda za potrebe proizvodnje. vodovod. ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. Postoje i obrnute situacije. a onda ćete imati odvojeno raĉun gradjevinskog objekta. Dakle to što se zajedno iskazuju u bilansu. da oni predstavljaju jednu celinu (jer ne moţe zgrada da stoji u vazduhu) tu zgradu i to zemljište iskazati kao jednu bilansnu poziciju. i kazali gradjevinski objekat zajedno sa zemljištem vredi milion.1) kako iskazati u bilansu zemljišta na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. Mašina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu. Šta je vaţnije kod trafo-stanice. onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta. iznajmljivanje ili za administrativne svrhe. saberete njihove vrednosti. Naravno smatra se da instalacije. zgrada ili oprema u toj zgradi? Ta zgrada postoji samo da bi se zaštitila oprema. Dakle. odvojeno voditi gradjevinski objekat. Samo kada iskazujete u bilansu. Na primer. Dakle imaćete raĉun zemljišta. i prikaţete kao jednu poziciju. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. isporuke. šta je u tom odnosu vaţnije. i otpisuju se. vaţi za svako sredstvo. ali najveći broj zemalja se odluĉuje da u tom sluĉaju iskaze zemljište i gradjevinski objekat zajedno. Gradjevinski objekti imaju ograniĉeni vek trajanja. ne znaĉi da se u knjigama vode zajedno. osim onoga duţe od jedne godine. Ako biste ih iskazali zajedno. Da li je lift postrojenje? Jeste. Posto je lift postrojenje koji omogućuje da gradjevinski objekat vrši svoju funkciju. Ovo sve. To ne bi bilo u redu. kao gradjevinski objekat. grejanje normalno spadaju u gradjevinski objekat. u vašim knjigama odvojeno voditi zemljište. 2) Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim sluĉajevima tu nema dileme. i nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. Ovo iskazivanje u bilansu. Ali u pojedinim sluĉajevima to nije do kraja jasno. To je dobro sa neograniĉenim vekom trajanja. procenjeni vek trajanja je 20 godina. ili ćete buduci. Kako ćete u bilansu iskazati? Odvojeno gradjevinski objekat. i nije predmet otpisivanja. i biće iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. i iskazati u okviru opreme. Problemi koji se kod rasclanjavanja mogu pojaviti . ne znaĉi da se zemljište i gradjevinski objekat zajedno procenjuju. pružanja usluga.000. i svake godine bi ste morali da otpisujete 50.

ulaganja koja su do tog trenutka izvršena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo. i to onda u bilansu tako treba i iskazati. 4) Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. na onaj koji će biti tretiran kao osnovno sredstvo. Ako obraĉunavate rezultat u kraćim periodima.3) Razgraniĉenje alata. Dugo su bila korišćena dva kriterijuma: visina vrednosti i vek trajanja. završena. opet bez obzira na pojedinacnu vrednost. i gase se potraţivanja po osnovu avansa). Znaĉi da se to ne bi radilo. Ukoliko će investicija biti dovedena do kraja onda. odmah se smatra da je utrošen. Vrednovanje investicija u toku će se vršiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. To potraţivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju (kada nam dobavljaĉ da mašinu mi knjizimo povećanje osnovnih sredstava. U nekim zemljama postoji rešenje da se alat koji se koristi do godine dana. Takvo rešenje moţe se prihvatiti. tretira se kao osnovno sredstvo. i to kao iskljucivo pravilo. sitan inventar. znaĉi ĉim se poĉne koristiti. i da bi zadovoljili princip jasnosti. bez obzira na pojedinaĉnu vrednost. odnosno po ceni koštanja 5) Avansi za osnovna sredstva . a to pravilo je vek trajanja. Dakle po nabavnoj vrednosti. to što ste zapoĉeli i sve što ste uloţili do tog trenutka. kada nadjete alat u osnovnim sredstvima. ako ta investicija nikada neće biti završena. i onaj koji će biti tretiran kao obrtno sredstvo. Ovde vaţi sledeće pravilo. jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u budućnosti. ma koliko on bio skup. Znaĉi. 87 . to znaĉi da je vek trajanja kraći od godine dana. Dakle ako se ne moţe prodati ili završiti onda je to ĉist gubitak ili ostali rashodi. iz bilo kojih razloga. do sada izvršena ulaganja. da li će ta investicija u toku biti dovedena do kraja? Znaĉi da li postoji ili ne postoji rizik od završetka takvog ulaganja. a sav alat ĉiji je vek trajanja kraći od godine dana. tj.Prvo moramo znati zašto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj. Znaĉi. Sav alat ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. biće tretiran kao obrtno sredstvo. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam šta se tu nalazi. znaĉi da je njegov vek trajanja duţi od godine dana. ali to je potraţivanje koje neće biti pretvoreno u gotovinu. ste izgubili. moţete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. Znaĉi jeste potraţivanje. to će dovesti do premetanja rezultata. pa da izvlaĉim avanse da bi izraĉunala pravi racio likvidnosti. onda takva ulaganja tj. odmah knjiţi kao trošak tj. ako vrštite samo godišnje. znaĉi na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo. Znaĉi. rashod. nego u okviru potraţivanja. I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja. pre nego što je njegova izgradnja zapoĉeta odnosno. pre nego što je sredstvo isporuĉeno. kada su avansi potraţivanja za iznos novca koji je plaćen unapred. Ukoliko oĉekujete prekid u izgradnji. standardi su usvojili pravilo po kome se vrši odvajanje na stalnu i obrtnu imovinu. ako ne vršite meseĉno obraĉunavanje rezultata. koje mi nećemo naplatiti nego će se pretvoriti u osnovno sredstvo. Razlog zbog ĉega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruţanje jasne slike o likvidnosti preduzeća.

ne moţete uneti neko fiktivno potraţivanje. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost. on meni duguje. a on nema pojam o tome.ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. To je isto vaţilo i za nematerijalna ulaganja. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vaţno je da se taj avans odnosi na sredstvo.  Da će doneti ekonomske koristi u budućnosti. to je naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja. Vrednovanje materijalnih ulaganja Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. 16. odnosno po sadašnjoj vrednosti naknadno. i on pogleda i proveri i kaze da. ovo su uslovi za priznvanje! Procenjivanje se vrši pojedinaĉno. i cena koštanja. da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potraţivanje prema njemu Dakle. a jedan zadrţi.  Da se njihova vrednost pouzdano moţe proceniti. a on popis svojih obaveza. 88 . i vaţiće i za zalihe. kao. Znaĉi svako potraţivanje koje iskaţete mora biti pokriveno takvom saglasnošću vašeg duţnika. Na kraju godine. Time ste vi izvršili popis svojih potraţivanja. za sredstva steĉena kupovinom. dakle generalno govoreći o sredstvima. jedan vam pošalje. tj. šta ste uradili? Vi ste poslali dopis duţniku i napisali po našoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. pošaljete dva primerka. novembar 2004. taĉno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu. Uslovi za priznavanje su isti kao i kod sredstava. dakle:  Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeća. za interno generisna sredstva. da ga moţete povezati sa sredstvom za koje je taj avans dat. i naravno da je taj avans pokriven savesnošću duţnika.  Da je rezultat prošlih dogadjaja. parafira oba primerka. Utorak.

moţemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznaĉajnije spomenuti statiĉku. ili duţi od trajanja jednog poslovnog ciklusa. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom odreĊenog obraĉunskog perioda. meĊutim. Zato se otpisivanje vrši samo za onu imovinu ĉiji je vek trajanja ograniĉen. bez obzira na naĉin sticanja). Naknadno procenjivanje imovine. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. što znaĉi da je njen vek trajanja duţi od godinu dana. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. a ne i obrtna? Odgovor je zbog duţine veka trajanja. Moţe se reći. dinamiĉku i organsku. zato što stalna imovina ima duţi vek trajanja. kolika će biti vrednost imovine po proteku odreĊenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. Pošto je vek trajanja dug. vaţno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja.Otpisivanje materijanih ulaganja Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. odnosno u kojima to sredstvo odbacuje prihode. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. kako se vrši rašĉlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. šta će biti cilj otpisivanja. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. Ili drugaĉije. koje nastaje usled dejstva razliĉitih faktora. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrĊivanje stanja imovine. Znaĉi. ako se poĊe od toga da je primarni cilj bilansa utvrĊivanje imovine preduzeća. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak rasporeĊuje na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. Znaĉi. Na ovaj naĉin ţelimo da ispoštujemo naĉelo uzoĉnosti (naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu). zbog toga što imovina ĉiji je vek trajanja neograniĉen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograniĉen). Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. tj. onda se visina otpisa utvrĊuje 89 . Pošto je otpisivanje naĉin na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. Znamo da. To ne znaĉi da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti.

iskazuje se kao trošak. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. Koji od ovih ciljeva otpisivanje moţe da ostvari? Kada govorimo o cilju otpisivanja po statiĉkom shvatanju. Potpuno drugaĉiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. Paţnja je. rasporedi na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. nije namenjen ni utvrĊivanju imovine. Dakle. tj. na kraju njegovog veka trajanja. Razlika izmeĊu te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obraĉunskog perioda. jasno je da to ne moţe biti nabavna. a to je utvrĊivanje periodiĉnog rezultata. Pa saglasno tome. a drugi deo se zadrţava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obraĉunskih perioda. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. ako se govori o apsolutnom odrţanju supstance. oĉito je. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. Prvi iznos. kroz otpisivanje. odnosno koliko je ta imovina tokom obraĉunskog perioda izgubila svoje vrednosti. Ako se poĊe od tako definisanog cilja. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. Ovako definisani cilj otpisivnja. dakle.tako što uporedite vrednost imovine na kraju. utvrĊivanje vrednosti imovine. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. Što znaĉi. Ovde je vaţno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na poĉetku obraĉunskog perioda. ako govorimo o relativnom odrţanju supstance. Kod dinamiĉkog shvatanja bilansa. ali nije isto zbog tehniĉkog progresa koji se u meĊuvremenu dogodio. Na deo koji je potrošen do tog trenutka. nego reprodukciona vrednost sredstvava. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. odnosno rashod. već je namenjen obezbeĊivanju odreĊenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrĊivanje raspodeljivog periodiĉnog rezultata. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. niti utvrĊivanju raspodeljivog rezultata. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je odrţavanje supstance. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. To zbog toga što ţelimo da doĊemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. Zbog toga 90 . Ako ţelimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. od otpisivanja se oĉekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike izmeĊu aktive i obaveza). putem otpisivanja. i deo koji je nepotoršen. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. da kada se posmatra jedan obraĉunski period.

Smatra se da otpisivanjem moţe izvršiti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamiĉkom teorijom. Da li moţemo obezbediti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostiţan cilj kada je reĉ o otpisivanju. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. u tom otpisivanju. od toga koje ciljeve preduzeće ţeli da korišćenjem te imovine ostvari. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. Prema tome. ne moţete utrošene vrednosti nadoknaditi. Znaĉi imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu razliĉite stvari. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. Otuda cilj po statiĉarima teško da moţe biti realizovan otpisivanjem. Kada govorimo o utvrĊivanju vrednosti preduzeća. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. Ali pored nje redovno se utvrĊuje tzv. zato što kupac ţeli zapravo da proveri koje on profite moţe oĉekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaţe. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obraĉunskom periodu. Dakle. Znaĉi ne moţemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. Ovaj cilj se moţe ispuniti. Ali. prema ustaljenim pravilima onda će utvrĊeni rezultat. to zavisi od odnosa izmeĊu prihoda i rashoda. Sredstvo se troši. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. treba zakljuĉiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. osim što će biti raspodeljiv. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinaĉnih imovinskih predmeta. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se odreĊuje vrednost preduzeća. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najĉešće korišćenih metoda za utvrĊivanje vrednosti firme kao celine. ali to znaĉi da otpisa nije bilo. Ovaj cilj se moţe osporavati! Pre svega. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje u zavisnosti od njene namene. prinosna vrednost preduzeća. biti i meĊusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Ĉak teško da moţe biti i instrument za utvrĊivanje same imovine preduzeća. umanjena za pojedniaĉne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. moţete imati otpise sredstava a da. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat ĉija raspodela neće ugroziti odrţavanje supstance) što i jeste cilj. već rashod (po definiciji sredstava). Da li se otpisivanjem moţe obezbediti odrţanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. tj. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehniĉki postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeĊujete da rezultat ne bude precenjen. i zato otpisivanje ne moţe biti instrument za utvrĊivanje vrednosti preduzeća. i to se otpisivanjem konstatuje. jednostavno. Otpisi 91 .što statiĉko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda.

Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. Zato se tako osloboĊena sredstva tretiraju kao privremeno osloboĊena sredstva. Kada se materijal potroši u datom obraĉunskom periodu. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. Po isteku pete godine. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. kaţemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. odreĊeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. koji nije pokriven prihodima datog obraĉunskog perioda. Šta su privremeno osloboĎena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. šta se dogaĊa kad se neko sredstvo otpiše. znaĉi da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. Ne moţe se. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novĉani oblik. odreĊeni iznos sredstava. dakle. tj. u tom sluĉaju nema trajno soloboĊenih sredstava) 92 . i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. treći naredne 2. Šta se dogaĊa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traţi ulaganje odmah u narednom periodu. Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. ĉetvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. od otpisivanja oĉekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. sva sredstva koja su bila osloboĊena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. Da bi se pojavila trajno osloboĊena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. Osim privremeno osloboĊenih sredstava mogu postojati i trajno osloboĎena sredstva. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. privremeno. pa nema ni privremeno ni trajno osloboĊenih sredstava) 2. moţe se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500.postoje. Dakle. a pošto nisu nadoknaĊeni. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. slobodna. Jer. pa i trajno. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja. recimo ĉija je vrednost 1000. Problem nadoknade je problem izmeĊu prihoda i rashoda. To naravno uopšte nisu male sume. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobaĊa. Ali kad se sredstvo otpiše.

nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. PRIMER: Imamo tri mašine ĉija je nabavna vrednost 1500. 6. treće treća).3. 1 2. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno osloboĊena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. naredne godine druga. već da ta potreba za zamenom biva u razliĉitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. 3. 900 120 0 2100 900 2400 1500 900 - 900 93 .трајно емено 1200 300 300 300 300 1. На Садашња вред. 900 900 900 2700 3600 3000 1500 1500 2700 2100 1500 1800 1200 600 900 900 900 120 0 7. 120 0 - 2. 900 120 0 2100 600 900 - 900 - 900 3 600 900 120 2700 0 300 600 900 1800 300 600 900 300 1500 900 1800 - 1800 900 900 4 5. da imaju razliĉiti vek trajanja. Крају mашина год. procenjeni vek trajanja 5 godina. (da se zamena ne mora vršiti odjedanput. Укупн Год. Otpis je linearan. moţemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobaĊanje odreĊenog iznosa sredstava. Ĉak. Збир Замена Ослобођена а амортизација Отпис Отписа СВ и укупно Привр. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u razliĉitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4.

600 900 120 2700 0 900 1800 - 1800 900 900 Ako imate prvu mašinu. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). na kraju šeste zamenu druge. a vrednost treće 1200. su priliĉno rigorozni. druge 900. pa je 1500/5=300). Na kraju šeste godine. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). godišnji otpis 300. Ukupno je osloboĊeno 900 (300+600) i to je takoĊe trajno osloboĊeno. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni.8. 94 . Privremeno osloboĊene amortizacije više nema. prve godine. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. i ona se takoĊe otpisuje. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. Nema zamene u toj godini. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno osloboĊenim. Jer dolazi do stalnih zamena. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno osloboĊeni. zbir godišnjih otpisa 300. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. da se sredstva nabavljaju u razliĉitim vremenskim periodima. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od ĉega 900 ostaje kao trajno osloboĊeno. a 600 privremeno osloboĊeno. Ovo zbog toga. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno osloboĊenih otpisa. ne 1500. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). taĉno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. što je sada kraj treće godine. Vrednost mašine je 1200. OsloboĊena amortizacija iznosi ukupno 1800. Dakle. sve ostalo je privremeno osloboĊeno. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. OsloboĊena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno osloboĊena. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. Treće godine kupuje se trća mašina. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. da su sredstva razliĉitog veka trajanja. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). od toga je 900 stalno. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. od ovih 1800 ne moţemo reći da je sve trajno osloboĊeno. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. akumulirana amortizacija je 1500. Treba da postoji monetarna stabilnost.

Da je pojava trajno osloboĊenih sredstava više izuzetak nego pravilo. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. i ako se otpisuje linearno. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. Rankovića piše koliko moţemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno osloboĊenim sredstvima.67%. SUŠTINA je da znate šta znaĉi i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno osloboĊena sredstva. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. imate samo privremeno osloboĊena sredstva. U knizi kod prof. nabavićete i neku mašinu ĉiji je vek trajanja 3 godine. Gubi se efekat trajno osloboĊenih sredstava. iako je njegov vek trajanja 5 godina. efekat trajnog osloboĊenja prestaje da postoji. neće izdrţati svih pet godina. Ne 95 . ako je ukupno vreme vezivanja 15. drugu i treću godinu. dok se ne dostigne koeficijent elastiĉnosti efekta proširenja. Od tog trenutka postoje samo privremeno osloboĊena sredstva. da su ta trajno osloboĊena sredstva privremenog karaktera. Jer će moţda doći do kvara. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina.biće zamenjene posle 3. On se gubi onda kada sredstva postanu pribliţno jednakog veka trajanja. Ovih trećih 20% vezano je prvu. Kako se izraĉunava proseĉno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. da je dve godine vezana 20%.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. tri godine 20 %. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete proseĉno vreme i podelite sa proseĉnim vremenom.67% vrednosti trajno osloboĊene amortizacije. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboĊena sredstva. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izraĉunali proseĉno. Neki raspored starosti tj. Ĉetvrtih 20% vezano je 4 godine. ĉetiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. tokom ţivota preduzeća se menja. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na poĉetku. onda je proseĉno vreme vezivanja 3 godine. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. Znaĉi. i kada postoji. razbijete na ulaganja od po 20%. Dakle. ali vi svodite na godišnji otpis . Najĉešće pitanje-šta ovo znaĉi? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina. (5-3)/3=66. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. I onog trenutka kada poĉetna vrednost dostigne 66. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. cela priĉa je sraĉunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti moţe obezbediti priliv privremeno i priliv trajno osloboĊenih sredstava. Znaĉi kada uporedite poĉetnu vrednost sa trajno osloboĊenim sredstvima. Znaĉi meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu.67% trajno osloboĊene amortizacije. vek trajanja 5. ili kada broj mašina dostigne 66. To znaĉi da kada poĉetna vrednost opreme. I ovaj efekat trajno osloboĊenih sredstava se moţe tako izgubiti. A s druge strane. šta znaĉi da je proseĉno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumaĉite ovo da je jedna godina vezana 20%. Znaĉi 20% vaše amortizacije je praktilĉno u tom sredstvu vezano 15 godina.

Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog raĉunovodsrva. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. Takav propis je ukinut. da trţište prihvata porast obima proizvodnje 5. Pri utvrĊivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. naravno. Da shvatite na koji naĉin likvidnost firme moţe biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obraĉuna. Namenjeni su iskljuĉivo internim korisnicima informacija. kalkulacije i poreskog bilansa. nego da bi smo znali ciljeve. i obiĉno se baziraju na dnevnim cenama. da preduzeće posluje rentabilno 2. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od drţave.insistiram na tome da ovakve raĉunice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. za potrebe poslovnog bilansa. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. već problem zamene. Otpisivanje sredstava moţe biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. zbog toga da bi smo znali mesta. društvena svojina nestaje. da su sredstva deljiva i da se mogu delimiĉno zamenjivati 4. Ranije je kod nas postojao propis koji je odreĊivao minimalnu visinu stopa amortizacije. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrĊivanje prodajnih cena. Zašto nam je vaţno gde sve otpisivanje moţe da se vrši? Ne. a pre svega finansiranja. a kada je reĉ o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. a nekih je vezano 1 godinu. za ocenu 96 . s obzirom da dolazi do privatizacije.

faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 97 . I drţava propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. druga moţe biti u poreskom i treća moţe biti za potrebe kalkulacije. Naravno. preduzeća su se našla u ĉudu. Preduzeća vrlo ĉesto te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. i onda je visina otpisa obraĉunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. visina otpisa se utvrĊuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi odrţanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na naĉin da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. Tu postoje propisane stope otpisa koje drţava priznaje kao stope po kojima će biti utvrĊena amortizacija iskazana u poreskom bilansu. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne doĊe do stopa koje će njemu odgovarati. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. ne mogu da otpisuju koliko hoće. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost moţe odstupati od trţišnih cena. i ĉim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. u pogonskom obraĉunu. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. klasifikujemo.rentabiliteta posla. a preduzeća po pravilu nemaju struĉnjake koji bi mogli da im kaţu po kojoj stopi. Dakle. Znaĉi rezon drţave je sledeći: moţete vi u poslovnom bilansu da obraĉunate koliku god hoćete amortizaciju. Sada mnoge raĉunovoĊe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane drţavnih organa. zato što su ciljevi razliĉiti. Otuda zakljuĉak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. ali za potrebe utvrĊivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obraĉunatu po ovim stopama. prihvatanja porudţbina. a za potrebe utvrĊivanja oporezivog periodiĉnog rezultata. koji je odreĊivao minimalne stope otpisa. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je drţava propisala. najmanje. Sa aspekta poreskog bilansa. Zbog toga. da otpisuju svoju imovinu. imate tri otpisa za ista sredstva. njihovog odbacivanja i sl. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. Jer rezultat koji se utvrĊuje u pogonskom obraĉunu naziva se ekonomski rezultat. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. One ''alfa'' tabele o kojima ste moţda ĉuli. za potrebe kalkulacije. Dakle. sada moţemo da otpisujemo koliko hoćemo. koje se koriste u Nemaĉkoj. su u stvari stope otpisa utvrĊene za potrebe oporezivanja.

gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. 2.) 3. nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 98 . gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1. fiziĉkim trošenjem tj. radi zaštite ţivotne sredine. treba otpisati u istom periodu. Iako bi moţda period njegove ekspolatacije mogao biti duţi. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. zbog toga što su se u meĊuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niţe troškove. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduţe na period koncesije. ili iscrpljenjem supstance (kada je reĉ o prirodnim bogatstvima). ekonomskim razlozima. ovakva odluka drţave će sredstvo uĉiniti nepodobnim za dalje korišćenje). moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše obiĉan benzin plaćati visoku novĉanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. nepodobnost – npr. Znaĉi. odnosno na vreme otpisa koncesije. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. na primer. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi.2. automobili koji troše obiĉan benzin. imate automobil koji troši obiĉan benzin. Onog trenutka kada se pojavi na trţištu nova genetacija raĉunara. protokom vremena. rabaćenjem. rekli: ne isplati mi se da ugraĊujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. i drţava reši propiše da. Kada bi ste imali takav jedan automobil. u periodu od godinu dana. cene padaju. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preraĉunali bi ste se i npr.

(o tome smo već priĉali): 1. razorni vetrovi. ali ne beskonaĉno). vanrednih dogaĊaja kao što su poţari. prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala moţe biti razlog za obustavu gradnje. Vanredno otpisivanje. i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrĊuje se konaĉna visina redovnih otpisa. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. prema tehnici otpisivanja: 1. a moţe biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograniĉen vek trajanja. Odnosno. ali vanredni otpisi su mogući. ako doĊe do obustavljanja neke investicije. Kod umetniĉkih predmeta koji se takoĊe ne otpisuju. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – moţe biti redovno ili vanredno). II Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše. ali ne zato što nemaju ograniĉen vek trajanja. To se dogaĊa. koji se ne mogu predvideti. sredstva uloţena u izgradnju datog objekta ili date mašine. je vezano za sredstva sa ograniĉenim vekom trajanja. Ostane kamen ispod. 2. poplave. kao piramide. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. sve štete koji nastanu povodom dogaĊaja na ĉiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne moţemo uticati. kada doĊe do znaĉajnog. trajnog oštećenja nekog umetniĉkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. jer teško je verovati da bilo koje umetniĉko delo moţe trajati beskonaĉno dugo (moţda jako dugo. Vrednost zemljišta pre. To je povod za vanredni otpis zemljišta.1. koji se utvrĊuju saglasno MRS i raĉunovodstvenim politikama) 2. dopunsko otpisivanje 99 . 2. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim ţelimo da konstatujemo smanjenje vrednosti. za razliku od redovnog. zemljoresi. i posle polave se dramatiĉno razlikuje. Recimo ako doĊe do poplava koje unište obradivo zemljište. naiĊe bujica i odnese plodno tle. Tu nema sistematskog otpisivanja. u pogonskom obraĉunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) III Postoji još jedna podela. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) IV Moţemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1.

jer ţelimo da izbegnemo rast troškova odrţavanja. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. koja su predmet otpisivanja.metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. Dakle. Znaĉi u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju. To je tzv. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate. Onda je plan ĉisto tehniĉki posao. 7 godina koristimo. onda ćete sigurno naići na tri razliĉita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Ako kaţete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati. u kom je ono tehniĉki sposobno da pruţa usluge. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse ĉiji je ekonomski vek trajanja 10 godina. posle toga prodajemo i kupujemo nova. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. po politici zamene sredstava preduzeća. On je uvek kraći od tehniĉkog veka trajanja. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute.Na osnovu ĉega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Ekonomski vek 100 . povećavajući znaĉi vrednost imovine. koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. i li ţelimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehniĉke ispravnosti naših vozila. shvatićete da to uopšte nije tehniĉki posao. procenjeni vek trajanja. naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina. Uvek morate utvrditi vek trajanja. Prvo. eventualno procenjeni likvidacioni ostatak. Postoji i korisni vek trajanja. plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje. koji je kraći od ekonomskog. Znaĉi. I tek pošto definišete politiku. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. (Katin PC 286. koliki je njihov procenjeni vek trajanja.koliki je njihov procenjeni vek trajanja . navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. Znaĉi da identifikujete: . tehnički vek trajanja. raĉunovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje. Naći će se njihova nabavna vrednost. Zato što se sredstvo moţe koristiti u odreĊenom vremenskom periodu. vi ste time definisali svoju raĉunovodstvenu politiku. moţete pristupiti izradi plana. onda je to takoĊe deo vaše politike. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja. da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode.osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) . kolika je bila njihova nabavna vrednost. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). koji još uvek fantastiĉno funkcioniše. će dato sredstvo biti korišćeno. ĉak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom. on je tehniĉki u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. Naravno. vek trajanja je period u kome sredstvo moţe pruţati usluge. Znaĉi ako kaţete da ćete vaše graĊevinske objekte otpisivati linearno. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja. koje moţete predvideti. To je vek trajanja u kome.

Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u razliĉitm zemljama razliĉito je definisno. Ako navedena dva uslova nisu ispunjena. morate preseći negde. politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis poĉinje da teĉe od prvog narednog meseca. bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpoĉeti po nabavci. svakog meseca knjiţite otpis. Znaĉi. u paragrafu 43. otpis prestaje od prvog narednog meseca. pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka znaĉajna. TakoĊe. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava 101 . Ili na primer. To je prosto konvencija. U nekim zemljama je to. ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvoţĊa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak. Niko ne moţe reći da autobus posle 7 godina ne moţe više da se koristi. mašina moţe da se koristi još. tehniĉko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze. savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja. ali licenca za proizvodnju tog proizvoda istiĉe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga vaţi licenca. i da se moţe pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvoţĊa. MRS-a 16 se kaţe da osnovicu za otpisivanje ĉini nabavna vrednost ili cena koštanja. na pola godine. poĉinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. naravno. otpis se vrši na meseĉnom nivou. koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak. recimo. i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. Iako se sredstvo troši kontinuirano. a ne po poĉetku korišćenja. zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja.trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. zaista je teško u mnogim sluĉajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. Kod nas vaţi pravilo: od prvog narednog meseca. poĉinju da se otpisuju od prvog jula. kod nas. Prema MRS 16 koji se bavi ovim pitanjem. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16. zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka. Isto tako. U paragrafu 46. i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. za sredstva koja su otuĊena u ovom mesecu. U Nemaĉkoj. i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno trţište moţe se ići na procenu i to uzeti u obzir. sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine. vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili sliĉna ograniĉenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. starog graĊevinskog materijala). Nisu sluĉajno ova dva uslova utvrĊena. Ako imate mašine koje traju 10 godina. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine. treba uzeti u obzir uobiĉajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi. oĉekivano fiziĉko rabaćenje (koje zavisi od reţima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene).

koje su njene varijante. osim ako je sadrţan u uĉincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe. mora se periodiĉno preispitati. a to se obiĉno radi onda kada je vek trajanja kratak. Ĉetvrtak. Dopušteno je da sa degresivne metode preĊete na linearno otpisivanje. da izabrani metod ne odraţava na pravi naĉin gubitak ekonomskih koristi. pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan. Imate pravo da izaberete. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. 102 . To se ne smatra instrumentom kojim se moţe uticati na visinu poreskog tereta. šta se otpisuje. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja. i koje su njene slabosti. što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu. Ovo zbog toga. ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. 18. U prvom sluĉaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. U sluĉaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile. Ali ako otpisujete linearno. kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. Procenjeni korisni vek upotrebe. O ovome govori paragraf 49. novembar 2004. Sve smo to naučili u prvoj godini. ali nije dopušteno obrnuto. zato što očekujem da ih znate.. Ako se pokaţe da je oĉekivani korisni vek trajanja. MRS-a 16.gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Obraĉunati otpis predstavlja rashod perioda. SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala. tako povećate otpise i smanjite rezultat – e drţava to ne dozvoljava. Potsetite se uslova za primenu načina utvrĎivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raĉunovodstvene procene. Neću Vam pričati metode otpisivanja. Isto za degresivnu. koje su pretpostavke od kojih polazi. otpis će postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva. a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena.. pa ajde da dodam. pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešite da preĊete na degresivno otpisivanje. visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izraĉunavati po novoj metodi. jer je u tom sluĉaju obraĉunati otpis uraĉunat u cenu koštanja. Znači. putem njegovog otpisivanja. pri tim preispitivanjima. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na odreĎene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. a to je kraj u Power point prezentacijama. U takvom sluĉaju. Očekujem da znate šta je linearna metoda. U drugom sluĉaju.

Znaĉi ja hoću da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti. Zašto imamo da se dugoroĉno drţe. sa namerom da se dugoroĉno drţe. a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeća.3. odnosno. Zbog čega su dugoročna finansijska ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga. dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. Kaţemo da su to ulaganja novĉanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi. pa još i ovaj dodatak? Zato što ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi. Vi ste suvlasnik date firme. u druga preduzeća. bolje reĉeno iz osnovne aktivnosti firme. a to znaĉi da nemaju rok dospeća. a to znaĉi da je rok naplte duţi od godine dana. Šta znači ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme i vas postoji duţnicko-poverilaĉki odnos. Šta znači ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaĉi da vi tim ulaganjem stiĉete svojstvo suvlasnika. I to je razlog zašto se oni vode odvojeno i prihodi odvojeno prate.bilansiranje finansijskih ulaganja - Šta se smatra dugoročnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti. Dugoročna finansijska ulaganja možemo najgrublje klasifikovati u tri grupe: 103 . Jedan je dugoroĉnost koju sam već pomenula. odnosno rok naplate tih potraţivanja je duţi od godine dana. Znaĉi izmedju firme u koju ulaţete i vas postoji vlasniĉki odnos. sa aspekta dospelosti dugoroĉna i kratkoroĉna. Finansijska ulaganja . pa da najpre definišemo šta su to dugoroĉna finansijska ulaganja. odnosno po osnovu prodaje uĉinaka. i to znaĉi da se na njih odnosi ovo da se dugoroĉno drţe. a drugi je da se posebnim evidentiranjem i iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti.

i od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete. I vaša uĉešća se uglavnom odnose na preduzeća za kojima vi već imate odredjene poslovne odnose. Zašto vi zelite da utičete na njenu poslovnu i finansijsku politiku? Zato što kroz taj uticaj ţelite da unapredite sopstveno poslovanje. kvalitet vaših proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaĉa. To nikada ne radite samo zato što firma isplacuje visoke dividende. Ne. Dakle mi ćemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose. pozitivno odraze na naše poslovanje. Znaĉi neće ona nama dati niţe cene. Zato vi ţelite da steknete uĉešće u toj firmi. ili dobavljaĉi. imali ste ga i do sada (zato što ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad) samo ne tako jasno odredjeno. i ne treba. Naravno. Znaĉi. Učešća Ona nama nisu novi pojam. uĉešća se javljaju tek pošto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeća. Primer: imate firmu koja je vaš veliki dobavljać. ili firme koje se bave istraţivanjem i razvojem proizvoda ĉijom se vi proizvodnjom bavite. i kao materijal koristite u daljoj preradi. To znaĉi da kada god se odluĉujete da stiĉete uĉešće u nekoj firmi to nikada ne radite na pamet. Redovnost vaše proizvodnje. Vi imate snaţan interes da kod te firme imate snaţnu poziciju. Vi to radite zato što je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vaše delatnosti. vi ne moţete pri sticanju uĉešća 104 . ali ćete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. Ako moţemo da utiĉemo na odluke koje će u toj firmi biti donete kakve će onda te odluke biti? Onakve kakve odgovaraju nama. ili samo zato što vrednost te firme na trţištu raste. Da bi se uĉešća uopšte javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeća. bilo da su to vaši veliki kupci. Ali ako ste uz to i suvlasnik te firme vaša pozicija će biti mnogo snaţnija nego ako niste. ili firme koje se bave prometom roba ĉijom se proizvodnjom vi bavite. sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vaš uticaj na poslovnu i finansijsku politiku te firme. Dugoroĉne hartije od vrednosti 3. Ušešća 2. znaĉi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarska društva. Vi ulažete u jednu firmu. Dakle to su firme ĉije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti kojom se vi inaĉe bavite. Kako ćete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time što ćete imati u nekoj firmi učešće? Mi uĉešćem stiĉemo pravo glasa. odnosno stiĉemo sposobnost da utiĉemo na donošenje poslovnih odluka u toj firmi.1. Dugoroĉne plasmane 1.

ili kakav je njen rentabilitet. hoću da na to obratite paţnju. vaš glas se neće ĉuti. ili min 20%. ako imate preferencijalne akcije neke firme. vi imate snaţniji uticaj na njenu poslovnu i finansijsku politiku.20% prava glasa 2. jer bi to u tom sluĉaju. Taj broj vam ne omogućava vaš uticaj na poslovanje te firme. a to ne bi odraţavalo pravu suštinu vašeg ulaganja. mogu podići ali ne više od 20%. ali nikada iznad toga. Znaĉi mogu imati 30%. znaĉi vi kaţete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme. da bi ste mogli vršiti neki uticaj. jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. uĉešća dele na: 1. zato mi kada odredjujemo kakvo je uĉešće. Znaĉi. osim ovog motiva. sva vaša uĉešća ispod 25% ne moţete iskazati kao uĉešća. Znaĉi. kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama. snaga našeg uticaja zavisi od visine uĉešća.50% prva glasa 3. Što više ulozite u datu firmu. ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao uĉešće. vi nemate uĉešće. većinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital i prava glasa u velikom broju sluĉajeva stoji znak jednakosti. Vaše ukupno ulaganje će mozda biti 40% kapitala. i uĉešće u preferencijalnim akcijama. Vi ne moţete. znaĉajna 20% . Kako se učešća dele? Pošto smo rekli da su uĉešća osnova za uticaj koji imamo. obiĉna 10% . bude ispunjen još jedan uslov. 105 . odnosno ako kaţete da imate uĉešće samo ako imate 25%. Dakle. I zato se kaţe u IV direktivi da gornja granica ne moţe biti iznad 20%. Znaĉi zato kada govorimo o uĉešću uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. ali nemate pravo glasa. finansijski poloţaj… ali to nije vaš primarni motiv. U zemljama clanicama EU po IV direktivi postojalo je pravo da ovu granicu od 10%. Dakle. vi ste uloţili kapital. zemlje ĉlanice mogu odrediti i visu granicu. ali ćete imati samo 20% glasova. imamo uĉešće u obicnim. vi morate imati makar 10%. uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi. a ne visinu angţovanog kapitala. Zato što ne mora uvek. to bi u velikom broju sluĉajeva znaĉilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima. jer je deo vašeg ulaganja reprezentovan u preferencijalnim akcijama. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao uĉešće potrebno je da. Uvek je bilo ” koliko para toliko muzike”. recimo koje dostiţe minimalno 15%. Znaĉi visina dividende koju ona isplaćuje nije vaš motiv ulaganja. Pa se prema visini učešća u pravu glasa. Zato što. ali ne mora uvek biti tako. ja nemam uĉešće jer ja nemam mogućnost da utiĉem na tu firmu. Znaĉi. koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. ako imate 1% akcija koliko kod vi ţeleli da na osnovu tih akcija utiĉete na tu firmu. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kaţete da imate uĉešće. nacionalnim propisima moţe biti dozvoljeno da se uĉešćem smatra ulaganje u drugo preduzeće.potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma. već morate iskazati kao obiĉna ulaganja. minimun je 10.

Sve te troškove moţete dodati na kupovnu cenu akcija. ili vrhovnog društva. i vrši se po njihovoj nabavnoj vrednosti. uvećanoj za zavisne troškove nabavke (troškovi provizije berzanskom posredniku. Da vi moţete sada. i obrazovati nabavnu vrednostu vaših uĉešća. znaĉi kada neko ima 30% glasova. i što ne moţete ukljuĉiti 106 . vi koji posedujete vićinsko pravo glasa. znaĉi to je trećina od celine. kolika su znaĉajna a kolika su obiĉna. dobijate status matične firme. a posebna za obiĉna. Ako imate većinsko pravo glasa. ali se uvek odvajaju većinska uĉešća kao posebna bilansna pozicija. gde vi upravljate neće naroĉito glasno ĉuti. raditi ono što vi kao vlasnik akcija od njih traţite. 3. na skupštini akcionara uticati bitno. verovato je da će donete odluke. Ako se znaĉajna i obiĉna iskazuju u jednoj poziciji. Jer će ona. a manje od većinskog uĉešća u pravu glasa. pod nazivom ''uĉešća u povezanim preduzećima''. morate se obratiti ovlašćenom berzanskom posredniku koji će to za vas uraditi. vi ćete birati ko će biti u upravnom i nadzornom odboru. Znaĉajno. onda je u napomenama koja prate tu poziciju. 2. jer berza je trţište tj. ja sada neću reći više od polovine. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje uĉešća predstavlja procenjivanje uĉešća u trenutku sticanja. Nabavna vrednost uĉešća je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela. naravno. ali vi morate imati više glasova od svih drugih. ali vaš glas se u skupstini akcionara. a firma koja vrši kontrolu.1. jer izmedju 10 i 20% to nije uĉešće koje vam obezbedjuje da vi moţete bitno uticati na odluke koje će biti donete. To znaĉi da. sekundarno trţište HOV). matiĉnog društva… Bilansiranje učešća Uĉešća koja su većinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija. i biće navedeno na koje firme se odnose znaĉajna uĉešća. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjiţeni kao novi vlasnik tih akcija. tj. moţda ne po svakom pitanju. zato što ne morate imati više od polovine da bi ste imali firmu pod kontrolom. i preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi ćete praktiĉno tu firmu voditi. Ako imate više od 20%. U nekim bilansnim šemama ĉak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znaĉajna uĉešća. budući da imate većinsko pravo glasa. ali se ĉesto znaĉajna i obiĉna uĉešća iskazuju kao jedna pozicija. jer ne moţete vi kupiti akcije na berzi. ali će vam napalatiti proviziju koja će za vas predstavljati ZTN. prikazano odvojeno. Obična učešća daju vam osnovu za odredjeni uticaj. zatim berza će vam zaraĉunati porez na promet. ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar nameće tj. Ono što nema sposobnost aktiviranja. u sledećem smislu. tada se kaţe da imate značajno učešće. tada se takvo uĉešće kvalifikuje kao vecinsko. I zato se takve firme oznaĉavaju kao zavisne firme. i vi nad tom firmom vršite kontrolu. traţi. jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme.

ako se akcije ne kotiraju na berzi. izvestiti me a ja ću to morati da platim.emisionu . Vrednost koju smo dali biće vrednost akcija koje smo kroz razmenu dobili. On će biti tretiran kao rashod perioda. to su izdaci koje biste imali vezane za donošenje odluke o kupovini uĉešća. Sećate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava steĉenih kroz postupak razmene. ja traţim usluge neke konsultanske kuće. testiraćete da li 107 . E taj iznos. ako vršite razmenu. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. Ako se opredeljujete za istorijski trošak. kao osnovicu procenjivanja.iznos za koji se akcija prvi put prodaje .berzansku . tada ćete kao nabavnu vrednost uĉešća. kao tekući trošak. Dakle. Naknadno procenjivanje učešća je procenjivanje na dan bilansa. koji bih ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini uĉešća. nakon što smo to uĉešće stekli. U svim drugim sluĉajevima. njihova poslovna politika je takva. Oni će sve to obaviti. ali nisam baš sigurna kakva je firma. ona je za mene zanimljiva zato što se bavi prodajom i ima široku prodajnu mreţu. Hoću da kupim uĉešće u nekoj firmi. ukoliko se akcije kotiraju na berzi. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost uĉešća. tada ćete vrednost uĉešća testirati na obezvredjenja. Bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje.onu na koju akcija glasi . ali da bi donela odluku mora mi neko pomoći i reći firma je dobra. Ukoliko učešća stičete razmenom akcija. i ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. i svih narednih godina sve dok to uĉešće posedujete. ne moţe biti ukljuĉen u nabavnu cenu uĉešća. što je takodje moguće (znaĉi ja mogu da dam moje akcije i da uzmem akcije neke druge firme. firmu vodi dobar tim. rezervi i neraspodeljene dobiti. Akcija moţe imati ĉetiri vrednosti: .nominalnu .u nabavnu cenu uĉešća. Dakle ne mogu se vezati direktno. odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa. Dakle. i da kroz tu razmenu akcija steknem uĉešće u kapitalu te druge firme). i zato ovo i spada u tekuće troškove.vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija.bilansnu . Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj. jer odluka je mogla da bude i neću da kupim. kada ne bi bilo aţia. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa. uzeti onu vrednost uĉešća koju ste u razmenu dali. ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. ako je firma dobra.vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja . Dakle.

Dakle. To je tzv. ni za godinu dana. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera. 108 . zato što kod firmi koje imaju znaĉajna uĉešća ovo uopšte ne moraju biti male svote. Vrednost uĉešća treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to uĉešće odnosi. onda morate otpisivati vrednosti uĉešća na njegovu niţu vrednost. prihodi od uĉešća ako procenjujete po nabavnoj vrednosti. ni prekosutra. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je ''equity metoda''. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem. ili ćete zadrţati nabavnu vrednost uĉešća. tek u narednoj godini. Znaĉi dogodi se nekad naroĉito oko nove godine. s obzirom na to da vi nećete prodavati uĉešća ni sutra. latentne rezerve. budući da su trţišne cene vasih uĉešća iznad nabavne vrednosti. Postoji joĉ jedan naĉin vrednovanja uĉešća. oko dana bilansa da iz bilo kojih ĉak i potpuno neekonomskih razloga. Jer naĉelo istorijskog troška vam zabranjuje.morate da primenite princip niţe vrednosti. vi ćete u vrednosti uĉešća imati jednu latentnu rezervu (neiskazanu. onda će trţišna vrednost uĉešća biti sve veća u odnosu na nabavnu vrednost. utiĉu na rezultat firme koja uĉešće poseduje. Osnovna ideja ove metode. Pošto su uĉešća dugoroĉna ulaganja. Iskazaćete imovinu niţom nego što ona zapravo jeste. a vi vaše uĉešće drţite na nivou nabavne vrednosti. skrivenu rezervu). nije izvesno kada i da li će se od toga oporaviti. i naĉelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujete naĉelo istorijskog troška. koja se moţe koristiti i kod izrade pojedinaĉnog i kod izrade konsolidovanog bilansa. I dakle. da podignete vrednost uĉešća iznad njegove nabavne vrednosti. Sa druge strane. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu uĉešća koja posedujemo uticaće na nas rezultat tek naredne godine. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg uĉešća. ni za mesec dana. najpre u SAD. ukoliko dodje do pada trţišne vrednosti onda se postavlja pitanje šta nam valja ĉiniti. Mi ţelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koja uĉešće poseduje to uĉešće bude iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog uĉešća. prinudne. je sledeća. jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. Kada uĉešća vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju sluĉajeva dogadja da se u vrednosti uĉešća formiraju tzv. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. Znaĉi dolazi do malog premetanja rezultata. a onda je polako prihvatana i već je prihvaćena u Evropi. Naprotiv. ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti trajnijeg karaktera znaĉi dugoroĉan. Primer: vi imate 30% kapitala firme B. postoji stav da kratkoroĉan pad vrednosti uĉešća ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. ''equity metoda'' zove se još po negde i ''metoda udela''. već da će u tom periodu do prodaje uĉešća trţišna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili moţda rasti onda nema razloga vršiti otpis vrednosti vašeg uĉešća. vrednost uĉešća u vašem bilansu biće podcenjena. Ako je vrednost uĉešća u firmi koja se razvija i ĉija vrednost stalno raste. Razliku ćete tretirati kao rashod perioda. iako je dobitak iz koje ta dividenda potiĉe ostvarena u ovoj poslovnoj godini.

a kapital će rasti. B je objavilo svoje rezultate. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila uĉešće za 30. kapital moţe biti 1400. poraste na 1400. Dakle postoji razlika izmedju vrednosti uĉešća i njemu pripadajućeg dela kapitala. Ova metoda se primenjuje za znaĉajna uĉešća. i kada god vrednost sopstvenog kapitala opada. ali postoji i tu nešto sporno. Neka te posledice prizna i neka se te posledice odraze na visinu njegovog uĉešća. Druga posledica je da vi pripadajući deo dobitka iskazujete kao prihod u istoj godini. a polovina se isplaćuje kao dividende. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjiţi kao prihod. 30% od 200 koliko je povećanje je 60. Već naredne godine. vrednost uĉešća opada. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. Zato što je 30% od 1400 je 460. Svako povećanje kapitala nastalo zbog povećanja rezervi. 109 . Od tih 60 moj novĉani tok je samo 30. i tih 30 će meni biti isplaćeno. a drugih 30 su rezerve u društvu B. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. 30% od 1300 je 430. prihodi su potraţivali uĉešća su dogovala. Kada dobijem tih 30. u kojoj je dobitak nastao. Znaci ja sada imam deo prihoda koji neće biti praćen novĉanim prilivom. nama pripada 400 (30% od 1200). Dakle njemu pripadajući kapital raste. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena. i povećala gotovinu na raĉunu za 30. Kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. nego se knjiţi kao smanjenje vrednosti uĉešća. zadrţavanja neraspodeljene dobiti direktno će povećati visinu uĉešća. a vama će od toga opet pripadati 30% tj.a firma B ima sopstveni kapital 1200. Equity metoda kaţe: ''Ne. donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200. pa će biti odluĉeno da se deo dobitka zadrţi u vidu rezervi. I to ću uraditi na kraju godine. u narednoj godini ako sopstveni kapital B. Neće se maći dalje. U ovom sluĉaju. Ako smo mi to uĉešće platili u datom trenutku 400 i ako primenjujemo nabavnu vrednost. 420. ili u sluĉaju gubitaka pada i vi ćete otpisivati ali sporije. dakle inicijalno će biti uĉešće vrednovano po nabavnoj vrednosti. mi hoćemo da nam se vrednost uĉešća menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. On će za iznos isplaćenih dividendi pasti. dok god vi uĉešće imate ono će biti vrednovano sa 400. I to polovina se zadrţava. ja vrednost uĉešća smanjujem za 30. ja kaţem moje uĉešće po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. jer ja imam 30% kapitala i povećavam vrednost uĉešća za iznos dobiti koja meni pripada. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znaĉajni uticaj na poslovanje firme. i to tako što će se ostvariti dobitak. Znaĉi kada sam izraĉunala deo dobiti koji mi pripada. U narednoj godini skupština akcionara preduzeca B. znaĉi svoj dobitak i ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. Ja sam kao prihod iskazala 60. a nikada neću naplatiti 60. 100 (jer je dobit 200) ja ću na ime dividendi dobiti 30. Ja sam iskazala 60 prihoda i povećala uĉešće. Znaĉi ja kao akcionar sa 30% uĉešća dobiću od ukupne dividende koja iznosi. ali vaše uĉešće je 400. On će sada biti 1300. dakle neće više biti 1400. Znaĉi kada god sopstveni kapital raste povećavam vrednost uĉešća.'' Polazi se od nabavne vrednosti. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam uĉešće 60.

2. da bi prisvojili dividendu koja je znaĉajna. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem i procenjivanjem finansijskih derivata kao sto su fjucersi i sl. dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kraćem od godine dana. ali nije donelo gotovinu i to je ono sto je loše. a drugi naĉinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. Tek kada ja prodam uĉešće. Ova njena slabost se zna i vodi se raĉuna o tome. Ostale dugoročne hartije od vrednosti U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. vi moţete da birate. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje. Standardi koji se bave učešćima . akcije. Ako imate nameru da se mešate u poslovanje neke firme. dugoroĉni plasmani. ne treba vam u kratkom roku. i imala novĉani oblik. Finansijski instrumenti su vlasniĉke i kreditne HOV. A HOV raspoloţive za prodaju su HOV koje mogu. E to je mana ovog modela. Preduzeće kupuje HOV. Imate novca. obveznice. iako nema nameru da ih proda u kratkom roku. Dakle mi ţelimo da formiramo dugoroĉnu rezervu 110 . ako se za tim ukaže potreba. ili da nekome pozajmite ili da kupite neĉije akcije ili obveznice. nemate nameru da se mešate u poslovanje te firme.A ja sam na taj prihod platila porez. a ostalih 30 su povećali rezerve moje firme u kojoj ja imam uĉešće. govorimo o HOV raspoloţivim za prodaju. jer je to dugoroĉna rezerva likvidnosti. Znaĉi prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji neće biti praćen u bliskoj budućnosti naplatama u punom iznosu. obaveze. ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novĉani priliv. Znaĉi ja jesam iskazala prihod od 60. a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. to će se pretvoriti u gotovinu.MRS-22 i medjunarodni standard finansijskog izveštavanja MSIF-3. To ne znaĉi da će se uskoro prodati (takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji i to su kratkoroĉne hartije od vrednosti). To su hartije koje se drţe dugoroĉno. potraţivanja. Dakle ako izaberete da kupite neĉije akcije i to radite samo da bi zaradili na razlici u kursu. a nemate jos 10% akcija moraćete te vaše akcije da iskaţete kao dugoroĉne HOV. i ne dospevaju za naplatu u roku kraćem od godine dana. A za ostale hartije od vrednosti i dugoroĉne plasmane merodavni su MRS 32 ''prezentacija finansijskih instrumenata'' i MRS 39 ''procenjivanje finansijskih instrumenata'' znaĉi jedan standard se bavi naĉinom na koje ih treba bilansirati. a do tada ja platim porez na nešto što jeste prihod. i sve dok ne ispunite onaj uslov da to vaše ulaganje bude bilansirano kao uĉešće. biti prodate. MRS 22 ''poslovne kombinacije ili spajanja” jer uĉešća predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija (jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna).

o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti i njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. Primer: nominalna vrednost obveznice je 1000. Na primer. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. 50 na ime kamate i 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. Ako bi te uspeli da kupite ispod nominale. E ovde postoji jedna razlika kada je reĉ o obveznicama. jer bi ste vi tada na kraju 2 godine dobili više nego što bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. I šta ćete uraditi. vi ste obveznicu platili 1060. kada budemo govorili o dugoroĉnim kreditima tj. i dobicete 100 na ime kamate. vaše potraţivanje jednako je nominalnoj vrednosti. 111 . odnosno i nominalna i realna bi bile jednake iznosile bi 100. I vi ćete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti. Ako se obavi iznad realna kamata je niţa od nominalne. dok se naknadno procenjivanje vrši u skladu sa nacelom nize vrednosti. Realna i nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti. i dobićete ukupno na ime kamate 100. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti. Vaši prihodi od kamate da ste platili po nominali. i recimo da je kamata koju ćete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 za 2 god u apsolutnom iznosu. bilo u vidu kamate. I otpisivaćete sveke godine na teret te godine. Kolika je vaša realna kamata? 40. i vi ćete na kraju druge godine dobiti 1000. steĉenih obveznica. Naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je viša od nominalne. vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. Znaĉi zbog toga što ste platili iznad nominalne vrednosti vaša realna kamata je niţa od nominalne kamate. Znaĉi nije vaţno koliko ste vi platili. vaša realna kamata bi bila. Realna kamata bi tada bila veća. Kada kupite obveznicu vaše potraţivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. Svake godine vi ćete knjiziti. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice ĉja je nominalna vrednost viš imala suprotno dejstvo na vašu realnu kamatu. obveznica glasi na 2 godine. 3. Dugoročni plasmani Ovu priĉu ćemo ponoviti. samo sa druge strane. Ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice.likvidnosti i da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. Inicijalno procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti steĉenih akcija. ili razlike u kursu. vi ćete za 2 god dobiti vasih 1000. Znači kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. Dakle nabavna vrednost je 1060. Mi sada govorimo sa stanovišta onoga ko kupuje obveznice. razlike izmedju nabavne i prodajne vrednosti. platili ste obveznice 950. srazmerni deo te plaćene premije. Vi ćete naplatiti 1000 kada istekne 2 godine. a platitli ste 1060. Naše potraţivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost. I time ćete svesti ovu višu nominalnu na niţu realnu kamatu. a tu razliku ćete iskazati kao odloţeni rashod.

Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. Naknadno procenjivanje vršimo (uzimajući u obzir iznos ĉija se naplata oĉekuje) u skladu sa naĉelom niţe vrednosti. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potraţivanja po osnovu našeg dugoroĉnog plasmana. ili se drţi radi prodaje. Mada pogoršanje boniteta ne mora uvek da znaĉi da je vaše potraţivanje po osnovu dugoroĉnih plasmana postalo nenaplativo. a mi naš plasman naplaćujemo putem anuiteta.Dugoročni plasman je dugoroĉna pozajmica nekom preduzeću sa rokom naplate duţim od godine dana. ako jeste. jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vašeg potraţivanja. i ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. naziva se obrtna imovina. U napomenama će biti navedeno koji su plasmani osigurani. Znaĉi obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se oĉekuje da će biti realizovana (koja se drţi radi prodaje. duţnik plaća kredit putem anuiteta. otpisivanjem. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duţnik ne plaća kamatu tokom otplatnog perioda. Ali sve to zavisi od ugovora. Vi moţete nekome pozajmiti novac i reći hoću da mi date hipoteku na vašu zgradu. unovĉena. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE U konceptualnom okviru. ili se kaţe još u toku jedne godine u zavisnosti od toga šta je duţe. ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. Znaĉi ugovor moţe biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju i kada isteknu godina. To se moţe videti samo iz napomena koje prate plasmane. svako pogoršanje boniteta vašeg duţnika moze znaĉiti gubitak dela vašeg potraţivanja što će rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj. 112 . ili potrošnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. tj. već smo odredili da je obrtna imovina imovina od koje se oĉekuje da bude realizovana tj. ili potrošena. Ali uobiĉajno je da se kamata plaća i da se plasman naplaćuje kao dugoroĉni kredit putem anuiteta. već da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vašeg potraţivanja uvećavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drţe samo radi prodaje. Ukoliko zalogu nemate. Sva imovina za koju se oĉekuje da će biti realizovana. vraća sve odjednom. u zavisnosti od boniteta duţnika. ili vraća putem anuiteta. i šta je uzeto kao zaloga. u toku jednog poslovnog ciklusa. HOV. Dakle. Što se kamate koja se naplaćuje tiĉe. Ţelim da osiguram potpuno naplatu svog potraţivanja. tri. potraţivanja ili nešto drugo. vi moţete smatrati da ćete vaše potraţivanje naplatiti. nepokretnost. Inicijalno procenjivanje vrši se u visini iznosa koji smo pozajmili. dve . ako plasman nije osiguran. u zavisnosti od vredsnosti zaloge. ili prodata.

Prvo imamo : 1. kao i zalihe koje se u obliku osnovnog i pomoćnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja učinaka ili pružanja usluga. već po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. znaĉi niĉim nije uslovljena. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. a imovina koja se drţi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. Zalihe (koje su namenjeni ili potrošnji ili prodaji). Znaĉi osnovni i pomoćni materijal se prvo troše. pa dobijemo nedovršenu proizvodnju. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. Zalihe nedovršene proizvodnje i usluga 3. Znaĉi ako vi rešite da prodate neku mašinu nećete je više bilansirati kao stalnu imovinu već kao obrtnu imovinu. Misli se na potraţivanja kada se kaţe da budu realizovana. 3. i koje će biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. Zalihe gotovih proizvoda i robe 4. Definicija je data tako da iz nje moţete naslutiti koje vrste zaliha ima. 1. Misli se na zalihe gotovih proizvoda i zalihe robe. BILANSIRANJE ZALIHA Time se bavi MRS 2 i u njemu ze zalihe definišu kao sredstva koja se drže radi prodaje u toku perioda. koja su rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji. pomoćni i pogonski materijal 2. a ona imovin koja se drţi radi potrošnje je materijal. I konaĉno u obrtnu imovinu spadaju gotovina i gotovinski ekvivalenti ĉija upotreba niĉim nije ograniĉena. Po redosledu kako bi išle. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drţe radi trgovine. 1. 113 . Osnovni materijal Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je reĉ. Potraţivanja (namenjena pretvaranju u gotovinu). Dati avansi (koji predstavljaju potraţivanje koje će biti pretvoreno u zalihe) Ovde je poštovan kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. Osnovni. Znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvima. pa dobijamo gotove proizvode koje moţemo prodati. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava).ili potrošnje u toku od godine dana). Obrtna imovina se deli na: 1. Zato kaţemo da je osnovni materijal onaj koji ĉini supstancu nekog proizvoda. 2.

Znaĉi pod dugoročnim ugovorom podrazumeva se ugovor ĉije se izvrsenje proteze ili pokriva više obrazunskih perioda. Primer: konac pri šivenju odela. 2. Pogonski materijal Pogonski materijal je materijal koji ne ulazi uopšte u sastav novog proizvoda ali omogućava proizvodnju tog proizvoda. jer proces proizvodnje na tim zalihama još nije doveden do kraja. so i kvasac i voda kod hleba. Primer: materijal koji se troši kod odrţavanja mašina. Nedovršena proizvodnja To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. Znaĉi u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju. soja i zaĉini kod pljeskavice. odnosno zalihe date u lizing. Ovakvo rašĉljanjavanja zaliha uslovljeno je razliĉitim stepenom njihove likvidnosti tj. njihove pretvorljivosti u gotovinu. Pomoćni materijal Pomoćni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne ĉini njegovu glavnu supstancu. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugoroĉnih ugovora.Primer: tkanina pri proizvodnji odeće. Bilansiraćete ih kao nedovršenu proizvodnju. 1. Nedovršene usluge Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapoĉete ali nisu dovedene do kraja. 3. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. brašno u proizvodnji hleba. Ali i potrošnja elektriĉne energije je pogonski materijal. Gotov proizvod je konaĉan uĉinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. 1. To su oni ugovori ĉije se izvršenje proteţe na više obraĉunskih perioda. 114 . a ako mašina neradi proizvodnje nema. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. kao usluge u toku. meso kada pravite pljeskavice. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovršene proizvodnje i time se bavi MRS 11. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati.

oni su nezamenljivi. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni ''metod specificne indetifikacije''. odnosno po ceni koštanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. 115 . preko visine vrednosti prodatih proizvoda. na moţe biti utvrdjena njena cena koštanja kao cena koštanja svih proizvedenih bundi od nerca koje su jednke. Inicijalno procenjivanje zaliha vrši se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe steĉene kupovinom. a to znaĉi da će biti utvrdjena cena koštanja za konkretan proizvod. ili pet komada ali ne masovno. Bundu je kreirao kreator i naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina. i moguće je prevaljivanjem troškova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata. Znaĉi ne proizvodite hiljadu komada već jedan. Vi ste platili isporuku koja još nije izvršena. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno i nije svejedno kakva je bunda. ali bukvalno za konkretni proizvod. U cenu koštanja takvih proizvoda moţete uraĉunati direktne troškove (troškovi direktnog materijala i rada). a kod drugih koristimo uobiĉajni postupak utvrdjivanja cene koštanja. Ne moţete kazati proseĉna vrednost prstena koji se proizvodi u našim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. samo za specifiĉnu vrstu proizvoda. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moţe uticati tako što ćete napraviti izbor zaliha koje će biti predmet prodaje. ili proizvodite odredjeni nakit. pošto su to sve unikatni predmeti. Znate da postoje nakiti koji su jedni jedini na svetu. Ne moţete primenjivati takav naĉin utvrdjivanja cene koštanja. i znamo taĉno o kome je reĉ. Znaĉi vi kada proizvodite hleb. posebne pojedinaĉne troškove. vi utvrdjujete jediniĉnu cenu koštanja. Kod prve bunde koristimo metod specifiĉne indetifikacije za utvrdjivanje cene koštanja. proizvodnje. i onih koji se mogu taĉno indetifikovati. Znamo naĉelo istorijskog troška i znamo koje su to vrednosti. Otuda se metoda specifiĉne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. znaĉi to su unikati. vi odredjujete cenu koštanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. Znaĉi to je potraživanje koje će biti pretvoreno u zalihe. Kod zaliha se insistira na primeni naĉela pojedinaĉnog procenjivanja. i onih koje su prodate. i onih koji ostaju na zalihama. Ali utvrdjujete samo one troškove koji se prema naĉelu uzroĉnosti mogu vezati za taj proizvod.Avansi Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha. i opste troškove izrade tj. sopstvene aktivnosti. ali kada pravite umetnicku sliku. i koje ćete poslati na razne strane svete i kojih ima 100 komada ali koje su iste. zato što su oni prelazan oblik prema zalihama. takvih nema i za njihovu procenu koristite ovu metodu. kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine.

Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti. Za razliku od ove vrste zaliha. u onim situacijama kada preduzeće posluje u okruţenju koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). korišćenje metode specifiĉne identifikacije. Nemam nameru da vam sada priĉam na dugaĉko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada nauĉili. a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti i varijabilnih troškova prodaje. kako se zalihe rašĉlanjavaju i poĉeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha.dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost. kao što su automobili. predviĊa za procenjivanje zaliha. Prošlog puta sam poĉela da vam govorim o bilansiranju zaliha. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. uĉiti.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrĊuje pojedinaĉno. da te zalihe potiĉu iz poslednjih nabavki. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju moţete prodati. ili metodom proceĉne nabavne cene. Pored predmeta visoke vrednosti. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. . teška oprema i sl. dakle. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. ne zato što ţelim da uĉite istoriju. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. ako su rezultat rada samog preduzeća. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća.Naknadno procenjivanje zaliha . dragulji i sl. gde se taĉno moţe identifikovati odreĊeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. koje nisu zamenjive (slike. Rekla sam da MRS 2. Mi ćemo je. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrţavate nabavnu vrednost. onda je pretpostavka o sastavu zaliha (o zalihama koje nisu utrošene). na bazi nabavne vrednosti. Znaĉi. sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. ako su rezulatat kupovine. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se raĉuna primenom cena prvih nabavki na utrošene koliĉine). odnosno cene koštanja. Dakle. i da se u cenu koštanja u tom sluĉaju uraĉunavaju direktni troškovi materijala. Ako je to pretpostavka o potrošnji. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednošću podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troškove prodaje. definisali smo šta se smatra zalihama. odnosno cenu koštanja. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. odnosno cena koštanja sa neto prodajnom vrednošću. ipak. ako potrošene 116 . vi primenjujete naĉelo niţe vrednosti. i u onim privredama. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodiĉni rezultat.

da se ta inflatorna komponenta rezultata obraĉuna i da se onemogući njena raspodela. Zbog toga. gde postoji jaĉanje domaće valute. proglašena osnovnim postupkom.zalihe potiĉu iz prvih nabavki. i . robe ili gotovih proizvoda. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. i inflacija koja nije visoka. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. što se vrednost utrošenih zaliha odreĊuje po cenama prvih nabavki. Ovo zbog toga. naravno deluje ĉudno da se FIFO metoda uzima kao uobiĉajeni postupak. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode moţe obezbediti iskazivanje realnog periodiĉnog rezultata.gde se sastav zaliha stalno menja. a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. što znaĉi da se zalihe ne zadrţavaju dugo.koja imaju širok asortiman materijala. Nama koji ţivimo u inflatornom okruţenju. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. zajedno sa metodom proseĉne cene. u uslovima ĉak i blagog rasta cena. . U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodiĉnog rezultata. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. Naţalost. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. to znaĉi da se zalihe brzo obnavljaju. tj. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. negativne posledice FIFO metode biti ublaţene. praktiĉno upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. gde su samo razlike u stepenu inflacije. u 117 . što onemogućuje precenjivanje rezultata. Jer ako imate visok koeficijent obrta. a to znaĉi povećan odliv sredstava iz preduzeća. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. Svi ovi uslovi. Kod ove metode. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata moţe imati. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. . od strane komiteta za MRS. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih trţišnih cena. kroz oporezivanje i raspodelu takvog rezultata. samtra se da je primena FIFO metode poţeljna u onim preduzećima: . nije poţeljna. koja pretpostavlja korišćenje pojedinaĉnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti. onda zalihe potiĉu iz poslednjih. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. što ponovo znaĉi da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. koja bi se zajedno sa metodom proseĉne cene mogla primenjivati. odnosno. primena u inflatornim uslovima moţe izazvati ozbiljne teškoće. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki.koja imaju visok koeficijent obrta. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi raĉuna o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utiĉemo u tom sluĉaju.kod kojih uĉešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. Ova metoda je.

zbog primene ove metode.periodiĉno (recimo proseĉna nabaavna cena se utvrĊuje svakih mesec dana. a koja je predstavljala alternativni postupak. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala mnoţite sa tako dobijenom cenom). i u uslovima rasta cena. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. onda svakako treba izabrati realno obraĉunat rezultat. oko nekog proseka. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom sluĉaju obraĉunata po cenama prvih nabavki. i . zabranjena. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu proseĉnu cenu). da na zalihama ostaje materijal koji potiĉe iz prvih nabavki. Naravno. Tom argumentu se moţe odmah suprotstaviti ĉinjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obraĉunati. Drugim reĉima. da ostane na zalihama. malo opadaju. U situacijama kada cene malo rastu. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2.stvari. metoda proseĉne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiĉe iz svih nabavki. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. odnosno. sraĉunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. svaka tri meseca.permanentno (utvrĊivanju proseĉne nabavne cene prisupa se praktiĉno posle savake nabavke. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. a to je da ako treba birati izmeĊu realnog bilansa uspeha. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. dovešće do formiranja tzv. U inflatornim uslovima primena ove metode je poţeljna. ili svakih šest. Što se tiĉe metode prosešne cene. Primena proseĉne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. utvrĊuje se mnoţenjem koliĉina sa proseĉnom nabavnom cenom. znaĉi. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. u uslovima monetarne stabilnosti. jer iz 118 . što će reći. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiĉe iz poslednjih nabavki. Ta proseĉna nabavna cena moţe se utvrĊivati: . To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. ako vam se sastav zaliha stalno menja. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. realno obraĉunatog periodiĉnog rezultata i realne vrednosti zaliha. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. bitno promeni rezultat. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. a to znaĉi. i ona vam je poznata. onda će primena proseĉne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obraĉunata po cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. odnosno. Postoji i drugi. osciliraju. odnosno. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. Polazeći od takve pretpostavke. onda će loše posledice primene FIFO metode. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. mnogo jaĉi argument. biti relativno slabe. Jer ako imate visok koeficijent obrta.

u praksi se ĉesto koristi proseĉna nabavna cena.periodiĉna (mi je nismo radili u prvoj godini. ĉinjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. to bi znaĉilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obraĉunskog perioda bile smatrane potrošnjom. ako su krajnje zalihe razliĉite od poĉetnih. jednostavno. već se knjiţe na kraju. tj. dakle. što znaĉi da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obraĉunskog perioda i potrošenog dela poĉetnih zaliha. izmeĊu vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće trţišne vrednosti. preduzeću ne preti nikakva opasnost. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodiĉnog rezultata. da su krajnje zalihe u svemu jednake poĉetnim. ĉvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. i to kao: . vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane poĉetne zalihe. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niţe od poĉetnih zaliha. bi ste dodali vrednost razlike izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha. sa zalihama na poĉetku obraĉunskog perioda. a to moţe biti samo teorijski. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu cene poslednjih nabavki . i ukoliko bi se dogodilo. ta razlika u vrednosti.postojanja latentnih rezervi. Ne postoji. onda postoje dve situacije.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na poĉetku obraĉunskog perioda. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnoţiti. to znaĉi da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih trţišnih cena. To je razlog zbog koga se moţe braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. se troškovi uopše ne knjiţe. moţe se ublaţiti makar delimĉno tako što će se ova razlika pomnoţiti sa cenama poslednjih nabavki. MeĊutim. Ukoliko su krajnje zalihe više od poĉetnih. onda bi se u bilansu zadrţala poĉetna vrednost zaliha. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja moţe da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se poĉetna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obraĉunata po cenama poslednjih nabavki. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoţiti sa cenama prvih nabavki. Na vrednost poĉetnih zaliha. i kao . uz prihvatanje ĉinjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. onda kod primene periodiĉne LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku izmeĊu poĉetnih i krajnih zaliha. a to je redovno. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. i tako smanjiti tu veliku razliku izmeĊu knjigovodstvene i trţišne vrednosti zaliha. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. praktiĉno. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih.permanentna (ovde se za obraĉun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. a sama metoda moţe biti primenjena u dve varijante.). Ili ako je u periodu 119 . da su krajnje zalihe ili više ili niţe od poĉetnih zaliha. i tada ako se primenjuje LIFO metoda uporeĊuju se zalihe na kraju. ili cena poslednje nabavke. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraĉunskog perioda. prodatih zaliha utvrĊuje se mnoţenjem prodate koliĉine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenom koštanja. u toku obraĉunskog perioda.

Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obraĉunu vrednosti utrošenih zaliha. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. LIFO metoda je. a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. zalihama upravlja na naĉina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sliĉnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. kada imate pravo izbora. i utvrĊivanje vrednosti onih zaliha koje su nepotrošene. A kao osnovna prednost ove metode upravo se istiĉe ĉinjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućem obraĉunskom periodu. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. Na taj se naĉin obezbeĊuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. bez obzira na metodu koja se pri obraĉunu vrednosti zaliha koristi.bilo kolebanja cena. trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiĉu iz ranijih nabavki. duţni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. I FIFO metoda. 120 . moţete da birate. poseduje. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koju imamo na raspolaganju ne moţe ispuniti istovremeno oba cilja. duţni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. što u ovom sluĉaju znaĉi. Kao posledica toga dobija se realno obraĉunat periodiĉni rezultat. da će realno predstaviti prinosni i finansijski poloţaj preduzeća. Kada izaberete metodu. TakoĊe.. s jedne strane. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugroţena jer 100 godina stoje na zalihama. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. stvarno. Kad god ste u situaciji da birate.(primer sa Katinom decom i kupovinom). preporuĉljiva za inflatorne uslove. tj. i LIFO metoda i metoda proseĉne nabavne cene oznaĉavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. Izvesno je dakle. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. odnosno. moţda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnoţiti sa proseĉnom nabavnom cenom. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode proseĉne cene. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodiĉnog rezultata.. suprotstavljaju rashodi koji su obraĉunati po tekućim trţišnim cenama. Kada se testira dopustivost metode. pretpostavlja da se uvek. Nikada nećete. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona ĉetvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu meĊusobno uporedivi). već smo ustanovili. Znaĉi. jednake kupovne snage. makar pribliţno.

Znaĉi ne ĉeka se na prodaju tih zaliha. To se vrši u skladu sa naĉelom impariteta. znaĉi. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. Nije to teško. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. iskazujete je na raĉunu AVR. Kada unapred platite reklamu. evidentiranja rashoda. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi ĉije proizvodnje je materijal utrošen. Treba. U udţbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne ĉekajući njihovu realizaciju). ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. Zato ja od vas neću traţiti da je vi nauĉite. nego ĉim se sazna za postojanje gubitka. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. imate novĉani izdatak. Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. i to kada je reĉ o zalihama robe i materijala. ni u jednom paragrafu. funkciju razgraniĉenja preuzimaju raĉuni vremenskih razgraniĉenja. vi ste to platil. Ali sve dok ne potrošite. Znaĉi. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. Zato se kaţe da ulaganja u zalihe postaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. zato što je platio ceo isplaćeni iznos tretira kao trošak materijala. Oni razgraniĉavaju novĉani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. proizvodnog materijala. Ali. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav naĉin vrednovanja zaliha je korišćen ranije. duţni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na niţu. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. a kada je reĉ o zalihama materijala obiĉno se svoĊenje vrši na niţu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrĊivanja gubitaka u skladu sa naĉelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. Naravno. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. kao svoju imovinu. se iz perioda 121 . odnosno. proda. u procesu finansijskog izveštavanja. na niţu neto prodajnu vrednost. bilo da je on osnovni ili pomoćni. MRS 2.Ulaganja u zalihe postaju rashod. I taj trošak ostaje aktiva. Kada je reĉ o uslugama. raĉuni zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. kada je reĉ o zalihama osnovnog. saglasno naĉelu impariteta. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. nigde. Kaţe se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju raĉuni zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. sve dok proizvod radi ĉije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. Znaĉi. Trošak se evidentira onda kada doĊe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. kad vi kupite materijal.

BILANSIRANJE POTRAŢIVANJA Za razliku od zaliha za ĉije bilansiranje je merodavan MRS 2. Naime. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. Naravno. jer je izuzetno vaţno da korisnicima finansijskih izveštaja kaţemo kakva su naša potraţivanja po roĉnosti. nije sporno bilansiranje potraţivanja ali postoji ĉitav niz finansijskih instrumenata kod kojih raĉunovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konaĉne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. moţe se reći: 122 . i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. Misli se. i zato ja na tome neću insistirati.dugoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija naplata će uslediti u periodu duţem od godinu dana. tako da je to razlog da se taj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu odreĊene sume novca. bilansiranje potraţivanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. pre svega. Naravno. da bi oni znali kada se moţe oĉekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraţivanja. i .kratkoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija se naplata oĉekuje u periodu do godine dana.u period ne menja. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. ali MRS 2 takav naĉin vrednovanja zaliha ne poznaje. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. Nema tu neke posebne filozofije. To je izuzetno vaţan podatak. na finansijske derivate kao što su fjuĉersi. na: . i kratkoroĉne pozajmice su osnova svih potraţivanja. ne manje vaţna klasifikacija je ona koja potraţivanja klasifikuje po bonitetu. Isporuke proizvoda i usluga. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . i prošle godine je dopunjen novim odredbama. forvardi. Bonitet potraţivanja je u stvari kvalitet potraţivanja (kada se govori o zalihama. kada je reĉ o klasifikaciji potraţivanja. Ovo iz razloga procene likvidnosti. tj. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. Ova klasifikacija je znaĉajna. Znate da. da ta klasifikacije moţe biti definisana polazeći od razliĉitih kriterijuma. Za finansijsko izveštavanje veoma je vaţna klasifikacija po roku dospeća. varanti i sliĉno.

to su zalihe uobiĉajenog kvaliteta; to znaĉi da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Kada se govori o potraţivanjima, govori se o bonitetu potraţivanja. Bonitet pokazuje sposobnost potraţivanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Jer, potraţivanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. Tako su mene uĉili kad sam bila u srednjoj školipotraţivanja predstavljaju prelazni oblik novca. I kada se spominje bonitet, misli se na to da li će potraţivanje, o roku dospeća, biti u celini naplaćeno. Polazeći od tog kriterijuma, potraţivanja moţemo klasifikovati na: - punovredna – ili potraţivanja punog boniteta, - dubiozna – ili ugroţena, i - zastarela – ili potraţivanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Ova klasifikacija nam je vaţna da bi smo procenili stepen naplativosti. Na primer, znamo da je potraţivanje kratkoroĉno i sada nas zanima da li će se, i u kom iznosu naplatiti, o roku njegovog dospeća. Zatim, vaţna je i klasifikacija potraţivanja prema osnovu njihovog nastanka. Znaĉi iz ĉega su ta potraţivanja rezultirala, tj. koji je poslovni dogaĊaj doveo do nastanka potraţivanja, i po tom kriterijumu sva potraţivanja delimo na: - potraţivanja po osnovu isporuka (robe, usluga, gotovih proizvoda...) – znaĉi isporuke proizvoda rezultiraju potraţivanjem, ali samo onda kada naplata sledi isporuci; ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka dogaĊaju u istom trenutku potraţivanja nema; i u prvom pomenutom sluĉaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraţivanje, - potraţivanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraţivanja kod kojih su uĉesnici matiĉna firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reĉ o zavisnom preduzeću, zajedniĉkom ili pridruţenom preduzeću); ova potraţivanja nisu napravljena prema osnovu nastanka, nego prema uĉesnicima iako se ovde kaţe prema poreklu; a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa; u ovoj poziciji potraţivanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraţivanja po osnovu isporuka, nego će biti potraţivanja i po osnovu finansijskih plasmana, potraţivanja po osnovu dividendi, znaĉi sva potraţivanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeĊenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa), - potraţivanja iz plasmana – potraţivanja koja nastaju po osnovu dugoroĉnog ili kratkoroĉnog plasiranja slobodnih novĉanih sredstava, a radi njihovog ukamaćenja, i - ostala potraţivanja. Prema sigurnosti naplate potraţivanja se mogu podeliti na: - obezbeĊena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda, nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga moţe biti ili nepokretna ili pokretna
123

imovina); ako se pozajmljuje novac, posebno na dugi rok, da bi postojala sigurnost da će potraţivanje biti naplaćeno, davanje pozajmice moţe se usloviti uzimanjem zaloge; moţete reći: u redu, pozajmićemo vam 3 miliona eura, ali traţimo hipoteku na vašu kuću, na vašu fabriku. ili: pozajmićemo vam 50.000eura, ali dajte nam vaše HOV; na taj naĉin ţelimo da obezbedimo naplatu, tako što u sluĉaju da naš duţnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge, i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Zato se osigurana potraţivanja smatraju potraţivanjima ĉija će naplata biti izvršena u celosti. Ono što je sporno ovde, je termin naplate. Znaĉi, ako se dogodi da duţnik ne plati na vreme, mi ćemo naplatiti potraţivanje, ali ne o roku. Jer, dok prodate zalogu proći će odreĊeno vreme, i mora se raĉunati sa tim da naplata tih potraţivanja, iako će biti izvršena u potpunosti, neće biti izvršena o roku dospeća. Zato, kad god se uzima zaloga, uzima se veća vrednost imovine, u odnosu na potraţivanje, naroĉito, ako uzimate zalogu za dugoroĉna potraţivanja. U tom sluĉaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na trţištu padne, jer ne ţelite da vrednost vaše zaloge, u nekom trenutku, bude niţa od vrednosti vašeg potraţivanja. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi duţnici. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u steĉaj), ali iako su imale te hipoteke one su otišle u steĉaj, a te firme su nastavile da posluju. To je nešto što, naravno, u svetu, nije uobiĉajeno. Uzimanje zaloge, videćete, nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti, ne znaĉi uvek da vam je potraţivanje sigurno. Zato što mi nemamo razvijeno trţište nepokretnosti. Na primer, vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici, moţete da se slikate sa tom hipotekom, nemate kome da je prodate. Nema šanse da naplatite, iako imate hipoteku. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV, zato što se one mogu lakše unovĉiti. Njihova je vrednost trţišno poznata. Banke kao zalogu, vrlo ĉesto, uzimaju i potraţivanja. Naroĉito kod izvoznika, potraţivanja koja oni ostvaruju izvozom. Ako firma ima neko potraţivanje od ino kupca, banka će uzeti kao zalogu to potraţivanje ako ţeli da osigura naplatu svog plasmana. - neosigurana – potraţivanja koja nisu obezbeĊena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Potraţivanja koja su jednostavno data na ime. Kako bi rekao naš narod, na obraz dajemo kredit. To je riziĉno ulaganje. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti, da neko uzima sa namerom da ne vrati, nego što, naroĉito kod dugoroĉnih pozajmica, okolnosti mogu biti promenjene tako da duţnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kada imate potraţivanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine, vi dajete pare, i moţete ih dati kao plasman, to je ovo o ĉemu smo sada govorili, ili moţete dati kao avans za buduće isporuke. Suština transakcije je ista – imate potraţivanje. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati, ili da ste mu dali novac pa da on treba, na ime izmirenja tog potraţivanja, vama da izvrši odreĊenu uslugu ili isporuĉi odreĊenu robu. Iako je suština transakcije ista, ova potraţivanja se odvajaju. Odvajaju se zbog toga što se na razliĉit naĉin likvidiraju. Kad imate kratkoroĉne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima, te
124

pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš raĉun uplatiti odreĊenu sumu novca. Ako ste dali avans, takvo potraţivanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Nema priliva gotovine. Zato se potraţivanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraţivanja. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja, kod nematerijalnih ulaganja, kod zaliha, kao posebnu poziciju imali avanse. Ne kao kratkoroĉna potraţivanja finansijske prirode, nego kao deo one imovine, radi ĉije nabavke je avans dat. Što se tiĉe potraţivanja po osnovu isporuke robe i usluga, treba da znamo nekoliko stvari. Prvo, kada nastaje potraţivanje. Potraţivanje vezujemo za prijem robe i fakture, od strane kupca. U trenutku kada svojina sa prodavca preĊe na kupca, nastaje potraţivanje pod uslovom da naplata isporuĉene robe sledi isporuci. Nema potraţivanja dok do isporuke ne doĊe. Moţe postojati sklopljen ugovor, ali nema potraţivanja sve dok ugovorena roba ili usluga nije isporuĉena kupcu. Drugo, na koji iznos potraţivanje glasi. Visina potraţivanja odreĊena je visinom prodajne vrednosti isporuĉene robe ili usluga, ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Odobreni rabati u trenutku prodaje, ili naknadno, kao i odobrena bonifikacija, imaće za posledicu smanjenje visine potraţivanja. Visina potraţivanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom, zato što je to finansijski rashod. Kasa skonto ne smanjuje naše potraţivanje, nego smanjuje iznos novca ĉija se naplata ostvaruje, zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Treća bitna stvar, tiĉe se situacije kada se neko potraţivanje da kao zaloga, tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraţivanjem. Znaĉi kada bilo koji deo vaše imovine, ukljuĉujući i potraţivanja, date kao zalogu, vi ostajete pravni vlasnik date imovine. U ovom sluĉaju, potraţivanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. A ĉinjenica da je ono zaloţeno, biće izloţena u napomenama uz finansijske izveštaje. Ĉetvrto, ukoliko imate potraţivanja prema poslovnim jedinicama, što znaĉi na primer, banka ima potraţivanje prema odreĊenoj ekspozituri ili filijali, ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraţivanja nemaju sposobnost bilansiranja. Neće biti iskazana u bilansu. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća, ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. U bilansu se iskazuju samo ona potraţivanja koja preduzeće, kao pravno lice, ima prema drugim pravnim licima. Potraţivanja je dozvoljeno prebiti ili preraĉunati, sa obavezama (tj. moţe se o potraţivanjima izveštavati na neto principu), samo ako se potraţivanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Znaĉi ja mogu da imam potraţivanje, ako sam ja firma A prema firmi B, mogu da imam potraţivanje i prema firmi C. Firma C moţe imati potraţivanje prema firmi B. Nije dopušteno da se, zato što firma A ima obaveze prema firmi B, i potraţivanje prema firmi C, firma C duguje firmi B, izvrši prebijanje. MeĊutim, ako firma A ima potraţivanje prema firmi B, i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A, moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraţivanja, samo ako su potraţivanja nastala po istom osnovu.
125

Znaĉi ne mogu se prebiti potraţivanja steĉena po osnovu isporuke, sa potraţivanjem koje firma B ima prema A, zato što je izvršen dugoroĉni plasman. Ako firma A, znaĉi, ima potraţivanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B, onda je nuţno da su i potraţivanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka, ili po osnovu kratkoroĉnih ili dugoroĉnih plasmana). Ali ne moţe se potraţivanje po osnovu plasmana saldirati sa potraţivanjem po osnovu isporuke. Još jedan vaţan uslov je da su oba potraţivanja dospela za naplatu. Znaĉi, ne moţemo potraţivanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela, nego će dospeti za mesec ili dva. TakoĊe, vaţno je da potraţivanja budu približno istog iznosa. Ne oĉekuje se da potraţivanje i obaveza budu jednaki u dinar, ali se za prebijanje zahteva da budu pribliţno iste visine. I još jedan uslov, da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni, moguće je izvršiti preraĉunavanje potraţivanja i obaveza. S obzirom da ima ovako puno uslova, moţe se reći da je ovo preraĉunavanje pre izuzetak nego pravilo. Potraţivanja se mogu likvidirati na razliĉite naĉine. Najveći deo potraţivnja likvidira se naplatom o roku dospeća. To je uobiĉajeni naĉin likvidiranja potraţivanja. Zatim, potraţivanje se moţe pretvoriti u drugo potraţivanje. Kada na primer, primite menicu od kupca, potraţivanje od kupaca, pretvara se u meniĉno potraţivanje. Ako bi ste vaš kratkoroĉni plasman pretvorili u dugoroĉni plasman, takoĊe bi došlo do pretvaranja jednog potraţivanja u drugo. Potraţivanje se moţe likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. To se dogaĊa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja, kada u ţelji da pomognete da vaš kupac izaĊe iz krize, moţete se odreći dela ili celog iznosa potraţivanja, ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Tada, na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke, takvo potraţivanje prestaje da postoji. Potraţivanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali, ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reĉi. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraţivanja da se pretvori u gotovinu. Odnosno, uzima se u obzir bonitet potraţivanja. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Znaĉi, za ona potraţivanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu, vaţi pravilo da će zadrţati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobiĉajenim pozicijama. Na poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraţivanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Na raĉunu kratkoroĉni plasmani biće iskazana kratkoroĉna finansijska ulaganja ĉija se naplata ne dovodi u pitanje. Ukoliko naplata nekog potraţivanja bude sporna, bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate, takva potraţivanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraţivanja. Visina takvih potraţivanja mora biti redukovana, na iznos visine naplate koja se oĉekuje. Jer ta su potraţivanja, dakle, potraţivanja kod kojih ne oĉekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Ona se onda bilansiraju u visini oĉekivane naplate. Razlika do punog iznosa je gubitak, koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Potraţivanja ĉija se naplata ne oĉekuje, uopšte, isknjiţavaju se sa raĉuna
126

potraţivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Takva potraţivanja ne smeju biti iskazana u bilansu, jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena, odnosno u vrednosti tih potraţivanja nalazi se skriveni gubitak. Zastarela potraţivanja su potraţivanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera duţnika da izmiri svoju obavezu. Ako znaĉi, propustite sve rokove za naplatu, ne opomenete duţnika, istekne rok u okviru koga to moţete uĉiniti, vaše potraţivanje postaje zastarelo. Potraţivanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite duţnika da plati svoju obavezu, pretvara se u gubitak (to je naĉelo niţe vrednosti). Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Koliki je, znaĉi, kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8, 10, 15, 30, 90 dana. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg duţnika, i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niţi. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika, ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niţi. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. Ako imate stalne kupce, kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Pratite promenu njihovog finansijskog poloţaja i rentabiliteta, i svoju prodajnu politiku usklaĊujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog poloţaja. Znaĉi, ĉim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta, pogoršanje likvidnosti, vi ćete skratiti rokove za naplatu. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah, ili ĉak plaćanjem unapred. Ali, ako dolazi do naglog razvoja firme, i ako vam broj kupaca naglo raste, onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Tada morate raĉunati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraţivanja, jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. I o tome treba voditi raĉuna. Vama će rasti prihodi od prodaje, ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraţivanja. Kod banaka to se isto tako dogaĊa, da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste, onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata, povećanje iznosa minusa po tekućim raĉunima graĊana i sl. Znaĉi, jednostavno banka tada ne moţe svakog komitenta pojedinaĉno dobro da upozna, i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. Pad konjukture moţe da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate, i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze, zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta, imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraţivanja. Kod ino potraţivanja imate, pored kreditnog i valutni rizik, koji je prisutan. Znaĉi, rizik od promene kurseva. A kreditni rizik moţe biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš duţnik, koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraţivanja. Ako, na primer, vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraţivanja, bez obzira na to što vi na to ne moţete uticati, doći će do toga da vaše potraţivanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća, kada je došlo do uvoĊenja sankcija. Odluka Saveta
127

bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu, odnosno da firme koje su imale potraţivanja prema našim preduzećima i banke, više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraţivanja. To je drastiĉan primer kako jedna politiĉka odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraţivanja. Oni su sva ta potraţivanja otpisali, naravno, odavno, ali to ne znaĉi da neće traţiti njihovu naplatu. Visina otpisa se utvrĊuje uvek ili pojedinaĉno na procenat ili paušalno. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca, u smislu potraţivanja. Tada se visina gubitaka neće utvrĊivati analizom svakog tog malog kupca pojedinaĉno, nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraţivanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. Kod banaka se to radi, recimo, sa kreditima stanovništva. Kada banka daje kredite za zimnicu, ili za kupovinu ogreva, i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli, i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Ostala potraživanja su potraţivanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrţe), potraţivanja prema radnicima, potraţivanja po osnovu kratkoroĉnih plasmana, potraţivanja prema drţavi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu, nego drţava kaţe dobro preplatili ste, kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Što se pravila procenjivanja ostalih potraţivanja tiĉe, potpuno je isto kao potraţivanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti, naknadno po principu niţe vrednosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoroĉno finansijsko ulaganje ili kao kratkoroĉno, zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana, i u MRS 39 oznaĉavaju se kao hartije namenjene prodaji, za razliku od hartija raspoloţivih za prodaju, koje se tretiraju kao dugoroĉne HOV. Znaĉi ove su namenjene prodaji, i predstavljaju kratkoroĉnu rezervu likvidnosti. Naravno, kupuju se da bi se zaradilo. Zarada koja se moţe ostvariti je, ili kamata, ili razlika na krsu. Znaĉi, ako se hartija kotira na berzi, i njena vrednost raste, kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana, i oĉekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan, pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. Kratkoroĉnom HOV mogu se smatrati: - akcije drugih preduzeća,

128

- obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je drţati do roka dospeća, moţete je prodati i ranije; a postoje i kratkoroĉne obveznice koje se emituju na mesec dana, 3 meseca, 6 meseci...), - komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta, sa namerom da prikupe kratkoroĉna slobodna novĉana sredstva; umesto da uzmu kratkoroĉni kredit kod banke; i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu), - blagajniĉki zapisi (emituju ih poslovne banke, sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novĉana sredstva; kad kupite blagajniĉki zapis, banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po isteku roka na koji zapis glasi isplati odreĊenu kamatu, ali se obavezuje i da će, ako vi to ţelite, otkupiti sopstveni zapis, isplatiti uloţeni iznos, i naravno kamtu do roka otkupa, umanjenu za odreĊenu proviziju), - sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoroĉnim HOV, one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji, ili poništenju. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala, one se iskazuju u okviru kratkoroĉnih HOV, ali uvek kao posebna bilansna pozicija, jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obiĉno limitiran na 10% od osnovnog kapitala), - menice (koje još nisu dospele), i - ĉekovi (koji takoĊe nisu još dospeli za naplatu. Ako se ĉekovi napišu na neki datum u budućnosti, taj ĉek nije ekvivalent novca. On predstavlja kratkoroĉnu HOV, jer ne moţete njime plaćati, mada će vam u banci reći da ako taj ĉek doĊe u banku, ona moţe da ga realizuje odmah, ona nema nikakvu obavezu da ĉeka rok dospeća. Firma kojoj ste dali taj ĉek moţe ga odmah pustiti na naplatu. Ona to, zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgoĊeno, neće uĉiniti, ali moţe vam se desiti da vam novac sa raĉuna bude skinut i ranije). Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu, i dospele dividende takoĊe se smatraju kratkoroĉnim HOV. Inicijalno, kratkoroĉne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije, obveznica, blagajniĉkih i komercijalnih zapisa), ili po nominalnoj vrednosti (menice, ĉeka). I ovde se primenjuje strogi princip niţe vrednosti. Sećate se da smo rekli da kod dugoroĉnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na trţišu prolaznog karaktera, zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Pošto su ratkoroĉne HOV namenjene prodaji u kratkom roku, svaki pad trţišne ispod nabavne vrednosti, vodi otpisivanju vrednosti kratkoroĉnih HOV. Jer, ako se te akcije prodaju, izvršiće se prodaja sa gubitkom, i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. To je strogi princip niţe vrednosti.

LIKVIDNA SREDSTVA
129

Likvidna sredstva su gotovina, devizna sredstva u blagajni, dospele menice i ĉekovi za naplatu. Vrednost menica se procenjuje, tj. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. Sećate se raĉuna IV meniĉnih potraţivanja. Meniĉno potraţivanje, dakle, sadrţi vaše potraţivanje plus kamatu do roka dospeća menice. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu, vrednost meniĉnog potraţivanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meniĉnog potraţivanja biće vaše potraţivanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Ĉekove procenjujete po nominalnoj vrednosti, odnosno, na iznos na koji ĉek glasi.

BILANSIRANJE AVR

Na dnu strane aktive, u bilansu stanja, nalaze se aktivna vremenska razgraniĉenja, dakle reĉ je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrţi naĉelo uzroĉnosti, odnosno naĉelo razraniĉenja prema predmetu i vremenu. Dakle da bi se prihodi i rashodi dodelili obraĉunskim periodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li je prihod naplaćen a rashod plaćen, u raĉunovodstu se koriste raĉuni vremenskih razraniĉenja. Na strani aktive, dakle u okviru aktivnih vremenskih razraniĉenja predmet iskazivanja su: 1. Nastali, a nenaplaćeni prihodi (dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati, ili prihodi po osnovu kojih se oĉekuje priliv sredstava u budućnosti), 2. Isplaćeni a nenastali rashodi odnosno troškovi (isplate koje će postati rashod u nekom od budućih obraĉunskih perioda, ili troškom). Oĉekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda i troškova i zasto ako traţimo da prihodi i rashodi budu dodeljeni odredjenim obraĉunskim periodima, zašto ja evo pominjem i trošak. To je naravno zbog toga što današnji troškovi predstavljaju sutrašnje rashode, i što ne moţemo oĉekivati da imamo dobro razraniĉenje rashoda ako prethodno nismo izvršili dobro razraniĉenje troškova. U tom smislu se vremensko razraniĉenje troškova smatra pretpostavkom pravilnog razraniĉenja rashoda na obraĉunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Iz navedene sadrţine ove bilansne pozicije moţete zakljuciti da je reĉ o potraţivanjima. Dakle ako nešto zaradite, a ne naplatite vi u suštini imate potraţivanje za obavljeni posao. Nastala je kamata koju ćete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekućoj poslovnoj godini. Znaĉi to što ćete naplatu izvršiti naredne godine za obraĉun rezultata, za
130

predstavljanje vaših finansijske pozicije je irelevantno. Vi imate pravo da raĉunate tu kamatu i da je iskaţete kao prihod tekuće godine u bilansu uspeha odnosno kao povećanje aktive u bilansu stanja. Primer: imate menicu koju ste primili od vašeg kupca, menica je primljena 01.12 a rok dospeća menice je 31.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01.1231.12 predstavlja prihod tekuće godine. Vi ćete naravno tu kamatu obraĉunati i proknjiţicete je kao prihod tekuće godine iako će naplata te kamate biti izvršena u narednoj godini. Funkciju razraniĉenja u ovom primeru ima raĉun ispravka vrednost meničnih potraživanja, na tom raĉunu se nalazi ukupna kamata i sa tog raĉuna skidamo i prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji još nije nastao. A samo potraţivanje zabeleţeno je na raĉunu menična potraživanja, ĉiju visinu vi korigujete kada obraĉunate ovakvu kamatu. A šta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. Šta se dogadja kada izdate u zakup neki prostor i naplaćujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Ne naplaćujete unapred, dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Da li ĉinjenica da ćete zakupninu naplatiti u januaru znaĉi da je to prihod meseca januara. Naravno da ne. Ta zakupnina za decembar je prihod tekuće godine. Kako ćete utvrditi visinu tog prihoda. Na bazi ugovora o zakupu. Znaĉi ugovorom o zakupu definisana je meseĉna zakupnina. Zaduzićete raĉun AVR i odobrićete raĉun prihoda. Znaĉi na raĉunu, pa prema tome i u bilansnoj poziciji biće iskazano vaše potraţivanje za dati nastali prihod ĉija će naplata uslediti u budućnosti. Kada je reĉ o unapred plaćenim troškovima, ili rashodima onda se visina takvih troškova i rashoda utvrdjuje jos lakše. Jer vam je isplaćeni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaćeni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vaše AVR, isplatu koja nije trošak već će postati trošak u budućnosti. I jedno i drugo je potraţivanje. Ovde imate potraţivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplaćene prihode, a ovde imate potraţivanje koje neće biti naplaćeno već će se likvidirati time što će vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. I vidite ta razlika u naĉinu likvidiranja potraţivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razraniĉenja razdvaja na dva dela: na potraţivanja, koja ćete pretvoriti u gotovinu, a to znaĉi nastale a ne naplaćene prihode iskazujete u okviru ostalih potraživanja kratkoroĉnim, a na AVR ostavite samo unapred plaćene troškove i rashode. Jer kada radite analizu likvidnosti vi onda, ako to nije razdvojeno kao kod nas, uvek morate da se pitate a ĉekajte koji deo od ove pozicije će dovesti do priliva gotovine a koji deo neće. Jer onaj deo koji se tiĉe unapred plaćenih troškova iako je potraţivanje neće u budućnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoće. I zbog toga je zgodno da znaĉi na AVR budu unapred plaćeni troškovi odnosno rashodi, a da nastali prihodi ĉija se naplata oĉekuje u budućnosti budu iskazani kao ostala potraţivanja. I IV direktiva predvidja takav naĉin bilansiranja AVR.
131

U svakom sluĉaju to je pozicija koja će u narednom periodu biti ugašena kada naplatimo prihod ili kada utrošimo iznose koje smo unapred platili korišćenjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

Znamo da pasiva sadrţi dva velika bloka izvora. To su sopstveni i pozajmljeni kapital.

BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA

Da bi ste definisali šta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove ĉetiri odlike: 1. to je kapital vlasnika; znaĉi on potiĉe od vlasnika i time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital uloţio u firmu-uloţili su vlasnici. 2. nema rok dospeća, on je u firmu uloţen trajno; dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. Nigde u svetu osim kod nas ne moţe da postoji firma koja nema sopstveni kapital. Ne moţe da postoji firma kod koje su gubici veći od sopstvenog kapitala tj. da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. 3. predstavlja osnovu za upravljanje; zašto vlasnik upravlja firmom, pa zato što kaţe pa ja sam dao pare. Znaĉi taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znaĉi kada vlasnika kaţe ja odluĉujem onda on moţe to reći samo zbog toga što je on taj koji je uloţio novac. 4. kada je reĉ o isplatama koje sa sobom povlaĉi korišćenje tog kapitala od strane preduzeća onda zakljuĉujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Odnosno da isplata ima samo kada preduzeće ostvaruje dobitak, a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da će svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Zašto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Pa zato što oni upravljaju, oni snose poslovni rizik. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje, deo dobiti koji će im pripadati će biti veći i obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro, ukoliko firma ne radi, neće dobiti ništa ili će ĉak izgubiti
132

ono što su u firmu uloţili. (ima i 5. da se povećava iz dodatnih uloga vlasnika ili iz zadrţane dobiti) To su dakle te ĉetiri vazne odlike sopsvenog kapitla i one vaţe za sve pravne forme. Ovo što sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeća. Dakle pravni oblik preduzeća je taj koji odredjuje u kom obliku će se pojaviti sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama reĉ onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeća i ortačka društva, a na drugoj strani imate društva kapitala. Kljuĉna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornost vlasnika. Za prvu grupu karakterisitcna je neograničena odgovornost vlasnika, što znaĉi da vlasnici, ne za gubitke, već za obaveze koje proisteknu iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako imovinom koja je uloţena u firmu tako i svojom privatnom imovinom. Znaĉi kaţemo da predmet prinudnog izvršenja u sluĉaju prinudne naplate potraţivanja ĉini ukupna imovina vlasnika. To je razlog zbog ĉega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeća ili ortakluka brţe bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. I onda ako dodje do takvih tuţbi oni kaţu pa ja nemam nista, ovo pripada mom sinu,o no mojoj svastici, ţeni…a ja nemam nista. Da ne bi mogla da se izvrši plenidba imovine i prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzećima. On moţe, kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moţe spreĉiti da tu imovinu na razne naĉine otudji, naroĉito kada proceni da postoje šanse da dodje do toga da poverioci traţe prodaju njegove imovine. Društva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograničeno. To ograniĉeno znaĉi da predmet prinudnog izvršenja radi naplate njihovih obaveza moţe biti samo imovina koju su uloţili u preduzeće. Da zbog ove ograniĉene odgovornosti vlasnika drţava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaĉi moraju obezbediti da bi takva preduzeća uopšte poslovala. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenjivi kapital ovih društava. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvršena po odredjenoj proceduri, dakle ne znaĉi da se nikada ne moţe promeniti već samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Kod inokosnih firmi, inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrši dodatna ulaganja. Vlasnik moţe kada god mu padne na pamet povući deo kapitala koji je već uloţio u firmu, ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija već se pripisuje inokosnom kapitalu, ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Zato kaţemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenjivog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod društva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene
133

Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvršiti dodatnu uplatu. da bi registar suda bio aţuran. Toga kod nas nema. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju društva upisuju i uplacuju odjedjeni broj udela. udeo jedan je jedan glas. Tako što broj upisanih udela pomnožimo sa nominalnom vrednošću udela. Ako udeli nisu uplaćeni u celini javiće se pozicija neuplaćeni a upisani kapital. Snaga uticaja na društvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. Obicno ¾ većina se traţi da se donese odluka o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala. Naime kada se društva osnivaju tada pri registraciji društva jedan od vaţnijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. Ako su ĉlanovi uplatili više nego što je nominalna vrednost onda će taj višak biti iskazan na posebnom raĉunu u okviru kapitalnih rezervi. Nikada dok firma postoji ne moţe osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. A to znaĉi da svako povećanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupštine vlasnika. Povećanje ovog nepromenljivog kapitala kod društava sa ograniĉenom odgovornošću moze biti izvršeno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih 134 . To znaĉi nominalna vrednost. Statutom društva odredjeno je kolika većina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. upisana u registar nadleţnog privrednog suda. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti. Bilansiranje stalnog ili nepromenjivog kapitala Kod društva sa ograničenom odgovornošću ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. Osim što je potrebno da bude donešena odluka sa ¾ većinom. Moţe biti pravilo. Pošto se ta visina moţe promeniti. Naravno da odluku o smanjenju moţete donositi samo ako je kapital vaše firme iznad zakonom propisanog minimuma. Dakle visina uloţenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moţe razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja društva. Ali udeli će glasiti na nominalnu vrednost. a moţe i drugaĉije pravilo zavisi kako su se dogovorili. U svakom sluĉaju snaga kojom svako od njih pojedinaĉno moţe uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine uloţenog kapitala. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. ta odluka mora biti nakon što se realizuje. Znaĉi kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. Ali ne moţe raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum traţi.njegove visine već da se promena visine mora vršiti po unpred utvrdjenoj proceduri.

naša glasaĉka prava će ostati ista ako i u tim novim udelima svi podjednako uĉestvuju. A naravno ovaj iznos se uplati na raĉun firme. osnovni kapital kod DOO moţemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji već posedujem. onda nove udele otkupljujemo sami. odnosno kaţe se da postojeći vlasnici imaju pravo preĉe kupovine. nemamo šanse da investirani kapital na zadovoljavajući naĉin uposlimo. Obim poslovne aktivnosti preduzeća je pao. Kada je reĉ o smanjenju. mnogo lakše se unovĉavaju nego udeli. udeli se ne prodaju na trţištu kao akcije. i samo se izvrši zamena udela sa niţim za udele sa višim iznosom. Oni dalje mogu prodati nekom drugom i time povećati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. to je moguće. Akcije su mnogo prometnije. I ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo ĉvršće povezani za vlasnike nego akcije. Emitovanje novih udela je takodje moguće. Jer mi nije sve jedno. Znaĉi ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. Primer: ako bi se vrednost udela sa 1000 povećala na 1500 to bi znaĉilo da svaki ĉlan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti još po 500. Znaĉi ako društvo odluĉi da u nekom trenutku poveća svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogućnosti. I to je razlog zbog ĉega se uvek kupovina i kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava prvo nudi postojećim vlasnicima.udela. To je sada stvar politike firme. Ukoliko to ne uradim moram raĉunati da će moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadašnje stanje. što ima suprotne posledice u odnosu na povećanje. da bi zadrţala pravo glasa. 135 . Neću novog suvlasnika i ako neću novog suvlasnika. ali opet po proceduri koja je utvrdjenja. Ali treba znati da tu postoji mogućnost promene relativnog odnosa u broju glasova ĉim nove udele emitujete. To je dopušteno. Da emituje nove udele ili da već postojućim udelima poveća nominalnu vrednost. Ako neću da se moja relativna uĉešća u pravu glasa smanje ja moram. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trţištu. nema organizovanog trţišta udela u OK. Ako neko kupi više a neko manje doći će do promene odnosa u glasaĉkom pravu. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti naĉin. prema tome izvućićemo deo kapitala koji smo uloţili time što ćemo smanjiti nominalnu vrednost udela i svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. u istom odnosu otkupljeni od strane postojećih vlasnika. Primer: ako ja imam 5 udela i mi svi imamo po 5 udela i emitujemo nove udele. To su posledice o kojima treba voditi raĉuna. Ako hoću novog suvlasnika onda ga moram naći. I to smanjenje moţe biti motivisano ili potrebom pokrića gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. dakle privatno se traţe.

Dakle prošto je to razlog zbog ĉega postojeći vlasnici ţele da zadrţe nadzor nad tim ko će kao novi vlasnik doći u firmu. Ako neki od vlasnika ţeli da istupi iz firme. koje vrednosti akcije mogu imati. ali je njen OK niţi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. i oni obiĉno uslovljavaju onome ko ţeli da istupi. on onda moţe u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trećem. nalaze kod spoljnih akcionara. Zašto oni zahtevaju to? Zato što zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. šta on moţe da uradi. ako oni ne ţele ili ne mogu da kupe. Formirani osnovni kapital moţe biti uplaćen odmah i tada govorimo o jednakosti upisanog i uplaćenog kapitala. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. Tada se isplaćuju udeli vlasniku koji istupa.Drugi naĉin je da otkupite i poništite udele. postojećim vlasnicima uopšte nije svejedno ko će im doći kao novi suvlasnik. a otkupljeni udeli se poništavaju. 136 . Kod akcionarskih društava osnovni kapital formira se emisijom i prodajom akcija. moţeš naći novog kupca. Oni ţele da zadrţe kontrolu nad time ko je vlasnik firme. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za raĉunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. jer mi ne moţemo da otkupimo ali moraš da dobiješ našu saglasnost. trţišna vrednost je daleko iznad toga. pa se uplaćeni iznos tretira kao nominalni iznos. Ta nominalna vrednost moţe se bitno razlikovati od tekuće tržišne vrednosti. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. ili moze biti uplaćen delimiĉno. Pošto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znaĉajna. zaduţuje raĉun poništenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. On mora po statutu da prvo ponudi postojećim vlasnicima svoje udele. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. i ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. to je ona vrednost na koju akcija glasi. (moramo znati: šta su akcije. na primer nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. kada ĉitate bilans. U tom sluĉaju se na strani aktive kao i kod DOO pojavljuje pozicija neuplaćeni upisani kapital. Dakle mi ćemo tebe isplatiti i smanjićemo osnovni kapital. I to se ovde ĉešće dogadja. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od rešenja moţe biti da firma otkupi njegove udele. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje raĉun udela. U finansijskim izveštajima pozicija akcijski kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku. U tom sluĉaju firma nije dobila novog vlasnika.

000 akcija. ali broj odobrenih moţe biti veći od broja emitovanih akcija. Ta procedura traje priliĉno dugo i priliĉno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti većina akcionara. ponovno traţenje odobrenja od strane komisije. pa tek onda prodaje akcija. vi traţite dozvolu za emitovanje 75. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. gde se u trenutku osnivanja traţi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno većeg broja akcija nego što će biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. Znaĉi. one još nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju.000 a imate odobrenje za jos 25 000. Ne moţete 100. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. odobreno povećanje akcija. Kada će biti emitovano tih drugih 25. Broj emitovanih ne moţe biti veći od broja odobrenih.000 akcija. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupštine. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. Ovde kada se kaţe konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ĉiji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moţe pretvoriti u redovnu akciju. odobrenje komisije za HOV. Znaĉi emitujete 50. Da biste mogli da emitujete akcije. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najvećeg broja akcionara na skupštini a onda još da obezbedite da oni glasaju za odluku. Zato ćete u finansijskim izvestajima. da pretvore svoju 137 . recimo u tom trenutku.000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. pa onda idete u realizaciju odluke. Pored ovog redovnog povećanja postoji i tzv. a redovno povećanje je povećanje koje ide po proceduri: Odluka skupštine. 50. Uslovljeno povećanje je iznudjeno odnosno ono se vrši kada preduzeće poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. Odobrenje se traţi i od komisije i od skupštine. Znaĉi vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluĉe da tu opciju iskoriste. uslovljeno povećanje akcijskog kapitala.Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moţe se vršiti redovnim povećanjem. objektivno vama treba kapital koji ćete pribaviti emisijom. Ali vi znate da će se društvo razvijati i da će vam biti potreban dodatni kapital. pa tek onda donosite odluku na skupštini akcionara. To moţe izazvati znaĉajne troškove. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. ne u bilansu. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupštini i onda se ide u prodaju akcija. morate imati odobrenje nadleţne komisije za HOV. Ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. Nema nikakvog smisla da skupština donese odluku a komisija kaţe ne moţe. Znaĉi posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu moţete realizovati. To odobreno povećanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih društava. Drugi naĉin povećanja akcijskog kapitala je tzv. ali u beleškama naći broj autorizovanih akcija i broj emitovanih akcija.000 jer moţete najviše polovinu od onoga što ste već emitovali.

Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija i kada se raĉuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. I zato se takvo povećanje kapitala zove uslovljenim povećanjem kapitala. Ne moţemo platiti dividendu sami sebi. Ako negde proĉitate preštampavanje akcija. to je vaţilo ranije kada su se akcije štampale. Sopsveni kapital (ja mislim da je trebala da kaţe osnovni) je nepromenjiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. ali nema nikakvog preštampavanja jer vi ne moţete preţigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. Ta nepromenjivost kapitala posledica je ograniĉene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. Mi znamo taĉno šta će se oĉekivati da će se desiti sa trţišnom vrednošću naših akcija i da te akcije drţimo odredjeno vreme i da ih nakon toga prodamo. Nema štampanja akcija. To je maksimalan broj akcija koje moţete otkupiti. To je naravno. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trţišne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija biće izvršena zamena tih izdanih potvrda. da se na taj naĉin plasiraju sopstvena novĉana sredstva.obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju. jer se akcije moraju štampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguće lako falsifikovati. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo širi pojam od osnovnog kapitala. znaĉi da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije Smanjenje kapitala moţe se vršiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija i tu ćete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom i poništenjem sopstvenih akcija. Mi kada kaţemo SK mislimo na OK 138 . Motivi zbog kojih je preduzeće samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. Da bi se omogućilo klirinški promet HOV. većina HOV pa i akcije emituju se u nematerijalnom obliku. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrše konverziju. jel… niti moţemo sami koristi glasaĉka prava akcija koje mi imamo. mogu da zadovolje. Otkup sopstvenih akcija vrlo ĉesto se izjednaĉava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. otkup sopstvenih akcija je ograniĉen na 10% od osnovnog kapitala. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzeće na berzi samo otkupilo. motivisano i izbegavanjem visokih troškova štampe. Recimo kada raĉunate zaradu po akciji kao pokazatelj profitabilnosti vi ćete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. i nominalne vrednosti. osim omogućavanja klirinskog prometa. Da se preko ove kupovine ne bi uticalo u znaĉajnoj meri na berzanski kurs akcija.

a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve i ono što će biti isplaćeno vlasnicima. Nije obavezno onda ako u statutu društva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. jer zakonske i ostale rezerve nastaju zadrţavanjem dobiti. Dok se kapitalne rezerve formiraju uplatama vlasnika. kapitalne rezerve 3. 139 . znaĉi formiraju se iz dobitka preduzeća. ostale ili slobodne rezerve. znĉi u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. Kapitalne rezerve U ove rezerve spada aţio ili emisiona premija. u društvu ne moraju biti formirane rezerve. Zašto kapitalnu? Zato što je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeća. Ako takve odredbe nema onda će vlasnici sami formirati rezerve društva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogući gubici. Ako u statut društva unesete obavezu da u sluĉaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokriće. Rezerve kod akcionarskih društava se formiraju obavezno. zakonske rezerve 2.Bilansiranje varijabilnog sopstvenog kapitala Drugi deo sopstvenog kapitala kod društva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve i neraspodeljenu dobit. Znaĉi tu nema priliva iz okruţenja u preduzeće. postoje razlike koje se ticu naĉina formiranja. i kapitalnih rezervi sa druge strane. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeća spolja. a kod DOO njihovo formiranje je moguće ali nije po pravilu obavezno. Kod akcionarskih društava postoji obaveza formiranja rezervi. Izmedju zakonskih i slobodnih rezervi sa jedne strane. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka.

U kapitalne rezerve ubrajaju se i one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. iz raznih razloga zeleli da povećaju kapital firme ali ne da povećavaju osnovni kapital. Istu situaciju imamo i kod pretvaranja obveznica u akcije. Dakle što se reţima koriscenja tice kapitalne i zakonske rezerve 140 . to se dešava kod malih akcionarskih društava. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% moţete izvršiti isplate dividende. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividend! Prvi dobici biće akumulirani. Kada je reĉ o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao i zakonske. Zakon o preduzećima predvidja da akcionarska društva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Primer: ako firma ima 1 milion € kapital i 100. To znaĉi da ako vi imate preferencijalnu akciju i hoćete da je pretvorite u obiĉnu. Znaĉi neće biti ĉista zamena nego ce doći još i do uplate odredjenih sredstava na raĉun firme i ta uplata će se smatrati kapitalnom rezervom. Zašto se ova obaveza propisuje? Zbog toga što se smatra da društvo mora imati rezervu koja će zaštititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Ukoliko bi akcionari. Nego će taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. biće odloţeni u vidu zakonskih rezervi. znaĉi namenjene su pokriću gibitaka. Zakonske rezerve Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Obveznica se moţe pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na raĉun firme.000€ mora iznositi zakonska rezerva. Naravno zakonske rezerve mogu biti veće od 10% ali ne mogu biti niţe. Ta vrsta rezervi direktno povećava sopstveni kapital odnosno povećava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. oni mogu izvršiti uplate bez dobijanja akcija na raĉun firme i te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala i onemogućava smanjenje osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala ĉim nastane neki gubitak. Ja mogu da kaţem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrši se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati još toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. Kada vršite naknadna povećanja kapitala uvek morate voditi raĉuna da morate podici i zakonsku rezervu.

Naravno kada iscrpite sve mogućnosti. Znaĉi ne mora biti terminisano za šta one konkretno sluţe. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupština vlasnika. utrošite i neraspodeljenu dobit i ostale rezerve. a kada kaţemo da mozete da date vlasnicima to znaĉi automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeća. pre nego što potrošite ostale rezerve. Šta su te rezerve? One su zadrţana dobit. Uvek se koristi taj višak iznad 10% za pokriće gubitka. Dakle rezerve su vrlo ĉesto cak nekoliko puta veće nego što je osnovni kapital. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrţan radi proširenja materijalne osnove firme. postavlja se pitanje kako će ta firma moći na dugi rok da opstane. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu šta moţete da uradite sa njom. Slobodne rezerve Nemaju unapred utvrdjenu namenu. Znaĉi zakonske i kapitalne saberete. pa tek kada potrošite ostale rezerve moţete korisititi za pokriće gubitka zakonske i kapitalne rezerve. i to mora biti više od 10%. Moţete da date vlasnicima. Prekoredno korišćenje je moguće samo za onaj iznos koji prelazi 10%. za popravljanje finansijske strukture. znaĉi iz zadrţane dobiti. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. Ove rezerve dakle sluţe za proširenje materijalne osnove za finansiranje investicija. I kada spojite zakonske i kapitalne rezerve i imate više od 10% u odnosu na osnovni kapital onda višak moţete koristiti za pokriće gubitka pa ĉak i za neke druge namene.imaju isti reţim. ako je nema troše se ostale rezerve. oni odluĉuju o raspodeli dobitka i koji deo dobitka će biti zadrţan u rezervama i koje rezerve će biti formirane. onda morate koristiti zakonske i kapitalne iako će one pasti ispod 10%. Prvo se troši neraspodeljena dobit ako je ima. zato što društva radije ţele da rast firme finansiraju iz internih izvora. Svaki dinar koji zadrţite popravlja vašu likvidnost. Vi ćete videti u bilansima starijih akcionarskih društava da je varijabilni deo kapitala veći od osnovnog kapitala. ali obiĉno se formiraju u godinama kada preduzeća dobro rade da bi se povećala sigurnost i likvidnost preduzeća. pokriću gubitak sa tim viškom i deo ostalih rezervi a ne da idete logikom da potrošite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. Ako ne proširujete materijalnu osnovu firme. ĉim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva i onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. Znaĉi rećićemo. jaĉanja njenog finansijskog poloţaja. ali ispod 10% ne. i za pokriće gubitka i to pre nego zakonske i kapitalne rezerve. 141 . jer njihova namena jeste pokrice gubitka. Ali ako su vam zakonske i kapitalne rezerve veće od 10% onda to sto je iznad 10% moţe biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Znaĉi kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve.

Recimo ako su u pitanju preduzeća ĉija je delatnost takva da moţe doći do velikih šteta po ţivotnu sredinu. Ostao je. a ĉije odrţavanje u inflatornim uslovima moţe biti dovedeno u pitanje. a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. koji se zvao ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. moţda malo promenjena. dakle. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. i gde se predviĊa revalorizacija kao postupak 142 . novembar 2004. osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve štete mogu biti formirane rezerve koje ce posluţiti ako se dogodidi nešto sto nije moguće predvideti a preduzeće je prinudjeno da takvu štetu sanira o svom trošku. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruţenja u preduzeće. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila pitanjima odrţanja kapitala. već se samo obezbeĊuje njegovo odrţanje. Neraspodeljena dobit je deo dobiti koji odlukom skupštine nije raspodeljen. kaţem bio jer je u meĊuvremenu ukinut. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. Dakle. ali sa tom namenom. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. Revalorizacione rezerve. ostalo je u okviru rezervi da vam kaţem par reĉi o revalorizacionim rezervama. 30. Znaĉi skupština zadrţava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti. nastaju sa ciljem da se odrţi kapital koji je u preduzeće investiran. Znaĉi. biti ponovo uvedena. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. I da bi povećali sigurnost firme oni formiraju rezerve. Ostavljen je kao neraspodeljena dobit. da sluţi za otkalanjanje takvih šteta. Utorak. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala.Ukoliko je u statutu društva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznaĉavaju kao statutarne rezerve. Ako je kraj godine onda moţemo imati neraspodeljenu dobit tekuće godine kao deo sopstvenog kapitala. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude odrţan. a drugi deo dobiti ćemo zadrţati za rezerve. Odluku o njenoj raspodeli doneće skupština u nekom od budućih obraĉunskih perioda I biće reĉeno da deo neraspodeljene dobiti iz prošle godine i dobit iz ove godine biće iskorišćeni za isplatu dividendi. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadrţavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. tu je bio MRS 15.

otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. tu je rešenje bilo drugaĉije. i na taj naĉin se ostvaruje obraĉun realnog rezultata. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. MRS 15 je bio to izmenio. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. bio najbolji. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. Vi znate da predmet revalorizacije moţe biti kapital. kada sredstva ĉijom su revalorizacijom nastale budu otuĊena. i pristup koji se nalazi u standardu 29. Revalorizacione rezerve. tretira se kao revalorizaciona rezerva. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odraţava promene trţišne vrednosti. Mi toliko dugo ţivimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. ako je vrednost u knjigama niţa od trţišne vrednosti onda ne idete na rashode. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. i da pristupi ili naĉini na koje se revalorizacija vrši mogu biti razliĉiti. MeĊutim. koje sada postoje prema MRS. U MRS 16 predviĊena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. Revalorizaciona rezerva raste. i unosi se u bilans uspeha. Pošto trţišne vrednosti mogu da fluktuiraju. Kako mi onda time obezbeĊujemo odrţanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek trţišna 143 . poveća se vrednost imovina na strani aktive. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. ne bi li se obraĉunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugroţen. i niţe knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. Ukoliko pak. To je. u ostalom. i one se u prihode mogu uneti samo onda. kada trţišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. Znaĉi. postoji višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode. preko zakonskih rešenja. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. tada se iz dobitka iskljuĉuje deo koji je potreban za odrţavanje kapitala. Razlika izmeĊu više trţišne. U svakom sluĉaju. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. i ĉini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na trţištu padne (pošto ste vi u knjige uveli imovinu po trţišnoj vrednosti pa onda uporeĊujete postojeću trţišnu vrednost sa trţišnom vrednsošću prethodne godine) tj. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. moţe biti stalna imovina i mogu biti zalihe. ono što vi treba u ovom trenutku da nauĉite. Znaĉi. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. na pomenuti naĉin. Ovaj alternativni postupak dovodi do toga da vi na kraju obraĉunskog perioda za neka sredstva imate trţišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. i smanjuje se kada doĊe do promena u suprotnom smeru. To je tzv.

I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. morate aktivu umanjiti za gubitak. U vezi sa sopstvenim kapitalom. To je rešenje koje je uglavnom sadrţano u Nemaĉkom zakonu. pošujete bruto princip. podjednako dobri. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. rekla sam vam da to moţe da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. Ili. u vezi sa sopstvenim kapitalom. ali kad god radite analizu pre nego što poĉnete. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. ali postojanje gubitka traţite na strani pasive. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. Vi time praktiĉno aktuelizujete troškove amortizacije. jer za inokosna preduzeća i ortaĉka društva. definišemo ga kao razliku izmeĊu veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. i obezbeĊujete realan obraĉun periodiĉnog rezultata. a onda moţe tek biti izgubljen kapital poverilaca. vlasniĉki. Sa aspekta bilansa stanja. kada je reĉ o stalnoj imovini. u drugom sluĉaju u pitanju je neto princip. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. Sa aspekta vlasnika. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obraĉunskog perioda siromašniji nego što je bio na poĉetku. GUBITAK TakoĊe. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. U prvom sluĉaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. U svakom sluĉaju. Ja oĉekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem.. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. nije 144 . Ovaj naĉin predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. ĉini mi se. I jedan i drugi naĉin su. Pitanje je samo koji je naĉin iskazivanja gubitka jasniji. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. Kada se gubitak unosi na stranu aktive. pa je MRS 15 ukinut. U drugom sluĉaju to je već uĉinjeno. Moţemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. suština gubitka je da on uvek znaĉi smanjenje sredstava preduzeća. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. da je cilj formiranja odrţanje kapitala. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom odrţanju. sopstveni kapital. da kaţemo par reĉi o gubicima. –PRIMER sa onih 1000 i 1100. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. kako sve on moţe da se definiše. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. najlakše. nećete uĉiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. I u poslovanju se prvo gubi. tj. To je što se naĉina predstavljanja tiĉe. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu.vrednost..

Ali ţelim da vam skrenem paţnju na znaĉaj gubitka po opstanak firme. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. Prema tome. Prema tome. Kod društvenog kapitala. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. Sama visina gubitka moţe biti razliĉita. radi pokrića gubitka. ĉak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. Ovaj rezon je naroĉito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde drţava dopušta da gubitak iz prethodne godine. politika preduzeća moţe biti razliĉita kada je reĉ o pokriću gubitka. Znaĉi. Drţava ima interesa da preduzeće odrţi iz još mnogo drugih razloga. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. kada dopušta takvo rešenje. On se tada neće pojaviti u bilansu 145 . preduzeće moţe odluĉiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. Drugo rešenje moţe biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. Preduzeće moţe. Drţava. iz dobitka. Ako to nije dovoljno. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. vi sad kaţete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruţenja. i sada kad smo govorili o rezervama. već se rezultat nakon obraĉuna na raĉunu dobitka i gubitka. Time će plaćeni porez biti niţi. i ona se uvek. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije znaĉajan. bilo poverioci ili drţava. Pokriće gubitka iz rezervi oznaĉava se kao formalno pokriće gubitka. nego da ta preduzeća što duţe rade i što duţe plaćaju porez. naravno. Nije. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. Ako je gubitak skromne visine. već da u bilasnu stanja iskaţe gubitak. iskazuje na ovaj naĉin. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. bilo vlasnici. doneti odluku o njegovom pokriću. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. Formalno. Iduće godine. preduzeće moţe doneti odluku da gubitak iskaţe u bilansu. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. moţe odluĉiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. pre oporezivanja.relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. Dakle. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće je nakon toga. iznos gubitka uplatili na raĉun preduzeća. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. bilo da je dobitak ili gubitak. cilj drţave nije da od preduzeća naplati što veći porez. prenosi na ortaĉki kapital ili na ulog vlasnika. bez obzira na visinu. u obraĉunu gubitka kao rezultata. preduzeće na taj naĉin ţeli zapravo da uštedi na porezu. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niţi. reĉ samo o porezu. naša finansijska snaga je takva da moţemo bez problema taj gubitak da podnesemo. Dakle.

pad prihoda. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima prinosnu snagu i sprovoĊenjem odreĊenih mera moţe biti odrţano na dugi rok. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da odrţite preduzeće. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom kapitalu kao drugom segmentu pasive. svake nedelje. Ukoliko pak. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. Sećate se. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. svakog meseca a ĉije promene treba da vam pokaţu da se dogaĊa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. rast troškova primetiti pre nego što doĊe do iskazivanja gubitka. onda jednostavno preduzeću spasa nema. treba da znate da postoji ĉitav niz veliĉina koje moţete pratiti svakodnevno. onda će gubici biti takoĊe veći nego što bi bili da ste uloţili dodatni novac i preduzeće na dugi rok odrţali. takva firma se više ne moţe odrţati. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. Kada doĊe do gubitka to znaĉi da već duţe u preduzeću nešto nije kako treba. I treba ta kretanja. Ako se odluĉite za sanaciju. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednaĉiti sa crvenom lampicom. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. i odrţi na dugi rok. ili da jednostavno ne postoji naĉin da takvo preduzeće na dugi rok bude odrţano.stanja. ili će preduzeće otići u steĉaj. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. odnosno likvidaciju. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uĊu. Gubitak je samo finale neĉega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. To je jedna od pretpostavki za pokretanje steĉajnog postupka. Zato je jako vaţno da se dobro procene šanse preduzeća da preţivi. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. Donošenje te odluke je jako osetljivo. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuĉe iz krize. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. karakteristike pozajmljenog kapitala su: 146 . Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. Pošto ćete voditi fimre. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. znaĉi sigurno gašenje preduzeća. Da li će do sanacije doći. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. mogućnosti koje imamo da ga odrţimo i da onda donesemo pravu odluku. pogotovo visokog gubitka. Ovo je vaţan trenutak. Tu vlasnici više ne mogu da odluĉuju o tome hoće li ili neće odrţati firmu. jer kriza rezultira gubitkom. tada uprava preduzeća. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. Iskazivanje visokog gubitka moţe biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konaĉni rezultat rada preduzeća. Pokreće se steĉajni postupak.

postiţemo tako što priznajući obavezu. obaveze i PVR. jer u tom sluĉaju nema ništa od taĉnog prikazivanja neto imovine. ako se poĊe od statiĉke teorije. Rezervisanja su u našu raĉunovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 147 . i prema tome. ĉija visina je unapred utvrĊena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. istovremeno priznajete i rashod. što znaĉi da preduzeće taĉno zna kada kapital mora biti vraćen. Naše obaveze neće sadrţati sve obaveze.da taj kapital izaziva isplate ĉija je dinamika i visina unapred poznata. Znaĉi. a koje oznaĉavamo kao kamate. . . koji se oznaĉava kao ''rezervisanja. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. ni koliko ćemo taĉno platiti. onda kao cilj formiranja rezervisanja moţete oznaĉiti taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. neto imovina neće biti taĉno iskazana. 1. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja veţete za dinamiĉku teoriju. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. tj. Neto imovina je razlika izmeĊu aktive i obaveza. Znaĉi kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. Ajde da napravimo poreĊenje izmeĊu rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala..da taj kapital ima unapred utvrĊen rok dospeća. poverioci nemaju pravo glasa. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. Ako kaţemo da znamo da obaveza postoji. ni kada ćete morati da je platite. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze ĉija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. neto imovina neće biti taĉno iskazana. formiranjem rezervisanja. vaš periodiĉni rezultat neće biti taĉno obraĉunat. Cilj formiranja rezervisanja. . koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje taĉne neto imovine.da taj kapital potiĉe od poverilaca. Ako obaveze nisu potpune. ĉiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. ne bi bilo ispravno da to ne pokaţemo (da kaţemo kad budemo platili videćemo).da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. Taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. za razliku od isplata koje povlaĉi sopstveni kapital. bio bi utvrĊivanje taĉne neto imovine. ali ne znate taĉno ni koliko iznosi. ĉija visina zavisi od visine dobitka i odluku o ĉijoj visini donosi skupština.

ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). Vi procenjujete visinu rezervisanja. Mi obiĉno nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodiĉnog rezultata. I jedno i drugo formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. formiranje rezervisanja utiĉe na formiranje rezultata. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa razliĉit. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiĉe na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmeţu rezervisanja i rezervi. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. i na raĉunu obaveza. Ako je plaćeni iznos viši. to je sliĉno. rezervisanja. ni koliko ćete taĉno 148 . Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. i na raĉunu rezervisanja i na raĉunu PVR. i to je isto. u periodu formiranja. Kada gasite rezervisanje. pa onda odluĉujete o raspodeli dobiti. Sa druge strane. imaćete rashod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. i da rezervisanja i rezerve nikako ne treba tumaĉiti kao sinonime. smanjuje rezultat. Što se tiĉe razlika izmeĊu rezervisanja i obaveza (obiĉnih). i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. Utiĉe tako što. budu jednaki. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. jer su one formirane nakon što je dobit obraĉunata. moţe se opet promeniti rezultat. Što se tiĉe odnosa izmeĊu rezervisanja i PVR. Koriste se tri pozicije. Dugo je postojo problem da se objasni da izmeĊu rezervisanja i rezervi postoje znaĉajn razlike. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niţi od formiranog rezervisanja. Na poziciji obaveza. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za taĉno odreĊenu namenu. obaveza za koju je rezervisanje formirano. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju taĉno utvrĊenu namenu. Naţalost. Sledi zakljuĉak. bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. a visinu obraĉunavate sami. Naime. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). Do tada raĉunovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. i samo za tu namenu moţe biti iskorišćeno (taĉno se zna za koju obavezu se formira). ali moţe se dogoditi da kada obaveza bude plaćena.1989. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. a niko nije prorok da moţe taĉno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. pošto se formiraju pre utvrĊivanja rezultata. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. Za razgraniĉenja taĉno znate kada morate platiti. u smislu da govorimo o obavezama. Za obaveze taĉno znate kada dospevaju i koliko plaćate. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. moţe biti viša ili niţa od formiranog iznosa rezervisanja. Ukoliko je isplaćeni iznos niţi. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiĉe na rezultat. Kada se oporezuje dobit. Ajde da ih uporedimo.

to je potencijalna obaveza. predstavili bi ste tu obavezu na raĉunu obaveze. Dakle. nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. postoji razlika s obzirom na ĉinjenicu da na rezervisanjima moţemo iskazati obaveze prema samome sebi. I dajete mu garanciju. Pošto niste primili fakturu. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. Znaĉi to je razgraniĉenje izmeĊu rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. odnsono gubitke. niti moţemo spreĉiti njegov nastanak. firma se obrati za kredit stranoj banci. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. i za razliku od obaveze nemate dokument. obraĉunali ste i iskazali preko PVR. i ĉije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. . za to se ne formira rezervisanje. ali mi ne moţemo uticati na to da dogaĊaj nastane. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . koja kaţe nabavite mi garanciju domaće banke. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam paţnju da su ovo uslovi koji inaĉe vaţe za obaveze. Znaĉi. ali je u suštini postojao i ranije. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu raĉunovodstvenu praksu meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima kao takav. vi postajete duţnik banke. visina se obraĉunava na osnovu ugovora. Vi procenjujeta njegov bonitet.platiti. Ako je nešto potencijalna obaveza. a koji je kod rezervisanja verovatan. i vaša procena je takva da je njegov finansijski poloţaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih dogaĊaja. mi ćemo imati obavezu. niste primili fakturu. Sliĉnosti izmeĊu rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog ĉega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. TakoĊe. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. Sliĉnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. i predstavljaju pozajmljeni kapital. sredstava. i 149 . Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. znate koliko morate platiti za mesec dana-obraĉunaćete i formiraćete PVR). koji ovde nije verovatan. a na raĉunu PVR samo obaveze prema trećima. Da ste primili fakturu. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. koja je rezultat prošlih dogaĊaja. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. Kada bankari daju garanciju za kredit. Da bi se rezervisanje formiralo. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. Ako se u budućnosti.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava.

Kad kupujete taj proizvod. ni koliko će zahtev iznositi. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. onda se takve izjave tretiraju takoĊe kao obaveze. Znaĉi. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. Na primer. Dakle. nego što nije da sadašnja obaveza postoji.. tri godine. 6 meseci otkloniti na svoj teret. onda ćete rezervisanje formirati. Garantni list. da vašu obavezu izmirite. Vaţan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvoĊaĉa. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadţmenta koja izaziva opravdano oĉekivanje trećih da ćete postupiti na odreĊeni naĉin.da se moţe pouzdano proceniti visina obaveze. smatra se da postoji ako su ĉinjenice da ćete morati da platite. sa druge strane. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. putem zakona. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. bude objektivna. nego da ćete ga dobiti. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim dogaĊajem. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. da sve ĉinjenice kojima raspolaţete govore u prilog tome. verovatan odliv sredstava. Vi u tom ĉasu ne znate taĉno. vi ste postali druga ugovorna strana. Morate formirati rezervisanje. odnosno. Govorila sam vam o izjavama menadţmenta koje izazivaju oĉekivanja treće strane da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. Prošli dogaĎaj iz koga obaveza rezultira. ili da nešto nećete uraditi. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. Ovde je vaţno da procena koju uĉinite. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. Na primer. nego da obaveze nema. imate garancije za velik broj sliĉnih aparata. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. od onih da do plaćanja doći neće. Prvi uslov. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. na dan bilansa. moţete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. pod uslovom da kvar nije izazvan nestruĉnim rukovanjem kupca. vi morate verovati da zaista obaveza postoji. vodite sudski spor. Ako postoji veliki broj sliĉnih obaveza. Drugi uslov. uslov je da uvek uz reklamaciju. i zato je garantni list zapravo ugovor. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. Na primer. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifiĉnih izjava menadţmenta. da formiranjem rezervisanja ne povredite naĉelo istinitosti. da je verovatnije da obaveza postoji. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. ni kada ćete morati da platite. u stvari. Odnosno. neko vas je tuţio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora moţe rezultirati. Upravo 150 . uz garantni list priloţite raĉun.. a koja se tiĉe visine rezervisanja.. Ako vas neko moţe naterati. je. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. preniskog.

koje je u toku obraĉunskog perioda prodalo odreĊeni broj aparata.gubitke koji potiĉu iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. Tu se obiĉno. iz godine u godinu. to su tri osnova za koja se prema MRS 37 mogu formirati rezervisnja. i koliko je otklanjanje koštalo. Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. . budući da to znaju. Ako bi svi aparati imali malu grešku. Vi moţete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. pored iskustva koriste i odreĊene matematiĉke metode. jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (traţeći zbog ĉega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). Prema standardu 37. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. Moţemo sa zadovoljavajućom taĉnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. srednji ili veliki. drugi za limariju. To je malo drugaĉija podela od one koju imate u vašem udţbeniku. i naravno. a revizori. naša rezervisanja. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. na teret ove poslovne godine. da pri prodaji toliko proizvoda. troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. tj. koliko su kvarovi teški. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje.obaveze prema trećima – npr. Ne moţe se uraditi sledeće: pošto oĉekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti odreĊeni broj. obaveze po osnovu garancija. da će se u garantnom roku odreĊeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. rezervisanja se formiraju za: . generalno. kada ţele da povećaju ili smanje rezultat u odreĊenom obraĉunskom periodu. Evo jednog primera kako se moţe utvrditi visina rezervisanja za garancije. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. Kada je reĉ o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku. Znaĉi. garancija sa razliĉitim vekom trajanja.restrukturiranje.ova ĉinjenica da se visina rezervisanja procenjuje. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. Nikada se rezervisanje. Imate ĉitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. dovodi do toga da raĉunovoĊe vrlo ĉesto rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. ne moţe formirati za gubitak firme u celini. troškovi popravke bi 151 . koju završavamo sa dobitkom. Poznato vam je da za jedan proizvod moţete dati više garancija. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. . To nije dozvoljeno. Iskustvo nam govori.

za 10 godina isplaćujete prvu penziju. Morali bi ste diskontovati 50. jer 50.000 ako odustanem. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budućih isplata. Problematični ili teretni ugovori. ako formirate rezervisanje za penzije. Ili. da će ispunjenje tog ugovora.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor. moţete uraditi dve stvari. a da samo u 5% sluĉajeva proizvodi imaju veliki kvar. da bude formirano na 15.000 na sadašnju vrednost. Sadašnja vrednost tih 50. Visina takvih rezervisanja se utvrĊuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira. troškovi bi bili 150.000 danas i 50. Gledam šta je za mene povoljnije. Prihodi su fiksirani. i ugovorite fiksnu cenu. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. za 10 godina iznosio 50. sa kamatom. ĉije ispunjenje.000 za 10 godina su dve razliĉite stvari. Ako se. Rezervisanje treba. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50.bili 50. i ostvariti gubitak. Ako bi gubitak bio 100. Znaĉi. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. Da li moţete reći. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. Ako bi svi imali znaĉajnu grešku. raskinuti ugovor. Izvesno je. na primer. za koje se mogu formirati rezervisanja. Moţete.000 neizbeţni trošak. vaši rashodi zbog toga rastu. U meĊuvremenu. Iznos rezervisanja se raĉuna na sledeći naĉin: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. U 15% slugajeva kupci reklamiraju.000 hiljada. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja. eventualno. odnosno jednokratni raskid. i gubim 80. i umesto dobitka imaćete gubitak. 152 . cena nafte skoĉi. dakle. su ugovori ĉije izmirenje. moţete ispuniti ugovor. ili sam gubitak.000.000. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora.000. Znaĉi.000. to je neizbeţni trošak. na primer.15% x 50. a ako ćete sa isplatom penzija poĉeti u budućnosti. Neizbeţne troškove. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate oĉekuju u duţem vremenskom periodu u budućnosti. da danas treba izdvojiti 50. a troškovi goriva predstavljaju znaĉajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. Dakle.000? Ne.000 + 5% X 150. vi rezonujete na sledeći naĉin: plaćam 100.000 bi bio iznos koji bi. a odustanica 80. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti. Znaĉi. zahteva nastanak viših rashoda. u odnosu na trenutak formiranja. jer je taj iznos od 80. troškovi bi bili 50. U ovakvoj situaciji.000. dovesti do gubitka. ali nemaju svi nega njih 15%. i reĉ je o manjem kvaru. cene inputa rastu. a rezervisanje formirate sada.000 = 15. ako su oni niţi od gubitka. ako peći rade na naftu). predstavljaju neto troškovi raskida ugovora.000 zato što znamo da ako bi svi imali mali kvar.000. u ovom sluĉaju.000. dogovorite da prodate odreĊenu koliĉinu proizvoda. plaćam vam 80.000. ako je on niţi od troškova raskida.000 – odustali bi ste i rekli dobro.

U okviru nje postoji i destilerija eteriĉnih ulja. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. pa šaltera. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. Znaĉi. I to je restrukturiranje. Termin koji jako ĉesto ĉujete na televiziji. pa smo evo formirali rezervisanje. Odluĉiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteriĉnih ulja. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . upravu banke. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadrţati. Ili. na primer.Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odluĉuje. to će biti restrukturiranje. ukinete jedan hijerarhijski nivo. sa druge strane. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. pa onda imate uprave filijala. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) .krupna promena u strukturi menadţmenta (ako uradite reorganizaciju na naĉin da uvedete još jedan nivo upravljanja. zatvoriti. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. Restrukturiranje je kada rešite na primer. recimo. kaţemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. ĉitate u novinama. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. i da se u buduće bavi samo trgovinom. Osim ĉajeva radi i neke druge preparate. Dakle. kao što je bio Simpo. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) . ili da jednostavno prestanete da se bavite time. jer sam dala garantni rok.. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. Imali ste veliku proizvodnu firmu. da lica koja će restrukturiranjem 153 .zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. izvršili bi restrukturiranje. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. odluĉi da se bavi i proizvodnjom proizvoda ĉiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. al to će vam kolega Đuriĉin bolje objasniti od mene) .fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteriĉnih ulja. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. prvo. Ne moţe preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine. pa ekspozitura. i ţelite da ga zatvorite. Ja znam da postoji obaveza za garancije. Ako odluĉite da taj deo firme prodate. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. imate.. ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja. već da ih kupujete gotova. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluĉi da izvrši restrukturiranje.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. Ukoliko bi odluĉili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja.

Kada taj plan napravite. ne moţete uraĉunati u rezervisanja. ili smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. potrebno je objaviti. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. prihodi 80. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15. dakle. kod pomenutih lica. Svi ti troškovi. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160. ukljuĉiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. Kao i da taj plan. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite.000. to je jednokratno rezervisanje. Ali isplatili smo 8.kakav je odnos rezervisanja na poĉetku i na kraju godine (razlika izmeĊu rezervisanja na poĉetku i na kraju godine.000.biti pogoĊena. utvrĊuje se ukljuĉivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovoĊenjem restrukturiranja. u visinu rezervisanja. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. ali su sraĉunati na buduću aktivnost.000 i ukinućete 154 . mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili.000. to je u redu. znaĉi. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. Moţete uraĉunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. vi moţete u visinu rezervisanja ukljuĉiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate. Ne moţete. već za buduće aktivnosti preduzeća. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogaĊa. ili im morate ponuditi odreĊeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto. ali tamo oni neće raditi isti posao. onda imate pravo da formirate rezervisanje. Planom o restrukturiranju. nećete je preseliti. Tokom godine kvarovi će nastajati. obelodaniti. ne moţete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti ukljuĉeni u rezervisanja. ostavićete je ili ćete je prodati. . Planirali smo da ćemo isplatiti 15. ali sa gubicima. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima. uĉiniti dostupnim javnosti. SprovoĊenje te odluke košta. Što se tiĉe rezervisanja. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. Ako vi kaţete zatvaramo pogon za proizvodnju eteriĉnih ulja na Vlasini. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine. u iznosu od malopre pomenutih 80.000 (troškovi prodatih proizvoda).000.000. .koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja odreĊenog ugovora. Visinu rezervisanja za restrukturiranje. Na primer.koja ste sve rezervisanja formirali. neke podatke: . zakljuĉak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). izazove opravdano oĉekivanje u vezi sa njegovim sprovoĊenjem. isplatili smo 13. Ali ako kaţete. moraju biti predviĊene takve obaveze preduzeća. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. .da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje.

sadašnje obaveze. i . . 155 . obim prodatih proizvoda je veći.000.ţelimo da obavimo neki posao.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope. ovde imamo neiskorišćenih 20. koji oznaĉava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrĊeno za tu oĉekivanu buduću nadoknadu.000.000 i doknjiţićemo još 100. nemamo dovoljno sopstvenog kapitala. . Na primer. . treba vam rezervisnje od 120. Zanĉi. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli. rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80. rezervisanje za popravke u garantnom roku.000. Kaţete.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridţ. . to sam vam priĉala iz raĉunovodstva. Kaţemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuĊeg kapitala. Prema tome. dokle ima smisla koristiti tuĊi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. naredne godine vi morate formirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini. taĉnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.kratak opis obaveze i oĉekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje. Obaveze Definišemo ih kao.da se visina moţe pouzdano utvrditi. jer ste vi tih 80. potrebno je: . po osnovu ĉijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. procena je.000 preneli na prihode. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80. ne ukidaju se na kraju godine. gde bi ste ovih 20.pribavljanje dodatnog kapitala .rezervisanje. Najvaţniji razlozi za korišćenje tuĊeg novca su: . i doći ćete do 120. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . 2.000. koje će vam dugovati 80.000. .naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.000 već tretirali kao rashod prethodnog obraĉunskog perioda. Za te proizvode. a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. Da bi se obaveza priznala. Rezervisanja koje formirate svake godine. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu.iznos bilo kakve oĉekivanje nadoknade.).000.ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. koje su rezultat prošlih dogaĊaja. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100. povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100.000.000.

obaveze po osnovu finansijskih aranţmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. a spomenućemo one koji se najĉešće koriste. preuzeta obaveza mora izvršiti. Redosled u stvari treba da bude obrnut. tj. U tom smislu postoje: 156 . . zbog obaveza koje nastaju automatski. 1. imamo premalo uĉešće dugoroĉnih izvora. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost.popravljanje finansijske strukture . decembar 2004. Kaţete platiću u uobiĉajenom zakonskom roku. Kada je reĉ o obaveznosti plaćanja. obaveze prema drţavi. Prema načinu sticanja. . bilo nas kao poverilaca ili kao duţnika (obaveznost plaćanja). Da li kredit mogu vratiti ako se zaduţim? – to je naĉin na koji bi trebalo rezonovati. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: . To je uobiĉajeni naĉin rada koji produkuje nastanak obaveza. obaveze prema vlasnicima i sl. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. obaveze prema zaposlenima.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljaĉima.razdvajanje robnog i novĉanog toka . ĉak i kad nećete. zato što isporuka prethodi plaćanjima. pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu. 2. kako da dobiju kredit. onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. 2. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoroĉnog opstanka firme.imamo lošu finansijsku strukturu. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na ĉemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj drţavi su više zaštićeni duţnici od poverilaca. pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze. Razdvajanje robnog i novĉanog toka dovodi do formiranja obaveza. Glavni problem duţnika je kako da se zaduţe. Prema sigurnosti.razlog nevoljnog formiranja obaveza. u odnosu na kratkoroĉne izvore. jer nas ne mogu dobavljaĉi finansirati u meri u kojoj je to potrebno. Ĉetvrtak.. a ne kako će uzeti kredit vratiti. To su obaveze prema dobavljaĉima. Popravljamo strukturu uzimajući dugoroĉni kredit. Da li vi traţite od dobavljaĉa nešto specijalno? Ne. recimo dugoroĉni krediti ili kratkoroĉni krediti. Dakle. To uopšte ne treba da bude tako.

To nikako ne znaĉi da vi ne morate da platite. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: .Vreme koje je potrebno za prodaju. dok ne doĊe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U sluĉaju da ti ne platim moţeš prodati ovu imovinu. Prema poveriocima. on nema realno obezbeĊenje svojih potraţivanja. ili drugi poverilac. .ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. 3.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. ili ortaĉkom društvu. i iz iznosa dobijenog unovĉenjem te imovine. ako je reĉ o akcionarkom društvu. ima pravo da traţi prodaju zgrade da bi namirila svoja potraţivanja. ako se radi o doo.obaveze prema drţavi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. Znaĉi.. Dakle.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. Znaĉi. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost. obeveze se dele tako i tako. ukoliko ste dali zgradu u zalogu. što predstavlja još jedan kriterijum za rašĉlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima. namiriti svoje potraţivanje prema meni. To znaĉi da su HOV poţeljna zaloga.'' To znaĉi davanje zaloge. na osnovu toga i toga. Ovo zbog toga. . nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. ne znaĉi da vi treba da se izselite iz nje. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. Poĉinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. ali ako ne platite kredit banka.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. Sama zaloga. Kada se odabira 157 .osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. ili uĉešće u dobitku.obaveze prema kreditnim institucijama. naknada i dodataka na zarade. . što ih je moguće lako unovĉiti. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne poĉinjete podelom.obaveze prema dobavljaĉima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. troškovi koje povlaĉi prodaja. . . . nego kada je u pitanju HOV. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinaĉnih preduzeća.

MRS 1 traţi da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama. onda vam je kriterijum roĉnosti 12 meseci. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. Ako ga morate platiti za 11 meseci. Vaţno je kada obaveza treba da bude plaćena. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoroĉne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. na kratkoroĉne obaveze. zbog ovog ĉvrstog obećanja. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog duţnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduţenjima) moţe usloviti odobrenje kredita navoĊenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. postoji još jendno ''ali''. ali u okviru poslovnog ciklusa. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. od kojih su dve godine istekle. na dan bilansa se odluĉuje o tome šta se smatra kratkoroĉnom. Onaj koji traţi novac uvek je u podreĊenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traţi. i dogoroĉne – kojima je rok dospeća duţi od 12 meseci. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. pre dana bilansa. Zato se kaţe ''na dan bilansa''. Za vas je relevantna ĉinjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoroĉnu. na primer. Ako kaţete imam 1. Iako je dakle. prebacićete je sa dugoroĉnih obaveza. I kada budete ĉitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoroĉna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. MeĊutim. Znaĉi. a šta dugoroĉnom obavezom. ovo vaţi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne vaţi! Znaĉi. 158 . prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. mora se voditi raĉuna o cilju koji se podelom ţeli postići. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. a to moţe biti i cela obaveza.000 dinara obaveza. Ne moţe se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. ili dugoroĉni. ako je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. podele prema ročnosti. i zato se u MRS 1. odustajete od reklasifikacije. zaposlenima itd. Znaĉi. znaĉi nije vaţan inicijalni period na koji obaveze glasi. ako vam banka na vaš zahtev odobri produţenje roka otplate za još godinu dana. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. Imali ste kredit na tri godine. utemeljenog na ugovoru. kad uzmete kratkoroĉni kredit. Od ovoga moţete odustati.000. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je duţina poslovnog ciklusa. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. vaša nova zaduţenja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu preĊe recimo 35%''. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljaĉima. Znaĉi. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi raĉuna. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za rašĉlanjavanje.kriterijum. i zadrţavate celu obevezu kao dugoroĉnu. odustajete od reklasifikacije. Banka ponekad. Ako ste imali dugoroĉnu obavezu. Odnosno.) imaju se smatrati kratkoroĉnim. MeĊutim. Ovaj kriterijum je vaţan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. nego je vaţno koliko je ostalo do plaćanja. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duţe od 12 meseci. i duţe. iako dospevaju u periodu duţem od 12 meseci.

U mnogo sluĉajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. ili još kaţemo nabavnoj vrednosti obaveze. Do razlika moţe doći i kada je obaveza u stranoj valuti. vrši se saglasno naĉelu više vrednosti. pre dana bilansa: ''Nema veze. koristićete naĉelo više vrednosti. Ako bi se dogodilo. neću da mislim. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoroĉnu. vrši se po nominalnoj. recimo. zadrţaćete tu obavezu kao dugoroĉnu. 12. Kada god odluĉujete o tome koja je obaveza dugoroĉna. a doĊe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. kreditu. Znaĉi. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. Mogu se razlikovati. Zastarelost obeveze moţe takoĊe biti razlog njenog smanjenja. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital preĊe 35%. a nakon što je obaveza nastala. što znaĉi da ćete na dan bilansa uporeĊivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoroĉne. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. ako se kasni sa plaćanjem. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze ĉije rašĉlanjavanje vršite. od recimo 5 godina. traţiću naplatu kredita u celini. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. kod naknadnog procenjivanja. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. morate navesti kada je obaveza nastala. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljaĉima. MeĊutim. a koja kratkoroĉna. i ako preĊete 35% nećemo traţiti isplatu odjednom. Jedino ako bi banka rekla. Dnevna vrednost moţe biti i niţa od nominalne. Na primer. odnosno. i u jednom trenutku neće moći da plati.banka će sve vreme nadzirati zaduţenja firme. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. Znaĉi. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoroĉnom. i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. Naknadno procenjivanje tj. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. ali ne uvek. i 159 .''. On se zaduţuje stalno. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduţenja ne smeju da preĊu 35% sopstvenog kapitala. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. Dakle. tada je nominalna. a koje dugoroĉne. u nekom trenutku ukupno zaduţenje firme preĊe 35% banka ima pravo da traţi naplatu preostalog dela potraţivanja odjedanput!''. Ovde. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduţeni više od 35% biti ispunjen tada. zato što je to prekršilo ugovor. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traţi naplatu odjednom ili ne. Inicijalno procenjivanje tj. Ako je odgovor potvrdan. Ako govorimo o finansijskoj obavezi.

mora biti utvrĊeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća u poslovanju, pre svega u izmirenju obaveza, ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraţivanja prema vama odreknu, taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. Ovo smanjenje tretira se kao prihod, dok bi smanjenje potraţivanja bilo tretirano kao rashod.

Dugoročne obaveze moţemo rašĉlaniti prema osnovi nastanka, i to na: - kredite koji su pokriveni HOV, - kredite koji su pokriveni zalogom, i - kredite koji su odobreni po osnovu boniteta duţnika. 1. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Razlika izmeĊu obveznice koja se emituje na, na primer, tri godine i dugoroĉnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoroĉni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca, a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca, koji će vam svaki pojedinaĉno pozajmiti novac. Kada je reĉ o obveznicama potrebno je da znate koje roĉnosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje moţe biti nekoliko meseci (kratkoroĉne obveznice) ili nekoliko godina (dugoroĉne obveznice). Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoroĉne ili kao dugoroĉne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana, i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novĉanih sredstava, u toku narednih 12 meseci, odreĊeni iznos obveznica povuĉe, tj. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana, onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoroĉnih obaveza. Nećemo ĉekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. Kada govorimo o procenjivanju, kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Nije bitan broj emitovanih, odštampanih obveznica, već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka - broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice. Ako se prodaja vrši uz diskont, to znaĉi da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban, i kada je emisija obveznica jedini naĉin da preduzeće doĊe do potrebnih sredstava. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti, to znaĉi da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu
160

poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica'', zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos, tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.

 Пример: Продато је 100.000 обвезница номиналне вредности од 1.000 по цени од 980. Рок отплате 3 године, камата 6% годишње.  Продаја се евидентира:  Готовина 98.000.000  Дисконт обезница 2.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Дисконт = 100.000.000 – 98.000.000              Номинална вредност по доспећу: 100.000.000 Камата која се плаћа 100.000x0,06x3 18.000 000 Укупна готовина за плаћање 118.000.000 Примљена готовина 98.000.000 Укупна камата 20.000.000 Камата која се плаћа 18.000.000 Дисконт обвезница 2.000.000 Укупна камата 20.000.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000.000 - неамортизовани дисконт 2.000.000 98.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.

Evo da vidite kako bi bilo evidentirano i u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom. Znaĉi, na strani aktive 98.000.000 onoliko koliko smo naplatili, samo toliko i moţe biti. Na strani pasive, obaveze od 100.000.000 i neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000.000 na strani duguje, što daje 98.000.000 neto. Šta će biti u narednoj godini? Tri godine je obveznica, 6% godišnje kamate znaĉi 6.000 000 godišnje kamate tokom svake od 3 godine. Kada prodje prvih godinu dana šta ćemo knjiţiti, knjiţicemo finansijski rashodi, dugovaće 6.000.000, to je godišnji iznos kamate, obaveze po osnovu kamata ili razgraniĉenje, ako je period obraĉuna rezultata kraći potrazivaće 6.000.000, to je godišnji iznos. Znaĉi, na
161

100.000.000 6% je 6.000.000 na godišnjem nivou. A 1/3 od 2.000.000 ce biti 666.667 to će biti skinuto i preneto na finansijske rashode. Tako da će rashod biti 6.666.667, što će za tri godine dati ukupno 20.000.000. znaĉi finansijski rashod biće jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta. Koliko će obaveza biti na kraju prve godine, neće više biti saldo 2.000.000 vec 1.337337. kada od 100.000.000 oduzmete 1.337.337 dobijete obavezu od 98.000.000.+666.667. Kada isteknu tri godine saldo ovog raĉuna će biti 0. Obaveze će biti 100.000.000 (ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamišljate sami kući) Šta će biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaĉi naplaćujete više nego što je nominalna vrednost. Tada se radi o prodaji uz premiju.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000 обвезница по вредности од 1090 динара по обвезници. Рок отплате 3 године, каматна стопа 6% годишње.  Готовина 109.000.000 неамортизована премија 9.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Vaša obaveza je i dalje nominalna vrednost od 100.000.000, 9.000.000 predstavlja emisionu premiju, odnosno nemortizovanu premiju. Da li će postojanje neamortizovane premije i premije uopšte dovesti do toga da plaćena kamata bude viša ili niţa od nominalne. U bilansu stanja šta bi evidentirali? Naplaćeni iznos na strani aktive 109.000.000, obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 na strani pasive i neamortizovana premija kao korektivna pozicija, ali sa znakom + od 9.000.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000.000.  Обавезе по основу обвезница 100.000.000  Неамортизована премија 9.000.000 109.000.000 Pogledajte kako će se raĉunati kamata. Posle prve godine kamata će biti ona koja se mora platiti, znaĉi na koju ste se obavezali, znaĉi 6% na 100.000.000 je 6.000.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 bice amortizovana, znaĉi imate kamatu od 6.000.000 i amortizovanu premiju od 3.000.000. Kolika je vaša realna kamata? Prepolovljena je, ona je 3.000.000. Realna kamata će prepoloviti visinu nominalne kamate. Taĉno je da ćete vi platiti 6.000.000, ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.000 a to je 3.000.000 pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000.000 na 3.000.000.  Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000 (100.000.000x0,06)- 9.000.000/3
162

Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106.000.000.Kako bi ste raĉunali koliko ćete ukupno isplatiti kamate. Isplaticete 18.000.000. to je 3% od 100.000.000 pa puta 3 godine. A kolika je premija ona je 9.000.000 u ukupnom iznosu. Znaĉi za te tri godine vaša realna kamata iznosi 9.000.000, odnosno godišnje po 3.000.000, jer svake godine kamatu od 6.000.000 smanjujete za 3.000.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije, koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Koliko ćete vi ukupno isplatiti? 100.000.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000.000 Premija je 9.000.000 18.000.000-9.000.000=9.000.000 (realna kamata) Tako da je jako poţeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Znaĉi posle prvih godinu dana kolika će biti visina obaveze? Bice jednaka dug + godišnja kamata i time vaša obaveza bi bila 103.000.000 pa posle druge godine 106.000.000 i na kraju 109.000.000, knjigovodstvena vrednost. A vi ćete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija i na kraju će premija biti 0. Znaĉi prve godine vi kaţete 109.000.000 toliko ste para primili, to je naša obaveza. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje i na kraju se izjednaĉava sa nominalnom vrednošću prodatih obveznica.

2. Obaveze po osnovu hipotekarnih kredita (krediti pokriveni zalogom) ili lombardnih kredita. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraţivanjima I sl. Kada je reĉ o hipotekarnim kreditima, treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu, bilo da je reĉ o zemljištima ili zgradama izaziva znaĉajne troškove. Morate podneti zahtev sudu, da se unese u zemljišne knjige da je ta nepokretnost zaloţena. Zašto je to vaţno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zaloţi još kod nekog drugog poverioca. Znaĉi vaţno je da postoji u zemljišnoj knjizi zabeleška o tome da je to zemljište ili ta zgrada opterećena, kako se to kaţe, hipotekom. Pošto to predstavlja proceduru u sudstvu, ĉiji troškovi stavljanja hipoteke mogu biti znaĉajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti i dopušta se da ti troškovi budu dodati iznosu kredita. Znaĉi kada vi kaţete koliko me košta taj kredit? Košta onoliko ste morali da platite poveriocu, i troškovi stavljanja hipoteke, pa se dopušta da troškovi
163

hipoteke budu dodati na iznos kredita i budu amortizovani tokom otplate kredita. Znaĉi da budu aktivirani i tokom otplate kredita amortizovani. Ukoliko ti troškovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.

*** Krediti po osnovu zakupa To nemate u knjizi, a hoću da znate. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing, biće uobiĉajeni naĉin sticanja osnovnih sredstava imajući u vidu da naša preduzeća nemaju para. Mi znamo da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovina ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare. Moţemo to sredstvo otplaćivati tokom perioda na koji smo sredstvo uzeli u lizing. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Postoje dve vrste lizinga  Operativni, on nas ne zanima zato što je reĉ o kratkoroĉnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeća već se zakupnina za ta sredstva tretira kao trošak perioda u kome je nastao.  Finansijski ili dugorošni lizing. Šta je dugoroĉni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. U ugovoru o takvom zakupu, znaĉi ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine i 6 meseci, predvidja se mogućnost da se zakup produţi po uslovima koji će biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednaĉava sa dugoroĉnim kreditiranjem zakupca, kao da ste zakupcu dali kredit, tj. kao da je zakupac uzeo kredit. Pošto na dugi rok koristi sredstva, ta sredstva uĉestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca, znaĉi da se iskaţu u bilansu zakupca kao sredstva firme, a da se na strani pasive iskaţe obaveza prema zakupodavcu. Znaĉi vi unosite vrednost opreme uzete u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzeta u zakup, a na strani pasive, da ne bi ste povećali neto imovinu, iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugaĉije. Prednosti zakupa su, naravno, ĉinjenica da je gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup, mnogo manja nego gotovinska isplata koju bi ste morali izvšiti da bi ste to sredstvo kupili. Znaĉi, ako uzimate auto u zakup, pa 300 € je rata i to bez bilo kakvog uĉešća. Ako takav isti auto hoćete da kupite morate tog trenutka imati 18.000 ili 20.000€. Znaĉi to je prednost.

164

Mogu da kupim auto i ako u ovom trenutku nemam uštedjeni novac, nemam akumuliranu gotovinu, ali sam sposobna da svakog meseca otplaćujem toliko na ime zakupa. Zatim, zakup nosi i poreske pogodnosti, jer i kamata i rata se tretiraju kao rashodi ĉime smanjujete poresku osnovicu, i prema tome plaćate manji porez. Troškovi koji nastaju po osnovu dugoroĉnih zakupa niţi su od onih koji bi ste imali da ste sredstvo uzimali u kratkoroĉni zakup. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne moţete otkazati korišćenje. Znaĉi ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4.5 godine vi ne moţete otkazati ugovor. Moţete prestati da ga koristite ali ćete zakup ipak platiti. Znaĉi nema jednostranog raskida ugovora. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugoročnog zakupa? Vaša plaćanja zakupnine proteţu se na period od recimo 5 godina. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina, znaĉi vi ćete zakup plaćati u narednih 5 godina. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Visina vaše obaveze ne moţe biti jednaka prostom zbiru iznosa koje ćete tokom tih pet godina isplatiti već morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. A to znaĉi da ćete izvršiti diskontovanje budućih isplata da bi ste došli do sadašnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4.000.годишње током периода закупа од 6 година. Садашња вредност износа од 24.000.при каматној стопи од 16% износи 14.740. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.  У првој години: 14.740 X 0,16=2.358  Разлика између 4000 – 2.358= 1642 представља рату, односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа (ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina priĉa) Imate ugovoreno plaćanje od 4000, znaĉi vi godišnje na ime zakupa plaćate 4000, zakup traje 6 godina i treba da izraĉunate sadašnju vrednost vaše obaveze. Znaĉi vaša obaveza nije 24.000 jer vi ne vršite plaćanje sada, nego 4000 sada, 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje plaćate u budućnosti da diskontovanjem iskaţete sadašnju vrednost tih iznosa. Sadašnja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Koristimo II tablice. Šta ćete uraditi sa ovih 4.000. Godišnje plaćanje po osnovu zakupa je anuitet, on sadrţi u sebi ratu i kamatu. Vi morate te 4.000 rašĉlaniti na deo koji predstavlja kamatu, a preostali deo do 4.000 predstavlja ratu. Ako je stopa 16% na godišnjem nivou sadašnju vrednost od 14.740 pomnoţićete sa 16% i dobićete kamatu za prvu godinu korišćenja i ona je 2.358. Od 4
165

Ponekad banke bolje znaju finansijski poloţaj svojih klijenata nego što to znaju oni sami. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. koji se odobravaju kaţe se još. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplaćenom iznosu. a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. bilo pravno bilo fiziĉko taj kredit vratiti.000. Banka će isplatiti 98. niţa od na koji glasi odobreni kredit. moţe pokušati da skrati rok otplate.642 a to je rata. banka vam neće dati onih 2. Znaĉi moţete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet.000.000. Znaĉi moţe pokušati da traţi dodatno jemstvo. njegova cena.naravno to su oni neosigurani krediti. Tolika će biti vaša obaveza. ali evo vam i ovih 2. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obećanje banke da će nam isplatiti na ime kredita odredjenu sumu novca. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze. U knjigovodstvu ona moţe biti zbog aţia ili premije 166 . ni do kakve isplate nije došlo pa ne postoji obaveza. nije vaţno. Zašto odobrenje. Znaĉi ako vam kaţe odobreno vam je 100.000 kredita. Znaĉi odobravate kredit verujući da će lice kojem ste odobrili kredit. Krediti po osnovu boniteta . a i obaveza će vam biti 98 miliona. na ime. uzimate kredit za neko sredstvo. bice isplaćeno 98. to naravno da neće uraditi. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. Dakle obaveze u trenutku isplate i u visini isplaćenog iznosa.000.000. sećate se. Znaĉi bankama je strašno vaţno da uoĉe svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit.000. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica i jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. Ali isplaćeni iznos moţe biti niţi od 100. ne više od toga. Ne mora uvek da isplaćeni iznos bude jednak odobrenom.740 minus iznos rate. Vi kreditni rizik pokušavate da smanjite tako što procenjujete bonitet vašeg duţnika. mora biti sadašnja obaveza koja je rezultat nekog prošlog dogadjaja. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplaćen.000.000 . Obaveza. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji će vam banka isplatiti. sredstvo košta 98. Ako se pokaţe da je vrednost tog sredstva. onda to znaĉi od nas moţete oĉekivati da isplatimo najviše 100. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom ĉitavog otplatnog perioda. a rata sve veća.000 odbićete iznos kamate i dobićete 1. nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza.000. koje je strašno vaţno. 3.000. U tom trenutku kada je kredit odobren. jer smo rekli da ćemo vam dati 100 miliona.000. Iduće godine kamatu raĉunamo na 14. bez obzira na to što vam je odobreno 100. pa će sa protokom vremena kamata bivati sve niţa.

To je princip koji vaţi za sve obaveze. zavisi od. 4. 3. Finansijski popusti koje nam dobavljaĉ odobri ne uticu na visinu obaveze. Jer premija ili aţio utiĉu samo na odnos realne i nominalne kamate. zavisi od promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. Iznos na koji faktura glasi moţe a i ne mora da budu jednak konaĉnom iznosu naše obaveze. Znaĉi iskorišćeni kasa skonto. Kratkoročne obaveze su. Visina obaveze iskazana je u fakturi. 167 . rekli smo obaveze ĉiji je rok dospeća do godine dana. Šta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. Zajedno sa svojinom prelaze i rizik i troškovi. obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga (to su obaveze prema dobavljaĉima. Da li će obaveza prema dobavljaĉima biti uvećana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze će nastati u trenutku preuzimanja robe. kao što znate. obaveze prema povezanim preduzećima. 5. to je kriteriju. materijala a ne u trenutku kada ta roba i materijal dodju u naš magacin. ali na kraju obraĉunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. ostale obaveze. Kasa skonto koji je ponudjen i iskorišćen neće smanjiti obavezu nego iznos novca kojim će ta obaveza biti izmirena. odnosno u trenutku izvršenja usluge. Znaĉi nije bitno da li je roba primeljna u magacin. Ako dobavljaĉ naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticaće na smanjenje visine obaveze. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. vaţno je da je isporuĉena. a ako je reĉ o deviznim obavezama. budući da dobavljaĉ moţe odobriti naknadne komercijalne popuste. ako je reĉ o dinarskim obavezama od urednosti izmirivanja obaveza. 2. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljaĉima vrši se po principu više vrednosti. dakle o obavezama u stranoj valuti. mi samo kaţemo dobavljaĉi i znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza). 1. predstavlja finansijski prihod. obaveze prema kreditnim insitucijama . meniĉne obaveze.viša ili niţa. a to znaĉi da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljaĉu. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. (to sam ja rekla). Obiĉno se rašćlanjavaju na: 1. pa prema tome i za obaveze prema dobavljaĉima. Ovo je rašĉljanjavanje po poveriocu.

2. izmedju ostalog.000.12. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja još nije nastala. od obima nabavki. Iznos će naravno biti isti. vaţno je da li je kamata nastala. Kaţemo da je on vukao menicu na naše ime. vuĉena Kakva je razlika izmedju sopstvene i vuĉene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzeće. njegov finansijki poloţaj je loš i on će insistirati da rok plaćanja bude što je moguce kraći. Vučena menica je menica koju sastavlja dobavljaĉ. u stvari. a onda nam je pošalje da je potpišemo. Nije vaţno da li je kamata plaćena. Mi smo njegov duţnik. Ako je menica izdata 1. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. ali najduţe na rok od 3 meseca odnosno 90 dana (opet sam ja ovo rekla). Ako dodje do pogoršanja vašeg boniteta. Znaĉi koliko dugo ćete biti kreditirani od strane dobavljaĉa zavisi.Kolika će biti roĉnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. Ali ću vam priĉati kakva sve menica moţe biti: 1. i kaţe potpišite ovu menicu inaĉe nista od isporuke.12 vas dug biće 168 . od kreditne sposobnosti preduzeća. Znaĉi ako vam je menica 10. Koristimo je onda kada ţelimo da odloţimo plaćanje preko zakonskog roka. meniĉna obaveza u bilansu iskazuje u visini sadašnje vrednosti. 31. princip uzroĉnosti. ne samo vaš nego i od vašeg dobavljaĉa. Iznos na koji menica glasi sadrţi nominalni iznos duga i kamatu koja će biti plaćena i koja će nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeća menice. sopstvena 2. Naravno. pa će vam traţiti plaćanje odmah. vama će iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. prva reakcija vaših dobavljaĉa biće da vam ukinu odloţeno plaćanje. A sadašnju vrednost meniĉne obaveze ĉini dug uvećan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadašnja vrednost meniĉne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju još nije nastala i koje će nastati u budućem obraĉunskom periodu. a naredni korak je traţiće avansno plaćanje. ako je rok dospeća 60 dana i 6% kamatna stopa. Ako imate dobar bonitet dobavljaĉi će biti raspoloţeni da vam odobre duţe rokove plaćanja. on sastavi menicu. i od boniteta preduzeća. znaĉi mi sastavljamo menicu i predajemo je dobavljaĉu. Zato se kaţe da se. to znamo. Obaveze po osnovu menica Neću vam priĉati šta je to menica.

Inicijalno vrednovanje po nominalnoj. šećer. znaĉi 10. aprila sve namirnice će biti potrošene i naplaćeno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruţili. 7. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. ali vremenski se ne podudaraju. Znaĉi gledano na dugi rok. To nije mala koliĉina i morate platiti. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati.050. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. 169 . videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoroĉnih. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. nabaviti. odnosno. Kratkoročni krediti prema finansijskim institucijama Ima smisla da se koriste u dva sluĉaja: 1. dugoroĉnih obaveza. naknadno po principu više vrednosti. minus kamata koja će nastati tek u januaru mesecu. 4. Na primer.jednak 10. Znaĉi tu je korišćenje kratkoroĉnih kredita opravdano. Naravno da nećete. decembar 2004. jer je kamata od sto za dva meseca. Na kraju aprila vi moţete ceo kredit bez problema platiti. Najpre nastaju odlivi a kasnije će nastati prilivi. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli i omogućili vam i vracanje kredita i pokriće tekućih odliva. Znaĉi moţete ako se bavite delatnošću koja ima sezonski karakter pre poĉetka sezone morate formirati znaĉajne zalihe. Ili biće jednaka 1100-50. usluga ili roba. ulje. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeća koji nameće potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. Utorak. 2. znaĉi kada imate raskorak izmedju priliva i odliva. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje vaţna podela obaveza na kratkoroĉne i dugoroĉne. kratkoroĉnih pozajmica i sl. 3. potraţivanja po osnovu dividendi. ako imate hotel na Kopaoniku hoćete li ĉekati januar mesec pa da onda dovozite brašno. Ovde se obugvataju obaveze nastale po svim osnovama.000 + polovina kamate od 100. da prenosite teškoće u plaćanju.… po onim smetovima. vaši prilivi biće dovoljni da pokriju odlive gotovine. Obaveze prema povezanim prduzećiema – razlog za formiranje ovih obaveza je omogućavanje konsolidovanja obaveza. prenosu dobitka i latentnim rezervama. kao što su isporuke proizvoda. Negde do kraja marta. Znaĉi moţete za to uzeti kratkorocni kredit.

ali se PVR razlikuju od obaveza. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. dolazi se tako što se obraĉuna visina troška. . Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. po tome što ne poštoji dokument (kada je reĉ o troškovima) koji smo primili od dobavljaĉa. Znaĉi obuhvata: . Na ovaj naĉin ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obraĉunskom periodu u kome su nastali. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. zna taĉno o ĉemu se radi. Pošto je trošak nastao. Vrlo ĉesto. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. Dakle. ili rashod poštoji. tj.. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduţenjem raĉuna rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem raĉuna PVR. obaveza da se taj trošak dodeli obraĉunskom periodu u kome je nastao. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene koliĉine neĉega (npr.unapred naplaćene prihode. elektriĉne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obraĉunskih perioda. gotovo svi. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obraĉun od banke. starani od koje smo novac primili. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao.. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to 170 . Zbog toga. biti obavljen u budućnosti.nastale i neplaćene troškove i rashode.BILANSIRANJE PVR Kada je reĉ o PVR oĉekujem da najveći broj vas. i beleţimo na raĉunu ostala PVR. odnosno. Ovo razdvajanje vrši se zbog razliĉitog naĉina likvidiranja ovih obaveza. ili samo PVR. prema naĉelu uzroĉnosti. taĉnije ne predstavljaju prihod datog obraĉunskog perioda. onog naĉela razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. Ovako obraĉunati (utvrĊeni) iznos obaveze prema trećima. da je reĉ o instrumentu koji raĉunovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi naĉela uzroĉnosti. a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. Jesu i jedno i drugo obaveze. zakupnina. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. Da će neka usluga biti pruţena u budućnosti. Zbog toga se koristi raĉun PVR. Jako je vaţno da razumete sadrţinu pozicije. To znaĉi da ćemo posao za koji smo novac unapred primili. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija. pozicija PVR sadrţi samo obaveze za unapred naplaćene prihode. Drugi deo ove pozicije ĉine naplate koje nisu prihod.

obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. nestanak tih obaveza. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. dobitak poštoji kada je sopstveni kapital na kraju obraĉunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na poĉetku perioda. vi morate platiti. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrţi. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. sećate se. Dobitak poštoji kada je K1 > K0. I zato je vaţno. a konaĉno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. dobitak predstavlja izuzetno vaţan cilj svakog preduzeća. Nema dugoroĉnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom.još uvek nisam platio. pa je na kraju obraĉunskog perioda aktiva veća od pasive. MeĊutim. Treba samo promeniti znak. I konaĉno sa aspekta vlasnika. onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku izmeĊu veće aktive i niţe pasive na kraju obraĉunskog perioda. Dakle. Morate raditi sa dobitkom. kaţemo da je dobitak iznos koji vlasnik moţe potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na poĉetku perioda. znaĉi iskorišćenih usluga. Nema šanse. Ali ne moţete na dugi rok raditi sa gubicima. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. PRENOS DOBITKA Kad nauĉite definicije gubitka. ako ţelite da odrţite kapital koji je investiran u firmu. On je istovremeno i cilj i uslov dugoroĉnog opstanka preduzeća. Znaĉi. Jer. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. Za razliku od njih. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku izmeĊu veće pasive na kraju obraĉunskog perioda i manje aktive. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. o kojima smo govorili. Znaĉi samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da odrţite kapital koji je u firmu investiran. korišćenih neĉijih para. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. isporuku proizvoda i sl. Aktiva će biti veća od pasive. likvidirate tako što ćete obaviti posao. nego izvršenje usluge. ako taj gubitak nije previsok. uopšte vam neće biti problem da nauĉite kako se definiše dobitak. bude podvojena kod analize. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. zato što su prihodi u toku obraĉunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. jer u jednom delu ta pozicija sadrţi obaveze ĉije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar odrţi 171 . koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rashoda a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. Moţete ostvariti gubitak u jednoj godini. da je konaĉno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. Dobitak još moţemo definisati i kao razliku izmeĊu niţih rashoda i viših prihoda. Ta ĉinjenica nam je vaţna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. Moţete i u dve.

U ovom trenutku imate 7. Na dugi rok. Zbog toga je vaţno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. Zato se. kao oblik rezultata. ovih 7. onda se ponovo morate setiti da naĉin iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme. a koji je iskazan na liĉnom raĉunu vlasnika... osim zarada vlasnika. sa stanovišta firme. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. Moţe se reći. Nije vlasnik uloţio novac da bi stalno imao isto novca. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje moţete videti rezultat. zato što je u njemu sadrţana i zarada vlasnika. odrţavanje kapitala nije dovoljno. da je ostvareni dohodak 10. Znaĉi. nakon utvrĊivanja dohodka vlasnika. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode.000. da je vlasnik u toku godine potrošio 3. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. već da bi se njegov novac uvećavao. sa raĉuna dobitka i gubitka.investirani kapital.000. sve isplate koje se vrše za pokriće liĉnih potreba vlasnika. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje izmeĊu vlasnika i firme. Kod društava sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje izmeĊu vlasnika i preduzeća. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrţi varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (uĉili ste u prvoj godini). a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika. nema karakter troška. Raĉun dobitka i gubitka u tom sluĉaju ima potraţni saldo. Šta više pravna forma odreĊuje i oblik rezultata. zbog neograniĉene odgovornosti vlasnika. sa raĉuna liĉni raĉun vlasnika. na ĉijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih liĉnih rashoda tokom godine. On se direktno prenosi na raĉun kapitala. evidentiraju na posebnom raĉunu – liĉni raĉun vlasnika ili liĉna primanja poslodavca. Odmah potom. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. 172 . Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. Jedini interni izvor finansiranja. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potraţnu stranu raĉuna inokosni ili ortaĉki kapital. To je onaj deo s kojim on moţe u tom trenutku raspolagati. Nešto drugaĉija situacija je sa društvima kapitala. ali ste 3. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. ukljuĉujući i zarade zaposlenih. Kod društava kapitala.000.000 radeći.). na primer. biće na stranu duguje raĉuna inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. Naziva se dohodak vlasnika. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika.000 potrošili. Na raĉunu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. vi jeste zaradili 10. i vaš je kapital sada povećan za razliku izmeĊu dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. već samo zarade radnika koje je zaposlio. Ako vi kaţete. Kada govorimo o raĉunovodstvenom aspektu dobitka. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom.000 je u stvari dobitak. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje).

videćete koliki je dobitak. Konaĉno. poštoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrĊivanje raspodeljivog dobitka. a koliko pripada drţavi. Taj rezultat. Cilj poreskog bilansa je utvrĊivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje.okrnjeni bruto princip. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. mogli bi ste to izraĉunati. i ako je ona linearna. u celini na raĉun dobitka. koji će se vrlo ĉesto zvati dobitak za raspodelu. o ĉijoj raspodeli moţe odluĉivati skupština vlasnika. moguća su tri pristupa. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. Prvi. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. njegova zarada ima karakter troška.bruto princip. u bilansu stanja biće ova dva raĉuna i korisnici će dobiti taĉnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. Ako znate poresku stopu. biće utvrĊen na bazi poreskog bilansa. Iznos poreza na dobit. biće praćen raĉunom obaveze za porez na dobit. kod ovih pravnih normi. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. koja iz tog dobitka traţi porez. takozvani bruto princip podrazumeva da sa raĉuna dobitka i gubitka prenesete obraĉunati rezultat. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. zbog poštojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. dobitak koji ste obraĉunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju.neto princip. . I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. ali se iz bilansa to ne vidi. Kad ĉitate takav bilans stanja. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. Po ovom principu raĉun dobitak. rezultat. Ta slabost se ogleda u tome što. Dakle. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. na raĉunu obaveze za porez na dobit. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. ili poštovanje neka tri principa: . i . biti plaćen na dobitak koji je obraĉunat. koncipiran je okrnjeni bruto princip. Pravo na taj dobitak polaţe još i drţava. ali ne znate koliko pripada drţavi a koliko ostaje firmi. bilo da je dobitak ili gubitak. Znaĉi. To je razlog da se u bilansima stanja. i dobitak koji se izraĉuna u poreskom bilasnu moţe bili ili viši ili niţi (a obiĉno je niţi) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. Pa će na raĉunu dobitak. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. Tada smo imali 173 . po osnovu poreza na dobit. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. prema poreskom bilansu. Kada je reĉ o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja.zbog ove razdvojenosti. Njega ćete sada retko sresti. a iznos dobiti koji prisvaja drţava. Ovakav naĉin iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. Prema tome. biće iznos poreza koji će. i tamo imate neka druga pravila za utvrĊivanje rashoda. biće iskazan na raĉunu obaveze za porez na dobit. ima jednu slabost.

Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. Znaĉi kada dobijete pitanje latentne rezerve. i poštojao je samoupravni sistem. povećavaju rezerve. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. neto princip podrazumeva da su i utvrĊivanje i raspodela rezultata. Znaĉi. U tom trenutku utvrĊena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. obaveze za dividende. kada proĉitate raĉunovodstvenu politiku firme. I u bilansu stanja se samo. Znaĉi. deo koji se prenosi na rezerve. moţete doći do jasnog saznanja da takve rezerve poštoje. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokuĉiti koliki je bio dobitak za raspodelu. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. na poslovnoj sednici radniĉkog saveta donosila odluka (taĉka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrĊivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. jer je dobitak već raspodeljen. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika izmeĊu otvorenih i latentnih rezervi? 174 . nešto što nije baš oĉigledno. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. Dakle. kao onaj koji pruţa najviše informacija korisnicima. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. i tada se na kraju godine. Termin latentni znaĉi nešto što je potajno. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. u tom sluĉaju imate samo. Ono što je vaţno da uoĉite je da ne poštoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokuĉili visinu ostvarenog rezulata. Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. Rezerve koje ne moţete jasno videti iz bilansa. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. ili obaveza. dobijali smo 13-tu platu) i deo moţe ostati neraspodeljen.društvenu svojinu. u skladu sa naĉelom jasnosti moţemo se opredeliti za ovaj naĉin integrisanja dobitka u bilans stanja. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. odgovor poĉinjete time šta su latentne rezerve. ako znate dovoljno o bilansima. odgovor poĉinjete definisanjem pojma. obaveze za porez na dobit. o pravilima procenjivanja. sa raĉuna dobitka i gubitka. vi na bazi raĉunovodstvene politike koju ona vodi. ali moţete naslutiti da takve rezerve poštoje. Ĉak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. pod uticajem raspodle. ili bilo koje pitanje.

dakle. Znaĉi. formiranje (ne uvek) i isto tako. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. za povećanje osnovnog kapitala. pošto su trţišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. poštoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. Znaĉi. al znate moţda će cene još padati. To korišćenje nije niĉim uslovljeno. da li se moţe reći da je ona za prvih 175 . To nije uvek jednostavno. A imate i drugu situaciju. Visina otvorenih rezervi se jasno moţe proĉitati iz bilansa. jer je ona sadrţana u nekoj imovini ili nekim obavezama. ali pre nego što je na nju plaćen porez. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. To je apsolutno pod vašom kontrolom.. Znaĉi. tj. nastaju procenjivanjem imovine naniţe. Pa onda otpisujete degresivno.. To je sjajno. Moţete. mi koristimo zadrţanu dobit na koju nismo platili porez. koristimo deo poreza za finansiranje firme. ali ne moţete je prodati ako vam je potrebna. . a loša strana je što i njihovo stvaranje.). Potcenili ste je iz razloga opreznosti. moţete je koristiti. iz ovoga moţete zaljuĉiti. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi. pa kad na poĉetku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. One imaju dobre strane. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. Vi ste time potcenili vašu aktivu. koja je prethodno oporezovana. moţete ih koristiti za pokriće gubitka. trţišna cena je pala na 80. Ne moţete rezloţiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. sad ćemo je koristiti. Ako poĊemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrĊivanje imovine. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu.Latentna rezerva se ne vidi.. zapravo. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. ali se ne vidi.Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadrţane dobiti preduzeća. poštoji latentna rezerva (od 5).Kada je reĉ o korišćenju. u izvesnoj meri. u izvesnoj meri. ali ne uvek njihovo razlaganje. Ali. moţda bolje reĉeno. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. i na taj naĉin. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih trţišnih cena. stvaranju (naĉinu na koji se formiraju). što znaĉi pre utvrĊivanja dobitka. ako tu imovinu prodate. trenutku formiranja. latentne rezerve. smanjena je vrednost imovine na trţištu. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statiĉke teorije ili sa aspekta dinamiĉke teorije. Kaţete jeste. Kod otvorenih rezervi. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrĊene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrĊena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. ali onda kada tu imovinu procenite naniţe više nego što bi naĉelo opreznosti objektivno to zahtevalo. kaţete sad ćemo tu rezervu formirati. I latentna rezerva je u stvari zadrţana dobit. za proširenje materijalne osnove. Moţe se pretpostaviti da ona poštoji. formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. i njihovo razlaganje tj. Desiće se da se latentna rezerva razloţi onda kada vi to nećete. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća.. Imate otvorenu rezervu. To je slaba strana latentnih rezervi. pa neka bude još malo niţa. a vi kaţete ajde da mi bilansiramo po 75). .

Ali ostvareni dobitak je jedno. nego da je precenimo.000. Firme imaju mnogo više. 1. a kaţu revalorizacije nema. Ako je cilj. Firma. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u odrţanju kapitala moţe biti. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju. vi ga podelite. i ako je inflacija samo 5%.000). ajde da otpišemo 27. Ako vi imate kapital od 1. Ako se taj dobitak oporezuje. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak.000. ograniĉeno propisima o procenjivanju. To je dakle. a iskazani drugo. platilo manji porez i na taj naĉin uspelo da odrţi kapital. vaš dobitak će biti precenjen za 50.000 eura sa 3.000. Otpisujete potraţivanja.000 smo izgubili (od nekih 50.000. recimo. Recimo inflacija je 5%.000.000. 5% od toga je 50. samo da ga odrţi. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statiĉke teorije. tako smanjujete vaš kapital za 50. Pošto dobitak po visini oscilira. mora biti pribliţno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiĉe. Da bi dividenda bila pribliţno jednaka. kaţu nije to ništa. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. latetntne rezeve u stvari. po dinamiĉkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve. da bi smanjilo rezultat. odrţanje realne vrednsoti kapitala. To morate nauĉiti. verovatno ćemo naplatiti 30. zapravo.000 eura u poslovnom svetu je ništa. To je jedan od ciljeva za koji. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim pribliţno jednaku dividendu. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani razliĉiti ciljevi koje bilansna politika moţe da ima. Bolje da je malo potcenimo. Ako ne uradite revalorizaciju. U godinama u kojima je niţi nego što ţeli da pokaţe. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. To je još jedan cilj koji moţe biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. 176 . Firma dakle.godinu dana izgubila 30% (teško da se u to moţe poverovati). Ne da ga poveća. Kaţete. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znaĉi uvek. pa pomnoţite tih 50.000. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statiĉkog ili dinamiĉkog shvatanja bilansa. već da svake godine bude što veći). znaĉi 20.000. Uslovi poslovanja se menjaju. Po dinamiĉkoj teoriji. preduzeće razlaţe ranije formirane latentne rezerve. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica ţelje da ne izvršimo precenivanje imovine. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne preĊe 10%. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. Tako se postiţe iskazivanje pribliţno ujednaĉene visine dobitka iz perioda u period. imate inflatorne uslove. meĊutim. ali u velikom broju sluĉajeva da). u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što ţeli da pokaţe) preduzeće formira latentnu rezervu. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniţe. ţeli da iskaţe u bilansu pribliţno isti dobitak svake godine. Šta preduzeće u tom trenutku moţe da uradi? Moţe da formira latentnu rezervu.

Kada otpisujete postrojensku imovinu. u vrednosti stalne imovine. od punih troškova proizvodnje do varijabilnih troškova proizvodnje. Znaĉi. Znaĉi kada god na ime troškova amortizacije. stalnu imovinu. Precenjivanje moţete izvršiti korišćenjem najvišeg mogućeg kursa kada vršite utvrdjivanje vrednosti vaših obaveza u stranoj valuti. E sada. znaĉi ako je istorijski trošak merilo vrednosti vaše imovine i obaveza. latentnu rezervu. Cena koštanja moţe imati razliĉitu sadrţinu. izmedju nabavne i dnevne vrednosti. I to onda kada koristite istorijski trošak. i zalihe iskazati po vrednosti koje su niţe ĉak i od niţih trţišnih cena u odnosu na dnevnu cenu. Znaĉi vi birate niţu cenu. Kada je reĉ o obrtnoj imovini. Kako one nastaju? Nastaju tako što. fiksnih troškova tretirate kao rashod perioda a neuraĉunavate ih u cenu koštanja. Da li moţete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vršite po dnevnoj vrednosti? Nema šanse. Kada god imate mogućnost izbora vi moţete formirati latentnu rezervu. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. deo recimo. nego moţete uzeti najviši kurs. Evo ovde sam navela nešto. obraĉunate veći iznos nego što se ta imovina zaista potrošila. Znaĉi ako se procenjivanje vrši po istorijskom trošku onda. i onda ćete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih 177 . Znaĉi potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. kako ćete izvršiti potcenjivanje zalihe? Tako što ćete vrednovanje izvršiti po niţoj ceni. Kada formirate zalihe nedovršene proizvodnje. To je posledica. Znaĉi ako vi odluĉite da neke slojeve troškova ne tretirate kao sastavni deo cene koštanja. vaše zalihe nedovršene proizvodnje će biti potcenjene i u njihovoj vrednosti biće formirana latentna rezerva. Zato što ćete taj istorijski trošak spustiti naniţe. je instrument za formiranje latentnih rezervi. Kada otpisujete potraživanja moţete otpisati više nego što je realno oĉekivani gubitak po osnovu naplate tog potraţivanja. pa samo da prokomentarišem. Kako možemo izvršiti podcenjivanje aktive? Moţe se izvršiti na razlicite naĉine. pošto na dan bilansa morate izvršiti preraĉunavanje obaveza u stranoj valuti na izveštajnu valutu. vi ste imovinu potcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. onda moţete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu.Idemo mi dalje sa našim latentnim rezervama. dakle na koji naĉin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. sećate se kod istorijskog troška. kao što sam malo pre objašnjavala. zato što nije do kraja definisano. Pošto je kapital razlika izmedju aktive i obaveza znaĉi pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete niţu neto imovinu nego što ona stvarno jeste. moţete birati ne najniţi. Zašto ovo ako koristimo istorijski trošak. nego tretirate ih kao rashod perioda. ne srednji kurs. ako aktivu procenite na niţe ili obaveze procenite na više. onda kada god su vam otpisi veći od stvarnog trošenja te imovine vi formirate. ako je dnevna cena niţa vi moţete procenjivanje vršiti još po niţoj ceni. Šta radimo sa obavezama? Znaĉi latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo.

Primer: imate zemljište koje ste platili 100. Ove druge nastaju uz pomoć procenjivanja ali zato što vi to hoćete. Tim napred doziranjem. To je prinudna latentna rezerva. ne moţete izvršiti otpis vaše obaveze. jer vi poštujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. Ili kada formirate rezervisanja. 178 . I ove prinudne nastaju uz pomoć procenjivanja. kanlizaciona mreţa. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljišta znatno porasla. da kad procenjujete po istorijskom trošku. ali ona u vrednosti zemljišta poštoji. Znaĉi vi ĉak i ne zelite da formirate tu latentnu rezervu. Kada je reĉ o rezevrisanjima. neće uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izveštaju. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili korišćenjem viših kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. Prma tome to što vrednost vaše imovine na trţištu raste. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. ali nastaju mimo vaše volje i zato su izdvojene. ali vi ne moţete vašu obavezu smanjiti. nema smanjenja iako je izvesno da ćete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca.000. telefonske linije… da li je vrednost zemljišta ista? Ni iz daleka. jedan termin koji nije baš ugodan. verovatno neće biti naplaćeno. nego što je iznos na koju obaveza glasi. Prinudne latentne rezerve 2. Godinu dana nakon toga pored vaše parcele prošao je put. grupi latentnih rezervi koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. po 100. Ali vi ćete i dalje zemljište bilansirati u skladu sa naĉelom istorijskog troška. Šta to znaĉi prinudna latentna rezerva? Već sam naĉin upućuje na to da je reĉ o latentnoj rezervi koja nastaje i onda kada vi to nećete. sve dok ne dodje odluka suda ili dok ne dodje do sklapanja nekog poravnjanja. Vrste latentnih rezervi Podela prema načinu formiranja: 1. pa recimo bude odredjena. to formiranje rezervisanja pripada ovoj drugoj grupi. uvek formirate rezervisanja u višem iznosu nego što je obaveza koja se realno moţe oĉekivati a za koju ste rezervisanje formirali. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. struji. i predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. vodovodna mreţa. Primer: imate obavezu i vi znate da je vaša obaveza zbog toga što je recimo vaš poverilac otišao u steĉaj. Znači podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. Obaveza ostaje u punom iznosu. A nastaje u sluĉaju zbog toga što ste prinudjeni. pošto se rezervisanje odredjuje procenom. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. I one se formiraju zato što vi to hoćete. poštujete dva pravila.000. ali prinudne rezerve nastaju zato što vi to nećete. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoć procenjivanja.obaveza.

Pitanje je samo šta je razumna procena. To što ne moţe biti bilansiran ne znaĉi da ne postoji. svaka rezerva je dobro došla. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeća kao celine kada ce kupac platiti više nego što je knjigovodstvena vrednost imovine. i imacete jednu latentnu rezervu od 5%. u naredne dve godine korišćenja neće ih biti. ja ću koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu.To su te tzv. Tek tada će taj goodwill koji ste vi storili moći da bude iskazan u bilansu firme. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude plaćen. Ova druga vrsta rezervi… recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. prinudne latentne rezerve. Ali vi moţete umesto 25% otpisati 30% i da se smatra da je vaša procena gubitaka bila oprezna. Ali nećemo se previše buniti. Vi samo koristite mogućnosti koje vam ta naĉela i standardi daju. kako moţete formirati latentnu rezervu? Dnevna vrednost ĉesto nije data kao jedna jedina. Znaĉi ne moţete reći… znate ja ću od ovog potraţivanja naplatiti ½ iako znate da ćete izgubiti samo ¼ . Šta će biti? Zbog skraćenog veka trajanja. to jednostavno ne bi moglo proći. vi ga formirate. Dakle ne smete preterivati. Mnogo su znaĉajnije one rezerve koje nastaju zato što mi to hoćemo i zato što ţelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. znaĉi pitanje je koju ćete od njih izabrati. Znaĉi vaši troškovi otpisa će u prve tri godine biti visoki. Znaĉi ako MRS 16 kaţe da ja mogu vršiti degresivno otpisivanje. dakle kada vrednujete HOV. da li moţete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi? Moţe li latentna rezerva biti formirana pri korišćenju linearne metode uz pomoć veka trajanja? Ĉim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. ali se bilansirati ne moţe. 179 . Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. U tim godinama će se latentna rezerva objektivirati. znaĉi rezerve koje nastaju mimo vaše volje. Ne moţete 50% i to braniti razumnom procenom. ali to je nešto što nastaje kao posledica poštovanja uobiĉajnih pravila procenjivanja. ja ću to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek ću procenjivati gubitak više nego što bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. vi ćete sredstvo otpisati za tri godine. sve dok ne bude plaćen. Ako se u MRS 36 traţi da vršim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrţani. i da nema svoju vrednost. Kada procenjujete vek trajanja imovine. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa naĉelima bilansiranja ni sa MRS. Uvek birate onu koja je najniţa da biste formirali latentnu rezervu. Ako MRS 2 dopušta primenu proseĉne cene i FIFO metodu ja ću izabrati onu metodu koja će u datim uslovima meni omogućiti formiranje latentnih rezervi. a sredstvo moţe objektivno da se koristi pet godina. znaĉi to bi se već smatralo zloupotrebom. vaši otpisi će biti viskoki. I to je takodje jedna latentna rezerva. Da bi ste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. goodwill poštoji. Znaĉi imate nekoliko dnevnih vrednosti na trţištu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa.

Znaĉi rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 1. vrednosti uĉešća koje imate nameru da dugoroĉno drţite onda su i rezerve sadrţane u vrednosti te imovine dugoročnog kataktera. znaĉi prinudne i one koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. otpisivaja nema. zato što se zemljište ne otpisuje.otpisuju se.izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. koja se ne moţe otudjiti a da preduzeće nastavi da radi. znaĉi ako je reĉ o stalnoj imovini . Znaĉi namerno sam rekla da se troše. kod obaveza . To su naĉini na koji moţete formirati latentnu rezervu.odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. Znaĉi to je podela latentnih rezervi prema naĉinu formiranja. u vrednosti koje imovine se one nalaze.izborom dnevnih cena. dugoroĉne 2. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljištu na kome je izgradjena fabrika. Prema ročnosti privremene rezerve mogu biti: 1. a ako se ne troše. Znaĉi takva vrsta latentnih rezervi je trajna i zašto je ona još trajna. ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. srednjoroĉne 3. kod potraživanja . Vi moţete odluĉiti da posle tri godine sredstvo prodate. Kako će uz pomoć procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. ako se njihova vrednost ne smanjuje. ne moţete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljišta. privremene latentne rezerve Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrţana u imovini. namerno sam pomenula zemljište. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. ako to sredstvo ne moţete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve. a dodje do formiranja. kod zaliha . Srednjoročne rezerve su rezerve 180 .izbor metoda otpisivanja. a zemljište ne moţete prodati dok ne prodate preduzeće kao celinu. Ta latentna rezerva neće biti objektivirana kroz otpisivanje. Ali i kod prodaje doći će do objektiviranja latentnih rezervi. kod stalne imovine . formiranjem rezervisanja u iznosu većem nego što treba. mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. jer ĉim se troše otpisuju se. procenjivanjem veka trajanja. izborom sadržine cene koštnja. trajne latentne rezerve 2. Znaĉi moţete koristiti i vek trajanja. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obraĉunskog perioda troše.ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. i kupite novo ili da nastavite da ga koristite. kratkoroĉne To zavisi od toga.

u stalnoj imovini.000. Ali ta prodaja moţe se smatrati namernim.koje se otkrivaju u periodu duţem od jedne. prodju zaliha ili stalne imovine.000. prodate za 200. to je isto. mi radimo.000.000. i vrednosti podcenjene vrednosti zaliha. Kratkoročne rezerve su rezerve sadrţane u obrtnoj imovini. ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. Primer: vrednost zaliha bila je 100.000. Znaĉi ako mašinu ĉija je knjigovodstvena vrednost 100. ali i nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi.000. a kraćem od tri eventualno pet godina. pa smo ih bilansirali po 75.75. a vi ste prodali za 120. mi bi smo mogli reći da je dobitak 20. Kada ţelite da razloţite latentnu rezervu koja je sadrţana u zalihama. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeća.000 znaĉi njihova nabavna vrednost je bila 100.000 = 45. Znaĉi do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doći će i onda kada mi to ne ţelimo.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu ĉija je visina 100.000 . Znaĉi nije vaţno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vašom voljom. jer niko neće reći… znate mi nećemo da prodamo jer je u vrednosti sadrţana latentna rezerva koja će se objektivirati. predstavlja objektiviranju latentnu rezervu. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod našom kontrolom. Znaĉi predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera. Ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. Ako prodajemo zalihe ĉija je vrednost podcenjena. namerno . Znaĉi mi smo prodajom tu rezervu otkrili. Vaţno je jedino u kojoj seimovini ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. u potraţivanjima. šta moţete uraditi. naša firma radi. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno. da li ćemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha. mi moramo zalihe prodati.000 u stvari latentna rezerva. pa smo rekli dnevna je 80. To naravno vaţi i za rezerve u obavezama. naravno da nećemo. Na koji naĉin će rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrţana. i to prodajom odjednom. no što bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. Da je 25.hoću da razloţim. Moţete izvršiti naplatu potraţivanja.000.000. treba mi 2. Ali ako nam treba više otkrivenih latentnih rezervi mi moţemo forsirati prodaju i na taj naĉin izvršiti otkrivanje latentih rezervi u većem obimu nego što bi to bilo prodajom nekim uobiĉajnim 181 . a šta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75. Objektiviraju se u periodu do godine dana.000 dobitak. Neke rezerve. Šta je od ovoga latentna rezerva. Šta to znači objektiviraju se? Kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloţiti rezervu.000. Znaĉi mi ćemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji će biti veći. 120. nenamerno ili mimo naše volje. To su dakle rezerve sadrţane u imovini koja ima toliki vek trajanja.

kada otpišete sredstvo na 0. pa ste latentnu rezervu formirali na poĉetku time što ste skratili vek trajanja. Naravno odmah ćete naći i argumente protiv.667 biti otpisano. Kada dodje rok dospeća tih potraţivanja vi ćete insistirati na naplati potraţivanja. iako će pri toj naplati doći do objektiviranja latentnih rezervi. Reći će… pa da. a vi ćete nastaviti sa korišćenjem sredstva dok ne istekne pet godina. uprava formira latentne rezerve kada joj treba razloţi ih to niko ni ne vidi. Posle 3 godine vrednost sredstva će biti nula. u te dve godine biće objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. Zato što kaţu… pa ĉekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za preduzeće.tempom.. Drugi prigovor koji se moţe uputiti i koji naroĉito istiĉu oni koji se bave makroekonomijom je sledeći.000. Šta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki? Na poĉetku veka trajanja. znaĉi nepostojećih troškova. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek će podrţati formiranje latentnih rezervi. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. iznos otpisa padne. ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju. To je objektivirana latentna rezerva. a vi kaţete NE mi ćemo to podeliti na 3 godine i otpisaćemo za tri godine. Sta će biti posledica? Troškova amortizacije nema. Njene greĉke koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi ĉak se ne mogu ni videti.000. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom i do raĉunovodja. a sredstvo nije potrošeno vi ćete nastaviti sa korišćenjem tog sredstva. sredstvo ĉija je nabavna vrednost 5. kada sadašnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. Na poĉetku ste otpisivali više nego što se sredstvo trošilo. Znaĉi ako vi imate ovako. to je sjajno. a na koju mi nismo platili porez. vek trajanja 5 godina. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li i u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi? O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi ćete naići na razlicite stavove. Vaš rezultat će biti veći za iznos neobraĉunatih troškova amortizacije. Da li ćete vi odustati od naplate potraţivanja zato što će se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. Šta su ti nepostojeci troškovi. Znaĉi pošto je visina troškova amortizacije dve godine nula. Ako imate linearno otpisivanje. Ako firma koristi latentne rezerve 182 . i sve što zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. godisnji trošak amortizacije bi trebalo da bude 1. dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na poĉetku. a sada otpisujete praktiĉno manje nego što se sredstvo troši. To je dobit koju smo mi zadrţali. Nećete. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine. tada trošenje te imovine i visina otpisa nisu u saglasnosti. i svake godine će 1.. I tu ima takodje istine. U poslednjim godinama korišćenja sredstva. a prihodi od korišćenja sredstva su tu.000.

i moţda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital. Porez ćete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili. jer ćete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine. i na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek moţete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. koja se vrše bez testa isplativosti ulaganja. onda ta nova ulaganja ne prolaze kriterijum finansijskih trţišta. Znaĉi vi ne smete potcenjivanje imovine vršiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. šta ćemo sada. akumulira sredstva za buduće investiranje formiranjem latentnih rezervi. i kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. Ako pozajmljujete novac na trţištu ĉak i na svojinskoj osnovi. da li će nam to biti isplativo. Ali sada imate problem. videli ste ĉak i onda kada nećemo. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. platićemo veliki porez. Bolje da imate dobar rezultat i platite porez nego da tog rezultata nema. mogu dovesti do pogrešnih odluka. Dakle uprave su sklone da traţe od raĉunovodje da u meri u kojoj je to moguće formiraju latentne rezerve. Ako ste preterali imaćete ozbiljan problem. Ovde takva vrsta ispitivanja moţe izostati. ali zato na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. Dakle kad god traţite kredit od banke. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve teţine da bi uprave preduzeća odgovorio od toga da one traţe da se latentne rezerve formiraju kada god je to moguce. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja. iz prostog razloga što to ulaganje ne bi prošlo test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokušavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi… pa ĉekajete. Ono na šta treba da vas upozorim i kada ĉitate finansijske izvestaje. moţda nameravano ulaganje. Braniti je na naĉin da to vaše objašnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo i za drgu stranu. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve i neće praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. Formiraćemo nove. I raĉunovodje redovno pri sastavljanju finansijskih izveštaja vrše formiranje latentnih rezervi. E sada ta granica izmedju poštovanja naĉela opreznosti i falsifikata nije tako jasna i nije tako oštra. šta ćete vi kalkulisati… rećićete pa ĉekajte dividenda koju moramo da platimo biće ovolika. mi imamo visok dobitak. 183 . onda ne moţete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. šta banka radi. one su se objektivirale. šta da se radi. Jedne se rezerve tokom obraĉunskog perioda objektiviraju.za investiranje. Vrlo je moguće da. Ako niste preterali. ako ste jako dobri u toj godini a još su vam se objektivirale i latentne rezerve koje ste formirali ranije. i nije tako profitabilno kako se ĉini. bez vaše volje. objektivirale. Kaţe…ĉekajte da proverimo da li će nameravano ulaganje odbaciti profit koji će biti dovoljan da platite kamatu i vratite kredit. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. Dakle dopušteno je. nije zabranjeno.

ĉim vidite degresivno otpisivanje i veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. ispred bilansa stanja. A raĉunovodja će reci… pa naravno da postoji. izveštaju o novĉanom toku i beleškama ĉini godišnji obraĉun preduzeća. imajuĉi u vidu da su elementi prinosnog poloţaja: prihodi i rashodi. i naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. onda bi teško dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. Danas ćemo govoriti o bilansu uspeha. i rashoda kao negativne determinante rezultata. Vi naravno nećete moći da kaţete koliko te rezerve iznose. ali ako bi se morali opredelili većina ekonomista raĉunovodja bi rekla da je bilans uspeha. recimo za pola koraka. ta polemika da li je prvi ili drugi. U skladu sa ovim ciljem odredjena je i sadrţina bilansa uspeha. ali bi se odmah našlo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla… kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izveštaj. bilans sadrži informacije o prihodima i rashodima koji su nastali u odredjenom obračunskom periodu. da je to kriterijum na 184 . visoke iznose otpisa potraţivanja.Kada ĉitate raĉunovodstvenu politiku. ali moţda malĉice ispred BS. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izveštajem. ja sam ga ovde navela kao drugi jer je drugi po redu izuĉavanja. da je taj uspeh iskazan u BU. mera uspeha uprave preduzeća. ja poštujem naĉelo nabavne vrednosti. Prihoda kao pozitivne. bilans uspeha ima zadatak da pruţi informacije koje odraţavaju prinosni poloţaj preduzeća. BILANS USPEHA Kao narednom finansijskom izveštaju koji zajedno sa bilansom stanja. to treba da indicira na poštojanje latentnih rezervi. ali ako bi smo merili po vaţnosti. koje su neposredno vezane sa pravilima procenjivanja aktive. Za razliku od bilansa stanja koji pruţa uvid u finansijski položaj preduzeća. izveštajima o promenama na sopstvenom kapitalu. Dakle. kao što sam napisala. Prema tome. nisam ja kriv što tu postoje latentne rezerve… Prošlog puta smo praktiĉno završili sa bilansom stanja i latentnim rezervama. Oba su jednako vaţna. Ne mnogo. Reč je o finansijskom izveštaju čiji je zadatak da pruži informacije o prinosnom položaju preduzeća. To davanje prednosti više je uslovjeno ĉinjenicom da BU odraţava tekući uspeh preduzeća. ali moći ćete da poredite trţišnu vrednost zemljišta sa vrednošću u bilansu pa kaţete…pa evo ovde ima latentna rezerva.

Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene 185 .bazi koga vlasnici donose poslovne odluke. Ova dva finansijska izveštaja. Ono govori kome periodu.000. a kolika je visina odrdjena je naĉinom procenjivanja aktive. Kakav će konaĉan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda i rashoda. bez mogućnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. Smanjenje aktive povećavaju rashode u BU. Primenjujemo FIFO metod za obraĉun disponiranih zaliha. bice veće od smanjenja aktive zbog rashoda i aktva će na kraju biti uvećana. Koja su načela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanje rashoda koje naĉelo je releventno? Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu. Ako bude obrnuto. odredjujući ovih 60. svako smanjenje aktive bez mogućnosti nadoknade predstavlja rashod. BS i BU. Kako? Jer ako vi kaţete da je vrednost osnovnih sredstva na poĉetku godine 100.000. Prihodi povećavanju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povećanje aktive. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. Znaĉi sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda. to je sadašnja vrednost. odnosno rashode. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva troši. Prihodi povećaju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. I jako je vaţno da ta veza vama do kraja bude jasna.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. BS je prikaz imovine preduzeća na odredjeni dan. a onda se one samo potkrepljuju još i onim informacijama koje su sadrţanje u BS. a da na kraju iznose 60. Znaĉi time ste istovremeno rekli …sadašnja vrednost biće jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti i visine troškova otpisa obraĉunatih degresivnom metodom. Znaĉi. Znaĉi vi kaţete degresivno procenjujem amortizaciju. Ili uĉeci o tome kako se meri visina troška. a prihodi će biti niţi od rashoda. šta je razlika? Razlika je trošak odnosno rashod. Zašto? To je naĉelo uzroĉnosti koje odredjuje kom obraĉunskom periodu treba dodeliti troškove. aktva će na kraju biti niţa. Nastanak rashoda smanjuje aktivu i beleţite povećanje rashoda u BU. To je takodje posledica veze izmedju BS i BU. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veće od povećanja aktive po osnovu prihoda. Šta je jos vaţno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine i to zato što smo uĉeci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno nauĉili pravila za procenjivanje rashoda. utrošena osnovna sredstva ili zalihe. su medjusobno ĉvrsto povezana. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. povećanje aktive zbog prihoda. da li zadrţati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU. To je odnos. BU je prikaz prihoda i rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. mi smo automatski odredjivali kolika je vrednost onoga što nije utrošeno. Ako su prihodi veći od rashoda. Ta potrošena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU.

Znaĉi BU moţe biti prikazan tako što ćete najpre navesti prihode. Te gubitke u skladu sa naĉelom impariteta morate priznati. Za priznavanje poslovnih prihoda i rashoda. relevantni su naĉelo realizacije i naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. a onda šta nam je ostalo.u vrednosti poslednjih nabavki. visinu izgubljene vrednosti imovine. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. Znaĉi razlika izmedju statiĉke i dinamiĉke teorije je samo u tome šta je polazišna osnova. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavršenih poslova. formu konta. Forma računa uspeha Znaĉi kako raĉun uspeha moţe izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono što je bilo ili što je u medjuvremenu nabavljeno. Znaĉi to su tri naĉela koja odredjuju sadrţinu BU. Dakle to su dva naĉela koja su merodavna. i vrednost onoga što je utrošeno što će biti prikazano na rashodnoj strani BU. i kao razliku ćete dobiti rezultat. potom rashod. I ako bi se posmatralo po uĉestalosti primene ova forma se primenjuje ĉešće u odnosu na drugu formu. jer ono zahteva da priznamo gubitke koji su nastali. forma liste 2. da li ţelim da utvrdim vrednost imovine koju imam. Postoji još jedno naĉelo ĉija primena će dovesti do promene sadrţine BU. cene koštanja. forma konta MRS 1 dozvoljava upotrebu obe forme. ono što je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono što će biti odloţeno u BS. znaĉi prihoda i rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. a to znaĉi rashoda izazazvanih proizvodnjom i prodajom uĉinaka imati i gubitke koji su nastali i priznati u skladu sa naĉelom impariteta. Njoj 186 . Tako da ćete u BU osim redovnih rashoda izazvanih tekućom delatnosti. ili polazim od toga šta je sve potrošeno. Znaĉi odredjivanjem pravila za procenjivanje. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. I zato nećemo danas ponovo govoriti o naĉelu uzroĉnosti i princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije. a koji nisu trţišno verifikovani. a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. imate pojavu nenaplativih potraţivanja. To je načelo impariteta. Naravno po dinamičkoj teoriji mi idemo najpre od toga šta smo utrošili. vi ste istovremeno odredili i vrednost onoga što nije utrošeno i što će biti prikazano u BS. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. pa ću utrošak raĉunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono što sam imala. znaĉi imate pad trţišne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj.

rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti.sam naziv kaţe. što znaĉi da moţete utvrdjivati rezultat idući po pojedinim slojevima rezultata. Pa tako. na primer. a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti. Šta to znaĉi prihode i dobitke? Prihode za one segmente gde se poštuje bruto princip kao pravilo za 187 . I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaţe da prihodi obuhvataju prihode i dobitke. vi ćete odrediti kako će taj rezultat biti prikazan u BU. to što dopušta segmetirano iskazivanje rezultata. Dakle na levoj strani će biti rashodi. Znaĉi u zavisnosti od toga koje informacije ţelite korisnicima da pruţite. Ova forma se nešto redje koristi. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeća (ostalih prihoda i rashoda). a na desnoj prihodi. Način uključivanja prihoda i rashoda u BU Na koji naĉin se prihodi i rashodi mogu integrisati u BU? Na koji naĉin ih moţete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda moţete postovati: 1. 4. bruto princip 2. rezultat finansiranja. i iz principa jasnosti. i dolazi se do neto poslovnog rezultata. Pa se onda od te bruto marţe pokrivaju troškovi poslovanja. onda ostale varijabilne troškove poslovanja i da dodjete do neto rezultata. Naravno moţete imati drugaĉiju sadrţinu. i prihode i rashode po osnovu finansiranja. rezultat iz redovnih aktivnosti (znaĉi rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda i usluga). ili cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. 2. jer se dobija bruto domaći rezultat koji se naziva jos ĉesto bruto maržom. 3. I to na prvi pogled moţe nekoga zbuniti. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troškove prodatih proizvoda i dodjete do kontribucione marže. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeća moţe rašĉlaniti najmanje na: 1. neto princip Ovo već znate. pa da onda odbijete fiksne troškove proizvodnog funkcionalnog podruĉja. Ali uobiĉajno minimalno rašĉlanjavanje prihoda i rashoda vrši se tako što se izvrši razdvajanje prihoda i rashoda najmanje na redovne i na vanredne. uopšte nije neuobiĉajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe. Za formu liste je karakteristiĉno. Kada koristite formu liste onda vrlo ĉesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima.

Metode obračuna poslovnog rezultata Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. (ne morate ali moţete koristiti) neto princip. da iznosi tih prihoda i rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. Nego ćete samo reći da dobitci od prodaje iznose toliko. Za prihode i rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine. jer taj dobitak od prodaje HOV je vaš prihod. Zašto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata? Zato što se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Tako moţete reći imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. jer povećava vaš rezultat. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 188 . ali to nije obavezno. i dobitke odnosno gubitke. Prihode od prodaje gotovih proizvoda i nasuprot tome cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. smatra se da je tu dopuštena primena neto principa. Dakle vi moţete i tu primenjivati bruto princip ali imajući u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeća. tada smo to zvali neposlovni rezultat. Znaĉi MRS 1 insistira da prihodi i rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. Dakle vi ćete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. on samo kaţe da moţete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda i posledica prodaje HOV. zalihe materijala. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vaš dobitak. Šta to znaĉi? To znaĉi da u BU moţete iskazati. ne prihode i rashode nego samo razliku izmedju prihoda i rashoda. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda i ostalih rashoda. (ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut) za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. Metode utiĉu samo na naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i rashoda i zato ove metode moţemo oznaĉavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistiĉe iz osnovne delatnosi preduzeća. za finansijske prihode i rashode dopušten je. prihodi od prodaje robe i nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe.integrisanje prihoda u BU. Zato što se ostali. ukljuĉujući i prodaju finansijskih ulaganja. samo je iskazan po neto principu. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. Pa kada se govori o prihodima kaţe se da oni ukljuĉuju prihode i dobitke. To znaĉi da ćete uvek morati da prihode i rashode koji potiĉu iz vaše osnovne delatnosti iskaţete odvojeno. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda. Za osnovnu delatnost uvek ćete ići po bruto principu. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV… Dakle vi nećete korisniku reći kolika je bila prodajna vrednost HOV. Konaĉna odluka o tome da li i u kojoj meri ćete primeniti neto princip zavisi od sastavljaĉa finansijskog izveštaja. Dakle standard ne kaţe da morate. imovine.

Drugi korak kod metode ukupnih troškova je šta su efekti. znaĉi svi troškovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi 189 . I onda traţite šta ste iz tog trošenja dobili. šta kaţe u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. dakle vi obraĉun rezultata poĉinjete pitanjem šta smo u ovom obraĉunskom periodu utrošili. šta smo od tih trošenja dobili. zbog ovog ''ukupno'' i metoda je dobila naziv. proizvoda i usluga. Ukupno trošenje ili ukupno ulaganje. metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka 2. Dakle potpuno su razliĉiti. Znaĉi nije vaţno koju ćete metodu koristiti. Znaĉi kod ove metode polazna osnova. ne ukupni već iz osnovne delatnosti. Primetite da polaznu osnovu ove metode ĉine ukupna ulaganja. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. metoda troškova prodatih uĉianka ili metoda prodatih uĉianka Dve metode koje daju isti rezultat. Znaĉi ovde ste pošli od prihoda i traţite njima pripadajuće rashode. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrţinu prihodne i razliĉitu sadrţinu rashodne strane.1. Kod metode ukupnih troškova na rashodnoj strani BU naći će se (pošto se kaţe da se kreće od ukupnih ulaganja). robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. Znaĉi izbor metode ne utiĉe na visinu obraĉunatog rezultata. Znaĉi ako smo ustanovili šta smo sve utrošili u narednom koraku indetifikujmo efekte tih trošenja. naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. Ta razlika uslovljena je razliĉitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. Znaĉi pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. Metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obraĉunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suĉeljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvršena u tom obraĉunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. Obraĉunati poslovni rezultat će biti isti. Matoda troškova prodatih učianka ima jednu drugu polaznu taĉku. Šta je onda razliĉito? Razliĉit je naĉin prezentiranja. To je polazna taĉka. A metoda troškova prodatih učianka. prvi korak je šta i koliko iznose ukupna ulaganja. a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. Znaĉi polaznu osnovu kod ove metode ĉine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi traţite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren. a kod metode ukupnih troškova ste pošli od ukupnih troškova i trazite njima pripadajuće efekte.

na prihodnoj strani. Ako ţelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. troškovi zarada toliki. šta ćemo imati? To znaĉi da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu.amortizacije toliki. Dakle na prihodnoj strani biće prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. Kakav je odnos izmedju poĉetnih i krajnih zaliha u tom sluĉaju? Iste su. gotovih proizvoda.troškova po vrstama. U sluĉaju kada je prodaja veća od proizvodnje. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. efekat će biti prihod od prodaje. Dakle vi ćete nabrojati šta ste sve potrošili. pošto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trošenja nastala. Dakle u tom sluĉaju ova vaša ulaganja. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zašto? Pa zato što je prodata. Dakle rashodnu stranu ĉinice troškovi po vrstama koji su nastali i to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. Ukoliko je proizvodnja veća od prodaje. Ako su proizvodnja i prodaje jednake to znaĉi da smo sve što smo proizveli i prodali. Kod metode troškova prodatih učianka.proizvodnih usluga su toliki i nematerijalni troškovi su toliki. i to je kljuĉno. šta moţe biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. A tu cenu koštanja ĉine: troškovi proizvodnje. šta je efekat. Krajnje zalihe će biti veće od poĉetnih zaliha. i za iznos tog povećanja vi morate povećati prihode. Znaĉi ovde će biti rashodi . Troškovi prodaje i uprave predstavljaju rashode perioda i terete samo prodate proizvode. Dakle ukupni troškovi. odgovor će biti: troškovi materijala su toliki. Navešćete vrstu vašeg ulagnja u tom mesecu.cena koštanja prodatih. Šta će biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troškova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. Pa dakle rashodnu stranu ĉine troškovi po vrstama. Na pitanje šta smo mi dobili od ovog trošenja. već samo troškovi proizvoda koji su prodati. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potiĉe u celini od ovih ulaganja. za onaj deo prodaje koji je realizovan i povećanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. odnosno. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela i do povećanja zaliha. sećate se. To je 190 . znaĉi koliko smo potrošili. troškovi uprave i troškovi prodaje. jer cena koštanja neprodatih proizvoda šta sadrţi? Samo troškove proizvodnje. a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. Znaĉi na rashodnoj strani će se nalaziti samo troškovi koji su nastali u datom obraĉunskom periodu. A to znaĉi da će u proizvodnom preduzeću rashodna strana sadrţati cenu koštanja prodatih gotovih proizvoda. već je delimiĉno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. tr. jer vi treba da date odgovor. tr. šta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povećanje zaliha. troškovi neproizvodnih usluga. šta će biti na rashodnoj strani? Ne svi troškovi koje ste napravili. I otuda će efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. Krajnje zalihe jednake su poĉetnim zalihama. kod proizvodnog preduzeća od odnosa prodaje i proizvodnje. i da smo prodali deo zaliha sa kojima smo u taj period ušli. Na pitanje šta smo potrošili u ovom mesecu.

godinu biće primenjen taj standard 3 i goodwill se neće otpisivati. već je nabavlja radi njene prodaje. ili to obezvredjenje tretirati postepeno. i u kome je definisan postupak sa goodwill-om. Imaćete na strani rashoda osim troškova po vrstama. ako i kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duţni ste da izvršite smanjenje njegove vrednosti.suština metoda ukupnih troškova. ako ona ostvaruje iznad proseĉne profite. nema amortizacije goodwill-a uopšte. a u trgovini će BU izgledati drugaĉije. ali vaţno je da se tretman goodwill-a promenio. MRS 36 odnosi se i na goodwill pa prema tome. vidimo se idućeg puta. on se bavi obezvredjenjem. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. Troškovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vršenja usluge prodaje i dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje. Taj standard poĉinje da se primenjuje od 2005 godine. Dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci:  goodwill predstavlja iznos koji investitor plaća iznad vrednosti neto imovine preduzeća. a na strani prihoda imaćete samo prihode od prodaje robe i neće biti korekcije vrednosti zaliha. Dakle vratimo se sada našim metodama bilansiranja uspeha. dozvolilo se da plaćeni goodwill drţite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad proseĉan profit. Naš zvaniĉni BU je sastavljen na ovaj naĉin. To je sada nešto što je prepušteno proceni sastavljaĉa finasijskog izveštaja. Šta će biti poslovni prihodi. Znaĉi za finansijske izveštaje koji se odnose na 2005. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad proseĉne profite. Ja nemam ĉvrstih dokaza za to. Kod metode troškova prodatih uĉianka na strani prihoda uvek će se naći prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena koštanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. hvala. ako je reĉ o trgovini i troškovi trgovine. Zato imate 191 . u kome je tretman goodwill-a promenjen. još i nabavnu vrednost prodate robe. odnosno poslovni. Umesto njega imamo standard finansijskog izveštavanja broj 3. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrţava goodwill koji sam platila. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doĉlo do obezvredjenja. već se vrši testiranje goodwill-a na obezvredjenje. to je dakle pitanje sastavljaĉa izveštaja. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita poĉela da pada ja bih imala razloga da vršim otpisivanje goodwill-a. rashodi odredjuje delatnost firme. ali ne i na vrednost nabavljene robe. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeća do sada. Promenjen je MRS 22 koji se odnosio na poslovne kombinaćije. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kaţem. Trgovina ne proizvodi robu. Goodwill se ne otpisuje. Zašto? Zato što roba nije uĉiank trgovine. dakle novi standard. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. Sadrţina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzeće bavi.

Zašto je pogodan? Zato što pruţa informacije o ukupnim trošenjima. statističkih agregata.nabavnu vrednosti nabavljene robe + troškovi po vrstama. tako da bi opet imali troškove poslvoanja po vrstama. društveni bruto proizvod. rashodi po osnovu naknada i troškovi poslovanja. to mogu da uradim. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi.sva trošenja. Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinaĉnih preduzeća. 192 . imate promenu vrednosti zaliha. odnosno jedna vrsta troška. koji deo od ukupnih troškova ĉine troškovi zarada. znaĉi operativni rashodi. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. zajedno sa viškom vrednosti. Kako vi raĉunate nacionalni dohodak? Ukupan prihod . Sadrţina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena je delatnošću. Šta se podrazumeva pod statističkim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. Šta će biti kod banaka? Na strani prihoda naći ce se prihodi od kamata i prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. koliko otpada na troškove materijala ili koliko prihoda koristim za pokriće troškova zarade. sve što vam je potrebno. Kada imate metod troškova prodatih uĉianka na rashodnoj strani biće nabavna vrednost trgovinske robe. Imate ukupna ulaganja . osim troškova zarada koji predstavljaju. Šta bi bilo u jednoj menjačnici? Nema zaliha. Prema tome bilansi pojedinaĉnih firmi sluţe kao osnova za utvrdjivanje i nacionalnog dohodka i društvenog bruto proizvoda. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. koji pokazuju šta je sve trgovina utrošila da bi robu prodala. imate prihode. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. a umesto troškova po vrstama biće troškovi trgovine ili troškovi prodaje. Republiĉki zavod za statistiku obradjuje pojedinaĉne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinaĉnih preduzeća. deo nacionalnog dohodka. GDP moţete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troškova. Prednosti i slabosti jedne i druge metode Metoda ukupnih troškova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeća i za utvrdjivanje tzv. Šta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaĉi moţete utvrditi koliko je uĉešće troškova u ukupnim troškovima. Znaĉi privredu ĉine preduzeća koja u njoj postoje. Znaĉi jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrţinu tog dela BU. to je osnovni poslvoni prihod. a na prihodnoj strani prihodi od provizije.

a nasuprot njima će stajati ukupni troškovi. Ako imam smanjenje zaliha. zakljuĉak je obrnut. Ĉak i ako ništa ne prodate. 193 . odnosno cenu koštanja gotovih proizvoda. On moţda moţe biti manje detaljan. kako se kreće uĉešće troškova zarada. znaĉi metoda je tako napravljena da ne omogućava da utvrdite rezultat za delove preduzeća. I dobra strana ove metode je dakle sto omogućava uvid u ukupnu aktivnost preduzeća. Dakle vi morate i za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obraĉun koji će vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih zaliha. tj. kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako i onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. znaĉi broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. ali ne moţete obraĉunati rezultat primenom metode ukupnih troškova ako nemate razvijen pogonski obraĉun. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. jer uprava firme ima potrebu da osim što treba da zna koliki je rezultat preduzeća kao celine ostvaren. Znaĉi to vam omogućava ovako sastavljen BU. ali vi ćete imati povećanje vrednosti zaliha na strani prihoda. da li su oni sada veći ili manji nego što su bili ranije. ĉim vidim povećanje zaliha šta zakljuĉujem. Da je proizvodnja bila veća od prodaje. vi ćete moći da sastavite BU. Kako ćete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu koštanja nedovršene proizvodnje. sastavljenog po metodi ukupnih troškova. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troškova. što se samo teorijski moţe dogoditi. To se sve moţe videti iz ovako sastavljenog BU. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li će to rezultirati smanjenjem troškova materijala u ukupnim troškovima materijala ili neće.Ako imam utvrdjenu strukturu troškova u nizu sukcesivnih vremenskih periodima. Zašto? Pa zato što vam pogonski obraĉun mora reći cenu koštanja. pada ili stagnira. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje i prodaje omogućava mi da dokuĉim u kakvom su odnosu proizvodnja i prodaja bile. ali mene zanima da li uĉešće troškova materijala u ukupnim troškovima raste. Menjaće se apsolutni iznosi troškova. U tom smislu ja ne bih mogla da prihvatim trvdju… Znate. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogućava utvrdjivanje rezultata samo za preduzeće kao celinu. Znaĉi uvek se troškovi po vrstama registruju za preduzeće kao celinu. Zašto? Zato što troškove po vrstama uvek pratite na nivou firme. Rezultat će biti 0. Ona moţda ne traţi razvijen obraĉun troškova kao metoda prodatih uĉianka. kako je to uticalo na ukupne troškove zarada. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeća. Naša prodaja je bila veća od našp proizvodnje. I ta tvrdnja da ova metoda ne traţi razvijen obraĉun troškova…. koji predstavljaju tehniĉko-tehnološki zaokruţene celine i koje imaju svoje proizvode. mogu pratiti da li se ta struktura troškova menja. prednost ove metode je to što ne mora da ima razvijen pogonski obraĉun… Nije moramo imati pogonski obraĉun. A to je nedostatak koji nije mali.

Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troškova. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena koštanja daće vam rezultat koji taj proizvod donosi. troškove finansiranja. u onaj pogonski obraĉun. iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode i imaćete sve podatke potrebne za obraĉun rezultata po metodi troškova prodatih uĉianka. Jednostavno ćete u onu klasu 9. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeća na podruĉju prodaje. a za upravu preduzeća po metodi troškova prodatih uĉianka. što naravno metoda ukupnih troškova ne moţe. Prema tome ona ĉak omogućava da za svaki pojedinaĉni proizvod obraĉunate doprinose prezultatu. Vi ćete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troškova. dok se u zemljama kontinentalne Evrope ĉešće sreće metoda ukupnih troškova. Vi ne moţete sastaviti BU po metodi troškova prodatih uĉianka ako prodaje nije bilo. Metoda troškova prodatih učianka. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utiĉe na BU sastavljen po ovoj metodi. istina je da zemlje sa anglo-saksonskog govornog podruĉja radije koriste metodu troškova prodatih uĉianka. ja uvek sugerišem da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. i naravno rashode. i one mane koje su prednosti metode ukupnih troškova. i toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obraĉun u proizvodnom preduzeću da je ovo…ne treba nam baš za bilansiranje uspeha toliko detaljno… razlog koji moţe biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obraĉuna. Raščlanjavanje prihoda i rashoda Znaĉi koji su to minimalni zahtevi za rašĉlanjavenje koji su postavljenii MRS-om 1. Metoda troškova prodatih uĉianka ima tu mogućnost da vam obezbedi obraĉun rezultata po uţim organizacionim delovima. Posto i jedna i druga metoda daju isti rezultat. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. Znaĉi onda imate jednu potrebu za pruţanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. jer su vam rashodi iskazani u formi cene koštanja proizvoda. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statistiški agregati utvrdili. U Evropi je odnos jedne i druge u zastupljenosti relativno jednak. 194 . mi ne vidimo šta se dogadja sa proizvodjom u preduzeću. koji je rezultat poslovne aktivnosti. Sećate se da MRS 1 odnosi ne prezentaciju finansijskih izveštaja. Koja od metoda se više u svetu koristi? Pa teško je reci. Ne vidite ukupna ulaganja. Kada je reĉ o BU standard zahteva da iskaţete prihode. jer se odnos izmedju proizvodnje i prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi.ali pogonski obraĉun ima toliko drugih zadataka. I zato ta metoda ne omogućava obraĉun društvenih agregata.

a treća ako primenjujete princip proizvedenih uĉianka. Znaĉi ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode i rashode. Jedna visina će biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. Tada se kao vlasnik pored matiĉne firme datog zavisnog preduzeća javljaju manjinski akcionari. To je predlog izgleda po MRS 1. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda (u BU). Ako imate metodu ukupnih troškova imaćete prihode od prodaje. pa onda troškovi uprave i troškovi prodaje. bruto dobit. Zavisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. Kako izgledaju bilansne šeme? MRS 1 ne propisuje bilansne šeme. i deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. Zato što redovna aktivnost obuhvata prihode i rashode po osnovu finansiranja. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka i taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. znaĉi BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada većinskim vlasnicima. znaĉi ja ne mogu da vam kaţem da šema mora da izgleda ovako.koliko u dobitku uĉestvuju povezana preduzeća. A manjinski akcionari postoje kada matiĉno preduzeće ima većinsko. znaĉi to su vanredni prihodi i vanredni rashodi. 195 . Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom raĉunu uspeha. razlika izmedju prihoda i ovako indetifikovanih rashoda biće dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. troškovi prodatih proizvoda. to su ukupni poslovni rashodi. ali ne i 100% uĉešće u zavisnim preduzećima. zatim manjinski interes. što je redovna ali nije poslovna aktivnost. Dalje slede ostali prihodi i rashodi. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruţi. Zatim koje su vanredne stavke. druga ako primenjujete princip naplaćene realizacije. i navedeni će biti troškovi po vrstama. od obima izvršene prodaje i od pravila priznavanja. znaĉi matiĉnoj firmi. Ako imate metodu troškova prodatih učianka onda se obiĉno navode prihodi od prodaje. Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti i rezultat redovne aktivnosti. A visina prihoda? Od prodajnih cena. Ponekad ćete u jednom istom BU imati i princip naplaćene i princip fakturisane realizacije. Znaĉi ovo nije redosled informacija. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. Od čega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. promena vrednosti zaliha. To su minimalne informacije. i imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. i onda će biti navedeni i ostali poslovni prihodi.

Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. Moţe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreĊena drugoj parcijalnoj politici. 14. politiku finansiranja. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podreĊene bilansne politike. da bi realizovalo ciljeve koje postavi. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. politiku zapošljavanja. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? 196 . decembar 2004. BILANSNA POLITIKA Bilansna politika je vaţna jer ćete vi u svom poslu uĉestvovati u sprovoĊenju bilansne politike. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. U kakvom meĎusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća? Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. Ona je podreĊena politici finansiranja. politiku prodaje. One mogu biti i u drugom odnosu. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. politiku proizvodnje. Moţemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podreĊena politici finansiranja. Ja mogu da kaţem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. politici objavljivanja i poreskoj politici. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruĉja. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. one moraju biti ravnopravne.Utorak. U stvari poslovna politika izraţava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. Kakav je odnos izmeĎu poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podreĊene poslovnoj politici preduzeća. formuliše svoju poslovnu politiku. Tako razlikujemo politiku nabavke. Preduzeće.

ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuĉe što je moguće više dodatnog kapitala. koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. izvodi se iz cilja preduzeća. kakav treba da bude finansijski i prinosni poloţaj preduzeća? Finansijski poloţaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuĉe investitore. to oni koji predaju menadţment znaju bolje od mene. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja ţelim preko finansijskih izveštaja. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliĉinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niţe. Primera radi. da je to 197 . Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke. ali ne previše. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Moţemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. Dakle. kako ćete ubediti akcionare. ako ţelite da zadrţite deo dobiti. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikupljanjem ponuda. pa standardima. već je njen cilj podreĊen cilju preduzeća. a sada kaţete da postoji politika koja vrši svesno uobliĉavanje godišnjih obraĉuna.Bilansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobliĉavanja godišnjeg obraĉuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (ţeljena) slika o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća. Zar to nije kontradiktorno? Nije. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. sve do sada ste nam vi priĉali o nekim pravilima. jer se to uobliĉavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. odnosno pravila bilansiranja. pa mora se ovako. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaĉima itd). Bilansna politika se označava vrlo često kao kvazi politika. mora se onako. Ako vi pokaţete da imate visok dobitak. Sad ćete vi naravno reći. a prinosni poloţaj treba da bude dovoljno dobar. vi morate definisati ciljeve. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. svesno uobliĉavanje ne moţe preći okvire postavljene standardima. Politika bilansa nema svoje ciljeva. odnosno pravilima.

I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva podruĉja na kome deluje bilansna politika. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. do odgovora nije teško doći. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. ne moţete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu. zahtevaće dve razliĉite bilansne slike i zato kaţemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlaĉi iz ciljeva preduzeća kao celine. kako ćemo ga pribaviti? Ako ţelimo iz eksternih izvora. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni poloţaj. ĉim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadrţinu.neophodno? Jedino ako pokaţete da je finansijski poloţaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. A da je podruĉje internog izveštavanja uprava perduzeća. dopustite da najveći deo dobitka zadrţimo u firmi. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri odreĊujemo i sadrţinu i obrnuto. šta moram da uradim? Moram da finansijski poloţaj predstavim slabijim da bi ubedila. PoĊite od toga. Dakle raĉunovoĊa ne moţe da definiše ciljeve. da bi dobila argumente. a sad samo na sadrţinu. Pod eksternim podruĉjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono podruĉje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. onda smo u velikoj meri odredili i 198 . odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. Dva cilja ako se realizuju na dva razliĉita naĉina. prema tome jasno je da je podruĉje na kome deluje bilansna politika podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. pred kim mi ţelimo da se predstavimo drugaĉiji nego što stvarno jesmo. mada je to uvek i jedno i drugo. Ali tu kaţem nije granica oštra. da bi se on popravio nemojte traţiti visoke dividende. da kaţem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski poloţaj nije sjajan. onda bi smo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. I pošto ciljeve firme definiše menadţment odnosno uprava. Ako ţelim da dodatni kapital pribavim zadrţavanjem dobiti. I pošto nema svoje ciljeve. teško je napraviti ĉvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. onda se moţe govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. Ako smo odredili podruĉje. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. Ali ako bi smo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiĉe na formu ili na sadrţinu finansijskih izveštaja. raĉunovoĊa moţe samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva podruĉja: eksternom i internom. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi ţelimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako ţelimo da nas drugi vide. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku.

nema šta sad nekom trećem da priĉate ovako je. Svi ti izveštaji. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinaĉnu firmu ili na neko drugo preduzeće. svi ti delovi godišnjeg obraĉuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta. postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom odreĊenih dogaĊaja u ţivotu preduzeća. izveštaj o novĉanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Ja kao sastavljaĉ bilansa fuzije to znam. sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. morate predstaviti taĉno kako ste sproveli. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari odreĊujete vrednost. Rekli smo da je podruĉje na koje deluje bilansna politika. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su uĉesnici u fuziji ima za posledicu razliĉitu visinu rezultata u budućnosti. jer sećate se da odreĊivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda. Od vrednosti koje unesete u pojedinaĉne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim saţimanjem. koje su promene tokom steĉaja i kako je taj steĉajni postupak doveden do kraja. ali su namenjeni eksternim korisnicima. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. nezavisno od toga da li govorimo o pojedinaĉnom ili o konsolidovanom godišnjem obraĉunu. a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši. A od te vrednost zavise budući rashodi firme. ali ne svi. bilans uspeha. podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. kao i što je to sluĉaj sa redovnim godišnjim obraĉunom. ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji. vi nemate nikakvih ciljeva. Nešto drugaĉija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom dogaĊaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja. podići ću vrednost imovine i preko toga podići 199 . E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima moţe dovesti do toga da budu predmet bilansne politike. Redovan godišnji obraĉun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. pa ĉak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koje ima redovan godišnji obraĉun. pa prema tome i budući rezultat. Isto vaţi i sa likvidacionim bilansom.predmet bilansne politike. onako je. recimo sa bilansom fuzija. Sastavljate steĉajni bilans. ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze. kakva je situacija pre steĉaja.

Tu postoji mogućnost da sastavljaĉ finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede odreĊenu bilansnu politiku. kod bilansa promene pravne forme. a otpisivanje ste vršili primenom 2. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u podruĉju eksternog finansijskog izveštavanja. Dakle ne vodite vi knjige ĉijim se zakljuĉkom dobija poreski bilans. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili naĉelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Ako ste negde obrnuto uradili. a postoji i interes. Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je ĉinjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu. a rezultat viši. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obraĉunata najviše po 2 linearne stope. onda kaţemo da takav bilans moţe biti predmet bilansne politike.5 linearne stope. prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niţi. poreski propisi kaţu dopuštena je primena degresivne metode. onda bi trebalo da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. To meĊutim i nije baš tako do kraja.5 i ove obraĉunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu. Ukoliko to ne ţelim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. znaĉi morate izraĉunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. Neću otkrivati latentne rezerve. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut drţavi. da li onda moţemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. pa ste nešto tretirali kao rashod. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiĉe na bilansnu sliku u budućnosti. a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha. odnosno poreskoj upravi. I ĉim takva mogućnost postoji. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odreĊenih preskih 200 . tako što procenjivanje prilagoĊavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne. Vi sastavite poslovni bilans uspeha. Znaĉi to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovoĊenja bilansne politike. ĉak ste i istu metodu primenili. izraĉunati razliku amortizacije obraĉunate po 2. a poreski propisi kaţu da to moţete aktivirati. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju nepromenjene u poreski bilans. Sliĉno će biti kod bilansa razdvajanja. Nije.rashode i dovesti do iskazivaja niţeg rezultata. da su za sastavljanje tog bilansa relevantni propisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugaĉije nego što poreski zakon kaţe.

RaĉunovoĊa ne uĉestvuje u donošenju odluke. imam neke druge ciljeve. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. to je dopustivo. hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti odreĊeni naĉin bilansiranja. mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja (finansijsko politiĉki ciljevi) i ciljeve u području politike objavljivanja ili publiciteta. Ona uvek 201 . Ako mi takve olakšice na smetaju i ţelim da ih koristim. a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. ja ću to uraditi. Šta definiše politika raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. a koji ne moţemo da ostvarimo. kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obraĉunskom periodu. Iz prostog razloga što uprava vrlo ĉesto ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. ali nema naĉina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to ţelim. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve ĉija realizacija je moguća. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovoĎe kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konaĉnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno-politiĉkih ciljeva. veoma vaţnu i bilansna politika je podreĊena politici finansiranja. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. Uloga raĉunovoĊe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. Kada je reĉ o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja.olakšica primenom odreĊenih pravila ili naĉina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim odreĊenu poresku olakšicu ili ne. Ako mi posledice takvog bilansiranja. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten iskljuĉivo menadţmentu. a u okviru nje politici raspodele. Ĉim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu. i drugo. kakve ja moram uvaţiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju. kakav će biti odnos izmeĊu iskazanog i ostvarenog rezultata. da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljaĉima. Prvo. A šta uprava moţe sve traţiti od raĉunovoĊe. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da uĉestvuje i raĉunovoĊa. šta ona moţe postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom podruĉju su ciljevi locirani. onda opet moţemo govoriti o bilansnoj politici. onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja. Jeste.

To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende. Veći broj nas ide sledećim rezonima. ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. visinu poreza koji će platiti drţavi koji se obraĉunava na priliĉno ujednaĉenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti. bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulaţem u preduzeće koje kontinuirano raste. visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niţi od ostvarenog ili malo viši. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi. Drugi koncept. visinu priliva gotovine i na taj naĉin lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. U većini sluĉajeva preduzeća se opredeljuju. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima.nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlaĉe veći broj investitora. jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. a ako odrţavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. a pridrţavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi. da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. a iduće godine je taj dobitak znatno niţi. onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen. nego da ulaţem u firmu koja jedne godine iskaţe visok dobitak. ne znam šta me ĉeka treće godine. jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi. naravno tu sada imate opet dve mogućnosti. a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. dakle nisam spremna na tu vrstu iznenaĊenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku-već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i 202 . Preduzeća takoĊe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi. U voĊenju politike raspodele preduzeće se moţe opredeliti za dva koncepta. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koji će se opredeliti da ulaţu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa priliĉno visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period.

nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno 203 . Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. onda ćemo im se prilagoditi. kada imate niţi razlaţete ranije i na taj naĉin uspevate da iz perioda u period iskaţete priliĉno ujednaĉenu visinu dobiti. pa će iskazani dobitk biti niţi od ostvarenog dobitka. ali da nikada ne plate više nego što moraju.dobitka. da bi smo smanjili poreski teret. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. Nećemo unapred ništa utvrditi. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije. Kada je reĉ o poreskoj politici. ne moţemo biti lošiji od njih. akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli. Podruĉje poreza će sve više biti na znaĉaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. isplaćuje visoke dividende. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. Podignu li poreske stope iskazaćemo niţi dobitak. Ušteda znaĉi da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. ne moţemo privući dodatni kapital. već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrĊivana. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode. pominjala sam latentne rezerve. kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća. Ako poreske stope budu niţe. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. Kada sam pominjala utvrĊivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. ne na naĉin da to predstavlja prekršaj. Ako ţelimo da idemo u razvoj firme. bilansna politika tu moţe dobiti dva zaduţenja. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji raĉunovoĊe koriste da bi realizovali ovu politiku (politiku raspodele). od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrĊuje. dakle preduzeća će sve više paţnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju. pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom. ne da bi prevarili drţavu. Zanimanje je vrlo cenjeno. moţemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom sluĉaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. Drugo podruĉje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niţi teret. da bi plaćali porez što je moguće niţi. moramo formirati latentne rezerve. porezima. Poreska politika firme takoĊe dobija na znaĉaju. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu naĉina na koje treba da vode svoje poslove.

izabraćemo metodu proseĉne cene. da imate jedan program. ili će moţda podići poresku stopu. izabraće okolnosti. Vi moţete formirati nove latentne rezerve. Mi to ne zanmo. ako nemate velike oscilacije dobiti. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednaĉenu dobit. Koristićete sva dopuštena bilansno politiĉka sredstva da to ostvarite. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. da imate u naped definisane ciljeve. a ne manje vaţan cilj je odlaganje poreza na budućnost. iskoristiću tu mogućnost.smanjite. da li će moţda zadrţati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike drţave. Da bi ste to mogli morali bi ste imati mnogo informacija. Jednostavno nemate naĉina da dobit iskaţete niţom nego što je ostvarena i tada se moţe dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. a kada odreĊujem visinu rezervisanja u skladu sa naĉelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. onda ćete morati iskazati ne samo taj visoki ostvareni dobitak. Šta će drţava raditi. zadrţani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. Znaĉi ako firma ostvaruje visoke dobitke. Kako moţemo izvršiti odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode? Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. ĉudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jaĉe izraţen. Neću da mi direktor doĊe danas i kaţe: e znate ja hoću da naš finasijski poloţaj bude ovakav. da li će ona zadrţati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. Israţivanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednaĉen iz perioda u period. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. nego ćete još morati da iskaţete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razloţile. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. ali tim novim latentnim rezervama moţda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razloţen i moraćete da iskaţete visoku dobit. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. Bilansna politika moţe doprineti tome da se poreski teret odloţi na buduće obraĉunske periode. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niţi. time što ćemo iskazati rezultat niţim nego što on zapravo jeste. I zato je jako vaţo da kod sprovoĊena bilansne plolitike da se on u napred planira. Zašto je to poţeljan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. ali da bi smo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bi smo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda oznaĉava kao vrlo poţeljan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. ako nam nude FIFO metodu i metodu proseĉne cene. Mogu 204 . Drugi mnogo dostupniji.

to je nešto što je dostupno svakome. Ili će na njih gledati kao na osobe ĉiji su interesi naruĉito u kratkom roku. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priĉa. To nije diplomski rad. da vidite kako to izgleda.da vam kaţem. firma treba da odluĉi o obimu informacija koje će biti prezentirane. Kada je poĉeo proces uvoĊenja trţišnih kriterijuma u podruĉje finansiranja i nadam se da će taj proces biti nastavljen. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustivo. to je samo odraĊeno. Gotovo. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. ne moţete ni bilans da dobijete. što god pitate poslovna tajna. specijalnim kreditorima. Šta da se radi. Neka druga firma moţda moţe.. pa da će otuda izvući zakljuĉak da postoji potreba da se 205 . Ciljevi moraju biti unapred postavljeni da bi ste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadati. zaposlenima. I danas kod nekih firmi.. Zato nemam veliki broj diplomskih. odnosno kakvu bilansnu sliku ţelimo da bi smo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bi smo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. naša firma ne moţe i zato je vaţno da unapred znate šta se oĉekuje. sve je stroga tajna.. I ovde postoje neka dva koncepta. Strašno je to što je to i danas. jednostavno mogućnosti firme. prema informacijama koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalnim investitoraima. ne moţe biti javna tajna. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reĉ o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentiĉni sa interesima firme. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. to ste morali da mi kaţete u junu. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. nema šanse. cilj a neki put neki cilj ne moţete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. a to je moguće. suprotni intreresima firme. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. Dakle ona ima potrebe da pruţi eksternim korisnicima informacije o sebi. i sa formalne i sa materijalne strane. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u oĉima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. sad ću vam reći pošaljem studente obiĉno ako se neko odluĉi da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj moţe biti ostvaren. ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada nauĉite. sada ne moţemo ništa. I onda mi doĊe student i kaţe rekli su mi da je to poslovna tajna.

kome će davati pare. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za objavljivanje zahteva na kraju svakog standarda. nemaju kome da odobre velike kredite. (mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. sastavljaĉ mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni vaţne korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. zaposlene zanima firma koja im obezbeĊuje sigurna radna mesta. pristojne zarade. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traţi kosa vam se digne na glavi. ništa više od toga. Kada radite dobro rećićete sve o svojoj firmi. njegov problem. Investitore zanima firma ĉija vrednost stalno raste. neka mi da krediti iako nisam baš naruĉito dobar. nema prećutkivanja. drugaĉiji pristup. I ako imate nameru da dugoroĉno vodite firmu. odnosno beleţaka da bi smo te dodatne informacije objavili i uĉinili ih dostupnim eksternim korisnicima. pogledajte naše banke imaju veliki problem. Ako dugoroĉno odrţanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. Svaka firma pojedinaĉno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koji. šta njega briga za moju firmu. Dakle interes svih je da privredu ĉine prave firme koje imaju budućnost. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i drţava investitori. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. Da im ne uskraćujete informacije. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pruţite što je moguće više inforamacija o firmi. vaţno je da ja kredit dobijem. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiĊu teškoće. pa ako i ne platim. I onda moţete oĉekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. poverioce zanima firma koja vraća dugove. U koliko imate drugi. Šta ako ugase sve firme. su identiĉni interesima firme. ali rećićete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiĊu. kaţem na dugi rok. Ako to radite onda moţete oĉekivati od vlasnika firme. imaju relativno nizak stepen rašĉlanjavanja. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati). da dugoroĉno radi. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pruţite samo onoliko informacija koliko morate. Dakle ako imate takav pristup. Koji deo godišnjeg obraĉuna sluţi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene.zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. on će lako da proda svoje akcije. jer je rizik ulaganja veliki. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoroĉne interese. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoroĉno odrţanje preduzeća. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. Ovaj prvi koncept. ovo nije pristup koji bih vam 206 .

nije vaţno za nekog akcionara ili za neku banku. Kada se neka informacija uskrati. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. Što je vaţno za mene kao upravu. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. Trenutak objavljivanja birate sami. Uprava 207 . tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su vaţne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. Kada je reĉ o drugom konceptu. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odliĉni i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. A ako su rezultati loši. Kod politike objavljivanja. a mi smo to prihvatili. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. pored obima pitanja informacija koje treba pruţiti u finansijskim izveštajima. i daju razliĉiti znaĉaj pojedinim informacijama. Moţete ih objaviti. Uprava treba da vodi raĉuna koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. morate imati meru. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. postavlja se i pitanje vremena objavljivanja. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici ĉitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. i i na taj naĉin ih uĉiniti dostupnim. Konfikt ciljeva bilansne politike i putevi njegovog rešavanja Dva razliĉita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on moţe biti u velikoj meri uslovljen ĉinjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju razliĉite informacione potrebe. MRS 1 ne odreĊuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. onda ćete malo saĉekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kaţete da prošle godine niste baš sjajno poslovali.preporuĉila. stavljanjem na svoj sajt. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. opravdanje da informacija ne bude objavljena. Ali ono što im je vaţno moram reći. kupite naše akcije. Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. on samo kaţe da izveštaji moraju da budu objavljeni. i većina firmi to danas radi. ali da je to prolazna pojava u poslovnom ţivotu. Krajnji rok odreĊuje MRS 1 koji kaţe da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. Ali one nisu ni relevantne za to. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. naravno da je to predugo. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini.

ako vi vaše pare uloţite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. Da li moţete sve? Teško.moţe da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne ţelim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. Uprava će gledati da iskaţe manji rezultat da bi platila manji porez. ali u ovom trenutku meni je vaţno da investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. ja 208 . akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. to predstavlja znaĉajan prihod. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski poloţaj. Uprava će moţda reći ţelimo da investiramo. moţda ĉak i tri koji su vam jednako vaţni. Kako da napravim finansijski izveštaj. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. Dakle. a vi ţelite da zadovoljite interese nekih od grupa. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskaţem finansijski poloţaj. dobrim ćemo predstaviti poloţaj rentabiliteta ili polititke. Iskaţite ceo ostvareni rezultat i platite porez. morate napraviti kompromis ciljeva. Mali akcionari će reći (gledajte šta rade ovi u AranĊelovcu) mi hoćemo dividende. što je moguće niţu dobit. mi hoćemo visoke dividende. pa da ja sada nemam bonus na koji inaĉe imam pravo. Ako iskaţem loš. Pogledajte koliko razliĉitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. nas dividende ne interesuju. ne moţete ih zanemariti. Niţi nivo menadţmenta i srednji će reći iskaţite vi rezultat koji smo mi ostvarili. dobar finansijski poloţaj. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobliĉavate rezultat. kako da ga oblikujem a da interesi većine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Ĉak ni meĊu vlasnicima neće biti saglasnosti. rast vrednosti naših akcija. šta će vam. formiranja latentnih rezervi. Taj problem razliĉitosti interesa je tu. da stvorimo priliku za nove zarade. mi od toga ţivimo. Poverioci će reći nemojte da investirate.a ne dividenda kao prihod. nas interesuje rast firme. Veliki akcionari će reĉi. drţava kao fiskalni organ će reći. Pa da kaţemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. gledaj kao sjajno izgledamo. da bude onakva kakva ja ţelim da me oni vide. iskaţite što je moguće veću dobit. Ţelim da privuĉem dodatni kapital eksternih korisnika i ţelim da zadrţim dobar deo dobitka. Postoji nekoliko naĉina na koji moţete taj konflikt interesa razrešiti. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom sluĉaju. radi razvoja. ne dolazi u obzir. i imate problem. Vlasnici će moţda reći. Ako iskaţem visok profit. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da ţrtvujem neke druge ciljeve. kakve dodatne rezerve. U koliko imate dva cilja. Ja moram da napravim finansijski poloţaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve.

16. Prošli puta sam poĉela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. Jedan za eksterne. a za potrebe nagraĊivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. koje sadrţe finansijski izveštaji. to nije odluka koja samo njega pogaĊa. Kada banka odluĉuje da li će odobriti kredti ili ne. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikaţete niţi rezultat i da onda kaţete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. šta me briga za vašu bilansnu politiku. Dakle kada neki investitor odluĉuje da li će uloţiti ili neće uloţiti u neku firmu. i taj deo je vaţan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. ima posledice i po firmu koja je kredit traţila. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje riziĉno. ali ja ţelim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. ali pruţene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. drugi za interne korisnike. niţi menaţeri imaju pravo-izvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. da bi se ta slika prilagodila poslovno-politiĉkim ciljevima. Draţava je rekla moţete vi tamo da raĉunate šta god hoćete ali kada je reĉ o porezu to ćete uraditi onako kao ja kaţem i napravićete poseban poreski bilans. a ja sam ostvarila veći profit. hoću da vi iskaţete taĉno profit koji je ostvaren. decembar 2004. Vaţno bi bilo da znate koje mogućnosti menadţmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobliĉavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno-politiĉkim ciljevima. Znaĉi iz tih razloga ne moţe biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. A u kreiranju bilansne politike uĉestvuje menadţment preduzeća i raĉunovoĊe.pravim kompromis. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. Dramatiĉnih uobliĉavanja u principu ne moţe biti mnogo. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji uĉestvuju u kreiranju BP. Interni menaţeri. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje 209 . Ĉetvrtak. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri. to je odluka koja pogaĊa firmu o kojoj je reĉ. su po preduzeće ozbiljne. Ta rasprava moţe biti završena tako što će biti reĉeno. A sukob izmeĊu drţave i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa.

ali šta je uprava to se razlikuje. ali upravljanje preduzećem. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo. Ta uprava firme će definisati ciljeve. menadţment moţe da kaţe mi ţelimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-politiĉkih ciljeva). ili svi rade u firmi. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. Niko vam ne moţe reći. Kada je reĉ o ortačkom društvu. Nadzorni odbor je. Iako je uloga raĉunovodje podredjena menadţmentu. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. u datom trenutku naviše odgovara. Ali kada imate mogućnost da izmeĊu više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. 210 . koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. ona je znaĉajna zbog toga što biraju najadekvatnije instrumente za sprovodjenje ciljeva. Znaĉi. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. Time se postiţu uštede kako u vremenu tako i u naporu. da kada ĉitaju finansijske izveštaje uoĉe uticaj mera bilansne politike. vlasnik je nosilac BP. slušaj. moguće izgleda tako i tako. Generalno. ili da jedan od njih predloţi a ostali usvoje predloţenu BP. To ih zanima. raĉunovoĊe ne definišu strategiju. pošto u ortaĉkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. u preduzeću. tj. povereno je menadţmentu.ciljeve BP (na primer. sprovode zadate ciljeve. onda je vaţno da je raĉunovoĊa dobar. Imamo jedan jedini. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. to onda moţe svako. donošenjem nekih strateških odluka. jer vlasnici obiĉno ne upravljaju neposredno (menadţment firme – upravljaĉka i vlasniĉka funkcija su razdvojene). kada imate takvu potrebu uvek uradite to. naravno. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. Znaĉi. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. RaĉunovoĊe. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. Kod inokosnog preduzeća. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. Kod društava kapitala. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. Jer tu nema pravila. organ vlasnika. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. Znaĉi on je taj koji kreira BP. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. uvek moramo reći za koju pravnu formu to vaţi. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uloţili svoj kapital. da sprovode bilansnu politiku. to je uprava. dakle. imate situaciju da većina ortaka. i koji će svom raĉunovoĊi reći. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog raĉunovoĊu. Oni utiĉu na poslovanje preduzeća. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. jer dobar raĉunovoĊa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva.

uprava i nadzorni organ. a nije naplaćena. vi ćete pri bilansiranju koristiti naĉine bilansiranja koji su definisani tim standardom. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. Znaĉi. jer ima mogućnost da traţi izmenu sadrţaja godišnjeg obraĉuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obraĉun. bez obzira na to što naĉelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. Ako ne postoji poseban standard za dogaĊaje koje bilansirate. Skupština akcionara odluĉuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. Ako na primer. znaĉi. Kada se. Ako MRS 21 kaţe da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod. PotvrĊivanje godišnjeg obraĉuna prepušteno je skupštini vlasnika. kod d. koliki je neraspodeljeni dobitak) i moţe vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. skupština vlasnika je ta koja potvrĊuje godišnji obraĉun. b) kod A. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuţe i da traţe nadoknadu) Dopustivost bilansne politike Koja su to ograniĉenja koja se pri sprovoĊenju bilansne politike javljaju? Znaĉi. koliko ide u rezerve. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. Na tim pravilima izraĊeni su standardi. o ĉemu moramo voditi raĉuna kada moramo da utiĉemo i na izgled i na sadrţinu finanijskih izveštaja? Postoje znaĉajna ograniĉenja u voĊenju bilansne poltike. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obraĉuna. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto naĉelo realizacije. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. – nosioci su skupština akcionara. Znaĉi on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obraĉun ili ne. onda ćete poći od pravila sadrţanih u konceptualnom okviru. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obraĉuna.D. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaţe MRS 21. postoji MRS 21 koji se naziva ''efekti promena stranih valuta'' i vi ste duţni. godišnji obraĉun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljuĉaka i podnosi ih nadzornom odboru. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obraĉun menja. preioda u kome su nastale. Ta ograniĉenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. ako za bilansiranje nekog dogaĊaja postoji poseban standard. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP.a) kod D. imate kursne razlike. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja.O. odnosno rashod. nego da primenite rešenja koja su sadrţana u MRS 21.o.o.O. Znaĉi. 211 .

ona vam ove godine jako odgovara. To naĉelo traţi da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane naĉine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obraĉunsih perioda. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. Bilansna politika se. Dakle. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. kada standard ostavlja pravo izbora. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. Zato će u MRS ostati samo one opcije ĉije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. Ne moţete iduće godine doneti drugo rešenje. već tada kaţete ovaj cilj se moţe realizovati dopustivim sredstvima. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. ja ne oĉekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. Zato je jako vaţno da kada se utvrĊuju ciljevi.Ako nam se ovako postave stvari. veĉ u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi raĉuna o ograniĉenjima koja bilansna politika ima. Dakle. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša ţelja da vi u toj godini iskaţete veću dobit nego što je ostvarena. Znaĉi. dakle. zbog toga što preduzeća posluju pod razliĉitim uslovima. kada ste jednom izabrali odreĊeno pravilo za procenjivanje. linearnu metodu – jeste ona dopuštena. Znaĉi. To ne treba da nas ĉudi. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju odreĊenih prava izbora. smatra se da će niţim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se drţite. I to je prostor koji bilansista moţe da koristi. kada se u samom standardu za bilansiranje odreĊenog dogaĊaja nude opcije (moţete uraditi ovo ili ovo). Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u budućnosti biti širi ili uţi? Ja procenjujem da će doći do suţavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude voĊena. Jer ako postoji veliki broj prava izbora. Prekršite li pravilo ili standard. izmenjeno je 13 MRS. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuĊenih opcija izabrali. ovaj ne moţe pa stoga ne moţe ni biti cilj bilansne politike. onda se ne moţe pruţati previše prava izbora. ali ne moţete menjati). i doneto 5 potpuno novih. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. vi ste naĉinili bilansni delikt. na primer. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će 212 . budu meĊusobno uporedivi. Da bi ste promenili. Dakle poštovanje naĉela stalnosti je drugi ograniĉavajući faktor u voĊenju bilansne politike. onda se stepen harmonizacije smanjuje. degresivnu metodu. i ni jedno pravilo. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obraĉun. logiĉno je pitanje gde je bilansna politika? Šta moţemo uraditi? Prostor za sprovoĊenje bilansne politike postoji u onim sluĉajevima. Drgo ograniĉenje koje bilansista ima nalazi se u okviru naĉela kontinuiteta (prvo je vezano za ĉinjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen raĉunovoĊama odreĊena zakonom i MRS). ma gde ona bila. smatrate da će vam pomoći da odloţite porez na buduće obraĉunske periode. mora kretati u tom prostoru koji je odreĊen standardima i naĉelima. Već u 2004.

Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. i uvek kada je tako. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva.doprineti realizaciji ciljeva finansijskog izveštavanja. (znaĉi koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta ţelite da postignete). To su shvatili i u komitetu. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. morate se naoruţati sa jako puno znanja. Jer u tom sluĉaju nije reĉ o bilansnoj politici. morate radi njihovog lakšeg izuĉavanja ozvršiti odreĊene klasifikacije. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo dogaĊaja o kojima niste ĉuli. ali visina obaveze zavisi od trţišne vrednosti akcija. pri voĊenju bilansne politike. A taktiku bilansiranja. a to znaĉi iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. U tom dodatku se objašnjava naĉin na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadrţani. To su tri kljuĉna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. Nikada vam nisam priĉala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. na primer. Dakle. MRS su jako komplikovano štivo. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. Zato ne oĉekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. Priĉala sam vam o bilansiranju dogaĊaja koji se dogaĊaju u najvećem broju preduzeća. pa su novi standardi iz 2004. izbor instrumenata. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa ĉuli. Ona bira ciljeve. kaţete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. vrši raĉunovoĊa. Ja zato insistiram na pravilima. A samo zato što nije moguće da vas nauĉimo svim dogaĊajima. mnogo je vaţno da nauĉite pravila. onda to nije dobro. to je onda nešto sasvim drugo. Postoji nekoliko klasifikacija: 213 . kada odreĊujem visinu obaveze prema dobavljaĉima u broju mojih akcija). ali ni iz daleka to nisu svi dogaĊaji sa kojima ćete se vi sresti. kljuĉna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoraĉiti granice koje bilansna politika ima. Ako vi. ne plaća se akcijama.

instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. Postoje. jer tu ograniĉenja nema. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. Ako hoćemo da menjamo rezultat. jer moţda ne bi smo hteli da menjamo finansijski poloţaj. moţemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo 214 . sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe . da ţurim sa naplatom ili ne. jedini naĉin da se utiĉe na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu dogaĊaji koji će bilansnu sliku promeniti u ţeljenom pravcu). dakle. Naime. Znaĉi kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. Ako hoćete znaĉajne intervencije. to znaĉi da će sa protokom vremena na znaĉaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znaĉi. to mora biti poznato pre dana bilansa. to nije kaţnjivo. Prema tome kako utiču na godišnji obračun. kada je dan bilansa prošao.na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31. onda se taj instrument smatra determinisanim. već samo rezultat. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. vaše mogućnosti da bitno utiĉete na iskazani finansijski poloţaj i rentabilitet su jako skromni. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. Jer. da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. Utoliko nam je izbor teţi. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. Dakle. ali istovremeno i na finansijski poloţaj. moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski poloţaj. govorimo o determinisanim instrumentima. taĉnije prema tome kada te instrumente primenjujete. 3. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. Ovo znaĉi da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP. Prema vremenu korišćenja. onda moramo prihvatiti ĉinjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski poloţaj. i bilans stanja i bilans uspeha. 4. Zato se sa pravom istiĉe. da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktiĉkim. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima ţelimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. biramo izmeĊu makar dva. Ako se polazi od raspoloţivosti. pošto se sve manje moţe bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom dogaĊaja koji su nastali. I što je god uţi prostor za sprovoĊenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa''.12.1. 2. na koji aspekt finansijskih izveštaja utiĉu. Ja tu ništa ne mogu. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar još jedan instrument. Ove instrumente mi najĉešće koristimo kada ţelimo da menjamo rezultat. Jedan instrument oznaĉavamo kao bilansno-taktiĉki. ali to ne moţe. ja mogu da prodam robu brţe ili sporije.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa.

i zbog toga jurite naplatu. biće u formi liste. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni dogaĊaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiĉe na bilansnu sliku. Samo taj motiv daje tim dogaĊajima karakter mera bilansne politike. u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas oĉekuje. Ova podela je priliĉno uslovna. znaĉi ako je to moj motiv. kad god sam iz kratkoroĉnog kredita finansirala potrebu koja je dugoroĉna). Dakle. i sadrţaće ove bilansne pozicije. (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika. onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala. ja nešto radim. ţelim da imamo što više gotovine na raĉunu na kraju godine. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost. ili i na finansijski i na prinosni poloţaj. ja ne mogu da kaţem da sam time odredila samo formu. Ali ako se na to odluĉim zato što hoću da prikaţem bolji finansijski poloţaj. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni poloţaj. onda je to mera bilansne politike. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikaţem povoljniji rezultat. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraţivanja. na primer. jer kada vi odreĊujete formu.sadržinu bilansa. ili moj rentabilitetni poloţaj onako kako to odgovara mojim poslovno-politiĉkim ciljevima. Suština ove podele je da ukaţe samo na to da neki instrumenti deluju preteţno na formu. Hoću da kaţem da nisu to nikakvi posebni dogaĊaji. ja uobiĉajeno traţim da mi se uradi konverzija kratkoroĉnog u dugoroĉni kredit. Znaĉi. Za razliku od njih. to su poslovi koje vi radite uobiĉajeno (na primer. Tada moţete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. vi istovremeno odreĊujete i sadrţinu. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadrţinu tog finansijskog izveštaja. ima karakter bilansne mere. mere nakon dana bilansa 215 . Ono što je vaţno znati je da se merama pre dana bilansa moţe uticati samo na finansijski poloţaj. reĉ je o dogaĊajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni poloţaj. zato što vam trebaju pare. Instrumenti pre dana bilansa Za njima se poseţe u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviĊeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Dakle ako kaţem bilans će izgledati ovako. ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobiĉajeni dogaĊaj u poslovanju. nego zato što hoću da posledice tog dogaĊaja promene moj finansijski poloţaj. ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva. a drugi preteţno na sadrţinu (preteţno ali ne iskljuĉivo!).

a to povlaĉi i smanjenje obaveza prema dobavljaĉima. ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. Ovako popravljamo finansijski poloţaj jer povećavamo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom. postiţemo isti cilj. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaţe (do posle dana bilansa. da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlaţu prevelikom riziku ako ulaţu sredstva u vašu firmu. pri istim dugoroĉnim izvorima biti veći. mogu se na primer: a) smanjiti nabavke. a posledica toga je smanjenje kratkoroĉnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. Dakle. d) moţe se uraditi konverzija dugoroĉnih kredita u kapital. Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital. tj. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza. povećavate sopstveni kapital. 2. ako ţelite da ubedite akcionare da ne traţe dividende. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja. Firma se smatra sigurnijom ako je uĉešće dugoroĉnih izvora veće. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja. e) moţete emitovati i novo kolo akcija. i da na taj naĉin opet poravite finansijsku strukturu. Ukoliko ţelite da privuĉete dodatni kapital iz eksternih izvora. traţiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. samim tim je i brţa isplata kratkoroĉnih obaveza.uvek utiĉu i na prinosni i na finansijski poloţaj. Moći ćete onda moţda da isplatite neke dugoroĉne obaveze koje imate. dakle na kupovinu. Jasno je zašto neko ţeli da poboljša svoj finansijski poloţaj. to se moţe postići samo merama pre dana bilansa. i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. Tako ćete dobiti likvidna sredstva. c) ako se se uradi konverzija kratkoroĉnih u dugoroĉne obaveze. moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. moţete malo pokvariti finansijski poloţaj. ukoliko se se ţeli menjati samo finansijski poloţaj. Pošto svaka od ovih mera traţi vreme. ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer. 1. b) ili se moţe intenzivirati naplata potraţivanja. i povećaćete sopostveni kapital. ĉak ni onih koje je moguće isplatiti. ali saĉekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski poloţaj). što povlaĉi i smanjenje zaliha. ne vrši se isplata obaveza. trudićete se da predstavite solidan finansijski poloţaj. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog poloţaja upravo odnos izmeĊu pozajmljenog i sopstvenog kapitala). i time će neto obrtni fond. dobija se više gotovine. 216 . odnosno solventnosti. zavisi od toga šta je cilj. sa druge. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog poloţaja koliko je od ukupnih izvora dugoroĉnog karaktera. Jer. što ukazuje na sigurnost firme. Naravno. kako se moţe povećati uĉešće dugoroĉnih izvora? Ili konverzijom krakoroĉnih u dugoroĉne ili likvidiracijom kratkoroĉnih obaveza. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog poloţaja. moţete imati sve pripremljeno. povećava se uĉešće dugoroĉnih izvora u ukupnim izvorima. u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski poloţaj. sa jedne strane.

000 u drugoj polovini. još pre decembra.000. To prekoraĉenje će anulirati ono prethodno sniţenje.. Ţelite li da smanjite rezultat. i verovatno će takve i ostati. a mi hoćemo da iskaţemo niţi rezultat. I kako nabavka materijala po višim cenama moţe da utiĉe na rezultat ove godine.000. Ako ja hoću da pokvarim svoj poloţaj. mislite li da imate profit od 1. jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Trţišne cene su već iznad. a) Ako vam je na primer. ako ţelimo viši rezultat. razlikuju se mere pre dana bilansa. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i 217 . to je u stvari proseĉna cena iz ranijeg perioda. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. Znaĉi morate. jer se ţeli izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine.000. raditi ubrzano na prodaji. Nećemo mi kao raĉunovoĊe i finansijeri o tome da mislimo''). koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niţi. Ili nećemo da je rashodujemo. Naravno. Sada će se. Prema tome.Ako je cilj uticanje na visinu razultata. ako svaka ta prodaja donosi dobitak.''al o tome neka misle komercijalisti. ali trebaće mi posle dana bilansa. Ako bude još 300. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni. Mogu da uĊem u nove nabavke.. dakle.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. to je njihov posao. a vi na 6 meseci imate 300. Naravno treba imati u vidu da se time utiĉe i na finansijski poloţaj. troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda. nabavkom uticali na to da vam proseĉna cena po kojoj obraĉunavate trošak materijala bude viša. odloţićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno. d) Ako ţelite da popravite rezultat.000 din profita na kraju godine. U meĊuvremenu je došlo do rasta cena na trţištu u odnosu na vaše planske nabavne cene.000 profita. najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i poĉećete sa degresivnim otpisivanjem. To jednostavno nije moguće. šta mogu da uradim. Ostavićemo je za narednu godinu. Vi ste. Kada trošite materijal u decembru. odnosno. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka. onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. prvo. Tada vam niko ne moţe reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. ali ja ću sad da kupim. i imate sniţenje. cilj da imate 1. spuštanjem ĉak cena ako su previsoke. zbog toga što su trţišne cene iznad planskih. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate. negde u oktobru. nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400. reklamnom kampanjom. reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama. javiti prekoraĉenje. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. Da na razliĉite naĉine povećate obim prodaje (unapreĊivanjem kanala prodaje.

a utiĉe se na rezultat. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija. je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. Bilans se moţe iskazivati u formi konta ili formi liste. To je prednost ovih mera. a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS. već ostaje samo mogućnost da se odluĉuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskaţu posledice onih dogaĊaja koji su nastali do 31. Te mogućnosti su. Naš zakon kaţe: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. uvek se menja i finansijski i prinosni poloţaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski poloţaj – htela bi da promenim finansijski poloţaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. Ono što imate u bilansu.smanjenje rezultat. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utiĉete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrţi minimum i maksimum rašĉlanjavanja istovremeno. decembra. Na formu se moţe uticati na nekoliko naĉina. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni dogaĊaji. Bilansista nema pravo da vrši dublje rašĉlanjavanje odreĊene pozicije ili da saţima odreĊene pozicije. iskazaćete na naĉin na koji je to predviĊeno datom bilansnom šemom. naravno. To ne moţe!). ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaţe politika iskrenosti preduzeća. Jedini deo godišnjeg obraĉuna gde bilansista ima mogućnosti da utiĉe na formu. Sastavljaĉi finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. instrumentima kojima utiĉem na sadrţinu nakon dana bilansa. dosta skromnije. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadrţine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadrţinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski poloţaj ili i finansijski i prinosni poloţaj. Instrumenti nakon dana bilansa Kada proĊe 31. Moţe se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) 218 .

Znaĉi ako imamo obezvreĊene zalihe 219 . Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. u skladu sa naĉelom impariteta. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. Moţemo reći: ''u toku godine vi samo knjiţite koliĉinski troškove materijala. vaţe i za izveštaj uprave. u pravu ste i vi. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. da li mi o tome odluĉujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. ali nije netaĉna ĉinjenica da se o tome odluĉuje na kraju godine. malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim. I to je takoĊe predmet bilansne politike. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. Sve informacije u tom izveštaju podleţu principima jasnosti i istinitosti. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. I ono naĉelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre.Sve ove mere utiĉu i na finansijski i na prinosni poloţaj preduzeća. dakle mi već na poĉetku godine moramo znati koja se metoda koristi. Dajete samo ono što morate. Znaĉi kada se uradi inventar imovine. tu politiku ĉak moramo i objaviti. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo drţati u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. ali su mere BP koje su poznate unapred. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. Znaĉi postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. kaţete mi smo to znali i ranije. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izraĉunali visinu troškova. recimo naĉin otpisivanja stalne imovine. ali meseĉne otpise knjiţim tokom ĉitave godine. recimo. onda na kraju godine vršim otpisivanje. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obraĉun. mi tada formulišemo našu raĉunovodstvenu politiku.ili politika diskrecije.. odnosno zakonskim propisim. Kako? Tako što će otpisani iznos biti. ili dajete više od onoga što se decidirano traţi u standardima. i kada se izdvoji ili oznaĉi imovina kod koje je stvarna vrednost niţa od tekuće trţišne vrednosti. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. realizujete zadatak koji vam je dat. To isto vaţi i za zalihe. predstavljaju takoĊe jedan od naĉina da se utiĉe na formu bilasnsa.'' Ali mi kada napravimo izbor. sliĉno kao i kod prethodno navedenog naĉina. kada se ustanovi stvarno stanje. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan naĉin uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . potpunosti ĉak i uporedivosti (jer to moţe biti jako korisno). metode obraĉuna troškova disponiranih zaliha. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pruţiti.. pruţanjem (putem njega) više ili manje informacija. odnosno ĉija primena teĉe tokom ĉitave godine-znaĉi na kraju godine ja radim samo konaĉan obraĉun amortizacije. U svari. Sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. Da taj izbor nismo napravili.

a istovremeno kvarim svoj finansijski poloţaj. Odnos izmeĎu računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskaţem da je potrošeno manje. i povećavamo naše obaveze. Znaĉi. ili taĉno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatiti (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. moram ostaviti veću vrednost imovine. ili ću uzeti trţišnu cenu koja je malo viša. I vidite kolizije: hoću da prikaţem manji rezultat da bih platila manji porez. svaka firma ima svoju raĉunovodstvenu politiku. Jer to su dva opreĉna zahteva. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. a zbog toga će naš finansijski poloţaj biti slabiji (ĉim se povećavaju obaveze. i istovremeno iskazujem niţi rezultat. na primer. Vrlo ĉesto se koristi mnoţina. ja moram da smanjim rashode. ostaje mi u bilansu stanja više). Kod otpisa potraţivanja. pravila. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. o RP kod HOV i sliĉno. da li ću uzeti najniţu moguću trţišnu prodajnu cenu za bilansiranje. i kaţe raĉunovodstvene politike. konvencija. Formiranjem rezervisanja. a imovina sve manja).materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvreĊenje. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju raĉunovodstvenu politiku. Otpisujem malo više. smanjujemo rezultat. ili jedno od drugog širi pojam? Raĉunovodstvena politika predstavlja skup mera. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. A da bih smanjila rashode. Jer. tj. Znaĉi. jer je finansijski poloţaj loš. Naţalost. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. izvršiću formiranje latentnih rezervi. sprovodim i bilansnu politiku. koje takoĊe vršim na kraju godine. Kaţete. ako ja hoću da iskaţem veći rezultat. Ako uzmem najniţu moguću trţišnu cenu. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. u ţeljenom pravcu utiĉe) i finansijski poloţaj i finansijski rezultat. o RP koja se primenjuje kod zaliha. o RP kod potraţivanja. Pa se govori o RP stalne imovine. ali neću isplatiti dividende. finasijski poloţaj će biti bolji. ili malo manje. primenjujem funkcionalnu 220 . Znaĉi ako vam neko kaţe hoću i visok rezultat i hoću da finansijski poloţaj bude loš-to ne moţe! Meni bi jako odgovaralo da iskaţem dobar rezultat. A kakav će biti poloţaj ako iskaţemo veću imovinu? Pri istim obavezama. Ako iskaţem veće rashode. finansijski poloţaj kvarim. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (taĉnije. finansijski poloţaj firme se kvari).

kojima vi pre dana bilansa. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. Znaĉi. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadrţani u RP. izveštaj o raspodeli dobitka. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. ali vama je opet ostao odreĊeni prostor u kom vi moţete odmeravanjem rezervisanja malo naniţe. Tako da je BP. voditi.metodu za transportna sredstva. decembar 2004 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treći izveštaj koje sastavljaju društva kapitala. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. a one jesu mere BP. ali vi na dan bilansa odreĊujete koji je to iznos moguće naplate. niti će ih ikada biti. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. U pitanju jesu dve ĉvrsto povezane politike. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. u stvari on će vam dati objašnjenje zbog ĉega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. otvarati. kako se kod nas zvao. U RP piše. 18. ali ne piše taĉan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. da utiĉete na visinu rezultata i na finansijski poloţaj. Subota (radna). Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. i nakon dana bilansa moţete uticati i na sadrţinu i na formu godišnjeg obraĉuna. potraţivanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. vi poštujete vašu RP. ili malo naviše. koje promene treba da ĉine taj izveštaj? Promene koje se dešavaju na SK. ali procenite da vam finansijski poloţaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. I koji je namenjen vlasnicima. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. pored BS i BU. Znaĉi vaše RP odreĊujuće utiĉu to kako će izgledati vaš bilans. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. delimo u dve grupe: 221 . tamo ĉak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. Ovaj izveštaj za razliku od ostalih izveštaja koji ĉine godišnji obraĉun namenjen je vlasnicima. linearnu metodu za graĊevinske objekte. ali pri ĉemu je RP u funkciji BP. Znaĉi o ĉemu taj izveštaj treba da izveštava. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla oznaĉiti kao deo BP. Ovaj izveštaj zamenio je izveštaj koji se ranije zvao izveštaj o zadržanoj dobiti ili. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za odreĊenu BP. Tih mera u RP uopšte nema. Ĉak će biti reĉeno koristiće se ta i ta metoda. Ali vaš bilans (godišnji obraĉun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci.

Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu uĉešća koje imate u stranoj firmi i koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. Smanjenja OK nastaju otkupom i poništenjem sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. To su taĉno odredjeni prihodi i rashodi. moţe da to preskoĉi i direktno utiĉe na SK i povećava SK. ako je ta firma u EU. sada radite ponovo kursiranje i kurs je iznad onoga koji je bio u junu. tada kursna razlika koja se na to uĉešće odnosi. I sada ovde imamo nešto što do sada nismo radili. da utiĉe na dobit. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija i uz to se vrši smanjenje nominalne vrednosti.kaţemo iz internih izvora. Dakle kada isplatite dividende to će imati za posledicu smanjenje SK. Zašto? Zato što su dividende deo dobitka. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. Sećate se svaki dobitak povećava SK. kursne razlike . To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda i rashoda: 1. Pošto je uĉešće deo vašeg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS 21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod 222 .to su promene usled kojih se kapital uvećava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruţenja u preduzeće. ili saţimanje akcija. odnosno SK će biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrţali u vidu rezervi. 2. jer je uĉešće dugoroĉna kategorija. to uĉešće ce u našoj firmi biti iskazano u eurima. Imaćete pozitivnu kursnu razliku. I naravno tu imamo povećanje SK koje nastaje kada preduzeće ostvari dobitak. Znaĉi ne bilo koji. Znaĉi to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeća. ako je prihod. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. To uĉešće koje je iskazano u eurima mora na dan bilansa da se kursira. a rashoi ga smanjuju. odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. ili metodi udela ako je znaĉajno. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika . a dobitak je deo SK.1. promene koje nastaju iz poslovanja . Povećanje ili smanjenje koje nastaje usled pojave prihoda i rashoda koji se neposredno obuhvataju preko kapitala. To znaĉi da će do smanjenja doći usled pokrića gubitka. Jer je prema MRS 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlaĉenja kapitala. To će biti iskazano kao nabavna vrednost ako je većinsko uĉešće. znaĉi da se dovede na dnevnu vrednost. neće biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda već će biti tretirana kao promena visine SK. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. ili pak usled odliva kapitala u okruţenje u preduzeće. Poštoje promene koje prema MRS ne idu u BU već prihodi se odmah pripisuju kapitalu. vi ste prošlo kursiranje radili kao 31.ali kada kaţemo kursne razlike nemojte tu stati. pa da kroz dobit utiĉe na SK. umesto kroz BU. ako je equity metoda. Primera radi: ako neko naše preduzeće ima recimo znaĉajno uĉešće od 40% u nekoj stranoj firmi. odnosno da smanji SK ako je rashod. Znaĉi toliko smo morali da uloţimo hiljada ili miliona eura da bi smo to uĉešće ostvarili. jer ste i u junu radili kursiranje. nego se taĉno zna kada i koji prihod moţe.12 prošle godine.

opremom i postrojenjima. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika.ovog perioda. ako nema trţišne vrednosti. ako nju uporedite sa tekućom trţišnom vrednošću i ako trţišna vrednost bude niţa tada smanjujete vrednost imovine na niţu fer vrednost i smanjujete onu revalorizaciju koju ste prošle godine prikazali. da pad bude takav da potrošite sve ranija povećanja. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vaše stalne imovine. imajući u vidu da sastavljaĉ finansijskih izveštaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. Znaĉi bila pi povećana vrednost imovine na dnevnu vrednost i bio bi podignut kapital. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала .znaĉi one koje sam malo pre objašnjavala. Ako se preduzeće opredeli za korišćenje ovog alternativnog postupka onda će na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju i trţišne vrednosti te imovine na dan bilansa. vi ćete gubitke. Znaĉi u BS u okviru SK imaćete prihode od revalorizacije koje će poštojati sve dok je trţišna vrednost veća od vrednosti u knjigama. znaĉi ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod i povećate rezultat. odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene i fer vrednosti vaše stalne imovine. i naravno u okviru SK. Na taj naĉin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. onda bi se za iznos razlike smanjili SK. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. висину нето добитка или губитка текућег периода. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. • 2. Ako bi se dogodilo da je trţišna vrednost iznad. A ako bi se dogodilo da trţišne vrednosti padaju. preduzeće bi imalo tzv. 2. Znaĉi ona uopšte nece ići kroz BU kao prihod. znaĉi to nije više nabavna vrednost. već će povećati uĉešće i povećati SK. I onda će se svake godine povećavati. znaĉi kada poredite vrednost u knjigama. Problem koji se javlja kod ovog postupka je što je jako teško utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzeće raspolaţe i što poštoji opasnost od uvodjenja priliĉne doze subjektivizma u finansijske izveštaje. pa sliĉno sredstvo… znaĉi ĉim nema tog ĉvrstog uporišta. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izveštaja. to je revalorizovana vrednost iz prošle godine umanjena za amortizaciju. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine i po osnovu revalorizacije imovine. prihode od revalorizacije i ti prihodi bi bili iskazani kao povećanje kapitala. I sve dok ne potrošite tu revalorizaciju. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. vrednost uĉešća bi bila smanjena i smanjen SK. 223 . Koje informacije izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu treba da pruži • 1. iskazuju u svojim fer vrednostima. MRS 16 koji se bavi nepokretnostima. nego da iskaţete tu kursnu razliku kao povećanje SK. to moţe dovesti do subjektivnih procena.

rezultata i neto imovine odredjenog obraĉunskog perioda. Znaĉi vi ćete reći: da smo i prošle godine primenili ovu RP rezultat bi bio ovoliki.kako izveštaj izgleda MRS-1 nudi 2 forme izveštaja o promenama na SK. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vršite obraĉun po ovoj metnodi. 224 . a napravljena je prošle godine. za taj period. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака . Poštoji poseban standard koji se bavi naĉinom na koji se fundementalne greške ispravljaju.• 3. to će imati uticaja na visinu troškova zaliha i na vrednost zaliha. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrţe. Forma izveštaja . Dakle za efekat greške biće promenjen neto dobitak prethodne godine. on kaţe moguće je da izveštaj ovako izgleda. A pošto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda će ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. Kada se takva greška otkrije. Zašto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuće poslovne godine. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала . znaĉi vi ćete promeniti rezultat prethodne godine da bi ste mogli da izvršite uporedjenje.koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ne napravimo grešku to ne znaĉi da se greška nikada ne napravi. Ta greška je otkrivena ove godine u junu. MRS 1 u takvim situacijama zahteva da izraĉunate efekte promene ove RP i da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. pri ĉemu se pod fundementalnom greškom podrazumeva greška koja je dovela do netaĉnog iskazivanja.dakle razlike izmedju ovih prihoda i rashoda • 4. do smanjenog rezultata i svojstveno tome iskazivanja niţe imovine. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике ako promenite RP i predjete recimo sa FIFO metode na proseĉnu cenu kod obraĉuna troškova zaliha. износ исплаћених дивиденди и • 6. To je dovelo. Znaĉi on ne nalaţe da izveštaji moraju izgledati ovako ili onako. recimo tretirali ste kao rashod nešto što je trebalo tretirati kao sredstvo. MRS 8 traţi da se takva greška ispravi. ali do znaĉajne mere. • 5.

po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. neto dobit period.год.12.2002. emisiju i pokazuje saldo na dan 31. Znaĉi i ovaj izveštaj ponudiće podatke za prethodnu godinu i indentiĉne podatke za tekuću poslovnu godinu da bi onaj koji ĉita doneo ispravne odluke. dividende. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj. Капитала Салдо на дан 31. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaćeni BU. manjak revalorizacije. kolika je emisija i da li je bilo u 2003. 12. znaĉi poĉinje od poĉetka 2002 i dolazi do kraja 2002. Znaĉi mi u u 2003 godini startujemo sa SK koji je posatojao 31. a mi sada sastavljamo izveštaj za 2003. pokazuje sve promene kapitala u 2002. on zapravo se odnosi na 2002 godninu.12. Резерве Задржан а. Znaĉi moţete za svaki element vršiti uporedjenje. добит Укупно Форма 1: Sećate se da svaki izveštaj mora da ima uporedne podatke. Znaĉi vi ovde moţete videti kolike su dividende bile 2002. год.Опис Салдо 31. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2003. kolika je emisija bila u 2002 i da li je bilo. резерве. Pa pogledajte prvi deo. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. nego i visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti.2002 godine. a kolike su 2003. Znaĉi pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u RP. 225 . manjak revalorizacije. Емисија Салдо на дан 31.2002? to je poĉetno stanje za 2003 godinu. I ovo su sada potpune iste kolone: višak revalorizacije.12. 02.12. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU. a drugoj su promene u tekućoj godini da bi se ne samo visina kapitala. neto dobit perioda. znaĉi izveštaj sadrţi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini.2003. kursne razlike. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31. višak revalorizacije.12. a kakav u tekućoj godini. 2003 Акцијски капитал Емисиона Ревалор.2002.12. Šta je saldo na dan 31. Емисија акциј.

Стање 31. 226 . Нова емисија Нето добит текуће год.2002. Стање 31.12.2002. I biće sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuće godine prenet na pozicije rezerve. onda stoji napomena i u toj napomeni stoji kolike su bile prošle godine. Zatim imamo dividendu. a šta znaĉi ovo prenos sa. dobit tekuće godine i imate stanje 31. Dividenda uvek ide sa godinu dana zakašnjenja imajuci u vidu da se vrši najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrši u narednoj godini. Пренос са/на Дивиденде за 2003. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. nego one koje nastaju po osnovu dobitka i emisije akcija. znaĉi tamo gde u SK kaţe revalorizacija. godinu i dividenda u 2002. Imate znaĉi sada iste podatke za 2003. onda je opet u beleškama objašnjeno koliko je ta promena za tekući period.godine. ni kursnih razlika. nova emisija. ni prihoda od revalorizacije.12.12. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. Znaĉi u sopstvenim beleškama se daju. isto se polazi od salda 31. Znaĉi pogledajte ovde. kolike su bile ove godine. напомена Акцијски капитал Резерве Задржанад обит Укупно Forma 2 je kraća.12. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izveštaj sadrţi? One se daju u napomenama uz finansijske izveštaje. 2003. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih grešaka. 2002. 2002. godini.Форма 2 МРС Позиција Салдо 31. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. odnosno prenos na? To moţe da vas na trenutak zbuni. jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplaćujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002.12. Šta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje. Ovaj izveštaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital. Znaĉi sopstvene beleške su vezane za SK. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti uĉešća. znaĉi revalorizaciona rezerva.

One promene ispravljanja fundamentalnih grešaka. Нова емисија Нето добит текуће год.000 напомена Акцијски капитал 300.900 25. je bio 405.000 300. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002.000 dividende.000.12.700 300.000 Znaĉi akcijski kapital 31.12.12.000 80.000 dinara. a ne u ovom izveštaju.900 0 -20. 2002. Neto dobit tekuće godine je iznosila 25. 2002.000 5.000 Задржана добит Укупно 380. Пренос са/на Дивиденде за 2002. Znaĉi ovaj izveštaj objašnjava poĉetno stanje i promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi i isplate dividendi i promene usled emisije novih akcija. Стање 1. rezerve 80.900 405.2002. 375. 227 .900 75.900 405.900 25.000.800 493. ako se opredelite za formu 2. godinu. Prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala.700 dinara.900 preneto u rezerve i isplaćena je dividenda koja je iznosila 20. 2003.000 i neto dobit tekuće godine je 32.000 dinara. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год.000 32.2003. I imali smo novu emisiju akcija od 75. Стање 31. menja samo njegovu strukturu. Znaĉi dobit od 25.Primer: Извештај о променама на капиталу пример МРС Позиција Салдо 31.000 75.000 80. U 2003. zadrţane dobiti nije bilo i ukupni je SK bio 380. godini izvršena je raspodela ove dobiti koja je bila 25.000 25.12.800 32.900 -5900 -20.900 podeljenja je na 5.900 rezerve i 20.900 25.000 85. prihodi i rashodi koji idu direktno u BS. Znaĉi ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve. Стање 31.900 i to tako što je 5. i 31.000 Резерве 80. i smanjenje SK zbog isplate dividendi. je bio 300.1 .900-SK i naravno bilo je poĉetno stanje za 2003. iskazuju se u napomenama.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.12.900.

Dakle nemamo naţalost mogućnost da imamo i jedno i drugo. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne RP primenjivali da bi smo mogli razumeti finansijske izveštaje. ako je ona niţa od cene 228 . Kada je reĉ o objavljivanju raĉunovodstvenih politika onda treba istaći da standard ne daje ĉvrsto pravilo. te detaljnije podatke. ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da traţite u RP koja je RP primenjena za tu poziciju koja vas zanima. Ali kaţe i sledece RP moţete objaviti kao poseban izveštaj ili RP moţete objaviti kao deo napomena uz finansijske izveštaje. a za sastavljaĉe i firmu je lakša prva metoda. znaĉi to je nešto što sigurno mora. nego hoću napomena pa najpre dam RP pa dam napomenu tj. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite šta se kod bilansiranja svake pozicije radi. neću odvojeno. i sadašnja vrednost (diskontovanje). hoću da mi kaţe koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. i oba imaju svoje prednosi i mane. Drugi pristup. To je prednost. Uobiĉajeno je da se za najveći broj pozicija koristi istorijski trošak ali neke od pozicija ce i pri korišćenju istorijskog troška kao osnove procenjivanja. vec kaţe RP treba objaviti. Kada kaţemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. One firme koje hoće da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. U praksi se koriste oba pristupa. tržišna vrednost. Ali sada ako vas zanima RP firme nemate više na jednom mestu već morate da je lovite po pojedinim napomenama. Vrednovaćete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti. Znaĉi svaka specificna RP mora da bude navedena. Znaĉi ne da nam kaţe… znate mi smo izvršili otpisivanje osnovnih sredstava… ne. Znaĉi morate koristiti dva izvora. tada sam vam govorila da se u finansijskom izveštaju kao osnova za vrednovanje moţe koristiti istorijski trošak. Šta moramo da objavimo u računovodstvenim politikama? RP treba da nam pruţi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima. Ako se opredelite za prvi pristup. Uslov je da su postupci dopušteni standardima i naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirom. Znaĉi hoću da mi kaţe koju su od tih vrednosti koristili da bi obrdili vrednost pozicija u svojim finansijskim izveštajima.Računovodstvene politike Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzeće koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izveštaja. znaĉi da sve vaše RP objavite na jedom mestu. vrednost ponovne nabavke. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru.

12.утврђивање прихода .трошкови истраживања и развоја .kako tretirate te troškove • . укључујући одложене пореске обавезе.koštanja odnosno nabavne vrednosti. potraţivanja ćete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. u trenutku isporuke. • . • .dakle šta aktivirate. kako ste tretirali goodwill (objašnjenje imate u predavanju 09.лизинг. moţemo ih priznavati u trenutku naplate. • .утврђивање амортизације.пословне комбинације. • . укљујући зависна предузећа и придружене фирме morate reći koje ste metode konsolidovanja koritili. • .дефинисање географских и пословних сегмената • .залихе. strana 6) • . • . • . Moţda smo koristili sve tri.инфлаторно рачуноводство. Koje sve računovodstvene politike moramo objaviti? • То су рачуноводствене политике које су примењене на: • . • . E to mora biti napisano u RP.imamo razliĉite mogućnosti. ali moramo reći kada smo koju od njih koristili.дефинисање готовине и готовинских еквивалената.капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова. rezervisanja za date garencije prema sadašnjoj vrednosti.порезе. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imaćete isplate koje će se protezati na rok od pet godina. • . • .улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања . kako ste grupu.владина помоћ и донације 229 .. vi ćete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajući u obzir vremensku vrednost novĉa.резервисања koja formirate • . • . Moramo reći koju smo politiku od tih koristili. koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite. Prema tome iako koristite istorijski trošak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi ćete koristiti neke druge vrednosti.конверзију иностраних трансакција.трошкови који се односе на запослене.принципи консолидовања. • .

tri meseca. razbiće te ih na one u 230 . Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razliĉite informacione potrebe. Znaĉi izveštaji bez beleţaka su teško ĉitljivi izveštaji. A onda još ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica beleţaka. Prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. Taj minimun. Znaĉi na kraju svakog standarda piše…zahteva se obelodanjivanje…. Znaĉi beleške imaju zadatak: 1. pruţanje dovoljno informacija Pogledajte ta dva zahteva. Naši bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. Sada je BS na jednoj strani. preglednost 2. izveštaja date u napomenama. Da bi ste sve te informacione potrebe pokrili morate pruţiti jako veliki broj tih informacija. izveštajima a koje su neophodne za informisanje. šest meseci…znaĉi o toj jednoj poziciji sve ove informacije daće u okviru napomena. Pošto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finansijskih izveštaja. iza toga idu RP i na kraju izveštaj o novĉanom toku. koliko je povećanje kratkoroĉnih plasmana u toku godine. nalaze u medjusobnom konfliktu. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. dakle sa manjim brojem pozicija. Ako vam neko ponudi izveštaje bez beleţaka znajte da nešto krije. I kada se prave beleške odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Npr. I ako ne ĉitate beleške ili nemate beleške izveštaj nećete razumeti. Taj konflikt razrešen je tako da su finan. izveštaji napravljeni pregledno. koliko je stanje na kraju godine.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti.BELEŠKE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Beleške predstavljaju neophodan deo finansijskih izveštaja. Jer kratkoroĉni plasman je svaki plasman do godine dana. koliki su kratkoroĉni plasmani bili na poĉetku godine. i preglednost i pruzţanje dovoljno informacija. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. BU na drugoj strani. I onda ćete uz sve to na kraju dati podatke i po roĉnosti. e onda ćete to razloţiti plasmani sa rokom dospeća do mesec dana. znaĉi moţete objaviti i više od toga ali morate najmanje toliko. takodje se daje izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. sastavljaćete izveštaj o kratkoroĉnim plasmanima. Vi morate da napravite izveštaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finansijskih izveštaja vaţne da bi oni mogli doneti odluke. kolike su bile naplate kratk. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. plasmana. a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1.

од августа 2001. izveštaje u skladu sa rac. Ovde bi još bilo i ĉime se firma sve moţe baviti. Ako se RP i beleške daju zajedno šta će onda beleške sadrţati. Znaĉi to je situacija kada napomene daju podatak koji uopšte u finan. izveštaja poštovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. taĉni.dinarima i one u stranoj valuti. Niko drugi ne moţe za neku firmu napraviti beleške osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. znaĉi navešćete datum i rešenje po kome je firma upisana u sudski registar i navešćete spisak delatnosti za koje je firma ovlašćena znaĉi kojima se bavi. i u okviru ovih u stranoj valuti imaćete podelu po vrstama valuta. 2. Zato se beleške naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. Moţete vi u cilju poboljšanja da promenite nešto da neki podatak dodate. ali ćete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vaša nepokretnost nalazi. Znaĉi vi u bilansu nećete videti da je vaša nepokretnost data u zakup. Znaĉi beleške kao izveštaji moraju biti jasni. Znaĉi prva beleška sadrţi podatak o tome a) kada je osnovana firma. standardima. Evo ovde imate jedan takav primer beleški. Zašto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vaţan? Zato što kada vi kaţete da ste sastavljali finan. године предзеће послује као акционарско друштво. izveštaju nema. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleškama dajete podatak za prethodnu i tekuću godinu. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. Sve to mora onaj koji ĉita izveštaj da zna. Nakon toga b) slede RP i c) beleške. Na beleške se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. ali opet ćete morati da objasnite da taj podatak prošle godine niste unosili. Znaĉi kada pravite belešku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moţe da je razume. Znaĉi beleške se razlikuju od firme do firme. ne moţete to reći u bilansu. Znaĉi pravilo je da te beleške budu standardizovane za svaku firmu. Druga beleška koju morate navesti je vaša izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. 231 . Prvo morate objasniti u beleškama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Продајом државног дела акција у 2002. Znaĉi niko drugi vam ne moţe napraviti beleške. imaju one sliĉan sadrţaj ali nikada potpuno isti. • Пример: • Предузеће је основано 1959. као друштвено предузеће. Znaĉi kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prošle i kraja ove godine duţni ste da date uporedni podatak. naći belešku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. Znaĉi napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. onda to u svetu znaĉi sledeće: ti izveštaji su potpuni. године. da daju neke informacije koje se u izveštajima uopšte ne nalaze ali su neophodne za donošenje poslovnih odluka.

kolika je njihova vrednost. 232 . Primer za ovo je • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. Znaĉi na koja pitanja. onda to znaĉi da ste se opredelili za nominalno odrţanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na poĉetku moţe biti smatrana dobitkom. znaĉi ne moţete napisati… Mi smo primenjivali najvaţnije standarde. na primer. kolika je vrednost nabavke koje su izvršene u toku godine takodje po grupama. Znaĉi imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati.razumljivi. kao bi izgledala sadrţina napomene koja bi išla uz nepokretnosti. Mi nećemo prolaziti sve napomene već samo neke od njih. opremu i postrojenja. koristiću MRS-23 zato što imam kamate…dakle vaţno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vašim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. tada ćete navesti da li ste se opredelili za istorijski trošak? Zašto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato što izabrana osnova opredeljuje kako će biti odrţan kapital i šta će biti smatrano dobitkom. ako je u toku godine bilo završenih investicija koje su zapoĉete ranije. uporedivi. Kada ovo kaţem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. (na slajdovima ima još) Evo. I upravo zbog toga što je ta informacija tako vaţna ne moţete napisati da su izveštaji sastavljeni u skaldu sa raĉunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izveštaja. Kada je reĉ o procenjivanju znaĉi. To znaĉi da ja neću koristiti MRS 17 koji se odnosi na lizing zato što jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. To je poruka korisniku… Moţete se osloniti na informacije koje ovi izveštaji sadrţe. odnosno da će dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. Znaĉi sve te informacije moraju biti date u napomenama. a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. ali ću koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato što prihode od prodaje imam. koliki su otpisi bili na poĉetku a koliko u tekućoj godini i kolika je sadašnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. Znaĉi ako vi kaţete istorijski trošak. Ako ste makar od jednog standarda odstupili. nezavisno od promena kupovne snage novĉa. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vaše firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. Ĉim niste poštovali jedan standard smatra se da niste poštovali ni jedan. to nista ne znaĉi. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama.

koliko je do sada uloţeno.350 13.1.864 44. Znaĉi dajete nabavnu vrednost. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na poĉetku godine. Износ уложених средстава је око 13. izgdaju otpisi sa prodajama ovako. a onda otpisi. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju moţete dati i u ovakvoj formi.315 1. Вред. • Вредност основних средстава у припреми од 18.186. Otpisi na poĉetku godine + otpis tekuće godine + obezvredjenje.680 16. Овај објекат финансира “К”. Набавна/ процењена вредност 1. 33.185 Опрема Остала Осн. kako je finansirana. Poĉinjete od nabavne vrednosti 1.186.000.681. amortizacije u tekućoj godini.506 13.749 0 176. Укупно 44.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја. a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti.072 10.757 4. nabavke u toku godine.Децембра 2002. obezvredjenja nije bilo. Исправка вредности: 1. i sadašnja vrednost izgleda ovako.394. Обј.864 18.607.708.12. У току 18.186.700. znaĉi iz ĉega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi.623 19.2001.336.169 11. Нето књигов.123 18.308 176.12.623 0 0 33.672.186.336. 4. а разлика од 5. 31. odnosno sadašnju vrednst sredstava na kraju godine.457 12.337 31. ne mora biti obavezno u vidu tabele.000. Osnovna sredstva u pripremi Moţete dati beleške i opisno. Nabavna vrednost se moţe povećati zbog dodatnih nabavki.008.947 8. 233 . tolika je bila nabavna vrednost ukupno.824 Znaĉi gore imate osnovne grupe vaših osnovnih sredstava.115. promenu nabavne vrednosti.1. Јануар 2001.284 2.737.572 260.307.992 8.864.173 21.186. Нове набавке у току године Продаја 31.072 10.151.414.680 0 16.941. 31. prodaja nije bilo. Сред.Da bi napomena odgovorila na ova pitanja ona otprilike moţe izgledati ovako Грађ. Амортизација Импаритетни губитак 31.131 129. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost na šta se ona odnosi.864 је резултат извршене ревалоризације.987 392. 2001.166 Инв. znaĉi vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadašnju vrednst. završetka investicije.Децембра 2002. To je jedan od primera kako bi beleška trebala da izgleda.

Dovode do povećanja ili do smanjenja neto gotovine.• На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1. kod naĉela impariteta.. Znaĉi vi imate ulaganje na poĉetku.356.000 šta ćemo sa razlikom od 56.000 је унета у биланс успеха као расход. kupite 234 . investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obraĉunskom periodu. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1.300. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak.000. Primer za lizing • А) Рачуноводствена политика • Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу. zašto je izvršeno i koji je to diskontni faktor korišćen. Znaĉi ako je bilo izvršeno otpisivanje. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму.356. Kao i BU tako se i ovaj izveštaj odnosi na obraĉunski period.• Разлика од 56.300.000.. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1. to je jos jedan dokaz da finan. Znaĉi mi smo diskontovali buduće prilive od korišćenja tog sredstva.000 дин. Šta znaĉi obezvredjenje tj MRS-36? Sećate se onog raĉuna ostatka. Pošto je knjigovodstvena vrednost 1. izveštaji nisu namenjeni laicima. Znaĉi to je objasnjenje zašto ta linija na kraju ima vrednost niţu za 56. Kada posmatrate poslovanje preduzeća to poslovanje preduzeća nije ništa drugo nego konvertovanje novĉanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac.000. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti. E sada naravno da bi ste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17.000? Ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno.

znaĉi mimo njegovog redovnog poslovanja. isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeća. Bez likvidnosti uĉesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. vraćanje kapitala vlasnicima. Ni jedan vlasnik neće drţati pare u firmi koja ne uvećava kapital koji je on u tu firmu uloţio. znaĉi izmirenje duga. da bi opstalo na dugi rok. eksterni ili iregularan tok gotovine . Kod banaka je po jos oĉitije. Drţava brine o tome da se odrţi finansijska disciplina u privredi. nema noramlne privrede. Zašto likvidnost? Zato što bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzeće odlazi pod steĉaj. a isplata poverilaca. Novĉani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1. kroz poslovanje vremenom. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzeće na dugi rok opstalo. dolazi do potraţivanja. Zakonom o steĉaju 45 dana moţete da kasnite sa plaćanjem obaveza ili da vam je raĉun blokiran 30 dana i vi odlazite u steĉaj. uĉešća itd. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti.ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzeće. Znaĉi zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viškove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novĉanim sredstvima. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. interni ili regularni tok gotovine . 2. i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veći od odliva po osnovu vraćanja depozita. Znaĉi ovde banka od svojih obaveza. i time širi ovaj interni tok.osnovna sredstva. Zašto je važno da preduzeće ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrţanja preduzeća na dugi rok. Znaĉi smisao i kod preduzeća i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvuĉemo više gotovine nego što smo u taj poslovni proces ulozili. Zašto je to vaţno? Zato što samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrţanje kapitala koje je u preduzeće investirano i njegov rast. I zato su to dve vaţne pretpostavke. zalihe.koji nastaje unutar preduzeća i to je ovaj tok koji sam vam priĉala. zaduţenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzeće. To su likvidnost i rentabilnost preduzeća. jer depoziti jesu obaveze banke. ta vaša ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. duţe ili kraće u zavisnosti od brzine obrta. Znaĉi preduzeće. mora biti profitabilno. Šta je eksterni tok? Kako to pare spolja mogu doći u firmu? Uplate vlasnika. 235 . I zato je jako vaţno da svaki uĉesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. ili dovodi do odliva gotovine usled ĉega se interni tok suţava.

rentabilno poslovanje. na bazi toga mi ćemo proceniti da li je preduzeće sposobno da vraća svoje kredite. zato što poštoji rizik od naplate. Šta je cilj sastavljanja izveštaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izveštaja je da korisnici dobiju izvore iz kojih ĉe moći da dokuĉe informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeća u prošlosti. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekući raĉun. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. dakle to je vaš tekući raĉun. Šta sve obuhvata gotovina? Znaĉi raspoloţivu gotovinu. Znaĉi šta je za nas cilj ovog izveštaja. Šta su gotovinski ekvivalenti? MRS 7 bavi se izveštajim o novĉanim tokovima. Znaĉi to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Ili depozite koji se isplaćuju na zahtev. Znaĉi vaš tekući raĉun kod banke predstavlja vas depozit koji vi moţete slobodno raspolagati bez ikakvog ograniĉenja. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. da isplaćuje dividende. i zbog toga nam je taj izveštaj vaţan. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. mi govorimo o izveštaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godišnje zakljuĉka. Znaĉi sve što treba da znate o izveštaju o novĉanim tokovima naći ćete u MRS 7. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. Po tom standardu novĉanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Znaĉi takva sredstva recimo ĉek smatra se ekvivalentom gotovine. da plaća kamate. sa kojim ciljem. Imam gotovinu na raĉunu. Znaĉi polazeći od tih prošlih novĉanih tokova mi procenjujemo buduće novĉane tokove. zato što kod njih poštoji rizik od gubitka vrednosti. da plaća svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrţi izveštaj o tokovima gotovine. Znaĉi zašto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prošloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost plaćanja preduzeća u budućnosti. to je promena u okviru gotovine.Ispunjenosti prve. depozite ne raĉunu koji nije oroĉen. Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. drţavne obveznice koje imaju rok dospeća do tri meseca. zatim koji su to namene za koje preduzeće tu gotovinu troši. to nije gotovina. Tokovi gotovine se obiĉno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. ja sam pozajmila 236 . imam gotovinu u blagajni pa sada to što sam ja prenela pare sa blagajne na raĉun ili obrnuto to nije to. Taj izveštaj će nam pokazati koliko je preduzeće sposobno da stvori gotovine. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja.

a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruţenja. Ili da je neto novĉani tok u ovoj godini u najvećoj meri bio pod uticajem naših ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. Znaĉi to je ono sto uprava hoće da zna. dakle iz prodaje imovine. Kome je namenjen ovaj izveštaj? Namenjen je upravi. Jer sve više preduzeća pribavljaju dodajni kapital na trţištu kapitala. postojećim i potencijalnim poveriocima. i to hoću da mi bude diferencirano. dakle operativne delatnosti. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. Da bi ste mogli da prognozirate buduće novĉane tokove morate da znate novĉane tokove iz prošlosti. Zašto? Zato što smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novĉanog toka. i naravno drţavi. mi sada pravimo novĉani tok za godinu dana. Koliko sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuće aktivnosti firme. da li će platiti polovinu odmah. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. uvek se kao osnova koriste budući novčani tokovi. postojećim i potencijalnim investitorima. Šta uprava preduzeća može da vidi iz izveštaja o novčanim tokovima? Znaĉi nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzeće uopšte stiglo tokom prošle godine. i sve promene koje se u standardima vrše motivisani su ţeljom da se zaštite interesi investitora. dakle vršili smo investiranje. I sada se pomera teţište poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje će banke imati. aktivnosti moţda bili najjaĉi. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novĉana sredstva. zatim uprava moţe dokuĉiti da li su prilivi ili odlivi iz finan. a sve redje će se obraćati bankama za kredite. Naravno zanima me i za šta se te pare troše. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije sluĉajno. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeća na bazi vremenskog rasporeda novĉanog toka. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta može zakljuciti? Odakle joj potiĉe gotovina. znaĉi koji je to najveći izvor gotovine u prošloj godini bio. Uprava će za svoje potrebe da taj godišnji novĉani tok 237 . i koliko sam novaca uloţila na razduţenja ili eventualno vratila vlasnicima.na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li će da mi vrati ceo iznos ili neće. koliko sam novaca uloţila u neku nemonetarnu imovinu. Kada se radi procena vrednosti preduzeća za potrebe bilo prodaje preduzeća ili fuzije preduzeća. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prošle godine po raznim osnovama. Finan. Npr. Ne kaţem da se time ne štite interesi poverilaca. to znaĉi da smo se mnogo zaduţivali ili da smo pribavljali znaĉajan dodajni kapital. Jer je kod banaka previsok rizik. ili neće platiti nikada. Znaĉi taj uslov nije ispunjen. izveštavanje u celini sve više se okreće investitorima.

a drugo preduzeće ima takodje rezultat 100. Ako jedno preduzeće ima dobitak od 100. I zato je vaţno da se na bazi prošlih priliva napravi plan priliva i odliva koji će biti za naredni obraĉunski period.000 i ima neto gotovinu od 80. neću valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. izveštaja. Svi viškovi gotovine se mogu plasirati. prema tome vi nemate mogućnost da kreirate neto novĉani tok. ĉiji je dobitak kvalitetniji? Znaĉi kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplaćenosti. 238 . Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. a stepen naplaćenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugaĉija situacija.podeli po mesecima.000. I ako to vi već znate u martu onda vi moţete da napravite strategiju kako ćete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazići. Znaĉi vi samo moţete da prikaţete odakle ta gotovina dolazi i za šta ste gotovinu trošili. Investitori na bazi izveštaja o novĉanom toku procenjuju kako uprava preduzeća kontroliše tokove gotovine. Na bazi ovih informacija o ĉemu uprava odluĉuje? Uprava svoju poslovnu politiku i politiku finansiranja kreira prema oĉekivanom neto novĉanom toku. da bi ste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viškove gotovine. jer ću unapred poĉeti da traţim koje su najpovoljniji naĉini da tu gotovinu plasiram. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrţavanjem likvidnosti. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i naĉine plasiranja slobodnih novĉanih sredstava. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je još jedna razlika izmedju banaka i preduzeća.000. I ta procena potreba za gotovinom biće izvršena opet na bazi neto novĉanog toka. na raĉunu se drţi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. Kaţe se da izveštaj o novĉanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nešto je naplaćeno ili nije a nešto je plaćeno ili nije. Znaĉi ako ja znam da ću imati prilive gotovine. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novĉanog toka. Jedna je još prednost koja se istiĉe kao prednosti izveštaja o novĉanom toku u odnosu na ostale finan.000. I to je jedan od vaţnih pokazatelja kvliteta rada firme. Ona ţeli da uoĉi koji su to periodi u toku godine kada obiĉno ostvaruje viškove gotovine. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da ćete poĉevši od maja pa zakljuĉno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novĉana sredstva.000. i ima neto gotovinski tok od 30. Nikada se pare ne drţe na raĉunu. To je jako vaţno za buduće odluke. koliko nam još para treba. Bilansna politika ne moţe da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. pa ce taĉno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. a ne kada poĉne maj mesec…šta pa nemamo para. Imamo lep neto novĉani tok ali mi nemamo nameru da investiramo.000.

iz aktivnosti investiranja 3. njima će trebati pare. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekući 239 . investiciona ili finansijska aktivnost. Jedan je da bi procenili da li će se firma još zaduţivati. Dakle ako se stepen zaduţenosti firme povećava onda se smanjuje mogućnost da na vreme svoje obaveze izmiri. gde je onda teţište firme u tom trenutku. vaţno ima je da se ta firma na dugi rok odrţi. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. zato što je to firma ĉiji su oni suvlasnici. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. 2. znaĉi ako veliki broj firmi ima negativan neto novĉani tok onda tu nešto nije dobro. ako je firma dobra. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. iz aktivnosti finansiranja. nije prezaduzena. Klasifikacija novčanih tokova Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. ne na tekućim aktivnostima nego na ulaganjima. Dakle izveštaj o novĉanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom. I naravno iz toga će oni proceniti da li će uprava ići na dodatna ulaganja. zbog odrţanja likvidnosti. Poštoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. dakle da li operativna. zašto je baš ovako delimo? Poštoje dva razloga: 1. Dakle poštoji uvek više razloga zbog kojih se interesujete za novĉani tok. a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. I kada gleda neto novĉani tok u privredi kao celini moţe proceniti. iz poslovne aktivnosti (kaţe se još i iz operativne aktivnosti) 2. Poverioci koriste izveštaje da bi procenili sposobnost firme da plaća glavnicu i kamatu. Na ulaganjima. vi znate da se dugoroĉni krediti otplaćuju putem anuiteta. A onda ako ima višak gotovine. više nego operativna. Ako će se firma ĉiji ste vi poverilac još zaduţuje vi procenjujete da će ona imati teškoća sa vraćanjem dugova. zbog isplate poreza. Znaĉi ako meni najviše novca odnosi investiciona aktivnost. Oni procenjuju i buduće potrebe za gotovinom iz dva razloga. Kada je reĉ o otplati rate. da na bazi ovako klasifikovanih novĉanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najviše utice na finansijski poloţaj preduzeća. Postavlja se pitanje zašto baš ovakva klasifikacija. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih ću plasirati svoj novac. Država normalno procenjuje sposobnost preduzeća da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novĉanog toka. zatim sposobnost preduzeća da stvara gotovinu koja je njima jako vaţna zbog moguće naplate dividendi.Oni ce taĉno videti da li uprava vodi raĉuna o uskladjivanju priliva i odliva iz izveštaja o novĉanom toku.

otplata kratkoroĉnih kredita. i za ona ulaganja koja moramo izvršiti. rashod.finan. aktivnosti ili imajući u vidu da te kamate utiĉu na visinu rezultata. i imamo isplate rashoda. I ovde se dilema postavlja sledeća. plaćamo radnike. a ne u aktvnost finansiranja. Znaĉi mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. poslovnu aktivnost.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj. kratkoročnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Šta su odlivi? Šta sve plaćamo? Plaćamo dobavljaĉe za kupljenu robu i izvršene usluge. plaćene kamate. Pošto mi ţelimo da poveţemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost. Kao što su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnošću firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. HOV u operativnoj aktvnosti. zatim od naplate kamata. Znaĉi kamate na kredite. odnosno u trgovini od prodaje robe. neto rezultata iz poslovanja. za isplatu dividendi. aktivnosti. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaĉi odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja će naravno kreirati u budućnosti ekonomske koristi. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. Kod proizvodnih preduzeća prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. poreze. kamate. a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. Šta je investiciona aktivnost? Šta znaĉi investirati? Investirati znaĉi uloţiti. Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnošću firme. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduţenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. prilivi od prodaje kratkoročnih berzanskih HOV. kada raĉunate neto dobitak taj rashod utiĉe na visinu neto dobiti. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. to je suprotno ulaganju. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Šta je razlog? Kada knjiţite kamatu kao trošak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. dividenda i tantijema. Znaĉi trošim sada da bih imao prilive u budućnosti. prema dobavljaĉima i radnicima. zaštitnog znaka…. kupovina kratk. Da bi se povezao neto rezultat i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. Dugoroĉno zaduţivanje i dugoroĉno razduţivanje je aktivnost finansiranja. Šta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeća da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. Znaĉi kada investirate vi trošite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. 240 .

Ako bi smo izvršili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja. uzimanje dugoroĉnih kredita. tako poštoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduţenja ili vraćanja dela uloţenog kapitala vlasnicima. Odlivi: otplate glavnice duga.Znaĉi kada prodate HOV. nešto od aktive pretvorite u gotovinu. Kao sto poštoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. ili kada uloţite što dovodi do povećanja aktive. i uzimanje kratkoroĉnih kredita. lizinga. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novĉani oblik i time imate priliv. znaĉi nemonetarno. dugoroĉne HOV i davanje kredita. prodaja vlasniĉkih i duţniĉkih HOV drugih preduzeća. a kada se zaduţujemo to je finansiranje. Dakle reĉ je o prilivu sredstava iz okruţenja u preduzeće. novĉanog toka i gotovine. To nam je vaţno jer ćemo na osnovu te veze doći do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. zato što je reĉ o sredstvima koja u preduzeće pritiĉu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. Ali je vaţno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. 241 . izdavanja obveznica ili zapisa. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. Dakle to su sve odlivi gotovine. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasniĉkih instrumenata. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja mašina i opreme.( jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Biće u finansiranju). zaduţimo se. isplata dividendi. Rekla sam već da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izveštaju o novĉanim tokovima. Raĉuni bez aktive ali bez gotovine. tu je jer je finansijski lizing kao dugoroĉni kredit. Znaĉi to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. ili kada se poveća pasiva. Znaĉi vidite kada mi dajemo to je investiranje. isplate obaveze po osnovu finansiranja. Odliv imate kada se razduţite i tada imate smanjenje pasive. znaĉi ne svojih. I naplata dugoroĉnih plasmana.

Koje metode sastavljanja izveštaja postoje? MRS 7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. Sećate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moţe biti metoda ukupnih troškova ili metoda troškova prodatih ucinaka. jer u nekim od ovih podruĉja moţete imati i negativan gotovinski tok. Metoda utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povećanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Što se tiĉe priliva i odliva ili izraĉunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja poslovnog rezultata. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. utvrdjuju se uvek na isti naĉin. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности • Б.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva.Kako izgleda izveštaj o novčanom toku? Imamo gotovinske A. Приливи готовине из пословне активности 2. Imate gotovinu na poĉetku perioda. Znaĉi u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izveštaju o novĉanom toku mora biti jednak. U ĉemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je reĉ o tokovima iz poslovne aktivnosti. a da se rezultat iz 242 . neto povećanje + gotovina na poĉetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. direktnu 2. znaĉi neće biti samo sabiranja nego će biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. indirektnu metodu Obe ove metode daće isti iznos neto gotovine.

Kako ćemo do tog podatka doći? Tako što ćete prihod od prodaje korigovati iznosom potraţivanja prema kupcima. koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrši transformaciju ili preraĉunavanje tokova rentabiliteta u novĉani tok. da nije pretvoren u gotovinu. Izvori podataka za utrvrdjivanje izveštaja o novĉanom toku nalaze se: u BU. E sliĉno je i ovde. ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. Ako u toku obraĉunskog perioda naplatim manje nego što sam prodala. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovĉane transakcije. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izraĉunali neto novĉani tok. Jer pazite. Tada će mi prihod biti jednak naplati. ja nikakvo potraţivanje imati neću. E pošto se raĉunovodsto zasniva na obraĉunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doći posrednim putem. Znaĉi prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. Znaĉi naĉelo kaţe da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. Naplata moţe biti veća od prihoda pod uslovom da smo imali potraţivanja i da smo ta potraţivanja naplatili. Samo se na razliĉit naĉin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. Znaĉi ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. ako prihod naplatim u celini. Znaĉi prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada se potraţivanje prema kupcima ne menja. Znaĉi za ono što nije izazvalo isplatu. tada ce potraţivanja biti niţa. Naplata moţe biti manja od prihoda i tada se potraţivanje povećava. izveštaj o novĉanom toku ne moţete dobiti zakljuĉkom raĉuna. u BU a dodatne izveštaje nalazimo obiĉno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na raĉunima glavne knjige. Zašto? Zato što se raĉunovodstvo zasniva na obraĉunskoj osnovi. Kako ćemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Šta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. Direktna metoda. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novĉani tok. Znaĉi pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. šta će biti sa potraţivanjima od kupaca? Ona će biti veća jer to će znaĉiti da deo prihoda je sadrţan još uvek u potraţivanjima. taj podatak se nalazi u BU. a kako se zove to naĉelo u konceptualnom okviru? To je naĉelo nastanka poslovnog dogadjaja. znaĉi mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. ako prihod naplatim odmah. Šta je osnova za izradu izveštaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige.finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. I otuda 243 .

Zalihe na kraju biće jednake zalihama na poĉetku. a niste platili i zato su obaveze porasle. kakav je to uticaj na odliv? Odliv će biti manji. morate uzeti u obzir i promene visine vaše obaveze prema dobavljaĉima. Ali šta ako niste platili. Ako su se vaše zalihe povećale to znaĉi da ste nabavili robe više nego što je prodate i da je prema tome vaš odliv veći nego što je nabavna vrednost prodate robe. Znaĉi i zato kaţemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako što ga povećavamo ako imamo smanjenje potraţivanja od kupaca u odnosu na poĉetni iznos. ili u poslovanje uopšte. odnosno smanjujemo ako imamo povećanje potraţivanja. znaĉi troškovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. sve što ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni koštanja prodatih gotovih proizvoda. Kada je reĉ o odlivima iz poslovne aktivnosti najveći deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljaĉima. Znaĉi tada ćete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha.vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali plaćali. šta to znaĉi? Da ste platili više nego što je nabavna vrednosti prodate robe. jer ne mora znaĉiti da ste vi svu robu koju ste nabavili platili. Kada imate ulaganje u cenu koštanja. Ako ste plaćali samo robu koju ste nabavili onda je vaš odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. 244 . da bi ste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljaĉima. vaši rashodi. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. nabavili ste nešto. nego nabavite a ne platite ili platite nešto što ste nabavili ranije. Ako su se zalihe smanjile to znaĉi da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je već bila na lageru. ali iz BS uzimate poĉetno i krajnje stanje potraţivanja od kupaca. Šta će onda biti? Doći ce do povećanja obaveza prema dobavljaĉima. Da li će onda odliv biti veći ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve što smo nabavili odliv će biti manji. To isto vazi i za proizvodnju. Znaĉi ako ste nabavili više nego što ste prodali robe. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. Ali pošto to nikada nije tako. jeste je prodali ali niste je platili dobavljaĉima. ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. Ako su obaveze prema dobavljaĉima na kraju obraĉunskog perioda veće nego što su bile na poĉetku. ako ste u jednom obraĉunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe neće biti. Ako su vam obaveze na kraju niţe nego što su bile na poĉetku to znaĉi da ste platili sve što ste nabavili u tom mesecu i još da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period ušli. da bi ste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako što. Pod pretpostavkom da ste to uplatili.

To znaĉi da će vam isplate biti niţe od nastalih troškova. odliv. PVR nastaju kada nešto potrošite a ne platite. Isplate po osnovu kamata. odnosno da su vaše isplate manje nego što je trošak. jer je plaćanje izvršeno u nekom od ranijih obraĉunskih perioda. Znaĉi to je logika koju morate usvojiti. Ako su obaveze na kraju jednake poĉetnim zakljuĉujemo da su u celini isplaćeni troškovi kamata za ovu godinu. poreza…kako ćete doći do odliva po tom osnovu. ako su obaveze niţe odliv je viši. продате Робе залиха или . Zašto? Zato što ste vi imali unapred plaćene troškove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troškove. Znaĉi svako smanjenje unapred plaćenih troškova smanjuje odlive. Ako su obaveze veće odliv je manji od troška kamata. a nije bilo plaćanja. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. zarada. Ako imate rast obraĉunatih troškova u okviru PVR. jer je deo koji je neisplaćen doveo do povećanja obaveza. Korigovaćete promenom visine obaveza po osnovu zarada. u BS imate obaveze po osnovu kamata. To je isto kao povećanje obaveza. Znaĉi ovde nije reĉ o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. Ako imate AVR i PVR. i biće veći od troškova. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego što su bile na poĉetku zakljuĉak je da ste platili sve obaveze iz tekuće godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu ušli. вред.To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povećanje odliva.смањење залиха + повећање обавеза или . Te obaveze se nalaze u BS. znaĉi logiku koja je drugaĉija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. Производа или Наб. kako će se to odraziti na odlive. Znaĉi odlivi će biti manji od troškova za iznos povećanja PVR jer ste nešto potrošili a još niste platili. Ako su obaveze veće zakljuĉujete da niste isplatili sve troškove zarada u tom obraĉunskom periodu. A to znaĉi da je odliv veći nego što su troškovi zarada. znaĉi da je odliv jednak trošku znaĉi rashodu.смањење обавеза Šta je ovde vaţno i zašto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vaţno je da razumete logiku izveštaja. i ako dodje do smanjenja AVR. Potpuno ista logika je i za kamate. Znaĉi vi ćete pogledati da li su obaveze na kraju veće ili manje nego što su bile na poĉetku. + повећање • • • • Трошкови продатих Гот. kako će to uticati na odnos troškova i isplata. ako dodje do povećanja AVR jer znaĉi da ste vi nešto unapred platili što jos niste potrosili. Imate u BU troškove zarada. 245 . znaĉi odlivi će biti manji u odnosu na troškove za iznos smanjenja AVR. Kako ćete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu.

Znaĉi kada vi raĉunate koliko ste platili troškove. kako bi se reklo. troškovi po osnovu garancija. Šta jos nismo platili? Troškove za koje smo formirali rezervisanja. Vi povećavate troškove i formirate rezervisanja.смањење унапред плаћених расхода + повећање унапред плаћених Расходa - Амортизација + смањење обрачунатих расхода Da bi smo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred plaćenih troškova i povećati za povećanje unapred plaćenih troškova. vi kaţete…a ĉekajte amortizaciju nismo platili. Jer kada se smanjuju obraĉunati troškovi? Kada vi platite. platili ste nekada ranije kada ste kupili mašinu. ali ne izazivaju odlive. zašto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda. Setite se onih trouglova (vidite na slajdovima) povećanje aktive znaĉi povećanje odliva ali povećanje pasive znaĉi smanjenje odliva. Kako mi njih prevodimo u odlive. troškove koji ne izazivju odlive. Znaĉi amortizacija spada u tzv. a ovo su sada ostali rashodi ili troškovi poslovanja. ne plaćate u ovom periodu. Znaĉi iznos odliva biće manji za iznos amortizacija. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. negotovinske troškove. Da li je bilo plaćanja u tom periodu. 246 . Plaćanja će biti u budućnosti. Ukoliko imate smanjenje obraĉunatih troškova to znaĉi da ste u ovom periodu platili troškove ovog perioda i platili ste troškove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Znaĉi ako imate povećanje obraĉunatih troškova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nešto potrosili a niste platili. Nije.Znaĉi ako rastu AVR odliv se povećava. Znaĉi to je takodje negotovinski trošak. Znaĉi da ponovimo još jednom. Znaĉi rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. Troškovi amortizacije. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. • • • • • Готовинска • Плаћања = Оперативни • расхода: расходи • • . nema odliva.повећање обрачунатих расхода . Odlivi će biti manji za iznos povećanja obraĉunatih troškova i biće veći za iznos smanjenja obraĉunatih troškva. trošak po osnovu formiranja rezervisanja.

Ako se unapred plaćeni troškovi povećaju onda je odliv veći za povećanje unapred plaćenih troškova. 7. Znaĉi vi imate u rashodima i amortizaciju.2002.12. i to za period od 1.000 247 308. 8.000 Пословни добитак Остали приходи Камате Капитални губици Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак 10. jer ste vi kao rashod knjiţili nešto što ste platili unapred. 2. Задржана добит .000 54. što ne dovodi do odliva gotovine.000 12.000 50. u 000 dinara: Рб Позција 1.131.Ako se unapred plaćeni troškovi smanje to znaĉi da vam je odliv manji od rashoda.000 22. 6.000 34. 9. Исплате дивиденде 11. укључујући амортизацију од 16. i da bi ste te rashode preveli na odlive reći ćete… izdvajamo ono što ne plaćamo. Primer: imate BU preduzeća “Avala” koji izgleda ovako. Приходи од продаје Пословни расходи. 4. nemate odliv samo trošite unapred plaćeni trošak. 5.000 -20.000 -2000 -4000 4.000 258.000 3. Za iznos amortizacije rashode ćete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. 10.

Šta treba da raĉunamo? Prvo ćemo raĉunati prilive gotovine od prodaje. 2.000 Промена 12.000 48. 20. и опреме Дугорочни пласмани залихе Потраживања од купаца Готовина и гот.000 40. Дугорочне обавезе 26. Резервисања 11. 4.000 7. еквиваленти Свега актива 6.000 166.000 6.000 -38. 76.000 234.000 20.000 68. 16.000 Свега Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS.000 – ред.000 9.000 -6. Емисиона премија 40.000 Задржана добит Свега сопствени капитал 102.000 82.000 5.000 10.000 118.000 24. 80.Рб.000 20.000 -6.000 10. 2002. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene. 8. 8. Добављачи 12.000 80.000 -6.000 Акцијски капитал 24.000 54.000 22.000 14.000 14.000 106. Садашња вред.000 50.000 224.000 -4.објек.000 4.000 14. Опис 1. Акц.000 234.000 2001 68. Обавезе за порез Укупне обавезе Укупна пасива 248 .000 28.000 12.000 3.000 10. E sada hoću da na osnovu toga napravim izveštaj o novčanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga što smo uradili.000 14.000 20.000 224.000 18.

Исправка вредности објеката и опреме 3.000 -52. u 000 din.000. Краткорочне ХОВ 8.000 Ovo je bilans stanja preduzeća “avala” na dan 31.000. Залихе 6. Потраживања од купаца 7.000 -36.000 10. Набавна вредност објеката и опреме 2.000 14.000 78. prihodi od prodaje su 308. Стална имовина 1. Садашња вредност објеката и опреме 4. Na poĉetku imate 40. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju poĉetnodg i krejnjeg stanja.000 16.000 4.000 150.000 80.000 40. Polazite od prihoda. da bi ste došli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potraţivanja od kupaca. što znaĉi da imate povećanje potraţivanja od kupaca.000 82.000 2002.000 223.000 6.000 74.000 76. Дугорочни пласмани у ХОВ Укупна стална средства Обртна имовина 5. Znaĉi pogledajte kakav je odnos izmedju poĉetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci.000 234.000 2001 104. 132.12. a na kraju 54.Znaĉi prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje.000.000 68.000 54. 249 . Готовина и готовински еквиваленти Укупна обртна имовина АКТИВА 8. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU.2002.000 156.

000 – 4.000 = 218.000 = 26.000. pošto je to ono što smo platili. Šta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16. znaĉi da smo potrošili nešto što je ranije plaćeno.000 – 16.000. Koliki je odliv? Odliv je veći za smanjenje obaveza. Znaĉi obaveze su niţe na kraju.000. Šta ćemo sa tih 4.000-14.000+4. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljaĉima. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaćeni. isplaćeni. Znaĉi 308.000=294. 258.000.000. Znaĉi koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250. Šta imamo? Pogledajte. a to morate proveriti na bazi raĉuna glavne knjige odnosno iz napomena. Formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. Znaĉi neto novĉani tok je pozitivan. neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304. Znaĉi prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10.000 i to će biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304. Znaĉi povećanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000 =54.000. a na kraju 28. I sada izraĉunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20.000.000. rashodi iznose 258. a sada 8.000 – 16. Šta ćemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode. Šta imamo od investicione aktivnosti? Šta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. Šta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljuĉujući i amortizaciju? 258.000.000 Sada ćemo izraĉunati odlive.000 + smanjenje od 6.000-6.000. Sada nadjite poziciju dobavljača.Šta ćete sa tim povećanjem da uradite? Smanjujemo prihode. smanjićemo rashode.000. Nadjite u BS obaveze za poreze. U rashodima imamo još i plaćene poreze. Znaĉi isplatili smo po osnovu rashoda 218.000. Da li smo imali prodaju nekih dugoroĉnih plasmana.000. tako da imamo 258. Šta su prilivi? U šta smo ulagali.000 – 6. bile su 20. sada imamo rezervisanja koja su bila 12.000 i smanjićemo rashode i za iznos amortizacije. Tamo piše da smo prodali dugoročne plasmane za 6. toliki su sada prihodi. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak.000. Znaĉi ako su naplaćeni svi ostali prihodi.000. na šta smo trosili pare? Došlo je do povećanja stalne imovine.000=6.000 – 250.000 – 6.000 – 6. Znaĉi ove obaveze od 20. Znaĉi odlivi plaćene kamate i kapitalni gubitak 2.000. promenom AVR i PVR. Šta je sa dobavljaĉima? Na poĉetku su 24.000. zalihe (pronadjite zalihe) su bile 14. Znaĉi to je odliv.000 – 14.000. znaĉi da su veće za 4. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda.000. Znaĉi 258. tako da imamo 258.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 250 .000. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.000.000 a sada iznose 14.000 a sada su 26.000.000 – 4.000 -4.

vi ste vršili otpisivanje postojeće imovine. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti. za koliko je povećana emisiona premija.000+36. • 1. priliv je bio 26.000 nego 6. Priliv od prodaje 2. Znaĉi ukupan neto tok gotovine u ovom preduzeću je negativan i iznosi 4.000.000 zato što smo za toliko prodali.000= 58.000. Znaĉi emsija akcija je 26.000-4.000. 54. Šta smo još imali? Imali smo dividede i dugoroĉne kredite koji su se smanjili. Ja vas pitam na ispitu. Tako da neće biti 2. Koliki smo onda naplatili. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28.000. Znaĉi imamo odliv po osnovu otplate kredita 50.000.000.000. Pa smo smanjenje tj.повећање потраживања • од купаца • Прилив готовине 308.000. Znaĉi neto promena gotovine je 4. kolika je gotovina na kraju? 20.000.000. pa kaţem koja metoda. Koliki je bio priliv. Da li je toliko u BS? Jeste.000= -4.000=16.000 i imamo negativan neto novĉani tok 22. nema ih. koji je nastao pri prodaji. zašto 6. pa 58. Na to treba da dodamo gotovinu na poĉetku perioda. koliki je priliv. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti.000 i razlika je 28.000. Na poĉetku je bila 104. ili ste kupili otpisano. naša odluka je bila da izvršimo prodaju imovine. I imamo isplatu dividendi 12.4.000. Priliv je 2.000.000 tretirmo kao priliv. znaĉi kako izgledaju novĉani tokovi za investicionu aktivnost. Vezano u smislu. imate povećanje stalne imovine.000. a odliv od ulaganja 28.14.000-54.000 294. Za aktivnosti finansiranja.000. direktna ili indirekta? Hoću da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povećan za 6.000. znaĉi da ste kupili za 28.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo.000 . 28.000. negativan je i iznosi -22.000.000 a na kraju 132.000. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. kolike je neto novĉani tok? On je -36. Mi smo ga već jednom tretirali kao odliv (kod poslovne aktivnosti). Da li je 6.000. Indirektnu metodu ćemo idućeg puta.000. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti. Pošto je sredstvo novo. tako da ne moţete da na bazi razlike sadašnje vrednosti utvrdite visinu promene.000. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6.000 a priliv 6. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na poĉetku perioda? 20. Pogledajte sada kapitalni gubitak.000 251 . Приходи од продаје • . taj gubitak koji ste. Znaĉi kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. Objasnite ili kako utvrdjujete neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih…. zato što je to vezano za poslovanje. i ako ih nema znaĉi da smo ih isplatili.

Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2.000 50.000 Обрачун одлива 1.4.смањење залиха .14. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258. Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6. Куповина сталне имовине = 28.тако да је стварни прилив 2.000 + (-6.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1.безготовински расходи/аморт.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1. Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. Исплата дивиденди 12.16.000 Готовина је једнака висини прихода.000 • 3.000 . Емисија нових акција 28. Готовина од осталих прихода 10.6.повећање обавеза према добављачима .повећање резервисања .000.000 252 . јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.000 218. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.• 2./ .000.000 • 2. при продаји је остварен капитални губитак од 4.000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1.000 .000.000 .000) = 26..000 .

Укупни одливи из пословне активности 8.000 250. Одливи на име осталих пословних активности 6. Прилив по основу продаје 6.000 . Токови готовине из пословне активности 1. Одливи на име пореза 7.000 10. Одливи из пословне активности 5. Приливи из осталих активности 3. Приливи од продаје производа 2. 294.000 26.000 218. Укупни приливи из пословне активности 4.000 253 претколона Главна кол.000 304.000 54.000 дуг. Улагања 10 Одлив за куповину сталне -28. Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања 9.Izveštaj o tokovima gotovine Рб Позиције .000 6.

22. имовине .000 .000 20.36. периода 18 Готовина на крају .000 .000 -50.. инвестирања Токови готовине из финансирања 12 Емисија нових акција .000 16. кредита 14 Исплата дивиденди .000 254 .000 -12. периода 26. 13 Отплата дугорочног . 15 Нето готовински ток из . (8+11+15) 17 Готовина на почетку .000 11 Нето готовински ток из .36. финансирања 16 Нето ток готовине .

I ima još jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva . decembar 2004. Обавезе за порез Ü Укупно обавезе ПАСИВА 26. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1.000 102. Текуће обавезе према добављачима 7.000 50. a ona prva je aktiva…. u gotovinske tokove.000 80. ali o gotovinskim tokovima pruţa mnogo manje informacija nego direktna metoda.000 40. Акцијски капитал – редовне акције 2.000 18.000 166.000 28. a direktna metoda od prihoda od prodaje. Задржана добит Укупно трајни капитал Обавезе 4.000 20. резервисања 6. Njena je suština da se izvrši konvertovanje tokova rentabiliteta.000 118.000 106.000 234. 21. MRS 7 koji se bavi Izveštajem o novĉanim tokovima dopušta primenu i jedne i druge metode.000 24. koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv 255 . Primer za izradu izveštaja o novĉanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom. Дугорочне обавезе 5. Емисиона премија 3.000 24. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga ĉešće koristi. ali se u njemu navodi da je poţeljna primena direktne metoda.000 12. Indirektna metoda polazi od neto dobitka. Ako se podje od neto dobitka da bi se došlo do neto gotovine moraju se izvršiti odredjene korekcije.000 68.000 Utorak.000 20.000 14. Kod nas se koristi direktna metoda.000 224.

Jer su u rezultat. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. Kada se one povećavaju došlo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potraţivanja. god. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog našeg BS i pošli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. a povećanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu plaćeni i odlivi su manji. a isplate po osnovu njih će nastati u nekom narednom obraĉunskom periodu. Znaĉi iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. a isplate će biti u narednim obraĉunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odraţava se preko promene visine obaveza ili potraţivanja. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. saglasno Naĉelu nastanka poslovnog dogadjaja. I obrnuto svako smanjenje Aktive je priliv a svako smanjenje Pasive odliv. Amortizacija 2. jer svaki rast aktive znaĉi odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. Kursna razlika se iskljuĉivo vezuje za potraţivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. u neto dobitak. Ako raste pasiva ili imamo povećanje priliva ili rast obaveza npr. 3. investicione ili finansijske aktivnosti. Oba priliva pripadaju 256 . jer su povećanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. a naplate će uslediti kasnije. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. Zatim smanjujemo za povećanje pozicija Aktive. je bila 22000. a nominalna vrednost za 6000. Da li se za iznos kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. znaĉi podatke za dve uporedne godine. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. ukljuĉeni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeća ili da li će uopšte izazvati odliv gotovine u datom obraĉunskom periodu kao na primer: 1. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod. znaĉi odliva. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj naĉin. Kada se knjiţi kursna razlika ako je negativna povećavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. Troškovi rezervisanja koji kada ih formiramo povećavamo rashode. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. Kod banaka je isto. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode. Korigovati znaĉi ili povećati ili smanjiti. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljaĉima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povećanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. tako da je emisinona premija je povećana za 20000. Korigovanje se vrši tako što neto dobitak povećamo za sva povećanja pasive.gotovine.

neto dobitak je 34 000. a tu nabavku ćemo tretirati kao odliv. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak.. potrošili smo nešto što je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. Drugi pokazatelj koji se moţe koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeća. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenošću tog dobitka neto gotovinom. Izveštaj o novĉanim tokovima dobija na znaĉaju i sve više će se odluke donositi na bazi njega. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povećati iznos gotovine. dobiti preduzeće generiše 1. sto znaĉi da na 1 din. 2.58 din. Znaĉi promene na dugoroĉnim i kratkoroĉnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. a smanjuje za povećanje pozicija A i smanjenja pozicija P. iz poslovne aktivnosti. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. koji se dobija kao odnos 257 . Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. Kod dobavljaĉa je doslo do povećanja obaveza za 4000 i to je povećalo prilive gotovine jer su isplate niţe od rashoda koji nije u celini plaćen.U imeniocu se mogu naći neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeća posle oporezivanja. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. 1. Kupili smo mašinu za 28000 došlo je do povećanja A. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasniĉkih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti.prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. već se on mora i naplatiti. Imamo sada negotovinsku A. Dugoroĉne HOV. jer je se povećala A. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplaćen. Imamo i obaveze za dugoroĉni kredit. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak Imali smo smanjenje zaliha što znaĉi da su rashodi veći nego što je bilo plaćanje. Imali smo povećanje potraţivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. Na kraju zapamtiti PRAVILO. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje moţemo li mi to platiti. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti.Kada smo izraĉunali iznos neto novĉanog toka moţemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspešnosti preduzeća. Neto dobitak se povećava za sva povećanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P. Izveštaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. U našem primeru je ovaj pokazatelj 1.

5 . Neto gotovina koju preduzeće ima se moţe koristiti ili za nova ulaganja ili za razduţenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo što je to ovde razvijenije prikazano po akciji. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji moţemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. U našem primeru je ovaj pokazatalj 17. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti. 3. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za raĉunovodstvene standarde. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANAKA Vrši se po pravilima koja vaţe za izveštavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogućava da se bar pribliţno prate i vide oscilacije obima sredstava.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. jer MRS 1 258 . Na svaki dinar uloţenih sredstava se ostvaruje 23.Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. koji se sve ĉešće koristi. jer ih naš zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski poloţaj preduzeća. sada Odbor za standarde finansijskog izveštavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. posebno osiguravajućih kompanija doneo poseban standard. koji je smanjio naša poĉetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. a na kraju negativan NNT od 4 000. Kako smo trošili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moţe se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. otplatili smo dugoroĉni kredit od 50 000. Pored ovih pokazatelja postoji još jedan. Ne učiti rezerve uslovljene korišćenjem poreskih olakšica.Treći pokazatelj koji moţemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /proseĉna ukupna sredstva Proseĉna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na poĉetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. što znaĉi da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17.

Svako preduzeće i svako od nas pojedinaĉno odredjene poslove obavlja preko banaka. Odluke koje svaki pojedinaĉni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. Što se tiĉe specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. Teško je oĉekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. sposobnost banke da se odrţi na dugi rok. izveštaja preduzeća. koje vlasnici oĉekuju. Veoma je znaĉajan uticaj poslovnih banaka na odrţanje stabilnosti fin. a danas svako preduzeće bira banku ĉiji ce komitent biti. privredom i drţavom. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. a korisnici tih izveštaja pokušavaju na bazi u njima sadrţanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. poveriocima. Te potrebe za informacijama su drugaĉije nego kada se radi o korišćenju fin. ali i pojedinaĉne korisnike. Privreda i banke imaju zajedniĉke interese i kroz realizaciju tih zajedniĉkih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeća i banaka. koja će im uz najniţe troškove pruţiti usluge koje su im potrebne. izveštavanja banaka uslovljene su specifiĉnošću operacija ili poslova kojima se banke bave. Izveštaji banaka imaju veoma širok krug korisnika. taĉno je da banke pruţaju usluge privrede. izveštaja. Osnovni smisao upravljanja bankom je drţanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izloţena. u najboljem mogućem svetlu preko finansijskih izveštaja. Oni ţele da ocene sigurnost svog uloga u banku. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvećaju sredstva koje su njihovi vlasnici uloţili u njih kao i kod preduzeća. Banke nisu servis privrede. Privreda svoja plaćanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. I preduzeća su izloţena rizicima. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susreću. kako treba da bude izvršeno rašĉlanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. vlasnicima. odnosno onemogućiti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. već time kako treba da izgladaju fin. Ti rizici se ne mogu otkloniti. Jedan od vaţnih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. ali ono što se moţe uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izloţena. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe što se tiĉe finansijskih izveštaja. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. ali ovde zbog specifiĉnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka. Ona vrši tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke 259 . To su sve informacije koje ţeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeća. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuĉeno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izveštaja banaka. Znaĉi on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izveštaje banaka. Nekada je drţava odredjivala preko koje će se banke raditi. izveštaji banaka. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je reĉ o bankama. visinu dividendi koje će dobiti. sistema zemlje. jer banke posluju sa stanovništvom. utvrditi stepen te izloţenosti i pronaći instrumente kojima će se ti rizici otkloniti.i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. ali je poslovni rizik preduzeća manji i broj rizika je manji. a zadatak banke je da privuĉe što je moguće veći broj dobrih komitenata. odredjuju pravila koja se odnose na sve. Pojedinaĉni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. Specificnosti fin.

izveštajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. moraju odrţavati odredjeni iznos novĉanog kapitala. Sada ćemo govoriti o onim fin. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viškove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. Pri ĉemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. Da je depozit preduzeću uvek dostupan. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je raĉun banke blokiran) banka ne postoji ako je njen raĉun blokiran. vraćanje svojih obaveza o roku i plaćanje kamate. U sluĉaju da 260 . a deponenti banke su pojedinci i preduzeća. znaĉi citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopšte imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moţe omogućiti povlaĉenje njihovih depozita (ako nisu oroĉeni). tromeseĉno. na 8 dana. izveštajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. Banka radi sa tudjim novcem. Banka radi tudjim novcem. da u svom poslovanju ne pravi troškove koje ne moţe pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). Jako je malo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. Prvo nas zanima da li banka moţe da vrati depozite koje je prikupila kad god to traţe deponenti i moţe li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. jer Centralna banka ţeli da proceni kada je izloţenost poslovnih banaka rizicima takva da neće moći da podnese. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izloţenosti banaka rizicima. Ako firma otvori raĉun kod neke banke i drţi novac na tom raĉunu.. ali kod banaka ne moţe se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. kod nas Narodna banka Srbije. Banka koja ne moţe da vrati novac ne treba da postoji. Propast banke ugroţava egzistenciju pojedinaca. nema odrţanja preduzeća na dugi rok ako nisu likvidna. ona oĉekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog raĉuna prebaci novac na raĉun nekog drugog banka to moţe izvršiti. jer propast jedne velike ili više manjih banaka moţe ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. da plasira sredstva tako da moţe uvek da ih naplati. Napred je pomenuto da u fin. 2. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. Svakom je vaţno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. Zato je vaţno da se odrzi likvidnost i solventnost banke.na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). Iako je odrţanje likvidnosti uslov odţanja preduzeća. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. 3. Rizici kojima su banke izložene Rizik likvidnosti je rizik da banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze. Ti izveštaji mogu biti: dnevni. izveštava o brojnim pitanjima Centralnu banku. da vodi raĉuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. već i obaveze prema deponentima. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. meseĉno..

a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izloţena valutnom riziku. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnoteţenu deviznu poziciju. odnosno kreditni rizik kome je banka izloţena. Volks itd. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da će joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeća u punom iznosu. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potraţivanja postojaće valutni rizik. pa bi se u krajnjem sluĉaju moglo desiti da na izvore plaća veću kamatu nego što naplaćuje na svoje plasmane. Tržišni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trţištu. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi došlo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. Izloţenost kreditnom riziku se moţe videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potraţivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplaćena potraţivanja. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude što veća. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im još nije vratio. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. jer je to njena zarada. Potreba za bankarskim uslugama postoji. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domaće koristi i stranu valutu. kog roka dospeća su da bi procenila da li postoji rizik neplaćanja. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrţanja likvidnosti. Ĉak i kada bi bio miran kurs. Ovome još treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. jer je ona pozajmila tudji novac. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. institucija plaća kamatu (pasivna kamata). Ako se pojavi nova banka. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. jer banci nije sve jedno ko su joj deponenti. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. evrima. One su pokušale da privuku sredstva 261 . HVB. Ona naplaćuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). Ako joj njeni duţnici ne vraćaju pare kako će ona biti u mogućnosti da vrati svoje obaveze i da omogući povlaĉenje depozita svojim komitentima.deponent ţeli da povuĉe svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaţe da nema novac. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Znaĉi likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlaĉenja depozita i u pogledu plaćanja obaveza poveriocima. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. Ti iznosi pokazuju koliko je od potraţivanja nenaplativo. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. Kamatni rizik bi npr. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugroţavaju rentabilnost i likvidnost banke. ali je vaţno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. kao kod nas nove banke Raiffeisen. Postoje kratka i duga devizna pozicija. nije sve jedno ko su joj poverioci i koje su roĉnosti krediti koje je uzela. jer se menja kurs ostalih valuta. Banka nastoji da njena devizna A bude veća od devizne P. Banka ima potraţivanja i obaveze u dolarima. Banka na oroĉene depozite i kredite od drugih fin. postojao bi valutni rizik.

To zavisi od naĉina njenog rada. Za razumevanje izloţenosti banke bilo kom riziku neće biti dovoljno samo posedovanje fin. izveštaja. Banka moţe. promene u broju komitenata. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. Videće se gubici zbog nenaplativih potraţivanja. Zato uprava preduzeća mora da objasni mehanizme kojima drţi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izloţena. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. za banke MRS 16 je primenjiv ali ima mnogo manje znaĉaja nego za preduzeća. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav naĉin da ispunjavaju zahteve sadrţane u MRS i to kada je reĉ o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeća vaţe i za banke. Banka se mora ponašati tako da ni jedna nova banka ne moţe ugroziti njenu poziciju. već njome finansiraju potrošnju stanovnistva (keš. na koji naĉin je izvršeno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. U vezi sa računovodstvenim politikama mora se još objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u raĉunovodstvenim politikama banke. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trţišni rizik. isto vaţi i za rashode. a ne mora trgovati HOV. U ovom sluĉaju dok se ne dogodi nešto zbog ĉega komitent neće biti u mogućnosti da izmiruje svoje 262 . Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. MRS 23 koji se bavi kamatama (troškovima pozajmljivanja). Jeste MRS 1 opšti. odnosa sa klijentima. ako se trgovalo HOV moraće se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. Ali iz fin. ali pošto imamo poseban standard za banke uvek će se dati prednost rešenju datom u MRS 30. Na osnovu izveštaja banke svaki korisnik treba da bude u mogućnosti da proceni bilo koji rizik. Potencijalna obaveza je ona ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Pojava novih je izloţila stare banke trţišnom riziku. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. Vaţe svi standardi kao i za preduzeća samo se neki više primenjuju od drugih. ali to nije neophodno. Što se tiĉe prezentacije izveštaja relevantan je MRS 30.. potrošaćĉki krediti). informacione osnove. inflacijom. Banka da garanciju i naplaćuje je. Ovaj MRS zahteva objavljivanje primenjenih raĉunovodstvenih politika banke. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. Ona moţe istupati na berzi uz posebno ovlašćenje. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu mašine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da će ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. koliki je neto prihod od kamate. Ovo je jako vaţno. promene u visini depozita. odnos izmedju proseĉne A i P kamatne stope. likvidnosti. Obaveze su posebno veţne npr. izveštaja se neće moći saznati šta uprava banke radi na kontroli tih rizika. Finansijski izveštaji banaka treba da pruţe osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinaĉno. kako su procenjivani plasmani u HOV. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da ĉine vise od 20% njene ukupne A. već i da uprava banke obrazloţi na koji naĉin upravlja i kontroliše te rizike.stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domaćim bankama usled problema sa starom deviznom štednjom. I MRS 18 Prihodi vaţi za banke. Sve dok komitent uredno izvršava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. solventnosti. Sredstva stanovništva su se usmerila prema tim bankama. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trţišnog rizika. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. instrumentima..

Ako Centralna banka kaţe da su naši plasmani dobri. 4. Prihodima od kamata i sličnim prihodima Rashodima od kamata i sličnim rashodima Prihodima od dividendi Prihodima od naknada i provizija Rashodima od naknada i provizija Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 263 . Za glavne vrste prihoda i rashoda. Ta rezerva se tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU.obaveze. kroz sadrţinu pozicija. Ja ću prvo priĉati o bilansu uspeha. Prošli puta sam bar probala da vam objasnim zbog ĉega je vaţno da finansijsko izveštavanje banaka bude uredjeno na naĉin koji odgovara specifiĉnim aktivnostima koje banka sprovodi i posebnom znaĉaju koje banke kao finansijske institucije imaju po finansijski a time i ukupni privredni sistem zemlje. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da će biti naplaćena. treba primeniti bruto princip pri izveštavanju. U bilansu uspeha treba preihodi i rashodi da budu grupisani prema njihovoj prirodi. i sećate da se u finanasijskim izveštajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja (posledice po imovinu) koje su izvršene u toku nekog obraĉunskog perioda. 3. ali to je rezerva a ne rezervisanje. Znaĉi stigli smo do bilansa uspeha. onda ne postoji rezervisanje. Tada će banka morati da plati umesto svoga komitenta. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvršene procene gubitaka da ne bi došlo do manipulisanja rezultatom banke. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. Uvek je finansijski izveštaj odraz onoga što firma radi. a potom o bilansu stanja. Ako postoji opšti finansijski (bankarski) rizik. ali zbog dalekog roka dospeća treba formirati rezervu iz dobitka za svaki sluĉaj. a Centralna banka ipak traţi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opšte rezerve. 5. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima? Mora postojati raĉunovodstvena politika koja je primenjivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. dakle. Stvarna obaveza se mora iskazati u B. Raĉunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da će nastati. 6. Danas ćemo govoriti o tome kako ti izveštaji izgledaju i ja ću pokušati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izveštaja. i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. BILANS USPEHA • Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: • • • • • • 1. kroz njihov redosled pokušava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specifiĉnih aktivnosti. 2. Ako se to dogodi tada će potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu.

znaĉi vi ste trgovali i ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. zatim imamo prihode od naknada. znaĉi ako je viša vi imate dobitak. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8. pa odmah potom rashodi od kamata i sliĉni rashodi. jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti. 264 . Opštim administrativnim rashodima i 11. jer se u ove naknade ukljuĉuju i provizije. a ne po istorijskom trošku. pogledajte prihodi od kamata. opšti operativni troškovi. uvaţavajući malopre navedene zahteve u standardu 30. a ovde kaţe dobici umanjeni za gubitke. iza toga ide pozicija koja govori (znaĉi ovo nije bilansna shema. Kako izgleda naš bilans uspeha? Znaĉi to je minimum koji mora biti objavljen. znaĉi zahteva se apsolutno objavljivanje toga. rashodi od kamata. a ako je niţa imate gubitak. tj. zatim dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz plasmana u HoV. već samo spisak informacija koje bu mora da sadrţi ćemo posle videti kako je ovaj zahtev uvaţio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi. rashode od naknada. gubici po zajmovima i avansima. Kako su sada ove informacije ĉije se objavljivanje traţi upakovane u naš bilans uspeha. Opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrţi: Informacije o prihodima. ovo su realizovani dobici i gubici. Drugim poslovnim prihodima 9. znaĉi primenjuje se neto princip. i sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata i sliĉni prihodi. posebno prihodi od naknada i provizija. znaĉi koja je razlika iz ova dva. kako bilans uspeha naših banaka izgleda. Gubicima po zajmovima i avansima 10. zatim opšti administrativni. na dan bilansa ona je još u vašoj svojini ali je njena trţišna vrednost ili niţa ili viša od one po kojoj vi tu hartije vodite u vašim knjigama. A zašto se do ovde postuje bruto princip? Zato što su ovo osnovni prihodi i rashodi banke i zbog toga se insistira da bude objavljen podatak i o visini prihoda i o visini rashoda. razlika izmedju tih dobitaka i gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. primetite da ovde imate bruto princip.• • • • • 7. dakle za ove prihode i rashode nije dopuštena primena neto principa. Šta su gubici po zajmovima i avansima? To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita i plasmana. znaĉi vi drţite HoV. dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz trgovine HoV. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. U našem bilansu uspeha. zatim drugi poslovni prihodi. a ovi dobici i gubici su oni koji nastaju po osnovu drţanja HoV. potom rashodi od naknada i provizija. i dobitak po osnovu nakanada i provizija. do ovde se poštuje bruto princip. dobitak po osnovu kamata moţe se zvati jos i neto prihod od kamata (mada je po meni dobitak sasvim odgovarajući naziv). iza toga idu rashodi od kamata.

265 . iz ĉega zakljuĉujemo da se kod integrisanja dobitka. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. znaĉi tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. to je onaj segment redovnog rezultata. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit (dobit pre oporezivanja). gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja i opšti administrativni rashodi (opsti troškovi poslovanja. naknada i provizija kao i dividendi budu objavljeni posebno. i dobit nakon oporezivanja. Šta je ovo neto vanredni prihod i neto vanredni rashod? (bilo bi bolje da se kaţe neto vanredni dobitak. a ako su negativne kursne razlike veće imaćete neto rashod od kursnih razlika. banka mora ostvariti prihod iz koga će moći da pokrije te svoje rashode. a tamo gde vršite procenu idete na rezervisanja.Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika i neto rashodi zavisno od toga šta je veće. to su pojedinaĉni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potraţivanja. a ako su veći vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. iza toga imate samo vanredne prihode i vanredne rashode. ostale poslovne prihode i nakon toga idu rashodi. visina poreske obaveze. kod nas. i rezervisanja. Ako su veći vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. Koja kamata je prihod banke? Aktivna. znaĉi neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. znaĉi pozitivne i negativne kursne razlike se saldiraju. a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potraţivanja a ĉija se visina utvrdjuje procenom. jel se secate toga da dobitak moţe biti integrisan u bilans stanja. ostali poslovni rashodi. pa ako su pozitivne veće imate neto prihod od kursnih razlika. zatim imamo prihode od dividendi i uĉešća. okrnjenog bruto principa i neto principa. sabiranjem poslovnog rezultata i neto vanrednih prihoda. primenjuje okrnjeni bruto princip. gubici koje je imala na prodaji HOV. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuće godine kroz dve pozicije: 1. Porez na dobit 2. Ovo je sadrţina bilansa uspeha koji se sastavlja u našim bankama. Dobit posle oporezivanja (dobit za raspodelu) Sada ćemo malo da o ovim pozicijama popriĉamo. jer poslovanje banke izaziva rashode. vrlo ĉesto ćete sresti taj termin kod nas). nakon toga ide izraĉunati porez na dobit i nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa i plasmana. A sša su glavni rashodi ? To su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka plaća na depozite i na uzete kredite). bez prebijanja (primena bruto principa). to je kamata koja se zaraĉunava na plasmane i kredite koje banka daje. zatim imate i prihode od promene vrednosti imovine i obaveza i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imaćete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine i ovo će biti iskazano u okviru ovih pozicija) i imate dobitak iz redovnog poslovanja. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz poštovanje bruto principa. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi i provizije. operativni rashodi. odnosno neto vanredni gubitak).

Ako imate depozite vi morate plaćati kamatu (oroĉeni depoziti. rekla da je jedan od rizika kome je izloţena banka kamatni rizik. I zato visina ovog prihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke. Šta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. sada tu poštoji podruĉje za politiku banke. zato je taj pokazatelj vaţan i to je razlog zbog ĉega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda i rashoda po osnovu kamata. koliki su rashodi po tom osnovu i koliki dobitak ostvaruje.Zašto je vaţna visina neto kamate? Secate se da sam vam. to se vidi preko visine prihoda od naknada. naravno. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontroliše kamatni rizik. nema prihoda od kamate. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope i od obima sredstava koja su plasirana. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. Znaĉi. uzeti krediti). ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. Banke se smatraju jako dobrim. ona uspeva da njene aktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa i ne samo to! Visina prihoda od kamata. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. koliko banka ima klijenata. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. znaĉi koliko je usluga banka pruţila. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to naši prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podruĉju. jer znaĉi šta vas zanima? Zašto se ovde dopušta neto osnova? Pa mene zanima da li smo 266 . rashodi poštoje. Kako ćete proceniti. iskazujete u bilansu uspeha samo. obim zaposlenosti banke. i vi je morate platiti. šta ćete reći. koliko usluga njima pruţi i koliko prihoda po osnovu toga ostvari. ukupan prihod od naknada moţe biti veliki. ako nisu plasirane. kao instrument svog ponasanja na trţištu. da pruţi veći broj usluga i da ukupan prihod od kamata bude viši. ako spusti malo naknade za usluge. Prodaja HOV moţe dovesti do ostvarenja dobitaka i gubitaka i o njima se izveštava na neto osnovi. ona će onda privući komitente i broj pruţenih usluga će rasti. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke i ocenjujete njenu sposobnost da kontrolise kamatni rizik. kada sam vam govorila o rizicima. vi moţete imati puno para kao banka. naravno ona i koristi naknade drugih banaka. po osnovu tih usluga ona naplaćuje naknade. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo ĉesto kao instrument konkurencije. banka moţe sniţenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveća. Šta govore naknade. i ako su niţe cene usluga. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje ćete pokriti pasivnu kamatu i još će vam ostati dobitak kao vaša zarada. ako je ovaj dobitak visok. ali prihodi od naknada. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vaţna. To je velika stvar. Znaĉi. od ĉega zavisi? Ne zavisi samo od visine kamatne stope. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veći od rashoda po osnovu naknada da ona ĉak moţe makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda i rashoda po osnovu naknada. ako vam pare stoje na raĉunu. šta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim što plasira sredstva? Ona pruţa ĉitav niz usluga svojim klijentima. vama teĉe pasivna kamata.

smatralo se da u banke kod kojih drţava drţi svoje depozite (budzetska sredstva. trgujemo i stranim valutama. a kada se sastavlja bilans uspeha da se objavi kolike su ustede zbog toga što se oplaćaju niţe kamate na ove depozite nego što je to uobiĉajeno. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drţave. koja se ogleda u tome da vam drţava da odredjene depozite da drţite. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vaţno i na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaže (a to ćete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoć drţave. prodajemo je. vi znate da su pre formiranja trezora a i sada još uvek depoziti drţave bili locirani kod vrlo odredjenog i vrlo malog broja banaka. Naravno. sredstva fondova) u povlašćenom polozaju.HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. 267 . kupujemo odredjenu valutu. drţanje depozita drţave vezano je sa znaĉajnim rizicima. trţišne kamate. objavite koliko para drţite od drţave i nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveći deo vaše dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujući tome što plaćate na depozite manje kamate nego što plaćaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drţavu kao deponenta. Znaĉi prosto se uprava banke zeli naterati. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je plaćala na depozite drţave i zato je vaţno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. znaĉi kamate koja se plaća na ostale depozite. osim toga. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veća. radimo menjacke poslove i po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. jer je reĉ o velikim sredstvima na koja je banka po pravilu plaćala kamatu koja je bila niţa od tekuće. ili njenih agencija na koje se plaća kamata koja je niţa od tekuće. zato što onog trenutka kad neko u vladi odluĉi da povuce depozite banka moţe biti dovedena u ozbiljnu situaciju i to u pogledu likvidnosti i u pogledu rentabiliteta. trţišne kamate. da se izraĉuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga niţi. ne! Zanima me uspeh! A on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drţavne pare.

Druga pozajmljena sredstva Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno šta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. po standardu 7 sredstvo koje se moţe pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku i kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti. ali su pozicije koje moraju u bilansu stanja biti odvojeno objavljene.HOV namenjene prodaji. zatim drţavne i druge HOV koje se drţe radi prodaje kratkoroĉne HOV . 4. sertifikati o depozitu. ali svi viškovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor. plasmani u HOV. Znaĉi. znaĉi ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju i smatraju se ekvivalentima gotovine. Zatim. koliki su drugi depoziti na novĉanom trţištu.koje se mogu diskontovati kod NB 3. Zajmove i avanse komitentima i 7. Depoziti od drugih banaka 2. meniĉne HOV) i druga pozajmljena sredstva. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novĉanom trţištu. Naravno. Ovo odvojeno prikazivanje pomenutih pozicija motivisano je potrebom da se jasno sagledaju odnosi izmeĊu banke i CB. banke i drugih PB i banke i trţišta novca. promisorne note i druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. Gotovina i salda kod centralne banke 2. Plasmane u hartije od vrednosti Pasiva 1. Druge plasmane na novĉ. Blagajniĉki zapisi i druge obv. koji su iznosi koji se duguju deponentima. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6. ima naravno nešto gotovine i u svojim blagajnama. Drugi depoziti na novĉanom trţištu 3. 5. koliko iznose blagajniĉki zapisi i druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke. Certifikati o depozitu 5. Drţavne i druge hartije od vrednosti koje se drţe radi prodaje. krediti i avanse date drugim bankama. Plasmane. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4. plasmani. gde banka drţi gotovinu? Na raĉunima kod centralne banke. znaĉi ovo nisu sve pozicije koje sadrţi bilans stanja. ovo su u stvari ekvivalenti gotovine. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. zajmovi i avansi dati komitentima.BILANS STANJA Aktiva 1. odnosno u trezoru centralne banke. krediti i avansi dati drugim bankama.trţištu 6. 268 . a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaĉi kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka.

Plasmani bankama na strani aktive i videćete depoziti banaka na strani pasive treba da pokaţu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. plasmani klijentima. gotovinski ekvivalenti. dakle u kojoj meri je 269 . vrlo ĉesto imaju istu roĉnost. ipak se insistira da plasmani koje drţimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata (klijenata). ovde prvo ide gotovina i gotovinski ekvivalenti i to je sasvim normalno imajući u vidu da govorimo o bilansu banke. depozite kod narodne banke. Šta prvo moţete primetiti? Pogledajte aktivu. Hajde sada malo da neke… sadrţina većine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. Banka radi novcima. ostala sredstva i AVR i odloţena poreska sredstva. pa plasmani bankama. mislim da bi moţda trebalo objasniti zašto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentima. gotovina. i jedno i drugo su plasmani. ali su date odredjenim redom. osim toga prošli puta sam vam priĉala o vaţnosti likvidnosti i solventnosti banke. koje moţemo izjednaĉiti kao da imamo gotovinu. mi smo kod preduzeća imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. to je ono što predstavlja imovinu sa kojom banka radi. zatim tek idu potraţivanja za kamate i naknade. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeća klasifikovana je po stepenu opadajuće likvidnosti. pa onda idu nematerijalna ulaganja. jer to su kratkoroĉna potraţivanja.Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka • Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti • Depoziti kod NB • Potraživanja za kamate i naknade • Plasmani bankama • Plasmani klijentima • HOV i drugi plasmani kojima se trguje • Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Nematerijalna ulaganja • Osnovna sredstva • Ostala sredstva i AVR • Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrţane u našem bilansu stanja. osnovna sredstva. depoziti kod narodne banke. HOV i drugi plasmani kojima se trguje. zatim uĉešća u kapitalu i ostale HOV raspoloţive za prodaju. mi ţelimo da iz ovog bilansa odmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze i zato na prvom mestu unosimo gotovinu i gotovinske ekvivalente.

da budu sigurne. kartiĉarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. to su kratkoroĉne HOV. to su jedine mašine. ali su raspolozive za prodaju. jedino nemamo mašine. da potom kada vrednost akcija tih preduzeća poraste. tu je potpuno isto kao kod preduzeća. ali inicijalno. dakle mogu biti prodate. Dakle. A kada je reĉ o uĉešćima u preduzećima to su po pravilu samo uĉešća koja banka privremeno poseduje i ĉije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time što je banka morala neka svoja potraţivanja. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugoroĉne imovine kao finansijski plasman i prestavljaju dugoroĉnu rezervu likvidnosti. uĉešće u kapitalu banaka moţe se smatrati poţeljnim. putem odobrenih kredita. Osnovna sredstva. da konvertuje u uĉešća i da sticanjem uĉešća i prava uticaja (odnosno mogućnosti uticaja) pokuša da ta preduzeća uvede u zonu rentabiliteta. da ih delimo na HOV kojima se trguje. ali to je prosto bio verovatno jedini naĉin da ona izvuĉe sredstva koja je u takvo preduzeće već uloţila. namenjene prodaji u roku od 12 meseci i na HOV koje su raspoloţive za prodaju. stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija. Šta mislite šta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videćete da se tu najĉešće kao nematerijalno ulaganje navodi softver. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaĉi da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao mašine. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. budu dobro opremljene. Svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. koja nije mogla da naplati od preduzeća. banka nema dugoroĉni interes da poseduje uĉešće u preduzećima. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se 270 . a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti uĉešća koje ona ima u nekom preduzeću. Uĉešće osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano i to nije sluĉajno! Dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. mogu imati i uĉešća u kapitalu nekih drugih banaka. Banka je osnovana zato da radi sa parama.ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drţi kod drugih banaka ali i iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka i to je razlog zbog ĉega se insistira na podvojenom iskazivanju i plasmana i depozita koji se odnose na druge banke. naravno. Naravno zgrade ovde uvek nose znaĉajna sredstva. ali zato imamo automobile. Ti softveri nisu jeftini i predstavljaju nematerijalno ulaganje kod većine banaka. izvrši njihovo otudjenje i da na taj naĉin izvuĉe sredstva koja je u takva preduzeća uloţila. Zašto se razdvajaju ove HOV? Još jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rašćlanjavanje vrši prema roku dospeća. O uĉešćima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam. koji banke koriste za pruţanje usluga klijentima. pogotovo ako je reĉ o dobrim bankama na koje mi ţelimo da ostvarimo uticaj da bi smo unapredili sopstveno poslovanje. Šta imamo od mašina? Mašinu za brojanje gotovine. naše banke imaju uĉešća u kapitalu nekih preduzeća. elektronsko bankarstvo.

uklope, znaĉi da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose više od 20%. Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. AVR koja imaju potpuno istu sadrţinu kao i ta pozicija kod preduzeća. Sada imamo jednu novu poziciju, odloţeno poresko sredstvo. Ovo je pozicija koja je nova, koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tiĉe se primene standarda 12. Standard 12 bavi se finansijskim izveštavanjem o porezu na dobit. Prema tom standardu u finansijskim izveštajima i preduzeća i banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu i visine poreza koje bi preduzeće platilo ako bi osnovicu za oporezivanje ĉinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeća, odnosno banke. Ponoviću, znaĉi standard 12 zahteva da se u finansijskim izveštajima iskaţu razlike koje poštoje izmedju visine poreza koji se utvrdi tako što poresku stopu (kod nas 10%) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu i poreza koji bi ste izraĉunali ako bi ste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaĉi poreske razlike koje poštoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu i visine poreza koji bi bio obraĉunat ako bi smo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake, one su razliĉite jer su razliĉita pravila po kojima se ovi finansijski izveštaji sastavljaju, odnosno jer su razliĉiti ciljevi koje ovi finansijski izveštaji imaju. Poreski bilans se sastavlja prema poreskim propisima i ima zadatakda pokaţe visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS i izabranim raĉunovodstvenim politikama sa namerom da iskaţemo dobit koja moţe biti predmet raspodele. Pošto su ciljevi razliĉiti, razliĉita su pravila i razliĉita je visina dobiti. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode i mogu biti privremene. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa, a u drugom ne. Znaĉi do pojave stalne razlike doći će ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Znaĉi kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu ćete iskazati prihode od dividendi i to će podići visinu vaše dobiti. I to znaĉi da bi ste vi kada primenite 10% izraĉunali porez koji će biti veći nego što bi bio kada bi ste obraĉunali po poreskom bilansu, jer u poreskom bilansu kaţe se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Da li znate zašto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaĉi vi kada sastavljate poreski bilans, u njemu nema prihoda od dividende. Naravno da će onda dobit biti niţa i da će obraĉunati porez biti niţi. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit i poreza na oporezivu dobit biće stalne prirode. Znaĉi uvek će vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veći porez po poslovnom u odnosu na porez
271

po oporezivom bilansu, i to je stalna razlika. Druga vrsta razlika koja će se naći ovde zove se privremena razlika. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obiĉno, koji će u svojoj ukupnosti biti jednaki i u poslovnom i u poreskom bilansu, ali će biti na razliĉit naĉin rasporedjeni na pojedine obraĉunske periode. Znaĉi kada kupite osnovno sredstvo i morate ga otpisati, koji je iznos koji će biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost. Znaĉi trgovaĉki poreski propisi kaţu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Znaĉi posmatrano za pet godina, ako je vek trajanja pet godina, vi ćete nabavnu vrednost morati i kroz jedan i kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Ne bi bilo problema ako bi ste na isti naĉin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trošak i u poreskom i u poslovnom bilansu, ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vršite na jedan naĉin, a u poreskom bilansu raspored radite na drugi naĉin javiće se privremena razlika. Primera radi, ako poreski propisi kaţu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno, a vi se opredelite (saglasno standardu 38) da vaša nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. Šta će biti? U poĉetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu biće veći i dobit će biti niţa nego što će biti rashod u poreskom bilansu i prema tome dobit koju ćete iskazati u poreskom bilansu će biti veća od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Kad obraĉunate porez platićete više nego što bi ste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. I to će tako biti u prvim godinama. Sta će biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu poĉinju da padaju, a ovi u poreskom ostaju isti, linearni; znaĉi sada će otpis u poreskom biti veći nego što je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina i kada pogledate ukupno koliki je rashod, oni su jednaki. Ova razlika koja je na poĉetku bila, pošto ste platili porez koji je veći, pošto je ovde rezultat bio niţi (vi ste uporedjujuci porez po poslovnom i po poreskom bilansu platili vise nego što bi ste platili da je bio poslovni bilans) to je vaše odloţeno poresko sredstvo. Platili smo više nego da je osnovica poreski bilans. A onda će se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu, jer ćete plaćati manje nego što bi ste platili da je osnovica poslovni bilans. Dakle, dolazi do anuliranja, okretanja tih razlika, budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odloţenu poresku obavezu. I ova pozicija, odloţena poreska sredstva, znaĉi pokazuje razlike koje postoje zbog toga što je plaćeni porez prema poreskom bilansu veći od poreza koji bi ste platili da je osnovica bio poslovni bilans (poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Vas zanima, koliko bih ja platio da je ovo osnovica? Znaĉi, platio bih manje. Pošto sam platio više to je kao da sam drţavi nešto unapred dao i to je moje odloţeno poresko sredstvo; a ako platim manje nego što bi trebalo po poslovnom bilansu, onda ja znam da ću u nekom trenutku to morati da platim, onda ja imam odloţenu poresku obavezu koja će se pojaviti na strani pasive. Znaĉi odloţena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu plaćen više nego što bi bio porez plaćen prema poslovnom bilansu. Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se naţalost ne vidi)
272

Pasiva
• • • • • • • • • • • • • •

Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital

Imamo prvo obaveze prema bankama, obaveze prema klijentima, obaveze za kamate i naknade, obaveze po osnovu HOV. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti ĉiji je emitent banka. Znaĉi bilo da emituje blagajniĉke zapise, bilo da emituje obveznice znaĉi to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti, obaveze iz dobiti, obaveze iz poslovanja, znaĉi to je ono što bi smo mi rekli dobavljaĉi kod preduzeća, to bi bilo otprilike pandam toj poziciji, potom rezervisanja, ostale obaveze i PVR, odloţene poreske obaveze, znaĉi to je pozicija koja odgovara poziciji odloţena poreska sredstva, ukupan iznos obaveza i nakon toga ide kapital banke. Znaĉi aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine i idete prema osnovnim sredstvima, znaĉi prema opadajućem stepenu likvidnosti. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu i vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina i gotovinski ekvivalenti, potom potraţivanja i da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteţe i uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama, depoziti od banaka uzeti od drugih banaka, depoziti uzeti od ostalih klijenata i krediti koji su uzeti od banaka i klijenata; zatim obaveze za kamate i naknade i na kraju imate
273

rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza, ostale obaveze i pasivna vremenska razgraniĉenja. I onda na dnu imate sopstveni kapital, akcijski kapital, rezerve i akumuliranu dobit. U vezi sa ovako strukturiranom ili rašĉlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se, koji kriterijumi vaţili za klasifikaciju, znaĉi stepen likvidnosti i priroda pozicije. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na, ili imovine, stalnu i obrtnu ovde irelevantna. Vaţno nam je rok dospeća. Znaĉi u kom roku dospevaju plasmani, u kom roku dospevaju naše obaveze, odnosno depoziti. Zašto se odvojeno iskazuju:

• • • • • • • • • • •

- salda sa Centralnom bankom - plasmani kod drugih banaka - drugi plasmani na novčanom tržištu - depoziti drugih banaka - drugi depoziti na novčanom tržištu i - ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke.

Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom, plasmani kod drugih banaka, depoziti drugih banaka itd. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odraţavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Videli ste na strani aktive imate plasmane i depozite banke kod Centalne banke, a ovde imate u stvari salda, znaĉi to su zaduţenja banke kod Centralne banke. Te dve pozicije odraţavaju odnos izmeĊu poslovne banke i Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka, odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti, depoziti od drugih banaka odraţavaju kao što sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama i što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Znaĉi veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita i datih kredita, odnosno plasmana niţe. To je ovo što sam vam sad rekla, to piše.

274

Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip, dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive i pasive. Da se pozicije aktive i pasive iskazuju u svom punom iznosu. Ako je ovo bio izgled bilansa banke, da razmotrimo pitanje procenjivanja. Znaĉi, da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine i obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva, (znaĉi u koja se ubrajaju dati krediti, potraţivanja po osnovu plasmana, ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje i ulaganja u hartije od vrednosti koje su namenjeni prodaji) vrednuju po fer vrednosti. Šta to znaĉi to fer vrednost? Već jedanput sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja izmeĊu obaveštenih i voljnih strana, a da sama transakcija mora biti nezavisna. U stvari fer vrednost treba izjednaĉiti sa trţišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema trţišnoj vrednosti, prema vrednosti na dan bilansa. To nije sluĉaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. Šta to znači po dnevnim vrednostima, šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bi smo u tom trenutku, za taj plasman naplatili. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obiĉno moţemo naplatiti manje, onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po niţoj vrednosti, ako će naplaćeni iznos biti niţi od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. MeĊutim hartije od vrednosti uobiĉajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Znaĉi ako posedujete uĉešće, ako posedujete akcije duţni ste da vrednovanje izvršite po, uĉešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po equity metodi ako je reĉ o znaĉajnom uĉešću, a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoloţive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Znaĉi te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi, ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet, za koje ne postoji aktivno trţište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. Nešto na šta ţelim još da vam ukaţem paţnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva i pasiva. Šta je potencijalna obaveza, a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to uĉili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje duţnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Znaĉi gde banka nema mogućnost da odredi rok
275

dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta duţniku onda kada je duţnik u mogućnosti da obavezu izvrši. A potencijalna obaveza, to je obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Priĉala sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. Znaĉi ako se dogodi neki dogaĊaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako vaţno da kad ĉitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja paţljivo prouĉite potencijalne obaveze, jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje odrţavanje likvidnosti i solventnosti banke i zato je jako vaţno da se procenjuje visina tih obaveze i da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Znaĉi kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. I onaj ko ĉita bilans banke ko radi analizu finansijskog poloţaja banke mora posebnu paţnju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Dospelost imovine i obaveza banke

Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine i obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine, (a šta znaĉi dospeće imovine - to je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu, a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene) što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da odrţi sopstvenu likvidnost. I izloţenost banke i riziku likvidnosti i valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu i dospećem obaveza. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Ĉim su rokovi otplate duţi izloţenost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. Znaĉi to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. Znaĉi kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa rokovima dospeća obaveza banke i da na taj naĉin zapravo procenjujemo i odnose izmeĊu kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana, s jedne strane, i kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znaĉi deponovana kod banke, s druge strane. To su dva kljuĉna pokazatelja koja trebaju da vam pokaţu uspešnost uprave. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u odrţavanju likvidnosti, a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke, znaĉi uspešnosti i efikasnosti banke.
276

Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. (podaci o strategiji i politici banke)  preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata. ali obiĉno se obaveze i sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. Znaĉi preostali orginalni period će biti dve godine. ali odmah i obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. Znaĉi ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. tri meseca onda i obaveze moraju biti klasifikovane. Rok dospeća može biti iskazan kao:  preostali rok do dana otplate. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto i sredstva i obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. dospeće za 3 meseca. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. od 1 do 5 godina i periodu duţem od 5 godina. To je preostali period do dana otplate. Znaĉi vi moţete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada 277 . Onda će otplatni period biti kraći od ugovorenog. a obaveza samo od godinu dana. Ovde je od 1 do 5. jer preveliki je raspon izmeĊu 1 i 5 godina. I šta se još moţe dokuĉiti? Šta znaĉi ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi moţemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. pa onda od 1 do 3 meseca. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. od 3 do 5 i iznad 5 godina. uzmete kredit na tri godine. 3 meseca i godinu dana. u roku do godine dana. od 3 meseca do godine dana. Dospeće za mesec dana. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite i kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaraĉunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duţe od 30 dana. Znaĉi na taj kredit vi morate prestati sa obraĉunavanjem kamate. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. Znaĉi ta uslaĊenost rokova je nuţna. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. (najbolja osnova za procenu likvidnosti)  orginalni period do dana otplate. šta ćete zakljuĉiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. Znaĉi klasifikujete sredstva. do dana kada će taj kredit biti otplaćen. onda od 1 do 3 godine.Banke vrše razliĉitu klasifikaciju. Ili moţete reći ovako. Ako je obrnuto. Znaĉi mi ne moţemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduţenjem kod drugih banaka. u roku od tri meseca.

Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. Dospeće do datuma koje moţe doći do promene kamatnih stopa znaĉi pokazuje izloţenost banke kamatnom riziku. Dospeće o orginalnom periodu otplate. ali u sluĉaju naglog povlaĉenja depozita banka moţe imati problem.imate pravo da obraĉunate kamatu. Znaĉi u sluĉaju bilo kakve situacije koja moţe nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlaĉenju svojih depozita. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. Znaĉi ne moţete. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. Znaĉi depoziti komitenata koji su a vista su pod potpunom kontrolom komitenata. ali banka vrši i povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. obaveze i vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima. Zato što banka uvek ima na raspolaganju odreĊeni iznos depozita kratkoroĉni. a ne pod kontrolom banke. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduţenja. I taj stalni iznos kratkoroĉnih depozita koji je prisutan moţe biti plasiran kratkoroĉno. ali treba voditi raĉuna o tome da u sluĉaju povlaĉenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoroĉnih ali jedan deo kratkoroĉno prikupljenih depozita plasirate dugoroĉno. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlaĉi svoj depozit u celini nego povlaĉi jedan deo depozita danas. To je period koji tretirate kao rok dospeća. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugaĉiji naĉin koji bi pokazao rizik kojem banka izloţena u 278 . Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. znaĉi po geografskim podruĉjima. Znaĉi banka mora imati dovoljno para da moţe da izvrši naloge za povlaĉenje depozita i da moţe da izmiri svoje obaveze. prema grupama komitenata. Znaĉi koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraţivanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. to moţe predstavljati opasnost po banku. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlaĉe njeni komitenti. Znaĉi isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. Nema šanse da kratkoroĉne plasmane…(neko iz mase se buni). Da li banka preferira kratkoroĉne kredite ili dugoroĉne kredite? Da li plasira sredstva dugoroĉno ili kratkoroĉno? Koliko dugoroĉno koliko kratkoroĉno? I kakva je usklaĊenost izmeĊu dugoroĉnih izvora i dugoroĉnih plasmana i kratkoroĉnih izvora i kratkoroĉnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoroĉno nego štu su vam dugoroĉni izvori. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traţi da sredstva. Ali postoji ograniĉenje dokle moţete ići. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. Znači šta ne možete videti iz bilansa. jer će oni koji imaju kratkoroĉne depozite traţiti njihov povraćaj.

I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. Primera radi. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Primera radi. Onda će odmah onaj koji to ĉita reći pa ĉekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiĉe najveći broj njenih deponenata. Znači ove gubitke iskazujete da bi ste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. da li se komitent. I jedno i drugo predstavlja propust uprave banke. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. Znači kada odobrite kredit koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. I sad to moţe biti zanimljivo. To moţete videti samo ako se izvrši ovakvo rašĉlanjavanje depozita i plasmana po pojedinim delatnostima ili po podruĉjima. a vi vršite plasiranje trgovini. da pratite njene rezultate. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. Isto tako i za dugoroĉne plasmane. prvo – zato što su kratkoroĉni. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta. 279 . Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta i rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. Kad proĉitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. Moţe biti zanimljivo za nekoga da proĉita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. Što je iznos ovih gubitaka veći. bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. znaĉi krediti odobreni stanovništvu. Sad kad je reĉ o komitentima. šta ćete zakljuĉiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije moţete odmah zakljuĉiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Znaĉi da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana i datih avansa? Zbog toga što se time meri. koji rizik? Kreditni rizik. Znaĉi imate napomenu kratkoroĉni plasmani i imate poziciju kratkoroĉnih plasmana koja vam to pokazuje. vidi oni su prestali da plaćaju. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiĉe iz prehrambrene industrije.svom poslovanju. utoliko je stepen naplativosti viši utoliko banka lošije radi svoj posao. Dakle to ne moţete videti ako imate ukupne depozite i ukupne plasmane. naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva i obaveze. Ali to se objavljuje u okviru napomena. Dakle po delatnostima moţete grupisati i vaše deponente i vaše klijente. promene finansijskog položaja. drugo – zato što su obezbeĊeni obiĉno menicama imaju visok procenat naplate. Znaĉi ispada da plasmani stanovništvu.

raĉunovodstvenu politiku – osnov na bazi koga je gubitak iskazan kao rashod. visinu rashoda priznatih tokom godine po osnovu nenaplativih plasmana i avansa i visinu naplaćenih ranije otpisanih potraţivanja. Sredstva data kao obezbedjenje • Banka je dužna da objavi vrstu i vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. i koja se formiraju za preteće gubitke. Zastupnički poslovi • Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke. • 3.• U vezi sa ovim gubicima treba objaviti: • 1. • 2. visinu gubitaka u toku perioda. zbirni iznos plasmana na koje se ne obraĉunava kamata i osnovici za utvrdjivanje iznosa po kojima se takvi plasmani vode. zbirni iznos rezervisanja na dan bilansa • 4. Transakcije sa povezanim stranama • Objavljuju se transakcije 280 . • rezervisanja Opšti bankarski rizici • Od banke se može zahtevati ili joj se može dozvoliti da izdvoji sredstva za potencijalne obaveze. formiraju se na teret dobiti. Ova sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. visinu iskorišćenih rezervisanja formiranih po ovom osnovu.

depozite na raĉunima koji nisu oroĉeni 3. izveštaje preduzeća i onda ćete primetiti znaĉajne razlike. 28. gotovinski ekvivalenti Još jednom šta su gotovinski ekvivalenti? PredŠtavljaju kratkoročna. Kada je reĉ o izveštaju o novĉanom toku. da li je reĉ o novĉanom toku banke ili preduzeća. da ta beleška mora da se odnosi na tu poziciju i da će njena sadrţina biti razliĉita od sadrţine koja prati recimo belešku zalihe gotovih proizvoda. raspoloţivu gotovinu 2. Ĉim se razlikuju pozicije u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene. Ne treba da objašnjavam da ako vam je pozicija depozit. visoko likvidna ulaganja. Hoću da to lepo nauĉite!!! Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. imate takodje i beleške uz finan.Utorak. odnosno beleške koje se uz te pozicije daju. gde se nalaze najveći broj napomena koje prate finan. izveštaje banaka. depoziti koji se isplaćuju na zahtev 4. Šta je izveštaj o novčanom toku? Nema razlike. 281 . da je onaj segment BU koji sadrţi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razliĉite delatnosti drugaĉiji nego kada je u pitanju preduzeće. Beleške se takodje razlikuju i vi ćete naći na sajtu beleške uz finan. da je sadrţina BS tj. koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. aktiva i pasiva razliĉita od BS preduzeća. decembar 2004. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utiĉe na sadrţinu BS i BU. Šta obuhvata gotovina prema Štandardu 7? Ona obuhvata: 1. on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća i zbog toga ćemo govoriti danas o tome. jer jednoŠtavno to je izveštaj koji sadrţi promene koje su naŠtale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeća ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeća. A izveštaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje. to je uvek izveštaj koji pruža informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obračunskom periodu. izveštaje banaka.

Koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. da je cilj da se kroz saŠtavljanje izveštaja o novĉanom toku stvori mogućnost za procenu sposobnosti preduzeća da generiše gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeća za gotovinom. koji je prikupila ona ţeli da plasira i da kroz kamatu koju će naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. nezavisno od toga kojom delatnošću se bave. Ako banka ima novac koji stoji na raĉunima. Neće biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. Odgovor je ne. uvid u visinu neto gotovine treba da omogući banci da sagleda viškove gotovine. Na isti naĉin se emisija akcija odraţava na novĉani tok i kod preduzeća i kod banaka. sećate se da sam vam tada rekla. ali šta neće biti isto. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji naŠtaju iz okruţenja u banku. Karakterisike internog i eksternog toka Regularan je. odnosi se podjednako na izveštanja svih poslovnih subjekata. MRS-7 'Izveštaj o novĉanim tokovima'. Da li se izveštaj saŠtavlja prema nekom drugom Štandardu osim onog koji važi za preduzeća? Naravno da ne. Zato je vaţno da kotroliše novĉane tokove. a ja vaš pitam da li baš svi prilivi i odlivi zavise od delatnosti. Zašto banka ima potrebu da vrši kontrolu nad novčanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeća da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. Na isti naĉin ulaganja u HOV će biti iskazana u izveštaju o novĉanom toku i kod preduzeća i kod banaka. moţe biti interni i eksterni. ili iz banke u okruţenje. Prema tome svaki višak gotovine koji banka ima. dakle koliko ima slobodnih novĉanih sredŠtava da bi ta slobodna novĉana sredstva plasirala. Šta je poslovna aktivnost banke? U najkraćem.Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kaţete da. a prošlog puta sam vam objasnila da je to uslov odrţanja banke. Da li je isto i za banku? Primetićete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrţanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. i vezan za obavljanje delatnosti banke. Banka ne prikuplja pare da bi Štajale kod nje na raĉunima. kao što već znate. kako to utiĉe na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost će biti visoka a rentabilnost niska. Sa druge strane. Zašto to radimo? Da bi smo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji će biti veći od odliva koje smo uĉinili prilikom plasiranja. Gotovinski tok. 282 . prikupljamo pare da bis mo ih plasirali. Posledice su proširenje ili suţenje internog toka.

šta bi trebalo da bude njen cilj u budućnosti? Na kom podruĉju ona treba da reaguje. njihvu realnost ocenjujete izradom izveštaja po isteku planskog perioda. Odnos izmedju rentabilnosti i neto priliva gotovine. taĉnije ispitivenj tog odnosa je još jedan od ciljeva koje izveštaj o novĉanim tokovima treba da omogući. Za šta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada ĉita izveštaj o novĉanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrţane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeća iskazuje se u BU. šta bi vi trebalo da zakljuĉite? Imaćete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti. o prilivima i odlivima gotovine. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. Pitanje je da li te dve veliĉine treba dovoditi u vezu? Da. ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i. Iako taj izveštaj sadrţi informacije o prošlosti. Pokazaće vam koliko od dobitka je već konvertovano u gotovinu. jer mi govorimo o onim izveštajima koji se saŠtavljaju krajem godine. Znaĉi planovi koje pravite na kraju jedne godine. Videćete da je kod banaka to malo drugaĉije. Ili da smanji prikupljanje 283 . šta žele da saznaju iz izveštaja o gotovinskom toku? Taĉno je da se gotovinski tok banke i izveštaj o tom toku odnose na prošlost. Kada na kraju naredne godine budete saŠtavljali ovaj izveštaj potrebno je da taj vaš plan priliva i odliva i izveštaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate: koliko ste realno planirali vaše prilive i odlive. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u budućnosti. Osim toga kada uradite izveštaj o novĉanom toku za 2004. godinu vi ćete na bazi tog izveštaja ceniti realnost vaših procena o visini vaših priliva i odliva gotovine koje ste napravili na poĉetku godine. Dakle vi na poĉetku sada 2005. Sa jedne strane. ali taj tok da li moţete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu raŠta vaših depozite i odliva po osnovu raŠta vaših plasmana. Koji segment ili koje bi ste vi informacije iz izveštaja o novĉanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Šta bi ste vi mogli iz tog izveštaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. sa druge strane njena aktivnost se odraţava na promene visine depozita i plasmana. zbog toga sto će vam pokrivenost dobitka novĉanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Znaĉi da nismo uposlili novac koji smo primili. šta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vaših oĉekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. Ta vrŠta analize je neophodna da bi ste napravili realan plan za budućnost.Korisnici finan. ovaj zahtev ćemo malo modifikovati. Podsećam vaš još jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkoroĉnom obraĉunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka će biti razliĉita od visine neto gotovinskog toka. Neto gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. Ako u izveštaju o novĉanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. izveštaja banke. Šta bi banka trebalo da zakljuĉi.

Prvo ćemo reći…bilo bi jako dobro da obnovimo naš informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo koliko to košta i hoćemo li imati slobodnih novĉanih sredstava…i opet se vraćamo na izveštaj o novĉanom toku. onda će stepen rizika biti razliĉit. Ona plaća kamatu na sredstva koje je prikupila. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. vaši depoziti poticu primera radi iz trgovine. zatim da li ćemo gledati nešto u BS…da li bi ste pogledali finan. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. Kada bi ste vi donosili odluku o visini dividendi koje bi ste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. a vaši prilivi. Ako nismo zadovoljni našim finan. kako će se to odraziti na visinu predloţene dividende? Ona će biti niţa. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. pa vam se kaţe da su vam najveći prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. ili da u buduće menja strukturu roĉnosti plasiranih sredŠtava. Da prilivi po osnovu dugoroĉnih depozita budu veći od priliva po osnovu kratkoroĉnih. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razliĉito. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. da li možemo donositi odluke o tome koliko ćemo investirati u budućnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novčana sredstva? Teško. i njen rezultat zbog toga trpi. koja su dva kljuĉna faktora koja odredjuju visinu divideni. Šta znaĉi politika dividendi. onda će osnovni cilj banke biti da popravi roĉnost depozita u narednom periodu. poloţajem. Dakle mnogo toga uprava moţe videti kada je reĉ o poslovnoj politici iz izveštaja o novĉanom toku. poloţaja. A onda naša politika dividendi kakva će biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odrešenih ruku. poloţaj u BS? Naravno da hoćete. Znaĉi da smanje prilive po osnovu dugoroĉnih i da poveća prilive po osnovu kratkoroĉnih plasmana. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novčanog toka? Od ĉega zavisi visina dividendi. a da se vaši plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. pošto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. Hoćemo li imati novaca da isplatimo dividende. znaĉi da vaši deponenti potiĉu iz odredjenih delatnosit. Ako imate izveštaj koji je pripremljen još po segmentima. vaši deponenti. Ako pogledate roĉnost vaših priliva i odliva. a to ćemo videti iz BU. Kod politike investiranja. a to gledamo iz izveštaja o novĉanom toku. znaĉi ako primetite da imate debalans izmedju dugoroĉnih depozita i oliva po osnovu plasmana. plasmani dati poljoprivredi. jer to odrţanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredŠtava košta. Moramo i to pogledati. 284 . Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme će proceniti šta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu.depozita ili da poveća plasmane.

Kada smo govorili o preduzeću šta smo govorili ko su korisnici: investitori. isplaćuje zaposlene. na plasirana sredstva naplaćuje kamatu. jer ih plaća 2. do smanjenja kredita koji su ranije dali.šta je bilo tu kod preduzeća.Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. poverioci. 2. banka koristi uslugu. znaĉi one se smatraju poslovnim aktivnostima. A osvde su to: 1. troškove materijala.to su poverioci 3. 285 . deponenti . plaća reklamu. prvi priliv je: 1. Šta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Pošto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. ako deponenti povećaju svoje depozite. Šta bi bili odlivi?Znaĉi na šta banka trosi svoju gotovinu? 1. druga preduzeća. da li će banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeća. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. Zašto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. priliv po osnovu naplaćenih kamata i naknada . tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. Šta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potraţivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. Znaĉi prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. Da bi smo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reći šta se smatra poslovnom aktivnošću: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. odlivi po osnovu kamata i naknada. E sada smo došli do razlika. Znaĉi to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. druge banke Vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li će biti dividendi. znaĉi rast depozita (i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada). investitori 2. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je reĉ o preduzeću ili banci. Ali mi ovde imamo nešto što kod preduzeća nemamo. Kako se klasifikuju tokovi gotovine? Isto kao i kod preduzeća: 1. osiguranje. isto je i sa poveriocima.

ako mi povećamo kredite koje dajemo našim komitentima. samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugaĉije vrste ali dejstvo je potpuno isto.приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • .приливи по основу продаје основних средстава . Приливи готовине из активности инвестирања • • • • • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане . Znaĉi odlivi nastaju po osnovu povećanja plasmana ili smanjenja depozita. 4.по основу исплата дивиденди .по основу узетих кредита Одливи готовине из активности финансирања . Znaĉi povećanje plasmana je odliv… toga nema kod preduzeća. to je isto. • • • • • • • • 286 .по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ .отплате узетих кредита .по основу емисије акција .по основу улагања у учешћа у капиталу • . Iako vam se ovo ĉini da je bitno razliĉito nego kod preduzeća. a šta će biti ako naši deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskoĉila.приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити . pare idu od nas prema komitentima.по основу набавке основних средстава • .3. kako će to uticati na našu gotovinu? Ĉim mi damo kredit.приливи по основу продаје учешћа у капиталу . samo radi prilive i odlive iz poslovne aktivosti.по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања Приливи: .

ako se smanjuju plasmani i dati krediti. 287 . i jos neki dodatni podaci Metode sastavljanja Potpuno iste: 1. ako rastu naše obaveze po osnovu kamata. to je odliv i ako se povećavaju plasmani. Ako se povećavaju depoziti. BU 3. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. Znaĉi direktna metoda. BS 2. To smo isto imali i kod preduzeće. polazi od prihoda i rashoda iz BU. To bi trebalo sve da znate. a indirektna metoda polazi od neto dobiti. a njome ćemo se baviti.Računi aktive-osim gotovine Računi pasive Tokovi novčanih sredŠtava izdavanja primanja Pogledajte. to je takodje priliv. dakle ako se smanjuju naša potraţivanja po osnovu kamata i nakanada. to je za nas priliv. A kada imamo odlive? Ako se povlaĉe depoziti. znaĉi imamo rashode koje nismo platili. ako se izmiruju obaveze. Osnova za izradu izveštaja Osnova je ista: 1. jer rastu naše obaveze u odnosu na prilive. direktne 2. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. to ima karakter priliva. ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive osim gotovine. kada nastaje priliv.

Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. Poslat je sa ovim predavanjem  А. Нето повећање/смањење готовине Е. Токови готовине из активности финансирања 1. pa neto 288 . Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б. 2. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzeće? Nema. Znaĉi potpuno izgleda isto kao kod preduzeća: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. Токови готовине из пословних активности 1. Токови готивине из активности инвестирања 1. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. 2. imate objašnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. 2. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. Приливи готовине из пословних активности 2. Готовина на почетку периода Ф.U onom dokumentu izveštaj o novcu. koji se zove tako.

prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. Znaĉi dovoljno je da pruţite informacije upotrebom neto principa. . obratite paţnju na kraj. da li je došlo do povećanja ili do smanjenja. Šta to znaĉi? To znaĉi da ćete iskazati ne poĉetno stanje + povećanje – naplate = krajnje stanje.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaĉi vaš zanima krajnje i poĉetno stanje. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. 289 . E sada kod banaka je sledeća situacija. a kod depozita (oroĉeni i po viĊenju!) i plasmana (u depozite drugih banaka) ide se na neto princip? Objašnjenje je sledeće: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada.наплата у току године 500 Нето промена пласмана 280 samo ovo ćete iskazati u neto novĉnom toku. Promene depozita su u velikoj meri pod uticajem naših deponenata.gotovina iz poslovne aktivnosit. Шта значи нето принцип? • • • • • • Стање на почетку године 380 +Нови пласнани у току године 780 . Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokaţete kako se kreću depoziti i plasmani. i neto gotovina iz te aktivnosti. Kada saberete neto povećanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocĉtku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS. Pitanje je zašto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. već ćete samo reći kolika je promena. koliko ćete danas uplatiti ili sa vašeg raĉuna isplatiti. nije ona ta koja kontroliše koliko ćete vi para drţati na njenom raĉunu. a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip. Znaĉi što se forme tiĉe nema razlike. I MRS-7 to dopušta. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. jer kada vi imate raĉun kod neke banke.

137 142.032 569 840 3.983 73 4.895 1.526 222 409 2.841 30.902 293 2.169 6.789 333 614 3.343 1.626 1.850 3.853 440 4.648 5.948 10.432 3.291 38. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате 2003 2002 2003 2002 16.212 90 5.262 45.264 137 8.396 206 13.BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.575 192.805 40 Потраживања за накнаде 2.475 110 288.833 6.233 2.417 1.828 237.628 7.758 94.555 1.337 ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 3.558 2.779 4.942 10.708 60 122.552 158.632 184.021 379 560 2.937 57.818 135 8.383 290 .

223 2002 19.000 1.335 2002 28.575 192.117 3.783 589 288.383 Prva pozicija za koju trebe da izraĉunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.845 26.PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива 2003 6.676 5.997 5.276 7.730 15.556 2003 4.407 8.595 23.459 127 922 244 253 3.037 185. Da bi ste to izraĉunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.383 366 380 5.367 9 51 104 45.484 120 341 7.745 6 155 47 30.756 1.578 6 34 69 30.998 3.942 na 291 .768 40.504 989 80 227 5.163 4 103 31 20.552 158.938 5.365 78.000 2.048 117. Bili su 57.000 1.175 884 123.828 237.189 191 1.000 1.517 4.948 na poĉetku godine odnosno 45.

154 2.439 1. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaĉi šta treba da uradite? Da umanjite razliku za iznos otpisa.604 2.1.658 2.003 1.005 2. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama. to znaĉi da smo naplatili dobar deo plasmana.31. ja imam priliv u visini te razlike. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др.12.465 55 .034 9.650 101 700 461 634 2. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1.731 3. Znaĉi 57.050 692 951 3. to je priliv. .475 152 1. To bi bilo taĉno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.551 13. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.700-45.942 vi bi ste rekli…pa znaĉi da mi je vratio tu razliku.406 3. Znaĉi ako vam je neko dugovao 57.306. Znaĉi ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450. a sada duguje 45.188 3. Zašto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine niţe nego što je bilo na poĉetku.948 na poĉetku godine. Šta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego što smo imali na poĉetku.kraju godine.697 83 292 12.282 4. дажбине 18.948-2.942= 9.

учешћа у капиталу других правних лица .за резервисања 6.за ХОВ и др. Пласмане намењене продаји .749 150 225 45 60 75 30 173 4.за накнаде .за дугорочне ХОВ .за друга средства .за кредите .за камате .250 3.Аморизација 300 200 Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања . Пласмане намењене продаји .504 1.499 100 150 30 40 50 20 115 Отпис ненаплативих портаживања .за камате .за кредите .756 2.за учешћа у капиталу повезаних правних лица .за друга средства 1.за ХОВ и др.за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .за накнаде .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .394 450 509 375 15 3 18 17 8 293 929 300 339 250 10 2 12 11 5 .500 2.

Dakle trebaju nam dva podatka. Ovo je bilo sve na neto osnovi. i šta nam još treba? Otpisi.833. Znaĉi ako bi potraţivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potraţivanjima koje smo imali na poĉetku. na poĉetku godine su bili 142. Otpisa bilo nije. prihod od kamata koji ćete naći u BU i on iznosi 18. krajnje Štanje potraţivanja.968 predstavlja odliv. a to znaĉi da je priliv niţi od prihoda i naravno nećemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bi smo došli do priliva. potraţivanja za kamate. znaĉi ti podaci nam trebaju: poĉetno stanje potraţivanja. Znaĉi potraţivanje je na kraju veće tako da ćemo za razliku. E sada nešto za šta morate koristiti znanje iz izveštaja o novĉanom toku preduzeća. Znaĉi pošto je došlo do povećanja plasmana. takodje ćemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako ćemo izraĉunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata. Dakle mi moramo naznaĉiti da to krajnje stanje nije smanjeno. Šta ćete sa tim podacima uraditi da bi ste došli do priliva. Znaĉi razlika od 41.224. aktive. 294 .169 a na kraju su 184. pa zato otpise morate uzeti u obzir. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potraţivanja po osnovu kamata. Za iznos izvršenih otpisa šta ćemo uraditi? Oni ukupno iznose 4.137. Poĉetno stanji i krajnje stanje. Da li je taj prihod jednak prilivu? Moţe biti ali i ne mora. Znaĉi smnjili smo za iznos povećanja potraţivanja.032 a na kraju 6.749 i 509. na poĉetku su bila 6.Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 476 155 321 317 103 214 Ajde da vidimo šta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte. Zašto odliv? Zato što se iznos naših kredita datih komitentima povećao. prihode smanjiti i to za 801. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. Gde se nalazi to? U BS. Šta predstavlja sada ova razlika.257.282. Odliv. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. jer ĉim nam je potraţivanje veće znaĉi da nismo naplatili ceo prihod. šta bi smo zakljuĉili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obraĉunskom periodu i naplatili. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. a ako se povećao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaĉi da je došlo do odliva gotovine. Znaĉi morate se nauĉiti da prepoznate. Šta nam još treba? Treba nam promena potraţivanja po osnovu kamata. Sada imamo potraživanje po osnovu kamata. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. reĉ je o odlivu.

968 13. Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Обрачунати ИВ и 31.337-569.257 6.Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaĉi šta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475.306 41. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na poĉetku su bile 840 a na kraju je 3.648. Imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose 3.337. i smanjicete za otpis od 38. Uporedite visinu AVR na poĉetku 333 i na kraju 440. tu nema razlike. šta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaĉi da smo uloţili i imamo odliv.789 a sada su 5.833 295 . imamo li potraţivanja za naknade. Opet imamo povećanje potraţivanja. Ako imamo povećanje potraţivanja za razliku treba prihode smanjiti. jer smo nešto unapred platili i to je 107. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. šta ćete sa njima? To je isto kao kod preduzeća.797. Taj odliv da bi smo ga taĉno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa. Šta to znaĉi da su AVR veća na kraju nego na poĉetku? Odliv.853-3.224 4. bila su 3. pošto su na kraju veća.475-525-(2.169 6. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu.12. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji.282 2. znaĉi priliv je 182. Znaĉi smanjujemo prihode za razliku 2.700 45. Druga sredstva.032 18. imamo i na poĉetku su bile 569 a sada su 2. a šta imamo na pasivi.337-569)= 182.137 9. I to iznosi na kraju 3.02 57. Znaĉi ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava. kako ćemo ga izraĉunati? 3. znaĉi da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise.853 i po istom pravilu utvrdite razliku.948 142. to još imamo na strani aktive.03 Разлика приходи отписи 31. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15 znaĉi otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240.648-840-240=2048.942 184. AVR. I šta jos imamo. Pošto smo povećali ulaganja šta ćete uraditi sa prihodima? Da li ćete ih povećati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povećanje aktive.005-38-(5. Koliko smo znaĉi ostvarili prihoda 2. imamo i to 30 i 8 što znaĉi ukupno 38.12. Da vidimo koliki je odliv.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava.789)= 1. To je to.

šta ta razlika predstavlja. Da ali moţemo otpisivati naše plasmane. da bi dosli do odliva.789 333 2.335.048 1. Smanjenje. One su bile 380 i 341 na kraju. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692. Imamo ostale troškove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza.383.475 525 240 2.853 440 182 3. Ĉime ćemo ih korigovati? Korigovaćemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1.445 Ostale obaveze. Znaĉi platili smo sve naše rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period ušli. Ne moţemo otpisivati naše obaveze. Obaveze za naknade.648 5.451 odliv.756 sada iznose 185. a sada iznose 1. Obaveze za zarade. a sada su 120. što znaĉi da je odliv veći od troška za tu razliku.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako što gledate kolike su obaveze po osnovu zarada. Bili su 28. 3. Obaveze na 296 . Da li su rashodi po osnovu kamate u celini plaćeni? Kako ćemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4. Znaĉi 4. znaĉi 28.551. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile. Sećate se kako ste pretvarali trokšove zarada u odlive.337 3. Povećanje depozita naših komitenata znaĉi da su oni uloţili novac u našu banku i došlo je do priliva koji iznosi 67.335=22. jer su banke povukle svoje depozite. Obaveze su se povećale pa prema tome odliv je manji od rashoda.221.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Zatim imamo depozite komitenata.484. Ako su sada obaveze manje za tu razliku ćete povećati rashode. Šta je ta razlika? Priliv. Znaĉi idete u BU i nadjete troškove zarada koji su 2.292. Znaĉi raĉunamo odlive.484-1.556-6. pa je odliv veći nego što je rashod.046+(380-341)=2.383)=4. Zašto ovde nema otpisa? Nema ih zbog naĉela više vrednosti.556 Na poĉetku. a sada iznose 6. Kako ćete korigovati rashode po osnovu kamata da bi ste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povećanja obaveza. Znaĉi 2. i taj odliv iznosi 938.005 38 Prvo na pasivi imamo depozite banaka.797 107 3. Znaĉi smanjenje depozita za 22.Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 569 840 3.221.551-(1. Dakle na poĉetku su depoziti komitenata bili 117. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata.048. Opet su obaveze na kraju manje nego što su bile na poĉetku.

03 Разлика 6. Korigujemo za razliku izmedju poĉetnih i krajnih obaveza za porez na dobit. Znaĉi za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi došli do odliva.406 3.367 Обавезе за порезе и доприносе 9 Обавезе за порез на добит ПВР 51 104 297 .698 83 155 Обрачунати расходи 31. Znaĉi iznos 3698-(7745-5367)=1320. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31. Smanjićete.12. Obaveze za poreze i doprinose.556 117.756 4.451 938 2. Znaĉi 83+3=86.483 120 341 7. na poĉetku 51.335 185. i posto su niţa to znaĉi da je to odliv. Ĉime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose.221 67. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu.745 6 155 47 22. a mi smo platili samo 1320. znaĉi 155-(155-51)=51 to je isplata.698. Šta ćete sa razlikom. Mi ćemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju veće.kraju su veće.12. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva.445 1. PVR bila su 104 a sada su 47. 1/3 od ukupnih rashoda. bile su 9 a sada su 6.551 692 2.02 28. Jer oni predstavljaju obraĉnate a ne plaćene troškve.048 1. a na kraju 155.320 86 51 57 Обавезе за камате 1.383 Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе 366 380 5. Obaveze za porez na dobit.292 4. Obaveze su povećane. Da je rashod 3. Šta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.

Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.048 298 13.969 3. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр.445 86 1. Одливи по основу других трошк посл.451 937 4.609 2.347 .050 903 4.306 41.484 1.Izveštaj o novĉanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti.224 182 1. у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин. Прих. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји 9.

138 -8.292 10.735 299 .777 5.000 1.656 1.Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација 22.221 67.322 152 3.684 Одливи по основу куповине акција банака и предузећа 1.707 51 10.132 15.656 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ 17.

Ĉetvrtak. a drugi deo posle te stavke. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. Kada bi ste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju bi ste neto gotovinu bi ste uzeli. kvantitativne pokazatelje. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2. Znaĉi gledali bi ste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povećanja depozita i plasmana. Jer to je ono sto banka generise. 30. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva.262 (Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak moţda i bolje objasnjeno u attachment-u. ELEMENTI BONITETA BANKE Šta je bonitet? Bonitet znaĉi u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. Finansijski izveštaji banaka predstavljaju vaţan izvor informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta.Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. 300 . neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljima. decembar 2004.Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине Готовина на почетку године Готовина на крају године 50 3.404 5.937 16. i drugi deo koji se tiĉe promene plasmana.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosi se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke.325 10.

ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. Šta je tržišni položaj banke. koliki će broj šaltera biti zavisi od toga šta predštavlja posebnu ili preteţnu aktvnost banke. Znaĉi da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. šalteri gde se oni nalaze. jos uvek ne znaĉi da ona radi loše. Jako dugo su banke odobravale kredite uvaţavajući neke druge kriterijume ili dajući prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. odnosno ono ĉime se banka preteţno bavi odredjivaće broj… znaĉi kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moţe otvarati svoje filijale i ekspoziture. Znaĉi koliko će biti filijala i ekspozitura i gde će one biti locirane. I uopšte nije bilo vaţno što se već tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. Vi ćete mi onda reći…pa ĉekajte zar sve banke ne rade isto? Rade sliĉne poslove. Što je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. recimo. Trţište i trţišni kriterijumi prisutni su u svakom podruĉju poslovanja. Znaĉi kada budete gledali godišnji izveštaj bilo koje banke. i njenu organizacionu strukturu. Kvalitativni zbog toga što su opisni. Zašto kaţemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovništvom. ako tamo imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. Morate se uvek pitati a ĉime se ona bavi. Ali ona mora da da 301 . veliki broj filijala. da je on bliţa svojim komitentima i da će na taj naĉin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji naĉin. Znaĉi ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. onda ćete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima.Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. Znaĉi organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. recimo i naših banaka. ĉija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. ali smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u raspodeli novca. Vi ćete po toj mreţi filijala. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kućama. odredjuje veliĉinu banke. Znaĉi znalo se da neka firma mora dobiti kredit. Mi smo imali trţište roba i usluga. Šta je to što jednu banku ĉini dobrom bankom? Po ĉemu se jedna banka moţe razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. ekspozitura i šaltera će vam trebati. ekspozitura i šaltera moći da vidite kako je banka pokrila podruĉje na kome radi. sve ekspoziture. sve filijale. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza neće vam trebati veliki broj šaltera jer vi radite sa pravnim licima i bićete locirani tamo gde imate najveći broj preduzeća koji se tim poslovima bave. Vrlo ĉesto se tu uplitala i politika. Ne treba meni ekspozitura u Nišu. Znaĉi delatnost. pa ste videli da imamo Agro banku. treće rad sa jednim i drugim. Znaĉi delatnost je ta koja će odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka ţeli da se bavi. i šaltere. Jer treba da pokrijete veliki prostor.

Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. Znaĉi osim znanja vaţni su i rezultati u prethodnom radu. Dakle svima nam je strasno vaţno da verujemo onome kome poveravamo našu imovinu. Znaĉi koliki deo trzišta ta banka pokriva. koji broj usluga ta banka pruţa i na koji naĉin ona uspeva da odrţi ili popravi svoj trţišni poloţaj u odnosu na neki prethodni period. I zato je vaţno da u timu bude mladog sveta. I zato uopšte nije svejedno kako će izgledati menadţment banke. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. Znaĉi pitanja idu: šta su ovi zavrsili. gde su oni ranije radili. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donošenju odluka kome će plasirati svoja sredstva i pri tome one vode raĉuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potraţivanja. Znaĉi neko ko prvo ima znanja koja su nova. Zato što je vaţno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. već i poznavanje jezika.000 ljudi koji će izaći na ulicu. a radi posao gde su ta znanja neophodna. Osim znanja. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzišta. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. Znaĉi koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. Osim toga da li je on u štanju da prihvati nova znanja.kredit jer zapošljva 5. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno neće. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. On predštavlja banku. zato kaţem da smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u finansijskom podruĉju. kada je reĉ o starosnoj strukturi. Dakle da vaša znanja budu takva da ulivaju poverenje da ćete sa uspehom voditi banku. Zato je direktor banke osoba koja je jako vaţna. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. na bonitet banke utiĉe menadţment. Dakle. manje su spremni za rizik. U trţištu koje je relativno ograniĉeno javlja se veliki broj banaka. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi moţda elementa menadţmenta banke bio na samom vrhu. jer onaj koji 302 . Znaĉi banke koje imaju dobar trţišni poloţaj. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. Mi sada pored domaćih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trţišnom poloţaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trţištu. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira što se konkurencija pojaĉava. koliki je broj njenih komitenata. Više nego kod preduzeća. Treţi kvalitativni element boniteta banke je menadžment banke. Zato što je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. Jako je vaţno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuće kvalifikacije. neko ko ima potrebu i ţelju da se dokaţe i neko ko ima snagu da to ostvari. Ne moţete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da oĉekujete da on poĉinje da uĉi nešto što je za njega potpuno novo. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. Njihova saradnja je vaţna. oprezni. Morate znati barem jedan svetski jezik. taj svoj poloţaj odrţe. Kada se gradjani odluĉuju preko koje će banke raditi. oni pitaju ko vodi tu banku.

Ni jedna banka neće uloziti u obrazovanje nekoga ko će tu raditi još pet godina. pa nema šanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. kada procenjujete nekoga. treba da upravljaju firmom. Ali ne samo banku. I zato je vaţno da kada nekoga kritikujete. Dakle najgore moguće rešenje je… jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odluĉujem i svi moraju da pitaju mene pre nego što bilo šta odluĉe…takav naĉin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. koji svoje obaveze ispunjava i koji će se tako ponašati i u svom poslu. Jako je vaţna starosna struktura kada odluĉujete o tome koliko ćete investirati u svoje zaposlene. ali će banka imati nekoga ko će vući napred. Vaţno je da banku. taj bre dete svoje nije znao da saĉuva a hoće da saĉuva moje pare. nego uopšte. Zašto je to vaţno? Zato što vaši klijenti to gledaju ovako…šta on ima sina koji je problematican.ima iskustva malo će koĉiti one koje trĉe. Da procenite dakle koliko ta firma vodi raĉuna o svojim zaposlenima i videćete kada budete ušli u firmu da se taĉno moţe osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je 303 . Zašto je ovde vaţna starosna struktura zaposlenih. Znaĉi morate da uĉite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. vodi mladi svet. koji odgovara vašim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrţite jer će te time brţe ostvariti svoje ciljeve. znjanja. zatim koja posebna znanja i veštine ti radnici treba da poseduju. Jako je vaţno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. I zato je vaţna štarosna struktura. Vaţna je da bi ste mogli da planirate kadrove. Kadrovska opremljenost banke meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Znaĉi delegirate ovlašćenja a onda samo vršite nadzor kako se izvršavaju ta ovlašćenja. I konaĉno stil rukovodjenja. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. morate im verovati i morate im poveravati. znaĉi da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. znaĉi koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obiĉnog znanja rada na raĉunaru mora imati znanja za rad na posebnim mašinama koje u banci imate. Znaĉi mladi ljudi koji imaju motiva. Znaĉi to je ĉovek koji je odgovaran. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite raĉuna da ne povredite tu osobu. zbog toga. I zato je to vaţno. Naredna vaţna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. Naravno da razliĉiti ljudi imaju razliĉiti naĉin na koji rade. Već šaljete mlade ljude koji će biti tu jos 20 godina. nego što ćete stalno kritikovati. i na taj naĉin će spreĉiti neke krupne greske. ali ono što je sasvim sigurno je da kao menadţeri morate voditi raĉuna da neke odluke morate prepustiti drugima. Zašto je vaţan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje.

Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. Kod nas nema kulture da starijima pokaţemo poštovanje. Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umreţene. Integrisanost osnovnih funkcija banke predstavlja takodje jednu od odlika banke. Znaĉi interni revizor je taj koji će kontrolu poslovanja vršiti tako što će raditi uvid u knjigovodstvene podatke. procedura za izdavanje ĉekova glasi… ĉek ne moţe dobiti lice koje ima recimo minusni 304 . Znaĉi banka mora imati sluţbu koja će stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom šalteru. u finan. kako to treba uraditi. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka poštuje sve procedure i uprava banke koristeći internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrši nadzor nad poslovanjem banke. Informaciona opremljenosti banke. Izmedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. Npr. on je taj koji treba da skrene upravi paţnju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. znaĉi mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. rukovodjenja i izvršavanja. Šta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuĉiti. Kada kaţem procedure. I šta ćete zakljuĉiti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. na šta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. na eventualno nepoštovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. I on je saradnik uprave preduzeća. koliko nivoa menadţmenta u banci postoji. Zašto je vaţna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveći broj naloga komitenata izvršava upravo pomoću informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvršenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenošću banke. koliko je pouzdan itd. mora poštovati proceduru. izveštaje i pre nego što dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego što će to znati eksterni revizor. procedura za otvaranje tekućeg raĉuna. Iz tih razloga kada se oĉenjuje bonitet banke vaţna je informaciona opremljenos banke. Znaĉi zna se taĉno šta stranka mora doneti da bi bio otvoren tekući raĉun. Zatim. Sada naroĉito kada krene elektronsko bankarstvo to će doći do izraţaja.mlad i neko ko nije. Znaĉi raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaţe na to koje su to delatnosti kojima se banka preteţno bavi. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. znaĉi onaj ko otvara tekuće raĉune. koje mehanizme uprava koristi da bi izvršila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Vaţno je koji softver koristi. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. kako su delegirane odgovornosti za izvršenje pojedinih poslova. U sektoru u kojem imate najveći broj zaposlenih trebalo bi da se odvija preteţna aktivnosti banke. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene.

nauĉili smo to da su aktiva i pasiva. zapamtite pravilo da nikada zakljuĉak ne donosite na bazi jednog pokazatelja! Uvek vršite povezivanje većeg broja pokazatelja. Pored kvalitativnih elemenata. Pošto se delatnost banke odraţava kroz njene finansijske izveštaje jasno je onda da će i 305 . I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. na koji naĉin se ne poštuju i šta uprava banke preduzima da bi to spreĉila. Inaĉe centralna banka sliĉne elemente ima kada vrši interno rangiranje banaka. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. Ne moţete dobiti više ĉekova nego što je proseĉan priliv gotovine na vaš tekući raĉun…to je takodje procedura. u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izveštaja. Znaĉi da ništa nije prepušteno sluĉaju. Kada je reĉ o elementima koji determinisu finansijski poloţaj.saldo na tekućem raĉunu… ako neko da ĉekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. Znaĉi nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. Ali tada se zna da je procedura prekršena jer znate kako ta procedura glasi. prekršio je proceduru. ne moţe se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. prinosni poloţaj banke Vi znate kada se govori o analizi finansijskih izveštaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća ili banke. bilo preduzeća ili banke. da bi ste mogli da donesete zakljuĉak o bonitetu ili preduzeća ili banke. Znaĉi kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je… imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. cilj da se taj finansijski i prinosni poloţaj uĉini jasnijim. Vrsi stalnu proveru postovanja procedura u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. Kada god radite analizu. Znaĉi nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer će preko uvida u zapisnik zakljuĉiti u kojoj meri se poštuju procedure. testirate zakljuĉak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. Ako je odgovor potvrdan onda zaista moţete imati poverenja da je reĉ o banci koja vodi raĉuna o odrţanju na dugi rok. I zato je ovaj deo vaţan. koji su delovi bsnke u kojima se procedure ne poštuju. U kvantitativne pokazatelje boniteta banke spadaju: 1. Interna kontrola upravo radi to. koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke. a kada je reĉ o prinosnom poloţaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. Znaĉi centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po sliĉnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. Znaĉi analizom mi ţelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji će nam omogućiti procenu finansijskog i prinosnog poloţaja. finansijski poloţaj banke 2. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati.

sve ostalo gubi na znaĉaju. Znaĉi da drţi pod kontrolom ove rizike.analiza tih finan. 306 . Šta je osnovni cilj analize finan. izveštaja biti pod uticajem specifiĉnih aktivnosti koje banka ima. Znaĉi svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. Jer prosto je odrţavanje likvidnosti uslov opštanka banke. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкамa formiraju se onda kada imamo probleme sa odrţavanjem likvidnosti. rizikom da moţda nećemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • (рочно трансформисана приосна aктива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. kamatni i trţišni rizik dovešće najpre do pada rentabiliteta. Ova aktiva je opterećena rizikom likvidnosti. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. onda ako bi ste pokušali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti moţemo staviti na prvo mesto. valutnom. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su raĉuni naših komitenata. valutni. ali naravno postojaće pokazatelji koje koristite i kod preduzeća i kod banke isto. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима – nastli su tako što smo depozite koje smo prikupili plasirali našim komitentima i na taj naĉin smo pretvorili naše depozite u naše plasmane. Kada imate rizik solventnosti. valutnom i trţišnom riziku. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. Ostali rizici kao što su valutni. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici. izveštaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izloţenosti banke riziku solventnosti. Dakle kroz analizu ţelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izloţena riziku solventnosti. U kojoj meri postoji izloţenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. a tek onda do ugroţavanja likvidnosti banke. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. Dakle da će se kod analize finan. jer ta sredstva ne moţemo koristiti za izmirenje naših obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. stanje na raĉunima naših komitenata. Solventnost je likvidnost na dugi rok. izveštaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopšte ne javljaju kod preduzeća. jer ne donosi nikakav profit. trţišni i kamatni rizik. • Пласмани банкама na koje naplaćujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. Šta se sve nalazi na strani aktive. kamatnom i trţišnom riziku.

to je vaša rezerva likvidnosti. a sa druge strane. po kom scenariju se moţe desiti da banka dodje do nelikvidnosti. Sa jedne strane. Znaĉi prvi scenario je naglo povlaĉenje depozita dovodi do korišćenja rezervi likvidnosti. tada će banka morati da se obrati drugim bankama za pomoć. Svi koji to proĉitaju a imaju pare u toj banci traţice da podignu novac. Njene obaveze prema drugim bankama će se povećati. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlaĉenje depozita. a sa druge strane izgubice mogućnost da sopstvene viškove plasira i izvuĉe prihode po osnovu kamate. Znaĉi vi prvo sve što ste imali kod drugih banaka povuĉete. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. doći će do rasta troškova kamata koje će platiti na sredstva koje je pozajmila. Zašto kaţemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama će biti u teškoćama ili već jeste u teškoćama. Sa jedne strane. Smatra se da ne sme biti više od 50% depozita od stanovništva u ukupnim depozitima. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovništvo naglo povuĉe svoje depozite. Pogledajte šta će se desiti ako dodje do naglog povlaĉenja depozita. Znaĉi ovi depoziti stanovništva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeća i zato se ograniĉava uĉešća depozita stanovništva u ukupnim depozitima. to moţe biti pad izvora.predstavljaju najstabilniji izvor sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruţenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. Pad rentabiliteta će svakako nastati. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. Povećanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Smatra se da postoje dva tipiĉna modela po kojima se moţe realizovati rizik od nelikvidnosti.(премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва . Moram da se zaduţim i onda 307 . Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. jer ona nema toliko gotovine… jer je ona te depozite plasirala. to moţe biti pojava nekvalitetnih plasmana. šta je naredni korak. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику • и нагло повлачење депозита) • Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem • (у банкама релативно • мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaĉi kako banka moţe doći.

ovamo gubim prihode. Ako bi banka došla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moţe da naplati. Ko sve vrši analizu finansijskih izveštaja? Kada je reĉ o banci analizu bilansa banke radiće raĉunovodje. Pošto imam gubitke zbog nenaplate potraţivanja sa jedne strane. I obrnuto. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da bi ste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izloţena. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. To zaduţenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata.povećavam svoje zaduţenje kod drugih banaka. znaĉi nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. imam rast rashoda po osnovu kamata zato što sam se zaduţila sa treće strane. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. Znaĉi ja znam da će od svih mojih plasmana jedan deo oštati nenaplaćen. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi štete koje on ne moţe podneti. Retko kada se u ţivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. koja je to mera izloţenosti banke rizicima. Ne moţe nikada nikada potpuno izbeći valutni rizik. ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduţim. Znaĉi to je prvi scenario po kojem banka moţe doći u zonu nelikvidnosti. a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. Ona ulazi u aranzmane raĉunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. To dovodi do pada rentabiliteta. Posledica bi bila da banka ne moţe da vrati svoje obaveze. izveštaj banke 308 . Nema te banke koja naplaćuje svaki svoj plasman 100%. gubim prihode po osnovu kamata. Banka nikada ne moţe da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moţe podneti. kamatni ili trţišni rizik. Šta bi bilo da ne naplati. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. znaĉi na depozitima. I onda je odvijanje tog scenarija brţe. Znaĉi pošto ne mogu da naplatim plasmane. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. Raĉunovodja banke biće zaduţen ne samo da sastavi finan. Sa druge strane. meni se smanjuju svoja slobodna novĉana sredstva. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. I obiĉno se banka suoĉava sa rizikom koji proistiĉu i iz depozita i iz plasmana. Posledica toga biće pojava gubitka. Znaĉi imate sa jedne strane one koje povlaĉe depozite a sa druge strane one koji ne plaćaju i tada imate ozbiljan problem. I da nije dovoljno da vodite raĉuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi raĉuna i da imate kvalitativne plasmane.

kako ocenjujete bonitet vaših duţnika prilikom korišćenja kredita. D i E. prinosni poloţaj za likvidnost. Znaĉi analizu nije moguće uraditi bez napomena uz finan. Banka traţi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaĉi za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. u izveštajima o promenama gotovine. makar tri. Vrlo ĉesto kada neka firma ţeli da sklopi ugovor sa tom firmom traţiće podatke o toj firmi kod banke ĉija je ona komitet. 309 . napomene uz finan. kada radite analizu bilo ĉega. znaĉi ja to znam da izraĉunam sama. Videćete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako ćete koji plasman klasifikovati. jer su bilansne šeme skraćene. B. BU. banke da formiraju rezervisanja. Ima banaka koji znaju svoje komitente bolje nego što oni sami sebe znaju.nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog poloţaja i da prezentira upravi preduzeća. To što vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je poĉetak zajedniĉkog posla. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. C. Manje ćete koristiti izveštaji o promenama kapitala ali bez napomena ne moţete da uradite analizu. znam koje pokazatelje. izveštaje. izraĉunacu ih sama. analize moći će da utvrdi osnovne pokazatelje finan. da radite krajnje savesno. Znaĉi oni koji ţele da rade sa bankama ceniće bonitet banke i u okviru boniteta banke sami će uraditi analizu bilansa banke. D. Vrlo ĉesto ćete ĉitavu napomenu. Ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeća. Šta ĉini osnovu za analizu finan. Ako su objavljenje uz napomene onda ćete ĉitati prvo raĉunovodstvenu politiku pa onda napomenu. jer znaju da ta banka odliĉno zna komitente sa kojima radi. Šta je kreditni portfolio? Njega ĉine svi krediti koje je banka odobrila. i prinosnog poloţaja banke. Najveći deo podataka naći ćete u BS i BU. Vi morate vašeg duţnika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. zatim na koji naĉin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrţan u kreditnom portfoliu. i prinosnog poloţaja banke? To su onih pet izveštaja koji ĉine godisnji obraĉun. E. C. ne podatak iz napomene nego ĉitavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. Šta je to što ćete iz napomena uzeti? Napomene će nam dati informacije o raĉunovodstvenim politikama. Sećate se da sam vam rekla da raĉunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. za finansijski. Znaĉi ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. Ovde je vaţno da utvrdite na koji naĉin se utvrdjuje visina rezervisanja. izveštaje. Znaĉi kako upravljate. Jedino što je vaţno je da vodite raĉuna. Jako je vaţno da uoĉite na koji naĉin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. sadrţe mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguća bez podataka sadrţanim u napomenama. Banka mora da objavi BS.

koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. koliki je iznos dospelih kredita. koji su klasifikovani u kategoriju E. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neĉiju obavezu. i isto tako ćete naći podatatak o posebnim i opštim rezervisanjima. Kada god analizirate uvek traţite podatke koje su u funkciji analize koju radite. da li su krediti dati privredi. i u beleškama ćete naći podatak o tome koliko iznose krediti u kojima je prestao obraĉun kamate. Banke mogu svoja potraţivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. To se dogadja kada imate firme koje su u steĉaju. To ne znaĉi da će banka prestati obraĉunavati kamatu uopšte nego samo znaĉi da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaţe kao prihod. nego da ĉekam da prodje steĉajni postupak a ko zna kada će to biti. I umesto banke postati poverilac firme u steĉaju i na taj naĉin uticati kako će i po kojoj ceni ta firma biti prodata. A onda moţete traţiti podatke npr. Znaĉi kada vam kaţe koliko iznose krediti na koje je prestao obraĉun kamata. ako dajete kredite privredi. zato što se u sluĉaju propasti tog duţnika on povlaĉi za sobom banku. u kom sektoru se duţnici nalaze. Znaĉi imali ste kredit koji je bio kratkoroĉni ili dugoroĉni pa je klijent imao teškoće sa plaćanjem i vi ste mu omogućili produţenje kredita. Zatim tu su iznosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bio po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. Šta ćete od podataka koristiti.U beleškama ćete takodje naći gografski raspored kredita. a zatim i koliki su po pojedinim duţnicima. ali logika banke je… bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. Zatim vodi se raĉuna. Znaĉi postoje ogranicenja koliko iznose najveći mogući kredit i banka ta ogranĉcenja mora poštovati. Zašto je vaţan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duţniku. Znaĉi sada u beleškama mora biti. stanovništvu ili javnom sektoru. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. kupiti jedan takav kredit. Banke mogu da prodaju svoja potraţivanja. zatim koncentracija rizika kakva je. zatim koji su iznosi kredita ukupni i riziĉni dospeli po kategorijama duţnika. zatim koliko iznose riziĉni krediti. Šta to znaĉi? Kada duţnik prestane da plaća kredit banka ima obavezu da prestane sa obraĉunom kamata. Onaj ko hoće da kupi firmu pod steĉajem rado će od banke. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. naravno uz veliki diskont. vi odmah kaţete… znaĉi to su oni krediti koje je klijent prestao da vraća i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopšte ne budu naplaćeni. taj kreditni rizik. za koliko je produţen rok plaćanja ili dat neki kredit (ne znam kako se zove). Znaĉi beleske će vam reći koliki su krediti. znaĉi kredita za naplatu. Znaĉi on se pojavljuje kao steĉajni poverilac umesto banke i uĉestvuje u procesu steĉaja. ali moţete prodati kredit. znaĉi morate biti sposobni da prepoznate koji podatak će vam pokazati recimo izloţenost kreditnom riziku. Znaĉi ona će nastaviti da raĉuna kamatu i nastojaće da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite ĉija naplata je prestala. Imate jako veliki broj 310 . I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod.

Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleške pruţaju podatak za ocenu tog rizika. u stvari kad se razbolite onda shvatite koliko je to vaţno. Gde se taĉno vidi da li ćete imati priliv koji će biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. Šta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. Što se tiĉe ovih pitanja. Trebalo bi da jeste.Verovatno vam kao i meni uostalom kada Vam neko kaţe \elim Vam dobro zdravlje to zvuĉi kao parola. Katina novogodišnja čestitka (za one koji nisu imali priliku da ĉuju) Ţelim vam prvo jednu lepu godinu. jer ovo predavanje danas baš ne moţe bez prezentacije jer nam trebaju i oni podaci iz bilansa od prošlog puta. Da li je to uĉešće gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. 11. dakle da i da budete okruţeni jednom paţnjom. kako po dugoroĉnim. Utorak. Kad god je to moguće. tako da ja ipak vam ţelim najpre dobro zdravlje i drugi vaţan uslov al zaista vaţan vaţniji od svih drugih da budete okruţeni ljubavlju vaţih bliţnjih to je jako vaţno. koncepti odrţanja kapitala? Mislim da sam rekla da će koncepti odrţanja kapitala biti u onoj prvoj grupi pitanja. januar 2005. Koje bi ste iz prethodno navedenih koristili? Šta bi vas zanimalo? Na bazi ĉega vi moţete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. A onda to moţete razvijati dalje. Kako to izgleda po kratkoroĉnim. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. Prvo pitanje je bilo: U koju grupu pitanja spadaju latentne rezerve. godinu koja će biti recimo prva u nizu onih najboljih vaših godina. dok ovi momci donesu opremu. a što se 311 . gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. samo se sklonite i gotovo. pa ćete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka oĉekuje da uopšte neće naplatiti. verovatno neće baš uvek biti moguće ali tamo gde moţete da birate društvo birajte one sa kojima vam je lepo nemojte jednostavno rasipati vreme koje vam je ograniĉeno na neke sa kojima vam nije lepo.beleţaka. Ako ţelite da merite valutni rizik. koje ćete beleške koristiti. vi morate pronaći beleške koje vama trebaju. Uzećete mapu valutne strukture. Da li ćete uzeti beleške u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. jednim poštovanjem i ljubavlju onih sa kojima jeste i zato birajte u svom ţivotu da budete okruţeni samo onima ĉije vam društvo prija i jednostavno sklonite se od svih onih koji emituju negativnu energiju koji vas iritiraju nemojte trošiti na njih svoje vreme ni svoje emocije. tako se zove beleška. kako po pojedinim sektorima. jer mi svi polazimo od pretpostavke pa to je normalno to se podrazumeva šta sad dobro zdravlje ajde poţeli mi nešto bolje od toga jel nešto drugo jer to već imam meĊutim to baš i nije tako. jako je vaţno da volite ljude sa kojima radite. pitanja pod E.

Zašto nismo govorili o posebnim pravilima procenjivanja za bilans uspeha. jer sve ono što mi nije zaliha mora biti trošak i biće iskazano u bilansu uspeha ako ga sastavlja metodom ukupnih troškova na rashodnoj strani. izveštaj o novĉanom toku i napomeni) nisam pominjala izveštaj o poslovanju. znaĉi ono govori o priznavanju prihoda kada nastaje prihod. Mislim onako kako Sam odreĊivala visinu vrednosti zaliha materijala. Zbog toga što sva pravila koja vaţe za godišnji obraĉun 312 . za banke uvek postoji posebno u zakonu poseban ĉlan. znaĉi to ĉak ne reguliše ni istim ĉlanom u zakonu gde se kaţe da je uprava preduzeća duţna da sastavi izveštaj o poslovanju.Kada je reĉ o aneksu naravno da ne treba da uĉite anekse. Dakle da izveštaj o poslovanju prati godišnji obraĉun ali nije sastavni deo. kad ste uĉili finansijsko raĉunovodstvo da Sam vam ja tada rekla da izveštaj o poslovanju nije deo godišnjeg obraĉuna. O bilansu uspeha treba znati otprilike isto ono što smo nauĉili o bilansu stanja. što u vezi sa bilansom uspeha treba znati da obiĉno pitanje koje studenti postavljaju je da ne uĉimo iz knjige prof. bilans uspeha. Da li treba uĉiti izveštaje o poslovanju? Da. jel? Zašto ne treba da uĉimo aneks? Zato što je aneks zamenjen napomenama uz finansijske izveštaje. E sad zbog ĉega mi taj izveštaj pominjemo u ovom našem predmetu koji se bavi finansijskim izveštavanjem ako on nije deo godišnjeg redovnog obraĉuna. zatim koja forma bilansa uspeha moţe biti. jel? Tako kada je reĉ o tim pravilima. Rankovića imajući u vidu da onaj tekst koji je tamo pisan pisan je davno. nisam ih pominjala kad smo govorili o naĉelu realizacije.latentnih rezervi tiĉe one dolaze u onu grupu pitanja koja su vezana za procenjivanje. Zato što su pravila procenjivanja imovine istovremeno pravila procenjivanja prihoda … Kad je reĉ o pravilima za procenjivanje. Kada sam prema meĊunarodnom standardu i navodila onih pet elemenata godišnjeg obraĉuna (rekli smo to su bilans stanja. Sećate se. izveštaj o promenama na kapitalu. koje su metode utvrĊivanja poslovnog rezultata. pošto Sam morala da napravim neku ravnoteţu tako da te tri grupe pitanja budu priliĉno ujednaĉene po broju pitanja a mislim da bilans uspeha u trećoj onoj grupi obeleţenoj pod C. Toliko smo puno vremena potrošili oko pravila procenjivanja imovine. Znaĉi ona pitanja o kojima smo govorili. Kad je reĉ o bilansu uspeha verovatno će. Prvo koja su to pravila za rašĉlanjavanje koja treba primeniti. kad god procenjujete imovinu vi u stvari ne radite ništa drugo nego prvobitnu vrednost imovine delite na dva dela: na ono što još nije potrošeno i što će biti odloţeno. i otuda nema nismo ponovno priĉali o ne znam pravilima koja kako ćete odrediti visinu troškova materijala. ili moţda ste i zaboravili bilo je to poodavno. a pri izgradnji bilansa uspeha kako rašĉlaniti prihode i rashode. kako se utvrĊuje visina prihoda itd. odnosno iskazano u bilansu stanja kao vaša imovina i na ono što je potrošeno i što iskazujete u bilansu uspeha kao rashod. posebnim pravilima. Ali. jer je nemoguće govoriti o latentnim rezervama a da se ne govori o procenjivanju imajući u vidu instrument kojim se latentne rezerve formiraju. a kojoj formi od ovih dveju metoda više odgovara i na koji naĉin dakle mogu prihodi i rashodi biti iskazani u bilansu uspeha. za velika preduzeća. zato što se ovih pet delova ĉine godišnji obraĉun.

gde se analiziraju ili istiĉu dobre i loše strane finansijskog i prinosnog poloţaja i onda imate drugi deo koji se bavi budućnošću firme. Znaĉi to je u najgrubljem sadrţina izveštaja o poslovanju. mogućnost prodaje. ajde tako da kaţem. Dakle. Taĉno ja to nisam predavala kao tako. koji će sve podaci biti prezentirani opet zavisi od bilansne politike. ko je pisao ovo. koje instrumente ima nameru da koristi da bi ti ciljevi bili ostvareni. Onda kaţe u zagradi vi to niste predavali. U pitanju je da li se. Do koje će mere on biti detaljan? Zavisi od toga kakvu politiku. U knjizi recimo piše da je uslov da bi se nešto iskazalo kao sredstvo da ima makar teorijsko. Naravno pošto je to izveštaj koji je upućen eksternim korisnicima gde će uprava nastojati da firmu prikaţe onako kako to odgovara sada tim bilansno politiĉkom ciljevima. jel. Ja nisam vama priĉala izveštaj o poslovanju zato što zaista nema tu Bog zna šta da se priĉa kad budete proĉitali videćete da ono u suštini predstavlja izveštaj uprave preduzeća koje ima svoja uslovno reĉeno dva dela: prvi deo u kome se prezentira ili u kome objašnjavaju razlozi koji su doveli do toga da finansijski poloţaj preduzeća i rezultat preduzeća ostvaren u prethodnom obraĉunu bude takav kakav jeste. e sad ovo ja mislim iz lekcije I i II. ta priĉa dakle ispriĉana je u okviru konceptualnog okvira znaĉi tamo gde smo govorili o elementima finansijskih izveštaja i gde smo definisali šta je sredstvo i pod kojim uslovima jedan izdatak moţe biti iskazan kao sredstvo. Terminologija koja je korišćena je razliĉita. Dakle i taj izveštaj o poslovanju iako nije deo godišnjeg obraĉuna predstavlja izveštaj koji se nalazi pod uticajem bilansne politike. ali ta materija je izloţena u onom delu i na onom predavanju kada smo govorili o konceptualnom okviru o uslovima za priznavanje sredstava i obaveza prihoda i rashoda. objavljivanja vodi firma. ja pretpostavljam da mislite na one lekcije koje se tiĉu podobnosti za bilansiranje. na uspehe koje je imalo. Dakle ne moţe u godišnjem obraĉunu biti predstavljena jedna slika preduzeća u odnosu na sliku koju imate ili koju moţe korisnik dobiti na bazi izveštaja koji sadrţi godišnji obraĉun. znaĉi gde uprava preduzeća iznosi ciljeve firme u narednom obraĉunskom periodu na jednom planskom periodu obrazlaţe zbog ĉega je te ciljeve izabrala. Kada proĉitate to i proĉitate tamo što piše o konceptualnom okviru videćete da je to vrlo blisko. znaĉi koji su uslovi za priznavanje nekog izdatka kao sredstva. a u konceptualnom okviru što stoji da bi nešto bilo sredstvo potrebno je da će donositi preduzeću buduće ekonomske koristi. Da li …. koji su uslovi za priznavanje neke obaveze. i zbog te ĉvrsta veze jednog i drugog vaţno je dakle da oni koji sastavljaju izveštaj o poslovanju poštuju i naĉelo potpunosti i naĉelo istinitosti i naĉelo uporedivosti znaĉi sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. Znaĉi gde se ukazuje na teškoće koje je preduzeće imalo. nije teorijsko nije potrebno taj izraz teorijska.treba da budu primenjena i kod izrade izveštaja o poslovanju i zbog toga što ide sadrţina izveštaja u poslovanju povezana sa sadrţinom godišnjeg obraĉuna. Da li moţete da zamislite da će nešto biti prodato ako neće u budućnosti donositi ekonomske koristi? Hoće li 313 . da li uĉimo lekcije I i II u okviru godišnjeg obraĉuna koje su pre bilansiranja aktive? Ja pretpostavljam da je reĉ o lekcijama ĉiji naslov otprilike "Podobnost za bilansiranje i pasiviranje".

a kod banaka je sastavljen po principu opadajuće likvidnosti. Znaĉi pravila su ista. nisu pravila drugaĉija pravila su ista kao i za preduzeća. koji su izvori kod banaka koji su sigurno razliĉiti od izvora preduzeća i kojim redosledom su oni dati. ali sam smatrala i smatram dakle da je ta materija pokrivena ovim delom konceptualnog okvira meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda. E sad. Molim? Da. odnosno jedno od pitanja sasvim sigurno moţe biti rizici u poslovanju banaka i upravljanje rizicima banaka? Znaĉi koji su to rizici sa kojima se banke u svom poslovanju javljaju. znaĉi koja se tu imovina nalazi. znaĉi tako se gradi bilans banke. jer je to terminologija s kojom ćete se vi susretati i zbog toga ja nisam ovo predavala posebno. Ta pravila su malo druga…. Znaĉi kad nauĉite kako se rašĉlanjavaju 314 . da. Ali šta je sadrţina bilansa banke. znaĉi bilansa stanja i bilansa uspeha. 30. Jedno od pitanja je. naravno. zato što se ono opet razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća. kod nas je zvaniĉni bilans za preduzeća sastavljen po bilansu rastuće likvidnosti. Šta je sadrţina bilansa uspeha? Drugo pitanje.iko kupiti nešto što mu ne moţe u budućnosti doneti ekonomske koristi? Znaĉi to su dva identiĉna uslova samo su reĉena na razliĉite naĉine. Umesto tog pitanja biće priznavanje elemenata finansijskog poloţaja preduzeća recimo ili nešto tako. sećate se da smo govorili o riziku likvidnosti. Sećate se. To pitanje kao takvo na ispitu neće. Znaĉi to jesu pravila i zato su pravila vaţna. Ja smatram da je bolje da nauĉite terminologiju koja će biti korišćena u budućnosti. jel? Prvo smo uĉili ili prvo o ĉemu sam vam govorila kada je reĉ o bankama bilo je specifiĉnosti finansijskog izveštavanja banaka i u okviru toga sam vam govorila o zahtevima koje za finansijsko izveštavanje banaka i drugih finansijskih institucija postavlja meĊunarodni raĉunovodstveni standard br. odnosno solventnosti. U okviru toga. kojim redosledom te pozicije treba da idu znaĉi. Znaĉi na koji naĉin i kada sam govorila o finansijskom izveštavanju banaka pokušala sam u stvari da vam skrenem paţnju na to da je finansijsko izveštavanje banaka koncipirano tako da omogući otkrivanje rizika koji banci prete i da pruţi informaciju o izloţenosti banke svakom od ovih rizika koje sam ja malopre pomenula. o trţišnom riziku. ali kao posebno pitanje svakako moţe biti sadrţina osnovnih finansijskih izveštaja banaka. neće ni biti. zašto je ona baš tim redosledom rašĉlanjena na strani aktive. Znaĉi vi ako znate pravila ili vam neko kaţe taj bilans je napravljen po principu opadajuće likvidnosti vi ništa više ne treba da vam priĉa. zatim ima tu pominje se vrlo ĉesto i politiĉki rizik. Vi taĉno znate kako to treba da izgleda. o kreditnom riziku. jel? Koja će pitanja biti iz bilansa banaka? Pa šta smo uĉili u vezi sa bankama? Da li se sećate. izveštaj o novĉanim tokovima banke. o valutnom riziku. mi kad govorimo o bilansu preduzeća mi kaţemo: Bilans preduzeća. odnosno imovina u bilansu preduzeća moţe biti rašĉlanjena ili po principu rastuće likvidnosti ili po principu opadajuće likvidnosti. Znaĉi onu terminologiju koja se koristi u konceptualnom okviru.

Šta bi ste koristeći vašu logiku zakljuĉili. ali je vaţno da znate aha to neće sigurno biti u predmetnom potencijalu. znaĉi koji ima sposobnost plasiranja. Šta je to kreditni potencijal banke. Zašto iskljuĉujete stalna sredstva banke? Zato što i ona takoĊe ne mogu biti plasirana. ili šta bi bio kreditni potencijal banke? To je onaj deo imovine banke koji moţe biti plasiran. ali za koje bi ja volela da budem sigurna da vi znate. naravno meni je lako. znaĉi neke pojmove. šta će biti veće: kreditni potencijal ili kamatonosna aktiva? Pa verovatno kreditni potencijal. jel? E sad kreditni potencijal oĉito ĉim se izdvaja od finansijskog nije isto što i finansijski potencijal. znaĉi na šta oni to misle kada takve termine upotrebljavaju. a koji zapravo oznaĉava odnos izmeĊu. znaĉi koji deo imate kreditni potencijal koji će biti veći od. ali vama kad prvi puta zato kaţem nauĉite ma to nije ništa. u najboljem sluĉaju vi moţete da plasirate sve što se moţe plasirati. usput reĉeno meni je lakše jer to već nekoliko godina radim.novĉani tokovi za preduzeća to isto vaţi i za banku. razlike izmeĊu dugoroĉne pasive s jedne strane i dugoroĉne aktive s druge strane. Pa onda ne znam šta je to kamatonosna aktiva i kamatonosna pasiva. kao završeni studenti ovog fakulteta znate o ĉemu se tu govori. jel? Znaĉi to je opet jedan termin koji ćete nauĉiti u bankarstvu. Nauĉite šta je finansijski potencijal banke. šta je stopa roĉne transformacije. koji banka moţe plasirati da bi joj doneo kamatu. u odnos stavljena ta razlika se stavlja u odnos na dugoroĉnu pasivu. znaĉi neka osnovna sredstva banke neće sigurno biti u predmetnom potencijalu i njena zgrada jel. Prosto bi volela znaĉi da nauĉite jer ćete gde god odete u banku vi ćete ĉuti termin kreditni potencijal banke je tolikioili je povećan ili je smanjen. Znaĉi ne moţe biti u kamatonosnoj aktivi nešto što ne moţe biti plasirano. Znaĉi kad nauĉite suštinu pojma onda ćete videti i logiku kako se to utvrĊuje. Jedno od pitanja će naravno biti i pokazatelji finansijskog poloţaja banke. ali obiĉno ne plasirate baš sve što se moţe plasirati pa je kamatonosna aktiva obiĉno niţa od kreditnog potencijala banke. Znaĉi to je onaj deo imovine ako je reĉ o aktivi koji u tom trenutku banci donosi kamatu. Iz knjige kolege Radovanovića nauĉite tamo šta je to. sad tamo ima navedeno ova pozicija se dodajhe ova se oduzima to zavisi od toga kako su napravljene bilansne šeme koje su se u meĊuvremenu promenile. Znaĉi to su termini koje bi trebalo da nauĉite iz bankarstva. Da je to zbir ukupna bilansna suma. Znaĉi ona pokazuje koliko je dugoroĉnim izvorima finansirana kratkoroĉna aktiva ili koliko je dugoroĉnih izvora kratkoroĉno plasirano. Ne morate uĉiti bukvalno. Zato što uĉešća u nekoj drugoj banci ili u nekom preduzeću ne mogu biti plasirana. jedino su izvori priliva i odliva gotovine ovde drugaĉiji nego kad je reĉ o preduzeću. Ne morate nauĉiti sve pozicije. 315 . pokazatelji rentabiliteta banke. Znaĉi to je razlog zbog ĉega kada raĉunate kreditni potencijal zašto iz kreditnog potencijala iskljuĉujete uĉešće. Kad se kaţe finansijski potencijal te banke je toliki da vi znate šta to znaĉi. ali vi nauĉite suštinu. Te termine imate tamo pojašnjene kod kolege Radovanovića.

E sada će vam oni koji su bili prošlog puta koji imaju one bilanse koje smo crtali. gotovinski ekvivalenti i plasmani banke i da izloţenost banke riziku solventnosti. Znaĉi malo samo.Izveštaji o tokovima gotovine banaka. dobro. jer smo na osnovu tih bilansa sam ja ovde utvrĊivala neke od pokazatelja kojima ćemo raditi. Tamo kada uĉite o konceptualnom okviru tamo kaţe elementi finansijskog poloţaja pa navodi da su to sredstva obaveze i kapital.253=9. E sad kako moţemo meriti kvalitet aktive banke. Однос расхода по основу индиректних отписа пласмана и висине резервисања за губитке по кредитима 811. Znaĉi to su determinante finansijskog poloţaja. Prema tome ova tvrdnja da je finansijski poloţaj odreĊen aktivom i pasivom banke je samo jedan opšti stav znaĉi nešto što vaţi i za preduzeća i za bilo koju drugu poslovnu jedinicu. Izveštaj šta ĉini aktivu banke e sad to je ono što je pod uticajem delatnosti i oni koji se sećaju prve godine tada smo kada smo govorili o tome od ĉega zavisi aktiva. valutnom riziku. nema problema… ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŢAJA BANKE Znaĉi analiza finansijskog poloţaja banke kao i finansijski poloţaj preduzeća i to kad nauĉite za preduzeća znaĉi znate i za banku ili za bilo koju instituciju.757. Анализа квалитета активе: 1. da s jedne strane ulaganja koja imate iskazana na strani aktive i s druge strane izvori sredstava odreĊuju finansijski poloţaj bilo kojeg poslovnog subjekta.23% Тумачење: Од укупних кредита процена је да неће бити наплаћено 9. ako hoćete i kamatnom riziku zavisi upravo od kvaliteta aktive. da li mislite na Word dokument ili mislite na dokument u Power Point-u? U Power Pointu-u.23% 316 . a zato smo ih crtali da biste lakše mogli da pratite i ovo predavanje. Ili nauĉili smo već znaĉi da aktivu banke ĉini gotovina. znaĉi na koji naĉin mi moţemo sagledati koliko se kvalitet aktive jedne banke razlikuje od kvaliteta druge banke. Zašto zavisi? Zato što delatnost odreĊuje sredstva kojima morate raspolagati da biste se baš tom delatnošću bavili.560/8. Aktiva zavisi od delatnosti.

jel. Dakle ona otpisuje samo one svoje plasmane za koje veruje da neće biti naplaćeni u celini. da je ovo moţda jednako godišnjim ili polugodišnjim zaradama svih zaposlenih. mislim na plasmane. Kreditni rizik je rizik kod ne naplate plasmana. Znaĉi ovde on iznosi 9. Naravno. odnosno formiranjem rezervisanja kada ta procena nije tako pouzdana. Znaĉi ja znam da ja otpisujem moje kredite. kod ove banke ĉiji smo bilanse imali on iznosi 9. Znaĉi ta ocena šta je mnogo. i to je jako vaţno. Dakle kada stavite u meĊusoban odnos ukupan iznos vaših gubitaka bilo onih koje ste utvrdili direktim otpisivanjem ili preko formiranjem rezervisanja. Jedan od pokazatelja kvaliteta aktive banke je odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa potraţivanja i rezervisanja za gubitke po kreditima u odnosu dakle na aktivu. jel. O ĉemu on govori? On govori o tome kako banka upravlja kojim rizikom? Kreditnim rizikom. Znaĉi ne moţete u privredi koja se odlikuje visokim stepenom 317 . Mi koristimo termin kredit i za pasivu. ali je taj pokazatelj vaţan. na kredite koje je banka dala. Po osnovu tih otpisa ona ima gubitke i to opisivanje kako sprovodi? Indirektnim opisivanjem ili formiranjem rezervisanja. nijedna uprava nije svemoćna. Zašto je ovaj pokazatelj u odnosu na ukupne kredite ovde stavljen? Zašto je ovaj pokazatelj vaţan? Šta vi ţelite utvrĊivanjem bilo kojeg pokazatelja? Vi ţelite da uĉinite neki odnos jasnim. Da li je to puno ili nije? Pa u većini naših banaka bi vam rekli pa to i nije Bog zna kakva visoka stopa ne naplate.23 %. teško je izneti ovako. Znaĉi to je vaţan pokazatelj kvaliteta rada uprave banke. Znaĉi od ukupnih plasmana ova banka evo negde oko 10% neće naplatiti. Znaĉi stepen naplativosti ili nenaplativosti potraţivanja pod znaĉajnim je uticajem opšteg stanja privrede. znaĉi priznali ste postojanje gubitaka sa ukupnim iznosom kredita. za koje verujem da neće biti naplaćeni u celini. Koristimo naţalost naš jezik je bogat i to je i dobro i loše. sa kojom paţnjom bira klijente kojima će plasirati sredstva i kako vodi brigu o naplati svojih potraţivanja. koliko je bilo u prethodnoj godini ili u prethodnim godinama još bolje najmanje tri godine kao što Sam vam rekla treba koristiti i u odnosu sa nekim drugim veliĉinama. a šta nije ne moţe se. MeĊutim. ali vrlo ĉesto. Moţemo samo ako poredimo koliko to iznosi kod drugih banaka. To su takozvani loši krediti ili loši plasmani. Dakle. Znaĉi efikasnost uprave banke se ovim meri. dobrim plasmanom.20. taj pokazatelj vam govori koji je stepen ne naplativosti vaših plasmana. Šta će vam taj pokazatelj reći? Koliko nećete od ukupnog iznosa kredita naplatiti. evo ja sada koristim ovde za aktivu. Znaĉi ako ovo raste onda uprava banke ne radi svoj posao dobro ili odobrava plasmane nekom ko nije u stanju da ih vrati ili ne vodi dovoljno raĉuna o tomeda ta naplata bude izvršena na vreme. samo one. kada vi to pretvorite u apsolutne iznose a evo to je ovde 811 560 onda to baš i nije malo naroĉito ako pogledate da recimo zarade svih radnika banke moţda iznose. Indirektnim kada moţe sa visokim stepenom verovatnoće da proceni visinu gubitka po osnovu konkretnog pojedinaĉnog plasmana.ali se pouzdano zna da će do gubitka doći. Taj kredit kod koga postoji dakle gubitak ne smatra se dobrim kreditom.Znaĉi kada uporeĊujete banke onda ćete koristiti izmeĊu ostalog i ovaj pokazatelj. Znaĉi koliko ona ima dobre procedure kod odobravanja kredita.

Znaĉi kada kredite koji su klasifikovani kao loši stavite u odnos prema ukupnom iznosu kredita vi dobijate pokazatelj koji vam upravo govori o i koji će sigurno biti vrlo povezan sa onim prvim pokazateljem koliko je od vaših kredita klasifikovano kao loš kredit. Ako ste odobrili kredit na tri godine. mislim da je jednostavno to su plasmani najboljeg kvaliteta da tako kaţem.banka odjedamputa pretvorila u likvidna. ali uprava zato i prima visoke novce jer da predvidi šta se to na makro planu dogaĊa i da izradi procedure koje će taj negativan uticaj promena na makro planu smanjiti i koja će dakle pronaći naĉin da amortizuje uticaj takvih loših kretanja na njihovu banku. Kad vodite banku morate imati tu sposobnost. Šta su to loši krediti? To su ovi krediti koje Sam malo pre pominjala. Dakle promene na makro planu u velikoj meri će se odraziti na stepen naplativosti. 2.67% Тумачење: Овај показатељ показује колико је учешће лоших кредита у укупним кредитима. znaĉi vi odobrite kredit kada je duţnik sjajan. D i E plasmani lošeg kvaliteta i to su oni plasmani za koje mi formiramo rezervisanja. Ona mora voditi raĉuna da uĉešće loših kredita u ukupnim kreditima bude što je moguće niţe. najveći deo preduzeća ima problema sa plaćanjem i banka nema ĉarobni štapić kojim bi ta preduzeća sada kada je reĉ o odnosu preduzeće . a svi drugi odnosi tih preduzeća sa drugim preduzećima se odlikuju sa usporenim plaćanjem. Znaĉi postoji jedna opet da kaţem. za te tri godine se moţe izdogaĊati mnogo toga što će jednu firmu od jako dobre pretvoriti u firmu koja ima 318 . Однос лоших кредита и укупних кредита 322003/8757253=3. sa odlaganjima ili ne plaćanje uopšte. D i E. C. plasmani koje otpisujemo i ovaj pokazatelj opet je pokazatelj merila kvaliteta aktive. sve je upućivalo i u prošlosti i u tom trenutku da je reĉ o jako dobroj firmi. dok su plasmani u grupama C. kod kolege Đukića ćete to uĉiti. jer pokazuje koliki iznos vaših ukupnih kredita spada u grupu loših kredita. Ne moţete uvek izbeći zato što se bonitet vaših duţnika menja. plasmani koji su klasifikovani kao A smatraju se plasmanima ĉija naplata nesporna. Vrlo dobrog kvaliteta su i plasmani koji se nalaze klasifikovani kao plasmani u grupi B. To je opet pokazatelj uspešnosti uprave banke.nelikvidnosti da oĉekujete da stepen naplate bude jako visok. klasifikacija svih plasmana banaka prema kriterijimima koje odreĊuje Centralna banka. Iz prostog razloga što su sva preduzeća. krediti koji su klasifikovani u grupu B.

s druge strane banke vrlo ĉesto koriste rezervisanje kao što znate i za odlaganje dobitaka ili za formiranje lantentnih rezervi. Da li je to previše ili nije previše zavisi od toga koliko su ti krediti zaista. Znaĉi ako je. Tako da s jedne strane on pokazuje visinu procenjenih gubitaka. dakle koliko smo da li smo formirali dovoljno rezervisanja za naše ukupne kredite ne u odnosu na loše kredite. To znaĉi da banka procenjuje da 30% u proseku od svih loših kredita neće biti naplaćeno. pa da bi ste procenili da li je ovo rezervisanje previsoko ili ne. 3. da su loši krediti pokriveni rezervisanjima koja iznose 30% od njihove ukupne visine. ne moţete uraditi na bazi pokazatelja iz jedne godine ali ako uzmete niz godina uzastopno i ako iz svake godine se pojavljuje iznos rezervisanje koji je neiskorišćen u znaĉajnoj meri. zaista loši. Ili kolika su nam rezervisanja u odnosu na loše kredite. 4. da njen gubitak po osnovu toga iznosi 30%. Исту намену има и показатељ који се утврђује стављањем у однос формираних резервисања са лошим (ризичним кредитима) 96736/322003=30% Ovde ova dva pokazatelja pokazuju malo i ili ukazuju na to kakvu politiku vodi banka. evo ovde imate da je 30% .1% Тумачење: Показатељ се користи за процену довољности формираних резервисања Odnos izmeĊu ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita. Однос исправке вредности и резервисања и укупних кредита 96736/ 8757253 =1. nego na ukupne kredite koliko je ukupno rezervisanje ispravka za gubitke koje oĉekujemo. onda ćete iz 319 . U kojoj meri banka zapravo poštuje naĉelo opreznosti.problema sa plaćanjem i vaš plasman će se od jako dobrog plasmana pretvoriti u loš plasman ili još kredit.

Pogledajte mi smo zaradili 96 067.83% ових расхода односно да на сваку КМ долази 11.067/811560=11. ali ako biste uzeli kaţem podatke za tri godine pa uporedili koliko je bilo rezervisanja na poĉetku. Kvalitet aktive moţemo meriti odnosom neto dobitka i rashoda koji su izazvani otpisima potraţivanja bilo preko ispravki plasmana. bilo preko ispravki vrednosti ili rezervisanja. da su to latentne rezerve. odnosno da na svaki dinar dobiti koji imate neto dobitka dolazi 11. znaĉi šta je to što je ostalo neiskorišćeno onda biste mogli ako se iz godine u godinu visina neiskorišćenog rezervisanja je ista ili se ĉak povećava zakljuĉiti da je to u stvari zadrţana dobit. Ali na bazi ovog jednog podatka to ne moţete reći. a na ime gubitaka smo otpisali 811 000. Ĉime još moţemo da merimo kvalitet aktive? 5. koliko je iskorišćeno rezervisanja u toj godini.tog neiskorišćenog iznosa rezervisanja moći da zakljuĉite da banka pri formiranju rezervisanja svesno podiţe iznos rezrvisanja iznad oĉekivanih gubitaka i da na taj naĉin zapravo formira latentne rezerve. mi imamo ukupan neto dobitak je 96 067 a ukupna rezervisanja i otpisi su 811 560. da 11% našeg dobitka je ono što je odgovara iznosu formiranih rezervisanja.83% Тумачење: Исказује колико износи учешће нето добити у расходима изазваним ненаплатом пласмана и кредита. У овом случају то значи да нето добит представаља11. To je strašno visoka stopa. To praktiĉno znaĉi da mi na svaki. 320 . Znaĉi svaki dinar neto dobiti je opterećen sa 11 dinara otpisa ili gubitaka. Pogledajte šta pokazuje ovaj odnos.83 dinara rezervisanja ili gubitaka bolje reĉeno po osnovu kredita odnosno otpisa kredita.83 КМ расхода по основу ненаплативности пласмана и кредита. Oднос нето добитка и расхода изазваних исправкама вредности и резервисањима 96.

Zašto je ovde izabran ovakav pokazatelj? Zato što je najveći deo imovine banke je uglavnom u monetarnim pozicijama znaĉi u gotovini i gotovinskim ekvivalentima odnosno plasmanima. zbir bilansa je bio 259 da ono što smo pisali na tabli. Ali sećam se da je ova banka imala baš ovako visoko uĉešće gotovine i da smo raspravljali o tome kako visoko uĉešće gotovine moţe da se odrazi na i mi smo rekli sjajno ova banka ima dobru likvidnost. ali nije isti na taj pokazatelj je kada gotovinu i gotovinske ekvivalente stavite u odnos na ukupnu aktivu banke. kolika nam je bila gotovina..dobro proveriću cifru. kada smo stavljali odnos gotovinu sa dospelim obavezama.8% Тумачење: Удео ликвидне активе у укупној активи У овом примеру више од половине активе је у ликвидној активи. Готовина и готовински еквиваленти/Укупну активу 15026/25982651=57. sa ovoliko gotovine ona moţe sasvim izvesno sve svoje obaveze koje dospevaju da izmiri.8% od ukupne aktive je drţano u pogledajte u bilansu šta piše neke cifre ovde oĉigledno fale. odnosno gotovinskim ekvivalentima. jel imate bilanse od prošlog puta.POKAZATELJI ZA OCENU IZLOŢENOSTI BANKE RIZIKU NELIKVIDNOSTI Koji su pokazatelji kojima ocenjujemo izloţenost banke riziku nelikvidnosti ili kako merimo likvidnost banke što bi bilo isto? Primetićete da se ovi pokazatelji ne razlikuju bitno od onih koje imate kod preduzeća. Sećate se racija novĉane likvidnosti. 1. 259 826 dobro. Jedan od pokazatelja koji ovde liĉi. Разлози за овако високо учешће ликвидне активе у укупној активи може бити условљен непостојањем могућности за улагање са прихватљивим ризиком наплате и укамаћењем. Znaĉi mi ţelimo prvo da vidimo koliko od ukupne imovine banke je u gotovini. MeĊutim pitanje je da li se visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banke moţe smatrati ili uvek ocenjivati kao pozitivno? Da ste direktor banke i da imate jako puno slobodnih novĉanih sredstava da li bi trebalo da budete 321 . a nije . zbir gotovine i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja. i ovde vidite ova banka je imala ĉak 57.

ne donose nikakve prihode a rentabilitet banke trpi. jer ta novĉana sredstva nisu sredstva banke to su neĉija tuĊa sredstva na koja banka plaća verovatno kamatu i ona donose rashode pošto nisu plasirana.prezadovoljni? … zato što je to imovina koja ne donosi nikakvu kamatu. 2. sada se u odnos gotovina i gotovinski ekvivalenti sa kratkoroĉnim depozitima i obavezama prema bankama. nego da plasiram pa da ne mogu nikada da naplatim. Ne samo da neću naplatiti kamatu nego neću uspeti da povratim ni glavnicu mog plasmana prema tome to se meni jednostavno ne isplati. Znaĉi bolje mi je i da ne plasiram. znaĉi otkuda to i kod naših banaka ovde sada kada biste raĉunali. Kreditni rizik je jako visok.05% Тумачење: Указује на покриће краткорочних депозита и обавеза према банкама готовином и готовинским еквивалентима. Imate vi traţilaca kredita kolko hoćete. Готовина и готовински еквиваленти/краткорочни депозити и обавезе према банкама 15026838/14036685=107. Kratkoroĉni depoziti su 322 . i sad pitanje je zašto. Naravno ovaj drugi pokazatelj vam je poznat. Drţanje visokih iznosa likvidnih sredstava sugurno će se odraziti na rentabilitet banke. Ta preduzeća nisu u stanju da vrate kredite koje dobiju i onda se kao direktor banke nalazite u sledećoj situaciji. У овом случају су краткорочни депозити и обавезе према банкама у целини покривени готовином и готовинским еквивалетима што указује на висок степен ликвидности банке. kod svih banaka biste našli visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi? Problem je što naše banke se nalaze u situaciji da ne mogu naći dovoljno dobrih klijenata kojima bi mogla biti plasirana njihova sredstva. svi traţe pare. Da li da dam kredit i onda imam ovako visoko uĉešće gubitaka na osnovu nenaplaćenih potraţivanja ili da trpim gubitke zbog toga što mi prikupljena sredstva nisu plasirana i to je prosto odluka će zavisiti od toga kada vam je gubitak manji. meĊutim problem je u tome što kad jednom date taj novac ne moţete ga ponovno naplatiti.

najveći deo depozita je do mesec dana zato što su to depoziti po viĊenju. od 3 do 12 meseca. E sad jedan od izvora podataka podataka koji vam moţe omogućiti procenu izloţenosti banke riziku nelikvidnosti je i usklaĊenost rokova aktive i pasive banke. od 1 do 5 godina nema. Znaĉi ukupni izvori se 323 . plasmani ĉija naplata dospeva u periodu od 1 do 3 meseca. znaĉi podeljena prema rokovima dospeća. šta moramo znati. S ĉim sad to treba da uporedimo. Imate obaveze pa kredititi bankama koji dospevaju za plaćanje u roku od mesec dana znaĉi moramo ih platiti u roku od jednog do tri meseca. Sa roĉnošću dospeća izvora banke znaĉi mi znamo da ćemo u prvom mesecu imati na raspolaganju toliko gotovine šta treba da bismo utvrdili likvidnost. koji se naplaćuju u roku do mesec dana. Znaĉi za svaki oblik aktive utvrĊen je rok dospeća i to tako što je taj rok definisan do 1 meseca. ali to je kaţem posledica visokog uĉešća gotovine koje inaĉe nije baš nešto što bi trebalo baš poţeleti. Isto vaţi i za kredite. preko 5 godina i koliko iznosi ukupno. odnosno usklaĊenost roĉnosti njenih izvora i njenih plasmana. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. preko 5 godina i ukupno. Kod te mape likvidnosti podeljena je imovina i obaveze ( sad ću pokušati da to podignem malo ) podeljeni su prema rokovima znaĉi ukupan bilans stanja . Ja vas podsećam da obaveze prema drugim bankama u stvari predstavljaju iskaz sredstava naših potreba za likvidnim sredstvima. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. od 1 do 3 meseca. odnosno u kom periodu će pojedini delovi imovine biti pretvoreni u gotovinu. Zatim krediti koji su dati komitentima.kratkoroĉne obaveze banaka i naravno kratkoroĉne obaveze prema bankama depoziti klijenata i obaveze prema bankama i ţelomo da proverimo da li smo bili u stanju da našom gotovinom izmirimo kad bi svi depoziti bili povuĉeni i kada bi bili obavezni da vratimo obaveze koje imamo prema drugim bankama. za rezervisanja koja su obiĉno na period od godine dana. Razbijeni su prema roku njihovog dospeća na plasmane ĉija naplata dospeva do mesec dana. od 3 do 12 meseci takvih nema. i za potrebe sastavlja se mapa likvidnosti i sad ćemo da vidimo kako izgleda samo da naĊemo ovde. Zatim depoziti koji dospevaju za isplatu. od 1 do 3 meseca. Za svaku poziciju koju imate prva pozicija gotovina i gotovinski ekvivalenti i naravno njena roĉnost je do mesec dana praktiĉno neograniĉena. kolike obaveze moramo izmiriti u roku od mesec dana i zato je pasiva rašĉlanjena po istim rokovima. Znaĉi ova banka imajući u vidu da ima visoko uĉešće gotovine mogla bi da pokriva gotovinom sve depozite i sve obaveze prema bankama ĉak ima i viška. od 3 meseca do godinu dana. Ukupna imovina je pogledajte upravo tako. od 3 do 12. Znaĉi koliko imovine dospeva u kom periodu. od 1 do 3. Sve pozicije razbijete po roĉnosti. Zatim depoziti koje imamo vidite pogledajte do mesec dana. kada imamo viška mi drugim bankama plasiramo to je prosto jedan odnos meĊusobne saradnje izmeĊu banaka. od 1 do 5 godina. Koji će biti ovi rokovi moţete odrediti i sami prema najĉešćem roku dospeća ili prema potrebama za informacijama. Znaĉi kada nam trebaju likvidna sredstva mi od drugih banaka pozajmljujemo. Plasmani kod drugih banaka pogledajte kako su razbijeni. u roku od 3 do 12 meseci. u roku od 1 do 5 godina i preko 5 godina odnosno ukupno. za ostale obaveze.

ostale valute. odnosno izloţenost banke valutnom riziku. U drugom delu posle ukupne imovine imate iskazane obaveze banke koje mogu opet biti u istim valutama: u švajcarskim francima. Pogledajte recimo prvu. To je komentar koji imate u vezi sa mapom likvidnosti. ukupnoj stranoj valuti. eurima.rašĉlanjavaju isto kao aktiva i šta dobijate kad uporedite koliko će vam aktive biti raspoloţivo u periodu do 1 meseca sa vašim obavezama do 1 meseca. Šta je neto devizna pozicija banke. Znaĉi ova mapa likvidnosti treba da pokaţe upravi u kojim to vremenskim periodima ona moţe oĉekivati probleme sa plaćanjem da bi mogla unapred da obezbedi sredstva. odnosno priliva u dolarima i u evrima. jer je tu iznos naših obaveza veći od priliva gotovine koji moţemo oĉekivati. dolarima. ostalim valutama. Da mi jednostavno nemamo dovoljno te valute da bismo imirili naše obaveze. u domaćoj valuti i ukupno. Znaĉi ovi iznosi ovde u poslednjoj koloni mape likvidnosti pokazuju odnos izmeĊu obaveza i raspoloţivih novĉanih sredstava za njihovo izmirenje. i vidite da znaĉi nećemo imati problema sa izmirenjem obaveza koje dospevaju do mesec dana ali za obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca imamo problem. odnosno u kojim valutama mora biti izvršeno plaćanje obaveza u stranoj valuti. Znaĉi šta je zakljuĉak. dolar. Kako mislite da treba da izgleda mapa valutne strukture. dodatna sredstva potrebna za izmirenje obaveza banke. a naše obaveze koje moraju biti plaćene švajcarskim francima su 10 925 405. Dobijate da li ćete biti u stanju da izmirite vaše obaveze u tom periodu. Naše obaveze dolarske i u evrima su niţe od naše imovine. da pokaţe da li banka u vezi sa odreĊenim valutama ima višak ili manjak valuta potrebnih za izmirenje obaveza u toj valuti. Pa šta je zadatak ove mape valutne strukture? Da odrazi tzv. Šta to pokazuje. Šta je mapa valutne strukture? Koji rizik ţelite da kontrolišete sastavljanjem mape valutne strukture? Valutni rizik. znaĉi neto devizna pozicija po odreĊenim valutama i ukupno? Pogledajte naši prilivi u švajcarskim francima su 4 011 621. neto deviznu poziciju banke. znaĉi mapa valutne strukture sadrţi imovinu odnosno plasmane. Sliĉnu situaciju imamo sa obavezama koje idu od 1 do 5 godina i obavezama preko 5 godina. švajcarske franke i imate ukupno strana valuta domaća valuta i ukupna imovina banke. Sa kratkoroĉnim odrţavanjem likvidnosti ova banka nema teškoća ali dugoroĉno obaveze koje dakle dospevaju uperiodu od 1 do 5 godina i preko 5 godina njihovo izmirenje zahtevaće angaţovanje dodatnih sredstava. Prema tome šta biste vi da vodite banku zakljuĉili? Da 324 . Pogledajte šta ĉini mapu valutne strukture. imate li ideju? Evo kako izgleda mapa valutne strukture. odnosno u kojim valutama će biti izvršena naplata plasmana u stranoj valuti. Ali zato imamo višak eura. gotovinu i plasmane banke. Nalazi se imovina i obaveze banke rašĉlanjeni prema valutama u kojima se vode. Znaĉi prvo imate aktivu a onda imate obaveze banke i to prema tome u kojim valutama se mora vršiti plaćanje. iskazanu po valutama u kojima se ta imovina vodi. imamo višak dolara. Znaĉi tu će biti samo imate euro.

Ovde je dat jedan primer gde se znaĉi vrši ili je prikazana koncentracija plasmana i depozita. Tako da mapa valutne strukture treba da vam pomogne da upravljate valutnim rizikom. da znate da koristite neke od derivata za zaštitu od promena u valutnom kursu. jer propast jednog takvog klijenta bi mogla onda ugroziti opstanak banke. i sad šta banka radi. Znaĉi da vršite promene ili da pokušate da koristite one promene koje vam donose pozitivne kursne razlike i da izbegnete nastanak negativnih kursnih razlika. dinar dolar. vaši prilivi u stranoj valuti imate veće prilive od odliva. Dakle da nikada veliki deo svojih plasmana ne veţe za jednog klijenta. dinar švajcarski franak. da znate ili da imate sposobnost predviĊanja promena valutnih kurseva. da ćete morati vašu imovinu koja se nalazi u evrima ili u dolarima pretvoriti u švajcarske franke da biste mogli to da izmirite. kako ţeli kako pokušava da sagleda kolika je koncentracija rizika. Znaĉi menja se odnos dinar evro.ćete morati da uradite konverziju. To uopšte nije beznaĉajno kada doĊe do promene ili do pada dolara u odnosu na evro. kjuĉersa itd. Znaĉi vi nemate generalno gledano ukupno vaša devizna pozicija je pozitivna. Znaĉi nećete imati problem sa odrţavanjem devizne likvidnosti. Zato je naravno potrebno da znate u kojim valutama je imovina banke. nego se menjaju i meĊusobni odnosi kurseva stranih valuta. Znaĉi radite zaštitu od rizika valutnog kursa kupovanjem odreĊenih opcija. Ovakva valutna struktura je vaţna i zbog još jedne stvari. a prema 325 . to će dovesti do nastanka pozitivnih ili negativnih kursnih razlika. KONCENTRACIJA RIZIKA Zašto je koncentracija rizika vaţna kada vodite banku i zašto radite analizu koncentracije rizika i po kom osnovu utvrĊujete koncentraciju rizika? Koncetracija rizika je vaţna zbog toga što se smatra da je rizik manji ukoliko je disperzija plasmana banke veća i ukoliko je veća disperzija izvora koje banka koristi. Kursevi valuta ne menjaju se samo tako što se menja kurs domaće valute u odnosu na strane valute. Ako imate velike iznose imovine banke u evrima ili u dolarima. Znaĉi mi znamo mi to hoćemo. ali ta strukturam je takva da imate manjak u švajcarskim francima. Tako bolje je izvršiti disperziju rizika i da bi se dakle taj i kreditni rizik i valutni rizik smanjio banka gleda da njeni klijenti potiĉu iz razliĉitih podruĉja geografskih. da radite tzv. još jedna valutna struktura e koncetracija rizika. ali sada kako ćemo šta treba da napravimo od izveštaja ili beleţaka da bismo videli kolika je koncentracija rizika. Imamo mapu likvidnosti kao treću mapu koja predstavlja spoj malopre pomenute mape likvidnosti ja mislim i da samo malo. jer ako padnete razbićete sve. To je ono što se kod nas u narodu kaţe nikada ne stavljajte sva jaja u jednu kofu. da potiĉu iz razliĉitih delatnosti i trudi se da nikada ne odobri jednom klijentu veliki kredit.hedţing. Dakle da stepen koncetracije rizika bude što je moguće niţi. ali menja se i odnos dolar evro.

transport. Znaĉi koliko je iz proizvodnje. ali povlaĉenje tih depozita moţe nastati naglo bez prethodnog upozorenja. koliko od domaćih koliko od stranih preduzeća i koliko od vladinih institucija. od stanovništva od preduzeća. Znaĉi ovo su sada naši plasmani. Za depozite stanovništva rekla Sam vam zašto je vaţno. Evo recimo kako ćete uraditi po depozitarima. i to je napravljeno u domaćoj valuti i u stranoj valuti. zato što su jako osetljivi. dakle nisu bile dovoljno uspešne kada su se uporeĊivale. preko jedne godine ovde nije bilo depozita preko jedne godine nema oroĉenih i od koga oni potiĉu. ali ne zato što su njihove uprave bile manje sposobne. Znaĉi depoziti su. koliko iz trgovine. Naravno moţete uraditi to i po sektorima. jednostavno dovoljno je da kaţem da poĉne priĉa jedna ta banka je loša ili znate desiće se to i to i da ljudi doĊu i traţe da im vratite novac.tome da li su oni odobreni stanovništvu. graĊevinarstvo. Zato je vaţno da vaši depoziti budu i depoziti i plasmani budu rasprodeljeni na veći broj delatnosti. depoziti stanovništva i depoziti drţave. Zašto je ovo vaţno? Zašto je ovako jedna koncetracija vaţna? Priĉala Sam vam prošli puta o tome zbog je vaţno da se zna kolika sredstva vlada drţi ili vladine agencije drţe kod banaka. To su depoziti koji su jako osetljivi. a to je onda uslov za realizaciju jednog od onih scenarija za nastanak nelikvidnosti banke. uvek ćete imati neku delatnost koja će biti prisutnija u odnosu na druge. Ne moraju biti u svima i sigurno neće biti u svima. U velikom broju sluĉajeva u prošlosti dogaĊalo se da su neke banke bile jako dobre i njihove uprave vaţile za jako uspešne zahvaljujući samo tome što su zapravo u svojim izvorima imale veliko uĉešće drţavnih para. Znaĉi koliko imamo plasmana datim preduzećima u domaćoj i stranoj valuti. odnosno u domaćoj valuti. da li su odobreni preduzećima ili su odobreni lokalnoj samoupravi odnosno vladinim organizacijama. stanovništva. i zato je vaţno kada se gleda koncentracija rizika da se vidi koliki su depoziti privrede. koliko stanovništvu koliko lokalnoj samoupravi i kakve su naše obaveze. nego prosto zato što nisu imale privilegiju da dobiju jeftine izvore. Depoziti ĉije naglo povlaĉenje moţe dovesti do nelikvidnosti banke. ako toj delatnosti krene loše vi delite sudbinu te delatnosti. znaĉi koliki su depoziti koje imate do jedne godine. Kao i sve u ţivotu drţanje depozita vlade ima svojih dobrih i loših strana. Videli ste kakve probleme je imala komercijalna banka tu nedavno kada je drţava odluĉila da povuĉe svoje depozite koje je drţala kod komercijalne banke. Zašto? Zato što ako imate sve većinu vaših depozita ili većinu vaših plasmana u jednoj delatnosti. i zato je takvo predstavljanje koncetracije rizika vaţno. na koje je plaćana kamata koja je niţa od tekuće trţišne kamate i naravno lako im je bilo da jeftino dobijene novce skupo plasiraju privredi i da glume jako uspešne banke. ali ne iskljuĉivo da bude u jednoj delatnosti vaš plasman. to je inaĉe ovako stabilan izvor. ugostiteljstvo. a ovo su naša dospeća za plaćanje obaveza opet u stranoj valuti. znaĉi po pojedinim delatnostima da vidite kako je koncentrisan vaš plasman i kako su koncentrisani vaši depoziti. da doĊe do naglog povlaĉenja depozita. Druge banke koje nisu imale tu privilegiju. 326 .

pokazaće vam koji su to prihodi ĉije je uĉešće najveće. To nije nezanimljiva analiza. Onda će vam pokazati moţete uraditi strukturalnu analizu rashoda. Kada je reĉ o analizi prinosnog poloţaja banke najĉešće se koriste sledeći pokazatelji. znaĉi da opet svaki rashod stavite u odnos sa ukupnim rashodima i da vidite koliko je uĉešće pojedinaĉnih rashoda u ukupnim rashodima. koliko je uĉešće zarada u ukupnim rashodima. Jedni koji se utvrĊuju samo na bazi bilansa uspeha i drugi koji se utvrĊuju kombinacijom podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja.422% 327 . Стопа приноса на укупан капитал Однос између нето добити пре пореза и укупног капитала банке 109782/25982651=0. Šta to znaĉi strukturalna analiza prihoda? To znaĉi da utvrdite procentualno uĉešće svake vrste prihoda u ukupnom prihodu.PRINOSNI POLOŢAJ BANKE Kako ocenjujemo prinosni poloţaj? Kada radite analizu prinosnog poloţaja bilo banke bilo preduzeća onda imate dve vrste pokazatelja. Moţete uraditi horizontalnu analizu bilansa tako što ćete utvrditi recimo strukturalnu analizu prihoda. koliko iznosi troškovi materijala kod preduzeća u ukupnim rashodima. Znaĉi šta mi ocenjujemo na bazi prihoda? Prihodi potiĉu od odreĊene aktivnosti.422% Тумачење: Укупни капитал банке је по основу оствареног добитка увећан за 0. šta moţete da raĉunate i koje pokazatelje moţete utvrditi recimo kada radite analizu preduzeća pa i bilansa banke. Znaĉi ĉime se to banka u prethodnom periodu najviše bavila ili preduzeće sasvim sve jedno. Pa onda ocenjujemo i koja je to aktivnost koja nam najviše prihoda donosi. Znaĉi ako imate na raspolaganju samo bilans uspeha.

ali vaţnije nam je koliko uvećavamo sopstveni kapital banke. На сваку КМ сопственог капитала остварена добит износи 30 фенинга.01.422 ovde smo stigli na 3.422% što je priznaćete priliĉno skromna stopa prinosa. Znaĉi ovo je iznos dobiti koji je ostaje banci i koliko je to u odnosu na njen sopstveni kapital. To je razumljivo zato što je videli ste sopstveni kapital uvek manji deo ukupnog kapitala. To kod banaka nije tako i to nisko sasvim normalno jer banka radi sa tuĊim novcima a ne sa sopstvenim znaĉi dovela je do toga da je ova stopa prinosa povećana na 3. 328 . Zašto pre poreza? Zato što ţelimo da pokaţemo dakle efikasnost banke bez uticaja poreza. Zato što smo hteli da pokaţemo koliko je naš kapital definitivno povećan po osnovu rezultata ostvarenog u ovoj godini. Naravno upravu banke zanima više kolika je stopa prinosa na sopstveni kapital banke. Njega nemate u bilansu uspeha. Mi kod preduzeće kaţemo jao pa 50% najmanje od ukupnog kapitala treba da bude sopstveni kapital. Ali zašto smo ovde uzeli dobit nakon oporezivanja. Šta ta stopa prinosa pokazuje? Koliko se ukupan kapital koji je banka koristila povećao usled poslovanja. Drugo je to što prema zakonu polovinu moramo dati drţavi na ime poreza na dobit. Vodimo mi raĉuna o kamaćenju ukupnog kapitala. тј. Znaĉi ako nama drţava uzme pola od onoga što smo mi zaradili na ime poreza to ne znaĉi da smo mi manje uspešni. Kada stavite u odnos neto dobitak pre poreza sa ukupnim kapitalom banke dobijate stopu prinosa na ukupan kapital.01% Тумачење: Повећање сопственог капитала по основу добити. E sad pogledajte od onih 0. kod nas je 10% još uvek stopa poreza na dobit. To je 3. Koji podatak iz bilansa stanja? To je podatak o ukupnom kapitalu.Ovo su već pokazatelji gde koristite i podatke iz bilansa stanja. Znaĉi u ovom sluĉaju ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećan samo za 0. Mi smo zaradili toliko. Iako smo smanjili dobit za iznos poreza pokazatelj je ipak veći nego na ukupni kapital. Нето добит након опорезивања/ сопствени капитал банке 96067/3184037=3.0.01. Znaĉi manji kad kaţem mislim na preduzeća.

šta nam on govori? Koliko se ukupna proseĉna aktiva banke povećava po osnovu naše zarade po osnovu kamata. Znaĉi koliko smo mi to uspeli da povećamo sopstvenu proseĉnu ukupnu aktivu zahvaljujući tome što smo sredstva plasirali po kamatama koje su bile više od kamata koje smo plaćali na depozite koje smo prikupili.9 Тумачење: Овај показатељ исказује учешће оперативних расхода у нето приходу од камата. da li se sećate? To je razlika izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamate.9 % 329 . A šta je neto prihod od kamate. Znaĉi koliki je. односно у прикупљању и пласирању средстава.Каматна маржа Нето приход од камата/просечна укупна актива 956959/21704326=4.По том основу укупна средства банке су повећана за 4. У овом примеру то значи да у свакој КМ нето прихода од камата оперативни расходи учествују са 92.4% Šta je kamatna marţa? Znaĉi to je neto prihod od kamata koji stavite u odnos sa proseĉnom ukupnom aktivom. šta pokazuje ovaj pokazatelj.4% Тумачење: Каматна маржа изражава успешност банке у обављању њене основне делатности. Покривеност расхода нето приходом од камате Нето приход од камате/Остали оперативни расходи 889178/956959=92.

Znaĉi koliko pokrivamo naše rashode neto prihodom od kamate? Kada prihod od kamate umanjite za rashod. sektor preduzeća. a kolike su kamate koje su plaćene stanovništvu. vladinim institucijama. To znaĉi da smo mi ovde koristili malo više sredstva drugih banaka. Pogledajte koliki su prihodi od provizija. jer su nam rashodi po osnovu banaka veći od prihoda. Rashodi znaĉi stanovništvu je plaćeno više nego što je od stanovništva po osnovu kamata naplaćeno. Znaĉi ova banka radi sa privredom. to su oni rashodi koje izaziva poslovanje banke. znaĉi kakav je odnos izmeĊu neto prihoda od kamate i ostalih operativnih rashoda. Znaĉi manje smo plasirali drugim bankama više smo koristili njihova sredstva i zato je ovakav odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamata. Šta iz ovoga zakljuĉujemo? Da ova banka ne radi previše sa stanovništvom. i ova banka koju smo analizirali nije imala gubitak zahvaljujući tome što ima dobit na prihodima odnosno ima pozitivnu razliku izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknade i provizije. Ovo su pokazatelji koje će izraĉunati eksterni korisnici. a plaćeno je 251 659. Tu imate prihode od kamata koji iznose 1 025 514. Drugi vaţan prihod su prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija i tu vas naravno zanima samo da li su oni naplaćeni u domaćoj ili u stranoj valuti. Odnos izmeĊu pogledajte kod banaka vrlo blizu. a koje su inaĉe više od kamata koje se plaćaju na depozite su u ukupnom zbiru niţe od kamata koje su stanovništvu plaćene. ali na neke oroĉene depozite plaćane 251 000.9%. nego što smo plasirali naša sredstva drugim bankama. Oni su 466 479. zanimljivo je da uradite i jednu detaljniju analizu prihoda i rashoda od kamata i da pokušate da dokuĉite koji su to sektori u kojima banke ostvaruju prihode i rashode. Ovde su operativni rashodi banke pokriveni neto prihodom od kamate sa 92. koje taj koji vam plaća kamate. jer na depozite po viĊenju banka ne plaća kamatu. a rashodi su samo 106 453. jer pogledajte prihodi. Kod stranih preduzeća opet smo imali više plasmana odnosno više prihoda nego što su bili rashodi. znaĉi oni koji nemaju pristup nekim detajljnijim informacijama. a koje taj kome vi plaćate kamatu i kakvi su meĊusobni odnosi. Za vas koji budete radili u bankama. Vidite ovde nisu. odnosno kamate koje su naplaćene . Ali pogledajte naredni sektor. Njena najvaţnija grupa ove banke su preduzeća i ta preduzeća imaju depozite uglavnom po viĊenju nema tu oroĉenih depozita. Ona prikuplja štednju stanovništva. Dakle stanovništvo nije ciljna grupa ove banke. a ĉetiri puta više je naplaćaneno po osnovu kamata na kredite koji su preduzećima odobrene. preduzećima. Videli ste da neto prihod od kamate ne 330 . Znaĉi koliko prihoda i rashoda ostvarujete plasmanima stanovništvu. drugim bankama.Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate. ali ne odobrava potrošaĉke kredite. Evo to je jedan od pregleda koji vam moţe pruţiti dodatne informacije o tome odakle vama potiĉu prihodi od kamata. Pogledajte sada recimo u ovoj tabeli kolike su kamate koliki je prihod naplaćen od stanovništva. a ostaje vam neto kamata ili neto prihod od kamate ili dobitak od kamate moţete ga i tako zvati. stranim preduzećima. Koliko iznose zatezne kamate i koliko iznosi ukupni neto prihod od kamate. a onda da li je on dovoljan da pokrijemo operativne rashode.

nego je i iznos dobar je odnos kada je reĉ o valutama. 331 . ali ova razlika u prihodima i rashodima po osnovu naknade i provizije je tolika da pokriva sve operativne rashode i obezbeĊuje iskazivanje dobitka banke. Šta moţete zakljuĉiti na bazi strukture prihoda i rashoda? Pogledajte u stranoj valuti ova banka naplatila je 355 496 od ukupnih dakle prihoda od provizija. Tu je najveći deo rashoda u domaćoj valuti. jer smo mnogo više naplatili u stranoj valuti nego u domaćoj.Tako da ne samo da je pozitivan odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknada.pokriva sve operativne rashode. Šta biste onda zakljuĉili gde ova banka radi ili kome više pruţa usluga? Ona više usluga pruţa stranim komitetntima kojima naplaćuje provizije ili radi za svoje komitente. Kada je reĉ o rashodima pogledajte odnos je obrnut. ali naplaćuje naknadu u stranoj valuti jer verovatno radi usluge sa stranim bankama. više od 3/4 otprilike je ostvarena u stranoj valuti. a samo nešto malo naknada i provizija su plaćeni u stranoj valuti odnosno odnose se na obaveze po osnovu u stranoj valuti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful