BILANSI

Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzeća na odreĊeni dan. On mora da sadrţi: naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraţen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeĊu imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluĉaju gubitka. On se moţe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reĉima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima raĉunovoĊa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu što je neispravno. Bilans nije isto što i godišnji obraĉun. Godišnji obraĉun obuhvata set finansijskih izveštaja ĉiji je zadatak da pruţi jasne, pouzdane i potpune podatke. Godišnji obraĉun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleške. Zadaci bilansa: OdreĊivanje rezultata – Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost – to je gubitak imovine. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća, već proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo – prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeĊu poĉetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. OdreĊivanjem visine rashoda se odreĊuje i visina imovine. Bilans stanja sadrţi samo one vrednosti koje će doneti ekonomske koristi preduzeću u budućem periodu. Zadatak bilansa je i da informiše o finansijskom poloţaju preduzeća. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduţenosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da pruţi sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odrţan – daje im sigurnost da nisu izgubili ono što su uloţili. To predstavlja kontrolu odrţanja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja raĉuna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja raĉuna povezane.
1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raĉun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeĊu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja sluţi kao osnova polaganja raĉuna, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najĉešće odreĊuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada drţavi u vidu poreza, a koji se rasporeĊuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godišnje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodiĉnosti sastavljanja: - Redovni – to su polugodišnji i godišnji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni – oni se sastavljaju odreĊenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steĉajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gašenje preduzeća zbog prezaduţenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gašenja preduzeća. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzeća. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se traţi kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokaţe kakvo je to preduzeće posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaĉija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steĉajnog bilansa se ne poštuje pravilo istorijskog troška, već se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva – to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zakljuĉivanjem raĉuna glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva – to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine već trţišnu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vrši na drugaĉiji naĉin, ali samo u tom bilansu i tada.
2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans – Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steĉajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrĊivanja rezultata – to je većina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi – sastavljaju se prema trgovaĉkim pravilima u skladu sa zakonom o raĉunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS), zovu se još i trgovaĉki bilansi. 5. Prema podruĉju informisanja: - Interni bilansi – oni se rade za informacione potrebe menadţmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseĉno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju poštovati u eksternim bilansima, već se sastavljaju u skladu sa ciljem izveštavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi – su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opšte namene jer korisnici nisu u poziciji da traţe dodatne podatke i analize. Ovo su izveštaji namenjeni zaštiti interesa investitora i poverilaca. Ta zaštita interesa se vrši tako što se obezbeĊuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloţaju preduzeća. Investitor se oslanja na finansijski poloţaj i rentabilitet preduzeća i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoĊe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izveštaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuĉenih preduzeća: - Bilansi grupa – grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzeća putem kapitala a da pri tom zadrţavaju pravnu samostalnost. Preduzeće koje vrši kontrolu se zove matiĉno preduzeće a ostala se zovu zavisna preduzeća. Za ovu grupu preduzeća se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izveštaji. Tu postoji i bilans matiĉne firme i bilansi zavisnih preduzeća i zajedniĉki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduzeću, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matiĉno preduzeće moţe da kontroliše i oblikuje finansijski i prinosni poloţaj zavisnih preduzeća. Svim ovim finansijskim izveštajima se moţe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzeće. - Bilansi preduzeća - bilansi grupa i bilansi preduzeća imaju iste ciljeve, sluţe za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vrši na nivou pojedinih preduzeća, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa već nekog od
3

njegovih zavisnih preduzeća.) Moţe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaţan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste suštinska osnova za raspodelu. Ako preduzeće ima više od 90% kapitala zavisnog preduzeća, tada matiĉna firma moţe da odluĉi da li će biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzeća i ima zakonsku obavezu da se te odluke drţi u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menadţment) – uprava ima odgovornost da obezbedi dugoroĉno odrţanje preduzeća, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odrţavanje likvidnosti. Uspešno voĊenje preduzeća podrazumeva donošenje odluka koje se zasnivaju na raĉunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrţane u finansijskim izveštajima. Zato je uprava jedan od najvaţnijih korisnika finansijskih izveštaja. Uprava snosi i najveću odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja. - Eksterni korisnici : Investitori – zainteresovani su za informacije o prinosu na uloţeni kapital i sigurnost uloţenog kapitala. Na osnovu ovoga odluĉuju da li će zadrţati, povećati ili povući uloţeni kapital. Zaposleni – oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogućnost preduzeća da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci – koriste finansijske izveštaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzeća da kreira gotovinu i finansijskom poloţaju. Na osnovu toga procenjuju mogućnost preduzeća da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet duţnika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavljaĉi – zahtevaju informacije o: finansijskom poloţaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraţivanja. Kupci – Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloţaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Drţavni organi i agencije – na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogućnost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Načela urednog knjigovodstva
Obuhvataju: 1. Naĉela urednog inventarisanja. 2. Naĉela knjigovodstva u uţem smislu i 3. Naĉela urednog bilansiranja
Inventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaĊaji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzakljuĉna knjiţenja Inventar Zakljuĉni list Godišnji obraĉun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izveštaj o gotovinskom toku - Izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, beleške

Poĉetni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglašavanje sa trţišnom vrednošću firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuĉni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o gotovinskom toku, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleške ĉine godišnji obraĉun. Cilj naĉela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godišnjem obraĉunu i ona obuhvataju pravila knjiţenja, pravila voĊenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izveštaja kako bi se pruţila fer slika o finansijskom poloţaju preduzeća. Kod nas se raĉunovodstvena praksa razvijala pod nemaĉkim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vaţe kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglašavaju.

I Načelo urednog inventarisanja i metode inventarisanja
Inventarisanje je postupak utvrĊivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzeća na odreĊeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da pruţi predlog rešenja stanja(na ĉiji teret ide manjak i sliĉno). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoĉinje
5

inventarisanjem. Revizor traţi na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoĊenju odabrao dane kada će doći u preduzeće da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuĉuje: - Prebrojavanje, - UtvrĊivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obiĉno se odštampaju liste imovine a ĉlan komisije samo treba da upiše broj komada). Inventar moţe biti : 1. Potpun – inventariše se kompletna imovina preduzeća, i 2. Parcijalan – rade se više puta u toku godine u svrhu kontrole raĉunopolagaĉa. Po pravilu se vrše nenajavljeno. Zakon o raĉunovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godišnje i to je pravni osnov inventarisanja. TakoĊe je propisan i naĉin na koji ga treba vršiti. Inventar se vrši radi zaštite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako što se inventarisanjem omogućava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreĊene zakljuĉke i odluke. Inventar treba još i da onemogući zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzeća u steĉaju. Ĉim se postavi steaĉajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji šest-6 naĉela urednog inventarisanja: 1. Naĉelo pojedinaĉnog obuhvatanja i procenjivanja – Imovina se u inventar unosi pojedinaĉno i pojedinaĉno se procenjuje vrednost da bi se omogućila kontrola. Odstupanje od pravila je moguće samo ako postoji veći broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova proseĉna vrednost. 2. Naĉelo potpunosti – zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znaĉi i ona koja je u i van preduzeća a pripada preduzeću. A imovina koja se nalazi u preduzeću a nije vlasništvo preduzeća unosi se u posebne popisne liste. 3. Naĉelo istinitosti – u raĉunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je nešto u potpunosti istinito. Zato se koristi naĉelo taĉnosti koje kaţe:
6

12. Nikada se ne primenjuje samostalno već kao dopuna drugim metodama. Kada preduzeće ima pravnu svojinu nad imovinom to znaĉi da se tom imovinom moţe koristiti. c) Permanentno inventarisanje – podrazumeva kontinuirano praćenje stanja imovine izmeĊu dva popisa.12. Naĉelo ekonomske svojine – Preduzeća nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrĊivanje stvarnog stanja.12.U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije već samo one koje postoje i . moguće je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meĊuvremenu. 6. Popisne liste se ne porede sa sintetiĉkim. d) Inventarisanje uz pomoć uzorka – procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka. Ovo naĉelo nalaţe proveru tih radnih papira sa popisnim listama. svodi na stvarno stanje 31. Tako se stanje od 21.Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK. a inventar na dan 31. Vaţi i obrnuto. Prednost je znaĉajno smanjenje trošova. Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen. Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreĊeni dan – Ovo znaĉi otpoĉinjanje i završavanje inventarisanja u jednom danu. hipertrofiran – manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuĊih sredstava. Slabost inventarisanja na odreĊeni dan je mogućnost pojave grešaka zbog prekratkog roka. i treće su visoki troškovi. Korisno je u sluĉaju fabrike dugmadi. što se i inaĉe radi u knjigovodstvu. i drugo.) 4. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. Naĉelo taĉnog oznaĉavanja – imovina u inventaru mora da bude obeleţena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. U praksi inventarisanje poĉinje poĉetkom decembra a završava se poĉetkom januara. onda se novododata oprema oduzima a otuĊena dodaje. već analitiĉkim raĉunima. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. materijal po NV itd. 7 . ako dan inventarisanja prethodi popisu.. šrafova i sl robe. izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje. Dešava se da preduzeće ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu.. Naĉelo mogućnosti naknade kontrole – u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste. Zato se pravi plan inventarisanja i vrši odabir ĉlanova popisne komisije. b) Inventarisanje uz pomoć oduzimanja i dodavanja – ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21. slobodno raspolagati i otuĊiti je. 5.12. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzeće uţiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve troškove njenog korišćenja.

8 . suština je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduzeću. da li su svi elementi tu. da li će se voditi jedan ili više dnevnika ( npr. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomoćne knjige. Materijalna vrednost obezbeĊuje evidentiranjem svih i samo onih dogaĊaja koji su se zaista i desili (naĉelo istinitosti i naĉelo potpunosti ) Da li je neki dogaĊaj stvarno i nastao proverava se formalnom. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraĊeni.pri ĉemu je mogućnost pojave greške ista kao i kod drugih metoda. Ovo nije ispravno jer Naĉela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naĉela urednog bilansiranja. Moguća slabost je pojava greške ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. VoĊenjem knjiga se vrši obuhvatanje posledica promena na imovini. II Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Vrlo ĉesto se naĉela urednog bilansiranja poistovećuju sa naĉelima urednog knjigovodstva. da li će se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna – maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomoćne glavne knjige: npr. Formalna kontrola je provera forme. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiţene promene ili proknjiţene fiktivne promene(koja se nije desila-što takoĊe nije dozvoljeno). Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje će knjige biti voĊene. Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu i Naĉela urednog inventarisanja. Primena Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu iza za cilj uredno voĊenje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. MRS ne daju odgovore na sva pitanja. raĉunska proverava raĉunsku taĉnost. Izbor metoda zavisi od toga šta se inventariše i da li postoji potreba da se inventarisanje izvrši na odreĊeni dan. moguće je popis vršiti i tokom godine. ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). Da li su evidentirani svi dogaĊaji proverava se uporeĊivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. Organizacija knjigovodstva se prilagoĊava konkretnom preduzeću u zavisnosti od zahteva poslovanja. raĉunskom i suštinskom kontrolom. a suštinska proverava da li je neki dogaĊaj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). ako imamo hiljadu kupaca vodićemo posebnu glavnu knjigu kupaca. Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voĊenjem posebnog dnevnika prodaje. One zajedno ĉine sistem. pritom. odnosno sve probleme knjigovodstva.

neki su ukinuti (npr. Ove dve institucije su se meĊusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila. Pri tome treba obratiti paţnju na to da nisu sve informacije jednako vaţne za sve korisnike. investitori porede finansijske izveštaje više kompanija pre donošenja odluke u koju će uloţiti kapital. I konaĉno. Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja i iznova se numerišu. a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi – njihova primena nije bila uspešnja. MeĊunarodni komitet za standarde finansijskog izveštavanja -Osnovan je 1973. ukoliko je relevantna za njegovo donošenje odluka. Na ameriĉkim berzama kotirane kompanije su u obavezi da 9 . 2. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naĉela urednog bilansiranja. Naĉela urednog bilansiranja nam pomaţu da dobijemo razumljive. koje ne utiĉu samo na korisnike. Sve inforamcije koje ţeli investitor nisu potrebna kupcu. 28 i 31). ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeću i tako mu omogućiti ili ne omogućiti da realizuje svoje planove. u periodu 1999-2000 je došlo do pribliţavanja stavova formulisanjem standarda. ako su korisnici akcionar oni će prodajom ili kupovinom akcija preduzeća uticati na cenu akcija i tako na trţišnu kapitalizaciju preduzeća.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. Informacija je korisniku vaţna. već povratno i na preduzeće. Npr. Finansijki izveštaji moraju da sadrţe sve vaţne inforamcije za njigove korisnike. jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. pouzdane i uporedive finansijske izveštaje koji će sadrţati sve informacije koje su korisnicima vaţne za donošenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. MeĊunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) – komisija za HoV vrši kontrolu regularnosti funkcionisanja trţišta za HoV. Komisija je traĊila da se smanji broj prava izbora. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meĊunarodno bili uporedivi – sve to j posledica globalizacije. Više od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard. jer ona ne daju zadovoljavajući rezultat u svakim uslovima. Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani jer korisnicima sluţe za donošenje odluka. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzeća budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utiĉe na formulisanje ovih pravila. Najveći broj naĉela je rezultat prakse koja je pretoĉenja u teoriju.III Načela urednog bilansiranja Bilansiranje poĉinje onog momenta kada vi proknjiţite sve nastale promene. Danas najaveći utiacj na formulisanje i primenu naĉela imaju sledeće meĊunarodne institucije: 1. Finansijski izveštaji moraju biti uporedivi jer Npr.

Treća mera jasnosti je korišćenje bruto principa .svoje FI izraĊuju u skladu sa ovim standardima. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000.. Adekvatno je rašĉlanjen onaj bilans koji uvaţava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruĉju EU ). Ipak. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je što kod nas ne postoji odgovarajuća infrastuktura. ali je srećom prihvaćeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzeća koja se kotiraju na berzi. MeĊunarodna organizacija profesionalnih udrţenja raĉunovoĊa (IFAC) – okuplja profesionalne organizacije raĉunovoĊa iz pojedinih zemalja. i to tamo gde korisnici neće biti uskraćeni za vaţne informacije – npr.. već je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. Iz principa jasnosti se izvodi princip 10 . Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvrĊuje od 2005. razdvajanje sredstavana OS i ObS). obaveze.. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izveštavanje – pa je ĉak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi vaţili za Evropu. nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa. prihodi i rashodi i sl. homogena celina (npr. prihodi . imaterijalna i završnja ulaganja. nekad je dopušteno da se koristi i neto princip. aobrtna imovina na zalihe.).. Ovo naĉelo definiše izgled. Naĉelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. 3. Razumljivost FI se obezbeĊuje time što se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaĉan naĉin. Ona zajedno sa komitetom radi na unapreĊenju MRS. kapital. Naziv mora da nedvosmisleno upućuje na sadrţaj pozicije (npr.. To je zabrana saldiranja razliĉitih bilansnih pozicija – ne mogu se saldirati imovina i obaveze.rashodi. Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. Naĉela urednog bilansiranja su: 1.. Druga mera jasnosti je (adekvatno obeležavanje kategorija. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno raščlanjivanje kategorija (aktiva. potraţivanja i gotovinu. pri prodaji mašine ne mora da se zna NV i IVOS te mašine. dalje se stalna imovina podvaja na materijalna. Bruto princip je neophodan pri knjiţenju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV – nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ĉija je to ujedno i NV. odnosno formu – ne utiĉe na taĉnost informacija već naĉin njihovog prezentiranja. U konceptualnom okviru ovo se definiše kao kvalitet FI. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu. kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi).

2. moţemo ih knjiţiti kao dugoroĉne HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoroĉnu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. Proveravajući ispravnost bilansa reći ćemo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa. Dakle. Kljuĉno pri rašĉlanjivanju je namera a ne vrsta sredstva – dobar primer su akcije: proknjiţimo ih kao uĉešća ako imamo većinsko vlasništvo u nekom preduzeću i kupili smo ih radi kontrole tog preduzeća i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. pri ocenjivanju taĉnosti bilansa. Mada postoje razlike. Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godišnjeg obraĉuna. c) u FI se ne sme uneti ništa što se nije desilo – misli se na fiktivne dogaĊaje. uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen. b) obuhvaćene ĉinjenice se mogu vrednovati sa razliĉitih stanovišta. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prikaţu pribliţno istu veliĉinu raspodeljive dobiti. opcija pri knjiţenju i bilansiranju. Bilans je dakle taĉan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen – razliĉiti ciljevi koriste razliĉita pravila – razlika izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa. U ekonomiji ne moţemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloţaj preduzeća jedino moguće – a to zbog onih prava izbora. Ne moraju pojedinaĉno da se iskaţu u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vršiti pojedinaĉno. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliĉinu oporezive dobiti. moţemo ih knjiţiti i kao kratkoroĉne HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme – uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni. Poreski organi će ovaj bilans proglasiti netaĉnim jer je pri obraĉune amortizacije korišćena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka.TakoĊe mašinu koju smo proizveli i odluĉimo da je koristimo umesto da je prodajemo. Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. Jedan FI se smatra taĉnim ako: a) sadrţi SVE raĉunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije.pojedinaĉnog vrednovanja. 11 . Samovolja sastavljaĉa ĉini jedan bilans netaĉnim. Cilj poreskog bilansa je da se iskaţe sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. nećemo knjiţiti kao gotove proizvode već kao osnovna sredstva. Menadţment vodi raĉuna da se u poslovnom bilansu vidi taĉno onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. to je taĉno imajući u vidu odreĊenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIĈKI iste duţine u inĉima ako je predstavljen u cm). Naĉelo istinitosti – istina predstavlja etiĉku kategoriju i zato ne moţemo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to znaĉi da on ne moţe drugaĉije nego jedino tako. u bilansu će biti iskazana ili malo veća ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. Kada je nešto taĉno. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAĈAN bilans.

jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. ili nasumiĉno menjanje vrednosti. Nepromenjivost sadržine znaĉi da se: ne sme vršiti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija.3. Kada doĊe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaćanja).) Do zakljuĉnog bilansa stanja dolazimo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige preko raĉuna izravnanja. (aktiva je na raĉunu otvaranja na strani potraţuje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod raĉuna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekršiti u dva sluĉaja: 1. Smanjenjem vrednosti OS smanjiće se amortizacija na jeftinije sredstvo pa će se uz isti prihod i manje rashode dobiti veći rezultat. To znaĉi da ovaj zahtev još moţemo forumulisati i kao zahtev da raĉun izravnjanja jedne godine bude jednak raĉunu otvaranja sledeće godine. tj. Te ispravke se rade na raĉunu otvaranja. Ovo će omogućiti uporediv finansijski poloţaj. Kada revizor zahteva da se izvrše ispravke godišnjeg obraĉuna (on pregleda godišnji obraĉun. Smatra se da bi nepoštovanjem ovog naĉela bila dovedena u pitanje zaštita poverilaca i investitora. Isto rašĉlanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i traţi se da se ne menjaju nazivi pozicija. analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. ne sme vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge 12 . Tada ova dva raĉuna ne bi bila jednaka. Zašto se na ovome insistira. Glavna knjiga sledeće godine se otvara na bazi raĉuna otvaranja. zadrţavanjem istih metoda otpisivanja i zadrţavanjem istog dana bilansa. Drugi razlog je da se onemogući manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako što onemogućavamo unošenje fiktivnih i izostavljanje postojećih pozicija. da je njegova inverzna slika. Kontinuitet se obezbeĊuje nemenjanjem naĉina rašĉlanjivanja. Cilj je da se uporeĊivanjem prinosnog i finansijskog poloţaja omogući procena razvoja preduzeća. Ako pak podignemo vrednost rezultat će biti manji – to je sve manipulacija rezultatom. Naĉelo bilansnog identiteta – to je zahtev za apsolutnom jednakošću bilansa otvaranja jednog perioda sa zakluĉnim bilansom perioda koji mu prethodi. 2. Ovo naĉelo treba da spreĉi da se bez posebnog povoda ne vrši promena ni naĉina prezentacije ni pravila procenjivanja. ne popravlja se bilans prethodne godine. Naĉelo kontinuiteta – je zahtev da se periodiĉni rezultat utvrĊuje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. To znaĉi da poĉetni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak završnom bilansu prethodne godine. koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeĊenje naĉela potpunosti (onda ne moţemo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine). Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokriće duga prema poveriocima koji su nam prošle godine na osnovu te imovine odobrili kredit. ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje mišljenje) ako revizor smatra da izveštaj treba popraviti on će dati uzdrţano mišljenje i traţiće da se naprave ispravke. nemenjanjem sadrţine pozicija. 4.

MRS 2 nudi sve ove mogućnosti ali se jednom naĉinjen izbor ne sme menjati.doo u ad. Postoji situacija kada se moţe odstupiti od ovog naĉela a to je kad ase poslovanje preduzeća toliko promeni da primena dotadašnjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. Dakle. U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzeća(izbacimo proizvodnju i orjentišemo se samo na usluge). Ako ovo odluĉite onda u napomenama morate objaviti da ste izvršili promenu raĉunovodstvene politike te je pri obraĉunu troškova materijala došlo do promene metoda sa lifo na metod proseĉne cene i da izraĉunate koliko su troškovi materijala po proseĉnoj ceni razliĉiti od troškova koji bi bili da ste zadrţali LIFO metodu. To znaĉi da ako se u ovom i budućim bilansima poštuje naĉelo istorijskog troška i naĉelo opreznosti vrednost imovine ne moţe biti veća u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prošlim godinama. MRS 16 kaţe da se procenjivanje a time i vrednovanje moţe vršiti primenom linearne. Naĉelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod. Pri otpisu potraţivanja moţe se ići na pojedinaĉno procenjivanje ili paušalno (npr banka paušalno procenjuje kredite date za stanovništvu za zimnicu pa neće procenjivati bonitet svakog pojedinaĉnog duţnika).firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzeća i automatski se javlja potreba za drugaĉijim rašĉlanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzeće skromniji. Ovo naĉelo stalnosti 13 .pozicije(ĉekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). naĉin moţe biti direktan ili indirektan.. Kada je odstupati od ovog naĉela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni. degresivne ili funkcionalne metode. promena delatnosti(proizvodno preĊe u trgovinsko ili ugostiteljsko). Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31. moţete ukljuĉiti i troškove finansiranja. Neotpisana vrednost će se naravno razlikovati. Znaĉi vi otpisujete. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogućnost odabiraja jednog od više naĉina procenjivanja.12. U pravne razloge spada: promena pravne forme npr . Ovo se radi da bi se onemogućilo svojevoljno oblikovanje rezultata. Vaţno je ne menjati i osnovu za odreĊivanje sadrţine CK. Tako u CK moţete ukljuĉiti sve troškove proizvodno funkcionalnog podruĉja ili samo varijabilne. ali su juĉe poĉele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda proseĉne cene. ali se drţite te vrednosti od koje ste pošli. primenjenivana stara i primenjena nova raĉunovodstvena politika. Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz završnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse. ali tamo gde postoji uticaj sezone preduzeća mogu traţiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poĉetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet.. Materijalni kontinuitet se obezbeĊuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Npr LIFO metoda je bila savršena do juĉe. da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. promena veliĉine preduzeća . To znaĉi stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. Ne menjati načine otpisivanja (metodom se utvrĊuje vrednost otpisa a naĉin je nešto drugo). ĉak i deo troškova uprave.

Ovo je malo fleksibilnije naĉelo jer uvaţava da se okolnosti mogu promeniti. mi dakle biramo naĉin na koji ćemo mu odrediti vrednost. Moguće je povećati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. ali zahteva da se kada proĊu te vanredne okolnosti ne dozvoljava povećanje aktive ili smanjenje obaveza.. samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. Procenjivati znaĉi odrediti vrednost odreĊenog dela imovine ili obaveze.. Ono moţe biti inicijalno i naknadno. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znaĉi odrediti kojoj kategoriji nešto pripada (da li je nešto sredstvo ili rashod. Pitanje kako procenjujete znaĉi kako odrećujete vrednost. onda morate poštovati strogi princip niţe vrednosti. Prema naĉelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trţišnu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31. pa se ne traţi da se vrši otpisivanje jer je razlika prolazne prirode. već da se otpisuje tokom pet godina. Više nemamo mogućnost da biramo kako ćemo bilansirati ali moţemo birati kako ćemo procenjivati.vrednosti se javlja u dve varijante: kao naĉelo ograniĉene i neograniĉene povezanosti vrednosti. Npr imamo zalihe robe ĉija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. onda morate vršiti otpisivanje. Šta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. 14 . Realnije je dopustiti dopustiti povećanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata. Ali ako imate kratkoroĉne HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku. Inicijalno – prvi put. i ovo naĉelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 što knjiţimo kao prihod... Mnogo veći praktiĉni znaĉaj ima načelo ograničene povezanosti vrednosti MRS 36. obaveza ili prihod. imamo rashod 1000 za koliko je SV niţa od NV. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000. To znaĉi da se vrednost zaliha moţe povećati samo do njihove NV odnosno CK. njihova vrednost 9000. Morate priznati taj gubitak jer ćete prodaju izvršiti u kratkom roku.). To je ukinuto sa MRS 22. Načelo neograničene povezanosti vrednosti dopušta da izvršite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaša imovina izgubila na vrednosti. ali pritom postoje granice. ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle. Princip niže vrednosti ili neograničene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugoroĉno vezana za preduzeće.12. da se ne aktivira. naknadno – na svaki dan bilansa. Dakle. Nekada je postojala mogućnost da goodwill koji je plaćen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvršeno plaćanje. Ako je TV ispod KV otpisivanje se vrši samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode – što npr nije sluĉaj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan. pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvršeno otpisivanje preduzeće moţe povećati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza. Dakle.

Kod naĉela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trţišno verifikovani. gornja granica za procenjivanje aktive je NV.5. Naĉelo opreznosti – je jako staro naĉelo. To znaĉi. imovinu treba vrednovati po NV ili CK. MeĊutim. Kada procenjujemo obaveze. Razlika izmeĊu više NV i niţe TV biće tretirana kao gubitak što vodi smanjenju rezultata. Da bi se onemogućilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledeća pravila: rezultat preduzeća = prihodi – rashodi. Prema naĉelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je još jedno pravilo – naĉelo niţe vrednosti. još pre 14. na koji naĉin treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uĉinke/imovinu do trenutka njene realizacije. one se procenjuju prema njihovoj NV. U poĉetku je formulisano da bi se zaštitili interesi poverilaca. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata. niti da pokaţe da posluje uspešnije nego što zaista posluje. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naĉela. Zato se insistiralo da duţnik nikada ne sme prikazati veću imovinu nego što ona stvarno jeste – da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego što stvarno jeste jer bismo u tom sluĉaju prevarili poverioce. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaĉa onda NV obaveze NV tog materijala. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine niţe od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Dakle. Da nema naĉela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u 15 . Kako se postiţe oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemogućilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najviše po NV. Ovo naĉelo utvrĊuje kada je nešto trţišno verifikovano. tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Ovo se moţe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinaĉnih transakcija tj njihovog zbira. Iznos obaveze se podiţe do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. Vrednovanjem imovine naniţe i obaveza naviše biće onemogućeno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzeća što i jeste suština ovog naĉela. Polazi se od toga da je imovina duţnika garantna supstanca za poverioce i da je potraţivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko duţnik ima veću imovinu. to više nije dovoljno. Obaveze se moraju proceniti naviše ukoliko isplata obaveze zahteva veći iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Jer praksa je pokazala da ako duţnik ne posluje rentabilno onda prvo troši svoj pa kapital poverilaca. Dakle. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaţan uslov sposobnosti izmirenja obaveza duţnika. preduzeće ne sme da pokaţe niti da ima veću imovinu nego što stvarno ima. veka. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. jer je potraţivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaĉaju.

dakle dovode do priznavanja gubitaka. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Ovim naĉelom se reguliše odnos izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa zbog razliĉitig ciljeva koje imaju. Naĉelo niţe vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Drugo naĉelo koje treba da omogući neprecenjivanje rezultata je naĉelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego što su trţišno verifikovani. Iz naĉela opreznosti su izvedena ova dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. Naĉelo merodavnosti ovde kaţe da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. U drugim zemljama pa i u našoj sastavljaju se dva bilansa. Naĉelo niţe vrednosti i naĉelo impariteta su odreĊenoj vezi. ne moraju biti trţišno verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrĊivanju rezultata. Gubitak će biti veći po naĉelu impariteta od onog ustanovljenog po naĉelu niţe vrednosti. ali njihova visina je razliĉita. Za dobitke se UVEK traţi da budu trţišno verifikovani. Smisao naĉela impariteta je da se onemogući prenošenje gubitaka iz tekućeg u naredne obraĉunske periode. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans – jedno. naĉelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate – a te dve vrednosti su ĉesto razliĉite. Prvo naĉelo traţi da se izmeĊu NV i TV imovine bira ona koja je niţa. Naĉelo realizacije kaţe da ne moţete to uraditi dok robu ne prodate. To znaĉi da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata. Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa. A naĉelo impariteta je usmereno na onemogućavanje precenjivanja rezultata. a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji će biti predmet oporezivanja. 16 . Oba naĉela imaju iste posledice. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. a za gubitke je dovoljno da su nastali.vrednosti po kojoj mislimo da je moţemo prodati. Naĉelo merodavnosti – ovog naĉela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4. Drugi zahtev ovog naĉela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve što ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu. Dakle. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraţivanja tj iznos koji nećemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego što naplatimo naplativi deo tog potraţivanja. nije dopušteno da u poslovnom bilansu nešto iskaţete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. Drugo naĉelo traţi da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. Prvi zahtev ovog naĉela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. a do tada je moţete voditi po njenoj NV odnosno CK. 6. Po naĉelu niţe vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite.

Ovo ne znaĉi i pojedinaĉno iskazivanje. Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja – je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta. Npr. Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. 7. To se zahteva obiĉno onda kada preduzeće traţi neke poreske olakšice. degresivne i funkcionalne metode. Interes drţave je oslobaĊanje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbeĊuje veće penzije. Ovo pravilo je poznato kao naĉelo obrnute merodavnosti. 8. Npr drţava moţe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vašim pogonima u pograniĉnom podruĉju zbog većeg stepena rizika ali vam zahteva da te više stope primenjujete i u poslovnom bilansu. Ako se ovo naĉelo ne bi poštovalo ne bi bilo moguće primeniti ni neka druga naĉela. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe. Ovo se u MRS vodi ne kao naĉelo već kao pretpostavka finansijskog izveštavanja. Ako ste primenili višu stopu u poslovnom bilansu moraćete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniĉavaju visinu stopa koje moţete primeniti. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne.Treći zahtev se odnosi na tretman prava izbora. pa oni imaju skromnu drţavnu i dodatnu penziju od preduzeća) na taj naĉin što preduzeće u toku rada radnika odvaja odreĊena sredstva iz dobitka pre poreza u odreĊene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Interes radnika je da za nešto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budućnost uz ovu duplu penziju. Ovo naĉelo traţi da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreĊenog poduhvata – npr drţava vam da koncesiju da poseĉete 50ha šume a vi to moţete uraditi za manje od godinu dana. U poreskom bilansu su ova prava izbora suţena ili potpuno ukinuta. prava i obaveza procenjuje pojedinaĉno. Naĉelo stalnosti poslovanja – naziva se i going concern princi. Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode proseĉne cene. Interes preduzeća je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. ali ne i kapitala jer je on razlika izmeĊu aktive i obaveza. npr naĉelo realizacije ili naĉelo impariteta (ne moţemo proceniti da li je neko potraţivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo poštovali naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja). IzmeĊu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike baš u ovom podruĉju. pa 17 . Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. Ili ţelite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojeća firma obezbeĊuje svojim radnicima dodatne penzije. U MRS su zadrţana prava izbora pri utvrĊivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. No drţava traţi da se ovaj manji iznos dobiti ne iskaţe samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu. Ova merodavnost se javlja kada preduzeće ţeli da iskoristi odreĊene poreske olakšice. dopušta se primena metode proseĉne cene i primena FIFO metode za odreĊivanje utrošenih zaliha.

Zato u sklopu ovog naĉela moţemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo 18 . Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. MRS se odnose na preduzeća koja nastavljaju sa poslovanjem. Potrebno je da je zaista i prodate. Imovina se u ovom sluĉaju vrednuje u skladu sa naĉelom istorijskog troška i naĉelom niţe vrednosti. Direktivu. 9. Db=Prihodi i Gb=Prihodi – Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. Taj rezultat se dakle ne utvrĊuje na gotovinskoj već na obraĉunskoj osnovi. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate – oznaĉava kao proces realizacije. iznajmljujete radnike i sl. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. se sastavljaju na bazi posebnih pravila. dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moţe prodati.opremu uzimate u zakup. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znaĉi da će ona poslovati u narednih 12 meseci. zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. Ako se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa radom. To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uĉinaka. Ovo naĉelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trţišno verifikovani. Primarni cilj je onemogućavanje precenjivanja periodiĉnog rezultata. To se ĉini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopšte nisu dovedene do kraja. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. mi ne moţemo sastaviti totalni rezultat već periodiĉni. Nećete obraĉunavati periodiĉni rezultat za mesec dana već totalni rezultat na kraju veka poslovanja). FI preduzeća koaj prestaju sa poslovanjem – udlaze u steĉaj ili likvidaciju. Danas je to samostalno naĉelo. Zato se rezultat ne utvrĊuje kao razlika izmeĊu isplata i uplata već kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ćete je prodati. testere kupujete. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da pruţi odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkurišu da budu priznati kao trenutak realizacije. Naĉelo realizacije – rekli smo da su iz naĉela opreznosti izvedena dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. S druge strane obezbeĊuje se da se dogaĊaj nabavke uĉini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Ako se poslovanje preduzeća završava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ćete tu imovinu prodati. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV.

Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraţivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. ali šta se dešava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je što se dogaĊa ali je izuzetak a ne pravilo. već nastanak prihoda predhodi naplati. iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao.tog prihoda. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. da je faktura pokrivena otpremnicom tj. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraţivanja. A ako se dogodi da potraţivanje ne bude naplaćeno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. Ne moţemo odlagati trenutak realizacije zato što će moţda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. Da potraţivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzeća. U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca – pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. zato će se u tom sluĉaju izvršiti storniranje ranije evidentiranog prihoda. prihodi nisu praćeni naplatom. Naĉelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ćete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. i da prigovor a šta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraţivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. Polazeći od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raĉunovoĊe su na stanovištu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. Ova prodaja nije praćena naplatom u istom trenutku. da je roba isporuĉena ( faktura se piše na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice). Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije – dogovora. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. Sliĉno je i sas gubitkom – to je nedostajući prihod za pokriće rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novĉanog toka. Cena relevantna za utvrĊivanjeprihoda je prodajna cena – to znaĉi da će eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. Prodaja na kredit – situacija je nešto drugaĉija. kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAĈUNSKE OPERACIJE već da li je 19 . Isporuka robe prethodi naplati. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije: Prodaja za gotovo – je dominirajući naĉin prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreĊivanje trenutka realizacije. To je tako jer prodaja moţe biti realizovana na razliĉite naĉine. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraţivanja.

Dakle. a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak. Dakle. Kako ćemo izraĉunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obiĉno priznavanje prihoda uslovljava mogućnošću podele porudţbine na više delova ili faza.. Opravdano se moţe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom ĉitavog perioda proizvodnje proizvoda. 20 . Prihod ćemo priznati kada isporuĉimo robu za koju je kupac unapred platio.). U ovom sluĉaju je za proizvodnju potrebno više obraĉunskih perioda. Ovim se eliminiše mogućnost da doĊe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine. Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda treće odjedanput iskaţu ogroman dobitak. bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru. u skladu sa dogovorom sa kupcem. Ovo ĉvrsto poštovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izveštavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloţaja preduzeća. To je ĉist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. brodogradnja i sl. Avansno plaćanje robe – je kada akt plaćanja prethodi isporuci. koliko prihoda treba dodeliti svakom obraĉunskom periodu se dobija korišćenjem metode dovršenosti radova – tj. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr. 10 000/50 000=20% . utvrĊivanjem stepena dovršenosti radova. Prva je da troškove koji su trebali nastati za izvršeni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim troškovima ( npr. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrţini u odnosu na formu. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak što ćete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraĉunske periode u kojima se taj brod gradi.isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna. poljoprivreda. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a troškovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke. Mi nemamo prihod već obavezu prema tom kupcu. da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ĉija će konaĉna visina biti utvrĊena u trenutku kada proizvod bude završen i predat kupcu. graĊevinarstvo.vi ste obavili 20% od planiranih poslova). Dakle. tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda. Ovo nam omogućava da kontrolišemo deo izvršenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajući deo prihoda. MRS –II . da mu roba ne odgovara. Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se proteţe kroz više obraĉunskih perioda – ovo je specifiĉan sluĉaj ( mostogradnja. tako kupac nema osnova da osporava isporuku.Ugovori o dugoroĉnoj izgradnji se bavi ovom problematikom. u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvrĊen. u koliĉini u kojoj je dogovoreno..

Prihodi od kamate – Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. ako raĉunamo rezultat meseĉno i visinu prihoda od kamate ćemo obraĉunavati meseĉno nezavisno od trenutka naplate. Ovo pravilo utvrĊivanja stepena dovršenosti se nudi samo kao mogućnost a ne obaveza. stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ćete dobiti stepen dovršenosti. Imate recimo broj radnih sati. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovišta obraĉuna prihoda. Druga mogućnost je da ako znate kolika je zaraĉunata stopa dobiti po troĉkovima koji su nastali raĉunom više sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doĊete do prihoda. Ukoliko ne moţete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da će on biti ostvaren onda MRS II dopušta da priznate kao prihod iznos koji je jednak troškovima koji su nastali u tom obraĉunskom periodu. da ako ne moţete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad već ne moţete pouzdano utvrditi visinu prihoda. Kljuĉno je da li je kamata kao prihod nastala. Prihod= troškovi+dobitak. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda veţe za dospelost usluge za naplatu. Ovo moţete izraziti i u naturalnim jedinicama.Uzimaju se planirani troškovi da bi se eliminisala eventualna prekoraĉenja. recimo u ugovoru kaţete: provizija se obraĉunava i fakturiĉe meseĉno. ( da dakle postoji mogućnost utvrĊivanja stepena dovršenosti). na kraju meseca ćete imati kamatu za 21 . i u toku proizvodnje vi morate taĉno znati koliki je pripadajući deo troškova svakog skupa aktivnosti. ali već sutra ćete imati kamatu os jednod dana. MeĊutim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odreĊeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo. Prihodi od prodaje usluga – trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvršenja usluge u visini pc te usluge. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips troškovi plus. To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prošlo. I tada vi evidentirate potraţivanje prema principalu i prihod. jer pre nego što uĊete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko će vas to koštati. Tj. Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na troškove 10 000 vaš dobitak bi morao biti 13 000. da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. da je porudţbina deljiva. ugovori sa fksnom cenom). MeĊutim. kod usluga od zastupstva stvar je nešto kompleksnija. Ovde se ne postavljaju ograniĉenja u pogledu duţine tog perioda. Taj prihod se ne moţe vezati za izvršenje jer vi svaki dan vršite poslove zastupanja al nećete svaki dan evidentirati prihode. da se visina prihoda moţe pouzdano utvrditi ( ne mora baš u dinar). to znaĉi da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ćete vašem principalu fakturisati vašu robu. Ako je stopa dovršenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraĉunskog perioda. Ako ste pare dali danas kamata je nula.

10. Naĉelo se bavi time da razgraniĉi ulaganja koja u izvršena u jednom obraĉunskom periodu na ona koja će doneti prihode u budućnosti ( koja nisu utrošena i koja će biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraĉunskog perioda ( koja će kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. Ovo naĉelo se još naziva i naĉelo uzroĉnisti. I ona je rashod perioda u kome je sadrţan odgovarajući deo faktora proizvodnje koji je utrošen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. gore. a da u trenutku njegove realizacije troĉenja prevedemo u rashod.trideset dana. b) Kako se utvrĊuje visina prihoda – odgovori su dati u okviru svakog pojedinaĉnog sluĉaja. godini i vi imate pravo uĉešća u delu tog dobitka. To znaĉi da u toku proizvodnje mi imamo 22 . meĊutim u praksi ga vi na moţete knjiţiti kao dobitak u 2004. Kada se moţe priznati prihod od dividende? ne moţe odmah jer firma u ĉijem kapitalu uĉestvujete ostvaruje dobitak u 2004. Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraĉunskom periodu ali jedan deo će biti potrošen sada a jedan deo će biti trošen tokom narednog obraĉunskog perioda – i automatski imate problem da razgraniĉite koji deo faktora proizvodnje je potrošen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je vaĉ dobitak. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je reĉ o dividendama koje potiĉu iz dobitaka iz prethodna godine. Naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu – za razliku od naĉela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda ĉiji su deo ti rezultati ovo naĉelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraĉunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. godini. Za sada ne postoji bolji naĉin da potrošnju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da trošenja najpre veţemo za proizvod. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uĉinaka. Sve što smo nabavili bilo bi rashod i sve što smo prodali bilo bi prihod – ali u praksi to skoro nikad nije sluĉaj. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu meseĉne obaveze utvrĊivali tako što smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome ćemo koristiti sredstva našeg dobavljaĉa). Prihodi od uĉešća u kapitalu – prihodu su u ovom sluĉaju u vidu dividende u sluĉaju AD ili uĉešće u dobitku u sluĉaju doo. Ovo iz razloga što skupština akcionara odluĉuje o raspodelu ovog dobitka poĉetkom ili sredinom 2005. Kada bi nabavka bila jednaka potrošnji i proizvodnja jednaka – prodaju problema razgraniĉenja ne bi ni bilo.

Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude veća od izdvojenog rezervisanja mi ćemo imati isplatu veću od visine rezervisanja. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaćen. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio). Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ĉija nam visina i rok dospeća nisu poznati na dan bilansa. zakupnine i sl. ali pošto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda – u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. moţe se desiti da naplatite manje od onog što ste procenili. ako je on unapred plaćen imamo potraţivanje – A VR. Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleţite smanjenje imovine i rashod.samo transformaciju oblika imovine. relevantno je da li je taj rashod nastao.). Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata. već u periodu kada smo formirali rezervisanje. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrĊivanje CK. naknadni otpisi potraživanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je moguće taĉno procenimo koliko je od potraţivanja naplativo a koliko ne. Osim razgraniĉenja prema predmetu postoji i problem razgraniĉenja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uĉinka jer im oni nisu uzrok nastanka. Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju već ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali. Zato će rezultat perioda u kom se ova obaveza plaća biti niţi nego što bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali veća rezervisanja. Ovaj problem je sve znaĉajniji jer uĉešće direktinih troškova konstantno opada poslednjih godina i raste znaĉaj indirektnih troškova. On je specifiĉan jer nije nastao u ovom periodu. a u suprotnom imamo obavezu –PVR. što je problem kod dodeljivanja indirektnih troškova baze za dodeljivanje indirektnih troškova zavisi taĉnost obraĉuna CK. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća – već je transformišu. 23 . Što se tiĉe rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti – moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati. taju od sluĉaja do sluĉaja. štete koje su nastale ranije a čiju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajućeg zavoda. I sad. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ćete otpisati. Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat.

u 17 veku se ono javlja kao opšti zahtev i od tada mu znaĉaj raste – danas je on u obliku MRS 36 – ObezvreĊenje imovine. Ovim se obezbeĊuje da nam periodniĉni rezultat bude oprezno odmeren. Cilj naĉela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u buduće obraĉunske periode. iako ta roba još nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati – u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraĉunski period. on se bavi konkretnom primenom naĉela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. već da se moraju uzeti u obzir i one rashode.Postoje i rashodi bez protuĉinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moţete nadoknaditi. a kodifikovano je u 17 veku. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode – valonizuje se po vrednosi po kojoj se moţe prodati). 11. Vremenom je prošireno polje imovine na koje se ovo naĉelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze. troškovi neiskorišćenog kapaciteta ( da podsetimo troškovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ). Naĉelo je vremenom dobijalo na znaĉaju. Naĉelo impariteta – je veoma staro naĉelo. 24 . iz razloga opreznosti. ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka. Dobici Realizovani Gubici Realizovani Nerealizovani Naĉelo realizacije Naĉelo impariteta Prvobitno je naĉelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe ĉinile najveći deo imovine jednog preduzeća. dati pokloni i sl. bez obzira da li su ili nisu trţišno realizovani. Dakle. koji su nastali u tom tekućem periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda – dakle. To znaĉi da je primećeno da nije dovoljno da rashodima tekućeg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekućim prihodima. Takvi su npr.

Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreĎujemo gubitke? Prema naĉelu niţe vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je niţa od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV – tj. Dakle. I drugo. To nije likvidaciona vrednost – kada hitno moram sutra da prodam. Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. Treba uzeti u obzir i troškove prodaje. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje. Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znaĉi da ćemo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrţane u imovini – objektivirati. dnevne vrednosti po kojima se moţe prodati.Kada je moguće primeniti ovo načelo? Naĉelo impariteta se moţe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski trošak. Prema naĉelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda – ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ĉime se obezbeĊuje oĉuvanje kapitala ( tako što se ne iskazuju precenjeni dobici). ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvrĊen i priznat. Na kojim pretpostavkama počiva utvrĎivanje gubitaka prema načelu impariteta? Gubici utvrĊeni po naĉelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeĊu vrednosti u knjigama i dnevne TV. NV=100 din 25 . Naĉelo impariteta se pita – za koliko ja tu imovinu mogu unovĉiti a ne ponovo nabaviti. ne moţe primeniti ovo naĉelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. Primena ovog načela nije u skladu sa načelom uzročnosti. Treba proveriti na trţištu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. Treba proveriti moţe li se ona prodati najmanje po NV. za utvrĊivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na trţištu nabavke nego vrednosti imovine na trţištu prodaje – za koliko mogu da prodam. Ova vrednost je po pravilu niţa od one po kojoj se ta imovina moţe ponovo nabaviti. to znaĉi da se za stavljanje bilansa likvidacije npr. cena ponovne nabavke.

2. Ali nedovršena proizvodnja najĉešće nije predmet prodaje pa imamo problem. Ali po pravilu varijabilni prodajni troškovi postoje. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV veća od CK. FV=800 din 26 .PV=101 din vtp. 3. Zato na CK moramo dodati varijabilne troškove prerade – da bi nedovršena proizvodnja postala gotov proizvod. CK=600 din Var T. Prerade= 180 din Got. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK. p.=0 Nema gubitka.=780 din Sada to uporeĊujem sa neto PV gotovih proizvoda. Zato NV treba uvećati za taj iznos. Zalihe nedovršene proizvodnje se vode po CK.

Vtp=20 din Neto PV=780 Pošto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda nećemo ni zaraditi ni izgubiti ovde. Treba uzeti u obzir i varijabilne troškove prerade. Gubici u zalihama materijala. Materijal nije namenjen prodaji već preradi. Zalihe materijala se vode po NV. Pa tako . imamo 1300 kg. ali to je retko tako. Na zalihama 31. Pretpostavićemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal – i da uzmemo dva ništa se ne menja sem raĉuna.varijabilni troškovi prodaje =Neto PV = = = 6000 din 400 din 5600 din 27 .12. NV materijala ( za 1000kom) =1500 kg*2 din =3000 din =1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni troškovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din 3500 din 1000 din 4500 din PV ( po komadu je 6 din) . 4. Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliĉini imali taĉno onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. pa mi moramo da utvrdimo koja će biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). Zato moramo utvrditi koliko će nas koštati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala.

Ovo se naziva raĉun ostatka – šta mi ostane kada pokrijem sv i sve troškove koje je to sredstvo izazvalo. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A).U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraĉunata CK manja nego neto PV. Na dan 31. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su veće i koliko od njih moţete proizvesti proizvoda tj. A varijabilni troškovi prodaje po komadu 1 din. Dakle moramo sabrati koliko će nam ta imovina u prvoj. Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moţemo porediti sa dobitkom jedne godine jer ćemo tu imovinu koristiti u više obraĉunskih perioda. Varijabilni troškovi prerade iznose 0.5 kg materijala A i 0. Sadaĉnja vrednost imovine + sadašnja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednošću prihoda koje će korišćenje tog sr dati. i petoj godini doneti prihoda.3 materijala B. ali – vodeći raĉuna o vremenskoj vrednosti novca – treba ih svesti na danaĉnji dan. II i III godini) 28 . Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti troškova niţi od diskontovane vrednosti prihoda – onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I. UtvrĊivanje gubitaka u stalnoj imovini – opremi ( postrojenjskoj imovini).. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. Dodatne Sliţe samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama.. SV Prihodi Rashodi =5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I. Ovde imamo sledeći problem – nećemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moţemo raĉunati njenu NV i neto PV. Primer: preduzeće proizvodi jedan proizvod.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B.3 din po komadu. PV po komadu je 7 dinara. 5. Proseĉna NV materijala A je 2 din. drugoj. proseĉna NV materijala B je 5 din. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala – iz razloga opreznosti.

Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepoštovanja ili kršenja naĉela jasnosti. stalna na nematerijalna. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena – ako za njenu isplatu treba izdvojiti veći iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uvećati za taj iznos. recimo 5% godišnje. Bilansni delikti Nastaju kao posledica nepoštovanja naĉela urednog balansiranja. a obrtna na zalihe. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuĉke i odluke koje su povoljne za ns a štetne za korisnike. I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje rašĉlanjena. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti obaveza. To znaĉi da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani taĉno ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. Zamagljeni bilans se moţe otkriti tako što ćemo proveriti da li su poštovana sva pravila koja traţi naĉelo jasnosti. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti potraţivanja.Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloţena sredstva za 3 godine. 6. poslovna na stalnu i obrtnu. Ako se oĉekuje niţa naplata od iznosa na koje poraţivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. SV potraţivanja na dan bilansa se uporeĊuje sa iznosom oĉekivane naplate. materijalna i finansijska ulaganja. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 – zamagljivanje bilansa kao lakši bilansni delikt i 2 – falsifikovanje bilansa kao teţi bilansni delikt. potraţivanja i gotovinu. 29 . 7. To znaĉi da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne.

Problem je dokazivanje namere – mislili smo da smo dali sve što je vaţno ili Nismo znali da to treba – ali neznanje ne oslobaĊa. Falsifikovanje bilansa Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teţim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. Ovde je prekršeno naĉelo istinitosti. Neto principom se uskraćuju vaţne informacije. Korišćenje bruto principa je takoĊe bitno. teško je dokazati nameru sastavljaĉa da taj bilans bude zamagljen. Ovo je najĉešći naĉin zamagljivanja bilansa.Vaţno je i davanje pravih naziva. davanje pogrešnih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa. Zbog toga što korišćenjem falsifikovanih izveštaja mogu nastati ogromne štete po poverioce i investitore. Kod nas je to i dalje privredni prekršaj. Nije teško dokazati daje bilans zamagljen. vi je morate prezentirati. Postojanje ovog delikta ćete ustanoviti tako što ćete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrĊena u skladu sa naĉelima: naĉelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno – neću otpisati ono što moram ili otpisaći vuĉe nego što moram). Ako napomene ne sadrţe sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. da li bilans sadrţi fiktivne pozicije. Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netaĉno iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. zakonodavac mora propisati visoke kazne. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vaţna za korisnika. 30 . naĉelo potpunosti. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veću nego što imamo i rezultat veći nego što smo ostvarili.

Kod nas su još od 96 god poĉela usklaĊivanja raĉunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU.Konceptualni okvir MRS UreĎuje pitanja kao što su: 1 – na koji način je MeĎunarodni komitet za račuvodstvene standarde definisao ciljeve izveštavanja 2 – koga je odredilo kao korisnike 3 – od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraživanju u skladu sa MRS.. ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prošle godine i sada se moţe naći na sajtu ministarstva finansija. Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaĊaje za koje ne postoji poseban MRS. i 4 – koja su ti načela inkorporirana u MRS i 5 – koje su kvalitativne odlike FI prema MRS. te je kod nas raĉunovodstvena praksa razvijana na postulatima 31 . Postojali su prevodi u okruţenju u Republici Srpskoj. Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znaĉi ovo do sad su bili MRS a ovo su meĊunarodni standardi raĉunovodstvenog izveštavanja – ima ih 36.. Problem je sledeći: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego što je donet prevod. da su se MRS poĉeli primenjivati od prošle godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzeća poĉinju da ih primenjuju od ove godine. Kada je reĉ o našoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI. Federaciji. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poĉivaju MRS da bi sastavljaĉi FI mogli da razumeju sam standard. To ĉto je prevod kasnio dovelo je do toga da raĉunovoĊe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS. Hrvatskoj.

raĉunovodstvene teorije i prakse Evrope. Još se kaţe da FI pokazuju i promene u finansijskom poloţaju. Finansijski poloţaj upućuje na izvore – kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izmaĊu aktive i pojedinih izvora. izveštaj o promenama na kapitalu. Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloţaj. to su bilansi koji se sastavljaju godišnje i polugodiĉnje i koji su namenjeni ĉirokom krugu korisnika. Ali kada se kaţe da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreĊenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moţete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća. Znaĉi oni moraju biti napravljeni tako da je to moguće. Iz jednog FI nećete moći da sagledate promene. Ti FI opšte namene obuhvataju bilans stanja. To znaĉi da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI. ciljevi sastavljanja FI definišu se kvalitativne karakteristike FI odreĊuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odreĊuju se koncepti odrţanja kapitala. odnos izmeĊu poslovne i neposlovne imovine. sastav stalne i sastav obrtne imovine). Imovinski poloţaj je uvid u strukturu imovine preduzeća ( odnos stalne i obrtne imovine. Konceptualni okvir ureĊuje: 1234ciljevi finansijskog izveštavanja tj. te izmeĊu toga što smo do sad primenjivali i onoga što se sad uvodi – ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima. Vrlo ĉesto se nazivaju i izveštaji opšte namene – oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloţaj preduzeća. Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donošenje odreĊenih poslovnih odluka – uprava uvek moţe da zahteva dodatne informacije. izveštaj o tokovima gotovine i beleške uz FI. on pruţa u najboljem sluĉaju podatke ta dve uzastopne godine – što nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. bilans uspeha. 32 . Kada je reĉ o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba reći da su to redovni FI pojedinih preduzeće i grupa preduzeća. iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina.

poloţaj da dokuĉimo koliko je firma sigurna. Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski položaj želimo da dokučimo? Zanima nas sigurnost firme.. ali uzimamo i podatke o kapitalu. Vaţno je koliki je kapital angaţovan da bi taj prihod bio ostvaren – stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspešnosti firme. ţelimo kratkoroĉno da proverimo moţe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoće li biti u stanju da odgovori svojim obavezama. da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuĉke da li je taj finansijski poloţaj zadovoljavajući. sposobnost generisanja gotovine i zašta ona tu gotovinu koristi. 33 . ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima. koliko su naša ulaganja sigurna. rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloţaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnošću uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. Znaĉi vršimo uvid u f. Šta obrazuje finansijski položaj jednog preduzeća? Elementi finansijskog poloţaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika – rezidualna veliĉina. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu. Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom poloţaju firme.Ciljevi finansijskog izveštavanja: Smatra se da FI treba da pruţe korisnicima razliĉite podatke za donošeje odluka.. pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda. prihodima. Čime je odreĎen prinosni položaj? Prinosni poloţaj je odreĊen rezultatom. hoće li firma biti u stanju da kapital koji smo uloţili koristi i uvećava. njena likvidnost i solventnost.

Znaĉi. Dakle. Napomene pruţaju podatke o: 1normativnoj osnovi sastavljanja FI – da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. Šta je zadatak Izveštaja o novčanom tolu? On je novijeg datuma. da neto gotovinski tok bude ĉak negativan. Ili smo zaduţeni najviše što moţemo pa naša šansa sa ostvarimo dobitak neće biti do kraja iskorišćena jer nemamo sopstvenog kapitala. imovinski i rentabilitetni položaj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloţaj će se popravljati ili odrţavati. postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloţaj. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odrţi tekuću likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka – neto novĉani tok u odnosu na dobitak. Pa ovaj prvi. desiće se da firma iskaţe dobitak a da nema dovoljno gotovine. 34 . Dakle. To se ne podrazumeva već vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. I otuda treba voditi raĉuna i o jedno i o drugom. Ako smo jako zaduţeni opadaće nam rentabilitet jer smo opterećeni visokim rashodima na ime kamata. Ĉućete poslovne ljude kako kaţu: raĉunovoĊe mikaţu da mi firma dobro radi – a para nigde! To je zato što se novĉani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku.Da li su povezani prinostni. a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva. ali i finansijski poloţaj moţe da utiĉe na rentabilitet. da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina troši. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke što je izriĉito zabranjeno. izmeĊu prinosnog i finansijskog poloţaja postoji ta vrsta veze. One zamenjuju negdašnji aneks ali su šire od aneksa. da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novĉani tok. Prvi je da pokaţe sposobnost preduzeća da stvara gotovinu i drugo. Desiće se i obrnuto. Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene. Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju – to je nešto vaţno i što treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. ako firma posluje sa gubitkom on će se kvariti. jer MRS znaĉe odreĊeni kvalitet.

Ili. mogućnosti naplate i sl).. Vaţnost informacije merimo visinom štete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao. U FI morau biti sve informacije koje su vaţne za većinu korisnika FI. Za zaposlene to su plate. Neke informacije postaju vaţne tek kada glase na veliki iznos. Tamo gde MRS nudi opciju vi formulišete svoju raĉunovodstvenu politiku koju morate naznaĉiti u Beleškama. Vaţna je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. Problem koji naše raĉunovoĊe je taj što menadţeri jako malo znaju o raĉunovodstvu i podcenjuju ga. jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraţivanja – koji je rok. Npr. 2vaţnost – moraju sadrţati sve vaţne informacije – mi nemamo posebno naĉelo koje odgovara ovom zahtevu. otpoĉeli ste proizvodnju nekog proizvoda vaţno vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. Ĉinjenica da se neki podatak moţe teško razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. Pa ako bi šteta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija vaţna i mora se uneti u FI. ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI. u proizvodnom preduzeću pozitivne i negativne 35 . vaţno vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. Kako mi da odredimo koja je informacija vaţna? Svaka grupa korisnika ima svoje viĊenje toga koje su informacije vaţne. U velikim firmama menadţeri su edukovani iz oblasti raĉunovodstva. naki imaju i sertifikate ovaĉćenih raĉunovoĊa – ne zato što su ludi za raĉunovodstvom već zato što su svesni da bez podataka iz raĉunovodstva ne mogu biti uspeĉni. On kaţe da FI moraju imati sledeće odlike: 1razumljivost – pretpostavlja poštovanje naĉela jasnosti. Npr. Na sastavljaĉima je da te FI sastave tako da ih drugo struĉno lice moţe bez teškoća razumeti. znaĉi u Beleškama se rezultat firme rašĉlanjava na rezultat koji potiĉe iz svake od tih delatnosti ili teritorija. FI se smatra razumljivim aako ga moţe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raĉunovodstva..2primenjenim raĉunovodstvenim politikama – mnoga preduzeća raĉunovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. 3pretpostavkama na kojima FI poĉivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard. Konceptualni okvir MRS izriĉito kaţe da odgovornost za razumevanje FI pored raĉunovoĊa snose i korisnici FI. Mi se pritom pitamo kolika bi šteta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao. beleške iz godine u godinu treba da imaju istu sadrţinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Beleškama a ne samo u FI 6o segmentima preduzeća ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 – FI nje po segmentima i zahteva da velika preduzeća izveštavaju po uţom organizacionim delovima. Vaţnost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. Sadrţina beleţaka je razliĉita u zavisnosti od pozicije na koju se beleška odnosi ipak. U takvom sluĉaju podatak se neizostavno mora iskazati. bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu – FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podruĉjima na kojima firma posluje). za investitore dobit i dividenda. FI znaĉi nisu namenjeni laicima.

ali ako one u nekom obraĉunskom periodu dostignu veliki iznos – onda taj visoki iznos daje znaĉaj toj nformaciji. Nećete reći da ste drugi nego ćete reći da ste prvi do prvog. Uporedivost je jedini naĉin da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloţaja preduzeća. Postoji još jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraţava suštinu – prednost date suštini. 4uporedivost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela kontinuiteta ili stalnosti. pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Vi niste pravni vlasnik. opreznosti. A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vaţne bez obzira na iznos na koji glase. vi ćete reći sve ali ćete reći teako da onaj ko ĉita tu informaciju da veći znaĉaj neĉemu što nije vaćno a u drugi plan stavljate nešto što je vaţno. vi ćete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita. Kada se radi o opreznosti traţi se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite niţim a obaveze i rashode u većim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat.da budu uporedivi izmeĊu razliĉitih preduzeća. ako znamo ko je kupac i koliki će biti prihod i sl. Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego što je proizvod predat kupcu. da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom. Sledeći uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. istinitosti. Znaĉi. vi to ĉinite zato da biste poštovali suštinu a ne formu ( npr. Jako je vaţno da sastavljaĉ FI iznosi ĉinjenice. sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit.kursne razlike nisu preterano vaţne. Isto je i kada preduzeće uzme sredstva i izing – takva sredtva treba ukljuĉiti u imovinu firme. Uporedivost traţi da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda i . Ali vi jeste ekonomski vlasnik – vi ubirete sve koristi od korišćenja tog automobila i snosite sve troškove i rizike korišćenja tog automobila. Takva informacija ne moţe biti pouzdana. Kada poredimo FI iz tri razliĉite godine mi moţemo videti kako to preduzeće posluje. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaĊaje o kojima izveštavate. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvršite procenu ( što se non-stop ĉini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. 3pouzdanost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela potpunosti. Zatim se traţi da informacija bude neutralna a ne navijaĉka. da izmeĊu suštine i forme postoji saglasnost – da je to to.). Koliko god da vam se ĉini da sastavljaĉi neće imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. To znaĉi da procenjivanje mora biti zasnovano na što većem broju podataka i da procena bude objektivna – a to znaĉi da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo struĉno lice. Jer oni ĉesto moraju da traţe ravnoteţu izmeĊu kvalitativnih odlika – moţe da se 36 . To je npr sluĉaj kod kupovineauta na kredit.

ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to više neće biti vaţno. vaţno mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je vaţno da informacija bude pouzdana. koliko treba ĉekati da bi informacija dobila na taĉnosti a da ne izgubi na znaĉaju. Ĉinjenica da proizvodnja nekog vaţnog podatka košta nemoţe biti razlog da taj podatak ne bude proizveden.desi da neke odlike budu u koliziji.da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik neće videti suštinu i . . FI budţetskih korisnika ( javna preduzeća) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi. Da li mogu sada da je objavim. 2) druga pretpostavka na kojoj poĉivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja – going concern princip 37 . Tu dakle ima neke pravde. Dve su polazne premise finansijskog izveštavanja: 1) da FI treba da sadrţe samo posledice dogašaja koji su nastali – naĉelo nastanka poslovnog dogaĊaja. a FI privatnih preduzeća na obraĉunskoj osnovi. Proizvodnja informacija košta. Firme snose troškove sastavljanja FI. a koriste tuĊe informacije. znam da je informacija vaţna i hoću da je pruţim. posle moţe da se ispostavi da ona nije taĉna. Npr.. Znaĉi da to odgovara stvarnom stanju. Treba voditi raĉuna o vaţnosti i ekonomiĉnosti. Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog. Kada birate informacije koje suvaţne morate voditi raĉuna o dva kriterijuma: . da je ne objavim. Jer postoji i gotovinska osnova za FI. Ili. Da li dati prednost pouzdanosti ili vaţnosti? Nema taĉnog i pogrešnog odgovora. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. ali nisam sigurna do kraja u njenu taĉnost. U FI će biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaćeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraĉunska osnova.. Morate proceniti visinu moguće štete u jednom i drugom sluĉaju.da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi. Ne moţete reći: o da bismo do tog podatka došli to košta.da vodite raĉuna da izmeĊu koristi od te informacije i troška postoji srazmeran odnos. P sad. imovinskog i prinosnog poloţaja preduzeća.

prva tri se iskazuju u bilansu stanja. Kada govorimo o finansijskom poloţaju mislimo na odnos sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala. koliko je tu poslovne a koliko neposlovne imovine (ranije su firme imale znaĉajan deo neposlovne imovine – ona se sad u 38 . prihode i rashode). U FI se vrĊi rašĉlanjivanje pojedinih elemenata. Nigde ne piše primenite to i to naĉelo. a druga dva u bilansu uspeha. već se ti standardi grade na naĉelima o kojima smo priĉali. MRS nisu pravila već primena pravila/naĉela na odreĊene poslovne dogaĊaje. obaveze. Finansijski je zapravo odnos izmeĊu izvora meĊusobno i odnos izmeĊu izvora i pojedinih segmenata aktive. Ĉak ni MRS 36 – Imparitetno obezbeĊenje imovine – ne spominje naĉelo impariteta iako je svakom ko ĉita konceptualni okvir jasno da taj MRS poĉiva na tom naĉelu. Rašĉlanjivanje se vrši tako da se zadovolje informacione potrebe korisnika FI. Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim trţištima. kapital. Sva naĉela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naĉela ili kao kvalitativne odlike. njihova razlika je periodiĉni rezultat. Stalni Kapital = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze Stalni kapital – Stalna imovina = neto obrtni fond Prinosni poloţaj preduzeća je odreĊen veliĉinom i meĊusobnim odnosom prihoda i rashoda. da li je to dovoljno da znate? Koliko od toga je stalna imovina a koliko obrtna.Postoji još nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) b) c) d) e) poštovanje naĉela opreznosti. Elementi FI Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uĉinci po imovinu preduzeća pri ĉemu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obeleţjima (da li su ostavile posledice na imovinu. na roĉnost pozajmljenog kapitala. Ako bi vam neko rekao da Aktiva ove firme iznosi 1000000e. a u okviru njega naĉelo realizacije i naĉelo impariteta naĉelo uzroĉnosti – to je naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja naĉelo doslednosti to je naĉelo kontinuiteta i naĉelo bilansnog identiteta. Iz imovine. obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloţaj preduzeća. Zakonska obaveza o primeni MRS je sraĉunata na obezbeĊivanje uslova za zaštitu investitora i poverilaca. na odnos izmeĊu stalne imovine i sopstvenog kapitala.

Obaveza se definiše kao sadašnja obaveza. . Nešto što preduzeće poseduje da bi bilo sredstvo mora da zadovolji ova tri uslova. Od tog resursa se u budućnosti oĉekuju ekonomske koristi. Sredstvo predstavlja resurs koji je pod imovinom preduzeća. a niste ga zaštitili. Obrtna imovina se dalje rašĉlanjava na zalihe. odmarališta i sl. Vi nemate veliki izdatak i od njega oĉekujete neke buduće koristi – ali da li imate kontrolu? Nemate. Kaţe se da kontrola postoji kada moţete prisvojiti sve koristi i kada snosite sve rizike. potraţivanja i gotovinu. Sva tri uslova moraju biti ispunjena da biste nešto smatrali sredstvom. naroĉito kada je reĉ o nematerijalnim ulaganjima (licencom. Npr vi šaljete radnika u inostranstvo na obuku. Kapital je višak sredstava u odnosu na obaveze. od stepena otpisa stalne imovine. tj do odliva resursa koji će preduzeću donositi ekonomske koristi – što su sredstva. To znaĉi da raste znaĉaj intelektualne svojine. Nepostojanje kontrole je razlog da taj izdatak ne moţete tretirati kao sredstvo. Pošto je kapital rezidualna veliĉina. situacija nije baš ĉista. imenom proizvoda) 39 . Ili ako imate patent (pronalazak) i imaćete koristi.) Odnos stalne i obrtne imovine najviše zavisi od delatnosti preduzeća.postupku privatizacije najlakše proda i to hoteli. To je resurs koji je posledica prošlih dogaĊaja. SREDSTVA Prošli dogaĊaji koji mogu dovesti do sredstava su ili nabavka ili izgradnja ili poklon. na imaterijalnu i materijalnu imovinu – ova podela zavisi od delatnosti. vi ga ne moţete zadrţati u preduzeću protiv njegove volje. ako nešto nije sredstvo onda je to rashod i to rashod perioda. Drugi uslov znaĉi da sredstvo nije nešto što ćete kupiti već nešto što ste već kupili ili dobili na poklon. To znaĉi da se u bilansu stanja ne mogu naći buduće obaveze. Prvi uslov znaĉi da preduzeće ubira sve koristi od posedovanja tog sredstva i snosi sve troškove i rizike koje to sredstvo nosi. patentom. Bez obzira o kakvoj se imovini radi MRS je definišu kao sredstva. U okviru stalne imovine se vrše rašĉlanjivanja na finansijsku imovinu. vi onda nemate sredstvo jer nemate kontrolu nad njim. Ali ponekad kada u preduzeću treba da odluĉite da li je nešto sredstvo. Bez obzira da li se radi o SI ili Ob imovini MRS definišu sredstva na opšti naĉin: 1. sada ćemo govoriti o obavezama: . 2. Treći uslov znaĉi da će u budućnosti donositi neke ekonomske koristi – prihode. zaštitnim znakom. Obiĉno se kontrola. Danas uĉešće imaterijalne imovine raste pa i pretiĉe materijalnu imovinu. 3.Mora biti izvesno da će te obaveze u budućnosti dovesti do odliva sredstava u budućnosti.

kad je vršena zamena maraka za evro svi smo morali da platimo odreĊenu proviziju. To je dakle kada odustajete od neĉega što je uobiĉajeno. Ali ne uvek. OBAVEZE (def. nemate kontrolu. Izdatak nije sredstvo kada ne ispunjava neki od navedena tri kritirijuma. i ona sredstva koja sluţe za proizvodnju nose nam buduće ekonomske koristi. A kada izdatak nije sredstvo onda pripada rashodima. pa su menadţeri nekih banaka rekli da oni koji drţe 10000maraka duţe od 30 dana pre dana zamena mogu izvršiti zamenu bez plaćanja provizije. obaveze za PDV. Najveći broj obaveza koje preduzeće ima su obaveze iz ugovora – obligacione: obaveze prema radnicima. 40 . Ta ušteda u troškovima jeste ekonomska korist jer ima sposobnost aktiviranja – to znaĉi da zadovoljava uslve da bude kvalifikovana kao sredstvo. Isto je kod izjave pri reklamiranju proizvoda da će svi proizvodi kod kojih se javi kvar biti zamenjeni novim. posledica rekonstrukcije je smanjenje troškova u odnosu na troškove koje je ta mašina izazvala pre rekonstrukcije. prihod nije jedina ekonomska korist. Ĉak i uštede u troškovima mogu biti ekonomska korist. Ima obaveza koje proistiĉu iz uobiĉajene poslovne prakse: npr. Svako ko je ispunio taj uslov mogao je da izvrši konverziju bez plaćanja provizije. dobavljaĉima i sl.. I ako neko sredstvo koristim za izmirenje obaveza tad vrednost izmirene obaveze pokazuje visinu ekonomske koristi koje mi je to sredstvo donelo.uspostavlja zakonskom zaštitom – jer samo tako mogu tuţiti nekoga za neovlašćenu upotrebu – znaĉi imam kontrolu. obaveze za carine. kada se obaveţete da ćete kupcu vratiti novac ako vam on vrati proizvod u roku od 15 dana u sluĉaju da nije zadovoljan. ili da odustajete od neke provizije. Npr uradite rekonstrukciju mašine. Jedna izjava menadţmenta moţe biti izvor obaveze: npr. Izvor obaveze je zakon. Šta je ekonomska korist? Jeste prihod. ali da li je uvek i samo prihod? Šta je ekonomska korist od materijala? Ja ne neću da ga prodajem. Ako neko sredstvo razmenim za neko drugo sredstvo i to jeste ekonomska korist. imate zadatak. Ako niste zaštitili. To znaĉi da postoje sredstva koja nisu izazvala izdatak – poklon. gore): Sadašnja obaveza postoji kada vi imate duţnost ili odgovornost da nešto uradite na odreĊeni naĉin ili kad ste se obavezali da nešto ne uradite (npr neću vam naplatiti proviziju ako kod mene drţite depozit duţe od trideset dana – i to je obaveza) . Dakle. Da li su izdatak i sredstvo isto? U najvećem broju sluĉajeva sticanje sredstava izaziva izdatak.. ali ni mašine. To su npr obaveze za poreze na dobit. jer ga u tom sluĉaju trampe koristim kao novac i razmenjujem za sredstvo koje je meni potrebno. ja ću da ih koristim u daljoj proizvodnji proizvoda koji će doneti prihod.

neposlovni i vanredni. rezultat koji nastaje po osnovu upravljanja novĉanim sredstvima i rezultat koji nastaje po osnovu vanrednih dogaĊaja.Izvršenje obaveze ne mora biti praćeno isplatom. Ovo zato da bi se razultat podelio na rezultat iz poslovne aktivnosti (poslovni prihodi – poslovni rashodi). za iskazivanje ostalih prihoda i rashoda dopuštena je primena neto principa jer nisu osnova osnovne aktivnosti firme. Prihodi: Uspeh preduzeća je odreĊen prihodima i rashodima. a u saglasnosti sa poveriocem. U MRS I traţi se da se na poslovne prihode i rashode primenjuje bruto princip. finansijski. da se naše obaveze prema svim poveriocima smanje za odreĊeni iznos onda će to takoĊe dovesti do smanjenja naših obaveza) ili njihovim gubitkom (poverilac gubi pravo na naplatu potraţivanja njihovim zastarivanjem). Prihodi su povećanja ekonomskih koristi. Kapital: A=O+K Visina kapitala zavisi od vrednovanja A i O. tj povećanje sredstava tokom obraĉunskog perioda ili smanjenje obaveza koje imaju za posledicu povećanje kapitala osim uplata kapitala od strane vlasnika. zamenom za neku drugu obavezu – npr pretvaranje obaveza prema dobavljaĉima u meniĉne obaveze ili konverzijom kratkoroĉnih kredita u dugoroĉne kredite. 41 . Rashodi: Rashodi su sva smanjenja sredstava tokom obraĉunskog perioda ili povećanje obaveza koje ima za posledicu smanjenje kapitala osim isplata kapitala koji je isplaćen vlasnicima. obaveze mogu npr biti ispunjene prenosom sredstava. Dividende nisu rashodi već elementi raspodele rezultata. Gore smo rekli kako se rašĉlanjuje kapital. finansijske i vanredne aktivnosti – tj poslovni. odricanja poverilaca svojih prava (nekada se poverilac moţe odreći dela svog potraţivanja ili ako sud na naš zahtev donese odluku. rezultat koji potiĉe iz aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem ali nisu posledica prodaje uĉinaka. Prihodi i rashodi se dele na poslovne. pruţanjem usluga. pretvaranje obaveza u kapital (kada banka pristane da kredit izmiri prihvatanjem akcija preduzeća).

Proceniti znaĉi odrediti vrednost elementa. Isto vaţi i za rashode. Da su nastali. U najvećem broju sluĉajeva mi moţemo bez teškoća da odredimo vrednost sredstava. Povezanost elemenata: Kada priznajete prihod šta istovremeno morate priznati? Šta je posledica nastalog prihoda? Setite se definicije da kada priznajete prihod vi morate priznati ili povećanje sredstava ili smanjenje obaveza. ne moţemo da sastavimo ni jedan FI a da ne izvršimo neke procene. To je još jedna potvrda veze izmeĊu bilansa stanja i bilansa uspeha. Sistematska osnova je postupak ĉija su pravila unapred definisana. Razlika izmeĊu NV i otpisane vrednosti daje nam sadašnju vrednost. Vrednost nekih elemenata kao što su sredstva utvrĊuje se putem postupka sistematskog otpisivanja na jednoj sistematskoj racionalnoj osnovi. obaveza. Revalorizacija je postupak koji treba da neutrališe uticaj inflacije na FI i da doprinese odrţanju uloţenog kapitala – mi ţelimo odrţati realnu vrednost kapitala. Da postoji kontrola nad njima. Prema tome otpisivanjem ne odreĊujemo samo visinu prihoda i rashoda. Poslednje dve stavke su za sve pozicije osim za kapital koji je rezidual. Procenjivanje je sastavni deo sastavljanja FI. tj kupovnu snagu kapitala. Te procene ne smeju da umanje kvalitet FI. Da donose ekonomsku korist. Koji su uslovi da bi elementi bili uneti u bilans? Da su rezultat prošlih dogaĊaja. Tako se otpisuju stalna sredstva. prihoda i rashoda. Priznati ili bilansirati element znaĉi bilansirati ga kao prihod ili 42 . Da se vrednost svakog elementa moţe pouzdano proceniti. Osnove za procenjivanje: Rekli smo da nekad postoji problem procene – odreĊivanja vrednosti elemenata.Održanje kapitala Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Na racionalnoj osnovi – znaĉi da visina otpisa mora odraţavati stvarno smanjenje vrednosti tih sredstava. a da se to ne bi desilo one moraju biti objektivne. mi time odreĊujemo i vrednost sredstava. kada priznajete rashode morate priznati ili smanjenje sredstava ili povećanje obaveza. Svaki rashod će smanjiti neto imovinu tj kapital smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza i svaki prihod povećava kapital povećanjem imovine ili smanjenjem obaveza. Ponekad se do vrednosti nekih elemenata moţe doći samo procenom.

pitanje je koliko treba da bude rezervisanje koje ćete danas formirati da biste za 15 godina isplaćivati i tu sumu – znaĉi moramo utvrditi sadašnju vrednost te obaveze). Dobitak je u tom sluĉaju jednak razlici izmeĊu prihoda i rashoda utvrĊenog na osnovu njihovih nominalnih stopa. Ali ne postoji FI koji je sastavljen samo na bazi istorijskog troška nego se u jednom FI koriste ponekad svaka od ovih vrednosti. Pa ako istorijski trošak koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je vrednost u knjigama na dan bilansa niţa od njihove trţišne vrednosti. Sadašnja vrednost (ne mora biti sadašnja vrednost OS već moţe biti diskontovana vrednost nekog sredstva – i to razlika izmeĊu SV prihoda i rashoda koje to sredstvo izaziva – npr formirate rezervisanje za penzije svojim radnicima koje ćete isplaćivati tek nakon 15 godina.imoviu odnosno prihod ili rashod. moguće je da u nekom FI budu korišćene sve ove vrednosti a da to en bude u suprotnosti sa pravilima procenjivanja. Tekući trošak (dnevna vrednost imovine na dan sastavljanja FI). Koncepti kapitala: Koncepti kapitala koji su u osnovi redovnog finansijskog izveštavanja (ima ih 3) su: 1. Konceptualni okvir i MRS ne insistiraju na jednoj vrednosti već nude ĉitav set vrednosti: Istorijski trošak (NV ili CK). Dakle. 2. Koncept realnog odrţanja kapitala i 3. Ostvariva trţišna vrednost (vrednost po kojoj se sredstvo moţe prodati). I konaĉno SV za neke od obaveza ili imovine. 1) Koncept nominalnog odrţanja kapitala Zbog ĉega je vaţno koji je koncept odrţanja kapitala u osnovi FI? Koncept odrţanja nominalnog kapitala je zahtev da menadţment odrţi nominalnu vrednost kapitala uloţenog u preduzeće i smatra da je kapital odrţan ako je nominalni iznos kapitala na kraju perioda jednak onom na poĉetku perioda. Koncept fiziĉkog odrţanja kapitala ili koncept odrţanja supstance. dnevnu vrednost koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je TV kod imovine niţa a kod obaveza viša od dnevne vrednosti. Koncept nominalnog odrţanja kapitala. Konceptualni okvir ne preferira posebno ali se u najvećemo broju MRS kao osnova za procenjivanje pominje istorijski trošak. To znaĉi da vi verujete da je kupovna snaga 43 . Ako imam nameru da otuĊim nešto od imovine pravila procenjivanja zahtevaju da je moram vrednovati po ostvarivoj trţišnoj vrednsti tj u visini mogućeg unovĉenja. A procenjivanje znaĉi kako priznatom elementu odrediti vrednost.

Oni koji primenjuju MRS samo ako je kumulativna stopa inflacije za poslednje tri godine veća ili jednaka 100% imaju pravo primene MRS 29 odnosno smatra se da preduzeće posluje u hiperinflatornim uslovima. Dakle. Tada bi koncept nominalnog odrţanja kapitala obezbeĊivao odrţanje realnog kapitala. Kada bismo imali stabilne uslove bilo bi nam potpuno svejedno koji ćemo standard primeniti. Veoma je teĉko operacionalizovati ovaj koncep. Kapital se smatra odrţanim ako proizvodna sposobnost na kraju perioda je jednaka proizvodnoj sposobnosti preduzeća na poĉetku perioda. ali brojni delovi imovine će biti vrednovani po istorijskom trošku kao i rashodi. U konceptualnom okviru se ne preferira ni jedan koncept ali najveći broj standarda se bazira na konceptu odrţanja realnog kapitala. Princip vrednovanja koji odgovara ovom konceptu je vrednovanje po tekućem trošku tj dnevnim vrednostima. Znaĉi vi ćete za vrednovanje imovine i obaveza uvaţiti istorijski trošak. Kada je reĉ o finansijskom izveštavanju i odrţanju kapitala onda sastavljaĉi FI i menadţment preduzeća imaju ozbiljan problem: vi nemate pravo na revalorizaciju po MRS.. znaĉi kada postoji inflacija ali ne hiperinflacija (ovaj MRS15 će biti ukinut i biće zamenjen). 2) Koncept realnog odrţanja kapitala Ovaj koncept ima za cilj oĉuvanje kupovne snage kapitala uloţenog u preduzeće. Ali nije tako. To znaĉi da će vam finansijski rezultat biti precenjen i da ćete platiti porez na nešto što rezultat 44 . Ovaj koncept smatra da vrednovanje treba vršiti po cenama ponovne nabavke. moţete izvršiti ponovne procene recimo HoV na dan bilansa i uzeti u obzir TV. Kapital će se smatrati odrţanim ako kapital na kraju perioda ima istu kupovnu snagu koju je imao na poĉetku perioda. odnosno osnovicu za odreĊivanje visine prihoda i rashoda u bilasu uspeha.novca stabilna tj zanemarujete promene kupovne snage kapitala. Koncept nominalnog odrţanja kapitala dakle odreĊuje šta će te smatrati dobitkom i odreĊuje kako ćete vrednovati imovinu i obaveze. Postoje dva standarda: MRS 29 koji se odnosi na revalorizaciju tj izveštavanje u hiperinflatornim uslovima i MRS 15 koji se bavio tretmanom efekata promena cena. već uzimamo novije i modernije mašine. Ne moţemo stalno kupovati iste mašine da bismo smatrali da je naš kapital odrţan. zakljuĉak je da odabrani koncept opredeljuje osnovicu za procenjivanje u bilansu stanja. 3) Koncept odrţanja fiziĉkog kapitala Ovde je reĉ o zahtevu da se saĉuva proizvodna sposobnost preduzeća.. Još nismo stigli dotle ali je izvesno da inflacija postoji. Dakle vi prihode i rashode morate iskazati u jedinicama iste kupovne snage. Kod nas se moţe pojaviti pitanje kako će naša preduzeća odrţati kapital ako nije predviĊena obaveza revalorizacije dok ne doĊemo u hiperinflaciju.

nije. Menadţment nema drugi izbor sem da posle oporezivanja vodi raĉuna da ne raspodeli ono što rezultat nije. MRS 1 – kako treba da budu sastavljeni FI (ne odreĊujući formu već informacije koje treba da budu prezentirane) Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje FI opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih FI sa FI iz prethodnog perioda (uporedivost u vemenu) i sa FI drugih preduzeća. Vidi: Cilj izveštavanja? Ko je odgovoran? Šta je fer prikazivanje? Koje su komponente? Da li treba sastavljati dodatne izveštaje – moţemo ali ne moramo? Da li se ĉinjenica da su FI sastavljeni u skladu sa MRS mora objaviti i zašto? Treba. Retko kad će neko preduzeće biti u poziciji da primena nekog MRS bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog 45 . Drugim reĉima. da su pouzdani i uporedivi. tj da bi se izvršila emisija novog kola akcija). isplativa i sl. MRS 1 se primenjuje na sve redovne izveštaje pojedinaĉnih preduzeća i grupa reduzeća. banke. Zbog specifiĉnosti i posebnog znaĉaja banaka postoji još jedan poseban standard koji se time bavi – MRS 30 – prezentacija banaka i drugih finansijskih institucija. odrţanje kapitala se moţe obezbediti jedino kroz adekvatnu raspodelu dobiti. U ovu vrstu izveštaja spadaju i oni izveštaji koji se prikazuju odvojeno od seta Godišnjeg obraĉuna kao što su Izveštaj o poslovanju i Prospekt (poseban izveštaj koji se podnosi komisiji za HoV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcije te firme poţeljna. MRS 1 se ne ograniĉava na preduzeća odreĊene delatnosti već se kaţe da se on odnosi na javni sektor – za sva preduzeća. finansijske institucije i osiguravajuća društva. zato što time upućujemo korisnicima poruku da ti FI poseduju ĉetiri kvalitativne odlike: da su razumljivi. Izveštaji opšte namene su oni izveštaji koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da zahtevaju posebne izveštaje koji su u skladu sa njihovim informacionim potrebama već moraju da se zadovolje onim informacijama koje su prezentirane u ovim FI i zbog toga oni nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. da sadrţe sve vaţne informacije. Da li moţemo od nekog MRS da odustanemo? Samo izuzetno.

praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. Zašto su to specifiĉna naĉela. Finansijski poloţaj takve firme je loš pa moţe doći do nelikvidnosti i steĉaja. 46 . Ako ona pak ima dobar finansijski poloţaj. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih FI. To je kod onih naĉela gde imate prava izbora. ako posluje sa dobitkom. Raĉunovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih konvencija. Znaĉi. Ako firma ostvaruje gubitke a vi tvrdite da ona nastavlja sa radom. ali onda do detalja morate objasni zašto odustajete. Ova pravila moraju biti objavljena. ali napravljen je sanacioni program firme. Moţete reći – u redu. specifiĉne konvencije. Kod going concern principa najmanje 12 meseci se ne predviĊa prestanak rada tog preduzeća. Dakle. ako se to dogodi. Dakle to su razlozi zbog kojih verujete u nastavak poslovanja firme. priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate finansijski poloţaj firme i prinosni polaj firme.izveštavanja. Akrualna osnova raĉunovodstva Obraĉunska osnova znaĉi da se u FI iskazuju prihodi i rashodi i posledice koje oni izazivaju u trenutku njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda i isplate rashoda. morate objasniti na osnovu ĉega. degresivnu i funkcionalnu metodu – onda raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju ćete od ove tri metode koristiti. onda prema MRS 1 od primene tog MRS moţete odustati. kada priznajete rashod vi automatski priznajte ili smanjenje aktive ili povećanje obaveza. to je znaĉi naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u nekim naĉelima. Ako se u nekom standardu nudi kao što je npr u MRS 16 mogućnost da vi kod otpisivanja koristite linearnu. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganje naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. firma je u prošloj godini ostvarila visoke gubitke. pokazati kako bi FI izgleda da ste ga primenili i kako izgleda sada kada ga niste primenili. Kada viste vi posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? – ako ima gubitke. Ako se sumnja u nastavak poslovanja vi onda morate da objasnite zašto verujete u nastavak poslovanja. na kom temelju taj zakljuĉak donosite. i to ozbiljne gubitke – ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. vi nemate osnova da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. I kada nastane prihod vi ga priznajte i automatski priznajte ili povećanje aktive ili smanjenje obaveza. vlasnici su odluĉili da uloţe dodatni kapital. ako su njene aktivnosti na jednakom ili istom nivou u odnosu na ranije. ne specifiĉne same po sebi nego specifiĉne za vaše preduzeće – ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaţećim raĉunovodstvenim naĉelima i vaţećim MRS.

Uporedne informacije dajete uvek – to je vaţno pravilo. ali morate kazati koje su posledice primene tog novog standarda. Znaĉi forma i sadrţina FI treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih perioda. 47 .) i kada ih pokaţeš svaku za sebe ni jedna nema neki znaĉajan iznos u odnosu na prihod moje firme. u FI najmanje za prethodnu godinu. vi njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. Dobici od prodaje materijala su 20. Kada standardi dopuštaju Neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. U napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina – da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj.Šta znaĉi konzistentnost prikazivanja? MRS 1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u FI. Smatra se da time korisnike FI nećete uskratiti za vaţnu informaciju. Kada je dopušteno da prebijamo stavke? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dozvoljeno da ne poštujemo bruto princip? Pravilo kojim se u praksi treba rukovoditi je sledeće: samo ako se u MRS izriĉito kaţe da je kompeziranje dopušteno koristićete Neto princip. Dobici od prodaje OS 30. Naroĉito se gleda razvoj prihoda od prodaje. Formu ili sadrţinu moţete promeniti samo onda kada bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja – pruţanje stvarne slike o i imovinskom i finansijskom poloţaju preduzeća. U FI treba iskazati sve vaţne stavke ODVOJENO. znaĉi u svim bilansima ide podatak za tekuću godinu i do njega odmah ide kolona Podaci za prethodnu godinu – da bi se gledajući samo jedan bilans mogla uporediti prethodna sa tekućom godinom. ali zajedno iznos 100 i to ima svoju teţinu. on je razlika izmeĊu ProdajneV HoV koja predstavlja prihod i NV HoV koja predstavlja rashod. Pošto prodaja HoV za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost a ne onu zbog koje je preduzeće osnovano i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije – onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha i prihode i rashode od prodaje već da samo kaţete dobitak/guitak je toliki. ali se to smatra prihvatljivim jer jednom sa tom primenom morate poĉeti. ako taj standard na drugaĉiji naĉin ureĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu – naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost FI. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. stavka. kao posebna pozicija. Beznaĉajne stavke moţete sabirati i iskazivati zajedno po grupama vodeći pri grupisanju raĉuna o njihovoj prirodi – da srodne stavke grupišete u jednu poziciju. u svim drugim sluĉajevima koristićete Bruto princip. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke. Ako npr takav standard do tada nije postojao. takve promene se ne mogu opravdati – dakle ne moţete iz ĉistog hira menjati formu ili sadrţinu. Zato te informacije iskazujemo kao Ostali prihodi – ja ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Ukoliko to nije sluĉaj. Jer iako pojedini dobici od prodaje imovine nisu znaĉajni (dobici na prodaji HoV su 50. Kada je dobitak od HoV toliki i toliki.

izveštaj o novĉanom toku. . MRS1 kaţe da se u bilansu stanja mora prezentirati sledeće: prvo stalna imovina (nekretnine. ali morate dati podatke koje MRS 1 propisuje. Objavljivanje FI za velika preduzeća je obaveza – najveći broj preduzeća tu obavezu ispunjavaju tako što te FI stave na sajt. gotovina i gotovinski ekvivalentim ostale finansijske delove imovine i zalihe. on se bavi poreskim sredstvima. nije bitno. Dopušteno je meĊutim da izveštaji budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedište. Iako je ovo jeda dosta plitak stepen rašĉlanjivanja – on ipak predstavlja minimum.Dan bilansa (bilans bez datuma je nevaţeći) ili period (bilans uspeha. zatim obrtna imovina (potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja. moţete ići u dublje rašĉlanjivanje ako hoćete.Stepen preciznosti u 000 dinara ili u 000 000 dinara.Kako bilans treba da izgleda? MRS 1 ostavlja preduzeću ili drţavi (kao kod nas) da odredi hoće li to biti u formi liste ili konta. sve crnogorske firme prave FI u evru. ako ste platili više poreza onda imate odloţena poreska sredstva. Bilans stanja obavezno mora da iskaţe obrtnu i stalnu imovinu podvojeno. . U pasivi je sledeće: dobavljaĉi.Izveštajna valuta. kod banaka SK je na kraju a kod preduzeća je na poĉetku. Da bi se uradila identifikacija FI mora da stoji: . Znaĉi. a da li će biti princip rastuće ili opadajuće likvidnosti.Naznaka da li je to bilans preduzeća ili grupe. u tom sluĉaju 25% 48 . preduzeća prvo stavljaju stalna sredstva a na kraju likvidna. Banke prvo stavljaju likvidna sredstva a na kraju stalna. Isto je i za pasivu. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu). potraţivanja i obaveze u skladu sa MRS12(bavi se odnosom poreza koji plaćate po osnovu poreskog bilansa i poreza koji biste plaćali da se oporezuje trgovinski bilans. vi moţete dati formu kakvu hoćete. . Izbor trenutka objavljivanja FI preduzeća je odluka koju donosi menadţment firma kada je to najpogodnije. se preraĉunavalo u marke da bi analize imale smisla. kada neka firma ima manje od 100% kapitala neke firme npr 75% tu firma ima većinsku kontrolu. postrojenja. krediti. manjinski interes (nema ga kod pojedinaĉnih preduzeća već samo kod grupe – to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. oprema nematerijalna ulaganja i dugoroĉni plasmani i uĉešća u kapitalu). Jasno se mora naglasiti koja je i zašto je baš ta izveštajna valuta.Ĉiji je to bilans. Ako se radi o grupi preduzeća onda se moţe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzeće. Obiĉno u inflatornim uslovima firme odluĉe da sastavljaju FI u drugoj valuti – kod nas 1993. rezervisanja. ali su u MRS1 navode podaci koje bilans mora da sadrţi. u kojoj valuti je bilans sastavljen – po pravilu valuta zemlje u kojoj matiĉna firma ima sedište. ali MRS 1 propisuje da to moţe biti najdalje 6 meseci od dana bilansa. dakle. u suprotnom imate obavezu). .

Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. Zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traţi od preduzeća da mu da taĉno utvrĊene informacije već mora da se zadovolji onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja. i izmeĊu preduzeća (da u jednom trenutku na 31. po pravilima koje ona odredi (kod nas to odreĊuje Zakon o HOV) izvršila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt. U ove izveštaje ukljuĉuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obraĉuna kao što su: izveštaj o poslovanju ili prospekt. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu (znaĉi u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme). potrebna i isplativa.12 bilansi razliĉitih firmi budu meĊusobno uporedivi). Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poţeljna. dakle ja ću se sada zadrţati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiĉu ureĊenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja.je manjinski interes – spoljni akcionari. i kada rešavate duţni ste da u bilansu grupe kaţete koliko pripada matici a koliko manjinskim akcionarima. MeĊunarodni raĉunovodstveni standard jedan . 4. kako oni treba da izgledaju ne odreĊujući striktno formu već odreĊujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. novembar 2004.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji. Šta se smatra pod izveštajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reĉ o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifiĉnim informacionim potrebama. standard jedan daje odgovor na pitanje na koji naĉin treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadrţina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze. Kada zelimo da 49 .) Ĉetvrtak.

Kada je reč o delatnostima. koje su komponente. finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje. na konsolidovane finansijske izveštaje. koji je napravljen uzimajući u obzir specifiĉnost banaka i znaĉaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. komponente-BS. Belešle uz FI. onda po MRS-1 moţemo odustati od primene tog standarda. Izveštaj o promenama kapitala. tj. da li treba sastavljati dodatne izveštaje (moţemo ali i ne moramo). (--svrha-pruţanje osnove korisnicima FI za donošenje poslovnih odluka. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati? Samo izuzetno. Ako bi se tako nešto dogodilo. Za banke vaţi i MRS 1 i MRS 30. Sva preduzeća. tj. ko je odgovoran za finansijske izveštaje. kaţemo da su to standardi za javni sektor. Zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi. što će reći na izveštaje pojedinaĉnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća. taĉnosti i potpunosti) Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da. ako oni obezbeĊuju sticanje jasnijeg uvida u finansijski poloţaj preduzeća. To je MRS 30 koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija''. šta je fer prikazivanje.emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt. Zbog specifiĉnosti banaka i posebnog znaĉaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan. dodatni?-da. fer prikazivanje-da se već pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promena poštuju raĉunovodstvena i bilansna naĉela. da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća odreĎenih delatnosti? Ne. Izveštaj o novĉanim tokovima. da poseduju one ĉetiri kvalitativne odlike. kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki poloţaj firme. Retko kada će neko preduzeće dozvoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. Odustaje se u sluĉajevima kada bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrešne zakljuĉke. BU. da sadrţe sve vaţne informacije. O tome šta je cilj izveštavanja. poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. ali moramo 50 . odgovoran-za pripremu i prezentaciju odgovornost snosi odbor direktora ili sliĉno rukovodeće telo. banke. govorili smo ranije. da su pouzdani i da su uporedivi. vezanih za ulaganje sopstvenog kapitala.

Nego su to pravila koja su u naĉelima sadrţana. konvencija. po principu proizvedenih uĉinaka) to pedstavlja vašu raĉunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih naĉela. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. Ako firma posluje sa dobitkom. ako ima dobar finansijski poloţaj. Zato su to specifiĉne politike za vaše preduzeće. Moramo potpuno jasnim uĉiniti zbog ĉega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primenjivanja odreĊenog standarda. To je naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u pojedinim naĉelima. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. Ko ĉita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. moţe doći do nelikvidnosti. ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno vaţećim naĉelima i standardima. on zakljuĉuje da mi vršimo degresivan otpis. ali su ponuĊena kao mogućnost izbora. pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili. Zašto su to specifična načela. po fakturisanoj realizaciji. opet raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. kao u MRS-16. principa. Kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncern principa. ***O raĉunovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi 51 . Firma gubi poslove i gasi se. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj naĉin. Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš. degresivno i funkcionalno. Kada ĉita izveštaje. ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije. mogućnost da otpisujete linearno.do detalja objasniti zbog ĉega odustajemo. i doĊe recimo do opreme. Ako se u nekom satndaru nudi. a sada ih pominjemo samo da bismo nauĉili njihovu definiciju. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviĊa njegov prestanak. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da li je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke. a usled nelikvidnosti do steĉaja u kratkom roku. nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. tri moguća pravila priznavanja prihoda (po naplaćenoj realizaciji. Ako vam neko naĉelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. Ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Kod going concern principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci. To je za njega vaţna informacija. Ova pravila moraju biti objavljena.

jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom otpoĉeti. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? a) Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja . Kad priznajete rashod. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. a vi kaţete firma će nastaviti sa radom. pri ĉemu se prioritet daje trenutku nastanka prihoda. Firma radi sa gubitkom. vlasnici su odluĉili da daju dodatni kapital. takve promene se ne mogu pravdati. da bi se ispunili ciljevi finansijskog izveštavanja potrebno bi bilo promeniti formu i sadrţinu. b) Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda.morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. transakcije se obuhvataju kada nastanu. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. dok se rashodi povezuju sa prihodima koji su nastali. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloţaj firme. Šta znače materijalnost i agregacija? 52 . vi priznajete prihod. Šta moţe biti razlog? Moţete reći. tada. Odnosno.pruţanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloţaja preduzeća. Ne moţete iz ĉistog hira prikazivati promene svake godine drugaĉije. a ne samo prinosni. Ali taj razlog se smatra dopustivim. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. vi priznajete ili smanjenje aktive. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadrţinu. u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke. odnosno isplata rashoda. i ako on na drugaĉiji naĉin odreĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu. Šta znači konzistentnost prikazivanja? MRS1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u finansijsim izveštajima. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao. i automacki priznajete ili povećenje aktive. U sluĉaju da nastanu znaĉajne promene u poslovanju preduzeća. morate objasniti na temelju ĉega vi takav zakljuĉak donosite. prihvatljivim. Znaĉi. Akrualna (obračunska) osnova računovodstva znaĉi da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda. Naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. kada nastane prihod. ili smanjenje obaveze. ali je uradila sanacioni program firme. Ukoliko to nije sluĉaj. ili povećanje obaveza.

Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća. Moţda pojedinaĉno gledano dobici na prodaji imovine nisu znaĉajni. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50. dobici na prodaju materijala su 20. Kada vi kaţete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko. Beznaĉajne stavke moţete sabirati. Tu ste vršili saldiranje. ide podatak za tekuću godinu. Kada dati uporedne informacije? Uporedne informacije dajete uvek. Ali kada sve to zajedno saberem i kaţem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrĊivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi. a ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Samo ako se u standardu kaţe da je kompenziranje dopušteno. taj dobitak je razlika izmeĊu prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti. vodeći raĉuna kada ih grupišete tj. dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30. je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje.U finansijskim izveštajima treba iskazati sve vaţne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. U svim drugim sluĉajevima koristi ćete bruto princip. a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. Zahtev za pruţanjem uporedivosti podataka 53 . moţete koristiti neto princip. Kad ih pokaţem svako za sebe. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj visine date pozicije. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. to moţete uraditi. To je vaţno pravilo. rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kaţete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Tako se smatra da time nećete uskratiti vaţnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. koje prestavljaju rashod. ta informacija onda ima svoju teţinu. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod. Kada gledate samo jedan bilans vi moţete uporeĊivati tekuću sa prethodnom godinom. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu. onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti. da li ići na bruto ili neto princip. o njihovoj prirodi. i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije. moţete iskazivati zajedno po grupama.

Moţete vi dati formu kakvu hoćete. nego se odnosi i izveštaje. odnos izmeĊu dobitka i kapitala). Bilans stanja je trenutna slika. 54 . bilans vama ništa ne znaĉi. moţete vi ići u dublje rašĉlanjavanje ako hoćete. tako vam i bilans bez datuma ne znaĉi mnogo. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. I uvek mora stajati u kom periodu. Kada je bila hiperinflacija '93 ovde.12 do 31. u napomenama. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. kad god smo hteli da radimo neku analizu.ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. Period je relevantan za bilans uspeha. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. kao izveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obiĉno u inflatornim uslovima. Morali smo prevesti u neku ĉvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. Sta još mora stajati? Zatim mora stajati izveštajna valuta. Zatim mora stojati naznaka da li je reĉ o bilansu koji je sastavljen za pojedinaĉno preduzeće ili je reĉ o bilansu grupe. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. u dinarima. bilansu uspeha (odnos izmeĊu prihoda i rashoda. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o ĉijem je izveštaju reĉ. u dolarima). a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u odreĊenom vremenskom periodu. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. a evro nije crnogorska valuta. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. centar grupe. za izveštaj o novĉanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu.rezultat ostvaren u periodu od 1.12. MRS 1 neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. tj. Ali u MRS 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrţi. na napomene uz finansijske Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. kao što je to kod nas. Bilans bez dana je nevaţeći bilans! Bilans je kao slika. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matiĉno preduzeće. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. u stvari. kao fotografija napravljena u odreĊenom trenutku. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. Kao što vam fotografija bez datuma ne znaĉi mnogo. Zatim mora stajati dan bilansa. odnosno naziv subjekta o ĉijem je bilansu reĉ. Prvo mora da stoji ĉiji je to bilans. Kod konsolidovanih bilansa (kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji oznaĉava se izveštajna valuta. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. pretvarali smo bilanse u marke. Finansijski izveštaj mora sadrţati dan bilansa ili period. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi drţava za njega. Dopušteno je meĊutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti.

a na dnu osnovna (stalna) imovina. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: * U aktivi: 1. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoroĉnim plasmanima. podaci o nekretninama. Ovi podaci: 1. pa plasmani. podatke o uĉešćima u kapitalu drugih lica po NV.Objavljivanje finansijskih izveštaja za velika preduzeća je obaveza. tj. potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja 55 . Sva imovina koja ne ispunjava napred navedene zahteve smatra se stalnom imovinom. U pasivi su dospele obaveze. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko rašĉlanjena. ĉija upotreba nije niĉim ograniĉena.2. pa onda stalna sredstva. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu odvojene. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. Znaĉi najkasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. a na kraju sopstveni kapital. TakoĊe se obrtnom imovinom smatraju gotovina i gotovinski ekvivalenti. odnosno koja se drţi radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa kao i ona koja se drţi na zlihama radi trgovine. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. prvo će stajati gotovina. pa dospeli krediti. krediti. i oĉekuje se da će biti realizovana u toku 12 meseci od dana bilansa. Kod preduzeća je obiĉno obrnuto. Takav bilans imaju banke. Kod banke je na prvom mestu gotovina i gotovinski ekvivalenti. Obrtnom imovinom se smatra ona koja se oĉekuje da će biti realizovana. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. MRS 1 kaţe da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. 1. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. postrojenjima i opremi (pod nekretninama se misli i na zemljište). 2. 3. 4. to je stvar vašeg izbora.

tada firma A ima kontrolu i većinsko uĉešće u fimi B. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju ĉine firma A i firma B. * Obavezne dodatne informacije: 56 . rezervisanja 4. potraţivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 (reĉ je o standardu koji niko ne primenjuje. Ovaj standard se bavi odgoĊenim poreskim obavezama. razliĉita je i visina poreza. uzeti krediti 5. ostale finansijske delove imovine 7.7. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu razliĉiti. upisani kapital i rezerve. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. manjiski interesi (oni se ne pojavljuju kod pojedinaĉnih preduzeća.5. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazuje uĉešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema). Spoljni akcionari oznaĉavaju se kao manjinski akcionari. Dato je u pasivi jer moţe biti ili potraţivanje ili obaveza. I kada izveštavamo duţni smo da u bilansu grupe iskaţemo koliko kapitala grupe pripada matiĉnoj firmi A. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. manjinskog interesa nema. Najmanje mora ovo. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. On se bavi odnosom izmeĊu poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrĊivanje trgovinski poslovni bilans. To je jedan dosta plitak stepen rašĉlanjavanja stalne i obrtne imovine. 6. Ako smo platili više imamo odloţeno poresko sredstvo. odnosno poreskim sredstvima. a koliko pripada akcionarima. ali nije potpuni vlasnik. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. a ako smo platili manje imamo odloţenu poresku obavezu) 3.6. * U pasivi: 1.5. Manjinske akcionare imamo kada matiĉna firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne i 100% uĉešće. dobavljaĉi 2. ali se to predstavlja minimum. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. zalihe Obrtnu imovinu ĉine: 4.

uĉešće dobitaka i gubitaka pridrzţenih preduzeća.broj izdatih. Pomenute metode se meĊusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashode i prihode.prava i ograniĉenja po osnovu vlasništva .rezultat operativne aktivnosti . dok za potrebe metode troškova prodatih uĉinaka.broj odobrenih akcija . kao i efekti zajedniĉkih poduhvata ..vanredne stavke . potrebno je klasifikaciju izvršiti po mestima i nosiocima troškova.dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti . Za potrebe metode ukupnih troškova.iznos neisplaćenih dividendi. uplaćenih i neuplaćenih akcija .prihode . 57 .poreski rashodi .neto dobitak ili gubitak.rezerve preduzeća . Koje metode bilansiranja uspeha Sandard dopušta? Prema MRS 1 sastavljaĉima FI na raspolaganju su metoda ukupnih troškova i metoda troškova prodatih uĉinaka. troškovi se moraju klasifikovati po vrstama. Bilans uspeha U bilansu uspeha pretpostavljeni minimum rašĉlanjavanja podrazumeva rašĉlanjavanje na: .manjinski interes .vlasnici akcija . 2.

dodatne informacije koje nisu prikazane u izveštajima. Beleške uz finansijske izveštaje Treba da prikaţu: .operativne aktivnosti .informacije ĉije je objavljivanje obavezno prema MRS. a ĉije je poznavanje nuţno da bi korisnici doneli ispravne zakljuĉke.svaku stavku prihoda i rashoda.neto dobitak ili gubitak za izveštajni period .osnove na kojima su pripremljeni finansijski izveštaji i specifiĉne raĉunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaĉajne transakcije i dogaĊaje . On mora da sadrţi najmanje sledeće informacije: . koji se saglasno drugim raĉunovodstvenim standardima tretiraju kao dirktno povećanje ili smanjenje kapitala . a po metodi troškova prodatih uĉinaka samo realizovani uĉinci.investiranja 5. dobitak i gubitak.finansiranja . Izveštaj o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj namenjen je vlasnicima preduzeća. 58 . 3.kumulativni efekat promenau raĉunovodstvenoj politici i ispravku fundamentalnih grešaka do kojih se došlo na osnovu podataka i testova MRS 8 4. Izveštaj o novčanim tokovima Ovaj izveštaj sluţi za ocenu likvidnosti jer sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju po osnovu: .Prihodima se kod metode ukupnih troškova smatraju kako realizovani tako i nerealizovani uĉinci. a nisu iskazane u izveštajima .

I Nabavna vrednost Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steĉene kupovinom i obaveza. Zašto ne i kasa skonto 59 . PVR Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa naĉelom istorijskog troška. 8. 5. Sopstveni kapital 2. 2. 3.MRS 38 Nematerijalna imovina Bilans stanja Aktiva Pasiva 1. Dugoroĉne obaveze 4. Kratkoroĉne obaveze 5. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. vrednost bilansnih pozicija se moţe utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. Imovina steĉena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Rezervisanja 3. 6. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljaĉa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraţivanja Gotovina AVR 1. 4. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaĉu za kupljeno sredstvo. dok se sopstveni uĉinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene koštanja. 7.MeĊunarodni raĉunovodstveni standard trideset osam .

a ako je reĉ o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. kupujemo zemljište. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. nego onog koje smo mi dali. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku. osiguranja. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. mi ćemo traţiti doplatu od 10. da bi sredstvo bilo uskladišteno. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. ali u koliko smo naknadno odluĉili da rušimo. Dajemo sredstvo ĉija je vrednost 100. Sliĉno pitanje je i kod kupovine zemljišta. napravljen je ugovor o kupoprodaji. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. Ima veze sa izmirenjem obaveza. Zavisni troškovi nabavke nastaju. Ne onog koje smo primili. i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. onda takve troškove treba uraĉunati u nabavnu cenu.kaţemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. istovara. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. Ukoliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niţa od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. onda se njegova vrednost odreĊuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. Ako se vrednost sredstva stiĉe razmenom. onda u zavisne troškove uraĉunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). Da li će troškovi spora koji ćemo voditi. 38 i 2. glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16. Ukoliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 60 . onda ih raĉunamo. A to znaĉi ako je reĉ o materijalu. Posto te vrednosti nisu jednake. da li troškove rušenja graĊevinskog objekta koji se na njemu nalaze uraĉunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima raĉunalo u trenutku nabavke. pa kao zavisni trošak raĉunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. prevoza. Ukoliko pri utvrĊivanju kupovne cene nismo oĉekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući.kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljaĉima. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preĉe kupovine i traţi poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. onda ti troškovi ne treba da budu uraĉunati u cenu. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo odreĊeni prihod. montaţe. carine . onda ne. niti sa nabavkom neposredno. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. a koji će neminovno nastati biti uraĉunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni ĉinjenice da je spor moguć i da će moţda takvi troškovi nastati. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. Prvo pitanje koje se moţe postaviti kada je reĉ o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uraĉunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. dobijamo sredstvo ĉija je vrednost 90.

Mada obavljanje aktivnosti u podruĉjima koja nisu nešto naroĉito dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i ţelimo da je uvedemo u naše knige. Procentualno 60 000/180 000 je 33. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo ĉesto drţave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. Onda je mašina A 40 000. Tada za svaku mašinu koju nabavljate.B 20 000. nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu.33%. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. a 50 000/180 000 je 50%. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinaĉnu mašinu koja ĉini deo te proizvodne linije. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinaĉnih mašina iz ove linije. Ukoliko nema doplate. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 61 . B 30 000. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju.67%. Drţava će ĉesto dati za svako investiranje u pograniĉnim podruĉjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. C 90 000. da se ono ne iseljva. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. Vrlo ĉesto one podrţavaju preduzeća u odreĊenim namerama. Ukoliko postoji isplata ili doplata. Mi na trţištu moţemo saznati vrednost svake mašine pojedinaĉno. 30 000/180 000 je 16. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinaĉno. polovinu plaća drţava. Drţava ţeli da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim podruĉjima. Zatim ćemo izraĉunati koliko je procentualno uĉešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Onda kod takvih kupovina utvrĊujemo koliko na trţištu vredi takva linija. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo. Drţava ima interes da zadrţi stanovništvo u pograniĉnim podruĉjima. to je fer vrednost datog sredstva.a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Ĉesto se desava da se prodaje ĉitava proizvodna linija koju ĉine tri meĊusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . a C 60 000.

000 košta 50 000. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. Kakav će to uticaj imati na vas raĉun uspeha? Konaĉno dejstvo na naš raĉun uspeha imaće 10. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niţa nego što bi bila. U praksi se najĉešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloţeni prihod u pasivi i svake godine kada obraĉunamo pun iznos amortizacije. iako su oni 20 000. Za troškove utovara. dele se na racionalnoj osnovi. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niţi (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. a sa druge strane angaţovani kapital će biti manji. imaćete niţe troškove i viši rezultat. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i ako se ide na stvarne troškove. vrednost mašine 100 000. Oni će ĉesto u fakturi osiguravajućeg društva i 62 . Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS 20. jer će se u tom sluĉaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. Ne moţemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. To nije dobro rešenje. On traţi da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobiĉajeni naĉin. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. a ne da nam ga je dala drţava da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom podruĉju. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traţi da se dotacija tretira kao odloţeni prihod. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. a druga 5t. kako izvršiti njihovu podelu na sredstva koja su pribavljena u toj nabavci? Ako se jedna nabavka odnosi na više razliĉitih sredstava.000.000 troškova amortizacije. ali prihode povećavamo za 10. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. To je neto rezultat prihoda i troškova. On se zove drţavne pomoći. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. Šta je naredna mogućnost. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od ĉega će zavisiti visina troškova? Od teţine. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji naĉin odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. obraĉunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. a ne kao povećanje kapitala.000 dotacije. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliĉina ili teţina sredstava. zavisni troškovi nabavke koji su zajedniĉki za sva sredstva iz te nabavke. vek trajanja mašine 5 godina.000. Ako ste dobili dobili 50.

da dovedu do smanjenja troškova koje to sredstvo izaziva. za visinu takvih izdataka izvršiće se povećanje vrednosti sredstva. Prošli put sam poĉela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeća. kao kod materijala. da povećaju kvalitet proizvoda koji se korišćenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. jer carina nikad ne carini sve mašine. onda će. nego carini mašinu po mašinu. a sada ţelim da vam pokaţem još jedan problem koji moţe da se javi pri procenjivanju a to je: Problem tretmana naknadnih izdataka Znaĉi kada ste stekli neko sredstvo. a to znaĉi da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. inicijalno vrednovanje imovine. odnosno rashod perioda u kome su nastali ili moţda za visinu tih izdataka treba povećati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. Odgovor na ovo pitanje se formuliše na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. kada je reĉ o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja.naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ĉak podeljeni na pojedinaĉna sedstva. i rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. već ga koristite. Znaĉi. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv. Zasto? Zbog toga što je evidentno da će takvi izdaci u budućnosti doneti preduzeću ekonomske koristi. Znaĉi oni će uvek nesporno biti tretirani kao trošak odnosno rashod perioda. Objasnila sam vam šta je to nabavna vrednost i zavisni troškovi nabavke i kada pojedini zavisni troškovi tj. Da li ove izdatke treba tretirati kao trošak. a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci i onda se uvek kod sastavljaĉa finansijskih izveštaja javlja pitanje šta raditi sa ovim izdacima. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. izdaci za sticanje mogu biti ukljuĉeni u nabavnu vrednost. Znaci kada je reĉ o izdacima za tekuće odrzavanje sredstava. naknadno procenjivanje imovine o kojem ćemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija. Ali ako su izdaci sraĉunati na to da izvrše znaĉajno produţenje veka trajanja sredstva. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. 63 .

U shvatanju ekonomije preduzeća sposobnost aktiviranja imaju: 1. To je potpuno isto pravilo koje vaţi i za vrednost osnovnih sredstava. II Cena koštanja Pod cenom koštanja podrazumevaju se troškovi proizvodnje nekog uĉinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trošak tj. zarade izrade. a nije uobiĉajen za neke druge proizvode.to je poseban pojedinacni trošak. Koţa će biti materijal direktne izrade. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji tj. uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. Kada utvrdjujete cenu koštanja onda prvo treba da indetifikujete troškove koji mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. Šta smo radili sa troškovima obrade i dorade? Mi smo povećavali vrednost materijala. znaĉi ako će iz tog izdatka u budućnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. Šta biva kada mi kupimo zalihe. sećate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom i doradom povećava vrednost materijala. direktan meterijal 2. Cena koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina.Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj bi ste u potpunosti promenili namenu. Znaĉi sadašnju vrednost sredstva ćete povećati za vrednost izvršenih izdataka. Na primer proizvodite nameštaj i uobiĉajena garnitura koju radite je presvuĉena meblom. formiramo njihovu nabavnu vrednost. 3. sredstvu ĉiji je vek trajanja duţi od godinu dana. onda bi takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogućnosti za ostvarenje nekih budućih ekonomskih koristi. Ne samo koţa kao materijal. direktni rad. Dobijete porudţbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koţa . Kada će ti izdaci postati trošak? Oni će biti rasporedjeni kao trošak na preostali vek trajanja sredstva. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi ćete za vrednost izdataka povećati vrednost sredstva. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Sećate li se materijala na obradi i doradi koji smo radili u prvoj godini. nabavnu cenu a onda te zalihe pošaljete na obradu i doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. ako je reĉ o osnovnom sredstvu tj. odnosno sadrţina cene koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina.to je trošak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom i koji se za njega moţe direktno vezati. ali razlika u ostalim 64 . Znaĉi kaţemo da su to troškovi koji imaju sposobnost aktiviranja. ili to je zbir troškova proizvodnje. rashod datog obraĉunskog perioda. troškovi materijala za izradu tj. posebni pojedinaĉni troškovi .

Otuda kamata postaje direktan trošak proizvodnje i moţe biti ukljuĉena u cenu košanja. To su troškovi prerade. znaĉi kredite kojima ćete vi kupiti materijal. i odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. U MRS 1 troškovi direktnog materijala i troškovi konverzije (troškovi direktnog rada. troškovi projektovanja i nadzora . Ili zahteva neke posebne naĉine izrade. Osim troškova materijala. Nego je to kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda. ali rade u proizvodnji. Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli uopšte za poslovanje. ali ne moraju. Znaĉi koliko mene košta prerada tog materijala u gotov proizvod. opšti pojedinaĉni troškovi) ĉine cenu kostanja. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. kao što je zarada poslovodje.troškovima. ubrajaju se recimo troškovi finansiranja. posebni pojedinaĉni troškovi i opšti troškovi proizvodnje se ĉesto nazivaju troškovi konverzije. Kao što su amortizacija koja se vremenski obraĉunava. opšti troškovi proizvodnje . posebni pojedinaĉni troškovi. ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza. Da li se još neki troškovi mogu ukljuciti u cenu koštanja? U nekim standardima dopušta se da se u cenu koštanja ukljuĉe i drugi troškovi uz uslov da su oni izazvani neposredno datim proizvodom. U te troškove koji mogu biti. jer to je pojedinaĉni trošak koji se moţe vezati za pojedinacni proizvod.u gradjevinarstvu. troškovi grejanja. Zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji.time se bavi MRS 23 koji se zove troškovi pozajmljivanja. Troškovi finansiranja . recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda.to su troškovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. i koji dopusta da. gradjevinska firma će uvek u cenu koštanja nekog objekta uraĉunati i tošak projektovanja i trošak nadzora tog objekta. proizvesti proizvod i onda taj proizvod izvesti ali kao zalog daćete vasa ino-potraţivanja ili ćete nam ustupiti deo vašeg deviznog priliva. Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moţe biti ukljuĉena u cenu koštanja. osvetljenja. Šta znaĉi troškovi konverzije. Jer presvući meblom i koţom nije baš isto. Mi znamo da se mašina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troškove. Zato što se ti troškovi mogu direktno vezati za objekat. 65 . To su troškovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. troškovi odrţavanja mašina jesu troškovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opšte troskove. 4. troškovi zarade. Oni će reći standardna cena je ta ali ako hoćete još to onda će cena biti ta i ta.

Naravno troškovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda. Sve preko toga neće biti uraĉunato u cenu košanja. 2. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja samo ako se odnose na skladištenje medjufaznih proizvoda. I troškovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja. Sve ono što potrošite preko toga ne moţete ukljuciti u cenu koštanja. To prosuto mleko je vanstandardna potrošnja. Koji se troškovi ne mogu ukljuciti? Ne moţe se ukljuĉiti vanstandardna potrošnja. što su skladišta materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. Samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda i troška uprave mogli bi ste izvršiti ukljuĉenje. ali samo kao izuzetak moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja. jer se ne mogu direktno vezati za uĉinak. Kada je reĉ o troškovima skladištenja. 4. osim ako je medjufazno skladištenje. vanstandardnu potrošnju. troškovi skladištenja. To ima tretman rashoda. Zato oni imaju sposobnost aktiviranja.Postoji mogucnost i da se neki troškovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora. Primer: pravite palaĉinke i prospete mleko. Šta to znaci? Imate faznu proizvodnju i napravite poluproizvod i on se dalje skladišti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu i sve tako… Troškovi skladištenja ovih poluproizvoda. troškovi prodaje. u fazama izrade proizvoda. Samo ono troškovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja i ukljuĉuju se u cenu koštanja. Proizvodnju nije moguće organizovati ako nema skladištenja poluproizvoda izmedju pojedinih faza. To znaĉi da vi cenu koštanja utvrdjujete u visini troškova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo. a ne kao obaveza. uvek SISTEM OBRAĈUNA TROŠKOVA Odnos izmedju sistema obračuna troškova i kalkulacije 66 . I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. troškovi uprave. 3. Za troškove uprave vaţi kao pravilo. Ostali troškovi skladistenja kao. Znaĉi. to ne moţete uraĉunati u cenu koštanja. šta ne moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja: 1. To nije nešto što ste vi morali da potrosite da bi napravili palaĉinke. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja zato što su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda.

i odabrani sistem obraĉuna troškova) Sistem obračuna troškova odredjuje koje ćemo troškove ukljuĉiti u cenu koštanja.i rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako imamo metodu troškova prodatih ucinaka (metoda obracuna rezultata)). ako cenu koštanja utvrdimo u visini varijabilnih troškova. rasporedjuje na jedinice uĉinka. Zašto se bira kalkulacija po varijabilnim troškovima? Kada imamo problema sa alokacijom opštih fiksnih troškova. Ako se opredelite za sistem obraĉuna po varijabilnim troškovima. Znaĉi neće biti ukljuĉeni opšti fiksni troškovi proizvodnje. .gotovi proizvodi. jer od odabranog sistema zavisi sadrţina kalkulacije. razliĉite vrste u razlicitim koliĉinama. koje grupe troškova. nego ako na bazi pogrešnog kljuĉa utvrdimo alokaciju fiksnih troškova i utvrdimo pogrešne cene koštanja. Primer: proizodimo veliki broj proizvoda. na visinu cene koštanja utiĉe i odabrani tip kalkulacije. Da li će biti ukljuĉeni posebni pojedinaĉni troškovi? Hoce. . Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati i fiksne troškove proizvodnje tretirati kao rashod perioda.zalihe nedovršene proizvodnje. Moţe biti teško pronaći kljuĉ koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troškove na proizvode. Šta mislite da li tačnost kalkulacije cene koštanja ne utiče tačnost rezultata. jer su i oni varijabilni trošak. Ali imamo korekciju vrednosti zaliha. Postoje sistemi obraĉuna po stvarnim i sistemi obraĉuna po planskim troškovima. a nju utvrdjujemo prema 67 . troškovi direktnog rada i samo opšti varijabilni troškove. sadrţina kalkulacija će biti: troškovi direktnog materijala.(pored sadrţine. i odredjuje da li će u cenu koštanja ući stvarni ili planski trošak. ako obračun vršimo metodom ukupnih troškova? Tamo nemamo cenu koštanja prodatih proizvoda. Jako je teško da nadjemo kljuĉ da rasporedimo troškove amortizacije ili grejanja na jedinicu proizvoda. Raspored fiksnih troškova proizvodnje na jedinicu uĉinka moţe biti teţak. Ako se opredelimo za sistem obraĉuna po punim troškovima proizvodnje. Sistem obraĉuna će nam reći koliko iznose troškovi po nosiocima troškova. onda će kalkulacija će izgledati: troškovi direktnog materijala + troškovi konverzije. To je veza. Kalkulacija izabrane troškove po sistemu. a kalkulacija po jedinici ĉcinka. Smatra se da je manja šteta ako ne izvršimo alokaciju uopšte. nego pogrešnom alokacijom transformisati cenu koštanja uĉinaka proizvodnje. Šta se sve vrednuje u visini cene koštanja? .

Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troškove minus troškove u neprodatim zalihama. 2. Kalkulacija po posebnim pojedinačnim troškovima Ona obuhvata: 1. Posebne pojedinaĉne troškove 68 . 4. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. ne po visini! Uvek će rezultat biti isti. I ako kaţete da imate povećanje vrednosti zaliha od 20. Troškove direktnog materijala 2. Znaĉi visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene koštanja. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troškove perioda svodimo na troškove prodatih proizovoda. Šta je razlika izmedju njih? Ako od ukupnih troškova oduzmete troškove sadrţane u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troškove prodatih proizvoda i oni su 80. To je jedina razlika. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troškove i oni iznose 100. Kalkulacija po varijabilnim troskovima: 1. Troškove direktnog rada 3. I zbog toga što korekciju prikazujete preko cene koštanja vi prkticno i ovde preko taĉnosti cene koštanja odredjujete taĉnost periodiĉnog rezultata. Ove dve metode razlikuju se samo po naĉinu prezentiranja rashoda. njihov deo . ili plus troškovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljuĉivo kao trošak prodatih proizvoda i nemate podatak o ukupnim troškovima. troškove direktnog materijala 3. to znaĉi da su nam zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje veće na kraju nego na poĉetku za 20. troškove direktnog rada 2.koji se sastoje iz opštih fiksnih troškova i opštih varijabilnih troškova. To je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. 3. posebne pojedincne troškove Znaĉi potpuno iskljuĉuje opšte troškove proizvodnje. Troškove direktnog materijala Troškove direktnog rada Posebne pojedinacne troškove Opšte troškove proizvodnje tj.ceni koštanja. Troškovi prodatih proizvoda izose 120. A šta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha za 120? To ćemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. Puna kalkulacija (kalkulacija po punim troškovima): 1.

To je u skladu sa naĉelom uzroĉnosti. BILNSIRANJE STALNE IMOVINE NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 69 . mi moţemo vrednovati ili po punoj ceni koštanja ili po varijabilnoj ili. Zato što se smatra da bi tako utvrdjenja cena koštanja bila preoprezno odmerena. Smatra se da je puna cena koštanja gornja granica cene koštanja. Samo izuzetno je to moguće.4. i koji je uvek redukovan u odnosu na tehniĉki za gubitke koji nastaju kod izvršenja remonta. po opštoj oceni ne treba da bude korišćenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izveštavanju. Tada svi neiskorišćeni fiksni troškovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. Ako imamo obraĉun po planskim troškovima. teorijski. po pojedinaĉnoj. Uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta i onda kaţemo da je to nas standardni kapacitet. Standardni kapacitet Kada radimo planiranje. Smatra se da cene na trţistu nikada neće pasti ispod varijabilnih troškova. nego kapacitet koji preduzeće koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troškovima. jer proizvedeni proizvodi nisu izazvali te troškove. Donja i gornja granica cene koštanja Kada biramo cenu koštanja. u cenu koštanja biće uraĉunati samo planski troškovi. Kalkulacija po posebnim pojedinaĉnim troškovima. jer tu postoji pravo izbora. Sistemi obračuna troškova Ako imamo obraĉun po stvarnim troškovima. Znaĉi to nije naš najveći mogući kapacitet. onda u cenu koštanja uraĉunavamo stvarno nastale troškove. a to znaĉi da će sva prekoraĉenja troškova biti tretirana kao rashod perioda kao i troškovi neiskorišćenog kapaciteta. nikada ne uzimamo tehniĉki kapacitet već se polazi od oĉekivane proizvodnje u narednom periodu. Opšte varijbilne troškove Ne sadrzi opšte fiksne troškove proizvodnje i niţa je od pune za njihov iznos.

niti zahteva njegovu stalnost. I pošto je neto imovina garantna supstanca. jer će vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. nego celokupnom svojom imovinom. Znaĉi mozemo imati drustvo kapitala. Znaĉi vlasnik odgovara. Što znaĉi da se u knjigama takvih preduzeća kapital vrednuje u visini uplaćene vrednosti. Jedna od kljuĉnih karakteristika je odgovornost vlasnika. Odgovornost je vaţna zato što od stepena odgovornosti zavisi naĉin formiranja kapitala preduzeća. simultano . Kao zakljuĉak: ova pozicija se moţe javiti samo kod društava kapitala i samo onda kada se društva osnivaju sukcesivno. a ne ukupna imovina vlasnika. koje nastaju iz poslovanja. društava sa ograniĉenom odgovornošću i akcijskih društava. da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neograniĉenom odgovornošću. Neograniĉenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeća i ortaĉkih društava.upisani kapital je jednak uplaćenom 2. jer se smatra da je neograniĉena odgovornost vlasnika dovoljna garancija poverilaca. a da nemamo ovu poziciju 70 . kapital će biti iskazan u visini upisanog kapitala. Dakle. jer ono ima svojstvo pravnog lica (u suštini odgovornost je ipak na vlasnicima). Ona moţe biti neograniĉena i ograniĉena. a još nisu uplatili. Idući tom logikom drţava ne propisuje visinu uloţenog kapitala. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali. odgovaraju samo onom imovinom koja je uloţena u preduzeće. Stalnosti. biće iskazan preko pozicije neuplaćeni upisni kapital. u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri. niti je stalan. dok se ograniĉena odgovornost odnosi na vlasnike društava kapitala tj. sukcesivno .Nalazi se na prvom mestu na strani aktive. Kod društava sa neograničenom odgovornošću sopstveni kapital preduzeća niti je propisan. Kod ovih preduzeća. Interesi poverila koje drţava treba da štiti zaštićeni su time što svaki poverilac ima pravo da. a da li će upisani kapital biti jednak uplaćenom to zavisi od naĉina osnivanja društva kapitala: 1.upisani i uplaćeni kapital neće biti jednaki. ne samo imovinom uloţenom u preduzeće. odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trećim licima. Poverioci mogu naplatu svojih potraţivanja traţiti samo u visini imovine kojom raspolaţe preduzeće. za naplatu svog potraţivanja zahteva prodaju celokupne imovine vlasnika. pa je otuda. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzeće. sa stanovišta poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeća ili kao privatna imovina vlasnika. drţava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje? Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeća.

i na vrhu aktive vidimo ovu poziciju. Mi kaţemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala. unutar te dve godine. To je potraţivanje firme prema vlasnicima. Pošto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme. reĉ je o društvu kapitala 2. Pokazuje potraţivanje koje društvo ima prema onim akcionarima koji su upisali. moraju uplatiti polovinu od neuplaćenog a upisanog kapitala. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari. I to što se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. i ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izveštaja. treće kolo akcija. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. Ako izdajemo drugo. svodi na uplaćeni iznos. 2. ili uplate koje su 71 .ako je društvo osnovano simultano. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu biće iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija. To znaĉi. To je iznos koji će biti pretvoren u gotovinu. zato što nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital. reĉ je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. a još nisu uplatili punu vrednost akcija. To vaţi samo za prvo kolo akcija (kada drţava ţeli da olakša osnivanje novih firmi). najmanje dve stvari moţemo zakljuĉiti: 1. One se u bilansu nalaze jedna naspram druge i uvek zajedno ĉitate te dve pozicije. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu plaćati na rate. zahtevane uplate. Na tzv. Ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1. nema neuplaćenog a neupisanog kapitala. Ova pozicija se moţe razdvojiti protekom vremena na dve. a to je 70. I to je razlog zašto se nalazi na strani aktive. onda neposredno nakon dana bilansa. jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom će ta firma u nekom trenutku raspolagati. I koliko je upisano. Zato kaţemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. Za korisnika finansijskog izveštaja bitna su oba podatka. a uplaćeni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. u skadu sa principom jasnosti trebalo bi da dospelo potraţivanje bude iskazano posebno. Ima karakter potrazivanja. a na strani aktive neuplaćeni upisani kapital 30. Kada uzmemo bilans firme. prema odluci o emitovanju akcija ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvršiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzeću.

ali moţemo za kašnjenje u plaćanju zaraĉunati kamatu kao kod svakog drugog potraţivanja. Ako taj podatak ne pokaţemo.i onda će se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. a ne i na aţio (on se uvek uplaćuje u celini). Tada se testira kolika je verovatnoća da će svi akcionari uplatiti upisane akcije. neuplaćenih akcija ili udela. a 15 će biti uplaćeno za narednih godinu dana. moţemo njegove akcije prodati nekom drugom. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih. To je vaţno kod analize likvidnosti. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija. umanjen troškove koje smo imali zato što smo traţili novog akcionara. 72 . Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako ćemo bilansirati ovu poziciju? Pošto je reĉ o neuplaćenim upisanim akcijama i udelima. A ako akcionar ne moţe da uplati uopšte. pošto je reĉ o dvogodišnjem periodu u kome će se taj iznos pretvoriti u gotovinu. Ovde ne moţemo izvršiti otpisivanje potraţivanja. ili u okviru pozicije ostla potraţivanja. Ovde ne moţe ako smo. upisali 100 akcija i uplatili 50% da dobijemo 50 akcija. ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj. ali se ne moţe otpisivati kao svako drugo potraţivanje. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duţni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. imamo aţio i on se mora evidentirati u celini. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. a njemu vratiti uplaćeni iznos. Ovo jeste potraţivanje. moţe se iskazati kao podpozicija pozicije neuplaćeni upisani kapital. mi uskraćujemo analitiĉara u tome kada se oĉekuje naplata i to je razlog što se ova pozicija deli na dva dela. Ova pozicija se gasi kada se izvrši uplata. Na taj naĉin mi korisnicima finansijskih izveštaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplaćenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15. Taj iznos koji se zahteva. na primer. od onih uplata koje još nisu dospele za plaćanje. a akcije i udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednost. što se ĉešće radi. jer se vidi šta će u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Taj uplaćeni iznos je polovina od 100.traţene.Mogućnost isplate na rate odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija. 50% od upisanih akcija. Ako nema ove pozicije znaĉi da je ceo upisani kapital i uplaćen. Ne moţemo otpisivati jer bi to znaĉilo smanjenje osnovnog kapitala i to je još jedna specificnost ovog potraţivanja.

Promena cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. Raščlanjavanje stalne imovine 1. Promena cilja menja klasivikaciju. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugoroĉno vezana i ako jest tada je stalna imovina. ili hoćemo da je prodamo u roku kraćem od godine dana (ili je koeficijent obrta veci od 1) onda je to obrtna imovina. ona postaje naša stalna imovina. Za klasifikaciju imovine na stalnu i obrtnu relevantan je cilj tj. Primer: kupimo akcije neke firme. Pirmer: proizvodimo mašine i one predstavljaju naše zalihe. Ako kupimo akcije da bi smo ih prodali u narednih mesec dana. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moţe biti klasifikovana i kao stalna i kao obrtna. I otuda zakljuĉak da je reĉ o sredstvima koja se koriste višegodišnje. nematerijalna ili imaterijalna ulaganja 2. to je nas stalna imovina i samom odlukom da hoćemo da prodamo to uĉešće ono se pretvara u obrtnu imovinu. odnosno obrtnu imovinu ali ako hoćemo da je koristimo u procesu proizvodnje. Jednom izvršena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek.STALNA SREDSTVA U MRS 1 stalna sredstva se definišu kao ona sredstva ĉiji je predviĊeni vek trajanja duţi od 12 meseci. Takve akcije predstavljaju našu dugoroĉnu tj. Ovo su nam dva kljuĉna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna (cilj i vek trajanja). odnosno sredstvo ĉije se otuĊenje ne planira u narednih 12 meseci. šta ko ţeli sa nekom imovinom. Ili ako imamo uĉesše u nekoj firmi. i ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci. 1. jer smatramo da će kurs na berzi porasti. to je kratkoroĉna hartija od vrednosti. materijalna ulaganja 3.bilansiranje nematerijalnih ulganja 73 . Nematerijalna ulaganja . stalnu imovinu. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojem se stalna imovina javlja.

a to je iskazivanje taĉne imovine preduzeća onda ćemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati. Ona moraju imati ove karakteristike da bi mi rekli: ovo je patent ili licenca. To su sredstva koja su neopipljiva i koja nemaju svoju vrednost. (MRS 38) Ova definicija opisuje karakteristike i namene nematerijalnih ulaganja. Zatim MRS 22 koji se zove poslovna spajanja. 2. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill-a kao oblika nematerijalnih ulaganja. koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. To je opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. ili za snabdevanje robama ili uslugama. tj. Zato što nastaje kao posledica kupovine preduzeća. Standardi koji su merodavni za priznavanje nematerijalnih ulaganja. Smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu. Statiĉari smatraju da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati rashodom perioda u kome je to sredstvo pribavljeno. Kljuĉnim standardom se smatra MRS 38. Njegovim korišćenjem prduzeće moţe ostvariti neke ekonomske koristi u budućnosti.To su nemonetarna sredsva koja nemaju fiziĉku supstancu. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganjai (pitanje da li ih treba prikazati u finansijskim izveštajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izveštaji. Zašto je on u ovom standardu. obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamiĉke teorije koja je danas dominirajuća. Zbog ĉinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u budućem periodu treba izdatak koji je uĉinjen kao trošak rasporediti na periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od korišćenja datog sredstva. aktivirati: 1. ona su neopipljiva. ili da se koriste za administrativne svrhe. Uslovi pod kojima se neko nematerijalno dobro može priznati tj. prikazati ih kao sredstvo i potom kroz sistematsku i racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troška. 1. Znaĉi treba aktivirati ove izdatke tj. 74 . Ako poĊemo od statičkog cilja. ili da budu predmet iznajmljivanja. da postoji izvesnost da će po osnovu korišćenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u budućnosti. Kod dinamičke teorije ciji je cilj taĉan obraĉun periodiĉnog rezultata. Ona moraju imati sposobnost prepoznavanja i moraju da imaju sposobnost da budu korišćena ili u proizvodnji. Ona nam kaţe da nije potraţivanje i nije gotovina (monetarna sredstva).

2. ili mogućnost distribuiranja budućih ekonomskih koristi. Kada treba da utvrdimo koliko nas košta stvaranje patenta koji smo sami stvorili. moguĉnost indetifikacije.troškovi uĉinjeni pri kreiranju. Odredjivanje vrednosti (merenje visine izdataka) Imamo dvojaku situaciju: Za sva nematerijalna sredstva koja stiĉemo kupovinom. Primer: imamo autobus i prihod ostvarujemo od prodaje karata i lako ih moţemo utvrditi ali ako forimiramo web-site ne znamo koliko će on doneti koristi u buducnosti. odredjivanje vrednosti je potpuno indentiĉno kao i kod materijalnih ulaganja. vrednuju se u visini troškova koji im se mogu pripisati (dirktni troškovi) i raspodeliti na razumnoj i konzistentnoj osnovi (deo opštih troškova . Ispunjenje sva tri uslova ovde se obezbedjuje teţe nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao što su nauĉnotehniĉko znanje (know-how). Ako interno generisana nematerijalna ulaganja zadovoljavaju definiciju sredstava. već je rezutat proizvodnje samog preduzeća. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako. patenti. koncesije. To je takodje opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. poslovne vrednosti (goodwill). 3. licence. mogućnost davanja u zakup. Znamo taĉno šta smo platili za licencu ili patent. kompjuterski softver isl. nematerijalna ulaganja moţemo podeliti na: .ona steĉena kupovinom (derivativna) . Nabavna vrednost (fakturna vrednost + ztn) za one koje smo kupili. smatraju se dokazom o tome da sredstvo moţe biti identifikovano – da moţe jasno biti odvojeno od poslovne vrednosti). povezanost sa preuzećem. mogućnost razmene. dozvole za ribarenje. Postoji veći broj kriterijuma pomoću kojih se moţe izvršiti klasifikacija nematerijalnih ulaganja kao što su trţišnost. Ili ĉesto nije moguće proceniti vrednsot datog sredstva kada ono nije steĉeno kupovinom. i na njemu se posebno insistira (mogućnost prodaje. Znaćemo da će doneti ali ne i koliko. trgovaĉke marke. Prema ovom kriterijumu. Znaĉi visinu izdatka koja je uĉinjena za njeno sticanje. da je moguće pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. MeĊutim.ona koja su rezultat rada samog preduzeća (izvorna). liste kupaca. a ne kupili. a cena koštanja za one koje smo generisali. za bilansiranje je vaţna podela prema naĉinu sticanja. autorska prava. uvozne dozvole. proizvodnji i pripremi za upotrebu). naĉin sticanja i dr. Razlika izmedju patenta i licenece kada ih kupujemo: 75 . ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja.

Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogućnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moţe oĉekivati priticanje ekonomske koristi u budućnosti. on na nas prenosi monopol korišćenja tog izuma. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaĉi da postoji mogućnost indetifikacije ovih dobara. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisanih sredstava javlja se veliki problem da utvrdimo šta je cena koštanja tog našeg patenta jer je veliki broj patenata razultat zajednickog istraţivanja. tako da ćemo sresti u MRS samo najznaĉajnija imaterijalnja dobra tj. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup. samo ona koja se najĉešće javljaju.Onda smo mi novi vlasnik patenta i samo ga mi koristimo. I zbog toga ĉesto ne moţemo neki naš pronalazak aktivirati. Mi smo samo jedan od korisnika.U imaterijalna dobra koja se najĉešće javljaju ubrajaju se:            Know-how. onda je sigurno da je ono izdvojivo i da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je reĉ. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrši uz pomoć sledećih kriterijuma.Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo korišćenja njegovog pronalaska. ali se navode ona koja se javljaju najĉešće. odnosno poslovne vrednosti. Time se ne navode sva imaterijalna dobra. i iskazati kao poseban oblik imovine. Ali ako kupujemo patent. ili nauĉno-tehniĉko znanje Licence Patenti Autorska prava Liste kupaca Koncesije Poslovna vrednost Uvozne kvote Dozvole za ribarenje Trgovaĉke marke ili znaci Kompjuterski softver 76 . On moţe prodati kome god hoće. Indetifikacija nematerijalne imovine (treći uslov za priznavanje nematerijalne imovine) Indetifikacija se vrši da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willa. Šta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno širok. Time spisak nije zakljuĉen.

MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje. Tako da danas u bilansima imamo samo odrţiva sredstva. prema povezanosti sa preduzećem. Šta to znaĉi da se mogu odvojiti? To znaĉi da se mogu prodati kao samostalno dobro. Kada je taj softwer imaterijano dobro? Kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. ili prodati. za razliku od patenta i licence koje moţete kupiti. Pošto je spisak imaterijalnih dobara veoma širok.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra. Dugo vremena su se imaterijalnim ulaganjima smatrali i troškovi istraţivanja i osnivaĉki troškovi. ali on se ne moţe prodati 77 . Znaĉi neće svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Pa. što je uslov da se nešto smatra sredstvom. imamo podela prema tome da li su održiva. Zatim postoji podela koja je i danas aktuelna. Zašto? Zato što ako niste zaštitili sopstveni pronalazak. a sećate se da se sredstvo definiše kao resurs nad kojim preduzeće ima kontrolu. To je podela koja je bila moguća pre stupanja na snagu MRS 38. i nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. koje ne moţete prodati a da ne prodate firmu. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrţivim sredstvima. potraţivanja. Na primer. Niko ne bi kupio nešto što mu u budućnosti neće donositi ekonomske koristi. Good will predstavlja imaterijalno dobro. a ova nisu. ako nemate monopol nad njegovom eksploatacijom. Pravo na prikazivanje filmova  Na emitovanje muzickih zapisa Primećujemo da najveći deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Sa druge strane. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Postoji. i koja spadaju u odrţiva. na sredstva koja su povezana sa preduzećem i ona koja se od preduzeća mogu odvojiti. Ako ne postoji pravna zaštita ne postoji kontrola. medjutim. Znaĉi da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzeće poseduje. Moze se prodati patent o licenca. to je imaterijalno dobro. Ali taj nosilac je mnogo manje vaţan od onoga što na njemu piše. Pa ćemo reći ova imaterijalna ulaganja su odrţiva. vaţno je da to pravo bude zaštićeno. a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program. a da pri tome firma nastavi da postoji. a neodrzivih nema. Jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom. onda vi nemate patent. jer niko ne ţeli da kupi te troškove. to je nešto što je zapisano na materijalnom nosiocu. jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da će sredstvo u budućnosti donositi ekonomske koristi. jedno dobro koje se ne moţe odvojiti od firme. pa su onda iskazivani u bilansu stanja. postoji više kalasifikacija za njihovo razvrstavanje i postoji više kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Sadrţina onoga što je tu. To je pravo na naplatu odredjene sume novca i iskazuje se kao posebna bilansna pozicija. Mi nikome ne moţemo prodati troškove osnivnja. To je good will ili poslovna vrednost firme. kada imamo odredjenu trgovaĉku marku ili kompjuterski softwer.

Potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imaterijalnom imovinom. To je pravilo za formiranje cene koštanja i materijalnih ulaganja. a ne samo nematerijalnih ulaganja. dobrima koja smo proizveli sami. Pravilo od prilike zvuĉi ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeća tretiraju se kao rashod perioda. inicijalno. Za raĉunovodstvo je naroĉito vaţna podela imaterijalnih dobara prema načinu na koja su stečena:  ona koja su stecena kupovinom (derivativna). za koje se smatra da je stvaranjem tog dobra izazvan). što ce reći po nabavnoj vrednosti. Znaĉi vrednovanje imaterijalne imovine. Naknadno vrednovanje vrši se u visini neotpisne vrednosti. na razumnoj osnovi dodeljeni deo opštih troškova (direktni troškovi rada i materijala. Procenjuje se njihov vek i vrši se otpisivanje. Osim inicijalnog vrednovanja postoji i naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja.  ona koja su rezultat rada samog preduzeća (originlna ili izvorna) imaterijalnim dobrima. oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom. onda i ovde vaţi pravilo da u cenu koštanja ovih dobara ulaze direktni troškovi tj. dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljena MRS 38 Vrednovanje nematrijalnih dobara Ovde vaţi pravilo da se dobra stečena kupovinom vrednuju u visini izdataka uĉinjenih radi njihovog sticanja. Znaĉi MRS 38 ne propisuje koju metodu treba koristiti. i pripadajući.) Kada je reĉ o interno generisanim dobrima tj. Ova poslednja podela je jako vaţna za imaterijalna dobra. Ovako isto moţemo podeliti i materijalnu imovinu. a aktiviranje sredstava koja su rezultat samog preduzeća mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim i strogim uslovima. a ovo smo proizveli sami.separatno od preduzeća za razliku od drugih koja se mogu prodati odvojeno od preduzeća (znaĉi nezavisno od toga da li će samo preduzeće biti prodato ili ne). i onaj deo opštih troškova koji se moţe vezati za dato dobro. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearna i degresivna. vrši se po nabavnoj vrednosti koja ukljuĉuje fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke (troškovi da bi zastitili patent i sl. Nematerijalna ulaganja podleţu otpisivanju. Mi moţemo reći ovo smo kupili. jer sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su steĉena kupovinom. već samo zahteva da se visinom otpisa odraţava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog 78 .

i insistira da oni budu rashodi perioda. Šta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to što je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. što je ĉest sluĉaj kod novoosnovanih firmi. i preneti na raĉun kupca. Bilo koji izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja. jer preduzeća. samo što će se povećati vrednost na depo-raĉunu. kada bi pogledali naše bilanse zakljuĉili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaţe u razvoje i 79 . već na osnivaĉe firme. Sve će ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. pokušavajući da to ide ne na firmu. Tako da odmeravajući i za i protiv. vi olakšavate osnivanje firme. ako nisu znala gde da stave neke rashode. već vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vašem depo-raĉunu za onoliko koliko ste prodali. Otpisivanje se po pravilu vrši indirektno. i moţete reći da proda na vaš raĉun akcije po nekim cenama. Kod iste banke imate vaš tekući raĉun. Znaĉi nema one predaje akcija prodavca kupcu. a sa njegovog raĉuna će taj iznos preneti na vaš tekući raĉun. Isto tako mozete i kupovati. a smanjit na tekućem raĉunu gotovina). Znaĉi ako ste vlasnik nekih akcija. ona ih sve stavjaju u ovu poziciju. vlasnici. Mi ih ne moţemo prodati. i otpisivati u roku od 5 godina.dobra. I to je razlog što se hartije od vrednosti izdaju u nematerijalnom obliku. ali zbog visokih troškova štampe. Osnivaĉ će jednostavno te troškove tretireti kao rashod. da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ). Argument protiv je ako dopustite aktiviranje. Šta ako se ta firma zatvori naredne godine. Oni imaju samo vrednost za vlasnika firme. ipak su se odluĉili da zabrane aktiviranje. Kada se sklopi zakljuĉnica sa vašeg raĉuna će skinuti akcije. Troškovi istraživanja su naredna pozicija u našem bilansu i to jako zahvalna. znaĉi vrši se preko ispravke vrednosti. pre nego da to ide na rashode. Vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija. a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija. ali vi zato na vašem kreditnom raĉunu imate povećanje gotovine. Vi ste osnovali firmu i uopšte ne znate da li će ta firma biti uspešna. Šta da radimo sa troškovima osnovanja. Sve te troškove zajedno moraju da podnesu osnivaĉi. i zato su oni rekli nema aktiviranja. nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija. a MRS 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova. Nekada je postojala opcija u IV direktivi da se ti troškovi mogu aktivirati. i knjiţi se trţišni promet akcijama kao što se to radi pri bezgotovinskom plaćanju. Sada se akcije vode na raĉunima kod banaka. Tu su još i troskovi registracije firme koje moramo platiti. i da bi se olakšao promet akcijama one se ne štampaju. i odete u banku da otvorite depo-raĉun. troškovi stampanja akcija (oni sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku. Tako. A da li ćemo otpisivati linearno ili degresivno prepušta nama da odluĉimo. to je raĉun na kojem se vodi evidencija o vašim hartijam od vrednosti. Troškovi osnivanja obuhvataju advokata (da napravi statut firme).

i neću da plasiram novi proizvod sada zato što cu imati visoke poĉetne troškove. zbog toga što u periodu istraţivanja vi ne znate šta će biti rezultat istraţivanja. što isto tako ponekad biva . a drugo je stvoriti uslove za komercijalno korišćenje tog proizvoda. Znaĉi rezultat razvoja ima sposobnost primene u samom preduzeću ili sposonost prodaje nekom drugom preduzeću. morate raspolagati sredstvima koja će vam omogućiti da taj novi pronalazak iskoristite. a ovaj proizvod i dalje donosi dobar profit. Zatim potrebno je da postoji trţište za dati proizvod. Neuspehom iz koga se nešto nauĉilo. Zatim morate ispitati da imate sposobnost da to uradite. Uprava firme mora imati nameru. znaĉi nemam nameru ni da ga prodam. Od. a mozete ga i prodati. imamo para. otprilike. Ovi troškovi nemaju sposobnost aktiviranja. i sve te troškove moraju pokrivati na teret tekućeg rezultata. kao sto ĉesto biva. i kakav će taj rezultat biti. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. vi ţelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehniĉka izvodljivost (tehniĉka izvodljivost treba da bude takva da se sredstvo moţe koristiti ili prodati. jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine. Jedno je nešto stvoriti. Troškovi razvoja . ni da ga koristim. Dakle vi moţete taj proizvod proizvesti. zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka i oni se tretiraju rashodom perioda. Vi istraţujete mogućnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov naĉin. znaĉi kada kod istraţivanja dodjete do toga da postoji mogućnost da rezultat istraţivanja bude doveden komercijalnom korišćenju. znamo da ţelimo da ga iskoristimo. i finanskijske. Da li će ti izdaci dovesti do rezultata. a time i rezultata. ali ne znamo kako. i kadrovske. radite na tome godinama i imate znaĉajne izdatke.imamo proizvod koji i dalje ima relativno dobru prodju na trţistu. do novog proizvoda. Taj rezultat razvoja moţete koristiti sami. Odloţicu nov proizvod za neko buduće vreme. ali vi ne znate da li ćete u tome uspeti. neki novi pronalazak? Ne. da bi izdaci uĉinjeni tim povodom mogli biti aktivirani). do novog materijala… U toj fazi istraţivanja. Šta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istraţivanja dodjete do nove tehnologije. i tehniĉke. koristimo neki novi materijal ili novi naĉin proizvodnje. To što imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaĉi da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. To je jako teţak 80 . i da postoji neko ko će kupiti to što ste vi proizveli korišćenjem novog postupka. vi moţete realizovati takav proces proizvodnje npr. I upravo zbog toga što ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istraţivanja. Jer šta ako od ovih istraţivanja ne bude nista. bilo da ţelite da koristite proizvod ili ţelite da ga prodate. Svi ostali se smatraju neuspehom. 10 istraţivaĉkih radova najvise 2 eventualno 3 će donositi ekonomske koristi. Znaĉi imamo pronalazak.istraţivanja. tada pocinje faza razvoja. ali u svakom sluĉaju ne daje rezultat koji će nam obezbediti priliv budućih ekonomskih koristi. ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda. Morate imati para znaĉi. Znaĉi neće ga drţati po fijokama. Još je potrebno da imamo raspolozive resurse.Faza razvoja dolazi nakon faze istraţivanja. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troškove istraţivanja.

to je bio rashod. troškove istraţivanja smanjili rezultat. i smanjiti time vaš poreski teret. Znaĉi. za priznavanje. pa ćete opet kroz veliku amortizaciju. nešto zbog ĉega nikakve koristi u budućnosti biti neće. Znaĉi jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. Troškovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troškove razvoja. veštsaĉke koţe. Aktivnostima razvoja mogli bi se smatrati dizajniranje novog alata. Koncesije. To nije nova fabrika.'' MRS 38 kaţe NE!! Ovo što ste tretirali kao troškove istraţivanja. patenti i slicna prava 81 . Jer ste vi tretirajući kao rashod. Znaĉi samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. Znaĉi. kod novog materijala. Znaĉi. vazno je. Ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drţava. tj. dizajniranje novog proizvoda. Šta je smisao svih ovih tipova troškova o kojima je bilo reĉi? Smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzeće. vi u cenu koštanja moţete uneti samo troškove razvoja. da moţete taĉno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. Dakle ono je napravljeno samo da bi se testirao novi tehnološki postupak. I ovde vaţi pravilo da ne smete troškove istraţivanja. Da razdvojite fazu istraţivanja i fazu razvoja. i sa tim je završeno. Pilot postrojenje nam sluţi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. da budemo sigurni da će po osnovu tog sredstva u budućnosti priticati ekonomske koristi. koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istraţivali. Prvo to ne moţe raditi svako. ali to postrojenje ne moţe se komercijalno koristiti. sada ukljuĉiti u vrednost pronalaska. još jednom smanjiti rezultat. iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troškovi istraţivanja bili opravdani. kod novog dizajna… Ovo je jako vaţno. a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je priliĉno ograniĉen. da li je sve na svom mestu. Nikad više koţnih jakni nije šetalo gradom. I konaĉno. koliko nas košta razvoj kod novog proizvoda. jer ţelimo da izbegnemo da iskaţemo kao sredstvo nešto što to zapravo nije. Znaĉi ne moţemo ponovo te troškove iskazati kao nabavnu vrednost. I moţda boljeg kvaliteta jer moţete oprati veštaĉku koţu. To je pilot postrojenje koje sluţi samo da se istestiraju mogućnosti novog postupka. Moţemo li mi sada cenu koštanja tog novog proizvoda utvrditi tako što ćemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. ali nema vraćanja na staro. ako imate nov pronalazak neće vam biti lako da ga prodate. Pa ćete posle otpisivati tako visoku vrednost. i to sa malo novca. Ĉak i proizvodnja pilot postrojenja moţe se smatrati troškom razvoja. novi materijal kao rezultat razvoja (vidite kakav je preokret u industriji koţe izazvala proizvodnja veštaĉkih materijala. Dakle ne smete sada reći:''E pa ĉekajte ovo istraţivanje je dalo poĉetne ideje od koje smo mi došli do novog proizvoda.posao. Znaĉi da moţete da odgovorite na pitanje. a pravu morate nositi na posebno ĉišćenje… te firme koje su pronašle nove materijale su osvojile veliki deo trţišta).

Raĉunovodje obiĉno zagovaraju stav da taj rok otpisivanja treba da bude što kraći. jer će jedan deo i putnika i tereta biti prevezen ţeleznicom. preneti na troškove. Moţe ga koristiti ko hoće. trajanje koncesija. ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo. Znaĉi ima pravo monopola nad korišćenjem tog pronalaska. Primer: dobijete koncesiju za korišćenje auto puta. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. Ali neka preduzeća dobijaju besplatno koncesije. zavisi i vreme trajanja. sopstvenog ili kupljenog. Vaši prihodi od korišćenja puta više neće biti isti. Dakle ne moţete uzeti iskljuĉivo rok na koji glasi ugovor. Prvo. znaĉi kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne. ili da se bavi odredjenima poslom (drţava kao nosilac javnih prava). je koncesija za korišćenje neobnovivih prirodnih bogatstava. da ga koristi odredjeni broj godina i da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drţavi na korišćenje. naroĉito tamo gde nije izvesno da će preduzeću priticati ekonomske koristi po osnovu korišćenja koncesije. kao i kod koncesija. a vi znate da je korišćenje tog auto puta jako slabo. 82 . Za patente vaţi isto pravilo što se tiće otpisivanja. Znaĉi vi odredjenom preduzeću date pravo da iznajmi auto put. za 15 godina. i kaţete vaš patent je zašticen u narednih 15 godina. Koncesija se moţe dati i za obavljanje odredjenog posla. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. A šuma je obnovivo prirodno bogatstvo. samo on taj pronalazak moţe koristiti. On moţe glasiti na 25 ili 30 godina. jer vi više nemate monopol. ili moţe se dati koncecija za eksploataciju šuma. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazaĉu ili korisniku? Drţava. Ima li onda osnova da preispitate vek trajanja koncesije. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti sliĉnih prava koje je drţava odobrila. pošto korišćenje tog rudnika prestaje. nego morate uzeti i ove druge faktore koji treba da vam pokaţu. Recimo. Znaĉi najduţi period je period u kome imate zaštitu. Recimo. A šta ako se izgradi pruga pored tog puta. Kako se odredjuje vrednost koncesije? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije došli. koncesija za izgradnju auto puta. i da vek trajanja skratite. Mi kaţemo dobili smo koncesiju na 20 godina za korišćenje nekog dobra. ako su ti poslovi od opšteg znaĉaja. na primer.Koncesija je pravo koje drţava prenosi na preduzeće omogućavajući mu. onda ćete koncesiju otpisati. Ako istraţivanja pokazuju da nije izvesno da će svih 20 godina priticati ekonomske koristi. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaĉi. i to tako što mu zaštitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina. moţemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja. za koliki period moramo iznos koji smo platili. i da vas uvere ili razuvere da će ekonomske koristi biti baš toliko velike. Od vrste koncesije. Patent je ekskluzivno pravo korišćenja odredjenog pronalaska. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro.

Predpostavljam da znate šta je to licenca (pravo korišćenja tuĊeg izuma nabavljeno od proizvoĊaĉa ili drugog vlasnika). Franšiza je. i otpisati u periodu od 5 godina. Znaĉi. Dakle vi proizvodite neki proizvod. Šta on prodaje firmama koje kupuju: naĉin rada. kaţemo. investitor će biti spreman da plati više nego što je neto vrednost te firme. da će licenca biti tretirana kao sredstvo. Taj jedan euro je posebni pojedinaĉni trošak pri proizvodnji tog proizvoda. Znaĉi. da ne bi došlo do gubitka good will-a. koje su dobro organizovane. franšiza predstavlja sredstvo. kada kupuje firmu. sklapa ugovor o franšizi. A moţe biti i kraći. svoje procedure i postupke. i naravno da za onu firmu koja plati (jer naravno to se ne dobija za dţabe) pravo da posluje po pravilima McDonald's-a. svoje ime. samo pod uslovom da se naknada za korišćenje licenlce plaća odjednom. Da bi se izndproseĉan profit ostvario. Znaĉi da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio. kupujem licencu za period od 5 godina. i kaţete troškovi materijala toliko. propisuje standarde za proizvode i usluge i vrši nadzor. ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vašim pronalaskom neće imati traţnju. za to placam 50. Pa se raĉunovodstveno. koje imaju kolektiv koji je kvalifikovan i firmi odan. Poslovna vrednost preduzeća ili goodwill je širi pojem od imidţa firme. te firme moraju imati odredjene karakteristike. na ime naknade platiti recimo 1 euro. a to je poseban pojedinaĉan trošak za taj proizvod. medju dobavljaĉima. i raĉunovodje imaju preciznu meru visine goodwilla. I on. tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo već kao posebni pojedinaĉni trošak. Znaĉi pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznadproseĉan profit.. koje imaju sposoban menadţment. dakle aktivirana. Ono što je vaţno je. troškovi rada toliko. Koje vaţno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zaštitni znak. mogli bi smo reći pravo na biznis. obiĉno je reĉ o firmama koje imaju zaista odliĉan ugled medju kreditorima. Ko prodaje franšizu? Za razliku od koncesije. ako je neto imovina te firme 100. franšizu prodaju preduzeća. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnošću. on u stvari kupuje buduće profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka. Pošto investitor. aha troškovi za naknadu licence toliko. Ako bi se naknada plaćala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da ćete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci. Koja je najpoznatija firma koja prodaje franšizu? McDonald's. koje imaju odliĉnu poziciju na trţištu.000 eura. visina goodwilla utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac plaća za firmu kao celinu. e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje ćete iskazati u bilansu. Ako kaţete..Najduţi rok na koji vi morate da otpišete vaš patent je 15 godina. aktivira se i otpisuje. i visine neto imovine te firme. Obiĉno kaţemo da goodwill predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadproseĉan profit. a 83 .

i da se potpuno izgubi vrednost goodwilla. ostvariti profit koji je za 40.000. moţete napraviti sjajan logo.kupac za tu imovinu placa 120.000 razlike da li je to goodwill tj. ali ne duţe od 20 godina. Znaĉi. 1. Proseĉna stopa u toj grani je 15% prinosa na sopstveni kapital. najmanje 5 godina za redom. Znajući. ĉinjenica je da firma ima goodwill i pre nego što bude prodata. neće ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana. Znaĉi kad bi vas bilo ko pitao pre nego što se ponudi kupac da plati. vi ne znate. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme i zbog toga se aktivira tek onda kada je steĉen kupovinom. ta logo vrednost ne moţe biti aktivirana. i dopušta da se otpisivanje goodwilla vrši i u duţem vremenskom periodu. da se goodwill lako izgubi. Dva. vec 1. Primer: napravite firmu. njegova visina? Nije. kada bude kupovao tu firmu. i kaţete. Kada je rec o otpisivanju goodwilla tu nema ĉvrstog pravila. Znaĉi. onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. i obe se bave proizvodnjom sladoleda. a druga ostvaruje dobitke od 190. a ako ga niste zaštitili kod nadleţnih drţavnih organa. koliko vredi vaš goodwill. Visina goodwilla moze biti 200. nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. Samo plaćeni goodwill ima sposobnost aktiviranja. i što nije moguće pouzdano proceniti vrednost tog dobra. i pre MRS 22. tolika je neto imovina. Goodwill se lako gubi. Zaštitni znak je imaterijalno dobro samo kada je zaštićen zakonom. ĉini i za ostala imaterijalna ulaganja. zahvaljujući goodwillu da ostvarujete iznad proseĉne profite. i time će on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. tri pogrešna poteza menadţmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite. Primer: imate dve firme. MRS 22 je uveo izmene. e to je moja imovina. insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj. i vaš logo.000. u nekom jako dugom roku. Znaĉi. jer je jako teško tvrditi da ćete vi.000 veci od proseĉnog profita u datoj grani. kada kupite firmu vi platite goodwill. Obe imaju isto imovinu. I znaĉi. i moţete u bilansu iskazati goodwill kao posebnu bilansnu poziciju. Pa se iz razloga opreznosti.000.000.000. ali ako niste prepoznatljivi po njemu.000. 5 godina.000 veći prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. niti ga iskazati kao imovinu. Tih 40. on neće ponuditi 1. Znaĉi.200. Zato što je goodwill jako osetljiva kategorija. ali pošto je to interno generisano dobro. Ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trajanja goodwilla. period u kome treba plaćeni goodwill otpisati. a niko vas ni ne 84 . jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde niţi nego kada je reĉ o materijalnim ulaganjima.000 ako kupac procenjuje da će. Prva firma u proseku ostvaruje dobitke koji iznose 150. To se inaĉe. Dok je bila vaţeća IV direktiva iskljuĉivo. Druga firma ima za 40. Ne moţete ga prodati. smatralo se da je period od 5 godina. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednošću.000 eura. jer je to razlika za jednu godinu.

vi odmah znate šta je to. 85 . ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. onda će se uzeti godinu dana. Materijalna ulaganaja obuhvataju:  Zemljište i prva koja su izjednaĉena sa zemljištem  Gradjevinske objekte  Tehniĉka postrojenja i mašine  Ostala postrojenja. dugoroĉno vezanom imovinom. poslovni inventar  Ulaganja u izgradnju i avanse Prava izjednaĉena sa zemljištem . 2. Vi odmah znate o kojoj je firmi reĉ. ako je poslovni ciklus kraći. Vi odmah pitate šta je ovo.kada uzmete u zakup zemljište na 99 godina. ne stiĉete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem? Na to se misli kada kaţemo zemljiste koje se nalazi u svojini i prava koja proizlaze iz tih zemljista. I zato moţete tuţiti nekoga ko koristi neovlašćeno vaš znak.bilansiranje materijalnih ulaganja - Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta. šta postrojenja. da bi se odredilo da li je neko dobro dugoroĉno vezano ili ne. ko je ovo. odnosno od trajanja poslovnog ciklusa). Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguća. a ako je duţi od godinu dana onda će se uzeti duţina poslovnog ciklusa. vi ga moţete tuţiti. zemljista. Kod onih firmi ĉiji je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. ili Nike. alati. ipak u nekim sluĉajevima to nije lako uraditi. ali kada vidite znak Coca-Cola. I zato je zaštitini znak vaţan. Vi moţete nekome odobriti da koristi vaš znak. jer mi znamo šta su mašine.prepoznaje po tome. će se dugoroĉnom imovinom se smatrati imovina ĉiji je rok duţi od poslovnog ciklusa. i ne morate da ĉitate sta je iza toga. koji proizvod i koji kvalitet proizvoda je u pitanju. i on će to platiti. koji se smatraju kao. i predstavlja deo imaterijalne imovine. Raščlanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rašĉlanjavanje materijalne imovine lako. odnosno imovinom ĉiji je vek trajanja duţi od 12 meseci (a u standardu ćemo naći. Materijalna ulaganja . i imaterijalna ulaganja. Znaĉi. ali ako koristi neovlašćeno.

Dakle imaćete raĉun zemljišta. Naravno smatra se da instalacije. Da li je lift postrojenje? Jeste. Šta se podrazumeva pod nepokretnostima? To su materijalna sredstva koja se koriste duţe od 1 obraĉunskog perioda za potrebe proizvodnje. pružanja usluga. ne znaĉi da se u knjigama vode zajedno. Ako biste ih iskazali zajedno. Na primer. i nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. Ovo iskazivanje u bilansu. ne znaĉi da se zemljište i gradjevinski objekat zajedno procenjuju. i biće iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. Mašina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu. i svake godine bi ste morali da otpisujete 50. Dakle. i moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. postrojenja (mašine) i oprema. trafo-stanice. vaţi za svako sredstvo.000. To znaĉi da ćete vi. Gradjevinski objekti imaju ograniĉeni vek trajanja. vodovod. Da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu. U tom sluĉaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme. i iskazati u okviru opreme. Postoje i obrnute situacije. vi je pravite na nekom zemljištu. isporuke. 2) Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim sluĉajevima tu nema dileme. saberete njihove vrednosti. kada god budete u dilemi da li nešto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se. Posto je lift postrojenje koji omogućuje da gradjevinski objekat vrši svoju funkciju. To ne bi bilo u redu. da oni predstavljaju jednu celinu (jer ne moţe zgrada da stoji u vazduhu) tu zgradu i to zemljište iskazati kao jednu bilansnu poziciju. Dakle to što se zajedno iskazuju u bilansu. Problemi koji se kod rasclanjavanja mogu pojaviti . To je dobro sa neograniĉenim vekom trajanja. osim onoga duţe od jedne godine. Ovo sve.MRS-16: nepokretnosti. 86 . Rešenja su razliĉita. Odvajaju se zato što se zemljište ne otpisuje. ili ćete buduci. odvojeno voditi gradjevinski objekat. ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. i kazali gradjevinski objekat zajedno sa zemljištem vredi milion. a onda ćete imati odvojeno raĉun gradjevinskog objekta. kao gradjevinski objekat. Ali u pojedinim sluĉajevima to nije do kraja jasno. Kako ćete u bilansu iskazati? Odvojeno gradjevinski objekat. i prikaţete kao jednu poziciju. šta je u tom odnosu vaţnije. u vašim knjigama odvojeno voditi zemljište. Moramo odvojiti vrednost zemljišta. Samo kada iskazujete u bilansu. iznajmljivanje ili za administrativne svrhe. procenjeni vek trajanja je 20 godina. odvojeno zemljište. i nije predmet otpisivanja. Šta je vaţnije kod trafo-stanice. zgrada ili oprema u toj zgradi? Ta zgrada postoji samo da bi se zaštitila oprema. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. ali najveći broj zemalja se odluĉuje da u tom sluĉaju iskaze zemljište i gradjevinski objekat zajedno. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcioniše. i otpisuju se. jer je to duţe od jedne godine specificnost stalne imovine. grejanje normalno spadaju u gradjevinski objekat.1) kako iskazati u bilansu zemljišta na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta. Vi kada pravite poslovnu zgradu.

Znaĉi. Vrednovanje investicija u toku će se vršiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. da li će ta investicija u toku biti dovedena do kraja? Znaĉi da li postoji ili ne postoji rizik od završetka takvog ulaganja. tretira se kao osnovno sredstvo. a to pravilo je vek trajanja. Ovde vaţi sledeće pravilo. Znaĉi. koje mi nećemo naplatiti nego će se pretvoriti u osnovno sredstvo. iz bilo kojih razloga. ako ne vršite meseĉno obraĉunavanje rezultata. i to onda u bilansu tako treba i iskazati. Ukoliko oĉekujete prekid u izgradnji. Sav alat ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. nego u okviru potraţivanja. moţete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. 4) Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. Takvo rešenje moţe se prihvatiti. na onaj koji će biti tretiran kao osnovno sredstvo. Znaĉi jeste potraţivanje. znaĉi ĉim se poĉne koristiti. standardi su usvojili pravilo po kome se vrši odvajanje na stalnu i obrtnu imovinu. Dakle po nabavnoj vrednosti. opet bez obzira na pojedinacnu vrednost. znaĉi na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo. Znaĉi. završena. onda takva ulaganja tj. odmah se smatra da je utrošen. ulaganja koja su do tog trenutka izvršena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo. Dakle ako se ne moţe prodati ili završiti onda je to ĉist gubitak ili ostali rashodi. a sav alat ĉiji je vek trajanja kraći od godine dana.Prvo moramo znati zašto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja. rashod. Ako obraĉunavate rezultat u kraćim periodima. odmah knjiţi kao trošak tj. ma koliko on bio skup. znaĉi da je njegov vek trajanja duţi od godine dana. 87 . to što ste zapoĉeli i sve što ste uloţili do tog trenutka. do sada izvršena ulaganja. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj. ako vrštite samo godišnje. bez obzira na pojedinaĉnu vrednost. odnosno po ceni koštanja 5) Avansi za osnovna sredstva . kada su avansi potraţivanja za iznos novca koji je plaćen unapred. i da bi zadovoljili princip jasnosti. i onaj koji će biti tretiran kao obrtno sredstvo. biće tretiran kao obrtno sredstvo. Znaĉi da se to ne bi radilo. tj. ali to je potraţivanje koje neće biti pretvoreno u gotovinu. jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u budućnosti. pa da izvlaĉim avanse da bi izraĉunala pravi racio likvidnosti. Ukoliko će investicija biti dovedena do kraja onda. To potraţivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju (kada nam dobavljaĉ da mašinu mi knjizimo povećanje osnovnih sredstava. ako ta investicija nikada neće biti završena. I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja. U nekim zemljama postoji rešenje da se alat koji se koristi do godine dana.3) Razgraniĉenje alata. pre nego što je njegova izgradnja zapoĉeta odnosno. sitan inventar. Dugo su bila korišćena dva kriterijuma: visina vrednosti i vek trajanja. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam šta se tu nalazi. Razlog zbog ĉega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruţanje jasne slike o likvidnosti preduzeća. to znaĉi da je vek trajanja kraći od godine dana. i gase se potraţivanja po osnovu avansa). to će dovesti do premetanja rezultata. pre nego što je sredstvo isporuĉeno. ste izgubili. i to kao iskljucivo pravilo. kada nadjete alat u osnovnim sredstvima.

16. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vaţno je da se taj avans odnosi na sredstvo. i vaţiće i za zalihe. on meni duguje. i cena koštanja. Vrednovanje materijalnih ulaganja Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. a jedan zadrţi. To je isto vaţilo i za nematerijalna ulaganja. da ga moţete povezati sa sredstvom za koje je taj avans dat. pošaljete dva primerka. a on popis svojih obaveza. dakle:  Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeća. jedan vam pošalje. i naravno da je taj avans pokriven savesnošću duţnika. kao. Utorak.  Da je rezultat prošlih dogadjaja. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost. parafira oba primerka. novembar 2004. taĉno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu.  Da se njihova vrednost pouzdano moţe proceniti. dakle generalno govoreći o sredstvima. Na kraju godine. Znaĉi svako potraţivanje koje iskaţete mora biti pokriveno takvom saglasnošću vašeg duţnika. ovo su uslovi za priznvanje! Procenjivanje se vrši pojedinaĉno. to je naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja. tj. i on pogleda i proveri i kaze da.  Da će doneti ekonomske koristi u budućnosti.ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. a on nema pojam o tome. ne moţete uneti neko fiktivno potraţivanje. 88 . odnosno po sadašnjoj vrednosti naknadno. Time ste vi izvršili popis svojih potraţivanja. šta ste uradili? Vi ste poslali dopis duţniku i napisali po našoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potraţivanje prema njemu Dakle. za sredstva steĉena kupovinom. Uslovi za priznavanje su isti kao i kod sredstava. za interno generisna sredstva.

odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. zato što stalna imovina ima duţi vek trajanja. ako se poĊe od toga da je primarni cilj bilansa utvrĊivanje imovine preduzeća. To ne znaĉi da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. dinamiĉku i organsku. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrĊivanje stanja imovine. Moţe se reći. meĊutim. što znaĉi da je njen vek trajanja duţi od godinu dana. Pošto je otpisivanje naĉin na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. Znaĉi. zbog toga što imovina ĉiji je vek trajanja neograniĉen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograniĉen). ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. Naknadno procenjivanje imovine. Znaĉi. a ne i obrtna? Odgovor je zbog duţine veka trajanja. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. Ili drugaĉije. moţemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznaĉajnije spomenuti statiĉku. onda se visina otpisa utvrĊuje 89 . bez obzira na naĉin sticanja). kako se vrši rašĉlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. kolika će biti vrednost imovine po proteku odreĊenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom odreĊenog obraĉunskog perioda. koje nastaje usled dejstva razliĉitih faktora. Zato se otpisivanje vrši samo za onu imovinu ĉiji je vek trajanja ograniĉen. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. odnosno u kojima to sredstvo odbacuje prihode. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. Znamo da.Otpisivanje materijanih ulaganja Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. Pošto je vek trajanja dug. vaţno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. ili duţi od trajanja jednog poslovnog ciklusa. Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. tj. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak rasporeĊuje na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. šta će biti cilj otpisivanja. Na ovaj naĉin ţelimo da ispoštujemo naĉelo uzoĉnosti (naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu). zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena.

sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na poĉetku obraĉunskog perioda. ali nije isto zbog tehniĉkog progresa koji se u meĊuvremenu dogodio. Zbog toga 90 . na kraju njegovog veka trajanja. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. i deo koji je nepotoršen. nego reprodukciona vrednost sredstvava. Potpuno drugaĉiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je odrţavanje supstance. iskazuje se kao trošak. putem otpisivanja. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. Ako se poĊe od tako definisanog cilja. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrĊivanje raspodeljivog periodiĉnog rezultata. Prvi iznos. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. Razlika izmeĊu te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obraĉunskog perioda. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. jasno je da to ne moţe biti nabavna. odnosno koliko je ta imovina tokom obraĉunskog perioda izgubila svoje vrednosti. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost.tako što uporedite vrednost imovine na kraju. Na deo koji je potrošen do tog trenutka. tj. ako govorimo o relativnom odrţanju supstance. a to je utvrĊivanje periodiĉnog rezultata. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. nije namenjen ni utvrĊivanju imovine. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. a drugi deo se zadrţava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obraĉunskih perioda. ako se govori o apsolutnom odrţanju supstance. Dakle. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike izmeĊu aktive i obaveza). utvrĊivanje vrednosti imovine. Paţnja je. Ovde je vaţno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. oĉito je. Pa saglasno tome. već je namenjen obezbeĊivanju odreĊenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. rasporedi na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. od otpisivanja se oĉekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. niti utvrĊivanju raspodeljivog rezultata. Kod dinamiĉkog shvatanja bilansa. Koji od ovih ciljeva otpisivanje moţe da ostvari? Kada govorimo o cilju otpisivanja po statiĉkom shvatanju. Ovako definisani cilj otpisivnja. Ako ţelimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. To zbog toga što ţelimo da doĊemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. odnosno rashod. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. dakle. da kada se posmatra jedan obraĉunski period. Što znaĉi. kroz otpisivanje.

Da li moţemo obezbediti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostiţan cilj kada je reĉ o otpisivanju. Prema tome. Da li se otpisivanjem moţe obezbediti odrţanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. Znaĉi imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu razliĉite stvari. Kada govorimo o utvrĊivanju vrednosti preduzeća. Otpisi 91 . Znaĉi ne moţemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. Ali pored nje redovno se utvrĊuje tzv. prema ustaljenim pravilima onda će utvrĊeni rezultat. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. biti i meĊusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. osim što će biti raspodeljiv. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje u zavisnosti od njene namene. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat ĉija raspodela neće ugroziti odrţavanje supstance) što i jeste cilj. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. prinosna vrednost preduzeća. Otuda cilj po statiĉarima teško da moţe biti realizovan otpisivanjem. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. već rashod (po definiciji sredstava). to zavisi od odnosa izmeĊu prihoda i rashoda. umanjena za pojedniaĉne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. od toga koje ciljeve preduzeće ţeli da korišćenjem te imovine ostvari. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća.što statiĉko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. Smatra se da otpisivanjem moţe izvršiti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamiĉkom teorijom. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obraĉunskom periodu. Ĉak teško da moţe biti i instrument za utvrĊivanje same imovine preduzeća. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehniĉki postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. moţete imati otpise sredstava a da. i zato otpisivanje ne moţe biti instrument za utvrĊivanje vrednosti preduzeća. treba zakljuĉiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najĉešće korišćenih metoda za utvrĊivanje vrednosti firme kao celine. Sredstvo se troši. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se odreĊuje vrednost preduzeća. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinaĉnih imovinskih predmeta. u tom otpisivanju. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. ali to znaĉi da otpisa nije bilo. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. tj. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeĊujete da rezultat ne bude precenjen. jednostavno. i to se otpisivanjem konstatuje. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. ne moţete utrošene vrednosti nadoknaditi. Dakle. Ovaj cilj se moţe osporavati! Pre svega. Ovaj cilj se moţe ispuniti. Ali. zato što kupac ţeli zapravo da proveri koje on profite moţe oĉekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaţe. Imovina koja ne donosi profit nije imovina.

Ne moţe se. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. pa i trajno. treći naredne 2. Osim privremeno osloboĊenih sredstava mogu postojati i trajno osloboĎena sredstva. moţe se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. ĉetvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobaĊa. slobodna. a pošto nisu nadoknaĊeni. od otpisivanja oĉekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. odreĊeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traţi ulaganje odmah u narednom periodu. To naravno uopšte nisu male sume. Šta su privremeno osloboĎena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. kaţemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. pa nema ni privremeno ni trajno osloboĊenih sredstava) 2. Ali kad se sredstvo otpiše. Jer. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. dakle. šta se dogaĊa kad se neko sredstvo otpiše. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novĉani oblik. recimo ĉija je vrednost 1000. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja. Kada se materijal potroši u datom obraĉunskom periodu. odreĊeni iznos sredstava. u tom sluĉaju nema trajno soloboĊenih sredstava) 92 . ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. Dakle. tj. sva sredstva koja su bila osloboĊena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. znaĉi da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. Zato se tako osloboĊena sredstva tretiraju kao privremeno osloboĊena sredstva. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. Problem nadoknade je problem izmeĊu prihoda i rashoda. koji nije pokriven prihodima datog obraĉunskog perioda. Šta se dogaĊa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. Da bi se pojavila trajno osloboĊena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. Po isteku pete godine. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. privremeno. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200.postoje.

Укупн Год. procenjeni vek trajanja 5 godina. 900 120 0 2100 900 2400 1500 900 - 900 93 . treće treća). Збир Замена Ослобођена а амортизација Отпис Отписа СВ и укупно Привр. 3. PRIMER: Imamo tri mašine ĉija je nabavna vrednost 1500. 120 0 - 2. 900 120 0 2100 600 900 - 900 - 900 3 600 900 120 2700 0 300 600 900 1800 300 600 900 300 1500 900 1800 - 1800 900 900 4 5. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u razliĉitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. 6. 900 900 900 2700 3600 3000 1500 1500 2700 2100 1500 1800 1200 600 900 900 900 120 0 7.трајно емено 1200 300 300 300 300 1. već da ta potreba za zamenom biva u razliĉitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. da imaju razliĉiti vek trajanja.3. moţemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobaĊanje odreĊenog iznosa sredstava. На Садашња вред. 1 2. naredne godine druga. Otpis je linearan. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno osloboĊena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. Ĉak. Крају mашина год. (da se zamena ne mora vršiti odjedanput.

ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). Nema zamene u toj godini. a vrednost treće 1200. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. od ovih 1800 ne moţemo reći da je sve trajno osloboĊeno. zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). akumulirana amortizacija je 1500. su priliĉno rigorozni. Na kraju šeste godine. Treće godine kupuje se trća mašina. Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. druge 900. godišnji otpis 300. Ovo zbog toga. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. Privremeno osloboĊene amortizacije više nema. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno osloboĊenih otpisa.8. što je sada kraj treće godine. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). na kraju šeste zamenu druge. Vrednost mašine je 1200. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno osloboĊeni. Treba da postoji monetarna stabilnost. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). Ukupno je osloboĊeno 900 (300+600) i to je takoĊe trajno osloboĊeno. pa je 1500/5=300). Dakle. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno osloboĊenim. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. prve godine. zbir godišnjih otpisa 300. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. Jer dolazi do stalnih zamena. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. taĉno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). OsloboĊena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno osloboĊena. OsloboĊena amortizacija iznosi ukupno 1800. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od ĉega 900 ostaje kao trajno osloboĊeno. da se sredstva nabavljaju u razliĉitim vremenskim periodima. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. sve ostalo je privremeno osloboĊeno. 94 . a 600 privremeno osloboĊeno. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. i ona se takoĊe otpisuje. od toga je 900 stalno. 600 900 120 2700 0 900 1800 - 1800 900 900 Ako imate prvu mašinu. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. ne 1500. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. da su sredstva razliĉitog veka trajanja.

Ne 95 . Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete proseĉno vreme i podelite sa proseĉnim vremenom. On se gubi onda kada sredstva postanu pribliţno jednakog veka trajanja. Gubi se efekat trajno osloboĊenih sredstava. vek trajanja 5. SUŠTINA je da znate šta znaĉi i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno osloboĊena sredstva.67%. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. ako je ukupno vreme vezivanja 15. Da je pojava trajno osloboĊenih sredstava više izuzetak nego pravilo. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. ĉetiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. i kada postoji. drugu i treću godinu. I onog trenutka kada poĉetna vrednost dostigne 66. To znaĉi da kada poĉetna vrednost opreme. Znaĉi meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. I ovaj efekat trajno osloboĊenih sredstava se moţe tako izgubiti. Jer će moţda doći do kvara. Znaĉi kada uporedite poĉetnu vrednost sa trajno osloboĊenim sredstvima. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. Ovih trećih 20% vezano je prvu. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na poĉetku. Neki raspored starosti tj. (5-3)/3=66. U knizi kod prof. Od tog trenutka postoje samo privremeno osloboĊena sredstva. ili kada broj mašina dostigne 66. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. A s druge strane. cela priĉa je sraĉunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti moţe obezbediti priliv privremeno i priliv trajno osloboĊenih sredstava. da je dve godine vezana 20%.67% trajno osloboĊene amortizacije. efekat trajnog osloboĊenja prestaje da postoji. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. Rankovića piše koliko moţemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno osloboĊenim sredstvima. Dakle. nabavićete i neku mašinu ĉiji je vek trajanja 3 godine. onda je proseĉno vreme vezivanja 3 godine. Kako se izraĉunava proseĉno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. tokom ţivota preduzeća se menja. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. Znaĉi 20% vaše amortizacije je praktilĉno u tom sredstvu vezano 15 godina. šta znaĉi da je proseĉno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumaĉite ovo da je jedna godina vezana 20%.biće zamenjene posle 3.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. neće izdrţati svih pet godina. i ako se otpisuje linearno. ali vi svodite na godišnji otpis . razbijete na ulaganja od po 20%.67% vrednosti trajno osloboĊene amortizacije. da su ta trajno osloboĊena sredstva privremenog karaktera. Znaĉi. Najĉešće pitanje-šta ovo znaĉi? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina. Ĉetvrtih 20% vezano je 4 godine. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izraĉunali proseĉno. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboĊena sredstva. imate samo privremeno osloboĊena sredstva. dok se ne dostigne koeficijent elastiĉnosti efekta proširenja. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. tri godine 20 %. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine.

te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. Otpisivanje sredstava moţe biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. kalkulacije i poreskog bilansa. već problem zamene. nego da bi smo znali ciljeve. Namenjeni su iskljuĉivo internim korisnicima informacija. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. a kada je reĉ o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. Pri utvrĊivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. za ocenu 96 . da trţište prihvata porast obima proizvodnje 5. da preduzeće posluje rentabilno 2. za potrebe poslovnog bilansa. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obraĉuna. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. naravno. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrĊivanje prodajnih cena. zbog toga da bi smo znali mesta. i obiĉno se baziraju na dnevnim cenama. Da shvatite na koji naĉin likvidnost firme moţe biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. Zašto nam je vaţno gde sve otpisivanje moţe da se vrši? Ne. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od drţave. društvena svojina nestaje. Takav propis je ukinut. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. a nekih je vezano 1 godinu. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog raĉunovodsrva. a pre svega finansiranja. s obzirom da dolazi do privatizacije. Ranije je kod nas postojao propis koji je odreĊivao minimalnu visinu stopa amortizacije. da su sredstva deljiva i da se mogu delimiĉno zamenjivati 4.insistiram na tome da ovakve raĉunice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina.

Naravno. a preduzeća po pravilu nemaju struĉnjake koji bi mogli da im kaţu po kojoj stopi. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. sada moţemo da otpisujemo koliko hoćemo. preduzeća su se našla u ĉudu. zato što su ciljevi razliĉiti. I drţava propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. ali za potrebe utvrĊivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obraĉunatu po ovim stopama. da otpisuju svoju imovinu. najmanje. Zbog toga. visina otpisa se utvrĊuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi odrţanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na naĉin da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. ne mogu da otpisuju koliko hoće. Sada mnoge raĉunovoĊe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. Tu postoje propisane stope otpisa koje drţava priznaje kao stope po kojima će biti utvrĊena amortizacija iskazana u poreskom bilansu. druga moţe biti u poreskom i treća moţe biti za potrebe kalkulacije. Dakle. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost moţe odstupati od trţišnih cena. i ĉim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. njihovog odbacivanja i sl. One ''alfa'' tabele o kojima ste moţda ĉuli. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne doĊe do stopa koje će njemu odgovarati. Preduzeća vrlo ĉesto te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. a za potrebe utvrĊivanja oporezivog periodiĉnog rezultata. i onda je visina otpisa obraĉunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. u pogonskom obraĉunu. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 97 . imate tri otpisa za ista sredstva. Otuda zakljuĉak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. klasifikujemo. za potrebe kalkulacije. Jer rezultat koji se utvrĊuje u pogonskom obraĉunu naziva se ekonomski rezultat. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost.rentabiliteta posla. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. su u stvari stope otpisa utvrĊene za potrebe oporezivanja. koje se koriste u Nemaĉkoj. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane drţavnih organa. prihvatanja porudţbina. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je drţava propisala. Znaĉi rezon drţave je sledeći: moţete vi u poslovnom bilansu da obraĉunate koliku god hoćete amortizaciju. Sa aspekta poreskog bilansa. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. koji je odreĊivao minimalne stope otpisa. Dakle.

da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preraĉunali bi ste se i npr. zbog toga što su se u meĊuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niţe troškove. i drţava reši propiše da. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. rekli: ne isplati mi se da ugraĊujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 98 . cene padaju. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. Onog trenutka kada se pojavi na trţištu nova genetacija raĉunara. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduţe na period koncesije. rabaćenjem. u periodu od godinu dana. Kada bi ste imali takav jedan automobil. nepodobnost – npr. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. fiziĉkim trošenjem tj. Iako bi moţda period njegove ekspolatacije mogao biti duţi.2. na primer. ili iscrpljenjem supstance (kada je reĉ o prirodnim bogatstvima). ovakva odluka drţave će sredstvo uĉiniti nepodobnim za dalje korišćenje). odnosno na vreme otpisa koncesije. ekonomskim razlozima. imate automobil koji troši obiĉan benzin. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. automobili koji troše obiĉan benzin. treba otpisati u istom periodu. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. 2.) 3. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše obiĉan benzin plaćati visoku novĉanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. radi zaštite ţivotne sredine. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. protokom vremena. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. Znaĉi.

2. Recimo ako doĊe do poplava koje unište obradivo zemljište. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – moţe biti redovno ili vanredno). ali ne beskonaĉno). (o tome smo već priĉali): 1. trajnog oštećenja nekog umetniĉkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. i posle polave se dramatiĉno razlikuje. a moţe biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograniĉen vek trajanja. razorni vetrovi. prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala moţe biti razlog za obustavu gradnje. koji se utvrĊuju saglasno MRS i raĉunovodstvenim politikama) 2. 2.1. zemljoresi. To se dogaĊa. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim ţelimo da konstatujemo smanjenje vrednosti. Ostane kamen ispod. dopunsko otpisivanje 99 . koji se ne mogu predvideti. ako doĊe do obustavljanja neke investicije. naiĊe bujica i odnese plodno tle. vanrednih dogaĊaja kao što su poţari. sve štete koji nastanu povodom dogaĊaja na ĉiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne moţemo uticati. je vezano za sredstva sa ograniĉenim vekom trajanja. ali vanredni otpisi su mogući. Vanredno otpisivanje. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. kao piramide. i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). jer teško je verovati da bilo koje umetniĉko delo moţe trajati beskonaĉno dugo (moţda jako dugo. poplave. Odnosno. u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrĊuje se konaĉna visina redovnih otpisa. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) IV Moţemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. sredstva uloţena u izgradnju datog objekta ili date mašine. ali ne zato što nemaju ograniĉen vek trajanja. II Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše. To je povod za vanredni otpis zemljišta. Vrednost zemljišta pre. u pogonskom obraĉunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) III Postoji još jedna podela. Kod umetniĉkih predmeta koji se takoĊe ne otpisuju. kada doĊe do znaĉajnog. Tu nema sistematskog otpisivanja. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. za razliku od redovnog. prema tehnici otpisivanja: 1.

koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. Naravno. koja su predmet otpisivanja. Ako kaţete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati. da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode. Prvo. on je tehniĉki u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja. Znaĉi. eventualno procenjeni likvidacioni ostatak. Znaĉi da identifikujete: . raĉunovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje. koliki je njihov procenjeni vek trajanja. povećavajući znaĉi vrednost imovine. koje moţete predvideti.koliki je njihov procenjeni vek trajanja . Zato što se sredstvo moţe koristiti u odreĊenom vremenskom periodu. Postoji i korisni vek trajanja. onda je to takoĊe deo vaše politike. Naći će se njihova nabavna vrednost. jer ţelimo da izbegnemo rast troškova odrţavanja. plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje. i li ţelimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehniĉke ispravnosti naših vozila. tehnički vek trajanja. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. On je uvek kraći od tehniĉkog veka trajanja. moţete pristupiti izradi plana. po politici zamene sredstava preduzeća. (Katin PC 286. shvatićete da to uopšte nije tehniĉki posao. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). ĉak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse ĉiji je ekonomski vek trajanja 10 godina. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate. Onda je plan ĉisto tehniĉki posao. Ekonomski vek 100 . kolika je bila njihova nabavna vrednost. To je vek trajanja u kome. da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom. To je tzv. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute. Znaĉi ako kaţete da ćete vaše graĊevinske objekte otpisivati linearno. procenjeni vek trajanja.Na osnovu ĉega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. onda ćete sigurno naići na tri razliĉita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. koji je kraći od ekonomskog. će dato sredstvo biti korišćeno. I tek pošto definišete politiku. vek trajanja je period u kome sredstvo moţe pruţati usluge. koji još uvek fantastiĉno funkcioniše. naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina. Uvek morate utvrditi vek trajanja. vi ste time definisali svoju raĉunovodstvenu politiku. Dakle. posle toga prodajemo i kupujemo nova. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja.metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). u kom je ono tehniĉki sposobno da pruţa usluge.osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) . a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. 7 godina koristimo. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Znaĉi u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju.

Prema MRS 16 koji se bavi ovim pitanjem. u paragrafu 43. poĉinju da se otpisuju od prvog jula. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16. otpis prestaje od prvog narednog meseca.trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. oĉekivano fiziĉko rabaćenje (koje zavisi od reţima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene). Ako imate mašine koje traju 10 godina. naravno. Iako se sredstvo troši kontinuirano. i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno trţište moţe se ići na procenu i to uzeti u obzir. a ne po poĉetku korišćenja. za sredstva koja su otuĊena u ovom mesecu. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u razliĉitm zemljama razliĉito je definisno. Nisu sluĉajno ova dva uslova utvrĊena. kod nas. tehniĉko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze. na pola godine. Znaĉi. zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja. svakog meseca knjiţite otpis. TakoĊe. bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpoĉeti po nabavci. Ili na primer. recimo. U Nemaĉkoj. i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. U paragrafu 46. koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak. U nekim zemljama je to. politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine. zaista je teško u mnogim sluĉajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. morate preseći negde. ali licenca za proizvodnju tog proizvoda istiĉe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga vaţi licenca. treba uzeti u obzir uobiĉajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi. Kod nas vaţi pravilo: od prvog narednog meseca. starog graĊevinskog materijala). To je prosto konvencija. zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka. pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka znaĉajna. Ako navedena dva uslova nisu ispunjena. i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis poĉinje da teĉe od prvog narednog meseca. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava 101 . sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine. MRS-a 16 se kaţe da osnovicu za otpisivanje ĉini nabavna vrednost ili cena koštanja. Isto tako. i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvoţĊa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak. otpis se vrši na meseĉnom nivou. poĉinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. i da se moţe pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvoţĊa. mašina moţe da se koristi još. vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili sliĉna ograniĉenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. Niko ne moţe reći da autobus posle 7 godina ne moţe više da se koristi.

Obraĉunati otpis predstavlja rashod perioda. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na odreĎene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. zato što očekujem da ih znate. koje su pretpostavke od kojih polazi. Ako se pokaţe da je oĉekivani korisni vek trajanja. U prvom sluĉaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. To se ne smatra instrumentom kojim se moţe uticati na visinu poreskog tereta. da izabrani metod ne odraţava na pravi naĉin gubitak ekonomskih koristi. MRS-a 16. a to je kraj u Power point prezentacijama. ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izraĉunavati po novoj metodi. O ovome govori paragraf 49. U takvom sluĉaju.. pa ajde da dodam. U sluĉaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile. osim ako je sadrţan u uĉincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe.. mora se periodiĉno preispitati. Očekujem da znate šta je linearna metoda. 18. Dopušteno je da sa degresivne metode preĊete na linearno otpisivanje. U drugom sluĉaju. Neću Vam pričati metode otpisivanja. pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan. Isto za degresivnu. Imate pravo da izaberete. pri tim preispitivanjima. Sve smo to naučili u prvoj godini. i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. koje su njene varijante. šta se otpisuje. 102 . tako povećate otpise i smanjite rezultat – e drţava to ne dozvoljava. Ĉetvrtak. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. otpis će postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva. a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. a to se obiĉno radi onda kada je vek trajanja kratak. metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raĉunovodstvene procene. Ali ako otpisujete linearno. jer je u tom sluĉaju obraĉunati otpis uraĉunat u cenu koštanja. SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala. Ovo zbog toga. Potsetite se uslova za primenu načina utvrĎivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. novembar 2004. i koje su njene slabosti. ali nije dopušteno obrnuto. Procenjeni korisni vek upotrebe. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja. putem njegovog otpisivanja.gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Znači. što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu. pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešite da preĊete na degresivno otpisivanje.

Dugoročna finansijska ulaganja možemo najgrublje klasifikovati u tri grupe: 103 .bilansiranje finansijskih ulaganja - Šta se smatra dugoročnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti. a drugi je da se posebnim evidentiranjem i iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti. Šta znači ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaĉi da vi tim ulaganjem stiĉete svojstvo suvlasnika. a to znaĉi da je rok naplte duţi od godine dana. Zašto imamo da se dugoroĉno drţe. sa aspekta dospelosti dugoroĉna i kratkoroĉna. dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. pa da najpre definišemo šta su to dugoroĉna finansijska ulaganja. u druga preduzeća. odnosno. bolje reĉeno iz osnovne aktivnosti firme. Znaĉi ja hoću da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti. a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeća. Znaĉi izmedju firme u koju ulaţete i vas postoji vlasniĉki odnos. a to znaĉi da nemaju rok dospeća. odnosno rok naplate tih potraţivanja je duţi od godine dana. Šta znači ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme i vas postoji duţnicko-poverilaĉki odnos. I to je razlog zašto se oni vode odvojeno i prihodi odvojeno prate. pa još i ovaj dodatak? Zato što ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi. sa namerom da se dugoroĉno drţe. Zbog čega su dugoročna finansijska ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga. Finansijska ulaganja . Kaţemo da su to ulaganja novĉanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi. Vi ste suvlasnik date firme. i to znaĉi da se na njih odnosi ovo da se dugoroĉno drţe. odnosno po osnovu prodaje uĉinaka.3. Jedan je dugoroĉnost koju sam već pomenula.

I vaša uĉešća se uglavnom odnose na preduzeća za kojima vi već imate odredjene poslovne odnose. Kako ćete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time što ćete imati u nekoj firmi učešće? Mi uĉešćem stiĉemo pravo glasa. ili dobavljaĉi. Ako moţemo da utiĉemo na odluke koje će u toj firmi biti donete kakve će onda te odluke biti? Onakve kakve odgovaraju nama.1. Vi ulažete u jednu firmu. ili firme koje se bave istraţivanjem i razvojem proizvoda ĉijom se vi proizvodnjom bavite. To nikada ne radite samo zato što firma isplacuje visoke dividende. Zato vi ţelite da steknete uĉešće u toj firmi. vi ne moţete pri sticanju uĉešća 104 . Primer: imate firmu koja je vaš veliki dobavljać. To znaĉi da kada god se odluĉujete da stiĉete uĉešće u nekoj firmi to nikada ne radite na pamet. Ne. Učešća Ona nama nisu novi pojam. sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vaš uticaj na poslovnu i finansijsku politiku te firme. Dakle mi ćemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose. pozitivno odraze na naše poslovanje. i ne treba. Redovnost vaše proizvodnje. ili samo zato što vrednost te firme na trţištu raste. Da bi se uĉešća uopšte javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeća. ali ćete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. znaĉi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarska društva. ili firme koje se bave prometom roba ĉijom se proizvodnjom vi bavite. Zašto vi zelite da utičete na njenu poslovnu i finansijsku politiku? Zato što kroz taj uticaj ţelite da unapredite sopstveno poslovanje. kvalitet vaših proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaĉa. i kao materijal koristite u daljoj preradi. Ali ako ste uz to i suvlasnik te firme vaša pozicija će biti mnogo snaţnija nego ako niste. Vi to radite zato što je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vaše delatnosti. Znaĉi. imali ste ga i do sada (zato što ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad) samo ne tako jasno odredjeno. Ušešća 2. Dugoroĉne plasmane 1. Dugoroĉne hartije od vrednosti 3. Znaĉi neće ona nama dati niţe cene. odnosno stiĉemo sposobnost da utiĉemo na donošenje poslovnih odluka u toj firmi. uĉešća se javljaju tek pošto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeća. Naravno. Vi imate snaţan interes da kod te firme imate snaţnu poziciju. Dakle to su firme ĉije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti kojom se vi inaĉe bavite. i od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete. bilo da su to vaši veliki kupci.

imamo uĉešće u obicnim. Znaĉi visina dividende koju ona isplaćuje nije vaš motiv ulaganja. Vaše ukupno ulaganje će mozda biti 40% kapitala. ja nemam uĉešće jer ja nemam mogućnost da utiĉem na tu firmu. minimun je 10. Znaĉi. mogu podići ali ne više od 20%. zemlje ĉlanice mogu odrediti i visu granicu. I zato se kaţe u IV direktivi da gornja granica ne moţe biti iznad 20%. vi morate imati makar 10%. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kaţete da imate uĉešće. Znaĉi. većinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital i prava glasa u velikom broju sluĉajeva stoji znak jednakosti. jer bi to u tom sluĉaju. snaga našeg uticaja zavisi od visine uĉešća. Pa se prema visini učešća u pravu glasa.50% prva glasa 3. Zato što ne mora uvek. Dakle. bude ispunjen još jedan uslov. Uvek je bilo ” koliko para toliko muzike”. sva vaša uĉešća ispod 25% ne moţete iskazati kao uĉešća. Dakle. ili min 20%. ali ne mora uvek biti tako. jer je deo vašeg ulaganja reprezentovan u preferencijalnim akcijama. vaš glas se neće ĉuti. to bi u velikom broju sluĉajeva znaĉilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima. Vi ne moţete. koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. zato mi kada odredjujemo kakvo je uĉešće. uĉešća dele na: 1. znaĉajna 20% . vi nemate uĉešće. ali nemate pravo glasa.potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma. odnosno ako kaţete da imate uĉešće samo ako imate 25%. Taj broj vam ne omogućava vaš uticaj na poslovanje te firme. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao uĉešće potrebno je da. uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi. ako imate preferencijalne akcije neke firme. znaĉi vi kaţete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme. ali nikada iznad toga. obiĉna 10% . Znaĉi. 105 . ali ćete imati samo 20% glasova. Znaĉi mogu imati 30%. ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao uĉešće.20% prava glasa 2. Zato što. hoću da na to obratite paţnju. i uĉešće u preferencijalnim akcijama. Kako se učešća dele? Pošto smo rekli da su uĉešća osnova za uticaj koji imamo. jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. vi imate snaţniji uticaj na njenu poslovnu i finansijsku politiku. kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama. a ne visinu angţovanog kapitala. Što više ulozite u datu firmu. U zemljama clanicama EU po IV direktivi postojalo je pravo da ovu granicu od 10%. recimo koje dostiţe minimalno 15%. osim ovog motiva. finansijski poloţaj… ali to nije vaš primarni motiv. već morate iskazati kao obiĉna ulaganja. da bi ste mogli vršiti neki uticaj. nacionalnim propisima moţe biti dozvoljeno da se uĉešćem smatra ulaganje u drugo preduzeće. Znaĉi zato kada govorimo o uĉešću uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. ako imate 1% akcija koliko kod vi ţeleli da na osnovu tih akcija utiĉete na tu firmu. a to ne bi odraţavalo pravu suštinu vašeg ulaganja. vi ste uloţili kapital. ili kakav je njen rentabilitet.

a posebna za obiĉna. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje uĉešća predstavlja procenjivanje uĉešća u trenutku sticanja. i vi nad tom firmom vršite kontrolu. jer berza je trţište tj. tada se kaţe da imate značajno učešće. zatim berza će vam zaraĉunati porez na promet. a firma koja vrši kontrolu. U nekim bilansnim šemama ĉak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znaĉajna uĉešća. tj. ali vi morate imati više glasova od svih drugih. Da vi moţete sada. i što ne moţete ukljuĉiti 106 . i obrazovati nabavnu vrednostu vaših uĉešća. traţi. budući da imate većinsko pravo glasa. i preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi ćete praktiĉno tu firmu voditi. Sve te troškove moţete dodati na kupovnu cenu akcija. Nabavna vrednost uĉešća je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela. verovato je da će donete odluke. matiĉnog društva… Bilansiranje učešća Uĉešća koja su većinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija. Ako se znaĉajna i obiĉna iskazuju u jednoj poziciji. na skupštini akcionara uticati bitno. ali će vam napalatiti proviziju koja će za vas predstavljati ZTN. kolika su znaĉajna a kolika su obiĉna. tada se takvo uĉešće kvalifikuje kao vecinsko. jer izmedju 10 i 20% to nije uĉešće koje vam obezbedjuje da vi moţete bitno uticati na odluke koje će biti donete. ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar nameće tj. Znaĉajno. u sledećem smislu. raditi ono što vi kao vlasnik akcija od njih traţite. I zato se takve firme oznaĉavaju kao zavisne firme. 3. moţda ne po svakom pitanju. Ako imate više od 20%. ali se ĉesto znaĉajna i obiĉna uĉešća iskazuju kao jedna pozicija. znaĉi to je trećina od celine. Jer će ona. pod nazivom ''uĉešća u povezanim preduzećima''. ili vrhovnog društva. ali vaš glas se u skupstini akcionara. zato što ne morate imati više od polovine da bi ste imali firmu pod kontrolom. ali se uvek odvajaju većinska uĉešća kao posebna bilansna pozicija. prikazano odvojeno.1. naravno. vi ćete birati ko će biti u upravnom i nadzornom odboru. To znaĉi da. sekundarno trţište HOV). jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme. vi koji posedujete vićinsko pravo glasa. ja sada neću reći više od polovine. znaĉi kada neko ima 30% glasova. Ako imate većinsko pravo glasa. gde vi upravljate neće naroĉito glasno ĉuti. onda je u napomenama koja prate tu poziciju. 2. i biće navedeno na koje firme se odnose znaĉajna uĉešća. uvećanoj za zavisne troškove nabavke (troškovi provizije berzanskom posredniku. Obična učešća daju vam osnovu za odredjeni uticaj. Ono što nema sposobnost aktiviranja. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjiţeni kao novi vlasnik tih akcija. i vrši se po njihovoj nabavnoj vrednosti. morate se obratiti ovlašćenom berzanskom posredniku koji će to za vas uraditi. jer ne moţete vi kupiti akcije na berzi. dobijate status matične firme. a manje od većinskog uĉešća u pravu glasa.

berzansku .emisionu . Ako se opredeljujete za istorijski trošak. to su izdaci koje biste imali vezane za donošenje odluke o kupovini uĉešća. ja traţim usluge neke konsultanske kuće. firmu vodi dobar tim. ako je firma dobra. tada ćete kao nabavnu vrednost uĉešća. Vrednost koju smo dali biće vrednost akcija koje smo kroz razmenu dobili. Bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. Dakle. On će biti tretiran kao rashod perioda.onu na koju akcija glasi . Naknadno procenjivanje učešća je procenjivanje na dan bilansa. što je takodje moguće (znaĉi ja mogu da dam moje akcije i da uzmem akcije neke druge firme. jer odluka je mogla da bude i neću da kupim. Sećate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava steĉenih kroz postupak razmene. kao tekući trošak.bilansnu . i da kroz tu razmenu akcija steknem uĉešće u kapitalu te druge firme).vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija. ne moţe biti ukljuĉen u nabavnu cenu uĉešća. odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa. kada ne bi bilo aţia. E taj iznos. Akcija moţe imati ĉetiri vrednosti: .vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja . Ukoliko učešća stičete razmenom akcija. uzeti onu vrednost uĉešća koju ste u razmenu dali.nominalnu . koji bih ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini uĉešća. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost uĉešća. Dakle. ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. kao osnovicu procenjivanja. Hoću da kupim uĉešće u nekoj firmi. njihova poslovna politika je takva. izvestiti me a ja ću to morati da platim. U svim drugim sluĉajevima. ali da bi donela odluku mora mi neko pomoći i reći firma je dobra. i ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. ukoliko se akcije kotiraju na berzi. i zato ovo i spada u tekuće troškove.u nabavnu cenu uĉešća. testiraćete da li 107 . nakon što smo to uĉešće stekli. Oni će sve to obaviti. rezervi i neraspodeljene dobiti. Dakle. ona je za mene zanimljiva zato što se bavi prodajom i ima široku prodajnu mreţu. ako se akcije ne kotiraju na berzi.iznos za koji se akcija prvi put prodaje . ali nisam baš sigurna kakva je firma. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa. tada ćete vrednost uĉešća testirati na obezvredjenja. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj. ako vršite razmenu. Dakle ne mogu se vezati direktno. i svih narednih godina sve dok to uĉešće posedujete.

Znaĉi dolazi do malog premetanja rezultata. Postoji joĉ jedan naĉin vrednovanja uĉešća. To je tzv. vi ćete u vrednosti uĉešća imati jednu latentnu rezervu (neiskazanu. a onda je polako prihvatana i već je prihvaćena u Evropi. I dakle. Jer naĉelo istorijskog troška vam zabranjuje. prinudne. ''equity metoda'' zove se još po negde i ''metoda udela''. ni za mesec dana. 108 . da podignete vrednost uĉešća iznad njegove nabavne vrednosti. Razliku ćete tretirati kao rashod perioda. vrednost uĉešća u vašem bilansu biće podcenjena. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. koja se moţe koristiti i kod izrade pojedinaĉnog i kod izrade konsolidovanog bilansa. onda će trţišna vrednost uĉešća biti sve veća u odnosu na nabavnu vrednost. Osnovna ideja ove metode.morate da primenite princip niţe vrednosti. Iskazaćete imovinu niţom nego što ona zapravo jeste. oko dana bilansa da iz bilo kojih ĉak i potpuno neekonomskih razloga. skrivenu rezervu). ili ćete zadrţati nabavnu vrednost uĉešća. je sledeća. Sa druge strane. iako je dobitak iz koje ta dividenda potiĉe ostvarena u ovoj poslovnoj godini. jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. tek u narednoj godini. ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti trajnijeg karaktera znaĉi dugoroĉan. zato što kod firmi koje imaju znaĉajna uĉešća ovo uopšte ne moraju biti male svote. Primer: vi imate 30% kapitala firme B. Kada uĉešća vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju sluĉajeva dogadja da se u vrednosti uĉešća formiraju tzv. ni za godinu dana. Znaĉi dogodi se nekad naroĉito oko nove godine. nije izvesno kada i da li će se od toga oporaviti. utiĉu na rezultat firme koja uĉešće poseduje. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera. latentne rezerve. Dakle. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je ''equity metoda''. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu uĉešća koja posedujemo uticaće na nas rezultat tek naredne godine. Vrednost uĉešća treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to uĉešće odnosi. Pošto su uĉešća dugoroĉna ulaganja. postoji stav da kratkoroĉan pad vrednosti uĉešća ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. ni prekosutra. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg uĉešća. a vi vaše uĉešće drţite na nivou nabavne vrednosti. prihodi od uĉešća ako procenjujete po nabavnoj vrednosti. najpre u SAD. već da će u tom periodu do prodaje uĉešća trţišna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili moţda rasti onda nema razloga vršiti otpis vrednosti vašeg uĉešća. onda morate otpisivati vrednosti uĉešća na njegovu niţu vrednost. Ako je vrednost uĉešća u firmi koja se razvija i ĉija vrednost stalno raste. Mi ţelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koja uĉešće poseduje to uĉešće bude iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog uĉešća. s obzirom na to da vi nećete prodavati uĉešća ni sutra. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem. ukoliko dodje do pada trţišne vrednosti onda se postavlja pitanje šta nam valja ĉiniti. budući da su trţišne cene vasih uĉešća iznad nabavne vrednosti. Naprotiv. i naĉelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujete naĉelo istorijskog troška.

Svako povećanje kapitala nastalo zbog povećanja rezervi. i tih 30 će meni biti isplaćeno. Ja sam kao prihod iskazala 60. 420. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila uĉešće za 30. Dakle postoji razlika izmedju vrednosti uĉešća i njemu pripadajućeg dela kapitala. 100 (jer je dobit 200) ja ću na ime dividendi dobiti 30. 109 . Neka te posledice prizna i neka se te posledice odraze na visinu njegovog uĉešća. Dakle njemu pripadajući kapital raste. i kada god vrednost sopstvenog kapitala opada. nego se knjiţi kao smanjenje vrednosti uĉešća. i povećala gotovinu na raĉunu za 30. U ovom sluĉaju. Druga posledica je da vi pripadajući deo dobitka iskazujete kao prihod u istoj godini. a drugih 30 su rezerve u društvu B. Znaĉi kada sam izraĉunala deo dobiti koji mi pripada. Znaci ja sada imam deo prihoda koji neće biti praćen novĉanim prilivom. u kojoj je dobitak nastao. Neće se maći dalje. jer ja imam 30% kapitala i povećavam vrednost uĉešća za iznos dobiti koja meni pripada. Znaĉi ja kao akcionar sa 30% uĉešća dobiću od ukupne dividende koja iznosi.'' Polazi se od nabavne vrednosti. 30% od 1300 je 430. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. On će za iznos isplaćenih dividendi pasti. poraste na 1400. a polovina se isplaćuje kao dividende. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam uĉešće 60. Zato što je 30% od 1400 je 460. Kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. 30% od 200 koliko je povećanje je 60. ili u sluĉaju gubitaka pada i vi ćete otpisivati ali sporije. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znaĉajni uticaj na poslovanje firme. ja vrednost uĉešća smanjujem za 30. u narednoj godini ako sopstveni kapital B. Već naredne godine. i to tako što će se ostvariti dobitak. Ja sam iskazala 60 prihoda i povećala uĉešće. Znaĉi kada god sopstveni kapital raste povećavam vrednost uĉešća. B je objavilo svoje rezultate. a vama će od toga opet pripadati 30% tj. Ako smo mi to uĉešće platili u datom trenutku 400 i ako primenjujemo nabavnu vrednost. ali vaše uĉešće je 400. I to ću uraditi na kraju godine. vrednost uĉešća opada. nama pripada 400 (30% od 1200). U narednoj godini skupština akcionara preduzeca B. donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200. I to polovina se zadrţava. dakle inicijalno će biti uĉešće vrednovano po nabavnoj vrednosti. znaĉi svoj dobitak i ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. ali postoji i tu nešto sporno. Kada dobijem tih 30. dok god vi uĉešće imate ono će biti vrednovano sa 400.a firma B ima sopstveni kapital 1200. ja kaţem moje uĉešće po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. zadrţavanja neraspodeljene dobiti direktno će povećati visinu uĉešća. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. Equity metoda kaţe: ''Ne. a kapital će rasti. Od tih 60 moj novĉani tok je samo 30. mi hoćemo da nam se vrednost uĉešća menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. pa će biti odluĉeno da se deo dobitka zadrţi u vidu rezervi. dakle neće više biti 1400. Ova metoda se primenjuje za znaĉajna uĉešća. On će sada biti 1300. a nikada neću naplatiti 60. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjiţi kao prihod. prihodi su potraţivali uĉešća su dogovala. kapital moţe biti 1400.

A za ostale hartije od vrednosti i dugoroĉne plasmane merodavni su MRS 32 ''prezentacija finansijskih instrumenata'' i MRS 39 ''procenjivanje finansijskih instrumenata'' znaĉi jedan standard se bavi naĉinom na koje ih treba bilansirati. Finansijski instrumenti su vlasniĉke i kreditne HOV. dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kraćem od godine dana. i imala novĉani oblik. da bi prisvojili dividendu koja je znaĉajna. akcije. dugoroĉni plasmani. ali nije donelo gotovinu i to je ono sto je loše. Dakle ako izaberete da kupite neĉije akcije i to radite samo da bi zaradili na razlici u kursu. E to je mana ovog modela. Ostale dugoročne hartije od vrednosti U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. obaveze. Preduzeće kupuje HOV. govorimo o HOV raspoloţivim za prodaju. To ne znaĉi da će se uskoro prodati (takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji i to su kratkoroĉne hartije od vrednosti). ili da nekome pozajmite ili da kupite neĉije akcije ili obveznice. ne treba vam u kratkom roku.MRS-22 i medjunarodni standard finansijskog izveštavanja MSIF-3. vi moţete da birate. a drugi naĉinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje. i sve dok ne ispunite onaj uslov da to vaše ulaganje bude bilansirano kao uĉešće. Imate novca. potraţivanja. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem i procenjivanjem finansijskih derivata kao sto su fjucersi i sl. Ova njena slabost se zna i vodi se raĉuna o tome. i ne dospevaju za naplatu u roku kraćem od godine dana. Znaĉi ja jesam iskazala prihod od 60. obveznice. To su hartije koje se drţe dugoroĉno. Dakle mi ţelimo da formiramo dugoroĉnu rezervu 110 . MRS 22 ''poslovne kombinacije ili spajanja” jer uĉešća predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija (jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna). ako se za tim ukaže potreba. biti prodate. a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. 2. jer je to dugoroĉna rezerva likvidnosti. ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novĉani priliv. Ako imate nameru da se mešate u poslovanje neke firme. A HOV raspoloţive za prodaju su HOV koje mogu. to će se pretvoriti u gotovinu. Znaĉi prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji neće biti praćen u bliskoj budućnosti naplatama u punom iznosu.A ja sam na taj prihod platila porez. Tek kada ja prodam uĉešće. a do tada ja platim porez na nešto što jeste prihod. iako nema nameru da ih proda u kratkom roku. a nemate jos 10% akcija moraćete te vaše akcije da iskaţete kao dugoroĉne HOV. a ostalih 30 su povećali rezerve moje firme u kojoj ja imam uĉešće. nemate nameru da se mešate u poslovanje te firme. Standardi koji se bave učešćima .

Vaši prihodi od kamate da ste platili po nominali. Vi ćete naplatiti 1000 kada istekne 2 godine. Na primer.likvidnosti i da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je viša od nominalne. vi ste obveznicu platili 1060. Dakle nabavna vrednost je 1060. i dobićete ukupno na ime kamate 100. Znaĉi zbog toga što ste platili iznad nominalne vrednosti vaša realna kamata je niţa od nominalne kamate. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice ĉja je nominalna vrednost viš imala suprotno dejstvo na vašu realnu kamatu. razlike izmedju nabavne i prodajne vrednosti. odnosno i nominalna i realna bi bile jednake iznosile bi 100. Ako se obavi iznad realna kamata je niţa od nominalne. samo sa druge strane. Ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. I time ćete svesti ovu višu nominalnu na niţu realnu kamatu. vi ćete za 2 god dobiti vasih 1000. Naše potraţivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost. I šta ćete uraditi. Realna i nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti. Inicijalno procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti steĉenih akcija. Svake godine vi ćete knjiziti. Naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti. Realna kamata bi tada bila veća. 3. vaša realna kamata bi bila. i vi ćete na kraju druge godine dobiti 1000. Mi sada govorimo sa stanovišta onoga ko kupuje obveznice. ili razlike u kursu. obveznica glasi na 2 godine. E ovde postoji jedna razlika kada je reĉ o obveznicama. 111 . Dugoročni plasmani Ovu priĉu ćemo ponoviti. Ako bi te uspeli da kupite ispod nominale. dok se naknadno procenjivanje vrši u skladu sa nacelom nize vrednosti. o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti i njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. steĉenih obveznica. Kolika je vaša realna kamata? 40. kada budemo govorili o dugoroĉnim kreditima tj. jer bi ste vi tada na kraju 2 godine dobili više nego što bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. i dobicete 100 na ime kamate. Primer: nominalna vrednost obveznice je 1000. Kada kupite obveznicu vaše potraţivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. Znaĉi nije vaţno koliko ste vi platili. I otpisivaćete sveke godine na teret te godine. platili ste obveznice 950. vaše potraţivanje jednako je nominalnoj vrednosti. bilo u vidu kamate. a platitli ste 1060. srazmerni deo te plaćene premije. a tu razliku ćete iskazati kao odloţeni rashod. 50 na ime kamate i 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti. I vi ćete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti. i recimo da je kamata koju ćete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 za 2 god u apsolutnom iznosu. Znači kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate.

Znaĉi ugovor moţe biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju i kada isteknu godina. nepokretnost. Ukoliko zalogu nemate. ili se drţi radi prodaje. Ali sve to zavisi od ugovora. Ali uobiĉajno je da se kamata plaća i da se plasman naplaćuje kao dugoroĉni kredit putem anuiteta. ili se kaţe još u toku jedne godine u zavisnosti od toga šta je duţe. Što se kamate koja se naplaćuje tiĉe. ili potrošena. vi moţete smatrati da ćete vaše potraţivanje naplatiti. Znaĉi obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se oĉekuje da će biti realizovana (koja se drţi radi prodaje. HOV. ako jeste. Mada pogoršanje boniteta ne mora uvek da znaĉi da je vaše potraţivanje po osnovu dugoroĉnih plasmana postalo nenaplativo. ili potrošnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. naziva se obrtna imovina. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duţnik ne plaća kamatu tokom otplatnog perioda. ili vraća putem anuiteta. Sva imovina za koju se oĉekuje da će biti realizovana. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potraţivanja po osnovu našeg dugoroĉnog plasmana. u toku jednog poslovnog ciklusa. 112 . Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drţe samo radi prodaje. tj. Ţelim da osiguram potpuno naplatu svog potraţivanja. potraţivanja ili nešto drugo. u zavisnosti od vredsnosti zaloge. U napomenama će biti navedeno koji su plasmani osigurani. i ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. a mi naš plasman naplaćujemo putem anuiteta. Dakle. jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vašeg potraţivanja. unovĉena. dve . ili prodata. To se moţe videti samo iz napomena koje prate plasmane. svako pogoršanje boniteta vašeg duţnika moze znaĉiti gubitak dela vašeg potraţivanja što će rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj. ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. već da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vašeg potraţivanja uvećavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. Vi moţete nekome pozajmiti novac i reći hoću da mi date hipoteku na vašu zgradu. Naknadno procenjivanje vršimo (uzimajući u obzir iznos ĉija se naplata oĉekuje) u skladu sa naĉelom niţe vrednosti.Dugoročni plasman je dugoroĉna pozajmica nekom preduzeću sa rokom naplate duţim od godine dana. u zavisnosti od boniteta duţnika. otpisivanjem. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE U konceptualnom okviru. duţnik plaća kredit putem anuiteta. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. i šta je uzeto kao zaloga. već smo odredili da je obrtna imovina imovina od koje se oĉekuje da bude realizovana tj. Inicijalno procenjivanje vrši se u visini iznosa koji smo pozajmili. ako plasman nije osiguran. vraća sve odjednom. tri.

koja su rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji. BILANSIRANJE ZALIHA Time se bavi MRS 2 i u njemu ze zalihe definišu kao sredstva koja se drže radi prodaje u toku perioda. 3. 113 . i koje će biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. 1. Obrtna imovina se deli na: 1. Potraţivanja (namenjena pretvaranju u gotovinu). Znaĉi ako vi rešite da prodate neku mašinu nećete je više bilansirati kao stalnu imovinu već kao obrtnu imovinu. Znaĉi osnovni i pomoćni materijal se prvo troše. 2. a imovina koja se drţi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. Znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvima. Zalihe gotovih proizvoda i robe 4. znaĉi niĉim nije uslovljena.ili potrošnje u toku od godine dana). Definicija je data tako da iz nje moţete naslutiti koje vrste zaliha ima. I konaĉno u obrtnu imovinu spadaju gotovina i gotovinski ekvivalenti ĉija upotreba niĉim nije ograniĉena. Misli se na potraţivanja kada se kaţe da budu realizovana. pa dobijemo nedovršenu proizvodnju. pomoćni i pogonski materijal 2. Zalihe (koje su namenjeni ili potrošnji ili prodaji). Zalihe nedovršene proizvodnje i usluga 3. Po redosledu kako bi išle. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. Osnovni. Prvo imamo : 1. Osnovni materijal Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je reĉ. 1. Misli se na zalihe gotovih proizvoda i zalihe robe. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drţe radi trgovine. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava). već po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. pa dobijamo gotove proizvode koje moţemo prodati. Dati avansi (koji predstavljaju potraţivanje koje će biti pretvoreno u zalihe) Ovde je poštovan kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. a ona imovin koja se drţi radi potrošnje je materijal. kao i zalihe koje se u obliku osnovnog i pomoćnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja učinaka ili pružanja usluga. Zato kaţemo da je osnovni materijal onaj koji ĉini supstancu nekog proizvoda.

Nedovršene usluge Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapoĉete ali nisu dovedene do kraja. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovršene proizvodnje i time se bavi MRS 11. Pogonski materijal Pogonski materijal je materijal koji ne ulazi uopšte u sastav novog proizvoda ali omogućava proizvodnju tog proizvoda. a ako mašina neradi proizvodnje nema. To su oni ugovori ĉije se izvršenje proteţe na više obraĉunskih perioda. Primer: konac pri šivenju odela. brašno u proizvodnji hleba. Ali i potrošnja elektriĉne energije je pogonski materijal. Bilansiraćete ih kao nedovršenu proizvodnju. meso kada pravite pljeskavice. 2. 1. odnosno zalihe date u lizing. 114 . Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. Pomoćni materijal Pomoćni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne ĉini njegovu glavnu supstancu. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugoroĉnih ugovora. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. soja i zaĉini kod pljeskavice.Primer: tkanina pri proizvodnji odeće. 1. kao usluge u toku. Znaĉi u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju. so i kvasac i voda kod hleba. Primer: materijal koji se troši kod odrţavanja mašina. Znaĉi pod dugoročnim ugovorom podrazumeva se ugovor ĉije se izvrsenje proteze ili pokriva više obrazunskih perioda. 3. njihove pretvorljivosti u gotovinu. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. Ovakvo rašĉljanjavanja zaliha uslovljeno je razliĉitim stepenom njihove likvidnosti tj. Gotov proizvod je konaĉan uĉinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. Nedovršena proizvodnja To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. jer proces proizvodnje na tim zalihama još nije doveden do kraja.

a to znaĉi da će biti utvrdjena cena koštanja za konkretan proizvod. i koje ćete poslati na razne strane svete i kojih ima 100 komada ali koje su iste. kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. znaĉi to su unikati. pošto su to sve unikatni predmeti. Otuda se metoda specifiĉne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. 115 . proizvodnje. Znaĉi to je potraživanje koje će biti pretvoreno u zalihe. Inicijalno procenjivanje zaliha vrši se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe steĉene kupovinom. preko visine vrednosti prodatih proizvoda. i opste troškove izrade tj. sopstvene aktivnosti.Avansi Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha. na moţe biti utvrdjena njena cena koštanja kao cena koštanja svih proizvedenih bundi od nerca koje su jednke. odnosno po ceni koštanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. Znaĉi vi kada proizvodite hleb. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno i nije svejedno kakva je bunda. i onih koje su prodate. samo za specifiĉnu vrstu proizvoda. Znate da postoje nakiti koji su jedni jedini na svetu. Ne moţete primenjivati takav naĉin utvrdjivanja cene koštanja. ali kada pravite umetnicku sliku. i znamo taĉno o kome je reĉ. U cenu koštanja takvih proizvoda moţete uraĉunati direktne troškove (troškovi direktnog materijala i rada). takvih nema i za njihovu procenu koristite ovu metodu. Ali utvrdjujete samo one troškove koji se prema naĉelu uzroĉnosti mogu vezati za taj proizvod. Kod zaliha se insistira na primeni naĉela pojedinaĉnog procenjivanja. i onih koji se mogu taĉno indetifikovati. Bundu je kreirao kreator i naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina. ali bukvalno za konkretni proizvod. a kod drugih koristimo uobiĉajni postupak utvrdjivanja cene koštanja. i moguće je prevaljivanjem troškova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata. ili proizvodite odredjeni nakit. Znamo naĉelo istorijskog troška i znamo koje su to vrednosti. Vi ste platili isporuku koja još nije izvršena. posebne pojedinaĉne troškove. zato što su oni prelazan oblik prema zalihama. vi odredjujete cenu koštanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moţe uticati tako što ćete napraviti izbor zaliha koje će biti predmet prodaje. Znaĉi ne proizvodite hiljadu komada već jedan. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni ''metod specificne indetifikacije''. oni su nezamenljivi. Ne moţete kazati proseĉna vrednost prstena koji se proizvodi u našim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. vi utvrdjujete jediniĉnu cenu koštanja. Kod prve bunde koristimo metod specifiĉne indetifikacije za utvrdjivanje cene koštanja. ili pet komada ali ne masovno. i onih koji ostaju na zalihama.

Prošlog puta sam poĉela da vam govorim o bilansiranju zaliha. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se raĉuna primenom cena prvih nabavki na utrošene koliĉine). Nemam nameru da vam sada priĉam na dugaĉko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada nauĉili. i da se u cenu koštanja u tom sluĉaju uraĉunavaju direktni troškovi materijala. Pored predmeta visoke vrednosti. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). koje nisu zamenjive (slike. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. odnosno cena koštanja sa neto prodajnom vrednošću. na bazi nabavne vrednosti. teška oprema i sl. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. Rekla sam da MRS 2. vi primenjujete naĉelo niţe vrednosti. Znaĉi. ako su rezultat rada samog preduzeća. i u onim privredama. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. da te zalihe potiĉu iz poslednjih nabavki. ako potrošene 116 .da se visina vrednosti takvih zaliha utvrĊuje pojedinaĉno. sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. dakle. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti. kako se zalihe rašĉlanjavaju i poĉeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. u onim situacijama kada preduzeće posluje u okruţenju koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. Ako je to pretpostavka o potrošnji.Naknadno procenjivanje zaliha . predviĊa za procenjivanje zaliha. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrţavate nabavnu vrednost. definisali smo šta se smatra zalihama. odnosno cene koštanja. odnosno cenu koštanja. kao što su automobili. ili metodom proceĉne nabavne cene. ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim.dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost. ne zato što ţelim da uĉite istoriju. gde se taĉno moţe identifikovati odreĊeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. korišćenje metode specifiĉne identifikacije. ako su rezulatat kupovine. Dakle. onda je pretpostavka o sastavu zaliha (o zalihama koje nisu utrošene). dragulji i sl. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodiĉni rezultat. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. ipak. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti i varijabilnih troškova prodaje. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju moţete prodati. Mi ćemo je. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednošću podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troškove prodaje. direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. . Za razliku od ove vrste zaliha. uĉiti.

samtra se da je primena FIFO metode poţeljna u onim preduzećima: . jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. što se vrednost utrošenih zaliha odreĊuje po cenama prvih nabavki. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode.koja imaju širok asortiman materijala. Ovo zbog toga. kroz oporezivanje i raspodelu takvog rezultata. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. Zbog toga. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. . dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih trţišnih cena. Ova metoda je.kod kojih uĉešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. i . da se ta inflatorna komponenta rezultata obraĉuna i da se onemogući njena raspodela. što ponovo znaĉi da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. proglašena osnovnim postupkom. naravno deluje ĉudno da se FIFO metoda uzima kao uobiĉajeni postupak. gde su samo razlike u stepenu inflacije. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. nije poţeljna. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi raĉuna o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodiĉnog rezultata. negativne posledice FIFO metode biti ublaţene. zajedno sa metodom proseĉne cene. a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. koja pretpostavlja korišćenje pojedinaĉnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti.koja imaju visok koeficijent obrta. odnosno. što znaĉi da se zalihe ne zadrţavaju dugo. a to znaĉi povećan odliv sredstava iz preduzeća. to znaĉi da se zalihe brzo obnavljaju. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. u 117 . koja bi se zajedno sa metodom proseĉne cene mogla primenjivati. gde postoji jaĉanje domaće valute. tj. Nama koji ţivimo u inflatornom okruţenju. primena u inflatornim uslovima moţe izazvati ozbiljne teškoće. onda zalihe potiĉu iz poslednjih. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. što onemogućuje precenjivanje rezultata. i inflacija koja nije visoka. od strane komiteta za MRS. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata moţe imati. Kod ove metode.zalihe potiĉu iz prvih nabavki. Sve ove pretpostavke koje su navedene su.gde se sastav zaliha stalno menja. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode moţe obezbediti iskazivanje realnog periodiĉnog rezultata. praktiĉno upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utiĉemo u tom sluĉaju. u uslovima ĉak i blagog rasta cena. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. robe ili gotovih proizvoda. Naţalost. Jer ako imate visok koeficijent obrta. . Svi ovi uslovi.

polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiĉe iz poslednjih nabavki. metoda proseĉne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiĉe iz svih nabavki. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. i u uslovima rasta cena. dovešće do formiranja tzv. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obraĉunata po cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. Tom argumentu se moţe odmah suprotstaviti ĉinjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obraĉunati. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. a koja je predstavljala alternativni postupak. Ta proseĉna nabavna cena moţe se utvrĊivati: . a to znaĉi. što će reći. zbog primene ove metode. odnosno. da na zalihama ostaje materijal koji potiĉe iz prvih nabavki. Primena proseĉne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. biti relativno slabe. malo opadaju. U inflatornim uslovima primena ove metode je poţeljna.stvari. onda svakako treba izabrati realno obraĉunat rezultat. U situacijama kada cene malo rastu. ili svakih šest. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala mnoţite sa tako dobijenom cenom). zabranjena. Jer ako imate visok koeficijent obrta. u uslovima monetarne stabilnosti. utvrĊuje se mnoţenjem koliĉina sa proseĉnom nabavnom cenom. sraĉunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. oko nekog proseka. jer iz 118 . ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. mnogo jaĉi argument. realno obraĉunatog periodiĉnog rezultata i realne vrednosti zaliha. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu proseĉnu cenu). Drugim reĉima. Polazeći od takve pretpostavke. odnosno. Što se tiĉe metode prosešne cene. a to je da ako treba birati izmeĊu realnog bilansa uspeha. odnosno. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. osciliraju. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. onda će primena proseĉne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. ako vam se sastav zaliha stalno menja. da ostane na zalihama. Naravno. svaka tri meseca. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. Postoji i drugi. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se.periodiĉno (recimo proseĉna nabaavna cena se utvrĊuje svakih mesec dana. onda će loše posledice primene FIFO metode. znaĉi. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. i ona vam je poznata. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom sluĉaju obraĉunata po cenama prvih nabavki. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. i . bitno promeni rezultat.permanentno (utvrĊivanju proseĉne nabavne cene prisupa se praktiĉno posle savake nabavke.

Ne postoji. onda kod primene periodiĉne LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku izmeĊu poĉetnih i krajnih zaliha. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih. uz prihvatanje ĉinjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. i tada ako se primenjuje LIFO metoda uporeĊuju se zalihe na kraju. izmeĊu vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće trţišne vrednosti. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoţiti sa cenama prvih nabavki. ĉinjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. sa zalihama na poĉetku obraĉunskog perioda. u praksi se ĉesto koristi proseĉna nabavna cena. a sama metoda moţe biti primenjena u dve varijante. da su krajnje zalihe ili više ili niţe od poĉetnih zaliha. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane poĉetne zalihe. ĉvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku.). se troškovi uopše ne knjiţe. i tako smanjiti tu veliku razliku izmeĊu knjigovodstvene i trţišne vrednosti zaliha. već se knjiţe na kraju. Ili ako je u periodu 119 . prodatih zaliha utvrĊuje se mnoţenjem prodate koliĉine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenom koštanja. tj. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. to bi znaĉilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obraĉunskog perioda bile smatrane potrošnjom.periodiĉna (mi je nismo radili u prvoj godini. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. i to kao: . bi ste dodali vrednost razlike izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha. ta razlika u vrednosti. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niţe od poĉetnih zaliha. ako su krajnje zalihe razliĉite od poĉetnih. onda bi se u bilansu zadrţala poĉetna vrednost zaliha.permanentna (ovde se za obraĉun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. preduzeću ne preti nikakva opasnost. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja moţe da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. i kao . da su krajnje zalihe u svemu jednake poĉetnim. a to moţe biti samo teorijski. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodiĉnog rezultata. To je razlog zbog koga se moţe braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. dakle. Ukoliko su krajnje zalihe više od poĉetnih. i ukoliko bi se dogodilo. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se poĉetna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obraĉunata po cenama poslednjih nabavki. onda postoje dve situacije. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraĉunskog perioda. jednostavno. a to je redovno. moţe se ublaţiti makar delimĉno tako što će se ova razlika pomnoţiti sa cenama poslednjih nabavki. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnoţiti. što znaĉi da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obraĉunskog perioda i potrošenog dela poĉetnih zaliha. to znaĉi da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih trţišnih cena.postojanja latentnih rezervi. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu cene poslednjih nabavki . u toku obraĉunskog perioda. MeĊutim. ili cena poslednje nabavke.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na poĉetku obraĉunskog perioda. Na vrednost poĉetnih zaliha. praktiĉno.

I FIFO metoda. kada imate pravo izbora. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. Znaĉi. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. Nikada nećete. Izvesno je dakle. preporuĉljiva za inflatorne uslove. Kada se testira dopustivost metode. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona ĉetvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu meĊusobno uporedivi). a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode proseĉne cene. LIFO metoda je. 120 . makar pribliţno.(primer sa Katinom decom i kupovinom). uvek birate onaj postupak koji će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. Kada izaberete metodu. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obraĉunu vrednosti utrošenih zaliha. s jedne strane. a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. Kao posledica toga dobija se realno obraĉunat periodiĉni rezultat. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koju imamo na raspolaganju ne moţe ispuniti istovremeno oba cilja. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. duţni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. Kad god ste u situaciji da birate. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugroţena jer 100 godina stoje na zalihama. već smo ustanovili. Na taj se naĉin obezbeĊuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. tj. i utvrĊivanje vrednosti onih zaliha koje su nepotrošene. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. bez obzira na metodu koja se pri obraĉunu vrednosti zaliha koristi. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodiĉnog rezultata. duţni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. jednake kupovne snage.. moţda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnoţiti sa proseĉnom nabavnom cenom. trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiĉu iz ranijih nabavki. što u ovom sluĉaju znaĉi. TakoĊe. zalihama upravlja na naĉina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. da će realno predstaviti prinosni i finansijski poloţaj preduzeća.. pretpostavlja da se uvek. poseduje. stvarno.bilo kolebanja cena. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sliĉnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. moţete da birate. i LIFO metoda i metoda proseĉne nabavne cene oznaĉavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. odnosno. A kao osnovna prednost ove metode upravo se istiĉe ĉinjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućem obraĉunskom periodu. suprotstavljaju rashodi koji su obraĉunati po tekućim trţišnim cenama.

samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. funkciju razgraniĉenja preuzimaju raĉuni vremenskih razgraniĉenja. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. iskazujete je na raĉunu AVR. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. Trošak se evidentira onda kada doĊe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. i to kada je reĉ o zalihama robe i materijala. bilo da je on osnovni ili pomoćni. vi ste to platil. kao svoju imovinu. Kada unapred platite reklamu. Kaţe se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. kada je reĉ o zalihama osnovnog. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. evidentiranja rashoda. saglasno naĉelu impariteta. I taj trošak ostaje aktiva. zato što je platio ceo isplaćeni iznos tretira kao trošak materijala. raĉuni zaliha imaju funkciju računa razgraničenja.Ulaganja u zalihe postaju rashod. Naravno. Zato se kaţe da ulaganja u zalihe postaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. Nije to teško. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju raĉuni zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. ni u jednom paragrafu. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. duţni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na niţu. Zato ja od vas neću traţiti da je vi nauĉite. u procesu finansijskog izveštavanja. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. nego ĉim se sazna za postojanje gubitka. Znaĉi. proda. Oni razgraniĉavaju novĉani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. MRS 2. znaĉi. imate novĉani izdatak. To se vrši u skladu sa naĉelom impariteta. Znaĉi ne ĉeka se na prodaju tih zaliha. odnosno. Kada je reĉ o uslugama. Znaĉi. na niţu neto prodajnu vrednost. kad vi kupite materijal. Treba. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne ĉekajući njihovu realizaciju). kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. U udţbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. a kada je reĉ o zalihama materijala obiĉno se svoĊenje vrši na niţu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrĊivanja gubitaka u skladu sa naĉelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. se iz perioda 121 . proizvodnog materijala. nigde. Ali sve dok ne potrošite. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav naĉin vrednovanja zaliha je korišćen ranije. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. Ali. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi ĉije proizvodnje je materijal utrošen. sve dok proizvod radi ĉije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala.

na finansijske derivate kao što su fjuĉersi. Naravno. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. Za finansijsko izveštavanje veoma je vaţna klasifikacija po roku dospeća. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. moţe se reći: 122 . BILANSIRANJE POTRAŢIVANJA Za razliku od zaliha za ĉije bilansiranje je merodavan MRS 2. da ta klasifikacije moţe biti definisana polazeći od razliĉitih kriterijuma.dugoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija naplata će uslediti u periodu duţem od godinu dana. Naravno. kada je reĉ o klasifikaciji potraţivanja. tako da je to razlog da se taj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. forvardi. Ova klasifikacija je znaĉajna. i kratkoroĉne pozajmice su osnova svih potraţivanja. To je izuzetno vaţan podatak. da bi oni znali kada se moţe oĉekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraţivanja. Znate da. ne manje vaţna klasifikacija je ona koja potraţivanja klasifikuje po bonitetu. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. jer je izuzetno vaţno da korisnicima finansijskih izveštaja kaţemo kakva su naša potraţivanja po roĉnosti. Nema tu neke posebne filozofije.kratkoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija se naplata oĉekuje u periodu do godine dana. tj. na: . Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu odreĊene sume novca. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. varanti i sliĉno. nije sporno bilansiranje potraţivanja ali postoji ĉitav niz finansijskih instrumenata kod kojih raĉunovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konaĉne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. pre svega. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . Bonitet potraţivanja je u stvari kvalitet potraţivanja (kada se govori o zalihama. Ovo iz razloga procene likvidnosti. i . Isporuke proizvoda i usluga. Naime. Misli se. i zato ja na tome neću insistirati. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva.u period ne menja. bilansiranje potraţivanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. ali MRS 2 takav naĉin vrednovanja zaliha ne poznaje.

to su zalihe uobiĉajenog kvaliteta; to znaĉi da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Kada se govori o potraţivanjima, govori se o bonitetu potraţivanja. Bonitet pokazuje sposobnost potraţivanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Jer, potraţivanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. Tako su mene uĉili kad sam bila u srednjoj školipotraţivanja predstavljaju prelazni oblik novca. I kada se spominje bonitet, misli se na to da li će potraţivanje, o roku dospeća, biti u celini naplaćeno. Polazeći od tog kriterijuma, potraţivanja moţemo klasifikovati na: - punovredna – ili potraţivanja punog boniteta, - dubiozna – ili ugroţena, i - zastarela – ili potraţivanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Ova klasifikacija nam je vaţna da bi smo procenili stepen naplativosti. Na primer, znamo da je potraţivanje kratkoroĉno i sada nas zanima da li će se, i u kom iznosu naplatiti, o roku njegovog dospeća. Zatim, vaţna je i klasifikacija potraţivanja prema osnovu njihovog nastanka. Znaĉi iz ĉega su ta potraţivanja rezultirala, tj. koji je poslovni dogaĊaj doveo do nastanka potraţivanja, i po tom kriterijumu sva potraţivanja delimo na: - potraţivanja po osnovu isporuka (robe, usluga, gotovih proizvoda...) – znaĉi isporuke proizvoda rezultiraju potraţivanjem, ali samo onda kada naplata sledi isporuci; ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka dogaĊaju u istom trenutku potraţivanja nema; i u prvom pomenutom sluĉaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraţivanje, - potraţivanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraţivanja kod kojih su uĉesnici matiĉna firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reĉ o zavisnom preduzeću, zajedniĉkom ili pridruţenom preduzeću); ova potraţivanja nisu napravljena prema osnovu nastanka, nego prema uĉesnicima iako se ovde kaţe prema poreklu; a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa; u ovoj poziciji potraţivanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraţivanja po osnovu isporuka, nego će biti potraţivanja i po osnovu finansijskih plasmana, potraţivanja po osnovu dividendi, znaĉi sva potraţivanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeĊenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa), - potraţivanja iz plasmana – potraţivanja koja nastaju po osnovu dugoroĉnog ili kratkoroĉnog plasiranja slobodnih novĉanih sredstava, a radi njihovog ukamaćenja, i - ostala potraţivanja. Prema sigurnosti naplate potraţivanja se mogu podeliti na: - obezbeĊena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda, nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga moţe biti ili nepokretna ili pokretna
123

imovina); ako se pozajmljuje novac, posebno na dugi rok, da bi postojala sigurnost da će potraţivanje biti naplaćeno, davanje pozajmice moţe se usloviti uzimanjem zaloge; moţete reći: u redu, pozajmićemo vam 3 miliona eura, ali traţimo hipoteku na vašu kuću, na vašu fabriku. ili: pozajmićemo vam 50.000eura, ali dajte nam vaše HOV; na taj naĉin ţelimo da obezbedimo naplatu, tako što u sluĉaju da naš duţnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge, i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Zato se osigurana potraţivanja smatraju potraţivanjima ĉija će naplata biti izvršena u celosti. Ono što je sporno ovde, je termin naplate. Znaĉi, ako se dogodi da duţnik ne plati na vreme, mi ćemo naplatiti potraţivanje, ali ne o roku. Jer, dok prodate zalogu proći će odreĊeno vreme, i mora se raĉunati sa tim da naplata tih potraţivanja, iako će biti izvršena u potpunosti, neće biti izvršena o roku dospeća. Zato, kad god se uzima zaloga, uzima se veća vrednost imovine, u odnosu na potraţivanje, naroĉito, ako uzimate zalogu za dugoroĉna potraţivanja. U tom sluĉaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na trţištu padne, jer ne ţelite da vrednost vaše zaloge, u nekom trenutku, bude niţa od vrednosti vašeg potraţivanja. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi duţnici. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u steĉaj), ali iako su imale te hipoteke one su otišle u steĉaj, a te firme su nastavile da posluju. To je nešto što, naravno, u svetu, nije uobiĉajeno. Uzimanje zaloge, videćete, nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti, ne znaĉi uvek da vam je potraţivanje sigurno. Zato što mi nemamo razvijeno trţište nepokretnosti. Na primer, vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici, moţete da se slikate sa tom hipotekom, nemate kome da je prodate. Nema šanse da naplatite, iako imate hipoteku. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV, zato što se one mogu lakše unovĉiti. Njihova je vrednost trţišno poznata. Banke kao zalogu, vrlo ĉesto, uzimaju i potraţivanja. Naroĉito kod izvoznika, potraţivanja koja oni ostvaruju izvozom. Ako firma ima neko potraţivanje od ino kupca, banka će uzeti kao zalogu to potraţivanje ako ţeli da osigura naplatu svog plasmana. - neosigurana – potraţivanja koja nisu obezbeĊena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Potraţivanja koja su jednostavno data na ime. Kako bi rekao naš narod, na obraz dajemo kredit. To je riziĉno ulaganje. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti, da neko uzima sa namerom da ne vrati, nego što, naroĉito kod dugoroĉnih pozajmica, okolnosti mogu biti promenjene tako da duţnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kada imate potraţivanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine, vi dajete pare, i moţete ih dati kao plasman, to je ovo o ĉemu smo sada govorili, ili moţete dati kao avans za buduće isporuke. Suština transakcije je ista – imate potraţivanje. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati, ili da ste mu dali novac pa da on treba, na ime izmirenja tog potraţivanja, vama da izvrši odreĊenu uslugu ili isporuĉi odreĊenu robu. Iako je suština transakcije ista, ova potraţivanja se odvajaju. Odvajaju se zbog toga što se na razliĉit naĉin likvidiraju. Kad imate kratkoroĉne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima, te
124

pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš raĉun uplatiti odreĊenu sumu novca. Ako ste dali avans, takvo potraţivanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Nema priliva gotovine. Zato se potraţivanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraţivanja. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja, kod nematerijalnih ulaganja, kod zaliha, kao posebnu poziciju imali avanse. Ne kao kratkoroĉna potraţivanja finansijske prirode, nego kao deo one imovine, radi ĉije nabavke je avans dat. Što se tiĉe potraţivanja po osnovu isporuke robe i usluga, treba da znamo nekoliko stvari. Prvo, kada nastaje potraţivanje. Potraţivanje vezujemo za prijem robe i fakture, od strane kupca. U trenutku kada svojina sa prodavca preĊe na kupca, nastaje potraţivanje pod uslovom da naplata isporuĉene robe sledi isporuci. Nema potraţivanja dok do isporuke ne doĊe. Moţe postojati sklopljen ugovor, ali nema potraţivanja sve dok ugovorena roba ili usluga nije isporuĉena kupcu. Drugo, na koji iznos potraţivanje glasi. Visina potraţivanja odreĊena je visinom prodajne vrednosti isporuĉene robe ili usluga, ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Odobreni rabati u trenutku prodaje, ili naknadno, kao i odobrena bonifikacija, imaće za posledicu smanjenje visine potraţivanja. Visina potraţivanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom, zato što je to finansijski rashod. Kasa skonto ne smanjuje naše potraţivanje, nego smanjuje iznos novca ĉija se naplata ostvaruje, zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Treća bitna stvar, tiĉe se situacije kada se neko potraţivanje da kao zaloga, tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraţivanjem. Znaĉi kada bilo koji deo vaše imovine, ukljuĉujući i potraţivanja, date kao zalogu, vi ostajete pravni vlasnik date imovine. U ovom sluĉaju, potraţivanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. A ĉinjenica da je ono zaloţeno, biće izloţena u napomenama uz finansijske izveštaje. Ĉetvrto, ukoliko imate potraţivanja prema poslovnim jedinicama, što znaĉi na primer, banka ima potraţivanje prema odreĊenoj ekspozituri ili filijali, ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraţivanja nemaju sposobnost bilansiranja. Neće biti iskazana u bilansu. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća, ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. U bilansu se iskazuju samo ona potraţivanja koja preduzeće, kao pravno lice, ima prema drugim pravnim licima. Potraţivanja je dozvoljeno prebiti ili preraĉunati, sa obavezama (tj. moţe se o potraţivanjima izveštavati na neto principu), samo ako se potraţivanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Znaĉi ja mogu da imam potraţivanje, ako sam ja firma A prema firmi B, mogu da imam potraţivanje i prema firmi C. Firma C moţe imati potraţivanje prema firmi B. Nije dopušteno da se, zato što firma A ima obaveze prema firmi B, i potraţivanje prema firmi C, firma C duguje firmi B, izvrši prebijanje. MeĊutim, ako firma A ima potraţivanje prema firmi B, i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A, moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraţivanja, samo ako su potraţivanja nastala po istom osnovu.
125

Znaĉi ne mogu se prebiti potraţivanja steĉena po osnovu isporuke, sa potraţivanjem koje firma B ima prema A, zato što je izvršen dugoroĉni plasman. Ako firma A, znaĉi, ima potraţivanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B, onda je nuţno da su i potraţivanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka, ili po osnovu kratkoroĉnih ili dugoroĉnih plasmana). Ali ne moţe se potraţivanje po osnovu plasmana saldirati sa potraţivanjem po osnovu isporuke. Još jedan vaţan uslov je da su oba potraţivanja dospela za naplatu. Znaĉi, ne moţemo potraţivanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela, nego će dospeti za mesec ili dva. TakoĊe, vaţno je da potraţivanja budu približno istog iznosa. Ne oĉekuje se da potraţivanje i obaveza budu jednaki u dinar, ali se za prebijanje zahteva da budu pribliţno iste visine. I još jedan uslov, da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni, moguće je izvršiti preraĉunavanje potraţivanja i obaveza. S obzirom da ima ovako puno uslova, moţe se reći da je ovo preraĉunavanje pre izuzetak nego pravilo. Potraţivanja se mogu likvidirati na razliĉite naĉine. Najveći deo potraţivnja likvidira se naplatom o roku dospeća. To je uobiĉajeni naĉin likvidiranja potraţivanja. Zatim, potraţivanje se moţe pretvoriti u drugo potraţivanje. Kada na primer, primite menicu od kupca, potraţivanje od kupaca, pretvara se u meniĉno potraţivanje. Ako bi ste vaš kratkoroĉni plasman pretvorili u dugoroĉni plasman, takoĊe bi došlo do pretvaranja jednog potraţivanja u drugo. Potraţivanje se moţe likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. To se dogaĊa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja, kada u ţelji da pomognete da vaš kupac izaĊe iz krize, moţete se odreći dela ili celog iznosa potraţivanja, ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Tada, na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke, takvo potraţivanje prestaje da postoji. Potraţivanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali, ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reĉi. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraţivanja da se pretvori u gotovinu. Odnosno, uzima se u obzir bonitet potraţivanja. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Znaĉi, za ona potraţivanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu, vaţi pravilo da će zadrţati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobiĉajenim pozicijama. Na poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraţivanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Na raĉunu kratkoroĉni plasmani biće iskazana kratkoroĉna finansijska ulaganja ĉija se naplata ne dovodi u pitanje. Ukoliko naplata nekog potraţivanja bude sporna, bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate, takva potraţivanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraţivanja. Visina takvih potraţivanja mora biti redukovana, na iznos visine naplate koja se oĉekuje. Jer ta su potraţivanja, dakle, potraţivanja kod kojih ne oĉekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Ona se onda bilansiraju u visini oĉekivane naplate. Razlika do punog iznosa je gubitak, koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Potraţivanja ĉija se naplata ne oĉekuje, uopšte, isknjiţavaju se sa raĉuna
126

potraţivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Takva potraţivanja ne smeju biti iskazana u bilansu, jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena, odnosno u vrednosti tih potraţivanja nalazi se skriveni gubitak. Zastarela potraţivanja su potraţivanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera duţnika da izmiri svoju obavezu. Ako znaĉi, propustite sve rokove za naplatu, ne opomenete duţnika, istekne rok u okviru koga to moţete uĉiniti, vaše potraţivanje postaje zastarelo. Potraţivanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite duţnika da plati svoju obavezu, pretvara se u gubitak (to je naĉelo niţe vrednosti). Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Koliki je, znaĉi, kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8, 10, 15, 30, 90 dana. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg duţnika, i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niţi. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika, ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niţi. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. Ako imate stalne kupce, kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Pratite promenu njihovog finansijskog poloţaja i rentabiliteta, i svoju prodajnu politiku usklaĊujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog poloţaja. Znaĉi, ĉim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta, pogoršanje likvidnosti, vi ćete skratiti rokove za naplatu. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah, ili ĉak plaćanjem unapred. Ali, ako dolazi do naglog razvoja firme, i ako vam broj kupaca naglo raste, onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Tada morate raĉunati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraţivanja, jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. I o tome treba voditi raĉuna. Vama će rasti prihodi od prodaje, ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraţivanja. Kod banaka to se isto tako dogaĊa, da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste, onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata, povećanje iznosa minusa po tekućim raĉunima graĊana i sl. Znaĉi, jednostavno banka tada ne moţe svakog komitenta pojedinaĉno dobro da upozna, i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. Pad konjukture moţe da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate, i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze, zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta, imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraţivanja. Kod ino potraţivanja imate, pored kreditnog i valutni rizik, koji je prisutan. Znaĉi, rizik od promene kurseva. A kreditni rizik moţe biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš duţnik, koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraţivanja. Ako, na primer, vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraţivanja, bez obzira na to što vi na to ne moţete uticati, doći će do toga da vaše potraţivanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća, kada je došlo do uvoĊenja sankcija. Odluka Saveta
127

bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu, odnosno da firme koje su imale potraţivanja prema našim preduzećima i banke, više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraţivanja. To je drastiĉan primer kako jedna politiĉka odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraţivanja. Oni su sva ta potraţivanja otpisali, naravno, odavno, ali to ne znaĉi da neće traţiti njihovu naplatu. Visina otpisa se utvrĊuje uvek ili pojedinaĉno na procenat ili paušalno. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca, u smislu potraţivanja. Tada se visina gubitaka neće utvrĊivati analizom svakog tog malog kupca pojedinaĉno, nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraţivanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. Kod banaka se to radi, recimo, sa kreditima stanovništva. Kada banka daje kredite za zimnicu, ili za kupovinu ogreva, i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli, i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Ostala potraživanja su potraţivanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrţe), potraţivanja prema radnicima, potraţivanja po osnovu kratkoroĉnih plasmana, potraţivanja prema drţavi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu, nego drţava kaţe dobro preplatili ste, kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Što se pravila procenjivanja ostalih potraţivanja tiĉe, potpuno je isto kao potraţivanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti, naknadno po principu niţe vrednosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoroĉno finansijsko ulaganje ili kao kratkoroĉno, zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana, i u MRS 39 oznaĉavaju se kao hartije namenjene prodaji, za razliku od hartija raspoloţivih za prodaju, koje se tretiraju kao dugoroĉne HOV. Znaĉi ove su namenjene prodaji, i predstavljaju kratkoroĉnu rezervu likvidnosti. Naravno, kupuju se da bi se zaradilo. Zarada koja se moţe ostvariti je, ili kamata, ili razlika na krsu. Znaĉi, ako se hartija kotira na berzi, i njena vrednost raste, kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana, i oĉekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan, pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. Kratkoroĉnom HOV mogu se smatrati: - akcije drugih preduzeća,

128

- obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je drţati do roka dospeća, moţete je prodati i ranije; a postoje i kratkoroĉne obveznice koje se emituju na mesec dana, 3 meseca, 6 meseci...), - komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta, sa namerom da prikupe kratkoroĉna slobodna novĉana sredstva; umesto da uzmu kratkoroĉni kredit kod banke; i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu), - blagajniĉki zapisi (emituju ih poslovne banke, sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novĉana sredstva; kad kupite blagajniĉki zapis, banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po isteku roka na koji zapis glasi isplati odreĊenu kamatu, ali se obavezuje i da će, ako vi to ţelite, otkupiti sopstveni zapis, isplatiti uloţeni iznos, i naravno kamtu do roka otkupa, umanjenu za odreĊenu proviziju), - sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoroĉnim HOV, one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji, ili poništenju. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala, one se iskazuju u okviru kratkoroĉnih HOV, ali uvek kao posebna bilansna pozicija, jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obiĉno limitiran na 10% od osnovnog kapitala), - menice (koje još nisu dospele), i - ĉekovi (koji takoĊe nisu još dospeli za naplatu. Ako se ĉekovi napišu na neki datum u budućnosti, taj ĉek nije ekvivalent novca. On predstavlja kratkoroĉnu HOV, jer ne moţete njime plaćati, mada će vam u banci reći da ako taj ĉek doĊe u banku, ona moţe da ga realizuje odmah, ona nema nikakvu obavezu da ĉeka rok dospeća. Firma kojoj ste dali taj ĉek moţe ga odmah pustiti na naplatu. Ona to, zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgoĊeno, neće uĉiniti, ali moţe vam se desiti da vam novac sa raĉuna bude skinut i ranije). Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu, i dospele dividende takoĊe se smatraju kratkoroĉnim HOV. Inicijalno, kratkoroĉne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije, obveznica, blagajniĉkih i komercijalnih zapisa), ili po nominalnoj vrednosti (menice, ĉeka). I ovde se primenjuje strogi princip niţe vrednosti. Sećate se da smo rekli da kod dugoroĉnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na trţišu prolaznog karaktera, zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Pošto su ratkoroĉne HOV namenjene prodaji u kratkom roku, svaki pad trţišne ispod nabavne vrednosti, vodi otpisivanju vrednosti kratkoroĉnih HOV. Jer, ako se te akcije prodaju, izvršiće se prodaja sa gubitkom, i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. To je strogi princip niţe vrednosti.

LIKVIDNA SREDSTVA
129

Likvidna sredstva su gotovina, devizna sredstva u blagajni, dospele menice i ĉekovi za naplatu. Vrednost menica se procenjuje, tj. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. Sećate se raĉuna IV meniĉnih potraţivanja. Meniĉno potraţivanje, dakle, sadrţi vaše potraţivanje plus kamatu do roka dospeća menice. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu, vrednost meniĉnog potraţivanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meniĉnog potraţivanja biće vaše potraţivanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Ĉekove procenjujete po nominalnoj vrednosti, odnosno, na iznos na koji ĉek glasi.

BILANSIRANJE AVR

Na dnu strane aktive, u bilansu stanja, nalaze se aktivna vremenska razgraniĉenja, dakle reĉ je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrţi naĉelo uzroĉnosti, odnosno naĉelo razraniĉenja prema predmetu i vremenu. Dakle da bi se prihodi i rashodi dodelili obraĉunskim periodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li je prihod naplaćen a rashod plaćen, u raĉunovodstu se koriste raĉuni vremenskih razraniĉenja. Na strani aktive, dakle u okviru aktivnih vremenskih razraniĉenja predmet iskazivanja su: 1. Nastali, a nenaplaćeni prihodi (dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati, ili prihodi po osnovu kojih se oĉekuje priliv sredstava u budućnosti), 2. Isplaćeni a nenastali rashodi odnosno troškovi (isplate koje će postati rashod u nekom od budućih obraĉunskih perioda, ili troškom). Oĉekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda i troškova i zasto ako traţimo da prihodi i rashodi budu dodeljeni odredjenim obraĉunskim periodima, zašto ja evo pominjem i trošak. To je naravno zbog toga što današnji troškovi predstavljaju sutrašnje rashode, i što ne moţemo oĉekivati da imamo dobro razraniĉenje rashoda ako prethodno nismo izvršili dobro razraniĉenje troškova. U tom smislu se vremensko razraniĉenje troškova smatra pretpostavkom pravilnog razraniĉenja rashoda na obraĉunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Iz navedene sadrţine ove bilansne pozicije moţete zakljuciti da je reĉ o potraţivanjima. Dakle ako nešto zaradite, a ne naplatite vi u suštini imate potraţivanje za obavljeni posao. Nastala je kamata koju ćete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekućoj poslovnoj godini. Znaĉi to što ćete naplatu izvršiti naredne godine za obraĉun rezultata, za
130

predstavljanje vaših finansijske pozicije je irelevantno. Vi imate pravo da raĉunate tu kamatu i da je iskaţete kao prihod tekuće godine u bilansu uspeha odnosno kao povećanje aktive u bilansu stanja. Primer: imate menicu koju ste primili od vašeg kupca, menica je primljena 01.12 a rok dospeća menice je 31.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01.1231.12 predstavlja prihod tekuće godine. Vi ćete naravno tu kamatu obraĉunati i proknjiţicete je kao prihod tekuće godine iako će naplata te kamate biti izvršena u narednoj godini. Funkciju razraniĉenja u ovom primeru ima raĉun ispravka vrednost meničnih potraživanja, na tom raĉunu se nalazi ukupna kamata i sa tog raĉuna skidamo i prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji još nije nastao. A samo potraţivanje zabeleţeno je na raĉunu menična potraživanja, ĉiju visinu vi korigujete kada obraĉunate ovakvu kamatu. A šta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. Šta se dogadja kada izdate u zakup neki prostor i naplaćujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Ne naplaćujete unapred, dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Da li ĉinjenica da ćete zakupninu naplatiti u januaru znaĉi da je to prihod meseca januara. Naravno da ne. Ta zakupnina za decembar je prihod tekuće godine. Kako ćete utvrditi visinu tog prihoda. Na bazi ugovora o zakupu. Znaĉi ugovorom o zakupu definisana je meseĉna zakupnina. Zaduzićete raĉun AVR i odobrićete raĉun prihoda. Znaĉi na raĉunu, pa prema tome i u bilansnoj poziciji biće iskazano vaše potraţivanje za dati nastali prihod ĉija će naplata uslediti u budućnosti. Kada je reĉ o unapred plaćenim troškovima, ili rashodima onda se visina takvih troškova i rashoda utvrdjuje jos lakše. Jer vam je isplaćeni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaćeni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vaše AVR, isplatu koja nije trošak već će postati trošak u budućnosti. I jedno i drugo je potraţivanje. Ovde imate potraţivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplaćene prihode, a ovde imate potraţivanje koje neće biti naplaćeno već će se likvidirati time što će vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. I vidite ta razlika u naĉinu likvidiranja potraţivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razraniĉenja razdvaja na dva dela: na potraţivanja, koja ćete pretvoriti u gotovinu, a to znaĉi nastale a ne naplaćene prihode iskazujete u okviru ostalih potraživanja kratkoroĉnim, a na AVR ostavite samo unapred plaćene troškove i rashode. Jer kada radite analizu likvidnosti vi onda, ako to nije razdvojeno kao kod nas, uvek morate da se pitate a ĉekajte koji deo od ove pozicije će dovesti do priliva gotovine a koji deo neće. Jer onaj deo koji se tiĉe unapred plaćenih troškova iako je potraţivanje neće u budućnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoće. I zbog toga je zgodno da znaĉi na AVR budu unapred plaćeni troškovi odnosno rashodi, a da nastali prihodi ĉija se naplata oĉekuje u budućnosti budu iskazani kao ostala potraţivanja. I IV direktiva predvidja takav naĉin bilansiranja AVR.
131

U svakom sluĉaju to je pozicija koja će u narednom periodu biti ugašena kada naplatimo prihod ili kada utrošimo iznose koje smo unapred platili korišćenjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

Znamo da pasiva sadrţi dva velika bloka izvora. To su sopstveni i pozajmljeni kapital.

BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA

Da bi ste definisali šta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove ĉetiri odlike: 1. to je kapital vlasnika; znaĉi on potiĉe od vlasnika i time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital uloţio u firmu-uloţili su vlasnici. 2. nema rok dospeća, on je u firmu uloţen trajno; dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. Nigde u svetu osim kod nas ne moţe da postoji firma koja nema sopstveni kapital. Ne moţe da postoji firma kod koje su gubici veći od sopstvenog kapitala tj. da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. 3. predstavlja osnovu za upravljanje; zašto vlasnik upravlja firmom, pa zato što kaţe pa ja sam dao pare. Znaĉi taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znaĉi kada vlasnika kaţe ja odluĉujem onda on moţe to reći samo zbog toga što je on taj koji je uloţio novac. 4. kada je reĉ o isplatama koje sa sobom povlaĉi korišćenje tog kapitala od strane preduzeća onda zakljuĉujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Odnosno da isplata ima samo kada preduzeće ostvaruje dobitak, a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da će svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Zašto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Pa zato što oni upravljaju, oni snose poslovni rizik. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje, deo dobiti koji će im pripadati će biti veći i obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro, ukoliko firma ne radi, neće dobiti ništa ili će ĉak izgubiti
132

ono što su u firmu uloţili. (ima i 5. da se povećava iz dodatnih uloga vlasnika ili iz zadrţane dobiti) To su dakle te ĉetiri vazne odlike sopsvenog kapitla i one vaţe za sve pravne forme. Ovo što sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeća. Dakle pravni oblik preduzeća je taj koji odredjuje u kom obliku će se pojaviti sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama reĉ onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeća i ortačka društva, a na drugoj strani imate društva kapitala. Kljuĉna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornost vlasnika. Za prvu grupu karakterisitcna je neograničena odgovornost vlasnika, što znaĉi da vlasnici, ne za gubitke, već za obaveze koje proisteknu iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako imovinom koja je uloţena u firmu tako i svojom privatnom imovinom. Znaĉi kaţemo da predmet prinudnog izvršenja u sluĉaju prinudne naplate potraţivanja ĉini ukupna imovina vlasnika. To je razlog zbog ĉega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeća ili ortakluka brţe bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. I onda ako dodje do takvih tuţbi oni kaţu pa ja nemam nista, ovo pripada mom sinu,o no mojoj svastici, ţeni…a ja nemam nista. Da ne bi mogla da se izvrši plenidba imovine i prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzećima. On moţe, kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moţe spreĉiti da tu imovinu na razne naĉine otudji, naroĉito kada proceni da postoje šanse da dodje do toga da poverioci traţe prodaju njegove imovine. Društva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograničeno. To ograniĉeno znaĉi da predmet prinudnog izvršenja radi naplate njihovih obaveza moţe biti samo imovina koju su uloţili u preduzeće. Da zbog ove ograniĉene odgovornosti vlasnika drţava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaĉi moraju obezbediti da bi takva preduzeća uopšte poslovala. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenjivi kapital ovih društava. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvršena po odredjenoj proceduri, dakle ne znaĉi da se nikada ne moţe promeniti već samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Kod inokosnih firmi, inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrši dodatna ulaganja. Vlasnik moţe kada god mu padne na pamet povući deo kapitala koji je već uloţio u firmu, ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija već se pripisuje inokosnom kapitalu, ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Zato kaţemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenjivog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod društva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene
133

da bi registar suda bio aţuran. Naime kada se društva osnivaju tada pri registraciji društva jedan od vaţnijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. Pošto se ta visina moţe promeniti. Ako su ĉlanovi uplatili više nego što je nominalna vrednost onda će taj višak biti iskazan na posebnom raĉunu u okviru kapitalnih rezervi. Dakle visina uloţenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moţe razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja društva. U svakom sluĉaju snaga kojom svako od njih pojedinaĉno moţe uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine uloţenog kapitala. Obicno ¾ većina se traţi da se donese odluka o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala.njegove visine već da se promena visine mora vršiti po unpred utvrdjenoj proceduri. Ali ne moţe raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum traţi. Tako što broj upisanih udela pomnožimo sa nominalnom vrednošću udela. Bilansiranje stalnog ili nepromenjivog kapitala Kod društva sa ograničenom odgovornošću ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. upisana u registar nadleţnog privrednog suda. Nikada dok firma postoji ne moţe osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. To znaĉi nominalna vrednost. Toga kod nas nema. A to znaĉi da svako povećanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupštine vlasnika. Ali udeli će glasiti na nominalnu vrednost. ta odluka mora biti nakon što se realizuje. Znaĉi kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. Snaga uticaja na društvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. udeo jedan je jedan glas. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju društva upisuju i uplacuju odjedjeni broj udela. Osim što je potrebno da bude donešena odluka sa ¾ većinom. Statutom društva odredjeno je kolika većina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti. Ako udeli nisu uplaćeni u celini javiće se pozicija neuplaćeni a upisani kapital. Povećanje ovog nepromenljivog kapitala kod društava sa ograniĉenom odgovornošću moze biti izvršeno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih 134 . Moţe biti pravilo. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvršiti dodatnu uplatu. Naravno da odluku o smanjenju moţete donositi samo ako je kapital vaše firme iznad zakonom propisanog minimuma. a moţe i drugaĉije pravilo zavisi kako su se dogovorili.

Obim poslovne aktivnosti preduzeća je pao. Neću novog suvlasnika i ako neću novog suvlasnika. dakle privatno se traţe. I ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo ĉvršće povezani za vlasnike nego akcije. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji već posedujem. osnovni kapital kod DOO moţemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. To je sada stvar politike firme. Jer mi nije sve jedno. naša glasaĉka prava će ostati ista ako i u tim novim udelima svi podjednako uĉestvuju. Znaĉi ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. Znaĉi ako društvo odluĉi da u nekom trenutku poveća svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogućnosti. Emitovanje novih udela je takodje moguće. Da emituje nove udele ili da već postojućim udelima poveća nominalnu vrednost. To je dopušteno. A naravno ovaj iznos se uplati na raĉun firme. udeli se ne prodaju na trţištu kao akcije. Ako hoću novog suvlasnika onda ga moram naći. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti naĉin. Ako neću da se moja relativna uĉešća u pravu glasa smanje ja moram. onda nove udele otkupljujemo sami. odnosno kaţe se da postojeći vlasnici imaju pravo preĉe kupovine. Ako neko kupi više a neko manje doći će do promene odnosa u glasaĉkom pravu. To su posledice o kojima treba voditi raĉuna. Oni dalje mogu prodati nekom drugom i time povećati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trţištu. Ali treba znati da tu postoji mogućnost promene relativnog odnosa u broju glasova ĉim nove udele emitujete. mnogo lakše se unovĉavaju nego udeli. Primer: ako ja imam 5 udela i mi svi imamo po 5 udela i emitujemo nove udele. nema organizovanog trţišta udela u OK. prema tome izvućićemo deo kapitala koji smo uloţili time što ćemo smanjiti nominalnu vrednost udela i svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. Ukoliko to ne uradim moram raĉunati da će moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadašnje stanje. nemamo šanse da investirani kapital na zadovoljavajući naĉin uposlimo. i samo se izvrši zamena udela sa niţim za udele sa višim iznosom. da bi zadrţala pravo glasa. u istom odnosu otkupljeni od strane postojećih vlasnika. Primer: ako bi se vrednost udela sa 1000 povećala na 1500 to bi znaĉilo da svaki ĉlan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti još po 500. I to smanjenje moţe biti motivisano ili potrebom pokrića gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. ali opet po proceduri koja je utvrdjenja. I to je razlog zbog ĉega se uvek kupovina i kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava prvo nudi postojećim vlasnicima. Kada je reĉ o smanjenju. to je moguće.udela. 135 . Akcije su mnogo prometnije. što ima suprotne posledice u odnosu na povećanje.

trţišna vrednost je daleko iznad toga. to je ona vrednost na koju akcija glasi. koje vrednosti akcije mogu imati. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. 136 . ali je njen OK niţi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. U tom sluĉaju se na strani aktive kao i kod DOO pojavljuje pozicija neuplaćeni upisani kapital. postojećim vlasnicima uopšte nije svejedno ko će im doći kao novi suvlasnik. zaduţuje raĉun poništenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. i ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti.Drugi naĉin je da otkupite i poništite udele. Tada se isplaćuju udeli vlasniku koji istupa. On mora po statutu da prvo ponudi postojećim vlasnicima svoje udele. (moramo znati: šta su akcije. a otkupljeni udeli se poništavaju. I to se ovde ĉešće dogadja. jer mi ne moţemo da otkupimo ali moraš da dobiješ našu saglasnost. kada ĉitate bilans. Kod akcionarskih društava osnovni kapital formira se emisijom i prodajom akcija. Zašto oni zahtevaju to? Zato što zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. U tom sluĉaju firma nije dobila novog vlasnika. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. pa se uplaćeni iznos tretira kao nominalni iznos. Pošto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znaĉajna. Ta nominalna vrednost moţe se bitno razlikovati od tekuće tržišne vrednosti. na primer nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. ako oni ne ţele ili ne mogu da kupe. U finansijskim izveštajima pozicija akcijski kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku. Dakle mi ćemo tebe isplatiti i smanjićemo osnovni kapital. moţeš naći novog kupca. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od rešenja moţe biti da firma otkupi njegove udele. Ako neki od vlasnika ţeli da istupi iz firme. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. i oni obiĉno uslovljavaju onome ko ţeli da istupi. ili moze biti uplaćen delimiĉno. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za raĉunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. Oni ţele da zadrţe kontrolu nad time ko je vlasnik firme. Formirani osnovni kapital moţe biti uplaćen odmah i tada govorimo o jednakosti upisanog i uplaćenog kapitala. nalaze kod spoljnih akcionara. šta on moţe da uradi. on onda moţe u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trećem. Dakle prošto je to razlog zbog ĉega postojeći vlasnici ţele da zadrţe nadzor nad tim ko će kao novi vlasnik doći u firmu. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje raĉun udela.

pa onda idete u realizaciju odluke. Broj emitovanih ne moţe biti veći od broja odobrenih.Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moţe se vršiti redovnim povećanjem. ali broj odobrenih moţe biti veći od broja emitovanih akcija. Znaĉi vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluĉe da tu opciju iskoriste. Pored ovog redovnog povećanja postoji i tzv. pa tek onda prodaje akcija. uslovljeno povećanje akcijskog kapitala. Odobrenje se traţi i od komisije i od skupštine. Ali vi znate da će se društvo razvijati i da će vam biti potreban dodatni kapital. recimo u tom trenutku.000 a imate odobrenje za jos 25 000.000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. odobreno povećanje akcija. ne u bilansu. Da biste mogli da emitujete akcije.000 akcija. ali u beleškama naći broj autorizovanih akcija i broj emitovanih akcija. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najvećeg broja akcionara na skupštini a onda još da obezbedite da oni glasaju za odluku. Nema nikakvog smisla da skupština donese odluku a komisija kaţe ne moţe. pa tek onda donosite odluku na skupštini akcionara. Drugi naĉin povećanja akcijskog kapitala je tzv. Ta procedura traje priliĉno dugo i priliĉno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti većina akcionara. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. odobrenje komisije za HOV. ponovno traţenje odobrenja od strane komisije. a redovno povećanje je povećanje koje ide po proceduri: Odluka skupštine. Znaĉi. Ovde kada se kaţe konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ĉiji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moţe pretvoriti u redovnu akciju.000 akcija. Znaĉi emitujete 50. morate imati odobrenje nadleţne komisije za HOV.000 jer moţete najviše polovinu od onoga što ste već emitovali. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. To odobreno povećanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih društava. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. objektivno vama treba kapital koji ćete pribaviti emisijom. Ne moţete 100. vi traţite dozvolu za emitovanje 75. one još nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. gde se u trenutku osnivanja traţi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno većeg broja akcija nego što će biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. Kada će biti emitovano tih drugih 25. Ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. To moţe izazvati znaĉajne troškove. da pretvore svoju 137 . Uslovljeno povećanje je iznudjeno odnosno ono se vrši kada preduzeće poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. 50. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupštini i onda se ide u prodaju akcija. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupštine. Zato ćete u finansijskim izvestajima. Znaĉi posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu moţete realizovati.

znaĉi da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije Smanjenje kapitala moţe se vršiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija i tu ćete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom i poništenjem sopstvenih akcija. jel… niti moţemo sami koristi glasaĉka prava akcija koje mi imamo. mogu da zadovolje. Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. Mi znamo taĉno šta će se oĉekivati da će se desiti sa trţišnom vrednošću naših akcija i da te akcije drţimo odredjeno vreme i da ih nakon toga prodamo. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija biće izvršena zamena tih izdanih potvrda. Otkup sopstvenih akcija vrlo ĉesto se izjednaĉava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzeće na berzi samo otkupilo. većina HOV pa i akcije emituju se u nematerijalnom obliku. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. ali nema nikakvog preštampavanja jer vi ne moţete preţigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trţišne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. Recimo kada raĉunate zaradu po akciji kao pokazatelj profitabilnosti vi ćete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. Da bi se omogućilo klirinški promet HOV. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrše konverziju. To je maksimalan broj akcija koje moţete otkupiti.obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju. To je naravno. Ako negde proĉitate preštampavanje akcija. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo širi pojam od osnovnog kapitala. Motivi zbog kojih je preduzeće samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. Nema štampanja akcija. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija i kada se raĉuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. jer se akcije moraju štampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguće lako falsifikovati. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. I zato se takvo povećanje kapitala zove uslovljenim povećanjem kapitala. i nominalne vrednosti. osim omogućavanja klirinskog prometa. motivisano i izbegavanjem visokih troškova štampe. Sopsveni kapital (ja mislim da je trebala da kaţe osnovni) je nepromenjiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. Mi kada kaţemo SK mislimo na OK 138 . Ne moţemo platiti dividendu sami sebi. otkup sopstvenih akcija je ograniĉen na 10% od osnovnog kapitala. to je vaţilo ranije kada su se akcije štampale. Da se preko ove kupovine ne bi uticalo u znaĉajnoj meri na berzanski kurs akcija. da se na taj naĉin plasiraju sopstvena novĉana sredstva. Ta nepromenjivost kapitala posledica je ograniĉene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu.

Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. postoje razlike koje se ticu naĉina formiranja.Bilansiranje varijabilnog sopstvenog kapitala Drugi deo sopstvenog kapitala kod društva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve i neraspodeljenu dobit. Znaĉi tu nema priliva iz okruţenja u preduzeće. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. ostale ili slobodne rezerve. 139 . znaĉi formiraju se iz dobitka preduzeća. jer zakonske i ostale rezerve nastaju zadrţavanjem dobiti. kapitalne rezerve 3. a kod DOO njihovo formiranje je moguće ali nije po pravilu obavezno. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka. znĉi u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. Ako u statut društva unesete obavezu da u sluĉaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokriće. Kod akcionarskih društava postoji obaveza formiranja rezervi. i kapitalnih rezervi sa druge strane. Nije obavezno onda ako u statutu društva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. Rezerve kod akcionarskih društava se formiraju obavezno. Dok se kapitalne rezerve formiraju uplatama vlasnika. Izmedju zakonskih i slobodnih rezervi sa jedne strane. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeća spolja. Zašto kapitalnu? Zato što je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeća. zakonske rezerve 2. Ako takve odredbe nema onda će vlasnici sami formirati rezerve društva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogući gubici. Kapitalne rezerve U ove rezerve spada aţio ili emisiona premija. u društvu ne moraju biti formirane rezerve. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve i ono što će biti isplaćeno vlasnicima.

U kapitalne rezerve ubrajaju se i one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. Znaĉi neće biti ĉista zamena nego ce doći još i do uplate odredjenih sredstava na raĉun firme i ta uplata će se smatrati kapitalnom rezervom. biće odloţeni u vidu zakonskih rezervi. Dakle što se reţima koriscenja tice kapitalne i zakonske rezerve 140 . Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividend! Prvi dobici biće akumulirani. Obveznica se moţe pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na raĉun firme. Ja mogu da kaţem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrši se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati još toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. Ukoliko bi akcionari. Kada je reĉ o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao i zakonske. To znaĉi da ako vi imate preferencijalnu akciju i hoćete da je pretvorite u obiĉnu. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. to se dešava kod malih akcionarskih društava. Nego će taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% moţete izvršiti isplate dividende. oni mogu izvršiti uplate bez dobijanja akcija na raĉun firme i te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. Ta vrsta rezervi direktno povećava sopstveni kapital odnosno povećava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala i onemogućava smanjenje osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala ĉim nastane neki gubitak. Kada vršite naknadna povećanja kapitala uvek morate voditi raĉuna da morate podici i zakonsku rezervu. Naravno zakonske rezerve mogu biti veće od 10% ali ne mogu biti niţe. Zašto se ova obaveza propisuje? Zbog toga što se smatra da društvo mora imati rezervu koja će zaštititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka.000€ mora iznositi zakonska rezerva. Zakon o preduzećima predvidja da akcionarska društva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Primer: ako firma ima 1 milion € kapital i 100. iz raznih razloga zeleli da povećaju kapital firme ali ne da povećavaju osnovni kapital. znaĉi namenjene su pokriću gibitaka. Istu situaciju imamo i kod pretvaranja obveznica u akcije. postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Zakonske rezerve Su rezerve koje se formiraju po sili zakona.

Vi ćete videti u bilansima starijih akcionarskih društava da je varijabilni deo kapitala veći od osnovnog kapitala. Znaĉi zakonske i kapitalne saberete. Prekoredno korišćenje je moguće samo za onaj iznos koji prelazi 10%. a kada kaţemo da mozete da date vlasnicima to znaĉi automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeća. Dakle rezerve su vrlo ĉesto cak nekoliko puta veće nego što je osnovni kapital. jer njihova namena jeste pokrice gubitka. pokriću gubitak sa tim viškom i deo ostalih rezervi a ne da idete logikom da potrošite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. I kada spojite zakonske i kapitalne rezerve i imate više od 10% u odnosu na osnovni kapital onda višak moţete koristiti za pokriće gubitka pa ĉak i za neke druge namene. Znaĉi ne mora biti terminisano za šta one konkretno sluţe. znaĉi iz zadrţane dobiti. Prvo se troši neraspodeljena dobit ako je ima.imaju isti reţim. Moţete da date vlasnicima. Svaki dinar koji zadrţite popravlja vašu likvidnost. jaĉanja njenog finansijskog poloţaja. pa tek kada potrošite ostale rezerve moţete korisititi za pokriće gubitka zakonske i kapitalne rezerve. i za pokriće gubitka i to pre nego zakonske i kapitalne rezerve. Šta su te rezerve? One su zadrţana dobit. Ali ako su vam zakonske i kapitalne rezerve veće od 10% onda to sto je iznad 10% moţe biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Znaĉi rećićemo. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrţan radi proširenja materijalne osnove firme. zato što društva radije ţele da rast firme finansiraju iz internih izvora. ĉim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva i onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. i to mora biti više od 10%. za popravljanje finansijske strukture. pre nego što potrošite ostale rezerve. ali ispod 10% ne. utrošite i neraspodeljenu dobit i ostale rezerve. Slobodne rezerve Nemaju unapred utvrdjenu namenu. Znaĉi kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. ali obiĉno se formiraju u godinama kada preduzeća dobro rade da bi se povećala sigurnost i likvidnost preduzeća. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu šta moţete da uradite sa njom. Naravno kada iscrpite sve mogućnosti. Ako ne proširujete materijalnu osnovu firme. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupština vlasnika. Uvek se koristi taj višak iznad 10% za pokriće gubitka. postavlja se pitanje kako će ta firma moći na dugi rok da opstane. ako je nema troše se ostale rezerve. 141 . onda morate koristiti zakonske i kapitalne iako će one pasti ispod 10%. Ove rezerve dakle sluţe za proširenje materijalne osnove za finansiranje investicija. oni odluĉuju o raspodeli dobitka i koji deo dobitka će biti zadrţan u rezervama i koje rezerve će biti formirane. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled.

sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. dakle. a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. Ako je kraj godine onda moţemo imati neraspodeljenu dobit tekuće godine kao deo sopstvenog kapitala. biti ponovo uvedena. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude odrţan. 30. nastaju sa ciljem da se odrţi kapital koji je u preduzeće investiran. tu je bio MRS 15. I da bi povećali sigurnost firme oni formiraju rezerve. Znaĉi. Ostavljen je kao neraspodeljena dobit. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. Ostao je. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. a drugi deo dobiti ćemo zadrţati za rezerve.Ukoliko je u statutu društva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznaĉavaju kao statutarne rezerve. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. Dakle. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadrţavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. a ĉije odrţavanje u inflatornim uslovima moţe biti dovedeno u pitanje. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila pitanjima odrţanja kapitala. koji se zvao ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. Znaĉi skupština zadrţava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti. ali sa tom namenom. Utorak. osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve štete mogu biti formirane rezerve koje ce posluţiti ako se dogodidi nešto sto nije moguće predvideti a preduzeće je prinudjeno da takvu štetu sanira o svom trošku. moţda malo promenjena. Neraspodeljena dobit je deo dobiti koji odlukom skupštine nije raspodeljen. ostalo je u okviru rezervi da vam kaţem par reĉi o revalorizacionim rezervama. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. Recimo ako su u pitanju preduzeća ĉija je delatnost takva da moţe doći do velikih šteta po ţivotnu sredinu. da sluţi za otkalanjanje takvih šteta. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruţenja u preduzeće. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. već se samo obezbeĊuje njegovo odrţanje. Odluku o njenoj raspodeli doneće skupština u nekom od budućih obraĉunskih perioda I biće reĉeno da deo neraspodeljene dobiti iz prošle godine i dobit iz ove godine biće iskorišćeni za isplatu dividendi. kaţem bio jer je u meĊuvremenu ukinut. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. Revalorizacione rezerve. novembar 2004. i gde se predviĊa revalorizacija kao postupak 142 .

i pristup koji se nalazi u standardu 29. tada se iz dobitka iskljuĉuje deo koji je potreban za odrţavanje kapitala. MeĊutim. Razlika izmeĊu više trţišne. i one se u prihode mogu uneti samo onda. i smanjuje se kada doĊe do promena u suprotnom smeru. tretira se kao revalorizaciona rezerva. Ovaj alternativni postupak dovodi do toga da vi na kraju obraĉunskog perioda za neka sredstva imate trţišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. moţe biti stalna imovina i mogu biti zalihe. ako je vrednost u knjigama niţa od trţišne vrednosti onda ne idete na rashode. kada sredstva ĉijom su revalorizacijom nastale budu otuĊena. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima.otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. Znaĉi. U MRS 16 predviĊena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. Vi znate da predmet revalorizacije moţe biti kapital. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. To je tzv. i na taj naĉin se ostvaruje obraĉun realnog rezultata. poveća se vrednost imovina na strani aktive. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. ono što vi treba u ovom trenutku da nauĉite. U svakom sluĉaju. i unosi se u bilans uspeha. koje sada postoje prema MRS. na pomenuti naĉin. tu je rešenje bilo drugaĉije. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. Mi toliko dugo ţivimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. u ostalom. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. Pošto trţišne vrednosti mogu da fluktuiraju. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na trţištu padne (pošto ste vi u knjige uveli imovinu po trţišnoj vrednosti pa onda uporeĊujete postojeću trţišnu vrednost sa trţišnom vrednsošću prethodne godine) tj. To je. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. Kako mi onda time obezbeĊujemo odrţanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek trţišna 143 . Revalorizacione rezerve. postoji višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode. Ukoliko pak. bio najbolji. Znaĉi. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odraţava promene trţišne vrednosti. i ĉini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. i niţe knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. ne bi li se obraĉunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugroţen. preko zakonskih rešenja. Revalorizaciona rezerva raste. MRS 15 je bio to izmenio. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. i da pristupi ili naĉini na koje se revalorizacija vrši mogu biti razliĉiti. kada trţišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu.

tj. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. da je cilj formiranja odrţanje kapitala. Kada se gubitak unosi na stranu aktive. nije 144 . u drugom sluĉaju u pitanju je neto princip. Ovaj naĉin predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. ĉini mi se. To je što se naĉina predstavljanja tiĉe. najlakše. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obraĉunskog perioda siromašniji nego što je bio na poĉetku. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. U vezi sa sopstvenim kapitalom. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. Pitanje je samo koji je naĉin iskazivanja gubitka jasniji. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. Ili. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. –PRIMER sa onih 1000 i 1100. a onda moţe tek biti izgubljen kapital poverilaca. I u poslovanju se prvo gubi. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. i obezbeĊujete realan obraĉun periodiĉnog rezultata.. U drugom sluĉaju to je već uĉinjeno. Ja oĉekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. pa je MRS 15 ukinut.vrednost. da kaţemo par reĉi o gubicima. jer za inokosna preduzeća i ortaĉka društva. Vi time praktiĉno aktuelizujete troškove amortizacije. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. kako sve on moţe da se definiše. definišemo ga kao razliku izmeĊu veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. U prvom sluĉaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. ali postojanje gubitka traţite na strani pasive. ali kad god radite analizu pre nego što poĉnete. To je rešenje koje je uglavnom sadrţano u Nemaĉkom zakonu. nećete uĉiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. kada je reĉ o stalnoj imovini. pošujete bruto princip. morate aktivu umanjiti za gubitak. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom odrţanju. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. U svakom sluĉaju. Sa aspekta bilansa stanja. podjednako dobri. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. suština gubitka je da on uvek znaĉi smanjenje sredstava preduzeća. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. vlasniĉki. Moţemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. I jedan i drugi naĉin su. rekla sam vam da to moţe da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. GUBITAK TakoĊe. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. sopstveni kapital. Sa aspekta vlasnika. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. u vezi sa sopstvenim kapitalom.. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja.

zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. bez obzira na visinu. doneti odluku o njegovom pokriću. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. preduzeće na taj naĉin ţeli zapravo da uštedi na porezu. vi sad kaţete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruţenja. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. politika preduzeća moţe biti razliĉita kada je reĉ o pokriću gubitka. Drţava ima interesa da preduzeće odrţi iz još mnogo drugih razloga. Ali ţelim da vam skrenem paţnju na znaĉaj gubitka po opstanak firme. Ako je gubitak skromne visine. bilo vlasnici. nego da ta preduzeća što duţe rade i što duţe plaćaju porez. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niţi. Ovaj rezon je naroĉito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde drţava dopušta da gubitak iz prethodne godine. radi pokrića gubitka. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. i sada kad smo govorili o rezervama. Drugo rešenje moţe biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. reĉ samo o porezu. preduzeće moţe odluĉiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. moţe odluĉiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. iskazuje na ovaj naĉin. Time će plaćeni porez biti niţi. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. On se tada neće pojaviti u bilansu 145 . bilo poverioci ili drţava. Ceo sopstveni kapital je varijabilan.relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. ĉak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. Iduće godine. i ona se uvek. cilj drţave nije da od preduzeća naplati što veći porez. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. naravno. preduzeće moţe doneti odluku da gubitak iskaţe u bilansu. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. Kod društvenog kapitala. kada dopušta takvo rešenje. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. Sama visina gubitka moţe biti razliĉita. Drţava. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. naša finansijska snaga je takva da moţemo bez problema taj gubitak da podnesemo. Prema tome. pre oporezivanja. Pokriće gubitka iz rezervi oznaĉava se kao formalno pokriće gubitka. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije znaĉajan. već se rezultat nakon obraĉuna na raĉunu dobitka i gubitka. već da u bilasnu stanja iskaţe gubitak. Znaĉi. bilo da je dobitak ili gubitak. iz dobitka. Preduzeće moţe. Prema tome. iznos gubitka uplatili na raĉun preduzeća. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. prenosi na ortaĉki kapital ili na ulog vlasnika. Ako to nije dovoljno. Dakle. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće je nakon toga. Dakle. Formalno. Nije. u obraĉunu gubitka kao rezultata. ako preduzeće ima prolaznih teškoća.

Zato je jako vaţno da se dobro procene šanse preduzeća da preţivi. Kada doĊe do gubitka to znaĉi da već duţe u preduzeću nešto nije kako treba. karakteristike pozajmljenog kapitala su: 146 . Ovo je vaţan trenutak. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom kapitalu kao drugom segmentu pasive. jer kriza rezultira gubitkom. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. treba da znate da postoji ĉitav niz veliĉina koje moţete pratiti svakodnevno. svake nedelje. znaĉi sigurno gašenje preduzeća. rast troškova primetiti pre nego što doĊe do iskazivanja gubitka. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. To je jedna od pretpostavki za pokretanje steĉajnog postupka. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uĊu. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da odrţite preduzeće. Da li će do sanacije doći. Pošto ćete voditi fimre. I treba ta kretanja. i odrţi na dugi rok. onda jednostavno preduzeću spasa nema. odnosno likvidaciju. Tu vlasnici više ne mogu da odluĉuju o tome hoće li ili neće odrţati firmu. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuĉe iz krize. onda će gubici biti takoĊe veći nego što bi bili da ste uloţili dodatni novac i preduzeće na dugi rok odrţali. Ukoliko pak. Donošenje te odluke je jako osetljivo. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednaĉiti sa crvenom lampicom. mogućnosti koje imamo da ga odrţimo i da onda donesemo pravu odluku. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima prinosnu snagu i sprovoĊenjem odreĊenih mera moţe biti odrţano na dugi rok. pad prihoda. Gubitak je samo finale neĉega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. ili da jednostavno ne postoji naĉin da takvo preduzeće na dugi rok bude odrţano. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. Ako se odluĉite za sanaciju. Iskazivanje visokog gubitka moţe biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konaĉni rezultat rada preduzeća. svakog meseca a ĉije promene treba da vam pokaţu da se dogaĊa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. pogotovo visokog gubitka. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. tada uprava preduzeća. Sećate se. ili će preduzeće otići u steĉaj.stanja. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. takva firma se više ne moţe odrţati. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. Pokreće se steĉajni postupak.

a koje oznaĉavamo kao kamate. . Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. ne bi bilo ispravno da to ne pokaţemo (da kaţemo kad budemo platili videćemo). Rezervisanja su u našu raĉunovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 147 . koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje taĉne neto imovine.da taj kapital potiĉe od poverilaca. tj. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. neto imovina neće biti taĉno iskazana. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. formiranjem rezervisanja. Neto imovina je razlika izmeĊu aktive i obaveza. ni koliko ćemo taĉno platiti. Znaĉi. istovremeno priznajete i rashod. Znaĉi kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. za razliku od isplata koje povlaĉi sopstveni kapital. Naše obaveze neće sadrţati sve obaveze. Ako obaveze nisu potpune.. bio bi utvrĊivanje taĉne neto imovine. neto imovina neće biti taĉno iskazana. postiţemo tako što priznajući obavezu. Ako kaţemo da znamo da obaveza postoji. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja veţete za dinamiĉku teoriju. . Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. jer u tom sluĉaju nema ništa od taĉnog prikazivanja neto imovine. ĉiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. i prema tome.da taj kapital izaziva isplate ĉija je dinamika i visina unapred poznata.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. ako se poĊe od statiĉke teorije.da taj kapital ima unapred utvrĊen rok dospeća. 1. ĉija visina zavisi od visine dobitka i odluku o ĉijoj visini donosi skupština. onda kao cilj formiranja rezervisanja moţete oznaĉiti taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. ali ne znate taĉno ni koliko iznosi. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. . poverioci nemaju pravo glasa. vaš periodiĉni rezultat neće biti taĉno obraĉunat. Cilj formiranja rezervisanja. ĉija visina je unapred utvrĊena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. Ajde da napravimo poreĊenje izmeĊu rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze ĉija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. obaveze i PVR. Taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. koji se oznaĉava kao ''rezervisanja. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. ni kada ćete morati da je platite. što znaĉi da preduzeće taĉno zna kada kapital mora biti vraćen.

Što se tiĉe odnosa izmeĊu rezervisanja i PVR. Sa druge strane. i samo za tu namenu moţe biti iskorišćeno (taĉno se zna za koju obavezu se formira). znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. i na raĉunu obaveza. Ajde da ih uporedimo. Za obaveze taĉno znate kada dospevaju i koliko plaćate. smanjuje rezultat. Ako je plaćeni iznos viši. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. Ukoliko je isplaćeni iznos niţi. imaćete rashod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. pošto se formiraju pre utvrĊivanja rezultata. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. I jedno i drugo formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiĉe na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. Do tada raĉunovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. formiranje rezervisanja utiĉe na formiranje rezultata.1989. i to je isto. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. pa onda odluĉujete o raspodeli dobiti. ali moţe se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. moţe biti viša ili niţa od formiranog iznosa rezervisanja. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiĉe na rezultat. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. Vi procenjujete visinu rezervisanja. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. Što se tiĉe razlika izmeĊu rezervisanja i obaveza (obiĉnih). bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. Za razgraniĉenja taĉno znate kada morate platiti. a visinu obraĉunavate sami. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za taĉno odreĊenu namenu. Koriste se tri pozicije. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmeţu rezervisanja i rezervi. Kada gasite rezervisanje. Utiĉe tako što. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). obaveza za koju je rezervisanje formirano. u smislu da govorimo o obavezama. i da rezervisanja i rezerve nikako ne treba tumaĉiti kao sinonime. budu jednaki. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niţi od formiranog rezervisanja. Na poziciji obaveza. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa razliĉit. Mi obiĉno nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. Kada se oporezuje dobit. Naţalost. a niko nije prorok da moţe taĉno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. jer su one formirane nakon što je dobit obraĉunata. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju taĉno utvrĊenu namenu. i na raĉunu rezervisanja i na raĉunu PVR. rezervisanja. Dugo je postojo problem da se objasni da izmeĊu rezervisanja i rezervi postoje znaĉajn razlike. to je sliĉno. u periodu formiranja. Sledi zakljuĉak. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodiĉnog rezultata. Naime. moţe se opet promeniti rezultat. ni koliko ćete taĉno 148 .

visina se obraĉunava na osnovu ugovora. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. niti moţemo spreĉiti njegov nastanak. i predstavljaju pozajmljeni kapital. a na raĉunu PVR samo obaveze prema trećima. Znaĉi to je razgraniĉenje izmeĊu rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. koja kaţe nabavite mi garanciju domaće banke. vi postajete duţnik banke. ali mi ne moţemo uticati na to da dogaĊaj nastane. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. Da ste primili fakturu. Kada bankari daju garanciju za kredit. Ako se u budućnosti. sredstava. . predstavili bi ste tu obavezu na raĉunu obaveze. i ĉije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. koja je rezultat prošlih dogaĊaja. nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća.platiti.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih dogaĊaja. I dajete mu garanciju. i za razliku od obaveze nemate dokument. Da bi se rezervisanje formiralo. Sliĉnosti izmeĊu rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. Ako je nešto potencijalna obaveza. obraĉunali ste i iskazali preko PVR. firma se obrati za kredit stranoj banci. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. Sliĉnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. postoji razlika s obzirom na ĉinjenicu da na rezervisanjima moţemo iskazati obaveze prema samome sebi. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu raĉunovodstvenu praksu meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima kao takav. za to se ne formira rezervisanje. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam paţnju da su ovo uslovi koji inaĉe vaţe za obaveze. Znaĉi.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. Dakle. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. Pošto niste primili fakturu. niste primili fakturu. i vaša procena je takva da je njegov finansijski poloţaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. mi ćemo imati obavezu. koji ovde nije verovatan. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog ĉega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. Vi procenjujeta njegov bonitet. TakoĊe. a koji je kod rezervisanja verovatan. i 149 . a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. ali je u suštini postojao i ranije. to je potencijalna obaveza. odnsono gubitke. znate koliko morate platiti za mesec dana-obraĉunaćete i formiraćete PVR). Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati.

nego što nije da sadašnja obaveza postoji. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifiĉnih izjava menadţmenta. uz garantni list priloţite raĉun. Vaţan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. Prošli dogaĎaj iz koga obaveza rezultira. neko vas je tuţio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora moţe rezultirati. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. ni koliko će zahtev iznositi. ili da nešto nećete uraditi. imate garancije za velik broj sliĉnih aparata. Upravo 150 . verovatan odliv sredstava. i zato je garantni list zapravo ugovor. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. Kad kupujete taj proizvod. tri godine. Na primer. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. Ako postoji veliki broj sliĉnih obaveza. odnosno. od onih da do plaćanja doći neće. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod.. vodite sudski spor. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. vi ste postali druga ugovorna strana. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. putem zakona. Drugi uslov.. Na primer. Znaĉi. Garantni list. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. smatra se da postoji ako su ĉinjenice da ćete morati da platite. a koja se tiĉe visine rezervisanja. uslov je da uvek uz reklamaciju. na dan bilansa. bude objektivna. 6 meseci otkloniti na svoj teret.da se moţe pouzdano proceniti visina obaveze. Prvi uslov. Odnosno. Vi u tom ĉasu ne znate taĉno. u stvari. Dakle. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. Govorila sam vam o izjavama menadţmenta koje izazivaju oĉekivanja treće strane da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. preniskog. sa druge strane.. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. ni kada ćete morati da platite. Ovde je vaţno da procena koju uĉinite. da vašu obavezu izmirite. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvoĊaĉa. moţete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. je. da je verovatnije da obaveza postoji. Morate formirati rezervisanje. Ako vas neko moţe naterati. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim dogaĊajem. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. nego da obaveze nema. nego da ćete ga dobiti. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. vi morate verovati da zaista obaveza postoji. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. pod uslovom da kvar nije izazvan nestruĉnim rukovanjem kupca. onda se takve izjave tretiraju takoĊe kao obaveze. da sve ĉinjenice kojima raspolaţete govore u prilog tome. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadţmenta koja izaziva opravdano oĉekivanje trećih da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. da formiranjem rezervisanja ne povredite naĉelo istinitosti. Na primer. onda ćete rezervisanje formirati.

formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. Nikada se rezervisanje. jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (traţeći zbog ĉega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). Poznato vam je da za jedan proizvod moţete dati više garancija. rezervisanja se formiraju za: . Vi moţete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. koju završavamo sa dobitkom. naša rezervisanja. . pored iskustva koriste i odreĊene matematiĉke metode.ova ĉinjenica da se visina rezervisanja procenjuje. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. koje je u toku obraĉunskog perioda prodalo odreĊeni broj aparata. Evo jednog primera kako se moţe utvrditi visina rezervisanja za garancije. Ako bi svi aparati imali malu grešku. i koliko je otklanjanje koštalo. to su tri osnova za koja se prema MRS 37 mogu formirati rezervisnja. da pri prodaji toliko proizvoda. To je malo drugaĉija podela od one koju imate u vašem udţbeniku. tj. iz godine u godinu. Kada je reĉ o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. i naravno. generalno. dovodi do toga da raĉunovoĊe vrlo ĉesto rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. Tu se obiĉno. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. srednji ili veliki. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. Znaĉi. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. ne moţe formirati za gubitak firme u celini. Iskustvo nam govori. obaveze po osnovu garancija. kada ţele da povećaju ili smanje rezultat u odreĊenom obraĉunskom periodu. a revizori. koliko su kvarovi teški. budući da to znaju. To nije dozvoljeno. troškovi popravke bi 151 . da će se u garantnom roku odreĊeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. Prema standardu 37.obaveze prema trećima – npr. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. na teret ove poslovne godine.restrukturiranje. Imate ĉitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti odreĊeni broj. . Ne moţe se uraditi sledeće: pošto oĉekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak.gubitke koji potiĉu iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. Moţemo sa zadovoljavajućom taĉnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. garancija sa razliĉitim vekom trajanja. drugi za limariju. Nije lako proceniti visinu rezervisanja.

000 = 15. a troškovi goriva predstavljaju znaĉajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. vi rezonujete na sledeći naĉin: plaćam 100. Neizbeţne troškove. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti.000. raskinuti ugovor. Znaĉi. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja. moţete ispuniti ugovor. Dakle. a ako ćete sa isplatom penzija poĉeti u budućnosti. Problematični ili teretni ugovori. Morali bi ste diskontovati 50. da bude formirano na 15.000 + 5% X 150. ako su oni niţi od gubitka.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100.000.000 – odustali bi ste i rekli dobro. to je neizbeţni trošak. a odustanica 80. a da samo u 5% sluĉajeva proizvodi imaju veliki kvar.000. zahteva nastanak viših rashoda.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor. cena nafte skoĉi. i umesto dobitka imaćete gubitak. Rezervisanje treba. da danas treba izdvojiti 50. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budućih isplata. na primer. ali nemaju svi nega njih 15%. ako formirate rezervisanje za penzije. u odnosu na trenutak formiranja. Iznos rezervisanja se raĉuna na sledeći naĉin: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. a rezervisanje formirate sada. i reĉ je o manjem kvaru. sa kamatom. za koje se mogu formirati rezervisanja. jer 50.15% x 50.000 za 10 godina su dve razliĉite stvari. Ako bi gubitak bio 100. su ugovori ĉije izmirenje.000.000 zato što znamo da ako bi svi imali mali kvar. troškovi bi bili 50. odnosno jednokratni raskid. Znaĉi. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. Moţete.000 na sadašnju vrednost. Da li moţete reći. Ako bi svi imali znaĉajnu grešku.000? Ne. i ostvariti gubitak.000. Sadašnja vrednost tih 50. troškovi bi bili 150. dogovorite da prodate odreĊenu koliĉinu proizvoda. ako peći rade na naftu). Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. Visina takvih rezervisanja se utvrĊuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira. U ovakvoj situaciji. vaši rashodi zbog toga rastu. eventualno.000. da će ispunjenje tog ugovora. Ili. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora.000. Gledam šta je za mene povoljnije.000. Ako se. Prihodi su fiksirani.000 hiljada. jer je taj iznos od 80. i ugovorite fiksnu cenu. ili sam gubitak. U meĊuvremenu. na primer.000 danas i 50. dovesti do gubitka. ĉije ispunjenje. i gubim 80.000 ako odustanem. cene inputa rastu. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. za 10 godina isplaćujete prvu penziju. Izvesno je. U 15% slugajeva kupci reklamiraju. ako je on niţi od troškova raskida. moţete uraditi dve stvari.bili 50. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate oĉekuju u duţem vremenskom periodu u budućnosti. 152 . dakle.000 bi bio iznos koji bi. Znaĉi. plaćam vam 80. za 10 godina iznosio 50.000 neizbeţni trošak. u ovom sluĉaju.

mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. jer sam dala garantni rok. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. Dakle. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) .zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. pa ekspozitura. pa smo evo formirali rezervisanje. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. to će biti restrukturiranje. izvršili bi restrukturiranje. ili da jednostavno prestanete da se bavite time. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. Imali ste veliku proizvodnu firmu. Ukoliko bi odluĉili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. pa onda imate uprave filijala. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluĉi da izvrši restrukturiranje. Osim ĉajeva radi i neke druge preparate. kao što je bio Simpo. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite.. kaţemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. da lica koja će restrukturiranjem 153 . Termin koji jako ĉesto ĉujete na televiziji. i ţelite da ga zatvorite. pa šaltera. Ili. ukinete jedan hijerarhijski nivo.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteriĉnih ulja. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. i da se u buduće bavi samo trgovinom. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. Restrukturiranje je kada rešite na primer. sa druge strane. Odluĉiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteriĉnih ulja. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. Znaĉi. al to će vam kolega Đuriĉin bolje objasniti od mene) . ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadrţati.Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer.krupna promena u strukturi menadţmenta (ako uradite reorganizaciju na naĉin da uvedete još jedan nivo upravljanja. na primer. recimo. pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. odluĉi da se bavi i proizvodnjom proizvoda ĉiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. U okviru nje postoji i destilerija eteriĉnih ulja. prvo. ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. Ako odluĉite da taj deo firme prodate. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odluĉuje. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. I to je restrukturiranje. Ja znam da postoji obaveza za garancije. imate. ĉitate u novinama. već da ih kupujete gotova. upravu banke. Ne moţe preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine.. zatvoriti.

ne moţete uraĉunati u rezervisanja. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. Kada taj plan napravite. u iznosu od malopre pomenutih 80. . Svi ti troškovi. Ali ako kaţete. uĉiniti dostupnim javnosti.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. Planom o restrukturiranju.koja ste sve rezervisanja formirali. utvrĊuje se ukljuĉivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovoĊenjem restrukturiranja.000.000. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. Planirali smo da ćemo isplatiti 15. Tokom godine kvarovi će nastajati. kod pomenutih lica. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. prihodi 80. znaĉi. obelodaniti. to je jednokratno rezervisanje. ne moţete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160. ili smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. izazove opravdano oĉekivanje u vezi sa njegovim sprovoĊenjem. . Kao i da taj plan. već za buduće aktivnosti preduzeća. dakle. neke podatke: . SprovoĊenje te odluke košta. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. ili im morate ponuditi odreĊeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja odreĊenog ugovora.000 i ukinućete 154 .000. moraju biti predviĊene takve obaveze preduzeća. zakljuĉak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). onda imate pravo da formirate rezervisanje. Ako vi kaţete zatvaramo pogon za proizvodnju eteriĉnih ulja na Vlasini. ali sa gubicima. potrebno je objaviti.000. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. Na primer. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. to je u redu. ostavićete je ili ćete je prodati. isplatili smo 13.kakav je odnos rezervisanja na poĉetku i na kraju godine (razlika izmeĊu rezervisanja na poĉetku i na kraju godine. Visinu rezervisanja za restrukturiranje. .000 (troškovi prodatih proizvoda). Moţete uraĉunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta.000. ukljuĉiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogaĊa. Što se tiĉe rezervisanja. u visinu rezervisanja. ali tamo oni neće raditi isti posao. nećete je preseliti.biti pogoĊena. vi moţete u visinu rezervisanja ukljuĉiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti ukljuĉeni u rezervisanja. Ali isplatili smo 8. ali su sraĉunati na buduću aktivnost. Ne moţete. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine.

ţelimo da obavimo neki posao. taĉnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.000. sadašnje obaveze. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100.da se visina moţe pouzdano utvrditi. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu.rezervisanje.000. rezervisanje za popravke u garantnom roku. ovde imamo neiskorišćenih 20. i doći ćete do 120. povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100. procena je.ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. Zanĉi. obim prodatih proizvoda je veći. po osnovu ĉijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. to sam vam priĉala iz raĉunovodstva.000 i doknjiţićemo još 100. . Obaveze Definišemo ih kao. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. koji oznaĉava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrĊeno za tu oĉekivanu buduću nadoknadu. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . Najvaţniji razlozi za korišćenje tuĊeg novca su: . nemamo dovoljno sopstvenog kapitala. . i . gde bi ste ovih 20.pribavljanje dodatnog kapitala . ne ukidaju se na kraju godine. jer ste vi tih 80.000.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridţ. Kaţete. . 2.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi. Na primer. Da bi se obaveza priznala.000 preneli na prihode.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.kratak opis obaveze i oĉekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje. Prema tome.000 već tretirali kao rashod prethodnog obraĉunskog perioda.000. . rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80. naredne godine vi morate formirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini.iznos bilo kakve oĉekivanje nadoknade. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli.000.000. 155 . koje će vam dugovati 80. . potrebno je: .).000. dokle ima smisla koristiti tuĊi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. treba vam rezervisnje od 120.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata. Kaţemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuĊeg kapitala. a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120.000. Za te proizvode. Rezervisanja koje formirate svake godine. koje su rezultat prošlih dogaĊaja.

recimo dugoroĉni krediti ili kratkoroĉni krediti. Prema sigurnosti. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na ĉemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj drţavi su više zaštićeni duţnici od poverilaca.obaveze po osnovu finansijskih aranţmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. Popravljamo strukturu uzimajući dugoroĉni kredit. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoroĉnog opstanka firme.razlog nevoljnog formiranja obaveza. obaveze prema vlasnicima i sl. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu. 1. tj. Kaţete platiću u uobiĉajenom zakonskom roku.imamo lošu finansijsku strukturu. Da li vi traţite od dobavljaĉa nešto specijalno? Ne. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: .. Glavni problem duţnika je kako da se zaduţe. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. Dakle.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljaĉima. imamo premalo uĉešće dugoroĉnih izvora. Redosled u stvari treba da bude obrnut. Prema načinu sticanja. obaveze prema drţavi. onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze. preuzeta obaveza mora izvršiti. Ĉetvrtak. obaveze prema zaposlenima. 2. decembar 2004. jer nas ne mogu dobavljaĉi finansirati u meri u kojoj je to potrebno. ĉak i kad nećete. U tom smislu postoje: 156 . zato što isporuka prethodi plaćanjima.razdvajanje robnog i novĉanog toka . kako da dobiju kredit. To su obaveze prema dobavljaĉima. To uopšte ne treba da bude tako. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. a ne kako će uzeti kredit vratiti. bilo nas kao poverilaca ili kao duţnika (obaveznost plaćanja). . 2. u odnosu na kratkoroĉne izvore. a spomenućemo one koji se najĉešće koriste. zbog obaveza koje nastaju automatski. Da li kredit mogu vratiti ako se zaduţim? – to je naĉin na koji bi trebalo rezonovati. To je uobiĉajeni naĉin rada koji produkuje nastanak obaveza.popravljanje finansijske strukture . Razdvajanje robnog i novĉanog toka dovodi do formiranja obaveza. Kada je reĉ o obaveznosti plaćanja. .

. i iz iznosa dobijenog unovĉenjem te imovine.. Dakle. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne poĉinjete podelom. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost.Vreme koje je potrebno za prodaju. . Znaĉi. 3. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinaĉnih preduzeća. Prema poveriocima. nego kada je u pitanju HOV. ne znaĉi da vi treba da se izselite iz nje. on nema realno obezbeĊenje svojih potraţivanja.osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. ili drugi poverilac. ili ortaĉkom društvu.obaveze prema kreditnim institucijama. troškovi koje povlaĉi prodaja.obaveze prema drţavi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. . To nikako ne znaĉi da vi ne morate da platite. Ovo zbog toga. što predstavlja još jedan kriterijum za rašĉlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. ima pravo da traţi prodaju zgrade da bi namirila svoja potraţivanja. Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. . ukoliko ste dali zgradu u zalogu. što ih je moguće lako unovĉiti. ili uĉešće u dobitku. dok ne doĊe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. ali ako ne platite kredit banka. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost. namiriti svoje potraţivanje prema meni. Sama zaloga. ako se radi o doo. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: . To znaĉi da su HOV poţeljna zaloga.obaveze prema dobavljaĉima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. Znaĉi. . Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. naknada i dodataka na zarade.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. ako je reĉ o akcionarkom društvu. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U sluĉaju da ti ne platim moţeš prodati ovu imovinu. Poĉinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. na osnovu toga i toga. . obeveze se dele tako i tako. Kada se odabira 157 .'' To znaĉi davanje zaloge.

iako dospevaju u periodu duţem od 12 meseci. Od ovoga moţete odustati. ovo vaţi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne vaţi! Znaĉi. nego je vaţno koliko je ostalo do plaćanja. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog duţnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduţenjima) moţe usloviti odobrenje kredita navoĊenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. na primer. Za vas je relevantna ĉinjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoroĉnu. postoji još jendno ''ali''. podele prema ročnosti. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duţe od 12 meseci. zaposlenima itd. mora se voditi raĉuna o cilju koji se podelom ţeli postići.kriterijum. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. Odnosno. Ako kaţete imam 1. znaĉi nije vaţan inicijalni period na koji obaveze glasi. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za rašĉlanjavanje. pre dana bilansa. ili dugoroĉni. zbog ovog ĉvrstog obećanja. Zato se kaţe ''na dan bilansa''. Znaĉi. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi raĉuna. MRS 1 traţi da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama. Ako ste imali dugoroĉnu obavezu. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljaĉima. i duţe.000. Ako ga morate platiti za 11 meseci. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. na dan bilansa se odluĉuje o tome šta se smatra kratkoroĉnom. od kojih su dve godine istekle. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. Znaĉi. i zadrţavate celu obevezu kao dugoroĉnu. ako vam banka na vaš zahtev odobri produţenje roka otplate za još godinu dana. MeĊutim. odustajete od reklasifikacije. Imali ste kredit na tri godine. Iako je dakle. Onaj koji traţi novac uvek je u podreĊenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traţi. odustajete od reklasifikacije. i dogoroĉne – kojima je rok dospeća duţi od 12 meseci. I kada budete ĉitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoroĉna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. a to moţe biti i cela obaveza. ako je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. i zato se u MRS 1. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoroĉne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je duţina poslovnog ciklusa. ali u okviru poslovnog ciklusa. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. MeĊutim. kad uzmete kratkoroĉni kredit. Ne moţe se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu.) imaju se smatrati kratkoroĉnim. prebacićete je sa dugoroĉnih obaveza. Znaĉi. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. onda vam je kriterijum roĉnosti 12 meseci. utemeljenog na ugovoru. Banka ponekad. 158 . prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. a šta dugoroĉnom obavezom. vaša nova zaduţenja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu preĊe recimo 35%''. Ovaj kriterijum je vaţan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. na kratkoroĉne obaveze.000 dinara obaveza. Vaţno je kada obaveza treba da bude plaćena.

da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traţi naplatu odjednom ili ne. Kada god odluĉujete o tome koja je obaveza dugoroĉna. i 159 . zadrţaćete tu obavezu kao dugoroĉnu. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. ako se kasni sa plaćanjem. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. tada je nominalna. vrši se saglasno naĉelu više vrednosti. i u jednom trenutku neće moći da plati. a nakon što je obaveza nastala. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduţenja ne smeju da preĊu 35% sopstvenog kapitala. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduţeni više od 35% biti ispunjen tada. pre dana bilansa: ''Nema veze. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. zato što je to prekršilo ugovor. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoroĉnom. Znaĉi. Na primer. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. Mogu se razlikovati. Dnevna vrednost moţe biti i niţa od nominalne. 12. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. odnosno. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze.''. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoroĉne.banka će sve vreme nadzirati zaduţenja firme. kreditu. recimo. morate navesti kada je obaveza nastala. neću da mislim. i ako preĊete 35% nećemo traţiti isplatu odjednom. a doĊe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. Ako je odgovor potvrdan. Do razlika moţe doći i kada je obaveza u stranoj valuti. Inicijalno procenjivanje tj. Zastarelost obeveze moţe takoĊe biti razlog njenog smanjenja. a koja kratkoroĉna. On se zaduţuje stalno. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. MeĊutim. od recimo 5 godina. ali ne uvek. U mnogo sluĉajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. Naknadno procenjivanje tj. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. Dakle. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljaĉima. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. vrši se po nominalnoj. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. kod naknadnog procenjivanja. a koje dugoroĉne. u nekom trenutku ukupno zaduţenje firme preĊe 35% banka ima pravo da traţi naplatu preostalog dela potraţivanja odjedanput!''. ili još kaţemo nabavnoj vrednosti obaveze. i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoroĉnu. Ovde. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. traţiću naplatu kredita u celini. Jedino ako bi banka rekla. koristićete naĉelo više vrednosti. Ako bi se dogodilo. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze ĉije rašĉlanjavanje vršite. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital preĊe 35%. što znaĉi da ćete na dan bilansa uporeĊivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. Znaĉi.

mora biti utvrĊeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća u poslovanju, pre svega u izmirenju obaveza, ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraţivanja prema vama odreknu, taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. Ovo smanjenje tretira se kao prihod, dok bi smanjenje potraţivanja bilo tretirano kao rashod.

Dugoročne obaveze moţemo rašĉlaniti prema osnovi nastanka, i to na: - kredite koji su pokriveni HOV, - kredite koji su pokriveni zalogom, i - kredite koji su odobreni po osnovu boniteta duţnika. 1. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Razlika izmeĊu obveznice koja se emituje na, na primer, tri godine i dugoroĉnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoroĉni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca, a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca, koji će vam svaki pojedinaĉno pozajmiti novac. Kada je reĉ o obveznicama potrebno je da znate koje roĉnosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje moţe biti nekoliko meseci (kratkoroĉne obveznice) ili nekoliko godina (dugoroĉne obveznice). Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoroĉne ili kao dugoroĉne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana, i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novĉanih sredstava, u toku narednih 12 meseci, odreĊeni iznos obveznica povuĉe, tj. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana, onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoroĉnih obaveza. Nećemo ĉekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. Kada govorimo o procenjivanju, kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Nije bitan broj emitovanih, odštampanih obveznica, već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka - broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice. Ako se prodaja vrši uz diskont, to znaĉi da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban, i kada je emisija obveznica jedini naĉin da preduzeće doĊe do potrebnih sredstava. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti, to znaĉi da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu
160

poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica'', zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos, tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.

 Пример: Продато је 100.000 обвезница номиналне вредности од 1.000 по цени од 980. Рок отплате 3 године, камата 6% годишње.  Продаја се евидентира:  Готовина 98.000.000  Дисконт обезница 2.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Дисконт = 100.000.000 – 98.000.000              Номинална вредност по доспећу: 100.000.000 Камата која се плаћа 100.000x0,06x3 18.000 000 Укупна готовина за плаћање 118.000.000 Примљена готовина 98.000.000 Укупна камата 20.000.000 Камата која се плаћа 18.000.000 Дисконт обвезница 2.000.000 Укупна камата 20.000.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000.000 - неамортизовани дисконт 2.000.000 98.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.

Evo da vidite kako bi bilo evidentirano i u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom. Znaĉi, na strani aktive 98.000.000 onoliko koliko smo naplatili, samo toliko i moţe biti. Na strani pasive, obaveze od 100.000.000 i neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000.000 na strani duguje, što daje 98.000.000 neto. Šta će biti u narednoj godini? Tri godine je obveznica, 6% godišnje kamate znaĉi 6.000 000 godišnje kamate tokom svake od 3 godine. Kada prodje prvih godinu dana šta ćemo knjiţiti, knjiţicemo finansijski rashodi, dugovaće 6.000.000, to je godišnji iznos kamate, obaveze po osnovu kamata ili razgraniĉenje, ako je period obraĉuna rezultata kraći potrazivaće 6.000.000, to je godišnji iznos. Znaĉi, na
161

100.000.000 6% je 6.000.000 na godišnjem nivou. A 1/3 od 2.000.000 ce biti 666.667 to će biti skinuto i preneto na finansijske rashode. Tako da će rashod biti 6.666.667, što će za tri godine dati ukupno 20.000.000. znaĉi finansijski rashod biće jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta. Koliko će obaveza biti na kraju prve godine, neće više biti saldo 2.000.000 vec 1.337337. kada od 100.000.000 oduzmete 1.337.337 dobijete obavezu od 98.000.000.+666.667. Kada isteknu tri godine saldo ovog raĉuna će biti 0. Obaveze će biti 100.000.000 (ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamišljate sami kući) Šta će biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaĉi naplaćujete više nego što je nominalna vrednost. Tada se radi o prodaji uz premiju.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000 обвезница по вредности од 1090 динара по обвезници. Рок отплате 3 године, каматна стопа 6% годишње.  Готовина 109.000.000 неамортизована премија 9.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Vaša obaveza je i dalje nominalna vrednost od 100.000.000, 9.000.000 predstavlja emisionu premiju, odnosno nemortizovanu premiju. Da li će postojanje neamortizovane premije i premije uopšte dovesti do toga da plaćena kamata bude viša ili niţa od nominalne. U bilansu stanja šta bi evidentirali? Naplaćeni iznos na strani aktive 109.000.000, obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 na strani pasive i neamortizovana premija kao korektivna pozicija, ali sa znakom + od 9.000.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000.000.  Обавезе по основу обвезница 100.000.000  Неамортизована премија 9.000.000 109.000.000 Pogledajte kako će se raĉunati kamata. Posle prve godine kamata će biti ona koja se mora platiti, znaĉi na koju ste se obavezali, znaĉi 6% na 100.000.000 je 6.000.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 bice amortizovana, znaĉi imate kamatu od 6.000.000 i amortizovanu premiju od 3.000.000. Kolika je vaša realna kamata? Prepolovljena je, ona je 3.000.000. Realna kamata će prepoloviti visinu nominalne kamate. Taĉno je da ćete vi platiti 6.000.000, ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.000 a to je 3.000.000 pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000.000 na 3.000.000.  Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000 (100.000.000x0,06)- 9.000.000/3
162

Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106.000.000.Kako bi ste raĉunali koliko ćete ukupno isplatiti kamate. Isplaticete 18.000.000. to je 3% od 100.000.000 pa puta 3 godine. A kolika je premija ona je 9.000.000 u ukupnom iznosu. Znaĉi za te tri godine vaša realna kamata iznosi 9.000.000, odnosno godišnje po 3.000.000, jer svake godine kamatu od 6.000.000 smanjujete za 3.000.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije, koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Koliko ćete vi ukupno isplatiti? 100.000.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000.000 Premija je 9.000.000 18.000.000-9.000.000=9.000.000 (realna kamata) Tako da je jako poţeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Znaĉi posle prvih godinu dana kolika će biti visina obaveze? Bice jednaka dug + godišnja kamata i time vaša obaveza bi bila 103.000.000 pa posle druge godine 106.000.000 i na kraju 109.000.000, knjigovodstvena vrednost. A vi ćete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija i na kraju će premija biti 0. Znaĉi prve godine vi kaţete 109.000.000 toliko ste para primili, to je naša obaveza. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje i na kraju se izjednaĉava sa nominalnom vrednošću prodatih obveznica.

2. Obaveze po osnovu hipotekarnih kredita (krediti pokriveni zalogom) ili lombardnih kredita. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraţivanjima I sl. Kada je reĉ o hipotekarnim kreditima, treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu, bilo da je reĉ o zemljištima ili zgradama izaziva znaĉajne troškove. Morate podneti zahtev sudu, da se unese u zemljišne knjige da je ta nepokretnost zaloţena. Zašto je to vaţno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zaloţi još kod nekog drugog poverioca. Znaĉi vaţno je da postoji u zemljišnoj knjizi zabeleška o tome da je to zemljište ili ta zgrada opterećena, kako se to kaţe, hipotekom. Pošto to predstavlja proceduru u sudstvu, ĉiji troškovi stavljanja hipoteke mogu biti znaĉajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti i dopušta se da ti troškovi budu dodati iznosu kredita. Znaĉi kada vi kaţete koliko me košta taj kredit? Košta onoliko ste morali da platite poveriocu, i troškovi stavljanja hipoteke, pa se dopušta da troškovi
163

hipoteke budu dodati na iznos kredita i budu amortizovani tokom otplate kredita. Znaĉi da budu aktivirani i tokom otplate kredita amortizovani. Ukoliko ti troškovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.

*** Krediti po osnovu zakupa To nemate u knjizi, a hoću da znate. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing, biće uobiĉajeni naĉin sticanja osnovnih sredstava imajući u vidu da naša preduzeća nemaju para. Mi znamo da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovina ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare. Moţemo to sredstvo otplaćivati tokom perioda na koji smo sredstvo uzeli u lizing. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Postoje dve vrste lizinga  Operativni, on nas ne zanima zato što je reĉ o kratkoroĉnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeća već se zakupnina za ta sredstva tretira kao trošak perioda u kome je nastao.  Finansijski ili dugorošni lizing. Šta je dugoroĉni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. U ugovoru o takvom zakupu, znaĉi ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine i 6 meseci, predvidja se mogućnost da se zakup produţi po uslovima koji će biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednaĉava sa dugoroĉnim kreditiranjem zakupca, kao da ste zakupcu dali kredit, tj. kao da je zakupac uzeo kredit. Pošto na dugi rok koristi sredstva, ta sredstva uĉestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca, znaĉi da se iskaţu u bilansu zakupca kao sredstva firme, a da se na strani pasive iskaţe obaveza prema zakupodavcu. Znaĉi vi unosite vrednost opreme uzete u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzeta u zakup, a na strani pasive, da ne bi ste povećali neto imovinu, iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugaĉije. Prednosti zakupa su, naravno, ĉinjenica da je gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup, mnogo manja nego gotovinska isplata koju bi ste morali izvšiti da bi ste to sredstvo kupili. Znaĉi, ako uzimate auto u zakup, pa 300 € je rata i to bez bilo kakvog uĉešća. Ako takav isti auto hoćete da kupite morate tog trenutka imati 18.000 ili 20.000€. Znaĉi to je prednost.

164

Mogu da kupim auto i ako u ovom trenutku nemam uštedjeni novac, nemam akumuliranu gotovinu, ali sam sposobna da svakog meseca otplaćujem toliko na ime zakupa. Zatim, zakup nosi i poreske pogodnosti, jer i kamata i rata se tretiraju kao rashodi ĉime smanjujete poresku osnovicu, i prema tome plaćate manji porez. Troškovi koji nastaju po osnovu dugoroĉnih zakupa niţi su od onih koji bi ste imali da ste sredstvo uzimali u kratkoroĉni zakup. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne moţete otkazati korišćenje. Znaĉi ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4.5 godine vi ne moţete otkazati ugovor. Moţete prestati da ga koristite ali ćete zakup ipak platiti. Znaĉi nema jednostranog raskida ugovora. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugoročnog zakupa? Vaša plaćanja zakupnine proteţu se na period od recimo 5 godina. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina, znaĉi vi ćete zakup plaćati u narednih 5 godina. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Visina vaše obaveze ne moţe biti jednaka prostom zbiru iznosa koje ćete tokom tih pet godina isplatiti već morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. A to znaĉi da ćete izvršiti diskontovanje budućih isplata da bi ste došli do sadašnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4.000.годишње током периода закупа од 6 година. Садашња вредност износа од 24.000.при каматној стопи од 16% износи 14.740. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.  У првој години: 14.740 X 0,16=2.358  Разлика између 4000 – 2.358= 1642 представља рату, односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа (ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina priĉa) Imate ugovoreno plaćanje od 4000, znaĉi vi godišnje na ime zakupa plaćate 4000, zakup traje 6 godina i treba da izraĉunate sadašnju vrednost vaše obaveze. Znaĉi vaša obaveza nije 24.000 jer vi ne vršite plaćanje sada, nego 4000 sada, 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje plaćate u budućnosti da diskontovanjem iskaţete sadašnju vrednost tih iznosa. Sadašnja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Koristimo II tablice. Šta ćete uraditi sa ovih 4.000. Godišnje plaćanje po osnovu zakupa je anuitet, on sadrţi u sebi ratu i kamatu. Vi morate te 4.000 rašĉlaniti na deo koji predstavlja kamatu, a preostali deo do 4.000 predstavlja ratu. Ako je stopa 16% na godišnjem nivou sadašnju vrednost od 14.740 pomnoţićete sa 16% i dobićete kamatu za prvu godinu korišćenja i ona je 2.358. Od 4
165

Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obećanje banke da će nam isplatiti na ime kredita odredjenu sumu novca. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze.000 odbićete iznos kamate i dobićete 1. bez obzira na to što vam je odobreno 100. a i obaveza će vam biti 98 miliona.000. jer smo rekli da ćemo vam dati 100 miliona. sredstvo košta 98. a rata sve veća. Ako se pokaţe da je vrednost tog sredstva.642 a to je rata. Iduće godine kamatu raĉunamo na 14. Ne mora uvek da isplaćeni iznos bude jednak odobrenom. Krediti po osnovu boniteta .000.000. pa će sa protokom vremena kamata bivati sve niţa.740 minus iznos rate. U tom trenutku kada je kredit odobren. ali evo vam i ovih 2. U knjigovodstvu ona moţe biti zbog aţia ili premije 166 .000. niţa od na koji glasi odobreni kredit. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica i jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. Banka će isplatiti 98.000.naravno to su oni neosigurani krediti. Tolika će biti vaša obaveza. Obaveza. nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza.000 kredita. Dakle obaveze u trenutku isplate i u visini isplaćenog iznosa. Znaĉi moţe pokušati da traţi dodatno jemstvo. 3. banka vam neće dati onih 2.000. Ali isplaćeni iznos moţe biti niţi od 100. moţe pokušati da skrati rok otplate.000 . Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. mora biti sadašnja obaveza koja je rezultat nekog prošlog dogadjaja. bilo pravno bilo fiziĉko taj kredit vratiti. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji će vam banka isplatiti. koji se odobravaju kaţe se još. a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. Znaĉi moţete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet.000. Znaĉi bankama je strašno vaţno da uoĉe svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit.000. njegova cena.000. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplaćen. uzimate kredit za neko sredstvo. sećate se. ni do kakve isplate nije došlo pa ne postoji obaveza.000. bice isplaćeno 98. Znaĉi ako vam kaţe odobreno vam je 100. koje je strašno vaţno. Znaĉi odobravate kredit verujući da će lice kojem ste odobrili kredit. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. nije vaţno. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom ĉitavog otplatnog perioda. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplaćenom iznosu. Zašto odobrenje. ne više od toga. Ponekad banke bolje znaju finansijski poloţaj svojih klijenata nego što to znaju oni sami. na ime. Vi kreditni rizik pokušavate da smanjite tako što procenjujete bonitet vašeg duţnika. to naravno da neće uraditi. onda to znaĉi od nas moţete oĉekivati da isplatimo najviše 100.

odnosno u trenutku izvršenja usluge. 167 . To je princip koji vaţi za sve obaveze. materijala a ne u trenutku kada ta roba i materijal dodju u naš magacin. Iznos na koji faktura glasi moţe a i ne mora da budu jednak konaĉnom iznosu naše obaveze. predstavlja finansijski prihod. 1. Da li će obaveza prema dobavljaĉima biti uvećana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. Kratkoročne obaveze su. Ako dobavljaĉ naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticaće na smanjenje visine obaveze. obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga (to su obaveze prema dobavljaĉima. Znaĉi nije bitno da li je roba primeljna u magacin. Obiĉno se rašćlanjavaju na: 1. Kasa skonto koji je ponudjen i iskorišćen neće smanjiti obavezu nego iznos novca kojim će ta obaveza biti izmirena. 5. budući da dobavljaĉ moţe odobriti naknadne komercijalne popuste. 2. Visina obaveze iskazana je u fakturi. zavisi od. 3. rekli smo obaveze ĉiji je rok dospeća do godine dana. (to sam ja rekla). a to znaĉi da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljaĉu. mi samo kaţemo dobavljaĉi i znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza). obaveze prema povezanim preduzećima. zavisi od promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. dakle o obavezama u stranoj valuti. ako je reĉ o dinarskim obavezama od urednosti izmirivanja obaveza.viša ili niţa. pa prema tome i za obaveze prema dobavljaĉima. ali na kraju obraĉunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. Znaĉi iskorišćeni kasa skonto. Finansijski popusti koje nam dobavljaĉ odobri ne uticu na visinu obaveze. Ovo je rašĉljanjavanje po poveriocu. vaţno je da je isporuĉena. a ako je reĉ o deviznim obavezama. meniĉne obaveze. Šta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. Zajedno sa svojinom prelaze i rizik i troškovi. Jer premija ili aţio utiĉu samo na odnos realne i nominalne kamate. to je kriteriju. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. obaveze prema kreditnim insitucijama . Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljaĉima vrši se po principu više vrednosti. kao što znate. 4. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze će nastati u trenutku preuzimanja robe. ostale obaveze.

vaţno je da li je kamata nastala. vama će iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. i kaţe potpišite ovu menicu inaĉe nista od isporuke. 31. izmedju ostalog. ne samo vaš nego i od vašeg dobavljaĉa.Kolika će biti roĉnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. Znaĉi koliko dugo ćete biti kreditirani od strane dobavljaĉa zavisi. Mi smo njegov duţnik. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja još nije nastala. Ako imate dobar bonitet dobavljaĉi će biti raspoloţeni da vam odobre duţe rokove plaćanja. znaĉi mi sastavljamo menicu i predajemo je dobavljaĉu. Vučena menica je menica koju sastavlja dobavljaĉ. 2. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. princip uzroĉnosti. Ako dodje do pogoršanja vašeg boniteta. pa će vam traţiti plaćanje odmah. i od boniteta preduzeća.000. Koristimo je onda kada ţelimo da odloţimo plaćanje preko zakonskog roka. Obaveze po osnovu menica Neću vam priĉati šta je to menica. ali najduţe na rok od 3 meseca odnosno 90 dana (opet sam ja ovo rekla). u stvari. vuĉena Kakva je razlika izmedju sopstvene i vuĉene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzeće. Iznos na koji menica glasi sadrţi nominalni iznos duga i kamatu koja će biti plaćena i koja će nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeća menice. meniĉna obaveza u bilansu iskazuje u visini sadašnje vrednosti. on sastavi menicu. Iznos će naravno biti isti. njegov finansijki poloţaj je loš i on će insistirati da rok plaćanja bude što je moguce kraći. a onda nam je pošalje da je potpišemo.12.12 vas dug biće 168 . prva reakcija vaših dobavljaĉa biće da vam ukinu odloţeno plaćanje. od obima nabavki. A sadašnju vrednost meniĉne obaveze ĉini dug uvećan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadašnja vrednost meniĉne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju još nije nastala i koje će nastati u budućem obraĉunskom periodu. Nije vaţno da li je kamata plaćena. od kreditne sposobnosti preduzeća. Zato se kaţe da se. a naredni korak je traţiće avansno plaćanje. to znamo. Znaĉi ako vam je menica 10. Naravno. ako je rok dospeća 60 dana i 6% kamatna stopa. Ako je menica izdata 1. Ali ću vam priĉati kakva sve menica moţe biti: 1. sopstvena 2. Kaţemo da je on vukao menicu na naše ime.

Naravno da nećete. 4. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati. znaĉi 10. Najpre nastaju odlivi a kasnije će nastati prilivi. Znaĉi moţete ako se bavite delatnošću koja ima sezonski karakter pre poĉetka sezone morate formirati znaĉajne zalihe. naknadno po principu više vrednosti. ako imate hotel na Kopaoniku hoćete li ĉekati januar mesec pa da onda dovozite brašno. vaši prilivi biće dovoljni da pokriju odlive gotovine. Znaĉi gledano na dugi rok. Obaveze prema povezanim prduzećiema – razlog za formiranje ovih obaveza je omogućavanje konsolidovanja obaveza.050. znaĉi kada imate raskorak izmedju priliva i odliva. To nije mala koliĉina i morate platiti. Kratkoročni krediti prema finansijskim institucijama Ima smisla da se koriste u dva sluĉaja: 1. Znaĉi moţete za to uzeti kratkorocni kredit. 2. jer je kamata od sto za dva meseca. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. nabaviti.jednak 10. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli i omogućili vam i vracanje kredita i pokriće tekućih odliva. prenosu dobitka i latentnim rezervama. šećer. 169 . 7. dugoroĉnih obaveza. Na kraju aprila vi moţete ceo kredit bez problema platiti. Inicijalno vrednovanje po nominalnoj. odnosno. da prenosite teškoće u plaćanju. kao što su isporuke proizvoda. Ili biće jednaka 1100-50. 3. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje vaţna podela obaveza na kratkoroĉne i dugoroĉne. potraţivanja po osnovu dividendi.000 + polovina kamate od 100. Ovde se obugvataju obaveze nastale po svim osnovama. kratkoroĉnih pozajmica i sl. Negde do kraja marta. ulje. decembar 2004. minus kamata koja će nastati tek u januaru mesecu. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoroĉnih. Utorak. usluga ili roba.… po onim smetovima. Na primer. ali vremenski se ne podudaraju. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeća koji nameće potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. aprila sve namirnice će biti potrošene i naplaćeno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruţili. Znaĉi tu je korišćenje kratkoroĉnih kredita opravdano.

Pošto je trošak nastao. To znaĉi da ćemo posao za koji smo novac unapred primili. dolazi se tako što se obraĉuna visina troška. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. Zbog toga se koristi raĉun PVR. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obraĉunskih perioda. obaveza da se taj trošak dodeli obraĉunskom periodu u kome je nastao. Da će neka usluga biti pruţena u budućnosti. da je reĉ o instrumentu koji raĉunovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi naĉela uzroĉnosti. Jesu i jedno i drugo obaveze. elektriĉne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). po tome što ne poštoji dokument (kada je reĉ o troškovima) koji smo primili od dobavljaĉa. Ovako obraĉunati (utvrĊeni) iznos obaveze prema trećima. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. ili samo PVR. odnosno. . onog naĉela razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduţenjem raĉuna rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem raĉuna PVR. Na ovaj naĉin ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obraĉunskom periodu u kome su nastali. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija.unapred naplaćene prihode. ali se PVR razlikuju od obaveza. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obraĉun od banke. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to 170 . dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. Znaĉi obuhvata: . ili rashod poštoji. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. zna taĉno o ĉemu se radi.nastale i neplaćene troškove i rashode. Drugi deo ove pozicije ĉine naplate koje nisu prihod. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. gotovo svi. starani od koje smo novac primili. i beleţimo na raĉunu ostala PVR. pozicija PVR sadrţi samo obaveze za unapred naplaćene prihode. Ovo razdvajanje vrši se zbog razliĉitog naĉina likvidiranja ovih obaveza. prema naĉelu uzroĉnosti. Zbog toga.BILANSIRANJE PVR Kada je reĉ o PVR oĉekujem da najveći broj vas. zakupnina. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. Dakle. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. Vrlo ĉesto. biti obavljen u budućnosti. tj. a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. taĉnije ne predstavljaju prihod datog obraĉunskog perioda. Jako je vaţno da razumete sadrţinu pozicije. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene koliĉine neĉega (npr...

da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rashoda a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. MeĊutim. nestanak tih obaveza. Dakle.još uvek nisam platio. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar odrţi 171 . korišćenih neĉijih para. o kojima smo govorili. dobitak poštoji kada je sopstveni kapital na kraju obraĉunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na poĉetku perioda. Jer. Nema šanse. Moţete i u dve. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku izmeĊu veće pasive na kraju obraĉunskog perioda i manje aktive. PRENOS DOBITKA Kad nauĉite definicije gubitka. Ali ne moţete na dugi rok raditi sa gubicima. Dobitak još moţemo definisati i kao razliku izmeĊu niţih rashoda i viših prihoda. onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku izmeĊu veće aktive i niţe pasive na kraju obraĉunskog perioda. Znaĉi samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da odrţite kapital koji je u firmu investiran. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. vi morate platiti. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. sećate se. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. likvidirate tako što ćete obaviti posao. pa je na kraju obraĉunskog perioda aktiva veća od pasive. Moţete ostvariti gubitak u jednoj godini. ako taj gubitak nije previsok. a konaĉno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. Morate raditi sa dobitkom. Za razliku od njih. dobitak predstavlja izuzetno vaţan cilj svakog preduzeća. Treba samo promeniti znak. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrţi. Aktiva će biti veća od pasive. I zato je vaţno. isporuku proizvoda i sl. kaţemo da je dobitak iznos koji vlasnik moţe potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na poĉetku perioda. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. Nema dugoroĉnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom. znaĉi iskorišćenih usluga. uopšte vam neće biti problem da nauĉite kako se definiše dobitak. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. zato što su prihodi u toku obraĉunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. Ta ĉinjenica nam je vaţna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. da je konaĉno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. jer u jednom delu ta pozicija sadrţi obaveze ĉije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. bude podvojena kod analize. On je istovremeno i cilj i uslov dugoroĉnog opstanka preduzeća. Dobitak poštoji kada je K1 > K0. I konaĉno sa aspekta vlasnika. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. Znaĉi. ako ţelite da odrţite kapital koji je investiran u firmu. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. nego izvršenje usluge.

Zbog toga je vaţno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrţi varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (uĉili ste u prvoj godini). zbog neograniĉene odgovornosti vlasnika. evidentiraju na posebnom raĉunu – liĉni raĉun vlasnika ili liĉna primanja poslodavca. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. a koji je iskazan na liĉnom raĉunu vlasnika.000 radeći. U ovom trenutku imate 7. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. Šta više pravna forma odreĊuje i oblik rezultata. On se direktno prenosi na raĉun kapitala. biće na stranu duguje raĉuna inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. sa raĉuna dobitka i gubitka.000. ovih 7. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija.. na primer. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje). Znaĉi. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. Ako vi kaţete.000. kao oblik rezultata. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. već samo zarade radnika koje je zaposlio. nakon utvrĊivanja dohodka vlasnika. Zato se. Kada govorimo o raĉunovodstvenom aspektu dobitka. sa stanovišta firme. Jedini interni izvor finansiranja. Odmah potom. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje moţete videti rezultat. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje izmeĊu vlasnika i firme. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potraţnu stranu raĉuna inokosni ili ortaĉki kapital.000. na ĉijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih liĉnih rashoda tokom godine. Na dugi rok. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika. odrţavanje kapitala nije dovoljno. ukljuĉujući i zarade zaposlenih. i vaš je kapital sada povećan za razliku izmeĊu dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio.investirani kapital. Na raĉunu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. već da bi se njegov novac uvećavao. Nešto drugaĉija situacija je sa društvima kapitala. da je ostvareni dohodak 10. nema karakter troška. Naziva se dohodak vlasnika. sa raĉuna liĉni raĉun vlasnika. zato što je u njemu sadrţana i zarada vlasnika.. osim zarada vlasnika. sve isplate koje se vrše za pokriće liĉnih potreba vlasnika. Kod društava sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje izmeĊu vlasnika i preduzeća.000 je u stvari dobitak. To je onaj deo s kojim on moţe u tom trenutku raspolagati. da je vlasnik u toku godine potrošio 3. ali ste 3. onda se ponovo morate setiti da naĉin iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme. vi jeste zaradili 10. Nije vlasnik uloţio novac da bi stalno imao isto novca. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika. Raĉun dobitka i gubitka u tom sluĉaju ima potraţni saldo. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. Moţe se reći.).000 potrošili. Kod društava kapitala. 172 .

Pa će na raĉunu dobitak. Taj rezultat. koja iz tog dobitka traţi porez. Prvi. zbog poštojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. o ĉijoj raspodeli moţe odluĉivati skupština vlasnika.bruto princip. u bilansu stanja biće ova dva raĉuna i korisnici će dobiti taĉnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrĊivanje raspodeljivog dobitka. biće iznos poreza koji će. Dakle. videćete koliki je dobitak. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. rezultat. Kada je reĉ o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. Cilj poreskog bilansa je utvrĊivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. Ako znate poresku stopu. ili poštovanje neka tri principa: . Po ovom principu raĉun dobitak. a koliko pripada drţavi. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. Njega ćete sada retko sresti. biće iskazan na raĉunu obaveze za porez na dobit. Konaĉno. Iznos poreza na dobit. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. biće utvrĊen na bazi poreskog bilansa. koji će se vrlo ĉesto zvati dobitak za raspodelu. a iznos dobiti koji prisvaja drţava. To je razlog da se u bilansima stanja. na raĉunu obaveze za porez na dobit.okrnjeni bruto princip. Tada smo imali 173 . jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. poštoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. prema poreskom bilansu. po osnovu poreza na dobit. Pravo na taj dobitak polaţe još i drţava. ali ne znate koliko pripada drţavi a koliko ostaje firmi.neto princip. takozvani bruto princip podrazumeva da sa raĉuna dobitka i gubitka prenesete obraĉunati rezultat. bilo da je dobitak ili gubitak.zbog ove razdvojenosti. i tamo imate neka druga pravila za utvrĊivanje rashoda. ima jednu slabost. Prema tome. Ta slabost se ogleda u tome što. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. mogli bi ste to izraĉunati. ali se iz bilansa to ne vidi. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. njegova zarada ima karakter troška. moguća su tri pristupa. biti plaćen na dobitak koji je obraĉunat. . biće praćen raĉunom obaveze za porez na dobit. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. Kad ĉitate takav bilans stanja. Ovakav naĉin iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. dobitak koji ste obraĉunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. i ako je ona linearna. i . u celini na raĉun dobitka. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. koncipiran je okrnjeni bruto princip. kod ovih pravnih normi. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. Znaĉi. i dobitak koji se izraĉuna u poreskom bilasnu moţe bili ili viši ili niţi (a obiĉno je niţi) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa.

ako znate dovoljno o bilansima. ali moţete naslutiti da takve rezerve poštoje. odgovor poĉinjete definisanjem pojma. Ĉak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. jer je dobitak već raspodeljen. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. kao onaj koji pruţa najviše informacija korisnicima. i poštojao je samoupravni sistem. nešto što nije baš oĉigledno. na poslovnoj sednici radniĉkog saveta donosila odluka (taĉka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrĊivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. Ono što je vaţno da uoĉite je da ne poštoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokuĉili visinu ostvarenog rezulata. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. u tom sluĉaju imate samo. Znaĉi. U tom trenutku utvrĊena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. Dakle. Znaĉi. odgovor poĉinjete time šta su latentne rezerve. Termin latentni znaĉi nešto što je potajno. u skladu sa naĉelom jasnosti moţemo se opredeliti za ovaj naĉin integrisanja dobitka u bilans stanja. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. ili bilo koje pitanje. vi na bazi raĉunovodstvene politike koju ona vodi. obaveze za dividende. Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. Rezerve koje ne moţete jasno videti iz bilansa. sa raĉuna dobitka i gubitka. moţete doći do jasnog saznanja da takve rezerve poštoje. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. kada proĉitate raĉunovodstvenu politiku firme. obaveze za porez na dobit. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. neto princip podrazumeva da su i utvrĊivanje i raspodela rezultata.društvenu svojinu. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. deo koji se prenosi na rezerve. dobijali smo 13-tu platu) i deo moţe ostati neraspodeljen. povećavaju rezerve. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokuĉiti koliki je bio dobitak za raspodelu. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika izmeĊu otvorenih i latentnih rezervi? 174 . U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. ili obaveza. I u bilansu stanja se samo. i tada se na kraju godine. pod uticajem raspodle. Znaĉi kada dobijete pitanje latentne rezerve. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. o pravilima procenjivanja.

I latentna rezerva je u stvari zadrţana dobit. Znaĉi. mi koristimo zadrţanu dobit na koju nismo platili porez. Znaĉi. koja je prethodno oporezovana. To je slaba strana latentnih rezervi. nastaju procenjivanjem imovine naniţe. To korišćenje nije niĉim uslovljeno. One imaju dobre strane. Pa onda otpisujete degresivno. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. To je sjajno. pa kad na poĉetku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. sad ćemo je koristiti. Potcenili ste je iz razloga opreznosti. moţda bolje reĉeno.. ali ne moţete je prodati ako vam je potrebna. Imate otvorenu rezervu. Ali. smanjena je vrednost imovine na trţištu. Moţe se pretpostaviti da ona poštoji. To je apsolutno pod vašom kontrolom. poštoji latentna rezerva (od 5). i njihovo razlaganje tj. za proširenje materijalne osnove. ako tu imovinu prodate. Moţete. Ako poĊemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrĊivanje imovine. i na taj naĉin. trenutku formiranja. A imate i drugu situaciju. trţišna cena je pala na 80. dakle. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. a loša strana je što i njihovo stvaranje. Visina otvorenih rezervi se jasno moţe proĉitati iz bilansa. . ali se ne vidi.. u izvesnoj meri. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. Znaĉi. To nije uvek jednostavno. stvaranju (naĉinu na koji se formiraju). al znate moţda će cene još padati.. Kod otvorenih rezervi. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statiĉke teorije ili sa aspekta dinamiĉke teorije.Latentna rezerva se ne vidi.Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadrţane dobiti preduzeća. ali ne uvek njihovo razlaganje. pa neka bude još malo niţa. moţete je koristiti.).. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih trţišnih cena. a vi kaţete ajde da mi bilansiramo po 75). moţete ih koristiti za pokriće gubitka. kaţete sad ćemo tu rezervu formirati. poštoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. tj. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. da li se moţe reći da je ona za prvih 175 . Ne moţete rezloţiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. u izvesnoj meri. iz ovoga moţete zaljuĉiti. koristimo deo poreza za finansiranje firme. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. jer je ona sadrţana u nekoj imovini ili nekim obavezama. formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. pošto su trţišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. Desiće se da se latentna rezerva razloţi onda kada vi to nećete. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća. latentne rezerve. Vi ste time potcenili vašu aktivu. formiranje (ne uvek) i isto tako. što znaĉi pre utvrĊivanja dobitka. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrĊene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrĊena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. ali onda kada tu imovinu procenite naniţe više nego što bi naĉelo opreznosti objektivno to zahtevalo. za povećanje osnovnog kapitala. Kaţete jeste.Kada je reĉ o korišćenju. ali pre nego što je na nju plaćen porez. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. zapravo. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi. . latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu.

Ne da ga poveća. Pošto dobitak po visini oscilira. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je.godinu dana izgubila 30% (teško da se u to moţe poverovati). nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak.000 smo izgubili (od nekih 50. verovatno ćemo naplatiti 30.000). ţeli da iskaţe u bilansu pribliţno isti dobitak svake godine. Po dinamiĉkoj teoriji.000.000. tako smanjujete vaš kapital za 50. samo da ga odrţi. Recimo inflacija je 5%. ograniĉeno propisima o procenjivanju. Firme imaju mnogo više. kaţu nije to ništa.000. mora biti pribliţno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiĉe. Kaţete.000. vi ga podelite. Bolje da je malo potcenimo. 1. Ako je cilj. Ako se taj dobitak oporezuje. Ako ne uradite revalorizaciju. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statiĉkog ili dinamiĉkog shvatanja bilansa. Firma dakle. pa pomnoţite tih 50. imate inflatorne uslove. Šta preduzeće u tom trenutku moţe da uradi? Moţe da formira latentnu rezervu. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniţe. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što ţeli da pokaţe) preduzeće formira latentnu rezervu. Firma. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statiĉke teorije. već da svake godine bude što veći).000. To je dakle. ajde da otpišemo 27. a iskazani drugo. po dinamiĉkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve. To je jedan od ciljeva za koji. U godinama u kojima je niţi nego što ţeli da pokaţe. Tako se postiţe iskazivanje pribliţno ujednaĉene visine dobitka iz perioda u period. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. a kaţu revalorizacije nema. da bi smanjilo rezultat. Otpisujete potraţivanja. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani razliĉiti ciljevi koje bilansna politika moţe da ima. Uslovi poslovanja se menjaju. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znaĉi uvek. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. latetntne rezeve u stvari. 176 . odrţanje realne vrednsoti kapitala. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica ţelje da ne izvršimo precenivanje imovine.000 eura sa 3. Ali ostvareni dobitak je jedno. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne preĊe 10%. To morate nauĉiti. vaš dobitak će biti precenjen za 50. zapravo.000 eura u poslovnom svetu je ništa.000. ali u velikom broju sluĉajeva da). znaĉi 20.000. preduzeće razlaţe ranije formirane latentne rezerve. recimo. Ako vi imate kapital od 1. 5% od toga je 50.000. nego da je precenimo. i ako je inflacija samo 5%. To je još jedan cilj koji moţe biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u odrţanju kapitala moţe biti. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim pribliţno jednaku dividendu. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju. platilo manji porez i na taj naĉin uspelo da odrţi kapital. meĊutim. Da bi dividenda bila pribliţno jednaka.

Kako možemo izvršiti podcenjivanje aktive? Moţe se izvršiti na razlicite naĉine. Zato što ćete taj istorijski trošak spustiti naniţe. izmedju nabavne i dnevne vrednosti. Znaĉi potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza.Idemo mi dalje sa našim latentnim rezervama. ako aktivu procenite na niţe ili obaveze procenite na više. Kada otpisujete postrojensku imovinu. onda kada god su vam otpisi veći od stvarnog trošenja te imovine vi formirate. kao što sam malo pre objašnjavala. znaĉi ako je istorijski trošak merilo vrednosti vaše imovine i obaveza. dakle na koji naĉin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. stalnu imovinu. I to onda kada koristite istorijski trošak. Kada otpisujete potraživanja moţete otpisati više nego što je realno oĉekivani gubitak po osnovu naplate tog potraţivanja. pošto na dan bilansa morate izvršiti preraĉunavanje obaveza u stranoj valuti na izveštajnu valutu. vaše zalihe nedovršene proizvodnje će biti potcenjene i u njihovoj vrednosti biće formirana latentna rezerva. kako ćete izvršiti potcenjivanje zalihe? Tako što ćete vrednovanje izvršiti po niţoj ceni. onda moţete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. u vrednosti stalne imovine. obraĉunate veći iznos nego što se ta imovina zaista potrošila. zato što nije do kraja definisano. Da li moţete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vršite po dnevnoj vrednosti? Nema šanse. ako je dnevna cena niţa vi moţete procenjivanje vršiti još po niţoj ceni. E sada. Znaĉi. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. moţete birati ne najniţi. Zašto ovo ako koristimo istorijski trošak. od punih troškova proizvodnje do varijabilnih troškova proizvodnje. Kada je reĉ o obrtnoj imovini. To je posledica. vi ste imovinu potcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. Znaĉi ako se procenjivanje vrši po istorijskom trošku onda. deo recimo. Kako one nastaju? Nastaju tako što. Znaĉi vi birate niţu cenu. Cena koštanja moţe imati razliĉitu sadrţinu. pa samo da prokomentarišem. latentnu rezervu. ne srednji kurs. i zalihe iskazati po vrednosti koje su niţe ĉak i od niţih trţišnih cena u odnosu na dnevnu cenu. Kada god imate mogućnost izbora vi moţete formirati latentnu rezervu. Šta radimo sa obavezama? Znaĉi latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. je instrument za formiranje latentnih rezervi. Pošto je kapital razlika izmedju aktive i obaveza znaĉi pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete niţu neto imovinu nego što ona stvarno jeste. nego tretirate ih kao rashod perioda. Znaĉi ako vi odluĉite da neke slojeve troškova ne tretirate kao sastavni deo cene koštanja. fiksnih troškova tretirate kao rashod perioda a neuraĉunavate ih u cenu koštanja. Precenjivanje moţete izvršiti korišćenjem najvišeg mogućeg kursa kada vršite utvrdjivanje vrednosti vaših obaveza u stranoj valuti. Evo ovde sam navela nešto. nego moţete uzeti najviši kurs. i onda ćete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih 177 . sećate se kod istorijskog troška. Kada formirate zalihe nedovršene proizvodnje. Znaĉi kada god na ime troškova amortizacije.

I one se formiraju zato što vi to hoćete. pošto se rezervisanje odredjuje procenom. Prinudne latentne rezerve 2. neće uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izveštaju. Ili kada formirate rezervisanja. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. da kad procenjujete po istorijskom trošku. Znaĉi vi ĉak i ne zelite da formirate tu latentnu rezervu. poštujete dva pravila. sve dok ne dodje odluka suda ili dok ne dodje do sklapanja nekog poravnjanja. pa recimo bude odredjena. telefonske linije… da li je vrednost zemljišta ista? Ni iz daleka. vodovodna mreţa. 178 . ali prinudne rezerve nastaju zato što vi to nećete.000. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. I ove prinudne nastaju uz pomoć procenjivanja. Vrste latentnih rezervi Podela prema načinu formiranja: 1. i predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. Šta to znaĉi prinudna latentna rezerva? Već sam naĉin upućuje na to da je reĉ o latentnoj rezervi koja nastaje i onda kada vi to nećete. ali nastaju mimo vaše volje i zato su izdvojene. Kada je reĉ o rezevrisanjima. verovatno neće biti naplaćeno. Obaveza ostaje u punom iznosu. nego što je iznos na koju obaveza glasi. A nastaje u sluĉaju zbog toga što ste prinudjeni. po 100. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljišta znatno porasla. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. grupi latentnih rezervi koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. nema smanjenja iako je izvesno da ćete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca. Primer: imate obavezu i vi znate da je vaša obaveza zbog toga što je recimo vaš poverilac otišao u steĉaj.obaveza. ali vi ne moţete vašu obavezu smanjiti. Znači podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa.000. to formiranje rezervisanja pripada ovoj drugoj grupi. To je prinudna latentna rezerva. struji. Tim napred doziranjem. uvek formirate rezervisanja u višem iznosu nego što je obaveza koja se realno moţe oĉekivati a za koju ste rezervisanje formirali. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili korišćenjem viših kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. ne moţete izvršiti otpis vaše obaveze. Ali vi ćete i dalje zemljište bilansirati u skladu sa naĉelom istorijskog troška. Prma tome to što vrednost vaše imovine na trţištu raste. Primer: imate zemljište koje ste platili 100. Godinu dana nakon toga pored vaše parcele prošao je put. kanlizaciona mreţa. jedan termin koji nije baš ugodan. ali ona u vrednosti zemljišta poštoji. jer vi poštujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. Ove druge nastaju uz pomoć procenjivanja ali zato što vi to hoćete.

Da bi ste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. znaĉi rezerve koje nastaju mimo vaše volje. vi ga formirate. vi ćete sredstvo otpisati za tri godine. i imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Uvek birate onu koja je najniţa da biste formirali latentnu rezervu. ali se bilansirati ne moţe. ja ću to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek ću procenjivati gubitak više nego što bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. Znaĉi imate nekoliko dnevnih vrednosti na trţištu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude plaćen. Pitanje je samo šta je razumna procena. Znaĉi ne moţete reći… znate ja ću od ovog potraţivanja naplatiti ½ iako znate da ćete izgubiti samo ¼ . sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeća kao celine kada ce kupac platiti više nego što je knjigovodstvena vrednost imovine. goodwill poštoji. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. Znaĉi ako MRS 16 kaţe da ja mogu vršiti degresivno otpisivanje. Kada procenjujete vek trajanja imovine. Šta će biti? Zbog skraćenog veka trajanja. ja ću koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. prinudne latentne rezerve. Ne moţete 50% i to braniti razumnom procenom. Ako MRS 2 dopušta primenu proseĉne cene i FIFO metodu ja ću izabrati onu metodu koja će u datim uslovima meni omogućiti formiranje latentnih rezervi. Ali vi moţete umesto 25% otpisati 30% i da se smatra da je vaša procena gubitaka bila oprezna. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa naĉelima bilansiranja ni sa MRS. znaĉi to bi se već smatralo zloupotrebom. Dakle ne smete preterivati. Ova druga vrsta rezervi… recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. Mnogo su znaĉajnije one rezerve koje nastaju zato što mi to hoćemo i zato što ţelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. svaka rezerva je dobro došla. Tek tada će taj goodwill koji ste vi storili moći da bude iskazan u bilansu firme. I to je takodje jedna latentna rezerva. dakle kada vrednujete HOV. U tim godinama će se latentna rezerva objektivirati. vaši otpisi će biti viskoki. 179 . Znaĉi vaši troškovi otpisa će u prve tri godine biti visoki. u naredne dve godine korišćenja neće ih biti. sve dok ne bude plaćen. ali to je nešto što nastaje kao posledica poštovanja uobiĉajnih pravila procenjivanja. kako moţete formirati latentnu rezervu? Dnevna vrednost ĉesto nije data kao jedna jedina. Ali nećemo se previše buniti. znaĉi pitanje je koju ćete od njih izabrati. Ako se u MRS 36 traţi da vršim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrţani. Vi samo koristite mogućnosti koje vam ta naĉela i standardi daju. da li moţete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi? Moţe li latentna rezerva biti formirana pri korišćenju linearne metode uz pomoć veka trajanja? Ĉim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. a sredstvo moţe objektivno da se koristi pet godina. i da nema svoju vrednost.To su te tzv. to jednostavno ne bi moglo proći. To što ne moţe biti bilansiran ne znaĉi da ne postoji.

izbor metoda otpisivanja. kratkoroĉne To zavisi od toga. otpisivaja nema. koja se ne moţe otudjiti a da preduzeće nastavi da radi. dugoroĉne 2. znaĉi ako je reĉ o stalnoj imovini . vrednosti uĉešća koje imate nameru da dugoroĉno drţite onda su i rezerve sadrţane u vrednosti te imovine dugoročnog kataktera. ako se njihova vrednost ne smanjuje. namerno sam pomenula zemljište. a ako se ne troše. trajne latentne rezerve 2. Znaĉi namerno sam rekla da se troše. Znaĉi to je podela latentnih rezervi prema naĉinu formiranja. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljištu na kome je izgradjena fabrika.izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. a zemljište ne moţete prodati dok ne prodate preduzeće kao celinu.izborom dnevnih cena. srednjoroĉne 3. Ta latentna rezerva neće biti objektivirana kroz otpisivanje. Vi moţete odluĉiti da posle tri godine sredstvo prodate. Prema ročnosti privremene rezerve mogu biti: 1. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. u vrednosti koje imovine se one nalaze. Znaĉi moţete koristiti i vek trajanja. zato što se zemljište ne otpisuje. kod potraživanja . Znaĉi rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju. izborom sadržine cene koštnja. ne moţete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljišta. i kupite novo ili da nastavite da ga koristite.odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. a dodje do formiranja.otpisuju se. Ali i kod prodaje doći će do objektiviranja latentnih rezervi. kod stalne imovine . mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. Srednjoročne rezerve su rezerve 180 . znaĉi prinudne i one koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. kod obaveza . ako to sredstvo ne moţete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve. privremene latentne rezerve Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrţana u imovini. Kako će uz pomoć procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete.ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. jer ĉim se troše otpisuju se. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obraĉunskog perioda troše. procenjivanjem veka trajanja. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 1. Znaĉi takva vrsta latentnih rezervi je trajna i zašto je ona još trajna. formiranjem rezervisanja u iznosu većem nego što treba. To su naĉini na koji moţete formirati latentnu rezervu. kod zaliha .

000.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu ĉija je visina 100. da li ćemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha.000 = 45. jer niko neće reći… znate mi nećemo da prodamo jer je u vrednosti sadrţana latentna rezerva koja će se objektivirati. Kratkoročne rezerve su rezerve sadrţane u obrtnoj imovini.000.000 dobitak. Znaĉi mi ćemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji će biti veći. 120.000. mi moramo zalihe prodati. Objektiviraju se u periodu do godine dana.koje se otkrivaju u periodu duţem od jedne.000. i to prodajom odjednom. predstavlja objektiviranju latentnu rezervu. namerno . Znaĉi mi smo prodajom tu rezervu otkrili. Šta to znači objektiviraju se? Kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloţiti rezervu. Primer: vrednost zaliha bila je 100. Ali ako nam treba više otkrivenih latentnih rezervi mi moţemo forsirati prodaju i na taj naĉin izvršiti otkrivanje latentih rezervi u većem obimu nego što bi to bilo prodajom nekim uobiĉajnim 181 . Ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120.000 u stvari latentna rezerva. mi bi smo mogli reći da je dobitak 20. a vi ste prodali za 120. i vrednosti podcenjene vrednosti zaliha. mi radimo. Neke rezerve.000. To naravno vaţi i za rezerve u obavezama. nenamerno ili mimo naše volje.000. Šta je od ovoga latentna rezerva. šta moţete uraditi. Moţete izvršiti naplatu potraţivanja. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeća. u potraţivanjima. Ako prodajemo zalihe ĉija je vrednost podcenjena.hoću da razloţim. Da je 25. Na koji naĉin će rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrţana. a kraćem od tri eventualno pet godina. u stalnoj imovini. to je isto. Znaĉi predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera.000 . To su dakle rezerve sadrţane u imovini koja ima toliki vek trajanja. naša firma radi. Znaĉi do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doći će i onda kada mi to ne ţelimo. Znaĉi ako mašinu ĉija je knjigovodstvena vrednost 100. ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. pa smo ih bilansirali po 75. Vaţno je jedino u kojoj seimovini ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi.000. prodate za 200.000. naravno da nećemo.000. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno. prodju zaliha ili stalne imovine. ali i nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi. Ali ta prodaja moţe se smatrati namernim. Kada ţelite da razloţite latentnu rezervu koja je sadrţana u zalihama. Znaĉi nije vaţno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vašom voljom. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod našom kontrolom.75.000 znaĉi njihova nabavna vrednost je bila 100. no što bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. treba mi 2. pa smo rekli dnevna je 80. a šta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75.

Šta su ti nepostojeci troškovi. a na koju mi nismo platili porez. Ako imate linearno otpisivanje. iako će pri toj naplati doći do objektiviranja latentnih rezervi. a sredstvo nije potrošeno vi ćete nastaviti sa korišćenjem tog sredstva. Nećete. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. Znaĉi ako vi imate ovako. dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na poĉetku.tempom.. Sta će biti posledica? Troškova amortizacije nema. ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju.000. sredstvo ĉija je nabavna vrednost 5. tada trošenje te imovine i visina otpisa nisu u saglasnosti. godisnji trošak amortizacije bi trebalo da bude 1. Da li ćete vi odustati od naplate potraţivanja zato što će se tim naplatama objektivirati latentna rezerva.000. i svake godine će 1. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li i u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi? O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi ćete naići na razlicite stavove. To je objektivirana latentna rezerva. Na poĉetku ste otpisivali više nego što se sredstvo trošilo.000. i sve što zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine. Reći će… pa da. a prihodi od korišćenja sredstva su tu. Naravno odmah ćete naći i argumente protiv.. znaĉi nepostojećih troškova. a sada otpisujete praktiĉno manje nego što se sredstvo troši. vek trajanja 5 godina. Posle 3 godine vrednost sredstva će biti nula. Kada dodje rok dospeća tih potraţivanja vi ćete insistirati na naplati potraţivanja. Znaĉi pošto je visina troškova amortizacije dve godine nula. Šta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki? Na poĉetku veka trajanja. kada sadašnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. pa ste latentnu rezervu formirali na poĉetku time što ste skratili vek trajanja. a vi kaţete NE mi ćemo to podeliti na 3 godine i otpisaćemo za tri godine.667 biti otpisano. To je dobit koju smo mi zadrţali. to je sjajno. uprava formira latentne rezerve kada joj treba razloţi ih to niko ni ne vidi. U poslednjim godinama korišćenja sredstva. Vaš rezultat će biti veći za iznos neobraĉunatih troškova amortizacije. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek će podrţati formiranje latentnih rezervi. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom i do raĉunovodja. I tu ima takodje istine. kada otpišete sredstvo na 0. Ako firma koristi latentne rezerve 182 . Drugi prigovor koji se moţe uputiti i koji naroĉito istiĉu oni koji se bave makroekonomijom je sledeći. iznos otpisa padne. Njene greĉke koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi ĉak se ne mogu ni videti. Zato što kaţu… pa ĉekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za preduzeće. a vi ćete nastaviti sa korišćenjem sredstva dok ne istekne pet godina. u te dve godine biće objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2.

Ali sada imate problem. i nije tako profitabilno kako se ĉini. platićemo veliki porez. onda ta nova ulaganja ne prolaze kriterijum finansijskih trţišta. šta ćemo sada. ali zato na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. Vrlo je moguće da. videli ste ĉak i onda kada nećemo. nije zabranjeno. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. Dakle dopušteno je. objektivirale. Ako ste preterali imaćete ozbiljan problem. Dakle kad god traţite kredit od banke. E sada ta granica izmedju poštovanja naĉela opreznosti i falsifikata nije tako jasna i nije tako oštra. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve i neće praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. Ako niste preterali. Jedne se rezerve tokom obraĉunskog perioda objektiviraju. i moţda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital. šta banka radi. mogu dovesti do pogrešnih odluka. 183 . I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja. i na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek moţete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. Bolje da imate dobar rezultat i platite porez nego da tog rezultata nema. Dakle uprave su sklone da traţe od raĉunovodje da u meri u kojoj je to moguće formiraju latentne rezerve. I raĉunovodje redovno pri sastavljanju finansijskih izveštaja vrše formiranje latentnih rezervi. i kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. Braniti je na naĉin da to vaše objašnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo i za drgu stranu. iz prostog razloga što to ulaganje ne bi prošlo test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. onda ne moţete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. jer ćete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve teţine da bi uprave preduzeća odgovorio od toga da one traţe da se latentne rezerve formiraju kada god je to moguce. Znaĉi vi ne smete potcenjivanje imovine vršiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. Porez ćete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili. akumulira sredstva za buduće investiranje formiranjem latentnih rezervi. bez vaše volje. Kaţe…ĉekajte da proverimo da li će nameravano ulaganje odbaciti profit koji će biti dovoljan da platite kamatu i vratite kredit. šta ćete vi kalkulisati… rećićete pa ĉekajte dividenda koju moramo da platimo biće ovolika. Formiraćemo nove. da li će nam to biti isplativo. one su se objektivirale. koja se vrše bez testa isplativosti ulaganja.za investiranje. ako ste jako dobri u toj godini a još su vam se objektivirale i latentne rezerve koje ste formirali ranije. moţda nameravano ulaganje. Ono na šta treba da vas upozorim i kada ĉitate finansijske izvestaje. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokušavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi… pa ĉekajete. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. šta da se radi. Ovde takva vrsta ispitivanja moţe izostati. Ako pozajmljujete novac na trţištu ĉak i na svojinskoj osnovi. mi imamo visok dobitak.

ali bi se odmah našlo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla… kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izveštaj. koje su neposredno vezane sa pravilima procenjivanja aktive. ja sam ga ovde navela kao drugi jer je drugi po redu izuĉavanja. ali moći ćete da poredite trţišnu vrednost zemljišta sa vrednošću u bilansu pa kaţete…pa evo ovde ima latentna rezerva. Oba su jednako vaţna. bilans uspeha ima zadatak da pruţi informacije koje odraţavaju prinosni poloţaj preduzeća. visoke iznose otpisa potraţivanja. Prihoda kao pozitivne. Za razliku od bilansa stanja koji pruţa uvid u finansijski položaj preduzeća. Danas ćemo govoriti o bilansu uspeha. kao što sam napisala.Kada ĉitate raĉunovodstvenu politiku. ali ako bi smo merili po vaţnosti. To davanje prednosti više je uslovjeno ĉinjenicom da BU odraţava tekući uspeh preduzeća. da je taj uspeh iskazan u BU. Ne mnogo. A raĉunovodja će reci… pa naravno da postoji. nisam ja kriv što tu postoje latentne rezerve… Prošlog puta smo praktiĉno završili sa bilansom stanja i latentnim rezervama. U skladu sa ovim ciljem odredjena je i sadrţina bilansa uspeha. recimo za pola koraka. ĉim vidite degresivno otpisivanje i veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. ja poštujem naĉelo nabavne vrednosti. da je to kriterijum na 184 . imajuĉi u vidu da su elementi prinosnog poloţaja: prihodi i rashodi. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izveštajem. ali ako bi se morali opredelili većina ekonomista raĉunovodja bi rekla da je bilans uspeha. izveštajima o promenama na sopstvenom kapitalu. mera uspeha uprave preduzeća. onda bi teško dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. to treba da indicira na poštojanje latentnih rezervi. izveštaju o novĉanom toku i beleškama ĉini godišnji obraĉun preduzeća. ali moţda malĉice ispred BS. i rashoda kao negativne determinante rezultata. Vi naravno nećete moći da kaţete koliko te rezerve iznose. i naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. Reč je o finansijskom izveštaju čiji je zadatak da pruži informacije o prinosnom položaju preduzeća. bilans sadrži informacije o prihodima i rashodima koji su nastali u odredjenom obračunskom periodu. Dakle. ispred bilansa stanja. Prema tome. BILANS USPEHA Kao narednom finansijskom izveštaju koji zajedno sa bilansom stanja. ta polemika da li je prvi ili drugi.

To je odnos. BS i BU. aktva će na kraju biti niţa. bez mogućnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. Ako su prihodi veći od rashoda. su medjusobno ĉvrsto povezana. Prihodi povećavanju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. a kolika je visina odrdjena je naĉinom procenjivanja aktive. Šta je jos vaţno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine i to zato što smo uĉeci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno nauĉili pravila za procenjivanje rashoda. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veće od povećanja aktive po osnovu prihoda. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva troši. Smanjenje aktive povećavaju rashode u BU. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. a prihodi će biti niţi od rashoda. da li zadrţati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU. BS je prikaz imovine preduzeća na odredjeni dan. Znaĉi vi kaţete degresivno procenjujem amortizaciju. utrošena osnovna sredstva ili zalihe.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. Ili uĉeci o tome kako se meri visina troška. Kakav će konaĉan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda i rashoda. svako smanjenje aktive bez mogućnosti nadoknade predstavlja rashod. Koja su načela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanje rashoda koje naĉelo je releventno? Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu.bazi koga vlasnici donose poslovne odluke. odredjujući ovih 60. Znaĉi. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povećanje aktive. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene 185 . Ova dva finansijska izveštaja. šta je razlika? Razlika je trošak odnosno rashod. Prihodi povećaju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. Kako? Jer ako vi kaţete da je vrednost osnovnih sredstva na poĉetku godine 100. BU je prikaz prihoda i rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. Primenjujemo FIFO metod za obraĉun disponiranih zaliha.000.000. Znaĉi time ste istovremeno rekli …sadašnja vrednost biće jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti i visine troškova otpisa obraĉunatih degresivnom metodom. Ta potrošena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. Ako bude obrnuto. Zašto? To je naĉelo uzroĉnosti koje odredjuje kom obraĉunskom periodu treba dodeliti troškove. povećanje aktive zbog prihoda. Nastanak rashoda smanjuje aktivu i beleţite povećanje rashoda u BU. odnosno rashode. To je takodje posledica veze izmedju BS i BU. I jako je vaţno da ta veza vama do kraja bude jasna. a onda se one samo potkrepljuju još i onim informacijama koje su sadrţanje u BS. Ono govori kome periodu. to je sadašnja vrednost. Znaĉi sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda. mi smo automatski odredjivali kolika je vrednost onoga što nije utrošeno. bice veće od smanjenja aktive zbog rashoda i aktva će na kraju biti uvećana. a da na kraju iznose 60.

Postoji još jedno naĉelo ĉija primena će dovesti do promene sadrţine BU. relevantni su naĉelo realizacije i naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. Znaĉi odredjivanjem pravila za procenjivanje. a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. Znaĉi to su tri naĉela koja odredjuju sadrţinu BU. Njoj 186 . ili polazim od toga šta je sve potrošeno. Naravno po dinamičkoj teoriji mi idemo najpre od toga šta smo utrošili. potom rashod. a onda šta nam je ostalo. Za priznavanje poslovnih prihoda i rashoda. Te gubitke u skladu sa naĉelom impariteta morate priznati. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavršenih poslova. I ako bi se posmatralo po uĉestalosti primene ova forma se primenjuje ĉešće u odnosu na drugu formu. imate pojavu nenaplativih potraţivanja. To je načelo impariteta. a to znaĉi rashoda izazazvanih proizvodnjom i prodajom uĉinaka imati i gubitke koji su nastali i priznati u skladu sa naĉelom impariteta. forma konta MRS 1 dozvoljava upotrebu obe forme. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. Znaĉi BU moţe biti prikazan tako što ćete najpre navesti prihode. jer ono zahteva da priznamo gubitke koji su nastali. vi ste istovremeno odredili i vrednost onoga što nije utrošeno i što će biti prikazano u BS. a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono što je bilo ili što je u medjuvremenu nabavljeno. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. visinu izgubljene vrednosti imovine. Znaĉi razlika izmedju statiĉke i dinamiĉke teorije je samo u tome šta je polazišna osnova. Tako da ćete u BU osim redovnih rashoda izazvanih tekućom delatnosti. ono što je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono što će biti odloţeno u BS. cene koštanja. znaĉi prihoda i rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. a koji nisu trţišno verifikovani. znaĉi imate pad trţišne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj. i vrednost onoga što je utrošeno što će biti prikazano na rashodnoj strani BU.u vrednosti poslednjih nabavki. Dakle to su dva naĉela koja su merodavna. i kao razliku ćete dobiti rezultat. da li ţelim da utvrdim vrednost imovine koju imam. forma liste 2. Forma računa uspeha Znaĉi kako raĉun uspeha moţe izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. pa ću utrošak raĉunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono što sam imala. I zato nećemo danas ponovo govoriti o naĉelu uzroĉnosti i princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. formu konta.

I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaţe da prihodi obuhvataju prihode i dobitke. što znaĉi da moţete utvrdjivati rezultat idući po pojedinim slojevima rezultata. onda ostale varijabilne troškove poslovanja i da dodjete do neto rezultata. rezultat iz redovnih aktivnosti (znaĉi rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda i usluga). Ova forma se nešto redje koristi. Ali uobiĉajno minimalno rašĉlanjavanje prihoda i rashoda vrši se tako što se izvrši razdvajanje prihoda i rashoda najmanje na redovne i na vanredne. i prihode i rashode po osnovu finansiranja. i iz principa jasnosti. jer se dobija bruto domaći rezultat koji se naziva jos ĉesto bruto maržom. uopšte nije neuobiĉajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe. to što dopušta segmetirano iskazivanje rezultata. 4. vi ćete odrediti kako će taj rezultat biti prikazan u BU. Pa se onda od te bruto marţe pokrivaju troškovi poslovanja. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. 3. 2. Znaĉi u zavisnosti od toga koje informacije ţelite korisnicima da pruţite. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeća moţe rašĉlaniti najmanje na: 1. na primer. neto princip Ovo već znate. Dakle na levoj strani će biti rashodi. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeća (ostalih prihoda i rashoda). a na desnoj prihodi. Način uključivanja prihoda i rashoda u BU Na koji naĉin se prihodi i rashodi mogu integrisati u BU? Na koji naĉin ih moţete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda moţete postovati: 1. Pa tako. Šta to znaĉi prihode i dobitke? Prihode za one segmente gde se poštuje bruto princip kao pravilo za 187 . Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troškove prodatih proizvoda i dodjete do kontribucione marže. rezultat finansiranja. Naravno moţete imati drugaĉiju sadrţinu. ili cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. pa da onda odbijete fiksne troškove proizvodnog funkcionalnog podruĉja. Za formu liste je karakteristiĉno. I to na prvi pogled moţe nekoga zbuniti. i dolazi se do neto poslovnog rezultata. a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti. bruto princip 2.sam naziv kaţe. Kada koristite formu liste onda vrlo ĉesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima.

Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 188 .integrisanje prihoda u BU. Znaĉi MRS 1 insistira da prihodi i rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. Zato što se ostali. Prihode od prodaje gotovih proizvoda i nasuprot tome cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. jer povećava vaš rezultat. tada smo to zvali neposlovni rezultat. Konaĉna odluka o tome da li i u kojoj meri ćete primeniti neto princip zavisi od sastavljaĉa finansijskog izveštaja. Šta to znaĉi? To znaĉi da u BU moţete iskazati. zalihe materijala. Tako moţete reći imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. Metode utiĉu samo na naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i rashoda i zato ove metode moţemo oznaĉavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistiĉe iz osnovne delatnosi preduzeća. prihodi od prodaje robe i nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. da iznosi tih prihoda i rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. jer taj dobitak od prodaje HOV je vaš prihod. imovine. Za osnovnu delatnost uvek ćete ići po bruto principu. ukljuĉujući i prodaju finansijskih ulaganja. Za prihode i rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine. Dakle vi moţete i tu primenjivati bruto princip ali imajući u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeća. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV… Dakle vi nećete korisniku reći kolika je bila prodajna vrednost HOV. Zašto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata? Zato što se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. on samo kaţe da moţete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda i posledica prodaje HOV. smatra se da je tu dopuštena primena neto principa. (ne morate ali moţete koristiti) neto princip. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda. ali to nije obavezno. To znaĉi da ćete uvek morati da prihode i rashode koji potiĉu iz vaše osnovne delatnosti iskaţete odvojeno. Pa kada se govori o prihodima kaţe se da oni ukljuĉuju prihode i dobitke. Dakle standard ne kaţe da morate. ne prihode i rashode nego samo razliku izmedju prihoda i rashoda. Dakle vi ćete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda i ostalih rashoda. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. za finansijske prihode i rashode dopušten je. Nego ćete samo reći da dobitci od prodaje iznose toliko. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vaš dobitak. i dobitke odnosno gubitke. Metode obračuna poslovnog rezultata Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. (ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut) za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. samo je iskazan po neto principu.

koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi traţite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren. Ukupno trošenje ili ukupno ulaganje. Ta razlika uslovljena je razliĉitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. Znaĉi izbor metode ne utiĉe na visinu obraĉunatog rezultata. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. metoda troškova prodatih uĉianka ili metoda prodatih uĉianka Dve metode koje daju isti rezultat. Znaĉi pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. prvi korak je šta i koliko iznose ukupna ulaganja. Znaĉi polaznu osnovu kod ove metode ĉine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. I onda traţite šta ste iz tog trošenja dobili. proizvoda i usluga. a kod metode ukupnih troškova ste pošli od ukupnih troškova i trazite njima pripadajuće efekte. Obraĉunati poslovni rezultat će biti isti. Znaĉi ako smo ustanovili šta smo sve utrošili u narednom koraku indetifikujmo efekte tih trošenja. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrţinu prihodne i razliĉitu sadrţinu rashodne strane. Primetite da polaznu osnovu ove metode ĉine ukupna ulaganja. zbog ovog ''ukupno'' i metoda je dobila naziv. Znaĉi nije vaţno koju ćete metodu koristiti. dakle vi obraĉun rezultata poĉinjete pitanjem šta smo u ovom obraĉunskom periodu utrošili. Šta je onda razliĉito? Razliĉit je naĉin prezentiranja. To je polazna taĉka. Drugi korak kod metode ukupnih troškova je šta su efekti. šta smo od tih trošenja dobili. Metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obraĉunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suĉeljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvršena u tom obraĉunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. Znaĉi ovde ste pošli od prihoda i traţite njima pripadajuće rashode. Znaĉi kod ove metode polazna osnova. znaĉi svi troškovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi 189 . Dakle potpuno su razliĉiti. metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka 2. Kod metode ukupnih troškova na rashodnoj strani BU naći će se (pošto se kaţe da se kreće od ukupnih ulaganja). a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. A metoda troškova prodatih učianka. ne ukupni već iz osnovne delatnosti. Matoda troškova prodatih učianka ima jednu drugu polaznu taĉku. šta kaţe u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi.1.

troškova po vrstama. Na pitanje šta smo potrošili u ovom mesecu. Znaĉi na rashodnoj strani će se nalaziti samo troškovi koji su nastali u datom obraĉunskom periodu. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela i do povećanja zaliha. Dakle vi ćete nabrojati šta ste sve potrošili. troškovi uprave i troškovi prodaje. I otuda će efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha.proizvodnih usluga su toliki i nematerijalni troškovi su toliki. Ukoliko je proizvodnja veća od prodaje. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zašto? Pa zato što je prodata. Dakle ukupni troškovi. odgovor će biti: troškovi materijala su toliki. To je 190 . Troškovi prodaje i uprave predstavljaju rashode perioda i terete samo prodate proizvode. sećate se. već samo troškovi proizvoda koji su prodati. tr. Znaĉi ovde će biti rashodi . Pa dakle rashodnu stranu ĉine troškovi po vrstama. Šta će biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troškova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. i da smo prodali deo zaliha sa kojima smo u taj period ušli. Krajnje zalihe će biti veće od poĉetnih zaliha. odnosno. Ako ţelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. i to je kljuĉno. već je delimiĉno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. Dakle rashodnu stranu ĉinice troškovi po vrstama koji su nastali i to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. jer cena koštanja neprodatih proizvoda šta sadrţi? Samo troškove proizvodnje. Na pitanje šta smo mi dobili od ovog trošenja.cena koštanja prodatih. Ako su proizvodnja i prodaje jednake to znaĉi da smo sve što smo proizveli i prodali. tr. šta moţe biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. jer vi treba da date odgovor. gotovih proizvoda. Krajnje zalihe jednake su poĉetnim zalihama. kod proizvodnog preduzeća od odnosa prodaje i proizvodnje. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potiĉe u celini od ovih ulaganja. A tu cenu koštanja ĉine: troškovi proizvodnje. znaĉi koliko smo potrošili. Navešćete vrstu vašeg ulagnja u tom mesecu. troškovi neproizvodnih usluga. šta je efekat. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. A to znaĉi da će u proizvodnom preduzeću rashodna strana sadrţati cenu koštanja prodatih gotovih proizvoda. Dakle na prihodnoj strani biće prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. Dakle u tom sluĉaju ova vaša ulaganja. Kakav je odnos izmedju poĉetnih i krajnih zaliha u tom sluĉaju? Iste su. troškovi zarada toliki. U sluĉaju kada je prodaja veća od proizvodnje. šta će biti na rashodnoj strani? Ne svi troškovi koje ste napravili. efekat će biti prihod od prodaje. šta ćemo imati? To znaĉi da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu. na prihodnoj strani.amortizacije toliki. a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. i za iznos tog povećanja vi morate povećati prihode. za onaj deo prodaje koji je realizovan i povećanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. Kod metode troškova prodatih učianka. pošto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trošenja nastala. šta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povećanje zaliha.

suština metoda ukupnih troškova. Troškovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vršenja usluge prodaje i dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje. Zašto? Zato što roba nije uĉiank trgovine. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kaţem. godinu biće primenjen taj standard 3 i goodwill se neće otpisivati. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. rashodi odredjuje delatnost firme. to je dakle pitanje sastavljaĉa izveštaja. ako ona ostvaruje iznad proseĉne profite. već je nabavlja radi njene prodaje. on se bavi obezvredjenjem. Znaĉi za finansijske izveštaje koji se odnose na 2005. i u kome je definisan postupak sa goodwill-om. ili to obezvredjenje tretirati postepeno. Imaćete na strani rashoda osim troškova po vrstama. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci:  goodwill predstavlja iznos koji investitor plaća iznad vrednosti neto imovine preduzeća. ako je reĉ o trgovini i troškovi trgovine. ako i kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duţni ste da izvršite smanjenje njegove vrednosti. odnosno poslovni. hvala. Ja nemam ĉvrstih dokaza za to. Kod metode troškova prodatih uĉianka na strani prihoda uvek će se naći prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena koštanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita poĉela da pada ja bih imala razloga da vršim otpisivanje goodwill-a. MRS 36 odnosi se i na goodwill pa prema tome. To je sada nešto što je prepušteno proceni sastavljaĉa finasijskog izveštaja. Naš zvaniĉni BU je sastavljen na ovaj naĉin. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad proseĉne profite. Šta će biti poslovni prihodi. Goodwill se ne otpisuje. nema amortizacije goodwill-a uopšte. još i nabavnu vrednost prodate robe. Sadrţina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzeće bavi. Zato imate 191 . dakle novi standard. u kome je tretman goodwill-a promenjen. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeća do sada. vidimo se idućeg puta. Trgovina ne proizvodi robu. ali vaţno je da se tretman goodwill-a promenio. već se vrši testiranje goodwill-a na obezvredjenje. Promenjen je MRS 22 koji se odnosio na poslovne kombinaćije. dozvolilo se da plaćeni goodwill drţite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad proseĉan profit. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doĉlo do obezvredjenja. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. Dakle vratimo se sada našim metodama bilansiranja uspeha. Umesto njega imamo standard finansijskog izveštavanja broj 3. a u trgovini će BU izgledati drugaĉije. Taj standard poĉinje da se primenjuje od 2005 godine. ali ne i na vrednost nabavljene robe. a na strani prihoda imaćete samo prihode od prodaje robe i neće biti korekcije vrednosti zaliha. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrţava goodwill koji sam platila. Dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit.

statističkih agregata. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. koji deo od ukupnih troškova ĉine troškovi zarada. Prema tome bilansi pojedinaĉnih firmi sluţe kao osnova za utvrdjivanje i nacionalnog dohodka i društvenog bruto proizvoda. Šta bi bilo u jednoj menjačnici? Nema zaliha. Šta se podrazumeva pod statističkim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. Šta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaĉi moţete utvrditi koliko je uĉešće troškova u ukupnim troškovima. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinaĉnih preduzeća. društveni bruto proizvod. 192 . Znaĉi privredu ĉine preduzeća koja u njoj postoje. Prednosti i slabosti jedne i druge metode Metoda ukupnih troškova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeća i za utvrdjivanje tzv. odnosno jedna vrsta troška. a umesto troškova po vrstama biće troškovi trgovine ili troškovi prodaje. koliko otpada na troškove materijala ili koliko prihoda koristim za pokriće troškova zarade. Znaĉi jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrţinu tog dela BU. osim troškova zarada koji predstavljaju. imate promenu vrednosti zaliha. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi. to je osnovni poslvoni prihod. a na prihodnoj strani prihodi od provizije. tako da bi opet imali troškove poslvoanja po vrstama.nabavnu vrednosti nabavljene robe + troškovi po vrstama. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. koji pokazuju šta je sve trgovina utrošila da bi robu prodala. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. Imate ukupna ulaganja . znaĉi operativni rashodi. Šta će biti kod banaka? Na strani prihoda naći ce se prihodi od kamata i prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. Zašto je pogodan? Zato što pruţa informacije o ukupnim trošenjima. Kada imate metod troškova prodatih uĉianka na rashodnoj strani biće nabavna vrednost trgovinske robe. rashodi po osnovu naknada i troškovi poslovanja. imate prihode. to mogu da uradim. Kako vi raĉunate nacionalni dohodak? Ukupan prihod . Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinaĉnih preduzeća. Republiĉki zavod za statistiku obradjuje pojedinaĉne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. deo nacionalnog dohodka.sva trošenja. sve što vam je potrebno. GDP moţete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troškova. Sadrţina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena je delatnošću. zajedno sa viškom vrednosti.

193 . Znaĉi to vam omogućava ovako sastavljen BU. što se samo teorijski moţe dogoditi. koji predstavljaju tehniĉko-tehnološki zaokruţene celine i koje imaju svoje proizvode. Zašto? Zato što troškove po vrstama uvek pratite na nivou firme. tj. On moţda moţe biti manje detaljan. ali mene zanima da li uĉešće troškova materijala u ukupnim troškovima raste. znaĉi broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. da li su oni sada veći ili manji nego što su bili ranije. Zašto? Pa zato što vam pogonski obraĉun mora reći cenu koštanja. Ona moţda ne traţi razvijen obraĉun troškova kao metoda prodatih uĉianka. odnosno cenu koštanja gotovih proizvoda. sastavljenog po metodi ukupnih troškova. kako je to uticalo na ukupne troškove zarada. I dobra strana ove metode je dakle sto omogućava uvid u ukupnu aktivnost preduzeća. mogu pratiti da li se ta struktura troškova menja. znaĉi metoda je tako napravljena da ne omogućava da utvrdite rezultat za delove preduzeća. pada ili stagnira. ĉim vidim povećanje zaliha šta zakljuĉujem. To se sve moţe videti iz ovako sastavljenog BU. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogućava utvrdjivanje rezultata samo za preduzeće kao celinu. Rezultat će biti 0. ali ne moţete obraĉunati rezultat primenom metode ukupnih troškova ako nemate razvijen pogonski obraĉun. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeća. I ta tvrdnja da ova metoda ne traţi razvijen obraĉun troškova…. kako se kreće uĉešće troškova zarada. vi ćete moći da sastavite BU. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. Kako ćete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu koštanja nedovršene proizvodnje. prednost ove metode je to što ne mora da ima razvijen pogonski obraĉun… Nije moramo imati pogonski obraĉun. Znaĉi uvek se troškovi po vrstama registruju za preduzeće kao celinu. Naša prodaja je bila veća od našp proizvodnje. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li će to rezultirati smanjenjem troškova materijala u ukupnim troškovima materijala ili neće. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troškova. A to je nedostatak koji nije mali. U tom smislu ja ne bih mogla da prihvatim trvdju… Znate. zakljuĉak je obrnut. Ĉak i ako ništa ne prodate. ali vi ćete imati povećanje vrednosti zaliha na strani prihoda. Da je proizvodnja bila veća od prodaje. jer uprava firme ima potrebu da osim što treba da zna koliki je rezultat preduzeća kao celine ostvaren. a nasuprot njima će stajati ukupni troškovi. Dakle vi morate i za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obraĉun koji će vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih zaliha. kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako i onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. Ako imam smanjenje zaliha.Ako imam utvrdjenu strukturu troškova u nizu sukcesivnih vremenskih periodima. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje i prodaje omogućava mi da dokuĉim u kakvom su odnosu proizvodnja i prodaja bile. Menjaće se apsolutni iznosi troškova.

istina je da zemlje sa anglo-saksonskog govornog podruĉja radije koriste metodu troškova prodatih uĉianka. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troškova. U Evropi je odnos jedne i druge u zastupljenosti relativno jednak. ja uvek sugerišem da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. mi ne vidimo šta se dogadja sa proizvodjom u preduzeću. Prema tome ona ĉak omogućava da za svaki pojedinaĉni proizvod obraĉunate doprinose prezultatu. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. 194 . koji je rezultat poslovne aktivnosti. jer se odnos izmedju proizvodnje i prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. u onaj pogonski obraĉun. Sećate se da MRS 1 odnosi ne prezentaciju finansijskih izveštaja. troškove finansiranja.ali pogonski obraĉun ima toliko drugih zadataka. i naravno rashode. i one mane koje su prednosti metode ukupnih troškova. Vi ćete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troškova. Posto i jedna i druga metoda daju isti rezultat. I zato ta metoda ne omogućava obraĉun društvenih agregata. Metoda troškova prodatih uĉianka ima tu mogućnost da vam obezbedi obraĉun rezultata po uţim organizacionim delovima. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utiĉe na BU sastavljen po ovoj metodi. i toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obraĉun u proizvodnom preduzeću da je ovo…ne treba nam baš za bilansiranje uspeha toliko detaljno… razlog koji moţe biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obraĉuna. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena koštanja daće vam rezultat koji taj proizvod donosi. a za upravu preduzeća po metodi troškova prodatih uĉianka. Znaĉi onda imate jednu potrebu za pruţanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode i imaćete sve podatke potrebne za obraĉun rezultata po metodi troškova prodatih uĉianka. Raščlanjavanje prihoda i rashoda Znaĉi koji su to minimalni zahtevi za rašĉlanjavenje koji su postavljenii MRS-om 1. dok se u zemljama kontinentalne Evrope ĉešće sreće metoda ukupnih troškova. Koja od metoda se više u svetu koristi? Pa teško je reci. Jednostavno ćete u onu klasu 9. Ne vidite ukupna ulaganja. Metoda troškova prodatih učianka. što naravno metoda ukupnih troškova ne moţe. Vi ne moţete sastaviti BU po metodi troškova prodatih uĉianka ako prodaje nije bilo. Kada je reĉ o BU standard zahteva da iskaţete prihode. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeća na podruĉju prodaje. jer su vam rashodi iskazani u formi cene koštanja proizvoda. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statistiški agregati utvrdili.

Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti i rezultat redovne aktivnosti. Zavisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. i deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. Zato što redovna aktivnost obuhvata prihode i rashode po osnovu finansiranja. znaĉi to su vanredni prihodi i vanredni rashodi. To je predlog izgleda po MRS 1. znaĉi BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada većinskim vlasnicima. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom raĉunu uspeha. pa onda troškovi uprave i troškovi prodaje. Tada se kao vlasnik pored matiĉne firme datog zavisnog preduzeća javljaju manjinski akcionari. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda (u BU). 195 . promena vrednosti zaliha. i onda će biti navedeni i ostali poslovni prihodi. i imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. Kako izgledaju bilansne šeme? MRS 1 ne propisuje bilansne šeme. razlika izmedju prihoda i ovako indetifikovanih rashoda biće dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. Od čega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. i navedeni će biti troškovi po vrstama. ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruţi. Znaĉi ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode i rashode. Ponekad ćete u jednom istom BU imati i princip naplaćene i princip fakturisane realizacije. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. A manjinski akcionari postoje kada matiĉno preduzeće ima većinsko. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka i taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. to su ukupni poslovni rashodi. Dalje slede ostali prihodi i rashodi. A visina prihoda? Od prodajnih cena. znaĉi matiĉnoj firmi. znaĉi ja ne mogu da vam kaţem da šema mora da izgleda ovako. Jedna visina će biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. od obima izvršene prodaje i od pravila priznavanja. Ako imate metodu troškova prodatih učianka onda se obiĉno navode prihodi od prodaje. To su minimalne informacije. Znaĉi ovo nije redosled informacija. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. druga ako primenjujete princip naplaćene realizacije. Ako imate metodu ukupnih troškova imaćete prihode od prodaje. a treća ako primenjujete princip proizvedenih uĉianka.koliko u dobitku uĉestvuju povezana preduzeća. što je redovna ali nije poslovna aktivnost. ali ne i 100% uĉešće u zavisnim preduzećima. Zatim koje su vanredne stavke. bruto dobit. zatim manjinski interes. troškovi prodatih proizvoda.

politici objavljivanja i poreskoj politici. politiku prodaje. politiku finansiranja. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. formuliše svoju poslovnu politiku. U stvari poslovna politika izraţava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. Ona je podreĊena politici finansiranja. BILANSNA POLITIKA Bilansna politika je vaţna jer ćete vi u svom poslu uĉestvovati u sprovoĊenju bilansne politike. 14. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke.Utorak. politiku proizvodnje. politiku zapošljavanja. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruĉja. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. Kakav je odnos izmeĎu poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podreĊene poslovnoj politici preduzeća. Moţe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreĊena drugoj parcijalnoj politici. decembar 2004. One mogu biti i u drugom odnosu. U kakvom meĎusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća? Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. da bi realizovalo ciljeve koje postavi. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. Tako razlikujemo politiku nabavke. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? 196 . one moraju biti ravnopravne. Ja mogu da kaţem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. Moţemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podreĊena politici finansiranja. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podreĊene bilansne politike. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. Preduzeće.

mora se onako. koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikupljanjem ponuda. odnosno pravilima. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja ţelim preko finansijskih izveštaja. da je to 197 . jer se to uobliĉavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. to oni koji predaju menadţment znaju bolje od mene. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. Zar to nije kontradiktorno? Nije. pa mora se ovako.Bilansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobliĉavanja godišnjeg obraĉuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (ţeljena) slika o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća. Bilansna politika se označava vrlo često kao kvazi politika. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaĉima itd). ali ne previše. Sad ćete vi naravno reći. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuĉe što je moguće više dodatnog kapitala. ako ţelite da zadrţite deo dobiti. izvodi se iz cilja preduzeća. pa standardima. vi morate definisati ciljeve. sve do sada ste nam vi priĉali o nekim pravilima. odnosno pravila bilansiranja. Dakle. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliĉinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niţe. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Moţemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. svesno uobliĉavanje ne moţe preći okvire postavljene standardima. Politika bilansa nema svoje ciljeva. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. Primera radi. već je njen cilj podreĊen cilju preduzeća. Ako vi pokaţete da imate visok dobitak. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. a sada kaţete da postoji politika koja vrši svesno uobliĉavanje godišnjih obraĉuna. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke. kako ćete ubediti akcionare. a prinosni poloţaj treba da bude dovoljno dobar. kakav treba da bude finansijski i prinosni poloţaj preduzeća? Finansijski poloţaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuĉe investitore.

dopustite da najveći deo dobitka zadrţimo u firmi. teško je napraviti ĉvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi ţelimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako ţelimo da nas drugi vide. Ako ţelim da dodatni kapital pribavim zadrţavanjem dobiti. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. raĉunovoĊa moţe samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. Dakle raĉunovoĊa ne moţe da definiše ciljeve. Pod eksternim podruĉjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono podruĉje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. onda se moţe govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. I pošto nema svoje ciljeve. prema tome jasno je da je podruĉje na kome deluje bilansna politika podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva podruĉja: eksternom i internom. da bi dobila argumente. zahtevaće dve razliĉite bilansne slike i zato kaţemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlaĉi iz ciljeva preduzeća kao celine. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. Ako smo odredili podruĉje. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri odreĊujemo i sadrţinu i obrnuto. Ali ako bi smo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiĉe na formu ili na sadrţinu finansijskih izveštaja. ĉim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadrţinu. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni poloţaj. do odgovora nije teško doći. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. a sad samo na sadrţinu. onda bi smo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. mada je to uvek i jedno i drugo. šta moram da uradim? Moram da finansijski poloţaj predstavim slabijim da bi ubedila. PoĊite od toga. kako ćemo ga pribaviti? Ako ţelimo iz eksternih izvora. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba.neophodno? Jedino ako pokaţete da je finansijski poloţaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. da bi se on popravio nemojte traţiti visoke dividende. ne moţete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu. Dva cilja ako se realizuju na dva razliĉita naĉina. da kaţem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski poloţaj nije sjajan. I pošto ciljeve firme definiše menadţment odnosno uprava. pred kim mi ţelimo da se predstavimo drugaĉiji nego što stvarno jesmo. Ali tu kaţem nije granica oštra. A da je podruĉje internog izveštavanja uprava perduzeća. onda smo u velikoj meri odredili i 198 . I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva podruĉja na kome deluje bilansna politika.

jer sećate se da odreĊivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda. postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom odreĊenih dogaĊaja u ţivotu preduzeća. podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. Redovan godišnji obraĉun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. pa ĉak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. Rekli smo da je podruĉje na koje deluje bilansna politika. kao i što je to sluĉaj sa redovnim godišnjim obraĉunom. Ja kao sastavljaĉ bilansa fuzije to znam. kakva je situacija pre steĉaja. Svi ti izveštaji. ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze. izveštaj o novĉanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. ali ne svi.predmet bilansne politike. bilans uspeha. Od vrednosti koje unesete u pojedinaĉne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim saţimanjem. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima moţe dovesti do toga da budu predmet bilansne politike. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. onako je. vi nemate nikakvih ciljeva. ali su namenjeni eksternim korisnicima. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari odreĊujete vrednost. morate predstaviti taĉno kako ste sproveli. sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. pa prema tome i budući rezultat. ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji. Nešto drugaĉija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom dogaĊaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem. svi ti delovi godišnjeg obraĉuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta. recimo sa bilansom fuzija. a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši. A od te vrednost zavise budući rashodi firme. nezavisno od toga da li govorimo o pojedinaĉnom ili o konsolidovanom godišnjem obraĉunu. koje su promene tokom steĉaja i kako je taj steĉajni postupak doveden do kraja. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinaĉnu firmu ili na neko drugo preduzeće. Isto vaţi i sa likvidacionim bilansom. nema šta sad nekom trećem da priĉate ovako je. nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koje ima redovan godišnji obraĉun. podići ću vrednost imovine i preko toga podići 199 . Sastavljate steĉajni bilans. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su uĉesnici u fuziji ima za posledicu razliĉitu visinu rezultata u budućnosti.

poreski propisi kaţu dopuštena je primena degresivne metode.5 linearne stope. I ĉim takva mogućnost postoji. ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niţi. To meĊutim i nije baš tako do kraja. da su za sastavljanje tog bilansa relevantni propisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugaĉije nego što poreski zakon kaţe. ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne. a otpisivanje ste vršili primenom 2. Ukoliko to ne ţelim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. onda bi trebalo da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odreĊenih preskih 200 . pa ste nešto tretirali kao rashod. prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Sliĉno će biti kod bilansa razdvajanja. izraĉunati razliku amortizacije obraĉunate po 2. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut drţavi. Neću otkrivati latentne rezerve. a rezultat viši. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu. Znaĉi to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovoĊenja bilansne politike. Ako ste negde obrnuto uradili. a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha. da li onda moţemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. Dakle ne vodite vi knjige ĉijim se zakljuĉkom dobija poreski bilans. Vi sastavite poslovni bilans uspeha. Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je ĉinjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa. Nije. tako što procenjivanje prilagoĊavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. a poreski propisi kaţu da to moţete aktivirati. odnosno poreskoj upravi. a postoji i interes.rashode i dovesti do iskazivaja niţeg rezultata. Tu postoji mogućnost da sastavljaĉ finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede odreĊenu bilansnu politiku. ĉak ste i istu metodu primenili.5 i ove obraĉunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obraĉunata najviše po 2 linearne stope. onda kaţemo da takav bilans moţe biti predmet bilansne politike. znaĉi morate izraĉunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope. kod bilansa promene pravne forme. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u podruĉju eksternog finansijskog izveštavanja. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiĉe na bilansnu sliku u budućnosti. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili naĉelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju nepromenjene u poreski bilans. jedino ste primenili višu stopu otpisivanja.

A šta uprava moţe sve traţiti od raĉunovoĊe. veoma vaţnu i bilansna politika je podreĊena politici finansiranja. onda opet moţemo govoriti o bilansnoj politici. ja ću to uraditi. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obraĉunskom periodu. kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. Šta definiše politika raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljaĉima. hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti odreĊeni naĉin bilansiranja. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. RaĉunovoĊa ne uĉestvuje u donošenju odluke. a u okviru nje politici raspodele. a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. a koji ne moţemo da ostvarimo. kakve ja moram uvaţiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju. kakav će biti odnos izmeĊu iskazanog i ostvarenog rezultata. onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja.olakšica primenom odreĊenih pravila ili naĉina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim odreĊenu poresku olakšicu ili ne. šta ona moţe postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom podruĉju su ciljevi locirani. Ona uvek 201 . ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to ţelim. Kada je reĉ o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da uĉestvuje i raĉunovoĊa. Ako mi posledice takvog bilansiranja. to je dopustivo. imam neke druge ciljeve. ali nema naĉina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. Ĉim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten iskljuĉivo menadţmentu. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku. Prvo. i drugo. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve ĉija realizacija je moguća. Uloga raĉunovoĊe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv. mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja (finansijsko politiĉki ciljevi) i ciljeve u području politike objavljivanja ili publiciteta. Iz prostog razloga što uprava vrlo ĉesto ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. Jeste. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovoĎe kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konaĉnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno-politiĉkih ciljeva. Ako mi takve olakšice na smetaju i ţelim da ih koristim.

Preduzeća takoĊe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi. to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlaĉe veći broj investitora. politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku-već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i 202 . onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen. ne znam šta me ĉeka treće godine. da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulaţem u preduzeće koje kontinuirano raste. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa priliĉno visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima. Veći broj nas ide sledećim rezonima. visinu priliva gotovine i na taj naĉin lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. Drugi koncept. a iduće godine je taj dobitak znatno niţi. dakle nisam spremna na tu vrstu iznenaĊenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. nego da ulaţem u firmu koja jedne godine iskaţe visok dobitak. U većini sluĉajeva preduzeća se opredeljuju. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niţi od ostvarenog ili malo viši. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda. a pridrţavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende. naravno tu sada imate opet dve mogućnosti. jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi.nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. a ako odrţavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. U voĊenju politike raspodele preduzeće se moţe opredeliti za dva koncepta. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koji će se opredeliti da ulaţu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi. ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti. visinu poreza koji će platiti drţavi koji se obraĉunava na priliĉno ujednaĉenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti.

Poreska politika firme takoĊe dobija na znaĉaju. porezima. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke. kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća. od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrĊuje. da bi plaćali porez što je moguće niţi. Podruĉje poreza će sve više biti na znaĉaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. Kada sam pominjala utvrĊivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. Podignu li poreske stope iskazaćemo niţi dobitak. pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. Drugo podruĉje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. Kada je reĉ o poreskoj politici. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu naĉina na koje treba da vode svoje poslove. pa će iskazani dobitk biti niţi od ostvarenog dobitka.dobitka. Ako poreske stope budu niţe. već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrĊivana. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode. kada imate niţi razlaţete ranije i na taj naĉin uspevate da iz perioda u period iskaţete priliĉno ujednaĉenu visinu dobiti. Zanimanje je vrlo cenjeno. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno 203 . Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji raĉunovoĊe koriste da bi realizovali ovu politiku (politiku raspodele). ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom. isplaćuje visoke dividende. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije. moramo formirati latentne rezerve. nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niţi teret. Ušteda znaĉi da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. Nećemo unapred ništa utvrditi. da bi smo smanjili poreski teret. dakle preduzeća će sve više paţnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju. moţemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom sluĉaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. ali da nikada ne plate više nego što moraju. onda ćemo im se prilagoditi. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. bilansna politika tu moţe dobiti dva zaduţenja. ne da bi prevarili drţavu. ne na naĉin da to predstavlja prekršaj. ne moţemo biti lošiji od njih. pominjala sam latentne rezerve. Ako ţelimo da idemo u razvoj firme. akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli. ne moţemo privući dodatni kapital.

koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednaĉenu dobit. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. Kako moţemo izvršiti odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode? Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. ali da bi smo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bi smo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda oznaĉava kao vrlo poţeljan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. Jednostavno nemate naĉina da dobit iskaţete niţom nego što je ostvarena i tada se moţe dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. ali tim novim latentnim rezervama moţda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razloţen i moraćete da iskaţete visoku dobit. Znaĉi ako firma ostvaruje visoke dobitke. ako nemate velike oscilacije dobiti. time što ćemo iskazati rezultat niţim nego što on zapravo jeste. Neću da mi direktor doĊe danas i kaţe: e znate ja hoću da naš finasijski poloţaj bude ovakav. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. izabraćemo metodu proseĉne cene. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niţi. Mogu 204 . izabraće okolnosti. ĉudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jaĉe izraţen. Israţivanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednaĉen iz perioda u period. Mi to ne zanmo. Vi moţete formirati nove latentne rezerve. ili će moţda podići poresku stopu. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike drţave. onda ćete morati iskazati ne samo taj visoki ostvareni dobitak. da imate u naped definisane ciljeve. nego ćete još morati da iskaţete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razloţile.smanjite. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. ako nam nude FIFO metodu i metodu proseĉne cene. I zato je jako vaţo da kod sprovoĊena bilansne plolitike da se on u napred planira. da imate jedan program. da li će ona zadrţati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. iskoristiću tu mogućnost. a ne manje vaţan cilj je odlaganje poreza na budućnost. zadrţani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. da li će moţda zadrţati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. a kada odreĊujem visinu rezervisanja u skladu sa naĉelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. Bilansna politika moţe doprineti tome da se poreski teret odloţi na buduće obraĉunske periode. Zašto je to poţeljan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. Koristićete sva dopuštena bilansno politiĉka sredstva da to ostvarite. Drugi mnogo dostupniji. Šta će drţava raditi. Da bi ste to mogli morali bi ste imati mnogo informacija.

Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. to je samo odraĊeno. sad ću vam reći pošaljem studente obiĉno ako se neko odluĉi da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo.da vam kaţem. cilj a neki put neki cilj ne moţete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. to je nešto što je dostupno svakome. naša firma ne moţe i zato je vaţno da unapred znate šta se oĉekuje. što god pitate poslovna tajna.. Ciljevi moraju biti unapred postavljeni da bi ste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadati. to ste morali da mi kaţete u junu.. firma treba da odluĉi o obimu informacija koje će biti prezentirane. i sa formalne i sa materijalne strane. specijalnim kreditorima. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustivo. Neka druga firma moţda moţe. ne moţe biti javna tajna. prema informacijama koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalnim investitoraima. Ili će na njih gledati kao na osobe ĉiji su interesi naruĉito u kratkom roku. Strašno je to što je to i danas. Kada je poĉeo proces uvoĊenja trţišnih kriterijuma u podruĉje finansiranja i nadam se da će taj proces biti nastavljen. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. Dakle ona ima potrebe da pruţi eksternim korisnicima informacije o sebi. Šta da se radi. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. sada ne moţemo ništa. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reĉ o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentiĉni sa interesima firme. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. ne moţete ni bilans da dobijete. ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada nauĉite. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priĉa. sve je stroga tajna. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. da vidite kako to izgleda. a to je moguće. To nije diplomski rad. zaposlenima. I danas kod nekih firmi. I onda mi doĊe student i kaţe rekli su mi da je to poslovna tajna. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u oĉima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. I ovde postoje neka dva koncepta. suprotni intreresima firme. nema šanse. Zato nemam veliki broj diplomskih. U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. Gotovo. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj moţe biti ostvaren. jednostavno mogućnosti firme. pa da će otuda izvući zakljuĉak da postoji potreba da se 205 .. odnosno kakvu bilansnu sliku ţelimo da bi smo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bi smo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo.

pa ako i ne platim. šta njega briga za moju firmu. on će lako da proda svoje akcije. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoroĉne interese. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pruţite što je moguće više inforamacija o firmi. poverioce zanima firma koja vraća dugove. sastavljaĉ mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni vaţne korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. Koji deo godišnjeg obraĉuna sluţi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. njegov problem. kaţem na dugi rok. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. pogledajte naše banke imaju veliki problem. vaţno je da ja kredit dobijem. neka mi da krediti iako nisam baš naruĉito dobar. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. odnosno beleţaka da bi smo te dodatne informacije objavili i uĉinili ih dostupnim eksternim korisnicima. jer je rizik ulaganja veliki. ništa više od toga. Da im ne uskraćujete informacije. da dugoroĉno radi. zaposlene zanima firma koja im obezbeĊuje sigurna radna mesta. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za objavljivanje zahteva na kraju svakog standarda. U koliko imate drugi. nema prećutkivanja. imaju relativno nizak stepen rašĉlanjavanja. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pruţite samo onoliko informacija koliko morate. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i drţava investitori. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoroĉno odrţanje preduzeća. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiĊu teškoće. I onda moţete oĉekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. Dakle interes svih je da privredu ĉine prave firme koje imaju budućnost. su identiĉni interesima firme. ali rećićete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiĊu. (mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. nemaju kome da odobre velike kredite. Šta ako ugase sve firme. Ovaj prvi koncept. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. drugaĉiji pristup. Investitore zanima firma ĉija vrednost stalno raste. Ako to radite onda moţete oĉekivati od vlasnika firme. Takav pristup danas ima sve manje pristalica.zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. I ako imate nameru da dugoroĉno vodite firmu. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traţi kosa vam se digne na glavi. Svaka firma pojedinaĉno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koji. Ako dugoroĉno odrţanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati). Kada radite dobro rećićete sve o svojoj firmi. ovo nije pristup koji bih vam 206 . Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. kome će davati pare. pristojne zarade. Dakle ako imate takav pristup.

stavljanjem na svoj sajt. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. ali da je to prolazna pojava u poslovnom ţivotu. i većina firmi to danas radi. naravno da je to predugo. Kada se neka informacija uskrati. i daju razliĉiti znaĉaj pojedinim informacijama. Uprava treba da vodi raĉuna koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. nije vaţno za nekog akcionara ili za neku banku. morate imati meru. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici ĉitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. opravdanje da informacija ne bude objavljena. A ako su rezultati loši. i i na taj naĉin ih uĉiniti dostupnim. a mi smo to prihvatili.preporuĉila. Moţete ih objaviti. Konfikt ciljeva bilansne politike i putevi njegovog rešavanja Dva razliĉita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on moţe biti u velikoj meri uslovljen ĉinjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju razliĉite informacione potrebe. Što je vaţno za mene kao upravu. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su vaţne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. Ali ono što im je vaţno moram reći. on samo kaţe da izveštaji moraju da budu objavljeni. postavlja se i pitanje vremena objavljivanja. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odliĉni i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. kupite naše akcije. MRS 1 ne odreĊuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. Uprava 207 . Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. Trenutak objavljivanja birate sami. onda ćete malo saĉekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kaţete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Kod politike objavljivanja. Krajnji rok odreĊuje MRS 1 koji kaţe da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. Kada je reĉ o drugom konceptu. Ali one nisu ni relevantne za to. pored obima pitanja informacija koje treba pruţiti u finansijskim izveštajima.

ako vi vaše pare uloţite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. Ako iskaţem visok profit. Ţelim da privuĉem dodatni kapital eksternih korisnika i ţelim da zadrţim dobar deo dobitka. ne dolazi u obzir. i imate problem. mi od toga ţivimo. Ako iskaţem loš. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom sluĉaju.moţe da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. šta će vam. radi razvoja. Uprava će moţda reći ţelimo da investiramo. rast vrednosti naših akcija. Pogledajte koliko razliĉitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. dobar finansijski poloţaj. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne ţelim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. pa da ja sada nemam bonus na koji inaĉe imam pravo. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Veliki akcionari će reĉi. da stvorimo priliku za nove zarade. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski poloţaj. dobrim ćemo predstaviti poloţaj rentabiliteta ili polititke. ja 208 . iskaţite što je moguće veću dobit. nas dividende ne interesuju.a ne dividenda kao prihod. Niţi nivo menadţmenta i srednji će reći iskaţite vi rezultat koji smo mi ostvarili. drţava kao fiskalni organ će reći. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskaţem finansijski poloţaj. to predstavlja znaĉajan prihod. Vlasnici će moţda reći. Ĉak ni meĊu vlasnicima neće biti saglasnosti. kakve dodatne rezerve. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da ţrtvujem neke druge ciljeve. Postoji nekoliko naĉina na koji moţete taj konflikt interesa razrešiti. da bude onakva kakva ja ţelim da me oni vide. Ja moram da napravim finansijski poloţaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. kako da ga oblikujem a da interesi većine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. gledaj kao sjajno izgledamo. Taj problem razliĉitosti interesa je tu. moţda ĉak i tri koji su vam jednako vaţni. Kako da napravim finansijski izveštaj. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobliĉavate rezultat. Poverioci će reći nemojte da investirate. Mali akcionari će reći (gledajte šta rade ovi u AranĊelovcu) mi hoćemo dividende. nas interesuje rast firme. Dakle. Da li moţete sve? Teško. morate napraviti kompromis ciljeva. Uprava će gledati da iskaţe manji rezultat da bi platila manji porez. ali u ovom trenutku meni je vaţno da investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. Iskaţite ceo ostvareni rezultat i platite porez. U koliko imate dva cilja. akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. Pa da kaţemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. formiranja latentnih rezervi. ne moţete ih zanemariti. što je moguće niţu dobit. mi hoćemo visoke dividende. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. a vi ţelite da zadovoljite interese nekih od grupa.

niţi menaţeri imaju pravo-izvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. decembar 2004. Prošli puta sam poĉela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. A sukob izmeĊu drţave i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. Kada banka odluĉuje da li će odobriti kredti ili ne. ali pruţene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. Znaĉi iz tih razloga ne moţe biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje riziĉno. Vaţno bi bilo da znate koje mogućnosti menadţmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobliĉavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno-politiĉkim ciljevima. 16. Dramatiĉnih uobliĉavanja u principu ne moţe biti mnogo. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji uĉestvuju u kreiranju BP. to nije odluka koja samo njega pogaĊa. koje sadrţe finansijski izveštaji. Jedan za eksterne.pravim kompromis. ali ja ţelim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. a ja sam ostvarila veći profit. hoću da vi iskaţete taĉno profit koji je ostvaren. A u kreiranju bilansne politike uĉestvuje menadţment preduzeća i raĉunovoĊe. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje 209 . u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. da bi se ta slika prilagodila poslovno-politiĉkim ciljevima. Draţava je rekla moţete vi tamo da raĉunate šta god hoćete ali kada je reĉ o porezu to ćete uraditi onako kao ja kaţem i napravićete poseban poreski bilans. drugi za interne korisnike. Ĉetvrtak. Dakle kada neki investitor odluĉuje da li će uloţiti ili neće uloţiti u neku firmu. Interni menaţeri. su po preduzeće ozbiljne. ima posledice i po firmu koja je kredit traţila. i taj deo je vaţan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikaţete niţi rezultat i da onda kaţete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. to je odluka koja pogaĊa firmu o kojoj je reĉ. a za potrebe nagraĊivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. šta me briga za vašu bilansnu politiku. Ta rasprava moţe biti završena tako što će biti reĉeno.

Ne bi bilo razumno da BP vode svi. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. To ih zanima. donošenjem nekih strateških odluka. povereno je menadţmentu. Imamo jedan jedini. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. raĉunovoĊe ne definišu strategiju. tj.ciljeve BP (na primer. ili da jedan od njih predloţi a ostali usvoje predloţenu BP. moguće izgleda tako i tako. ali šta je uprava to se razlikuje. ona je znaĉajna zbog toga što biraju najadekvatnije instrumente za sprovodjenje ciljeva. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. dakle. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. uvek moramo reći za koju pravnu formu to vaţi. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog raĉunovoĊu. jer dobar raĉunovoĊa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. imate situaciju da većina ortaka. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uloţili svoj kapital. i koji će svom raĉunovoĊi reći. Nadzorni odbor je. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. da kada ĉitaju finansijske izveštaje uoĉe uticaj mera bilansne politike. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo. Jer tu nema pravila. Kada je reĉ o ortačkom društvu. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. Ta uprava firme će definisati ciljeve. 210 . Kod društava kapitala. jer vlasnici obiĉno ne upravljaju neposredno (menadţment firme – upravljaĉka i vlasniĉka funkcija su razdvojene). ili svi rade u firmi. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. Generalno. naravno. to onda moţe svako. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. Niko vam ne moţe reći. u preduzeću. u datom trenutku naviše odgovara. Znaĉi. Znaĉi on je taj koji kreira BP. Iako je uloga raĉunovodje podredjena menadţmentu. slušaj. vlasnik je nosilac BP. sprovode zadate ciljeve. organ vlasnika. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. pošto u ortaĉkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. Time se postiţu uštede kako u vremenu tako i u naporu. RaĉunovoĊe. da sprovode bilansnu politiku. to je uprava. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. menadţment moţe da kaţe mi ţelimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-politiĉkih ciljeva). Kod inokosnog preduzeća. onda je vaţno da je raĉunovoĊa dobar. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. ali upravljanje preduzećem. Znaĉi. Oni utiĉu na poslovanje preduzeća. Ali kada imate mogućnost da izmeĊu više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi.

o ĉemu moramo voditi raĉuna kada moramo da utiĉemo i na izgled i na sadrţinu finanijskih izveštaja? Postoje znaĉajna ograniĉenja u voĊenju bilansne poltike. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. bez obzira na to što naĉelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. godišnji obraĉun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. Znaĉi. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljuĉaka i podnosi ih nadzornom odboru. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto naĉelo realizacije. koliki je neraspodeljeni dobitak) i moţe vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. b) kod A. odnosno rashod. 211 . koliko ide u rezerve. Ako MRS 21 kaţe da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod.D. Ta ograniĉenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati.o. preioda u kome su nastale. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu.o. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. ako za bilansiranje nekog dogaĊaja postoji poseban standard. skupština vlasnika je ta koja potvrĊuje godišnji obraĉun. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuţe i da traţe nadoknadu) Dopustivost bilansne politike Koja su to ograniĉenja koja se pri sprovoĊenju bilansne politike javljaju? Znaĉi. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obraĉuna. Znaĉi. – nosioci su skupština akcionara. nego da primenite rešenja koja su sadrţana u MRS 21. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obraĉun menja. jer ima mogućnost da traţi izmenu sadrţaja godišnjeg obraĉuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obraĉun. uprava i nadzorni organ. postoji MRS 21 koji se naziva ''efekti promena stranih valuta'' i vi ste duţni.a) kod D. Na tim pravilima izraĊeni su standardi. Ako ne postoji poseban standard za dogaĊaje koje bilansirate. znaĉi. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obraĉuna. a nije naplaćena. Znaĉi on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obraĉun ili ne.O. kod d. onda ćete poći od pravila sadrţanih u konceptualnom okviru. PotvrĊivanje godišnjeg obraĉuna prepušteno je skupštini vlasnika. Ako na primer. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaţe MRS 21.O. imate kursne razlike. vi ćete pri bilansiranju koristiti naĉine bilansiranja koji su definisani tim standardom. Skupština akcionara odluĉuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. Kada se.

Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će 212 . To naĉelo traţi da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane naĉine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obraĉunsih perioda. Bilansna politika se. smatra se da će niţim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se drţite. linearnu metodu – jeste ona dopuštena.Ako nam se ovako postave stvari. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša ţelja da vi u toj godini iskaţete veću dobit nego što je ostvarena. ona vam ove godine jako odgovara. degresivnu metodu. Prekršite li pravilo ili standard. Da bi ste promenili. smatrate da će vam pomoći da odloţite porez na buduće obraĉunske periode. kada ste jednom izabrali odreĊeno pravilo za procenjivanje. Jer ako postoji veliki broj prava izbora. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuĊenih opcija izabrali. Ne moţete iduće godine doneti drugo rešenje. Već u 2004. Dakle. ma gde ona bila. kada se u samom standardu za bilansiranje odreĊenog dogaĊaja nude opcije (moţete uraditi ovo ili ovo). dakle. I to je prostor koji bilansista moţe da koristi. zbog toga što preduzeća posluju pod razliĉitim uslovima. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. onda se stepen harmonizacije smanjuje. već tada kaţete ovaj cilj se moţe realizovati dopustivim sredstvima. ja ne oĉekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. Zato će u MRS ostati samo one opcije ĉije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. onda se ne moţe pruţati previše prava izbora. i doneto 5 potpuno novih. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obraĉun. Znaĉi. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. vi ste naĉinili bilansni delikt. ali ne moţete menjati). bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. logiĉno je pitanje gde je bilansna politika? Šta moţemo uraditi? Prostor za sprovoĊenje bilansne politike postoji u onim sluĉajevima. Dakle. Dakle poštovanje naĉela stalnosti je drugi ograniĉavajući faktor u voĊenju bilansne politike. Znaĉi. budu meĊusobno uporedivi. mora kretati u tom prostoru koji je odreĊen standardima i naĉelima. ovaj ne moţe pa stoga ne moţe ni biti cilj bilansne politike. Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. izmenjeno je 13 MRS. i ni jedno pravilo. veĉ u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi raĉuna o ograniĉenjima koja bilansna politika ima. Drgo ograniĉenje koje bilansista ima nalazi se u okviru naĉela kontinuiteta (prvo je vezano za ĉinjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen raĉunovoĊama odreĊena zakonom i MRS). Zato je jako vaţno da kada se utvrĊuju ciljevi. To ne treba da nas ĉudi. kada standard ostavlja pravo izbora. na primer. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju odreĊenih prava izbora. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u budućnosti biti širi ili uţi? Ja procenjujem da će doći do suţavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude voĊena.

jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. kljuĉna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoraĉiti granice koje bilansna politika ima. To su shvatili i u komitetu. Ona bira ciljeve. kaţete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. ne plaća se akcijama. Postoji nekoliko klasifikacija: 213 . koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. a to znaĉi iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. Priĉala sam vam o bilansiranju dogaĊaja koji se dogaĊaju u najvećem broju preduzeća. mnogo je vaţno da nauĉite pravila.doprineti realizaciji ciljeva finansijskog izveštavanja. ali visina obaveze zavisi od trţišne vrednosti akcija. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. izbor instrumenata. ali ni iz daleka to nisu svi dogaĊaji sa kojima ćete se vi sresti. Nikada vam nisam priĉala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. kada odreĊujem visinu obaveze prema dobavljaĉima u broju mojih akcija). Zato ne oĉekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. To su tri kljuĉna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. morate radi njihovog lakšeg izuĉavanja ozvršiti odreĊene klasifikacije. Ja zato insistiram na pravilima. A taktiku bilansiranja. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. morate se naoruţati sa jako puno znanja. vrši raĉunovoĊa. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo dogaĊaja o kojima niste ĉuli. onda to nije dobro. A samo zato što nije moguće da vas nauĉimo svim dogaĊajima. MRS su jako komplikovano štivo. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. na primer. Ako vi. U tom dodatku se objašnjava naĉin na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadrţani. i uvek kada je tako. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. Dakle. pri voĊenju bilansne politike. Jer u tom sluĉaju nije reĉ o bilansnoj politici. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa ĉuli. (znaĉi koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta ţelite da postignete). pa su novi standardi iz 2004. to je onda nešto sasvim drugo.

instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. taĉnije prema tome kada te instrumente primenjujete. već samo rezultat. Ako se polazi od raspoloţivosti. kada je dan bilansa prošao. Utoliko nam je izbor teţi. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. Ako hoćete znaĉajne intervencije. da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. jedini naĉin da se utiĉe na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu dogaĊaji koji će bilansnu sliku promeniti u ţeljenom pravcu). Ovo znaĉi da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP.1. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar još jedan instrument. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. 2. jer tu ograniĉenja nema. I što je god uţi prostor za sprovoĊenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa''. ali istovremeno i na finansijski poloţaj. dakle.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. Prema tome kako utiču na godišnji obračun. Ove instrumente mi najĉešće koristimo kada ţelimo da menjamo rezultat. Jedan instrument oznaĉavamo kao bilansno-taktiĉki.12. moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski poloţaj. to znaĉi da će sa protokom vremena na znaĉaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znaĉi. onda moramo prihvatiti ĉinjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski poloţaj. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktiĉkim. Naime. Jer. Prema vremenu korišćenja.na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31. 3. Postoje. Ako hoćemo da menjamo rezultat. ja mogu da prodam robu brţe ili sporije. sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe . onda se taj instrument smatra determinisanim. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima ţelimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. jer moţda ne bi smo hteli da menjamo finansijski poloţaj. govorimo o determinisanim instrumentima. Znaĉi kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. ali to ne moţe. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. moţemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo 214 . Pošto se broj opcija u MRS smanjuje. biramo izmeĊu makar dva. vaše mogućnosti da bitno utiĉete na iskazani finansijski poloţaj i rentabilitet su jako skromni. to mora biti poznato pre dana bilansa. Zato se sa pravom istiĉe. Dakle. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. pošto se sve manje moţe bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom dogaĊaja koji su nastali. na koji aspekt finansijskih izveštaja utiĉu. Ja tu ništa ne mogu. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. i bilans stanja i bilans uspeha. to nije kaţnjivo. da ţurim sa naplatom ili ne. 4.

Samo taj motiv daje tim dogaĊajima karakter mera bilansne politike. nego zato što hoću da posledice tog dogaĊaja promene moj finansijski poloţaj. Hoću da kaţem da nisu to nikakvi posebni dogaĊaji. ţelim da imamo što više gotovine na raĉunu na kraju godine. onda je to mera bilansne politike. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikaţem povoljniji rezultat. to su poslovi koje vi radite uobiĉajeno (na primer. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadrţinu tog finansijskog izveštaja. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni poloţaj. ja nešto radim. na primer. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraţivanja. ja ne mogu da kaţem da sam time odredila samo formu.sadržinu bilansa. Za razliku od njih. u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas oĉekuje. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni dogaĊaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiĉe na bilansnu sliku. Dakle ako kaţem bilans će izgledati ovako. Dakle. Instrumenti pre dana bilansa Za njima se poseţe u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviĊeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. kad god sam iz kratkoroĉnog kredita finansirala potrebu koja je dugoroĉna). Tada moţete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. mere nakon dana bilansa 215 . biće u formi liste. Ali ako se na to odluĉim zato što hoću da prikaţem bolji finansijski poloţaj. znaĉi ako je to moj motiv. ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobiĉajeni dogaĊaj u poslovanju. i zbog toga jurite naplatu. ja uobiĉajeno traţim da mi se uradi konverzija kratkoroĉnog u dugoroĉni kredit. vi istovremeno odreĊujete i sadrţinu. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost. Ono što je vaţno znati je da se merama pre dana bilansa moţe uticati samo na finansijski poloţaj. ima karakter bilansne mere. a drugi preteţno na sadrţinu (preteţno ali ne iskljuĉivo!). jer kada vi odreĊujete formu. ili moj rentabilitetni poloţaj onako kako to odgovara mojim poslovno-politiĉkim ciljevima. zato što vam trebaju pare. Ova podela je priliĉno uslovna. ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva. ili i na finansijski i na prinosni poloţaj. Znaĉi. Suština ove podele je da ukaţe samo na to da neki instrumenti deluju preteţno na formu. (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika. reĉ je o dogaĊajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni poloţaj. i sadrţaće ove bilansne pozicije. onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala.

c) ako se se uradi konverzija kratkoroĉnih u dugoroĉne obaveze. zavisi od toga šta je cilj. a posledica toga je smanjenje kratkoroĉnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. Ovako popravljamo finansijski poloţaj jer povećavamo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja. Moći ćete onda moţda da isplatite neke dugoroĉne obaveze koje imate. ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer. e) moţete emitovati i novo kolo akcija. moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaţe (do posle dana bilansa. kako se moţe povećati uĉešće dugoroĉnih izvora? Ili konverzijom krakoroĉnih u dugoroĉne ili likvidiracijom kratkoroĉnih obaveza. i povećaćete sopostveni kapital. i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. Firma se smatra sigurnijom ako je uĉešće dugoroĉnih izvora veće. Jer. a to povlaĉi i smanjenje obaveza prema dobavljaĉima. povećava se uĉešće dugoroĉnih izvora u ukupnim izvorima. što ukazuje na sigurnost firme. 216 . dakle na kupovinu. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog poloţaja.uvek utiĉu i na prinosni i na finansijski poloţaj. ukoliko se se ţeli menjati samo finansijski poloţaj. dobija se više gotovine. ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. d) moţe se uraditi konverzija dugoroĉnih kredita u kapital. ali saĉekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski poloţaj). odnosno solventnosti. trudićete se da predstavite solidan finansijski poloţaj. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza. i da na taj naĉin opet poravite finansijsku strukturu. Tako ćete dobiti likvidna sredstva. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja. moţete imati sve pripremljeno. sa jedne strane. 1. što povlaĉi i smanjenje zaliha. Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital. 2. postiţemo isti cilj. Pošto svaka od ovih mera traţi vreme. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog poloţaja koliko je od ukupnih izvora dugoroĉnog karaktera. pri istim dugoroĉnim izvorima biti veći. mogu se na primer: a) smanjiti nabavke. ne vrši se isplata obaveza. to se moţe postići samo merama pre dana bilansa. tj. Dakle. samim tim je i brţa isplata kratkoroĉnih obaveza. povećavate sopstveni kapital. Jasno je zašto neko ţeli da poboljša svoj finansijski poloţaj. b) ili se moţe intenzivirati naplata potraţivanja. ako ţelite da ubedite akcionare da ne traţe dividende. Ukoliko ţelite da privuĉete dodatni kapital iz eksternih izvora. Naravno. u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski poloţaj. traţiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. i time će neto obrtni fond. ĉak ni onih koje je moguće isplatiti. sa druge. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog poloţaja upravo odnos izmeĊu pozajmljenog i sopstvenog kapitala). da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlaţu prevelikom riziku ako ulaţu sredstva u vašu firmu. moţete malo pokvariti finansijski poloţaj.

a vi na 6 meseci imate 300.Ako je cilj uticanje na visinu razultata. prvo. Naravno treba imati u vidu da se time utiĉe i na finansijski poloţaj. U meĊuvremenu je došlo do rasta cena na trţištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. Ako bude još 300. zbog toga što su trţišne cene iznad planskih. i verovatno će takve i ostati. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni. reklamnom kampanjom. Prema tome.000 profita. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva.''al o tome neka misle komercijalisti. ako ţelimo viši rezultat. najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i poĉećete sa degresivnim otpisivanjem. sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda. spuštanjem ĉak cena ako su previsoke. Nećemo mi kao raĉunovoĊe i finansijeri o tome da mislimo''). d) Ako ţelite da popravite rezultat. To prekoraĉenje će anulirati ono prethodno sniţenje. nabavkom uticali na to da vam proseĉna cena po kojoj obraĉunavate trošak materijala bude viša. To jednostavno nije moguće. koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niţi. Sada će se. to je u stvari proseĉna cena iz ranijeg perioda. I kako nabavka materijala po višim cenama moţe da utiĉe na rezultat ove godine. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate. nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400. ali ja ću sad da kupim. odloţićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno. razlikuju se mere pre dana bilansa. mislite li da imate profit od 1. dakle. ako svaka ta prodaja donosi dobitak.. to je njihov posao. reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama. jer se ţeli izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. a mi hoćemo da iskaţemo niţi rezultat. Ili nećemo da je rashodujemo. cilj da imate 1. i imate sniţenje. još pre decembra. ali trebaće mi posle dana bilansa. Ţelite li da smanjite rezultat. šta mogu da uradim. Trţišne cene su već iznad. Tada vam niko ne moţe reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat.. a) Ako vam je na primer.000. javiti prekoraĉenje.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Da na razliĉite naĉine povećate obim prodaje (unapreĊivanjem kanala prodaje. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka. Ako ja hoću da pokvarim svoj poloţaj. negde u oktobru. Znaĉi morate. Ostavićemo je za narednu godinu. raditi ubrzano na prodaji. Mogu da uĊem u nove nabavke. Kada trošite materijal u decembru. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i 217 . odnosno. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili.000.000 u drugoj polovini.000. Vi ste. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka. Naravno.000 din profita na kraju godine.

Bilansista nema pravo da vrši dublje rašĉlanjavanje odreĊene pozicije ili da saţima odreĊene pozicije. Sastavljaĉi finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. To ne moţe!). Naš zakon kaţe: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. iskazaćete na naĉin na koji je to predviĊeno datom bilansnom šemom. Te mogućnosti su. naravno. Instrumenti nakon dana bilansa Kada proĊe 31. Moţe se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. Bilans se moţe iskazivati u formi konta ili formi liste. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija.smanjenje rezultat. Ono što imate u bilansu. Na formu se moţe uticati na nekoliko naĉina. Jedini deo godišnjeg obraĉuna gde bilansista ima mogućnosti da utiĉe na formu. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadrţine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadrţinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski poloţaj ili i finansijski i prinosni poloţaj. a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS. je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. instrumentima kojima utiĉem na sadrţinu nakon dana bilansa. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni dogaĊaji. uvek se menja i finansijski i prinosni poloţaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski poloţaj – htela bi da promenim finansijski poloţaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. To je prednost ovih mera. dosta skromnije. a utiĉe se na rezultat. decembra. ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaţe politika iskrenosti preduzeća. već ostaje samo mogućnost da se odluĉuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskaţu posledice onih dogaĊaja koji su nastali do 31. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) 218 . Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utiĉete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrţi minimum i maksimum rašĉlanjavanja istovremeno.

Znaĉi kada se uradi inventar imovine. ali su mere BP koje su poznate unapred. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izraĉunali visinu troškova. Dajete samo ono što morate. i kada se izdvoji ili oznaĉi imovina kod koje je stvarna vrednost niţa od tekuće trţišne vrednosti. Znaĉi postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. pruţanjem (putem njega) više ili manje informacija. malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim. ili dajete više od onoga što se decidirano traţi u standardima. Moţemo reći: ''u toku godine vi samo knjiţite koliĉinski troškove materijala. kaţete mi smo to znali i ranije. Sve informacije u tom izveštaju podleţu principima jasnosti i istinitosti. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan naĉin uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. tu politiku ĉak moramo i objaviti. Da taj izbor nismo napravili. ali nije netaĉna ĉinjenica da se o tome odluĉuje na kraju godine. u pravu ste i vi. metode obraĉuna troškova disponiranih zaliha. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. predstavljaju takoĊe jedan od naĉina da se utiĉe na formu bilasnsa.. Sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. onda na kraju godine vršim otpisivanje.. To isto vaţi i za zalihe. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. potpunosti ĉak i uporedivosti (jer to moţe biti jako korisno).ili politika diskrecije. odnosno ĉija primena teĉe tokom ĉitave godine-znaĉi na kraju godine ja radim samo konaĉan obraĉun amortizacije. vaţe i za izveštaj uprave. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. kada se ustanovi stvarno stanje. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obraĉun. recimo. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. Kako? Tako što će otpisani iznos biti. dakle mi već na poĉetku godine moramo znati koja se metoda koristi. ali meseĉne otpise knjiţim tokom ĉitave godine. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo drţati u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. recimo naĉin otpisivanja stalne imovine. U svari. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. I to je takoĊe predmet bilansne politike. realizujete zadatak koji vam je dat. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pruţiti. I ono naĉelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre.Sve ove mere utiĉu i na finansijski i na prinosni poloţaj preduzeća.'' Ali mi kada napravimo izbor. sliĉno kao i kod prethodno navedenog naĉina. odnosno zakonskim propisim. da li mi o tome odluĉujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. mi tada formulišemo našu raĉunovodstvenu politiku. Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. u skladu sa naĉelom impariteta. Znaĉi ako imamo obezvreĊene zalihe 219 .

Jer to su dva opreĉna zahteva. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskaţem da je potrošeno manje. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. A da bih smanjila rashode. na primer. Kaţete. Ako uzmem najniţu moguću trţišnu cenu. ili ću uzeti trţišnu cenu koja je malo viša. izvršiću formiranje latentnih rezervi. Odnos izmeĎu računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. tj. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. Vrlo ĉesto se koristi mnoţina. Pa se govori o RP stalne imovine. Znaĉi ako vam neko kaţe hoću i visok rezultat i hoću da finansijski poloţaj bude loš-to ne moţe! Meni bi jako odgovaralo da iskaţem dobar rezultat. Kod otpisa potraţivanja. ako ja hoću da iskaţem veći rezultat. jer je finansijski poloţaj loš. a imovina sve manja). o RP kod potraţivanja. pravila. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. sprovodim i bilansnu politiku. ja moram da smanjim rashode. Formiranjem rezervisanja. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. ali neću isplatiti dividende. i istovremeno iskazujem niţi rezultat. Jer. ostaje mi u bilansu stanja više). ili taĉno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatiti (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. moram ostaviti veću vrednost imovine. Znaĉi. o RP kod HOV i sliĉno. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (taĉnije. smanjujemo rezultat. ili jedno od drugog širi pojam? Raĉunovodstvena politika predstavlja skup mera. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju raĉunovodstvenu politiku. Znaĉi. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. da li ću uzeti najniţu moguću trţišnu prodajnu cenu za bilansiranje. Otpisujem malo više. I vidite kolizije: hoću da prikaţem manji rezultat da bih platila manji porez. koje takoĊe vršim na kraju godine. i povećavamo naše obaveze. finansijski poloţaj firme se kvari). o RP koja se primenjuje kod zaliha. Naţalost. u ţeljenom pravcu utiĉe) i finansijski poloţaj i finansijski rezultat. svaka firma ima svoju raĉunovodstvenu politiku. finansijski poloţaj kvarim.materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvreĊenje. i kaţe raĉunovodstvene politike. a istovremeno kvarim svoj finansijski poloţaj. primenjujem funkcionalnu 220 . finasijski poloţaj će biti bolji. a zbog toga će naš finansijski poloţaj biti slabiji (ĉim se povećavaju obaveze. A kakav će biti poloţaj ako iskaţemo veću imovinu? Pri istim obavezama. konvencija. Ako iskaţem veće rashode. ili malo manje.

Subota (radna). kojima vi pre dana bilansa. ali procenite da vam finansijski poloţaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. ali ne piše taĉan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. niti će ih ikada biti. voditi. izveštaj o raspodeli dobitka. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadrţani u RP. Znaĉi o ĉemu taj izveštaj treba da izveštava. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. Tako da je BP. pored BS i BU. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za odreĊenu BP. Ali vaš bilans (godišnji obraĉun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. U pitanju jesu dve ĉvrsto povezane politike. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. kako se kod nas zvao. decembar 2004 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treći izveštaj koje sastavljaju društva kapitala. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. linearnu metodu za graĊevinske objekte. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. Ovaj izveštaj zamenio je izveštaj koji se ranije zvao izveštaj o zadržanoj dobiti ili. tamo ĉak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. otvarati. u stvari on će vam dati objašnjenje zbog ĉega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. koje promene treba da ĉine taj izveštaj? Promene koje se dešavaju na SK. i nakon dana bilansa moţete uticati i na sadrţinu i na formu godišnjeg obraĉuna. Ovaj izveštaj za razliku od ostalih izveštaja koji ĉine godišnji obraĉun namenjen je vlasnicima. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. Ĉak će biti reĉeno koristiće se ta i ta metoda. ili malo naviše. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. da utiĉete na visinu rezultata i na finansijski poloţaj. a one jesu mere BP. Tih mera u RP uopšte nema. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla oznaĉiti kao deo BP. U RP piše. Znaĉi vaše RP odreĊujuće utiĉu to kako će izgledati vaš bilans. Znaĉi. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. potraţivanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. delimo u dve grupe: 221 . Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. I koji je namenjen vlasnicima. ali pri ĉemu je RP u funkciji BP. 18. vi poštujete vašu RP. ali vama je opet ostao odreĊeni prostor u kom vi moţete odmeravanjem rezervisanja malo naniţe.metodu za transportna sredstva. ali vi na dan bilansa odreĊujete koji je to iznos moguće naplate.

nego se taĉno zna kada i koji prihod moţe. To znaĉi da će do smanjenja doći usled pokrića gubitka. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlaĉenja kapitala. a rashoi ga smanjuju. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija i uz to se vrši smanjenje nominalne vrednosti. Primera radi: ako neko naše preduzeće ima recimo znaĉajno uĉešće od 40% u nekoj stranoj firmi. Imaćete pozitivnu kursnu razliku. jer ste i u junu radili kursiranje. odnosno da smanji SK ako je rashod. Smanjenja OK nastaju otkupom i poništenjem sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. Pošto je uĉešće deo vašeg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS 21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod 222 . dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi.1. vi ste prošlo kursiranje radili kao 31. Znaĉi to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeća. sada radite ponovo kursiranje i kurs je iznad onoga koji je bio u junu. ako je ta firma u EU. promene koje nastaju iz poslovanja . jer je uĉešće dugoroĉna kategorija. da utiĉe na dobit. Sećate se svaki dobitak povećava SK. to uĉešće ce u našoj firmi biti iskazano u eurima. kursne razlike .12 prošle godine. tada kursna razlika koja se na to uĉešće odnosi. Zašto? Zato što su dividende deo dobitka. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. a dobitak je deo SK. neće biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda već će biti tretirana kao promena visine SK. umesto kroz BU. Znaĉi ne bilo koji. ako je prihod. Dakle kada isplatite dividende to će imati za posledicu smanjenje SK.to su promene usled kojih se kapital uvećava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruţenja u preduzeće. ili pak usled odliva kapitala u okruţenje u preduzeće.ali kada kaţemo kursne razlike nemojte tu stati. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. Jer je prema MRS 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. ili saţimanje akcija. To uĉešće koje je iskazano u eurima mora na dan bilansa da se kursira. Povećanje ili smanjenje koje nastaje usled pojave prihoda i rashoda koji se neposredno obuhvataju preko kapitala. To su taĉno odredjeni prihodi i rashodi. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu uĉešća koje imate u stranoj firmi i koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. To će biti iskazano kao nabavna vrednost ako je većinsko uĉešće. pa da kroz dobit utiĉe na SK. I sada ovde imamo nešto što do sada nismo radili. ili metodi udela ako je znaĉajno. Znaĉi toliko smo morali da uloţimo hiljada ili miliona eura da bi smo to uĉešće ostvarili. Poštoje promene koje prema MRS ne idu u BU već prihodi se odmah pripisuju kapitalu. I naravno tu imamo povećanje SK koje nastaje kada preduzeće ostvari dobitak. odnosno SK će biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrţali u vidu rezervi. znaĉi da se dovede na dnevnu vrednost. odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. moţe da to preskoĉi i direktno utiĉe na SK i povećava SK. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika . ako je equity metoda.kaţemo iz internih izvora. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda i rashoda: 1. 2.

ovog perioda. A ako bi se dogodilo da trţišne vrednosti padaju. nego da iskaţete tu kursnu razliku kao povećanje SK. i naravno u okviru SK. to moţe dovesti do subjektivnih procena. Znaĉi u BS u okviru SK imaćete prihode od revalorizacije koje će poštojati sve dok je trţišna vrednost veća od vrednosti u knjigama.znaĉi one koje sam malo pre objašnjavala. ako nju uporedite sa tekućom trţišnom vrednošću i ako trţišna vrednost bude niţa tada smanjujete vrednost imovine na niţu fer vrednost i smanjujete onu revalorizaciju koju ste prošle godine prikazali. znaĉi to nije više nabavna vrednost. Znaĉi bila pi povećana vrednost imovine na dnevnu vrednost i bio bi podignut kapital. to je revalorizovana vrednost iz prošle godine umanjena za amortizaciju. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. висину нето добитка или губитка текућег периода. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine i po osnovu revalorizacije imovine. Znaĉi ona uopšte nece ići kroz BU kao prihod. I onda će se svake godine povećavati. vi ćete gubitke. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izveštaja. pa sliĉno sredstvo… znaĉi ĉim nema tog ĉvrstog uporišta. odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene i fer vrednosti vaše stalne imovine. Koje informacije izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu treba da pruži • 1. ako nema trţišne vrednosti. onda bi se za iznos razlike smanjili SK. prihode od revalorizacije i ti prihodi bi bili iskazani kao povećanje kapitala. • 2. imajući u vidu da sastavljaĉ finansijskih izveštaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. Na taj naĉin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. MRS 16 koji se bavi nepokretnostima. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала . nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. Problem koji se javlja kod ovog postupka je što je jako teško utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzeće raspolaţe i što poštoji opasnost od uvodjenja priliĉne doze subjektivizma u finansijske izveštaje. znaĉi ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod i povećate rezultat. da pad bude takav da potrošite sve ranija povećanja. opremom i postrojenjima. 2. 223 . preduzeće bi imalo tzv. Ako se preduzeće opredeli za korišćenje ovog alternativnog postupka onda će na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju i trţišne vrednosti te imovine na dan bilansa. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. već će povećati uĉešće i povećati SK. znaĉi kada poredite vrednost u knjigama. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. I sve dok ne potrošite tu revalorizaciju. iskazuju u svojim fer vrednostima. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vaše stalne imovine. Ako bi se dogodilo da je trţišna vrednost iznad. vrednost uĉešća bi bila smanjena i smanjen SK.

износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике ako promenite RP i predjete recimo sa FIFO metode na proseĉnu cenu kod obraĉuna troškova zaliha. 224 . износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака . Ta greška je otkrivena ove godine u junu. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала . Znaĉi on ne nalaţe da izveštaji moraju izgledati ovako ili onako.koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ne napravimo grešku to ne znaĉi da se greška nikada ne napravi. To je dovelo. za taj period.kako izveštaj izgleda MRS-1 nudi 2 forme izveštaja o promenama na SK. MRS 8 traţi da se takva greška ispravi. износ исплаћених дивиденди и • 6.• 3. Poštoji poseban standard koji se bavi naĉinom na koji se fundementalne greške ispravljaju. a napravljena je prošle godine. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrţe. to će imati uticaja na visinu troškova zaliha i na vrednost zaliha.dakle razlike izmedju ovih prihoda i rashoda • 4. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vršite obraĉun po ovoj metnodi. on kaţe moguće je da izveštaj ovako izgleda. Forma izveštaja . • 5. Kada se takva greška otkrije. pri ĉemu se pod fundementalnom greškom podrazumeva greška koja je dovela do netaĉnog iskazivanja. A pošto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda će ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. Dakle za efekat greške biće promenjen neto dobitak prethodne godine. rezultata i neto imovine odredjenog obraĉunskog perioda. Zašto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuće poslovne godine. znaĉi vi ćete promeniti rezultat prethodne godine da bi ste mogli da izvršite uporedjenje. ali do znaĉajne mere. recimo tretirali ste kao rashod nešto što je trebalo tretirati kao sredstvo. MRS 1 u takvim situacijama zahteva da izraĉunate efekte promene ove RP i da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. Znaĉi vi ćete reći: da smo i prošle godine primenili ovu RP rezultat bi bio ovoliki. do smanjenog rezultata i svojstveno tome iskazivanja niţe imovine.

резерве. Емисија Салдо на дан 31. Резерве Задржан а. год. dividende. 02.12. a kolike su 2003.12. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002.2003.2002 godine. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2003. 2003 Акцијски капитал Емисиона Ревалор. a drugoj su promene u tekućoj godini da bi se ne samo visina kapitala.2002. manjak revalorizacije. znaĉi izveštaj sadrţi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini. emisiju i pokazuje saldo na dan 31. 225 . višak revalorizacije. Šta je saldo na dan 31. Капитала Салдо на дан 31. pokazuje sve promene kapitala u 2002. nego i visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. 12. kolika je emisija bila u 2002 i da li je bilo. I ovo su sada potpune iste kolone: višak revalorizacije. kursne razlike. Znaĉi vi ovde moţete videti kolike su dividende bile 2002. Pa pogledajte prvi deo.12. Znaĉi mi u u 2003 godini startujemo sa SK koji je posatojao 31. neto dobit perioda.2002? to je poĉetno stanje za 2003 godinu. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31.12. neto dobit period. Znaĉi pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u RP. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj. добит Укупно Форма 1: Sećate se da svaki izveštaj mora da ima uporedne podatke. Znaĉi moţete za svaki element vršiti uporedjenje. Емисија акциј. on zapravo se odnosi na 2002 godninu.2002.Опис Салдо 31. a mi sada sastavljamo izveštaj za 2003. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU. kolika je emisija i da li je bilo u 2003. znaĉi poĉinje od poĉetka 2002 i dolazi do kraja 2002.12. Znaĉi i ovaj izveštaj ponudiće podatke za prethodnu godinu i indentiĉne podatke za tekuću poslovnu godinu da bi onaj koji ĉita doneo ispravne odluke.12.год. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaćeni BU. po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. manjak revalorizacije. a kakav u tekućoj godini.

Imate znaĉi sada iste podatke za 2003. jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplaćujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. dobit tekuće godine i imate stanje 31.12. Стање 31.2002. напомена Акцијски капитал Резерве Задржанад обит Укупно Forma 2 je kraća. Znaĉi pogledajte ovde. ni kursnih razlika.12. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. 226 . Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. 2002. onda stoji napomena i u toj napomeni stoji kolike su bile prošle godine. ni prihoda od revalorizacije.2002. I biće sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuće godine prenet na pozicije rezerve.godine. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izveštaj sadrţi? One se daju u napomenama uz finansijske izveštaje. 2002. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. onda je opet u beleškama objašnjeno koliko je ta promena za tekući period. kolike su bile ove godine. Zatim imamo dividendu. Ovaj izveštaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital. 2003. Нова емисија Нето добит текуће год. odnosno prenos na? To moţe da vas na trenutak zbuni. Znaĉi u sopstvenim beleškama se daju. Šta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje.12. godinu i dividenda u 2002. Dividenda uvek ide sa godinu dana zakašnjenja imajuci u vidu da se vrši najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrši u narednoj godini. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih grešaka. isto se polazi od salda 31.Форма 2 МРС Позиција Салдо 31. znaĉi revalorizaciona rezerva. znaĉi tamo gde u SK kaţe revalorizacija.12. Пренос са/на Дивиденде за 2003. godini. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. nova emisija.12. nego one koje nastaju po osnovu dobitka i emisije akcija. Znaĉi sopstvene beleške su vezane za SK. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti uĉešća. Стање 31. a šta znaĉi ovo prenos sa.

900 rezerve i 20. Стање 1. je bio 405.000 5.000 25.900 405.000 85.12.000 32.000 dinara.2003.000 80.000 dinara. Стање 31.1 . Neto dobit tekuće godine je iznosila 25.900 0 -20. a ne u ovom izveštaju.900 preneto u rezerve i isplaćena je dividenda koja je iznosila 20.700 dinara. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002.Primer: Извештај о променама на капиталу пример МРС Позиција Салдо 31.000.900 25.000 dividende. iskazuju se u napomenama.900 -5900 -20. Znaĉi dobit od 25. rezerve 80. ako se opredelite za formu 2. godini izvršena je raspodela ove dobiti koja je bila 25.900-SK i naravno bilo je poĉetno stanje za 2003.000 80.800 493.900 405.900 75. Prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala.700 300.900 i to tako što je 5.12. godinu.900.000 Задржана добит Укупно 380.000 i neto dobit tekuće godine je 32. I imali smo novu emisiju akcija od 75. zadrţane dobiti nije bilo i ukupni je SK bio 380.12. Стање 31.900 25.000 напомена Акцијски капитал 300.900 25. i 31. je bio 300.000 Резерве 80. 2002.12. Пренос са/на Дивиденде за 2002. Znaĉi ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve. 2002.000 Znaĉi akcijski kapital 31. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. menja samo njegovu strukturu.000 300.2002. U 2003.900 podeljenja je na 5.800 32. 375. One promene ispravljanja fundamentalnih grešaka.12. Нова емисија Нето добит текуће год. 227 .800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.000. prihodi i rashodi koji idu direktno u BS. 2003. i smanjenje SK zbog isplate dividendi.000 75. Znaĉi ovaj izveštaj objašnjava poĉetno stanje i promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi i isplate dividendi i promene usled emisije novih akcija.

Ali sada ako vas zanima RP firme nemate više na jednom mestu već morate da je lovite po pojedinim napomenama. vec kaţe RP treba objaviti. znaĉi to je nešto što sigurno mora. Vrednovaćete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti. tržišna vrednost. Znaĉi hoću da mi kaţe koju su od tih vrednosti koristili da bi obrdili vrednost pozicija u svojim finansijskim izveštajima. U praksi se koriste oba pristupa. a za sastavljaĉe i firmu je lakša prva metoda. Uslov je da su postupci dopušteni standardima i naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirom. One firme koje hoće da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da traţite u RP koja je RP primenjena za tu poziciju koja vas zanima. i oba imaju svoje prednosi i mane. znaĉi da sve vaše RP objavite na jedom mestu. Kada kaţemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. i sadašnja vrednost (diskontovanje). Znaĉi svaka specificna RP mora da bude navedena. Šta moramo da objavimo u računovodstvenim politikama? RP treba da nam pruţi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima. Drugi pristup. Ali kaţe i sledece RP moţete objaviti kao poseban izveštaj ili RP moţete objaviti kao deo napomena uz finansijske izveštaje. Ako se opredelite za prvi pristup. hoću da mi kaţe koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. Dakle nemamo naţalost mogućnost da imamo i jedno i drugo. Znaĉi morate koristiti dva izvora. vrednost ponovne nabavke. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite šta se kod bilansiranja svake pozicije radi. tada sam vam govorila da se u finansijskom izveštaju kao osnova za vrednovanje moţe koristiti istorijski trošak. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. te detaljnije podatke. neću odvojeno. Kada je reĉ o objavljivanju raĉunovodstvenih politika onda treba istaći da standard ne daje ĉvrsto pravilo. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne RP primenjivali da bi smo mogli razumeti finansijske izveštaje. To je prednost.Računovodstvene politike Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzeće koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izveštaja. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. ako je ona niţa od cene 228 . Znaĉi ne da nam kaţe… znate mi smo izvršili otpisivanje osnovnih sredstava… ne. nego hoću napomena pa najpre dam RP pa dam napomenu tj. Uobiĉajeno je da se za najveći broj pozicija koristi istorijski trošak ali neke od pozicija ce i pri korišćenju istorijskog troška kao osnove procenjivanja.

rezervisanja za date garencije prema sadašnjoj vrednosti.трошкови истраживања и развоја . strana 6) • .kako tretirate te troškove • . ali moramo reći kada smo koju od njih koristili. koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite. potraţivanja ćete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. • . • .дефинисање географских и пословних сегмената • .трошкови који се односе на запослене. укљујући зависна предузећа и придружене фирме morate reći koje ste metode konsolidovanja koritili.пословне комбинације. • . • .залихе. • . Moţda smo koristili sve tri. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imaćete isplate koje će se protezati na rok od pet godina.дефинисање готовине и готовинских еквивалената.владина помоћ и донације 229 . vi ćete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajući u obzir vremensku vrednost novĉa. • .конверзију иностраних трансакција.dakle šta aktivirate. Koje sve računovodstvene politike moramo objaviti? • То су рачуноводствене политике које су примењене на: • .улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања . • . moţemo ih priznavati u trenutku naplate. u trenutku isporuke.резервисања koja formirate • .капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова.принципи консолидовања..12.утврђивање амортизације. • .лизинг.инфлаторно рачуноводство. • . • . kako ste grupu.imamo razliĉite mogućnosti. Prema tome iako koristite istorijski trošak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi ćete koristiti neke druge vrednosti. • . E to mora biti napisano u RP. kako ste tretirali goodwill (objašnjenje imate u predavanju 09.утврђивање прихода .порезе. • .koštanja odnosno nabavne vrednosti. Moramo reći koju smo politiku od tih koristili. укључујући одложене пореске обавезе.

sastavljaćete izveštaj o kratkoroĉnim plasmanima. pruţanje dovoljno informacija Pogledajte ta dva zahteva. BU na drugoj strani. e onda ćete to razloţiti plasmani sa rokom dospeća do mesec dana. Prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. koliko je povećanje kratkoroĉnih plasmana u toku godine. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razliĉite informacione potrebe. tri meseca. Taj minimun. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. Naši bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. izveštaji napravljeni pregledno. plasmana. iza toga idu RP i na kraju izveštaj o novĉanom toku. Znaĉi beleške imaju zadatak: 1. Pošto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finansijskih izveštaja.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. koliki su kratkoroĉni plasmani bili na poĉetku godine. znaĉi moţete objaviti i više od toga ali morate najmanje toliko. šest meseci…znaĉi o toj jednoj poziciji sve ove informacije daće u okviru napomena. takodje se daje izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. nalaze u medjusobnom konfliktu. I onda ćete uz sve to na kraju dati podatke i po roĉnosti. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. koliko je stanje na kraju godine. Znaĉi na kraju svakog standarda piše…zahteva se obelodanjivanje…. Jer kratkoroĉni plasman je svaki plasman do godine dana. Da bi ste sve te informacione potrebe pokrili morate pruţiti jako veliki broj tih informacija. Taj konflikt razrešen je tako da su finan. I kada se prave beleške odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Vi morate da napravite izveštaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finansijskih izveštaja vaţne da bi oni mogli doneti odluke. a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. dakle sa manjim brojem pozicija. izveštajima a koje su neophodne za informisanje. i preglednost i pruzţanje dovoljno informacija. Znaĉi izveštaji bez beleţaka su teško ĉitljivi izveštaji. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica beleţaka. Ako vam neko ponudi izveštaje bez beleţaka znajte da nešto krije. A onda još ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. preglednost 2. Npr.BELEŠKE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Beleške predstavljaju neophodan deo finansijskih izveštaja. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. razbiće te ih na one u 230 . Sada je BS na jednoj strani. kolike su bile naplate kratk. I ako ne ĉitate beleške ili nemate beleške izveštaj nećete razumeti. izveštaja date u napomenama.

onda to u svetu znaĉi sledeće: ti izveštaji su potpuni. Druga beleška koju morate navesti je vaša izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. од августа 2001. imaju one sliĉan sadrţaj ali nikada potpuno isti. Znaĉi prva beleška sadrţi podatak o tome a) kada je osnovana firma. izveštaja poštovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. naći belešku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. izveštaju nema. ali ćete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vaša nepokretnost nalazi. da daju neke informacije koje se u izveštajima uopšte ne nalaze ali su neophodne za donošenje poslovnih odluka. Znaĉi beleške se razlikuju od firme do firme. као друштвено предузеће. znaĉi navešćete datum i rešenje po kome je firma upisana u sudski registar i navešćete spisak delatnosti za koje je firma ovlašćena znaĉi kojima se bavi. ne moţete to reći u bilansu. године. izveštaje u skladu sa rac. Znaĉi napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. 231 . Znaĉi kada pravite belešku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moţe da je razume. Evo ovde imate jedan takav primer beleški. Ako se RP i beleške daju zajedno šta će onda beleške sadrţati. Znaĉi pravilo je da te beleške budu standardizovane za svaku firmu. Znaĉi niko drugi vam ne moţe napraviti beleške. Znaĉi beleške kao izveštaji moraju biti jasni. Znaĉi vi u bilansu nećete videti da je vaša nepokretnost data u zakup. године предзеће послује као акционарско друштво. Na beleške se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. Sve to mora onaj koji ĉita izveštaj da zna. ali opet ćete morati da objasnite da taj podatak prošle godine niste unosili.dinarima i one u stranoj valuti. Moţete vi u cilju poboljšanja da promenite nešto da neki podatak dodate. Znaĉi kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prošle i kraja ove godine duţni ste da date uporedni podatak. Znaĉi to je situacija kada napomene daju podatak koji uopšte u finan. Zašto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vaţan? Zato što kada vi kaţete da ste sastavljali finan. taĉni. standardima. Prvo morate objasniti u beleškama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. 2. Nakon toga b) slede RP i c) beleške. Niko drugi ne moţe za neku firmu napraviti beleške osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. i u okviru ovih u stranoj valuti imaćete podelu po vrstama valuta. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleškama dajete podatak za prethodnu i tekuću godinu. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. Zato se beleške naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. Продајом државног дела акција у 2002. Ovde bi još bilo i ĉime se firma sve moţe baviti. • Пример: • Предузеће је основано 1959.

nezavisno od promena kupovne snage novĉa. znaĉi ne moţete napisati… Mi smo primenjivali najvaţnije standarde. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. koliki su otpisi bili na poĉetku a koliko u tekućoj godini i kolika je sadašnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. To znaĉi da ja neću koristiti MRS 17 koji se odnosi na lizing zato što jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. (na slajdovima ima još) Evo. Kada je reĉ o procenjivanju znaĉi. Znaĉi ako vi kaţete istorijski trošak. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vaše firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. kolika je vrednost nabavke koje su izvršene u toku godine takodje po grupama. I upravo zbog toga što je ta informacija tako vaţna ne moţete napisati da su izveštaji sastavljeni u skaldu sa raĉunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izveštaja. Znaĉi na koja pitanja. ali ću koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato što prihode od prodaje imam. to nista ne znaĉi. uporedivi. a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. odnosno da će dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. koristiću MRS-23 zato što imam kamate…dakle vaţno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vašim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. Znaĉi imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati.razumljivi. Mi nećemo prolaziti sve napomene već samo neke od njih. Kada ovo kaţem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. opremu i postrojenja. kao bi izgledala sadrţina napomene koja bi išla uz nepokretnosti. Ako ste makar od jednog standarda odstupili. onda to znaĉi da ste se opredelili za nominalno odrţanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na poĉetku moţe biti smatrana dobitkom. Primer za ovo je • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. To je poruka korisniku… Moţete se osloniti na informacije koje ovi izveštaji sadrţe. ako je u toku godine bilo završenih investicija koje su zapoĉete ranije. Znaĉi sve te informacije moraju biti date u napomenama. Ĉim niste poštovali jedan standard smatra se da niste poštovali ni jedan. tada ćete navesti da li ste se opredelili za istorijski trošak? Zašto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato što izabrana osnova opredeljuje kako će biti odrţan kapital i šta će biti smatrano dobitkom. kolika je njihova vrednost. na primer. 232 .

337 31.000. promenu nabavne vrednosti.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну.186. Нове набавке у току године Продаја 31. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju moţete dati i u ovakvoj formi. Исправка вредности: 1.680 0 16.457 12. Znaĉi dajete nabavnu vrednost. Амортизација Импаритетни губитак 31.987 392. Набавна/ процењена вредност 1.700. Poĉinjete od nabavne vrednosti 1. a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti. nabavke u toku godine. 31. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na poĉetku godine.072 10.284 2. Овај објекат финансира “К”.186.941. i sadašnja vrednost izgleda ovako. а разлика од 5.672.12.623 19. Otpisi na poĉetku godine + otpis tekuće godine + obezvredjenje.336.824 Znaĉi gore imate osnovne grupe vaših osnovnih sredstava.864 18.1. kako je finansirana.681.737.123 18. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost na šta se ona odnosi. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја. izgdaju otpisi sa prodajama ovako.186.864.864 је резултат извршене ревалоризације. 4.350 13. završetka investicije. Износ уложених средстава је око 13.607. Јануар 2001. 233 .008.169 11.623 0 0 33.992 8. a onda otpisi.12.1.947 8.131 129.307. • Вредност основних средстава у припреми од 18.173 21.151. Обј.414.864 44. obezvredjenja nije bilo.315 1.000.336. У току 18. 31.166 Инв. Osnovna sredstva u pripremi Moţete dati beleške i opisno. odnosno sadašnju vrednst sredstava na kraju godine. znaĉi iz ĉega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi.Децембра 2002. Вред.708.186. Укупно 44. amortizacije u tekućoj godini.Децембра 2002. koliko je do sada uloţeno. tolika je bila nabavna vrednost ukupno.115.185 Опрема Остала Осн.394. 2001.680 16. Nabavna vrednost se moţe povećati zbog dodatnih nabavki.572 260. 33.072 10.757 4.308 176.749 0 176. Сред.Da bi napomena odgovorila na ova pitanja ona otprilike moţe izgledati ovako Грађ.186. Нето књигов. ne mora biti obavezno u vidu tabele.2001. To je jedan od primera kako bi beleška trebala da izgleda. znaĉi vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadašnju vrednst.506 13. prodaja nije bilo.

izveštaji nisu namenjeni laicima.356.000 šta ćemo sa razlikom od 56. to je jos jedan dokaz da finan.300. Šta znaĉi obezvredjenje tj MRS-36? Sećate se onog raĉuna ostatka.000 је унета у биланс успеха као расход. E sada naravno da bi ste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17. Dovode do povećanja ili do smanjenja neto gotovine. Pošto je knjigovodstvena vrednost 1. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму.. Kao i BU tako se i ovaj izveštaj odnosi na obraĉunski period.000. Znaĉi vi imate ulaganje na poĉetku. Znaĉi ako je bilo izvršeno otpisivanje. Kada posmatrate poslovanje preduzeća to poslovanje preduzeća nije ništa drugo nego konvertovanje novĉanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac.. kod naĉela impariteta.300. zašto je izvršeno i koji je to diskontni faktor korišćen.000. Primer za lizing • А) Рачуноводствена политика • Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу.000? Ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno.• На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obraĉunskom periodu.000.• Разлика од 56. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1. Znaĉi to je objasnjenje zašto ta linija na kraju ima vrednost niţu za 56. Znaĉi mi smo diskontovali buduće prilive od korišćenja tog sredstva. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1. kupite 234 .000 дин.356. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti.

Novĉani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1. Znaĉi smisao i kod preduzeća i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvuĉemo više gotovine nego što smo u taj poslovni proces ulozili. Znaĉi preduzeće. Zašto likvidnost? Zato što bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzeće odlazi pod steĉaj. Bez likvidnosti uĉesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. Zakonom o steĉaju 45 dana moţete da kasnite sa plaćanjem obaveza ili da vam je raĉun blokiran 30 dana i vi odlazite u steĉaj. dolazi do potraţivanja. Kod banaka je po jos oĉitije. duţe ili kraće u zavisnosti od brzine obrta. To su likvidnost i rentabilnost preduzeća. znaĉi izmirenje duga. ili dovodi do odliva gotovine usled ĉega se interni tok suţava. i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veći od odliva po osnovu vraćanja depozita. Znaĉi zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viškove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novĉanim sredstvima. interni ili regularni tok gotovine . isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeća. kroz poslovanje vremenom. znaĉi mimo njegovog redovnog poslovanja. 2. Ni jedan vlasnik neće drţati pare u firmi koja ne uvećava kapital koji je on u tu firmu uloţio. Zašto je važno da preduzeće ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrţanja preduzeća na dugi rok.koji nastaje unutar preduzeća i to je ovaj tok koji sam vam priĉala. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzeće na dugi rok opstalo. Znaĉi ovde banka od svojih obaveza. jer depoziti jesu obaveze banke. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. I zato su to dve vaţne pretpostavke. Drţava brine o tome da se odrţi finansijska disciplina u privredi. i time širi ovaj interni tok. vraćanje kapitala vlasnicima.ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzeće. da bi opstalo na dugi rok. I zato je jako vaţno da svaki uĉesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. mora biti profitabilno. zalihe. Zašto je to vaţno? Zato što samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrţanje kapitala koje je u preduzeće investirano i njegov rast. ta vaša ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. eksterni ili iregularan tok gotovine . 235 . uĉešća itd.osnovna sredstva. zaduţenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzeće. Šta je eksterni tok? Kako to pare spolja mogu doći u firmu? Uplate vlasnika. a isplata poverilaca. nema noramlne privrede. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti.

Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. da plaća svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrţi izveštaj o tokovima gotovine. Taj izveštaj će nam pokazati koliko je preduzeće sposobno da stvori gotovine. zato što kod njih poštoji rizik od gubitka vrednosti. sa kojim ciljem. na bazi toga mi ćemo proceniti da li je preduzeće sposobno da vraća svoje kredite. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. Znaĉi sve što treba da znate o izveštaju o novĉanim tokovima naći ćete u MRS 7. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. imam gotovinu u blagajni pa sada to što sam ja prenela pare sa blagajne na raĉun ili obrnuto to nije to. Po tom standardu novĉanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. rentabilno poslovanje. da isplaćuje dividende. mi govorimo o izveštaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godišnje zakljuĉka.Ispunjenosti prve. Znaĉi šta je za nas cilj ovog izveštaja. Znaĉi takva sredstva recimo ĉek smatra se ekvivalentom gotovine. dakle to je vaš tekući raĉun. Znaĉi polazeći od tih prošlih novĉanih tokova mi procenjujemo buduće novĉane tokove. Znaĉi vaš tekući raĉun kod banke predstavlja vas depozit koji vi moţete slobodno raspolagati bez ikakvog ograniĉenja. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. Imam gotovinu na raĉunu. Šta sve obuhvata gotovina? Znaĉi raspoloţivu gotovinu. zatim koji su to namene za koje preduzeće tu gotovinu troši. Šta je cilj sastavljanja izveštaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izveštaja je da korisnici dobiju izvore iz kojih ĉe moći da dokuĉe informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeća u prošlosti. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. da plaća kamate. depozite ne raĉunu koji nije oroĉen. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekući raĉun. zato što poštoji rizik od naplate. to je promena u okviru gotovine. i zbog toga nam je taj izveštaj vaţan. Tokovi gotovine se obiĉno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. to nije gotovina. ja sam pozajmila 236 . Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. Znaĉi zašto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prošloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost plaćanja preduzeća u budućnosti. Znaĉi to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Ili depozite koji se isplaćuju na zahtev. drţavne obveznice koje imaju rok dospeća do tri meseca. Šta su gotovinski ekvivalenti? MRS 7 bavi se izveštajim o novĉanim tokovima.

mi sada pravimo novĉani tok za godinu dana. postojećim i potencijalnim investitorima. ili neće platiti nikada. a sve redje će se obraćati bankama za kredite. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeća na bazi vremenskog rasporeda novĉanog toka. i koliko sam novaca uloţila na razduţenja ili eventualno vratila vlasnicima. Jer je kod banaka previsok rizik. Ili da je neto novĉani tok u ovoj godini u najvećoj meri bio pod uticajem naših ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prošle godine po raznim osnovama. Kome je namenjen ovaj izveštaj? Namenjen je upravi. Npr. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novĉanog toka. I sada se pomera teţište poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje će banke imati. Ne kaţem da se time ne štite interesi poverilaca. uvek se kao osnova koriste budući novčani tokovi. aktivnosti moţda bili najjaĉi. Naravno zanima me i za šta se te pare troše. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novĉana sredstva. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije sluĉajno. Jer sve više preduzeća pribavljaju dodajni kapital na trţištu kapitala. i sve promene koje se u standardima vrše motivisani su ţeljom da se zaštite interesi investitora. Kada se radi procena vrednosti preduzeća za potrebe bilo prodaje preduzeća ili fuzije preduzeća. izveštavanje u celini sve više se okreće investitorima. Zašto? Zato što smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. dakle operativne delatnosti. Znaĉi taj uslov nije ispunjen. koliko sam novaca uloţila u neku nemonetarnu imovinu. i naravno drţavi. znaĉi koji je to najveći izvor gotovine u prošloj godini bio. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. postojećim i potencijalnim poveriocima. dakle vršili smo investiranje. Znaĉi to je ono sto uprava hoće da zna. Šta uprava preduzeća može da vidi iz izveštaja o novčanim tokovima? Znaĉi nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzeće uopšte stiglo tokom prošle godine. dakle iz prodaje imovine.na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li će da mi vrati ceo iznos ili neće. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruţenja. zatim uprava moţe dokuĉiti da li su prilivi ili odlivi iz finan. Koliko sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuće aktivnosti firme. Finan. Uprava će za svoje potrebe da taj godišnji novĉani tok 237 . Da bi ste mogli da prognozirate buduće novĉane tokove morate da znate novĉane tokove iz prošlosti. to znaĉi da smo se mnogo zaduţivali ili da smo pribavljali znaĉajan dodajni kapital. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta može zakljuciti? Odakle joj potiĉe gotovina. da li će platiti polovinu odmah. i to hoću da mi bude diferencirano.

prema tome vi nemate mogućnost da kreirate neto novĉani tok. Ona ţeli da uoĉi koji su to periodi u toku godine kada obiĉno ostvaruje viškove gotovine.000. 238 . odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrţavanjem likvidnosti. Svi viškovi gotovine se mogu plasirati.000.000. a ne kada poĉne maj mesec…šta pa nemamo para. To je jako vaţno za buduće odluke. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novĉanog toka.000. Znaĉi ako ja znam da ću imati prilive gotovine. Investitori na bazi izveštaja o novĉanom toku procenjuju kako uprava preduzeća kontroliše tokove gotovine. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i naĉine plasiranja slobodnih novĉanih sredstava. Kaţe se da izveštaj o novĉanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nešto je naplaćeno ili nije a nešto je plaćeno ili nije. da bi ste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viškove gotovine. Bilansna politika ne moţe da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. i ima neto gotovinski tok od 30. Jedna je još prednost koja se istiĉe kao prednosti izveštaja o novĉanom toku u odnosu na ostale finan.000 i ima neto gotovinu od 80. ĉiji je dobitak kvalitetniji? Znaĉi kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplaćenosti. pa ce taĉno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je još jedna razlika izmedju banaka i preduzeća. I zato je vaţno da se na bazi prošlih priliva napravi plan priliva i odliva koji će biti za naredni obraĉunski period. I ta procena potreba za gotovinom biće izvršena opet na bazi neto novĉanog toka. Na bazi ovih informacija o ĉemu uprava odluĉuje? Uprava svoju poslovnu politiku i politiku finansiranja kreira prema oĉekivanom neto novĉanom toku.000. neću valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende.podeli po mesecima. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da ćete poĉevši od maja pa zakljuĉno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novĉana sredstva. Imamo lep neto novĉani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. Znaĉi vi samo moţete da prikaţete odakle ta gotovina dolazi i za šta ste gotovinu trošili. Ako jedno preduzeće ima dobitak od 100. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugaĉija situacija. jer ću unapred poĉeti da traţim koje su najpovoljniji naĉini da tu gotovinu plasiram. koliko nam još para treba. na raĉunu se drţi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. I ako to vi već znate u martu onda vi moţete da napravite strategiju kako ćete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazići. I to je jedan od vaţnih pokazatelja kvliteta rada firme. a drugo preduzeće ima takodje rezultat 100. Nikada se pare ne drţe na raĉunu. izveštaja. a stepen naplaćenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine.

zatim sposobnost preduzeća da stvara gotovinu koja je njima jako vaţna zbog moguće naplate dividendi. I naravno iz toga će oni proceniti da li će uprava ići na dodatna ulaganja. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. Kada je reĉ o otplati rate. zašto je baš ovako delimo? Poštoje dva razloga: 1. Dakle ako se stepen zaduţenosti firme povećava onda se smanjuje mogućnost da na vreme svoje obaveze izmiri. Jedan je da bi procenili da li će se firma još zaduţivati. Klasifikacija novčanih tokova Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. Dakle poštoji uvek više razloga zbog kojih se interesujete za novĉani tok. Dakle izveštaj o novĉanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom. ne na tekućim aktivnostima nego na ulaganjima. dakle da li operativna. zbog isplate poreza. Poštoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. Država normalno procenjuje sposobnost preduzeća da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novĉanog toka. Na ulaganjima. znaĉi ako veliki broj firmi ima negativan neto novĉani tok onda tu nešto nije dobro. ako je firma dobra. više nego operativna. vaţno ima je da se ta firma na dugi rok odrţi. A onda ako ima višak gotovine. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. da na bazi ovako klasifikovanih novĉanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najviše utice na finansijski poloţaj preduzeća. iz poslovne aktivnosti (kaţe se još i iz operativne aktivnosti) 2. Ako će se firma ĉiji ste vi poverilac još zaduţuje vi procenjujete da će ona imati teškoća sa vraćanjem dugova. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. Znaĉi ako meni najviše novca odnosi investiciona aktivnost. iz aktivnosti finansiranja. nije prezaduzena. vi znate da se dugoroĉni krediti otplaćuju putem anuiteta. Poverioci koriste izveštaje da bi procenili sposobnost firme da plaća glavnicu i kamatu. iz aktivnosti investiranja 3. 2. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekući 239 . njima će trebati pare. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih ću plasirati svoj novac. Postavlja se pitanje zašto baš ovakva klasifikacija. investiciona ili finansijska aktivnost. gde je onda teţište firme u tom trenutku. I kada gleda neto novĉani tok u privredi kao celini moţe proceniti. zbog odrţanja likvidnosti.Oni ce taĉno videti da li uprava vodi raĉuna o uskladjivanju priliva i odliva iz izveštaja o novĉanom toku. zato što je to firma ĉiji su oni suvlasnici. a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. Oni procenjuju i buduće potrebe za gotovinom iz dva razloga.

Šta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeća da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. I ovde se dilema postavlja sledeća. prilivi od prodaje kratkoročnih berzanskih HOV. a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. plaćene kamate. za isplatu dividendi. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. kupovina kratk. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnošću firme. 240 . zaštitnog znaka…. aktivnosti. Znaĉi mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. Pošto mi ţelimo da poveţemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost. kratkoročnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Šta su odlivi? Šta sve plaćamo? Plaćamo dobavljaĉe za kupljenu robu i izvršene usluge. zatim od naplate kamata. plaćamo radnike. rashod. Znaĉi kamate na kredite. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj. odnosno u trgovini od prodaje robe. Znaĉi kada investirate vi trošite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. to je suprotno ulaganju. Šta je razlog? Kada knjiţite kamatu kao trošak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. i imamo isplate rashoda. Šta je investiciona aktivnost? Šta znaĉi investirati? Investirati znaĉi uloţiti.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. dividenda i tantijema. neto rezultata iz poslovanja. Da bi se povezao neto rezultat i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan.finan. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaĉi odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja će naravno kreirati u budućnosti ekonomske koristi. prema dobavljaĉima i radnicima. otplata kratkoroĉnih kredita. HOV u operativnoj aktvnosti. Dugoroĉno zaduţivanje i dugoroĉno razduţivanje je aktivnost finansiranja. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. kamate. Kao što su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnošću firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. a ne u aktvnost finansiranja. poreze. i za ona ulaganja koja moramo izvršiti. Kod proizvodnih preduzeća prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. poslovnu aktivnost. kada raĉunate neto dobitak taj rashod utiĉe na visinu neto dobiti. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduţenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. aktivnosti ili imajući u vidu da te kamate utiĉu na visinu rezultata. Znaĉi trošim sada da bih imao prilive u budućnosti.

isplate obaveze po osnovu finansiranja. To nam je vaţno jer ćemo na osnovu te veze doći do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. Odlivi: otplate glavnice duga. znaĉi ne svojih. Raĉuni bez aktive ali bez gotovine.Znaĉi kada prodate HOV. tu je jer je finansijski lizing kao dugoroĉni kredit. dugoroĉne HOV i davanje kredita. zato što je reĉ o sredstvima koja u preduzeće pritiĉu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci.( jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Biće u finansiranju). uzimanje dugoroĉnih kredita. novĉanog toka i gotovine. isplata dividendi. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja mašina i opreme. Ali je vaţno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. Ako bi smo izvršili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. I naplata dugoroĉnih plasmana. ili kada uloţite što dovodi do povećanja aktive. zaduţimo se. a kada se zaduţujemo to je finansiranje. bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduţenja ili vraćanja dela uloţenog kapitala vlasnicima. Odliv imate kada se razduţite i tada imate smanjenje pasive. ili kada se poveća pasiva. Dakle to su sve odlivi gotovine. tako poštoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. Kao sto poštoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. 241 . nešto od aktive pretvorite u gotovinu. izdavanja obveznica ili zapisa. Znaĉi to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. Znaĉi vidite kada mi dajemo to je investiranje. i uzimanje kratkoroĉnih kredita. lizinga. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. prodaja vlasniĉkih i duţniĉkih HOV drugih preduzeća. Dakle reĉ je o prilivu sredstava iz okruţenja u preduzeće. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novĉani oblik i time imate priliv. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. Rekla sam već da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izveštaju o novĉanim tokovima. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasniĉkih instrumenata. znaĉi nemonetarno.

Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности • Б. Znaĉi u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izveštaju o novĉanom toku mora biti jednak. jer u nekim od ovih podruĉja moţete imati i negativan gotovinski tok. a da se rezultat iz 242 . neto povećanje + gotovina na poĉetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. Koje metode sastavljanja izveštaja postoje? MRS 7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. direktnu 2. Imate gotovinu na poĉetku perioda. indirektnu metodu Obe ove metode daće isti iznos neto gotovine. Što se tiĉe priliva i odliva ili izraĉunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja poslovnog rezultata. Приливи готовине из пословне активности 2.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. U ĉemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je reĉ o tokovima iz poslovne aktivnosti. znaĉi neće biti samo sabiranja nego će biti i umanjenja za negativan gotovinski tok.Kako izgleda izveštaj o novčanom toku? Imamo gotovinske A. Metoda utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. Sećate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moţe biti metoda ukupnih troškova ili metoda troškova prodatih ucinaka. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povećanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. utvrdjuju se uvek na isti naĉin. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.

koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrši transformaciju ili preraĉunavanje tokova rentabiliteta u novĉani tok. izveštaj o novĉanom toku ne moţete dobiti zakljuĉkom raĉuna. Znaĉi naĉelo kaţe da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovĉane transakcije. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novĉani tok. Šta je osnova za izradu izveštaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige. Znaĉi za ono što nije izazvalo isplatu. Naplata moţe biti manja od prihoda i tada se potraţivanje povećava.finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. taj podatak se nalazi u BU. Izvori podataka za utrvrdjivanje izveštaja o novĉanom toku nalaze se: u BU. Kako ćemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Šta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. Znaĉi pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. Znaĉi prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. Naplata moţe biti veća od prihoda pod uslovom da smo imali potraţivanja i da smo ta potraţivanja naplatili. Kako ćemo do tog podatka doći? Tako što ćete prihod od prodaje korigovati iznosom potraţivanja prema kupcima. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izraĉunali neto novĉani tok. Znaĉi ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. šta će biti sa potraţivanjima od kupaca? Ona će biti veća jer to će znaĉiti da deo prihoda je sadrţan još uvek u potraţivanjima. da nije pretvoren u gotovinu. ako prihod naplatim odmah. a kako se zove to naĉelo u konceptualnom okviru? To je naĉelo nastanka poslovnog dogadjaja. Tada će mi prihod biti jednak naplati. E sliĉno je i ovde. Znaĉi prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada se potraţivanje prema kupcima ne menja. I otuda 243 . Ako u toku obraĉunskog perioda naplatim manje nego što sam prodala. ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. u BU a dodatne izveštaje nalazimo obiĉno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na raĉunima glavne knjige. ako prihod naplatim u celini. tada ce potraţivanja biti niţa. ja nikakvo potraţivanje imati neću. E pošto se raĉunovodsto zasniva na obraĉunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doći posrednim putem. Zašto? Zato što se raĉunovodstvo zasniva na obraĉunskoj osnovi. Samo se na razliĉit naĉin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. Jer pazite. znaĉi mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. Direktna metoda.

244 . Ako ste plaćali samo robu koju ste nabavili onda je vaš odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. Ali pošto to nikada nije tako. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. sve što ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni koštanja prodatih gotovih proizvoda. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljaĉima.vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. Znaĉi tada ćete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. nabavili ste nešto. Znaĉi i zato kaţemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako što ga povećavamo ako imamo smanjenje potraţivanja od kupaca u odnosu na poĉetni iznos. a niste platili i zato su obaveze porasle. To isto vazi i za proizvodnju. Šta će onda biti? Doći ce do povećanja obaveza prema dobavljaĉima. odnosno smanjujemo ako imamo povećanje potraţivanja. Ali šta ako niste platili. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. jeste je prodali ali niste je platili dobavljaĉima. ili u poslovanje uopšte. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. nego nabavite a ne platite ili platite nešto što ste nabavili ranije. Ako su se vaše zalihe povećale to znaĉi da ste nabavili robe više nego što je prodate i da je prema tome vaš odliv veći nego što je nabavna vrednost prodate robe. Da li će onda odliv biti veći ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve što smo nabavili odliv će biti manji. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali plaćali. kakav je to uticaj na odliv? Odliv će biti manji. Kada je reĉ o odlivima iz poslovne aktivnosti najveći deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljaĉima. znaĉi troškovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. Ako su se zalihe smanjile to znaĉi da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je već bila na lageru. ako ste u jednom obraĉunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe neće biti. Zalihe na kraju biće jednake zalihama na poĉetku. Kada imate ulaganje u cenu koštanja. da bi ste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. morate uzeti u obzir i promene visine vaše obaveze prema dobavljaĉima. Ako su obaveze prema dobavljaĉima na kraju obraĉunskog perioda veće nego što su bile na poĉetku. ali iz BS uzimate poĉetno i krajnje stanje potraţivanja od kupaca. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. jer ne mora znaĉiti da ste vi svu robu koju ste nabavili platili. Ako su vam obaveze na kraju niţe nego što su bile na poĉetku to znaĉi da ste platili sve što ste nabavili u tom mesecu i još da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period ušli. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako što. da bi ste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. šta to znaĉi? Da ste platili više nego što je nabavna vrednosti prodate robe. Znaĉi ako ste nabavili više nego što ste prodali robe. vaši rashodi.

Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. A to znaĉi da je odliv veći nego što su troškovi zarada. To je isto kao povećanje obaveza. Znaĉi to je logika koju morate usvojiti. Znaĉi vi ćete pogledati da li su obaveze na kraju veće ili manje nego što su bile na poĉetku. Ako su obaveze na kraju jednake poĉetnim zakljuĉujemo da su u celini isplaćeni troškovi kamata za ovu godinu. + повећање • • • • Трошкови продатих Гот. odliv. Znaĉi ovde nije reĉ o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. Znaĉi svako smanjenje unapred plaćenih troškova smanjuje odlive. продате Робе залиха или . Te obaveze se nalaze u BS. Korigovaćete promenom visine obaveza po osnovu zarada. i ako dodje do smanjenja AVR. 245 . Potpuno ista logika je i za kamate. u BS imate obaveze po osnovu kamata. znaĉi da je odliv jednak trošku znaĉi rashodu.To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povećanje odliva. Ako imate AVR i PVR. Ako imate rast obraĉunatih troškova u okviru PVR. PVR nastaju kada nešto potrošite a ne platite. zarada. Kako ćete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. вред.смањење обавеза Šta je ovde vaţno i zašto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vaţno je da razumete logiku izveštaja. poreza…kako ćete doći do odliva po tom osnovu. odnosno da su vaše isplate manje nego što je trošak. Zašto? Zato što ste vi imali unapred plaćene troškove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troškove. a nije bilo plaćanja. Znaĉi odlivi će biti manji od troškova za iznos povećanja PVR jer ste nešto potrošili a još niste platili. jer je plaćanje izvršeno u nekom od ranijih obraĉunskih perioda. Imate u BU troškove zarada. Ako su obaveze veće zakljuĉujete da niste isplatili sve troškove zarada u tom obraĉunskom periodu. i biće veći od troškova.смањење залиха + повећање обавеза или . ako dodje do povećanja AVR jer znaĉi da ste vi nešto unapred platili što jos niste potrosili. ako su obaveze niţe odliv je viši. Производа или Наб. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego što su bile na poĉetku zakljuĉak je da ste platili sve obaveze iz tekuće godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu ušli. kako će to uticati na odnos troškova i isplata. znaĉi logiku koja je drugaĉija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. To znaĉi da će vam isplate biti niţe od nastalih troškova. znaĉi odlivi će biti manji u odnosu na troškove za iznos smanjenja AVR. jer je deo koji je neisplaćen doveo do povećanja obaveza. Ako su obaveze veće odliv je manji od troška kamata. kako će se to odraziti na odlive. Isplate po osnovu kamata.

Kako mi njih prevodimo u odlive. Ukoliko imate smanjenje obraĉunatih troškova to znaĉi da ste u ovom periodu platili troškove ovog perioda i platili ste troškove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. Plaćanja će biti u budućnosti. vi kaţete…a ĉekajte amortizaciju nismo platili. trošak po osnovu formiranja rezervisanja. Znaĉi iznos odliva biće manji za iznos amortizacija. Da li je bilo plaćanja u tom periodu. nema odliva. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. Setite se onih trouglova (vidite na slajdovima) povećanje aktive znaĉi povećanje odliva ali povećanje pasive znaĉi smanjenje odliva. • • • • • Готовинска • Плаћања = Оперативни • расхода: расходи • • . Odlivi će biti manji za iznos povećanja obraĉunatih troškova i biće veći za iznos smanjenja obraĉunatih troškva. troškovi po osnovu garancija. troškove koji ne izazivju odlive. Vi povećavate troškove i formirate rezervisanja. platili ste nekada ranije kada ste kupili mašinu. negotovinske troškove. Znaĉi amortizacija spada u tzv. Znaĉi ako imate povećanje obraĉunatih troškova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nešto potrosili a niste platili. Šta jos nismo platili? Troškove za koje smo formirali rezervisanja. zašto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda. Znaĉi to je takodje negotovinski trošak.смањење унапред плаћених расхода + повећање унапред плаћених Расходa - Амортизација + смањење обрачунатих расхода Da bi smo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred plaćenih troškova i povećati za povećanje unapred plaćenih troškova. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. Troškovi amortizacije. ali ne izazivaju odlive. Znaĉi da ponovimo još jednom. Znaĉi rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. Jer kada se smanjuju obraĉunati troškovi? Kada vi platite. ne plaćate u ovom periodu. kako bi se reklo.Znaĉi ako rastu AVR odliv se povećava. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Nije. a ovo su sada ostali rashodi ili troškovi poslovanja.повећање обрачунатих расхода . Znaĉi kada vi raĉunate koliko ste platili troškove. 246 .

131. Za iznos amortizacije rashode ćete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. Primer: imate BU preduzeća “Avala” koji izgleda ovako.000 3. 10. Задржана добит .2002. 5.000 247 308.12. što ne dovodi do odliva gotovine.000 -20. Ako se unapred plaćeni troškovi povećaju onda je odliv veći za povećanje unapred plaćenih troškova. u 000 dinara: Рб Позција 1. i to za period od 1.Ako se unapred plaćeni troškovi smanje to znaĉi da vam je odliv manji od rashoda. укључујући амортизацију од 16. 8.000 Пословни добитак Остали приходи Камате Капитални губици Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак 10. Исплате дивиденде 11. nemate odliv samo trošite unapred plaćeni trošak.000 12.000 22.000 258. jer ste vi kao rashod knjiţili nešto što ste platili unapred. 6. 2.000 -2000 -4000 4.000 54. i da bi ste te rashode preveli na odlive reći ćete… izdvajamo ono što ne plaćamo. Znaĉi vi imate u rashodima i amortizaciju. 9.000 50. 7.000 34. 4. Приходи од продаје Пословни расходи.

000 14. Садашња вред.000 10.000 106.000 -4.000 Задржана добит Свега сопствени капитал 102. Акц. 4.000 22. 8. Емисиона премија 40.000 5.000 40.000 -38.000 Акцијски капитал 24.000 2001 68.000 68.000 Свега Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS.000 -6.000 3.000 10.000 28.000 20.објек. Опис 1. 2002.000 -6. 80.000 224.000 224.000 – ред. и опреме Дугорочни пласмани залихе Потраживања од купаца Готовина и гот.000 6.000 50.000 82.000 7. Добављачи 12.000 80. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene.000 14.000 234. 76. E sada hoću da na osnovu toga napravim izveštaj o novčanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga što smo uradili.000 14.000 234. 2. Резервисања 11.000 Промена 12. Обавезе за порез Укупне обавезе Укупна пасива 248 .000 118.000 9.000 4.Рб. еквиваленти Свега актива 6. 16.000 12.000 10.000 20.000 54.000 20.000 14.000 18. 20.000 -6. Šta treba da raĉunamo? Prvo ćemo raĉunati prilive gotovine od prodaje.000 166.000 48.000 24. 8. Дугорочне обавезе 26.

000 40.000 223. Дугорочни пласмани у ХОВ Укупна стална средства Обртна имовина 5.000 80.000 78.000.12. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU. u 000 din. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju poĉetnodg i krejnjeg stanja. Садашња вредност објеката и опреме 4. Потраживања од купаца 7. Znaĉi pogledajte kakav je odnos izmedju poĉetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci.000 2001 104.000 -52.2002.000 -36. da bi ste došli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potraţivanja od kupaca. 249 .000 54. Polazite od prihoda.000 2002. Готовина и готовински еквиваленти Укупна обртна имовина АКТИВА 8.000 150.000 Ovo je bilans stanja preduzeća “avala” na dan 31.000 16.000 234. Залихе 6.000 6. Исправка вредности објеката и опреме 3.000 82. Na poĉetku imate 40.000.000 74.000 68.000 14. a na kraju 54. Краткорочне ХОВ 8.000 76. što znaĉi da imate povećanje potraţivanja od kupaca.000 10. 132. prihodi od prodaje su 308.000. Стална имовина 1.000 156. Набавна вредност објеката и опреме 2.Znaĉi prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje.000 4.

000 i to će biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304. I sada izraĉunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti.000. Šta je sa dobavljaĉima? Na poĉetku su 24.000 – 16. tako da imamo 258. Znaĉi isplatili smo po osnovu rashoda 218. Tamo piše da smo prodali dugoročne plasmane za 6. Šta ćemo sa tih 4.000 – 4.000. neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304. Šta ćemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode. Koliki je odliv? Odliv je veći za smanjenje obaveza. Formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. znaĉi da smo potrošili nešto što je ranije plaćeno.000-14. toliki su sada prihodi. pošto je to ono što smo platili.000 -4. znaĉi da su veće za 4.000. Znaĉi prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10. Šta su prilivi? U šta smo ulagali. Znaĉi 258.000.000=6.000 – 6.000-6.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 250 . Znaĉi koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250. Znaĉi povećanje rezervisanja smanjuje rashode za 14. U rashodima imamo još i plaćene poreze.000 – 6. Šta imamo od investicione aktivnosti? Šta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. sada imamo rezervisanja koja su bila 12. Znaĉi ove obaveze od 20. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljaĉima. Znaĉi 308.000=294.000 – 16. Šta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16. Sada nadjite poziciju dobavljača. isplaćeni.000.000.000.000. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak. Nadjite u BS obaveze za poreze.000. a to morate proveriti na bazi raĉuna glavne knjige odnosno iz napomena.000 + smanjenje od 6. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda. a sada 8. smanjićemo rashode.000 Sada ćemo izraĉunati odlive. promenom AVR i PVR. Šta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljuĉujući i amortizaciju? 258.000 i smanjićemo rashode i za iznos amortizacije. Znaĉi odlivi plaćene kamate i kapitalni gubitak 2. 258.000. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda.000.000.000. Znaĉi obaveze su niţe na kraju. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20. Da li smo imali prodaju nekih dugoroĉnih plasmana.000.000 – 14.000 =54.000.Šta ćete sa tim povećanjem da uradite? Smanjujemo prihode. rashodi iznose 258.000 a sada iznose 14.000.000 – 6. Znaĉi ako su naplaćeni svi ostali prihodi. a na kraju 28. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.000.000 – 250.000 = 218.000.000 – 4.000. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaćeni. zalihe (pronadjite zalihe) su bile 14. bile su 20. Znaĉi neto novĉani tok je pozitivan.000.000. Šta imamo? Pogledajte.000 = 26. Znaĉi to je odliv.000. na šta smo trosili pare? Došlo je do povećanja stalne imovine. tako da imamo 258.000 a sada su 26.000+4.

000. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih…. naša odluka je bila da izvršimo prodaju imovine. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. negativan je i iznosi -22. direktna ili indirekta? Hoću da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povećan za 6. zašto 6.000 251 . kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti.000 a priliv 6. pa kaţem koja metoda.000. Da li je 6. Na to treba da dodamo gotovinu na poĉetku perioda.000+36.000= 58.000= -4. Na poĉetku je bila 104.000.000 i imamo negativan neto novĉani tok 22. Šta smo još imali? Imali smo dividede i dugoroĉne kredite koji su se smanjili.000-54. Objasnite ili kako utvrdjujete neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti. kolike je neto novĉani tok? On je -36.000. Znaĉi kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak. Priliv je 2. Znaĉi neto promena gotovine je 4.000 i razlika je 28. Tako da neće biti 2. Da li je toliko u BS? Jeste. 54.000=16. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. Koliki smo onda naplatili.000. nema ih. vi ste vršili otpisivanje postojeće imovine. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti. Pošto je sredstvo novo. 28. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6.повећање потраживања • од купаца • Прилив готовине 308. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti. Mi smo ga već jednom tretirali kao odliv (kod poslovne aktivnosti). Znaĉi imamo odliv po osnovu otplate kredita 50.000 zato što smo za toliko prodali.000 294. Pa smo smanjenje tj.000. • 1.000.000. taj gubitak koji ste. Ja vas pitam na ispitu. Koliki je bio priliv.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo.000. pa 58.000 . priliv je bio 26. koliki je priliv.000. zato što je to vezano za poslovanje.4. Znaĉi ukupan neto tok gotovine u ovom preduzeću je negativan i iznosi 4. Za aktivnosti finansiranja. I imamo isplatu dividendi 12. Приходи од продаје • .000. imate povećanje stalne imovine. za koliko je povećana emisiona premija.000.000.000. a odliv od ulaganja 28. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na poĉetku perioda? 20. Priliv od prodaje 2. Znaĉi emsija akcija je 26.000 tretirmo kao priliv. ili ste kupili otpisano. tako da ne moţete da na bazi razlike sadašnje vrednosti utvrdite visinu promene. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. i ako ih nema znaĉi da smo ih isplatili.000. Pogledajte sada kapitalni gubitak.000.000.000.000 a na kraju 132. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28. koji je nastao pri prodaji.000-4. znaĉi da ste kupili za 28. Indirektnu metodu ćemo idućeg puta.14.000.000.000. Vezano u smislu. znaĉi kako izgledaju novĉani tokovi za investicionu aktivnost.000 nego 6. kolika je gotovina na kraju? 20.000.

Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.• 2.000 Готовина је једнака висини прихода.000) = 26.000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1.000 . Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6.000.000 Обрачун одлива 1.14. Готовина од осталих прихода 10. Емисија нових акција 28.000 218.повећање обавеза према добављачима . Исплата дивиденди 12.повећање резервисања .000 • 2.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1. Куповина сталне имовине = 28. Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.000 + (-6.000.000 .16.смањење залиха . при продаји је остварен капитални губитак од 4. јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени..6.безготовински расходи/аморт.000 .000 .000 50.000 252 . Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258.000.тако да је стварни прилив 2.000 • 3. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2./ .4.

Приливи из осталих активности 3. Приливи од продаје производа 2. Прилив по основу продаје 6. Одливи из пословне активности 5.000 250.000 304.000 26. Токови готовине из пословне активности 1. Улагања 10 Одлив за куповину сталне -28. Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања 9. Укупни одливи из пословне активности 8. Одливи на име осталих пословних активности 6.000 . 294. Укупни приливи из пословне активности 4. Одливи на име пореза 7.000 54.Izveštaj o tokovima gotovine Рб Позиције .000 дуг.000 10.000 218.000 6.000 253 претколона Главна кол.

периода 18 Готовина на крају .000 254 . (8+11+15) 17 Готовина на почетку .000 .36.000 16.000 20.000 11 Нето готовински ток из .000 -12. инвестирања Токови готовине из финансирања 12 Емисија нових акција .36. финансирања 16 Нето ток готовине . 15 Нето готовински ток из .000 . имовине . периода 26.000 -50.22.. кредита 14 Исплата дивиденди . 13 Отплата дугорочног .

Njena je suština da se izvrši konvertovanje tokova rentabiliteta.000 118.000 14. Primer za izradu izveštaja o novĉanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom.000 40. Обавезе за порез Ü Укупно обавезе ПАСИВА 26.000 24. Акцијски капитал – редовне акције 2.000 28. u gotovinske tokove. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1.000 20. Емисиона премија 3. decembar 2004. Дугорочне обавезе 5.000 20. Текуће обавезе према добављачима 7.000 224. a direktna metoda od prihoda od prodaje.000 Utorak. ali o gotovinskim tokovima pruţa mnogo manje informacija nego direktna metoda.000 68. Ako se podje od neto dobitka da bi se došlo do neto gotovine moraju se izvršiti odredjene korekcije. Kod nas se koristi direktna metoda. резервисања 6. Indirektna metoda polazi od neto dobitka.000 234. koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv 255 .000 102. MRS 7 koji se bavi Izveštajem o novĉanim tokovima dopušta primenu i jedne i druge metode. 21. ali se u njemu navodi da je poţeljna primena direktne metoda. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga ĉešće koristi.000 24.000 80.000 106.000 166. Задржана добит Укупно трајни капитал Обавезе 4.000 12. a ona prva je aktiva….000 50.000 18.I ima još jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva .

Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. I obrnuto svako smanjenje Aktive je priliv a svako smanjenje Pasive odliv. Kursna razlika se iskljuĉivo vezuje za potraţivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. Kada se knjiţi kursna razlika ako je negativna povećavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj naĉin. Oba priliva pripadaju 256 . iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odraţava se preko promene visine obaveza ili potraţivanja. Zatim smanjujemo za povećanje pozicija Aktive. saglasno Naĉelu nastanka poslovnog dogadjaja. jer svaki rast aktive znaĉi odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. Kod banaka je isto. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog našeg BS i pošli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. Da li se za iznos kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. a isplate po osnovu njih će nastati u nekom narednom obraĉunskom periodu. je bila 22000. god. Ako raste pasiva ili imamo povećanje priliva ili rast obaveza npr. ukljuĉeni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeća ili da li će uopšte izazvati odliv gotovine u datom obraĉunskom periodu kao na primer: 1. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode. u neto dobitak. a naplate će uslediti kasnije. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. a isplate će biti u narednim obraĉunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. tako da je emisinona premija je povećana za 20000. znaĉi odliva. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. investicione ili finansijske aktivnosti. Kada se one povećavaju došlo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. Znaĉi iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. 3. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. Troškovi rezervisanja koji kada ih formiramo povećavamo rashode. znaĉi podatke za dve uporedne godine. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. Korigovanje se vrši tako što neto dobitak povećamo za sva povećanja pasive. a povećanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu plaćeni i odlivi su manji. Amortizacija 2. a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potraţivanja. Korigovati znaĉi ili povećati ili smanjiti. Jer su u rezultat.gotovine. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. a nominalna vrednost za 6000. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljaĉima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povećanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. jer su povećanja pasive prilivi ili smanjenja odliva.

U imeniocu se mogu naći neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeća posle oporezivanja. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasniĉkih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. Imamo i obaveze za dugoroĉni kredit. Kod dobavljaĉa je doslo do povećanja obaveza za 4000 i to je povećalo prilive gotovine jer su isplate niţe od rashoda koji nije u celini plaćen. U našem primeru je ovaj pokazatelj 1. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povećati iznos gotovine. 2. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje moţemo li mi to platiti. koji se dobija kao odnos 257 . Dugoroĉne HOV. dobiti preduzeće generiše 1. a smanjuje za povećanje pozicija A i smanjenja pozicija P.prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. Imamo sada negotovinsku A. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeća. već se on mora i naplatiti. neto dobitak je 34 000. sto znaĉi da na 1 din. Izveštaj o novĉanim tokovima dobija na znaĉaju i sve više će se odluke donositi na bazi njega. iz poslovne aktivnosti. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenošću tog dobitka neto gotovinom. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. a tu nabavku ćemo tretirati kao odliv. jer je se povećala A. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. Kupili smo mašinu za 28000 došlo je do povećanja A. potrošili smo nešto što je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Izveštaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. Na kraju zapamtiti PRAVILO. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak Imali smo smanjenje zaliha što znaĉi da su rashodi veći nego što je bilo plaćanje. Imali smo povećanje potraţivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. Drugi pokazatelj koji se moţe koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. 1. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji.58 din.Kada smo izraĉunali iznos neto novĉanog toka moţemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspešnosti preduzeća. Neto dobitak se povećava za sva povećanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P.. Znaĉi promene na dugoroĉnim i kratkoroĉnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplaćen.

Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000. Pored ovih pokazatelja postoji još jedan. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANAKA Vrši se po pravilima koja vaţe za izveštavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo što je to ovde razvijenije prikazano po akciji. Neto gotovina koju preduzeće ima se moţe koristiti ili za nova ulaganja ili za razduţenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. otplatili smo dugoroĉni kredit od 50 000. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. jer ih naš zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogućava da se bar pribliţno prate i vide oscilacije obima sredstava. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski poloţaj preduzeća.5 . Na svaki dinar uloţenih sredstava se ostvaruje 23. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za raĉunovodstvene standarde. a na kraju negativan NNT od 4 000. koji je smanjio naša poĉetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000. koji se sve ĉešće koristi. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000.Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. što znaĉi da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti. posebno osiguravajućih kompanija doneo poseban standard. Kako smo trošili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. U našem primeru je ovaj pokazatalj 17.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. sada Odbor za standarde finansijskog izveštavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija.Treći pokazatelj koji moţemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /proseĉna ukupna sredstva Proseĉna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na poĉetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. Ne učiti rezerve uslovljene korišćenjem poreskih olakšica. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. 3. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moţe se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji moţemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. jer MRS 1 258 .

On se ne bavi procenjivanjem pozicija.i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. odnosno onemogućiti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. jer banke posluju sa stanovništvom. taĉno je da banke pruţaju usluge privrede. Osnovni smisao upravljanja bankom je drţanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izloţena. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. Specificnosti fin. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvećaju sredstva koje su njihovi vlasnici uloţili u njih kao i kod preduzeća. Ona vrši tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke 259 . a zadatak banke je da privuĉe što je moguće veći broj dobrih komitenata. izveštaja. izveštaji banaka. To su sve informacije koje ţeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeća. a korisnici tih izveštaja pokušavaju na bazi u njima sadrţanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuĉeno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izveštaja banaka. izveštaja preduzeća. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susreću. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je reĉ o bankama. Jedan od vaţnih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. vlasnicima. izveštavanja banaka uslovljene su specifiĉnošću operacija ili poslova kojima se banke bave. Oni ţele da ocene sigurnost svog uloga u banku. privredom i drţavom. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe što se tiĉe finansijskih izveštaja. Znaĉi on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izveštaje banaka. koja će im uz najniţe troškove pruţiti usluge koje su im potrebne. Te potrebe za informacijama su drugaĉije nego kada se radi o korišćenju fin. Teško je oĉekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. sistema zemlje. Ti rizici se ne mogu otkloniti. Privreda i banke imaju zajedniĉke interese i kroz realizaciju tih zajedniĉkih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeća i banaka. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. Nekada je drţava odredjivala preko koje će se banke raditi. ali ovde zbog specifiĉnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka. utvrditi stepen te izloţenosti i pronaći instrumente kojima će se ti rizici otkloniti. sposobnost banke da se odrţi na dugi rok. odredjuju pravila koja se odnose na sve. poveriocima. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. kako treba da bude izvršeno rašĉlanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. visinu dividendi koje će dobiti. Veoma je znaĉajan uticaj poslovnih banaka na odrţanje stabilnosti fin. u najboljem mogućem svetlu preko finansijskih izveštaja. Pojedinaĉni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. ali i pojedinaĉne korisnike. Što se tiĉe specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. ali je poslovni rizik preduzeća manji i broj rizika je manji. Odluke koje svaki pojedinaĉni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. Izveštaji banaka imaju veoma širok krug korisnika. već time kako treba da izgladaju fin. Svako preduzeće i svako od nas pojedinaĉno odredjene poslove obavlja preko banaka. ali ono što se moţe uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izloţena. a danas svako preduzeće bira banku ĉiji ce komitent biti. Privreda svoja plaćanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. koje vlasnici oĉekuju. I preduzeća su izloţena rizicima. Banke nisu servis privrede.

Napred je pomenuto da u fin. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. Ti izveštaji mogu biti: dnevni. izveštava o brojnim pitanjima Centralnu banku. ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. kod nas Narodna banka Srbije. izveštajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. Prvo nas zanima da li banka moţe da vrati depozite koje je prikupila kad god to traţe deponenti i moţe li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moţe omogućiti povlaĉenje njihovih depozita (ako nisu oroĉeni). već i obaveze prema deponentima. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. Pri ĉemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. znaĉi citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopšte imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. 2. tromeseĉno. U sluĉaju da 260 . ona oĉekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog raĉuna prebaci novac na raĉun nekog drugog banka to moţe izvršiti. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izloţenosti banaka rizicima. Zato je vaţno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. Rizici kojima su banke izložene Rizik likvidnosti je rizik da banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze. da vodi raĉuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. izveštajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. Svakom je vaţno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. nema odrţanja preduzeća na dugi rok ako nisu likvidna. ali kod banaka ne moţe se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. Banka koja ne moţe da vrati novac ne treba da postoji. Propast banke ugroţava egzistenciju pojedinaca. na 8 dana... jer propast jedne velike ili više manjih banaka moţe ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je raĉun banke blokiran) banka ne postoji ako je njen raĉun blokiran. vraćanje svojih obaveza o roku i plaćanje kamate. a deponenti banke su pojedinci i preduzeća. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. 3. Iako je odrţanje likvidnosti uslov odţanja preduzeća. Banka radi tudjim novcem. meseĉno. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. Jako je malo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. Ako firma otvori raĉun kod neke banke i drţi novac na tom raĉunu. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viškove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. jer Centralna banka ţeli da proceni kada je izloţenost poslovnih banaka rizicima takva da neće moći da podnese. da u svom poslovanju ne pravi troškove koje ne moţe pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). da plasira sredstva tako da moţe uvek da ih naplati. moraju odrţavati odredjeni iznos novĉanog kapitala. Sada ćemo govoriti o onim fin. Da je depozit preduzeću uvek dostupan. Banka radi sa tudjim novcem.na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka).

To je odnos izmedju devizne A i devizne P. Banka ima potraţivanja i obaveze u dolarima. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. ali je vaţno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. institucija plaća kamatu (pasivna kamata).deponent ţeli da povuĉe svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaţe da nema novac. Banka nastoji da njena devizna A bude veća od devizne P. Banka na oroĉene depozite i kredite od drugih fin. kog roka dospeća su da bi procenila da li postoji rizik neplaćanja. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. Ako se pojavi nova banka. Ovome još treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izloţena valutnom riziku. jer se menja kurs ostalih valuta. Ti iznosi pokazuju koliko je od potraţivanja nenaplativo. kao kod nas nove banke Raiffeisen. postojao bi valutni rizik. Kamatni rizik bi npr. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da će joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeća u punom iznosu. Ĉak i kada bi bio miran kurs. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potraţivanja postojaće valutni rizik. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrţanja likvidnosti. Ako joj njeni duţnici ne vraćaju pare kako će ona biti u mogućnosti da vrati svoje obaveze i da omogući povlaĉenje depozita svojim komitentima. Tržišni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trţištu. jer je ona pozajmila tudji novac. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. Volks itd. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnoteţenu deviznu poziciju. One su pokušale da privuku sredstva 261 . Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. HVB. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domaće koristi i stranu valutu. Potreba za bankarskim uslugama postoji. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. odnosno kreditni rizik kome je banka izloţena. jer banci nije sve jedno ko su joj deponenti. Postoje kratka i duga devizna pozicija. nije sve jedno ko su joj poverioci i koje su roĉnosti krediti koje je uzela. Izloţenost kreditnom riziku se moţe videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potraţivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplaćena potraţivanja. evrima. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. Ona naplaćuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugroţavaju rentabilnost i likvidnost banke. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi došlo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. Znaĉi likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlaĉenja depozita i u pogledu plaćanja obaveza poveriocima. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im još nije vratio. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude što veća. jer je to njena zarada. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. pa bi se u krajnjem sluĉaju moglo desiti da na izvore plaća veću kamatu nego što naplaćuje na svoje plasmane.

za banke MRS 16 je primenjiv ali ima mnogo manje znaĉaja nego za preduzeća. I MRS 18 Prihodi vaţi za banke. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. Pojava novih je izloţila stare banke trţišnom riziku. U vezi sa računovodstvenim politikama mora se još objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). Ali iz fin. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da ĉine vise od 20% njene ukupne A. potrošaćĉki krediti). Finansijski izveštaji banaka treba da pruţe osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinaĉno. Što se tiĉe prezentacije izveštaja relevantan je MRS 30. već i da uprava banke obrazloţi na koji naĉin upravlja i kontroliše te rizike. Za razumevanje izloţenosti banke bilo kom riziku neće biti dovoljno samo posedovanje fin. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. promene u broju komitenata. informacione osnove. U ovom sluĉaju dok se ne dogodi nešto zbog ĉega komitent neće biti u mogućnosti da izmiruje svoje 262 . Banka moţe. ako se trgovalo HOV moraće se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. To zavisi od naĉina njenog rada. Obaveze su posebno veţne npr. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trţišnog rizika. ali pošto imamo poseban standard za banke uvek će se dati prednost rešenju datom u MRS 30. a ne mora trgovati HOV. inflacijom. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. promene u visini depozita. MRS 23 koji se bavi kamatama (troškovima pozajmljivanja). ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u raĉunovodstvenim politikama banke. Zato uprava preduzeća mora da objasni mehanizme kojima drţi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izloţena. na koji naĉin je izvršeno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Sredstva stanovništva su se usmerila prema tim bankama. odnos izmedju proseĉne A i P kamatne stope. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. isto vaţi i za rashode. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Banka da garanciju i naplaćuje je. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trţišni rizik. Ona moţe istupati na berzi uz posebno ovlašćenje.. Jeste MRS 1 opšti. Ovaj MRS zahteva objavljivanje primenjenih raĉunovodstvenih politika banke.. Na osnovu izveštaja banke svaki korisnik treba da bude u mogućnosti da proceni bilo koji rizik. Ovo je jako vaţno. likvidnosti. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav naĉin da ispunjavaju zahteve sadrţane u MRS i to kada je reĉ o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeća vaţe i za banke.stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domaćim bankama usled problema sa starom deviznom štednjom. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. izveštaja. instrumentima. kako su procenjivani plasmani u HOV. Sve dok komitent uredno izvršava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. Videće se gubici zbog nenaplativih potraţivanja. Banka se mora ponašati tako da ni jedna nova banka ne moţe ugroziti njenu poziciju. solventnosti. ali to nije neophodno. Potencijalna obaveza je ona ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. već njome finansiraju potrošnju stanovnistva (keš. Vaţe svi standardi kao i za preduzeća samo se neki više primenjuju od drugih. odnosa sa klijentima. izveštaja se neće moći saznati šta uprava banke radi na kontroli tih rizika. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu mašine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da će ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. koliki je neto prihod od kamate.

Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima? Mora postojati raĉunovodstvena politika koja je primenjivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. i sećate da se u finanasijskim izveštajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja (posledice po imovinu) koje su izvršene u toku nekog obraĉunskog perioda. Danas ćemo govoriti o tome kako ti izveštaji izgledaju i ja ću pokušati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izveštaja. Prihodima od kamata i sličnim prihodima Rashodima od kamata i sličnim rashodima Prihodima od dividendi Prihodima od naknada i provizija Rashodima od naknada i provizija Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 263 . Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. 5. 3. Tada će banka morati da plati umesto svoga komitenta. 6. Ta rezerva se tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. kroz njihov redosled pokušava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specifiĉnih aktivnosti. 2. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da će biti naplaćena. Ako se to dogodi tada će potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. Prošli puta sam bar probala da vam objasnim zbog ĉega je vaţno da finansijsko izveštavanje banaka bude uredjeno na naĉin koji odgovara specifiĉnim aktivnostima koje banka sprovodi i posebnom znaĉaju koje banke kao finansijske institucije imaju po finansijski a time i ukupni privredni sistem zemlje. Ako Centralna banka kaţe da su naši plasmani dobri. ali to je rezerva a ne rezervisanje. Ja ću prvo priĉati o bilansu uspeha. ali zbog dalekog roka dospeća treba formirati rezervu iz dobitka za svaki sluĉaj. dakle. Raĉunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da će nastati. Stvarna obaveza se mora iskazati u B. a potom o bilansu stanja. Ako postoji opšti finansijski (bankarski) rizik. Znaĉi stigli smo do bilansa uspeha. onda ne postoji rezervisanje. BILANS USPEHA • Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: • • • • • • 1. treba primeniti bruto princip pri izveštavanju. kroz sadrţinu pozicija.obaveze. U bilansu uspeha treba preihodi i rashodi da budu grupisani prema njihovoj prirodi. 4. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvršene procene gubitaka da ne bi došlo do manipulisanja rezultatom banke. Uvek je finansijski izveštaj odraz onoga što firma radi. Za glavne vrste prihoda i rashoda. i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. a Centralna banka ipak traţi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opšte rezerve.

dobitak po osnovu kamata moţe se zvati jos i neto prihod od kamata (mada je po meni dobitak sasvim odgovarajući naziv). zatim dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz plasmana u HoV. opšti operativni troškovi. već samo spisak informacija koje bu mora da sadrţi ćemo posle videti kako je ovaj zahtev uvaţio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi. znaĉi vi ste trgovali i ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. kako bilans uspeha naših banaka izgleda. Opštim administrativnim rashodima i 11. uvaţavajući malopre navedene zahteve u standardu 30. Drugim poslovnim prihodima 9. U našem bilansu uspeha. Opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrţi: Informacije o prihodima. znaĉi zahteva se apsolutno objavljivanje toga. i sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata i sliĉni prihodi. na dan bilansa ona je još u vašoj svojini ali je njena trţišna vrednost ili niţa ili viša od one po kojoj vi tu hartije vodite u vašim knjigama. zatim opšti administrativni. primetite da ovde imate bruto princip. znaĉi vi drţite HoV. pogledajte prihodi od kamata. do ovde se poštuje bruto princip. i dobitak po osnovu nakanada i provizija. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. razlika izmedju tih dobitaka i gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. pa odmah potom rashodi od kamata i sliĉni rashodi. potom rashodi od naknada i provizija. rashodi od kamata. 264 . znaĉi ako je viša vi imate dobitak. Šta su gubici po zajmovima i avansima? To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita i plasmana. jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti. A zašto se do ovde postuje bruto princip? Zato što su ovo osnovni prihodi i rashodi banke i zbog toga se insistira da bude objavljen podatak i o visini prihoda i o visini rashoda. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8. dakle za ove prihode i rashode nije dopuštena primena neto principa. Kako izgleda naš bilans uspeha? Znaĉi to je minimum koji mora biti objavljen. gubici po zajmovima i avansima. a ako je niţa imate gubitak. iza toga ide pozicija koja govori (znaĉi ovo nije bilansna shema. rashode od naknada. znaĉi koja je razlika iz ova dva. dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz trgovine HoV. a ovi dobici i gubici su oni koji nastaju po osnovu drţanja HoV. Gubicima po zajmovima i avansima 10. jer se u ove naknade ukljuĉuju i provizije. a ne po istorijskom trošku. ovo su realizovani dobici i gubici. znaĉi primenjuje se neto princip. zatim drugi poslovni prihodi. posebno prihodi od naknada i provizija. Kako su sada ove informacije ĉije se objavljivanje traţi upakovane u naš bilans uspeha. iza toga idu rashodi od kamata. zatim imamo prihode od naknada.• • • • • 7. a ovde kaţe dobici umanjeni za gubitke. tj.

operativni rashodi. a ako su negativne kursne razlike veće imaćete neto rashod od kursnih razlika. iz ĉega zakljuĉujemo da se kod integrisanja dobitka. banka mora ostvariti prihod iz koga će moći da pokrije te svoje rashode. okrnjenog bruto principa i neto principa. nakon toga ide izraĉunati porez na dobit i nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. gubici koje je imala na prodaji HOV.Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika i neto rashodi zavisno od toga šta je veće. Šta je ovo neto vanredni prihod i neto vanredni rashod? (bilo bi bolje da se kaţe neto vanredni dobitak. a ako su veći vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. ostale poslovne prihode i nakon toga idu rashodi. kod nas. znaĉi neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. a tamo gde vršite procenu idete na rezervisanja. Dobit posle oporezivanja (dobit za raspodelu) Sada ćemo malo da o ovim pozicijama popriĉamo. zatim imate i prihode od promene vrednosti imovine i obaveza i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imaćete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine i ovo će biti iskazano u okviru ovih pozicija) i imate dobitak iz redovnog poslovanja. i dobit nakon oporezivanja. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa i plasmana. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. pa ako su pozitivne veće imate neto prihod od kursnih razlika. visina poreske obaveze. 265 . pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuće godine kroz dve pozicije: 1. jel se secate toga da dobitak moţe biti integrisan u bilans stanja. A sša su glavni rashodi ? To su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka plaća na depozite i na uzete kredite). primenjuje okrnjeni bruto princip. Porez na dobit 2. znaĉi tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potraţivanja a ĉija se visina utvrdjuje procenom. gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja i opšti administrativni rashodi (opsti troškovi poslovanja. odnosno neto vanredni gubitak). sabiranjem poslovnog rezultata i neto vanrednih prihoda. bez prebijanja (primena bruto principa). ostali poslovni rashodi. zatim imamo prihode od dividendi i uĉešća. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi i provizije. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz poštovanje bruto principa. to je onaj segment redovnog rezultata. vrlo ĉesto ćete sresti taj termin kod nas). znaĉi pozitivne i negativne kursne razlike se saldiraju. naknada i provizija kao i dividendi budu objavljeni posebno. Ako su veći vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode. iza toga imate samo vanredne prihode i vanredne rashode. Koja kamata je prihod banke? Aktivna. i rezervisanja. Ovo je sadrţina bilansa uspeha koji se sastavlja u našim bankama. jer poslovanje banke izaziva rashode. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit (dobit pre oporezivanja). to su pojedinaĉni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potraţivanja. to je kamata koja se zaraĉunava na plasmane i kredite koje banka daje.

sada tu poštoji podruĉje za politiku banke. Kako ćete proceniti. Banke se smatraju jako dobrim. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje ćete pokriti pasivnu kamatu i još će vam ostati dobitak kao vaša zarada. banka moţe sniţenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveća. kao instrument svog ponasanja na trţištu. koliko usluga njima pruţi i koliko prihoda po osnovu toga ostvari. koliki su rashodi po tom osnovu i koliki dobitak ostvaruje. ako vam pare stoje na raĉunu. zato je taj pokazatelj vaţan i to je razlog zbog ĉega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda i rashoda po osnovu kamata. naravno. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. Ako imate depozite vi morate plaćati kamatu (oroĉeni depoziti. znaĉi koliko je usluga banka pruţila. ako spusti malo naknade za usluge. šta ćete reći. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. rashodi poštoje. obim zaposlenosti banke. od ĉega zavisi? Ne zavisi samo od visine kamatne stope. Znaĉi. ako nisu plasirane. vama teĉe pasivna kamata. To je velika stvar. ali prihodi od naknada. ukupan prihod od naknada moţe biti veliki. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. iskazujete u bilansu uspeha samo. naravno ona i koristi naknade drugih banaka. Znaĉi. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vaţna. Prodaja HOV moţe dovesti do ostvarenja dobitaka i gubitaka i o njima se izveštava na neto osnovi. rekla da je jedan od rizika kome je izloţena banka kamatni rizik. šta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim što plasira sredstva? Ona pruţa ĉitav niz usluga svojim klijentima. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo ĉesto kao instrument konkurencije. Šta govore naknade. to se vidi preko visine prihoda od naknada. da pruţi veći broj usluga i da ukupan prihod od kamata bude viši. koliko banka ima klijenata. ona uspeva da njene aktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa i ne samo to! Visina prihoda od kamata. ona će onda privući komitente i broj pruţenih usluga će rasti. I zato visina ovog prihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke.Zašto je vaţna visina neto kamate? Secate se da sam vam. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope i od obima sredstava koja su plasirana. i ako su niţe cene usluga. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. ako je ovaj dobitak visok. kada sam vam govorila o rizicima. Šta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. jer znaĉi šta vas zanima? Zašto se ovde dopušta neto osnova? Pa mene zanima da li smo 266 . nema prihoda od kamate. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke i ocenjujete njenu sposobnost da kontrolise kamatni rizik. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontroliše kamatni rizik. uzeti krediti). i vi je morate platiti. po osnovu tih usluga ona naplaćuje naknade. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to naši prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podruĉju. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veći od rashoda po osnovu naknada da ona ĉak moţe makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda i rashoda po osnovu naknada. vi moţete imati puno para kao banka.

odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veća. vi znate da su pre formiranja trezora a i sada još uvek depoziti drţave bili locirani kod vrlo odredjenog i vrlo malog broja banaka. drţanje depozita drţave vezano je sa znaĉajnim rizicima. smatralo se da u banke kod kojih drţava drţi svoje depozite (budzetska sredstva. koja se ogleda u tome da vam drţava da odredjene depozite da drţite. trţišne kamate. prodajemo je. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drţave. radimo menjacke poslove i po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vaţno i na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaže (a to ćete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoć drţave. Naravno. kupujemo odredjenu valutu. ne! Zanima me uspeh! A on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. sredstva fondova) u povlašćenom polozaju. objavite koliko para drţite od drţave i nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveći deo vaše dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujući tome što plaćate na depozite manje kamate nego što plaćaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drţavu kao deponenta. zato što onog trenutka kad neko u vladi odluĉi da povuce depozite banka moţe biti dovedena u ozbiljnu situaciju i to u pogledu likvidnosti i u pogledu rentabiliteta. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je plaćala na depozite drţave i zato je vaţno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. da se izraĉuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga niţi. trţišne kamate. a kada se sastavlja bilans uspeha da se objavi kolike su ustede zbog toga što se oplaćaju niţe kamate na ove depozite nego što je to uobiĉajeno. osim toga. trgujemo i stranim valutama.HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drţavne pare. jer je reĉ o velikim sredstvima na koja je banka po pravilu plaćala kamatu koja je bila niţa od tekuće. ili njenih agencija na koje se plaća kamata koja je niţa od tekuće. znaĉi kamate koja se plaća na ostale depozite. 267 . Znaĉi prosto se uprava banke zeli naterati.

Blagajniĉki zapisi i druge obv. Plasmane u hartije od vrednosti Pasiva 1. po standardu 7 sredstvo koje se moţe pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku i kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti. 5. Drţavne i druge hartije od vrednosti koje se drţe radi prodaje. plasmani. koliko iznose blagajniĉki zapisi i druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6. koliki su drugi depoziti na novĉanom trţištu. 268 .BILANS STANJA Aktiva 1. krediti i avansi dati drugim bankama. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaĉi kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka. Certifikati o depozitu 5. Zajmove i avanse komitentima i 7. plasmani u HOV. promisorne note i druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. koji su iznosi koji se duguju deponentima. Zatim. ali svi viškovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor. znaĉi ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju i smatraju se ekvivalentima gotovine. znaĉi ovo nisu sve pozicije koje sadrţi bilans stanja. Ovo odvojeno prikazivanje pomenutih pozicija motivisano je potrebom da se jasno sagledaju odnosi izmeĊu banke i CB. Naravno. banke i drugih PB i banke i trţišta novca. Znaĉi. Depoziti od drugih banaka 2. Gotovina i salda kod centralne banke 2. meniĉne HOV) i druga pozajmljena sredstva. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novĉanom trţištu. 4. gde banka drţi gotovinu? Na raĉunima kod centralne banke. krediti i avanse date drugim bankama. zajmovi i avansi dati komitentima. ali su pozicije koje moraju u bilansu stanja biti odvojeno objavljene. ima naravno nešto gotovine i u svojim blagajnama. odnosno u trezoru centralne banke.HOV namenjene prodaji. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4. Druga pozajmljena sredstva Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno šta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. ovo su u stvari ekvivalenti gotovine. Druge plasmane na novĉ. sertifikati o depozitu. Drugi depoziti na novĉanom trţištu 3. zatim drţavne i druge HOV koje se drţe radi prodaje kratkoroĉne HOV .koje se mogu diskontovati kod NB 3.trţištu 6. Plasmane. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje.

koje moţemo izjednaĉiti kao da imamo gotovinu.Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka • Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti • Depoziti kod NB • Potraživanja za kamate i naknade • Plasmani bankama • Plasmani klijentima • HOV i drugi plasmani kojima se trguje • Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Nematerijalna ulaganja • Osnovna sredstva • Ostala sredstva i AVR • Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrţane u našem bilansu stanja. zatim uĉešća u kapitalu i ostale HOV raspoloţive za prodaju. depozite kod narodne banke. pa onda idu nematerijalna ulaganja. Hajde sada malo da neke… sadrţina većine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. to je ono što predstavlja imovinu sa kojom banka radi. HOV i drugi plasmani kojima se trguje. Banka radi novcima. vrlo ĉesto imaju istu roĉnost. ostala sredstva i AVR i odloţena poreska sredstva. gotovinski ekvivalenti. i jedno i drugo su plasmani. Šta prvo moţete primetiti? Pogledajte aktivu. osnovna sredstva. mislim da bi moţda trebalo objasniti zašto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentima. ipak se insistira da plasmani koje drţimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata (klijenata). Plasmani bankama na strani aktive i videćete depoziti banaka na strani pasive treba da pokaţu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeća klasifikovana je po stepenu opadajuće likvidnosti. osim toga prošli puta sam vam priĉala o vaţnosti likvidnosti i solventnosti banke. gotovina. ali su date odredjenim redom. mi ţelimo da iz ovog bilansa odmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze i zato na prvom mestu unosimo gotovinu i gotovinske ekvivalente. zatim tek idu potraţivanja za kamate i naknade. mi smo kod preduzeća imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. ovde prvo ide gotovina i gotovinski ekvivalenti i to je sasvim normalno imajući u vidu da govorimo o bilansu banke. plasmani klijentima. jer to su kratkoroĉna potraţivanja. depoziti kod narodne banke. dakle u kojoj meri je 269 . pa plasmani bankama.

da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaĉi da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. Šta imamo od mašina? Mašinu za brojanje gotovine. budu dobro opremljene. namenjene prodaji u roku od 12 meseci i na HOV koje su raspoloţive za prodaju.ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drţi kod drugih banaka ali i iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka i to je razlog zbog ĉega se insistira na podvojenom iskazivanju i plasmana i depozita koji se odnose na druge banke. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se 270 . tu je potpuno isto kao kod preduzeća. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. dakle mogu biti prodate. naše banke imaju uĉešća u kapitalu nekih preduzeća. to su jedine mašine. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. Dakle. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao mašine. ali inicijalno. putem odobrenih kredita. elektronsko bankarstvo. da budu sigurne. ali zato imamo automobile. da konvertuje u uĉešća i da sticanjem uĉešća i prava uticaja (odnosno mogućnosti uticaja) pokuša da ta preduzeća uvede u zonu rentabiliteta. stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija. uĉešće u kapitalu banaka moţe se smatrati poţeljnim. Šta mislite šta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videćete da se tu najĉešće kao nematerijalno ulaganje navodi softver. kartiĉarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. izvrši njihovo otudjenje i da na taj naĉin izvuĉe sredstva koja je u takva preduzeća uloţila. da ih delimo na HOV kojima se trguje. to su kratkoroĉne HOV. naravno. O uĉešćima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam. banka nema dugoroĉni interes da poseduje uĉešće u preduzećima. pogotovo ako je reĉ o dobrim bankama na koje mi ţelimo da ostvarimo uticaj da bi smo unapredili sopstveno poslovanje. Osnovna sredstva. jedino nemamo mašine. da potom kada vrednost akcija tih preduzeća poraste. koji banke koriste za pruţanje usluga klijentima. koja nije mogla da naplati od preduzeća. Uĉešće osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano i to nije sluĉajno! Dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. Naravno zgrade ovde uvek nose znaĉajna sredstva. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugoroĉne imovine kao finansijski plasman i prestavljaju dugoroĉnu rezervu likvidnosti. Svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. ali su raspolozive za prodaju. mogu imati i uĉešća u kapitalu nekih drugih banaka. Banka je osnovana zato da radi sa parama. A kada je reĉ o uĉešćima u preduzećima to su po pravilu samo uĉešća koja banka privremeno poseduje i ĉije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time što je banka morala neka svoja potraţivanja. ali to je prosto bio verovatno jedini naĉin da ona izvuĉe sredstva koja je u takvo preduzeće već uloţila. Zašto se razdvajaju ove HOV? Još jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rašćlanjavanje vrši prema roku dospeća. a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti uĉešća koje ona ima u nekom preduzeću. Ti softveri nisu jeftini i predstavljaju nematerijalno ulaganje kod većine banaka.

uklope, znaĉi da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose više od 20%. Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. AVR koja imaju potpuno istu sadrţinu kao i ta pozicija kod preduzeća. Sada imamo jednu novu poziciju, odloţeno poresko sredstvo. Ovo je pozicija koja je nova, koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tiĉe se primene standarda 12. Standard 12 bavi se finansijskim izveštavanjem o porezu na dobit. Prema tom standardu u finansijskim izveštajima i preduzeća i banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu i visine poreza koje bi preduzeće platilo ako bi osnovicu za oporezivanje ĉinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeća, odnosno banke. Ponoviću, znaĉi standard 12 zahteva da se u finansijskim izveštajima iskaţu razlike koje poštoje izmedju visine poreza koji se utvrdi tako što poresku stopu (kod nas 10%) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu i poreza koji bi ste izraĉunali ako bi ste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaĉi poreske razlike koje poštoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu i visine poreza koji bi bio obraĉunat ako bi smo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake, one su razliĉite jer su razliĉita pravila po kojima se ovi finansijski izveštaji sastavljaju, odnosno jer su razliĉiti ciljevi koje ovi finansijski izveštaji imaju. Poreski bilans se sastavlja prema poreskim propisima i ima zadatakda pokaţe visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS i izabranim raĉunovodstvenim politikama sa namerom da iskaţemo dobit koja moţe biti predmet raspodele. Pošto su ciljevi razliĉiti, razliĉita su pravila i razliĉita je visina dobiti. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode i mogu biti privremene. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa, a u drugom ne. Znaĉi do pojave stalne razlike doći će ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Znaĉi kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu ćete iskazati prihode od dividendi i to će podići visinu vaše dobiti. I to znaĉi da bi ste vi kada primenite 10% izraĉunali porez koji će biti veći nego što bi bio kada bi ste obraĉunali po poreskom bilansu, jer u poreskom bilansu kaţe se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Da li znate zašto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaĉi vi kada sastavljate poreski bilans, u njemu nema prihoda od dividende. Naravno da će onda dobit biti niţa i da će obraĉunati porez biti niţi. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit i poreza na oporezivu dobit biće stalne prirode. Znaĉi uvek će vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veći porez po poslovnom u odnosu na porez
271

po oporezivom bilansu, i to je stalna razlika. Druga vrsta razlika koja će se naći ovde zove se privremena razlika. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obiĉno, koji će u svojoj ukupnosti biti jednaki i u poslovnom i u poreskom bilansu, ali će biti na razliĉit naĉin rasporedjeni na pojedine obraĉunske periode. Znaĉi kada kupite osnovno sredstvo i morate ga otpisati, koji je iznos koji će biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost. Znaĉi trgovaĉki poreski propisi kaţu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Znaĉi posmatrano za pet godina, ako je vek trajanja pet godina, vi ćete nabavnu vrednost morati i kroz jedan i kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Ne bi bilo problema ako bi ste na isti naĉin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trošak i u poreskom i u poslovnom bilansu, ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vršite na jedan naĉin, a u poreskom bilansu raspored radite na drugi naĉin javiće se privremena razlika. Primera radi, ako poreski propisi kaţu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno, a vi se opredelite (saglasno standardu 38) da vaša nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. Šta će biti? U poĉetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu biće veći i dobit će biti niţa nego što će biti rashod u poreskom bilansu i prema tome dobit koju ćete iskazati u poreskom bilansu će biti veća od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Kad obraĉunate porez platićete više nego što bi ste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. I to će tako biti u prvim godinama. Sta će biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu poĉinju da padaju, a ovi u poreskom ostaju isti, linearni; znaĉi sada će otpis u poreskom biti veći nego što je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina i kada pogledate ukupno koliki je rashod, oni su jednaki. Ova razlika koja je na poĉetku bila, pošto ste platili porez koji je veći, pošto je ovde rezultat bio niţi (vi ste uporedjujuci porez po poslovnom i po poreskom bilansu platili vise nego što bi ste platili da je bio poslovni bilans) to je vaše odloţeno poresko sredstvo. Platili smo više nego da je osnovica poreski bilans. A onda će se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu, jer ćete plaćati manje nego što bi ste platili da je osnovica poslovni bilans. Dakle, dolazi do anuliranja, okretanja tih razlika, budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odloţenu poresku obavezu. I ova pozicija, odloţena poreska sredstva, znaĉi pokazuje razlike koje postoje zbog toga što je plaćeni porez prema poreskom bilansu veći od poreza koji bi ste platili da je osnovica bio poslovni bilans (poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Vas zanima, koliko bih ja platio da je ovo osnovica? Znaĉi, platio bih manje. Pošto sam platio više to je kao da sam drţavi nešto unapred dao i to je moje odloţeno poresko sredstvo; a ako platim manje nego što bi trebalo po poslovnom bilansu, onda ja znam da ću u nekom trenutku to morati da platim, onda ja imam odloţenu poresku obavezu koja će se pojaviti na strani pasive. Znaĉi odloţena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu plaćen više nego što bi bio porez plaćen prema poslovnom bilansu. Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se naţalost ne vidi)
272

Pasiva
• • • • • • • • • • • • • •

Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital

Imamo prvo obaveze prema bankama, obaveze prema klijentima, obaveze za kamate i naknade, obaveze po osnovu HOV. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti ĉiji je emitent banka. Znaĉi bilo da emituje blagajniĉke zapise, bilo da emituje obveznice znaĉi to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti, obaveze iz dobiti, obaveze iz poslovanja, znaĉi to je ono što bi smo mi rekli dobavljaĉi kod preduzeća, to bi bilo otprilike pandam toj poziciji, potom rezervisanja, ostale obaveze i PVR, odloţene poreske obaveze, znaĉi to je pozicija koja odgovara poziciji odloţena poreska sredstva, ukupan iznos obaveza i nakon toga ide kapital banke. Znaĉi aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine i idete prema osnovnim sredstvima, znaĉi prema opadajućem stepenu likvidnosti. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu i vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina i gotovinski ekvivalenti, potom potraţivanja i da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteţe i uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama, depoziti od banaka uzeti od drugih banaka, depoziti uzeti od ostalih klijenata i krediti koji su uzeti od banaka i klijenata; zatim obaveze za kamate i naknade i na kraju imate
273

rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza, ostale obaveze i pasivna vremenska razgraniĉenja. I onda na dnu imate sopstveni kapital, akcijski kapital, rezerve i akumuliranu dobit. U vezi sa ovako strukturiranom ili rašĉlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se, koji kriterijumi vaţili za klasifikaciju, znaĉi stepen likvidnosti i priroda pozicije. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na, ili imovine, stalnu i obrtnu ovde irelevantna. Vaţno nam je rok dospeća. Znaĉi u kom roku dospevaju plasmani, u kom roku dospevaju naše obaveze, odnosno depoziti. Zašto se odvojeno iskazuju:

• • • • • • • • • • •

- salda sa Centralnom bankom - plasmani kod drugih banaka - drugi plasmani na novčanom tržištu - depoziti drugih banaka - drugi depoziti na novčanom tržištu i - ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke.

Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom, plasmani kod drugih banaka, depoziti drugih banaka itd. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odraţavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Videli ste na strani aktive imate plasmane i depozite banke kod Centalne banke, a ovde imate u stvari salda, znaĉi to su zaduţenja banke kod Centralne banke. Te dve pozicije odraţavaju odnos izmeĊu poslovne banke i Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka, odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti, depoziti od drugih banaka odraţavaju kao što sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama i što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Znaĉi veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita i datih kredita, odnosno plasmana niţe. To je ovo što sam vam sad rekla, to piše.

274

Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip, dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive i pasive. Da se pozicije aktive i pasive iskazuju u svom punom iznosu. Ako je ovo bio izgled bilansa banke, da razmotrimo pitanje procenjivanja. Znaĉi, da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine i obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva, (znaĉi u koja se ubrajaju dati krediti, potraţivanja po osnovu plasmana, ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje i ulaganja u hartije od vrednosti koje su namenjeni prodaji) vrednuju po fer vrednosti. Šta to znaĉi to fer vrednost? Već jedanput sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja izmeĊu obaveštenih i voljnih strana, a da sama transakcija mora biti nezavisna. U stvari fer vrednost treba izjednaĉiti sa trţišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema trţišnoj vrednosti, prema vrednosti na dan bilansa. To nije sluĉaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. Šta to znači po dnevnim vrednostima, šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bi smo u tom trenutku, za taj plasman naplatili. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obiĉno moţemo naplatiti manje, onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po niţoj vrednosti, ako će naplaćeni iznos biti niţi od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. MeĊutim hartije od vrednosti uobiĉajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Znaĉi ako posedujete uĉešće, ako posedujete akcije duţni ste da vrednovanje izvršite po, uĉešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po equity metodi ako je reĉ o znaĉajnom uĉešću, a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoloţive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Znaĉi te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi, ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet, za koje ne postoji aktivno trţište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. Nešto na šta ţelim još da vam ukaţem paţnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva i pasiva. Šta je potencijalna obaveza, a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to uĉili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje duţnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Znaĉi gde banka nema mogućnost da odredi rok
275

dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta duţniku onda kada je duţnik u mogućnosti da obavezu izvrši. A potencijalna obaveza, to je obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Priĉala sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. Znaĉi ako se dogodi neki dogaĊaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako vaţno da kad ĉitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja paţljivo prouĉite potencijalne obaveze, jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje odrţavanje likvidnosti i solventnosti banke i zato je jako vaţno da se procenjuje visina tih obaveze i da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Znaĉi kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. I onaj ko ĉita bilans banke ko radi analizu finansijskog poloţaja banke mora posebnu paţnju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Dospelost imovine i obaveza banke

Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine i obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine, (a šta znaĉi dospeće imovine - to je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu, a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene) što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da odrţi sopstvenu likvidnost. I izloţenost banke i riziku likvidnosti i valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu i dospećem obaveza. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Ĉim su rokovi otplate duţi izloţenost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. Znaĉi to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. Znaĉi kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa rokovima dospeća obaveza banke i da na taj naĉin zapravo procenjujemo i odnose izmeĊu kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana, s jedne strane, i kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znaĉi deponovana kod banke, s druge strane. To su dva kljuĉna pokazatelja koja trebaju da vam pokaţu uspešnost uprave. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u odrţavanju likvidnosti, a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke, znaĉi uspešnosti i efikasnosti banke.
276

od 3 do 5 i iznad 5 godina. do dana kada će taj kredit biti otplaćen.Banke vrše razliĉitu klasifikaciju. pa onda od 1 do 3 meseca. ali obiĉno se obaveze i sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. Ili moţete reći ovako. (podaci o strategiji i politici banke)  preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata. To je preostali period do dana otplate. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. Znaĉi ta uslaĊenost rokova je nuţna. u roku od tri meseca. uzmete kredit na tri godine. Ako je obrnuto. I šta se još moţe dokuĉiti? Šta znaĉi ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi moţemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. jer preveliki je raspon izmeĊu 1 i 5 godina. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec. Znaĉi preostali orginalni period će biti dve godine. onda od 1 do 3 godine. a obaveza samo od godinu dana. dospeće za 3 meseca. Znaĉi vi moţete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. Onda će otplatni period biti kraći od ugovorenog. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. (najbolja osnova za procenu likvidnosti)  orginalni period do dana otplate. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto i sredstva i obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. 3 meseca i godinu dana. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada 277 . jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. Znaĉi klasifikujete sredstva. Znaĉi na taj kredit vi morate prestati sa obraĉunavanjem kamate. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. ali odmah i obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. Znaĉi mi ne moţemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. tri meseca onda i obaveze moraju biti klasifikovane. Znaĉi ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. Dospeće za mesec dana. šta ćete zakljuĉiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite i kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaraĉunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duţe od 30 dana. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduţenjem kod drugih banaka. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. od 1 do 5 godina i periodu duţem od 5 godina. od 3 meseca do godine dana. Rok dospeća može biti iskazan kao:  preostali rok do dana otplate. Ovde je od 1 do 5. u roku do godine dana.

Znaĉi ne moţete. ali treba voditi raĉuna o tome da u sluĉaju povlaĉenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traţi da sredstva. Nema šanse da kratkoroĉne plasmane…(neko iz mase se buni). jer će oni koji imaju kratkoroĉne depozite traţiti njihov povraćaj. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. Znači šta ne možete videti iz bilansa. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduţenja. prema grupama komitenata. obaveze i vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima. Dospeće do datuma koje moţe doći do promene kamatnih stopa znaĉi pokazuje izloţenost banke kamatnom riziku. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlaĉi svoj depozit u celini nego povlaĉi jedan deo depozita danas. ali banka vrši i povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. Znaĉi koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraţivanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. To je period koji tretirate kao rok dospeća.imate pravo da obraĉunate kamatu. Zato što banka uvek ima na raspolaganju odreĊeni iznos depozita kratkoroĉni. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlaĉe njeni komitenti. I taj stalni iznos kratkoroĉnih depozita koji je prisutan moţe biti plasiran kratkoroĉno. to moţe predstavljati opasnost po banku. Znaĉi u sluĉaju bilo kakve situacije koja moţe nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlaĉenju svojih depozita. Znaĉi isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Znaĉi banka mora imati dovoljno para da moţe da izvrši naloge za povlaĉenje depozita i da moţe da izmiri svoje obaveze. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. znaĉi po geografskim podruĉjima. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugaĉiji naĉin koji bi pokazao rizik kojem banka izloţena u 278 . a ne pod kontrolom banke. ali u sluĉaju naglog povlaĉenja depozita banka moţe imati problem. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoroĉnih ali jedan deo kratkoroĉno prikupljenih depozita plasirate dugoroĉno. Znaĉi depoziti komitenata koji su a vista su pod potpunom kontrolom komitenata. Dospeće o orginalnom periodu otplate. Da li banka preferira kratkoroĉne kredite ili dugoroĉne kredite? Da li plasira sredstva dugoroĉno ili kratkoroĉno? Koliko dugoroĉno koliko kratkoroĉno? I kakva je usklaĊenost izmeĊu dugoroĉnih izvora i dugoroĉnih plasmana i kratkoroĉnih izvora i kratkoroĉnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoroĉno nego štu su vam dugoroĉni izvori. Ali postoji ograniĉenje dokle moţete ići. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške.

Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta i rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. da li se komitent. Moţe biti zanimljivo za nekoga da proĉita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. prvo – zato što su kratkoroĉni. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. Isto tako i za dugoroĉne plasmane. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. koji rizik? Kreditni rizik. vidi oni su prestali da plaćaju. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana i datih avansa? Zbog toga što se time meri. Znači ove gubitke iskazujete da bi ste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. Sad kad je reĉ o komitentima. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiĉe iz prehrambrene industrije. Znaĉi da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Znaĉi ispada da plasmani stanovništvu. drugo – zato što su obezbeĊeni obiĉno menicama imaju visok procenat naplate. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Primera radi. 279 . Onda će odmah onaj koji to ĉita reći pa ĉekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiĉe najveći broj njenih deponenata. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. Kad proĉitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. znaĉi krediti odobreni stanovništvu. I sad to moţe biti zanimljivo. šta ćete zakljuĉiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije moţete odmah zakljuĉiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Ali to se objavljuje u okviru napomena. da pratite njene rezultate. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. utoliko je stepen naplativosti viši utoliko banka lošije radi svoj posao. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. Dakle to ne moţete videti ako imate ukupne depozite i ukupne plasmane. Primera radi. Znači kada odobrite kredit koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. Znaĉi imate napomenu kratkoroĉni plasmani i imate poziciju kratkoroĉnih plasmana koja vam to pokazuje. Dakle po delatnostima moţete grupisati i vaše deponente i vaše klijente. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva i obaveze. promene finansijskog položaja. To moţete videti samo ako se izvrši ovakvo rašĉlanjavanje depozita i plasmana po pojedinim delatnostima ili po podruĉjima. I jedno i drugo predstavlja propust uprave banke. Što je iznos ovih gubitaka veći.svom poslovanju. a vi vršite plasiranje trgovini.

visinu gubitaka u toku perioda. zbirni iznos rezervisanja na dan bilansa • 4. • 3. • 2. raĉunovodstvenu politiku – osnov na bazi koga je gubitak iskazan kao rashod. • rezervisanja Opšti bankarski rizici • Od banke se može zahtevati ili joj se može dozvoliti da izdvoji sredstva za potencijalne obaveze. visinu rashoda priznatih tokom godine po osnovu nenaplativih plasmana i avansa i visinu naplaćenih ranije otpisanih potraţivanja. Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke. i koja se formiraju za preteće gubitke. zbirni iznos plasmana na koje se ne obraĉunava kamata i osnovici za utvrdjivanje iznosa po kojima se takvi plasmani vode. Zastupnički poslovi • Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. Sredstva data kao obezbedjenje • Banka je dužna da objavi vrstu i vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. Ova sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. formiraju se na teret dobiti.• U vezi sa ovim gubicima treba objaviti: • 1. visinu iskorišćenih rezervisanja formiranih po ovom osnovu. Transakcije sa povezanim stranama • Objavljuju se transakcije 280 .

Hoću da to lepo nauĉite!!! Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. Beleške se takodje razlikuju i vi ćete naći na sajtu beleške uz finan. Ne treba da objašnjavam da ako vam je pozicija depozit. da ta beleška mora da se odnosi na tu poziciju i da će njena sadrţina biti razliĉita od sadrţine koja prati recimo belešku zalihe gotovih proizvoda. aktiva i pasiva razliĉita od BS preduzeća. depozite na raĉunima koji nisu oroĉeni 3. to je uvek izveštaj koji pruža informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obračunskom periodu. da je sadrţina BS tj. izveštaje banaka. 281 . A izveštaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje. jer jednoŠtavno to je izveštaj koji sadrţi promene koje su naŠtale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeća ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeća. izveštaje preduzeća i onda ćete primetiti znaĉajne razlike. decembar 2004. Šta je izveštaj o novčanom toku? Nema razlike. da li je reĉ o novĉanom toku banke ili preduzeća. gotovinski ekvivalenti Još jednom šta su gotovinski ekvivalenti? PredŠtavljaju kratkoročna. Šta obuhvata gotovina prema Štandardu 7? Ona obuhvata: 1. Kada je reĉ o izveštaju o novĉanom toku. on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća i zbog toga ćemo govoriti danas o tome. koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. gde se nalaze najveći broj napomena koje prate finan. Ĉim se razlikuju pozicije u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene. odnosno beleške koje se uz te pozicije daju. 28. depoziti koji se isplaćuju na zahtev 4. izveštaje banaka. da je onaj segment BU koji sadrţi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razliĉite delatnosti drugaĉiji nego kada je u pitanju preduzeće. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utiĉe na sadrţinu BS i BU. imate takodje i beleške uz finan.Utorak. visoko likvidna ulaganja. raspoloţivu gotovinu 2.

Sa druge strane. Ako banka ima novac koji stoji na raĉunima. Banka ne prikuplja pare da bi Štajale kod nje na raĉunima. MRS-7 'Izveštaj o novĉanim tokovima'. Na isti naĉin se emisija akcija odraţava na novĉani tok i kod preduzeća i kod banaka. ali šta neće biti isto. 282 . Na isti naĉin ulaganja u HOV će biti iskazana u izveštaju o novĉanom toku i kod preduzeća i kod banaka. Zašto to radimo? Da bi smo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji će biti veći od odliva koje smo uĉinili prilikom plasiranja. Da li se izveštaj saŠtavlja prema nekom drugom Štandardu osim onog koji važi za preduzeća? Naravno da ne. koji je prikupila ona ţeli da plasira i da kroz kamatu koju će naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet.Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kaţete da. prikupljamo pare da bis mo ih plasirali. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. dakle koliko ima slobodnih novĉanih sredŠtava da bi ta slobodna novĉana sredstva plasirala. sećate se da sam vam tada rekla. Prema tome svaki višak gotovine koji banka ima. Karakterisike internog i eksternog toka Regularan je. Koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. Posledice su proširenje ili suţenje internog toka. Gotovinski tok. Šta je poslovna aktivnost banke? U najkraćem. odnosi se podjednako na izveštanja svih poslovnih subjekata. nezavisno od toga kojom delatnošću se bave. Zato je vaţno da kotroliše novĉane tokove. kako to utiĉe na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost će biti visoka a rentabilnost niska. uvid u visinu neto gotovine treba da omogući banci da sagleda viškove gotovine. i vezan za obavljanje delatnosti banke. da je cilj da se kroz saŠtavljanje izveštaja o novĉanom toku stvori mogućnost za procenu sposobnosti preduzeća da generiše gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeća za gotovinom. Zašto banka ima potrebu da vrši kontrolu nad novčanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeća da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. kao što već znate. Odgovor je ne. Da li je isto i za banku? Primetićete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrţanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. Neće biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji naŠtaju iz okruţenja u banku. a ja vaš pitam da li baš svi prilivi i odlivi zavise od delatnosti. a prošlog puta sam vam objasnila da je to uslov odrţanja banke. ili iz banke u okruţenje. moţe biti interni i eksterni.

izveštaja banke. ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i. ali taj tok da li moţete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu raŠta vaših depozite i odliva po osnovu raŠta vaših plasmana. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. taĉnije ispitivenj tog odnosa je još jedan od ciljeva koje izveštaj o novĉanim tokovima treba da omogući. Neto gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. šta bi trebalo da bude njen cilj u budućnosti? Na kom podruĉju ona treba da reaguje.Korisnici finan. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. Ta vrŠta analize je neophodna da bi ste napravili realan plan za budućnost. zbog toga sto će vam pokrivenost dobitka novĉanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Znaĉi da nismo uposlili novac koji smo primili. Sa jedne strane. Ako u izveštaju o novĉanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. sa druge strane njena aktivnost se odraţava na promene visine depozita i plasmana. jer mi govorimo o onim izveštajima koji se saŠtavljaju krajem godine. Za šta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada ĉita izveštaj o novĉanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrţane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. Iako taj izveštaj sadrţi informacije o prošlosti. Šta bi banka trebalo da zakljuĉi. šta bi vi trebalo da zakljuĉite? Imaćete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti. Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeća iskazuje se u BU. Odnos izmedju rentabilnosti i neto priliva gotovine. njihvu realnost ocenjujete izradom izveštaja po isteku planskog perioda. Osim toga kada uradite izveštaj o novĉanom toku za 2004. Dakle vi na poĉetku sada 2005. Videćete da je kod banaka to malo drugaĉije. Podsećam vaš još jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkoroĉnom obraĉunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka će biti razliĉita od visine neto gotovinskog toka. godinu vi ćete na bazi tog izveštaja ceniti realnost vaših procena o visini vaših priliva i odliva gotovine koje ste napravili na poĉetku godine. šta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vaših oĉekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. o prilivima i odlivima gotovine. Koji segment ili koje bi ste vi informacije iz izveštaja o novĉanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Šta bi ste vi mogli iz tog izveštaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. ovaj zahtev ćemo malo modifikovati. Znaĉi planovi koje pravite na kraju jedne godine. Ili da smanji prikupljanje 283 . šta žele da saznaju iz izveštaja o gotovinskom toku? Taĉno je da se gotovinski tok banke i izveštaj o tom toku odnose na prošlost. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Pokazaće vam koliko od dobitka je već konvertovano u gotovinu. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u budućnosti. Pitanje je da li te dve veliĉine treba dovoditi u vezu? Da. Kada na kraju naredne godine budete saŠtavljali ovaj izveštaj potrebno je da taj vaš plan priliva i odliva i izveštaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate: koliko ste realno planirali vaše prilive i odlive.

Kako je politika dividendi pod uticajem neto novčanog toka? Od ĉega zavisi visina dividendi. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. a to ćemo videti iz BU. poloţajem. pošto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. vaši depoziti poticu primera radi iz trgovine. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. da li možemo donositi odluke o tome koliko ćemo investirati u budućnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novčana sredstva? Teško. poloţaja. plasmani dati poljoprivredi. znaĉi ako primetite da imate debalans izmedju dugoroĉnih depozita i oliva po osnovu plasmana. onda će stepen rizika biti razliĉit. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razliĉito. Ako imate izveštaj koji je pripremljen još po segmentima. koja su dva kljuĉna faktora koja odredjuju visinu divideni.depozita ili da poveća plasmane. Da prilivi po osnovu dugoroĉnih depozita budu veći od priliva po osnovu kratkoroĉnih. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. znaĉi da vaši deponenti potiĉu iz odredjenih delatnosit. onda će osnovni cilj banke biti da popravi roĉnost depozita u narednom periodu. pa vam se kaţe da su vam najveći prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. Ona plaća kamatu na sredstva koje je prikupila. a vaši prilivi. A onda naša politika dividendi kakva će biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odrešenih ruku. Prvo ćemo reći…bilo bi jako dobro da obnovimo naš informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo koliko to košta i hoćemo li imati slobodnih novĉanih sredstava…i opet se vraćamo na izveštaj o novĉanom toku. a da se vaši plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. Kod politike investiranja. zatim da li ćemo gledati nešto u BS…da li bi ste pogledali finan. vaši deponenti. poloţaj u BS? Naravno da hoćete. ili da u buduće menja strukturu roĉnosti plasiranih sredŠtava. Ako pogledate roĉnost vaših priliva i odliva. a to gledamo iz izveštaja o novĉanom toku. Kada bi ste vi donosili odluku o visini dividendi koje bi ste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. Šta znaĉi politika dividendi. Moramo i to pogledati. Hoćemo li imati novaca da isplatimo dividende. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme će proceniti šta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. Znaĉi da smanje prilive po osnovu dugoroĉnih i da poveća prilive po osnovu kratkoroĉnih plasmana. Ako nismo zadovoljni našim finan. kako će se to odraziti na visinu predloţene dividende? Ona će biti niţa. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. jer to odrţanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredŠtava košta. 284 . i njen rezultat zbog toga trpi. Dakle mnogo toga uprava moţe videti kada je reĉ o poslovnoj politici iz izveštaja o novĉanom toku.

Šta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potraţivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje.to su poverioci 3. Znaĉi prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. priliv po osnovu naplaćenih kamata i naknada . E sada smo došli do razlika. prvi priliv je: 1. do smanjenja kredita koji su ranije dali. Kako se klasifikuju tokovi gotovine? Isto kao i kod preduzeća: 1. znaĉi rast depozita (i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada). investitori 2. Kada smo govorili o preduzeću šta smo govorili ko su korisnici: investitori. Šta bi bili odlivi?Znaĉi na šta banka trosi svoju gotovinu? 1. znaĉi one se smatraju poslovnim aktivnostima. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je reĉ o preduzeću ili banci. osiguranje. Znaĉi to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. deponenti . troškove materijala. Da bi smo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reći šta se smatra poslovnom aktivnošću: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. isplaćuje zaposlene. 2. isto je i sa poveriocima.Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. Zašto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. na plasirana sredstva naplaćuje kamatu. A osvde su to: 1. ako deponenti povećaju svoje depozite. plaća reklamu. druga preduzeća. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. banka koristi uslugu. da li će banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeća. Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. poverioci. odlivi po osnovu kamata i naknada. jer ih plaća 2.šta je bilo tu kod preduzeća. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. druge banke Vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li će biti dividendi. Šta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Pošto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. Ali mi ovde imamo nešto što kod preduzeća nemamo. 285 .

приливи по основу продаје учешћа у капиталу .по основу узетих кредита Одливи готовине из активности финансирања . Znaĉi povećanje plasmana je odliv… toga nema kod preduzeća.по основу исплата дивиденди . samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugaĉije vrste ali dejstvo je potpuno isto.3.отплате узетих кредита . • • • • • • • • 286 .по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања Приливи: . Znaĉi odlivi nastaju po osnovu povećanja plasmana ili smanjenja depozita. kako će to uticati na našu gotovinu? Ĉim mi damo kredit.по основу набавке основних средстава • .по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ . to je isto. Iako vam se ovo ĉini da je bitno razliĉito nego kod preduzeća.приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити .по основу улагања у учешћа у капиталу • . 4. pare idu od nas prema komitentima. Приливи готовине из активности инвестирања • • • • • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане . a šta će biti ako naši deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv. ako mi povećamo kredite koje dajemo našim komitentima.приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • .приливи по основу продаје основних средстава .исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskoĉila.по основу емисије акција . samo radi prilive i odlive iz poslovne aktivosti.

a indirektna metoda polazi od neto dobiti. To bi trebalo sve da znate. Ako se povećavaju depoziti. polazi od prihoda i rashoda iz BU. kada nastaje priliv. direktne 2. i jos neki dodatni podaci Metode sastavljanja Potpuno iste: 1.Računi aktive-osim gotovine Računi pasive Tokovi novčanih sredŠtava izdavanja primanja Pogledajte. ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive osim gotovine. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. to je odliv i ako se povećavaju plasmani. BS 2. ako rastu naše obaveze po osnovu kamata. A kada imamo odlive? Ako se povlaĉe depoziti. jer rastu naše obaveze u odnosu na prilive. to je takodje priliv. 287 . Osnova za izradu izveštaja Osnova je ista: 1. to je za nas priliv. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. Znaĉi direktna metoda. To smo isto imali i kod preduzeće. znaĉi imamo rashode koje nismo platili. a njome ćemo se baviti. BU 3. ako se izmiruju obaveze. ako se smanjuju plasmani i dati krediti. to ima karakter priliva. dakle ako se smanjuju naša potraţivanja po osnovu kamata i nakanada.

Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. Poslat je sa ovim predavanjem  А. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzeće? Nema. Приливи готовине из пословних активности 2. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б. Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. Готовина на почетку периода Ф. Токови готовине из пословних активности 1.U onom dokumentu izveštaj o novcu. Токови готивине из активности инвестирања 1. Нето повећање/смањење готовине Е. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. pa neto 288 . Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. Znaĉi potpuno izgleda isto kao kod preduzeća: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. imate objašnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. koji se zove tako. 2. Токови готовине из активности финансирања 1. 2. 2.

Znaĉi dovoljno je da pruţite informacije upotrebom neto principa. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. i neto gotovina iz te aktivnosti. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. Шта значи нето принцип? • • • • • • Стање на почетку године 380 +Нови пласнани у току године 780 . Šta to znaĉi? To znaĉi da ćete iskazati ne poĉetno stanje + povećanje – naplate = krajnje stanje. Promene depozita su u velikoj meri pod uticajem naših deponenata. a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip.gotovina iz poslovne aktivnosit. prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. koliko ćete danas uplatiti ili sa vašeg raĉuna isplatiti. jer kada vi imate raĉun kod neke banke. da li je došlo do povećanja ili do smanjenja. E sada kod banaka je sledeća situacija. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. Pitanje je zašto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. 289 .Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaĉi vaš zanima krajnje i poĉetno stanje. a kod depozita (oroĉeni i po viĊenju!) i plasmana (u depozite drugih banaka) ide se na neto princip? Objašnjenje je sledeće: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada. nije ona ta koja kontroliše koliko ćete vi para drţati na njenom raĉunu. već ćete samo reći kolika je promena. Znaĉi što se forme tiĉe nema razlike. obratite paţnju na kraj. Kada saberete neto povećanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocĉtku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokaţete kako se kreću depoziti i plasmani. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. .наплата у току године 500 Нето промена пласмана 280 samo ovo ćete iskazati u neto novĉnom toku. I MRS-7 to dopušta.

396 206 13.169 6.526 222 409 2.262 45.417 1.758 94.575 192.805 40 Потраживања за накнаде 2.343 1.558 2.337 ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 3.789 333 614 3.383 290 .264 137 8.648 5.432 3.555 1.948 10.291 38.475 110 288.021 379 560 2.628 7.850 3.032 569 840 3.937 57.BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.233 2.552 158.137 142.626 1.853 440 4.828 237.833 6.779 4.841 30.983 73 4.902 293 2.818 135 8.632 184. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате 2003 2002 2003 2002 16.212 90 5.895 1.942 10.708 60 122.

000 1.459 127 922 244 253 3.676 5.595 23.383 Prva pozicija za koju trebe da izraĉunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.938 5. Bili su 57.365 78. Da bi ste to izraĉunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.504 989 80 227 5.000 1.783 589 288.276 7.575 192.578 6 34 69 30.000 2.175 884 123.048 117.367 9 51 104 45.223 2002 19.756 1.484 120 341 7.407 8.997 5.163 4 103 31 20.768 40.745 6 155 47 30.PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива 2003 6.517 4.828 237.335 2002 28.037 185.730 15.552 158.556 2003 4.998 3.117 3.942 na 291 .383 366 380 5.189 191 1.948 na poĉetku godine odnosno 45.000 1.845 26.

034 9. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaĉi šta treba da uradite? Da umanjite razliku za iznos otpisa.kraju godine. Zašto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine niţe nego što je bilo na poĉetku.551 13.731 3. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др. Znaĉi ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.154 2. .604 2. Znaĉi ako vam je neko dugovao 57. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama.700-45.942= 9.050 692 951 3.942 vi bi ste rekli…pa znaĉi da mi je vratio tu razliku.306.948-2.1. Šta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego što smo imali na poĉetku. to znaĉi da smo naplatili dobar deo plasmana.406 3.948 na poĉetku godine.188 3.12. To bi bilo taĉno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.650 101 700 461 634 2. ja imam priliv u visini te razlike.658 2. дажбине 18.31.282 4.005 2.439 1. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1. to je priliv.465 55 . Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv. Znaĉi 57.697 83 292 12. a sada duguje 45.475 152 1.003 1.

499 100 150 30 40 50 20 115 Отпис ненаплативих портаживања .за кредите .учешћа у капиталу других правних лица .за накнаде .за друга средства 1.за друга средства .за дугорочне ХОВ .за ХОВ и др. Пласмане намењене продаји .250 3.504 1.за ХОВ и др.749 150 225 45 60 75 30 173 4. Пласмане намењене продаји .за камате .394 450 509 375 15 3 18 17 8 293 929 300 339 250 10 2 12 11 5 .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .756 2.за кредите .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .Аморизација 300 200 Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .за камате .за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .500 2.за накнаде .за резервисања 6.

aktive. Za iznos izvršenih otpisa šta ćemo uraditi? Oni ukupno iznose 4. Da li je taj prihod jednak prilivu? Moţe biti ali i ne mora.137. šta bi smo zakljuĉili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obraĉunskom periodu i naplatili. Odliv. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potraţivanja po osnovu kamata. Šta ćete sa tim podacima uraditi da bi ste došli do priliva.749 i 509. Otpisa bilo nije. pa zato otpise morate uzeti u obzir. na poĉetku su bila 6.257. prihode smanjiti i to za 801. jer ĉim nam je potraţivanje veće znaĉi da nismo naplatili ceo prihod.032 a na kraju 6.282. a ako se povećao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaĉi da je došlo do odliva gotovine. potraţivanja za kamate. Ovo je bilo sve na neto osnovi. Znaĉi smnjili smo za iznos povećanja potraţivanja. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. reĉ je o odlivu.Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 476 155 321 317 103 214 Ajde da vidimo šta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa.833. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. Dakle trebaju nam dva podatka.968 predstavlja odliv. Znaĉi ako bi potraţivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potraţivanjima koje smo imali na poĉetku. znaĉi ti podaci nam trebaju: poĉetno stanje potraţivanja. Znaĉi potraţivanje je na kraju veće tako da ćemo za razliku. prihod od kamata koji ćete naći u BU i on iznosi 18. i šta nam još treba? Otpisi. Dakle mi moramo naznaĉiti da to krajnje stanje nije smanjeno. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako ćemo izraĉunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. Znaĉi morate se nauĉiti da prepoznate. Gde se nalazi to? U BS. a to znaĉi da je priliv niţi od prihoda i naravno nećemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bi smo došli do priliva.169 a na kraju su 184. na poĉetku godine su bili 142. Znaĉi razlika od 41. E sada nešto za šta morate koristiti znanje iz izveštaja o novĉanom toku preduzeća. Zašto odliv? Zato što se iznos naših kredita datih komitentima povećao. Šta predstavlja sada ova razlika. krajnje Štanje potraţivanja. Znaĉi pošto je došlo do povećanja plasmana.224. Sada imamo potraživanje po osnovu kamata. takodje ćemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. Šta nam još treba? Treba nam promena potraţivanja po osnovu kamata. 294 . Poĉetno stanji i krajnje stanje.

968 13. Uporedite visinu AVR na poĉetku 333 i na kraju 440. imamo i to 30 i 8 što znaĉi ukupno 38.833 295 .257 6.337. znaĉi da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise.137 9. Pošto smo povećali ulaganja šta ćete uraditi sa prihodima? Da li ćete ih povećati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povećanje aktive. a šta imamo na pasivi.03 Разлика приходи отписи 31. znaĉi priliv je 182. Da vidimo koliki je odliv.789)= 1. imamo i na poĉetku su bile 569 a sada su 2. I šta jos imamo.942 184.700 45. Imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose 3.306 41. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na poĉetku su bile 840 a na kraju je 3. Znaĉi smanjujemo prihode za razliku 2. to još imamo na strani aktive. jer smo nešto unapred platili i to je 107. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu. Druga sredstva. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. kako ćemo ga izraĉunati? 3.169 6. Ako imamo povećanje potraţivanja za razliku treba prihode smanjiti.853 i po istom pravilu utvrdite razliku.853-3. pošto su na kraju veća. Šta to znaĉi da su AVR veća na kraju nego na poĉetku? Odliv. tu nema razlike.797.12. I to iznosi na kraju 3.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava. imamo li potraţivanja za naknade. AVR.Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaĉi šta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. i smanjicete za otpis od 38. Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Обрачунати ИВ и 31. Znaĉi ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava.789 a sada su 5. šta ćete sa njima? To je isto kao kod preduzeća.12. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15 znaĉi otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240.337-569.282 2.005-38-(5.337-569)= 182. To je to.648. šta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaĉi da smo uloţili i imamo odliv.475-525-(2. Koliko smo znaĉi ostvarili prihoda 2.02 57.948 142. bila su 3.032 18. Taj odliv da bi smo ga taĉno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa.648-840-240=2048. Opet imamo povećanje potraţivanja.224 4.

Znaĉi 4. Ako su sada obaveze manje za tu razliku ćete povećati rashode.335.556-6. a sada iznose 6. a sada iznose 1. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata.046+(380-341)=2. Ĉime ćemo ih korigovati? Korigovaćemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1.556 Na poĉetku. i taj odliv iznosi 938.221.789 333 2. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692. Opet su obaveze na kraju manje nego što su bile na poĉetku. Da li su rashodi po osnovu kamate u celini plaćeni? Kako ćemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4. Znaĉi smanjenje depozita za 22. Zatim imamo depozite komitenata. da bi dosli do odliva. Obaveze za zarade. Obaveze na 296 . Imamo ostale troškove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza.445 Ostale obaveze. što znaĉi da je odliv veći od troška za tu razliku.484. Znaĉi raĉunamo odlive.853 440 182 3. Znaĉi 2.484-1.048. Obaveze za naknade. Povećanje depozita naših komitenata znaĉi da su oni uloţili novac u našu banku i došlo je do priliva koji iznosi 67. Sećate se kako ste pretvarali trokšove zarada u odlive. One su bile 380 i 341 na kraju.Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 569 840 3. 3.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Dakle na poĉetku su depoziti komitenata bili 117.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako što gledate kolike su obaveze po osnovu zarada.383. Znaĉi idete u BU i nadjete troškove zarada koji su 2. Obaveze su se povećale pa prema tome odliv je manji od rashoda.292.756 sada iznose 185.335=22. Smanjenje. Zašto ovde nema otpisa? Nema ih zbog naĉela više vrednosti.475 525 240 2.221. Bili su 28.005 38 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. šta ta razlika predstavlja. Ne moţemo otpisivati naše obaveze. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile. Kako ćete korigovati rashode po osnovu kamata da bi ste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povećanja obaveza.383)=4.797 107 3. znaĉi 28.048 1.337 3. Da ali moţemo otpisivati naše plasmane. jer su banke povukle svoje depozite.551-(1.648 5. pa je odliv veći nego što je rashod. Šta je ta razlika? Priliv. Znaĉi platili smo sve naše rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period ušli.551.451 odliv. a sada su 120.

556 117.03 Разлика 6.221 67.320 86 51 57 Обавезе за камате 1.12.551 692 2.698.12.451 938 2. Jer oni predstavljaju obraĉnate a ne plaćene troškve. Obaveze za porez na dobit. Obaveze su povećane. a mi smo platili samo 1320. Smanjićete.756 4. Ĉime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose. Znaĉi za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi došli do odliva. Znaĉi iznos 3698-(7745-5367)=1320.048 1. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. Da je rashod 3.335 185.kraju su veće. Mi ćemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju veće. Šta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83. 1/3 od ukupnih rashoda. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu. Znaĉi 83+3=86. PVR bila su 104 a sada su 47. znaĉi 155-(155-51)=51 to je isplata.383 Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе 366 380 5. na poĉetku 51.445 1.367 Обавезе за порезе и доприносе 9 Обавезе за порез на добит ПВР 51 104 297 .698 83 155 Обрачунати расходи 31. i posto su niţa to znaĉi da je to odliv.406 3.292 4.745 6 155 47 22. Šta ćete sa razlikom. Obaveze za poreze i doprinose.483 120 341 7.02 28. Korigujemo za razliku izmedju poĉetnih i krajnih obaveza za porez na dobit. a na kraju 155. bile su 9 a sada su 6.

484 1.609 2.347 .969 3.048 298 13.Izveštaj o novĉanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti. у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин.050 903 4.445 86 1. Одливи по основу других трошк посл.451 937 4. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји 9. Прих.306 41. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.224 182 1.

322 152 3.292 10.132 15.777 5.656 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ 17.735 299 .Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација 22.221 67.684 Одливи по основу куповине акција банака и предузећа 1.138 -8.656 1.707 51 10.000 1.

Znaĉi gledali bi ste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povećanja depozita i plasmana. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. Jer to je ono sto banka generise. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva.404 5. 30.262 (Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak moţda i bolje objasnjeno u attachment-u.Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1.937 16. i drugi deo koji se tiĉe promene plasmana.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosi se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2. ELEMENTI BONITETA BANKE Šta je bonitet? Bonitet znaĉi u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. Kada bi ste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju bi ste neto gotovinu bi ste uzeli. decembar 2004. Finansijski izveštaji banaka predstavljaju vaţan izvor informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta. Ĉetvrtak. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljima. 300 .Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине Готовина на почетку године Готовина на крају године 50 3.325 10. a drugi deo posle te stavke. kvantitativne pokazatelje.

Šta je tržišni položaj banke. Trţište i trţišni kriterijumi prisutni su u svakom podruĉju poslovanja. Vi ćete po toj mreţi filijala. Jer treba da pokrijete veliki prostor. Znaĉi delatnost. odredjuje veliĉinu banke. Vrlo ĉesto se tu uplitala i politika. Znaĉi znalo se da neka firma mora dobiti kredit. koliki će broj šaltera biti zavisi od toga šta predštavlja posebnu ili preteţnu aktvnost banke. Znaĉi koliko će biti filijala i ekspozitura i gde će one biti locirane. ekspozitura i šaltera će vam trebati. treće rad sa jednim i drugim. i šaltere.Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. Šta je to što jednu banku ĉini dobrom bankom? Po ĉemu se jedna banka moţe razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. veliki broj filijala. ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. sve ekspoziture. ako tamo imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kućama. onda ćete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. Ali ona mora da da 301 . ali smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u raspodeli novca. Znaĉi organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. jos uvek ne znaĉi da ona radi loše. I uopšte nije bilo vaţno što se već tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. Znaĉi da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. sve filijale. Vi ćete mi onda reći…pa ĉekajte zar sve banke ne rade isto? Rade sliĉne poslove. Mi smo imali trţište roba i usluga. i njenu organizacionu strukturu. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. Kvalitativni zbog toga što su opisni. Jako dugo su banke odobravale kredite uvaţavajući neke druge kriterijume ili dajući prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. odnosno ono ĉime se banka preteţno bavi odredjivaće broj… znaĉi kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moţe otvarati svoje filijale i ekspoziture. Znaĉi delatnost je ta koja će odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka ţeli da se bavi. Morate se uvek pitati a ĉime se ona bavi. Znaĉi kada budete gledali godišnji izveštaj bilo koje banke. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza neće vam trebati veliki broj šaltera jer vi radite sa pravnim licima i bićete locirani tamo gde imate najveći broj preduzeća koji se tim poslovima bave. Zašto kaţemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovništvom. recimo i naših banaka. Što je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. ĉija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. Znaĉi ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. recimo. ekspozitura i šaltera moći da vidite kako je banka pokrila podruĉje na kome radi. pa ste videli da imamo Agro banku. šalteri gde se oni nalaze. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. da je on bliţa svojim komitentima i da će na taj naĉin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji naĉin. Ne treba meni ekspozitura u Nišu.

Mi sada pored domaćih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trţišnom poloţaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trţištu. Dakle da vaša znanja budu takva da ulivaju poverenje da ćete sa uspehom voditi banku. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira što se konkurencija pojaĉava. Morate znati barem jedan svetski jezik. koliki je broj njenih komitenata. neko ko ima potrebu i ţelju da se dokaţe i neko ko ima snagu da to ostvari. Znaĉi banke koje imaju dobar trţišni poloţaj. Ne moţete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da oĉekujete da on poĉinje da uĉi nešto što je za njega potpuno novo. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donošenju odluka kome će plasirati svoja sredstva i pri tome one vode raĉuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potraţivanja. Treţi kvalitativni element boniteta banke je menadžment banke. On predštavlja banku. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzišta. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. oprezni. Dakle svima nam je strasno vaţno da verujemo onome kome poveravamo našu imovinu. Znaĉi koliki deo trzišta ta banka pokriva.000 ljudi koji će izaći na ulicu. Zato što je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Jako je vaţno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuće kvalifikacije. na bonitet banke utiĉe menadţment. I zato je vaţno da u timu bude mladog sveta. Zato je direktor banke osoba koja je jako vaţna. Njihova saradnja je vaţna. Dakle. Znaĉi pitanja idu: šta su ovi zavrsili. oni pitaju ko vodi tu banku. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. Osim znanja. Znaĉi koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. I zato uopšte nije svejedno kako će izgledati menadţment banke.kredit jer zapošljva 5. Znaĉi neko ko prvo ima znanja koja su nova. već i poznavanje jezika. Zato što je vaţno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. U trţištu koje je relativno ograniĉeno javlja se veliki broj banaka. taj svoj poloţaj odrţe. manje su spremni za rizik. zato kaţem da smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u finansijskom podruĉju. jer onaj koji 302 . kada je reĉ o starosnoj strukturi. Osim toga da li je on u štanju da prihvati nova znanja. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi moţda elementa menadţmenta banke bio na samom vrhu. Više nego kod preduzeća. Znaĉi osim znanja vaţni su i rezultati u prethodnom radu. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. Kada se gradjani odluĉuju preko koje će banke raditi. koji broj usluga ta banka pruţa i na koji naĉin ona uspeva da odrţi ili popravi svoj trţišni poloţaj u odnosu na neki prethodni period. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno neće. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. gde su oni ranije radili. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. a radi posao gde su ta znanja neophodna.

Jako je vaţno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. Da procenite dakle koliko ta firma vodi raĉuna o svojim zaposlenima i videćete kada budete ušli u firmu da se taĉno moţe osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je 303 . Zašto je vaţan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. vodi mladi svet. zbog toga. Znaĉi mladi ljudi koji imaju motiva. Znaĉi delegirate ovlašćenja a onda samo vršite nadzor kako se izvršavaju ta ovlašćenja. Vaţna je da bi ste mogli da planirate kadrove. koji svoje obaveze ispunjava i koji će se tako ponašati i u svom poslu. Već šaljete mlade ljude koji će biti tu jos 20 godina. zatim koja posebna znanja i veštine ti radnici treba da poseduju. I konaĉno stil rukovodjenja. Zašto je to vaţno? Zato što vaši klijenti to gledaju ovako…šta on ima sina koji je problematican. kada procenjujete nekoga. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite raĉuna da ne povredite tu osobu. Dakle najgore moguće rešenje je… jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odluĉujem i svi moraju da pitaju mene pre nego što bilo šta odluĉe…takav naĉin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. Znaĉi morate da uĉite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. znaĉi da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrţite jer će te time brţe ostvariti svoje ciljeve. znjanja. ali ono što je sasvim sigurno je da kao menadţeri morate voditi raĉuna da neke odluke morate prepustiti drugima. koji odgovara vašim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. pa nema šanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. Zašto je ovde vaţna starosna struktura zaposlenih. Jako je vaţna starosna struktura kada odluĉujete o tome koliko ćete investirati u svoje zaposlene. nego uopšte. Vaţno je da banku. Ni jedna banka neće uloziti u obrazovanje nekoga ko će tu raditi još pet godina. I zato je to vaţno. nego što ćete stalno kritikovati. taj bre dete svoje nije znao da saĉuva a hoće da saĉuva moje pare. Naredna vaţna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. Ali ne samo banku. i na taj naĉin će spreĉiti neke krupne greske. znaĉi koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obiĉnog znanja rada na raĉunaru mora imati znanja za rad na posebnim mašinama koje u banci imate. morate im verovati i morate im poveravati. I zato je vaţno da kada nekoga kritikujete. I zato je vaţna štarosna struktura. Naravno da razliĉiti ljudi imaju razliĉiti naĉin na koji rade.ima iskustva malo će koĉiti one koje trĉe. ali će banka imati nekoga ko će vući napred. treba da upravljaju firmom. Kadrovska opremljenost banke meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Znaĉi to je ĉovek koji je odgovaran.

kako su delegirane odgovornosti za izvršenje pojedinih poslova. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene.mlad i neko ko nije. Sada naroĉito kada krene elektronsko bankarstvo to će doći do izraţaja. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. on je taj koji treba da skrene upravi paţnju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. I on je saradnik uprave preduzeća. Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umreţene. procedura za otvaranje tekućeg raĉuna. u finan. Informaciona opremljenosti banke. Znaĉi raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaţe na to koje su to delatnosti kojima se banka preteţno bavi. Zatim. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. Izmedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. koje mehanizme uprava koristi da bi izvršila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Znaĉi interni revizor je taj koji će kontrolu poslovanja vršiti tako što će raditi uvid u knjigovodstvene podatke. znaĉi onaj ko otvara tekuće raĉune. Znaĉi zna se taĉno šta stranka mora doneti da bi bio otvoren tekući raĉun. Kada kaţem procedure. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka poštuje sve procedure i uprava banke koristeći internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrši nadzor nad poslovanjem banke. Vaţno je koji softver koristi. izveštaje i pre nego što dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego što će to znati eksterni revizor. Šta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuĉiti. znaĉi mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. Integrisanost osnovnih funkcija banke predstavlja takodje jednu od odlika banke. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. Iz tih razloga kada se oĉenjuje bonitet banke vaţna je informaciona opremljenos banke. koliko nivoa menadţmenta u banci postoji. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. koliko je pouzdan itd. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. I šta ćete zakljuĉiti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. Znaĉi banka mora imati sluţbu koja će stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom šalteru. mora poštovati proceduru. na eventualno nepoštovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. Zašto je vaţna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveći broj naloga komitenata izvršava upravo pomoću informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvršenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenošću banke. Npr. na šta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. kako to treba uraditi. Kod nas nema kulture da starijima pokaţemo poštovanje. procedura za izdavanje ĉekova glasi… ĉek ne moţe dobiti lice koje ima recimo minusni 304 . rukovodjenja i izvršavanja. U sektoru u kojem imate najveći broj zaposlenih trebalo bi da se odvija preteţna aktivnosti banke. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa.

Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke. Vrsi stalnu proveru postovanja procedura u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. Znaĉi kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je… imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. Kada je reĉ o elementima koji determinisu finansijski poloţaj. Kada god radite analizu. na koji naĉin se ne poštuju i šta uprava banke preduzima da bi to spreĉila. Znaĉi analizom mi ţelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji će nam omogućiti procenu finansijskog i prinosnog poloţaja. Znaĉi nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. bilo preduzeća ili banke. cilj da se taj finansijski i prinosni poloţaj uĉini jasnijim. Ali tada se zna da je procedura prekršena jer znate kako ta procedura glasi. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. U kvantitativne pokazatelje boniteta banke spadaju: 1. finansijski poloţaj banke 2. Interna kontrola upravo radi to. Pored kvalitativnih elemenata. koji su delovi bsnke u kojima se procedure ne poštuju. Znaĉi nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer će preko uvida u zapisnik zakljuĉiti u kojoj meri se poštuju procedure. testirate zakljuĉak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. nauĉili smo to da su aktiva i pasiva. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. I zato je ovaj deo vaţan. prekršio je proceduru. u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izveštaja. Ne moţete dobiti više ĉekova nego što je proseĉan priliv gotovine na vaš tekući raĉun…to je takodje procedura.saldo na tekućem raĉunu… ako neko da ĉekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. da bi ste mogli da donesete zakljuĉak o bonitetu ili preduzeća ili banke. Znaĉi da ništa nije prepušteno sluĉaju. Ako je odgovor potvrdan onda zaista moţete imati poverenja da je reĉ o banci koja vodi raĉuna o odrţanju na dugi rok. Znaĉi centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po sliĉnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. Inaĉe centralna banka sliĉne elemente ima kada vrši interno rangiranje banaka. Pošto se delatnost banke odraţava kroz njene finansijske izveštaje jasno je onda da će i 305 . zapamtite pravilo da nikada zakljuĉak ne donosite na bazi jednog pokazatelja! Uvek vršite povezivanje većeg broja pokazatelja. a kada je reĉ o prinosnom poloţaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. ne moţe se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. prinosni poloţaj banke Vi znate kada se govori o analizi finansijskih izveštaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća ili banke.

izveštaja biti pod uticajem specifiĉnih aktivnosti koje banka ima. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. valutnom. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. Šta se sve nalazi na strani aktive. Šta je osnovni cilj analize finan. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. sve ostalo gubi na znaĉaju. a tek onda do ugroţavanja likvidnosti banke. rizikom da moţda nećemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • (рочно трансформисана приосна aктива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. ali naravno postojaće pokazatelji koje koristite i kod preduzeća i kod banke isto. kamatni i trţišni rizik dovešće najpre do pada rentabiliteta. izveštaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopšte ne javljaju kod preduzeća. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici. Znaĉi da drţi pod kontrolom ove rizike. jer ne donosi nikakav profit. Dakle da će se kod analize finan. Ova aktiva je opterećena rizikom likvidnosti. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. trţišni i kamatni rizik. izveštaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izloţenosti banke riziku solventnosti. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкамa formiraju se onda kada imamo probleme sa odrţavanjem likvidnosti. jer ta sredstva ne moţemo koristiti za izmirenje naših obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. Jer prosto je odrţavanje likvidnosti uslov opštanka banke. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима – nastli su tako što smo depozite koje smo prikupili plasirali našim komitentima i na taj naĉin smo pretvorili naše depozite u naše plasmane. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su raĉuni naših komitenata. Solventnost je likvidnost na dugi rok. Znaĉi svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. kamatnom i trţišnom riziku.analiza tih finan. stanje na raĉunima naših komitenata. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. U kojoj meri postoji izloţenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. valutni. onda ako bi ste pokušali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti moţemo staviti na prvo mesto. • Пласмани банкама na koje naplaćujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. Kada imate rizik solventnosti. Dakle kroz analizu ţelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izloţena riziku solventnosti. 306 . Ostali rizici kao što su valutni. valutnom i trţišnom riziku.

Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovništvo naglo povuĉe svoje depozite. Povećanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Pad rentabiliteta će svakako nastati. Sa jedne strane. šta je naredni korak. Smatra se da ne sme biti više od 50% depozita od stanovništva u ukupnim depozitima. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. a sa druge strane izgubice mogućnost da sopstvene viškove plasira i izvuĉe prihode po osnovu kamate.(премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва . Pogledajte šta će se desiti ako dodje do naglog povlaĉenja depozita. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlaĉenje depozita. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику • и нагло повлачење депозита) • Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem • (у банкама релативно • мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaĉi kako banka moţe doći. Znaĉi vi prvo sve što ste imali kod drugih banaka povuĉete. to moţe biti pojava nekvalitetnih plasmana. tada će banka morati da se obrati drugim bankama za pomoć. po kom scenariju se moţe desiti da banka dodje do nelikvidnosti. to je vaša rezerva likvidnosti. Njene obaveze prema drugim bankama će se povećati. Moram da se zaduţim i onda 307 . Zašto kaţemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama će biti u teškoćama ili već jeste u teškoćama. to moţe biti pad izvora. doći će do rasta troškova kamata koje će platiti na sredstva koje je pozajmila.predstavljaju najstabilniji izvor sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruţenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. Znaĉi ovi depoziti stanovništva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeća i zato se ograniĉava uĉešća depozita stanovništva u ukupnim depozitima. Sa jedne strane. a sa druge strane. Svi koji to proĉitaju a imaju pare u toj banci traţice da podignu novac. Znaĉi prvi scenario je naglo povlaĉenje depozita dovodi do korišćenja rezervi likvidnosti. jer ona nema toliko gotovine… jer je ona te depozite plasirala. Smatra se da postoje dva tipiĉna modela po kojima se moţe realizovati rizik od nelikvidnosti. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno.

kamatni ili trţišni rizik. Pošto imam gubitke zbog nenaplate potraţivanja sa jedne strane. gubim prihode po osnovu kamata. Sa druge strane. izveštaj banke 308 . Ne moţe nikada nikada potpuno izbeći valutni rizik. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi štete koje on ne moţe podneti. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. To zaduţenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. znaĉi na depozitima. Posledica toga biće pojava gubitka. Posledica bi bila da banka ne moţe da vrati svoje obaveze. Znaĉi to je prvi scenario po kojem banka moţe doći u zonu nelikvidnosti. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moţe podneti. ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduţim. i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. Znaĉi pošto ne mogu da naplatim plasmane. ovamo gubim prihode. koja je to mera izloţenosti banke rizicima. Znaĉi ja znam da će od svih mojih plasmana jedan deo oštati nenaplaćen. To dovodi do pada rentabiliteta. Ona ulazi u aranzmane raĉunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izloţena. Retko kada se u ţivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. Raĉunovodja banke biće zaduţen ne samo da sastavi finan. znaĉi nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. I obiĉno se banka suoĉava sa rizikom koji proistiĉu i iz depozita i iz plasmana.povećavam svoje zaduţenje kod drugih banaka. Ko sve vrši analizu finansijskih izveštaja? Kada je reĉ o banci analizu bilansa banke radiće raĉunovodje. I obrnuto. I da nije dovoljno da vodite raĉuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi raĉuna i da imate kvalitativne plasmane. meni se smanjuju svoja slobodna novĉana sredstva. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. Ako bi banka došla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moţe da naplati. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da bi ste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. Znaĉi imate sa jedne strane one koje povlaĉe depozite a sa druge strane one koji ne plaćaju i tada imate ozbiljan problem. I onda je odvijanje tog scenarija brţe. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. imam rast rashoda po osnovu kamata zato što sam se zaduţila sa treće strane. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. Nema te banke koja naplaćuje svaki svoj plasman 100%. Šta bi bilo da ne naplati. Banka nikada ne moţe da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti.

Ima banaka koji znaju svoje komitente bolje nego što oni sami sebe znaju. napomene uz finan. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. Vrlo ĉesto kada neka firma ţeli da sklopi ugovor sa tom firmom traţiće podatke o toj firmi kod banke ĉija je ona komitet. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. 309 . Znaĉi ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. u izveštajima o promenama gotovine. Najveći deo podataka naći ćete u BS i BU. D i E. Banka traţi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaĉi za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. Znaĉi kako upravljate. Videćete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako ćete koji plasman klasifikovati. Ako su objavljenje uz napomene onda ćete ĉitati prvo raĉunovodstvenu politiku pa onda napomenu. Vi morate vašeg duţnika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. znaĉi ja to znam da izraĉunam sama. zatim na koji naĉin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrţan u kreditnom portfoliu. makar tri. Šta je to što ćete iz napomena uzeti? Napomene će nam dati informacije o raĉunovodstvenim politikama. i prinosnog poloţaja banke. za finansijski. B. E. sadrţe mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguća bez podataka sadrţanim u napomenama. C. jer znaju da ta banka odliĉno zna komitente sa kojima radi. Šta je kreditni portfolio? Njega ĉine svi krediti koje je banka odobrila. analize moći će da utvrdi osnovne pokazatelje finan. jer su bilansne šeme skraćene. Banka mora da objavi BS. Manje ćete koristiti izveštaji o promenama kapitala ali bez napomena ne moţete da uradite analizu. Za plasmane A formirate posebnu rezervu.nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog poloţaja i da prezentira upravi preduzeća. ne podatak iz napomene nego ĉitavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. Ovde je vaţno da utvrdite na koji naĉin se utvrdjuje visina rezervisanja. To što vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je poĉetak zajedniĉkog posla. izveštaje. Jedino što je vaţno je da vodite raĉuna. C. Ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeća. izveštaje. i prinosnog poloţaja banke? To su onih pet izveštaja koji ĉine godisnji obraĉun. banke da formiraju rezervisanja. kada radite analizu bilo ĉega. BU. D. kako ocenjujete bonitet vaših duţnika prilikom korišćenja kredita. Znaĉi analizu nije moguće uraditi bez napomena uz finan. Šta ĉini osnovu za analizu finan. da radite krajnje savesno. izraĉunacu ih sama. prinosni poloţaj za likvidnost. Jako je vaţno da uoĉite na koji naĉin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. Znaĉi oni koji ţele da rade sa bankama ceniće bonitet banke i u okviru boniteta banke sami će uraditi analizu bilansa banke. Sećate se da sam vam rekla da raĉunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. Vrlo ĉesto ćete ĉitavu napomenu. znam koje pokazatelje.

ako dajete kredite privredi. Šta ćete od podataka koristiti. zato što se u sluĉaju propasti tog duţnika on povlaĉi za sobom banku. zatim koncentracija rizika kakva je. znaĉi morate biti sposobni da prepoznate koji podatak će vam pokazati recimo izloţenost kreditnom riziku. nego da ĉekam da prodje steĉajni postupak a ko zna kada će to biti. znaĉi kredita za naplatu. Kada god analizirate uvek traţite podatke koje su u funkciji analize koju radite. Znaĉi postoje ogranicenja koliko iznose najveći mogući kredit i banka ta ogranĉcenja mora poštovati. Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bio po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. a zatim i koliki su po pojedinim duţnicima. I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. koji su klasifikovani u kategoriju E. kupiti jedan takav kredit. Znaĉi imali ste kredit koji je bio kratkoroĉni ili dugoroĉni pa je klijent imao teškoće sa plaćanjem i vi ste mu omogućili produţenje kredita. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neĉiju obavezu. Šta to znaĉi? Kada duţnik prestane da plaća kredit banka ima obavezu da prestane sa obraĉunom kamata. vi odmah kaţete… znaĉi to su oni krediti koje je klijent prestao da vraća i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopšte ne budu naplaćeni. zatim koliko iznose riziĉni krediti. za koliko je produţen rok plaćanja ili dat neki kredit (ne znam kako se zove). i isto tako ćete naći podatatak o posebnim i opštim rezervisanjima. koliki je iznos dospelih kredita. To se dogadja kada imate firme koje su u steĉaju. ali moţete prodati kredit. Znaĉi ona će nastaviti da raĉuna kamatu i nastojaće da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite ĉija naplata je prestala. A onda moţete traţiti podatke npr.U beleškama ćete takodje naći gografski raspored kredita. Znaĉi sada u beleškama mora biti. u kom sektoru se duţnici nalaze. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. Banke mogu svoja potraţivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. ali logika banke je… bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. i u beleškama ćete naći podatak o tome koliko iznose krediti u kojima je prestao obraĉun kamate. Onaj ko hoće da kupi firmu pod steĉajem rado će od banke. Banke mogu da prodaju svoja potraţivanja. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. To ne znaĉi da će banka prestati obraĉunavati kamatu uopšte nego samo znaĉi da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaţe kao prihod. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. Znaĉi kada vam kaţe koliko iznose krediti na koje je prestao obraĉun kamata. Imate jako veliki broj 310 . Znaĉi beleske će vam reći koliki su krediti. I umesto banke postati poverilac firme u steĉaju i na taj naĉin uticati kako će i po kojoj ceni ta firma biti prodata. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. Znaĉi on se pojavljuje kao steĉajni poverilac umesto banke i uĉestvuje u procesu steĉaja. Zatim vodi se raĉuna. naravno uz veliki diskont. Zašto je vaţan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duţniku. da li su krediti dati privredi. zatim koji su iznosi kredita ukupni i riziĉni dospeli po kategorijama duţnika. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. taj kreditni rizik. Zatim tu su iznosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. stanovništvu ili javnom sektoru.

Gde se taĉno vidi da li ćete imati priliv koji će biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. kako po pojedinim sektorima. Trebalo bi da jeste. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. pa ćete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka oĉekuje da uopšte neće naplatiti. Utorak. Ako ţelite da merite valutni rizik. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleške pruţaju podatak za ocenu tog rizika. Kad god je to moguće. koje ćete beleške koristiti. a što se 311 . samo se sklonite i gotovo. koncepti odrţanja kapitala? Mislim da sam rekla da će koncepti odrţanja kapitala biti u onoj prvoj grupi pitanja. jako je vaţno da volite ljude sa kojima radite. kako po dugoroĉnim. verovatno neće baš uvek biti moguće ali tamo gde moţete da birate društvo birajte one sa kojima vam je lepo nemojte jednostavno rasipati vreme koje vam je ograniĉeno na neke sa kojima vam nije lepo. Prvo pitanje je bilo: U koju grupu pitanja spadaju latentne rezerve. jer ovo predavanje danas baš ne moţe bez prezentacije jer nam trebaju i oni podaci iz bilansa od prošlog puta. januar 2005. Kako to izgleda po kratkoroĉnim. tako da ja ipak vam ţelim najpre dobro zdravlje i drugi vaţan uslov al zaista vaţan vaţniji od svih drugih da budete okruţeni ljubavlju vaţih bliţnjih to je jako vaţno. Da li ćete uzeti beleške u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. vi morate pronaći beleške koje vama trebaju. u stvari kad se razbolite onda shvatite koliko je to vaţno.beleţaka. jer mi svi polazimo od pretpostavke pa to je normalno to se podrazumeva šta sad dobro zdravlje ajde poţeli mi nešto bolje od toga jel nešto drugo jer to već imam meĊutim to baš i nije tako. pitanja pod E. tako se zove beleška. dok ovi momci donesu opremu. Što se tiĉe ovih pitanja. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. Da li je to uĉešće gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. Uzećete mapu valutne strukture. Katina novogodišnja čestitka (za one koji nisu imali priliku da ĉuju) Ţelim vam prvo jednu lepu godinu. dakle da i da budete okruţeni jednom paţnjom.Verovatno vam kao i meni uostalom kada Vam neko kaţe \elim Vam dobro zdravlje to zvuĉi kao parola. godinu koja će biti recimo prva u nizu onih najboljih vaših godina. Šta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. jednim poštovanjem i ljubavlju onih sa kojima jeste i zato birajte u svom ţivotu da budete okruţeni samo onima ĉije vam društvo prija i jednostavno sklonite se od svih onih koji emituju negativnu energiju koji vas iritiraju nemojte trošiti na njih svoje vreme ni svoje emocije. Koje bi ste iz prethodno navedenih koristili? Šta bi vas zanimalo? Na bazi ĉega vi moţete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. A onda to moţete razvijati dalje. 11.

E sad zbog ĉega mi taj izveštaj pominjemo u ovom našem predmetu koji se bavi finansijskim izveštavanjem ako on nije deo godišnjeg redovnog obraĉuna. Ali. jer je nemoguće govoriti o latentnim rezervama a da se ne govori o procenjivanju imajući u vidu instrument kojim se latentne rezerve formiraju. odnosno iskazano u bilansu stanja kao vaša imovina i na ono što je potrošeno i što iskazujete u bilansu uspeha kao rashod. a pri izgradnji bilansa uspeha kako rašĉlaniti prihode i rashode. posebnim pravilima. kako se utvrĊuje visina prihoda itd. znaĉi to ĉak ne reguliše ni istim ĉlanom u zakonu gde se kaţe da je uprava preduzeća duţna da sastavi izveštaj o poslovanju. Prvo koja su to pravila za rašĉlanjavanje koja treba primeniti. Mislim onako kako Sam odreĊivala visinu vrednosti zaliha materijala. i otuda nema nismo ponovno priĉali o ne znam pravilima koja kako ćete odrediti visinu troškova materijala. Kad je reĉ o bilansu uspeha verovatno će. a kojoj formi od ovih dveju metoda više odgovara i na koji naĉin dakle mogu prihodi i rashodi biti iskazani u bilansu uspeha. Zašto nismo govorili o posebnim pravilima procenjivanja za bilans uspeha. kad god procenjujete imovinu vi u stvari ne radite ništa drugo nego prvobitnu vrednost imovine delite na dva dela: na ono što još nije potrošeno i što će biti odloţeno. Znaĉi ona pitanja o kojima smo govorili. za velika preduzeća. Toliko smo puno vremena potrošili oko pravila procenjivanja imovine. jel? Zašto ne treba da uĉimo aneks? Zato što je aneks zamenjen napomenama uz finansijske izveštaje. što u vezi sa bilansom uspeha treba znati da obiĉno pitanje koje studenti postavljaju je da ne uĉimo iz knjige prof. pošto Sam morala da napravim neku ravnoteţu tako da te tri grupe pitanja budu priliĉno ujednaĉene po broju pitanja a mislim da bilans uspeha u trećoj onoj grupi obeleţenoj pod C. izveštaj o promenama na kapitalu. znaĉi ono govori o priznavanju prihoda kada nastaje prihod. zato što se ovih pet delova ĉine godišnji obraĉun. izveštaj o novĉanom toku i napomeni) nisam pominjala izveštaj o poslovanju. Dakle da izveštaj o poslovanju prati godišnji obraĉun ali nije sastavni deo. za banke uvek postoji posebno u zakonu poseban ĉlan. ili moţda ste i zaboravili bilo je to poodavno. nisam ih pominjala kad smo govorili o naĉelu realizacije. zatim koja forma bilansa uspeha moţe biti.Kada je reĉ o aneksu naravno da ne treba da uĉite anekse. Rankovića imajući u vidu da onaj tekst koji je tamo pisan pisan je davno. Zbog toga što sva pravila koja vaţe za godišnji obraĉun 312 .latentnih rezervi tiĉe one dolaze u onu grupu pitanja koja su vezana za procenjivanje. koje su metode utvrĊivanja poslovnog rezultata. Da li treba uĉiti izveštaje o poslovanju? Da. Zato što su pravila procenjivanja imovine istovremeno pravila procenjivanja prihoda … Kad je reĉ o pravilima za procenjivanje. O bilansu uspeha treba znati otprilike isto ono što smo nauĉili o bilansu stanja. jel? Tako kada je reĉ o tim pravilima. bilans uspeha. Kada sam prema meĊunarodnom standardu i navodila onih pet elemenata godišnjeg obraĉuna (rekli smo to su bilans stanja. jer sve ono što mi nije zaliha mora biti trošak i biće iskazano u bilansu uspeha ako ga sastavlja metodom ukupnih troškova na rashodnoj strani. Sećate se. kad ste uĉili finansijsko raĉunovodstvo da Sam vam ja tada rekla da izveštaj o poslovanju nije deo godišnjeg obraĉuna.

Znaĉi to je u najgrubljem sadrţina izveštaja o poslovanju. objavljivanja vodi firma. Onda kaţe u zagradi vi to niste predavali. mogućnost prodaje. Znaĉi gde se ukazuje na teškoće koje je preduzeće imalo. Ja nisam vama priĉala izveštaj o poslovanju zato što zaista nema tu Bog zna šta da se priĉa kad budete proĉitali videćete da ono u suštini predstavlja izveštaj uprave preduzeća koje ima svoja uslovno reĉeno dva dela: prvi deo u kome se prezentira ili u kome objašnjavaju razlozi koji su doveli do toga da finansijski poloţaj preduzeća i rezultat preduzeća ostvaren u prethodnom obraĉunu bude takav kakav jeste. U pitanju je da li se. i zbog te ĉvrsta veze jednog i drugog vaţno je dakle da oni koji sastavljaju izveštaj o poslovanju poštuju i naĉelo potpunosti i naĉelo istinitosti i naĉelo uporedivosti znaĉi sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. Taĉno ja to nisam predavala kao tako. a u konceptualnom okviru što stoji da bi nešto bilo sredstvo potrebno je da će donositi preduzeću buduće ekonomske koristi. koji će sve podaci biti prezentirani opet zavisi od bilansne politike. da li uĉimo lekcije I i II u okviru godišnjeg obraĉuna koje su pre bilansiranja aktive? Ja pretpostavljam da je reĉ o lekcijama ĉiji naslov otprilike "Podobnost za bilansiranje i pasiviranje". nije teorijsko nije potrebno taj izraz teorijska. Terminologija koja je korišćena je razliĉita. Dakle ne moţe u godišnjem obraĉunu biti predstavljena jedna slika preduzeća u odnosu na sliku koju imate ili koju moţe korisnik dobiti na bazi izveštaja koji sadrţi godišnji obraĉun. ta priĉa dakle ispriĉana je u okviru konceptualnog okvira znaĉi tamo gde smo govorili o elementima finansijskih izveštaja i gde smo definisali šta je sredstvo i pod kojim uslovima jedan izdatak moţe biti iskazan kao sredstvo. Da li …. Naravno pošto je to izveštaj koji je upućen eksternim korisnicima gde će uprava nastojati da firmu prikaţe onako kako to odgovara sada tim bilansno politiĉkom ciljevima. U knjizi recimo piše da je uslov da bi se nešto iskazalo kao sredstvo da ima makar teorijsko. Dakle. koje instrumente ima nameru da koristi da bi ti ciljevi bili ostvareni.treba da budu primenjena i kod izrade izveštaja o poslovanju i zbog toga što ide sadrţina izveštaja u poslovanju povezana sa sadrţinom godišnjeg obraĉuna. ajde tako da kaţem. jel. e sad ovo ja mislim iz lekcije I i II. koji su uslovi za priznavanje neke obaveze. Dakle i taj izveštaj o poslovanju iako nije deo godišnjeg obraĉuna predstavlja izveštaj koji se nalazi pod uticajem bilansne politike. Do koje će mere on biti detaljan? Zavisi od toga kakvu politiku. gde se analiziraju ili istiĉu dobre i loše strane finansijskog i prinosnog poloţaja i onda imate drugi deo koji se bavi budućnošću firme. Da li moţete da zamislite da će nešto biti prodato ako neće u budućnosti donositi ekonomske koristi? Hoće li 313 . na uspehe koje je imalo. znaĉi gde uprava preduzeća iznosi ciljeve firme u narednom obraĉunskom periodu na jednom planskom periodu obrazlaţe zbog ĉega je te ciljeve izabrala. ali ta materija je izloţena u onom delu i na onom predavanju kada smo govorili o konceptualnom okviru o uslovima za priznavanje sredstava i obaveza prihoda i rashoda. znaĉi koji su uslovi za priznavanje nekog izdatka kao sredstva. ja pretpostavljam da mislite na one lekcije koje se tiĉu podobnosti za bilansiranje. ko je pisao ovo. Kada proĉitate to i proĉitate tamo što piše o konceptualnom okviru videćete da je to vrlo blisko.

ali kao posebno pitanje svakako moţe biti sadrţina osnovnih finansijskih izveštaja banaka. jer je to terminologija s kojom ćete se vi susretati i zbog toga ja nisam ovo predavala posebno. To pitanje kao takvo na ispitu neće. zatim ima tu pominje se vrlo ĉesto i politiĉki rizik. Znaĉi vi ako znate pravila ili vam neko kaţe taj bilans je napravljen po principu opadajuće likvidnosti vi ništa više ne treba da vam priĉa. Jedno od pitanja je. znaĉi bilansa stanja i bilansa uspeha. naravno. E sad. jel? Koja će pitanja biti iz bilansa banaka? Pa šta smo uĉili u vezi sa bankama? Da li se sećate. Ja smatram da je bolje da nauĉite terminologiju koja će biti korišćena u budućnosti. U okviru toga. Molim? Da. Znaĉi onu terminologiju koja se koristi u konceptualnom okviru. kojim redosledom te pozicije treba da idu znaĉi. zato što se ono opet razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća. Znaĉi pravila su ista. izveštaj o novĉanim tokovima banke. Ali šta je sadrţina bilansa banke. o valutnom riziku. koji su izvori kod banaka koji su sigurno razliĉiti od izvora preduzeća i kojim redosledom su oni dati. Znaĉi to jesu pravila i zato su pravila vaţna. odnosno solventnosti. Sećate se.iko kupiti nešto što mu ne moţe u budućnosti doneti ekonomske koristi? Znaĉi to su dva identiĉna uslova samo su reĉena na razliĉite naĉine. Umesto tog pitanja biće priznavanje elemenata finansijskog poloţaja preduzeća recimo ili nešto tako. znaĉi tako se gradi bilans banke. 30. o trţišnom riziku. odnosno jedno od pitanja sasvim sigurno moţe biti rizici u poslovanju banaka i upravljanje rizicima banaka? Znaĉi koji su to rizici sa kojima se banke u svom poslovanju javljaju. Vi taĉno znate kako to treba da izgleda. zašto je ona baš tim redosledom rašĉlanjena na strani aktive. Ta pravila su malo druga…. Šta je sadrţina bilansa uspeha? Drugo pitanje. neće ni biti. da. odnosno imovina u bilansu preduzeća moţe biti rašĉlanjena ili po principu rastuće likvidnosti ili po principu opadajuće likvidnosti. Znaĉi kad nauĉite kako se rašĉlanjavaju 314 . Znaĉi na koji naĉin i kada sam govorila o finansijskom izveštavanju banaka pokušala sam u stvari da vam skrenem paţnju na to da je finansijsko izveštavanje banaka koncipirano tako da omogući otkrivanje rizika koji banci prete i da pruţi informaciju o izloţenosti banke svakom od ovih rizika koje sam ja malopre pomenula. ali sam smatrala i smatram dakle da je ta materija pokrivena ovim delom konceptualnog okvira meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda. jel? Prvo smo uĉili ili prvo o ĉemu sam vam govorila kada je reĉ o bankama bilo je specifiĉnosti finansijskog izveštavanja banaka i u okviru toga sam vam govorila o zahtevima koje za finansijsko izveštavanje banaka i drugih finansijskih institucija postavlja meĊunarodni raĉunovodstveni standard br. a kod banaka je sastavljen po principu opadajuće likvidnosti. kod nas je zvaniĉni bilans za preduzeća sastavljen po bilansu rastuće likvidnosti. znaĉi koja se tu imovina nalazi. sećate se da smo govorili o riziku likvidnosti. o kreditnom riziku. mi kad govorimo o bilansu preduzeća mi kaţemo: Bilans preduzeća. nisu pravila drugaĉija pravila su ista kao i za preduzeća.

u odnos stavljena ta razlika se stavlja u odnos na dugoroĉnu pasivu. usput reĉeno meni je lakše jer to već nekoliko godina radim. Zašto iskljuĉujete stalna sredstva banke? Zato što i ona takoĊe ne mogu biti plasirana. Znaĉi kad nauĉite suštinu pojma onda ćete videti i logiku kako se to utvrĊuje. razlike izmeĊu dugoroĉne pasive s jedne strane i dugoroĉne aktive s druge strane. ali za koje bi ja volela da budem sigurna da vi znate. Šta je to kreditni potencijal banke. Pa onda ne znam šta je to kamatonosna aktiva i kamatonosna pasiva. ali vama kad prvi puta zato kaţem nauĉite ma to nije ništa. znaĉi koji ima sposobnost plasiranja. Šta bi ste koristeći vašu logiku zakljuĉili. ali je vaţno da znate aha to neće sigurno biti u predmetnom potencijalu. Prosto bi volela znaĉi da nauĉite jer ćete gde god odete u banku vi ćete ĉuti termin kreditni potencijal banke je tolikioili je povećan ili je smanjen. Znaĉi ne moţe biti u kamatonosnoj aktivi nešto što ne moţe biti plasirano. šta će biti veće: kreditni potencijal ili kamatonosna aktiva? Pa verovatno kreditni potencijal. jel? Znaĉi to je opet jedan termin koji ćete nauĉiti u bankarstvu. Jedno od pitanja će naravno biti i pokazatelji finansijskog poloţaja banke. jel? E sad kreditni potencijal oĉito ĉim se izdvaja od finansijskog nije isto što i finansijski potencijal. pokazatelji rentabiliteta banke. Iz knjige kolege Radovanovića nauĉite tamo šta je to. jedino su izvori priliva i odliva gotovine ovde drugaĉiji nego kad je reĉ o preduzeću. ili šta bi bio kreditni potencijal banke? To je onaj deo imovine banke koji moţe biti plasiran. šta je stopa roĉne transformacije. Te termine imate tamo pojašnjene kod kolege Radovanovića. Nauĉite šta je finansijski potencijal banke.novĉani tokovi za preduzeća to isto vaţi i za banku. Da je to zbir ukupna bilansna suma. znaĉi neke pojmove. Znaĉi to je onaj deo imovine ako je reĉ o aktivi koji u tom trenutku banci donosi kamatu. Zato što uĉešća u nekoj drugoj banci ili u nekom preduzeću ne mogu biti plasirana. koji banka moţe plasirati da bi joj doneo kamatu. 315 . ali vi nauĉite suštinu. Kad se kaţe finansijski potencijal te banke je toliki da vi znate šta to znaĉi. ali obiĉno ne plasirate baš sve što se moţe plasirati pa je kamatonosna aktiva obiĉno niţa od kreditnog potencijala banke. znaĉi neka osnovna sredstva banke neće sigurno biti u predmetnom potencijalu i njena zgrada jel. znaĉi koji deo imate kreditni potencijal koji će biti veći od. Ne morate nauĉiti sve pozicije. znaĉi na šta oni to misle kada takve termine upotrebljavaju. kao završeni studenti ovog fakulteta znate o ĉemu se tu govori. Znaĉi ona pokazuje koliko je dugoroĉnim izvorima finansirana kratkoroĉna aktiva ili koliko je dugoroĉnih izvora kratkoroĉno plasirano. u najboljem sluĉaju vi moţete da plasirate sve što se moţe plasirati. naravno meni je lako. Znaĉi to su termini koje bi trebalo da nauĉite iz bankarstva. a koji zapravo oznaĉava odnos izmeĊu. Ne morate uĉiti bukvalno. Znaĉi to je razlog zbog ĉega kada raĉunate kreditni potencijal zašto iz kreditnog potencijala iskljuĉujete uĉešće. sad tamo ima navedeno ova pozicija se dodajhe ova se oduzima to zavisi od toga kako su napravljene bilansne šeme koje su se u meĊuvremenu promenile.

znaĉi na koji naĉin mi moţemo sagledati koliko se kvalitet aktive jedne banke razlikuje od kvaliteta druge banke. Znaĉi to su determinante finansijskog poloţaja. Znaĉi malo samo. Ili nauĉili smo već znaĉi da aktivu banke ĉini gotovina. dobro. a zato smo ih crtali da biste lakše mogli da pratite i ovo predavanje. E sad kako moţemo meriti kvalitet aktive banke. E sada će vam oni koji su bili prošlog puta koji imaju one bilanse koje smo crtali.Izveštaji o tokovima gotovine banaka. valutnom riziku.560/8. Aktiva zavisi od delatnosti.23% Тумачење: Од укупних кредита процена је да неће бити наплаћено 9. da s jedne strane ulaganja koja imate iskazana na strani aktive i s druge strane izvori sredstava odreĊuju finansijski poloţaj bilo kojeg poslovnog subjekta. Анализа квалитета активе: 1. gotovinski ekvivalenti i plasmani banke i da izloţenost banke riziku solventnosti. jer smo na osnovu tih bilansa sam ja ovde utvrĊivala neke od pokazatelja kojima ćemo raditi. Zašto zavisi? Zato što delatnost odreĊuje sredstva kojima morate raspolagati da biste se baš tom delatnošću bavili. Izveštaj šta ĉini aktivu banke e sad to je ono što je pod uticajem delatnosti i oni koji se sećaju prve godine tada smo kada smo govorili o tome od ĉega zavisi aktiva.253=9. da li mislite na Word dokument ili mislite na dokument u Power Point-u? U Power Pointu-u. Tamo kada uĉite o konceptualnom okviru tamo kaţe elementi finansijskog poloţaja pa navodi da su to sredstva obaveze i kapital. nema problema… ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŢAJA BANKE Znaĉi analiza finansijskog poloţaja banke kao i finansijski poloţaj preduzeća i to kad nauĉite za preduzeća znaĉi znate i za banku ili za bilo koju instituciju.757.23% 316 . Однос расхода по основу индиректних отписа пласмана и висине резервисања за губитке по кредитима 811. ako hoćete i kamatnom riziku zavisi upravo od kvaliteta aktive. Prema tome ova tvrdnja da je finansijski poloţaj odreĊen aktivom i pasivom banke je samo jedan opšti stav znaĉi nešto što vaţi i za preduzeća i za bilo koju drugu poslovnu jedinicu.

samo one. Znaĉi ako ovo raste onda uprava banke ne radi svoj posao dobro ili odobrava plasmane nekom ko nije u stanju da ih vrati ili ne vodi dovoljno raĉuna o tomeda ta naplata bude izvršena na vreme. Jedan od pokazatelja kvaliteta aktive banke je odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa potraţivanja i rezervisanja za gubitke po kreditima u odnosu dakle na aktivu. Indirektnim kada moţe sa visokim stepenom verovatnoće da proceni visinu gubitka po osnovu konkretnog pojedinaĉnog plasmana. jel. da je ovo moţda jednako godišnjim ili polugodišnjim zaradama svih zaposlenih. a šta nije ne moţe se. taj pokazatelj vam govori koji je stepen ne naplativosti vaših plasmana. dobrim plasmanom.20. Znaĉi ne moţete u privredi koja se odlikuje visokim stepenom 317 . MeĊutim. koliko je bilo u prethodnoj godini ili u prethodnim godinama još bolje najmanje tri godine kao što Sam vam rekla treba koristiti i u odnosu sa nekim drugim veliĉinama. Dakle kada stavite u meĊusoban odnos ukupan iznos vaših gubitaka bilo onih koje ste utvrdili direktim otpisivanjem ili preko formiranjem rezervisanja.ali se pouzdano zna da će do gubitka doći. teško je izneti ovako. Da li je to puno ili nije? Pa u većini naših banaka bi vam rekli pa to i nije Bog zna kakva visoka stopa ne naplate. Koristimo naţalost naš jezik je bogat i to je i dobro i loše. Po osnovu tih otpisa ona ima gubitke i to opisivanje kako sprovodi? Indirektnim opisivanjem ili formiranjem rezervisanja. Kreditni rizik je rizik kod ne naplate plasmana. kada vi to pretvorite u apsolutne iznose a evo to je ovde 811 560 onda to baš i nije malo naroĉito ako pogledate da recimo zarade svih radnika banke moţda iznose. Taj kredit kod koga postoji dakle gubitak ne smatra se dobrim kreditom. evo ja sada koristim ovde za aktivu. Dakle. mislim na plasmane. ali vrlo ĉesto. O ĉemu on govori? On govori o tome kako banka upravlja kojim rizikom? Kreditnim rizikom. Mi koristimo termin kredit i za pasivu. Moţemo samo ako poredimo koliko to iznosi kod drugih banaka. ali je taj pokazatelj vaţan. Znaĉi ovde on iznosi 9. znaĉi priznali ste postojanje gubitaka sa ukupnim iznosom kredita. To su takozvani loši krediti ili loši plasmani. Naravno. jel. Znaĉi stepen naplativosti ili nenaplativosti potraţivanja pod znaĉajnim je uticajem opšteg stanja privrede.Znaĉi kada uporeĊujete banke onda ćete koristiti izmeĊu ostalog i ovaj pokazatelj. Dakle ona otpisuje samo one svoje plasmane za koje veruje da neće biti naplaćeni u celini. Znaĉi ja znam da ja otpisujem moje kredite. odnosno formiranjem rezervisanja kada ta procena nije tako pouzdana. Znaĉi efikasnost uprave banke se ovim meri. za koje verujem da neće biti naplaćeni u celini. Znaĉi to je vaţan pokazatelj kvaliteta rada uprave banke. Znaĉi koliko ona ima dobre procedure kod odobravanja kredita. Znaĉi ta ocena šta je mnogo. sa kojom paţnjom bira klijente kojima će plasirati sredstva i kako vodi brigu o naplati svojih potraţivanja. kod ove banke ĉiji smo bilanse imali on iznosi 9.23 %. Znaĉi od ukupnih plasmana ova banka evo negde oko 10% neće naplatiti. i to je jako vaţno. Zašto je ovaj pokazatelj u odnosu na ukupne kredite ovde stavljen? Zašto je ovaj pokazatelj vaţan? Šta vi ţelite utvrĊivanjem bilo kojeg pokazatelja? Vi ţelite da uĉinite neki odnos jasnim. Šta će vam taj pokazatelj reći? Koliko nećete od ukupnog iznosa kredita naplatiti. na kredite koje je banka dala. nijedna uprava nije svemoćna.

dok su plasmani u grupama C. Ako ste odobrili kredit na tri godine. Ona mora voditi raĉuna da uĉešće loših kredita u ukupnim kreditima bude što je moguće niţe. znaĉi vi odobrite kredit kada je duţnik sjajan. jer pokazuje koliki iznos vaših ukupnih kredita spada u grupu loših kredita. Znaĉi kada kredite koji su klasifikovani kao loši stavite u odnos prema ukupnom iznosu kredita vi dobijate pokazatelj koji vam upravo govori o i koji će sigurno biti vrlo povezan sa onim prvim pokazateljem koliko je od vaših kredita klasifikovano kao loš kredit.banka odjedamputa pretvorila u likvidna. sve je upućivalo i u prošlosti i u tom trenutku da je reĉ o jako dobroj firmi. ali uprava zato i prima visoke novce jer da predvidi šta se to na makro planu dogaĊa i da izradi procedure koje će taj negativan uticaj promena na makro planu smanjiti i koja će dakle pronaći naĉin da amortizuje uticaj takvih loših kretanja na njihovu banku. plasmani koje otpisujemo i ovaj pokazatelj opet je pokazatelj merila kvaliteta aktive. klasifikacija svih plasmana banaka prema kriterijimima koje odreĊuje Centralna banka.67% Тумачење: Овај показатељ показује колико је учешће лоших кредита у укупним кредитима. Iz prostog razloga što su sva preduzeća. Ne moţete uvek izbeći zato što se bonitet vaših duţnika menja. plasmani koji su klasifikovani kao A smatraju se plasmanima ĉija naplata nesporna. Znaĉi postoji jedna opet da kaţem. Однос лоших кредита и укупних кредита 322003/8757253=3. najveći deo preduzeća ima problema sa plaćanjem i banka nema ĉarobni štapić kojim bi ta preduzeća sada kada je reĉ o odnosu preduzeće . kod kolege Đukića ćete to uĉiti.nelikvidnosti da oĉekujete da stepen naplate bude jako visok. D i E plasmani lošeg kvaliteta i to su oni plasmani za koje mi formiramo rezervisanja. za te tri godine se moţe izdogaĊati mnogo toga što će jednu firmu od jako dobre pretvoriti u firmu koja ima 318 . Vrlo dobrog kvaliteta su i plasmani koji se nalaze klasifikovani kao plasmani u grupi B. a svi drugi odnosi tih preduzeća sa drugim preduzećima se odlikuju sa usporenim plaćanjem. mislim da je jednostavno to su plasmani najboljeg kvaliteta da tako kaţem. Šta su to loši krediti? To su ovi krediti koje Sam malo pre pominjala. To je opet pokazatelj uspešnosti uprave banke. C. 2. D i E. Dakle promene na makro planu u velikoj meri će se odraziti na stepen naplativosti. sa odlaganjima ili ne plaćanje uopšte. krediti koji su klasifikovani u grupu B. Kad vodite banku morate imati tu sposobnost.

Tako da s jedne strane on pokazuje visinu procenjenih gubitaka. Znaĉi ako je. Da li je to previše ili nije previše zavisi od toga koliko su ti krediti zaista.1% Тумачење: Показатељ се користи за процену довољности формираних резервисања Odnos izmeĊu ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita. pa da bi ste procenili da li je ovo rezervisanje previsoko ili ne. da su loši krediti pokriveni rezervisanjima koja iznose 30% od njihove ukupne visine. 4. Исту намену има и показатељ који се утврђује стављањем у однос формираних резервисања са лошим (ризичним кредитима) 96736/322003=30% Ovde ova dva pokazatelja pokazuju malo i ili ukazuju na to kakvu politiku vodi banka. zaista loši. s druge strane banke vrlo ĉesto koriste rezervisanje kao što znate i za odlaganje dobitaka ili za formiranje lantentnih rezervi. evo ovde imate da je 30% . To znaĉi da banka procenjuje da 30% u proseku od svih loših kredita neće biti naplaćeno. Однос исправке вредности и резервисања и укупних кредита 96736/ 8757253 =1. da njen gubitak po osnovu toga iznosi 30%. Ili kolika su nam rezervisanja u odnosu na loše kredite.problema sa plaćanjem i vaš plasman će se od jako dobrog plasmana pretvoriti u loš plasman ili još kredit. nego na ukupne kredite koliko je ukupno rezervisanje ispravka za gubitke koje oĉekujemo. ne moţete uraditi na bazi pokazatelja iz jedne godine ali ako uzmete niz godina uzastopno i ako iz svake godine se pojavljuje iznos rezervisanje koji je neiskorišćen u znaĉajnoj meri. U kojoj meri banka zapravo poštuje naĉelo opreznosti. 3. dakle koliko smo da li smo formirali dovoljno rezervisanja za naše ukupne kredite ne u odnosu na loše kredite. onda ćete iz 319 .

320 . Oднос нето добитка и расхода изазваних исправкама вредности и резервисањима 96. Ĉime još moţemo da merimo kvalitet aktive? 5. da su to latentne rezerve.067/811560=11. bilo preko ispravki vrednosti ili rezervisanja. To je strašno visoka stopa. a na ime gubitaka smo otpisali 811 000. znaĉi šta je to što je ostalo neiskorišćeno onda biste mogli ako se iz godine u godinu visina neiskorišćenog rezervisanja je ista ili se ĉak povećava zakljuĉiti da je to u stvari zadrţana dobit.83% ових расхода односно да на сваку КМ долази 11. odnosno da na svaki dinar dobiti koji imate neto dobitka dolazi 11.83 КМ расхода по основу ненаплативности пласмана и кредита. mi imamo ukupan neto dobitak je 96 067 a ukupna rezervisanja i otpisi su 811 560. Znaĉi svaki dinar neto dobiti je opterećen sa 11 dinara otpisa ili gubitaka. У овом случају то значи да нето добит представаља11. Ali na bazi ovog jednog podatka to ne moţete reći. Kvalitet aktive moţemo meriti odnosom neto dobitka i rashoda koji su izazvani otpisima potraţivanja bilo preko ispravki plasmana.83% Тумачење: Исказује колико износи учешће нето добити у расходима изазваним ненаплатом пласмана и кредита. Pogledajte šta pokazuje ovaj odnos. da 11% našeg dobitka je ono što je odgovara iznosu formiranih rezervisanja. To praktiĉno znaĉi da mi na svaki.83 dinara rezervisanja ili gubitaka bolje reĉeno po osnovu kredita odnosno otpisa kredita.tog neiskorišćenog iznosa rezervisanja moći da zakljuĉite da banka pri formiranju rezervisanja svesno podiţe iznos rezrvisanja iznad oĉekivanih gubitaka i da na taj naĉin zapravo formira latentne rezerve. koliko je iskorišćeno rezervisanja u toj godini. Pogledajte mi smo zaradili 96 067. ali ako biste uzeli kaţem podatke za tri godine pa uporedili koliko je bilo rezervisanja na poĉetku.

8% Тумачење: Удео ликвидне активе у укупној активи У овом примеру више од половине активе је у ликвидној активи. Разлози за овако високо учешће ликвидне активе у укупној активи може бити условљен непостојањем могућности за улагање са прихватљивим ризиком наплате и укамаћењем.8% od ukupne aktive je drţano u pogledajte u bilansu šta piše neke cifre ovde oĉigledno fale.POKAZATELJI ZA OCENU IZLOŢENOSTI BANKE RIZIKU NELIKVIDNOSTI Koji su pokazatelji kojima ocenjujemo izloţenost banke riziku nelikvidnosti ili kako merimo likvidnost banke što bi bilo isto? Primetićete da se ovi pokazatelji ne razlikuju bitno od onih koje imate kod preduzeća. sa ovoliko gotovine ona moţe sasvim izvesno sve svoje obaveze koje dospevaju da izmiri. Znaĉi mi ţelimo prvo da vidimo koliko od ukupne imovine banke je u gotovini. 1. MeĊutim pitanje je da li se visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banke moţe smatrati ili uvek ocenjivati kao pozitivno? Da ste direktor banke i da imate jako puno slobodnih novĉanih sredstava da li bi trebalo da budete 321 . zbir gotovine i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja.dobro proveriću cifru. ali nije isti na taj pokazatelj je kada gotovinu i gotovinske ekvivalente stavite u odnos na ukupnu aktivu banke. odnosno gotovinskim ekvivalentima. 259 826 dobro. kolika nam je bila gotovina.. Готовина и готовински еквиваленти/Укупну активу 15026/25982651=57. Sećate se racija novĉane likvidnosti. kada smo stavljali odnos gotovinu sa dospelim obavezama. jel imate bilanse od prošlog puta. Zašto je ovde izabran ovakav pokazatelj? Zato što je najveći deo imovine banke je uglavnom u monetarnim pozicijama znaĉi u gotovini i gotovinskim ekvivalentima odnosno plasmanima. Jedan od pokazatelja koji ovde liĉi. Ali sećam se da je ova banka imala baš ovako visoko uĉešće gotovine i da smo raspravljali o tome kako visoko uĉešće gotovine moţe da se odrazi na i mi smo rekli sjajno ova banka ima dobru likvidnost. a nije . i ovde vidite ova banka je imala ĉak 57. zbir bilansa je bio 259 da ono što smo pisali na tabli.

05% Тумачење: Указује на покриће краткорочних депозита и обавеза према банкама готовином и готовинским еквивалентима. ne donose nikakve prihode a rentabilitet banke trpi. kod svih banaka biste našli visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi? Problem je što naše banke se nalaze u situaciji da ne mogu naći dovoljno dobrih klijenata kojima bi mogla biti plasirana njihova sredstva. sada se u odnos gotovina i gotovinski ekvivalenti sa kratkoroĉnim depozitima i obavezama prema bankama. Imate vi traţilaca kredita kolko hoćete. У овом случају су краткорочни депозити и обавезе према банкама у целини покривени готовином и готовинским еквивалетима што указује на висок степен ликвидности банке. Ne samo da neću naplatiti kamatu nego neću uspeti da povratim ni glavnicu mog plasmana prema tome to se meni jednostavno ne isplati. Ta preduzeća nisu u stanju da vrate kredite koje dobiju i onda se kao direktor banke nalazite u sledećoj situaciji. Znaĉi bolje mi je i da ne plasiram. Готовина и готовински еквиваленти/краткорочни депозити и обавезе према банкама 15026838/14036685=107. meĊutim problem je u tome što kad jednom date taj novac ne moţete ga ponovno naplatiti. Drţanje visokih iznosa likvidnih sredstava sugurno će se odraziti na rentabilitet banke. Da li da dam kredit i onda imam ovako visoko uĉešće gubitaka na osnovu nenaplaćenih potraţivanja ili da trpim gubitke zbog toga što mi prikupljena sredstva nisu plasirana i to je prosto odluka će zavisiti od toga kada vam je gubitak manji. 2. svi traţe pare. Naravno ovaj drugi pokazatelj vam je poznat. znaĉi otkuda to i kod naših banaka ovde sada kada biste raĉunali. Kratkoroĉni depoziti su 322 .prezadovoljni? … zato što je to imovina koja ne donosi nikakvu kamatu. jer ta novĉana sredstva nisu sredstva banke to su neĉija tuĊa sredstva na koja banka plaća verovatno kamatu i ona donose rashode pošto nisu plasirana. Kreditni rizik je jako visok. nego da plasiram pa da ne mogu nikada da naplatim. i sad pitanje je zašto.

od 1 do 5 godina. za rezervisanja koja su obiĉno na period od godine dana. Sa roĉnošću dospeća izvora banke znaĉi mi znamo da ćemo u prvom mesecu imati na raspolaganju toliko gotovine šta treba da bismo utvrdili likvidnost. Zatim depoziti koje imamo vidite pogledajte do mesec dana. Razbijeni su prema roku njihovog dospeća na plasmane ĉija naplata dospeva do mesec dana. Isto vaţi i za kredite. Imate obaveze pa kredititi bankama koji dospevaju za plaćanje u roku od mesec dana znaĉi moramo ih platiti u roku od jednog do tri meseca. u roku od 1 do 5 godina i preko 5 godina odnosno ukupno. Znaĉi ova banka imajući u vidu da ima visoko uĉešće gotovine mogla bi da pokriva gotovinom sve depozite i sve obaveze prema bankama ĉak ima i viška. od 3 do 12 meseca. preko 5 godina i ukupno. kolike obaveze moramo izmiriti u roku od mesec dana i zato je pasiva rašĉlanjena po istim rokovima. od 3 meseca do godinu dana. najveći deo depozita je do mesec dana zato što su to depoziti po viĊenju. S ĉim sad to treba da uporedimo. Znaĉi za svaki oblik aktive utvrĊen je rok dospeća i to tako što je taj rok definisan do 1 meseca. Znaĉi ukupni izvori se 323 . u roku od 3 do 12 meseci. od 3 do 12. Kod te mape likvidnosti podeljena je imovina i obaveze ( sad ću pokušati da to podignem malo ) podeljeni su prema rokovima znaĉi ukupan bilans stanja . i za potrebe sastavlja se mapa likvidnosti i sad ćemo da vidimo kako izgleda samo da naĊemo ovde. odnosno u kom periodu će pojedini delovi imovine biti pretvoreni u gotovinu. E sad jedan od izvora podataka podataka koji vam moţe omogućiti procenu izloţenosti banke riziku nelikvidnosti je i usklaĊenost rokova aktive i pasive banke. Koji će biti ovi rokovi moţete odrediti i sami prema najĉešćem roku dospeća ili prema potrebama za informacijama. Ja vas podsećam da obaveze prema drugim bankama u stvari predstavljaju iskaz sredstava naših potreba za likvidnim sredstvima. Znaĉi koliko imovine dospeva u kom periodu. od 3 do 12 meseci takvih nema. Sve pozicije razbijete po roĉnosti. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. Plasmani kod drugih banaka pogledajte kako su razbijeni. Znaĉi kada nam trebaju likvidna sredstva mi od drugih banaka pozajmljujemo. Zatim depoziti koji dospevaju za isplatu. preko 5 godina i koliko iznosi ukupno. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. kada imamo viška mi drugim bankama plasiramo to je prosto jedan odnos meĊusobne saradnje izmeĊu banaka. Za svaku poziciju koju imate prva pozicija gotovina i gotovinski ekvivalenti i naravno njena roĉnost je do mesec dana praktiĉno neograniĉena. od 1 do 3 meseca. šta moramo znati.kratkoroĉne obaveze banaka i naravno kratkoroĉne obaveze prema bankama depoziti klijenata i obaveze prema bankama i ţelomo da proverimo da li smo bili u stanju da našom gotovinom izmirimo kad bi svi depoziti bili povuĉeni i kada bi bili obavezni da vratimo obaveze koje imamo prema drugim bankama. od 1 do 3 meseca. od 1 do 3. od 1 do 5 godina nema. za ostale obaveze. znaĉi podeljena prema rokovima dospeća. koji se naplaćuju u roku do mesec dana. plasmani ĉija naplata dospeva u periodu od 1 do 3 meseca. ali to je kaţem posledica visokog uĉešća gotovine koje inaĉe nije baš nešto što bi trebalo baš poţeleti. Ukupna imovina je pogledajte upravo tako. Zatim krediti koji su dati komitentima. odnosno usklaĊenost roĉnosti njenih izvora i njenih plasmana.

eurima. da pokaţe da li banka u vezi sa odreĊenim valutama ima višak ili manjak valuta potrebnih za izmirenje obaveza u toj valuti. Šta to pokazuje. dolarima. Pa šta je zadatak ove mape valutne strukture? Da odrazi tzv. švajcarske franke i imate ukupno strana valuta domaća valuta i ukupna imovina banke. Znaĉi šta je zakljuĉak. Nalazi se imovina i obaveze banke rašĉlanjeni prema valutama u kojima se vode. u domaćoj valuti i ukupno. i vidite da znaĉi nećemo imati problema sa izmirenjem obaveza koje dospevaju do mesec dana ali za obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca imamo problem. Znaĉi tu će biti samo imate euro. imate li ideju? Evo kako izgleda mapa valutne strukture. Kako mislite da treba da izgleda mapa valutne strukture. Pogledajte šta ĉini mapu valutne strukture. ukupnoj stranoj valuti. To je komentar koji imate u vezi sa mapom likvidnosti. dolar. Sliĉnu situaciju imamo sa obavezama koje idu od 1 do 5 godina i obavezama preko 5 godina. odnosno u kojim valutama mora biti izvršeno plaćanje obaveza u stranoj valuti. a naše obaveze koje moraju biti plaćene švajcarskim francima su 10 925 405. znaĉi neto devizna pozicija po odreĊenim valutama i ukupno? Pogledajte naši prilivi u švajcarskim francima su 4 011 621. odnosno u kojim valutama će biti izvršena naplata plasmana u stranoj valuti.rašĉlanjavaju isto kao aktiva i šta dobijate kad uporedite koliko će vam aktive biti raspoloţivo u periodu do 1 meseca sa vašim obavezama do 1 meseca. Znaĉi ovi iznosi ovde u poslednjoj koloni mape likvidnosti pokazuju odnos izmeĊu obaveza i raspoloţivih novĉanih sredstava za njihovo izmirenje. ostale valute. Sa kratkoroĉnim odrţavanjem likvidnosti ova banka nema teškoća ali dugoroĉno obaveze koje dakle dospevaju uperiodu od 1 do 5 godina i preko 5 godina njihovo izmirenje zahtevaće angaţovanje dodatnih sredstava. Dobijate da li ćete biti u stanju da izmirite vaše obaveze u tom periodu. neto deviznu poziciju banke. odnosno priliva u dolarima i u evrima. U drugom delu posle ukupne imovine imate iskazane obaveze banke koje mogu opet biti u istim valutama: u švajcarskim francima. znaĉi mapa valutne strukture sadrţi imovinu odnosno plasmane. gotovinu i plasmane banke. imamo višak dolara. ostalim valutama. jer je tu iznos naših obaveza veći od priliva gotovine koji moţemo oĉekivati. dodatna sredstva potrebna za izmirenje obaveza banke. iskazanu po valutama u kojima se ta imovina vodi. Znaĉi prvo imate aktivu a onda imate obaveze banke i to prema tome u kojim valutama se mora vršiti plaćanje. Da mi jednostavno nemamo dovoljno te valute da bismo imirili naše obaveze. Prema tome šta biste vi da vodite banku zakljuĉili? Da 324 . Pogledajte recimo prvu. Znaĉi ova mapa likvidnosti treba da pokaţe upravi u kojim to vremenskim periodima ona moţe oĉekivati probleme sa plaćanjem da bi mogla unapred da obezbedi sredstva. Ali zato imamo višak eura. Šta je mapa valutne strukture? Koji rizik ţelite da kontrolišete sastavljanjem mape valutne strukture? Valutni rizik. Šta je neto devizna pozicija banke. odnosno izloţenost banke valutnom riziku. Naše obaveze dolarske i u evrima su niţe od naše imovine.

To uopšte nije beznaĉajno kada doĊe do promene ili do pada dolara u odnosu na evro.ćete morati da uradite konverziju.hedţing. Znaĉi menja se odnos dinar evro. Dakle da nikada veliki deo svojih plasmana ne veţe za jednog klijenta. ali ta strukturam je takva da imate manjak u švajcarskim francima. da potiĉu iz razliĉitih delatnosti i trudi se da nikada ne odobri jednom klijentu veliki kredit. Znaĉi vi nemate generalno gledano ukupno vaša devizna pozicija je pozitivna. kako ţeli kako pokušava da sagleda kolika je koncentracija rizika. Tako da mapa valutne strukture treba da vam pomogne da upravljate valutnim rizikom. dinar švajcarski franak. to će dovesti do nastanka pozitivnih ili negativnih kursnih razlika. da znate da koristite neke od derivata za zaštitu od promena u valutnom kursu. Imamo mapu likvidnosti kao treću mapu koja predstavlja spoj malopre pomenute mape likvidnosti ja mislim i da samo malo. a prema 325 . da znate ili da imate sposobnost predviĊanja promena valutnih kurseva. i sad šta banka radi. ali sada kako ćemo šta treba da napravimo od izveštaja ili beleţaka da bismo videli kolika je koncentracija rizika. Ovde je dat jedan primer gde se znaĉi vrši ili je prikazana koncentracija plasmana i depozita. To je ono što se kod nas u narodu kaţe nikada ne stavljajte sva jaja u jednu kofu. Znaĉi da vršite promene ili da pokušate da koristite one promene koje vam donose pozitivne kursne razlike i da izbegnete nastanak negativnih kursnih razlika. Znaĉi radite zaštitu od rizika valutnog kursa kupovanjem odreĊenih opcija. KONCENTRACIJA RIZIKA Zašto je koncentracija rizika vaţna kada vodite banku i zašto radite analizu koncentracije rizika i po kom osnovu utvrĊujete koncentraciju rizika? Koncetracija rizika je vaţna zbog toga što se smatra da je rizik manji ukoliko je disperzija plasmana banke veća i ukoliko je veća disperzija izvora koje banka koristi. Tako bolje je izvršiti disperziju rizika i da bi se dakle taj i kreditni rizik i valutni rizik smanjio banka gleda da njeni klijenti potiĉu iz razliĉitih podruĉja geografskih. Ako imate velike iznose imovine banke u evrima ili u dolarima. Kursevi valuta ne menjaju se samo tako što se menja kurs domaće valute u odnosu na strane valute. da radite tzv. da ćete morati vašu imovinu koja se nalazi u evrima ili u dolarima pretvoriti u švajcarske franke da biste mogli to da izmirite. još jedna valutna struktura e koncetracija rizika. Zato je naravno potrebno da znate u kojim valutama je imovina banke. nego se menjaju i meĊusobni odnosi kurseva stranih valuta. jer ako padnete razbićete sve. jer propast jednog takvog klijenta bi mogla onda ugroziti opstanak banke. vaši prilivi u stranoj valuti imate veće prilive od odliva. Dakle da stepen koncetracije rizika bude što je moguće niţi. Ovakva valutna struktura je vaţna i zbog još jedne stvari. dinar dolar. Znaĉi nećete imati problem sa odrţavanjem devizne likvidnosti. ali menja se i odnos dolar evro. kjuĉersa itd. Znaĉi mi znamo mi to hoćemo.

transport. a to je onda uslov za realizaciju jednog od onih scenarija za nastanak nelikvidnosti banke. depoziti stanovništva i depoziti drţave. i to je napravljeno u domaćoj valuti i u stranoj valuti. koliko stanovništvu koliko lokalnoj samoupravi i kakve su naše obaveze. stanovništva. uvek ćete imati neku delatnost koja će biti prisutnija u odnosu na druge. Zato je vaţno da vaši depoziti budu i depoziti i plasmani budu rasprodeljeni na veći broj delatnosti. da doĊe do naglog povlaĉenja depozita. i zato je vaţno kada se gleda koncentracija rizika da se vidi koliki su depoziti privrede. koliko iz trgovine. da li su odobreni preduzećima ili su odobreni lokalnoj samoupravi odnosno vladinim organizacijama. Ne moraju biti u svima i sigurno neće biti u svima. Depoziti ĉije naglo povlaĉenje moţe dovesti do nelikvidnosti banke. jednostavno dovoljno je da kaţem da poĉne priĉa jedna ta banka je loša ili znate desiće se to i to i da ljudi doĊu i traţe da im vratite novac. Naravno moţete uraditi to i po sektorima. Znaĉi depoziti su.tome da li su oni odobreni stanovništvu. ako toj delatnosti krene loše vi delite sudbinu te delatnosti. znaĉi koliki su depoziti koje imate do jedne godine. Zašto je ovo vaţno? Zašto je ovako jedna koncetracija vaţna? Priĉala Sam vam prošli puta o tome zbog je vaţno da se zna kolika sredstva vlada drţi ili vladine agencije drţe kod banaka. ali povlaĉenje tih depozita moţe nastati naglo bez prethodnog upozorenja. Znaĉi koliko je iz proizvodnje. graĊevinarstvo. Znaĉi ovo su sada naši plasmani. znaĉi po pojedinim delatnostima da vidite kako je koncentrisan vaš plasman i kako su koncentrisani vaši depoziti. Zašto? Zato što ako imate sve većinu vaših depozita ili većinu vaših plasmana u jednoj delatnosti. i zato je takvo predstavljanje koncetracije rizika vaţno. Za depozite stanovništva rekla Sam vam zašto je vaţno. odnosno u domaćoj valuti. ali ne zato što su njihove uprave bile manje sposobne. To su depoziti koji su jako osetljivi. ali ne iskljuĉivo da bude u jednoj delatnosti vaš plasman. nego prosto zato što nisu imale privilegiju da dobiju jeftine izvore. a ovo su naša dospeća za plaćanje obaveza opet u stranoj valuti. Evo recimo kako ćete uraditi po depozitarima. Znaĉi koliko imamo plasmana datim preduzećima u domaćoj i stranoj valuti. U velikom broju sluĉajeva u prošlosti dogaĊalo se da su neke banke bile jako dobre i njihove uprave vaţile za jako uspešne zahvaljujući samo tome što su zapravo u svojim izvorima imale veliko uĉešće drţavnih para. Videli ste kakve probleme je imala komercijalna banka tu nedavno kada je drţava odluĉila da povuĉe svoje depozite koje je drţala kod komercijalne banke. ugostiteljstvo. dakle nisu bile dovoljno uspešne kada su se uporeĊivale. koliko od domaćih koliko od stranih preduzeća i koliko od vladinih institucija. na koje je plaćana kamata koja je niţa od tekuće trţišne kamate i naravno lako im je bilo da jeftino dobijene novce skupo plasiraju privredi i da glume jako uspešne banke. Druge banke koje nisu imale tu privilegiju. zato što su jako osetljivi. preko jedne godine ovde nije bilo depozita preko jedne godine nema oroĉenih i od koga oni potiĉu. od stanovništva od preduzeća. 326 . Kao i sve u ţivotu drţanje depozita vlade ima svojih dobrih i loših strana. to je inaĉe ovako stabilan izvor.

Znaĉi šta mi ocenjujemo na bazi prihoda? Prihodi potiĉu od odreĊene aktivnosti. To nije nezanimljiva analiza. Moţete uraditi horizontalnu analizu bilansa tako što ćete utvrditi recimo strukturalnu analizu prihoda.422% 327 . šta moţete da raĉunate i koje pokazatelje moţete utvrditi recimo kada radite analizu preduzeća pa i bilansa banke. Kada je reĉ o analizi prinosnog poloţaja banke najĉešće se koriste sledeći pokazatelji. Znaĉi ako imate na raspolaganju samo bilans uspeha. Jedni koji se utvrĊuju samo na bazi bilansa uspeha i drugi koji se utvrĊuju kombinacijom podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja. Šta to znaĉi strukturalna analiza prihoda? To znaĉi da utvrdite procentualno uĉešće svake vrste prihoda u ukupnom prihodu. koliko iznosi troškovi materijala kod preduzeća u ukupnim rashodima.422% Тумачење: Укупни капитал банке је по основу оствареног добитка увећан за 0. znaĉi da opet svaki rashod stavite u odnos sa ukupnim rashodima i da vidite koliko je uĉešće pojedinaĉnih rashoda u ukupnim rashodima. Znaĉi ĉime se to banka u prethodnom periodu najviše bavila ili preduzeće sasvim sve jedno. pokazaće vam koji su to prihodi ĉije je uĉešće najveće. koliko je uĉešće zarada u ukupnim rashodima.PRINOSNI POLOŢAJ BANKE Kako ocenjujemo prinosni poloţaj? Kada radite analizu prinosnog poloţaja bilo banke bilo preduzeća onda imate dve vrste pokazatelja. Стопа приноса на укупан капитал Однос између нето добити пре пореза и укупног капитала банке 109782/25982651=0. Pa onda ocenjujemo i koja je to aktivnost koja nam najviše prihoda donosi. Onda će vam pokazati moţete uraditi strukturalnu analizu rashoda.

Ovo su već pokazatelji gde koristite i podatke iz bilansa stanja.0. Drugo je to što prema zakonu polovinu moramo dati drţavi na ime poreza na dobit.01. Znaĉi u ovom sluĉaju ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećan samo za 0. ali vaţnije nam je koliko uvećavamo sopstveni kapital banke.422% što je priznaćete priliĉno skromna stopa prinosa. Znaĉi ako nama drţava uzme pola od onoga što smo mi zaradili na ime poreza to ne znaĉi da smo mi manje uspešni. Mi kod preduzeće kaţemo jao pa 50% najmanje od ukupnog kapitala treba da bude sopstveni kapital. Naravno upravu banke zanima više kolika je stopa prinosa na sopstveni kapital banke. Iako smo smanjili dobit za iznos poreza pokazatelj je ipak veći nego na ukupni kapital. Ali zašto smo ovde uzeli dobit nakon oporezivanja. Znaĉi manji kad kaţem mislim na preduzeća. Zašto pre poreza? Zato što ţelimo da pokaţemo dakle efikasnost banke bez uticaja poreza. Njega nemate u bilansu uspeha. To kod banaka nije tako i to nisko sasvim normalno jer banka radi sa tuĊim novcima a ne sa sopstvenim znaĉi dovela je do toga da je ova stopa prinosa povećana na 3. Kada stavite u odnos neto dobitak pre poreza sa ukupnim kapitalom banke dobijate stopu prinosa na ukupan kapital. Koji podatak iz bilansa stanja? To je podatak o ukupnom kapitalu. To je razumljivo zato što je videli ste sopstveni kapital uvek manji deo ukupnog kapitala. E sad pogledajte od onih 0. Mi smo zaradili toliko. На сваку КМ сопственог капитала остварена добит износи 30 фенинга. Znaĉi ovo je iznos dobiti koji je ostaje banci i koliko je to u odnosu na njen sopstveni kapital. To je 3. Šta ta stopa prinosa pokazuje? Koliko se ukupan kapital koji je banka koristila povećao usled poslovanja. Zato što smo hteli da pokaţemo koliko je naš kapital definitivno povećan po osnovu rezultata ostvarenog u ovoj godini. Нето добит након опорезивања/ сопствени капитал банке 96067/3184037=3.422 ovde smo stigli na 3. Vodimo mi raĉuna o kamaćenju ukupnog kapitala. тј. 328 .01% Тумачење: Повећање сопственог капитала по основу добити.01. kod nas je 10% još uvek stopa poreza na dobit.

Покривеност расхода нето приходом од камате Нето приход од камате/Остали оперативни расходи 889178/956959=92. Znaĉi koliko smo mi to uspeli da povećamo sopstvenu proseĉnu ukupnu aktivu zahvaljujući tome što smo sredstva plasirali po kamatama koje su bile više od kamata koje smo plaćali na depozite koje smo prikupili.4% Šta je kamatna marţa? Znaĉi to je neto prihod od kamata koji stavite u odnos sa proseĉnom ukupnom aktivom. šta pokazuje ovaj pokazatelj.4% Тумачење: Каматна маржа изражава успешност банке у обављању њене основне делатности.9 Тумачење: Овај показатељ исказује учешће оперативних расхода у нето приходу од камата. da li se sećate? To je razlika izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamate.Каматна маржа Нето приход од камата/просечна укупна актива 956959/21704326=4. Znaĉi koliki je.9 % 329 .По том основу укупна средства банке су повећана за 4. A šta je neto prihod od kamate. šta nam on govori? Koliko se ukupna proseĉna aktiva banke povećava po osnovu naše zarade po osnovu kamata. У овом примеру то значи да у свакој КМ нето прихода од камата оперативни расходи учествују са 92. односно у прикупљању и пласирању средстава.

Pogledajte koliki su prihodi od provizija.Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate. a onda da li je on dovoljan da pokrijemo operativne rashode. Evo to je jedan od pregleda koji vam moţe pruţiti dodatne informacije o tome odakle vama potiĉu prihodi od kamata. Koliko iznose zatezne kamate i koliko iznosi ukupni neto prihod od kamate. Pogledajte sada recimo u ovoj tabeli kolike su kamate koliki je prihod naplaćen od stanovništva. Tu imate prihode od kamata koji iznose 1 025 514. stranim preduzećima. Vidite ovde nisu. Njena najvaţnija grupa ove banke su preduzeća i ta preduzeća imaju depozite uglavnom po viĊenju nema tu oroĉenih depozita. Znaĉi koliko pokrivamo naše rashode neto prihodom od kamate? Kada prihod od kamate umanjite za rashod. ali ne odobrava potrošaĉke kredite. ali na neke oroĉene depozite plaćane 251 000. To znaĉi da smo mi ovde koristili malo više sredstva drugih banaka. znaĉi oni koji nemaju pristup nekim detajljnijim informacijama. jer su nam rashodi po osnovu banaka veći od prihoda. zanimljivo je da uradite i jednu detaljniju analizu prihoda i rashoda od kamata i da pokušate da dokuĉite koji su to sektori u kojima banke ostvaruju prihode i rashode. Drugi vaţan prihod su prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija i tu vas naravno zanima samo da li su oni naplaćeni u domaćoj ili u stranoj valuti. drugim bankama. Odnos izmeĊu pogledajte kod banaka vrlo blizu. koje taj koji vam plaća kamate. a kolike su kamate koje su plaćene stanovništvu. Rashodi znaĉi stanovništvu je plaćeno više nego što je od stanovništva po osnovu kamata naplaćeno. a rashodi su samo 106 453. Ona prikuplja štednju stanovništva. Dakle stanovništvo nije ciljna grupa ove banke. to su oni rashodi koje izaziva poslovanje banke. i ova banka koju smo analizirali nije imala gubitak zahvaljujući tome što ima dobit na prihodima odnosno ima pozitivnu razliku izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknade i provizije. Šta iz ovoga zakljuĉujemo? Da ova banka ne radi previše sa stanovništvom. nego što smo plasirali naša sredstva drugim bankama. preduzećima. Videli ste da neto prihod od kamate ne 330 . a koje taj kome vi plaćate kamatu i kakvi su meĊusobni odnosi. Za vas koji budete radili u bankama. jer pogledajte prihodi. Oni su 466 479. Znaĉi manje smo plasirali drugim bankama više smo koristili njihova sredstva i zato je ovakav odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamata. jer na depozite po viĊenju banka ne plaća kamatu. Ali pogledajte naredni sektor. Ovde su operativni rashodi banke pokriveni neto prihodom od kamate sa 92. odnosno kamate koje su naplaćene . a plaćeno je 251 659. znaĉi kakav je odnos izmeĊu neto prihoda od kamate i ostalih operativnih rashoda.9%. vladinim institucijama. Znaĉi koliko prihoda i rashoda ostvarujete plasmanima stanovništvu. a koje su inaĉe više od kamata koje se plaćaju na depozite su u ukupnom zbiru niţe od kamata koje su stanovništvu plaćene. sektor preduzeća. Ovo su pokazatelji koje će izraĉunati eksterni korisnici. Kod stranih preduzeća opet smo imali više plasmana odnosno više prihoda nego što su bili rashodi. a ostaje vam neto kamata ili neto prihod od kamate ili dobitak od kamate moţete ga i tako zvati. Znaĉi ova banka radi sa privredom. a ĉetiri puta više je naplaćaneno po osnovu kamata na kredite koji su preduzećima odobrene.

nego je i iznos dobar je odnos kada je reĉ o valutama. Šta moţete zakljuĉiti na bazi strukture prihoda i rashoda? Pogledajte u stranoj valuti ova banka naplatila je 355 496 od ukupnih dakle prihoda od provizija.pokriva sve operativne rashode.Tako da ne samo da je pozitivan odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknada. ali naplaćuje naknadu u stranoj valuti jer verovatno radi usluge sa stranim bankama. jer smo mnogo više naplatili u stranoj valuti nego u domaćoj. Tu je najveći deo rashoda u domaćoj valuti. 331 . Kada je reĉ o rashodima pogledajte odnos je obrnut. ali ova razlika u prihodima i rashodima po osnovu naknade i provizije je tolika da pokriva sve operativne rashode i obezbeĊuje iskazivanje dobitka banke. a samo nešto malo naknada i provizija su plaćeni u stranoj valuti odnosno odnose se na obaveze po osnovu u stranoj valuti. više od 3/4 otprilike je ostvarena u stranoj valuti. Šta biste onda zakljuĉili gde ova banka radi ili kome više pruţa usluga? Ona više usluga pruţa stranim komitetntima kojima naplaćuje provizije ili radi za svoje komitente.