BILANSI

Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzeća na odreĊeni dan. On mora da sadrţi: naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraţen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeĊu imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluĉaju gubitka. On se moţe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reĉima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima raĉunovoĊa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu što je neispravno. Bilans nije isto što i godišnji obraĉun. Godišnji obraĉun obuhvata set finansijskih izveštaja ĉiji je zadatak da pruţi jasne, pouzdane i potpune podatke. Godišnji obraĉun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleške. Zadaci bilansa: OdreĊivanje rezultata – Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost – to je gubitak imovine. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća, već proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo – prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeĊu poĉetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. OdreĊivanjem visine rashoda se odreĊuje i visina imovine. Bilans stanja sadrţi samo one vrednosti koje će doneti ekonomske koristi preduzeću u budućem periodu. Zadatak bilansa je i da informiše o finansijskom poloţaju preduzeća. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduţenosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da pruţi sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odrţan – daje im sigurnost da nisu izgubili ono što su uloţili. To predstavlja kontrolu odrţanja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja raĉuna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja raĉuna povezane.
1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raĉun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeĊu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja sluţi kao osnova polaganja raĉuna, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najĉešće odreĊuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada drţavi u vidu poreza, a koji se rasporeĊuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godišnje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodiĉnosti sastavljanja: - Redovni – to su polugodišnji i godišnji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni – oni se sastavljaju odreĊenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steĉajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gašenje preduzeća zbog prezaduţenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gašenja preduzeća. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzeća. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se traţi kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokaţe kakvo je to preduzeće posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaĉija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steĉajnog bilansa se ne poštuje pravilo istorijskog troška, već se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva – to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zakljuĉivanjem raĉuna glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva – to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine već trţišnu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vrši na drugaĉiji naĉin, ali samo u tom bilansu i tada.
2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans – Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steĉajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrĊivanja rezultata – to je većina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi – sastavljaju se prema trgovaĉkim pravilima u skladu sa zakonom o raĉunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS), zovu se još i trgovaĉki bilansi. 5. Prema podruĉju informisanja: - Interni bilansi – oni se rade za informacione potrebe menadţmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseĉno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju poštovati u eksternim bilansima, već se sastavljaju u skladu sa ciljem izveštavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi – su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opšte namene jer korisnici nisu u poziciji da traţe dodatne podatke i analize. Ovo su izveštaji namenjeni zaštiti interesa investitora i poverilaca. Ta zaštita interesa se vrši tako što se obezbeĊuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloţaju preduzeća. Investitor se oslanja na finansijski poloţaj i rentabilitet preduzeća i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoĊe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izveštaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuĉenih preduzeća: - Bilansi grupa – grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzeća putem kapitala a da pri tom zadrţavaju pravnu samostalnost. Preduzeće koje vrši kontrolu se zove matiĉno preduzeće a ostala se zovu zavisna preduzeća. Za ovu grupu preduzeća se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izveštaji. Tu postoji i bilans matiĉne firme i bilansi zavisnih preduzeća i zajedniĉki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduzeću, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matiĉno preduzeće moţe da kontroliše i oblikuje finansijski i prinosni poloţaj zavisnih preduzeća. Svim ovim finansijskim izveštajima se moţe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzeće. - Bilansi preduzeća - bilansi grupa i bilansi preduzeća imaju iste ciljeve, sluţe za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vrši na nivou pojedinih preduzeća, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa već nekog od
3

njegovih zavisnih preduzeća.) Moţe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaţan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste suštinska osnova za raspodelu. Ako preduzeće ima više od 90% kapitala zavisnog preduzeća, tada matiĉna firma moţe da odluĉi da li će biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzeća i ima zakonsku obavezu da se te odluke drţi u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menadţment) – uprava ima odgovornost da obezbedi dugoroĉno odrţanje preduzeća, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odrţavanje likvidnosti. Uspešno voĊenje preduzeća podrazumeva donošenje odluka koje se zasnivaju na raĉunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrţane u finansijskim izveštajima. Zato je uprava jedan od najvaţnijih korisnika finansijskih izveštaja. Uprava snosi i najveću odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja. - Eksterni korisnici : Investitori – zainteresovani su za informacije o prinosu na uloţeni kapital i sigurnost uloţenog kapitala. Na osnovu ovoga odluĉuju da li će zadrţati, povećati ili povući uloţeni kapital. Zaposleni – oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogućnost preduzeća da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci – koriste finansijske izveštaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzeća da kreira gotovinu i finansijskom poloţaju. Na osnovu toga procenjuju mogućnost preduzeća da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet duţnika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavljaĉi – zahtevaju informacije o: finansijskom poloţaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraţivanja. Kupci – Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloţaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Drţavni organi i agencije – na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogućnost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Načela urednog knjigovodstva
Obuhvataju: 1. Naĉela urednog inventarisanja. 2. Naĉela knjigovodstva u uţem smislu i 3. Naĉela urednog bilansiranja
Inventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaĊaji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzakljuĉna knjiţenja Inventar Zakljuĉni list Godišnji obraĉun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izveštaj o gotovinskom toku - Izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, beleške

Poĉetni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglašavanje sa trţišnom vrednošću firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuĉni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o gotovinskom toku, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleške ĉine godišnji obraĉun. Cilj naĉela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godišnjem obraĉunu i ona obuhvataju pravila knjiţenja, pravila voĊenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izveštaja kako bi se pruţila fer slika o finansijskom poloţaju preduzeća. Kod nas se raĉunovodstvena praksa razvijala pod nemaĉkim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vaţe kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglašavaju.

I Načelo urednog inventarisanja i metode inventarisanja
Inventarisanje je postupak utvrĊivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzeća na odreĊeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da pruţi predlog rešenja stanja(na ĉiji teret ide manjak i sliĉno). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoĉinje
5

inventarisanjem. Revizor traţi na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoĊenju odabrao dane kada će doći u preduzeće da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuĉuje: - Prebrojavanje, - UtvrĊivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obiĉno se odštampaju liste imovine a ĉlan komisije samo treba da upiše broj komada). Inventar moţe biti : 1. Potpun – inventariše se kompletna imovina preduzeća, i 2. Parcijalan – rade se više puta u toku godine u svrhu kontrole raĉunopolagaĉa. Po pravilu se vrše nenajavljeno. Zakon o raĉunovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godišnje i to je pravni osnov inventarisanja. TakoĊe je propisan i naĉin na koji ga treba vršiti. Inventar se vrši radi zaštite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako što se inventarisanjem omogućava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreĊene zakljuĉke i odluke. Inventar treba još i da onemogući zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzeća u steĉaju. Ĉim se postavi steaĉajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji šest-6 naĉela urednog inventarisanja: 1. Naĉelo pojedinaĉnog obuhvatanja i procenjivanja – Imovina se u inventar unosi pojedinaĉno i pojedinaĉno se procenjuje vrednost da bi se omogućila kontrola. Odstupanje od pravila je moguće samo ako postoji veći broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova proseĉna vrednost. 2. Naĉelo potpunosti – zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znaĉi i ona koja je u i van preduzeća a pripada preduzeću. A imovina koja se nalazi u preduzeću a nije vlasništvo preduzeća unosi se u posebne popisne liste. 3. Naĉelo istinitosti – u raĉunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je nešto u potpunosti istinito. Zato se koristi naĉelo taĉnosti koje kaţe:
6

Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreĊeni dan – Ovo znaĉi otpoĉinjanje i završavanje inventarisanja u jednom danu. c) Permanentno inventarisanje – podrazumeva kontinuirano praćenje stanja imovine izmeĊu dva popisa. 7 . Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen. slobodno raspolagati i otuĊiti je. Ovo naĉelo nalaţe proveru tih radnih papira sa popisnim listama. onda se novododata oprema oduzima a otuĊena dodaje.12. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. 6.. i treće su visoki troškovi. Vaţi i obrnuto. materijal po NV itd. ako dan inventarisanja prethodi popisu.12. moguće je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meĊuvremenu. svodi na stvarno stanje 31..12. Popisne liste se ne porede sa sintetiĉkim. Naĉelo ekonomske svojine – Preduzeća nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrĊivanje stvarnog stanja. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. Nikada se ne primenjuje samostalno već kao dopuna drugim metodama. U praksi inventarisanje poĉinje poĉetkom decembra a završava se poĉetkom januara. Dešava se da preduzeće ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu. 5. d) Inventarisanje uz pomoć uzorka – procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka. šrafova i sl robe. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzeće uţiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve troškove njenog korišćenja. i drugo. Naĉelo mogućnosti naknade kontrole – u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste. Prednost je znaĉajno smanjenje trošova. a inventar na dan 31.) 4. Zato se pravi plan inventarisanja i vrši odabir ĉlanova popisne komisije. Naĉelo taĉnog oznaĉavanja – imovina u inventaru mora da bude obeleţena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji.12.Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK. hipertrofiran – manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuĊih sredstava. Kada preduzeće ima pravnu svojinu nad imovinom to znaĉi da se tom imovinom moţe koristiti. Slabost inventarisanja na odreĊeni dan je mogućnost pojave grešaka zbog prekratkog roka. već analitiĉkim raĉunima.U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije već samo one koje postoje i . izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje. što se i inaĉe radi u knjigovodstvu. Tako se stanje od 21. Korisno je u sluĉaju fabrike dugmadi. b) Inventarisanje uz pomoć oduzimanja i dodavanja – ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj.

Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voĊenjem posebnog dnevnika prodaje. Materijalna vrednost obezbeĊuje evidentiranjem svih i samo onih dogaĊaja koji su se zaista i desili (naĉelo istinitosti i naĉelo potpunosti ) Da li je neki dogaĊaj stvarno i nastao proverava se formalnom. pritom. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiţene promene ili proknjiţene fiktivne promene(koja se nije desila-što takoĊe nije dozvoljeno). raĉunskom i suštinskom kontrolom. II Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Vrlo ĉesto se naĉela urednog bilansiranja poistovećuju sa naĉelima urednog knjigovodstva. Da li su evidentirani svi dogaĊaji proverava se uporeĊivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. MRS ne daju odgovore na sva pitanja. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomoćne knjige. Organizacija knjigovodstva se prilagoĊava konkretnom preduzeću u zavisnosti od zahteva poslovanja. Formalna kontrola je provera forme. odnosno sve probleme knjigovodstva. 8 . Ovo nije ispravno jer Naĉela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naĉela urednog bilansiranja. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraĊeni. ako imamo hiljadu kupaca vodićemo posebnu glavnu knjigu kupaca. Primena Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu iza za cilj uredno voĊenje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje će knjige biti voĊene. Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu i Naĉela urednog inventarisanja. Moguća slabost je pojava greške ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). VoĊenjem knjiga se vrši obuhvatanje posledica promena na imovini. a suštinska proverava da li je neki dogaĊaj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). moguće je popis vršiti i tokom godine. da li su svi elementi tu.pri ĉemu je mogućnost pojave greške ista kao i kod drugih metoda. raĉunska proverava raĉunsku taĉnost. One zajedno ĉine sistem. da li će se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna – maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomoćne glavne knjige: npr. Izbor metoda zavisi od toga šta se inventariše i da li postoji potreba da se inventarisanje izvrši na odreĊeni dan. suština je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduzeću. da li će se voditi jedan ili više dnevnika ( npr.

jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. MeĊunarodni komitet za standarde finansijskog izveštavanja -Osnovan je 1973. Više od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard. investitori porede finansijske izveštaje više kompanija pre donošenja odluke u koju će uloţiti kapital. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meĊunarodno bili uporedivi – sve to j posledica globalizacije. ako su korisnici akcionar oni će prodajom ili kupovinom akcija preduzeća uticati na cenu akcija i tako na trţišnu kapitalizaciju preduzeća. ukoliko je relevantna za njegovo donošenje odluka. Npr. ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeću i tako mu omogućiti ili ne omogućiti da realizuje svoje planove. Na ameriĉkim berzama kotirane kompanije su u obavezi da 9 . Najveći broj naĉela je rezultat prakse koja je pretoĉenja u teoriju. MeĊunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) – komisija za HoV vrši kontrolu regularnosti funkcionisanja trţišta za HoV.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. jer ona ne daju zadovoljavajući rezultat u svakim uslovima. 28 i 31). a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi – njihova primena nije bila uspešnja. već povratno i na preduzeće. Informacija je korisniku vaţna. Naĉela urednog bilansiranja nam pomaţu da dobijemo razumljive. 2. Sve inforamcije koje ţeli investitor nisu potrebna kupcu. I konaĉno. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naĉela urednog bilansiranja. Ove dve institucije su se meĊusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila. Pri tome treba obratiti paţnju na to da nisu sve informacije jednako vaţne za sve korisnike. Komisija je traĊila da se smanji broj prava izbora. u periodu 1999-2000 je došlo do pribliţavanja stavova formulisanjem standarda.III Načela urednog bilansiranja Bilansiranje poĉinje onog momenta kada vi proknjiţite sve nastale promene. Finansijski izveštaji moraju biti uporedivi jer Npr. neki su ukinuti (npr. Danas najaveći utiacj na formulisanje i primenu naĉela imaju sledeće meĊunarodne institucije: 1. Finansijki izveštaji moraju da sadrţe sve vaţne inforamcije za njigove korisnike. Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja i iznova se numerišu. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzeća budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utiĉe na formulisanje ovih pravila. koje ne utiĉu samo na korisnike. Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani jer korisnicima sluţe za donošenje odluka. pouzdane i uporedive finansijske izveštaje koji će sadrţati sve informacije koje su korisnicima vaţne za donošenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena.

. prihodi i rashodi i sl. nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa. i to tamo gde korisnici neće biti uskraćeni za vaţne informacije – npr. Ipak. Bruto princip je neophodan pri knjiţenju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV – nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ĉija je to ujedno i NV.svoje FI izraĊuju u skladu sa ovim standardima. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno raščlanjivanje kategorija (aktiva. imaterijalna i završnja ulaganja. odnosno formu – ne utiĉe na taĉnost informacija već naĉin njihovog prezentiranja.rashodi. ali je srećom prihvaćeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzeća koja se kotiraju na berzi. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu. Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvrĊuje od 2005. Adekvatno je rašĉlanjen onaj bilans koji uvaţava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina. obaveze. U konceptualnom okviru ovo se definiše kao kvalitet FI.. Naĉela urednog bilansiranja su: 1. aobrtna imovina na zalihe. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit. pri prodaji mašine ne mora da se zna NV i IVOS te mašine. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je što kod nas ne postoji odgovarajuća infrastuktura. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izveštavanje – pa je ĉak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi vaţili za Evropu. Treća mera jasnosti je korišćenje bruto principa . Ona zajedno sa komitetom radi na unapreĊenju MRS.).. Razumljivost FI se obezbeĊuje time što se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaĉan naĉin. nekad je dopušteno da se koristi i neto princip. razdvajanje sredstavana OS i ObS). Iz principa jasnosti se izvodi princip 10 . MeĊunarodna organizacija profesionalnih udrţenja raĉunovoĊa (IFAC) – okuplja profesionalne organizacije raĉunovoĊa iz pojedinih zemalja. Naziv mora da nedvosmisleno upućuje na sadrţaj pozicije (npr.. homogena celina (npr. kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi). Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. Druga mera jasnosti je (adekvatno obeležavanje kategorija. potraţivanja i gotovinu.. To je zabrana saldiranja razliĉitih bilansnih pozicija – ne mogu se saldirati imovina i obaveze. već je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. Naĉelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. kapital. 3. dalje se stalna imovina podvaja na materijalna.. Ovo naĉelo definiše izgled. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruĉju EU ). prihodi .

Poreski organi će ovaj bilans proglasiti netaĉnim jer je pri obraĉune amortizacije korišćena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. to je taĉno imajući u vidu odreĊenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIĈKI iste duţine u inĉima ako je predstavljen u cm). moţemo ih knjiţiti kao dugoroĉne HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoroĉnu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. u bilansu će biti iskazana ili malo veća ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. moţemo ih knjiţiti i kao kratkoroĉne HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme – uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni. Cilj poreskog bilansa je da se iskaţe sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. opcija pri knjiţenju i bilansiranju. Bilans je dakle taĉan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen – razliĉiti ciljevi koriste razliĉita pravila – razlika izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa. Naĉelo istinitosti – istina predstavlja etiĉku kategoriju i zato ne moţemo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to znaĉi da on ne moţe drugaĉije nego jedino tako. Kljuĉno pri rašĉlanjivanju je namera a ne vrsta sredstva – dobar primer su akcije: proknjiţimo ih kao uĉešća ako imamo većinsko vlasništvo u nekom preduzeću i kupili smo ih radi kontrole tog preduzeća i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prikaţu pribliţno istu veliĉinu raspodeljive dobiti. Menadţment vodi raĉuna da se u poslovnom bilansu vidi taĉno onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. b) obuhvaćene ĉinjenice se mogu vrednovati sa razliĉitih stanovišta. Proveravajući ispravnost bilansa reći ćemo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAĈAN bilans. U ekonomiji ne moţemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloţaj preduzeća jedino moguće – a to zbog onih prava izbora. Kada je nešto taĉno. Mada postoje razlike. Ne moraju pojedinaĉno da se iskaţu u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vršiti pojedinaĉno. pri ocenjivanju taĉnosti bilansa.TakoĊe mašinu koju smo proizveli i odluĉimo da je koristimo umesto da je prodajemo. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliĉinu oporezive dobiti. uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen.pojedinaĉnog vrednovanja. 2. 11 . Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godišnjeg obraĉuna. Dakle. Samovolja sastavljaĉa ĉini jedan bilans netaĉnim. Jedan FI se smatra taĉnim ako: a) sadrţi SVE raĉunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije. nećemo knjiţiti kao gotove proizvode već kao osnovna sredstva. Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. c) u FI se ne sme uneti ništa što se nije desilo – misli se na fiktivne dogaĊaje.

Ovo naĉelo treba da spreĉi da se bez posebnog povoda ne vrši promena ni naĉina prezentacije ni pravila procenjivanja. da je njegova inverzna slika. Isto rašĉlanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i traţi se da se ne menjaju nazivi pozicija. Kada revizor zahteva da se izvrše ispravke godišnjeg obraĉuna (on pregleda godišnji obraĉun. ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje mišljenje) ako revizor smatra da izveštaj treba popraviti on će dati uzdrţano mišljenje i traţiće da se naprave ispravke. Naĉelo kontinuiteta – je zahtev da se periodiĉni rezultat utvrĊuje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. nemenjanjem sadrţine pozicija. ne popravlja se bilans prethodne godine. Kontinuitet se obezbeĊuje nemenjanjem naĉina rašĉlanjivanja. zadrţavanjem istih metoda otpisivanja i zadrţavanjem istog dana bilansa. 2. Zašto se na ovome insistira. Drugi razlog je da se onemogući manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako što onemogućavamo unošenje fiktivnih i izostavljanje postojećih pozicija. To znaĉi da poĉetni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak završnom bilansu prethodne godine. ne sme vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge 12 . jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. Ako pak podignemo vrednost rezultat će biti manji – to je sve manipulacija rezultatom. Cilj je da se uporeĊivanjem prinosnog i finansijskog poloţaja omogući procena razvoja preduzeća. Smatra se da bi nepoštovanjem ovog naĉela bila dovedena u pitanje zaštita poverilaca i investitora. Te ispravke se rade na raĉunu otvaranja. ili nasumiĉno menjanje vrednosti. Smanjenjem vrednosti OS smanjiće se amortizacija na jeftinije sredstvo pa će se uz isti prihod i manje rashode dobiti veći rezultat. koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeĊenje naĉela potpunosti (onda ne moţemo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine).) Do zakljuĉnog bilansa stanja dolazimo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige preko raĉuna izravnanja. 4. Glavna knjiga sledeće godine se otvara na bazi raĉuna otvaranja. Kada doĊe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaćanja). Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokriće duga prema poveriocima koji su nam prošle godine na osnovu te imovine odobrili kredit.3. (aktiva je na raĉunu otvaranja na strani potraţuje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod raĉuna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekršiti u dva sluĉaja: 1. tj. analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. To znaĉi da ovaj zahtev još moţemo forumulisati i kao zahtev da raĉun izravnjanja jedne godine bude jednak raĉunu otvaranja sledeće godine. Naĉelo bilansnog identiteta – to je zahtev za apsolutnom jednakošću bilansa otvaranja jednog perioda sa zakluĉnim bilansom perioda koji mu prethodi. Tada ova dva raĉuna ne bi bila jednaka. Nepromenjivost sadržine znaĉi da se: ne sme vršiti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija. Ovo će omogućiti uporediv finansijski poloţaj.

To znaĉi da ako se u ovom i budućim bilansima poštuje naĉelo istorijskog troška i naĉelo opreznosti vrednost imovine ne moţe biti veća u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prošlim godinama. Naĉelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod. promena delatnosti(proizvodno preĊe u trgovinsko ili ugostiteljsko). Postoji situacija kada se moţe odstupiti od ovog naĉela a to je kad ase poslovanje preduzeća toliko promeni da primena dotadašnjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. Materijalni kontinuitet se obezbeĊuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. moţete ukljuĉiti i troškove finansiranja. MRS 2 nudi sve ove mogućnosti ali se jednom naĉinjen izbor ne sme menjati.12. U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzeća(izbacimo proizvodnju i orjentišemo se samo na usluge). degresivne ili funkcionalne metode. To znaĉi stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti.pozicije(ĉekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31. Ne menjati načine otpisivanja (metodom se utvrĊuje vrednost otpisa a naĉin je nešto drugo). Neotpisana vrednost će se naravno razlikovati. Vaţno je ne menjati i osnovu za odreĊivanje sadrţine CK. Znaĉi vi otpisujete. ali tamo gde postoji uticaj sezone preduzeća mogu traţiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poĉetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet. Ovo naĉelo stalnosti 13 . naĉin moţe biti direktan ili indirektan. ali se drţite te vrednosti od koje ste pošli.. promena veliĉine preduzeća .firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzeća i automatski se javlja potreba za drugaĉijim rašĉlanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzeće skromniji. ali su juĉe poĉele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda proseĉne cene. da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. Ovo se radi da bi se onemogućilo svojevoljno oblikovanje rezultata. primenjenivana stara i primenjena nova raĉunovodstvena politika. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogućnost odabiraja jednog od više naĉina procenjivanja. Dakle. Kada je odstupati od ovog naĉela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni.doo u ad. ĉak i deo troškova uprave. Tako u CK moţete ukljuĉiti sve troškove proizvodno funkcionalnog podruĉja ili samo varijabilne. Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz završnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse. Npr LIFO metoda je bila savršena do juĉe. Ako ovo odluĉite onda u napomenama morate objaviti da ste izvršili promenu raĉunovodstvene politike te je pri obraĉunu troškova materijala došlo do promene metoda sa lifo na metod proseĉne cene i da izraĉunate koliko su troškovi materijala po proseĉnoj ceni razliĉiti od troškova koji bi bili da ste zadrţali LIFO metodu.. MRS 16 kaţe da se procenjivanje a time i vrednovanje moţe vršiti primenom linearne. Pri otpisu potraţivanja moţe se ići na pojedinaĉno procenjivanje ili paušalno (npr banka paušalno procenjuje kredite date za stanovništvu za zimnicu pa neće procenjivati bonitet svakog pojedinaĉnog duţnika). U pravne razloge spada: promena pravne forme npr .

. Inicijalno – prvi put. mi dakle biramo naĉin na koji ćemo mu odrediti vrednost. i ovo naĉelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 što knjiţimo kao prihod. Pitanje kako procenjujete znaĉi kako odrećujete vrednost. Prema naĉelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trţišnu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31. Načelo neograničene povezanosti vrednosti dopušta da izvršite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaša imovina izgubila na vrednosti. Procenjivati znaĉi odrediti vrednost odreĊenog dela imovine ili obaveze. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znaĉi odrediti kojoj kategoriji nešto pripada (da li je nešto sredstvo ili rashod.). samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. Šta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. imamo rashod 1000 za koliko je SV niţa od NV. Princip niže vrednosti ili neograničene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugoroĉno vezana za preduzeće. Dakle. Ali ako imate kratkoroĉne HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku. pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvršeno otpisivanje preduzeće moţe povećati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza. pa se ne traţi da se vrši otpisivanje jer je razlika prolazne prirode. Više nemamo mogućnost da biramo kako ćemo bilansirati ali moţemo birati kako ćemo procenjivati. Ovo je malo fleksibilnije naĉelo jer uvaţava da se okolnosti mogu promeniti. Mnogo veći praktiĉni znaĉaj ima načelo ograničene povezanosti vrednosti MRS 36. ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle. To znaĉi da se vrednost zaliha moţe povećati samo do njihove NV odnosno CK. da se ne aktivira. obaveza ili prihod. Morate priznati taj gubitak jer ćete prodaju izvršiti u kratkom roku. Nekada je postojala mogućnost da goodwill koji je plaćen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvršeno plaćanje. Dakle. ali zahteva da se kada proĊu te vanredne okolnosti ne dozvoljava povećanje aktive ili smanjenje obaveza. 14 . Npr imamo zalihe robe ĉija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. ali pritom postoje granice. Ono moţe biti inicijalno i naknadno.. To je ukinuto sa MRS 22. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000.. već da se otpisuje tokom pet godina. onda morate poštovati strogi princip niţe vrednosti. Moguće je povećati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti.vrednosti se javlja u dve varijante: kao naĉelo ograniĉene i neograniĉene povezanosti vrednosti. onda morate vršiti otpisivanje..12. Ako je TV ispod KV otpisivanje se vrši samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode – što npr nije sluĉaj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan. naknadno – na svaki dan bilansa. njihova vrednost 9000. Realnije je dopustiti dopustiti povećanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata.

Polazi se od toga da je imovina duţnika garantna supstanca za poverioce i da je potraţivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko duţnik ima veću imovinu. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata. Zato se insistiralo da duţnik nikada ne sme prikazati veću imovinu nego što ona stvarno jeste – da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego što stvarno jeste jer bismo u tom sluĉaju prevarili poverioce. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine niţe od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Ovo naĉelo utvrĊuje kada je nešto trţišno verifikovano. Da bi se onemogućilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledeća pravila: rezultat preduzeća = prihodi – rashodi. Naĉelo opreznosti – je jako staro naĉelo. Da nema naĉela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u 15 . na koji naĉin treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uĉinke/imovinu do trenutka njene realizacije. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaĉa onda NV obaveze NV tog materijala. Kada procenjujemo obaveze.5. Vrednovanjem imovine naniţe i obaveza naviše biće onemogućeno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzeća što i jeste suština ovog naĉela. Razlika izmeĊu više NV i niţe TV biće tretirana kao gubitak što vodi smanjenju rezultata. Prema naĉelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. preduzeće ne sme da pokaţe niti da ima veću imovinu nego što stvarno ima. jer je potraţivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je još jedno pravilo – naĉelo niţe vrednosti. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naĉela. još pre 14. Dakle. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. gornja granica za procenjivanje aktive je NV. Ovo se moţe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. U poĉetku je formulisano da bi se zaštitili interesi poverilaca. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinaĉnih transakcija tj njihovog zbira. Kod naĉela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trţišno verifikovani. To znaĉi. to više nije dovoljno. imovinu treba vrednovati po NV ili CK. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaĉaju. one se procenjuju prema njihovoj NV. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaţan uslov sposobnosti izmirenja obaveza duţnika. Kako se postiţe oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemogućilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najviše po NV. tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Jer praksa je pokazala da ako duţnik ne posluje rentabilno onda prvo troši svoj pa kapital poverilaca. MeĊutim. veka. niti da pokaţe da posluje uspešnije nego što zaista posluje. Iznos obaveze se podiţe do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. Dakle. Obaveze se moraju proceniti naviše ukoliko isplata obaveze zahteva veći iznos novca od onog na koji obaveza glasi.

ali njihova visina je razliĉita. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji će biti predmet oporezivanja. Za dobitke se UVEK traţi da budu trţišno verifikovani. Prvo naĉelo traţi da se izmeĊu NV i TV imovine bira ona koja je niţa. Iz naĉela opreznosti su izvedena ova dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. dakle dovode do priznavanja gubitaka. nije dopušteno da u poslovnom bilansu nešto iskaţete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. Drugo naĉelo traţi da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. Ovim naĉelom se reguliše odnos izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa zbog razliĉitig ciljeva koje imaju. naĉelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate – a te dve vrednosti su ĉesto razliĉite. Dakle. Prvi zahtev ovog naĉela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. Naĉelo merodavnosti – ovog naĉela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4. Drugi zahtev ovog naĉela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve što ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu. 6. Naĉelo niţe vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. Naĉelo niţe vrednosti i naĉelo impariteta su odreĊenoj vezi. A naĉelo impariteta je usmereno na onemogućavanje precenjivanja rezultata. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Gubitak će biti veći po naĉelu impariteta od onog ustanovljenog po naĉelu niţe vrednosti. Oba naĉela imaju iste posledice. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraţivanja tj iznos koji nećemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego što naplatimo naplativi deo tog potraţivanja. a do tada je moţete voditi po njenoj NV odnosno CK. Naĉelo merodavnosti ovde kaţe da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. ne moraju biti trţišno verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrĊivanju rezultata. Drugo naĉelo koje treba da omogući neprecenjivanje rezultata je naĉelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego što su trţišno verifikovani. Smisao naĉela impariteta je da se onemogući prenošenje gubitaka iz tekućeg u naredne obraĉunske periode. To znaĉi da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. Po naĉelu niţe vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans – jedno. U drugim zemljama pa i u našoj sastavljaju se dva bilansa. Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa.vrednosti po kojoj mislimo da je moţemo prodati. 16 . a za gubitke je dovoljno da su nastali. Naĉelo realizacije kaţe da ne moţete to uraditi dok robu ne prodate.

Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. Npr. Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode proseĉne cene. dopušta se primena metode proseĉne cene i primena FIFO metode za odreĊivanje utrošenih zaliha. Ako ste primenili višu stopu u poslovnom bilansu moraćete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. 8. 7. pa oni imaju skromnu drţavnu i dodatnu penziju od preduzeća) na taj naĉin što preduzeće u toku rada radnika odvaja odreĊena sredstva iz dobitka pre poreza u odreĊene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Interes drţave je oslobaĊanje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbeĊuje veće penzije. Ovo pravilo je poznato kao naĉelo obrnute merodavnosti. Interes radnika je da za nešto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budućnost uz ovu duplu penziju. Ovo naĉelo traţi da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreĊenog poduhvata – npr drţava vam da koncesiju da poseĉete 50ha šume a vi to moţete uraditi za manje od godinu dana. pa 17 . Ova merodavnost se javlja kada preduzeće ţeli da iskoristi odreĊene poreske olakšice. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe. To se zahteva obiĉno onda kada preduzeće traţi neke poreske olakšice. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne. Ako se ovo naĉelo ne bi poštovalo ne bi bilo moguće primeniti ni neka druga naĉela. Ovo se u MRS vodi ne kao naĉelo već kao pretpostavka finansijskog izveštavanja. Ili ţelite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojeća firma obezbeĊuje svojim radnicima dodatne penzije. npr naĉelo realizacije ili naĉelo impariteta (ne moţemo proceniti da li je neko potraţivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo poštovali naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja). Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniĉavaju visinu stopa koje moţete primeniti. Naĉelo stalnosti poslovanja – naziva se i going concern princi. No drţava traţi da se ovaj manji iznos dobiti ne iskaţe samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu. Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja – je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta. U poreskom bilansu su ova prava izbora suţena ili potpuno ukinuta. Ovo ne znaĉi i pojedinaĉno iskazivanje. Npr drţava moţe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vašim pogonima u pograniĉnom podruĉju zbog većeg stepena rizika ali vam zahteva da te više stope primenjujete i u poslovnom bilansu. prava i obaveza procenjuje pojedinaĉno.Treći zahtev se odnosi na tretman prava izbora. IzmeĊu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike baš u ovom podruĉju. U MRS su zadrţana prava izbora pri utvrĊivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. degresivne i funkcionalne metode. Interes preduzeća je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. ali ne i kapitala jer je on razlika izmeĊu aktive i obaveza.

zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. Imovina se u ovom sluĉaju vrednuje u skladu sa naĉelom istorijskog troška i naĉelom niţe vrednosti. FI preduzeća koaj prestaju sa poslovanjem – udlaze u steĉaj ili likvidaciju. se sastavljaju na bazi posebnih pravila. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. Nećete obraĉunavati periodiĉni rezultat za mesec dana već totalni rezultat na kraju veka poslovanja). Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate – oznaĉava kao proces realizacije. Ako se poslovanje preduzeća završava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ćete tu imovinu prodati. 9.opremu uzimate u zakup. Naĉelo realizacije – rekli smo da su iz naĉela opreznosti izvedena dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. Ovo naĉelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trţišno verifikovani. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znaĉi da će ona poslovati u narednih 12 meseci. Zato u sklopu ovog naĉela moţemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo 18 . Danas je to samostalno naĉelo. Zato se rezultat ne utvrĊuje kao razlika izmeĊu isplata i uplata već kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ćete je prodati. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV. MRS se odnose na preduzeća koja nastavljaju sa poslovanjem. Potrebno je da je zaista i prodate. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da pruţi odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. Primarni cilj je onemogućavanje precenjivanja periodiĉnog rezultata. iznajmljujete radnike i sl. Ako se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa radom. Direktivu. dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moţe prodati. mi ne moţemo sastaviti totalni rezultat već periodiĉni. To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uĉinaka. Taj rezultat se dakle ne utvrĊuje na gotovinskoj već na obraĉunskoj osnovi. testere kupujete. U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkurišu da budu priznati kao trenutak realizacije. To se ĉini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopšte nisu dovedene do kraja. Db=Prihodi i Gb=Prihodi – Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. S druge strane obezbeĊuje se da se dogaĊaj nabavke uĉini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata.

Naĉelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ćete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca – pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme. Da potraţivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzeća. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novĉanog toka. Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije – dogovora. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. prihodi nisu praćeni naplatom.tog prihoda. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije: Prodaja za gotovo – je dominirajući naĉin prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreĊivanje trenutka realizacije. Prodaja na kredit – situacija je nešto drugaĉija. To je tako jer prodaja moţe biti realizovana na razliĉite naĉine. iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAĈUNSKE OPERACIJE već da li je 19 . Cena relevantna za utvrĊivanjeprihoda je prodajna cena – to znaĉi da će eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. da je roba isporuĉena ( faktura se piše na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice). Ne moţemo odlagati trenutak realizacije zato što će moţda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraţivanja. već nastanak prihoda predhodi naplati. Ova prodaja nije praćena naplatom u istom trenutku. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. A ako se dogodi da potraţivanje ne bude naplaćeno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. i da prigovor a šta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraţivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. ali šta se dešava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je što se dogaĊa ali je izuzetak a ne pravilo. da je faktura pokrivena otpremnicom tj. Polazeći od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raĉunovoĊe su na stanovištu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraţivanja. Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraţivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. Sliĉno je i sas gubitkom – to je nedostajući prihod za pokriće rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. zato će se u tom sluĉaju izvršiti storniranje ranije evidentiranog prihoda. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. Isporuka robe prethodi naplati.

poljoprivreda. tako kupac nema osnova da osporava isporuku. Avansno plaćanje robe – je kada akt plaćanja prethodi isporuci. Dakle. u koliĉini u kojoj je dogovoreno. Opravdano se moţe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom ĉitavog perioda proizvodnje proizvoda. 10 000/50 000=20% . Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se proteţe kroz više obraĉunskih perioda – ovo je specifiĉan sluĉaj ( mostogradnja.. u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvrĊen. koliko prihoda treba dodeliti svakom obraĉunskom periodu se dobija korišćenjem metode dovršenosti radova – tj. brodogradnja i sl. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a troškovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke.. Ovim se eliminiše mogućnost da doĊe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine. Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda treće odjedanput iskaţu ogroman dobitak. To je ĉist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. U ovom sluĉaju je za proizvodnju potrebno više obraĉunskih perioda. u skladu sa dogovorom sa kupcem. bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru. da mu roba ne odgovara. Prihod ćemo priznati kada isporuĉimo robu za koju je kupac unapred platio.). graĊevinarstvo. MRS –II . Dakle. a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak.vi ste obavili 20% od planiranih poslova). Mi nemamo prihod već obavezu prema tom kupcu. Kako ćemo izraĉunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obiĉno priznavanje prihoda uslovljava mogućnošću podele porudţbine na više delova ili faza. Ovo nam omogućava da kontrolišemo deo izvršenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajući deo prihoda. 20 . Ovo ĉvrsto poštovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izveštavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloţaja preduzeća. Prva je da troškove koji su trebali nastati za izvršeni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim troškovima ( npr.Ugovori o dugoroĉnoj izgradnji se bavi ovom problematikom. da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ĉija će konaĉna visina biti utvrĊena u trenutku kada proizvod bude završen i predat kupcu.isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrţini u odnosu na formu. tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda. utvrĊivanjem stepena dovršenosti radova. Dakle. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak što ćete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraĉunske periode u kojima se taj brod gradi.

MeĊutim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odreĊeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca. ugovori sa fksnom cenom). ako raĉunamo rezultat meseĉno i visinu prihoda od kamate ćemo obraĉunavati meseĉno nezavisno od trenutka naplate. Ako ste pare dali danas kamata je nula. Ovde se ne postavljaju ograniĉenja u pogledu duţine tog perioda. da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. to znaĉi da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ćete vašem principalu fakturisati vašu robu. Prihodi od prodaje usluga – trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvršenja usluge u visini pc te usluge. da se visina prihoda moţe pouzdano utvrditi ( ne mora baš u dinar). Ovo pravilo utvrĊivanja stepena dovršenosti se nudi samo kao mogućnost a ne obaveza. MeĊutim. Ukoliko ne moţete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da će on biti ostvaren onda MRS II dopušta da priznate kao prihod iznos koji je jednak troškovima koji su nastali u tom obraĉunskom periodu. ( da dakle postoji mogućnost utvrĊivanja stepena dovršenosti). To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips troškovi plus. da je porudţbina deljiva. To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prošlo. Druga mogućnost je da ako znate kolika je zaraĉunata stopa dobiti po troĉkovima koji su nastali raĉunom više sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doĊete do prihoda. Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na troškove 10 000 vaš dobitak bi morao biti 13 000. Taj prihod se ne moţe vezati za izvršenje jer vi svaki dan vršite poslove zastupanja al nećete svaki dan evidentirati prihode. ali već sutra ćete imati kamatu os jednod dana. Imate recimo broj radnih sati. Prihodi od kamate – Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. da ako ne moţete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad već ne moţete pouzdano utvrditi visinu prihoda. jer pre nego što uĊete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko će vas to koštati. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovišta obraĉuna prihoda. Prihod= troškovi+dobitak.Uzimaju se planirani troškovi da bi se eliminisala eventualna prekoraĉenja. I tada vi evidentirate potraţivanje prema principalu i prihod. Ako je stopa dovršenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraĉunskog perioda. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda veţe za dospelost usluge za naplatu. recimo u ugovoru kaţete: provizija se obraĉunava i fakturiĉe meseĉno. na kraju meseca ćete imati kamatu za 21 . stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ćete dobiti stepen dovršenosti. Kljuĉno je da li je kamata kao prihod nastala. Tj. i u toku proizvodnje vi morate taĉno znati koliki je pripadajući deo troškova svakog skupa aktivnosti. kod usluga od zastupstva stvar je nešto kompleksnija. Ovo moţete izraziti i u naturalnim jedinicama.

Naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu – za razliku od naĉela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda ĉiji su deo ti rezultati ovo naĉelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraĉunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. godini i vi imate pravo uĉešća u delu tog dobitka. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je vaĉ dobitak. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. gore. Naĉelo se bavi time da razgraniĉi ulaganja koja u izvršena u jednom obraĉunskom periodu na ona koja će doneti prihode u budućnosti ( koja nisu utrošena i koja će biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraĉunskog perioda ( koja će kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu meseĉne obaveze utvrĊivali tako što smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome ćemo koristiti sredstva našeg dobavljaĉa). Ovo iz razloga što skupština akcionara odluĉuje o raspodelu ovog dobitka poĉetkom ili sredinom 2005. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je reĉ o dividendama koje potiĉu iz dobitaka iz prethodna godine. b) Kako se utvrĊuje visina prihoda – odgovori su dati u okviru svakog pojedinaĉnog sluĉaja. 10. godini. meĊutim u praksi ga vi na moţete knjiţiti kao dobitak u 2004. I ona je rashod perioda u kome je sadrţan odgovarajući deo faktora proizvodnje koji je utrošen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. Kada se moţe priznati prihod od dividende? ne moţe odmah jer firma u ĉijem kapitalu uĉestvujete ostvaruje dobitak u 2004. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uĉinaka.trideset dana. To znaĉi da u toku proizvodnje mi imamo 22 . Kada bi nabavka bila jednaka potrošnji i proizvodnja jednaka – prodaju problema razgraniĉenja ne bi ni bilo. Ovo naĉelo se još naziva i naĉelo uzroĉnisti. u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraĉunskom periodu ali jedan deo će biti potrošen sada a jedan deo će biti trošen tokom narednog obraĉunskog perioda – i automatski imate problem da razgraniĉite koji deo faktora proizvodnje je potrošen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. Prihodi od uĉešća u kapitalu – prihodu su u ovom sluĉaju u vidu dividende u sluĉaju AD ili uĉešće u dobitku u sluĉaju doo. Za sada ne postoji bolji naĉin da potrošnju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da trošenja najpre veţemo za proizvod. Sve što smo nabavili bilo bi rashod i sve što smo prodali bilo bi prihod – ali u praksi to skoro nikad nije sluĉaj. a da u trenutku njegove realizacije troĉenja prevedemo u rashod.

23 . Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude veća od izdvojenog rezervisanja mi ćemo imati isplatu veću od visine rezervisanja. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. Što se tiĉe rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti – moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ĉija nam visina i rok dospeća nisu poznati na dan bilansa. Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju već ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali. pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat. što je problem kod dodeljivanja indirektnih troškova baze za dodeljivanje indirektnih troškova zavisi taĉnost obraĉuna CK. Osim razgraniĉenja prema predmetu postoji i problem razgraniĉenja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uĉinka jer im oni nisu uzrok nastanka. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća – već je transformišu. Ovaj problem je sve znaĉajniji jer uĉešće direktinih troškova konstantno opada poslednjih godina i raste znaĉaj indirektnih troškova. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaćen. već u periodu kada smo formirali rezervisanje. naknadni otpisi potraživanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je moguće taĉno procenimo koliko je od potraţivanja naplativo a koliko ne. ako je on unapred plaćen imamo potraţivanje – A VR. moţe se desiti da naplatite manje od onog što ste procenili.).samo transformaciju oblika imovine. Zato će rezultat perioda u kom se ova obaveza plaća biti niţi nego što bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali veća rezervisanja. ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio). zakupnine i sl. Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleţite smanjenje imovine i rashod. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ćete otpisati. Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata. ali pošto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda – u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrĊivanje CK. štete koje su nastale ranije a čiju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajućeg zavoda. taju od sluĉaja do sluĉaja. I sad. a u suprotnom imamo obavezu –PVR. relevantno je da li je taj rashod nastao. On je specifiĉan jer nije nastao u ovom periodu.

troškovi neiskorišćenog kapaciteta ( da podsetimo troškovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ). dati pokloni i sl.Postoje i rashodi bez protuĉinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moţete nadoknaditi. Naĉelo je vremenom dobijalo na znaĉaju. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode – valonizuje se po vrednosi po kojoj se moţe prodati). Cilj naĉela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u buduće obraĉunske periode. To znaĉi da je primećeno da nije dovoljno da rashodima tekućeg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekućim prihodima. Ovim se obezbeĊuje da nam periodniĉni rezultat bude oprezno odmeren. Naĉelo impariteta – je veoma staro naĉelo. on se bavi konkretnom primenom naĉela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. koji su nastali u tom tekućem periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda – dakle. već da se moraju uzeti u obzir i one rashode. ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka. iz razloga opreznosti. 11. Dobici Realizovani Gubici Realizovani Nerealizovani Naĉelo realizacije Naĉelo impariteta Prvobitno je naĉelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe ĉinile najveći deo imovine jednog preduzeća. bez obzira da li su ili nisu trţišno realizovani. Vremenom je prošireno polje imovine na koje se ovo naĉelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze. 24 . iako ta roba još nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati – u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraĉunski period. u 17 veku se ono javlja kao opšti zahtev i od tada mu znaĉaj raste – danas je on u obliku MRS 36 – ObezvreĊenje imovine. Dakle. a kodifikovano je u 17 veku. Takvi su npr.

Ova vrednost je po pravilu niţa od one po kojoj se ta imovina moţe ponovo nabaviti.Kada je moguće primeniti ovo načelo? Naĉelo impariteta se moţe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski trošak. Na kojim pretpostavkama počiva utvrĎivanje gubitaka prema načelu impariteta? Gubici utvrĊeni po naĉelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeĊu vrednosti u knjigama i dnevne TV. Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreĎujemo gubitke? Prema naĉelu niţe vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je niţa od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV – tj. Treba proveriti na trţištu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. To nije likvidaciona vrednost – kada hitno moram sutra da prodam. Primena ovog načela nije u skladu sa načelom uzročnosti. Naĉelo impariteta se pita – za koliko ja tu imovinu mogu unovĉiti a ne ponovo nabaviti. to znaĉi da se za stavljanje bilansa likvidacije npr. Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje. za utvrĊivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na trţištu nabavke nego vrednosti imovine na trţištu prodaje – za koliko mogu da prodam. ne moţe primeniti ovo naĉelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. Treba uzeti u obzir i troškove prodaje. NV=100 din 25 . Dakle. I drugo. Treba proveriti moţe li se ona prodati najmanje po NV. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znaĉi da ćemo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrţane u imovini – objektivirati. dnevne vrednosti po kojima se moţe prodati. cena ponovne nabavke. ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvrĊen i priznat. Prema naĉelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda – ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ĉime se obezbeĊuje oĉuvanje kapitala ( tako što se ne iskazuju precenjeni dobici).

Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK.PV=101 din vtp. Zato NV treba uvećati za taj iznos.=0 Nema gubitka. Ali nedovršena proizvodnja najĉešće nije predmet prodaje pa imamo problem. Ali po pravilu varijabilni prodajni troškovi postoje. Zato na CK moramo dodati varijabilne troškove prerade – da bi nedovršena proizvodnja postala gotov proizvod. Prerade= 180 din Got. Zalihe nedovršene proizvodnje se vode po CK. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. FV=800 din 26 . CK=600 din Var T. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV veća od CK. 2. 3.=780 din Sada to uporeĊujem sa neto PV gotovih proizvoda. p.

Zato moramo utvrditi koliko će nas koštati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. Treba uzeti u obzir i varijabilne troškove prerade. Zalihe materijala se vode po NV. Materijal nije namenjen prodaji već preradi. za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala. Pretpostavićemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal – i da uzmemo dva ništa se ne menja sem raĉuna.12. ali to je retko tako. Pa tako .Vtp=20 din Neto PV=780 Pošto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda nećemo ni zaraditi ni izgubiti ovde. 4. imamo 1300 kg.varijabilni troškovi prodaje =Neto PV = = = 6000 din 400 din 5600 din 27 . Na zalihama 31. pa mi moramo da utvrdimo koja će biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). NV materijala ( za 1000kom) =1500 kg*2 din =3000 din =1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni troškovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din 3500 din 1000 din 4500 din PV ( po komadu je 6 din) . Gubici u zalihama materijala. Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliĉini imali taĉno onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda.

. II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I. SV Prihodi Rashodi =5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I.. Ovde imamo sledeći problem – nećemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moţemo raĉunati njenu NV i neto PV. Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti troškova niţi od diskontovane vrednosti prihoda – onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A). Dakle moramo sabrati koliko će nam ta imovina u prvoj.U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraĉunata CK manja nego neto PV. Dodatne Sliţe samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama. PV po komadu je 7 dinara. proseĉna NV materijala B je 5 din. Na dan 31. Varijabilni troškovi prerade iznose 0. UtvrĊivanje gubitaka u stalnoj imovini – opremi ( postrojenjskoj imovini). 5. Proseĉna NV materijala A je 2 din. Ovo se naziva raĉun ostatka – šta mi ostane kada pokrijem sv i sve troškove koje je to sredstvo izazvalo. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala – iz razloga opreznosti. A varijabilni troškovi prodaje po komadu 1 din. i petoj godini doneti prihoda. drugoj.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B. ali – vodeći raĉuna o vremenskoj vrednosti novca – treba ih svesti na danaĉnji dan.5 kg materijala A i 0. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0. Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moţemo porediti sa dobitkom jedne godine jer ćemo tu imovinu koristiti u više obraĉunskih perioda. Sadaĉnja vrednost imovine + sadašnja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednošću prihoda koje će korišćenje tog sr dati.3 din po komadu. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su veće i koliko od njih moţete proizvesti proizvoda tj. Primer: preduzeće proizvodi jedan proizvod. II i III godini) 28 .3 materijala B.

recimo 5% godišnje. To znaĉi da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani taĉno ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. materijalna i finansijska ulaganja.Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloţena sredstva za 3 godine. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 – zamagljivanje bilansa kao lakši bilansni delikt i 2 – falsifikovanje bilansa kao teţi bilansni delikt. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena – ako za njenu isplatu treba izdvojiti veći iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uvećati za taj iznos. To znaĉi da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne. 6. Ako se oĉekuje niţa naplata od iznosa na koje poraţivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. stalna na nematerijalna. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti obaveza. I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje rašĉlanjena. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuĉke i odluke koje su povoljne za ns a štetne za korisnike. 7. SV potraţivanja na dan bilansa se uporeĊuje sa iznosom oĉekivane naplate. potraţivanja i gotovinu. Zamagljeni bilans se moţe otkriti tako što ćemo proveriti da li su poštovana sva pravila koja traţi naĉelo jasnosti. a obrtna na zalihe. poslovna na stalnu i obrtnu. Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepoštovanja ili kršenja naĉela jasnosti. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti potraţivanja. 29 . Bilansni delikti Nastaju kao posledica nepoštovanja naĉela urednog balansiranja.

Postojanje ovog delikta ćete ustanoviti tako što ćete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrĊena u skladu sa naĉelima: naĉelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno – neću otpisati ono što moram ili otpisaći vuĉe nego što moram). Neto principom se uskraćuju vaţne informacije. zakonodavac mora propisati visoke kazne. Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netaĉno iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Zbog toga što korišćenjem falsifikovanih izveštaja mogu nastati ogromne štete po poverioce i investitore. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vaţna za korisnika. 30 . Korišćenje bruto principa je takoĊe bitno. Problem je dokazivanje namere – mislili smo da smo dali sve što je vaţno ili Nismo znali da to treba – ali neznanje ne oslobaĊa. Falsifikovanje bilansa Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teţim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. Ovde je prekršeno naĉelo istinitosti. vi je morate prezentirati.Vaţno je i davanje pravih naziva. davanje pogrešnih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa. da li bilans sadrţi fiktivne pozicije. teško je dokazati nameru sastavljaĉa da taj bilans bude zamagljen. Kod nas je to i dalje privredni prekršaj. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veću nego što imamo i rezultat veći nego što smo ostvarili. Nije teško dokazati daje bilans zamagljen. Ovo je najĉešći naĉin zamagljivanja bilansa. naĉelo potpunosti. Ako napomene ne sadrţe sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa.

Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaĊaje za koje ne postoji poseban MRS. Federaciji. Problem je sledeći: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego što je donet prevod. Postojali su prevodi u okruţenju u Republici Srpskoj.Konceptualni okvir MRS UreĎuje pitanja kao što su: 1 – na koji način je MeĎunarodni komitet za račuvodstvene standarde definisao ciljeve izveštavanja 2 – koga je odredilo kao korisnike 3 – od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraživanju u skladu sa MRS. To ĉto je prevod kasnio dovelo je do toga da raĉunovoĊe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS.. i 4 – koja su ti načela inkorporirana u MRS i 5 – koje su kvalitativne odlike FI prema MRS. ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prošle godine i sada se moţe naći na sajtu ministarstva finansija.. Kod nas su još od 96 god poĉela usklaĊivanja raĉunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU. da su se MRS poĉeli primenjivati od prošle godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzeća poĉinju da ih primenjuju od ove godine. Hrvatskoj. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poĉivaju MRS da bi sastavljaĉi FI mogli da razumeju sam standard. Kada je reĉ o našoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI. te je kod nas raĉunovodstvena praksa razvijana na postulatima 31 . Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znaĉi ovo do sad su bili MRS a ovo su meĊunarodni standardi raĉunovodstvenog izveštavanja – ima ih 36.

Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloţaj preduzeća. te izmeĊu toga što smo do sad primenjivali i onoga što se sad uvodi – ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima. on pruţa u najboljem sluĉaju podatke ta dve uzastopne godine – što nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. 32 . Još se kaţe da FI pokazuju i promene u finansijskom poloţaju. Iz jednog FI nećete moći da sagledate promene. izveštaj o tokovima gotovine i beleške uz FI. ciljevi sastavljanja FI definišu se kvalitativne karakteristike FI odreĊuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odreĊuju se koncepti odrţanja kapitala. Ali kada se kaţe da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreĊenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moţete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća. To znaĉi da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI. iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina. izveštaj o promenama na kapitalu. Ti FI opšte namene obuhvataju bilans stanja. Imovinski poloţaj je uvid u strukturu imovine preduzeća ( odnos stalne i obrtne imovine. Finansijski poloţaj upućuje na izvore – kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izmaĊu aktive i pojedinih izvora. Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloţaj. odnos izmeĊu poslovne i neposlovne imovine. to su bilansi koji se sastavljaju godišnje i polugodiĉnje i koji su namenjeni ĉirokom krugu korisnika. Kada je reĉ o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba reći da su to redovni FI pojedinih preduzeće i grupa preduzeća. Znaĉi oni moraju biti napravljeni tako da je to moguće. bilans uspeha. Konceptualni okvir ureĊuje: 1234ciljevi finansijskog izveštavanja tj. Vrlo ĉesto se nazivaju i izveštaji opšte namene – oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama.raĉunovodstvene teorije i prakse Evrope. sastav stalne i sastav obrtne imovine). Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donošenje odreĊenih poslovnih odluka – uprava uvek moţe da zahteva dodatne informacije.

Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski položaj želimo da dokučimo? Zanima nas sigurnost firme. njena likvidnost i solventnost.Ciljevi finansijskog izveštavanja: Smatra se da FI treba da pruţe korisnicima razliĉite podatke za donošeje odluka. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu. ali uzimamo i podatke o kapitalu. pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda.. Znaĉi vršimo uvid u f. Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom poloţaju firme. sposobnost generisanja gotovine i zašta ona tu gotovinu koristi. Vaţno je koliki je kapital angaţovan da bi taj prihod bio ostvaren – stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspešnosti firme. ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima. rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloţaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnošću uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuĉke da li je taj finansijski poloţaj zadovoljavajući. prihodima.. 33 . Šta obrazuje finansijski položaj jednog preduzeća? Elementi finansijskog poloţaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika – rezidualna veliĉina. ţelimo kratkoroĉno da proverimo moţe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoće li biti u stanju da odgovori svojim obavezama. poloţaj da dokuĉimo koliko je firma sigurna. koliko su naša ulaganja sigurna. hoće li firma biti u stanju da kapital koji smo uloţili koristi i uvećava. Čime je odreĎen prinosni položaj? Prinosni poloţaj je odreĊen rezultatom.

To se ne podrazumeva već vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. Znaĉi. Ĉućete poslovne ljude kako kaţu: raĉunovoĊe mikaţu da mi firma dobro radi – a para nigde! To je zato što se novĉani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. Ako smo jako zaduţeni opadaće nam rentabilitet jer smo opterećeni visokim rashodima na ime kamata. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odrţi tekuću likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka – neto novĉani tok u odnosu na dobitak. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene. Desiće se i obrnuto. Dakle. Prvi je da pokaţe sposobnost preduzeća da stvara gotovinu i drugo. Pa ovaj prvi. Šta je zadatak Izveštaja o novčanom tolu? On je novijeg datuma. jer MRS znaĉe odreĊeni kvalitet. da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novĉani tok.Da li su povezani prinostni. izmeĊu prinosnog i finansijskog poloţaja postoji ta vrsta veze. One zamenjuju negdašnji aneks ali su šire od aneksa. 34 . da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina troši. Napomene pruţaju podatke o: 1normativnoj osnovi sastavljanja FI – da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke što je izriĉito zabranjeno. ali i finansijski poloţaj moţe da utiĉe na rentabilitet. Dakle. da neto gotovinski tok bude ĉak negativan. Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju – to je nešto vaţno i što treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. I otuda treba voditi raĉuna i o jedno i o drugom. desiće se da firma iskaţe dobitak a da nema dovoljno gotovine. a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva. ako firma posluje sa gubitkom on će se kvariti. Ili smo zaduţeni najviše što moţemo pa naša šansa sa ostvarimo dobitak neće biti do kraja iskorišćena jer nemamo sopstvenog kapitala. postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloţaj. imovinski i rentabilitetni položaj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloţaj će se popravljati ili odrţavati.

jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. Vaţnost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. Ili. FI se smatra razumljivim aako ga moţe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raĉunovodstva. naki imaju i sertifikate ovaĉćenih raĉunovoĊa – ne zato što su ludi za raĉunovodstvom već zato što su svesni da bez podataka iz raĉunovodstva ne mogu biti uspeĉni. mogućnosti naplate i sl). ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI. On kaţe da FI moraju imati sledeće odlike: 1razumljivost – pretpostavlja poštovanje naĉela jasnosti. Na sastavljaĉima je da te FI sastave tako da ih drugo struĉno lice moţe bez teškoća razumeti. 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraţivanja – koji je rok.. Sadrţina beleţaka je razliĉita u zavisnosti od pozicije na koju se beleška odnosi ipak. Npr. Pa ako bi šteta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija vaţna i mora se uneti u FI. 3pretpostavkama na kojima FI poĉivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard. Neke informacije postaju vaţne tek kada glase na veliki iznos. za investitore dobit i dividenda. beleške iz godine u godinu treba da imaju istu sadrţinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Beleškama a ne samo u FI 6o segmentima preduzeća ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 – FI nje po segmentima i zahteva da velika preduzeća izveštavaju po uţom organizacionim delovima. Kako mi da odredimo koja je informacija vaţna? Svaka grupa korisnika ima svoje viĊenje toga koje su informacije vaţne. otpoĉeli ste proizvodnju nekog proizvoda vaţno vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao.2primenjenim raĉunovodstvenim politikama – mnoga preduzeća raĉunovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. Vaţnost informacije merimo visinom štete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao. FI znaĉi nisu namenjeni laicima. Za zaposlene to su plate. 2vaţnost – moraju sadrţati sve vaţne informacije – mi nemamo posebno naĉelo koje odgovara ovom zahtevu. bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu – FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podruĉjima na kojima firma posluje). Npr. Konceptualni okvir MRS izriĉito kaţe da odgovornost za razumevanje FI pored raĉunovoĊa snose i korisnici FI. Vaţna je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. U FI morau biti sve informacije koje su vaţne za većinu korisnika FI. u proizvodnom preduzeću pozitivne i negativne 35 . Ĉinjenica da se neki podatak moţe teško razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. U takvom sluĉaju podatak se neizostavno mora iskazati. U velikim firmama menadţeri su edukovani iz oblasti raĉunovodstva. Problem koji naše raĉunovoĊe je taj što menadţeri jako malo znaju o raĉunovodstvu i podcenjuju ga. vaţno vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%.. znaĉi u Beleškama se rezultat firme rašĉlanjava na rezultat koji potiĉe iz svake od tih delatnosti ili teritorija. Mi se pritom pitamo kolika bi šteta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao. Tamo gde MRS nudi opciju vi formulišete svoju raĉunovodstvenu politiku koju morate naznaĉiti u Beleškama.

istinitosti. Vi niste pravni vlasnik. ali ako one u nekom obraĉunskom periodu dostignu veliki iznos – onda taj visoki iznos daje znaĉaj toj nformaciji. sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit.kursne razlike nisu preterano vaţne. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Znaĉi. vi ćete reći sve ali ćete reći teako da onaj ko ĉita tu informaciju da veći znaĉaj neĉemu što nije vaćno a u drugi plan stavljate nešto što je vaţno. Kada se radi o opreznosti traţi se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite niţim a obaveze i rashode u većim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat. opreznosti. 4uporedivost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela kontinuiteta ili stalnosti. Koliko god da vam se ĉini da sastavljaĉi neće imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. Postoji još jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraţava suštinu – prednost date suštini. Jako je vaţno da sastavljaĉ FI iznosi ĉinjenice.da budu uporedivi izmeĊu razliĉitih preduzeća. pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. Isto je i kada preduzeće uzme sredstva i izing – takva sredtva treba ukljuĉiti u imovinu firme. vi to ĉinite zato da biste poštovali suštinu a ne formu ( npr. To znaĉi da procenjivanje mora biti zasnovano na što većem broju podataka i da procena bude objektivna – a to znaĉi da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo struĉno lice. Nećete reći da ste drugi nego ćete reći da ste prvi do prvog. Sledeći uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. 3pouzdanost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela potpunosti. Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. Uporedivost je jedini naĉin da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloţaja preduzeća. A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vaţne bez obzira na iznos na koji glase. da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom. Kada poredimo FI iz tri razliĉite godine mi moţemo videti kako to preduzeće posluje. vi ćete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaĊaje o kojima izveštavate. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego što je proizvod predat kupcu. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvršite procenu ( što se non-stop ĉini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. Uporedivost traţi da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda i .). Zatim se traţi da informacija bude neutralna a ne navijaĉka. Jer oni ĉesto moraju da traţe ravnoteţu izmeĊu kvalitativnih odlika – moţe da se 36 . da izmeĊu suštine i forme postoji saglasnost – da je to to. ako znamo ko je kupac i koliki će biti prihod i sl. Takva informacija ne moţe biti pouzdana. Ali vi jeste ekonomski vlasnik – vi ubirete sve koristi od korišćenja tog automobila i snosite sve troškove i rizike korišćenja tog automobila. To je npr sluĉaj kod kupovineauta na kredit.

FI budţetskih korisnika ( javna preduzeća) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi. vaţno mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je vaţno da informacija bude pouzdana. 2) druga pretpostavka na kojoj poĉivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja – going concern princip 37 .da vodite raĉuna da izmeĊu koristi od te informacije i troška postoji srazmeran odnos.da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik neće videti suštinu i . Tu dakle ima neke pravde. Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog. Da li dati prednost pouzdanosti ili vaţnosti? Nema taĉnog i pogrešnog odgovora. . Dve su polazne premise finansijskog izveštavanja: 1) da FI treba da sadrţe samo posledice dogašaja koji su nastali – naĉelo nastanka poslovnog dogaĊaja. Kada birate informacije koje suvaţne morate voditi raĉuna o dva kriterijuma: . da je ne objavim. znam da je informacija vaţna i hoću da je pruţim.da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi.desi da neke odlike budu u koliziji. P sad. Morate proceniti visinu moguće štete u jednom i drugom sluĉaju. Ili.. U FI će biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaćeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraĉunska osnova. a koriste tuĊe informacije. ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to više neće biti vaţno. a FI privatnih preduzeća na obraĉunskoj osnovi. Jer postoji i gotovinska osnova za FI. Firme snose troškove sastavljanja FI. koliko treba ĉekati da bi informacija dobila na taĉnosti a da ne izgubi na znaĉaju.. imovinskog i prinosnog poloţaja preduzeća. Npr. Ĉinjenica da proizvodnja nekog vaţnog podatka košta nemoţe biti razlog da taj podatak ne bude proizveden. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. Treba voditi raĉuna o vaţnosti i ekonomiĉnosti. ali nisam sigurna do kraja u njenu taĉnost. posle moţe da se ispostavi da ona nije taĉna. Ne moţete reći: o da bismo do tog podatka došli to košta. Da li mogu sada da je objavim. Proizvodnja informacija košta. Znaĉi da to odgovara stvarnom stanju.

Kada govorimo o finansijskom poloţaju mislimo na odnos sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala. Ĉak ni MRS 36 – Imparitetno obezbeĊenje imovine – ne spominje naĉelo impariteta iako je svakom ko ĉita konceptualni okvir jasno da taj MRS poĉiva na tom naĉelu. Nigde ne piše primenite to i to naĉelo. Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim trţištima. obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloţaj preduzeća. a u okviru njega naĉelo realizacije i naĉelo impariteta naĉelo uzroĉnosti – to je naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja naĉelo doslednosti to je naĉelo kontinuiteta i naĉelo bilansnog identiteta. Ako bi vam neko rekao da Aktiva ove firme iznosi 1000000e. a druga dva u bilansu uspeha. Sva naĉela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naĉela ili kao kvalitativne odlike. MRS nisu pravila već primena pravila/naĉela na odreĊene poslovne dogaĊaje. na odnos izmeĊu stalne imovine i sopstvenog kapitala. Elementi FI Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uĉinci po imovinu preduzeća pri ĉemu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obeleţjima (da li su ostavile posledice na imovinu. Stalni Kapital = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze Stalni kapital – Stalna imovina = neto obrtni fond Prinosni poloţaj preduzeća je odreĊen veliĉinom i meĊusobnim odnosom prihoda i rashoda. kapital. U FI se vrĊi rašĉlanjivanje pojedinih elemenata. Iz imovine. već se ti standardi grade na naĉelima o kojima smo priĉali. na roĉnost pozajmljenog kapitala. njihova razlika je periodiĉni rezultat. prva tri se iskazuju u bilansu stanja. Rašĉlanjivanje se vrši tako da se zadovolje informacione potrebe korisnika FI. Finansijski je zapravo odnos izmeĊu izvora meĊusobno i odnos izmeĊu izvora i pojedinih segmenata aktive. obaveze. Zakonska obaveza o primeni MRS je sraĉunata na obezbeĊivanje uslova za zaštitu investitora i poverilaca. prihode i rashode). da li je to dovoljno da znate? Koliko od toga je stalna imovina a koliko obrtna.Postoji još nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) b) c) d) e) poštovanje naĉela opreznosti. koliko je tu poslovne a koliko neposlovne imovine (ranije su firme imale znaĉajan deo neposlovne imovine – ona se sad u 38 .

vi onda nemate sredstvo jer nemate kontrolu nad njim. naroĉito kada je reĉ o nematerijalnim ulaganjima (licencom. Obiĉno se kontrola. 2. od stepena otpisa stalne imovine. To znaĉi da se u bilansu stanja ne mogu naći buduće obaveze. a niste ga zaštitili. Prvi uslov znaĉi da preduzeće ubira sve koristi od posedovanja tog sredstva i snosi sve troškove i rizike koje to sredstvo nosi. To znaĉi da raste znaĉaj intelektualne svojine. sada ćemo govoriti o obavezama: . Bez obzira o kakvoj se imovini radi MRS je definišu kao sredstva. Od tog resursa se u budućnosti oĉekuju ekonomske koristi. Kaţe se da kontrola postoji kada moţete prisvojiti sve koristi i kada snosite sve rizike. Vi nemate veliki izdatak i od njega oĉekujete neke buduće koristi – ali da li imate kontrolu? Nemate. situacija nije baš ĉista. Danas uĉešće imaterijalne imovine raste pa i pretiĉe materijalnu imovinu. Ali ponekad kada u preduzeću treba da odluĉite da li je nešto sredstvo. U okviru stalne imovine se vrše rašĉlanjivanja na finansijsku imovinu. potraţivanja i gotovinu. Nešto što preduzeće poseduje da bi bilo sredstvo mora da zadovolji ova tri uslova. SREDSTVA Prošli dogaĊaji koji mogu dovesti do sredstava su ili nabavka ili izgradnja ili poklon. Bez obzira da li se radi o SI ili Ob imovini MRS definišu sredstva na opšti naĉin: 1.) Odnos stalne i obrtne imovine najviše zavisi od delatnosti preduzeća. 3. ako nešto nije sredstvo onda je to rashod i to rashod perioda. patentom. Treći uslov znaĉi da će u budućnosti donositi neke ekonomske koristi – prihode. Obrtna imovina se dalje rašĉlanjava na zalihe. Ili ako imate patent (pronalazak) i imaćete koristi. Nepostojanje kontrole je razlog da taj izdatak ne moţete tretirati kao sredstvo. na imaterijalnu i materijalnu imovinu – ova podela zavisi od delatnosti. Sva tri uslova moraju biti ispunjena da biste nešto smatrali sredstvom. imenom proizvoda) 39 . vi ga ne moţete zadrţati u preduzeću protiv njegove volje. .Obaveza se definiše kao sadašnja obaveza.Mora biti izvesno da će te obaveze u budućnosti dovesti do odliva sredstava u budućnosti. Pošto je kapital rezidualna veliĉina. odmarališta i sl. Npr vi šaljete radnika u inostranstvo na obuku.postupku privatizacije najlakše proda i to hoteli. Kapital je višak sredstava u odnosu na obaveze. tj do odliva resursa koji će preduzeću donositi ekonomske koristi – što su sredstva. Sredstvo predstavlja resurs koji je pod imovinom preduzeća. zaštitnim znakom. To je resurs koji je posledica prošlih dogaĊaja. Drugi uslov znaĉi da sredstvo nije nešto što ćete kupiti već nešto što ste već kupili ili dobili na poklon.

obaveze za carine. posledica rekonstrukcije je smanjenje troškova u odnosu na troškove koje je ta mašina izazvala pre rekonstrukcije. A kada izdatak nije sredstvo onda pripada rashodima. ali da li je uvek i samo prihod? Šta je ekonomska korist od materijala? Ja ne neću da ga prodajem.. kada se obaveţete da ćete kupcu vratiti novac ako vam on vrati proizvod u roku od 15 dana u sluĉaju da nije zadovoljan. Ako neko sredstvo razmenim za neko drugo sredstvo i to jeste ekonomska korist. pa su menadţeri nekih banaka rekli da oni koji drţe 10000maraka duţe od 30 dana pre dana zamena mogu izvršiti zamenu bez plaćanja provizije. Najveći broj obaveza koje preduzeće ima su obaveze iz ugovora – obligacione: obaveze prema radnicima.. Npr uradite rekonstrukciju mašine. To znaĉi da postoje sredstva koja nisu izazvala izdatak – poklon. Isto je kod izjave pri reklamiranju proizvoda da će svi proizvodi kod kojih se javi kvar biti zamenjeni novim.uspostavlja zakonskom zaštitom – jer samo tako mogu tuţiti nekoga za neovlašćenu upotrebu – znaĉi imam kontrolu. Da li su izdatak i sredstvo isto? U najvećem broju sluĉajeva sticanje sredstava izaziva izdatak. obaveze za PDV. Jedna izjava menadţmenta moţe biti izvor obaveze: npr. To su npr obaveze za poreze na dobit. ja ću da ih koristim u daljoj proizvodnji proizvoda koji će doneti prihod. nemate kontrolu. prihod nije jedina ekonomska korist. Izdatak nije sredstvo kada ne ispunjava neki od navedena tri kritirijuma. To je dakle kada odustajete od neĉega što je uobiĉajeno. ili da odustajete od neke provizije. OBAVEZE (def. Svako ko je ispunio taj uslov mogao je da izvrši konverziju bez plaćanja provizije. I ako neko sredstvo koristim za izmirenje obaveza tad vrednost izmirene obaveze pokazuje visinu ekonomske koristi koje mi je to sredstvo donelo. kad je vršena zamena maraka za evro svi smo morali da platimo odreĊenu proviziju. imate zadatak. Ako niste zaštitili. Ta ušteda u troškovima jeste ekonomska korist jer ima sposobnost aktiviranja – to znaĉi da zadovoljava uslve da bude kvalifikovana kao sredstvo. gore): Sadašnja obaveza postoji kada vi imate duţnost ili odgovornost da nešto uradite na odreĊeni naĉin ili kad ste se obavezali da nešto ne uradite (npr neću vam naplatiti proviziju ako kod mene drţite depozit duţe od trideset dana – i to je obaveza) . Izvor obaveze je zakon. i ona sredstva koja sluţe za proizvodnju nose nam buduće ekonomske koristi. ali ni mašine. Dakle. jer ga u tom sluĉaju trampe koristim kao novac i razmenjujem za sredstvo koje je meni potrebno. dobavljaĉima i sl. Ĉak i uštede u troškovima mogu biti ekonomska korist. Ima obaveza koje proistiĉu iz uobiĉajene poslovne prakse: npr. 40 . Šta je ekonomska korist? Jeste prihod. Ali ne uvek.

neposlovni i vanredni. 41 . Rashodi: Rashodi su sva smanjenja sredstava tokom obraĉunskog perioda ili povećanje obaveza koje ima za posledicu smanjenje kapitala osim isplata kapitala koji je isplaćen vlasnicima. odricanja poverilaca svojih prava (nekada se poverilac moţe odreći dela svog potraţivanja ili ako sud na naš zahtev donese odluku. Prihodi su povećanja ekonomskih koristi. rezultat koji potiĉe iz aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem ali nisu posledica prodaje uĉinaka. Kapital: A=O+K Visina kapitala zavisi od vrednovanja A i O. a u saglasnosti sa poveriocem. Prihodi: Uspeh preduzeća je odreĊen prihodima i rashodima. pretvaranje obaveza u kapital (kada banka pristane da kredit izmiri prihvatanjem akcija preduzeća). da se naše obaveze prema svim poveriocima smanje za odreĊeni iznos onda će to takoĊe dovesti do smanjenja naših obaveza) ili njihovim gubitkom (poverilac gubi pravo na naplatu potraţivanja njihovim zastarivanjem). zamenom za neku drugu obavezu – npr pretvaranje obaveza prema dobavljaĉima u meniĉne obaveze ili konverzijom kratkoroĉnih kredita u dugoroĉne kredite. tj povećanje sredstava tokom obraĉunskog perioda ili smanjenje obaveza koje imaju za posledicu povećanje kapitala osim uplata kapitala od strane vlasnika. Ovo zato da bi se razultat podelio na rezultat iz poslovne aktivnosti (poslovni prihodi – poslovni rashodi). Dividende nisu rashodi već elementi raspodele rezultata. pruţanjem usluga. Gore smo rekli kako se rašĉlanjuje kapital. finansijske i vanredne aktivnosti – tj poslovni. U MRS I traţi se da se na poslovne prihode i rashode primenjuje bruto princip. obaveze mogu npr biti ispunjene prenosom sredstava. rezultat koji nastaje po osnovu upravljanja novĉanim sredstvima i rezultat koji nastaje po osnovu vanrednih dogaĊaja. za iskazivanje ostalih prihoda i rashoda dopuštena je primena neto principa jer nisu osnova osnovne aktivnosti firme.Izvršenje obaveze ne mora biti praćeno isplatom. Prihodi i rashodi se dele na poslovne. finansijski.

Te procene ne smeju da umanje kvalitet FI. Razlika izmeĊu NV i otpisane vrednosti daje nam sadašnju vrednost. Vrednost nekih elemenata kao što su sredstva utvrĊuje se putem postupka sistematskog otpisivanja na jednoj sistematskoj racionalnoj osnovi. Svaki rashod će smanjiti neto imovinu tj kapital smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza i svaki prihod povećava kapital povećanjem imovine ili smanjenjem obaveza. Prema tome otpisivanjem ne odreĊujemo samo visinu prihoda i rashoda. Priznati ili bilansirati element znaĉi bilansirati ga kao prihod ili 42 . Na racionalnoj osnovi – znaĉi da visina otpisa mora odraţavati stvarno smanjenje vrednosti tih sredstava. ne moţemo da sastavimo ni jedan FI a da ne izvršimo neke procene. Proceniti znaĉi odrediti vrednost elementa. kada priznajete rashode morate priznati ili smanjenje sredstava ili povećanje obaveza. prihoda i rashoda. Povezanost elemenata: Kada priznajete prihod šta istovremeno morate priznati? Šta je posledica nastalog prihoda? Setite se definicije da kada priznajete prihod vi morate priznati ili povećanje sredstava ili smanjenje obaveza. mi time odreĊujemo i vrednost sredstava. Poslednje dve stavke su za sve pozicije osim za kapital koji je rezidual. Procenjivanje je sastavni deo sastavljanja FI. Revalorizacija je postupak koji treba da neutrališe uticaj inflacije na FI i da doprinese odrţanju uloţenog kapitala – mi ţelimo odrţati realnu vrednost kapitala. Osnove za procenjivanje: Rekli smo da nekad postoji problem procene – odreĊivanja vrednosti elemenata. Isto vaţi i za rashode. Ponekad se do vrednosti nekih elemenata moţe doći samo procenom. U najvećem broju sluĉajeva mi moţemo bez teškoća da odredimo vrednost sredstava. a da se to ne bi desilo one moraju biti objektivne. Tako se otpisuju stalna sredstva. Da donose ekonomsku korist. Koji su uslovi da bi elementi bili uneti u bilans? Da su rezultat prošlih dogaĊaja. Da su nastali. obaveza. Da se vrednost svakog elementa moţe pouzdano proceniti.Održanje kapitala Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Da postoji kontrola nad njima. Sistematska osnova je postupak ĉija su pravila unapred definisana. To je još jedna potvrda veze izmeĊu bilansa stanja i bilansa uspeha. tj kupovnu snagu kapitala.

Tekući trošak (dnevna vrednost imovine na dan sastavljanja FI). Ostvariva trţišna vrednost (vrednost po kojoj se sredstvo moţe prodati). Koncepti kapitala: Koncepti kapitala koji su u osnovi redovnog finansijskog izveštavanja (ima ih 3) su: 1. Konceptualni okvir ne preferira posebno ali se u najvećemo broju MRS kao osnova za procenjivanje pominje istorijski trošak. Pa ako istorijski trošak koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je vrednost u knjigama na dan bilansa niţa od njihove trţišne vrednosti. Dobitak je u tom sluĉaju jednak razlici izmeĊu prihoda i rashoda utvrĊenog na osnovu njihovih nominalnih stopa. Koncept nominalnog odrţanja kapitala. Dakle. Ako imam nameru da otuĊim nešto od imovine pravila procenjivanja zahtevaju da je moram vrednovati po ostvarivoj trţišnoj vrednsti tj u visini mogućeg unovĉenja. 1) Koncept nominalnog odrţanja kapitala Zbog ĉega je vaţno koji je koncept odrţanja kapitala u osnovi FI? Koncept odrţanja nominalnog kapitala je zahtev da menadţment odrţi nominalnu vrednost kapitala uloţenog u preduzeće i smatra da je kapital odrţan ako je nominalni iznos kapitala na kraju perioda jednak onom na poĉetku perioda. Koncept realnog odrţanja kapitala i 3. Ali ne postoji FI koji je sastavljen samo na bazi istorijskog troška nego se u jednom FI koriste ponekad svaka od ovih vrednosti. 2. I konaĉno SV za neke od obaveza ili imovine.imoviu odnosno prihod ili rashod. dnevnu vrednost koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je TV kod imovine niţa a kod obaveza viša od dnevne vrednosti. pitanje je koliko treba da bude rezervisanje koje ćete danas formirati da biste za 15 godina isplaćivati i tu sumu – znaĉi moramo utvrditi sadašnju vrednost te obaveze). Koncept fiziĉkog odrţanja kapitala ili koncept odrţanja supstance. moguće je da u nekom FI budu korišćene sve ove vrednosti a da to en bude u suprotnosti sa pravilima procenjivanja. Konceptualni okvir i MRS ne insistiraju na jednoj vrednosti već nude ĉitav set vrednosti: Istorijski trošak (NV ili CK). A procenjivanje znaĉi kako priznatom elementu odrediti vrednost. To znaĉi da vi verujete da je kupovna snaga 43 . Sadašnja vrednost (ne mora biti sadašnja vrednost OS već moţe biti diskontovana vrednost nekog sredstva – i to razlika izmeĊu SV prihoda i rashoda koje to sredstvo izaziva – npr formirate rezervisanje za penzije svojim radnicima koje ćete isplaćivati tek nakon 15 godina.

Kapital se smatra odrţanim ako proizvodna sposobnost na kraju perioda je jednaka proizvodnoj sposobnosti preduzeća na poĉetku perioda. zakljuĉak je da odabrani koncept opredeljuje osnovicu za procenjivanje u bilansu stanja. već uzimamo novije i modernije mašine. ali brojni delovi imovine će biti vrednovani po istorijskom trošku kao i rashodi. Veoma je teĉko operacionalizovati ovaj koncep. Princip vrednovanja koji odgovara ovom konceptu je vrednovanje po tekućem trošku tj dnevnim vrednostima. odnosno osnovicu za odreĊivanje visine prihoda i rashoda u bilasu uspeha. Dakle vi prihode i rashode morate iskazati u jedinicama iste kupovne snage. Oni koji primenjuju MRS samo ako je kumulativna stopa inflacije za poslednje tri godine veća ili jednaka 100% imaju pravo primene MRS 29 odnosno smatra se da preduzeće posluje u hiperinflatornim uslovima. U konceptualnom okviru se ne preferira ni jedan koncept ali najveći broj standarda se bazira na konceptu odrţanja realnog kapitala.novca stabilna tj zanemarujete promene kupovne snage kapitala. Kapital će se smatrati odrţanim ako kapital na kraju perioda ima istu kupovnu snagu koju je imao na poĉetku perioda. Postoje dva standarda: MRS 29 koji se odnosi na revalorizaciju tj izveštavanje u hiperinflatornim uslovima i MRS 15 koji se bavio tretmanom efekata promena cena. Još nismo stigli dotle ali je izvesno da inflacija postoji. znaĉi kada postoji inflacija ali ne hiperinflacija (ovaj MRS15 će biti ukinut i biće zamenjen).. Tada bi koncept nominalnog odrţanja kapitala obezbeĊivao odrţanje realnog kapitala. Kada je reĉ o finansijskom izveštavanju i odrţanju kapitala onda sastavljaĉi FI i menadţment preduzeća imaju ozbiljan problem: vi nemate pravo na revalorizaciju po MRS. To znaĉi da će vam finansijski rezultat biti precenjen i da ćete platiti porez na nešto što rezultat 44 . Znaĉi vi ćete za vrednovanje imovine i obaveza uvaţiti istorijski trošak. moţete izvršiti ponovne procene recimo HoV na dan bilansa i uzeti u obzir TV. Ovaj koncept smatra da vrednovanje treba vršiti po cenama ponovne nabavke. Kada bismo imali stabilne uslove bilo bi nam potpuno svejedno koji ćemo standard primeniti. Kod nas se moţe pojaviti pitanje kako će naša preduzeća odrţati kapital ako nije predviĊena obaveza revalorizacije dok ne doĊemo u hiperinflaciju. Ne moţemo stalno kupovati iste mašine da bismo smatrali da je naš kapital odrţan. Koncept nominalnog odrţanja kapitala dakle odreĊuje šta će te smatrati dobitkom i odreĊuje kako ćete vrednovati imovinu i obaveze. Dakle. Ali nije tako. 3) Koncept odrţanja fiziĉkog kapitala Ovde je reĉ o zahtevu da se saĉuva proizvodna sposobnost preduzeća. 2) Koncept realnog odrţanja kapitala Ovaj koncept ima za cilj oĉuvanje kupovne snage kapitala uloţenog u preduzeće..

Drugim reĉima. odrţanje kapitala se moţe obezbediti jedino kroz adekvatnu raspodelu dobiti. Zbog specifiĉnosti i posebnog znaĉaja banaka postoji još jedan poseban standard koji se time bavi – MRS 30 – prezentacija banaka i drugih finansijskih institucija. MRS 1 – kako treba da budu sastavljeni FI (ne odreĊujući formu već informacije koje treba da budu prezentirane) Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje FI opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih FI sa FI iz prethodnog perioda (uporedivost u vemenu) i sa FI drugih preduzeća. Menadţment nema drugi izbor sem da posle oporezivanja vodi raĉuna da ne raspodeli ono što rezultat nije. isplativa i sl. da sadrţe sve vaţne informacije. Izveštaji opšte namene su oni izveštaji koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da zahtevaju posebne izveštaje koji su u skladu sa njihovim informacionim potrebama već moraju da se zadovolje onim informacijama koje su prezentirane u ovim FI i zbog toga oni nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. zato što time upućujemo korisnicima poruku da ti FI poseduju ĉetiri kvalitativne odlike: da su razumljivi. da su pouzdani i uporedivi. tj da bi se izvršila emisija novog kola akcija). MRS 1 se primenjuje na sve redovne izveštaje pojedinaĉnih preduzeća i grupa reduzeća. U ovu vrstu izveštaja spadaju i oni izveštaji koji se prikazuju odvojeno od seta Godišnjeg obraĉuna kao što su Izveštaj o poslovanju i Prospekt (poseban izveštaj koji se podnosi komisiji za HoV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcije te firme poţeljna. MRS 1 se ne ograniĉava na preduzeća odreĊene delatnosti već se kaţe da se on odnosi na javni sektor – za sva preduzeća.nije. Retko kad će neko preduzeće biti u poziciji da primena nekog MRS bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog 45 . finansijske institucije i osiguravajuća društva. Da li moţemo od nekog MRS da odustanemo? Samo izuzetno. Vidi: Cilj izveštavanja? Ko je odgovoran? Šta je fer prikazivanje? Koje su komponente? Da li treba sastavljati dodatne izveštaje – moţemo ali ne moramo? Da li se ĉinjenica da su FI sastavljeni u skladu sa MRS mora objaviti i zašto? Treba. banke.

kada priznajete rashod vi automatski priznajte ili smanjenje aktive ili povećanje obaveza. To je kod onih naĉela gde imate prava izbora. degresivnu i funkcionalnu metodu – onda raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju ćete od ove tri metode koristiti. Kada viste vi posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? – ako ima gubitke. Akrualna osnova raĉunovodstva Obraĉunska osnova znaĉi da se u FI iskazuju prihodi i rashodi i posledice koje oni izazivaju u trenutku njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda i isplate rashoda. onda prema MRS 1 od primene tog MRS moţete odustati. specifiĉne konvencije. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganje naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. ako su njene aktivnosti na jednakom ili istom nivou u odnosu na ranije. vi nemate osnova da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. ali onda do detalja morate objasni zašto odustajete. praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. firma je u prošloj godini ostvarila visoke gubitke. Ova pravila moraju biti objavljena. vlasnici su odluĉili da uloţe dodatni kapital. I kada nastane prihod vi ga priznajte i automatski priznajte ili povećanje aktive ili smanjenje obaveza. to je znaĉi naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u nekim naĉelima. ako se to dogodi. na kom temelju taj zakljuĉak donosite. ali napravljen je sanacioni program firme. morate objasniti na osnovu ĉega. Zašto su to specifiĉna naĉela. 46 . Ako ona pak ima dobar finansijski poloţaj. Moţete reći – u redu. Finansijski poloţaj takve firme je loš pa moţe doći do nelikvidnosti i steĉaja. priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate finansijski poloţaj firme i prinosni polaj firme. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih FI. ako posluje sa dobitkom. Raĉunovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih konvencija.izveštavanja. Ako se u nekom standardu nudi kao što je npr u MRS 16 mogućnost da vi kod otpisivanja koristite linearnu. Dakle. Znaĉi. Kod going concern principa najmanje 12 meseci se ne predviĊa prestanak rada tog preduzeća. Dakle to su razlozi zbog kojih verujete u nastavak poslovanja firme. Ako se sumnja u nastavak poslovanja vi onda morate da objasnite zašto verujete u nastavak poslovanja. ne specifiĉne same po sebi nego specifiĉne za vaše preduzeće – ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaţećim raĉunovodstvenim naĉelima i vaţećim MRS. i to ozbiljne gubitke – ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Ako firma ostvaruje gubitke a vi tvrdite da ona nastavlja sa radom. pokazati kako bi FI izgleda da ste ga primenili i kako izgleda sada kada ga niste primenili.

Uporedne informacije dajete uvek – to je vaţno pravilo. ali se to smatra prihvatljivim jer jednom sa tom primenom morate poĉeti. Naroĉito se gleda razvoj prihoda od prodaje. Znaĉi forma i sadrţina FI treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih perioda. on je razlika izmeĊu ProdajneV HoV koja predstavlja prihod i NV HoV koja predstavlja rashod. Kada je dobitak od HoV toliki i toliki. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke. vi njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. Dobici od prodaje materijala su 20. Formu ili sadrţinu moţete promeniti samo onda kada bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja – pruţanje stvarne slike o i imovinskom i finansijskom poloţaju preduzeća. Zato te informacije iskazujemo kao Ostali prihodi – ja ne moram ići pojedinaĉno po stavkama.Šta znaĉi konzistentnost prikazivanja? MRS 1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u FI. kao posebna pozicija. U napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina – da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj.) i kada ih pokaţeš svaku za sebe ni jedna nema neki znaĉajan iznos u odnosu na prihod moje firme. Pošto prodaja HoV za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost a ne onu zbog koje je preduzeće osnovano i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije – onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha i prihode i rashode od prodaje već da samo kaţete dobitak/guitak je toliki. Dobici od prodaje OS 30. stavka. Kada je dopušteno da prebijamo stavke? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dozvoljeno da ne poštujemo bruto princip? Pravilo kojim se u praksi treba rukovoditi je sledeće: samo ako se u MRS izriĉito kaţe da je kompeziranje dopušteno koristićete Neto princip. u svim drugim sluĉajevima koristićete Bruto princip. ali morate kazati koje su posledice primene tog novog standarda. Smatra se da time korisnike FI nećete uskratiti za vaţnu informaciju. U FI treba iskazati sve vaţne stavke ODVOJENO. Ukoliko to nije sluĉaj. ali zajedno iznos 100 i to ima svoju teţinu. znaĉi u svim bilansima ide podatak za tekuću godinu i do njega odmah ide kolona Podaci za prethodnu godinu – da bi se gledajući samo jedan bilans mogla uporediti prethodna sa tekućom godinom. Jer iako pojedini dobici od prodaje imovine nisu znaĉajni (dobici na prodaji HoV su 50. Ako npr takav standard do tada nije postojao. takve promene se ne mogu opravdati – dakle ne moţete iz ĉistog hira menjati formu ili sadrţinu. 47 . Kada standardi dopuštaju Neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. ako taj standard na drugaĉiji naĉin ureĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu – naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost FI. Beznaĉajne stavke moţete sabirati i iskazivati zajedno po grupama vodeći pri grupisanju raĉuna o njihovoj prirodi – da srodne stavke grupišete u jednu poziciju. u FI najmanje za prethodnu godinu.

u suprotnom imate obavezu). u tom sluĉaju 25% 48 . Banke prvo stavljaju likvidna sredstva a na kraju stalna. on se bavi poreskim sredstvima. U pasivi je sledeće: dobavljaĉi. . izveštaj o novĉanom toku. preduzeća prvo stavljaju stalna sredstva a na kraju likvidna. kod banaka SK je na kraju a kod preduzeća je na poĉetku.Izveštajna valuta. Dopušteno je meĊutim da izveštaji budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedište. . Bilans stanja obavezno mora da iskaţe obrtnu i stalnu imovinu podvojeno. Da bi se uradila identifikacija FI mora da stoji: . Ako se radi o grupi preduzeća onda se moţe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzeće.Stepen preciznosti u 000 dinara ili u 000 000 dinara. . se preraĉunavalo u marke da bi analize imale smisla. zatim obrtna imovina (potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja. Objavljivanje FI za velika preduzeća je obaveza – najveći broj preduzeća tu obavezu ispunjavaju tako što te FI stave na sajt. u kojoj valuti je bilans sastavljen – po pravilu valuta zemlje u kojoj matiĉna firma ima sedište. manjinski interes (nema ga kod pojedinaĉnih preduzeća već samo kod grupe – to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. dakle. vi moţete dati formu kakvu hoćete. ali su u MRS1 navode podaci koje bilans mora da sadrţi. Znaĉi.Dan bilansa (bilans bez datuma je nevaţeći) ili period (bilans uspeha. Isto je i za pasivu. sve crnogorske firme prave FI u evru. postrojenja. ako ste platili više poreza onda imate odloţena poreska sredstva.Ĉiji je to bilans. krediti.Naznaka da li je to bilans preduzeća ili grupe. kada neka firma ima manje od 100% kapitala neke firme npr 75% tu firma ima većinsku kontrolu.Kako bilans treba da izgleda? MRS 1 ostavlja preduzeću ili drţavi (kao kod nas) da odredi hoće li to biti u formi liste ili konta. moţete ići u dublje rašĉlanjivanje ako hoćete. Obiĉno u inflatornim uslovima firme odluĉe da sastavljaju FI u drugoj valuti – kod nas 1993. oprema nematerijalna ulaganja i dugoroĉni plasmani i uĉešća u kapitalu). rezervisanja. nije bitno. ali MRS 1 propisuje da to moţe biti najdalje 6 meseci od dana bilansa. Izbor trenutka objavljivanja FI preduzeća je odluka koju donosi menadţment firma kada je to najpogodnije. Jasno se mora naglasiti koja je i zašto je baš ta izveštajna valuta. MRS1 kaţe da se u bilansu stanja mora prezentirati sledeće: prvo stalna imovina (nekretnine. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu). Iako je ovo jeda dosta plitak stepen rašĉlanjivanja – on ipak predstavlja minimum. potraţivanja i obaveze u skladu sa MRS12(bavi se odnosom poreza koji plaćate po osnovu poreskog bilansa i poreza koji biste plaćali da se oporezuje trgovinski bilans. gotovina i gotovinski ekvivalentim ostale finansijske delove imovine i zalihe. ali morate dati podatke koje MRS 1 propisuje. a da li će biti princip rastuće ili opadajuće likvidnosti. .

Kada zelimo da 49 . Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja. Šta se smatra pod izveštajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reĉ o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifiĉnim informacionim potrebama. dakle ja ću se sada zadrţati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiĉu ureĊenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja.) Ĉetvrtak. i kada rešavate duţni ste da u bilansu grupe kaţete koliko pripada matici a koliko manjinskim akcionarima. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadrţina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja. po pravilima koje ona odredi (kod nas to odreĊuje Zakon o HOV) izvršila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt. 4. i izmeĊu preduzeća (da u jednom trenutku na 31. MeĊunarodni raĉunovodstveni standard jedan . Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu (znaĉi u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme).MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji.12 bilansi razliĉitih firmi budu meĊusobno uporedivi). Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. novembar 2004. standard jedan daje odgovor na pitanje na koji naĉin treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traţi od preduzeća da mu da taĉno utvrĊene informacije već mora da se zadovolji onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima. potrebna i isplativa.je manjinski interes – spoljni akcionari. kako oni treba da izgledaju ne odreĊujući striktno formu već odreĊujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poţeljna. Zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. U ove izveštaje ukljuĉuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obraĉuna kao što su: izveštaj o poslovanju ili prospekt.

poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. Kada je reč o delatnostima. O tome šta je cilj izveštavanja. Ako bi se tako nešto dogodilo. (--svrha-pruţanje osnove korisnicima FI za donošenje poslovnih odluka. komponente-BS. Izveštaj o novĉanim tokovima. da poseduju one ĉetiri kvalitativne odlike. Belešle uz FI. fer prikazivanje-da se već pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promena poštuju raĉunovodstvena i bilansna naĉela. Odustaje se u sluĉajevima kada bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrešne zakljuĉke. ako oni obezbeĊuju sticanje jasnijeg uvida u finansijski poloţaj preduzeća. Izveštaj o promenama kapitala. da su pouzdani i da su uporedivi. kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki poloţaj firme.emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt. da li treba sastavljati dodatne izveštaje (moţemo ali i ne moramo). To je MRS 30 koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija''. vezanih za ulaganje sopstvenog kapitala. da sadrţe sve vaţne informacije. dodatni?-da. tj. BU. Zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi. na konsolidovane finansijske izveštaje. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati? Samo izuzetno. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje. odgovoran-za pripremu i prezentaciju odgovornost snosi odbor direktora ili sliĉno rukovodeće telo. koje su komponente. onda po MRS-1 moţemo odustati od primene tog standarda. Za banke vaţi i MRS 1 i MRS 30. Retko kada će neko preduzeće dozvoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. ali moramo 50 . ko je odgovoran za finansijske izveštaje. taĉnosti i potpunosti) Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da. koji je napravljen uzimajući u obzir specifiĉnost banaka i znaĉaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. kaţemo da su to standardi za javni sektor. Zbog specifiĉnosti banaka i posebnog znaĉaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan. Sva preduzeća. tj. što će reći na izveštaje pojedinaĉnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća. šta je fer prikazivanje. banke. finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. govorili smo ranije. da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća odreĎenih delatnosti? Ne.

Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj naĉin. Kada ĉita izveštaje. Ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Zašto su to specifična načela. To je za njega vaţna informacija. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. po fakturisanoj realizaciji. tri moguća pravila priznavanja prihoda (po naplaćenoj realizaciji. Ako vam neko naĉelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. Moramo potpuno jasnim uĉiniti zbog ĉega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primenjivanja odreĊenog standarda. Nego su to pravila koja su u naĉelima sadrţana. ako ima dobar finansijski poloţaj.do detalja objasniti zbog ĉega odustajemo. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi 51 . i doĊe recimo do opreme. ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno vaţećim naĉelima i standardima. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da li je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke. ***O raĉunovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno. konvencija. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije. po principu proizvedenih uĉinaka) to pedstavlja vašu raĉunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih naĉela. pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili. Ako se u nekom satndaru nudi. Kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncern principa. ali su ponuĊena kao mogućnost izbora. Ova pravila moraju biti objavljena. kao u MRS-16. To je naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u pojedinim naĉelima. a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. Kod going concern principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci. opet raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. a sada ih pominjemo samo da bismo nauĉili njihovu definiciju. onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviĊa njegov prestanak. nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. moţe doći do nelikvidnosti. degresivno i funkcionalno. Zato su to specifiĉne politike za vaše preduzeće. Ko ĉita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. on zakljuĉuje da mi vršimo degresivan otpis. Ako firma posluje sa dobitkom. Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš. mogućnost da otpisujete linearno. principa. Firma gubi poslove i gasi se. a usled nelikvidnosti do steĉaja u kratkom roku.

vi priznajete ili smanjenje aktive. Ali taj razlog se smatra dopustivim. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. dok se rashodi povezuju sa prihodima koji su nastali. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Firma radi sa gubitkom. prihvatljivim. Akrualna (obračunska) osnova računovodstva znaĉi da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda.pruţanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloţaja preduzeća. Šta znače materijalnost i agregacija? 52 . transakcije se obuhvataju kada nastanu. Ukoliko to nije sluĉaj. kada nastane prihod. ili smanjenje obaveze. ili povećanje obaveza. vi priznajete prihod. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. Ne moţete iz ĉistog hira prikazivati promene svake godine drugaĉije. da bi se ispunili ciljevi finansijskog izveštavanja potrebno bi bilo promeniti formu i sadrţinu. a vi kaţete firma će nastaviti sa radom. Naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. i ako on na drugaĉiji naĉin odreĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu. Kad priznajete rashod. odnosno isplata rashoda. Šta znači konzistentnost prikazivanja? MRS1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u finansijsim izveštajima. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloţaj firme. Šta moţe biti razlog? Moţete reći. jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom otpoĉeti. U sluĉaju da nastanu znaĉajne promene u poslovanju preduzeća. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadrţinu. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? a) Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja . Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke.morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. morate objasniti na temelju ĉega vi takav zakljuĉak donosite. b) Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. i automacki priznajete ili povećenje aktive. pri ĉemu se prioritet daje trenutku nastanka prihoda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao. ali je uradila sanacioni program firme. takve promene se ne mogu pravdati. Znaĉi. vlasnici su odluĉili da daju dodatni kapital. Odnosno. tada. a ne samo prinosni.

dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30. Beznaĉajne stavke moţete sabirati. Ali kada sve to zajedno saberem i kaţem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100. Kada gledate samo jedan bilans vi moţete uporeĊivati tekuću sa prethodnom godinom. Moţda pojedinaĉno gledano dobici na prodaji imovine nisu znaĉajni. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije. dobici na prodaju materijala su 20. Kad ih pokaţem svako za sebe. da li ići na bruto ili neto princip. Tu ste vršili saldiranje. ide podatak za tekuću godinu. Samo ako se u standardu kaţe da je kompenziranje dopušteno. to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. taj dobitak je razlika izmeĊu prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti. U svim drugim sluĉajevima koristi ćete bruto princip. ta informacija onda ima svoju teţinu. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. To je vaţno pravilo. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod. to moţete uraditi. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. moţete iskazivati zajedno po grupama. i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj visine date pozicije. Kada dati uporedne informacije? Uporedne informacije dajete uvek. Tako se smatra da time nećete uskratiti vaţnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kaţete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrĊivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi. Kada vi kaţete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća. koje prestavljaju rashod. moţete koristiti neto princip. vodeći raĉuna kada ih grupišete tj. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. a ne moram ići pojedinaĉno po stavkama.U finansijskim izveštajima treba iskazati sve vaţne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. o njihovoj prirodi. je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje. Zahtev za pruţanjem uporedivosti podataka 53 . onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti. a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu.

Ali u MRS 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrţi. kad god smo hteli da radimo neku analizu. Sta još mora stajati? Zatim mora stajati izveštajna valuta. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi drţava za njega. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. kao izveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obiĉno u inflatornim uslovima.12 do 31. u dinarima. u napomenama. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. na napomene uz finansijske Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o ĉijem je izveštaju reĉ. Zatim mora stojati naznaka da li je reĉ o bilansu koji je sastavljen za pojedinaĉno preduzeće ili je reĉ o bilansu grupe. Kao što vam fotografija bez datuma ne znaĉi mnogo. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. Kada je bila hiperinflacija '93 ovde. a evro nije crnogorska valuta. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u odreĊenom vremenskom periodu. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. Zatim mora stajati dan bilansa. Bilans bez dana je nevaţeći bilans! Bilans je kao slika. Kod konsolidovanih bilansa (kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja. kao što je to kod nas. bilans vama ništa ne znaĉi. pretvarali smo bilanse u marke. Bilans stanja je trenutna slika. centar grupe. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. Dopušteno je meĊutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji oznaĉava se izveštajna valuta. Prvo mora da stoji ĉiji je to bilans. za izveštaj o novĉanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Period je relevantan za bilans uspeha. tj. nego se odnosi i izveštaje. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. u stvari. tako vam i bilans bez datuma ne znaĉi mnogo. Morali smo prevesti u neku ĉvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja.ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. moţete vi ići u dublje rašĉlanjavanje ako hoćete. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. odnos izmeĊu dobitka i kapitala). u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matiĉno preduzeće.rezultat ostvaren u periodu od 1. 54 . Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. Moţete vi dati formu kakvu hoćete. MRS 1 neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. Finansijski izveštaj mora sadrţati dan bilansa ili period.12. bilansu uspeha (odnos izmeĊu prihoda i rashoda. kao fotografija napravljena u odreĊenom trenutku. odnosno naziv subjekta o ĉijem je bilansu reĉ. I uvek mora stajati u kom periodu. u dolarima).

postrojenjima i opremi (pod nekretninama se misli i na zemljište). podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoroĉnim plasmanima. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. 2. tj. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu odvojene. pa plasmani. ĉija upotreba nije niĉim ograniĉena. Ovi podaci: 1. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti.Objavljivanje finansijskih izveštaja za velika preduzeća je obaveza. podaci o nekretninama. Kod preduzeća je obiĉno obrnuto. 3. Sva imovina koja ne ispunjava napred navedene zahteve smatra se stalnom imovinom. TakoĊe se obrtnom imovinom smatraju gotovina i gotovinski ekvivalenti. Znaĉi najkasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. a na kraju sopstveni kapital. prvo će stajati gotovina. i oĉekuje se da će biti realizovana u toku 12 meseci od dana bilansa. 1. krediti. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. to je stvar vašeg izbora. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: * U aktivi: 1. podatke o uĉešćima u kapitalu drugih lica po NV. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. Obrtnom imovinom se smatra ona koja se oĉekuje da će biti realizovana. a na dnu osnovna (stalna) imovina. MRS 1 kaţe da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. Kod banke je na prvom mestu gotovina i gotovinski ekvivalenti. Takav bilans imaju banke. 4. pa dospeli krediti. odnosno koja se drţi radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa kao i ona koja se drţi na zlihama radi trgovine. U pasivi su dospele obaveze. potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja 55 .2.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko rašĉlanjena. pa onda stalna sredstva.

uzeti krediti 5. manjiski interesi (oni se ne pojavljuju kod pojedinaĉnih preduzeća. odnosno poreskim sredstvima. To je jedan dosta plitak stepen rašĉlanjavanja stalne i obrtne imovine. Dato je u pasivi jer moţe biti ili potraţivanje ili obaveza. potraţivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 (reĉ je o standardu koji niko ne primenjuje. rezervisanja 4.7. razliĉita je i visina poreza. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. Manjinske akcionare imamo kada matiĉna firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne i 100% uĉešće. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju ĉine firma A i firma B. I kada izveštavamo duţni smo da u bilansu grupe iskaţemo koliko kapitala grupe pripada matiĉnoj firmi A.5. manjinskog interesa nema. ostale finansijske delove imovine 7. * Obavezne dodatne informacije: 56 . a ako smo platili manje imamo odloţenu poresku obavezu) 3. upisani kapital i rezerve.5. ali nije potpuni vlasnik. Ako firma A ima 75% kapitala firme B.6. * U pasivi: 1. On se bavi odnosom izmeĊu poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrĊivanje trgovinski poslovni bilans. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. Ovaj standard se bavi odgoĊenim poreskim obavezama. ali se to predstavlja minimum. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazuje uĉešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. zalihe Obrtnu imovinu ĉine: 4. Ako smo platili više imamo odloţeno poresko sredstvo. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu razliĉiti. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema). gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. a koliko pripada akcionarima. tada firma A ima kontrolu i većinsko uĉešće u fimi B. 6. Spoljni akcionari oznaĉavaju se kao manjinski akcionari. dobavljaĉi 2. Najmanje mora ovo. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima.

vlasnici akcija .manjinski interes .rezultat operativne aktivnosti . Bilans uspeha U bilansu uspeha pretpostavljeni minimum rašĉlanjavanja podrazumeva rašĉlanjavanje na: .broj izdatih. 2.dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti . Pomenute metode se meĊusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashode i prihode.rezerve preduzeća . troškovi se moraju klasifikovati po vrstama.iznos neisplaćenih dividendi.prihode .broj odobrenih akcija .prava i ograniĉenja po osnovu vlasništva . Koje metode bilansiranja uspeha Sandard dopušta? Prema MRS 1 sastavljaĉima FI na raspolaganju su metoda ukupnih troškova i metoda troškova prodatih uĉinaka. potrebno je klasifikaciju izvršiti po mestima i nosiocima troškova.poreski rashodi .neto dobitak ili gubitak. Za potrebe metode ukupnih troškova. kao i efekti zajedniĉkih poduhvata . 57 . dok za potrebe metode troškova prodatih uĉinaka.vanredne stavke .. uplaćenih i neuplaćenih akcija .uĉešće dobitaka i gubitaka pridrzţenih preduzeća.

Prihodima se kod metode ukupnih troškova smatraju kako realizovani tako i nerealizovani uĉinci. dobitak i gubitak. a po metodi troškova prodatih uĉinaka samo realizovani uĉinci. 3. On mora da sadrţi najmanje sledeće informacije: . a nisu iskazane u izveštajima . Izveštaj o novčanim tokovima Ovaj izveštaj sluţi za ocenu likvidnosti jer sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju po osnovu: .investiranja 5.kumulativni efekat promenau raĉunovodstvenoj politici i ispravku fundamentalnih grešaka do kojih se došlo na osnovu podataka i testova MRS 8 4.finansiranja .osnove na kojima su pripremljeni finansijski izveštaji i specifiĉne raĉunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaĉajne transakcije i dogaĊaje . Izveštaj o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj namenjen je vlasnicima preduzeća. Beleške uz finansijske izveštaje Treba da prikaţu: . koji se saglasno drugim raĉunovodstvenim standardima tretiraju kao dirktno povećanje ili smanjenje kapitala .neto dobitak ili gubitak za izveštajni period .operativne aktivnosti . 58 . a ĉije je poznavanje nuţno da bi korisnici doneli ispravne zakljuĉke.informacije ĉije je objavljivanje obavezno prema MRS.svaku stavku prihoda i rashoda.dodatne informacije koje nisu prikazane u izveštajima.

PVR Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa naĉelom istorijskog troška. Sopstveni kapital 2. I Nabavna vrednost Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steĉene kupovinom i obaveza. 7. 8. dok se sopstveni uĉinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene koštanja. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljaĉa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. Kratkoroĉne obaveze 5.MRS 38 Nematerijalna imovina Bilans stanja Aktiva Pasiva 1. Dugoroĉne obaveze 4. 2. vrednost bilansnih pozicija se moţe utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaĉu za kupljeno sredstvo. Zašto ne i kasa skonto 59 . Imovina steĉena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. 4. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraţivanja Gotovina AVR 1. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. Rezervisanja 3. 5.MeĊunarodni raĉunovodstveni standard trideset osam . Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. 3. 6.

montaţe. Prvo pitanje koje se moţe postaviti kada je reĉ o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uraĉunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. Ima veze sa izmirenjem obaveza. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. istovara. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. onda takve troškove treba uraĉunati u nabavnu cenu. Ako se vrednost sredstva stiĉe razmenom. Ukoliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 60 . Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. Zavisni troškovi nabavke nastaju. A to znaĉi ako je reĉ o materijalu. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preĉe kupovine i traţi poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. Dajemo sredstvo ĉija je vrednost 100. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo odreĊeni prihod. glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16. mi ćemo traţiti doplatu od 10. a koji će neminovno nastati biti uraĉunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni ĉinjenice da je spor moguć i da će moţda takvi troškovi nastati. onda ne. prevoza. onda ti troškovi ne treba da budu uraĉunati u cenu.kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljaĉima. nego onog koje smo mi dali. onda ih raĉunamo. da bi sredstvo bilo uskladišteno. pa kao zavisni trošak raĉunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. Ukoliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niţa od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku. Ne onog koje smo primili. Ukoliko pri utvrĊivanju kupovne cene nismo oĉekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi. da li troškove rušenja graĊevinskog objekta koji se na njemu nalaze uraĉunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima raĉunalo u trenutku nabavke. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. a ako je reĉ o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. 38 i 2. dobijamo sredstvo ĉija je vrednost 90. i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. Sliĉno pitanje je i kod kupovine zemljišta. osiguranja. carine . niti sa nabavkom neposredno.kaţemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. Posto te vrednosti nisu jednake. onda se njegova vrednost odreĊuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. onda u zavisne troškove uraĉunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). ali u koliko smo naknadno odluĉili da rušimo. napravljen je ugovor o kupoprodaji. kupujemo zemljište.

to je fer vrednost datog sredstva. polovinu plaća drţava. nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo ĉesto drţave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. Onda kod takvih kupovina utvrĊujemo koliko na trţištu vredi takva linija. a C 60 000. Procentualno 60 000/180 000 je 33. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 61 . imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinaĉnu mašinu koja ĉini deo te proizvodne linije. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . Vrlo ĉesto one podrţavaju preduzeća u odreĊenim namerama. Drţava ima interes da zadrţi stanovništvo u pograniĉnim podruĉjima. B 30 000. Drţava ţeli da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim podruĉjima. Zatim ćemo izraĉunati koliko je procentualno uĉešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. Ukoliko nema doplate. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. 30 000/180 000 je 16. Drţava će ĉesto dati za svako investiranje u pograniĉnim podruĉjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. Mada obavljanje aktivnosti u podruĉjima koja nisu nešto naroĉito dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinaĉno. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinaĉnih mašina iz ove linije. da se ono ne iseljva. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Ĉesto se desava da se prodaje ĉitava proizvodna linija koju ĉine tri meĊusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. Mi na trţištu moţemo saznati vrednost svake mašine pojedinaĉno. Onda je mašina A 40 000. a 50 000/180 000 je 50%. Ukoliko postoji isplata ili doplata. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i ţelimo da je uvedemo u naše knige. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000.33%.a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10.67%. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati.B 20 000. C 90 000. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa.

fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. To nije dobro rešenje.000. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. obraĉunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan.000 košta 50 000. Za troškove utovara. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. a ne da nam ga je dala drţava da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom podruĉju. a druga 5t. Oni će ĉesto u fakturi osiguravajućeg društva i 62 . pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. On traţi da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobiĉajeni naĉin. On se zove drţavne pomoći. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niţa nego što bi bila. Šta je naredna mogućnost. ali prihode povećavamo za 10. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. U praksi se najĉešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. vrednost mašine 100 000. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliĉina ili teţina sredstava. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS 20. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloţeni prihod u pasivi i svake godine kada obraĉunamo pun iznos amortizacije.000 troškova amortizacije. a sa druge strane angaţovani kapital će biti manji. jer će se u tom sluĉaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od ĉega će zavisiti visina troškova? Od teţine. vek trajanja mašine 5 godina. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. Ne moţemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niţi (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. dele se na racionalnoj osnovi. kako izvršiti njihovu podelu na sredstva koja su pribavljena u toj nabavci? Ako se jedna nabavka odnosi na više razliĉitih sredstava. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traţi da se dotacija tretira kao odloţeni prihod. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji naĉin odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane. zavisni troškovi nabavke koji su zajedniĉki za sva sredstva iz te nabavke.000 dotacije. To je neto rezultat prihoda i troškova. a ne kao povećanje kapitala. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i ako se ide na stvarne troškove. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. iako su oni 20 000.000. Ako ste dobili dobili 50. imaćete niţe troškove i viši rezultat. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. Kakav će to uticaj imati na vas raĉun uspeha? Konaĉno dejstvo na naš raĉun uspeha imaće 10.

za visinu takvih izdataka izvršiće se povećanje vrednosti sredstva. Znaĉi. jer carina nikad ne carini sve mašine. Objasnila sam vam šta je to nabavna vrednost i zavisni troškovi nabavke i kada pojedini zavisni troškovi tj. da dovedu do smanjenja troškova koje to sredstvo izaziva. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. kada je reĉ o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. onda će. Da li ove izdatke treba tretirati kao trošak. nego carini mašinu po mašinu. kao kod materijala. Znaĉi oni će uvek nesporno biti tretirani kao trošak odnosno rashod perioda. Prošli put sam poĉela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeća. inicijalno vrednovanje imovine. a sada ţelim da vam pokaţem još jedan problem koji moţe da se javi pri procenjivanju a to je: Problem tretmana naknadnih izdataka Znaĉi kada ste stekli neko sredstvo. da povećaju kvalitet proizvoda koji se korišćenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. Znaci kada je reĉ o izdacima za tekuće odrzavanje sredstava. a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci i onda se uvek kod sastavljaĉa finansijskih izveštaja javlja pitanje šta raditi sa ovim izdacima. 63 . Zasto? Zbog toga što je evidentno da će takvi izdaci u budućnosti doneti preduzeću ekonomske koristi. Ali ako su izdaci sraĉunati na to da izvrše znaĉajno produţenje veka trajanja sredstva. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv. a to znaĉi da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo.naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ĉak podeljeni na pojedinaĉna sedstva. i rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. izdaci za sticanje mogu biti ukljuĉeni u nabavnu vrednost. Odgovor na ovo pitanje se formuliše na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. odnosno rashod perioda u kome su nastali ili moţda za visinu tih izdataka treba povećati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. naknadno procenjivanje imovine o kojem ćemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija. već ga koristite.

Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi ćete za vrednost izdataka povećati vrednost sredstva. Na primer proizvodite nameštaj i uobiĉajena garnitura koju radite je presvuĉena meblom. sećate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom i doradom povećava vrednost materijala. ako je reĉ o osnovnom sredstvu tj.Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj bi ste u potpunosti promenili namenu. znaĉi ako će iz tog izdatka u budućnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. Šta smo radili sa troškovima obrade i dorade? Mi smo povećavali vrednost materijala. To je potpuno isto pravilo koje vaţi i za vrednost osnovnih sredstava. U shvatanju ekonomije preduzeća sposobnost aktiviranja imaju: 1. odnosno sadrţina cene koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. Koţa će biti materijal direktne izrade. uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. nabavnu cenu a onda te zalihe pošaljete na obradu i doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. Znaĉi kaţemo da su to troškovi koji imaju sposobnost aktiviranja. direktni rad. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji tj. onda bi takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogućnosti za ostvarenje nekih budućih ekonomskih koristi.to je poseban pojedinacni trošak. zarade izrade. ali razlika u ostalim 64 . II Cena koštanja Pod cenom koštanja podrazumevaju se troškovi proizvodnje nekog uĉinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda. posebni pojedinaĉni troškovi . Dobijete porudţbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koţa . 3.to je trošak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom i koji se za njega moţe direktno vezati. troškovi materijala za izradu tj. formiramo njihovu nabavnu vrednost. Kada će ti izdaci postati trošak? Oni će biti rasporedjeni kao trošak na preostali vek trajanja sredstva. ili to je zbir troškova proizvodnje. Znaĉi sadašnju vrednost sredstva ćete povećati za vrednost izvršenih izdataka. Ne samo koţa kao materijal. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Sećate li se materijala na obradi i doradi koji smo radili u prvoj godini. a nije uobiĉajen za neke druge proizvode. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trošak tj. direktan meterijal 2. Cena koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. sredstvu ĉiji je vek trajanja duţi od godinu dana. Kada utvrdjujete cenu koštanja onda prvo treba da indetifikujete troškove koji mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. Šta biva kada mi kupimo zalihe. rashod datog obraĉunskog perioda.

Otuda kamata postaje direktan trošak proizvodnje i moţe biti ukljuĉena u cenu košanja. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. osvetljenja. proizvesti proizvod i onda taj proizvod izvesti ali kao zalog daćete vasa ino-potraţivanja ili ćete nam ustupiti deo vašeg deviznog priliva. troškovi zarade. 65 . Da li se još neki troškovi mogu ukljuciti u cenu koštanja? U nekim standardima dopušta se da se u cenu koštanja ukljuĉe i drugi troškovi uz uslov da su oni izazvani neposredno datim proizvodom. 4. gradjevinska firma će uvek u cenu koštanja nekog objekta uraĉunati i tošak projektovanja i trošak nadzora tog objekta. posebni pojedinaĉni troškovi i opšti troškovi proizvodnje se ĉesto nazivaju troškovi konverzije. ubrajaju se recimo troškovi finansiranja.u gradjevinarstvu. i odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. Troškovi finansiranja . Mi znamo da se mašina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. Ili zahteva neke posebne naĉine izrade. opšti troškovi proizvodnje . Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moţe biti ukljuĉena u cenu koštanja. Jer presvući meblom i koţom nije baš isto. Zato što se ti troškovi mogu direktno vezati za objekat. troškovi grejanja.to su troškovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli uopšte za poslovanje.time se bavi MRS 23 koji se zove troškovi pozajmljivanja. To su troškovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. To su troškovi prerade. opšti pojedinaĉni troškovi) ĉine cenu kostanja. Kao što su amortizacija koja se vremenski obraĉunava. ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza. troškovi odrţavanja mašina jesu troškovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opšte troskove. i koji dopusta da. ali ne moraju. znaĉi kredite kojima ćete vi kupiti materijal.troškovima. U MRS 1 troškovi direktnog materijala i troškovi konverzije (troškovi direktnog rada. Šta znaĉi troškovi konverzije. Zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji. ali rade u proizvodnji. odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troškove. troškovi projektovanja i nadzora . recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. kao što je zarada poslovodje. Znaĉi koliko mene košta prerada tog materijala u gotov proizvod. U te troškove koji mogu biti. Osim troškova materijala. Oni će reći standardna cena je ta ali ako hoćete još to onda će cena biti ta i ta. posebni pojedinaĉni troškovi. jer to je pojedinaĉni trošak koji se moţe vezati za pojedinacni proizvod. Nego je to kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda.

što su skladišta materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. Samo ono troškovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja i ukljuĉuju se u cenu koštanja. Kada je reĉ o troškovima skladištenja. 4. Naravno troškovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda. Samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda i troška uprave mogli bi ste izvršiti ukljuĉenje. Sve preko toga neće biti uraĉunato u cenu košanja. 3. Ostali troškovi skladistenja kao. Znaĉi. To znaĉi da vi cenu koštanja utvrdjujete u visini troškova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo. a ne kao obaveza. To nije nešto što ste vi morali da potrosite da bi napravili palaĉinke. ali samo kao izuzetak moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja. u fazama izrade proizvoda. šta ne moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja: 1. Sve ono što potrošite preko toga ne moţete ukljuciti u cenu koštanja. troškovi prodaje. to ne moţete uraĉunati u cenu koštanja. osim ako je medjufazno skladištenje. vanstandardnu potrošnju. Proizvodnju nije moguće organizovati ako nema skladištenja poluproizvoda izmedju pojedinih faza. Šta to znaci? Imate faznu proizvodnju i napravite poluproizvod i on se dalje skladišti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu i sve tako… Troškovi skladištenja ovih poluproizvoda. Koji se troškovi ne mogu ukljuciti? Ne moţe se ukljuĉiti vanstandardna potrošnja. 2. I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. Primer: pravite palaĉinke i prospete mleko. To ima tretman rashoda. jer se ne mogu direktno vezati za uĉinak. I troškovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja. uvek SISTEM OBRAĈUNA TROŠKOVA Odnos izmedju sistema obračuna troškova i kalkulacije 66 . troškovi uprave. Zato oni imaju sposobnost aktiviranja. To prosuto mleko je vanstandardna potrošnja. Za troškove uprave vaţi kao pravilo.Postoji mogucnost i da se neki troškovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja samo ako se odnose na skladištenje medjufaznih proizvoda. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja zato što su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. troškovi skladištenja.

Moţe biti teško pronaći kljuĉ koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troškove na proizvode. . ako cenu koštanja utvrdimo u visini varijabilnih troškova. Ako se opredelimo za sistem obraĉuna po punim troškovima proizvodnje. jer od odabranog sistema zavisi sadrţina kalkulacije. Kalkulacija izabrane troškove po sistemu. Šta mislite da li tačnost kalkulacije cene koštanja ne utiče tačnost rezultata. na visinu cene koštanja utiĉe i odabrani tip kalkulacije. razliĉite vrste u razlicitim koliĉinama.gotovi proizvodi.zalihe nedovršene proizvodnje. i odredjuje da li će u cenu koštanja ući stvarni ili planski trošak. rasporedjuje na jedinice uĉinka. a kalkulacija po jedinici ĉcinka. Ako se opredelite za sistem obraĉuna po varijabilnim troškovima. Šta se sve vrednuje u visini cene koštanja? . jer su i oni varijabilni trošak. troškovi direktnog rada i samo opšti varijabilni troškove. Zašto se bira kalkulacija po varijabilnim troškovima? Kada imamo problema sa alokacijom opštih fiksnih troškova. Smatra se da je manja šteta ako ne izvršimo alokaciju uopšte. Znaĉi neće biti ukljuĉeni opšti fiksni troškovi proizvodnje. ako obračun vršimo metodom ukupnih troškova? Tamo nemamo cenu koštanja prodatih proizvoda. Raspored fiksnih troškova proizvodnje na jedinicu uĉinka moţe biti teţak.(pored sadrţine. Postoje sistemi obraĉuna po stvarnim i sistemi obraĉuna po planskim troškovima. Jako je teško da nadjemo kljuĉ da rasporedimo troškove amortizacije ili grejanja na jedinicu proizvoda. onda će kalkulacija će izgledati: troškovi direktnog materijala + troškovi konverzije. i odabrani sistem obraĉuna troškova) Sistem obračuna troškova odredjuje koje ćemo troškove ukljuĉiti u cenu koštanja. Sistem obraĉuna će nam reći koliko iznose troškovi po nosiocima troškova. To je veza. . a nju utvrdjujemo prema 67 . nego ako na bazi pogrešnog kljuĉa utvrdimo alokaciju fiksnih troškova i utvrdimo pogrešne cene koštanja.i rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako imamo metodu troškova prodatih ucinaka (metoda obracuna rezultata)). koje grupe troškova. sadrţina kalkulacija će biti: troškovi direktnog materijala. Primer: proizodimo veliki broj proizvoda. Ali imamo korekciju vrednosti zaliha. nego pogrešnom alokacijom transformisati cenu koštanja uĉinaka proizvodnje. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati i fiksne troškove proizvodnje tretirati kao rashod perioda. Da li će biti ukljuĉeni posebni pojedinaĉni troškovi? Hoce.

troškove direktnog materijala 3. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troškove perioda svodimo na troškove prodatih proizovoda. ili plus troškovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljuĉivo kao trošak prodatih proizvoda i nemate podatak o ukupnim troškovima. To je jedina razlika. A šta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha za 120? To ćemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. 3. Troškove direktnog materijala Troškove direktnog rada Posebne pojedinacne troškove Opšte troškove proizvodnje tj. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troškove i oni iznose 100. njihov deo . Posebne pojedinaĉne troškove 68 . Znaĉi visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene koštanja.koji se sastoje iz opštih fiksnih troškova i opštih varijabilnih troškova. To je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. Puna kalkulacija (kalkulacija po punim troškovima): 1. Troškove direktnog rada 3. I ako kaţete da imate povećanje vrednosti zaliha od 20. 4. Kalkulacija po varijabilnim troskovima: 1. Šta je razlika izmedju njih? Ako od ukupnih troškova oduzmete troškove sadrţane u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troškove prodatih proizvoda i oni su 80. posebne pojedincne troškove Znaĉi potpuno iskljuĉuje opšte troškove proizvodnje. Troškovi prodatih proizvoda izose 120. I zbog toga što korekciju prikazujete preko cene koštanja vi prkticno i ovde preko taĉnosti cene koštanja odredjujete taĉnost periodiĉnog rezultata. troškove direktnog rada 2. Ove dve metode razlikuju se samo po naĉinu prezentiranja rashoda. ne po visini! Uvek će rezultat biti isti. 2.ceni koštanja. Kalkulacija po posebnim pojedinačnim troškovima Ona obuhvata: 1. Troškove direktnog materijala 2. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troškove minus troškove u neprodatim zalihama. to znaĉi da su nam zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje veće na kraju nego na poĉetku za 20.

Sistemi obračuna troškova Ako imamo obraĉun po stvarnim troškovima. Smatra se da cene na trţistu nikada neće pasti ispod varijabilnih troškova. To je u skladu sa naĉelom uzroĉnosti. Smatra se da je puna cena koštanja gornja granica cene koštanja. nikada ne uzimamo tehniĉki kapacitet već se polazi od oĉekivane proizvodnje u narednom periodu. Opšte varijbilne troškove Ne sadrzi opšte fiksne troškove proizvodnje i niţa je od pune za njihov iznos. jer tu postoji pravo izbora. Uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta i onda kaţemo da je to nas standardni kapacitet. Donja i gornja granica cene koštanja Kada biramo cenu koštanja. Zato što se smatra da bi tako utvrdjenja cena koštanja bila preoprezno odmerena.4. nego kapacitet koji preduzeće koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Tada svi neiskorišćeni fiksni troškovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. onda u cenu koštanja uraĉunavamo stvarno nastale troškove. Kalkulacija po posebnim pojedinaĉnim troškovima. BILNSIRANJE STALNE IMOVINE NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 69 . Samo izuzetno je to moguće. Ako imamo obraĉun po planskim troškovima. jer proizvedeni proizvodi nisu izazvali te troškove. Znaĉi to nije naš najveći mogući kapacitet. Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troškovima. po opštoj oceni ne treba da bude korišćenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izveštavanju. po pojedinaĉnoj. teorijski. u cenu koštanja biće uraĉunati samo planski troškovi. a to znaĉi da će sva prekoraĉenja troškova biti tretirana kao rashod perioda kao i troškovi neiskorišćenog kapaciteta. Standardni kapacitet Kada radimo planiranje. i koji je uvek redukovan u odnosu na tehniĉki za gubitke koji nastaju kod izvršenja remonta. mi moţemo vrednovati ili po punoj ceni koštanja ili po varijabilnoj ili.

odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trećim licima. Poverioci mogu naplatu svojih potraţivanja traţiti samo u visini imovine kojom raspolaţe preduzeće. Neograniĉenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeća i ortaĉkih društava. Odgovornost je vaţna zato što od stepena odgovornosti zavisi naĉin formiranja kapitala preduzeća.Nalazi se na prvom mestu na strani aktive. kapital će biti iskazan u visini upisanog kapitala. pa je otuda.upisani i uplaćeni kapital neće biti jednaki. da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neograniĉenom odgovornošću. odgovaraju samo onom imovinom koja je uloţena u preduzeće. u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri. a ne ukupna imovina vlasnika. Znaĉi mozemo imati drustvo kapitala. Ona moţe biti neograniĉena i ograniĉena. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzeće. koje nastaju iz poslovanja. niti je stalan. Kod društava sa neograničenom odgovornošću sopstveni kapital preduzeća niti je propisan. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje? Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeća. sukcesivno . jer će vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. sa stanovišta poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeća ili kao privatna imovina vlasnika. niti zahteva njegovu stalnost. a još nisu uplatili. biće iskazan preko pozicije neuplaćeni upisni kapital. dok se ograniĉena odgovornost odnosi na vlasnike društava kapitala tj. jer se smatra da je neograniĉena odgovornost vlasnika dovoljna garancija poverilaca. Što znaĉi da se u knjigama takvih preduzeća kapital vrednuje u visini uplaćene vrednosti. ne samo imovinom uloţenom u preduzeće. simultano . Znaĉi vlasnik odgovara. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali. a da nemamo ovu poziciju 70 . Kod ovih preduzeća. društava sa ograniĉenom odgovornošću i akcijskih društava. drţava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala. Idući tom logikom drţava ne propisuje visinu uloţenog kapitala. nego celokupnom svojom imovinom. Interesi poverila koje drţava treba da štiti zaštićeni su time što svaki poverilac ima pravo da. za naplatu svog potraţivanja zahteva prodaju celokupne imovine vlasnika. Kao zakljuĉak: ova pozicija se moţe javiti samo kod društava kapitala i samo onda kada se društva osnivaju sukcesivno. Jedna od kljuĉnih karakteristika je odgovornost vlasnika.upisani kapital je jednak uplaćenom 2. Dakle. a da li će upisani kapital biti jednak uplaćenom to zavisi od naĉina osnivanja društva kapitala: 1. jer ono ima svojstvo pravnog lica (u suštini odgovornost je ipak na vlasnicima). Stalnosti. I pošto je neto imovina garantna supstanca.

Mi kaţemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala. Na tzv. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu biće iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija. I to je razlog zašto se nalazi na strani aktive. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu plaćati na rate.ako je društvo osnovano simultano. Pokazuje potraţivanje koje društvo ima prema onim akcionarima koji su upisali. Ako izdajemo drugo. prema odluci o emitovanju akcija ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvršiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzeću. reĉ je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. najmanje dve stvari moţemo zakljuĉiti: 1. a to je 70. ili uplate koje su 71 . jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom će ta firma u nekom trenutku raspolagati. Kada uzmemo bilans firme. svodi na uplaćeni iznos. Ima karakter potrazivanja. unutar te dve godine. i na vrhu aktive vidimo ovu poziciju. 2. i ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izveštaja. To znaĉi. Ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. u skadu sa principom jasnosti trebalo bi da dospelo potraţivanje bude iskazano posebno. One se u bilansu nalaze jedna naspram druge i uvek zajedno ĉitate te dve pozicije. reĉ je o društvu kapitala 2. I to što se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. Zato kaţemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. nema neuplaćenog a neupisanog kapitala. moraju uplatiti polovinu od neuplaćenog a upisanog kapitala. To vaţi samo za prvo kolo akcija (kada drţava ţeli da olakša osnivanje novih firmi). a još nisu uplatili punu vrednost akcija. Pošto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme. Za korisnika finansijskog izveštaja bitna su oba podatka. a na strani aktive neuplaćeni upisani kapital 30. To je iznos koji će biti pretvoren u gotovinu. onda neposredno nakon dana bilansa. a uplaćeni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. treće kolo akcija. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. zato što nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital. zahtevane uplate. I koliko je upisano. To je potraţivanje firme prema vlasnicima. Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari. Ova pozicija se moţe razdvojiti protekom vremena na dve.

Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija. To je vaţno kod analize likvidnosti. Ako taj podatak ne pokaţemo. što se ĉešće radi. a akcije i udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednost. neuplaćenih akcija ili udela.traţene. 72 . a ne i na aţio (on se uvek uplaćuje u celini). imamo aţio i on se mora evidentirati u celini. na primer. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako ćemo bilansirati ovu poziciju? Pošto je reĉ o neuplaćenim upisanim akcijama i udelima. Ovo jeste potraţivanje.i onda će se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. upisali 100 akcija i uplatili 50% da dobijemo 50 akcija. A ako akcionar ne moţe da uplati uopšte. moţe se iskazati kao podpozicija pozicije neuplaćeni upisani kapital. Taj uplaćeni iznos je polovina od 100. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duţni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. od onih uplata koje još nisu dospele za plaćanje. ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj. mi uskraćujemo analitiĉara u tome kada se oĉekuje naplata i to je razlog što se ova pozicija deli na dva dela.Mogućnost isplate na rate odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija. Taj iznos koji se zahteva. jer se vidi šta će u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Ne moţemo otpisivati jer bi to znaĉilo smanjenje osnovnog kapitala i to je još jedna specificnost ovog potraţivanja. ili u okviru pozicije ostla potraţivanja. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. 50% od upisanih akcija. a njemu vratiti uplaćeni iznos. ali se ne moţe otpisivati kao svako drugo potraţivanje. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. moţemo njegove akcije prodati nekom drugom. Ako nema ove pozicije znaĉi da je ceo upisani kapital i uplaćen. Ova pozicija se gasi kada se izvrši uplata. umanjen troškove koje smo imali zato što smo traţili novog akcionara. Ovde ne moţemo izvršiti otpisivanje potraţivanja. Ovde ne moţe ako smo. Na taj naĉin mi korisnicima finansijskih izveštaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplaćenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15. ali moţemo za kašnjenje u plaćanju zaraĉunati kamatu kao kod svakog drugog potraţivanja. a 15 će biti uplaćeno za narednih godinu dana. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih. pošto je reĉ o dvogodišnjem periodu u kome će se taj iznos pretvoriti u gotovinu. Tada se testira kolika je verovatnoća da će svi akcionari uplatiti upisane akcije.

Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugoroĉno vezana i ako jest tada je stalna imovina. ili hoćemo da je prodamo u roku kraćem od godine dana (ili je koeficijent obrta veci od 1) onda je to obrtna imovina. Takve akcije predstavljaju našu dugoroĉnu tj. Ako kupimo akcije da bi smo ih prodali u narednih mesec dana. ona postaje naša stalna imovina. 1. Ili ako imamo uĉesše u nekoj firmi. odnosno obrtnu imovinu ali ako hoćemo da je koristimo u procesu proizvodnje. Raščlanjavanje stalne imovine 1.bilansiranje nematerijalnih ulganja 73 . to je nas stalna imovina i samom odlukom da hoćemo da prodamo to uĉešće ono se pretvara u obrtnu imovinu. šta ko ţeli sa nekom imovinom. Za klasifikaciju imovine na stalnu i obrtnu relevantan je cilj tj. I otuda zakljuĉak da je reĉ o sredstvima koja se koriste višegodišnje. jer smatramo da će kurs na berzi porasti. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moţe biti klasifikovana i kao stalna i kao obrtna.STALNA SREDSTVA U MRS 1 stalna sredstva se definišu kao ona sredstva ĉiji je predviĊeni vek trajanja duţi od 12 meseci. Promena cilja menja klasivikaciju. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojem se stalna imovina javlja. Nematerijalna ulaganja . materijalna ulaganja 3. stalnu imovinu. Pirmer: proizvodimo mašine i one predstavljaju naše zalihe. Ovo su nam dva kljuĉna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna (cilj i vek trajanja). i ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci. Jednom izvršena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek. Primer: kupimo akcije neke firme. nematerijalna ili imaterijalna ulaganja 2. to je kratkoroĉna hartija od vrednosti. Promena cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. odnosno sredstvo ĉije se otuĊenje ne planira u narednih 12 meseci.

Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganjai (pitanje da li ih treba prikazati u finansijskim izveštajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izveštaji. Kod dinamičke teorije ciji je cilj taĉan obraĉun periodiĉnog rezultata. ili za snabdevanje robama ili uslugama. da postoji izvesnost da će po osnovu korišćenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u budućnosti. (MRS 38) Ova definicija opisuje karakteristike i namene nematerijalnih ulaganja. Znaĉi treba aktivirati ove izdatke tj. Ona nam kaţe da nije potraţivanje i nije gotovina (monetarna sredstva). Ona moraju imati ove karakteristike da bi mi rekli: ovo je patent ili licenca. Zašto je on u ovom standardu. prikazati ih kao sredstvo i potom kroz sistematsku i racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troška. Ako poĊemo od statičkog cilja.To su nemonetarna sredsva koja nemaju fiziĉku supstancu. Statiĉari smatraju da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati rashodom perioda u kome je to sredstvo pribavljeno. a to je iskazivanje taĉne imovine preduzeća onda ćemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati. Kljuĉnim standardom se smatra MRS 38. To je opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill-a kao oblika nematerijalnih ulaganja. ili da se koriste za administrativne svrhe. Zato što nastaje kao posledica kupovine preduzeća. To su sredstva koja su neopipljiva i koja nemaju svoju vrednost. 2. koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. tj. 74 . Smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu. Zatim MRS 22 koji se zove poslovna spajanja. 1. Standardi koji su merodavni za priznavanje nematerijalnih ulaganja. aktivirati: 1. Njegovim korišćenjem prduzeće moţe ostvariti neke ekonomske koristi u budućnosti. ili da budu predmet iznajmljivanja. Zbog ĉinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u budućem periodu treba izdatak koji je uĉinjen kao trošak rasporediti na periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od korišćenja datog sredstva. ona su neopipljiva. obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamiĉke teorije koja je danas dominirajuća. Uslovi pod kojima se neko nematerijalno dobro može priznati tj. Ona moraju imati sposobnost prepoznavanja i moraju da imaju sposobnost da budu korišćena ili u proizvodnji.

licence. poslovne vrednosti (goodwill). patenti. proizvodnji i pripremi za upotrebu). Ispunjenje sva tri uslova ovde se obezbedjuje teţe nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. Znaćemo da će doneti ali ne i koliko. dozvole za ribarenje. MeĊutim. i na njemu se posebno insistira (mogućnost prodaje. mogućnost razmene. Primer: imamo autobus i prihod ostvarujemo od prodaje karata i lako ih moţemo utvrditi ali ako forimiramo web-site ne znamo koliko će on doneti koristi u buducnosti. već je rezutat proizvodnje samog preduzeća. ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. a cena koštanja za one koje smo generisali. za bilansiranje je vaţna podela prema naĉinu sticanja. 3. uvozne dozvole. ili mogućnost distribuiranja budućih ekonomskih koristi. Prema ovom kriterijumu. Ako interno generisana nematerijalna ulaganja zadovoljavaju definiciju sredstava.troškovi uĉinjeni pri kreiranju. To je takodje opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. liste kupaca. kompjuterski softver isl. Kada treba da utvrdimo koliko nas košta stvaranje patenta koji smo sami stvorili. Postoji veći broj kriterijuma pomoću kojih se moţe izvršiti klasifikacija nematerijalnih ulaganja kao što su trţišnost. Znaĉi visinu izdatka koja je uĉinjena za njeno sticanje. vrednuju se u visini troškova koji im se mogu pripisati (dirktni troškovi) i raspodeliti na razumnoj i konzistentnoj osnovi (deo opštih troškova .ona koja su rezultat rada samog preduzeća (izvorna). odredjivanje vrednosti je potpuno indentiĉno kao i kod materijalnih ulaganja. Razlika izmedju patenta i licenece kada ih kupujemo: 75 . Nabavna vrednost (fakturna vrednost + ztn) za one koje smo kupili. a ne kupili. moguĉnost indetifikacije. naĉin sticanja i dr. Odredjivanje vrednosti (merenje visine izdataka) Imamo dvojaku situaciju: Za sva nematerijalna sredstva koja stiĉemo kupovinom. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao što su nauĉnotehniĉko znanje (know-how). da je moguće pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. trgovaĉke marke. nematerijalna ulaganja moţemo podeliti na: . mogućnost davanja u zakup. autorska prava.2. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako. Znamo taĉno šta smo platili za licencu ili patent. smatraju se dokazom o tome da sredstvo moţe biti identifikovano – da moţe jasno biti odvojeno od poslovne vrednosti). povezanost sa preuzećem.ona steĉena kupovinom (derivativna) . Ili ĉesto nije moguće proceniti vrednsot datog sredstva kada ono nije steĉeno kupovinom. koncesije.

U imaterijalna dobra koja se najĉešće javljaju ubrajaju se:            Know-how. onda je sigurno da je ono izdvojivo i da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je reĉ. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisanih sredstava javlja se veliki problem da utvrdimo šta je cena koštanja tog našeg patenta jer je veliki broj patenata razultat zajednickog istraţivanja. ali se navode ona koja se javljaju najĉešće. i iskazati kao poseban oblik imovine. on na nas prenosi monopol korišćenja tog izuma.Onda smo mi novi vlasnik patenta i samo ga mi koristimo. tako da ćemo sresti u MRS samo najznaĉajnija imaterijalnja dobra tj.Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo korišćenja njegovog pronalaska. ili nauĉno-tehniĉko znanje Licence Patenti Autorska prava Liste kupaca Koncesije Poslovna vrednost Uvozne kvote Dozvole za ribarenje Trgovaĉke marke ili znaci Kompjuterski softver 76 . I zbog toga ĉesto ne moţemo neki naš pronalazak aktivirati. Indetifikacija nematerijalne imovine (treći uslov za priznavanje nematerijalne imovine) Indetifikacija se vrši da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willa. samo ona koja se najĉešće javljaju. odnosno poslovne vrednosti. Time spisak nije zakljuĉen. Ali ako kupujemo patent. Mi smo samo jedan od korisnika. On moţe prodati kome god hoće. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup. Time se ne navode sva imaterijalna dobra. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrši uz pomoć sledećih kriterijuma. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaĉi da postoji mogućnost indetifikacije ovih dobara. Šta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno širok. Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogućnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moţe oĉekivati priticanje ekonomske koristi u budućnosti.

i koja spadaju u odrţiva. Dugo vremena su se imaterijalnim ulaganjima smatrali i troškovi istraţivanja i osnivaĉki troškovi. i nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. a ova nisu. Na primer. To je podela koja je bila moguća pre stupanja na snagu MRS 38. Moze se prodati patent o licenca. Mi nikome ne moţemo prodati troškove osnivnja. ili prodati. Niko ne bi kupio nešto što mu u budućnosti neće donositi ekonomske koristi. a sećate se da se sredstvo definiše kao resurs nad kojim preduzeće ima kontrolu. Postoji. Znaĉi neće svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Good will predstavlja imaterijalno dobro. imamo podela prema tome da li su održiva. prema povezanosti sa preduzećem. ako nemate monopol nad njegovom eksploatacijom. Pa. a da pri tome firma nastavi da postoji. Sadrţina onoga što je tu. onda vi nemate patent. MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje. postoji više kalasifikacija za njihovo razvrstavanje i postoji više kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Ali taj nosilac je mnogo manje vaţan od onoga što na njemu piše. vaţno je da to pravo bude zaštićeno. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrţivim sredstvima. jer niko ne ţeli da kupi te troškove. a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program. to je imaterijalno dobro. To je pravo na naplatu odredjene sume novca i iskazuje se kao posebna bilansna pozicija. Zašto? Zato što ako niste zaštitili sopstveni pronalazak. Tako da danas u bilansima imamo samo odrţiva sredstva.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra. Kada je taj softwer imaterijano dobro? Kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. za razliku od patenta i licence koje moţete kupiti. To je good will ili poslovna vrednost firme. jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da će sredstvo u budućnosti donositi ekonomske koristi. Jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom. pa su onda iskazivani u bilansu stanja. Pravo na prikazivanje filmova  Na emitovanje muzickih zapisa Primećujemo da najveći deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. to je nešto što je zapisano na materijalnom nosiocu. potraţivanja. ali on se ne moţe prodati 77 . a neodrzivih nema. na sredstva koja su povezana sa preduzećem i ona koja se od preduzeća mogu odvojiti. Zatim postoji podela koja je i danas aktuelna. jedno dobro koje se ne moţe odvojiti od firme. kada imamo odredjenu trgovaĉku marku ili kompjuterski softwer. Sa druge strane. što je uslov da se nešto smatra sredstvom. medjutim. Šta to znaĉi da se mogu odvojiti? To znaĉi da se mogu prodati kao samostalno dobro. Ako ne postoji pravna zaštita ne postoji kontrola. Znaĉi da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzeće poseduje. Pošto je spisak imaterijalnih dobara veoma širok. Pa ćemo reći ova imaterijalna ulaganja su odrţiva. koje ne moţete prodati a da ne prodate firmu.

a aktiviranje sredstava koja su rezultat samog preduzeća mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim i strogim uslovima. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearna i degresivna. jer sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su steĉena kupovinom. Procenjuje se njihov vek i vrši se otpisivanje. a ovo smo proizveli sami. dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljena MRS 38 Vrednovanje nematrijalnih dobara Ovde vaţi pravilo da se dobra stečena kupovinom vrednuju u visini izdataka uĉinjenih radi njihovog sticanja. Potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imaterijalnom imovinom. i pripadajući. inicijalno. Za raĉunovodstvo je naroĉito vaţna podela imaterijalnih dobara prema načinu na koja su stečena:  ona koja su stecena kupovinom (derivativna). i onaj deo opštih troškova koji se moţe vezati za dato dobro. već samo zahteva da se visinom otpisa odraţava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog 78 .) Kada je reĉ o interno generisanim dobrima tj. Nematerijalna ulaganja podleţu otpisivanju.separatno od preduzeća za razliku od drugih koja se mogu prodati odvojeno od preduzeća (znaĉi nezavisno od toga da li će samo preduzeće biti prodato ili ne). Pravilo od prilike zvuĉi ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeća tretiraju se kao rashod perioda. za koje se smatra da je stvaranjem tog dobra izazvan).  ona koja su rezultat rada samog preduzeća (originlna ili izvorna) imaterijalnim dobrima. Ova poslednja podela je jako vaţna za imaterijalna dobra. Mi moţemo reći ovo smo kupili. Znaĉi vrednovanje imaterijalne imovine. oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom. vrši se po nabavnoj vrednosti koja ukljuĉuje fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke (troškovi da bi zastitili patent i sl. onda i ovde vaţi pravilo da u cenu koštanja ovih dobara ulaze direktni troškovi tj. Ovako isto moţemo podeliti i materijalnu imovinu. Znaĉi MRS 38 ne propisuje koju metodu treba koristiti. To je pravilo za formiranje cene koštanja i materijalnih ulaganja. na razumnoj osnovi dodeljeni deo opštih troškova (direktni troškovi rada i materijala. Naknadno vrednovanje vrši se u visini neotpisne vrednosti. dobrima koja smo proizveli sami. što ce reći po nabavnoj vrednosti. a ne samo nematerijalnih ulaganja. Osim inicijalnog vrednovanja postoji i naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja.

Sada se akcije vode na raĉunima kod banaka. već vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vašem depo-raĉunu za onoliko koliko ste prodali. Tako. Mi ih ne moţemo prodati. Oni imaju samo vrednost za vlasnika firme. vi olakšavate osnivanje firme. i otpisivati u roku od 5 godina. I to je razlog što se hartije od vrednosti izdaju u nematerijalnom obliku. vlasnici. Vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija. Isto tako mozete i kupovati. Bilo koji izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja. i preneti na raĉun kupca. ali zbog visokih troškova štampe. Sve će ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. i knjiţi se trţišni promet akcijama kao što se to radi pri bezgotovinskom plaćanju. Tu su još i troskovi registracije firme koje moramo platiti. Tako da odmeravajući i za i protiv. a MRS 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova. ali vi zato na vašem kreditnom raĉunu imate povećanje gotovine.dobra. Šta da radimo sa troškovima osnovanja. da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ). i odete u banku da otvorite depo-raĉun. a smanjit na tekućem raĉunu gotovina). Nekada je postojala opcija u IV direktivi da se ti troškovi mogu aktivirati. Kada se sklopi zakljuĉnica sa vašeg raĉuna će skinuti akcije. Troškovi istraživanja su naredna pozicija u našem bilansu i to jako zahvalna. pre nego da to ide na rashode. znaĉi vrši se preko ispravke vrednosti. Sve te troškove zajedno moraju da podnesu osnivaĉi. već na osnivaĉe firme. jer preduzeća. Troškovi osnivanja obuhvataju advokata (da napravi statut firme). Šta ako se ta firma zatvori naredne godine. i zato su oni rekli nema aktiviranja. troškovi stampanja akcija (oni sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku. Znaĉi ako ste vlasnik nekih akcija. i da bi se olakšao promet akcijama one se ne štampaju. što je ĉest sluĉaj kod novoosnovanih firmi. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje. i insistira da oni budu rashodi perioda. Otpisivanje se po pravilu vrši indirektno. Osnivaĉ će jednostavno te troškove tretireti kao rashod. kada bi pogledali naše bilanse zakljuĉili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaţe u razvoje i 79 . samo što će se povećati vrednost na depo-raĉunu. Znaĉi nema one predaje akcija prodavca kupcu. Vi ste osnovali firmu i uopšte ne znate da li će ta firma biti uspešna. a sa njegovog raĉuna će taj iznos preneti na vaš tekući raĉun. Šta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to što je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija. ako nisu znala gde da stave neke rashode. i moţete reći da proda na vaš raĉun akcije po nekim cenama. ona ih sve stavjaju u ovu poziciju. pokušavajući da to ide ne na firmu. A da li ćemo otpisivati linearno ili degresivno prepušta nama da odluĉimo. a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija. Kod iste banke imate vaš tekući raĉun. to je raĉun na kojem se vodi evidencija o vašim hartijam od vrednosti. ipak su se odluĉili da zabrane aktiviranje.

Znaĉi neće ga drţati po fijokama. do novog materijala… U toj fazi istraţivanja. vi moţete realizovati takav proces proizvodnje npr. zbog toga što u periodu istraţivanja vi ne znate šta će biti rezultat istraţivanja. jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine. Znaĉi rezultat razvoja ima sposobnost primene u samom preduzeću ili sposonost prodaje nekom drugom preduzeću. kao sto ĉesto biva. Svi ostali se smatraju neuspehom. I upravo zbog toga što ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istraţivanja. otprilike. da bi izdaci uĉinjeni tim povodom mogli biti aktivirani). Morate imati para znaĉi. To što imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaĉi da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. ali ne znamo kako. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troškove istraţivanja. neki novi pronalazak? Ne.istraţivanja. Znaĉi imamo pronalazak. i finanskijske. Jer šta ako od ovih istraţivanja ne bude nista. Zatim morate ispitati da imate sposobnost da to uradite. znaĉi kada kod istraţivanja dodjete do toga da postoji mogućnost da rezultat istraţivanja bude doveden komercijalnom korišćenju. Od. Taj rezultat razvoja moţete koristiti sami. 10 istraţivaĉkih radova najvise 2 eventualno 3 će donositi ekonomske koristi. Jedno je nešto stvoriti. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. Neuspehom iz koga se nešto nauĉilo. Vi istraţujete mogućnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov naĉin. znaĉi nemam nameru ni da ga prodam. Uprava firme mora imati nameru.imamo proizvod koji i dalje ima relativno dobru prodju na trţistu. vi ţelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehniĉka izvodljivost (tehniĉka izvodljivost treba da bude takva da se sredstvo moţe koristiti ili prodati. i da postoji neko ko će kupiti to što ste vi proizveli korišćenjem novog postupka. ni da ga koristim. tada pocinje faza razvoja. što isto tako ponekad biva . Da li će ti izdaci dovesti do rezultata. bilo da ţelite da koristite proizvod ili ţelite da ga prodate. i sve te troškove moraju pokrivati na teret tekućeg rezultata. a time i rezultata. do novog proizvoda. zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka i oni se tretiraju rashodom perioda. Troškovi razvoja . ali vi ne znate da li ćete u tome uspeti. koristimo neki novi materijal ili novi naĉin proizvodnje. Još je potrebno da imamo raspolozive resurse. Odloţicu nov proizvod za neko buduće vreme. Zatim potrebno je da postoji trţište za dati proizvod. morate raspolagati sredstvima koja će vam omogućiti da taj novi pronalazak iskoristite. Šta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istraţivanja dodjete do nove tehnologije. a ovaj proizvod i dalje donosi dobar profit. radite na tome godinama i imate znaĉajne izdatke. ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda. i tehniĉke. a drugo je stvoriti uslove za komercijalno korišćenje tog proizvoda. i kadrovske. Ovi troškovi nemaju sposobnost aktiviranja. a mozete ga i prodati. ali u svakom sluĉaju ne daje rezultat koji će nam obezbediti priliv budućih ekonomskih koristi. i kakav će taj rezultat biti. Dakle vi moţete taj proizvod proizvesti. i neću da plasiram novi proizvod sada zato što cu imati visoke poĉetne troškove.Faza razvoja dolazi nakon faze istraţivanja. imamo para. To je jako teţak 80 . znamo da ţelimo da ga iskoristimo.

To nije nova fabrika. da li je sve na svom mestu. Znaĉi. Znaĉi. I konaĉno. I ovde vaţi pravilo da ne smete troškove istraţivanja. Pilot postrojenje nam sluţi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. veštsaĉke koţe. jer ţelimo da izbegnemo da iskaţemo kao sredstvo nešto što to zapravo nije. Znaĉi da moţete da odgovorite na pitanje. i smanjiti time vaš poreski teret. to je bio rashod. ako imate nov pronalazak neće vam biti lako da ga prodate. a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je priliĉno ograniĉen. Ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drţava. sada ukljuĉiti u vrednost pronalaska. kod novog materijala. Znaĉi samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. Ĉak i proizvodnja pilot postrojenja moţe se smatrati troškom razvoja. Znaĉi jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. a pravu morate nositi na posebno ĉišćenje… te firme koje su pronašle nove materijale su osvojile veliki deo trţišta). Nikad više koţnih jakni nije šetalo gradom. i to sa malo novca. Znaĉi ne moţemo ponovo te troškove iskazati kao nabavnu vrednost. ali nema vraćanja na staro. ali to postrojenje ne moţe se komercijalno koristiti. Dakle ne smete sada reći:''E pa ĉekajte ovo istraţivanje je dalo poĉetne ideje od koje smo mi došli do novog proizvoda. za priznavanje. iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troškovi istraţivanja bili opravdani. Dakle ono je napravljeno samo da bi se testirao novi tehnološki postupak. nešto zbog ĉega nikakve koristi u budućnosti biti neće. Znaĉi. Šta je smisao svih ovih tipova troškova o kojima je bilo reĉi? Smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzeće. Koncesije. To je pilot postrojenje koje sluţi samo da se istestiraju mogućnosti novog postupka. pa ćete opet kroz veliku amortizaciju. Troškovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troškove razvoja. Aktivnostima razvoja mogli bi se smatrati dizajniranje novog alata. I moţda boljeg kvaliteta jer moţete oprati veštaĉku koţu. još jednom smanjiti rezultat. da budemo sigurni da će po osnovu tog sredstva u budućnosti priticati ekonomske koristi. Da razdvojite fazu istraţivanja i fazu razvoja. novi materijal kao rezultat razvoja (vidite kakav je preokret u industriji koţe izazvala proizvodnja veštaĉkih materijala.'' MRS 38 kaţe NE!! Ovo što ste tretirali kao troškove istraţivanja. vazno je. Pa ćete posle otpisivati tako visoku vrednost. Moţemo li mi sada cenu koštanja tog novog proizvoda utvrditi tako što ćemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. koliko nas košta razvoj kod novog proizvoda. kod novog dizajna… Ovo je jako vaţno. Prvo to ne moţe raditi svako. tj. i sa tim je završeno. da moţete taĉno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo.posao. Jer ste vi tretirajući kao rashod. dizajniranje novog proizvoda. vi u cenu koštanja moţete uneti samo troškove razvoja. troškove istraţivanja smanjili rezultat. koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istraţivali. patenti i slicna prava 81 .

i da vas uvere ili razuvere da će ekonomske koristi biti baš toliko velike. jer će jedan deo i putnika i tereta biti prevezen ţeleznicom. trajanje koncesija. znaĉi kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne. ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. Prvo. moţemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja. ili da se bavi odredjenima poslom (drţava kao nosilac javnih prava). Primer: dobijete koncesiju za korišćenje auto puta. naroĉito tamo gde nije izvesno da će preduzeću priticati ekonomske koristi po osnovu korišćenja koncesije. koncesija za izgradnju auto puta. Vaši prihodi od korišćenja puta više neće biti isti. Kako se odredjuje vrednost koncesije? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije došli. Od vrste koncesije. Recimo. Moţe ga koristiti ko hoće. na primer. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaĉi. sopstvenog ili kupljenog. Znaĉi najduţi period je period u kome imate zaštitu. Ako istraţivanja pokazuju da nije izvesno da će svih 20 godina priticati ekonomske koristi. A šta ako se izgradi pruga pored tog puta. nego morate uzeti i ove druge faktore koji treba da vam pokaţu. Dakle ne moţete uzeti iskljuĉivo rok na koji glasi ugovor. za koliki period moramo iznos koji smo platili. Ima li onda osnova da preispitate vek trajanja koncesije. preneti na troškove. A šuma je obnovivo prirodno bogatstvo. Znaĉi ima pravo monopola nad korišćenjem tog pronalaska. pošto korišćenje tog rudnika prestaje. Raĉunovodje obiĉno zagovaraju stav da taj rok otpisivanja treba da bude što kraći. Recimo.Koncesija je pravo koje drţava prenosi na preduzeće omogućavajući mu. a vi znate da je korišćenje tog auto puta jako slabo. 82 . je koncesija za korišćenje neobnovivih prirodnih bogatstava. ako su ti poslovi od opšteg znaĉaja. Znaĉi vi odredjenom preduzeću date pravo da iznajmi auto put. Ali neka preduzeća dobijaju besplatno koncesije. onda ćete koncesiju otpisati. i kaţete vaš patent je zašticen u narednih 15 godina. jer vi više nemate monopol. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti sliĉnih prava koje je drţava odobrila. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazaĉu ili korisniku? Drţava. i da vek trajanja skratite. za 15 godina. samo on taj pronalazak moţe koristiti. zavisi i vreme trajanja. Za patente vaţi isto pravilo što se tiće otpisivanja. i to tako što mu zaštitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina. Mi kaţemo dobili smo koncesiju na 20 godina za korišćenje nekog dobra. da ga koristi odredjeni broj godina i da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drţavi na korišćenje. On moţe glasiti na 25 ili 30 godina. ili moţe se dati koncecija za eksploataciju šuma. kao i kod koncesija. Patent je ekskluzivno pravo korišćenja odredjenog pronalaska. Koncesija se moţe dati i za obavljanje odredjenog posla.

000 eura. kaţemo. medju dobavljaĉima. Koje vaţno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zaštitni znak. a to je poseban pojedinaĉan trošak za taj proizvod. propisuje standarde za proizvode i usluge i vrši nadzor. ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vašim pronalaskom neće imati traţnju. Ako bi se naknada plaćala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda. svoje ime. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnošću. visina goodwilla utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac plaća za firmu kao celinu. da ne bi došlo do gubitka good will-a. za to placam 50. Znaĉi. i naravno da za onu firmu koja plati (jer naravno to se ne dobija za dţabe) pravo da posluje po pravilima McDonald's-a. Znaĉi pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznadproseĉan profit. kada kupuje firmu. da će licenca biti tretirana kao sredstvo. aha troškovi za naknadu licence toliko. Franšiza je. i kaţete troškovi materijala toliko. A moţe biti i kraći. a 83 . investitor će biti spreman da plati više nego što je neto vrednost te firme. Pošto investitor. ako je neto imovina te firme 100. Taj jedan euro je posebni pojedinaĉni trošak pri proizvodnji tog proizvoda. te firme moraju imati odredjene karakteristike. Znaĉi da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio. Pa se raĉunovodstveno. svoje procedure i postupke.. Predpostavljam da znate šta je to licenca (pravo korišćenja tuĊeg izuma nabavljeno od proizvoĊaĉa ili drugog vlasnika). aktivira se i otpisuje. troškovi rada toliko. Ako kaţete. koje imaju odliĉnu poziciju na trţištu. Da bi se izndproseĉan profit ostvario. na ime naknade platiti recimo 1 euro. Dakle vi proizvodite neki proizvod. i raĉunovodje imaju preciznu meru visine goodwilla. on u stvari kupuje buduće profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da ćete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci. Ono što je vaţno je. e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje ćete iskazati u bilansu. i otpisati u periodu od 5 godina. Obiĉno kaţemo da goodwill predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadproseĉan profit. Koja je najpoznatija firma koja prodaje franšizu? McDonald's. koje imaju sposoban menadţment. koje su dobro organizovane. samo pod uslovom da se naknada za korišćenje licenlce plaća odjednom. Poslovna vrednost preduzeća ili goodwill je širi pojem od imidţa firme. obiĉno je reĉ o firmama koje imaju zaista odliĉan ugled medju kreditorima. dakle aktivirana. sklapa ugovor o franšizi. I on.Najduţi rok na koji vi morate da otpišete vaš patent je 15 godina. franšizu prodaju preduzeća. i visine neto imovine te firme. Ko prodaje franšizu? Za razliku od koncesije. mogli bi smo reći pravo na biznis. koje imaju kolektiv koji je kvalifikovan i firmi odan. Znaĉi. Šta on prodaje firmama koje kupuju: naĉin rada.. tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo već kao posebni pojedinaĉni trošak. franšiza predstavlja sredstvo. kupujem licencu za period od 5 godina.

ali ne duţe od 20 godina. u nekom jako dugom roku. ta logo vrednost ne moţe biti aktivirana. vec 1. i pre MRS 22. Obe imaju isto imovinu. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednošću.000. niti ga iskazati kao imovinu. kada bude kupovao tu firmu. Pa se iz razloga opreznosti.000 ako kupac procenjuje da će. zahvaljujući goodwillu da ostvarujete iznad proseĉne profite. insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj. Primer: napravite firmu. Druga firma ima za 40. Proseĉna stopa u toj grani je 15% prinosa na sopstveni kapital.kupac za tu imovinu placa 120. Znaĉi. neće ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana. i kaţete. Ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trajanja goodwilla. Zato što je goodwill jako osetljiva kategorija. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme i zbog toga se aktivira tek onda kada je steĉen kupovinom. najmanje 5 godina za redom. Prva firma u proseku ostvaruje dobitke koji iznose 150. Zaštitni znak je imaterijalno dobro samo kada je zaštićen zakonom. tolika je neto imovina. 5 godina. ĉinjenica je da firma ima goodwill i pre nego što bude prodata. da se goodwill lako izgubi. kada kupite firmu vi platite goodwill. Znajući. ali pošto je to interno generisano dobro. jer je jako teško tvrditi da ćete vi. MRS 22 je uveo izmene. i obe se bave proizvodnjom sladoleda.000. Tih 40. ĉini i za ostala imaterijalna ulaganja. Kada je rec o otpisivanju goodwilla tu nema ĉvrstog pravila. period u kome treba plaćeni goodwill otpisati. on neće ponuditi 1. tri pogrešna poteza menadţmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite.000 veci od proseĉnog profita u datoj grani.200.000 veći prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. a druga ostvaruje dobitke od 190. Znaĉi. Goodwill se lako gubi. a niko vas ni ne 84 . i vaš logo. Ne moţete ga prodati. njegova visina? Nije. 1. vi ne znate. i da se potpuno izgubi vrednost goodwilla. i time će on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. ali ako niste prepoznatljivi po njemu.000. Visina goodwilla moze biti 200. jer je to razlika za jednu godinu. Znaĉi kad bi vas bilo ko pitao pre nego što se ponudi kupac da plati.000. Znaĉi. moţete napraviti sjajan logo. e to je moja imovina.000 razlike da li je to goodwill tj. Dva. i što nije moguće pouzdano proceniti vrednost tog dobra. ostvariti profit koji je za 40. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde niţi nego kada je reĉ o materijalnim ulaganjima.000.000. Primer: imate dve firme. To se inaĉe. a ako ga niste zaštitili kod nadleţnih drţavnih organa. nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine.000 eura. Dok je bila vaţeća IV direktiva iskljuĉivo. I znaĉi. smatralo se da je period od 5 godina. Znaĉi. i moţete u bilansu iskazati goodwill kao posebnu bilansnu poziciju. i dopušta da se otpisivanje goodwilla vrši i u duţem vremenskom periodu. Samo plaćeni goodwill ima sposobnost aktiviranja. onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. koliko vredi vaš goodwill.

Materijalna ulaganja . Raščlanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rašĉlanjavanje materijalne imovine lako.bilansiranje materijalnih ulaganja - Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta. I zato moţete tuţiti nekoga ko koristi neovlašćeno vaš znak. 2. a ako je duţi od godinu dana onda će se uzeti duţina poslovnog ciklusa. ali kada vidite znak Coca-Cola. I zato je zaštitini znak vaţan. da bi se odredilo da li je neko dobro dugoroĉno vezano ili ne. Vi odmah pitate šta je ovo. odnosno imovinom ĉiji je vek trajanja duţi od 12 meseci (a u standardu ćemo naći. Kod onih firmi ĉiji je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. koji proizvod i koji kvalitet proizvoda je u pitanju. ipak u nekim sluĉajevima to nije lako uraditi. Materijalna ulaganaja obuhvataju:  Zemljište i prva koja su izjednaĉena sa zemljištem  Gradjevinske objekte  Tehniĉka postrojenja i mašine  Ostala postrojenja. dugoroĉno vezanom imovinom. onda će se uzeti godinu dana. ako je poslovni ciklus kraći. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguća. ko je ovo. Vi odmah znate o kojoj je firmi reĉ. 85 . zemljista. alati. šta postrojenja. ili Nike. vi ga moţete tuţiti. i predstavlja deo imaterijalne imovine. će se dugoroĉnom imovinom se smatrati imovina ĉiji je rok duţi od poslovnog ciklusa. vi odmah znate šta je to. ne stiĉete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem? Na to se misli kada kaţemo zemljiste koje se nalazi u svojini i prava koja proizlaze iz tih zemljista. poslovni inventar  Ulaganja u izgradnju i avanse Prava izjednaĉena sa zemljištem .kada uzmete u zakup zemljište na 99 godina. i ne morate da ĉitate sta je iza toga. i on će to platiti. i imaterijalna ulaganja. jer mi znamo šta su mašine. Znaĉi. ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana.prepoznaje po tome. ali ako koristi neovlašćeno. odnosno od trajanja poslovnog ciklusa). Vi moţete nekome odobriti da koristi vaš znak. koji se smatraju kao.

i iskazati u okviru opreme. i otpisuju se. osim onoga duţe od jedne godine. postrojenja (mašine) i oprema. i nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. Kako ćete u bilansu iskazati? Odvojeno gradjevinski objekat. Ovo iskazivanje u bilansu. Šta se podrazumeva pod nepokretnostima? To su materijalna sredstva koja se koriste duţe od 1 obraĉunskog perioda za potrebe proizvodnje. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcioniše. Rešenja su razliĉita. i moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. Ovo sve. i prikaţete kao jednu poziciju. ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. 2) Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim sluĉajevima tu nema dileme. To znaĉi da ćete vi. Odvajaju se zato što se zemljište ne otpisuje. onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta. ne znaĉi da se u knjigama vode zajedno. isporuke. da oni predstavljaju jednu celinu (jer ne moţe zgrada da stoji u vazduhu) tu zgradu i to zemljište iskazati kao jednu bilansnu poziciju. iznajmljivanje ili za administrativne svrhe. vaţi za svako sredstvo. grejanje normalno spadaju u gradjevinski objekat. odvojeno voditi gradjevinski objekat. Problemi koji se kod rasclanjavanja mogu pojaviti . ali najveći broj zemalja se odluĉuje da u tom sluĉaju iskaze zemljište i gradjevinski objekat zajedno. i kazali gradjevinski objekat zajedno sa zemljištem vredi milion. i biće iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. ne znaĉi da se zemljište i gradjevinski objekat zajedno procenjuju. Dakle. ili ćete buduci. Dakle imaćete raĉun zemljišta. To ne bi bilo u redu. a onda ćete imati odvojeno raĉun gradjevinskog objekta. Naravno smatra se da instalacije. zgrada ili oprema u toj zgradi? Ta zgrada postoji samo da bi se zaštitila oprema. pružanja usluga. U tom sluĉaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme. Samo kada iskazujete u bilansu. i nije predmet otpisivanja. Ako biste ih iskazali zajedno. Dakle to što se zajedno iskazuju u bilansu.MRS-16: nepokretnosti. trafo-stanice. saberete njihove vrednosti. Vi kada pravite poslovnu zgradu. To je dobro sa neograniĉenim vekom trajanja. vodovod. procenjeni vek trajanja je 20 godina. Gradjevinski objekti imaju ograniĉeni vek trajanja. Ali u pojedinim sluĉajevima to nije do kraja jasno.000. Šta je vaţnije kod trafo-stanice. kao gradjevinski objekat. šta je u tom odnosu vaţnije. Posto je lift postrojenje koji omogućuje da gradjevinski objekat vrši svoju funkciju. Da li je lift postrojenje? Jeste. Na primer. jer je to duţe od jedne godine specificnost stalne imovine. Postoje i obrnute situacije. kada god budete u dilemi da li nešto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se. u vašim knjigama odvojeno voditi zemljište.1) kako iskazati u bilansu zemljišta na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. Da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. 86 . Mašina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu. odvojeno zemljište. i svake godine bi ste morali da otpisujete 50. vi je pravite na nekom zemljištu. Moramo odvojiti vrednost zemljišta.

Ovde vaţi sledeće pravilo. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam šta se tu nalazi. znaĉi da je njegov vek trajanja duţi od godine dana. Takvo rešenje moţe se prihvatiti. odnosno po ceni koštanja 5) Avansi za osnovna sredstva . Ako obraĉunavate rezultat u kraćim periodima. Dugo su bila korišćena dva kriterijuma: visina vrednosti i vek trajanja. i da bi zadovoljili princip jasnosti. znaĉi ĉim se poĉne koristiti. na onaj koji će biti tretiran kao osnovno sredstvo. ako ne vršite meseĉno obraĉunavanje rezultata. kada su avansi potraţivanja za iznos novca koji je plaćen unapred. ma koliko on bio skup. to će dovesti do premetanja rezultata. pre nego što je sredstvo isporuĉeno. iz bilo kojih razloga. 87 . do sada izvršena ulaganja. ako vrštite samo godišnje. Vrednovanje investicija u toku će se vršiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. ako ta investicija nikada neće biti završena. odmah knjiţi kao trošak tj. pa da izvlaĉim avanse da bi izraĉunala pravi racio likvidnosti. Znaĉi da se to ne bi radilo. a to pravilo je vek trajanja. to znaĉi da je vek trajanja kraći od godine dana. znaĉi na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo. ali to je potraţivanje koje neće biti pretvoreno u gotovinu. i onaj koji će biti tretiran kao obrtno sredstvo. ste izgubili. Znaĉi. Razlog zbog ĉega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruţanje jasne slike o likvidnosti preduzeća. završena. Znaĉi. i gase se potraţivanja po osnovu avansa). koje mi nećemo naplatiti nego će se pretvoriti u osnovno sredstvo. ulaganja koja su do tog trenutka izvršena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo. i to kao iskljucivo pravilo. onda takva ulaganja tj.Prvo moramo znati zašto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja. To potraţivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju (kada nam dobavljaĉ da mašinu mi knjizimo povećanje osnovnih sredstava. pre nego što je njegova izgradnja zapoĉeta odnosno. odmah se smatra da je utrošen. tj. Sav alat ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. a sav alat ĉiji je vek trajanja kraći od godine dana.3) Razgraniĉenje alata. biće tretiran kao obrtno sredstvo. i to onda u bilansu tako treba i iskazati. standardi su usvojili pravilo po kome se vrši odvajanje na stalnu i obrtnu imovinu. Dakle ako se ne moţe prodati ili završiti onda je to ĉist gubitak ili ostali rashodi. sitan inventar. da li će ta investicija u toku biti dovedena do kraja? Znaĉi da li postoji ili ne postoji rizik od završetka takvog ulaganja. nego u okviru potraţivanja. Ukoliko oĉekujete prekid u izgradnji. Znaĉi jeste potraţivanje. 4) Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. moţete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. rashod. U nekim zemljama postoji rešenje da se alat koji se koristi do godine dana. kada nadjete alat u osnovnim sredstvima. Znaĉi. Ukoliko će investicija biti dovedena do kraja onda. bez obzira na pojedinaĉnu vrednost. Dakle po nabavnoj vrednosti. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj. jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u budućnosti. opet bez obzira na pojedinacnu vrednost. to što ste zapoĉeli i sve što ste uloţili do tog trenutka. tretira se kao osnovno sredstvo. I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja.

ovo su uslovi za priznvanje! Procenjivanje se vrši pojedinaĉno. Time ste vi izvršili popis svojih potraţivanja. To je isto vaţilo i za nematerijalna ulaganja. novembar 2004. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost. Na kraju godine. da ga moţete povezati sa sredstvom za koje je taj avans dat.  Da je rezultat prošlih dogadjaja. kao. šta ste uradili? Vi ste poslali dopis duţniku i napisali po našoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. 16. Vrednovanje materijalnih ulaganja Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. jedan vam pošalje. a on nema pojam o tome. da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potraţivanje prema njemu Dakle. parafira oba primerka. dakle:  Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeća. a jedan zadrţi. i cena koštanja. i vaţiće i za zalihe. dakle generalno govoreći o sredstvima. 88 . pošaljete dva primerka. i naravno da je taj avans pokriven savesnošću duţnika. to je naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja. Uslovi za priznavanje su isti kao i kod sredstava. ne moţete uneti neko fiktivno potraţivanje. on meni duguje.  Da se njihova vrednost pouzdano moţe proceniti.ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vaţno je da se taj avans odnosi na sredstvo. i on pogleda i proveri i kaze da. a on popis svojih obaveza. taĉno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu. odnosno po sadašnjoj vrednosti naknadno.  Da će doneti ekonomske koristi u budućnosti. Utorak. za interno generisna sredstva. tj. Znaĉi svako potraţivanje koje iskaţete mora biti pokriveno takvom saglasnošću vašeg duţnika. za sredstva steĉena kupovinom.

ili duţi od trajanja jednog poslovnog ciklusa. To ne znaĉi da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. Zato se otpisivanje vrši samo za onu imovinu ĉiji je vek trajanja ograniĉen. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak rasporeĊuje na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. Pošto je vek trajanja dug. Na ovaj naĉin ţelimo da ispoštujemo naĉelo uzoĉnosti (naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu). tj. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom odreĊenog obraĉunskog perioda. Znaĉi. zato što stalna imovina ima duţi vek trajanja. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrĊivanje stanja imovine. Moţe se reći. ako se poĊe od toga da je primarni cilj bilansa utvrĊivanje imovine preduzeća. Znaĉi. zbog toga što imovina ĉiji je vek trajanja neograniĉen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograniĉen). Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. vaţno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. meĊutim. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. dinamiĉku i organsku. kolika će biti vrednost imovine po proteku odreĊenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. onda se visina otpisa utvrĊuje 89 . šta će biti cilj otpisivanja. bez obzira na naĉin sticanja). moţemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznaĉajnije spomenuti statiĉku. što znaĉi da je njen vek trajanja duţi od godinu dana. odnosno u kojima to sredstvo odbacuje prihode. kako se vrši rašĉlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. a ne i obrtna? Odgovor je zbog duţine veka trajanja. Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. Naknadno procenjivanje imovine. Znamo da. Pošto je otpisivanje naĉin na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. koje nastaje usled dejstva razliĉitih faktora. Ili drugaĉije. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja.Otpisivanje materijanih ulaganja Prošli put govorili smo o stalnoj imovini.

kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. utvrĊivanje vrednosti imovine. putem otpisivanja. Potpuno drugaĉiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. i deo koji je nepotoršen. Kod dinamiĉkog shvatanja bilansa. Paţnja je. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike izmeĊu aktive i obaveza). Ovako definisani cilj otpisivnja. ali nije isto zbog tehniĉkog progresa koji se u meĊuvremenu dogodio. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. Ako ţelimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. Ako se poĊe od tako definisanog cilja. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je odrţavanje supstance. rasporedi na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. a drugi deo se zadrţava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obraĉunskih perioda. Prvi iznos. tj. Zbog toga 90 . Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. od otpisivanja se oĉekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. Što znaĉi. nego reprodukciona vrednost sredstvava. Koji od ovih ciljeva otpisivanje moţe da ostvari? Kada govorimo o cilju otpisivanja po statiĉkom shvatanju. iskazuje se kao trošak.tako što uporedite vrednost imovine na kraju. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. niti utvrĊivanju raspodeljivog rezultata. Razlika izmeĊu te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obraĉunskog perioda. ako govorimo o relativnom odrţanju supstance. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrĊivanje raspodeljivog periodiĉnog rezultata. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na poĉetku obraĉunskog perioda. Dakle. dakle. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. Na deo koji je potrošen do tog trenutka. na kraju njegovog veka trajanja. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. već je namenjen obezbeĊivanju odreĊenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. da kada se posmatra jedan obraĉunski period. jasno je da to ne moţe biti nabavna. odnosno rashod. a to je utvrĊivanje periodiĉnog rezultata. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. odnosno koliko je ta imovina tokom obraĉunskog perioda izgubila svoje vrednosti. kroz otpisivanje. nije namenjen ni utvrĊivanju imovine. To zbog toga što ţelimo da doĊemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. Ovde je vaţno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. oĉito je. Pa saglasno tome. ako se govori o apsolutnom odrţanju supstance.

Smatra se da otpisivanjem moţe izvršiti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamiĉkom teorijom. Znaĉi ne moţemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. osim što će biti raspodeljiv. Ĉak teško da moţe biti i instrument za utvrĊivanje same imovine preduzeća. Ali. prinosna vrednost preduzeća. Otpisi 91 . da je otpisivanje knjigovodstveno-tehniĉki postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. Kada govorimo o utvrĊivanju vrednosti preduzeća. Znaĉi imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu razliĉite stvari. u tom otpisivanju. ne moţete utrošene vrednosti nadoknaditi. i zato otpisivanje ne moţe biti instrument za utvrĊivanje vrednosti preduzeća. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. Prema tome. Ali pored nje redovno se utvrĊuje tzv. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obraĉunskom periodu. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeĊujete da rezultat ne bude precenjen. umanjena za pojedniaĉne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje u zavisnosti od njene namene. ali to znaĉi da otpisa nije bilo. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se odreĊuje vrednost preduzeća. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. već rashod (po definiciji sredstava). jednostavno. Da li se otpisivanjem moţe obezbediti odrţanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. od toga koje ciljeve preduzeće ţeli da korišćenjem te imovine ostvari. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinaĉnih imovinskih predmeta. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. Sredstvo se troši. Dakle. Otuda cilj po statiĉarima teško da moţe biti realizovan otpisivanjem. zato što kupac ţeli zapravo da proveri koje on profite moţe oĉekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaţe. moţete imati otpise sredstava a da. prema ustaljenim pravilima onda će utvrĊeni rezultat. biti i meĊusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najĉešće korišćenih metoda za utvrĊivanje vrednosti firme kao celine. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. to zavisi od odnosa izmeĊu prihoda i rashoda. tj. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat ĉija raspodela neće ugroziti odrţavanje supstance) što i jeste cilj. Da li moţemo obezbediti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostiţan cilj kada je reĉ o otpisivanju. i to se otpisivanjem konstatuje.što statiĉko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. Ovaj cilj se moţe ispuniti. treba zakljuĉiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. Ovaj cilj se moţe osporavati! Pre svega.

Ne moţe se. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobaĊa. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. odreĊeni iznos sredstava. pa i trajno. slobodna. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja. Jer. Zato se tako osloboĊena sredstva tretiraju kao privremeno osloboĊena sredstva. privremeno. Ali kad se sredstvo otpiše. treći naredne 2. Da bi se pojavila trajno osloboĊena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. Po isteku pete godine. Kada se materijal potroši u datom obraĉunskom periodu. ĉetvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. odreĊeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. Problem nadoknade je problem izmeĊu prihoda i rashoda. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traţi ulaganje odmah u narednom periodu. recimo ĉija je vrednost 1000. Ukoliko su prihodi veći od rashoda.postoje. od otpisivanja oĉekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. sva sredstva koja su bila osloboĊena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. kaţemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. Šta su privremeno osloboĎena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novĉani oblik. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. pa nema ni privremeno ni trajno osloboĊenih sredstava) 2. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. To naravno uopšte nisu male sume. moţe se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. Šta se dogaĊa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. Dakle. a pošto nisu nadoknaĊeni. dakle. Osim privremeno osloboĊenih sredstava mogu postojati i trajno osloboĎena sredstva. šta se dogaĊa kad se neko sredstvo otpiše. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. koji nije pokriven prihodima datog obraĉunskog perioda. tj. Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. u tom sluĉaju nema trajno soloboĊenih sredstava) 92 . znaĉi da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost.

1 2. 900 120 0 2100 600 900 - 900 - 900 3 600 900 120 2700 0 300 600 900 1800 300 600 900 300 1500 900 1800 - 1800 900 900 4 5. naredne godine druga. На Садашња вред. da imaju razliĉiti vek trajanja. procenjeni vek trajanja 5 godina. Укупн Год. 3. Збир Замена Ослобођена а амортизација Отпис Отписа СВ и укупно Привр.3. (da se zamena ne mora vršiti odjedanput. Крају mашина год.трајно емено 1200 300 300 300 300 1. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. 120 0 - 2. Otpis je linearan. 900 900 900 2700 3600 3000 1500 1500 2700 2100 1500 1800 1200 600 900 900 900 120 0 7. moţemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobaĊanje odreĊenog iznosa sredstava. 900 120 0 2100 900 2400 1500 900 - 900 93 . Ĉak. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno osloboĊena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u razliĉitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. već da ta potreba za zamenom biva u razliĉitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. PRIMER: Imamo tri mašine ĉija je nabavna vrednost 1500. treće treća). 6.

su priliĉno rigorozni. Vrednost mašine je 1200. prve godine. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. Treće godine kupuje se trća mašina. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno osloboĊenih otpisa. ne 1500. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. Ukupno je osloboĊeno 900 (300+600) i to je takoĊe trajno osloboĊeno. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). Dakle. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. a 600 privremeno osloboĊeno. godišnji otpis 300. od ovih 1800 ne moţemo reći da je sve trajno osloboĊeno. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. OsloboĊena amortizacija iznosi ukupno 1800. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. taĉno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. od toga je 900 stalno. Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. OsloboĊena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno osloboĊena. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija.8. a vrednost treće 1200. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. Na kraju šeste godine. druge 900. Ovo zbog toga. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno osloboĊenim. Privremeno osloboĊene amortizacije više nema. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. akumulirana amortizacija je 1500. 94 . sve ostalo je privremeno osloboĊeno. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno osloboĊeni. pa je 1500/5=300). da su sredstva razliĉitog veka trajanja. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od ĉega 900 ostaje kao trajno osloboĊeno. što je sada kraj treće godine. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). Treba da postoji monetarna stabilnost. zbir godišnjih otpisa 300. na kraju šeste zamenu druge. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). Jer dolazi do stalnih zamena. 600 900 120 2700 0 900 1800 - 1800 900 900 Ako imate prvu mašinu. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. da se sredstva nabavljaju u razliĉitim vremenskim periodima. Nema zamene u toj godini. i ona se takoĊe otpisuje.

Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboĊena sredstva. Gubi se efekat trajno osloboĊenih sredstava. Ovih trećih 20% vezano je prvu. ali vi svodite na godišnji otpis . U knizi kod prof. On se gubi onda kada sredstva postanu pribliţno jednakog veka trajanja. dok se ne dostigne koeficijent elastiĉnosti efekta proširenja.67%. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. tokom ţivota preduzeća se menja. Da je pojava trajno osloboĊenih sredstava više izuzetak nego pravilo. ili kada broj mašina dostigne 66.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. cela priĉa je sraĉunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti moţe obezbediti priliv privremeno i priliv trajno osloboĊenih sredstava. drugu i treću godinu. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. tri godine 20 %. šta znaĉi da je proseĉno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumaĉite ovo da je jedna godina vezana 20%. imate samo privremeno osloboĊena sredstva. ako je ukupno vreme vezivanja 15. da su ta trajno osloboĊena sredstva privremenog karaktera. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na poĉetku. ĉetiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. Znaĉi 20% vaše amortizacije je praktilĉno u tom sredstvu vezano 15 godina. Znaĉi.67% trajno osloboĊene amortizacije. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. neće izdrţati svih pet godina. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. I ovaj efekat trajno osloboĊenih sredstava se moţe tako izgubiti.biće zamenjene posle 3. SUŠTINA je da znate šta znaĉi i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno osloboĊena sredstva. onda je proseĉno vreme vezivanja 3 godine. Kako se izraĉunava proseĉno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. Ne 95 . (5-3)/3=66. da je dve godine vezana 20%. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. Rankovića piše koliko moţemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno osloboĊenim sredstvima. Neki raspored starosti tj.67% vrednosti trajno osloboĊene amortizacije. Jer će moţda doći do kvara. Dakle. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izraĉunali proseĉno. i ako se otpisuje linearno. I onog trenutka kada poĉetna vrednost dostigne 66. nabavićete i neku mašinu ĉiji je vek trajanja 3 godine. Od tog trenutka postoje samo privremeno osloboĊena sredstva. To znaĉi da kada poĉetna vrednost opreme. Znaĉi meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. efekat trajnog osloboĊenja prestaje da postoji. vek trajanja 5. razbijete na ulaganja od po 20%. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. i kada postoji. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. Znaĉi kada uporedite poĉetnu vrednost sa trajno osloboĊenim sredstvima. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete proseĉno vreme i podelite sa proseĉnim vremenom. A s druge strane. Najĉešće pitanje-šta ovo znaĉi? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina. Ĉetvrtih 20% vezano je 4 godine.

Ranije je kod nas postojao propis koji je odreĊivao minimalnu visinu stopa amortizacije. i obiĉno se baziraju na dnevnim cenama. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog raĉunovodsrva. Da shvatite na koji naĉin likvidnost firme moţe biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. da preduzeće posluje rentabilno 2. da su sredstva deljiva i da se mogu delimiĉno zamenjivati 4. za ocenu 96 . a kada je reĉ o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. s obzirom da dolazi do privatizacije. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. Namenjeni su iskljuĉivo internim korisnicima informacija. kalkulacije i poreskog bilansa. društvena svojina nestaje. zbog toga da bi smo znali mesta. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obraĉuna. za potrebe poslovnog bilansa. već problem zamene. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. Zašto nam je vaţno gde sve otpisivanje moţe da se vrši? Ne. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od drţave. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. naravno. Otpisivanje sredstava moţe biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa.insistiram na tome da ovakve raĉunice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. Pri utvrĊivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. da trţište prihvata porast obima proizvodnje 5. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. nego da bi smo znali ciljeve. a pre svega finansiranja. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrĊivanje prodajnih cena. Takav propis je ukinut. a nekih je vezano 1 godinu.

sada moţemo da otpisujemo koliko hoćemo. klasifikujemo. Otuda zakljuĉak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. Sa aspekta poreskog bilansa. One ''alfa'' tabele o kojima ste moţda ĉuli. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je drţava propisala. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. Jer rezultat koji se utvrĊuje u pogonskom obraĉunu naziva se ekonomski rezultat. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. prihvatanja porudţbina. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost moţe odstupati od trţišnih cena.rentabiliteta posla. Sada mnoge raĉunovoĊe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. visina otpisa se utvrĊuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi odrţanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na naĉin da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. ali za potrebe utvrĊivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obraĉunatu po ovim stopama. preduzeća su se našla u ĉudu. njihovog odbacivanja i sl. zato što su ciljevi razliĉiti. I drţava propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. a preduzeća po pravilu nemaju struĉnjake koji bi mogli da im kaţu po kojoj stopi. koje se koriste u Nemaĉkoj. a za potrebe utvrĊivanja oporezivog periodiĉnog rezultata. najmanje. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane drţavnih organa. i ĉim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. u pogonskom obraĉunu. Preduzeća vrlo ĉesto te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. Naravno. Tu postoje propisane stope otpisa koje drţava priznaje kao stope po kojima će biti utvrĊena amortizacija iskazana u poreskom bilansu. i onda je visina otpisa obraĉunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. Zbog toga. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne doĊe do stopa koje će njemu odgovarati. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 97 . imate tri otpisa za ista sredstva. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. Dakle. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. koji je odreĊivao minimalne stope otpisa. za potrebe kalkulacije. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. Dakle. su u stvari stope otpisa utvrĊene za potrebe oporezivanja. druga moţe biti u poreskom i treća moţe biti za potrebe kalkulacije. Znaĉi rezon drţave je sledeći: moţete vi u poslovnom bilansu da obraĉunate koliku god hoćete amortizaciju. ne mogu da otpisuju koliko hoće. da otpisuju svoju imovinu.

Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 98 . Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduţe na period koncesije. zbog toga što su se u meĊuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niţe troškove. radi zaštite ţivotne sredine. Kada bi ste imali takav jedan automobil. rabaćenjem. 2. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. treba otpisati u istom periodu. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. ovakva odluka drţave će sredstvo uĉiniti nepodobnim za dalje korišćenje). nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. Znaĉi. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. fiziĉkim trošenjem tj. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. ili iscrpljenjem supstance (kada je reĉ o prirodnim bogatstvima). Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše obiĉan benzin plaćati visoku novĉanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. nepodobnost – npr. na primer. odnosno na vreme otpisa koncesije. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preraĉunali bi ste se i npr. protokom vremena.) 3. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. automobili koji troše obiĉan benzin. Iako bi moţda period njegove ekspolatacije mogao biti duţi. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. cene padaju. imate automobil koji troši obiĉan benzin. u periodu od godinu dana. ekonomskim razlozima.2. Onog trenutka kada se pojavi na trţištu nova genetacija raĉunara. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. rekli: ne isplati mi se da ugraĊujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. i drţava reši propiše da.

sve štete koji nastanu povodom dogaĊaja na ĉiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne moţemo uticati. vanrednih dogaĊaja kao što su poţari. je vezano za sredstva sa ograniĉenim vekom trajanja.1. Vrednost zemljišta pre. Odnosno. kao piramide. Vanredno otpisivanje. Tu nema sistematskog otpisivanja. ali vanredni otpisi su mogući. II Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše. ali ne beskonaĉno). i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). trajnog oštećenja nekog umetniĉkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala moţe biti razlog za obustavu gradnje. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) IV Moţemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. (o tome smo već priĉali): 1. ako doĊe do obustavljanja neke investicije. naiĊe bujica i odnese plodno tle. 2. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. sredstva uloţena u izgradnju datog objekta ili date mašine. kada doĊe do znaĉajnog. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. ali ne zato što nemaju ograniĉen vek trajanja. koji se utvrĊuju saglasno MRS i raĉunovodstvenim politikama) 2. To je povod za vanredni otpis zemljišta. koji se ne mogu predvideti. bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – moţe biti redovno ili vanredno). u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrĊuje se konaĉna visina redovnih otpisa. 2. za razliku od redovnog. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. Kod umetniĉkih predmeta koji se takoĊe ne otpisuju. zemljoresi. jer teško je verovati da bilo koje umetniĉko delo moţe trajati beskonaĉno dugo (moţda jako dugo. prema tehnici otpisivanja: 1. dopunsko otpisivanje 99 . razorni vetrovi. a moţe biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograniĉen vek trajanja. i posle polave se dramatiĉno razlikuje. Recimo ako doĊe do poplava koje unište obradivo zemljište. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim ţelimo da konstatujemo smanjenje vrednosti. poplave. To se dogaĊa. u pogonskom obraĉunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) III Postoji još jedna podela. Ostane kamen ispod.

navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. procenjeni vek trajanja. koje moţete predvideti. I tek pošto definišete politiku. Onda je plan ĉisto tehniĉki posao. Znaĉi. Znaĉi da identifikujete: . plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje.Na osnovu ĉega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate. moţete pristupiti izradi plana. koji još uvek fantastiĉno funkcioniše. jer ţelimo da izbegnemo rast troškova odrţavanja. Ekonomski vek 100 . a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. Ako kaţete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom. naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina. Dakle. shvatićete da to uopšte nije tehniĉki posao. će dato sredstvo biti korišćeno. Zato što se sredstvo moţe koristiti u odreĊenom vremenskom periodu.koliki je njihov procenjeni vek trajanja . 7 godina koristimo. u kom je ono tehniĉki sposobno da pruţa usluge. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). po politici zamene sredstava preduzeća. Naći će se njihova nabavna vrednost. ĉak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja. kolika je bila njihova nabavna vrednost. tehnički vek trajanja. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute. Postoji i korisni vek trajanja.osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) . koji je kraći od ekonomskog. onda je to takoĊe deo vaše politike. Znaĉi ako kaţete da ćete vaše graĊevinske objekte otpisivati linearno. eventualno procenjeni likvidacioni ostatak. on je tehniĉki u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. povećavajući znaĉi vrednost imovine. To je tzv. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja. Uvek morate utvrditi vek trajanja. posle toga prodajemo i kupujemo nova. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. onda ćete sigurno naići na tri razliĉita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode. Prvo. vek trajanja je period u kome sredstvo moţe pruţati usluge. koja su predmet otpisivanja. Naravno. raĉunovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje. On je uvek kraći od tehniĉkog veka trajanja. To je vek trajanja u kome. i li ţelimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehniĉke ispravnosti naših vozila. Znaĉi u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju.metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). (Katin PC 286. vi ste time definisali svoju raĉunovodstvenu politiku. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse ĉiji je ekonomski vek trajanja 10 godina. koliki je njihov procenjeni vek trajanja. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa.

i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno trţište moţe se ići na procenu i to uzeti u obzir. tehniĉko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze. sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine. To je prosto konvencija. koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak. u paragrafu 43. zaista je teško u mnogim sluĉajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine. pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka znaĉajna. politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. treba uzeti u obzir uobiĉajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi. Ili na primer. U paragrafu 46. poĉinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. Ako navedena dva uslova nisu ispunjena. Nisu sluĉajno ova dva uslova utvrĊena. Prema MRS 16 koji se bavi ovim pitanjem. morate preseći negde. Ako imate mašine koje traju 10 godina. otpis se vrši na meseĉnom nivou. vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili sliĉna ograniĉenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati.trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. na pola godine. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava 101 . ali licenca za proizvodnju tog proizvoda istiĉe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga vaţi licenca. bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpoĉeti po nabavci. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u razliĉitm zemljama razliĉito je definisno. oĉekivano fiziĉko rabaćenje (koje zavisi od reţima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene). i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. TakoĊe. i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis poĉinje da teĉe od prvog narednog meseca. a ne po poĉetku korišćenja. naravno. i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvoţĊa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak. zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. mašina moţe da se koristi još. zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka. starog graĊevinskog materijala). Isto tako. Znaĉi. Niko ne moţe reći da autobus posle 7 godina ne moţe više da se koristi. U nekim zemljama je to. i da se moţe pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvoţĊa. kod nas. savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja. MRS-a 16 se kaţe da osnovicu za otpisivanje ĉini nabavna vrednost ili cena koštanja. otpis prestaje od prvog narednog meseca. za sredstva koja su otuĊena u ovom mesecu. Kod nas vaţi pravilo: od prvog narednog meseca. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16. svakog meseca knjiţite otpis. U Nemaĉkoj. Iako se sredstvo troši kontinuirano. poĉinju da se otpisuju od prvog jula. recimo.

pri tim preispitivanjima. otpis će postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva. šta se otpisuje. Imate pravo da izaberete. Procenjeni korisni vek upotrebe. 18. i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. Potsetite se uslova za primenu načina utvrĎivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. osim ako je sadrţan u uĉincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe. Ali ako otpisujete linearno.gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Ovo zbog toga. tako povećate otpise i smanjite rezultat – e drţava to ne dozvoljava. To se ne smatra instrumentom kojim se moţe uticati na visinu poreskog tereta. pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešite da preĊete na degresivno otpisivanje. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja. kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. O ovome govori paragraf 49. U sluĉaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile. mora se periodiĉno preispitati. ali nije dopušteno obrnuto.. Očekujem da znate šta je linearna metoda. U prvom sluĉaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raĉunovodstvene procene. i koje su njene slabosti. Znači. a to je kraj u Power point prezentacijama. Ako se pokaţe da je oĉekivani korisni vek trajanja. U drugom sluĉaju. da izabrani metod ne odraţava na pravi naĉin gubitak ekonomskih koristi. pa ajde da dodam. U takvom sluĉaju. Sve smo to naučili u prvoj godini.. zato što očekujem da ih znate. a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. putem njegovog otpisivanja. koje su pretpostavke od kojih polazi. 102 . Dopušteno je da sa degresivne metode preĊete na linearno otpisivanje. pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan. MRS-a 16. Obraĉunati otpis predstavlja rashod perioda. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na odreĎene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. Isto za degresivnu. koje su njene varijante. što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu. a to se obiĉno radi onda kada je vek trajanja kratak. jer je u tom sluĉaju obraĉunati otpis uraĉunat u cenu koštanja. Ĉetvrtak. Neću Vam pričati metode otpisivanja. novembar 2004. visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izraĉunavati po novoj metodi. SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala.

Šta znači ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme i vas postoji duţnicko-poverilaĉki odnos. Kaţemo da su to ulaganja novĉanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi. odnosno. dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok.bilansiranje finansijskih ulaganja - Šta se smatra dugoročnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti. Finansijska ulaganja . odnosno po osnovu prodaje uĉinaka. odnosno rok naplate tih potraţivanja je duţi od godine dana. sa aspekta dospelosti dugoroĉna i kratkoroĉna. Dugoročna finansijska ulaganja možemo najgrublje klasifikovati u tri grupe: 103 . a to znaĉi da nemaju rok dospeća. Zbog čega su dugoročna finansijska ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga. Zašto imamo da se dugoroĉno drţe. Vi ste suvlasnik date firme. pa da najpre definišemo šta su to dugoroĉna finansijska ulaganja. sa namerom da se dugoroĉno drţe. i to znaĉi da se na njih odnosi ovo da se dugoroĉno drţe. bolje reĉeno iz osnovne aktivnosti firme. u druga preduzeća. a to znaĉi da je rok naplte duţi od godine dana. a drugi je da se posebnim evidentiranjem i iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti. Jedan je dugoroĉnost koju sam već pomenula. Znaĉi izmedju firme u koju ulaţete i vas postoji vlasniĉki odnos. pa još i ovaj dodatak? Zato što ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi.3. Znaĉi ja hoću da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti. I to je razlog zašto se oni vode odvojeno i prihodi odvojeno prate. a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeća. Šta znači ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaĉi da vi tim ulaganjem stiĉete svojstvo suvlasnika.

i kao materijal koristite u daljoj preradi. Kako ćete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time što ćete imati u nekoj firmi učešće? Mi uĉešćem stiĉemo pravo glasa. Znaĉi. ili dobavljaĉi. ili samo zato što vrednost te firme na trţištu raste. sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vaš uticaj na poslovnu i finansijsku politiku te firme. Vi imate snaţan interes da kod te firme imate snaţnu poziciju. vi ne moţete pri sticanju uĉešća 104 . odnosno stiĉemo sposobnost da utiĉemo na donošenje poslovnih odluka u toj firmi. To znaĉi da kada god se odluĉujete da stiĉete uĉešće u nekoj firmi to nikada ne radite na pamet. Da bi se uĉešća uopšte javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeća. Naravno. Učešća Ona nama nisu novi pojam. Vi to radite zato što je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vaše delatnosti. Primer: imate firmu koja je vaš veliki dobavljać. ili firme koje se bave istraţivanjem i razvojem proizvoda ĉijom se vi proizvodnjom bavite. ili firme koje se bave prometom roba ĉijom se proizvodnjom vi bavite. Zašto vi zelite da utičete na njenu poslovnu i finansijsku politiku? Zato što kroz taj uticaj ţelite da unapredite sopstveno poslovanje.1. To nikada ne radite samo zato što firma isplacuje visoke dividende. Zato vi ţelite da steknete uĉešće u toj firmi. kvalitet vaših proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaĉa. imali ste ga i do sada (zato što ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad) samo ne tako jasno odredjeno. Vi ulažete u jednu firmu. Dakle to su firme ĉije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti kojom se vi inaĉe bavite. pozitivno odraze na naše poslovanje. Dakle mi ćemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose. znaĉi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarska društva. Redovnost vaše proizvodnje. i od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete. bilo da su to vaši veliki kupci. uĉešća se javljaju tek pošto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeća. I vaša uĉešća se uglavnom odnose na preduzeća za kojima vi već imate odredjene poslovne odnose. Ne. Dugoroĉne hartije od vrednosti 3. Ako moţemo da utiĉemo na odluke koje će u toj firmi biti donete kakve će onda te odluke biti? Onakve kakve odgovaraju nama. Ušešća 2. Dugoroĉne plasmane 1. Znaĉi neće ona nama dati niţe cene. i ne treba. Ali ako ste uz to i suvlasnik te firme vaša pozicija će biti mnogo snaţnija nego ako niste. ali ćete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva.

to bi u velikom broju sluĉajeva znaĉilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima. i uĉešće u preferencijalnim akcijama. Pa se prema visini učešća u pravu glasa. a to ne bi odraţavalo pravu suštinu vašeg ulaganja. Taj broj vam ne omogućava vaš uticaj na poslovanje te firme.potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma. vi imate snaţniji uticaj na njenu poslovnu i finansijsku politiku. ako imate preferencijalne akcije neke firme. kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama. ali nemate pravo glasa. već morate iskazati kao obiĉna ulaganja. uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi. ali nikada iznad toga. vi morate imati makar 10%. Zato što. U zemljama clanicama EU po IV direktivi postojalo je pravo da ovu granicu od 10%. znaĉajna 20% . Što više ulozite u datu firmu. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kaţete da imate uĉešće. imamo uĉešće u obicnim. Vaše ukupno ulaganje će mozda biti 40% kapitala. Znaĉi zato kada govorimo o uĉešću uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. znaĉi vi kaţete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme.50% prva glasa 3. I zato se kaţe u IV direktivi da gornja granica ne moţe biti iznad 20%. 105 . uĉešća dele na: 1. osim ovog motiva. vi ste uloţili kapital. Znaĉi visina dividende koju ona isplaćuje nije vaš motiv ulaganja. koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. zemlje ĉlanice mogu odrediti i visu granicu. jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. Dakle. ako imate 1% akcija koliko kod vi ţeleli da na osnovu tih akcija utiĉete na tu firmu. ja nemam uĉešće jer ja nemam mogućnost da utiĉem na tu firmu. vi nemate uĉešće. Kako se učešća dele? Pošto smo rekli da su uĉešća osnova za uticaj koji imamo. ili kakav je njen rentabilitet. Znaĉi. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao uĉešće potrebno je da. vaš glas se neće ĉuti. da bi ste mogli vršiti neki uticaj. većinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital i prava glasa u velikom broju sluĉajeva stoji znak jednakosti. obiĉna 10% . snaga našeg uticaja zavisi od visine uĉešća. odnosno ako kaţete da imate uĉešće samo ako imate 25%. ali ćete imati samo 20% glasova. Znaĉi mogu imati 30%. jer je deo vašeg ulaganja reprezentovan u preferencijalnim akcijama. Znaĉi. hoću da na to obratite paţnju. ili min 20%. ali ne mora uvek biti tako. nacionalnim propisima moţe biti dozvoljeno da se uĉešćem smatra ulaganje u drugo preduzeće. Dakle. Uvek je bilo ” koliko para toliko muzike”. ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao uĉešće.20% prava glasa 2. jer bi to u tom sluĉaju. Znaĉi. a ne visinu angţovanog kapitala. minimun je 10. mogu podići ali ne više od 20%. zato mi kada odredjujemo kakvo je uĉešće. Vi ne moţete. recimo koje dostiţe minimalno 15%. sva vaša uĉešća ispod 25% ne moţete iskazati kao uĉešća. finansijski poloţaj… ali to nije vaš primarni motiv. Zato što ne mora uvek. bude ispunjen još jedan uslov.

matiĉnog društva… Bilansiranje učešća Uĉešća koja su većinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija. gde vi upravljate neće naroĉito glasno ĉuti. a posebna za obiĉna. onda je u napomenama koja prate tu poziciju.1. uvećanoj za zavisne troškove nabavke (troškovi provizije berzanskom posredniku. tada se takvo uĉešće kvalifikuje kao vecinsko. U nekim bilansnim šemama ĉak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znaĉajna uĉešća. ali će vam napalatiti proviziju koja će za vas predstavljati ZTN. Jer će ona. naravno. Obična učešća daju vam osnovu za odredjeni uticaj. dobijate status matične firme. ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar nameće tj. budući da imate većinsko pravo glasa. prikazano odvojeno. ja sada neću reći više od polovine. i preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi ćete praktiĉno tu firmu voditi. I zato se takve firme oznaĉavaju kao zavisne firme. Ono što nema sposobnost aktiviranja. jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme. 2. i vrši se po njihovoj nabavnoj vrednosti. Ako se znaĉajna i obiĉna iskazuju u jednoj poziciji. Da vi moţete sada. pod nazivom ''uĉešća u povezanim preduzećima''. 3. a manje od većinskog uĉešća u pravu glasa. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjiţeni kao novi vlasnik tih akcija. raditi ono što vi kao vlasnik akcija od njih traţite. verovato je da će donete odluke. ali vi morate imati više glasova od svih drugih. morate se obratiti ovlašćenom berzanskom posredniku koji će to za vas uraditi. Nabavna vrednost uĉešća je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela. i vi nad tom firmom vršite kontrolu. tj. i što ne moţete ukljuĉiti 106 . Ako imate više od 20%. zato što ne morate imati više od polovine da bi ste imali firmu pod kontrolom. i obrazovati nabavnu vrednostu vaših uĉešća. u sledećem smislu. a firma koja vrši kontrolu. vi ćete birati ko će biti u upravnom i nadzornom odboru. vi koji posedujete vićinsko pravo glasa. tada se kaţe da imate značajno učešće. moţda ne po svakom pitanju. na skupštini akcionara uticati bitno. ali vaš glas se u skupstini akcionara. To znaĉi da. Ako imate većinsko pravo glasa. znaĉi kada neko ima 30% glasova. jer izmedju 10 i 20% to nije uĉešće koje vam obezbedjuje da vi moţete bitno uticati na odluke koje će biti donete. Znaĉajno. zatim berza će vam zaraĉunati porez na promet. jer berza je trţište tj. ali se uvek odvajaju većinska uĉešća kao posebna bilansna pozicija. traţi. jer ne moţete vi kupiti akcije na berzi. kolika su znaĉajna a kolika su obiĉna. Sve te troškove moţete dodati na kupovnu cenu akcija. ili vrhovnog društva. ali se ĉesto znaĉajna i obiĉna uĉešća iskazuju kao jedna pozicija. i biće navedeno na koje firme se odnose znaĉajna uĉešća. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje uĉešća predstavlja procenjivanje uĉešća u trenutku sticanja. sekundarno trţište HOV). znaĉi to je trećina od celine.

E taj iznos. ja traţim usluge neke konsultanske kuće. ukoliko se akcije kotiraju na berzi. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa. Akcija moţe imati ĉetiri vrednosti: . i zato ovo i spada u tekuće troškove. i da kroz tu razmenu akcija steknem uĉešće u kapitalu te druge firme). ali da bi donela odluku mora mi neko pomoći i reći firma je dobra. i ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. Naknadno procenjivanje učešća je procenjivanje na dan bilansa.bilansnu . On će biti tretiran kao rashod perioda. koji bih ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini uĉešća.iznos za koji se akcija prvi put prodaje . i svih narednih godina sve dok to uĉešće posedujete. kao osnovicu procenjivanja. Hoću da kupim uĉešće u nekoj firmi. kada ne bi bilo aţia. testiraćete da li 107 . što je takodje moguće (znaĉi ja mogu da dam moje akcije i da uzmem akcije neke druge firme. nakon što smo to uĉešće stekli. kao tekući trošak. Ukoliko učešća stičete razmenom akcija. to su izdaci koje biste imali vezane za donošenje odluke o kupovini uĉešća. ali nisam baš sigurna kakva je firma.nominalnu .u nabavnu cenu uĉešća. U svim drugim sluĉajevima. rezervi i neraspodeljene dobiti. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. jer odluka je mogla da bude i neću da kupim. Dakle. ne moţe biti ukljuĉen u nabavnu cenu uĉešća. uzeti onu vrednost uĉešća koju ste u razmenu dali. Dakle. ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. ona je za mene zanimljiva zato što se bavi prodajom i ima široku prodajnu mreţu. Sećate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava steĉenih kroz postupak razmene. ako se akcije ne kotiraju na berzi. firmu vodi dobar tim.vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja . tada ćete kao nabavnu vrednost uĉešća. Dakle. Oni će sve to obaviti. Ako se opredeljujete za istorijski trošak. ako je firma dobra. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost uĉešća. Bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa. ako vršite razmenu. Dakle ne mogu se vezati direktno. izvestiti me a ja ću to morati da platim.berzansku .vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija. tada ćete vrednost uĉešća testirati na obezvredjenja.emisionu .onu na koju akcija glasi . njihova poslovna politika je takva. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj. Vrednost koju smo dali biće vrednost akcija koje smo kroz razmenu dobili.

nije izvesno kada i da li će se od toga oporaviti. ni za mesec dana. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem. da podignete vrednost uĉešća iznad njegove nabavne vrednosti. ni za godinu dana. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. Znaĉi dogodi se nekad naroĉito oko nove godine. a vi vaše uĉešće drţite na nivou nabavne vrednosti. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu uĉešća koja posedujemo uticaće na nas rezultat tek naredne godine. vi ćete u vrednosti uĉešća imati jednu latentnu rezervu (neiskazanu. Dakle.morate da primenite princip niţe vrednosti. ''equity metoda'' zove se još po negde i ''metoda udela''. već da će u tom periodu do prodaje uĉešća trţišna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili moţda rasti onda nema razloga vršiti otpis vrednosti vašeg uĉešća. tek u narednoj godini. 108 . Osnovna ideja ove metode. utiĉu na rezultat firme koja uĉešće poseduje. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera. Mi ţelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koja uĉešće poseduje to uĉešće bude iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog uĉešća. I dakle. s obzirom na to da vi nećete prodavati uĉešća ni sutra. Razliku ćete tretirati kao rashod perioda. Kada uĉešća vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju sluĉajeva dogadja da se u vrednosti uĉešća formiraju tzv. Jer naĉelo istorijskog troška vam zabranjuje. onda će trţišna vrednost uĉešća biti sve veća u odnosu na nabavnu vrednost. Sa druge strane. budući da su trţišne cene vasih uĉešća iznad nabavne vrednosti. a onda je polako prihvatana i već je prihvaćena u Evropi. koja se moţe koristiti i kod izrade pojedinaĉnog i kod izrade konsolidovanog bilansa. Pošto su uĉešća dugoroĉna ulaganja. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je ''equity metoda''. Naprotiv. ni prekosutra. ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti trajnijeg karaktera znaĉi dugoroĉan. Znaĉi dolazi do malog premetanja rezultata. oko dana bilansa da iz bilo kojih ĉak i potpuno neekonomskih razloga. najpre u SAD. ukoliko dodje do pada trţišne vrednosti onda se postavlja pitanje šta nam valja ĉiniti. prinudne. je sledeća. Vrednost uĉešća treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to uĉešće odnosi. Iskazaćete imovinu niţom nego što ona zapravo jeste. latentne rezerve. To je tzv. Postoji joĉ jedan naĉin vrednovanja uĉešća. prihodi od uĉešća ako procenjujete po nabavnoj vrednosti. jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. onda morate otpisivati vrednosti uĉešća na njegovu niţu vrednost. skrivenu rezervu). Primer: vi imate 30% kapitala firme B. ili ćete zadrţati nabavnu vrednost uĉešća. vrednost uĉešća u vašem bilansu biće podcenjena. iako je dobitak iz koje ta dividenda potiĉe ostvarena u ovoj poslovnoj godini. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg uĉešća. Ako je vrednost uĉešća u firmi koja se razvija i ĉija vrednost stalno raste. zato što kod firmi koje imaju znaĉajna uĉešća ovo uopšte ne moraju biti male svote. i naĉelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujete naĉelo istorijskog troška. postoji stav da kratkoroĉan pad vrednosti uĉešća ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju.

30% od 200 koliko je povećanje je 60. On će za iznos isplaćenih dividendi pasti. dakle inicijalno će biti uĉešće vrednovano po nabavnoj vrednosti. vrednost uĉešća opada. U ovom sluĉaju. pa će biti odluĉeno da se deo dobitka zadrţi u vidu rezervi. a nikada neću naplatiti 60. Druga posledica je da vi pripadajući deo dobitka iskazujete kao prihod u istoj godini. 109 . kapital moţe biti 1400. i to tako što će se ostvariti dobitak. ali vaše uĉešće je 400. a kapital će rasti. dakle neće više biti 1400. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjiţi kao prihod. Equity metoda kaţe: ''Ne. poraste na 1400. Znaĉi kada god sopstveni kapital raste povećavam vrednost uĉešća. Dakle njemu pripadajući kapital raste. U narednoj godini skupština akcionara preduzeca B. 420. 100 (jer je dobit 200) ja ću na ime dividendi dobiti 30. i tih 30 će meni biti isplaćeno. nama pripada 400 (30% od 1200). rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam uĉešće 60. prihodi su potraţivali uĉešća su dogovala. Od tih 60 moj novĉani tok je samo 30. Znaci ja sada imam deo prihoda koji neće biti praćen novĉanim prilivom. donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200. Dakle postoji razlika izmedju vrednosti uĉešća i njemu pripadajućeg dela kapitala. B je objavilo svoje rezultate. I to ću uraditi na kraju godine. a vama će od toga opet pripadati 30% tj. Već naredne godine. Kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. Znaĉi kada sam izraĉunala deo dobiti koji mi pripada. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. znaĉi svoj dobitak i ja sam rekla da od njega meni pripada 30%.'' Polazi se od nabavne vrednosti. a polovina se isplaćuje kao dividende. I to polovina se zadrţava. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena. mi hoćemo da nam se vrednost uĉešća menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. Neka te posledice prizna i neka se te posledice odraze na visinu njegovog uĉešća. 30% od 1300 je 430. dok god vi uĉešće imate ono će biti vrednovano sa 400. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila uĉešće za 30. u kojoj je dobitak nastao. ja vrednost uĉešća smanjujem za 30. Neće se maći dalje. On će sada biti 1300. ili u sluĉaju gubitaka pada i vi ćete otpisivati ali sporije. Ja sam iskazala 60 prihoda i povećala uĉešće.a firma B ima sopstveni kapital 1200. zadrţavanja neraspodeljene dobiti direktno će povećati visinu uĉešća. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. ali postoji i tu nešto sporno. Kada dobijem tih 30. u narednoj godini ako sopstveni kapital B. i kada god vrednost sopstvenog kapitala opada. Ja sam kao prihod iskazala 60. Ako smo mi to uĉešće platili u datom trenutku 400 i ako primenjujemo nabavnu vrednost. Znaĉi ja kao akcionar sa 30% uĉešća dobiću od ukupne dividende koja iznosi. nego se knjiţi kao smanjenje vrednosti uĉešća. jer ja imam 30% kapitala i povećavam vrednost uĉešća za iznos dobiti koja meni pripada. ja kaţem moje uĉešće po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. Ova metoda se primenjuje za znaĉajna uĉešća. Svako povećanje kapitala nastalo zbog povećanja rezervi. a drugih 30 su rezerve u društvu B. Zato što je 30% od 1400 je 460. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znaĉajni uticaj na poslovanje firme. i povećala gotovinu na raĉunu za 30.

Ostale dugoročne hartije od vrednosti U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. da bi prisvojili dividendu koja je znaĉajna. a nemate jos 10% akcija moraćete te vaše akcije da iskaţete kao dugoroĉne HOV. potraţivanja. dugoroĉni plasmani.MRS-22 i medjunarodni standard finansijskog izveštavanja MSIF-3. Znaĉi prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji neće biti praćen u bliskoj budućnosti naplatama u punom iznosu. vi moţete da birate. biti prodate. Preduzeće kupuje HOV. Znaĉi ja jesam iskazala prihod od 60. dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kraćem od godine dana. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje. To ne znaĉi da će se uskoro prodati (takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji i to su kratkoroĉne hartije od vrednosti). Finansijski instrumenti su vlasniĉke i kreditne HOV. i imala novĉani oblik. a ostalih 30 su povećali rezerve moje firme u kojoj ja imam uĉešće. a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. Dakle ako izaberete da kupite neĉije akcije i to radite samo da bi zaradili na razlici u kursu. akcije. ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novĉani priliv. govorimo o HOV raspoloţivim za prodaju. i ne dospevaju za naplatu u roku kraćem od godine dana. Standardi koji se bave učešćima . A HOV raspoloţive za prodaju su HOV koje mogu. Ako imate nameru da se mešate u poslovanje neke firme. Ova njena slabost se zna i vodi se raĉuna o tome. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem i procenjivanjem finansijskih derivata kao sto su fjucersi i sl. obaveze. a drugi naĉinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. jer je to dugoroĉna rezerva likvidnosti. ako se za tim ukaže potreba. obveznice. MRS 22 ''poslovne kombinacije ili spajanja” jer uĉešća predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija (jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna). a do tada ja platim porez na nešto što jeste prihod. nemate nameru da se mešate u poslovanje te firme. Tek kada ja prodam uĉešće. i sve dok ne ispunite onaj uslov da to vaše ulaganje bude bilansirano kao uĉešće. to će se pretvoriti u gotovinu. To su hartije koje se drţe dugoroĉno. iako nema nameru da ih proda u kratkom roku. A za ostale hartije od vrednosti i dugoroĉne plasmane merodavni su MRS 32 ''prezentacija finansijskih instrumenata'' i MRS 39 ''procenjivanje finansijskih instrumenata'' znaĉi jedan standard se bavi naĉinom na koje ih treba bilansirati. E to je mana ovog modela. Dakle mi ţelimo da formiramo dugoroĉnu rezervu 110 . ne treba vam u kratkom roku. Imate novca. ili da nekome pozajmite ili da kupite neĉije akcije ili obveznice. 2. ali nije donelo gotovinu i to je ono sto je loše.A ja sam na taj prihod platila porez.

vaša realna kamata bi bila. Ako se obavi iznad realna kamata je niţa od nominalne. Realna kamata bi tada bila veća. vi ćete za 2 god dobiti vasih 1000. Na primer. Znači kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. Naše potraţivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost.likvidnosti i da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. 50 na ime kamate i 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. a tu razliku ćete iskazati kao odloţeni rashod. Mi sada govorimo sa stanovišta onoga ko kupuje obveznice. i dobicete 100 na ime kamate. Znaĉi zbog toga što ste platili iznad nominalne vrednosti vaša realna kamata je niţa od nominalne kamate. I šta ćete uraditi. steĉenih obveznica. Naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti. Dakle nabavna vrednost je 1060. o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti i njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti. a platitli ste 1060. i recimo da je kamata koju ćete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 za 2 god u apsolutnom iznosu. I time ćete svesti ovu višu nominalnu na niţu realnu kamatu. i vi ćete na kraju druge godine dobiti 1000. vaše potraţivanje jednako je nominalnoj vrednosti. samo sa druge strane. Znaĉi nije vaţno koliko ste vi platili. dok se naknadno procenjivanje vrši u skladu sa nacelom nize vrednosti. kada budemo govorili o dugoroĉnim kreditima tj. vi ste obveznicu platili 1060. vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice ĉja je nominalna vrednost viš imala suprotno dejstvo na vašu realnu kamatu. Dugoročni plasmani Ovu priĉu ćemo ponoviti. platili ste obveznice 950. Realna i nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti. Vi ćete naplatiti 1000 kada istekne 2 godine. srazmerni deo te plaćene premije. E ovde postoji jedna razlika kada je reĉ o obveznicama. I otpisivaćete sveke godine na teret te godine. Kolika je vaša realna kamata? 40. Inicijalno procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti steĉenih akcija. odnosno i nominalna i realna bi bile jednake iznosile bi 100. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je viša od nominalne. Ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. ili razlike u kursu. 3. jer bi ste vi tada na kraju 2 godine dobili više nego što bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. Kada kupite obveznicu vaše potraţivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. obveznica glasi na 2 godine. bilo u vidu kamate. razlike izmedju nabavne i prodajne vrednosti. 111 . Vaši prihodi od kamate da ste platili po nominali. i dobićete ukupno na ime kamate 100. I vi ćete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti. Ako bi te uspeli da kupite ispod nominale. Svake godine vi ćete knjiziti. Primer: nominalna vrednost obveznice je 1000.

Ţelim da osiguram potpuno naplatu svog potraţivanja. Vi moţete nekome pozajmiti novac i reći hoću da mi date hipoteku na vašu zgradu. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duţnik ne plaća kamatu tokom otplatnog perioda. Ali uobiĉajno je da se kamata plaća i da se plasman naplaćuje kao dugoroĉni kredit putem anuiteta. ili se drţi radi prodaje. ili potrošena. i šta je uzeto kao zaloga. To se moţe videti samo iz napomena koje prate plasmane. Mada pogoršanje boniteta ne mora uvek da znaĉi da je vaše potraţivanje po osnovu dugoroĉnih plasmana postalo nenaplativo.Dugoročni plasman je dugoroĉna pozajmica nekom preduzeću sa rokom naplate duţim od godine dana. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE U konceptualnom okviru. otpisivanjem. i ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. Ukoliko zalogu nemate. HOV. Što se kamate koja se naplaćuje tiĉe. vraća sve odjednom. ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drţe samo radi prodaje. 112 . Inicijalno procenjivanje vrši se u visini iznosa koji smo pozajmili. ili prodata. tri. Znaĉi ugovor moţe biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju i kada isteknu godina. već smo odredili da je obrtna imovina imovina od koje se oĉekuje da bude realizovana tj. u zavisnosti od vredsnosti zaloge. svako pogoršanje boniteta vašeg duţnika moze znaĉiti gubitak dela vašeg potraţivanja što će rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potraţivanja po osnovu našeg dugoroĉnog plasmana. naziva se obrtna imovina. a mi naš plasman naplaćujemo putem anuiteta. ako jeste. U napomenama će biti navedeno koji su plasmani osigurani. dve . vi moţete smatrati da ćete vaše potraţivanje naplatiti. potraţivanja ili nešto drugo. duţnik plaća kredit putem anuiteta. Dakle. unovĉena. nepokretnost. Sva imovina za koju se oĉekuje da će biti realizovana. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. ako plasman nije osiguran. jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vašeg potraţivanja. tj. u toku jednog poslovnog ciklusa. ili potrošnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. Znaĉi obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se oĉekuje da će biti realizovana (koja se drţi radi prodaje. Ali sve to zavisi od ugovora. ili vraća putem anuiteta. Naknadno procenjivanje vršimo (uzimajući u obzir iznos ĉija se naplata oĉekuje) u skladu sa naĉelom niţe vrednosti. ili se kaţe još u toku jedne godine u zavisnosti od toga šta je duţe. već da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vašeg potraţivanja uvećavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. u zavisnosti od boniteta duţnika.

kao i zalihe koje se u obliku osnovnog i pomoćnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja učinaka ili pružanja usluga. Dati avansi (koji predstavljaju potraţivanje koje će biti pretvoreno u zalihe) Ovde je poštovan kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. 113 . a imovina koja se drţi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. Zalihe (koje su namenjeni ili potrošnji ili prodaji). Misli se na potraţivanja kada se kaţe da budu realizovana. koja su rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji. Definicija je data tako da iz nje moţete naslutiti koje vrste zaliha ima. 2. Prvo imamo : 1. pa dobijemo nedovršenu proizvodnju. Osnovni. Zato kaţemo da je osnovni materijal onaj koji ĉini supstancu nekog proizvoda. znaĉi niĉim nije uslovljena. i koje će biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava). Zalihe gotovih proizvoda i robe 4. Znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvima. 3. već po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda.ili potrošnje u toku od godine dana). Znaĉi osnovni i pomoćni materijal se prvo troše. BILANSIRANJE ZALIHA Time se bavi MRS 2 i u njemu ze zalihe definišu kao sredstva koja se drže radi prodaje u toku perioda. Po redosledu kako bi išle. pa dobijamo gotove proizvode koje moţemo prodati. Misli se na zalihe gotovih proizvoda i zalihe robe. 1. pomoćni i pogonski materijal 2. Obrtna imovina se deli na: 1. Znaĉi ako vi rešite da prodate neku mašinu nećete je više bilansirati kao stalnu imovinu već kao obrtnu imovinu. Potraţivanja (namenjena pretvaranju u gotovinu). 1. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. I konaĉno u obrtnu imovinu spadaju gotovina i gotovinski ekvivalenti ĉija upotreba niĉim nije ograniĉena. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. a ona imovin koja se drţi radi potrošnje je materijal. Osnovni materijal Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je reĉ. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drţe radi trgovine. Zalihe nedovršene proizvodnje i usluga 3.

Primer: konac pri šivenju odela. Bilansiraćete ih kao nedovršenu proizvodnju. 1. Pomoćni materijal Pomoćni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne ĉini njegovu glavnu supstancu. meso kada pravite pljeskavice. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. 2. Znaĉi u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovršene proizvodnje i time se bavi MRS 11. To su oni ugovori ĉije se izvršenje proteţe na više obraĉunskih perioda. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugoroĉnih ugovora. so i kvasac i voda kod hleba. kao usluge u toku. a ako mašina neradi proizvodnje nema. Gotov proizvod je konaĉan uĉinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. Ali i potrošnja elektriĉne energije je pogonski materijal. Primer: materijal koji se troši kod odrţavanja mašina. soja i zaĉini kod pljeskavice. Pogonski materijal Pogonski materijal je materijal koji ne ulazi uopšte u sastav novog proizvoda ali omogućava proizvodnju tog proizvoda. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. Ovakvo rašĉljanjavanja zaliha uslovljeno je razliĉitim stepenom njihove likvidnosti tj.Primer: tkanina pri proizvodnji odeće. Nedovršene usluge Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapoĉete ali nisu dovedene do kraja. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. Nedovršena proizvodnja To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. brašno u proizvodnji hleba. 1. jer proces proizvodnje na tim zalihama još nije doveden do kraja. Znaĉi pod dugoročnim ugovorom podrazumeva se ugovor ĉije se izvrsenje proteze ili pokriva više obrazunskih perioda. 114 . 3. njihove pretvorljivosti u gotovinu. odnosno zalihe date u lizing.

vi utvrdjujete jediniĉnu cenu koštanja. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni ''metod specificne indetifikacije''. samo za specifiĉnu vrstu proizvoda. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moţe uticati tako što ćete napraviti izbor zaliha koje će biti predmet prodaje. Ne moţete primenjivati takav naĉin utvrdjivanja cene koštanja. Kod prve bunde koristimo metod specifiĉne indetifikacije za utvrdjivanje cene koštanja. preko visine vrednosti prodatih proizvoda. ili pet komada ali ne masovno. Kod zaliha se insistira na primeni naĉela pojedinaĉnog procenjivanja. Znaĉi vi kada proizvodite hleb. Znaĉi to je potraživanje koje će biti pretvoreno u zalihe. i opste troškove izrade tj. Ne moţete kazati proseĉna vrednost prstena koji se proizvodi u našim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. Ali utvrdjujete samo one troškove koji se prema naĉelu uzroĉnosti mogu vezati za taj proizvod. odnosno po ceni koštanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. sopstvene aktivnosti. Otuda se metoda specifiĉne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. na moţe biti utvrdjena njena cena koštanja kao cena koštanja svih proizvedenih bundi od nerca koje su jednke.Avansi Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha. ili proizvodite odredjeni nakit. Znate da postoje nakiti koji su jedni jedini na svetu. U cenu koštanja takvih proizvoda moţete uraĉunati direktne troškove (troškovi direktnog materijala i rada). Vi ste platili isporuku koja još nije izvršena. takvih nema i za njihovu procenu koristite ovu metodu. znaĉi to su unikati. Znaĉi ne proizvodite hiljadu komada već jedan. proizvodnje. Znamo naĉelo istorijskog troška i znamo koje su to vrednosti. oni su nezamenljivi. Inicijalno procenjivanje zaliha vrši se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe steĉene kupovinom. i koje ćete poslati na razne strane svete i kojih ima 100 komada ali koje su iste. i onih koji se mogu taĉno indetifikovati. zato što su oni prelazan oblik prema zalihama. kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. i znamo taĉno o kome je reĉ. i onih koje su prodate. pošto su to sve unikatni predmeti. a kod drugih koristimo uobiĉajni postupak utvrdjivanja cene koštanja. vi odredjujete cenu koštanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. ali kada pravite umetnicku sliku. Bundu je kreirao kreator i naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina. a to znaĉi da će biti utvrdjena cena koštanja za konkretan proizvod. 115 . ali bukvalno za konkretni proizvod. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno i nije svejedno kakva je bunda. i moguće je prevaljivanjem troškova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata. posebne pojedinaĉne troškove. i onih koji ostaju na zalihama.

dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost. i u onim privredama. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. koje nisu zamenjive (slike. kao što su automobili. korišćenje metode specifiĉne identifikacije. vi primenjujete naĉelo niţe vrednosti. uĉiti. odnosno cenu koštanja. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se raĉuna primenom cena prvih nabavki na utrošene koliĉine). dragulji i sl. na bazi nabavne vrednosti. u onim situacijama kada preduzeće posluje u okruţenju koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. onda je pretpostavka o sastavu zaliha (o zalihama koje nisu utrošene). To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. predviĊa za procenjivanje zaliha. Znaĉi. ako su rezulatat kupovine. direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. Pored predmeta visoke vrednosti.Naknadno procenjivanje zaliha . ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. ili metodom proceĉne nabavne cene. gde se taĉno moţe identifikovati odreĊeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. i da se u cenu koštanja u tom sluĉaju uraĉunavaju direktni troškovi materijala. definisali smo šta se smatra zalihama. teška oprema i sl. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju moţete prodati. ako su rezultat rada samog preduzeća. odnosno cena koštanja sa neto prodajnom vrednošću. Ako je to pretpostavka o potrošnji. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodiĉni rezultat.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrĊuje pojedinaĉno. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. . Prošlog puta sam poĉela da vam govorim o bilansiranju zaliha. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednošću podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troškove prodaje. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrţavate nabavnu vrednost. ako potrošene 116 . kako se zalihe rašĉlanjavaju i poĉeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. Dakle. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. Mi ćemo je. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). odnosno cene koštanja. ne zato što ţelim da uĉite istoriju. a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti i varijabilnih troškova prodaje. dakle. Za razliku od ove vrste zaliha. Nemam nameru da vam sada priĉam na dugaĉko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada nauĉili. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti. Rekla sam da MRS 2. da te zalihe potiĉu iz poslednjih nabavki. ipak. sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha.

u 117 . koje su niţe od tekućih trţišnih cena. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. od strane komiteta za MRS. Zbog toga. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode moţe obezbediti iskazivanje realnog periodiĉnog rezultata. odnosno. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. koja bi se zajedno sa metodom proseĉne cene mogla primenjivati.koja imaju visok koeficijent obrta. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata moţe imati. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. koja pretpostavlja korišćenje pojedinaĉnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti. onda zalihe potiĉu iz poslednjih. Ova metoda je. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih trţišnih cena. da se ta inflatorna komponenta rezultata obraĉuna i da se onemogući njena raspodela. naravno deluje ĉudno da se FIFO metoda uzima kao uobiĉajeni postupak. a to znaĉi povećan odliv sredstava iz preduzeća.koja imaju širok asortiman materijala. Nama koji ţivimo u inflatornom okruţenju. robe ili gotovih proizvoda. gde su samo razlike u stepenu inflacije. samtra se da je primena FIFO metode poţeljna u onim preduzećima: . Svi ovi uslovi. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi raĉuna o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodiĉnog rezultata.zalihe potiĉu iz prvih nabavki. Jer ako imate visok koeficijent obrta. nije poţeljna. Kod ove metode. zajedno sa metodom proseĉne cene. . tj. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. kroz oporezivanje i raspodelu takvog rezultata. i inflacija koja nije visoka. i . . na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utiĉemo u tom sluĉaju. proglašena osnovnim postupkom. praktiĉno upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. što ponovo znaĉi da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. što onemogućuje precenjivanje rezultata. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. u uslovima ĉak i blagog rasta cena. što znaĉi da se zalihe ne zadrţavaju dugo.kod kojih uĉešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. negativne posledice FIFO metode biti ublaţene. gde postoji jaĉanje domaće valute. Naţalost. to znaĉi da se zalihe brzo obnavljaju. primena u inflatornim uslovima moţe izazvati ozbiljne teškoće. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. što se vrednost utrošenih zaliha odreĊuje po cenama prvih nabavki. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. Ovo zbog toga.gde se sastav zaliha stalno menja.

Jer ako imate visok koeficijent obrta. realno obraĉunatog periodiĉnog rezultata i realne vrednosti zaliha. odnosno. Primena proseĉne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. onda svakako treba izabrati realno obraĉunat rezultat. jer iz 118 .periodiĉno (recimo proseĉna nabaavna cena se utvrĊuje svakih mesec dana. Polazeći od takve pretpostavke. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. zabranjena. ako vam se sastav zaliha stalno menja. mnogo jaĉi argument. Naravno. da ostane na zalihama. bitno promeni rezultat. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiĉe iz poslednjih nabavki. Ta proseĉna nabavna cena moţe se utvrĊivati: . zbog primene ove metode. i u uslovima rasta cena. a koja je predstavljala alternativni postupak. ili svakih šest. metoda proseĉne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiĉe iz svih nabavki. Postoji i drugi. znaĉi. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom sluĉaju obraĉunata po cenama prvih nabavki. i . i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala mnoţite sa tako dobijenom cenom). U inflatornim uslovima primena ove metode je poţeljna. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. što će reći. biti relativno slabe. Što se tiĉe metode prosešne cene. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. U situacijama kada cene malo rastu. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obraĉunata po cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim.stvari. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obraĉunati. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. oko nekog proseka. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu proseĉnu cenu). da na zalihama ostaje materijal koji potiĉe iz prvih nabavki. a to je da ako treba birati izmeĊu realnog bilansa uspeha. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. malo opadaju. sraĉunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. a to znaĉi. svaka tri meseca. odnosno. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. u uslovima monetarne stabilnosti. onda će loše posledice primene FIFO metode.permanentno (utvrĊivanju proseĉne nabavne cene prisupa se praktiĉno posle savake nabavke. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. onda će primena proseĉne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. osciliraju. dovešće do formiranja tzv. utvrĊuje se mnoţenjem koliĉina sa proseĉnom nabavnom cenom. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. Tom argumentu se moţe odmah suprotstaviti ĉinjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. odnosno. i ona vam je poznata. Drugim reĉima.

Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja moţe da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. i to kao: . To je razlog zbog koga se moţe braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. ta razlika u vrednosti. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata.periodiĉna (mi je nismo radili u prvoj godini. i tako smanjiti tu veliku razliku izmeĊu knjigovodstvene i trţišne vrednosti zaliha. već se knjiţe na kraju. da su krajnje zalihe u svemu jednake poĉetnim.). Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu cene poslednjih nabavki . i tada ako se primenjuje LIFO metoda uporeĊuju se zalihe na kraju. to bi znaĉilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obraĉunskog perioda bile smatrane potrošnjom.postojanja latentnih rezervi. to znaĉi da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih trţišnih cena. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niţe od poĉetnih zaliha. što znaĉi da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obraĉunskog perioda i potrošenog dela poĉetnih zaliha. jednostavno. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane poĉetne zalihe. bi ste dodali vrednost razlike izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha. Ili ako je u periodu 119 . uz prihvatanje ĉinjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. moţe se ublaţiti makar delimĉno tako što će se ova razlika pomnoţiti sa cenama poslednjih nabavki. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodiĉnog rezultata. ĉinjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. sa zalihama na poĉetku obraĉunskog perioda. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se poĉetna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obraĉunata po cenama poslednjih nabavki. tj. praktiĉno. onda kod primene periodiĉne LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku izmeĊu poĉetnih i krajnih zaliha. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraĉunskog perioda. a sama metoda moţe biti primenjena u dve varijante. onda bi se u bilansu zadrţala poĉetna vrednost zaliha. da su krajnje zalihe ili više ili niţe od poĉetnih zaliha. onda postoje dve situacije. Ne postoji.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na poĉetku obraĉunskog perioda. ili cena poslednje nabavke. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. u praksi se ĉesto koristi proseĉna nabavna cena. u toku obraĉunskog perioda. i ukoliko bi se dogodilo. i kao . Na vrednost poĉetnih zaliha. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoţiti sa cenama prvih nabavki. a to je redovno. dakle. ako su krajnje zalihe razliĉite od poĉetnih. a to moţe biti samo teorijski. MeĊutim. ĉvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. preduzeću ne preti nikakva opasnost. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih. Ukoliko su krajnje zalihe više od poĉetnih. izmeĊu vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće trţišne vrednosti. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnoţiti. se troškovi uopše ne knjiţe. prodatih zaliha utvrĊuje se mnoţenjem prodate koliĉine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenom koštanja.permanentna (ovde se za obraĉun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke.

trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiĉu iz ranijih nabavki. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sliĉnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. 120 . a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. kada imate pravo izbora. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja.. i utvrĊivanje vrednosti onih zaliha koje su nepotrošene. Kada izaberete metodu. jednake kupovne snage. Kada se testira dopustivost metode. preporuĉljiva za inflatorne uslove. suprotstavljaju rashodi koji su obraĉunati po tekućim trţišnim cenama. I FIFO metoda. A kao osnovna prednost ove metode upravo se istiĉe ĉinjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućem obraĉunskom periodu. stvarno. duţni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. Nikada nećete. što u ovom sluĉaju znaĉi. bez obzira na metodu koja se pri obraĉunu vrednosti zaliha koristi. zalihama upravlja na naĉina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. i LIFO metoda i metoda proseĉne nabavne cene oznaĉavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. duţni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. pretpostavlja da se uvek. Na taj se naĉin obezbeĊuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama.bilo kolebanja cena.(primer sa Katinom decom i kupovinom). Kad god ste u situaciji da birate. Izvesno je dakle. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. Kao posledica toga dobija se realno obraĉunat periodiĉni rezultat.. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode proseĉne cene. da će realno predstaviti prinosni i finansijski poloţaj preduzeća. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona ĉetvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu meĊusobno uporedivi). Znaĉi. tj. LIFO metoda je. makar pribliţno. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. odnosno. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. TakoĊe. s jedne strane. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodiĉnog rezultata. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. poseduje. već smo ustanovili. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koju imamo na raspolaganju ne moţe ispuniti istovremeno oba cilja. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obraĉunu vrednosti utrošenih zaliha. moţete da birate. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. moţda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnoţiti sa proseĉnom nabavnom cenom. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugroţena jer 100 godina stoje na zalihama.

nigde. MRS 2. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. evidentiranja rashoda. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. Oni razgraniĉavaju novĉani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. a kada je reĉ o zalihama materijala obiĉno se svoĊenje vrši na niţu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrĊivanja gubitaka u skladu sa naĉelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). ne pominje metodu gvozdenih zaliha. vi ste to platil. funkciju razgraniĉenja preuzimaju raĉuni vremenskih razgraniĉenja. i to kada je reĉ o zalihama robe i materijala. na niţu neto prodajnu vrednost. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi ĉije proizvodnje je materijal utrošen. U udţbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. Zato ja od vas neću traţiti da je vi nauĉite. Kada unapred platite reklamu. proizvodnog materijala. iskazujete je na raĉunu AVR. Treba. kao svoju imovinu. znaĉi. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću.Ulaganja u zalihe postaju rashod. Trošak se evidentira onda kada doĊe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. Znaĉi. proda. To se vrši u skladu sa naĉelom impariteta. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. u procesu finansijskog izveštavanja. kad vi kupite materijal. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. Ali. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav naĉin vrednovanja zaliha je korišćen ranije. Znaĉi ne ĉeka se na prodaju tih zaliha. ni u jednom paragrafu. Znaĉi. Kaţe se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. zato što je platio ceo isplaćeni iznos tretira kao trošak materijala. imate novĉani izdatak. odnosno. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. Naravno. saglasno naĉelu impariteta. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju raĉuni zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. raĉuni zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. Nije to teško. duţni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na niţu. I taj trošak ostaje aktiva. se iz perioda 121 . Zato se kaţe da ulaganja u zalihe postaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne ĉekajući njihovu realizaciju). nego ĉim se sazna za postojanje gubitka. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. bilo da je on osnovni ili pomoćni. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. Ali sve dok ne potrošite. kada je reĉ o zalihama osnovnog. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. sve dok proizvod radi ĉije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. Kada je reĉ o uslugama. Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati.

Naravno. To je izuzetno vaţan podatak. ali MRS 2 takav naĉin vrednovanja zaliha ne poznaje.kratkoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija se naplata oĉekuje u periodu do godine dana. tj. forvardi. tako da je to razlog da se taj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. Za finansijsko izveštavanje veoma je vaţna klasifikacija po roku dospeća. Isporuke proizvoda i usluga. na finansijske derivate kao što su fjuĉersi. moţe se reći: 122 . i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. Bonitet potraţivanja je u stvari kvalitet potraţivanja (kada se govori o zalihama. i kratkoroĉne pozajmice su osnova svih potraţivanja. da ta klasifikacije moţe biti definisana polazeći od razliĉitih kriterijuma.dugoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija naplata će uslediti u periodu duţem od godinu dana. nije sporno bilansiranje potraţivanja ali postoji ĉitav niz finansijskih instrumenata kod kojih raĉunovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konaĉne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. varanti i sliĉno. pre svega. jer je izuzetno vaţno da korisnicima finansijskih izveštaja kaţemo kakva su naša potraţivanja po roĉnosti. da bi oni znali kada se moţe oĉekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraţivanja. BILANSIRANJE POTRAŢIVANJA Za razliku od zaliha za ĉije bilansiranje je merodavan MRS 2. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. i .u period ne menja. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. Ovo iz razloga procene likvidnosti. bilansiranje potraţivanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. kada je reĉ o klasifikaciji potraţivanja. Naravno. na: . Nema tu neke posebne filozofije. Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu odreĊene sume novca. Znate da. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . ne manje vaţna klasifikacija je ona koja potraţivanja klasifikuje po bonitetu. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. i zato ja na tome neću insistirati. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. Naime. Misli se. Ova klasifikacija je znaĉajna.

to su zalihe uobiĉajenog kvaliteta; to znaĉi da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Kada se govori o potraţivanjima, govori se o bonitetu potraţivanja. Bonitet pokazuje sposobnost potraţivanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Jer, potraţivanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. Tako su mene uĉili kad sam bila u srednjoj školipotraţivanja predstavljaju prelazni oblik novca. I kada se spominje bonitet, misli se na to da li će potraţivanje, o roku dospeća, biti u celini naplaćeno. Polazeći od tog kriterijuma, potraţivanja moţemo klasifikovati na: - punovredna – ili potraţivanja punog boniteta, - dubiozna – ili ugroţena, i - zastarela – ili potraţivanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Ova klasifikacija nam je vaţna da bi smo procenili stepen naplativosti. Na primer, znamo da je potraţivanje kratkoroĉno i sada nas zanima da li će se, i u kom iznosu naplatiti, o roku njegovog dospeća. Zatim, vaţna je i klasifikacija potraţivanja prema osnovu njihovog nastanka. Znaĉi iz ĉega su ta potraţivanja rezultirala, tj. koji je poslovni dogaĊaj doveo do nastanka potraţivanja, i po tom kriterijumu sva potraţivanja delimo na: - potraţivanja po osnovu isporuka (robe, usluga, gotovih proizvoda...) – znaĉi isporuke proizvoda rezultiraju potraţivanjem, ali samo onda kada naplata sledi isporuci; ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka dogaĊaju u istom trenutku potraţivanja nema; i u prvom pomenutom sluĉaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraţivanje, - potraţivanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraţivanja kod kojih su uĉesnici matiĉna firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reĉ o zavisnom preduzeću, zajedniĉkom ili pridruţenom preduzeću); ova potraţivanja nisu napravljena prema osnovu nastanka, nego prema uĉesnicima iako se ovde kaţe prema poreklu; a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa; u ovoj poziciji potraţivanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraţivanja po osnovu isporuka, nego će biti potraţivanja i po osnovu finansijskih plasmana, potraţivanja po osnovu dividendi, znaĉi sva potraţivanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeĊenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa), - potraţivanja iz plasmana – potraţivanja koja nastaju po osnovu dugoroĉnog ili kratkoroĉnog plasiranja slobodnih novĉanih sredstava, a radi njihovog ukamaćenja, i - ostala potraţivanja. Prema sigurnosti naplate potraţivanja se mogu podeliti na: - obezbeĊena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda, nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga moţe biti ili nepokretna ili pokretna
123

imovina); ako se pozajmljuje novac, posebno na dugi rok, da bi postojala sigurnost da će potraţivanje biti naplaćeno, davanje pozajmice moţe se usloviti uzimanjem zaloge; moţete reći: u redu, pozajmićemo vam 3 miliona eura, ali traţimo hipoteku na vašu kuću, na vašu fabriku. ili: pozajmićemo vam 50.000eura, ali dajte nam vaše HOV; na taj naĉin ţelimo da obezbedimo naplatu, tako što u sluĉaju da naš duţnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge, i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Zato se osigurana potraţivanja smatraju potraţivanjima ĉija će naplata biti izvršena u celosti. Ono što je sporno ovde, je termin naplate. Znaĉi, ako se dogodi da duţnik ne plati na vreme, mi ćemo naplatiti potraţivanje, ali ne o roku. Jer, dok prodate zalogu proći će odreĊeno vreme, i mora se raĉunati sa tim da naplata tih potraţivanja, iako će biti izvršena u potpunosti, neće biti izvršena o roku dospeća. Zato, kad god se uzima zaloga, uzima se veća vrednost imovine, u odnosu na potraţivanje, naroĉito, ako uzimate zalogu za dugoroĉna potraţivanja. U tom sluĉaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na trţištu padne, jer ne ţelite da vrednost vaše zaloge, u nekom trenutku, bude niţa od vrednosti vašeg potraţivanja. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi duţnici. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u steĉaj), ali iako su imale te hipoteke one su otišle u steĉaj, a te firme su nastavile da posluju. To je nešto što, naravno, u svetu, nije uobiĉajeno. Uzimanje zaloge, videćete, nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti, ne znaĉi uvek da vam je potraţivanje sigurno. Zato što mi nemamo razvijeno trţište nepokretnosti. Na primer, vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici, moţete da se slikate sa tom hipotekom, nemate kome da je prodate. Nema šanse da naplatite, iako imate hipoteku. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV, zato što se one mogu lakše unovĉiti. Njihova je vrednost trţišno poznata. Banke kao zalogu, vrlo ĉesto, uzimaju i potraţivanja. Naroĉito kod izvoznika, potraţivanja koja oni ostvaruju izvozom. Ako firma ima neko potraţivanje od ino kupca, banka će uzeti kao zalogu to potraţivanje ako ţeli da osigura naplatu svog plasmana. - neosigurana – potraţivanja koja nisu obezbeĊena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Potraţivanja koja su jednostavno data na ime. Kako bi rekao naš narod, na obraz dajemo kredit. To je riziĉno ulaganje. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti, da neko uzima sa namerom da ne vrati, nego što, naroĉito kod dugoroĉnih pozajmica, okolnosti mogu biti promenjene tako da duţnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kada imate potraţivanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine, vi dajete pare, i moţete ih dati kao plasman, to je ovo o ĉemu smo sada govorili, ili moţete dati kao avans za buduće isporuke. Suština transakcije je ista – imate potraţivanje. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati, ili da ste mu dali novac pa da on treba, na ime izmirenja tog potraţivanja, vama da izvrši odreĊenu uslugu ili isporuĉi odreĊenu robu. Iako je suština transakcije ista, ova potraţivanja se odvajaju. Odvajaju se zbog toga što se na razliĉit naĉin likvidiraju. Kad imate kratkoroĉne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima, te
124

pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš raĉun uplatiti odreĊenu sumu novca. Ako ste dali avans, takvo potraţivanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Nema priliva gotovine. Zato se potraţivanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraţivanja. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja, kod nematerijalnih ulaganja, kod zaliha, kao posebnu poziciju imali avanse. Ne kao kratkoroĉna potraţivanja finansijske prirode, nego kao deo one imovine, radi ĉije nabavke je avans dat. Što se tiĉe potraţivanja po osnovu isporuke robe i usluga, treba da znamo nekoliko stvari. Prvo, kada nastaje potraţivanje. Potraţivanje vezujemo za prijem robe i fakture, od strane kupca. U trenutku kada svojina sa prodavca preĊe na kupca, nastaje potraţivanje pod uslovom da naplata isporuĉene robe sledi isporuci. Nema potraţivanja dok do isporuke ne doĊe. Moţe postojati sklopljen ugovor, ali nema potraţivanja sve dok ugovorena roba ili usluga nije isporuĉena kupcu. Drugo, na koji iznos potraţivanje glasi. Visina potraţivanja odreĊena je visinom prodajne vrednosti isporuĉene robe ili usluga, ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Odobreni rabati u trenutku prodaje, ili naknadno, kao i odobrena bonifikacija, imaće za posledicu smanjenje visine potraţivanja. Visina potraţivanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom, zato što je to finansijski rashod. Kasa skonto ne smanjuje naše potraţivanje, nego smanjuje iznos novca ĉija se naplata ostvaruje, zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Treća bitna stvar, tiĉe se situacije kada se neko potraţivanje da kao zaloga, tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraţivanjem. Znaĉi kada bilo koji deo vaše imovine, ukljuĉujući i potraţivanja, date kao zalogu, vi ostajete pravni vlasnik date imovine. U ovom sluĉaju, potraţivanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. A ĉinjenica da je ono zaloţeno, biće izloţena u napomenama uz finansijske izveštaje. Ĉetvrto, ukoliko imate potraţivanja prema poslovnim jedinicama, što znaĉi na primer, banka ima potraţivanje prema odreĊenoj ekspozituri ili filijali, ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraţivanja nemaju sposobnost bilansiranja. Neće biti iskazana u bilansu. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća, ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. U bilansu se iskazuju samo ona potraţivanja koja preduzeće, kao pravno lice, ima prema drugim pravnim licima. Potraţivanja je dozvoljeno prebiti ili preraĉunati, sa obavezama (tj. moţe se o potraţivanjima izveštavati na neto principu), samo ako se potraţivanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Znaĉi ja mogu da imam potraţivanje, ako sam ja firma A prema firmi B, mogu da imam potraţivanje i prema firmi C. Firma C moţe imati potraţivanje prema firmi B. Nije dopušteno da se, zato što firma A ima obaveze prema firmi B, i potraţivanje prema firmi C, firma C duguje firmi B, izvrši prebijanje. MeĊutim, ako firma A ima potraţivanje prema firmi B, i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A, moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraţivanja, samo ako su potraţivanja nastala po istom osnovu.
125

Znaĉi ne mogu se prebiti potraţivanja steĉena po osnovu isporuke, sa potraţivanjem koje firma B ima prema A, zato što je izvršen dugoroĉni plasman. Ako firma A, znaĉi, ima potraţivanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B, onda je nuţno da su i potraţivanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka, ili po osnovu kratkoroĉnih ili dugoroĉnih plasmana). Ali ne moţe se potraţivanje po osnovu plasmana saldirati sa potraţivanjem po osnovu isporuke. Još jedan vaţan uslov je da su oba potraţivanja dospela za naplatu. Znaĉi, ne moţemo potraţivanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela, nego će dospeti za mesec ili dva. TakoĊe, vaţno je da potraţivanja budu približno istog iznosa. Ne oĉekuje se da potraţivanje i obaveza budu jednaki u dinar, ali se za prebijanje zahteva da budu pribliţno iste visine. I još jedan uslov, da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni, moguće je izvršiti preraĉunavanje potraţivanja i obaveza. S obzirom da ima ovako puno uslova, moţe se reći da je ovo preraĉunavanje pre izuzetak nego pravilo. Potraţivanja se mogu likvidirati na razliĉite naĉine. Najveći deo potraţivnja likvidira se naplatom o roku dospeća. To je uobiĉajeni naĉin likvidiranja potraţivanja. Zatim, potraţivanje se moţe pretvoriti u drugo potraţivanje. Kada na primer, primite menicu od kupca, potraţivanje od kupaca, pretvara se u meniĉno potraţivanje. Ako bi ste vaš kratkoroĉni plasman pretvorili u dugoroĉni plasman, takoĊe bi došlo do pretvaranja jednog potraţivanja u drugo. Potraţivanje se moţe likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. To se dogaĊa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja, kada u ţelji da pomognete da vaš kupac izaĊe iz krize, moţete se odreći dela ili celog iznosa potraţivanja, ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Tada, na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke, takvo potraţivanje prestaje da postoji. Potraţivanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali, ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reĉi. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraţivanja da se pretvori u gotovinu. Odnosno, uzima se u obzir bonitet potraţivanja. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Znaĉi, za ona potraţivanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu, vaţi pravilo da će zadrţati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobiĉajenim pozicijama. Na poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraţivanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Na raĉunu kratkoroĉni plasmani biće iskazana kratkoroĉna finansijska ulaganja ĉija se naplata ne dovodi u pitanje. Ukoliko naplata nekog potraţivanja bude sporna, bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate, takva potraţivanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraţivanja. Visina takvih potraţivanja mora biti redukovana, na iznos visine naplate koja se oĉekuje. Jer ta su potraţivanja, dakle, potraţivanja kod kojih ne oĉekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Ona se onda bilansiraju u visini oĉekivane naplate. Razlika do punog iznosa je gubitak, koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Potraţivanja ĉija se naplata ne oĉekuje, uopšte, isknjiţavaju se sa raĉuna
126

potraţivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Takva potraţivanja ne smeju biti iskazana u bilansu, jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena, odnosno u vrednosti tih potraţivanja nalazi se skriveni gubitak. Zastarela potraţivanja su potraţivanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera duţnika da izmiri svoju obavezu. Ako znaĉi, propustite sve rokove za naplatu, ne opomenete duţnika, istekne rok u okviru koga to moţete uĉiniti, vaše potraţivanje postaje zastarelo. Potraţivanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite duţnika da plati svoju obavezu, pretvara se u gubitak (to je naĉelo niţe vrednosti). Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Koliki je, znaĉi, kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8, 10, 15, 30, 90 dana. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg duţnika, i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niţi. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika, ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niţi. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. Ako imate stalne kupce, kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Pratite promenu njihovog finansijskog poloţaja i rentabiliteta, i svoju prodajnu politiku usklaĊujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog poloţaja. Znaĉi, ĉim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta, pogoršanje likvidnosti, vi ćete skratiti rokove za naplatu. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah, ili ĉak plaćanjem unapred. Ali, ako dolazi do naglog razvoja firme, i ako vam broj kupaca naglo raste, onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Tada morate raĉunati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraţivanja, jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. I o tome treba voditi raĉuna. Vama će rasti prihodi od prodaje, ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraţivanja. Kod banaka to se isto tako dogaĊa, da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste, onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata, povećanje iznosa minusa po tekućim raĉunima graĊana i sl. Znaĉi, jednostavno banka tada ne moţe svakog komitenta pojedinaĉno dobro da upozna, i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. Pad konjukture moţe da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate, i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze, zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta, imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraţivanja. Kod ino potraţivanja imate, pored kreditnog i valutni rizik, koji je prisutan. Znaĉi, rizik od promene kurseva. A kreditni rizik moţe biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš duţnik, koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraţivanja. Ako, na primer, vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraţivanja, bez obzira na to što vi na to ne moţete uticati, doći će do toga da vaše potraţivanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća, kada je došlo do uvoĊenja sankcija. Odluka Saveta
127

bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu, odnosno da firme koje su imale potraţivanja prema našim preduzećima i banke, više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraţivanja. To je drastiĉan primer kako jedna politiĉka odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraţivanja. Oni su sva ta potraţivanja otpisali, naravno, odavno, ali to ne znaĉi da neće traţiti njihovu naplatu. Visina otpisa se utvrĊuje uvek ili pojedinaĉno na procenat ili paušalno. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca, u smislu potraţivanja. Tada se visina gubitaka neće utvrĊivati analizom svakog tog malog kupca pojedinaĉno, nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraţivanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. Kod banaka se to radi, recimo, sa kreditima stanovništva. Kada banka daje kredite za zimnicu, ili za kupovinu ogreva, i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli, i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Ostala potraživanja su potraţivanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrţe), potraţivanja prema radnicima, potraţivanja po osnovu kratkoroĉnih plasmana, potraţivanja prema drţavi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu, nego drţava kaţe dobro preplatili ste, kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Što se pravila procenjivanja ostalih potraţivanja tiĉe, potpuno je isto kao potraţivanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti, naknadno po principu niţe vrednosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoroĉno finansijsko ulaganje ili kao kratkoroĉno, zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana, i u MRS 39 oznaĉavaju se kao hartije namenjene prodaji, za razliku od hartija raspoloţivih za prodaju, koje se tretiraju kao dugoroĉne HOV. Znaĉi ove su namenjene prodaji, i predstavljaju kratkoroĉnu rezervu likvidnosti. Naravno, kupuju se da bi se zaradilo. Zarada koja se moţe ostvariti je, ili kamata, ili razlika na krsu. Znaĉi, ako se hartija kotira na berzi, i njena vrednost raste, kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana, i oĉekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan, pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. Kratkoroĉnom HOV mogu se smatrati: - akcije drugih preduzeća,

128

- obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je drţati do roka dospeća, moţete je prodati i ranije; a postoje i kratkoroĉne obveznice koje se emituju na mesec dana, 3 meseca, 6 meseci...), - komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta, sa namerom da prikupe kratkoroĉna slobodna novĉana sredstva; umesto da uzmu kratkoroĉni kredit kod banke; i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu), - blagajniĉki zapisi (emituju ih poslovne banke, sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novĉana sredstva; kad kupite blagajniĉki zapis, banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po isteku roka na koji zapis glasi isplati odreĊenu kamatu, ali se obavezuje i da će, ako vi to ţelite, otkupiti sopstveni zapis, isplatiti uloţeni iznos, i naravno kamtu do roka otkupa, umanjenu za odreĊenu proviziju), - sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoroĉnim HOV, one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji, ili poništenju. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala, one se iskazuju u okviru kratkoroĉnih HOV, ali uvek kao posebna bilansna pozicija, jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obiĉno limitiran na 10% od osnovnog kapitala), - menice (koje još nisu dospele), i - ĉekovi (koji takoĊe nisu još dospeli za naplatu. Ako se ĉekovi napišu na neki datum u budućnosti, taj ĉek nije ekvivalent novca. On predstavlja kratkoroĉnu HOV, jer ne moţete njime plaćati, mada će vam u banci reći da ako taj ĉek doĊe u banku, ona moţe da ga realizuje odmah, ona nema nikakvu obavezu da ĉeka rok dospeća. Firma kojoj ste dali taj ĉek moţe ga odmah pustiti na naplatu. Ona to, zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgoĊeno, neće uĉiniti, ali moţe vam se desiti da vam novac sa raĉuna bude skinut i ranije). Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu, i dospele dividende takoĊe se smatraju kratkoroĉnim HOV. Inicijalno, kratkoroĉne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije, obveznica, blagajniĉkih i komercijalnih zapisa), ili po nominalnoj vrednosti (menice, ĉeka). I ovde se primenjuje strogi princip niţe vrednosti. Sećate se da smo rekli da kod dugoroĉnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na trţišu prolaznog karaktera, zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Pošto su ratkoroĉne HOV namenjene prodaji u kratkom roku, svaki pad trţišne ispod nabavne vrednosti, vodi otpisivanju vrednosti kratkoroĉnih HOV. Jer, ako se te akcije prodaju, izvršiće se prodaja sa gubitkom, i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. To je strogi princip niţe vrednosti.

LIKVIDNA SREDSTVA
129

Likvidna sredstva su gotovina, devizna sredstva u blagajni, dospele menice i ĉekovi za naplatu. Vrednost menica se procenjuje, tj. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. Sećate se raĉuna IV meniĉnih potraţivanja. Meniĉno potraţivanje, dakle, sadrţi vaše potraţivanje plus kamatu do roka dospeća menice. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu, vrednost meniĉnog potraţivanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meniĉnog potraţivanja biće vaše potraţivanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Ĉekove procenjujete po nominalnoj vrednosti, odnosno, na iznos na koji ĉek glasi.

BILANSIRANJE AVR

Na dnu strane aktive, u bilansu stanja, nalaze se aktivna vremenska razgraniĉenja, dakle reĉ je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrţi naĉelo uzroĉnosti, odnosno naĉelo razraniĉenja prema predmetu i vremenu. Dakle da bi se prihodi i rashodi dodelili obraĉunskim periodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li je prihod naplaćen a rashod plaćen, u raĉunovodstu se koriste raĉuni vremenskih razraniĉenja. Na strani aktive, dakle u okviru aktivnih vremenskih razraniĉenja predmet iskazivanja su: 1. Nastali, a nenaplaćeni prihodi (dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati, ili prihodi po osnovu kojih se oĉekuje priliv sredstava u budućnosti), 2. Isplaćeni a nenastali rashodi odnosno troškovi (isplate koje će postati rashod u nekom od budućih obraĉunskih perioda, ili troškom). Oĉekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda i troškova i zasto ako traţimo da prihodi i rashodi budu dodeljeni odredjenim obraĉunskim periodima, zašto ja evo pominjem i trošak. To je naravno zbog toga što današnji troškovi predstavljaju sutrašnje rashode, i što ne moţemo oĉekivati da imamo dobro razraniĉenje rashoda ako prethodno nismo izvršili dobro razraniĉenje troškova. U tom smislu se vremensko razraniĉenje troškova smatra pretpostavkom pravilnog razraniĉenja rashoda na obraĉunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Iz navedene sadrţine ove bilansne pozicije moţete zakljuciti da je reĉ o potraţivanjima. Dakle ako nešto zaradite, a ne naplatite vi u suštini imate potraţivanje za obavljeni posao. Nastala je kamata koju ćete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekućoj poslovnoj godini. Znaĉi to što ćete naplatu izvršiti naredne godine za obraĉun rezultata, za
130

predstavljanje vaših finansijske pozicije je irelevantno. Vi imate pravo da raĉunate tu kamatu i da je iskaţete kao prihod tekuće godine u bilansu uspeha odnosno kao povećanje aktive u bilansu stanja. Primer: imate menicu koju ste primili od vašeg kupca, menica je primljena 01.12 a rok dospeća menice je 31.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01.1231.12 predstavlja prihod tekuće godine. Vi ćete naravno tu kamatu obraĉunati i proknjiţicete je kao prihod tekuće godine iako će naplata te kamate biti izvršena u narednoj godini. Funkciju razraniĉenja u ovom primeru ima raĉun ispravka vrednost meničnih potraživanja, na tom raĉunu se nalazi ukupna kamata i sa tog raĉuna skidamo i prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji još nije nastao. A samo potraţivanje zabeleţeno je na raĉunu menična potraživanja, ĉiju visinu vi korigujete kada obraĉunate ovakvu kamatu. A šta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. Šta se dogadja kada izdate u zakup neki prostor i naplaćujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Ne naplaćujete unapred, dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Da li ĉinjenica da ćete zakupninu naplatiti u januaru znaĉi da je to prihod meseca januara. Naravno da ne. Ta zakupnina za decembar je prihod tekuće godine. Kako ćete utvrditi visinu tog prihoda. Na bazi ugovora o zakupu. Znaĉi ugovorom o zakupu definisana je meseĉna zakupnina. Zaduzićete raĉun AVR i odobrićete raĉun prihoda. Znaĉi na raĉunu, pa prema tome i u bilansnoj poziciji biće iskazano vaše potraţivanje za dati nastali prihod ĉija će naplata uslediti u budućnosti. Kada je reĉ o unapred plaćenim troškovima, ili rashodima onda se visina takvih troškova i rashoda utvrdjuje jos lakše. Jer vam je isplaćeni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaćeni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vaše AVR, isplatu koja nije trošak već će postati trošak u budućnosti. I jedno i drugo je potraţivanje. Ovde imate potraţivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplaćene prihode, a ovde imate potraţivanje koje neće biti naplaćeno već će se likvidirati time što će vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. I vidite ta razlika u naĉinu likvidiranja potraţivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razraniĉenja razdvaja na dva dela: na potraţivanja, koja ćete pretvoriti u gotovinu, a to znaĉi nastale a ne naplaćene prihode iskazujete u okviru ostalih potraživanja kratkoroĉnim, a na AVR ostavite samo unapred plaćene troškove i rashode. Jer kada radite analizu likvidnosti vi onda, ako to nije razdvojeno kao kod nas, uvek morate da se pitate a ĉekajte koji deo od ove pozicije će dovesti do priliva gotovine a koji deo neće. Jer onaj deo koji se tiĉe unapred plaćenih troškova iako je potraţivanje neće u budućnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoće. I zbog toga je zgodno da znaĉi na AVR budu unapred plaćeni troškovi odnosno rashodi, a da nastali prihodi ĉija se naplata oĉekuje u budućnosti budu iskazani kao ostala potraţivanja. I IV direktiva predvidja takav naĉin bilansiranja AVR.
131

U svakom sluĉaju to je pozicija koja će u narednom periodu biti ugašena kada naplatimo prihod ili kada utrošimo iznose koje smo unapred platili korišćenjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

Znamo da pasiva sadrţi dva velika bloka izvora. To su sopstveni i pozajmljeni kapital.

BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA

Da bi ste definisali šta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove ĉetiri odlike: 1. to je kapital vlasnika; znaĉi on potiĉe od vlasnika i time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital uloţio u firmu-uloţili su vlasnici. 2. nema rok dospeća, on je u firmu uloţen trajno; dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. Nigde u svetu osim kod nas ne moţe da postoji firma koja nema sopstveni kapital. Ne moţe da postoji firma kod koje su gubici veći od sopstvenog kapitala tj. da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. 3. predstavlja osnovu za upravljanje; zašto vlasnik upravlja firmom, pa zato što kaţe pa ja sam dao pare. Znaĉi taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znaĉi kada vlasnika kaţe ja odluĉujem onda on moţe to reći samo zbog toga što je on taj koji je uloţio novac. 4. kada je reĉ o isplatama koje sa sobom povlaĉi korišćenje tog kapitala od strane preduzeća onda zakljuĉujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Odnosno da isplata ima samo kada preduzeće ostvaruje dobitak, a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da će svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Zašto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Pa zato što oni upravljaju, oni snose poslovni rizik. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje, deo dobiti koji će im pripadati će biti veći i obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro, ukoliko firma ne radi, neće dobiti ništa ili će ĉak izgubiti
132

ono što su u firmu uloţili. (ima i 5. da se povećava iz dodatnih uloga vlasnika ili iz zadrţane dobiti) To su dakle te ĉetiri vazne odlike sopsvenog kapitla i one vaţe za sve pravne forme. Ovo što sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeća. Dakle pravni oblik preduzeća je taj koji odredjuje u kom obliku će se pojaviti sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama reĉ onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeća i ortačka društva, a na drugoj strani imate društva kapitala. Kljuĉna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornost vlasnika. Za prvu grupu karakterisitcna je neograničena odgovornost vlasnika, što znaĉi da vlasnici, ne za gubitke, već za obaveze koje proisteknu iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako imovinom koja je uloţena u firmu tako i svojom privatnom imovinom. Znaĉi kaţemo da predmet prinudnog izvršenja u sluĉaju prinudne naplate potraţivanja ĉini ukupna imovina vlasnika. To je razlog zbog ĉega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeća ili ortakluka brţe bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. I onda ako dodje do takvih tuţbi oni kaţu pa ja nemam nista, ovo pripada mom sinu,o no mojoj svastici, ţeni…a ja nemam nista. Da ne bi mogla da se izvrši plenidba imovine i prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzećima. On moţe, kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moţe spreĉiti da tu imovinu na razne naĉine otudji, naroĉito kada proceni da postoje šanse da dodje do toga da poverioci traţe prodaju njegove imovine. Društva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograničeno. To ograniĉeno znaĉi da predmet prinudnog izvršenja radi naplate njihovih obaveza moţe biti samo imovina koju su uloţili u preduzeće. Da zbog ove ograniĉene odgovornosti vlasnika drţava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaĉi moraju obezbediti da bi takva preduzeća uopšte poslovala. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenjivi kapital ovih društava. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvršena po odredjenoj proceduri, dakle ne znaĉi da se nikada ne moţe promeniti već samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Kod inokosnih firmi, inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrši dodatna ulaganja. Vlasnik moţe kada god mu padne na pamet povući deo kapitala koji je već uloţio u firmu, ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija već se pripisuje inokosnom kapitalu, ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Zato kaţemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenjivog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod društva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene
133

Ako udeli nisu uplaćeni u celini javiće se pozicija neuplaćeni a upisani kapital. Ali udeli će glasiti na nominalnu vrednost. upisana u registar nadleţnog privrednog suda. Znaĉi kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. Pošto se ta visina moţe promeniti.njegove visine već da se promena visine mora vršiti po unpred utvrdjenoj proceduri. da bi registar suda bio aţuran. To znaĉi nominalna vrednost. U svakom sluĉaju snaga kojom svako od njih pojedinaĉno moţe uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine uloţenog kapitala. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju društva upisuju i uplacuju odjedjeni broj udela. Naime kada se društva osnivaju tada pri registraciji društva jedan od vaţnijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti. Dakle visina uloţenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moţe razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja društva. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. Tako što broj upisanih udela pomnožimo sa nominalnom vrednošću udela. Toga kod nas nema. Osim što je potrebno da bude donešena odluka sa ¾ većinom. Bilansiranje stalnog ili nepromenjivog kapitala Kod društva sa ograničenom odgovornošću ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. Moţe biti pravilo. ta odluka mora biti nakon što se realizuje. Snaga uticaja na društvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. Naravno da odluku o smanjenju moţete donositi samo ako je kapital vaše firme iznad zakonom propisanog minimuma. Statutom društva odredjeno je kolika većina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. Nikada dok firma postoji ne moţe osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. udeo jedan je jedan glas. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvršiti dodatnu uplatu. a moţe i drugaĉije pravilo zavisi kako su se dogovorili. Ako su ĉlanovi uplatili više nego što je nominalna vrednost onda će taj višak biti iskazan na posebnom raĉunu u okviru kapitalnih rezervi. Obicno ¾ većina se traţi da se donese odluka o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala. A to znaĉi da svako povećanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupštine vlasnika. Ali ne moţe raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum traţi. Povećanje ovog nepromenljivog kapitala kod društava sa ograniĉenom odgovornošću moze biti izvršeno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih 134 .

To su posledice o kojima treba voditi raĉuna. naša glasaĉka prava će ostati ista ako i u tim novim udelima svi podjednako uĉestvuju. Ukoliko to ne uradim moram raĉunati da će moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadašnje stanje. Jer mi nije sve jedno. osnovni kapital kod DOO moţemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. dakle privatno se traţe. Primer: ako ja imam 5 udela i mi svi imamo po 5 udela i emitujemo nove udele. To je dopušteno. Oni dalje mogu prodati nekom drugom i time povećati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. Znaĉi ako društvo odluĉi da u nekom trenutku poveća svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogućnosti. nemamo šanse da investirani kapital na zadovoljavajući naĉin uposlimo. A naravno ovaj iznos se uplati na raĉun firme. I to je razlog zbog ĉega se uvek kupovina i kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava prvo nudi postojećim vlasnicima. i samo se izvrši zamena udela sa niţim za udele sa višim iznosom. Akcije su mnogo prometnije. I ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo ĉvršće povezani za vlasnike nego akcije. što ima suprotne posledice u odnosu na povećanje. Ali treba znati da tu postoji mogućnost promene relativnog odnosa u broju glasova ĉim nove udele emitujete. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti naĉin. udeli se ne prodaju na trţištu kao akcije. To je sada stvar politike firme. 135 . otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji već posedujem. I to smanjenje moţe biti motivisano ili potrebom pokrića gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. onda nove udele otkupljujemo sami. Ako hoću novog suvlasnika onda ga moram naći. nema organizovanog trţišta udela u OK. Obim poslovne aktivnosti preduzeća je pao. u istom odnosu otkupljeni od strane postojećih vlasnika. mnogo lakše se unovĉavaju nego udeli. da bi zadrţala pravo glasa. to je moguće. odnosno kaţe se da postojeći vlasnici imaju pravo preĉe kupovine. Primer: ako bi se vrednost udela sa 1000 povećala na 1500 to bi znaĉilo da svaki ĉlan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti još po 500. Ako neću da se moja relativna uĉešća u pravu glasa smanje ja moram. Ako neko kupi više a neko manje doći će do promene odnosa u glasaĉkom pravu. ali opet po proceduri koja je utvrdjenja. Znaĉi ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. Neću novog suvlasnika i ako neću novog suvlasnika. Da emituje nove udele ili da već postojućim udelima poveća nominalnu vrednost. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trţištu. Emitovanje novih udela je takodje moguće.udela. Kada je reĉ o smanjenju. prema tome izvućićemo deo kapitala koji smo uloţili time što ćemo smanjiti nominalnu vrednost udela i svakome isplatiti gotovinom u visini razlike.

Pošto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znaĉajna. Formirani osnovni kapital moţe biti uplaćen odmah i tada govorimo o jednakosti upisanog i uplaćenog kapitala. Kod akcionarskih društava osnovni kapital formira se emisijom i prodajom akcija. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. Ta nominalna vrednost moţe se bitno razlikovati od tekuće tržišne vrednosti. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od rešenja moţe biti da firma otkupi njegove udele. Zašto oni zahtevaju to? Zato što zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. jer mi ne moţemo da otkupimo ali moraš da dobiješ našu saglasnost. moţeš naći novog kupca. Tada se isplaćuju udeli vlasniku koji istupa. on onda moţe u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trećem. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. ali je njen OK niţi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. U finansijskim izveštajima pozicija akcijski kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku. a otkupljeni udeli se poništavaju. ili moze biti uplaćen delimiĉno. (moramo znati: šta su akcije. Dakle prošto je to razlog zbog ĉega postojeći vlasnici ţele da zadrţe nadzor nad tim ko će kao novi vlasnik doći u firmu. zaduţuje raĉun poništenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. to je ona vrednost na koju akcija glasi. kada ĉitate bilans. postojećim vlasnicima uopšte nije svejedno ko će im doći kao novi suvlasnik. ako oni ne ţele ili ne mogu da kupe. 136 . I to se ovde ĉešće dogadja. U tom sluĉaju se na strani aktive kao i kod DOO pojavljuje pozicija neuplaćeni upisani kapital. Dakle mi ćemo tebe isplatiti i smanjićemo osnovni kapital. koje vrednosti akcije mogu imati. i oni obiĉno uslovljavaju onome ko ţeli da istupi. šta on moţe da uradi. i ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za raĉunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. Ako neki od vlasnika ţeli da istupi iz firme. On mora po statutu da prvo ponudi postojećim vlasnicima svoje udele. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje raĉun udela. na primer nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. pa se uplaćeni iznos tretira kao nominalni iznos. nalaze kod spoljnih akcionara. Oni ţele da zadrţe kontrolu nad time ko je vlasnik firme. U tom sluĉaju firma nije dobila novog vlasnika. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. trţišna vrednost je daleko iznad toga.Drugi naĉin je da otkupite i poništite udele.

odobrenje komisije za HOV. Ali vi znate da će se društvo razvijati i da će vam biti potreban dodatni kapital. Kada će biti emitovano tih drugih 25. Ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. To moţe izazvati znaĉajne troškove. Ta procedura traje priliĉno dugo i priliĉno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti većina akcionara. ne u bilansu. pa onda idete u realizaciju odluke. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. one još nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. Broj emitovanih ne moţe biti veći od broja odobrenih. da pretvore svoju 137 . Pored ovog redovnog povećanja postoji i tzv.000 akcija.000 jer moţete najviše polovinu od onoga što ste već emitovali. pa tek onda donosite odluku na skupštini akcionara. 50. Uslovljeno povećanje je iznudjeno odnosno ono se vrši kada preduzeće poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. Nema nikakvog smisla da skupština donese odluku a komisija kaţe ne moţe. Odobrenje se traţi i od komisije i od skupštine. recimo u tom trenutku. a redovno povećanje je povećanje koje ide po proceduri: Odluka skupštine. Znaĉi vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluĉe da tu opciju iskoriste. uslovljeno povećanje akcijskog kapitala. pa tek onda prodaje akcija. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupštine. Znaĉi posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu moţete realizovati. gde se u trenutku osnivanja traţi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno većeg broja akcija nego što će biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupštini i onda se ide u prodaju akcija. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najvećeg broja akcionara na skupštini a onda još da obezbedite da oni glasaju za odluku. Ne moţete 100. Znaĉi.000 akcija. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije.000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. odobreno povećanje akcija. To odobreno povećanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih društava. morate imati odobrenje nadleţne komisije za HOV.Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moţe se vršiti redovnim povećanjem. ali u beleškama naći broj autorizovanih akcija i broj emitovanih akcija. vi traţite dozvolu za emitovanje 75. ali broj odobrenih moţe biti veći od broja emitovanih akcija. Ovde kada se kaţe konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ĉiji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moţe pretvoriti u redovnu akciju. Znaĉi emitujete 50. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. Zato ćete u finansijskim izvestajima. Drugi naĉin povećanja akcijskog kapitala je tzv.000 a imate odobrenje za jos 25 000. ponovno traţenje odobrenja od strane komisije. objektivno vama treba kapital koji ćete pribaviti emisijom. Da biste mogli da emitujete akcije.

I zato se takvo povećanje kapitala zove uslovljenim povećanjem kapitala. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija biće izvršena zamena tih izdanih potvrda. to je vaţilo ranije kada su se akcije štampale. Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. Mi znamo taĉno šta će se oĉekivati da će se desiti sa trţišnom vrednošću naših akcija i da te akcije drţimo odredjeno vreme i da ih nakon toga prodamo. jer se akcije moraju štampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguće lako falsifikovati. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trţišne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo širi pojam od osnovnog kapitala. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija i kada se raĉuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. Da bi se omogućilo klirinški promet HOV. Ako negde proĉitate preštampavanje akcija. Ta nepromenjivost kapitala posledica je ograniĉene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. ali nema nikakvog preštampavanja jer vi ne moţete preţigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrše konverziju. Ne moţemo platiti dividendu sami sebi. da se na taj naĉin plasiraju sopstvena novĉana sredstva. To je maksimalan broj akcija koje moţete otkupiti. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzeće na berzi samo otkupilo. Nema štampanja akcija. To je naravno. znaĉi da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije Smanjenje kapitala moţe se vršiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija i tu ćete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom i poništenjem sopstvenih akcija. Da se preko ove kupovine ne bi uticalo u znaĉajnoj meri na berzanski kurs akcija. mogu da zadovolje. Mi kada kaţemo SK mislimo na OK 138 . Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. i nominalne vrednosti. otkup sopstvenih akcija je ograniĉen na 10% od osnovnog kapitala. većina HOV pa i akcije emituju se u nematerijalnom obliku. jel… niti moţemo sami koristi glasaĉka prava akcija koje mi imamo. Recimo kada raĉunate zaradu po akciji kao pokazatelj profitabilnosti vi ćete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. motivisano i izbegavanjem visokih troškova štampe. Sopsveni kapital (ja mislim da je trebala da kaţe osnovni) je nepromenjiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. Otkup sopstvenih akcija vrlo ĉesto se izjednaĉava sa smanjenjem sopstvenog kapitala.obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju. osim omogućavanja klirinskog prometa. Motivi zbog kojih je preduzeće samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1.

Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. postoje razlike koje se ticu naĉina formiranja. zakonske rezerve 2. Dok se kapitalne rezerve formiraju uplatama vlasnika. a kod DOO njihovo formiranje je moguće ali nije po pravilu obavezno. Kod akcionarskih društava postoji obaveza formiranja rezervi. Ako takve odredbe nema onda će vlasnici sami formirati rezerve društva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogući gubici. kapitalne rezerve 3. jer zakonske i ostale rezerve nastaju zadrţavanjem dobiti. Izmedju zakonskih i slobodnih rezervi sa jedne strane. Znaĉi tu nema priliva iz okruţenja u preduzeće.Bilansiranje varijabilnog sopstvenog kapitala Drugi deo sopstvenog kapitala kod društva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve i neraspodeljenu dobit. Kapitalne rezerve U ove rezerve spada aţio ili emisiona premija. Ako u statut društva unesete obavezu da u sluĉaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokriće. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeća spolja. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka. u društvu ne moraju biti formirane rezerve. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve i ono što će biti isplaćeno vlasnicima. znĉi u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. znaĉi formiraju se iz dobitka preduzeća. ostale ili slobodne rezerve. Nije obavezno onda ako u statutu društva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. Zašto kapitalnu? Zato što je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeća. i kapitalnih rezervi sa druge strane. Rezerve kod akcionarskih društava se formiraju obavezno. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. 139 .

Istu situaciju imamo i kod pretvaranja obveznica u akcije. oni mogu izvršiti uplate bez dobijanja akcija na raĉun firme i te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve.000€ mora iznositi zakonska rezerva. postoji pravo opcije vezano za tu akciju. iz raznih razloga zeleli da povećaju kapital firme ali ne da povećavaju osnovni kapital. Naravno zakonske rezerve mogu biti veće od 10% ali ne mogu biti niţe. Kada vršite naknadna povećanja kapitala uvek morate voditi raĉuna da morate podici i zakonsku rezervu. Zakon o preduzećima predvidja da akcionarska društva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Primer: ako firma ima 1 milion € kapital i 100. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. Nego će taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi.U kapitalne rezerve ubrajaju se i one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. Zašto se ova obaveza propisuje? Zbog toga što se smatra da društvo mora imati rezervu koja će zaštititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Znaĉi neće biti ĉista zamena nego ce doći još i do uplate odredjenih sredstava na raĉun firme i ta uplata će se smatrati kapitalnom rezervom. Obveznica se moţe pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na raĉun firme. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% moţete izvršiti isplate dividende. Ukoliko bi akcionari. Zakonske rezerve Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. to se dešava kod malih akcionarskih društava. Ta vrsta rezervi direktno povećava sopstveni kapital odnosno povećava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. Ja mogu da kaţem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrši se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati još toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala i onemogućava smanjenje osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala ĉim nastane neki gubitak. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. Kada je reĉ o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao i zakonske. biće odloţeni u vidu zakonskih rezervi. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividend! Prvi dobici biće akumulirani. znaĉi namenjene su pokriću gibitaka. To znaĉi da ako vi imate preferencijalnu akciju i hoćete da je pretvorite u obiĉnu. Dakle što se reţima koriscenja tice kapitalne i zakonske rezerve 140 .

Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrţan radi proširenja materijalne osnove firme. Znaĉi ne mora biti terminisano za šta one konkretno sluţe. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupština vlasnika. Naravno kada iscrpite sve mogućnosti. postavlja se pitanje kako će ta firma moći na dugi rok da opstane. Uvek se koristi taj višak iznad 10% za pokriće gubitka. jer njihova namena jeste pokrice gubitka. onda morate koristiti zakonske i kapitalne iako će one pasti ispod 10%. Svaki dinar koji zadrţite popravlja vašu likvidnost. ako je nema troše se ostale rezerve. Moţete da date vlasnicima.imaju isti reţim. Ali ako su vam zakonske i kapitalne rezerve veće od 10% onda to sto je iznad 10% moţe biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu šta moţete da uradite sa njom. i to mora biti više od 10%. Znaĉi zakonske i kapitalne saberete. 141 . Vi ćete videti u bilansima starijih akcionarskih društava da je varijabilni deo kapitala veći od osnovnog kapitala. ĉim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva i onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. Slobodne rezerve Nemaju unapred utvrdjenu namenu. pre nego što potrošite ostale rezerve. i za pokriće gubitka i to pre nego zakonske i kapitalne rezerve. a kada kaţemo da mozete da date vlasnicima to znaĉi automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeća. Ako ne proširujete materijalnu osnovu firme. jaĉanja njenog finansijskog poloţaja. zato što društva radije ţele da rast firme finansiraju iz internih izvora. pokriću gubitak sa tim viškom i deo ostalih rezervi a ne da idete logikom da potrošite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. ali obiĉno se formiraju u godinama kada preduzeća dobro rade da bi se povećala sigurnost i likvidnost preduzeća. Dakle rezerve su vrlo ĉesto cak nekoliko puta veće nego što je osnovni kapital. Prekoredno korišćenje je moguće samo za onaj iznos koji prelazi 10%. I kada spojite zakonske i kapitalne rezerve i imate više od 10% u odnosu na osnovni kapital onda višak moţete koristiti za pokriće gubitka pa ĉak i za neke druge namene. oni odluĉuju o raspodeli dobitka i koji deo dobitka će biti zadrţan u rezervama i koje rezerve će biti formirane. Znaĉi rećićemo. Šta su te rezerve? One su zadrţana dobit. Ove rezerve dakle sluţe za proširenje materijalne osnove za finansiranje investicija. Znaĉi kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. pa tek kada potrošite ostale rezerve moţete korisititi za pokriće gubitka zakonske i kapitalne rezerve. ali ispod 10% ne. Prvo se troši neraspodeljena dobit ako je ima. znaĉi iz zadrţane dobiti. za popravljanje finansijske strukture. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. utrošite i neraspodeljenu dobit i ostale rezerve.

jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. Ako je kraj godine onda moţemo imati neraspodeljenu dobit tekuće godine kao deo sopstvenog kapitala. već se samo obezbeĊuje njegovo odrţanje. Odluku o njenoj raspodeli doneće skupština u nekom od budućih obraĉunskih perioda I biće reĉeno da deo neraspodeljene dobiti iz prošle godine i dobit iz ove godine biće iskorišćeni za isplatu dividendi. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude odrţan. ali sa tom namenom. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadrţavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. moţda malo promenjena. da sluţi za otkalanjanje takvih šteta. a ĉije odrţavanje u inflatornim uslovima moţe biti dovedeno u pitanje. kaţem bio jer je u meĊuvremenu ukinut. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. Dakle. ostalo je u okviru rezervi da vam kaţem par reĉi o revalorizacionim rezervama. Neraspodeljena dobit je deo dobiti koji odlukom skupštine nije raspodeljen. 30. Ostavljen je kao neraspodeljena dobit. koji se zvao ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. Znaĉi skupština zadrţava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. novembar 2004. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. Ostao je. dakle. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. a drugi deo dobiti ćemo zadrţati za rezerve. i gde se predviĊa revalorizacija kao postupak 142 . za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruţenja u preduzeće. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. biti ponovo uvedena. Znaĉi. osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve štete mogu biti formirane rezerve koje ce posluţiti ako se dogodidi nešto sto nije moguće predvideti a preduzeće je prinudjeno da takvu štetu sanira o svom trošku. I da bi povećali sigurnost firme oni formiraju rezerve. nastaju sa ciljem da se odrţi kapital koji je u preduzeće investiran. Recimo ako su u pitanju preduzeća ĉija je delatnost takva da moţe doći do velikih šteta po ţivotnu sredinu. tu je bio MRS 15. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća.Ukoliko je u statutu društva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznaĉavaju kao statutarne rezerve. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila pitanjima odrţanja kapitala. Utorak. Revalorizacione rezerve. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu.

U MRS 16 predviĊena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. moţe biti stalna imovina i mogu biti zalihe. Znaĉi. Vi znate da predmet revalorizacije moţe biti kapital. na pomenuti naĉin. i ĉini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. bio najbolji. preko zakonskih rešenja. Razlika izmeĊu više trţišne. i pristup koji se nalazi u standardu 29. i niţe knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. MeĊutim. Kako mi onda time obezbeĊujemo odrţanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek trţišna 143 . U svakom sluĉaju. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. i smanjuje se kada doĊe do promena u suprotnom smeru. ne bi li se obraĉunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugroţen. To je tzv. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. koje sada postoje prema MRS. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. i na taj naĉin se ostvaruje obraĉun realnog rezultata. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odraţava promene trţišne vrednosti. kada trţišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. tretira se kao revalorizaciona rezerva. Pošto trţišne vrednosti mogu da fluktuiraju. ono što vi treba u ovom trenutku da nauĉite. MRS 15 je bio to izmenio. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na trţištu padne (pošto ste vi u knjige uveli imovinu po trţišnoj vrednosti pa onda uporeĊujete postojeću trţišnu vrednost sa trţišnom vrednsošću prethodne godine) tj. Revalorizacione rezerve. poveća se vrednost imovina na strani aktive. tada se iz dobitka iskljuĉuje deo koji je potreban za odrţavanje kapitala. i unosi se u bilans uspeha. i one se u prihode mogu uneti samo onda. postoji višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. Ovaj alternativni postupak dovodi do toga da vi na kraju obraĉunskog perioda za neka sredstva imate trţišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. Znaĉi. Revalorizaciona rezerva raste. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. kada sredstva ĉijom su revalorizacijom nastale budu otuĊena. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. i da pristupi ili naĉini na koje se revalorizacija vrši mogu biti razliĉiti. ako je vrednost u knjigama niţa od trţišne vrednosti onda ne idete na rashode. u ostalom. Ukoliko pak. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. tu je rešenje bilo drugaĉije.otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. To je. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. Mi toliko dugo ţivimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji.

Kada se gubitak unosi na stranu aktive. Sa aspekta vlasnika. podjednako dobri. u vezi sa sopstvenim kapitalom. ĉini mi se. kada je reĉ o stalnoj imovini. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. da je cilj formiranja odrţanje kapitala. pa je MRS 15 ukinut. pošujete bruto princip. U drugom sluĉaju to je već uĉinjeno. Pitanje je samo koji je naĉin iskazivanja gubitka jasniji. I u poslovanju se prvo gubi. sopstveni kapital. definišemo ga kao razliku izmeĊu veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. u drugom sluĉaju u pitanju je neto princip. –PRIMER sa onih 1000 i 1100. Moţemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. GUBITAK TakoĊe. kako sve on moţe da se definiše. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. suština gubitka je da on uvek znaĉi smanjenje sredstava preduzeća. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. morate aktivu umanjiti za gubitak. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. i obezbeĊujete realan obraĉun periodiĉnog rezultata. najlakše. ali postojanje gubitka traţite na strani pasive. jer za inokosna preduzeća i ortaĉka društva. To je što se naĉina predstavljanja tiĉe. U vezi sa sopstvenim kapitalom.. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. rekla sam vam da to moţe da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom odrţanju. nije 144 . i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. Ovaj naĉin predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. nećete uĉiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. I jedan i drugi naĉin su. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. Ili. U prvom sluĉaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive.. vlasniĉki. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obraĉunskog perioda siromašniji nego što je bio na poĉetku. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi.vrednost. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. U svakom sluĉaju. Ja oĉekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. Sa aspekta bilansa stanja. To je rešenje koje je uglavnom sadrţano u Nemaĉkom zakonu. ali kad god radite analizu pre nego što poĉnete. Vi time praktiĉno aktuelizujete troškove amortizacije. a onda moţe tek biti izgubljen kapital poverilaca. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. da kaţemo par reĉi o gubicima. tj.

bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. prenosi na ortaĉki kapital ili na ulog vlasnika. Preduzeće moţe. i ona se uvek. bilo da je dobitak ili gubitak. već da u bilasnu stanja iskaţe gubitak. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. moţe odluĉiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala.relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. Ako to nije dovoljno. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. nego da ta preduzeća što duţe rade i što duţe plaćaju porez. ĉak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. Time će plaćeni porez biti niţi. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. On se tada neće pojaviti u bilansu 145 . Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće je nakon toga. naša finansijska snaga je takva da moţemo bez problema taj gubitak da podnesemo. preduzeće na taj naĉin ţeli zapravo da uštedi na porezu. Ali ţelim da vam skrenem paţnju na znaĉaj gubitka po opstanak firme. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niţi. Drţava. Dakle. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. Iduće godine. Prema tome. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. Znaĉi. iznos gubitka uplatili na raĉun preduzeća. Ovaj rezon je naroĉito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde drţava dopušta da gubitak iz prethodne godine. bez obzira na visinu. Nije. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. kada dopušta takvo rešenje. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. Pokriće gubitka iz rezervi oznaĉava se kao formalno pokriće gubitka. Drugo rešenje moţe biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. cilj drţave nije da od preduzeća naplati što veći porez. Drţava ima interesa da preduzeće odrţi iz još mnogo drugih razloga. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. vi sad kaţete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruţenja. Dakle. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije znaĉajan. iskazuje na ovaj naĉin. doneti odluku o njegovom pokriću. i sada kad smo govorili o rezervama. naravno. bilo poverioci ili drţava. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. radi pokrića gubitka. Prema tome. Formalno. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. Sama visina gubitka moţe biti razliĉita. u obraĉunu gubitka kao rezultata. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. pre oporezivanja. već se rezultat nakon obraĉuna na raĉunu dobitka i gubitka. politika preduzeća moţe biti razliĉita kada je reĉ o pokriću gubitka. preduzeće moţe odluĉiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. preduzeće moţe doneti odluku da gubitak iskaţe u bilansu. Ako je gubitak skromne visine. reĉ samo o porezu. Kod društvenog kapitala. iz dobitka. bilo vlasnici.

To je jedna od pretpostavki za pokretanje steĉajnog postupka. znaĉi sigurno gašenje preduzeća. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. svake nedelje. treba da znate da postoji ĉitav niz veliĉina koje moţete pratiti svakodnevno. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednaĉiti sa crvenom lampicom. tada uprava preduzeća. Iskazivanje visokog gubitka moţe biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konaĉni rezultat rada preduzeća. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. Pokreće se steĉajni postupak. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuĉe iz krize. pad prihoda. Sećate se. takva firma se više ne moţe odrţati. rast troškova primetiti pre nego što doĊe do iskazivanja gubitka. jer kriza rezultira gubitkom. ili da jednostavno ne postoji naĉin da takvo preduzeće na dugi rok bude odrţano. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima prinosnu snagu i sprovoĊenjem odreĊenih mera moţe biti odrţano na dugi rok. svakog meseca a ĉije promene treba da vam pokaţu da se dogaĊa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. karakteristike pozajmljenog kapitala su: 146 . To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. Donošenje te odluke je jako osetljivo. Kada doĊe do gubitka to znaĉi da već duţe u preduzeću nešto nije kako treba. Pošto ćete voditi fimre. Gubitak je samo finale neĉega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. Ako se odluĉite za sanaciju. I treba ta kretanja. mogućnosti koje imamo da ga odrţimo i da onda donesemo pravu odluku. onda će gubici biti takoĊe veći nego što bi bili da ste uloţili dodatni novac i preduzeće na dugi rok odrţali. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom kapitalu kao drugom segmentu pasive. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da odrţite preduzeće. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. pogotovo visokog gubitka.stanja. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. odnosno likvidaciju. onda jednostavno preduzeću spasa nema. ili će preduzeće otići u steĉaj. Tu vlasnici više ne mogu da odluĉuju o tome hoće li ili neće odrţati firmu. Da li će do sanacije doći. Zato je jako vaţno da se dobro procene šanse preduzeća da preţivi. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uĊu. Ukoliko pak. Ovo je vaţan trenutak. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. i odrţi na dugi rok.

neto imovina neće biti taĉno iskazana. onda kao cilj formiranja rezervisanja moţete oznaĉiti taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. postiţemo tako što priznajući obavezu. ali ne znate taĉno ni koliko iznosi.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. Rezervisanja su u našu raĉunovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 147 . . koji se oznaĉava kao ''rezervisanja. ĉiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja veţete za dinamiĉku teoriju.da taj kapital potiĉe od poverilaca. Znaĉi. ĉija visina zavisi od visine dobitka i odluku o ĉijoj visini donosi skupština. jer u tom sluĉaju nema ništa od taĉnog prikazivanja neto imovine. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. ako se poĊe od statiĉke teorije. obaveze i PVR. poverioci nemaju pravo glasa. tj. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''.. za razliku od isplata koje povlaĉi sopstveni kapital. istovremeno priznajete i rashod. što znaĉi da preduzeće taĉno zna kada kapital mora biti vraćen. 1. ĉija visina je unapred utvrĊena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. ni koliko ćemo taĉno platiti. Neto imovina je razlika izmeĊu aktive i obaveza. ni kada ćete morati da je platite. Ako kaţemo da znamo da obaveza postoji. .da taj kapital ima unapred utvrĊen rok dospeća. ne bi bilo ispravno da to ne pokaţemo (da kaţemo kad budemo platili videćemo). Taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. Naše obaveze neće sadrţati sve obaveze. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. bio bi utvrĊivanje taĉne neto imovine. Ako obaveze nisu potpune.da taj kapital izaziva isplate ĉija je dinamika i visina unapred poznata. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze ĉija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. Znaĉi kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. Ajde da napravimo poreĊenje izmeĊu rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje taĉne neto imovine. i prema tome. . Cilj formiranja rezervisanja. neto imovina neće biti taĉno iskazana. vaš periodiĉni rezultat neće biti taĉno obraĉunat. formiranjem rezervisanja. a koje oznaĉavamo kao kamate.

Formiranje i razlaganje rezervi ne utiĉe na rezultat. i na raĉunu obaveza. jer su one formirane nakon što je dobit obraĉunata. bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. Koriste se tri pozicije. Do tada raĉunovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. i da rezervisanja i rezerve nikako ne treba tumaĉiti kao sinonime. Mi obiĉno nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. Ako je plaćeni iznos viši. formiranje rezervisanja utiĉe na formiranje rezultata. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. Naţalost. Što se tiĉe razlika izmeĊu rezervisanja i obaveza (obiĉnih). Na poziciji obaveza. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). to je sliĉno. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa razliĉit. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. imaćete rashod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. u periodu formiranja. i to je isto.1989. ni koliko ćete taĉno 148 . moţe se opet promeniti rezultat. Utiĉe tako što. u smislu da govorimo o obavezama. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niţi od formiranog rezervisanja. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. pošto se formiraju pre utvrĊivanja rezultata. Vi procenjujete visinu rezervisanja. ali moţe se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. a visinu obraĉunavate sami. a niko nije prorok da moţe taĉno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju taĉno utvrĊenu namenu. Kada se oporezuje dobit. Za obaveze taĉno znate kada dospevaju i koliko plaćate. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. Što se tiĉe odnosa izmeĊu rezervisanja i PVR. moţe biti viša ili niţa od formiranog iznosa rezervisanja. Ukoliko je isplaćeni iznos niţi. rezervisanja. Sa druge strane. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. i na raĉunu rezervisanja i na raĉunu PVR. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodiĉnog rezultata. Dugo je postojo problem da se objasni da izmeĊu rezervisanja i rezervi postoje znaĉajn razlike. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. Naime. Sledi zakljuĉak. budu jednaki. Ajde da ih uporedimo. obaveza za koju je rezervisanje formirano. smanjuje rezultat. srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmeţu rezervisanja i rezervi. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiĉe na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. Za razgraniĉenja taĉno znate kada morate platiti. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. pa onda odluĉujete o raspodeli dobiti. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za taĉno odreĊenu namenu. Kada gasite rezervisanje. i samo za tu namenu moţe biti iskorišćeno (taĉno se zna za koju obavezu se formira). I jedno i drugo formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti.

potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam paţnju da su ovo uslovi koji inaĉe vaţe za obaveze. i ĉije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. Sliĉnosti izmeĊu rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. I dajete mu garanciju. i za razliku od obaveze nemate dokument.platiti. Da bi se rezervisanje formiralo. Znaĉi. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. TakoĊe. . obraĉunali ste i iskazali preko PVR. Pošto niste primili fakturu. Znaĉi to je razgraniĉenje izmeĊu rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. firma se obrati za kredit stranoj banci. koji ovde nije verovatan. postoji razlika s obzirom na ĉinjenicu da na rezervisanjima moţemo iskazati obaveze prema samome sebi. vi postajete duţnik banke.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih dogaĊaja. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu raĉunovodstvenu praksu meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima kao takav. ali mi ne moţemo uticati na to da dogaĊaj nastane. Da ste primili fakturu. nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. koja kaţe nabavite mi garanciju domaće banke. a na raĉunu PVR samo obaveze prema trećima. niste primili fakturu. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. predstavili bi ste tu obavezu na raĉunu obaveze. visina se obraĉunava na osnovu ugovora. odnsono gubitke. to je potencijalna obaveza. ali je u suštini postojao i ranije. Sliĉnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. sredstava. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. Ako je nešto potencijalna obaveza. i vaša procena je takva da je njegov finansijski poloţaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. Dakle. i 149 . znate koliko morate platiti za mesec dana-obraĉunaćete i formiraćete PVR). koja je rezultat prošlih dogaĊaja. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. za to se ne formira rezervisanje. a koji je kod rezervisanja verovatan. i predstavljaju pozajmljeni kapital. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. mi ćemo imati obavezu. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog ĉega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. Ako se u budućnosti. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . niti moţemo spreĉiti njegov nastanak. Vi procenjujeta njegov bonitet. Kada bankari daju garanciju za kredit.

Kad kupujete taj proizvod. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. bude objektivna. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. pod uslovom da kvar nije izazvan nestruĉnim rukovanjem kupca. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. Drugi uslov.. tri godine. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. preniskog. je. da vašu obavezu izmirite. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. da sve ĉinjenice kojima raspolaţete govore u prilog tome. Na primer. da je verovatnije da obaveza postoji.. Ako postoji veliki broj sliĉnih obaveza. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifiĉnih izjava menadţmenta. ili da nešto nećete uraditi. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana.da se moţe pouzdano proceniti visina obaveze. smatra se da postoji ako su ĉinjenice da ćete morati da platite. Garantni list. Prvi uslov. imate garancije za velik broj sliĉnih aparata. na dan bilansa. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. nego da obaveze nema. u stvari. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvoĊaĉa. ni kada ćete morati da platite. Govorila sam vam o izjavama menadţmenta koje izazivaju oĉekivanja treće strane da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. Znaĉi. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. Morate formirati rezervisanje. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. Na primer. Ovde je vaţno da procena koju uĉinite. da formiranjem rezervisanja ne povredite naĉelo istinitosti. Prošli dogaĎaj iz koga obaveza rezultira. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. putem zakona. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim dogaĊajem. verovatan odliv sredstava. Ako vas neko moţe naterati. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. Odnosno. neko vas je tuţio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora moţe rezultirati.. Na primer. ni koliko će zahtev iznositi. odnosno. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. i zato je garantni list zapravo ugovor. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. Dakle. Vaţan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. nego što nije da sadašnja obaveza postoji. nego da ćete ga dobiti. 6 meseci otkloniti na svoj teret. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. vi morate verovati da zaista obaveza postoji. a koja se tiĉe visine rezervisanja. moţete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. onda se takve izjave tretiraju takoĊe kao obaveze. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadţmenta koja izaziva opravdano oĉekivanje trećih da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. Vi u tom ĉasu ne znate taĉno. vi ste postali druga ugovorna strana. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. od onih da do plaćanja doći neće. vodite sudski spor. sa druge strane. uslov je da uvek uz reklamaciju. Upravo 150 . uz garantni list priloţite raĉun. onda ćete rezervisanje formirati.

generalno. Iskustvo nam govori. Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak.obaveze prema trećima – npr.restrukturiranje. koliko su kvarovi teški. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti odreĊeni broj. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. iz godine u godinu. Ne moţe se uraditi sledeće: pošto oĉekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak. To nije dozvoljeno. troškovi popravke bi 151 . naša rezervisanja. obaveze po osnovu garancija. Kada je reĉ o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku. koje je u toku obraĉunskog perioda prodalo odreĊeni broj aparata. dovodi do toga da raĉunovoĊe vrlo ĉesto rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. kada ţele da povećaju ili smanje rezultat u odreĊenom obraĉunskom periodu. . Nije lako proceniti visinu rezervisanja. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (traţeći zbog ĉega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. pored iskustva koriste i odreĊene matematiĉke metode. . Znaĉi. i koliko je otklanjanje koštalo. Nikada se rezervisanje. rezervisanja se formiraju za: . i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. To je malo drugaĉija podela od one koju imate u vašem udţbeniku. drugi za limariju. Vi moţete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. to su tri osnova za koja se prema MRS 37 mogu formirati rezervisnja. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. Tu se obiĉno. na teret ove poslovne godine. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. budući da to znaju. a revizori. Imate ĉitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova.gubitke koji potiĉu iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. garancija sa razliĉitim vekom trajanja. Moţemo sa zadovoljavajućom taĉnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. da pri prodaji toliko proizvoda. Poznato vam je da za jedan proizvod moţete dati više garancija. koju završavamo sa dobitkom. srednji ili veliki. i naravno. troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko.ova ĉinjenica da se visina rezervisanja procenjuje. tj. Ako bi svi aparati imali malu grešku. Evo jednog primera kako se moţe utvrditi visina rezervisanja za garancije. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. da će se u garantnom roku odreĊeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. Prema standardu 37. ne moţe formirati za gubitak firme u celini.

troškovi bi bili 50. Da li moţete reći. a rezervisanje formirate sada. vaši rashodi zbog toga rastu. da danas treba izdvojiti 50. 152 . na primer. ako su oni niţi od gubitka. ĉije ispunjenje. za koje se mogu formirati rezervisanja. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. ili sam gubitak. jer je taj iznos od 80. moţete ispuniti ugovor. to je neizbeţni trošak. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate oĉekuju u duţem vremenskom periodu u budućnosti. Ako bi svi imali znaĉajnu grešku.000. Visina takvih rezervisanja se utvrĊuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira. Morali bi ste diskontovati 50.000. cene inputa rastu. U ovakvoj situaciji. Moţete. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora.000 neizbeţni trošak. dovesti do gubitka. Ako bi gubitak bio 100. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja.000 hiljada.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. jer 50. na primer.000.000.000 na sadašnju vrednost. ako peći rade na naftu).000 danas i 50. da bude formirano na 15. za 10 godina isplaćujete prvu penziju.000 za 10 godina su dve razliĉite stvari. a troškovi goriva predstavljaju znaĉajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. dakle. Znaĉi. plaćam vam 80. Dakle. ako je on niţi od troškova raskida. Sadašnja vrednost tih 50. Ili.000 + 5% X 150. Znaĉi.15% x 50. Iznos rezervisanja se raĉuna na sledeći naĉin: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. i ugovorite fiksnu cenu. eventualno.000 ako odustanem.000. dogovorite da prodate odreĊenu koliĉinu proizvoda. raskinuti ugovor. i reĉ je o manjem kvaru. i ostvariti gubitak. Neizbeţne troškove. a ako ćete sa isplatom penzija poĉeti u budućnosti. Rezervisanje treba. i gubim 80. zahteva nastanak viših rashoda. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. U meĊuvremenu.000? Ne.000.000. su ugovori ĉije izmirenje. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budućih isplata. Gledam šta je za mene povoljnije. cena nafte skoĉi.000 = 15. Problematični ili teretni ugovori. Izvesno je. da će ispunjenje tog ugovora. moţete uraditi dve stvari.000 – odustali bi ste i rekli dobro. a da samo u 5% sluĉajeva proizvodi imaju veliki kvar. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti.bili 50. Znaĉi. Prihodi su fiksirani. troškovi bi bili 150. vi rezonujete na sledeći naĉin: plaćam 100. i umesto dobitka imaćete gubitak. Ako se.000 bi bio iznos koji bi. a odustanica 80.000. U 15% slugajeva kupci reklamiraju. u ovom sluĉaju.000 zato što znamo da ako bi svi imali mali kvar. u odnosu na trenutak formiranja. odnosno jednokratni raskid. za 10 godina iznosio 50.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor. ako formirate rezervisanje za penzije. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. ali nemaju svi nega njih 15%. sa kamatom.

da lica koja će restrukturiranjem 153 . mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. kao što je bio Simpo. Ne moţe preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine.. imate. pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. kaţemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme.. ukinete jedan hijerarhijski nivo. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. Ja znam da postoji obaveza za garancije. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. prvo. al to će vam kolega Đuriĉin bolje objasniti od mene) . zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. Termin koji jako ĉesto ĉujete na televiziji. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. to će biti restrukturiranje. Osim ĉajeva radi i neke druge preparate. Znaĉi. Restrukturiranje je kada rešite na primer. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. i ţelite da ga zatvorite. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) . ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odluĉuje. sa druge strane. ĉitate u novinama. pa smo evo formirali rezervisanje. Dakle. pa šaltera. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. i da se u buduće bavi samo trgovinom. Odluĉiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteriĉnih ulja. recimo. Ako odluĉite da taj deo firme prodate. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . I to je restrukturiranje. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadrţati. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja. izvršili bi restrukturiranje. odluĉi da se bavi i proizvodnjom proizvoda ĉiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteriĉnih ulja. Ukoliko bi odluĉili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. na primer.Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata.krupna promena u strukturi menadţmenta (ako uradite reorganizaciju na naĉin da uvedete još jedan nivo upravljanja. U okviru nje postoji i destilerija eteriĉnih ulja.zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. zatvoriti. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluĉi da izvrši restrukturiranje. pa ekspozitura. Imali ste veliku proizvodnu firmu. već da ih kupujete gotova. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. Ili.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. upravu banke. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. jer sam dala garantni rok. pa onda imate uprave filijala. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. ili da jednostavno prestanete da se bavite time.

onda imate pravo da formirate rezervisanje. Ali ako kaţete. prihodi 80. već za buduće aktivnosti preduzeća. obelodaniti. Visinu rezervisanja za restrukturiranje. Ali isplatili smo 8.kakav je odnos rezervisanja na poĉetku i na kraju godine (razlika izmeĊu rezervisanja na poĉetku i na kraju godine.000. kod pomenutih lica. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti ukljuĉeni u rezervisanja.koja ste sve rezervisanja formirali.000. znaĉi. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. Planom o restrukturiranju. Moţete uraĉunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15. ostavićete je ili ćete je prodati. Planirali smo da ćemo isplatiti 15. dakle. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. vi moţete u visinu rezervisanja ukljuĉiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate. Kao i da taj plan. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine. to je jednokratno rezervisanje. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima.000.biti pogoĊena. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. . potrebno je objaviti. ili smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. u visinu rezervisanja. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogaĊa. uĉiniti dostupnim javnosti. Na primer. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. SprovoĊenje te odluke košta. izazove opravdano oĉekivanje u vezi sa njegovim sprovoĊenjem. .000. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160. zakljuĉak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). ne moţete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. utvrĊuje se ukljuĉivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovoĊenjem restrukturiranja.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. isplatili smo 13. Tokom godine kvarovi će nastajati. ali tamo oni neće raditi isti posao. ali sa gubicima. Kada taj plan napravite. nećete je preseliti. ili im morate ponuditi odreĊeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto.000 (troškovi prodatih proizvoda). Ne moţete. u iznosu od malopre pomenutih 80. Ako vi kaţete zatvaramo pogon za proizvodnju eteriĉnih ulja na Vlasini. Svi ti troškovi. Što se tiĉe rezervisanja.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja odreĊenog ugovora. ne moţete uraĉunati u rezervisanja. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. to je u redu. ali su sraĉunati na buduću aktivnost.000. ukljuĉiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. moraju biti predviĊene takve obaveze preduzeća.000 i ukinućete 154 . . E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. neke podatke: .

rezervisanje.da se visina moţe pouzdano utvrditi.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. koje će vam dugovati 80. Zanĉi.000 i doknjiţićemo još 100.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . . 2.000.iznos bilo kakve oĉekivanje nadoknade.000.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi. a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120. obim prodatih proizvoda je veći. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100.000 preneli na prihode. procena je.kratak opis obaveze i oĉekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje. to sam vam priĉala iz raĉunovodstva. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu. Obaveze Definišemo ih kao. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli. dokle ima smisla koristiti tuĊi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. Kaţemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuĊeg kapitala. Kaţete. treba vam rezervisnje od 120.000. gde bi ste ovih 20.pribavljanje dodatnog kapitala . koji oznaĉava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrĊeno za tu oĉekivanu buduću nadoknadu.000. .ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. ovde imamo neiskorišćenih 20. Prema tome. . potrebno je: .000. ne ukidaju se na kraju godine.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridţ. taĉnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. . sadašnje obaveze. koje su rezultat prošlih dogaĊaja. nemamo dovoljno sopstvenog kapitala. rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80. rezervisanje za popravke u garantnom roku. 155 . Najvaţniji razlozi za korišćenje tuĊeg novca su: .000. i .000.000 već tretirali kao rashod prethodnog obraĉunskog perioda. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope. Za te proizvode. Da bi se obaveza priznala.ţelimo da obavimo neki posao.000. po osnovu ĉijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. i doći ćete do 120. jer ste vi tih 80. .). povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100. Rezervisanja koje formirate svake godine. Na primer. naredne godine vi morate formirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini.

Razdvajanje robnog i novĉanog toka dovodi do formiranja obaveza. bilo nas kao poverilaca ili kao duţnika (obaveznost plaćanja). obaveze prema zaposlenima. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. Prema sigurnosti. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: . zato što isporuka prethodi plaćanjima.razdvajanje robnog i novĉanog toka . Kaţete platiću u uobiĉajenom zakonskom roku. Ĉetvrtak. Da li kredit mogu vratiti ako se zaduţim? – to je naĉin na koji bi trebalo rezonovati. 2. . Dakle. pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze. To je uobiĉajeni naĉin rada koji produkuje nastanak obaveza.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljaĉima. Kada je reĉ o obaveznosti plaćanja. kako da dobiju kredit.popravljanje finansijske strukture . imamo premalo uĉešće dugoroĉnih izvora. pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu.razlog nevoljnog formiranja obaveza. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. Prema načinu sticanja. To su obaveze prema dobavljaĉima. zbog obaveza koje nastaju automatski.obaveze po osnovu finansijskih aranţmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. Popravljamo strukturu uzimajući dugoroĉni kredit.. decembar 2004. obaveze prema drţavi. recimo dugoroĉni krediti ili kratkoroĉni krediti. jer nas ne mogu dobavljaĉi finansirati u meri u kojoj je to potrebno. a ne kako će uzeti kredit vratiti. obaveze prema vlasnicima i sl. Da li vi traţite od dobavljaĉa nešto specijalno? Ne.imamo lošu finansijsku strukturu. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na ĉemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj drţavi su više zaštićeni duţnici od poverilaca. Redosled u stvari treba da bude obrnut. Glavni problem duţnika je kako da se zaduţe. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoroĉnog opstanka firme. ĉak i kad nećete. u odnosu na kratkoroĉne izvore. . onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. 1. tj. U tom smislu postoje: 156 . preuzeta obaveza mora izvršiti. a spomenućemo one koji se najĉešće koriste. To uopšte ne treba da bude tako. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. 2.

ili drugi poverilac. što ih je moguće lako unovĉiti. namiriti svoje potraţivanje prema meni. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. 3. Prema poveriocima. ima pravo da traţi prodaju zgrade da bi namirila svoja potraţivanja. troškovi koje povlaĉi prodaja.. . Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: . ne znaĉi da vi treba da se izselite iz nje.Vreme koje je potrebno za prodaju. i iz iznosa dobijenog unovĉenjem te imovine.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. ukoliko ste dali zgradu u zalogu. Poĉinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. on nema realno obezbeĊenje svojih potraţivanja. ili ortaĉkom društvu. . ako se radi o doo.obaveze prema dobavljaĉima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. Dakle. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinaĉnih preduzeća. Kada se odabira 157 . naknada i dodataka na zarade. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. .osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. . To znaĉi da su HOV poţeljna zaloga. dok ne doĊe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost. Sama zaloga.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. na osnovu toga i toga. .'' To znaĉi davanje zaloge. Ovo zbog toga. Znaĉi. obeveze se dele tako i tako.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne poĉinjete podelom. To nikako ne znaĉi da vi ne morate da platite.obaveze prema drţavi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti.obaveze prema kreditnim institucijama. nego kada je u pitanju HOV. ili uĉešće u dobitku. Znaĉi. ako je reĉ o akcionarkom društvu. . Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. ali ako ne platite kredit banka.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U sluĉaju da ti ne platim moţeš prodati ovu imovinu. što predstavlja još jedan kriterijum za rašĉlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima.

Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. nego je vaţno koliko je ostalo do plaćanja. pre dana bilansa. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljaĉima. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duţe od 12 meseci. i zato se u MRS 1. Ovaj kriterijum je vaţan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. znaĉi nije vaţan inicijalni period na koji obaveze glasi. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoroĉne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. na kratkoroĉne obaveze. i dogoroĉne – kojima je rok dospeća duţi od 12 meseci. Onaj koji traţi novac uvek je u podreĊenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traţi. podele prema ročnosti. MeĊutim. postoji još jendno ''ali''. ako vam banka na vaš zahtev odobri produţenje roka otplate za još godinu dana. Znaĉi. Odnosno. onda vam je kriterijum roĉnosti 12 meseci. Ako kaţete imam 1. vaša nova zaduţenja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu preĊe recimo 35%''. Znaĉi. ili dugoroĉni. utemeljenog na ugovoru. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. odustajete od reklasifikacije. Znaĉi. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je duţina poslovnog ciklusa. od kojih su dve godine istekle. kad uzmete kratkoroĉni kredit. Za vas je relevantna ĉinjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoroĉnu. ako je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. zaposlenima itd. i duţe.) imaju se smatrati kratkoroĉnim. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. na dan bilansa se odluĉuje o tome šta se smatra kratkoroĉnom. prebacićete je sa dugoroĉnih obaveza. MeĊutim. i zadrţavate celu obevezu kao dugoroĉnu. odustajete od reklasifikacije. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. Od ovoga moţete odustati. zbog ovog ĉvrstog obećanja. Zato se kaţe ''na dan bilansa''. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za rašĉlanjavanje. Ako ste imali dugoroĉnu obavezu. MRS 1 traţi da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama.000 dinara obaveza. Ne moţe se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. onda ćete tu obavezu reklasifikovati.000. ovo vaţi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne vaţi! Znaĉi. 158 . Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi raĉuna. I kada budete ĉitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoroĉna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. Iako je dakle. Banka ponekad. Imali ste kredit na tri godine. mora se voditi raĉuna o cilju koji se podelom ţeli postići. ali u okviru poslovnog ciklusa. iako dospevaju u periodu duţem od 12 meseci. a šta dugoroĉnom obavezom. Ako ga morate platiti za 11 meseci.kriterijum. na primer. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog duţnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduţenjima) moţe usloviti odobrenje kredita navoĊenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. Vaţno je kada obaveza treba da bude plaćena. a to moţe biti i cela obaveza. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno.

ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital preĊe 35%. zadrţaćete tu obavezu kao dugoroĉnu. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljaĉima. 12. neću da mislim. Do razlika moţe doći i kada je obaveza u stranoj valuti. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. a koja kratkoroĉna.banka će sve vreme nadzirati zaduţenja firme. kod naknadnog procenjivanja. Kada god odluĉujete o tome koja je obaveza dugoroĉna. Inicijalno procenjivanje tj. Dakle. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. pre dana bilansa: ''Nema veze. Ako bi se dogodilo. Na primer. traţiću naplatu kredita u celini. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. Dnevna vrednost moţe biti i niţa od nominalne. Zastarelost obeveze moţe takoĊe biti razlog njenog smanjenja. i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. Mogu se razlikovati. što znaĉi da ćete na dan bilansa uporeĊivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. ili još kaţemo nabavnoj vrednosti obaveze. a nakon što je obaveza nastala. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. zato što je to prekršilo ugovor. u nekom trenutku ukupno zaduţenje firme preĊe 35% banka ima pravo da traţi naplatu preostalog dela potraţivanja odjedanput!''. koristićete naĉelo više vrednosti. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traţi naplatu odjednom ili ne. Znaĉi. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduţenja ne smeju da preĊu 35% sopstvenog kapitala. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. kreditu. Ako je odgovor potvrdan. a koje dugoroĉne. ali ne uvek. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoroĉnom. recimo. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. Ovde. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. morate navesti kada je obaveza nastala. i 159 . od recimo 5 godina. vrši se saglasno naĉelu više vrednosti. Znaĉi. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze ĉije rašĉlanjavanje vršite. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. a doĊe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. Jedino ako bi banka rekla. i ako preĊete 35% nećemo traţiti isplatu odjednom.''. odnosno. U mnogo sluĉajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. Naknadno procenjivanje tj. i u jednom trenutku neće moći da plati. MeĊutim. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduţeni više od 35% biti ispunjen tada. On se zaduţuje stalno. vrši se po nominalnoj. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. ako se kasni sa plaćanjem. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoroĉne. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoroĉnu. tada je nominalna. Ako govorimo o finansijskoj obavezi.

mora biti utvrĊeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća u poslovanju, pre svega u izmirenju obaveza, ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraţivanja prema vama odreknu, taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. Ovo smanjenje tretira se kao prihod, dok bi smanjenje potraţivanja bilo tretirano kao rashod.

Dugoročne obaveze moţemo rašĉlaniti prema osnovi nastanka, i to na: - kredite koji su pokriveni HOV, - kredite koji su pokriveni zalogom, i - kredite koji su odobreni po osnovu boniteta duţnika. 1. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Razlika izmeĊu obveznice koja se emituje na, na primer, tri godine i dugoroĉnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoroĉni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca, a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca, koji će vam svaki pojedinaĉno pozajmiti novac. Kada je reĉ o obveznicama potrebno je da znate koje roĉnosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje moţe biti nekoliko meseci (kratkoroĉne obveznice) ili nekoliko godina (dugoroĉne obveznice). Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoroĉne ili kao dugoroĉne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana, i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novĉanih sredstava, u toku narednih 12 meseci, odreĊeni iznos obveznica povuĉe, tj. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana, onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoroĉnih obaveza. Nećemo ĉekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. Kada govorimo o procenjivanju, kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Nije bitan broj emitovanih, odštampanih obveznica, već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka - broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice. Ako se prodaja vrši uz diskont, to znaĉi da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban, i kada je emisija obveznica jedini naĉin da preduzeće doĊe do potrebnih sredstava. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti, to znaĉi da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu
160

poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica'', zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos, tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.

 Пример: Продато је 100.000 обвезница номиналне вредности од 1.000 по цени од 980. Рок отплате 3 године, камата 6% годишње.  Продаја се евидентира:  Готовина 98.000.000  Дисконт обезница 2.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Дисконт = 100.000.000 – 98.000.000              Номинална вредност по доспећу: 100.000.000 Камата која се плаћа 100.000x0,06x3 18.000 000 Укупна готовина за плаћање 118.000.000 Примљена готовина 98.000.000 Укупна камата 20.000.000 Камата која се плаћа 18.000.000 Дисконт обвезница 2.000.000 Укупна камата 20.000.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000.000 - неамортизовани дисконт 2.000.000 98.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.

Evo da vidite kako bi bilo evidentirano i u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom. Znaĉi, na strani aktive 98.000.000 onoliko koliko smo naplatili, samo toliko i moţe biti. Na strani pasive, obaveze od 100.000.000 i neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000.000 na strani duguje, što daje 98.000.000 neto. Šta će biti u narednoj godini? Tri godine je obveznica, 6% godišnje kamate znaĉi 6.000 000 godišnje kamate tokom svake od 3 godine. Kada prodje prvih godinu dana šta ćemo knjiţiti, knjiţicemo finansijski rashodi, dugovaće 6.000.000, to je godišnji iznos kamate, obaveze po osnovu kamata ili razgraniĉenje, ako je period obraĉuna rezultata kraći potrazivaće 6.000.000, to je godišnji iznos. Znaĉi, na
161

100.000.000 6% je 6.000.000 na godišnjem nivou. A 1/3 od 2.000.000 ce biti 666.667 to će biti skinuto i preneto na finansijske rashode. Tako da će rashod biti 6.666.667, što će za tri godine dati ukupno 20.000.000. znaĉi finansijski rashod biće jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta. Koliko će obaveza biti na kraju prve godine, neće više biti saldo 2.000.000 vec 1.337337. kada od 100.000.000 oduzmete 1.337.337 dobijete obavezu od 98.000.000.+666.667. Kada isteknu tri godine saldo ovog raĉuna će biti 0. Obaveze će biti 100.000.000 (ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamišljate sami kući) Šta će biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaĉi naplaćujete više nego što je nominalna vrednost. Tada se radi o prodaji uz premiju.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000 обвезница по вредности од 1090 динара по обвезници. Рок отплате 3 године, каматна стопа 6% годишње.  Готовина 109.000.000 неамортизована премија 9.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Vaša obaveza je i dalje nominalna vrednost od 100.000.000, 9.000.000 predstavlja emisionu premiju, odnosno nemortizovanu premiju. Da li će postojanje neamortizovane premije i premije uopšte dovesti do toga da plaćena kamata bude viša ili niţa od nominalne. U bilansu stanja šta bi evidentirali? Naplaćeni iznos na strani aktive 109.000.000, obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 na strani pasive i neamortizovana premija kao korektivna pozicija, ali sa znakom + od 9.000.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000.000.  Обавезе по основу обвезница 100.000.000  Неамортизована премија 9.000.000 109.000.000 Pogledajte kako će se raĉunati kamata. Posle prve godine kamata će biti ona koja se mora platiti, znaĉi na koju ste se obavezali, znaĉi 6% na 100.000.000 je 6.000.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 bice amortizovana, znaĉi imate kamatu od 6.000.000 i amortizovanu premiju od 3.000.000. Kolika je vaša realna kamata? Prepolovljena je, ona je 3.000.000. Realna kamata će prepoloviti visinu nominalne kamate. Taĉno je da ćete vi platiti 6.000.000, ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.000 a to je 3.000.000 pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000.000 na 3.000.000.  Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000 (100.000.000x0,06)- 9.000.000/3
162

Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106.000.000.Kako bi ste raĉunali koliko ćete ukupno isplatiti kamate. Isplaticete 18.000.000. to je 3% od 100.000.000 pa puta 3 godine. A kolika je premija ona je 9.000.000 u ukupnom iznosu. Znaĉi za te tri godine vaša realna kamata iznosi 9.000.000, odnosno godišnje po 3.000.000, jer svake godine kamatu od 6.000.000 smanjujete za 3.000.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije, koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Koliko ćete vi ukupno isplatiti? 100.000.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000.000 Premija je 9.000.000 18.000.000-9.000.000=9.000.000 (realna kamata) Tako da je jako poţeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Znaĉi posle prvih godinu dana kolika će biti visina obaveze? Bice jednaka dug + godišnja kamata i time vaša obaveza bi bila 103.000.000 pa posle druge godine 106.000.000 i na kraju 109.000.000, knjigovodstvena vrednost. A vi ćete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija i na kraju će premija biti 0. Znaĉi prve godine vi kaţete 109.000.000 toliko ste para primili, to je naša obaveza. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje i na kraju se izjednaĉava sa nominalnom vrednošću prodatih obveznica.

2. Obaveze po osnovu hipotekarnih kredita (krediti pokriveni zalogom) ili lombardnih kredita. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraţivanjima I sl. Kada je reĉ o hipotekarnim kreditima, treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu, bilo da je reĉ o zemljištima ili zgradama izaziva znaĉajne troškove. Morate podneti zahtev sudu, da se unese u zemljišne knjige da je ta nepokretnost zaloţena. Zašto je to vaţno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zaloţi još kod nekog drugog poverioca. Znaĉi vaţno je da postoji u zemljišnoj knjizi zabeleška o tome da je to zemljište ili ta zgrada opterećena, kako se to kaţe, hipotekom. Pošto to predstavlja proceduru u sudstvu, ĉiji troškovi stavljanja hipoteke mogu biti znaĉajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti i dopušta se da ti troškovi budu dodati iznosu kredita. Znaĉi kada vi kaţete koliko me košta taj kredit? Košta onoliko ste morali da platite poveriocu, i troškovi stavljanja hipoteke, pa se dopušta da troškovi
163

hipoteke budu dodati na iznos kredita i budu amortizovani tokom otplate kredita. Znaĉi da budu aktivirani i tokom otplate kredita amortizovani. Ukoliko ti troškovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.

*** Krediti po osnovu zakupa To nemate u knjizi, a hoću da znate. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing, biće uobiĉajeni naĉin sticanja osnovnih sredstava imajući u vidu da naša preduzeća nemaju para. Mi znamo da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovina ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare. Moţemo to sredstvo otplaćivati tokom perioda na koji smo sredstvo uzeli u lizing. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Postoje dve vrste lizinga  Operativni, on nas ne zanima zato što je reĉ o kratkoroĉnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeća već se zakupnina za ta sredstva tretira kao trošak perioda u kome je nastao.  Finansijski ili dugorošni lizing. Šta je dugoroĉni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. U ugovoru o takvom zakupu, znaĉi ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine i 6 meseci, predvidja se mogućnost da se zakup produţi po uslovima koji će biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednaĉava sa dugoroĉnim kreditiranjem zakupca, kao da ste zakupcu dali kredit, tj. kao da je zakupac uzeo kredit. Pošto na dugi rok koristi sredstva, ta sredstva uĉestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca, znaĉi da se iskaţu u bilansu zakupca kao sredstva firme, a da se na strani pasive iskaţe obaveza prema zakupodavcu. Znaĉi vi unosite vrednost opreme uzete u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzeta u zakup, a na strani pasive, da ne bi ste povećali neto imovinu, iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugaĉije. Prednosti zakupa su, naravno, ĉinjenica da je gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup, mnogo manja nego gotovinska isplata koju bi ste morali izvšiti da bi ste to sredstvo kupili. Znaĉi, ako uzimate auto u zakup, pa 300 € je rata i to bez bilo kakvog uĉešća. Ako takav isti auto hoćete da kupite morate tog trenutka imati 18.000 ili 20.000€. Znaĉi to je prednost.

164

Mogu da kupim auto i ako u ovom trenutku nemam uštedjeni novac, nemam akumuliranu gotovinu, ali sam sposobna da svakog meseca otplaćujem toliko na ime zakupa. Zatim, zakup nosi i poreske pogodnosti, jer i kamata i rata se tretiraju kao rashodi ĉime smanjujete poresku osnovicu, i prema tome plaćate manji porez. Troškovi koji nastaju po osnovu dugoroĉnih zakupa niţi su od onih koji bi ste imali da ste sredstvo uzimali u kratkoroĉni zakup. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne moţete otkazati korišćenje. Znaĉi ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4.5 godine vi ne moţete otkazati ugovor. Moţete prestati da ga koristite ali ćete zakup ipak platiti. Znaĉi nema jednostranog raskida ugovora. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugoročnog zakupa? Vaša plaćanja zakupnine proteţu se na period od recimo 5 godina. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina, znaĉi vi ćete zakup plaćati u narednih 5 godina. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Visina vaše obaveze ne moţe biti jednaka prostom zbiru iznosa koje ćete tokom tih pet godina isplatiti već morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. A to znaĉi da ćete izvršiti diskontovanje budućih isplata da bi ste došli do sadašnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4.000.годишње током периода закупа од 6 година. Садашња вредност износа од 24.000.при каматној стопи од 16% износи 14.740. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.  У првој години: 14.740 X 0,16=2.358  Разлика између 4000 – 2.358= 1642 представља рату, односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа (ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina priĉa) Imate ugovoreno plaćanje od 4000, znaĉi vi godišnje na ime zakupa plaćate 4000, zakup traje 6 godina i treba da izraĉunate sadašnju vrednost vaše obaveze. Znaĉi vaša obaveza nije 24.000 jer vi ne vršite plaćanje sada, nego 4000 sada, 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje plaćate u budućnosti da diskontovanjem iskaţete sadašnju vrednost tih iznosa. Sadašnja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Koristimo II tablice. Šta ćete uraditi sa ovih 4.000. Godišnje plaćanje po osnovu zakupa je anuitet, on sadrţi u sebi ratu i kamatu. Vi morate te 4.000 rašĉlaniti na deo koji predstavlja kamatu, a preostali deo do 4.000 predstavlja ratu. Ako je stopa 16% na godišnjem nivou sadašnju vrednost od 14.740 pomnoţićete sa 16% i dobićete kamatu za prvu godinu korišćenja i ona je 2.358. Od 4
165

000 . Banka će isplatiti 98.000. sećate se. Tolika će biti vaša obaveza. jer smo rekli da ćemo vam dati 100 miliona. bice isplaćeno 98. niţa od na koji glasi odobreni kredit. nije vaţno. Dakle obaveze u trenutku isplate i u visini isplaćenog iznosa.000 kredita. 3. ali evo vam i ovih 2. to naravno da neće uraditi.000. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplaćenom iznosu. banka vam neće dati onih 2. a i obaveza će vam biti 98 miliona.000. Ponekad banke bolje znaju finansijski poloţaj svojih klijenata nego što to znaju oni sami.000. onda to znaĉi od nas moţete oĉekivati da isplatimo najviše 100. Ne mora uvek da isplaćeni iznos bude jednak odobrenom. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze.000 odbićete iznos kamate i dobićete 1. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita.642 a to je rata. bilo pravno bilo fiziĉko taj kredit vratiti. ni do kakve isplate nije došlo pa ne postoji obaveza. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom ĉitavog otplatnog perioda. Znaĉi moţe pokušati da traţi dodatno jemstvo. sredstvo košta 98.000. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. bez obzira na to što vam je odobreno 100. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica i jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. njegova cena. na ime.naravno to su oni neosigurani krediti. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji će vam banka isplatiti.000. Obaveza. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obećanje banke da će nam isplatiti na ime kredita odredjenu sumu novca.000. Krediti po osnovu boniteta . Znaĉi ako vam kaţe odobreno vam je 100.000. U tom trenutku kada je kredit odobren. pa će sa protokom vremena kamata bivati sve niţa.740 minus iznos rate. U knjigovodstvu ona moţe biti zbog aţia ili premije 166 . Ali isplaćeni iznos moţe biti niţi od 100. mora biti sadašnja obaveza koja je rezultat nekog prošlog dogadjaja. Znaĉi odobravate kredit verujući da će lice kojem ste odobrili kredit.000. koje je strašno vaţno. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. Iduće godine kamatu raĉunamo na 14. koji se odobravaju kaţe se još. uzimate kredit za neko sredstvo. nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza. Znaĉi moţete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet. Vi kreditni rizik pokušavate da smanjite tako što procenjujete bonitet vašeg duţnika. Znaĉi bankama je strašno vaţno da uoĉe svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit. a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. moţe pokušati da skrati rok otplate.000. a rata sve veća. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplaćen. ne više od toga. Zašto odobrenje. Ako se pokaţe da je vrednost tog sredstva.

2. budući da dobavljaĉ moţe odobriti naknadne komercijalne popuste. ali na kraju obraĉunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. Jer premija ili aţio utiĉu samo na odnos realne i nominalne kamate. obaveze prema kreditnim insitucijama . (to sam ja rekla). dakle o obavezama u stranoj valuti. 1. To je princip koji vaţi za sve obaveze. Kratkoročne obaveze su. zavisi od. pa prema tome i za obaveze prema dobavljaĉima. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze će nastati u trenutku preuzimanja robe. materijala a ne u trenutku kada ta roba i materijal dodju u naš magacin. Finansijski popusti koje nam dobavljaĉ odobri ne uticu na visinu obaveze. mi samo kaţemo dobavljaĉi i znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza). ostale obaveze.viša ili niţa. 3. obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga (to su obaveze prema dobavljaĉima. meniĉne obaveze. 4. Zajedno sa svojinom prelaze i rizik i troškovi. Znaĉi nije bitno da li je roba primeljna u magacin. Šta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. vaţno je da je isporuĉena. odnosno u trenutku izvršenja usluge. zavisi od promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. Obiĉno se rašćlanjavaju na: 1. Kasa skonto koji je ponudjen i iskorišćen neće smanjiti obavezu nego iznos novca kojim će ta obaveza biti izmirena. Visina obaveze iskazana je u fakturi. Ovo je rašĉljanjavanje po poveriocu. 5. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljaĉima vrši se po principu više vrednosti. Znaĉi iskorišćeni kasa skonto. to je kriteriju. 167 . ako je reĉ o dinarskim obavezama od urednosti izmirivanja obaveza. predstavlja finansijski prihod. Iznos na koji faktura glasi moţe a i ne mora da budu jednak konaĉnom iznosu naše obaveze. Ako dobavljaĉ naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticaće na smanjenje visine obaveze. kao što znate. obaveze prema povezanim preduzećima. Da li će obaveza prema dobavljaĉima biti uvećana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. a ako je reĉ o deviznim obavezama. rekli smo obaveze ĉiji je rok dospeća do godine dana. a to znaĉi da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljaĉu. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca.

Obaveze po osnovu menica Neću vam priĉati šta je to menica. Zato se kaţe da se. 31. vama će iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. A sadašnju vrednost meniĉne obaveze ĉini dug uvećan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadašnja vrednost meniĉne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju još nije nastala i koje će nastati u budućem obraĉunskom periodu. Kaţemo da je on vukao menicu na naše ime.000. znaĉi mi sastavljamo menicu i predajemo je dobavljaĉu. i kaţe potpišite ovu menicu inaĉe nista od isporuke. sopstvena 2. Iznos će naravno biti isti. Ako imate dobar bonitet dobavljaĉi će biti raspoloţeni da vam odobre duţe rokove plaćanja. njegov finansijki poloţaj je loš i on će insistirati da rok plaćanja bude što je moguce kraći. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. Ako je menica izdata 1. meniĉna obaveza u bilansu iskazuje u visini sadašnje vrednosti. Znaĉi koliko dugo ćete biti kreditirani od strane dobavljaĉa zavisi. Vučena menica je menica koju sastavlja dobavljaĉ.12 vas dug biće 168 . on sastavi menicu. Nije vaţno da li je kamata plaćena. vuĉena Kakva je razlika izmedju sopstvene i vuĉene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzeće. Ako dodje do pogoršanja vašeg boniteta. od obima nabavki. Znaĉi ako vam je menica 10. u stvari. od kreditne sposobnosti preduzeća. Iznos na koji menica glasi sadrţi nominalni iznos duga i kamatu koja će biti plaćena i koja će nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeća menice. to znamo. ne samo vaš nego i od vašeg dobavljaĉa. Koristimo je onda kada ţelimo da odloţimo plaćanje preko zakonskog roka. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja još nije nastala. 2. prva reakcija vaših dobavljaĉa biće da vam ukinu odloţeno plaćanje. izmedju ostalog. pa će vam traţiti plaćanje odmah. a naredni korak je traţiće avansno plaćanje. Naravno. Mi smo njegov duţnik. vaţno je da li je kamata nastala. princip uzroĉnosti.12. ali najduţe na rok od 3 meseca odnosno 90 dana (opet sam ja ovo rekla). a onda nam je pošalje da je potpišemo.Kolika će biti roĉnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. Ali ću vam priĉati kakva sve menica moţe biti: 1. i od boniteta preduzeća. ako je rok dospeća 60 dana i 6% kamatna stopa.

Obaveze prema povezanim prduzećiema – razlog za formiranje ovih obaveza je omogućavanje konsolidovanja obaveza. znaĉi 10. kratkoroĉnih pozajmica i sl. odnosno. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati. Negde do kraja marta. Najpre nastaju odlivi a kasnije će nastati prilivi.050. potraţivanja po osnovu dividendi. naknadno po principu više vrednosti. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeća koji nameće potrebu za formiranjem sezonskih zaliha.… po onim smetovima. To nije mala koliĉina i morate platiti. znaĉi kada imate raskorak izmedju priliva i odliva. 4. 169 . Inicijalno vrednovanje po nominalnoj. Ili biće jednaka 1100-50. da prenosite teškoće u plaćanju. 2. šećer. dugoroĉnih obaveza. 3. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. Znaĉi moţete za to uzeti kratkorocni kredit. Kratkoročni krediti prema finansijskim institucijama Ima smisla da se koriste u dva sluĉaja: 1. aprila sve namirnice će biti potrošene i naplaćeno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruţili. vaši prilivi biće dovoljni da pokriju odlive gotovine. Na kraju aprila vi moţete ceo kredit bez problema platiti. Znaĉi gledano na dugi rok. Utorak.jednak 10. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli i omogućili vam i vracanje kredita i pokriće tekućih odliva. usluga ili roba. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. ako imate hotel na Kopaoniku hoćete li ĉekati januar mesec pa da onda dovozite brašno. Znaĉi tu je korišćenje kratkoroĉnih kredita opravdano. Ovde se obugvataju obaveze nastale po svim osnovama. ali vremenski se ne podudaraju. 7.000 + polovina kamate od 100. Naravno da nećete. decembar 2004. kao što su isporuke proizvoda. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. nabaviti. ulje. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje vaţna podela obaveza na kratkoroĉne i dugoroĉne. prenosu dobitka i latentnim rezervama. jer je kamata od sto za dva meseca. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoroĉnih. Na primer. Znaĉi moţete ako se bavite delatnošću koja ima sezonski karakter pre poĉetka sezone morate formirati znaĉajne zalihe. minus kamata koja će nastati tek u januaru mesecu.

nastale i neplaćene troškove i rashode. Zbog toga se koristi raĉun PVR. onog naĉela razgraniĉenja prema predmetu i vremenu.BILANSIRANJE PVR Kada je reĉ o PVR oĉekujem da najveći broj vas. ili samo PVR. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. prema naĉelu uzroĉnosti. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. obaveza da se taj trošak dodeli obraĉunskom periodu u kome je nastao. Znaĉi obuhvata: . elektriĉne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). gotovo svi. Na ovaj naĉin ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obraĉunskom periodu u kome su nastali. a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. Jako je vaţno da razumete sadrţinu pozicije. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. . s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. da je reĉ o instrumentu koji raĉunovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi naĉela uzroĉnosti. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to 170 . Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. starani od koje smo novac primili. Ovako obraĉunati (utvrĊeni) iznos obaveze prema trećima. i beleţimo na raĉunu ostala PVR. Da će neka usluga biti pruţena u budućnosti. Zbog toga. Jesu i jedno i drugo obaveze. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. tj. To znaĉi da ćemo posao za koji smo novac unapred primili. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene koliĉine neĉega (npr. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduţenjem raĉuna rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem raĉuna PVR. dolazi se tako što se obraĉuna visina troška.. Vrlo ĉesto. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija. zna taĉno o ĉemu se radi. ili rashod poštoji. zakupnina.unapred naplaćene prihode. biti obavljen u budućnosti. Ovo razdvajanje vrši se zbog razliĉitog naĉina likvidiranja ovih obaveza. taĉnije ne predstavljaju prihod datog obraĉunskog perioda.. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. ali se PVR razlikuju od obaveza. pozicija PVR sadrţi samo obaveze za unapred naplaćene prihode. Drugi deo ove pozicije ĉine naplate koje nisu prihod. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obraĉunskih perioda. odnosno. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obraĉun od banke. po tome što ne poštoji dokument (kada je reĉ o troškovima) koji smo primili od dobavljaĉa. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. Dakle. Pošto je trošak nastao.

pa je na kraju obraĉunskog perioda aktiva veća od pasive. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rashoda a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. Dakle. dobitak predstavlja izuzetno vaţan cilj svakog preduzeća. nego izvršenje usluge. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. isporuku proizvoda i sl. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. jer u jednom delu ta pozicija sadrţi obaveze ĉije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. Jer. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. Nema dugoroĉnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom. Ali ne moţete na dugi rok raditi sa gubicima. On je istovremeno i cilj i uslov dugoroĉnog opstanka preduzeća. Nema šanse. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrţi. Morate raditi sa dobitkom. Ta ĉinjenica nam je vaţna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. dobitak poštoji kada je sopstveni kapital na kraju obraĉunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na poĉetku perioda. Aktiva će biti veća od pasive. MeĊutim. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. Znaĉi samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da odrţite kapital koji je u firmu investiran. ako taj gubitak nije previsok.još uvek nisam platio. uopšte vam neće biti problem da nauĉite kako se definiše dobitak. o kojima smo govorili. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. znaĉi iskorišćenih usluga. bude podvojena kod analize. Moţete i u dve. PRENOS DOBITKA Kad nauĉite definicije gubitka. Znaĉi. Dobitak još moţemo definisati i kao razliku izmeĊu niţih rashoda i viših prihoda. sećate se. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. Za razliku od njih. likvidirate tako što ćete obaviti posao. korišćenih neĉijih para. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar odrţi 171 . kaţemo da je dobitak iznos koji vlasnik moţe potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na poĉetku perioda. ako ţelite da odrţite kapital koji je investiran u firmu. Dobitak poštoji kada je K1 > K0. I konaĉno sa aspekta vlasnika. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. Moţete ostvariti gubitak u jednoj godini. Treba samo promeniti znak. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku izmeĊu veće pasive na kraju obraĉunskog perioda i manje aktive. zato što su prihodi u toku obraĉunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. nestanak tih obaveza. onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku izmeĊu veće aktive i niţe pasive na kraju obraĉunskog perioda. vi morate platiti. I zato je vaţno. da je konaĉno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. a konaĉno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena.

Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrţi varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (uĉili ste u prvoj godini). taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potraţnu stranu raĉuna inokosni ili ortaĉki kapital. Kod društava kapitala. Znaĉi. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. da je vlasnik u toku godine potrošio 3. sve isplate koje se vrše za pokriće liĉnih potreba vlasnika. To je onaj deo s kojim on moţe u tom trenutku raspolagati. Kada govorimo o raĉunovodstvenom aspektu dobitka. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. nakon utvrĊivanja dohodka vlasnika. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. osim zarada vlasnika. nema karakter troška. vi jeste zaradili 10. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje moţete videti rezultat.000.. ukljuĉujući i zarade zaposlenih.000.. sa raĉuna dobitka i gubitka. Na raĉunu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. na ĉijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih liĉnih rashoda tokom godine. 172 . Kod društava sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje izmeĊu vlasnika i preduzeća. a koji je iskazan na liĉnom raĉunu vlasnika. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje). zbog neograniĉene odgovornosti vlasnika. na primer. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. sa stanovišta firme. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. kao oblik rezultata. zato što je u njemu sadrţana i zarada vlasnika. Zato se. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika. već da bi se njegov novac uvećavao. Moţe se reći. ali ste 3. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. već samo zarade radnika koje je zaposlio. onda se ponovo morate setiti da naĉin iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme.000 je u stvari dobitak.000 potrošili. U ovom trenutku imate 7. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. Raĉun dobitka i gubitka u tom sluĉaju ima potraţni saldo. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika. i vaš je kapital sada povećan za razliku izmeĊu dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje izmeĊu vlasnika i firme. Ako vi kaţete. da je ostvareni dohodak 10. sa raĉuna liĉni raĉun vlasnika. Jedini interni izvor finansiranja. evidentiraju na posebnom raĉunu – liĉni raĉun vlasnika ili liĉna primanja poslodavca. Odmah potom.000 radeći.).000. Šta više pravna forma odreĊuje i oblik rezultata. ovih 7. Nije vlasnik uloţio novac da bi stalno imao isto novca. Zbog toga je vaţno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo.investirani kapital. Nešto drugaĉija situacija je sa društvima kapitala. On se direktno prenosi na raĉun kapitala. Naziva se dohodak vlasnika. odrţavanje kapitala nije dovoljno. Na dugi rok. biće na stranu duguje raĉuna inokosni kapital prenet isplaćeni iznos.

Iznos poreza na dobit. biće utvrĊen na bazi poreskog bilansa. biće iznos poreza koji će. Dakle. Cilj poreskog bilansa je utvrĊivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. Ta slabost se ogleda u tome što. Znaĉi. Prvi. Pa će na raĉunu dobitak.bruto princip. Prema tome. koji će se vrlo ĉesto zvati dobitak za raspodelu. i tamo imate neka druga pravila za utvrĊivanje rashoda. u celini na raĉun dobitka. i dobitak koji se izraĉuna u poreskom bilasnu moţe bili ili viši ili niţi (a obiĉno je niţi) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. moguća su tri pristupa. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. Ovakav naĉin iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. a koliko pripada drţavi.neto princip. bilo da je dobitak ili gubitak. Po ovom principu raĉun dobitak. njegova zarada ima karakter troška. kod ovih pravnih normi. prema poreskom bilansu. . nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. Tada smo imali 173 . koja iz tog dobitka traţi porez. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. Njega ćete sada retko sresti. To je razlog da se u bilansima stanja. ali ne znate koliko pripada drţavi a koliko ostaje firmi. biti plaćen na dobitak koji je obraĉunat. Kad ĉitate takav bilans stanja. ima jednu slabost. koncipiran je okrnjeni bruto princip. Pravo na taj dobitak polaţe još i drţava. ali se iz bilansa to ne vidi. biće praćen raĉunom obaveze za porez na dobit. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrĊivanje raspodeljivog dobitka. po osnovu poreza na dobit. takozvani bruto princip podrazumeva da sa raĉuna dobitka i gubitka prenesete obraĉunati rezultat. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa.zbog ove razdvojenosti.okrnjeni bruto princip. a iznos dobiti koji prisvaja drţava. u bilansu stanja biće ova dva raĉuna i korisnici će dobiti taĉnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. poštoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. i . I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. videćete koliki je dobitak. o ĉijoj raspodeli moţe odluĉivati skupština vlasnika. i ako je ona linearna. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. biće iskazan na raĉunu obaveze za porez na dobit. Konaĉno. zbog poštojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. Ako znate poresku stopu. Kada je reĉ o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. ili poštovanje neka tri principa: . Taj rezultat. dobitak koji ste obraĉunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. rezultat. mogli bi ste to izraĉunati. na raĉunu obaveze za porez na dobit.

pod uticajem raspodle. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. deo koji se prenosi na rezerve. ako znate dovoljno o bilansima. nešto što nije baš oĉigledno. Znaĉi. obaveze za porez na dobit. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. ili bilo koje pitanje. sa raĉuna dobitka i gubitka. i tada se na kraju godine. i poštojao je samoupravni sistem. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. odgovor poĉinjete time šta su latentne rezerve. u tom sluĉaju imate samo. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokuĉiti koliki je bio dobitak za raspodelu. o pravilima procenjivanja. ili obaveza. Ĉak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. odgovor poĉinjete definisanjem pojma. Znaĉi. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. vi na bazi raĉunovodstvene politike koju ona vodi. I u bilansu stanja se samo. Termin latentni znaĉi nešto što je potajno. na poslovnoj sednici radniĉkog saveta donosila odluka (taĉka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrĊivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. Rezerve koje ne moţete jasno videti iz bilansa. Znaĉi kada dobijete pitanje latentne rezerve.društvenu svojinu. kada proĉitate raĉunovodstvenu politiku firme. Ono što je vaţno da uoĉite je da ne poštoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokuĉili visinu ostvarenog rezulata. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika izmeĊu otvorenih i latentnih rezervi? 174 . Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. u skladu sa naĉelom jasnosti moţemo se opredeliti za ovaj naĉin integrisanja dobitka u bilans stanja. moţete doći do jasnog saznanja da takve rezerve poštoje. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. Dakle. obaveze za dividende. U tom trenutku utvrĊena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. ali moţete naslutiti da takve rezerve poštoje. povećavaju rezerve. dobijali smo 13-tu platu) i deo moţe ostati neraspodeljen. neto princip podrazumeva da su i utvrĊivanje i raspodela rezultata. jer je dobitak već raspodeljen. kao onaj koji pruţa najviše informacija korisnicima.

moţete je koristiti. To korišćenje nije niĉim uslovljeno. moţda bolje reĉeno. što znaĉi pre utvrĊivanja dobitka. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih trţišnih cena. ali se ne vidi. smanjena je vrednost imovine na trţištu.). a vi kaţete ajde da mi bilansiramo po 75). ali ne moţete je prodati ako vam je potrebna. . A imate i drugu situaciju. i njihovo razlaganje tj. ali onda kada tu imovinu procenite naniţe više nego što bi naĉelo opreznosti objektivno to zahtevalo. Imate otvorenu rezervu. za proširenje materijalne osnove. ali ne uvek njihovo razlaganje. To nije uvek jednostavno. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. i na taj naĉin. moţete ih koristiti za pokriće gubitka.Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadrţane dobiti preduzeća.. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem.Latentna rezerva se ne vidi. Moţete. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statiĉke teorije ili sa aspekta dinamiĉke teorije. al znate moţda će cene još padati. da li se moţe reći da je ona za prvih 175 . formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena.. u izvesnoj meri. Vi ste time potcenili vašu aktivu. stvaranju (naĉinu na koji se formiraju). Znaĉi. Ne moţete rezloţiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi. Znaĉi. pa kad na poĉetku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. Potcenili ste je iz razloga opreznosti. Ali. formiranje (ne uvek) i isto tako. kaţete sad ćemo tu rezervu formirati. pa neka bude još malo niţa. jer je ona sadrţana u nekoj imovini ili nekim obavezama. zapravo. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. Znaĉi. Visina otvorenih rezervi se jasno moţe proĉitati iz bilansa. I latentna rezerva je u stvari zadrţana dobit. a loša strana je što i njihovo stvaranje. sad ćemo je koristiti. koristimo deo poreza za finansiranje firme. u izvesnoj meri. To je apsolutno pod vašom kontrolom. nastaju procenjivanjem imovine naniţe. koja je prethodno oporezovana. poštoji latentna rezerva (od 5). . ali pre nego što je na nju plaćen porez. To je sjajno. Moţe se pretpostaviti da ona poštoji. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. trenutku formiranja. iz ovoga moţete zaljuĉiti. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu. za povećanje osnovnog kapitala. tj. ako tu imovinu prodate. mi koristimo zadrţanu dobit na koju nismo platili porez. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća. poštoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. Kod otvorenih rezervi. Kaţete jeste.. Pa onda otpisujete degresivno. pošto su trţišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. To je slaba strana latentnih rezervi. latentne rezerve.Kada je reĉ o korišćenju. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrĊene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrĊena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. One imaju dobre strane. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. trţišna cena je pala na 80. Desiće se da se latentna rezerva razloţi onda kada vi to nećete.. dakle. Ako poĊemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrĊivanje imovine.

odrţanje realne vrednsoti kapitala. Uslovi poslovanja se menjaju. Bolje da je malo potcenimo. Firma dakle. znaĉi 20. Pošto dobitak po visini oscilira. 1. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je.000). vi ga podelite. meĊutim. Ne da ga poveća. kaţu nije to ništa.000. To je još jedan cilj koji moţe biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica ţelje da ne izvršimo precenivanje imovine. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju. ajde da otpišemo 27.000 eura sa 3. platilo manji porez i na taj naĉin uspelo da odrţi kapital. imate inflatorne uslove.000.godinu dana izgubila 30% (teško da se u to moţe poverovati). Kaţete. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim pribliţno jednaku dividendu. verovatno ćemo naplatiti 30. a kaţu revalorizacije nema. To je dakle. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka.000. Ako vi imate kapital od 1.000. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statiĉke teorije. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani razliĉiti ciljevi koje bilansna politika moţe da ima. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniţe. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. Otpisujete potraţivanja. već da svake godine bude što veći). Po dinamiĉkoj teoriji. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. a iskazani drugo. preduzeće razlaţe ranije formirane latentne rezerve. 5% od toga je 50. Tako se postiţe iskazivanje pribliţno ujednaĉene visine dobitka iz perioda u period.000. recimo. To je jedan od ciljeva za koji. po dinamiĉkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve.000. Šta preduzeće u tom trenutku moţe da uradi? Moţe da formira latentnu rezervu. tako smanjujete vaš kapital za 50. pa pomnoţite tih 50. Ako ne uradite revalorizaciju. To morate nauĉiti. Firme imaju mnogo više. vaš dobitak će biti precenjen za 50. Firma. zapravo. Ako je cilj. nego da je precenimo. latetntne rezeve u stvari.000 eura u poslovnom svetu je ništa. Recimo inflacija je 5%. Ako se taj dobitak oporezuje. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne preĊe 10%. 176 .000. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statiĉkog ili dinamiĉkog shvatanja bilansa. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak. Ali ostvareni dobitak je jedno.000 smo izgubili (od nekih 50. U godinama u kojima je niţi nego što ţeli da pokaţe. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u odrţanju kapitala moţe biti. ţeli da iskaţe u bilansu pribliţno isti dobitak svake godine. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što ţeli da pokaţe) preduzeće formira latentnu rezervu. Da bi dividenda bila pribliţno jednaka. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znaĉi uvek.000. mora biti pribliţno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiĉe. da bi smanjilo rezultat. samo da ga odrţi. i ako je inflacija samo 5%. ali u velikom broju sluĉajeva da). ograniĉeno propisima o procenjivanju.

Precenjivanje moţete izvršiti korišćenjem najvišeg mogućeg kursa kada vršite utvrdjivanje vrednosti vaših obaveza u stranoj valuti. moţete birati ne najniţi. kao što sam malo pre objašnjavala. Kako možemo izvršiti podcenjivanje aktive? Moţe se izvršiti na razlicite naĉine. Znaĉi kada god na ime troškova amortizacije. Zašto ovo ako koristimo istorijski trošak. vi ste imovinu potcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. i zalihe iskazati po vrednosti koje su niţe ĉak i od niţih trţišnih cena u odnosu na dnevnu cenu. Šta radimo sa obavezama? Znaĉi latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. ako aktivu procenite na niţe ili obaveze procenite na više. fiksnih troškova tretirate kao rashod perioda a neuraĉunavate ih u cenu koštanja. od punih troškova proizvodnje do varijabilnih troškova proizvodnje. onda kada god su vam otpisi veći od stvarnog trošenja te imovine vi formirate. zato što nije do kraja definisano. Znaĉi. E sada. Znaĉi ako se procenjivanje vrši po istorijskom trošku onda. pa samo da prokomentarišem. Cena koštanja moţe imati razliĉitu sadrţinu. znaĉi ako je istorijski trošak merilo vrednosti vaše imovine i obaveza. Pošto je kapital razlika izmedju aktive i obaveza znaĉi pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete niţu neto imovinu nego što ona stvarno jeste. ne srednji kurs. stalnu imovinu. Zato što ćete taj istorijski trošak spustiti naniţe. Evo ovde sam navela nešto. I to onda kada koristite istorijski trošak. Kada je reĉ o obrtnoj imovini. u vrednosti stalne imovine. dakle na koji naĉin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. Kada formirate zalihe nedovršene proizvodnje. obraĉunate veći iznos nego što se ta imovina zaista potrošila. vaše zalihe nedovršene proizvodnje će biti potcenjene i u njihovoj vrednosti biće formirana latentna rezerva. izmedju nabavne i dnevne vrednosti. Kada god imate mogućnost izbora vi moţete formirati latentnu rezervu. deo recimo. je instrument za formiranje latentnih rezervi. Kako one nastaju? Nastaju tako što. Kada otpisujete postrojensku imovinu. Znaĉi vi birate niţu cenu. pošto na dan bilansa morate izvršiti preraĉunavanje obaveza u stranoj valuti na izveštajnu valutu. To je posledica. nego tretirate ih kao rashod perioda. sećate se kod istorijskog troška.Idemo mi dalje sa našim latentnim rezervama. ako je dnevna cena niţa vi moţete procenjivanje vršiti još po niţoj ceni. latentnu rezervu. kako ćete izvršiti potcenjivanje zalihe? Tako što ćete vrednovanje izvršiti po niţoj ceni. Da li moţete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vršite po dnevnoj vrednosti? Nema šanse. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. i onda ćete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih 177 . Znaĉi ako vi odluĉite da neke slojeve troškova ne tretirate kao sastavni deo cene koštanja. nego moţete uzeti najviši kurs. onda moţete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. Znaĉi potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. Kada otpisujete potraživanja moţete otpisati više nego što je realno oĉekivani gubitak po osnovu naplate tog potraţivanja.

To je prinudna latentna rezerva. po 100. jer vi poštujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. uvek formirate rezervisanja u višem iznosu nego što je obaveza koja se realno moţe oĉekivati a za koju ste rezervisanje formirali. Prinudne latentne rezerve 2.000. telefonske linije… da li je vrednost zemljišta ista? Ni iz daleka. ali prinudne rezerve nastaju zato što vi to nećete. Ove druge nastaju uz pomoć procenjivanja ali zato što vi to hoćete. Obaveza ostaje u punom iznosu. Ali vi ćete i dalje zemljište bilansirati u skladu sa naĉelom istorijskog troška. Tim napred doziranjem. jedan termin koji nije baš ugodan. Godinu dana nakon toga pored vaše parcele prošao je put. ne moţete izvršiti otpis vaše obaveze. A nastaje u sluĉaju zbog toga što ste prinudjeni. pa recimo bude odredjena. i predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. ali ona u vrednosti zemljišta poštoji. neće uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izveštaju. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. I one se formiraju zato što vi to hoćete. Prma tome to što vrednost vaše imovine na trţištu raste. Primer: imate obavezu i vi znate da je vaša obaveza zbog toga što je recimo vaš poverilac otišao u steĉaj. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljišta znatno porasla. ali vi ne moţete vašu obavezu smanjiti. I ove prinudne nastaju uz pomoć procenjivanja. grupi latentnih rezervi koje se formiraju uz pomoć procenjivanja.000. Znači podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. Ili kada formirate rezervisanja. pošto se rezervisanje odredjuje procenom. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili korišćenjem viših kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. Vrste latentnih rezervi Podela prema načinu formiranja: 1. da kad procenjujete po istorijskom trošku. ali nastaju mimo vaše volje i zato su izdvojene. to formiranje rezervisanja pripada ovoj drugoj grupi.obaveza. Znaĉi vi ĉak i ne zelite da formirate tu latentnu rezervu. sve dok ne dodje odluka suda ili dok ne dodje do sklapanja nekog poravnjanja. nema smanjenja iako je izvesno da ćete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca. nego što je iznos na koju obaveza glasi. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. struji. kanlizaciona mreţa. poštujete dva pravila. vodovodna mreţa. Primer: imate zemljište koje ste platili 100. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. Šta to znaĉi prinudna latentna rezerva? Već sam naĉin upućuje na to da je reĉ o latentnoj rezervi koja nastaje i onda kada vi to nećete. verovatno neće biti naplaćeno. Kada je reĉ o rezevrisanjima. 178 .

I to je takodje jedna latentna rezerva. vaši otpisi će biti viskoki. goodwill poštoji. Ova druga vrsta rezervi… recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. i da nema svoju vrednost. znaĉi rezerve koje nastaju mimo vaše volje. Znaĉi ako MRS 16 kaţe da ja mogu vršiti degresivno otpisivanje. Ali nećemo se previše buniti. ja ću koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. Mnogo su znaĉajnije one rezerve koje nastaju zato što mi to hoćemo i zato što ţelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa naĉelima bilansiranja ni sa MRS. to jednostavno ne bi moglo proći. Ako se u MRS 36 traţi da vršim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrţani. Dakle ne smete preterivati. vi ćete sredstvo otpisati za tri godine. i imacete jednu latentnu rezervu od 5%.To su te tzv. znaĉi pitanje je koju ćete od njih izabrati. u naredne dve godine korišćenja neće ih biti. Ako MRS 2 dopušta primenu proseĉne cene i FIFO metodu ja ću izabrati onu metodu koja će u datim uslovima meni omogućiti formiranje latentnih rezervi. Vi samo koristite mogućnosti koje vam ta naĉela i standardi daju. 179 . ali to je nešto što nastaje kao posledica poštovanja uobiĉajnih pravila procenjivanja. Znaĉi ne moţete reći… znate ja ću od ovog potraţivanja naplatiti ½ iako znate da ćete izgubiti samo ¼ . Ali vi moţete umesto 25% otpisati 30% i da se smatra da je vaša procena gubitaka bila oprezna. Tek tada će taj goodwill koji ste vi storili moći da bude iskazan u bilansu firme. sve dok ne bude plaćen. dakle kada vrednujete HOV. Znaĉi imate nekoliko dnevnih vrednosti na trţištu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. da li moţete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi? Moţe li latentna rezerva biti formirana pri korišćenju linearne metode uz pomoć veka trajanja? Ĉim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude plaćen. prinudne latentne rezerve. To što ne moţe biti bilansiran ne znaĉi da ne postoji. Znaĉi vaši troškovi otpisa će u prve tri godine biti visoki. Uvek birate onu koja je najniţa da biste formirali latentnu rezervu. Da bi ste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. U tim godinama će se latentna rezerva objektivirati. Ne moţete 50% i to braniti razumnom procenom. svaka rezerva je dobro došla. kako moţete formirati latentnu rezervu? Dnevna vrednost ĉesto nije data kao jedna jedina. Pitanje je samo šta je razumna procena. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeća kao celine kada ce kupac platiti više nego što je knjigovodstvena vrednost imovine. vi ga formirate. a sredstvo moţe objektivno da se koristi pet godina. Šta će biti? Zbog skraćenog veka trajanja. ali se bilansirati ne moţe. ja ću to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek ću procenjivati gubitak više nego što bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. znaĉi to bi se već smatralo zloupotrebom. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. Kada procenjujete vek trajanja imovine.

kod obaveza . Znaĉi namerno sam rekla da se troše.izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. a dodje do formiranja. namerno sam pomenula zemljište. ako se njihova vrednost ne smanjuje. a zemljište ne moţete prodati dok ne prodate preduzeće kao celinu.izborom dnevnih cena. a ako se ne troše. srednjoroĉne 3. Znaĉi takva vrsta latentnih rezervi je trajna i zašto je ona još trajna. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. izborom sadržine cene koštnja. u vrednosti koje imovine se one nalaze. Ali i kod prodaje doći će do objektiviranja latentnih rezervi. Kako će uz pomoć procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obraĉunskog perioda troše. kratkoroĉne To zavisi od toga. formiranjem rezervisanja u iznosu većem nego što treba. trajne latentne rezerve 2. mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. Prema ročnosti privremene rezerve mogu biti: 1. To su naĉini na koji moţete formirati latentnu rezervu. ako to sredstvo ne moţete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve. procenjivanjem veka trajanja. Ta latentna rezerva neće biti objektivirana kroz otpisivanje. Znaĉi rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljištu na kome je izgradjena fabrika. znaĉi ako je reĉ o stalnoj imovini . ne moţete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljišta. Srednjoročne rezerve su rezerve 180 . Znaĉi to je podela latentnih rezervi prema naĉinu formiranja.izbor metoda otpisivanja. i kupite novo ili da nastavite da ga koristite. vrednosti uĉešća koje imate nameru da dugoroĉno drţite onda su i rezerve sadrţane u vrednosti te imovine dugoročnog kataktera. kod potraživanja .ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. znaĉi prinudne i one koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. koja se ne moţe otudjiti a da preduzeće nastavi da radi. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 1. kod zaliha . Vi moţete odluĉiti da posle tri godine sredstvo prodate. jer ĉim se troše otpisuju se. Znaĉi moţete koristiti i vek trajanja. privremene latentne rezerve Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrţana u imovini. kod stalne imovine . zato što se zemljište ne otpisuje. otpisivaja nema. dugoroĉne 2. ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve.odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate.otpisuju se.

Šta to znači objektiviraju se? Kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloţiti rezervu. no što bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. Znaĉi ako mašinu ĉija je knjigovodstvena vrednost 100. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno. prodju zaliha ili stalne imovine. Znaĉi mi smo prodajom tu rezervu otkrili. treba mi 2. šta moţete uraditi. Da je 25. Vaţno je jedino u kojoj seimovini ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. Ali ta prodaja moţe se smatrati namernim.000 . To su dakle rezerve sadrţane u imovini koja ima toliki vek trajanja. Na koji naĉin će rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrţana. pa smo rekli dnevna je 80. a kraćem od tri eventualno pet godina.000.000. nenamerno ili mimo naše volje.000. 120. Šta je od ovoga latentna rezerva. Znaĉi mi ćemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji će biti veći. mi bi smo mogli reći da je dobitak 20. naravno da nećemo.000 dobitak. Kada ţelite da razloţite latentnu rezervu koja je sadrţana u zalihama. Primer: vrednost zaliha bila je 100. a vi ste prodali za 120. mi moramo zalihe prodati. prodate za 200. a šta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75. naša firma radi. to je isto. predstavlja objektiviranju latentnu rezervu. i to prodajom odjednom. u stalnoj imovini.000. i vrednosti podcenjene vrednosti zaliha.000 znaĉi njihova nabavna vrednost je bila 100. Ali ako nam treba više otkrivenih latentnih rezervi mi moţemo forsirati prodaju i na taj naĉin izvršiti otkrivanje latentih rezervi u većem obimu nego što bi to bilo prodajom nekim uobiĉajnim 181 .000.hoću da razloţim. Kratkoročne rezerve su rezerve sadrţane u obrtnoj imovini.000.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu ĉija je visina 100.000.000 u stvari latentna rezerva. Moţete izvršiti naplatu potraţivanja.000. mi radimo. jer niko neće reći… znate mi nećemo da prodamo jer je u vrednosti sadrţana latentna rezerva koja će se objektivirati.000. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeća. ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod našom kontrolom.000 = 45. Objektiviraju se u periodu do godine dana. Ako prodajemo zalihe ĉija je vrednost podcenjena. Ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. da li ćemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha. namerno . ali i nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi. Znaĉi do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doći će i onda kada mi to ne ţelimo.koje se otkrivaju u periodu duţem od jedne. u potraţivanjima. Neke rezerve. Znaĉi nije vaţno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vašom voljom. Znaĉi predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera.75. To naravno vaţi i za rezerve u obavezama. pa smo ih bilansirali po 75.

dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na poĉetku. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li i u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi? O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi ćete naići na razlicite stavove. iako će pri toj naplati doći do objektiviranja latentnih rezervi. a vi ćete nastaviti sa korišćenjem sredstva dok ne istekne pet godina.000.000. I tu ima takodje istine. u te dve godine biće objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. Drugi prigovor koji se moţe uputiti i koji naroĉito istiĉu oni koji se bave makroekonomijom je sledeći. To je dobit koju smo mi zadrţali. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. Sta će biti posledica? Troškova amortizacije nema. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek će podrţati formiranje latentnih rezervi. Ako firma koristi latentne rezerve 182 . U poslednjim godinama korišćenja sredstva. uprava formira latentne rezerve kada joj treba razloţi ih to niko ni ne vidi. a na koju mi nismo platili porez. vek trajanja 5 godina. znaĉi nepostojećih troškova. Znaĉi ako vi imate ovako. a prihodi od korišćenja sredstva su tu. To je objektivirana latentna rezerva. to je sjajno. Reći će… pa da. Naravno odmah ćete naći i argumente protiv. i svake godine će 1. Šta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki? Na poĉetku veka trajanja. Nećete. Na poĉetku ste otpisivali više nego što se sredstvo trošilo.. Ako imate linearno otpisivanje. kada sadašnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. Kada dodje rok dospeća tih potraţivanja vi ćete insistirati na naplati potraţivanja. ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju. a sredstvo nije potrošeno vi ćete nastaviti sa korišćenjem tog sredstva. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom i do raĉunovodja. Posle 3 godine vrednost sredstva će biti nula. kada otpišete sredstvo na 0. iznos otpisa padne.667 biti otpisano. Da li ćete vi odustati od naplate potraţivanja zato što će se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. Njene greĉke koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi ĉak se ne mogu ni videti.. a sada otpisujete praktiĉno manje nego što se sredstvo troši. i sve što zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. Šta su ti nepostojeci troškovi. Zato što kaţu… pa ĉekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za preduzeće. tada trošenje te imovine i visina otpisa nisu u saglasnosti. godisnji trošak amortizacije bi trebalo da bude 1.tempom. sredstvo ĉija je nabavna vrednost 5. Vaš rezultat će biti veći za iznos neobraĉunatih troškova amortizacije. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine. pa ste latentnu rezervu formirali na poĉetku time što ste skratili vek trajanja.000. Znaĉi pošto je visina troškova amortizacije dve godine nula. a vi kaţete NE mi ćemo to podeliti na 3 godine i otpisaćemo za tri godine.

bez vaše volje. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokušavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi… pa ĉekajete. videli ste ĉak i onda kada nećemo. Jedne se rezerve tokom obraĉunskog perioda objektiviraju. akumulira sredstva za buduće investiranje formiranjem latentnih rezervi. da li će nam to biti isplativo. Braniti je na naĉin da to vaše objašnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo i za drgu stranu. ako ste jako dobri u toj godini a još su vam se objektivirale i latentne rezerve koje ste formirali ranije. Ako pozajmljujete novac na trţištu ĉak i na svojinskoj osnovi. šta ćemo sada. jer ćete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine. E sada ta granica izmedju poštovanja naĉela opreznosti i falsifikata nije tako jasna i nije tako oštra. Formiraćemo nove. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja. Bolje da imate dobar rezultat i platite porez nego da tog rezultata nema. ali zato na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove.za investiranje. 183 . i kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. Ovde takva vrsta ispitivanja moţe izostati. Ako ste preterali imaćete ozbiljan problem. šta da se radi. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve i neće praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. Vrlo je moguće da. onda ta nova ulaganja ne prolaze kriterijum finansijskih trţišta. i moţda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital. šta ćete vi kalkulisati… rećićete pa ĉekajte dividenda koju moramo da platimo biće ovolika. one su se objektivirale. šta banka radi. Dakle dopušteno je. Dakle kad god traţite kredit od banke. Ono na šta treba da vas upozorim i kada ĉitate finansijske izvestaje. iz prostog razloga što to ulaganje ne bi prošlo test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. moţda nameravano ulaganje. I raĉunovodje redovno pri sastavljanju finansijskih izveštaja vrše formiranje latentnih rezervi. Porez ćete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili. Ali sada imate problem. i nije tako profitabilno kako se ĉini. objektivirale. mogu dovesti do pogrešnih odluka. koja se vrše bez testa isplativosti ulaganja. Ako niste preterali. Znaĉi vi ne smete potcenjivanje imovine vršiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. platićemo veliki porez. Dakle uprave su sklone da traţe od raĉunovodje da u meri u kojoj je to moguće formiraju latentne rezerve. nije zabranjeno. Kaţe…ĉekajte da proverimo da li će nameravano ulaganje odbaciti profit koji će biti dovoljan da platite kamatu i vratite kredit. i na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek moţete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. mi imamo visok dobitak. onda ne moţete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve teţine da bi uprave preduzeća odgovorio od toga da one traţe da se latentne rezerve formiraju kada god je to moguce.

Ne mnogo. kao što sam napisala. U skladu sa ovim ciljem odredjena je i sadrţina bilansa uspeha. Vi naravno nećete moći da kaţete koliko te rezerve iznose. visoke iznose otpisa potraţivanja. Dakle. bilans uspeha ima zadatak da pruţi informacije koje odraţavaju prinosni poloţaj preduzeća. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izveštajem. nisam ja kriv što tu postoje latentne rezerve… Prošlog puta smo praktiĉno završili sa bilansom stanja i latentnim rezervama.Kada ĉitate raĉunovodstvenu politiku. ja poštujem naĉelo nabavne vrednosti. bilans sadrži informacije o prihodima i rashodima koji su nastali u odredjenom obračunskom periodu. Oba su jednako vaţna. ali ako bi smo merili po vaţnosti. izveštaju o novĉanom toku i beleškama ĉini godišnji obraĉun preduzeća. da je taj uspeh iskazan u BU. i rashoda kao negativne determinante rezultata. ta polemika da li je prvi ili drugi. imajuĉi u vidu da su elementi prinosnog poloţaja: prihodi i rashodi. recimo za pola koraka. izveštajima o promenama na sopstvenom kapitalu. Danas ćemo govoriti o bilansu uspeha. Reč je o finansijskom izveštaju čiji je zadatak da pruži informacije o prinosnom položaju preduzeća. da je to kriterijum na 184 . Prihoda kao pozitivne. To davanje prednosti više je uslovjeno ĉinjenicom da BU odraţava tekući uspeh preduzeća. Za razliku od bilansa stanja koji pruţa uvid u finansijski položaj preduzeća. ispred bilansa stanja. i naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. BILANS USPEHA Kao narednom finansijskom izveštaju koji zajedno sa bilansom stanja. ali moći ćete da poredite trţišnu vrednost zemljišta sa vrednošću u bilansu pa kaţete…pa evo ovde ima latentna rezerva. to treba da indicira na poštojanje latentnih rezervi. Prema tome. A raĉunovodja će reci… pa naravno da postoji. ĉim vidite degresivno otpisivanje i veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. ali moţda malĉice ispred BS. ali bi se odmah našlo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla… kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izveštaj. onda bi teško dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. mera uspeha uprave preduzeća. ali ako bi se morali opredelili većina ekonomista raĉunovodja bi rekla da je bilans uspeha. ja sam ga ovde navela kao drugi jer je drugi po redu izuĉavanja. koje su neposredno vezane sa pravilima procenjivanja aktive.

mi smo automatski odredjivali kolika je vrednost onoga što nije utrošeno. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva troši. Smanjenje aktive povećavaju rashode u BU. a da na kraju iznose 60. BS i BU. a kolika je visina odrdjena je naĉinom procenjivanja aktive. Koja su načela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanje rashoda koje naĉelo je releventno? Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu. odredjujući ovih 60. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. Prihodi povećaju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. Ova dva finansijska izveštaja. Ono govori kome periodu. a prihodi će biti niţi od rashoda. da li zadrţati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU. Zašto? To je naĉelo uzroĉnosti koje odredjuje kom obraĉunskom periodu treba dodeliti troškove. Ta potrošena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. I jako je vaţno da ta veza vama do kraja bude jasna. Ako su prihodi veći od rashoda. Znaĉi sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda. To je odnos. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veće od povećanja aktive po osnovu prihoda. Ako bude obrnuto. Znaĉi vi kaţete degresivno procenjujem amortizaciju. svako smanjenje aktive bez mogućnosti nadoknade predstavlja rashod. aktva će na kraju biti niţa. Primenjujemo FIFO metod za obraĉun disponiranih zaliha. to je sadašnja vrednost. To je takodje posledica veze izmedju BS i BU. utrošena osnovna sredstva ili zalihe.bazi koga vlasnici donose poslovne odluke. su medjusobno ĉvrsto povezana. bez mogućnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. Ili uĉeci o tome kako se meri visina troška. Znaĉi time ste istovremeno rekli …sadašnja vrednost biće jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti i visine troškova otpisa obraĉunatih degresivnom metodom.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. bice veće od smanjenja aktive zbog rashoda i aktva će na kraju biti uvećana. BS je prikaz imovine preduzeća na odredjeni dan.000. Kakav će konaĉan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda i rashoda. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene 185 . povećanje aktive zbog prihoda. šta je razlika? Razlika je trošak odnosno rashod. odnosno rashode. Šta je jos vaţno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine i to zato što smo uĉeci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno nauĉili pravila za procenjivanje rashoda. Nastanak rashoda smanjuje aktivu i beleţite povećanje rashoda u BU.000. Znaĉi. Prihodi povećavanju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. a onda se one samo potkrepljuju još i onim informacijama koje su sadrţanje u BS. Kako? Jer ako vi kaţete da je vrednost osnovnih sredstva na poĉetku godine 100. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povećanje aktive. BU je prikaz prihoda i rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu.

znaĉi imate pad trţišne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj. formu konta. ili polazim od toga šta je sve potrošeno. a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. imate pojavu nenaplativih potraţivanja. jer ono zahteva da priznamo gubitke koji su nastali. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. forma liste 2. I ako bi se posmatralo po uĉestalosti primene ova forma se primenjuje ĉešće u odnosu na drugu formu. visinu izgubljene vrednosti imovine. forma konta MRS 1 dozvoljava upotrebu obe forme. Naravno po dinamičkoj teoriji mi idemo najpre od toga šta smo utrošili. Za priznavanje poslovnih prihoda i rashoda. znaĉi prihoda i rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. pa ću utrošak raĉunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono što sam imala. a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono što je bilo ili što je u medjuvremenu nabavljeno. potom rashod. ono što je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono što će biti odloţeno u BS. Njoj 186 . Znaĉi odredjivanjem pravila za procenjivanje. Znaĉi BU moţe biti prikazan tako što ćete najpre navesti prihode. i kao razliku ćete dobiti rezultat. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavršenih poslova. Te gubitke u skladu sa naĉelom impariteta morate priznati. I zato nećemo danas ponovo govoriti o naĉelu uzroĉnosti i princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije.u vrednosti poslednjih nabavki. da li ţelim da utvrdim vrednost imovine koju imam. Znaĉi razlika izmedju statiĉke i dinamiĉke teorije je samo u tome šta je polazišna osnova. a koji nisu trţišno verifikovani. Forma računa uspeha Znaĉi kako raĉun uspeha moţe izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. Postoji još jedno naĉelo ĉija primena će dovesti do promene sadrţine BU. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. Tako da ćete u BU osim redovnih rashoda izazvanih tekućom delatnosti. vi ste istovremeno odredili i vrednost onoga što nije utrošeno i što će biti prikazano u BS. a onda šta nam je ostalo. Dakle to su dva naĉela koja su merodavna. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. i vrednost onoga što je utrošeno što će biti prikazano na rashodnoj strani BU. To je načelo impariteta. relevantni su naĉelo realizacije i naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. a to znaĉi rashoda izazazvanih proizvodnjom i prodajom uĉinaka imati i gubitke koji su nastali i priznati u skladu sa naĉelom impariteta. cene koštanja. Znaĉi to su tri naĉela koja odredjuju sadrţinu BU.

pa da onda odbijete fiksne troškove proizvodnog funkcionalnog podruĉja. 3. uopšte nije neuobiĉajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe.sam naziv kaţe. i iz principa jasnosti. Ova forma se nešto redje koristi. neto princip Ovo već znate. Za formu liste je karakteristiĉno. Kada koristite formu liste onda vrlo ĉesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. Dakle na levoj strani će biti rashodi. onda ostale varijabilne troškove poslovanja i da dodjete do neto rezultata. Šta to znaĉi prihode i dobitke? Prihode za one segmente gde se poštuje bruto princip kao pravilo za 187 . Pa tako. rezultat finansiranja. Ali uobiĉajno minimalno rašĉlanjavanje prihoda i rashoda vrši se tako što se izvrši razdvajanje prihoda i rashoda najmanje na redovne i na vanredne. što znaĉi da moţete utvrdjivati rezultat idući po pojedinim slojevima rezultata. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troškove prodatih proizvoda i dodjete do kontribucione marže. vi ćete odrediti kako će taj rezultat biti prikazan u BU. I to na prvi pogled moţe nekoga zbuniti. Pa se onda od te bruto marţe pokrivaju troškovi poslovanja. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti. bruto princip 2. to što dopušta segmetirano iskazivanje rezultata. a na desnoj prihodi. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaţe da prihodi obuhvataju prihode i dobitke. Naravno moţete imati drugaĉiju sadrţinu. Način uključivanja prihoda i rashoda u BU Na koji naĉin se prihodi i rashodi mogu integrisati u BU? Na koji naĉin ih moţete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda moţete postovati: 1. jer se dobija bruto domaći rezultat koji se naziva jos ĉesto bruto maržom. i prihode i rashode po osnovu finansiranja. i dolazi se do neto poslovnog rezultata. Znaĉi u zavisnosti od toga koje informacije ţelite korisnicima da pruţite. na primer. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeća moţe rašĉlaniti najmanje na: 1. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeća (ostalih prihoda i rashoda). rezultat iz redovnih aktivnosti (znaĉi rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda i usluga). ili cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. 4. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti. 2.

jer taj dobitak od prodaje HOV je vaš prihod. Dakle standard ne kaţe da morate. da iznosi tih prihoda i rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. Nego ćete samo reći da dobitci od prodaje iznose toliko. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV… Dakle vi nećete korisniku reći kolika je bila prodajna vrednost HOV. za finansijske prihode i rashode dopušten je. Dakle vi moţete i tu primenjivati bruto princip ali imajući u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeća. (ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut) za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. (ne morate ali moţete koristiti) neto princip. To znaĉi da ćete uvek morati da prihode i rashode koji potiĉu iz vaše osnovne delatnosti iskaţete odvojeno. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda. samo je iskazan po neto principu. i dobitke odnosno gubitke. imovine. Zato što se ostali. Tako moţete reći imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. Konaĉna odluka o tome da li i u kojoj meri ćete primeniti neto princip zavisi od sastavljaĉa finansijskog izveštaja. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda i ostalih rashoda. Zašto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata? Zato što se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Za osnovnu delatnost uvek ćete ići po bruto principu. ukljuĉujući i prodaju finansijskih ulaganja.integrisanje prihoda u BU. tada smo to zvali neposlovni rezultat. jer povećava vaš rezultat. Dakle vi ćete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. on samo kaţe da moţete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda i posledica prodaje HOV. smatra se da je tu dopuštena primena neto principa. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vaš dobitak. Metode obračuna poslovnog rezultata Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. Za prihode i rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine. Prihode od prodaje gotovih proizvoda i nasuprot tome cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. prihodi od prodaje robe i nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. Šta to znaĉi? To znaĉi da u BU moţete iskazati. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. ali to nije obavezno. zalihe materijala. Metode utiĉu samo na naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i rashoda i zato ove metode moţemo oznaĉavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistiĉe iz osnovne delatnosi preduzeća. Pa kada se govori o prihodima kaţe se da oni ukljuĉuju prihode i dobitke. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 188 . Znaĉi MRS 1 insistira da prihodi i rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. ne prihode i rashode nego samo razliku izmedju prihoda i rashoda.

Šta je onda razliĉito? Razliĉit je naĉin prezentiranja. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka 2. znaĉi svi troškovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi 189 . a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi traţite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren.1. Znaĉi nije vaţno koju ćete metodu koristiti. To je polazna taĉka. Matoda troškova prodatih učianka ima jednu drugu polaznu taĉku. Ukupno trošenje ili ukupno ulaganje. I onda traţite šta ste iz tog trošenja dobili. dakle vi obraĉun rezultata poĉinjete pitanjem šta smo u ovom obraĉunskom periodu utrošili. Dakle potpuno su razliĉiti. Drugi korak kod metode ukupnih troškova je šta su efekti. šta smo od tih trošenja dobili. a kod metode ukupnih troškova ste pošli od ukupnih troškova i trazite njima pripadajuće efekte. Znaĉi ovde ste pošli od prihoda i traţite njima pripadajuće rashode. prvi korak je šta i koliko iznose ukupna ulaganja. A metoda troškova prodatih učianka. zbog ovog ''ukupno'' i metoda je dobila naziv. metoda troškova prodatih uĉianka ili metoda prodatih uĉianka Dve metode koje daju isti rezultat. Obraĉunati poslovni rezultat će biti isti. Primetite da polaznu osnovu ove metode ĉine ukupna ulaganja. Ta razlika uslovljena je razliĉitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. Znaĉi polaznu osnovu kod ove metode ĉine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. Znaĉi pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. ne ukupni već iz osnovne delatnosti. Znaĉi ako smo ustanovili šta smo sve utrošili u narednom koraku indetifikujmo efekte tih trošenja. šta kaţe u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. Metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obraĉunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suĉeljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvršena u tom obraĉunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrţinu prihodne i razliĉitu sadrţinu rashodne strane. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. proizvoda i usluga. Znaĉi kod ove metode polazna osnova. Kod metode ukupnih troškova na rashodnoj strani BU naći će se (pošto se kaţe da se kreće od ukupnih ulaganja). naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. Znaĉi izbor metode ne utiĉe na visinu obraĉunatog rezultata.

troškova po vrstama. šta moţe biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. troškovi neproizvodnih usluga. tr. odgovor će biti: troškovi materijala su toliki. Dakle u tom sluĉaju ova vaša ulaganja. kod proizvodnog preduzeća od odnosa prodaje i proizvodnje. jer vi treba da date odgovor. na prihodnoj strani. znaĉi koliko smo potrošili. Ako ţelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. i za iznos tog povećanja vi morate povećati prihode.proizvodnih usluga su toliki i nematerijalni troškovi su toliki. sećate se. već je delimiĉno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. Na pitanje šta smo potrošili u ovom mesecu. a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. Na pitanje šta smo mi dobili od ovog trošenja. Troškovi prodaje i uprave predstavljaju rashode perioda i terete samo prodate proizvode. i da smo prodali deo zaliha sa kojima smo u taj period ušli. Dakle rashodnu stranu ĉinice troškovi po vrstama koji su nastali i to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. Znaĉi na rashodnoj strani će se nalaziti samo troškovi koji su nastali u datom obraĉunskom periodu. Pa dakle rashodnu stranu ĉine troškovi po vrstama. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zašto? Pa zato što je prodata. Krajnje zalihe će biti veće od poĉetnih zaliha.cena koštanja prodatih. šta će biti na rashodnoj strani? Ne svi troškovi koje ste napravili. Dakle ukupni troškovi. i to je kljuĉno. Šta će biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troškova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. gotovih proizvoda. šta ćemo imati? To znaĉi da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu. Navešćete vrstu vašeg ulagnja u tom mesecu. Dakle vi ćete nabrojati šta ste sve potrošili. I otuda će efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potiĉe u celini od ovih ulaganja. Kakav je odnos izmedju poĉetnih i krajnih zaliha u tom sluĉaju? Iste su. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela i do povećanja zaliha. već samo troškovi proizvoda koji su prodati. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. šta je efekat. efekat će biti prihod od prodaje. A tu cenu koštanja ĉine: troškovi proizvodnje. odnosno. tr.amortizacije toliki. troškovi uprave i troškovi prodaje. Ukoliko je proizvodnja veća od prodaje. pošto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trošenja nastala. jer cena koštanja neprodatih proizvoda šta sadrţi? Samo troškove proizvodnje. Ako su proizvodnja i prodaje jednake to znaĉi da smo sve što smo proizveli i prodali. Znaĉi ovde će biti rashodi . Kod metode troškova prodatih učianka. To je 190 . troškovi zarada toliki. U sluĉaju kada je prodaja veća od proizvodnje. Dakle na prihodnoj strani biće prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. A to znaĉi da će u proizvodnom preduzeću rashodna strana sadrţati cenu koštanja prodatih gotovih proizvoda. Krajnje zalihe jednake su poĉetnim zalihama. za onaj deo prodaje koji je realizovan i povećanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. šta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povećanje zaliha.

dozvolilo se da plaćeni goodwill drţite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad proseĉan profit. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad proseĉne profite. i u kome je definisan postupak sa goodwill-om. Znaĉi za finansijske izveštaje koji se odnose na 2005. Dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. rashodi odredjuje delatnost firme. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. ako i kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duţni ste da izvršite smanjenje njegove vrednosti. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci:  goodwill predstavlja iznos koji investitor plaća iznad vrednosti neto imovine preduzeća. Troškovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vršenja usluge prodaje i dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje. Promenjen je MRS 22 koji se odnosio na poslovne kombinaćije. a na strani prihoda imaćete samo prihode od prodaje robe i neće biti korekcije vrednosti zaliha. ali vaţno je da se tretman goodwill-a promenio. godinu biće primenjen taj standard 3 i goodwill se neće otpisivati. Zašto? Zato što roba nije uĉiank trgovine. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita poĉela da pada ja bih imala razloga da vršim otpisivanje goodwill-a. odnosno poslovni. već se vrši testiranje goodwill-a na obezvredjenje. Dakle vratimo se sada našim metodama bilansiranja uspeha. Naš zvaniĉni BU je sastavljen na ovaj naĉin. Trgovina ne proizvodi robu. to je dakle pitanje sastavljaĉa izveštaja. a u trgovini će BU izgledati drugaĉije. Šta će biti poslovni prihodi. ako je reĉ o trgovini i troškovi trgovine. on se bavi obezvredjenjem. Ja nemam ĉvrstih dokaza za to. Zato imate 191 . Goodwill se ne otpisuje. Umesto njega imamo standard finansijskog izveštavanja broj 3. ali ne i na vrednost nabavljene robe. To je sada nešto što je prepušteno proceni sastavljaĉa finasijskog izveštaja. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrţava goodwill koji sam platila. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kaţem. Taj standard poĉinje da se primenjuje od 2005 godine. Sadrţina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzeće bavi. MRS 36 odnosi se i na goodwill pa prema tome. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doĉlo do obezvredjenja. Kod metode troškova prodatih uĉianka na strani prihoda uvek će se naći prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena koštanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe.suština metoda ukupnih troškova. vidimo se idućeg puta. ili to obezvredjenje tretirati postepeno. hvala. ako ona ostvaruje iznad proseĉne profite. u kome je tretman goodwill-a promenjen. nema amortizacije goodwill-a uopšte. već je nabavlja radi njene prodaje. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeća do sada. Imaćete na strani rashoda osim troškova po vrstama. dakle novi standard. još i nabavnu vrednost prodate robe.

Šta se podrazumeva pod statističkim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. Zašto je pogodan? Zato što pruţa informacije o ukupnim trošenjima. Kada imate metod troškova prodatih uĉianka na rashodnoj strani biće nabavna vrednost trgovinske robe. a na prihodnoj strani prihodi od provizije. Republiĉki zavod za statistiku obradjuje pojedinaĉne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinaĉnih preduzeća. društveni bruto proizvod.sva trošenja. Znaĉi jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrţinu tog dela BU. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinaĉnih preduzeća. Kako vi raĉunate nacionalni dohodak? Ukupan prihod . Znaĉi privredu ĉine preduzeća koja u njoj postoje. koji pokazuju šta je sve trgovina utrošila da bi robu prodala. statističkih agregata. Imate ukupna ulaganja . Šta će biti kod banaka? Na strani prihoda naći ce se prihodi od kamata i prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. Šta bi bilo u jednoj menjačnici? Nema zaliha. imate promenu vrednosti zaliha. deo nacionalnog dohodka. Šta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaĉi moţete utvrditi koliko je uĉešće troškova u ukupnim troškovima. rashodi po osnovu naknada i troškovi poslovanja. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. GDP moţete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troškova. zajedno sa viškom vrednosti. tako da bi opet imali troškove poslvoanja po vrstama. osim troškova zarada koji predstavljaju. Prednosti i slabosti jedne i druge metode Metoda ukupnih troškova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeća i za utvrdjivanje tzv. koji deo od ukupnih troškova ĉine troškovi zarada. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. 192 . Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. a umesto troškova po vrstama biće troškovi trgovine ili troškovi prodaje. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi.nabavnu vrednosti nabavljene robe + troškovi po vrstama. to je osnovni poslvoni prihod. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. Prema tome bilansi pojedinaĉnih firmi sluţe kao osnova za utvrdjivanje i nacionalnog dohodka i društvenog bruto proizvoda. Sadrţina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena je delatnošću. sve što vam je potrebno. koliko otpada na troškove materijala ili koliko prihoda koristim za pokriće troškova zarade. odnosno jedna vrsta troška. to mogu da uradim. znaĉi operativni rashodi. imate prihode.

Zašto? Pa zato što vam pogonski obraĉun mora reći cenu koštanja. mogu pratiti da li se ta struktura troškova menja. I ta tvrdnja da ova metoda ne traţi razvijen obraĉun troškova…. 193 . Naša prodaja je bila veća od našp proizvodnje. Znaĉi uvek se troškovi po vrstama registruju za preduzeće kao celinu. ĉim vidim povećanje zaliha šta zakljuĉujem. zakljuĉak je obrnut. vi ćete moći da sastavite BU. Ona moţda ne traţi razvijen obraĉun troškova kao metoda prodatih uĉianka. prednost ove metode je to što ne mora da ima razvijen pogonski obraĉun… Nije moramo imati pogonski obraĉun. kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako i onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. znaĉi metoda je tako napravljena da ne omogućava da utvrdite rezultat za delove preduzeća. kako je to uticalo na ukupne troškove zarada. Dakle vi morate i za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obraĉun koji će vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih zaliha. ali ne moţete obraĉunati rezultat primenom metode ukupnih troškova ako nemate razvijen pogonski obraĉun. I dobra strana ove metode je dakle sto omogućava uvid u ukupnu aktivnost preduzeća. tj. ali mene zanima da li uĉešće troškova materijala u ukupnim troškovima raste.Ako imam utvrdjenu strukturu troškova u nizu sukcesivnih vremenskih periodima. jer uprava firme ima potrebu da osim što treba da zna koliki je rezultat preduzeća kao celine ostvaren. ali vi ćete imati povećanje vrednosti zaliha na strani prihoda. Ako imam smanjenje zaliha. kako se kreće uĉešće troškova zarada. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogućava utvrdjivanje rezultata samo za preduzeće kao celinu. A to je nedostatak koji nije mali. Rezultat će biti 0. znaĉi broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. Znaĉi to vam omogućava ovako sastavljen BU. da li su oni sada veći ili manji nego što su bili ranije. On moţda moţe biti manje detaljan. U tom smislu ja ne bih mogla da prihvatim trvdju… Znate. sastavljenog po metodi ukupnih troškova. Da je proizvodnja bila veća od prodaje. To se sve moţe videti iz ovako sastavljenog BU. odnosno cenu koštanja gotovih proizvoda. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje i prodaje omogućava mi da dokuĉim u kakvom su odnosu proizvodnja i prodaja bile. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troškova. što se samo teorijski moţe dogoditi. Kako ćete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu koštanja nedovršene proizvodnje. a nasuprot njima će stajati ukupni troškovi. Menjaće se apsolutni iznosi troškova. koji predstavljaju tehniĉko-tehnološki zaokruţene celine i koje imaju svoje proizvode. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeća. Ĉak i ako ništa ne prodate. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li će to rezultirati smanjenjem troškova materijala u ukupnim troškovima materijala ili neće. Zašto? Zato što troškove po vrstama uvek pratite na nivou firme. pada ili stagnira.

Vi ne moţete sastaviti BU po metodi troškova prodatih uĉianka ako prodaje nije bilo. Kada je reĉ o BU standard zahteva da iskaţete prihode. Sećate se da MRS 1 odnosi ne prezentaciju finansijskih izveštaja.ali pogonski obraĉun ima toliko drugih zadataka. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utiĉe na BU sastavljen po ovoj metodi. jer se odnos izmedju proizvodnje i prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. I zato ta metoda ne omogućava obraĉun društvenih agregata. U Evropi je odnos jedne i druge u zastupljenosti relativno jednak. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena koštanja daće vam rezultat koji taj proizvod donosi. troškove finansiranja. Koja od metoda se više u svetu koristi? Pa teško je reci. Prema tome ona ĉak omogućava da za svaki pojedinaĉni proizvod obraĉunate doprinose prezultatu. mi ne vidimo šta se dogadja sa proizvodjom u preduzeću. Vi ćete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troškova. i naravno rashode. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. 194 . Znaĉi onda imate jednu potrebu za pruţanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. jer su vam rashodi iskazani u formi cene koštanja proizvoda. što naravno metoda ukupnih troškova ne moţe. i one mane koje su prednosti metode ukupnih troškova. iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode i imaćete sve podatke potrebne za obraĉun rezultata po metodi troškova prodatih uĉianka. koji je rezultat poslovne aktivnosti. Metoda troškova prodatih uĉianka ima tu mogućnost da vam obezbedi obraĉun rezultata po uţim organizacionim delovima. Jednostavno ćete u onu klasu 9. a za upravu preduzeća po metodi troškova prodatih uĉianka. u onaj pogonski obraĉun. Metoda troškova prodatih učianka. Posto i jedna i druga metoda daju isti rezultat. Ne vidite ukupna ulaganja. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troškova. Raščlanjavanje prihoda i rashoda Znaĉi koji su to minimalni zahtevi za rašĉlanjavenje koji su postavljenii MRS-om 1. istina je da zemlje sa anglo-saksonskog govornog podruĉja radije koriste metodu troškova prodatih uĉianka. dok se u zemljama kontinentalne Evrope ĉešće sreće metoda ukupnih troškova. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeća na podruĉju prodaje. ja uvek sugerišem da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. i toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obraĉun u proizvodnom preduzeću da je ovo…ne treba nam baš za bilansiranje uspeha toliko detaljno… razlog koji moţe biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obraĉuna. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statistiški agregati utvrdili.

pa onda troškovi uprave i troškovi prodaje. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom raĉunu uspeha. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. od obima izvršene prodaje i od pravila priznavanja. To su minimalne informacije. i onda će biti navedeni i ostali poslovni prihodi. ali ne i 100% uĉešće u zavisnim preduzećima. To je predlog izgleda po MRS 1. troškovi prodatih proizvoda.koliko u dobitku uĉestvuju povezana preduzeća. A manjinski akcionari postoje kada matiĉno preduzeće ima većinsko. i imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. znaĉi matiĉnoj firmi. A visina prihoda? Od prodajnih cena. znaĉi ja ne mogu da vam kaţem da šema mora da izgleda ovako. Ako imate metodu troškova prodatih učianka onda se obiĉno navode prihodi od prodaje. promena vrednosti zaliha. a treća ako primenjujete princip proizvedenih uĉianka. druga ako primenjujete princip naplaćene realizacije. znaĉi BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada većinskim vlasnicima. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda (u BU). Zato što redovna aktivnost obuhvata prihode i rashode po osnovu finansiranja. Znaĉi ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode i rashode. Zavisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. Dalje slede ostali prihodi i rashodi. Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti i rezultat redovne aktivnosti. Zatim koje su vanredne stavke. Kako izgledaju bilansne šeme? MRS 1 ne propisuje bilansne šeme. Ako imate metodu ukupnih troškova imaćete prihode od prodaje. to su ukupni poslovni rashodi. i deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. Od čega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. i navedeni će biti troškovi po vrstama. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. Jedna visina će biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. znaĉi to su vanredni prihodi i vanredni rashodi. Znaĉi ovo nije redosled informacija. razlika izmedju prihoda i ovako indetifikovanih rashoda biće dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. Tada se kao vlasnik pored matiĉne firme datog zavisnog preduzeća javljaju manjinski akcionari. Ponekad ćete u jednom istom BU imati i princip naplaćene i princip fakturisane realizacije. što je redovna ali nije poslovna aktivnost. ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruţi. zatim manjinski interes. 195 . Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka i taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. bruto dobit.

Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. Ona je podreĊena politici finansiranja. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. Preduzeće. Tako razlikujemo politiku nabavke. decembar 2004. Moţemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podreĊena politici finansiranja. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. Ja mogu da kaţem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. politici objavljivanja i poreskoj politici. BILANSNA POLITIKA Bilansna politika je vaţna jer ćete vi u svom poslu uĉestvovati u sprovoĊenju bilansne politike. U kakvom meĎusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća? Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. U stvari poslovna politika izraţava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruĉja. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. One mogu biti i u drugom odnosu. formuliše svoju poslovnu politiku. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. politiku prodaje. Moţe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreĊena drugoj parcijalnoj politici. da bi realizovalo ciljeve koje postavi. politiku finansiranja. politiku proizvodnje. Kakav je odnos izmeĎu poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podreĊene poslovnoj politici preduzeća. 14. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podreĊene bilansne politike. politiku zapošljavanja. one moraju biti ravnopravne.Utorak. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? 196 .

sve do sada ste nam vi priĉali o nekim pravilima. vi morate definisati ciljeve. kakav treba da bude finansijski i prinosni poloţaj preduzeća? Finansijski poloţaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuĉe investitore. odnosno pravila bilansiranja. da je to 197 . to oni koji predaju menadţment znaju bolje od mene. izvodi se iz cilja preduzeća. Politika bilansa nema svoje ciljeva. odnosno pravilima. ako ţelite da zadrţite deo dobiti. svesno uobliĉavanje ne moţe preći okvire postavljene standardima. Sad ćete vi naravno reći. pa standardima. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja ţelim preko finansijskih izveštaja. Primera radi. pa mora se ovako.Bilansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobliĉavanja godišnjeg obraĉuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (ţeljena) slika o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuĉe što je moguće više dodatnog kapitala. Ako vi pokaţete da imate visok dobitak. a prinosni poloţaj treba da bude dovoljno dobar. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikupljanjem ponuda. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliĉinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niţe. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Moţemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. ali ne previše. Dakle. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. a sada kaţete da postoji politika koja vrši svesno uobliĉavanje godišnjih obraĉuna. mora se onako. Zar to nije kontradiktorno? Nije. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaĉima itd). Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. kako ćete ubediti akcionare. Bilansna politika se označava vrlo često kao kvazi politika. jer se to uobliĉavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. već je njen cilj podreĊen cilju preduzeća.

onda bi smo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. Pod eksternim podruĉjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono podruĉje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. mada je to uvek i jedno i drugo. Dakle raĉunovoĊa ne moţe da definiše ciljeve. A da je podruĉje internog izveštavanja uprava perduzeća. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. a sad samo na sadrţinu. kako ćemo ga pribaviti? Ako ţelimo iz eksternih izvora. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi ţelimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako ţelimo da nas drugi vide. da bi dobila argumente. Ali tu kaţem nije granica oštra. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. teško je napraviti ĉvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. onda smo u velikoj meri odredili i 198 . moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni poloţaj. dopustite da najveći deo dobitka zadrţimo u firmi. prema tome jasno je da je podruĉje na kome deluje bilansna politika podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. pred kim mi ţelimo da se predstavimo drugaĉiji nego što stvarno jesmo. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. ne moţete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu. Ali ako bi smo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiĉe na formu ili na sadrţinu finansijskih izveštaja. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri odreĊujemo i sadrţinu i obrnuto. Ako ţelim da dodatni kapital pribavim zadrţavanjem dobiti. da bi se on popravio nemojte traţiti visoke dividende.neophodno? Jedino ako pokaţete da je finansijski poloţaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. PoĊite od toga. I pošto nema svoje ciljeve. raĉunovoĊa moţe samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. šta moram da uradim? Moram da finansijski poloţaj predstavim slabijim da bi ubedila. Dva cilja ako se realizuju na dva razliĉita naĉina. onda se moţe govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. Ako smo odredili podruĉje. zahtevaće dve razliĉite bilansne slike i zato kaţemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlaĉi iz ciljeva preduzeća kao celine. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva podruĉja: eksternom i internom. do odgovora nije teško doći. ĉim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadrţinu. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva podruĉja na kome deluje bilansna politika. I pošto ciljeve firme definiše menadţment odnosno uprava. da kaţem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski poloţaj nije sjajan.

morate predstaviti taĉno kako ste sproveli. podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. nema šta sad nekom trećem da priĉate ovako je. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinaĉnu firmu ili na neko drugo preduzeće. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koje ima redovan godišnji obraĉun. jer sećate se da odreĊivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda. pa prema tome i budući rezultat. Isto vaţi i sa likvidacionim bilansom. Nešto drugaĉija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom dogaĊaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem.predmet bilansne politike. pa ĉak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. podići ću vrednost imovine i preko toga podići 199 . koje su promene tokom steĉaja i kako je taj steĉajni postupak doveden do kraja. bilans uspeha. Ja kao sastavljaĉ bilansa fuzije to znam. Rekli smo da je podruĉje na koje deluje bilansna politika. nezavisno od toga da li govorimo o pojedinaĉnom ili o konsolidovanom godišnjem obraĉunu. kao i što je to sluĉaj sa redovnim godišnjim obraĉunom. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta. sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom odreĊenih dogaĊaja u ţivotu preduzeća. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari odreĊujete vrednost. Redovan godišnji obraĉun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. izveštaj o novĉanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. Od vrednosti koje unesete u pojedinaĉne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim saţimanjem. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima moţe dovesti do toga da budu predmet bilansne politike. kakva je situacija pre steĉaja. Sastavljate steĉajni bilans. Svi ti izveštaji. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su uĉesnici u fuziji ima za posledicu razliĉitu visinu rezultata u budućnosti. svi ti delovi godišnjeg obraĉuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji. recimo sa bilansom fuzija. ali su namenjeni eksternim korisnicima. vi nemate nikakvih ciljeva. ali ne svi. onako je. ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze. A od te vrednost zavise budući rashodi firme. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši.

pa ste nešto tretirali kao rashod. Dakle ne vodite vi knjige ĉijim se zakljuĉkom dobija poreski bilans. znaĉi morate izraĉunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope. odnosno poreskoj upravi. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut drţavi. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju nepromenjene u poreski bilans. a postoji i interes. kod bilansa promene pravne forme. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiĉe na bilansnu sliku u budućnosti. ĉak ste i istu metodu primenili.5 i ove obraĉunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu.5 linearne stope. a otpisivanje ste vršili primenom 2. Neću otkrivati latentne rezerve. Ako ste negde obrnuto uradili. a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha. da li onda moţemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. tako što procenjivanje prilagoĊavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. Nije. prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. a poreski propisi kaţu da to moţete aktivirati.rashode i dovesti do iskazivaja niţeg rezultata. Vi sastavite poslovni bilans uspeha. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obraĉunata najviše po 2 linearne stope. izraĉunati razliku amortizacije obraĉunate po 2. ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu. I ĉim takva mogućnost postoji. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili naĉelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Tu postoji mogućnost da sastavljaĉ finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede odreĊenu bilansnu politiku. Znaĉi to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovoĊenja bilansne politike. a rezultat viši. poreski propisi kaţu dopuštena je primena degresivne metode. Ukoliko to ne ţelim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. onda bi trebalo da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. Sliĉno će biti kod bilansa razdvajanja. ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niţi. To meĊutim i nije baš tako do kraja. onda kaţemo da takav bilans moţe biti predmet bilansne politike. jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odreĊenih preskih 200 . da su za sastavljanje tog bilansa relevantni propisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugaĉije nego što poreski zakon kaţe. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u podruĉju eksternog finansijskog izveštavanja. Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je ĉinjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa.

mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja (finansijsko politiĉki ciljevi) i ciljeve u području politike objavljivanja ili publiciteta. a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. Ako mi posledice takvog bilansiranja. Ĉim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obraĉunskom periodu. veoma vaţnu i bilansna politika je podreĊena politici finansiranja. to je dopustivo. Prvo. a koji ne moţemo da ostvarimo. Uloga raĉunovoĊe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. Iz prostog razloga što uprava vrlo ĉesto ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. Kada je reĉ o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. Ako mi takve olakšice na smetaju i ţelim da ih koristim. A šta uprava moţe sve traţiti od raĉunovoĊe. onda opet moţemo govoriti o bilansnoj politici. ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to ţelim. da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljaĉima. kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovoĎe kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konaĉnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno-politiĉkih ciljeva. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten iskljuĉivo menadţmentu. kakve ja moram uvaţiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju. i drugo. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve ĉija realizacija je moguća. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku. a u okviru nje politici raspodele. imam neke druge ciljeve. Ona uvek 201 . šta ona moţe postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom podruĉju su ciljevi locirani. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv. ali nema naĉina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. ja ću to uraditi. Šta definiše politika raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti odreĊeni naĉin bilansiranja.olakšica primenom odreĊenih pravila ili naĉina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim odreĊenu poresku olakšicu ili ne. kakav će biti odnos izmeĊu iskazanog i ostvarenog rezultata. Jeste. RaĉunovoĊa ne uĉestvuje u donošenju odluke. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da uĉestvuje i raĉunovoĊa.

Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niţi od ostvarenog ili malo viši. visinu poreza koji će platiti drţavi koji se obraĉunava na priliĉno ujednaĉenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti.nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. dakle nisam spremna na tu vrstu iznenaĊenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koji će se opredeliti da ulaţu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. nego da ulaţem u firmu koja jedne godine iskaţe visok dobitak. politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku-već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i 202 . Drugi koncept. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima. U voĊenju politike raspodele preduzeće se moţe opredeliti za dva koncepta. jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. a iduće godine je taj dobitak znatno niţi. jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa priliĉno visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. Veći broj nas ide sledećim rezonima. bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulaţem u preduzeće koje kontinuirano raste. U većini sluĉajeva preduzeća se opredeljuju. visinu priliva gotovine i na taj naĉin lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. Preduzeća takoĊe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi. a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti. da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. naravno tu sada imate opet dve mogućnosti. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda. ne znam šta me ĉeka treće godine. a ako odrţavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlaĉe veći broj investitora. a pridrţavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi. onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen.

već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrĊivana. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. Drugo podruĉje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. Poreska politika firme takoĊe dobija na znaĉaju. da bi plaćali porez što je moguće niţi. dakle preduzeća će sve više paţnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. Zanimanje je vrlo cenjeno. bilansna politika tu moţe dobiti dva zaduţenja. nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno 203 . Podignu li poreske stope iskazaćemo niţi dobitak. pominjala sam latentne rezerve. ali da nikada ne plate više nego što moraju. Ako poreske stope budu niţe. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode. kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća. nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niţi teret. ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom. ne moţemo privući dodatni kapital. da bi smo smanjili poreski teret. Nećemo unapred ništa utvrditi. ne da bi prevarili drţavu. Ako ţelimo da idemo u razvoj firme. akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli. Kada sam pominjala utvrĊivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke.dobitka. pa će iskazani dobitk biti niţi od ostvarenog dobitka. moramo formirati latentne rezerve. Kada je reĉ o poreskoj politici. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije. porezima. ne na naĉin da to predstavlja prekršaj. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke. pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. onda ćemo im se prilagoditi. od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrĊuje. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu naĉina na koje treba da vode svoje poslove. ne moţemo biti lošiji od njih. kada imate niţi razlaţete ranije i na taj naĉin uspevate da iz perioda u period iskaţete priliĉno ujednaĉenu visinu dobiti. isplaćuje visoke dividende. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji raĉunovoĊe koriste da bi realizovali ovu politiku (politiku raspodele). moţemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom sluĉaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. Ušteda znaĉi da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. Podruĉje poreza će sve više biti na znaĉaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik.

ali da bi smo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bi smo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda oznaĉava kao vrlo poţeljan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. ako nam nude FIFO metodu i metodu proseĉne cene. Da bi ste to mogli morali bi ste imati mnogo informacija. Mi to ne zanmo. ako nemate velike oscilacije dobiti. da imate jedan program. Bilansna politika moţe doprineti tome da se poreski teret odloţi na buduće obraĉunske periode. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. izabraće okolnosti. nego ćete još morati da iskaţete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razloţile. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednaĉenu dobit. Koristićete sva dopuštena bilansno politiĉka sredstva da to ostvarite. a ne manje vaţan cilj je odlaganje poreza na budućnost. I zato je jako vaţo da kod sprovoĊena bilansne plolitike da se on u napred planira. Zašto je to poţeljan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. ili će moţda podići poresku stopu. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. da imate u naped definisane ciljeve. Kako moţemo izvršiti odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode? Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. Israţivanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednaĉen iz perioda u period. Mogu 204 . da li će ona zadrţati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. ali tim novim latentnim rezervama moţda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razloţen i moraćete da iskaţete visoku dobit. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. Jednostavno nemate naĉina da dobit iskaţete niţom nego što je ostvarena i tada se moţe dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. a kada odreĊujem visinu rezervisanja u skladu sa naĉelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. Drugi mnogo dostupniji. Vi moţete formirati nove latentne rezerve. izabraćemo metodu proseĉne cene. Šta će drţava raditi. iskoristiću tu mogućnost. onda ćete morati iskazati ne samo taj visoki ostvareni dobitak. Neću da mi direktor doĊe danas i kaţe: e znate ja hoću da naš finasijski poloţaj bude ovakav. ĉudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jaĉe izraţen. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike drţave. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. Znaĉi ako firma ostvaruje visoke dobitke. da li će moţda zadrţati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. time što ćemo iskazati rezultat niţim nego što on zapravo jeste. zadrţani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava.smanjite. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niţi.

To nije diplomski rad. sad ću vam reći pošaljem studente obiĉno ako se neko odluĉi da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. odnosno kakvu bilansnu sliku ţelimo da bi smo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bi smo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. Šta da se radi. Ciljevi moraju biti unapred postavljeni da bi ste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadati. to ste morali da mi kaţete u junu. suprotni intreresima firme. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priĉa. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u oĉima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. što god pitate poslovna tajna. I danas kod nekih firmi. nema šanse. sada ne moţemo ništa. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. to je nešto što je dostupno svakome. jednostavno mogućnosti firme. prema informacijama koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalnim investitoraima.da vam kaţem. I onda mi doĊe student i kaţe rekli su mi da je to poslovna tajna. ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada nauĉite. Dakle ona ima potrebe da pruţi eksternim korisnicima informacije o sebi. Kada je poĉeo proces uvoĊenja trţišnih kriterijuma u podruĉje finansiranja i nadam se da će taj proces biti nastavljen. Gotovo. U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. da vidite kako to izgleda. Neka druga firma moţda moţe. I ovde postoje neka dva koncepta. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reĉ o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentiĉni sa interesima firme. zaposlenima. to je samo odraĊeno. cilj a neki put neki cilj ne moţete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustivo. ne moţe biti javna tajna. specijalnim kreditorima. Strašno je to što je to i danas... naša firma ne moţe i zato je vaţno da unapred znate šta se oĉekuje. Zato nemam veliki broj diplomskih. i sa formalne i sa materijalne strane. pa da će otuda izvući zakljuĉak da postoji potreba da se 205 . ne moţete ni bilans da dobijete. Ili će na njih gledati kao na osobe ĉiji su interesi naruĉito u kratkom roku. firma treba da odluĉi o obimu informacija koje će biti prezentirane. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj moţe biti ostvaren. sve je stroga tajna. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. a to je moguće..

od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiĊu teškoće. ali rećićete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiĊu.zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati). da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. kaţem na dugi rok. Kada radite dobro rećićete sve o svojoj firmi. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i drţava investitori. da dugoroĉno radi. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoroĉne interese. sastavljaĉ mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni vaţne korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. I onda moţete oĉekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. vaţno je da ja kredit dobijem. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pruţite samo onoliko informacija koliko morate. drugaĉiji pristup. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pruţite što je moguće više inforamacija o firmi. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. šta njega briga za moju firmu. neka mi da krediti iako nisam baš naruĉito dobar. poverioce zanima firma koja vraća dugove. ništa više od toga. Investitore zanima firma ĉija vrednost stalno raste. ovo nije pristup koji bih vam 206 . pristojne zarade. Svaka firma pojedinaĉno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koji. pogledajte naše banke imaju veliki problem. imaju relativno nizak stepen rašĉlanjavanja. odnosno beleţaka da bi smo te dodatne informacije objavili i uĉinili ih dostupnim eksternim korisnicima. Dakle ako imate takav pristup. Dakle interes svih je da privredu ĉine prave firme koje imaju budućnost. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. su identiĉni interesima firme. Šta ako ugase sve firme. jer je rizik ulaganja veliki. njegov problem. on će lako da proda svoje akcije. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za objavljivanje zahteva na kraju svakog standarda. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traţi kosa vam se digne na glavi. zaposlene zanima firma koja im obezbeĊuje sigurna radna mesta. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. (mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. kome će davati pare. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoroĉno odrţanje preduzeća. nemaju kome da odobre velike kredite. Ako dugoroĉno odrţanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. Ako to radite onda moţete oĉekivati od vlasnika firme. Da im ne uskraćujete informacije. Ovaj prvi koncept. I ako imate nameru da dugoroĉno vodite firmu. nema prećutkivanja. U koliko imate drugi. Koji deo godišnjeg obraĉuna sluţi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. pa ako i ne platim.

Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. stavljanjem na svoj sajt. Ali ono što im je vaţno moram reći. MRS 1 ne odreĊuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. naravno da je to predugo. Uprava treba da vodi raĉuna koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. Kod politike objavljivanja. postavlja se i pitanje vremena objavljivanja. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. i i na taj naĉin ih uĉiniti dostupnim.preporuĉila. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odliĉni i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. Kada se neka informacija uskrati. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. ali da je to prolazna pojava u poslovnom ţivotu. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. Kada je reĉ o drugom konceptu. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su vaţne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. onda ćete malo saĉekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kaţete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici ĉitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. pored obima pitanja informacija koje treba pruţiti u finansijskim izveštajima. i daju razliĉiti znaĉaj pojedinim informacijama. opravdanje da informacija ne bude objavljena. nije vaţno za nekog akcionara ili za neku banku. Trenutak objavljivanja birate sami. Konfikt ciljeva bilansne politike i putevi njegovog rešavanja Dva razliĉita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on moţe biti u velikoj meri uslovljen ĉinjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju razliĉite informacione potrebe. a mi smo to prihvatili. Ali one nisu ni relevantne za to. Uprava 207 . on samo kaţe da izveštaji moraju da budu objavljeni. Moţete ih objaviti. kupite naše akcije. i većina firmi to danas radi. Krajnji rok odreĊuje MRS 1 koji kaţe da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. A ako su rezultati loši. Što je vaţno za mene kao upravu. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. morate imati meru.

Ako iskaţem loš. iskaţite što je moguće veću dobit. morate napraviti kompromis ciljeva. Uprava će gledati da iskaţe manji rezultat da bi platila manji porez. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobliĉavate rezultat. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski poloţaj. Pa da kaţemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. moţda ĉak i tri koji su vam jednako vaţni. ne dolazi u obzir. kakve dodatne rezerve. Uprava će moţda reći ţelimo da investiramo.a ne dividenda kao prihod. Taj problem razliĉitosti interesa je tu. rast vrednosti naših akcija. drţava kao fiskalni organ će reći. radi razvoja. što je moguće niţu dobit. dobrim ćemo predstaviti poloţaj rentabiliteta ili polititke. U koliko imate dva cilja. gledaj kao sjajno izgledamo. Ĉak ni meĊu vlasnicima neće biti saglasnosti. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskaţem finansijski poloţaj. mi hoćemo visoke dividende. ako vi vaše pare uloţite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. Ja moram da napravim finansijski poloţaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. Dakle. a vi ţelite da zadovoljite interese nekih od grupa. akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da ţrtvujem neke druge ciljeve. Poverioci će reći nemojte da investirate. da bude onakva kakva ja ţelim da me oni vide. Vlasnici će moţda reći.moţe da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. ali u ovom trenutku meni je vaţno da investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. Pogledajte koliko razliĉitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. Postoji nekoliko naĉina na koji moţete taj konflikt interesa razrešiti. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne ţelim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. i imate problem. da stvorimo priliku za nove zarade. ne moţete ih zanemariti. nas interesuje rast firme. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom sluĉaju. Ţelim da privuĉem dodatni kapital eksternih korisnika i ţelim da zadrţim dobar deo dobitka. ja 208 . to predstavlja znaĉajan prihod. Veliki akcionari će reĉi. formiranja latentnih rezervi. Iskaţite ceo ostvareni rezultat i platite porez. Ako iskaţem visok profit. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Niţi nivo menadţmenta i srednji će reći iskaţite vi rezultat koji smo mi ostvarili. mi od toga ţivimo. Da li moţete sve? Teško. Mali akcionari će reći (gledajte šta rade ovi u AranĊelovcu) mi hoćemo dividende. nas dividende ne interesuju. Kako da napravim finansijski izveštaj. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. šta će vam. dobar finansijski poloţaj. kako da ga oblikujem a da interesi većine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. pa da ja sada nemam bonus na koji inaĉe imam pravo.

A u kreiranju bilansne politike uĉestvuje menadţment preduzeća i raĉunovoĊe. 16. A sukob izmeĊu drţave i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji uĉestvuju u kreiranju BP. Interni menaţeri. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje riziĉno. Jedan za eksterne. Prošli puta sam poĉela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. Vaţno bi bilo da znate koje mogućnosti menadţmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobliĉavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno-politiĉkim ciljevima. Dramatiĉnih uobliĉavanja u principu ne moţe biti mnogo. ima posledice i po firmu koja je kredit traţila. a ja sam ostvarila veći profit. koje sadrţe finansijski izveštaji. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. su po preduzeće ozbiljne.pravim kompromis. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikaţete niţi rezultat i da onda kaţete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. hoću da vi iskaţete taĉno profit koji je ostvaren. niţi menaţeri imaju pravo-izvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. i taj deo je vaţan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. Ĉetvrtak. Kada banka odluĉuje da li će odobriti kredti ili ne. ali ja ţelim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. da bi se ta slika prilagodila poslovno-politiĉkim ciljevima. to nije odluka koja samo njega pogaĊa. Dakle kada neki investitor odluĉuje da li će uloţiti ili neće uloţiti u neku firmu. to je odluka koja pogaĊa firmu o kojoj je reĉ. Draţava je rekla moţete vi tamo da raĉunate šta god hoćete ali kada je reĉ o porezu to ćete uraditi onako kao ja kaţem i napravićete poseban poreski bilans. Ta rasprava moţe biti završena tako što će biti reĉeno. ali pruţene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. a za potrebe nagraĊivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje 209 . šta me briga za vašu bilansnu politiku. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri. Znaĉi iz tih razloga ne moţe biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. decembar 2004. drugi za interne korisnike.

da kada ĉitaju finansijske izveštaje uoĉe uticaj mera bilansne politike. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. raĉunovoĊe ne definišu strategiju. ili da jedan od njih predloţi a ostali usvoje predloţenu BP. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. Kada je reĉ o ortačkom društvu. u preduzeću. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. To ih zanima. vlasnik je nosilac BP. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. Time se postiţu uštede kako u vremenu tako i u naporu. to je uprava. Ali kada imate mogućnost da izmeĊu više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog raĉunovoĊu. pošto u ortaĉkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. organ vlasnika. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. slušaj. i koji će svom raĉunovoĊi reći. uvek moramo reći za koju pravnu formu to vaţi. sprovode zadate ciljeve. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. Niko vam ne moţe reći. ili svi rade u firmi. jer dobar raĉunovoĊa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. Znaĉi on je taj koji kreira BP. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. 210 . moguće izgleda tako i tako. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. naravno. donošenjem nekih strateških odluka. imate situaciju da većina ortaka. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uloţili svoj kapital. ali upravljanje preduzećem. Ta uprava firme će definisati ciljeve. Generalno. onda je vaţno da je raĉunovoĊa dobar. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. menadţment moţe da kaţe mi ţelimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-politiĉkih ciljeva). a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. Kod društava kapitala. to onda moţe svako. da sprovode bilansnu politiku. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. Kod inokosnog preduzeća. povereno je menadţmentu. Znaĉi. Iako je uloga raĉunovodje podredjena menadţmentu. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. jer vlasnici obiĉno ne upravljaju neposredno (menadţment firme – upravljaĉka i vlasniĉka funkcija su razdvojene). ali šta je uprava to se razlikuje. ona je znaĉajna zbog toga što biraju najadekvatnije instrumente za sprovodjenje ciljeva. Nadzorni odbor je. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo.ciljeve BP (na primer. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. Oni utiĉu na poslovanje preduzeća. RaĉunovoĊe. Jer tu nema pravila. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. tj. Imamo jedan jedini. u datom trenutku naviše odgovara. Znaĉi. dakle.

a) kod D. skupština vlasnika je ta koja potvrĊuje godišnji obraĉun. Znaĉi. a nije naplaćena.o. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obraĉuna. imate kursne razlike. Skupština akcionara odluĉuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. Ako MRS 21 kaţe da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod.D. bez obzira na to što naĉelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. onda ćete poći od pravila sadrţanih u konceptualnom okviru. Ako ne postoji poseban standard za dogaĊaje koje bilansirate. b) kod A. koliko ide u rezerve.O. kod d. Ako na primer. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obraĉuna. PotvrĊivanje godišnjeg obraĉuna prepušteno je skupštini vlasnika. znaĉi. Zato se pored uprave i nadzornog odbora.o. uprava i nadzorni organ. Ta ograniĉenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuţe i da traţe nadoknadu) Dopustivost bilansne politike Koja su to ograniĉenja koja se pri sprovoĊenju bilansne politike javljaju? Znaĉi. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. – nosioci su skupština akcionara.O. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. preioda u kome su nastale. koliki je neraspodeljeni dobitak) i moţe vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. vi ćete pri bilansiranju koristiti naĉine bilansiranja koji su definisani tim standardom. 211 . Znaĉi. odnosno rashod. ako za bilansiranje nekog dogaĊaja postoji poseban standard. postoji MRS 21 koji se naziva ''efekti promena stranih valuta'' i vi ste duţni. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. nego da primenite rešenja koja su sadrţana u MRS 21. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto naĉelo realizacije. Na tim pravilima izraĊeni su standardi. o ĉemu moramo voditi raĉuna kada moramo da utiĉemo i na izgled i na sadrţinu finanijskih izveštaja? Postoje znaĉajna ograniĉenja u voĊenju bilansne poltike. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaţe MRS 21. Znaĉi on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obraĉun ili ne. Kada se. godišnji obraĉun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljuĉaka i podnosi ih nadzornom odboru. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obraĉun menja. jer ima mogućnost da traţi izmenu sadrţaja godišnjeg obraĉuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obraĉun.

Drgo ograniĉenje koje bilansista ima nalazi se u okviru naĉela kontinuiteta (prvo je vezano za ĉinjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen raĉunovoĊama odreĊena zakonom i MRS). Dakle poštovanje naĉela stalnosti je drugi ograniĉavajući faktor u voĊenju bilansne politike. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. veĉ u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi raĉuna o ograniĉenjima koja bilansna politika ima. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. ovaj ne moţe pa stoga ne moţe ni biti cilj bilansne politike. smatra se da će niţim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se drţite. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će 212 .Ako nam se ovako postave stvari. i ni jedno pravilo. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u budućnosti biti širi ili uţi? Ja procenjujem da će doći do suţavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude voĊena. kada ste jednom izabrali odreĊeno pravilo za procenjivanje. ma gde ona bila. i doneto 5 potpuno novih. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. To ne treba da nas ĉudi. zbog toga što preduzeća posluju pod razliĉitim uslovima. Zato će u MRS ostati samo one opcije ĉije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. ona vam ove godine jako odgovara. I to je prostor koji bilansista moţe da koristi. Već u 2004. kada standard ostavlja pravo izbora. To naĉelo traţi da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane naĉine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obraĉunsih perioda. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obraĉun. logiĉno je pitanje gde je bilansna politika? Šta moţemo uraditi? Prostor za sprovoĊenje bilansne politike postoji u onim sluĉajevima. Prekršite li pravilo ili standard. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. izmenjeno je 13 MRS. Znaĉi. smatrate da će vam pomoći da odloţite porez na buduće obraĉunske periode. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. Znaĉi. Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. ja ne oĉekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. kada se u samom standardu za bilansiranje odreĊenog dogaĊaja nude opcije (moţete uraditi ovo ili ovo). Ne moţete iduće godine doneti drugo rešenje. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju odreĊenih prava izbora. onda se ne moţe pruţati previše prava izbora. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. vi ste naĉinili bilansni delikt. na primer. Zato je jako vaţno da kada se utvrĊuju ciljevi. mora kretati u tom prostoru koji je odreĊen standardima i naĉelima. linearnu metodu – jeste ona dopuštena. Dakle. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša ţelja da vi u toj godini iskaţete veću dobit nego što je ostvarena. Jer ako postoji veliki broj prava izbora. dakle. ali ne moţete menjati). Bilansna politika se. budu meĊusobno uporedivi. već tada kaţete ovaj cilj se moţe realizovati dopustivim sredstvima. degresivnu metodu. Dakle. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuĊenih opcija izabrali. Da bi ste promenili. onda se stepen harmonizacije smanjuje.

vrši raĉunovoĊa. ali visina obaveze zavisi od trţišne vrednosti akcija. Dakle. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. morate se naoruţati sa jako puno znanja. pa su novi standardi iz 2004.doprineti realizaciji ciljeva finansijskog izveštavanja. to je onda nešto sasvim drugo. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. ne plaća se akcijama. To su shvatili i u komitetu. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. onda to nije dobro. Ona bira ciljeve. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa ĉuli. (znaĉi koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta ţelite da postignete). a to znaĉi iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. i uvek kada je tako. na primer. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. A samo zato što nije moguće da vas nauĉimo svim dogaĊajima. Jer u tom sluĉaju nije reĉ o bilansnoj politici. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. Ako vi. mnogo je vaţno da nauĉite pravila. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. Zato ne oĉekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo dogaĊaja o kojima niste ĉuli. kaţete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. Nikada vam nisam priĉala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. izbor instrumenata. ali ni iz daleka to nisu svi dogaĊaji sa kojima ćete se vi sresti. U tom dodatku se objašnjava naĉin na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadrţani. A taktiku bilansiranja. kljuĉna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoraĉiti granice koje bilansna politika ima. Postoji nekoliko klasifikacija: 213 . MRS su jako komplikovano štivo. To su tri kljuĉna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. Ja zato insistiram na pravilima. pri voĊenju bilansne politike. kada odreĊujem visinu obaveze prema dobavljaĉima u broju mojih akcija). Priĉala sam vam o bilansiranju dogaĊaja koji se dogaĊaju u najvećem broju preduzeća. morate radi njihovog lakšeg izuĉavanja ozvršiti odreĊene klasifikacije.

kada je dan bilansa prošao. I što je god uţi prostor za sprovoĊenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa''.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. Ove instrumente mi najĉešće koristimo kada ţelimo da menjamo rezultat. govorimo o determinisanim instrumentima. Zato se sa pravom istiĉe. ali istovremeno i na finansijski poloţaj. i bilans stanja i bilans uspeha. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski poloţaj. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. vaše mogućnosti da bitno utiĉete na iskazani finansijski poloţaj i rentabilitet su jako skromni. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora.12.na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31. Dakle. ja mogu da prodam robu brţe ili sporije. već samo rezultat. Znaĉi kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. na koji aspekt finansijskih izveštaja utiĉu. onda se taj instrument smatra determinisanim. jer tu ograniĉenja nema. Ja tu ništa ne mogu. da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva.1. ali to ne moţe. moţemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo 214 . Naime. Ako se polazi od raspoloţivosti. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje. biramo izmeĊu makar dva. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. Utoliko nam je izbor teţi. Prema vremenu korišćenja. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktiĉkim. da ţurim sa naplatom ili ne. to nije kaţnjivo. Postoje. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar još jedan instrument. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. 4. Prema tome kako utiču na godišnji obračun. onda moramo prihvatiti ĉinjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski poloţaj. Jer. Ovo znaĉi da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. to znaĉi da će sa protokom vremena na znaĉaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znaĉi. instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. pošto se sve manje moţe bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom dogaĊaja koji su nastali. to mora biti poznato pre dana bilansa. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima ţelimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. Jedan instrument oznaĉavamo kao bilansno-taktiĉki. taĉnije prema tome kada te instrumente primenjujete. 2. 3. sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe . Ako hoćemo da menjamo rezultat. da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. jedini naĉin da se utiĉe na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu dogaĊaji koji će bilansnu sliku promeniti u ţeljenom pravcu). dakle. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. Ako hoćete znaĉajne intervencije. jer moţda ne bi smo hteli da menjamo finansijski poloţaj.

jer kada vi odreĊujete formu. ili i na finansijski i na prinosni poloţaj. ima karakter bilansne mere. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni poloţaj. zato što vam trebaju pare. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadrţinu tog finansijskog izveštaja. na primer. Instrumenti pre dana bilansa Za njima se poseţe u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviĊeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala. to su poslovi koje vi radite uobiĉajeno (na primer. ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva. ja nešto radim. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost. i zbog toga jurite naplatu. u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas oĉekuje. (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni dogaĊaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiĉe na bilansnu sliku. Samo taj motiv daje tim dogaĊajima karakter mera bilansne politike. vi istovremeno odreĊujete i sadrţinu. ja uobiĉajeno traţim da mi se uradi konverzija kratkoroĉnog u dugoroĉni kredit. ja ne mogu da kaţem da sam time odredila samo formu. ţelim da imamo što više gotovine na raĉunu na kraju godine. mere nakon dana bilansa 215 . Hoću da kaţem da nisu to nikakvi posebni dogaĊaji. Dakle ako kaţem bilans će izgledati ovako. Ali ako se na to odluĉim zato što hoću da prikaţem bolji finansijski poloţaj.sadržinu bilansa. reĉ je o dogaĊajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni poloţaj. Dakle. kad god sam iz kratkoroĉnog kredita finansirala potrebu koja je dugoroĉna). Ono što je vaţno znati je da se merama pre dana bilansa moţe uticati samo na finansijski poloţaj. a drugi preteţno na sadrţinu (preteţno ali ne iskljuĉivo!). Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikaţem povoljniji rezultat. ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobiĉajeni dogaĊaj u poslovanju. Za razliku od njih. i sadrţaće ove bilansne pozicije. Znaĉi. nego zato što hoću da posledice tog dogaĊaja promene moj finansijski poloţaj. Ova podela je priliĉno uslovna. ili moj rentabilitetni poloţaj onako kako to odgovara mojim poslovno-politiĉkim ciljevima. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraţivanja. znaĉi ako je to moj motiv. biće u formi liste. Suština ove podele je da ukaţe samo na to da neki instrumenti deluju preteţno na formu. onda je to mera bilansne politike. Tada moţete primeniti instrumente BP pre dana bilansa.

ali saĉekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski poloţaj). Moći ćete onda moţda da isplatite neke dugoroĉne obaveze koje imate. 216 . sa jedne strane. zavisi od toga šta je cilj. i povećaćete sopostveni kapital. tj. Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital. povećavate sopstveni kapital. a to povlaĉi i smanjenje obaveza prema dobavljaĉima. 1. što ukazuje na sigurnost firme. trudićete se da predstavite solidan finansijski poloţaj. d) moţe se uraditi konverzija dugoroĉnih kredita u kapital. Tako ćete dobiti likvidna sredstva. moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. Firma se smatra sigurnijom ako je uĉešće dugoroĉnih izvora veće. sa druge. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza. dakle na kupovinu. samim tim je i brţa isplata kratkoroĉnih obaveza. u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski poloţaj. povećava se uĉešće dugoroĉnih izvora u ukupnim izvorima. traţiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. moţete imati sve pripremljeno. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja. ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. 2. Naravno. Pošto svaka od ovih mera traţi vreme. moţete malo pokvariti finansijski poloţaj. i time će neto obrtni fond. odnosno solventnosti. Ukoliko ţelite da privuĉete dodatni kapital iz eksternih izvora. ako ţelite da ubedite akcionare da ne traţe dividende. kako se moţe povećati uĉešće dugoroĉnih izvora? Ili konverzijom krakoroĉnih u dugoroĉne ili likvidiracijom kratkoroĉnih obaveza. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja. e) moţete emitovati i novo kolo akcija. to se moţe postići samo merama pre dana bilansa. ĉak ni onih koje je moguće isplatiti. ukoliko se se ţeli menjati samo finansijski poloţaj. da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlaţu prevelikom riziku ako ulaţu sredstva u vašu firmu. a posledica toga je smanjenje kratkoroĉnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. b) ili se moţe intenzivirati naplata potraţivanja. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog poloţaja upravo odnos izmeĊu pozajmljenog i sopstvenog kapitala). ne vrši se isplata obaveza.uvek utiĉu i na prinosni i na finansijski poloţaj. Jasno je zašto neko ţeli da poboljša svoj finansijski poloţaj. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog poloţaja. mogu se na primer: a) smanjiti nabavke. ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer. pri istim dugoroĉnim izvorima biti veći. i da na taj naĉin opet poravite finansijsku strukturu. postiţemo isti cilj. Dakle. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog poloţaja koliko je od ukupnih izvora dugoroĉnog karaktera. što povlaĉi i smanjenje zaliha. Ovako popravljamo finansijski poloţaj jer povećavamo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom. dobija se više gotovine. c) ako se se uradi konverzija kratkoroĉnih u dugoroĉne obaveze. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaţe (do posle dana bilansa. i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. Jer.

a) Ako vam je na primer.''al o tome neka misle komercijalisti. Vi ste. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni. d) Ako ţelite da popravite rezultat. prvo. ako svaka ta prodaja donosi dobitak. Trţišne cene su već iznad. jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate. najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i poĉećete sa degresivnim otpisivanjem. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka. ali trebaće mi posle dana bilansa.. Ostavićemo je za narednu godinu. Sada će se. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i 217 . Mogu da uĊem u nove nabavke. U meĊuvremenu je došlo do rasta cena na trţištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. još pre decembra. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva.000. Nećemo mi kao raĉunovoĊe i finansijeri o tome da mislimo''). sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda.000 u drugoj polovini. dakle. reklamnom kampanjom. zbog toga što su trţišne cene iznad planskih. Kada trošite materijal u decembru. koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niţi.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. razlikuju se mere pre dana bilansa. a vi na 6 meseci imate 300. To jednostavno nije moguće. Naravno. cilj da imate 1. odnosno.000. mislite li da imate profit od 1. I kako nabavka materijala po višim cenama moţe da utiĉe na rezultat ove godine. Ako bude još 300. onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. a mi hoćemo da iskaţemo niţi rezultat. Naravno treba imati u vidu da se time utiĉe i na finansijski poloţaj. ako ţelimo viši rezultat. ali ja ću sad da kupim. nabavkom uticali na to da vam proseĉna cena po kojoj obraĉunavate trošak materijala bude viša.000 din profita na kraju godine. i imate sniţenje. Ako ja hoću da pokvarim svoj poloţaj. negde u oktobru. Da na razliĉite naĉine povećate obim prodaje (unapreĊivanjem kanala prodaje. raditi ubrzano na prodaji. nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400. spuštanjem ĉak cena ako su previsoke. Tada vam niko ne moţe reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. Ţelite li da smanjite rezultat. Prema tome. javiti prekoraĉenje.000. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama.. troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. i verovatno će takve i ostati. odloţićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno. to je njihov posao.Ako je cilj uticanje na visinu razultata. reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka. Ili nećemo da je rashodujemo.000 profita. jer se ţeli izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. to je u stvari proseĉna cena iz ranijeg perioda. Znaĉi morate. šta mogu da uradim. To prekoraĉenje će anulirati ono prethodno sniţenje.

a utiĉe se na rezultat. dosta skromnije. instrumentima kojima utiĉem na sadrţinu nakon dana bilansa. Bilans se moţe iskazivati u formi konta ili formi liste.smanjenje rezultat. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) 218 . Instrumenti nakon dana bilansa Kada proĊe 31. Naš zakon kaţe: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. Moţe se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni dogaĊaji. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utiĉete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrţi minimum i maksimum rašĉlanjavanja istovremeno. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadrţine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadrţinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski poloţaj ili i finansijski i prinosni poloţaj. Te mogućnosti su. je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. Sastavljaĉi finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. decembra. Na formu se moţe uticati na nekoliko naĉina. a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS. Bilansista nema pravo da vrši dublje rašĉlanjavanje odreĊene pozicije ili da saţima odreĊene pozicije. To ne moţe!). Jedini deo godišnjeg obraĉuna gde bilansista ima mogućnosti da utiĉe na formu. uvek se menja i finansijski i prinosni poloţaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski poloţaj – htela bi da promenim finansijski poloţaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaţe politika iskrenosti preduzeća. Ono što imate u bilansu. To je prednost ovih mera. već ostaje samo mogućnost da se odluĉuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskaţu posledice onih dogaĊaja koji su nastali do 31. naravno. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija. iskazaćete na naĉin na koji je to predviĊeno datom bilansnom šemom.

ali nije netaĉna ĉinjenica da se o tome odluĉuje na kraju godine. u skladu sa naĉelom impariteta. onda na kraju godine vršim otpisivanje. da li mi o tome odluĉujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. i kada se izdvoji ili oznaĉi imovina kod koje je stvarna vrednost niţa od tekuće trţišne vrednosti. u pravu ste i vi. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izraĉunali visinu troškova. Znaĉi ako imamo obezvreĊene zalihe 219 . kada se ustanovi stvarno stanje. ili dajete više od onoga što se decidirano traţi u standardima. I ono naĉelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan naĉin uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa.. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. mi tada formulišemo našu raĉunovodstvenu politiku. ali su mere BP koje su poznate unapred. Sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. I to je takoĊe predmet bilansne politike. kaţete mi smo to znali i ranije. Da taj izbor nismo napravili. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obraĉun. odnosno ĉija primena teĉe tokom ĉitave godine-znaĉi na kraju godine ja radim samo konaĉan obraĉun amortizacije. vaţe i za izveštaj uprave. predstavljaju takoĊe jedan od naĉina da se utiĉe na formu bilasnsa. malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo drţati u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. tu politiku ĉak moramo i objaviti. Moţemo reći: ''u toku godine vi samo knjiţite koliĉinski troškove materijala. dakle mi već na poĉetku godine moramo znati koja se metoda koristi. Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. pruţanjem (putem njega) više ili manje informacija.Sve ove mere utiĉu i na finansijski i na prinosni poloţaj preduzeća. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. ali meseĉne otpise knjiţim tokom ĉitave godine. Znaĉi kada se uradi inventar imovine. potpunosti ĉak i uporedivosti (jer to moţe biti jako korisno). Znaĉi postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. realizujete zadatak koji vam je dat. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pruţiti. recimo naĉin otpisivanja stalne imovine. sliĉno kao i kod prethodno navedenog naĉina. Sve informacije u tom izveštaju podleţu principima jasnosti i istinitosti. recimo.'' Ali mi kada napravimo izbor. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. Kako? Tako što će otpisani iznos biti.. U svari. metode obraĉuna troškova disponiranih zaliha. Dajete samo ono što morate. To isto vaţi i za zalihe.ili politika diskrecije. odnosno zakonskim propisim.

koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. i kaţe raĉunovodstvene politike. A kakav će biti poloţaj ako iskaţemo veću imovinu? Pri istim obavezama. tj. ili ću uzeti trţišnu cenu koja je malo viša. finansijski poloţaj kvarim. smanjujemo rezultat. Otpisujem malo više. da li ću uzeti najniţu moguću trţišnu prodajnu cenu za bilansiranje. ali neću isplatiti dividende. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. o RP kod HOV i sliĉno. ako ja hoću da iskaţem veći rezultat. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. Znaĉi ako vam neko kaţe hoću i visok rezultat i hoću da finansijski poloţaj bude loš-to ne moţe! Meni bi jako odgovaralo da iskaţem dobar rezultat. ili taĉno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatiti (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. a istovremeno kvarim svoj finansijski poloţaj. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (taĉnije. pravila.materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvreĊenje. Formiranjem rezervisanja. izvršiću formiranje latentnih rezervi. Ako uzmem najniţu moguću trţišnu cenu. finasijski poloţaj će biti bolji. Odnos izmeĎu računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. I vidite kolizije: hoću da prikaţem manji rezultat da bih platila manji porez. Znaĉi. Jer to su dva opreĉna zahteva. svaka firma ima svoju raĉunovodstvenu politiku. koje takoĊe vršim na kraju godine. i povećavamo naše obaveze. a imovina sve manja). Naţalost. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. moram ostaviti veću vrednost imovine. u ţeljenom pravcu utiĉe) i finansijski poloţaj i finansijski rezultat. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. i istovremeno iskazujem niţi rezultat. A da bih smanjila rashode. jer je finansijski poloţaj loš. ili malo manje. Znaĉi. Jer. primenjujem funkcionalnu 220 . o RP kod potraţivanja. finansijski poloţaj firme se kvari). Ako iskaţem veće rashode. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskaţem da je potrošeno manje. Vrlo ĉesto se koristi mnoţina. ili jedno od drugog širi pojam? Raĉunovodstvena politika predstavlja skup mera. Kaţete. sprovodim i bilansnu politiku. Pa se govori o RP stalne imovine. ostaje mi u bilansu stanja više). o RP koja se primenjuje kod zaliha. a zbog toga će naš finansijski poloţaj biti slabiji (ĉim se povećavaju obaveze. ja moram da smanjim rashode. Kod otpisa potraţivanja. na primer. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju raĉunovodstvenu politiku. konvencija.

Tako da je BP. da utiĉete na visinu rezultata i na finansijski poloţaj. i nakon dana bilansa moţete uticati i na sadrţinu i na formu godišnjeg obraĉuna. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla oznaĉiti kao deo BP. linearnu metodu za graĊevinske objekte. I koji je namenjen vlasnicima. Subota (radna). potraţivanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. decembar 2004 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treći izveštaj koje sastavljaju društva kapitala. Znaĉi o ĉemu taj izveštaj treba da izveštava. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. u stvari on će vam dati objašnjenje zbog ĉega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. delimo u dve grupe: 221 . Tih mera u RP uopšte nema. ali vi na dan bilansa odreĊujete koji je to iznos moguće naplate. otvarati. 18. kako se kod nas zvao. koje promene treba da ĉine taj izveštaj? Promene koje se dešavaju na SK. ali ne piše taĉan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. Znaĉi. izveštaj o raspodeli dobitka. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za odreĊenu BP. U RP piše. kojima vi pre dana bilansa. ili malo naviše. Ali vaš bilans (godišnji obraĉun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. Ovaj izveštaj za razliku od ostalih izveštaja koji ĉine godišnji obraĉun namenjen je vlasnicima. U pitanju jesu dve ĉvrsto povezane politike. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. vi poštujete vašu RP. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. Ĉak će biti reĉeno koristiće se ta i ta metoda. ali vama je opet ostao odreĊeni prostor u kom vi moţete odmeravanjem rezervisanja malo naniţe. a one jesu mere BP. voditi.metodu za transportna sredstva. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadrţani u RP. niti će ih ikada biti. ali pri ĉemu je RP u funkciji BP. Znaĉi vaše RP odreĊujuće utiĉu to kako će izgledati vaš bilans. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. Ovaj izveštaj zamenio je izveštaj koji se ranije zvao izveštaj o zadržanoj dobiti ili. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. tamo ĉak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. pored BS i BU. ali procenite da vam finansijski poloţaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa.

jer ste i u junu radili kursiranje. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu uĉešća koje imate u stranoj firmi i koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. ili saţimanje akcija. I sada ovde imamo nešto što do sada nismo radili. kursne razlike . Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije.kaţemo iz internih izvora. Znaĉi ne bilo koji. to uĉešće ce u našoj firmi biti iskazano u eurima. ili pak usled odliva kapitala u okruţenje u preduzeće. ako je ta firma u EU. moţe da to preskoĉi i direktno utiĉe na SK i povećava SK. nego se taĉno zna kada i koji prihod moţe. To su taĉno odredjeni prihodi i rashodi. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika . Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. Jer je prema MRS 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali.1. umesto kroz BU. znaĉi da se dovede na dnevnu vrednost. Sećate se svaki dobitak povećava SK. promene koje nastaju iz poslovanja . Imaćete pozitivnu kursnu razliku. Znaĉi toliko smo morali da uloţimo hiljada ili miliona eura da bi smo to uĉešće ostvarili. a dobitak je deo SK. Dakle kada isplatite dividende to će imati za posledicu smanjenje SK. Poštoje promene koje prema MRS ne idu u BU već prihodi se odmah pripisuju kapitalu. Zašto? Zato što su dividende deo dobitka. odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. tada kursna razlika koja se na to uĉešće odnosi. 2. Smanjenja OK nastaju otkupom i poništenjem sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. jer je uĉešće dugoroĉna kategorija. Povećanje ili smanjenje koje nastaje usled pojave prihoda i rashoda koji se neposredno obuhvataju preko kapitala. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. neće biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda već će biti tretirana kao promena visine SK.to su promene usled kojih se kapital uvećava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruţenja u preduzeće.12 prošle godine. odnosno SK će biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrţali u vidu rezervi. pa da kroz dobit utiĉe na SK. Znaĉi to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeća. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlaĉenja kapitala. ako je equity metoda. a rashoi ga smanjuju. Pošto je uĉešće deo vašeg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS 21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod 222 . To uĉešće koje je iskazano u eurima mora na dan bilansa da se kursira. sada radite ponovo kursiranje i kurs je iznad onoga koji je bio u junu. To znaĉi da će do smanjenja doći usled pokrića gubitka. To će biti iskazano kao nabavna vrednost ako je većinsko uĉešće. ili metodi udela ako je znaĉajno. I naravno tu imamo povećanje SK koje nastaje kada preduzeće ostvari dobitak. dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. vi ste prošlo kursiranje radili kao 31. ako je prihod. odnosno da smanji SK ako je rashod.ali kada kaţemo kursne razlike nemojte tu stati. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda i rashoda: 1. da utiĉe na dobit. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija i uz to se vrši smanjenje nominalne vrednosti. Primera radi: ako neko naše preduzeće ima recimo znaĉajno uĉešće od 40% u nekoj stranoj firmi.

to je revalorizovana vrednost iz prošle godine umanjena za amortizaciju. znaĉi ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod i povećate rezultat. iskazuju u svojim fer vrednostima. висину нето добитка или губитка текућег периода. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vaše stalne imovine. već će povećati uĉešće i povećati SK. 223 . 2. znaĉi kada poredite vrednost u knjigama. Problem koji se javlja kod ovog postupka je što je jako teško utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzeće raspolaţe i što poštoji opasnost od uvodjenja priliĉne doze subjektivizma u finansijske izveštaje. A ako bi se dogodilo da trţišne vrednosti padaju. onda bi se za iznos razlike smanjili SK. da pad bude takav da potrošite sve ranija povećanja. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izveštaja. Na taj naĉin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. opremom i postrojenjima. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала . Znaĉi ona uopšte nece ići kroz BU kao prihod. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. znaĉi to nije više nabavna vrednost. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene i fer vrednosti vaše stalne imovine. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine i po osnovu revalorizacije imovine.ovog perioda. I sve dok ne potrošite tu revalorizaciju. ako nju uporedite sa tekućom trţišnom vrednošću i ako trţišna vrednost bude niţa tada smanjujete vrednost imovine na niţu fer vrednost i smanjujete onu revalorizaciju koju ste prošle godine prikazali. i naravno u okviru SK. ako nema trţišne vrednosti. imajući u vidu da sastavljaĉ finansijskih izveštaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. vi ćete gubitke. Ako bi se dogodilo da je trţišna vrednost iznad. MRS 16 koji se bavi nepokretnostima. I onda će se svake godine povećavati. pa sliĉno sredstvo… znaĉi ĉim nema tog ĉvrstog uporišta. Znaĉi bila pi povećana vrednost imovine na dnevnu vrednost i bio bi podignut kapital. nego da iskaţete tu kursnu razliku kao povećanje SK. Koje informacije izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu treba da pruži • 1. Ako se preduzeće opredeli za korišćenje ovog alternativnog postupka onda će na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju i trţišne vrednosti te imovine na dan bilansa. vrednost uĉešća bi bila smanjena i smanjen SK. • 2.znaĉi one koje sam malo pre objašnjavala. Znaĉi u BS u okviru SK imaćete prihode od revalorizacije koje će poštojati sve dok je trţišna vrednost veća od vrednosti u knjigama. prihode od revalorizacije i ti prihodi bi bili iskazani kao povećanje kapitala. to moţe dovesti do subjektivnih procena. preduzeće bi imalo tzv.

Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrţe.dakle razlike izmedju ovih prihoda i rashoda • 4. to će imati uticaja na visinu troškova zaliha i na vrednost zaliha. To je dovelo. Poštoji poseban standard koji se bavi naĉinom na koji se fundementalne greške ispravljaju. Dakle za efekat greške biće promenjen neto dobitak prethodne godine. A pošto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda će ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. recimo tretirali ste kao rashod nešto što je trebalo tretirati kao sredstvo. do smanjenog rezultata i svojstveno tome iskazivanja niţe imovine. • 5. pri ĉemu se pod fundementalnom greškom podrazumeva greška koja je dovela do netaĉnog iskazivanja. Kada se takva greška otkrije.kako izveštaj izgleda MRS-1 nudi 2 forme izveštaja o promenama na SK. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vršite obraĉun po ovoj metnodi. 224 .• 3. Forma izveštaja . добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала . Zašto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuće poslovne godine. MRS 1 u takvim situacijama zahteva da izraĉunate efekte promene ove RP i da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. on kaţe moguće je da izveštaj ovako izgleda. Znaĉi vi ćete reći: da smo i prošle godine primenili ovu RP rezultat bi bio ovoliki. Ta greška je otkrivena ove godine u junu. Znaĉi on ne nalaţe da izveštaji moraju izgledati ovako ili onako. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике ako promenite RP i predjete recimo sa FIFO metode na proseĉnu cenu kod obraĉuna troškova zaliha.koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ne napravimo grešku to ne znaĉi da se greška nikada ne napravi. znaĉi vi ćete promeniti rezultat prethodne godine da bi ste mogli da izvršite uporedjenje. износ исплаћених дивиденди и • 6. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака . MRS 8 traţi da se takva greška ispravi. za taj period. a napravljena je prošle godine. rezultata i neto imovine odredjenog obraĉunskog perioda. ali do znaĉajne mere.

emisiju i pokazuje saldo na dan 31. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31. 12. Емисија акциј. резерве. Pa pogledajte prvi deo. on zapravo se odnosi na 2002 godninu.2002? to je poĉetno stanje za 2003 godinu. kursne razlike.2003. manjak revalorizacije. Znaĉi mi u u 2003 godini startujemo sa SK koji je posatojao 31. Znaĉi pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u RP.2002. I ovo su sada potpune iste kolone: višak revalorizacije.12. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj. 02. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaćeni BU. znaĉi poĉinje od poĉetka 2002 i dolazi do kraja 2002. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU.2002. a kakav u tekućoj godini. Емисија Салдо на дан 31. nego i visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. Znaĉi moţete za svaki element vršiti uporedjenje. 2003 Акцијски капитал Емисиона Ревалор.год. a kolike su 2003. год.Опис Салдо 31. Капитала Салдо на дан 31.12. 225 .12. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2003. znaĉi izveštaj sadrţi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini. po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. pokazuje sve promene kapitala u 2002. Šta je saldo na dan 31.12. kolika je emisija bila u 2002 i da li je bilo.12. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. a mi sada sastavljamo izveštaj za 2003. manjak revalorizacije. a drugoj su promene u tekućoj godini da bi se ne samo visina kapitala. Znaĉi vi ovde moţete videti kolike su dividende bile 2002.2002 godine. višak revalorizacije. kolika je emisija i da li je bilo u 2003. добит Укупно Форма 1: Sećate se da svaki izveštaj mora da ima uporedne podatke. neto dobit period. Znaĉi i ovaj izveštaj ponudiće podatke za prethodnu godinu i indentiĉne podatke za tekuću poslovnu godinu da bi onaj koji ĉita doneo ispravne odluke. Резерве Задржан а.12. dividende. neto dobit perioda.

Стање 31. a šta znaĉi ovo prenos sa. Imate znaĉi sada iste podatke za 2003. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti uĉešća. 2002. Ovaj izveštaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital.Форма 2 МРС Позиција Салдо 31.2002. Zatim imamo dividendu. onda stoji napomena i u toj napomeni stoji kolike su bile prošle godine. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. onda je opet u beleškama objašnjeno koliko je ta promena za tekući period.12.12. I biće sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuće godine prenet na pozicije rezerve.12. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplaćujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. znaĉi revalorizaciona rezerva. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih grešaka. 2003. godinu i dividenda u 2002.12. znaĉi tamo gde u SK kaţe revalorizacija. Znaĉi u sopstvenim beleškama se daju. kolike su bile ove godine. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002.12. ni kursnih razlika. Šta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izveštaj sadrţi? One se daju u napomenama uz finansijske izveštaje. odnosno prenos na? To moţe da vas na trenutak zbuni. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. Стање 31. Dividenda uvek ide sa godinu dana zakašnjenja imajuci u vidu da se vrši najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrši u narednoj godini. 2002. Znaĉi sopstvene beleške su vezane za SK. напомена Акцијски капитал Резерве Задржанад обит Укупно Forma 2 je kraća. nova emisija. 226 .2002.godine. nego one koje nastaju po osnovu dobitka i emisije akcija. Znaĉi pogledajte ovde. isto se polazi od salda 31. ni prihoda od revalorizacije. Нова емисија Нето добит текуће год. dobit tekuće godine i imate stanje 31. Пренос са/на Дивиденде за 2003. godini.

i smanjenje SK zbog isplate dividendi. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. Znaĉi ovaj izveštaj objašnjava poĉetno stanje i promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi i isplate dividendi i promene usled emisije novih akcija.700 dinara.900 75.2003. zadrţane dobiti nije bilo i ukupni je SK bio 380. 227 .000 25. Стање 31. 375.900 25. Стање 1. je bio 405.000 32.Primer: Извештај о променама на капиталу пример МРС Позиција Салдо 31.900 -5900 -20.000.1 .000 80.12. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. U 2003.12.800 32.000 dinara.000 dividende.000 Резерве 80.900 podeljenja je na 5. Znaĉi dobit od 25.900.000 напомена Акцијски капитал 300. ako se opredelite za formu 2.000 80. godinu.000 300.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.12. Prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala. Znaĉi ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve. menja samo njegovu strukturu. Нова емисија Нето добит текуће год. i 31.000 75.700 300.12.900 preneto u rezerve i isplaćena je dividenda koja je iznosila 20. prihodi i rashodi koji idu direktno u BS.000 dinara.800 493.900 i to tako što je 5. godini izvršena je raspodela ove dobiti koja je bila 25. Neto dobit tekuće godine je iznosila 25.900 rezerve i 20. rezerve 80. One promene ispravljanja fundamentalnih grešaka.2002. 2003.900 25.900 405.000 85. I imali smo novu emisiju akcija od 75. iskazuju se u napomenama. a ne u ovom izveštaju.000. 2002.900 25. Пренос са/на Дивиденде за 2002.000 5.000 Znaĉi akcijski kapital 31.900-SK i naravno bilo je poĉetno stanje za 2003. je bio 300.900 405.12.000 i neto dobit tekuće godine je 32. 2002.900 0 -20.000 Задржана добит Укупно 380. Стање 31.

Kada je reĉ o objavljivanju raĉunovodstvenih politika onda treba istaći da standard ne daje ĉvrsto pravilo. One firme koje hoće da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu.Računovodstvene politike Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzeće koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izveštaja. nego hoću napomena pa najpre dam RP pa dam napomenu tj. a za sastavljaĉe i firmu je lakša prva metoda. vrednost ponovne nabavke. vec kaţe RP treba objaviti. te detaljnije podatke. ako je ona niţa od cene 228 . hoću da mi kaţe koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da traţite u RP koja je RP primenjena za tu poziciju koja vas zanima. U praksi se koriste oba pristupa. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne RP primenjivali da bi smo mogli razumeti finansijske izveštaje. Znaĉi ne da nam kaţe… znate mi smo izvršili otpisivanje osnovnih sredstava… ne. Vrednovaćete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti. Znaĉi svaka specificna RP mora da bude navedena. Uslov je da su postupci dopušteni standardima i naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirom. Šta moramo da objavimo u računovodstvenim politikama? RP treba da nam pruţi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. Znaĉi morate koristiti dva izvora. Ali kaţe i sledece RP moţete objaviti kao poseban izveštaj ili RP moţete objaviti kao deo napomena uz finansijske izveštaje. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite šta se kod bilansiranja svake pozicije radi. Ako se opredelite za prvi pristup. Kada kaţemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. Uobiĉajeno je da se za najveći broj pozicija koristi istorijski trošak ali neke od pozicija ce i pri korišćenju istorijskog troška kao osnove procenjivanja. znaĉi to je nešto što sigurno mora. Znaĉi hoću da mi kaţe koju su od tih vrednosti koristili da bi obrdili vrednost pozicija u svojim finansijskim izveštajima. Drugi pristup. znaĉi da sve vaše RP objavite na jedom mestu. i sadašnja vrednost (diskontovanje). biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. Dakle nemamo naţalost mogućnost da imamo i jedno i drugo. tada sam vam govorila da se u finansijskom izveštaju kao osnova za vrednovanje moţe koristiti istorijski trošak. To je prednost. i oba imaju svoje prednosi i mane. tržišna vrednost. neću odvojeno. Ali sada ako vas zanima RP firme nemate više na jednom mestu već morate da je lovite po pojedinim napomenama.

strana 6) • . rezervisanja za date garencije prema sadašnjoj vrednosti. • . • . vi ćete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajući u obzir vremensku vrednost novĉa. u trenutku isporuke. potraţivanja ćete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imaćete isplate koje će se protezati na rok od pet godina.утврђивање амортизације. • . • . Prema tome iako koristite istorijski trošak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi ćete koristiti neke druge vrednosti. • . Koje sve računovodstvene politike moramo objaviti? • То су рачуноводствене политике које су примењене на: • .imamo razliĉite mogućnosti. • . Moţda smo koristili sve tri. moţemo ih priznavati u trenutku naplate.koštanja odnosno nabavne vrednosti. укљујући зависна предузећа и придружене фирме morate reći koje ste metode konsolidovanja koritili.резервисања koja formirate • .утврђивање прихода .дефинисање географских и пословних сегмената • .лизинг. • . • .12.дефинисање готовине и готовинских еквивалената. • .инфлаторно рачуноводство.трошкови који се односе на запослене.dakle šta aktivirate. укључујући одложене пореске обавезе.улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања .капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова. kako ste grupu. koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite.kako tretirate te troškove • .залихе.конверзију иностраних трансакција.пословне комбинације.порезе. • . ali moramo reći kada smo koju od njih koristili. • . kako ste tretirali goodwill (objašnjenje imate u predavanju 09. • .владина помоћ и донације 229 .принципи консолидовања. E to mora biti napisano u RP.трошкови истраживања и развоја . Moramo reći koju smo politiku od tih koristili..

dakle sa manjim brojem pozicija. i preglednost i pruzţanje dovoljno informacija. Znaĉi izveštaji bez beleţaka su teško ĉitljivi izveštaji. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica beleţaka. Taj konflikt razrešen je tako da su finan. I kada se prave beleške odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Znaĉi beleške imaju zadatak: 1. Pošto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finansijskih izveštaja. e onda ćete to razloţiti plasmani sa rokom dospeća do mesec dana. Prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. kolike su bile naplate kratk. iza toga idu RP i na kraju izveštaj o novĉanom toku. Vi morate da napravite izveštaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finansijskih izveštaja vaţne da bi oni mogli doneti odluke. šest meseci…znaĉi o toj jednoj poziciji sve ove informacije daće u okviru napomena. preglednost 2. A onda još ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. koliko je povećanje kratkoroĉnih plasmana u toku godine. Naši bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. plasmana. I onda ćete uz sve to na kraju dati podatke i po roĉnosti. Jer kratkoroĉni plasman je svaki plasman do godine dana. Znaĉi na kraju svakog standarda piše…zahteva se obelodanjivanje…. nalaze u medjusobnom konfliktu. I ako ne ĉitate beleške ili nemate beleške izveštaj nećete razumeti. koliki su kratkoroĉni plasmani bili na poĉetku godine. znaĉi moţete objaviti i više od toga ali morate najmanje toliko. BU na drugoj strani. tri meseca.BELEŠKE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Beleške predstavljaju neophodan deo finansijskih izveštaja.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. Npr. koliko je stanje na kraju godine. Sada je BS na jednoj strani. razbiće te ih na one u 230 . sastavljaćete izveštaj o kratkoroĉnim plasmanima. Da bi ste sve te informacione potrebe pokrili morate pruţiti jako veliki broj tih informacija. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. izveštaji napravljeni pregledno. Taj minimun. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. izveštaja date u napomenama. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razliĉite informacione potrebe. takodje se daje izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. izveštajima a koje su neophodne za informisanje. pruţanje dovoljno informacija Pogledajte ta dva zahteva. Ako vam neko ponudi izveštaje bez beleţaka znajte da nešto krije.

Znaĉi kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prošle i kraja ove godine duţni ste da date uporedni podatak. Znaĉi beleške se razlikuju od firme do firme. Zašto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vaţan? Zato što kada vi kaţete da ste sastavljali finan. Druga beleška koju morate navesti je vaša izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. Prvo morate objasniti u beleškama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. као друштвено предузеће. naći belešku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. од августа 2001.dinarima i one u stranoj valuti. Znaĉi beleške kao izveštaji moraju biti jasni. 231 . Znaĉi niko drugi vam ne moţe napraviti beleške. Moţete vi u cilju poboljšanja da promenite nešto da neki podatak dodate. Znaĉi kada pravite belešku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moţe da je razume. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleškama dajete podatak za prethodnu i tekuću godinu. Ovde bi još bilo i ĉime se firma sve moţe baviti. imaju one sliĉan sadrţaj ali nikada potpuno isti. 2. znaĉi navešćete datum i rešenje po kome je firma upisana u sudski registar i navešćete spisak delatnosti za koje je firma ovlašćena znaĉi kojima se bavi. ne moţete to reći u bilansu. Zato se beleške naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. da daju neke informacije koje se u izveštajima uopšte ne nalaze ali su neophodne za donošenje poslovnih odluka. izveštaju nema. izveštaja poštovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. Znaĉi napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. onda to u svetu znaĉi sledeće: ti izveštaji su potpuni. године. Niko drugi ne moţe za neku firmu napraviti beleške osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. Znaĉi prva beleška sadrţi podatak o tome a) kada je osnovana firma. ali opet ćete morati da objasnite da taj podatak prošle godine niste unosili. Znaĉi to je situacija kada napomene daju podatak koji uopšte u finan. Na beleške se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. i u okviru ovih u stranoj valuti imaćete podelu po vrstama valuta. године предзеће послује као акционарско друштво. • Пример: • Предузеће је основано 1959. Ako se RP i beleške daju zajedno šta će onda beleške sadrţati. Znaĉi pravilo je da te beleške budu standardizovane za svaku firmu. Sve to mora onaj koji ĉita izveštaj da zna. taĉni. Znaĉi vi u bilansu nećete videti da je vaša nepokretnost data u zakup. ali ćete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vaša nepokretnost nalazi. Nakon toga b) slede RP i c) beleške. Evo ovde imate jedan takav primer beleški. Продајом државног дела акција у 2002. izveštaje u skladu sa rac. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. standardima.

232 . ako je u toku godine bilo završenih investicija koje su zapoĉete ranije. to nista ne znaĉi. odnosno da će dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. kao bi izgledala sadrţina napomene koja bi išla uz nepokretnosti. Znaĉi imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. tada ćete navesti da li ste se opredelili za istorijski trošak? Zašto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato što izabrana osnova opredeljuje kako će biti odrţan kapital i šta će biti smatrano dobitkom. Ako ste makar od jednog standarda odstupili. koliki su otpisi bili na poĉetku a koliko u tekućoj godini i kolika je sadašnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. kolika je vrednost nabavke koje su izvršene u toku godine takodje po grupama. Znaĉi sve te informacije moraju biti date u napomenama. Mi nećemo prolaziti sve napomene već samo neke od njih. Znaĉi ako vi kaţete istorijski trošak. koristiću MRS-23 zato što imam kamate…dakle vaţno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vašim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. I upravo zbog toga što je ta informacija tako vaţna ne moţete napisati da su izveštaji sastavljeni u skaldu sa raĉunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izveštaja. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vaše firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. To znaĉi da ja neću koristiti MRS 17 koji se odnosi na lizing zato što jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. (na slajdovima ima još) Evo. Kada ovo kaţem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. onda to znaĉi da ste se opredelili za nominalno odrţanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na poĉetku moţe biti smatrana dobitkom. kolika je njihova vrednost. ali ću koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato što prihode od prodaje imam. uporedivi. znaĉi ne moţete napisati… Mi smo primenjivali najvaţnije standarde. opremu i postrojenja. Ĉim niste poštovali jedan standard smatra se da niste poštovali ni jedan. na primer. Znaĉi na koja pitanja. To je poruka korisniku… Moţete se osloniti na informacije koje ovi izveštaji sadrţe. nezavisno od promena kupovne snage novĉa. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama.razumljivi. Primer za ovo je • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. Kada je reĉ o procenjivanju znaĉi.

Znaĉi dajete nabavnu vrednost. • Вредност основних средстава у припреми од 18. nabavke u toku godine. 31. odnosno sadašnju vrednst sredstava na kraju godine. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost na šta se ona odnosi.1. tolika je bila nabavna vrednost ukupno.173 21.623 19.607. a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti.824 Znaĉi gore imate osnovne grupe vaših osnovnih sredstava.186. ne mora biti obavezno u vidu tabele.700. 2001.308 176. Nabavna vrednost se moţe povećati zbog dodatnih nabavki.1. Овај објекат финансира “К”.864 18. Обј.947 8.186.350 13.941.864.Da bi napomena odgovorila na ova pitanja ona otprilike moţe izgledati ovako Грађ.623 0 0 33.681.336.315 1.680 0 16.008. Вред. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju moţete dati i u ovakvoj formi.186.12. У току 18.166 Инв.506 13.737. završetka investicije.749 0 176. kako je finansirana. Набавна/ процењена вредност 1.992 8.169 11.115. koliko je do sada uloţeno.123 18.987 392.072 10.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну.572 260. i sadašnja vrednost izgleda ovako. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја.864 је резултат извршене ревалоризације. prodaja nije bilo. Јануар 2001.414. amortizacije u tekućoj godini.186. Исправка вредности: 1. 31. Osnovna sredstva u pripremi Moţete dati beleške i opisno.757 4.000. Амортизација Импаритетни губитак 31. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na poĉetku godine. 233 .864 44.284 2. znaĉi vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadašnju vrednst. Нове набавке у току године Продаја 31.185 Опрема Остала Осн. 33. Poĉinjete od nabavne vrednosti 1.12. 4.151. znaĉi iz ĉega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi. a onda otpisi.Децембра 2002. promenu nabavne vrednosti.000.680 16.131 129. а разлика од 5.2001.307. Нето књигов.337 31. Сред.394. Износ уложених средстава је око 13.336.072 10.672.186. obezvredjenja nije bilo. izgdaju otpisi sa prodajama ovako. Укупно 44.708. Otpisi na poĉetku godine + otpis tekuće godine + obezvredjenje.Децембра 2002. To je jedan od primera kako bi beleška trebala da izgleda.457 12.

Znaĉi vi imate ulaganje na poĉetku.. zašto je izvršeno i koji je to diskontni faktor korišćen. Kada posmatrate poslovanje preduzeća to poslovanje preduzeća nije ništa drugo nego konvertovanje novĉanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac.000 је унета у биланс успеха као расход.000? Ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno. Znaĉi to je objasnjenje zašto ta linija na kraju ima vrednost niţu za 56.• Разлика од 56. Znaĉi mi smo diskontovali buduće prilive od korišćenja tog sredstva. to je jos jedan dokaz da finan. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti.000. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму. izveštaji nisu namenjeni laicima.000 šta ćemo sa razlikom od 56. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obraĉunskom periodu. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. Primer za lizing • А) Рачуноводствена политика • Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу.000. E sada naravno da bi ste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17.000 дин.300. Dovode do povećanja ili do smanjenja neto gotovine. Pošto je knjigovodstvena vrednost 1.. kupite 234 .000. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1.356. Šta znaĉi obezvredjenje tj MRS-36? Sećate se onog raĉuna ostatka. Znaĉi ako je bilo izvršeno otpisivanje. Efekat priliva i odliva je neto gotovina.• На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1. kod naĉela impariteta.356. Kao i BU tako se i ovaj izveštaj odnosi na obraĉunski period.300.

Zakonom o steĉaju 45 dana moţete da kasnite sa plaćanjem obaveza ili da vam je raĉun blokiran 30 dana i vi odlazite u steĉaj. Zašto likvidnost? Zato što bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzeće odlazi pod steĉaj. Drţava brine o tome da se odrţi finansijska disciplina u privredi. dolazi do potraţivanja. vraćanje kapitala vlasnicima. Šta je eksterni tok? Kako to pare spolja mogu doći u firmu? Uplate vlasnika. 2. i time širi ovaj interni tok. isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeća. Zašto je to vaţno? Zato što samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrţanje kapitala koje je u preduzeće investirano i njegov rast. To su likvidnost i rentabilnost preduzeća. znaĉi izmirenje duga. Kod banaka je po jos oĉitije. 235 . ili dovodi do odliva gotovine usled ĉega se interni tok suţava. I zato je jako vaţno da svaki uĉesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. kroz poslovanje vremenom. Znaĉi zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viškove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novĉanim sredstvima. jer depoziti jesu obaveze banke. eksterni ili iregularan tok gotovine .osnovna sredstva. interni ili regularni tok gotovine . zaduţenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzeće. znaĉi mimo njegovog redovnog poslovanja. Znaĉi ovde banka od svojih obaveza. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzeće na dugi rok opstalo. I zato su to dve vaţne pretpostavke. Novĉani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani.ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzeće. a isplata poverilaca. Zašto je važno da preduzeće ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrţanja preduzeća na dugi rok. da bi opstalo na dugi rok. ta vaša ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. duţe ili kraće u zavisnosti od brzine obrta. uĉešća itd. i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veći od odliva po osnovu vraćanja depozita. Znaĉi preduzeće. nema noramlne privrede. Ni jedan vlasnik neće drţati pare u firmi koja ne uvećava kapital koji je on u tu firmu uloţio. mora biti profitabilno. Bez likvidnosti uĉesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti. Znaĉi smisao i kod preduzeća i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvuĉemo više gotovine nego što smo u taj poslovni proces ulozili. zalihe.koji nastaje unutar preduzeća i to je ovaj tok koji sam vam priĉala.

Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. Znaĉi sve što treba da znate o izveštaju o novĉanim tokovima naći ćete u MRS 7. Ili depozite koji se isplaćuju na zahtev. na bazi toga mi ćemo proceniti da li je preduzeće sposobno da vraća svoje kredite. Znaĉi to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. zato što poštoji rizik od naplate. drţavne obveznice koje imaju rok dospeća do tri meseca. Znaĉi zašto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prošloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost plaćanja preduzeća u budućnosti. ja sam pozajmila 236 . sa kojim ciljem. Po tom standardu novĉanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Šta sve obuhvata gotovina? Znaĉi raspoloţivu gotovinu. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. depozite ne raĉunu koji nije oroĉen. Znaĉi vaš tekući raĉun kod banke predstavlja vas depozit koji vi moţete slobodno raspolagati bez ikakvog ograniĉenja. da plaća kamate. to nije gotovina. imam gotovinu u blagajni pa sada to što sam ja prenela pare sa blagajne na raĉun ili obrnuto to nije to. dakle to je vaš tekući raĉun. rentabilno poslovanje. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekući raĉun. Šta su gotovinski ekvivalenti? MRS 7 bavi se izveštajim o novĉanim tokovima. Znaĉi takva sredstva recimo ĉek smatra se ekvivalentom gotovine. zatim koji su to namene za koje preduzeće tu gotovinu troši.Ispunjenosti prve. da isplaćuje dividende. Tokovi gotovine se obiĉno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. zato što kod njih poštoji rizik od gubitka vrednosti. Znaĉi šta je za nas cilj ovog izveštaja. da plaća svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrţi izveštaj o tokovima gotovine. to je promena u okviru gotovine. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. Znaĉi polazeći od tih prošlih novĉanih tokova mi procenjujemo buduće novĉane tokove. Šta je cilj sastavljanja izveštaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izveštaja je da korisnici dobiju izvore iz kojih ĉe moći da dokuĉe informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeća u prošlosti. mi govorimo o izveštaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godišnje zakljuĉka. i zbog toga nam je taj izveštaj vaţan. Taj izveštaj će nam pokazati koliko je preduzeće sposobno da stvori gotovine. Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. Imam gotovinu na raĉunu. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente.

Da bi ste mogli da prognozirate buduće novĉane tokove morate da znate novĉane tokove iz prošlosti. Ne kaţem da se time ne štite interesi poverilaca. i sve promene koje se u standardima vrše motivisani su ţeljom da se zaštite interesi investitora. znaĉi koji je to najveći izvor gotovine u prošloj godini bio. Šta uprava preduzeća može da vidi iz izveštaja o novčanim tokovima? Znaĉi nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzeće uopšte stiglo tokom prošle godine. Npr. Znaĉi taj uslov nije ispunjen. koliko sam novaca uloţila u neku nemonetarnu imovinu. I sada se pomera teţište poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje će banke imati. izveštavanje u celini sve više se okreće investitorima. dakle vršili smo investiranje. i to hoću da mi bude diferencirano. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novĉanog toka. uvek se kao osnova koriste budući novčani tokovi. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeća na bazi vremenskog rasporeda novĉanog toka. Finan. Ili da je neto novĉani tok u ovoj godini u najvećoj meri bio pod uticajem naših ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. i naravno drţavi. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruţenja. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije sluĉajno. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prošle godine po raznim osnovama. Jer sve više preduzeća pribavljaju dodajni kapital na trţištu kapitala. to znaĉi da smo se mnogo zaduţivali ili da smo pribavljali znaĉajan dodajni kapital. Kada se radi procena vrednosti preduzeća za potrebe bilo prodaje preduzeća ili fuzije preduzeća. Znaĉi to je ono sto uprava hoće da zna. dakle operativne delatnosti.na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li će da mi vrati ceo iznos ili neće. Kome je namenjen ovaj izveštaj? Namenjen je upravi. postojećim i potencijalnim investitorima. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novĉana sredstva. zatim uprava moţe dokuĉiti da li su prilivi ili odlivi iz finan. Jer je kod banaka previsok rizik. aktivnosti moţda bili najjaĉi. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. ili neće platiti nikada. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta može zakljuciti? Odakle joj potiĉe gotovina. Koliko sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuće aktivnosti firme. Naravno zanima me i za šta se te pare troše. Uprava će za svoje potrebe da taj godišnji novĉani tok 237 . da li će platiti polovinu odmah. i koliko sam novaca uloţila na razduţenja ili eventualno vratila vlasnicima. mi sada pravimo novĉani tok za godinu dana. Zašto? Zato što smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. postojećim i potencijalnim poveriocima. dakle iz prodaje imovine. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. a sve redje će se obraćati bankama za kredite.

238 . a ne kada poĉne maj mesec…šta pa nemamo para. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novĉanog toka. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugaĉija situacija. I ta procena potreba za gotovinom biće izvršena opet na bazi neto novĉanog toka.000. Nikada se pare ne drţe na raĉunu.000. pa ce taĉno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. Ona ţeli da uoĉi koji su to periodi u toku godine kada obiĉno ostvaruje viškove gotovine. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da ćete poĉevši od maja pa zakljuĉno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novĉana sredstva. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrţavanjem likvidnosti. Znaĉi vi samo moţete da prikaţete odakle ta gotovina dolazi i za šta ste gotovinu trošili. I zato je vaţno da se na bazi prošlih priliva napravi plan priliva i odliva koji će biti za naredni obraĉunski period. ĉiji je dobitak kvalitetniji? Znaĉi kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplaćenosti. a stepen naplaćenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. jer ću unapred poĉeti da traţim koje su najpovoljniji naĉini da tu gotovinu plasiram. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i naĉine plasiranja slobodnih novĉanih sredstava. Bilansna politika ne moţe da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. i ima neto gotovinski tok od 30. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je još jedna razlika izmedju banaka i preduzeća. neću valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende.000.000.000. koliko nam još para treba. Kaţe se da izveštaj o novĉanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nešto je naplaćeno ili nije a nešto je plaćeno ili nije. na raĉunu se drţi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. da bi ste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viškove gotovine. Investitori na bazi izveštaja o novĉanom toku procenjuju kako uprava preduzeća kontroliše tokove gotovine. Svi viškovi gotovine se mogu plasirati. prema tome vi nemate mogućnost da kreirate neto novĉani tok. I ako to vi već znate u martu onda vi moţete da napravite strategiju kako ćete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazići. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. To je jako vaţno za buduće odluke. Znaĉi ako ja znam da ću imati prilive gotovine. Na bazi ovih informacija o ĉemu uprava odluĉuje? Uprava svoju poslovnu politiku i politiku finansiranja kreira prema oĉekivanom neto novĉanom toku. I to je jedan od vaţnih pokazatelja kvliteta rada firme.000 i ima neto gotovinu od 80. Imamo lep neto novĉani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. izveštaja. Ako jedno preduzeće ima dobitak od 100. Jedna je još prednost koja se istiĉe kao prednosti izveštaja o novĉanom toku u odnosu na ostale finan.podeli po mesecima. a drugo preduzeće ima takodje rezultat 100.

više nego operativna. A onda ako ima višak gotovine. vi znate da se dugoroĉni krediti otplaćuju putem anuiteta. Ako će se firma ĉiji ste vi poverilac još zaduţuje vi procenjujete da će ona imati teškoća sa vraćanjem dugova. Država normalno procenjuje sposobnost preduzeća da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novĉanog toka. Postavlja se pitanje zašto baš ovakva klasifikacija. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. zbog odrţanja likvidnosti. Dakle ako se stepen zaduţenosti firme povećava onda se smanjuje mogućnost da na vreme svoje obaveze izmiri. iz aktivnosti finansiranja. vaţno ima je da se ta firma na dugi rok odrţi. zašto je baš ovako delimo? Poštoje dva razloga: 1. Kada je reĉ o otplati rate. zato što je to firma ĉiji su oni suvlasnici. zatim sposobnost preduzeća da stvara gotovinu koja je njima jako vaţna zbog moguće naplate dividendi. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. Znaĉi ako meni najviše novca odnosi investiciona aktivnost. iz poslovne aktivnosti (kaţe se još i iz operativne aktivnosti) 2. ako je firma dobra. dakle da li operativna. a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. zbog isplate poreza. Poštoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati.Oni ce taĉno videti da li uprava vodi raĉuna o uskladjivanju priliva i odliva iz izveštaja o novĉanom toku. da na bazi ovako klasifikovanih novĉanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najviše utice na finansijski poloţaj preduzeća. ne na tekućim aktivnostima nego na ulaganjima. Dakle izveštaj o novĉanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. investiciona ili finansijska aktivnost. njima će trebati pare. Na ulaganjima. iz aktivnosti investiranja 3. Klasifikacija novčanih tokova Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekući 239 . Oni procenjuju i buduće potrebe za gotovinom iz dva razloga. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih ću plasirati svoj novac. gde je onda teţište firme u tom trenutku. Poverioci koriste izveštaje da bi procenili sposobnost firme da plaća glavnicu i kamatu. I kada gleda neto novĉani tok u privredi kao celini moţe proceniti. Dakle poštoji uvek više razloga zbog kojih se interesujete za novĉani tok. Jedan je da bi procenili da li će se firma još zaduţivati. 2. nije prezaduzena. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. znaĉi ako veliki broj firmi ima negativan neto novĉani tok onda tu nešto nije dobro. I naravno iz toga će oni proceniti da li će uprava ići na dodatna ulaganja.

a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. poreze. a ne u aktvnost finansiranja. odnosno u trgovini od prodaje robe. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduţenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti.finan. Šta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeća da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. Znaĉi trošim sada da bih imao prilive u budućnosti. plaćene kamate. i imamo isplate rashoda. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. poslovnu aktivnost. otplata kratkoroĉnih kredita. Dugoroĉno zaduţivanje i dugoroĉno razduţivanje je aktivnost finansiranja. HOV u operativnoj aktvnosti. Da bi se povezao neto rezultat i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. i za ona ulaganja koja moramo izvršiti. Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnošću firme. aktivnosti ili imajući u vidu da te kamate utiĉu na visinu rezultata. Kao što su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnošću firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. rashod. Šta je investiciona aktivnost? Šta znaĉi investirati? Investirati znaĉi uloţiti. kamate.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. I ovde se dilema postavlja sledeća. Znaĉi kada investirate vi trošite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. Kod proizvodnih preduzeća prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. kupovina kratk. kratkoročnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Šta su odlivi? Šta sve plaćamo? Plaćamo dobavljaĉe za kupljenu robu i izvršene usluge. dividenda i tantijema. 240 . zaštitnog znaka…. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. Znaĉi mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. za isplatu dividendi. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. neto rezultata iz poslovanja. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. prilivi od prodaje kratkoročnih berzanskih HOV. zatim od naplate kamata. kada raĉunate neto dobitak taj rashod utiĉe na visinu neto dobiti. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj. Znaĉi kamate na kredite. Šta je razlog? Kada knjiţite kamatu kao trošak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. prema dobavljaĉima i radnicima. plaćamo radnike. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaĉi odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja će naravno kreirati u budućnosti ekonomske koristi. Pošto mi ţelimo da poveţemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost. to je suprotno ulaganju. aktivnosti.

Ali je vaţno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja mašina i opreme. ili kada uloţite što dovodi do povećanja aktive. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. Dakle to su sve odlivi gotovine. prodaja vlasniĉkih i duţniĉkih HOV drugih preduzeća. To nam je vaţno jer ćemo na osnovu te veze doći do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. novĉanog toka i gotovine. bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduţenja ili vraćanja dela uloţenog kapitala vlasnicima.Znaĉi kada prodate HOV. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. Raĉuni bez aktive ali bez gotovine. a kada se zaduţujemo to je finansiranje. Odlivi: otplate glavnice duga. dugoroĉne HOV i davanje kredita. tu je jer je finansijski lizing kao dugoroĉni kredit. i uzimanje kratkoroĉnih kredita. znaĉi nemonetarno. Odliv imate kada se razduţite i tada imate smanjenje pasive. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasniĉkih instrumenata. ili kada se poveća pasiva. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novĉani oblik i time imate priliv. isplate obaveze po osnovu finansiranja. Kao sto poštoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. isplata dividendi. zato što je reĉ o sredstvima koja u preduzeće pritiĉu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. Rekla sam već da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izveštaju o novĉanim tokovima. znaĉi ne svojih. tako poštoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. lizinga. Znaĉi vidite kada mi dajemo to je investiranje. zaduţimo se. 241 . Ako bi smo izvršili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja.( jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Biće u finansiranju). Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. Znaĉi to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. uzimanje dugoroĉnih kredita. I naplata dugoroĉnih plasmana. Dakle reĉ je o prilivu sredstava iz okruţenja u preduzeće. izdavanja obveznica ili zapisa. nešto od aktive pretvorite u gotovinu.

U ĉemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je reĉ o tokovima iz poslovne aktivnosti. Znaĉi u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izveštaju o novĉanom toku mora biti jednak. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. Приливи готовине из пословне активности 2. jer u nekim od ovih podruĉja moţete imati i negativan gotovinski tok. utvrdjuju se uvek na isti naĉin. znaĉi neće biti samo sabiranja nego će biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. neto povećanje + gotovina na poĉetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. direktnu 2. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности • Б. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. indirektnu metodu Obe ove metode daće isti iznos neto gotovine. Koje metode sastavljanja izveštaja postoje? MRS 7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povećanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti.Kako izgleda izveštaj o novčanom toku? Imamo gotovinske A. Metoda utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja poslovnog rezultata. a da se rezultat iz 242 . Što se tiĉe priliva i odliva ili izraĉunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. Imate gotovinu na poĉetku perioda. Sećate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moţe biti metoda ukupnih troškova ili metoda troškova prodatih ucinaka.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1.

Kako ćemo do tog podatka doći? Tako što ćete prihod od prodaje korigovati iznosom potraţivanja prema kupcima. a kako se zove to naĉelo u konceptualnom okviru? To je naĉelo nastanka poslovnog dogadjaja. Znaĉi prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada se potraţivanje prema kupcima ne menja. Znaĉi naĉelo kaţe da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. Jer pazite. Samo se na razliĉit naĉin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. E pošto se raĉunovodsto zasniva na obraĉunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doći posrednim putem. znaĉi mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. Naplata moţe biti manja od prihoda i tada se potraţivanje povećava. I otuda 243 . šta će biti sa potraţivanjima od kupaca? Ona će biti veća jer to će znaĉiti da deo prihoda je sadrţan još uvek u potraţivanjima. Zašto? Zato što se raĉunovodstvo zasniva na obraĉunskoj osnovi. Direktna metoda. Izvori podataka za utrvrdjivanje izveštaja o novĉanom toku nalaze se: u BU. taj podatak se nalazi u BU. tada ce potraţivanja biti niţa. ako prihod naplatim odmah. ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. u BU a dodatne izveštaje nalazimo obiĉno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na raĉunima glavne knjige. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izraĉunali neto novĉani tok. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovĉane transakcije.finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. Znaĉi prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. Šta je osnova za izradu izveštaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige. Kako ćemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Šta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. E sliĉno je i ovde. Znaĉi pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrši transformaciju ili preraĉunavanje tokova rentabiliteta u novĉani tok. izveštaj o novĉanom toku ne moţete dobiti zakljuĉkom raĉuna. Tada će mi prihod biti jednak naplati. Znaĉi za ono što nije izazvalo isplatu. da nije pretvoren u gotovinu. Ako u toku obraĉunskog perioda naplatim manje nego što sam prodala. Znaĉi ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novĉani tok. Naplata moţe biti veća od prihoda pod uslovom da smo imali potraţivanja i da smo ta potraţivanja naplatili. ja nikakvo potraţivanje imati neću. ako prihod naplatim u celini.

Znaĉi i zato kaţemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako što ga povećavamo ako imamo smanjenje potraţivanja od kupaca u odnosu na poĉetni iznos. a niste platili i zato su obaveze porasle. Kada je reĉ o odlivima iz poslovne aktivnosti najveći deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljaĉima. ili u poslovanje uopšte. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. Da li će onda odliv biti veći ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve što smo nabavili odliv će biti manji. Kada imate ulaganje u cenu koštanja. vaši rashodi. jer ne mora znaĉiti da ste vi svu robu koju ste nabavili platili. Ako su se zalihe smanjile to znaĉi da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je već bila na lageru. Znaĉi tada ćete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. da bi ste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. kakav je to uticaj na odliv? Odliv će biti manji. Ako su se vaše zalihe povećale to znaĉi da ste nabavili robe više nego što je prodate i da je prema tome vaš odliv veći nego što je nabavna vrednost prodate robe. ako ste u jednom obraĉunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe neće biti. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali plaćali. Ali šta ako niste platili. Ako su vam obaveze na kraju niţe nego što su bile na poĉetku to znaĉi da ste platili sve što ste nabavili u tom mesecu i još da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period ušli. 244 . Zalihe na kraju biće jednake zalihama na poĉetku. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. To isto vazi i za proizvodnju. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako što. šta to znaĉi? Da ste platili više nego što je nabavna vrednosti prodate robe. Ali pošto to nikada nije tako. odnosno smanjujemo ako imamo povećanje potraţivanja. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. Ako ste plaćali samo robu koju ste nabavili onda je vaš odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. da bi ste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. Ako su obaveze prema dobavljaĉima na kraju obraĉunskog perioda veće nego što su bile na poĉetku.vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. morate uzeti u obzir i promene visine vaše obaveze prema dobavljaĉima. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. sve što ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni koštanja prodatih gotovih proizvoda. jeste je prodali ali niste je platili dobavljaĉima. ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. Šta će onda biti? Doći ce do povećanja obaveza prema dobavljaĉima. znaĉi troškovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljaĉima. Znaĉi ako ste nabavili više nego što ste prodali robe. ali iz BS uzimate poĉetno i krajnje stanje potraţivanja od kupaca. nego nabavite a ne platite ili platite nešto što ste nabavili ranije. nabavili ste nešto.

смањење обавеза Šta je ovde vaţno i zašto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vaţno je da razumete logiku izveštaja. PVR nastaju kada nešto potrošite a ne platite. a nije bilo plaćanja. jer je deo koji je neisplaćen doveo do povećanja obaveza. продате Робе залиха или . kako će se to odraziti na odlive. Ako imate AVR i PVR. Znaĉi odlivi će biti manji od troškova za iznos povećanja PVR jer ste nešto potrošili a još niste platili. odliv. Korigovaćete promenom visine obaveza po osnovu zarada. znaĉi logiku koja je drugaĉija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. + повећање • • • • Трошкови продатих Гот. Kako ćete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. A to znaĉi da je odliv veći nego što su troškovi zarada. Te obaveze se nalaze u BS.смањење залиха + повећање обавеза или . jer je plaćanje izvršeno u nekom od ranijih obraĉunskih perioda. zarada. Znaĉi to je logika koju morate usvojiti. Ako su obaveze veće zakljuĉujete da niste isplatili sve troškove zarada u tom obraĉunskom periodu. znaĉi da je odliv jednak trošku znaĉi rashodu. Imate u BU troškove zarada. odnosno da su vaše isplate manje nego što je trošak. i ako dodje do smanjenja AVR. Ako imate rast obraĉunatih troškova u okviru PVR. Potpuno ista logika je i za kamate. вред. ako dodje do povećanja AVR jer znaĉi da ste vi nešto unapred platili što jos niste potrosili. Ako su obaveze na kraju jednake poĉetnim zakljuĉujemo da su u celini isplaćeni troškovi kamata za ovu godinu. Znaĉi svako smanjenje unapred plaćenih troškova smanjuje odlive. poreza…kako ćete doći do odliva po tom osnovu. To je isto kao povećanje obaveza. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego što su bile na poĉetku zakljuĉak je da ste platili sve obaveze iz tekuće godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu ušli. u BS imate obaveze po osnovu kamata. ako su obaveze niţe odliv je viši. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. Ako su obaveze veće odliv je manji od troška kamata. Znaĉi vi ćete pogledati da li su obaveze na kraju veće ili manje nego što su bile na poĉetku. kako će to uticati na odnos troškova i isplata. 245 . Производа или Наб.To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povećanje odliva. i biće veći od troškova. Znaĉi ovde nije reĉ o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. znaĉi odlivi će biti manji u odnosu na troškove za iznos smanjenja AVR. Isplate po osnovu kamata. Zašto? Zato što ste vi imali unapred plaćene troškove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troškove. To znaĉi da će vam isplate biti niţe od nastalih troškova.

troškove koji ne izazivju odlive. Jer kada se smanjuju obraĉunati troškovi? Kada vi platite. kako bi se reklo. Plaćanja će biti u budućnosti. 246 .смањење унапред плаћених расхода + повећање унапред плаћених Расходa - Амортизација + смањење обрачунатих расхода Da bi smo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred plaćenih troškova i povećati za povećanje unapred plaćenih troškova. Da li je bilo plaćanja u tom periodu. a ovo su sada ostali rashodi ili troškovi poslovanja. Ukoliko imate smanjenje obraĉunatih troškova to znaĉi da ste u ovom periodu platili troškove ovog perioda i platili ste troškove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. Šta jos nismo platili? Troškove za koje smo formirali rezervisanja. Znaĉi iznos odliva biće manji za iznos amortizacija. Kako mi njih prevodimo u odlive. Troškovi amortizacije. ali ne izazivaju odlive. platili ste nekada ranije kada ste kupili mašinu. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. • • • • • Готовинска • Плаћања = Оперативни • расхода: расходи • • . Znaĉi rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. Znaĉi da ponovimo još jednom. Znaĉi amortizacija spada u tzv. Odlivi će biti manji za iznos povećanja obraĉunatih troškova i biće veći za iznos smanjenja obraĉunatih troškva. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. negotovinske troškove. nema odliva. Znaĉi kada vi raĉunate koliko ste platili troškove. vi kaţete…a ĉekajte amortizaciju nismo platili. Setite se onih trouglova (vidite na slajdovima) povećanje aktive znaĉi povećanje odliva ali povećanje pasive znaĉi smanjenje odliva. troškovi po osnovu garancija.повећање обрачунатих расхода . zašto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda. Vi povećavate troškove i formirate rezervisanja. trošak po osnovu formiranja rezervisanja. Znaĉi to je takodje negotovinski trošak.Znaĉi ako rastu AVR odliv se povećava. Znaĉi ako imate povećanje obraĉunatih troškova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nešto potrosili a niste platili. Nije. ne plaćate u ovom periodu.

131.000 247 308. укључујући амортизацију од 16. i to za period od 1. 9. Znaĉi vi imate u rashodima i amortizaciju.Ako se unapred plaćeni troškovi smanje to znaĉi da vam je odliv manji od rashoda.12.000 34. 4.000 22. Primer: imate BU preduzeća “Avala” koji izgleda ovako.000 3. Za iznos amortizacije rashode ćete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. 5. Ako se unapred plaćeni troškovi povećaju onda je odliv veći za povećanje unapred plaćenih troškova.000 -20. 7. u 000 dinara: Рб Позција 1. jer ste vi kao rashod knjiţili nešto što ste platili unapred. Исплате дивиденде 11. i da bi ste te rashode preveli na odlive reći ćete… izdvajamo ono što ne plaćamo.000 50. Задржана добит .000 54. Приходи од продаје Пословни расходи. 10.000 -2000 -4000 4. 8. nemate odliv samo trošite unapred plaćeni trošak. što ne dovodi do odliva gotovine.000 258.000 12. 6.000 Пословни добитак Остали приходи Камате Капитални губици Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак 10. 2.2002.

000 -6. Емисиона премија 40.000 14.000 234.000 54.000 2001 68.000 118.000 3.000 6.објек.Рб.000 14. и опреме Дугорочни пласмани залихе Потраживања од купаца Готовина и гот.000 Акцијски капитал 24.000 24.000 18. 76.000 80. Опис 1.000 4. Обавезе за порез Укупне обавезе Укупна пасива 248 .000 20. еквиваленти Свега актива 6. Šta treba da raĉunamo? Prvo ćemo raĉunati prilive gotovine od prodaje. Резервисања 11.000 – ред.000 82.000 7. E sada hoću da na osnovu toga napravim izveštaj o novčanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga što smo uradili.000 -38. Садашња вред.000 50.000 28.000 14.000 10. 20. 2.000 -4. 16.000 20. 4.000 10. Дугорочне обавезе 26. 80. Добављачи 12.000 12.000 5.000 224.000 48.000 10.000 166.000 68.000 40.000 22. 2002.000 9.000 -6.000 234.000 14.000 -6. Акц.000 Задржана добит Свега сопствени капитал 102.000 224. 8.000 20. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene.000 106. 8.000 Промена 12.000 Свега Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS.

000 156.000 14.000 68.000 74. Дугорочни пласмани у ХОВ Укупна стална средства Обртна имовина 5.000 2002.000 -36. Na poĉetku imate 40. da bi ste došli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potraţivanja od kupaca.12.000. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju poĉetnodg i krejnjeg stanja.000 76. što znaĉi da imate povećanje potraţivanja od kupaca.000. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU.Znaĉi prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje.000 80.000 4.000 234. Исправка вредности објеката и опреме 3. prihodi od prodaje su 308.000 78. Znaĉi pogledajte kakav je odnos izmedju poĉetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci.000 40.000 Ovo je bilans stanja preduzeća “avala” na dan 31.000 10. u 000 din.2002. Залихе 6.000 -52.000.000 16. a na kraju 54. 132. 249 . Готовина и готовински еквиваленти Укупна обртна имовина АКТИВА 8. Потраживања од купаца 7. Стална имовина 1. Polazite od prihoda. Краткорочне ХОВ 8.000 54.000 6.000 2001 104.000 150.000 82. Садашња вредност објеката и опреме 4. Набавна вредност објеката и опреме 2.000 223.

sada imamo rezervisanja koja su bila 12.000. Znaĉi prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10. znaĉi da smo potrošili nešto što je ranije plaćeno. a to morate proveriti na bazi raĉuna glavne knjige odnosno iz napomena. tako da imamo 258. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljaĉima.000.000. Znaĉi ako su naplaćeni svi ostali prihodi.000-6. Znaĉi povećanje rezervisanja smanjuje rashode za 14. 258.000. Šta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljuĉujući i amortizaciju? 258. znaĉi da su veće za 4. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda.000.000 i to će biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304.000. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20. a sada 8. promenom AVR i PVR. Znaĉi isplatili smo po osnovu rashoda 218.000 – 16.000. Šta su prilivi? U šta smo ulagali. pošto je to ono što smo platili.000-14.000. Šta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16.000. Sada nadjite poziciju dobavljača. zalihe (pronadjite zalihe) su bile 14. Šta je sa dobavljaĉima? Na poĉetku su 24. Koliki je odliv? Odliv je veći za smanjenje obaveza.000 =54.000 – 6. Šta ćemo sa tih 4.000. isplaćeni. Znaĉi 308. neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304.000. Znaĉi ove obaveze od 20. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda.000 a sada iznose 14. Znaĉi to je odliv.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 250 . Znaĉi odlivi plaćene kamate i kapitalni gubitak 2. Da li smo imali prodaju nekih dugoroĉnih plasmana. toliki su sada prihodi.000 = 26.000 – 4. Znaĉi 258.000. Znaĉi obaveze su niţe na kraju. Nadjite u BS obaveze za poreze. Tamo piše da smo prodali dugoročne plasmane za 6.000.000 – 4.000 a sada su 26.000.000.000.000=6.000 – 6.000. Šta ćemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode. bile su 20.000 -4.000 – 14.000. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak.000 + smanjenje od 6. tako da imamo 258. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaćeni. U rashodima imamo još i plaćene poreze.000+4. smanjićemo rashode.000.000=294.000 i smanjićemo rashode i za iznos amortizacije. I sada izraĉunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti. Znaĉi koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250.000 Sada ćemo izraĉunati odlive.000. na šta smo trosili pare? Došlo je do povećanja stalne imovine.000. Formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. Šta imamo? Pogledajte. Šta imamo od investicione aktivnosti? Šta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti.000.000 – 250. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.Šta ćete sa tim povećanjem da uradite? Smanjujemo prihode.000 – 6. Znaĉi neto novĉani tok je pozitivan.000 – 16. rashodi iznose 258. a na kraju 28.000 = 218.

znaĉi kako izgledaju novĉani tokovi za investicionu aktivnost. Objasnite ili kako utvrdjujete neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti. i ako ih nema znaĉi da smo ih isplatili. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti. Da li je toliko u BS? Jeste.000-4. Znaĉi neto promena gotovine je 4. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28. vi ste vršili otpisivanje postojeće imovine.000 nego 6. pa 58. kolika je gotovina na kraju? 20. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. tako da ne moţete da na bazi razlike sadašnje vrednosti utvrdite visinu promene.000+36.000. Mi smo ga već jednom tretirali kao odliv (kod poslovne aktivnosti).000.000.000. priliv je bio 26.14. Znaĉi emsija akcija je 26. ili ste kupili otpisano. Ja vas pitam na ispitu. za koliko je povećana emisiona premija. Priliv od prodaje 2.000 tretirmo kao priliv.000. nema ih. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti.000.000.000. Koliki je bio priliv.000. pa kaţem koja metoda. zašto 6. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih….000.000.000-54. • 1. Pogledajte sada kapitalni gubitak. kolike je neto novĉani tok? On je -36. direktna ili indirekta? Hoću da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povećan za 6.000.000 zato što smo za toliko prodali.000. Na poĉetku je bila 104.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo. I imamo isplatu dividendi 12. Vezano u smislu.000. Приходи од продаје • .000. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. koji je nastao pri prodaji. Koliki smo onda naplatili. naša odluka je bila da izvršimo prodaju imovine.000 .000= 58. Na to treba da dodamo gotovinu na poĉetku perioda. Znaĉi imamo odliv po osnovu otplate kredita 50.000. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6. Tako da neće biti 2. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na poĉetku perioda? 20. 54. Pa smo smanjenje tj. koliki je priliv. taj gubitak koji ste.повећање потраживања • од купаца • Прилив готовине 308.000.000 i razlika je 28. Da li je 6. Pošto je sredstvo novo. Šta smo još imali? Imali smo dividede i dugoroĉne kredite koji su se smanjili.000=16.000 a na kraju 132. Znaĉi ukupan neto tok gotovine u ovom preduzeću je negativan i iznosi 4.000. imate povećanje stalne imovine. Znaĉi kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak. a odliv od ulaganja 28. Za aktivnosti finansiranja.000.000 294.000. zato što je to vezano za poslovanje. znaĉi da ste kupili za 28.000 i imamo negativan neto novĉani tok 22.000 251 .000.000 a priliv 6. negativan je i iznosi -22.000= -4. Indirektnu metodu ćemo idućeg puta. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti. Priliv je 2.4.000. 28.

Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.смањење залиха .16. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258.6.безготовински расходи/аморт.000 .• 2.000 Готовина је једнака висини прихода. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2. Готовина од осталих прихода 10./ .повећање обавеза према добављачима .000. при продаји је остварен капитални губитак од 4.000 218. јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.тако да је стварни прилив 2.14.000 Обрачун одлива 1.000 50. Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6. Емисија нових акција 28.000.000 252 .000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1.000 • 2.повећање резервисања ..000 . Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6.000 • 3.4. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1.000.000) = 26.000 + (-6. Исплата дивиденди 12. Куповина сталне имовине = 28.000 .000 .

000 .Izveštaj o tokovima gotovine Рб Позиције . Укупни приливи из пословне активности 4. Одливи на име осталих пословних активности 6. Приливи од продаје производа 2. Одливи на име пореза 7.000 10.000 218. Токови готовине из пословне активности 1.000 26. Приливи из осталих активности 3.000 54.000 253 претколона Главна кол. Улагања 10 Одлив за куповину сталне -28. Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања 9.000 304. Прилив по основу продаје 6.000 6.000 250.000 дуг. 294. Одливи из пословне активности 5. Укупни одливи из пословне активности 8.

периода 26.000 11 Нето готовински ток из .36. 13 Отплата дугорочног .22.000 254 . инвестирања Токови готовине из финансирања 12 Емисија нових акција . кредита 14 Исплата дивиденди . финансирања 16 Нето ток готовине . имовине .000 .000 20. (8+11+15) 17 Готовина на почетку .000 16.000 -12.000 -50.. периода 18 Готовина на крају . 15 Нето готовински ток из .36.000 .

MRS 7 koji se bavi Izveštajem o novĉanim tokovima dopušta primenu i jedne i druge metode. 21.000 24.000 50. Обавезе за порез Ü Укупно обавезе ПАСИВА 26.I ima još jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva .000 Utorak.000 12. Ako se podje od neto dobitka da bi se došlo do neto gotovine moraju se izvršiti odredjene korekcije. decembar 2004.000 24. Kod nas se koristi direktna metoda. Емисиона премија 3. Акцијски капитал – редовне акције 2. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1. ali o gotovinskim tokovima pruţa mnogo manje informacija nego direktna metoda. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga ĉešće koristi.000 224. a ona prva je aktiva….000 20. a direktna metoda od prihoda od prodaje. Primer za izradu izveštaja o novĉanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom.000 68.000 80.000 20. Indirektna metoda polazi od neto dobitka.000 28.000 118. Njena je suština da se izvrši konvertovanje tokova rentabiliteta. u gotovinske tokove. koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv 255 .000 14. Дугорочне обавезе 5. Задржана добит Укупно трајни капитал Обавезе 4.000 40.000 18.000 166.000 234.000 102. ali se u njemu navodi da je poţeljna primena direktne metoda. резервисања 6. Текуће обавезе према добављачима 7.000 106.

BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. Troškovi rezervisanja koji kada ih formiramo povećavamo rashode. I obrnuto svako smanjenje Aktive je priliv a svako smanjenje Pasive odliv. Amortizacija 2. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. a nominalna vrednost za 6000. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode. Oba priliva pripadaju 256 . Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. jer su povećanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. Korigovanje se vrši tako što neto dobitak povećamo za sva povećanja pasive. tako da je emisinona premija je povećana za 20000. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. Kursna razlika se iskljuĉivo vezuje za potraţivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. a isplate će biti u narednim obraĉunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. Da li se za iznos kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. znaĉi odliva. 3. a naplate će uslediti kasnije. god. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod. a isplate po osnovu njih će nastati u nekom narednom obraĉunskom periodu. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. saglasno Naĉelu nastanka poslovnog dogadjaja. Jer su u rezultat. Znaĉi iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. Kod banaka je isto. ukljuĉeni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeća ili da li će uopšte izazvati odliv gotovine u datom obraĉunskom periodu kao na primer: 1. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljaĉima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povećanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. a povećanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu plaćeni i odlivi su manji. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. jer svaki rast aktive znaĉi odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. Kada se knjiţi kursna razlika ako je negativna povećavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. Kada se one povećavaju došlo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. investicione ili finansijske aktivnosti. Zatim smanjujemo za povećanje pozicija Aktive. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odraţava se preko promene visine obaveza ili potraţivanja. je bila 22000. Korigovati znaĉi ili povećati ili smanjiti. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. znaĉi podatke za dve uporedne godine. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. Ako raste pasiva ili imamo povećanje priliva ili rast obaveza npr. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj naĉin. u neto dobitak. a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potraţivanja. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog našeg BS i pošli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002.gotovine. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima.

Dugoroĉne HOV. Imamo i obaveze za dugoroĉni kredit. Drugi pokazatelj koji se moţe koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje moţemo li mi to platiti. sto znaĉi da na 1 din. potrošili smo nešto što je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. već se on mora i naplatiti. Imali smo povećanje potraţivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. koji se dobija kao odnos 257 . U našem primeru je ovaj pokazatelj 1. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. jer je se povećala A. 1. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenošću tog dobitka neto gotovinom. a smanjuje za povećanje pozicija A i smanjenja pozicija P.58 din. 2. dobiti preduzeće generiše 1.U imeniocu se mogu naći neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeća posle oporezivanja. Neto dobitak se povećava za sva povećanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv.. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. a tu nabavku ćemo tretirati kao odliv. Kod dobavljaĉa je doslo do povećanja obaveza za 4000 i to je povećalo prilive gotovine jer su isplate niţe od rashoda koji nije u celini plaćen. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti.Kada smo izraĉunali iznos neto novĉanog toka moţemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspešnosti preduzeća.prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. neto dobitak je 34 000. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. Izveštaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak Imali smo smanjenje zaliha što znaĉi da su rashodi veći nego što je bilo plaćanje. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. Na kraju zapamtiti PRAVILO. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. Znaĉi promene na dugoroĉnim i kratkoroĉnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. iz poslovne aktivnosti. Imamo sada negotovinsku A. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povećati iznos gotovine. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplaćen. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeća. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasniĉkih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. Izveštaj o novĉanim tokovima dobija na znaĉaju i sve više će se odluke donositi na bazi njega. Kupili smo mašinu za 28000 došlo je do povećanja A.

Ne učiti rezerve uslovljene korišćenjem poreskih olakšica. a na kraju negativan NNT od 4 000. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moţe se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo što je to ovde razvijenije prikazano po akciji. sada Odbor za standarde finansijskog izveštavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. U našem primeru je ovaj pokazatalj 17. što znaĉi da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17. Kako smo trošili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. otplatili smo dugoroĉni kredit od 50 000. koji je smanjio naša poĉetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogućava da se bar pribliţno prate i vide oscilacije obima sredstava. koji se sve ĉešće koristi. jer MRS 1 258 . Neto gotovina koju preduzeće ima se moţe koristiti ili za nova ulaganja ili za razduţenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000.Treći pokazatelj koji moţemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /proseĉna ukupna sredstva Proseĉna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na poĉetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji moţemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za raĉunovodstvene standarde.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti. Pored ovih pokazatelja postoji još jedan.5 . FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANAKA Vrši se po pravilima koja vaţe za izveštavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. jer ih naš zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. 3. posebno osiguravajućih kompanija doneo poseban standard. Na svaki dinar uloţenih sredstava se ostvaruje 23.Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski poloţaj preduzeća.

Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe što se tiĉe finansijskih izveštaja. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je reĉ o bankama. Nekada je drţava odredjivala preko koje će se banke raditi. Teško je oĉekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. a zadatak banke je da privuĉe što je moguće veći broj dobrih komitenata. ali je poslovni rizik preduzeća manji i broj rizika je manji. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. ali ono što se moţe uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izloţena. izveštaja. visinu dividendi koje će dobiti. a korisnici tih izveštaja pokušavaju na bazi u njima sadrţanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. Privreda svoja plaćanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. izveštaja preduzeća. ali ovde zbog specifiĉnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka. odredjuju pravila koja se odnose na sve. To su sve informacije koje ţeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeća. privredom i drţavom. izveštavanja banaka uslovljene su specifiĉnošću operacija ili poslova kojima se banke bave.i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. taĉno je da banke pruţaju usluge privrede. kako treba da bude izvršeno rašĉlanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. koje vlasnici oĉekuju. u najboljem mogućem svetlu preko finansijskih izveštaja. Oni ţele da ocene sigurnost svog uloga u banku. već time kako treba da izgladaju fin. Te potrebe za informacijama su drugaĉije nego kada se radi o korišćenju fin. Što se tiĉe specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. Ti rizici se ne mogu otkloniti. utvrditi stepen te izloţenosti i pronaći instrumente kojima će se ti rizici otkloniti. sistema zemlje. odnosno onemogućiti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. jer banke posluju sa stanovništvom. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. Privreda i banke imaju zajedniĉke interese i kroz realizaciju tih zajedniĉkih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeća i banaka. Osnovni smisao upravljanja bankom je drţanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izloţena. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. vlasnicima. sposobnost banke da se odrţi na dugi rok. Banke nisu servis privrede. I preduzeća su izloţena rizicima. Odluke koje svaki pojedinaĉni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. poveriocima. Pojedinaĉni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. Specificnosti fin. Znaĉi on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izveštaje banaka. koja će im uz najniţe troškove pruţiti usluge koje su im potrebne. Izveštaji banaka imaju veoma širok krug korisnika. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susreću. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvećaju sredstva koje su njihovi vlasnici uloţili u njih kao i kod preduzeća. ali i pojedinaĉne korisnike. izveštaji banaka. Ona vrši tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke 259 . a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuĉeno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izveštaja banaka. Veoma je znaĉajan uticaj poslovnih banaka na odrţanje stabilnosti fin. Jedan od vaţnih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. Svako preduzeće i svako od nas pojedinaĉno odredjene poslove obavlja preko banaka. a danas svako preduzeće bira banku ĉiji ce komitent biti.

jer propast jedne velike ili više manjih banaka moţe ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje.na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). Svakom je vaţno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. Napred je pomenuto da u fin. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moţe omogućiti povlaĉenje njihovih depozita (ako nisu oroĉeni). ali kod banaka ne moţe se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. tromeseĉno.. Zato je vaţno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je raĉun banke blokiran) banka ne postoji ako je njen raĉun blokiran. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. a deponenti banke su pojedinci i preduzeća. Jako je malo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. 3. da plasira sredstva tako da moţe uvek da ih naplati. 2. Banka koja ne moţe da vrati novac ne treba da postoji. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. izveštava o brojnim pitanjima Centralnu banku. Prvo nas zanima da li banka moţe da vrati depozite koje je prikupila kad god to traţe deponenti i moţe li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Sada ćemo govoriti o onim fin. vraćanje svojih obaveza o roku i plaćanje kamate.. U sluĉaju da 260 . Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izloţenosti banaka rizicima. ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. kod nas Narodna banka Srbije. Ti izveštaji mogu biti: dnevni. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. ona oĉekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog raĉuna prebaci novac na raĉun nekog drugog banka to moţe izvršiti. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. Ako firma otvori raĉun kod neke banke i drţi novac na tom raĉunu. meseĉno. Banka radi sa tudjim novcem. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. izveštajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. Banka radi tudjim novcem. Pri ĉemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. već i obaveze prema deponentima. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viškove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. Propast banke ugroţava egzistenciju pojedinaca. na 8 dana. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. nema odrţanja preduzeća na dugi rok ako nisu likvidna. Da je depozit preduzeću uvek dostupan. da u svom poslovanju ne pravi troškove koje ne moţe pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). znaĉi citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopšte imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. Rizici kojima su banke izložene Rizik likvidnosti je rizik da banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze. da vodi raĉuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. jer Centralna banka ţeli da proceni kada je izloţenost poslovnih banaka rizicima takva da neće moći da podnese. moraju odrţavati odredjeni iznos novĉanog kapitala. izveštajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. Iako je odrţanje likvidnosti uslov odţanja preduzeća.

Izloţenost kreditnom riziku se moţe videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potraţivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplaćena potraţivanja. Ona naplaćuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. Postoje kratka i duga devizna pozicija. Ti iznosi pokazuju koliko je od potraţivanja nenaplativo. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. Ĉak i kada bi bio miran kurs. odnosno kreditni rizik kome je banka izloţena. Banka ima potraţivanja i obaveze u dolarima. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. HVB. Banka na oroĉene depozite i kredite od drugih fin. nije sve jedno ko su joj poverioci i koje su roĉnosti krediti koje je uzela. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi došlo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. Znaĉi likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlaĉenja depozita i u pogledu plaćanja obaveza poveriocima. Volks itd. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrţanja likvidnosti. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domaće koristi i stranu valutu. postojao bi valutni rizik. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. pa bi se u krajnjem sluĉaju moglo desiti da na izvore plaća veću kamatu nego što naplaćuje na svoje plasmane. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. jer se menja kurs ostalih valuta. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze.deponent ţeli da povuĉe svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaţe da nema novac. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnoteţenu deviznu poziciju. Banka nastoji da njena devizna A bude veća od devizne P. kao kod nas nove banke Raiffeisen. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im još nije vratio. institucija plaća kamatu (pasivna kamata). One su pokušale da privuku sredstva 261 . Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. ali je vaţno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. jer je ona pozajmila tudji novac. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude što veća. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potraţivanja postojaće valutni rizik. Kamatni rizik bi npr. jer je to njena zarada. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugroţavaju rentabilnost i likvidnost banke. Ako se pojavi nova banka. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izloţena valutnom riziku. kog roka dospeća su da bi procenila da li postoji rizik neplaćanja. Tržišni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trţištu. Ako joj njeni duţnici ne vraćaju pare kako će ona biti u mogućnosti da vrati svoje obaveze i da omogući povlaĉenje depozita svojim komitentima. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. jer banci nije sve jedno ko su joj deponenti. Ovome još treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da će joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeća u punom iznosu. evrima. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. Potreba za bankarskim uslugama postoji. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane.

Sredstva stanovništva su se usmerila prema tim bankama. Ali iz fin. Ovaj MRS zahteva objavljivanje primenjenih raĉunovodstvenih politika banke. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu mašine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da će ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. već njome finansiraju potrošnju stanovnistva (keš. kako su procenjivani plasmani u HOV. Ona moţe istupati na berzi uz posebno ovlašćenje.. MRS 23 koji se bavi kamatama (troškovima pozajmljivanja). informacione osnove. Banka se mora ponašati tako da ni jedna nova banka ne moţe ugroziti njenu poziciju. promene u broju komitenata. Za razumevanje izloţenosti banke bilo kom riziku neće biti dovoljno samo posedovanje fin. U vezi sa računovodstvenim politikama mora se još objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). Na osnovu izveštaja banke svaki korisnik treba da bude u mogućnosti da proceni bilo koji rizik. a ne mora trgovati HOV. Potencijalna obaveza je ona ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Banka da garanciju i naplaćuje je.. Što se tiĉe prezentacije izveštaja relevantan je MRS 30. I MRS 18 Prihodi vaţi za banke. na koji naĉin je izvršeno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. ali pošto imamo poseban standard za banke uvek će se dati prednost rešenju datom u MRS 30. isto vaţi i za rashode. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. Vaţe svi standardi kao i za preduzeća samo se neki više primenjuju od drugih. Ovo je jako vaţno. To zavisi od naĉina njenog rada. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. odnos izmedju proseĉne A i P kamatne stope. za banke MRS 16 je primenjiv ali ima mnogo manje znaĉaja nego za preduzeća. Zato uprava preduzeća mora da objasni mehanizme kojima drţi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izloţena. Jeste MRS 1 opšti. izveštaja se neće moći saznati šta uprava banke radi na kontroli tih rizika. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. odnosa sa klijentima. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav naĉin da ispunjavaju zahteve sadrţane u MRS i to kada je reĉ o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeća vaţe i za banke. inflacijom. U ovom sluĉaju dok se ne dogodi nešto zbog ĉega komitent neće biti u mogućnosti da izmiruje svoje 262 . ako se trgovalo HOV moraće se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. solventnosti. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. ali to nije neophodno. Obaveze su posebno veţne npr. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trţišni rizik. već i da uprava banke obrazloţi na koji naĉin upravlja i kontroliše te rizike. Sve dok komitent uredno izvršava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. Videće se gubici zbog nenaplativih potraţivanja. Pojava novih je izloţila stare banke trţišnom riziku. ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u raĉunovodstvenim politikama banke. likvidnosti. koliki je neto prihod od kamate. instrumentima. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trţišnog rizika. Finansijski izveštaji banaka treba da pruţe osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinaĉno. izveštaja.stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domaćim bankama usled problema sa starom deviznom štednjom. promene u visini depozita. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. potrošaćĉki krediti). jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da ĉine vise od 20% njene ukupne A. Banka moţe. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije.

Ta rezerva se tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. Stvarna obaveza se mora iskazati u B. Ako se to dogodi tada će potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. Uvek je finansijski izveštaj odraz onoga što firma radi. Prošli puta sam bar probala da vam objasnim zbog ĉega je vaţno da finansijsko izveštavanje banaka bude uredjeno na naĉin koji odgovara specifiĉnim aktivnostima koje banka sprovodi i posebnom znaĉaju koje banke kao finansijske institucije imaju po finansijski a time i ukupni privredni sistem zemlje. Ja ću prvo priĉati o bilansu uspeha. 4. a Centralna banka ipak traţi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opšte rezerve. 5. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. ali to je rezerva a ne rezervisanje. a potom o bilansu stanja. dakle. treba primeniti bruto princip pri izveštavanju. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvršene procene gubitaka da ne bi došlo do manipulisanja rezultatom banke. Danas ćemo govoriti o tome kako ti izveštaji izgledaju i ja ću pokušati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izveštaja. Ako postoji opšti finansijski (bankarski) rizik. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da će biti naplaćena. kroz sadrţinu pozicija. ali zbog dalekog roka dospeća treba formirati rezervu iz dobitka za svaki sluĉaj. 3. Znaĉi stigli smo do bilansa uspeha. Tada će banka morati da plati umesto svoga komitenta. Ako Centralna banka kaţe da su naši plasmani dobri.obaveze. 6. 2. kroz njihov redosled pokušava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specifiĉnih aktivnosti. Prihodima od kamata i sličnim prihodima Rashodima od kamata i sličnim rashodima Prihodima od dividendi Prihodima od naknada i provizija Rashodima od naknada i provizija Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 263 . Raĉunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da će nastati. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima? Mora postojati raĉunovodstvena politika koja je primenjivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. i sećate da se u finanasijskim izveštajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja (posledice po imovinu) koje su izvršene u toku nekog obraĉunskog perioda. BILANS USPEHA • Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: • • • • • • 1. onda ne postoji rezervisanje. i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. Za glavne vrste prihoda i rashoda. U bilansu uspeha treba preihodi i rashodi da budu grupisani prema njihovoj prirodi.

Opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrţi: Informacije o prihodima. dobitak po osnovu kamata moţe se zvati jos i neto prihod od kamata (mada je po meni dobitak sasvim odgovarajući naziv). a ne po istorijskom trošku. uvaţavajući malopre navedene zahteve u standardu 30. 264 . Šta su gubici po zajmovima i avansima? To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita i plasmana. jer se u ove naknade ukljuĉuju i provizije. znaĉi zahteva se apsolutno objavljivanje toga. zatim drugi poslovni prihodi. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. a ovde kaţe dobici umanjeni za gubitke. iza toga ide pozicija koja govori (znaĉi ovo nije bilansna shema. do ovde se poštuje bruto princip. ovo su realizovani dobici i gubici. Gubicima po zajmovima i avansima 10. pogledajte prihodi od kamata. i dobitak po osnovu nakanada i provizija. tj. znaĉi vi drţite HoV. a ako je niţa imate gubitak. dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz trgovine HoV. zatim opšti administrativni. a ovi dobici i gubici su oni koji nastaju po osnovu drţanja HoV. U našem bilansu uspeha. primetite da ovde imate bruto princip. razlika izmedju tih dobitaka i gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. Kako su sada ove informacije ĉije se objavljivanje traţi upakovane u naš bilans uspeha. dakle za ove prihode i rashode nije dopuštena primena neto principa. na dan bilansa ona je još u vašoj svojini ali je njena trţišna vrednost ili niţa ili viša od one po kojoj vi tu hartije vodite u vašim knjigama. znaĉi ako je viša vi imate dobitak. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8. potom rashodi od naknada i provizija. Drugim poslovnim prihodima 9. pa odmah potom rashodi od kamata i sliĉni rashodi. zatim dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz plasmana u HoV. Opštim administrativnim rashodima i 11. gubici po zajmovima i avansima. Kako izgleda naš bilans uspeha? Znaĉi to je minimum koji mora biti objavljen. zatim imamo prihode od naknada.• • • • • 7. znaĉi koja je razlika iz ova dva. i sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata i sliĉni prihodi. znaĉi vi ste trgovali i ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. već samo spisak informacija koje bu mora da sadrţi ćemo posle videti kako je ovaj zahtev uvaţio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi. rashodi od kamata. opšti operativni troškovi. iza toga idu rashodi od kamata. jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti. A zašto se do ovde postuje bruto princip? Zato što su ovo osnovni prihodi i rashodi banke i zbog toga se insistira da bude objavljen podatak i o visini prihoda i o visini rashoda. rashode od naknada. znaĉi primenjuje se neto princip. kako bilans uspeha naših banaka izgleda. posebno prihodi od naknada i provizija.

Šta je ovo neto vanredni prihod i neto vanredni rashod? (bilo bi bolje da se kaţe neto vanredni dobitak. bez prebijanja (primena bruto principa). nakon toga ide izraĉunati porez na dobit i nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. Dobit posle oporezivanja (dobit za raspodelu) Sada ćemo malo da o ovim pozicijama popriĉamo. odnosno neto vanredni gubitak). zatim imate i prihode od promene vrednosti imovine i obaveza i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imaćete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine i ovo će biti iskazano u okviru ovih pozicija) i imate dobitak iz redovnog poslovanja. kod nas. gubici koje je imala na prodaji HOV. znaĉi pozitivne i negativne kursne razlike se saldiraju. sabiranjem poslovnog rezultata i neto vanrednih prihoda. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. a ako su veći vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. primenjuje okrnjeni bruto princip. to je onaj segment redovnog rezultata. a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa i plasmana. znaĉi tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. zatim imamo prihode od dividendi i uĉešća. to su pojedinaĉni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potraţivanja. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi i provizije. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. Porez na dobit 2. ostale poslovne prihode i nakon toga idu rashodi. i dobit nakon oporezivanja. a ako su negativne kursne razlike veće imaćete neto rashod od kursnih razlika. operativni rashodi. Koja kamata je prihod banke? Aktivna. visina poreske obaveze. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz poštovanje bruto principa. ostali poslovni rashodi. i rezervisanja. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit (dobit pre oporezivanja). a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potraţivanja a ĉija se visina utvrdjuje procenom. jer poslovanje banke izaziva rashode.Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika i neto rashodi zavisno od toga šta je veće. pa ako su pozitivne veće imate neto prihod od kursnih razlika. Ako su veći vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode. 265 . jel se secate toga da dobitak moţe biti integrisan u bilans stanja. znaĉi neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. A sša su glavni rashodi ? To su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka plaća na depozite i na uzete kredite). vrlo ĉesto ćete sresti taj termin kod nas). to je kamata koja se zaraĉunava na plasmane i kredite koje banka daje. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuće godine kroz dve pozicije: 1. Ovo je sadrţina bilansa uspeha koji se sastavlja u našim bankama. a tamo gde vršite procenu idete na rezervisanja. okrnjenog bruto principa i neto principa. naknada i provizija kao i dividendi budu objavljeni posebno. iza toga imate samo vanredne prihode i vanredne rashode. gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja i opšti administrativni rashodi (opsti troškovi poslovanja. iz ĉega zakljuĉujemo da se kod integrisanja dobitka. banka mora ostvariti prihod iz koga će moći da pokrije te svoje rashode.

obim zaposlenosti banke. naravno. od ĉega zavisi? Ne zavisi samo od visine kamatne stope. Banke se smatraju jako dobrim. zato je taj pokazatelj vaţan i to je razlog zbog ĉega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda i rashoda po osnovu kamata. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. šta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim što plasira sredstva? Ona pruţa ĉitav niz usluga svojim klijentima. Znaĉi. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo ĉesto kao instrument konkurencije. To je velika stvar. ako spusti malo naknade za usluge. iskazujete u bilansu uspeha samo. Šta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. Šta govore naknade. kao instrument svog ponasanja na trţištu. koliki su rashodi po tom osnovu i koliki dobitak ostvaruje. nema prihoda od kamate. da pruţi veći broj usluga i da ukupan prihod od kamata bude viši. kada sam vam govorila o rizicima. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. naravno ona i koristi naknade drugih banaka. po osnovu tih usluga ona naplaćuje naknade. ako je ovaj dobitak visok. to se vidi preko visine prihoda od naknada.Zašto je vaţna visina neto kamate? Secate se da sam vam. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke i ocenjujete njenu sposobnost da kontrolise kamatni rizik. i vi je morate platiti. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vaţna. ako vam pare stoje na raĉunu. uzeti krediti). ako nisu plasirane. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope i od obima sredstava koja su plasirana. I zato visina ovog prihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke. Kako ćete proceniti. koliko usluga njima pruţi i koliko prihoda po osnovu toga ostvari. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veći od rashoda po osnovu naknada da ona ĉak moţe makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda i rashoda po osnovu naknada. šta ćete reći. rashodi poštoje. ali prihodi od naknada. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. ukupan prihod od naknada moţe biti veliki. vi moţete imati puno para kao banka. i ako su niţe cene usluga. sada tu poštoji podruĉje za politiku banke. Prodaja HOV moţe dovesti do ostvarenja dobitaka i gubitaka i o njima se izveštava na neto osnovi. ona će onda privući komitente i broj pruţenih usluga će rasti. koliko banka ima klijenata. Ako imate depozite vi morate plaćati kamatu (oroĉeni depoziti. banka moţe sniţenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveća. jer znaĉi šta vas zanima? Zašto se ovde dopušta neto osnova? Pa mene zanima da li smo 266 . ona uspeva da njene aktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa i ne samo to! Visina prihoda od kamata. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje ćete pokriti pasivnu kamatu i još će vam ostati dobitak kao vaša zarada. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. Znaĉi. vama teĉe pasivna kamata. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontroliše kamatni rizik. rekla da je jedan od rizika kome je izloţena banka kamatni rizik. znaĉi koliko je usluga banka pruţila. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to naši prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podruĉju.

smatralo se da u banke kod kojih drţava drţi svoje depozite (budzetska sredstva. trgujemo i stranim valutama. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drţavne pare. zato što onog trenutka kad neko u vladi odluĉi da povuce depozite banka moţe biti dovedena u ozbiljnu situaciju i to u pogledu likvidnosti i u pogledu rentabiliteta. jer je reĉ o velikim sredstvima na koja je banka po pravilu plaćala kamatu koja je bila niţa od tekuće. da se izraĉuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga niţi.HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. Znaĉi prosto se uprava banke zeli naterati. sredstva fondova) u povlašćenom polozaju. ne! Zanima me uspeh! A on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. drţanje depozita drţave vezano je sa znaĉajnim rizicima. prodajemo je. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je plaćala na depozite drţave i zato je vaţno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. trţišne kamate. kupujemo odredjenu valutu. vi znate da su pre formiranja trezora a i sada još uvek depoziti drţave bili locirani kod vrlo odredjenog i vrlo malog broja banaka. Naravno. ili njenih agencija na koje se plaća kamata koja je niţa od tekuće. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vaţno i na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaže (a to ćete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoć drţave. osim toga. koja se ogleda u tome da vam drţava da odredjene depozite da drţite. 267 . a kada se sastavlja bilans uspeha da se objavi kolike su ustede zbog toga što se oplaćaju niţe kamate na ove depozite nego što je to uobiĉajeno. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drţave. trţišne kamate. objavite koliko para drţite od drţave i nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveći deo vaše dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujući tome što plaćate na depozite manje kamate nego što plaćaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drţavu kao deponenta. znaĉi kamate koja se plaća na ostale depozite. radimo menjacke poslove i po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veća.

Druga pozajmljena sredstva Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno šta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. Drţavne i druge hartije od vrednosti koje se drţe radi prodaje. koji su iznosi koji se duguju deponentima. meniĉne HOV) i druga pozajmljena sredstva. ali su pozicije koje moraju u bilansu stanja biti odvojeno objavljene. Naravno. znaĉi ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju i smatraju se ekvivalentima gotovine. 268 . ali svi viškovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor. zajmovi i avansi dati komitentima. Zajmove i avanse komitentima i 7. Zatim. banke i drugih PB i banke i trţišta novca. Plasmane. ovo su u stvari ekvivalenti gotovine. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6. 4.BILANS STANJA Aktiva 1. Znaĉi. Blagajniĉki zapisi i druge obv. Ovo odvojeno prikazivanje pomenutih pozicija motivisano je potrebom da se jasno sagledaju odnosi izmeĊu banke i CB. odnosno u trezoru centralne banke. plasmani.HOV namenjene prodaji.koje se mogu diskontovati kod NB 3. po standardu 7 sredstvo koje se moţe pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku i kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti. Depoziti od drugih banaka 2. koliki su drugi depoziti na novĉanom trţištu. Druge plasmane na novĉ. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaĉi kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka. Plasmane u hartije od vrednosti Pasiva 1. sertifikati o depozitu. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje.trţištu 6. Certifikati o depozitu 5. gde banka drţi gotovinu? Na raĉunima kod centralne banke. Drugi depoziti na novĉanom trţištu 3. zatim drţavne i druge HOV koje se drţe radi prodaje kratkoroĉne HOV . pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novĉanom trţištu. krediti i avansi dati drugim bankama. promisorne note i druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. plasmani u HOV. 5. znaĉi ovo nisu sve pozicije koje sadrţi bilans stanja. Gotovina i salda kod centralne banke 2. krediti i avanse date drugim bankama. ima naravno nešto gotovine i u svojim blagajnama. koliko iznose blagajniĉki zapisi i druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke.

ipak se insistira da plasmani koje drţimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata (klijenata). to je ono što predstavlja imovinu sa kojom banka radi. plasmani klijentima. Hajde sada malo da neke… sadrţina većine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. gotovinski ekvivalenti. Plasmani bankama na strani aktive i videćete depoziti banaka na strani pasive treba da pokaţu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. jer to su kratkoroĉna potraţivanja. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeća klasifikovana je po stepenu opadajuće likvidnosti. pa plasmani bankama. koje moţemo izjednaĉiti kao da imamo gotovinu. ostala sredstva i AVR i odloţena poreska sredstva. gotovina. Banka radi novcima. depoziti kod narodne banke. ovde prvo ide gotovina i gotovinski ekvivalenti i to je sasvim normalno imajući u vidu da govorimo o bilansu banke. i jedno i drugo su plasmani. depozite kod narodne banke. Šta prvo moţete primetiti? Pogledajte aktivu. zatim tek idu potraţivanja za kamate i naknade. zatim uĉešća u kapitalu i ostale HOV raspoloţive za prodaju. pa onda idu nematerijalna ulaganja. mislim da bi moţda trebalo objasniti zašto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentima. dakle u kojoj meri je 269 . mi smo kod preduzeća imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. vrlo ĉesto imaju istu roĉnost. osim toga prošli puta sam vam priĉala o vaţnosti likvidnosti i solventnosti banke. osnovna sredstva. HOV i drugi plasmani kojima se trguje. mi ţelimo da iz ovog bilansa odmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze i zato na prvom mestu unosimo gotovinu i gotovinske ekvivalente. ali su date odredjenim redom.Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka • Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti • Depoziti kod NB • Potraživanja za kamate i naknade • Plasmani bankama • Plasmani klijentima • HOV i drugi plasmani kojima se trguje • Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Nematerijalna ulaganja • Osnovna sredstva • Ostala sredstva i AVR • Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrţane u našem bilansu stanja.

koja nije mogla da naplati od preduzeća. Banka je osnovana zato da radi sa parama. budu dobro opremljene. A kada je reĉ o uĉešćima u preduzećima to su po pravilu samo uĉešća koja banka privremeno poseduje i ĉije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time što je banka morala neka svoja potraţivanja. dakle mogu biti prodate. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaĉi da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. ali to je prosto bio verovatno jedini naĉin da ona izvuĉe sredstva koja je u takvo preduzeće već uloţila. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao mašine. Osnovna sredstva. O uĉešćima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam. jedino nemamo mašine. ali inicijalno. namenjene prodaji u roku od 12 meseci i na HOV koje su raspoloţive za prodaju. Ti softveri nisu jeftini i predstavljaju nematerijalno ulaganje kod većine banaka. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se 270 . a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti uĉešća koje ona ima u nekom preduzeću. naše banke imaju uĉešća u kapitalu nekih preduzeća. pogotovo ako je reĉ o dobrim bankama na koje mi ţelimo da ostvarimo uticaj da bi smo unapredili sopstveno poslovanje. ali su raspolozive za prodaju. Zašto se razdvajaju ove HOV? Još jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rašćlanjavanje vrši prema roku dospeća. da potom kada vrednost akcija tih preduzeća poraste. elektronsko bankarstvo. da ih delimo na HOV kojima se trguje. ali zato imamo automobile. koji banke koriste za pruţanje usluga klijentima. stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija. putem odobrenih kredita.ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drţi kod drugih banaka ali i iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka i to je razlog zbog ĉega se insistira na podvojenom iskazivanju i plasmana i depozita koji se odnose na druge banke. mogu imati i uĉešća u kapitalu nekih drugih banaka. izvrši njihovo otudjenje i da na taj naĉin izvuĉe sredstva koja je u takva preduzeća uloţila. Šta mislite šta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videćete da se tu najĉešće kao nematerijalno ulaganje navodi softver. Naravno zgrade ovde uvek nose znaĉajna sredstva. banka nema dugoroĉni interes da poseduje uĉešće u preduzećima. Šta imamo od mašina? Mašinu za brojanje gotovine. to su kratkoroĉne HOV. da konvertuje u uĉešća i da sticanjem uĉešća i prava uticaja (odnosno mogućnosti uticaja) pokuša da ta preduzeća uvede u zonu rentabiliteta. da budu sigurne. Dakle. kartiĉarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. uĉešće u kapitalu banaka moţe se smatrati poţeljnim. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugoroĉne imovine kao finansijski plasman i prestavljaju dugoroĉnu rezervu likvidnosti. naravno. Uĉešće osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano i to nije sluĉajno! Dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. to su jedine mašine. tu je potpuno isto kao kod preduzeća. Svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park.

uklope, znaĉi da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose više od 20%. Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. AVR koja imaju potpuno istu sadrţinu kao i ta pozicija kod preduzeća. Sada imamo jednu novu poziciju, odloţeno poresko sredstvo. Ovo je pozicija koja je nova, koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tiĉe se primene standarda 12. Standard 12 bavi se finansijskim izveštavanjem o porezu na dobit. Prema tom standardu u finansijskim izveštajima i preduzeća i banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu i visine poreza koje bi preduzeće platilo ako bi osnovicu za oporezivanje ĉinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeća, odnosno banke. Ponoviću, znaĉi standard 12 zahteva da se u finansijskim izveštajima iskaţu razlike koje poštoje izmedju visine poreza koji se utvrdi tako što poresku stopu (kod nas 10%) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu i poreza koji bi ste izraĉunali ako bi ste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaĉi poreske razlike koje poštoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu i visine poreza koji bi bio obraĉunat ako bi smo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake, one su razliĉite jer su razliĉita pravila po kojima se ovi finansijski izveštaji sastavljaju, odnosno jer su razliĉiti ciljevi koje ovi finansijski izveštaji imaju. Poreski bilans se sastavlja prema poreskim propisima i ima zadatakda pokaţe visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS i izabranim raĉunovodstvenim politikama sa namerom da iskaţemo dobit koja moţe biti predmet raspodele. Pošto su ciljevi razliĉiti, razliĉita su pravila i razliĉita je visina dobiti. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode i mogu biti privremene. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa, a u drugom ne. Znaĉi do pojave stalne razlike doći će ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Znaĉi kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu ćete iskazati prihode od dividendi i to će podići visinu vaše dobiti. I to znaĉi da bi ste vi kada primenite 10% izraĉunali porez koji će biti veći nego što bi bio kada bi ste obraĉunali po poreskom bilansu, jer u poreskom bilansu kaţe se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Da li znate zašto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaĉi vi kada sastavljate poreski bilans, u njemu nema prihoda od dividende. Naravno da će onda dobit biti niţa i da će obraĉunati porez biti niţi. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit i poreza na oporezivu dobit biće stalne prirode. Znaĉi uvek će vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veći porez po poslovnom u odnosu na porez
271

po oporezivom bilansu, i to je stalna razlika. Druga vrsta razlika koja će se naći ovde zove se privremena razlika. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obiĉno, koji će u svojoj ukupnosti biti jednaki i u poslovnom i u poreskom bilansu, ali će biti na razliĉit naĉin rasporedjeni na pojedine obraĉunske periode. Znaĉi kada kupite osnovno sredstvo i morate ga otpisati, koji je iznos koji će biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost. Znaĉi trgovaĉki poreski propisi kaţu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Znaĉi posmatrano za pet godina, ako je vek trajanja pet godina, vi ćete nabavnu vrednost morati i kroz jedan i kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Ne bi bilo problema ako bi ste na isti naĉin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trošak i u poreskom i u poslovnom bilansu, ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vršite na jedan naĉin, a u poreskom bilansu raspored radite na drugi naĉin javiće se privremena razlika. Primera radi, ako poreski propisi kaţu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno, a vi se opredelite (saglasno standardu 38) da vaša nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. Šta će biti? U poĉetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu biće veći i dobit će biti niţa nego što će biti rashod u poreskom bilansu i prema tome dobit koju ćete iskazati u poreskom bilansu će biti veća od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Kad obraĉunate porez platićete više nego što bi ste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. I to će tako biti u prvim godinama. Sta će biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu poĉinju da padaju, a ovi u poreskom ostaju isti, linearni; znaĉi sada će otpis u poreskom biti veći nego što je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina i kada pogledate ukupno koliki je rashod, oni su jednaki. Ova razlika koja je na poĉetku bila, pošto ste platili porez koji je veći, pošto je ovde rezultat bio niţi (vi ste uporedjujuci porez po poslovnom i po poreskom bilansu platili vise nego što bi ste platili da je bio poslovni bilans) to je vaše odloţeno poresko sredstvo. Platili smo više nego da je osnovica poreski bilans. A onda će se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu, jer ćete plaćati manje nego što bi ste platili da je osnovica poslovni bilans. Dakle, dolazi do anuliranja, okretanja tih razlika, budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odloţenu poresku obavezu. I ova pozicija, odloţena poreska sredstva, znaĉi pokazuje razlike koje postoje zbog toga što je plaćeni porez prema poreskom bilansu veći od poreza koji bi ste platili da je osnovica bio poslovni bilans (poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Vas zanima, koliko bih ja platio da je ovo osnovica? Znaĉi, platio bih manje. Pošto sam platio više to je kao da sam drţavi nešto unapred dao i to je moje odloţeno poresko sredstvo; a ako platim manje nego što bi trebalo po poslovnom bilansu, onda ja znam da ću u nekom trenutku to morati da platim, onda ja imam odloţenu poresku obavezu koja će se pojaviti na strani pasive. Znaĉi odloţena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu plaćen više nego što bi bio porez plaćen prema poslovnom bilansu. Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se naţalost ne vidi)
272

Pasiva
• • • • • • • • • • • • • •

Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital

Imamo prvo obaveze prema bankama, obaveze prema klijentima, obaveze za kamate i naknade, obaveze po osnovu HOV. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti ĉiji je emitent banka. Znaĉi bilo da emituje blagajniĉke zapise, bilo da emituje obveznice znaĉi to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti, obaveze iz dobiti, obaveze iz poslovanja, znaĉi to je ono što bi smo mi rekli dobavljaĉi kod preduzeća, to bi bilo otprilike pandam toj poziciji, potom rezervisanja, ostale obaveze i PVR, odloţene poreske obaveze, znaĉi to je pozicija koja odgovara poziciji odloţena poreska sredstva, ukupan iznos obaveza i nakon toga ide kapital banke. Znaĉi aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine i idete prema osnovnim sredstvima, znaĉi prema opadajućem stepenu likvidnosti. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu i vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina i gotovinski ekvivalenti, potom potraţivanja i da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteţe i uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama, depoziti od banaka uzeti od drugih banaka, depoziti uzeti od ostalih klijenata i krediti koji su uzeti od banaka i klijenata; zatim obaveze za kamate i naknade i na kraju imate
273

rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza, ostale obaveze i pasivna vremenska razgraniĉenja. I onda na dnu imate sopstveni kapital, akcijski kapital, rezerve i akumuliranu dobit. U vezi sa ovako strukturiranom ili rašĉlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se, koji kriterijumi vaţili za klasifikaciju, znaĉi stepen likvidnosti i priroda pozicije. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na, ili imovine, stalnu i obrtnu ovde irelevantna. Vaţno nam je rok dospeća. Znaĉi u kom roku dospevaju plasmani, u kom roku dospevaju naše obaveze, odnosno depoziti. Zašto se odvojeno iskazuju:

• • • • • • • • • • •

- salda sa Centralnom bankom - plasmani kod drugih banaka - drugi plasmani na novčanom tržištu - depoziti drugih banaka - drugi depoziti na novčanom tržištu i - ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke.

Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom, plasmani kod drugih banaka, depoziti drugih banaka itd. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odraţavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Videli ste na strani aktive imate plasmane i depozite banke kod Centalne banke, a ovde imate u stvari salda, znaĉi to su zaduţenja banke kod Centralne banke. Te dve pozicije odraţavaju odnos izmeĊu poslovne banke i Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka, odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti, depoziti od drugih banaka odraţavaju kao što sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama i što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Znaĉi veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita i datih kredita, odnosno plasmana niţe. To je ovo što sam vam sad rekla, to piše.

274

Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip, dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive i pasive. Da se pozicije aktive i pasive iskazuju u svom punom iznosu. Ako je ovo bio izgled bilansa banke, da razmotrimo pitanje procenjivanja. Znaĉi, da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine i obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva, (znaĉi u koja se ubrajaju dati krediti, potraţivanja po osnovu plasmana, ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje i ulaganja u hartije od vrednosti koje su namenjeni prodaji) vrednuju po fer vrednosti. Šta to znaĉi to fer vrednost? Već jedanput sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja izmeĊu obaveštenih i voljnih strana, a da sama transakcija mora biti nezavisna. U stvari fer vrednost treba izjednaĉiti sa trţišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema trţišnoj vrednosti, prema vrednosti na dan bilansa. To nije sluĉaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. Šta to znači po dnevnim vrednostima, šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bi smo u tom trenutku, za taj plasman naplatili. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obiĉno moţemo naplatiti manje, onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po niţoj vrednosti, ako će naplaćeni iznos biti niţi od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. MeĊutim hartije od vrednosti uobiĉajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Znaĉi ako posedujete uĉešće, ako posedujete akcije duţni ste da vrednovanje izvršite po, uĉešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po equity metodi ako je reĉ o znaĉajnom uĉešću, a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoloţive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Znaĉi te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi, ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet, za koje ne postoji aktivno trţište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. Nešto na šta ţelim još da vam ukaţem paţnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva i pasiva. Šta je potencijalna obaveza, a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to uĉili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje duţnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Znaĉi gde banka nema mogućnost da odredi rok
275

dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta duţniku onda kada je duţnik u mogućnosti da obavezu izvrši. A potencijalna obaveza, to je obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Priĉala sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. Znaĉi ako se dogodi neki dogaĊaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako vaţno da kad ĉitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja paţljivo prouĉite potencijalne obaveze, jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje odrţavanje likvidnosti i solventnosti banke i zato je jako vaţno da se procenjuje visina tih obaveze i da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Znaĉi kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. I onaj ko ĉita bilans banke ko radi analizu finansijskog poloţaja banke mora posebnu paţnju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Dospelost imovine i obaveza banke

Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine i obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine, (a šta znaĉi dospeće imovine - to je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu, a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene) što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da odrţi sopstvenu likvidnost. I izloţenost banke i riziku likvidnosti i valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu i dospećem obaveza. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Ĉim su rokovi otplate duţi izloţenost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. Znaĉi to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. Znaĉi kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa rokovima dospeća obaveza banke i da na taj naĉin zapravo procenjujemo i odnose izmeĊu kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana, s jedne strane, i kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znaĉi deponovana kod banke, s druge strane. To su dva kljuĉna pokazatelja koja trebaju da vam pokaţu uspešnost uprave. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u odrţavanju likvidnosti, a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke, znaĉi uspešnosti i efikasnosti banke.
276

ali obiĉno se obaveze i sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. ali odmah i obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. tri meseca onda i obaveze moraju biti klasifikovane. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduţenjem kod drugih banaka. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. Ako je obrnuto. od 3 meseca do godine dana. Znaĉi ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. Znaĉi na taj kredit vi morate prestati sa obraĉunavanjem kamate. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. Znaĉi ta uslaĊenost rokova je nuţna. šta ćete zakljuĉiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. do dana kada će taj kredit biti otplaćen. jer preveliki je raspon izmeĊu 1 i 5 godina. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. Ili moţete reći ovako. Onda će otplatni period biti kraći od ugovorenog. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. od 1 do 5 godina i periodu duţem od 5 godina. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite i kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaraĉunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duţe od 30 dana. u roku od tri meseca. u roku do godine dana. Rok dospeća može biti iskazan kao:  preostali rok do dana otplate. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada 277 . Znaĉi vi moţete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. I šta se još moţe dokuĉiti? Šta znaĉi ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi moţemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. To je preostali period do dana otplate. a obaveza samo od godinu dana. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto i sredstva i obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. od 3 do 5 i iznad 5 godina. onda od 1 do 3 godine.Banke vrše razliĉitu klasifikaciju. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec. (najbolja osnova za procenu likvidnosti)  orginalni period do dana otplate. Znaĉi mi ne moţemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. (podaci o strategiji i politici banke)  preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata. Dospeće za mesec dana. Znaĉi klasifikujete sredstva. Ovde je od 1 do 5. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. uzmete kredit na tri godine. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. dospeće za 3 meseca. 3 meseca i godinu dana. Znaĉi preostali orginalni period će biti dve godine. pa onda od 1 do 3 meseca.

Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. ali banka vrši i povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugaĉiji naĉin koji bi pokazao rizik kojem banka izloţena u 278 . a ne pod kontrolom banke. prema grupama komitenata. Znaĉi ne moţete. obaveze i vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima. Nema šanse da kratkoroĉne plasmane…(neko iz mase se buni). Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlaĉi svoj depozit u celini nego povlaĉi jedan deo depozita danas. Znaĉi depoziti komitenata koji su a vista su pod potpunom kontrolom komitenata. Zato što banka uvek ima na raspolaganju odreĊeni iznos depozita kratkoroĉni. ali u sluĉaju naglog povlaĉenja depozita banka moţe imati problem. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. I taj stalni iznos kratkoroĉnih depozita koji je prisutan moţe biti plasiran kratkoroĉno. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate.imate pravo da obraĉunate kamatu. Dospeće o orginalnom periodu otplate. Znaĉi u sluĉaju bilo kakve situacije koja moţe nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlaĉenju svojih depozita. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. Znaĉi koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraţivanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoroĉnih ali jedan deo kratkoroĉno prikupljenih depozita plasirate dugoroĉno. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. ali treba voditi raĉuna o tome da u sluĉaju povlaĉenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traţi da sredstva. Znaĉi banka mora imati dovoljno para da moţe da izvrši naloge za povlaĉenje depozita i da moţe da izmiri svoje obaveze. Znaĉi isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Ali postoji ograniĉenje dokle moţete ići. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. To je period koji tretirate kao rok dospeća. Znači šta ne možete videti iz bilansa. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduţenja. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlaĉe njeni komitenti. znaĉi po geografskim podruĉjima. to moţe predstavljati opasnost po banku. Da li banka preferira kratkoroĉne kredite ili dugoroĉne kredite? Da li plasira sredstva dugoroĉno ili kratkoroĉno? Koliko dugoroĉno koliko kratkoroĉno? I kakva je usklaĊenost izmeĊu dugoroĉnih izvora i dugoroĉnih plasmana i kratkoroĉnih izvora i kratkoroĉnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoroĉno nego štu su vam dugoroĉni izvori. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. jer će oni koji imaju kratkoroĉne depozite traţiti njihov povraćaj. Dospeće do datuma koje moţe doći do promene kamatnih stopa znaĉi pokazuje izloţenost banke kamatnom riziku.

Sad kad je reĉ o komitentima. Znaĉi ispada da plasmani stanovništvu. naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva i obaveze. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. Ali to se objavljuje u okviru napomena. Dakle po delatnostima moţete grupisati i vaše deponente i vaše klijente. 279 . Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiĉe iz prehrambrene industrije. I sad to moţe biti zanimljivo. vidi oni su prestali da plaćaju. da pratite njene rezultate. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta i rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Znači ove gubitke iskazujete da bi ste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. Znaĉi da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Kad proĉitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. Onda će odmah onaj koji to ĉita reći pa ĉekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiĉe najveći broj njenih deponenata. da li se komitent. Isto tako i za dugoroĉne plasmane.svom poslovanju. znaĉi krediti odobreni stanovništvu. šta ćete zakljuĉiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije moţete odmah zakljuĉiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. utoliko je stepen naplativosti viši utoliko banka lošije radi svoj posao. Što je iznos ovih gubitaka veći. To moţete videti samo ako se izvrši ovakvo rašĉlanjavanje depozita i plasmana po pojedinim delatnostima ili po podruĉjima. Znaĉi imate napomenu kratkoroĉni plasmani i imate poziciju kratkoroĉnih plasmana koja vam to pokazuje. koji rizik? Kreditni rizik. Moţe biti zanimljivo za nekoga da proĉita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. drugo – zato što su obezbeĊeni obiĉno menicama imaju visok procenat naplate. a vi vršite plasiranje trgovini. prvo – zato što su kratkoroĉni. promene finansijskog položaja. I jedno i drugo predstavlja propust uprave banke. bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. Primera radi. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana i datih avansa? Zbog toga što se time meri. Znači kada odobrite kredit koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Dakle to ne moţete videti ako imate ukupne depozite i ukupne plasmane. Primera radi. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta.

i koja se formiraju za preteće gubitke. • rezervisanja Opšti bankarski rizici • Od banke se može zahtevati ili joj se može dozvoliti da izdvoji sredstva za potencijalne obaveze. zbirni iznos rezervisanja na dan bilansa • 4.• U vezi sa ovim gubicima treba objaviti: • 1. Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke. formiraju se na teret dobiti. zbirni iznos plasmana na koje se ne obraĉunava kamata i osnovici za utvrdjivanje iznosa po kojima se takvi plasmani vode. Transakcije sa povezanim stranama • Objavljuju se transakcije 280 . visinu rashoda priznatih tokom godine po osnovu nenaplativih plasmana i avansa i visinu naplaćenih ranije otpisanih potraţivanja. • 2. Zastupnički poslovi • Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. raĉunovodstvenu politiku – osnov na bazi koga je gubitak iskazan kao rashod. Ova sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. Sredstva data kao obezbedjenje • Banka je dužna da objavi vrstu i vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. visinu iskorišćenih rezervisanja formiranih po ovom osnovu. • 3. visinu gubitaka u toku perioda.

imate takodje i beleške uz finan. da li je reĉ o novĉanom toku banke ili preduzeća. depozite na raĉunima koji nisu oroĉeni 3. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utiĉe na sadrţinu BS i BU. 28. izveštaje preduzeća i onda ćete primetiti znaĉajne razlike. to je uvek izveštaj koji pruža informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obračunskom periodu. decembar 2004. A izveštaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje. Šta je izveštaj o novčanom toku? Nema razlike. Kada je reĉ o izveštaju o novĉanom toku. odnosno beleške koje se uz te pozicije daju. izveštaje banaka. da je onaj segment BU koji sadrţi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razliĉite delatnosti drugaĉiji nego kada je u pitanju preduzeće. on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća i zbog toga ćemo govoriti danas o tome.Utorak. depoziti koji se isplaćuju na zahtev 4. Ĉim se razlikuju pozicije u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene. aktiva i pasiva razliĉita od BS preduzeća. gde se nalaze najveći broj napomena koje prate finan. 281 . Ne treba da objašnjavam da ako vam je pozicija depozit. Beleške se takodje razlikuju i vi ćete naći na sajtu beleške uz finan. raspoloţivu gotovinu 2. gotovinski ekvivalenti Još jednom šta su gotovinski ekvivalenti? PredŠtavljaju kratkoročna. da je sadrţina BS tj. jer jednoŠtavno to je izveštaj koji sadrţi promene koje su naŠtale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeća ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeća. visoko likvidna ulaganja. da ta beleška mora da se odnosi na tu poziciju i da će njena sadrţina biti razliĉita od sadrţine koja prati recimo belešku zalihe gotovih proizvoda. Šta obuhvata gotovina prema Štandardu 7? Ona obuhvata: 1. koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. Hoću da to lepo nauĉite!!! Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. izveštaje banaka.

ili iz banke u okruţenje. Zato je vaţno da kotroliše novĉane tokove. 282 . dakle koliko ima slobodnih novĉanih sredŠtava da bi ta slobodna novĉana sredstva plasirala. odnosi se podjednako na izveštanja svih poslovnih subjekata. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. Koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. Šta je poslovna aktivnost banke? U najkraćem. Da li se izveštaj saŠtavlja prema nekom drugom Štandardu osim onog koji važi za preduzeća? Naravno da ne. Karakterisike internog i eksternog toka Regularan je. Da li je isto i za banku? Primetićete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrţanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. moţe biti interni i eksterni. Neće biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. Odgovor je ne. Sa druge strane. nezavisno od toga kojom delatnošću se bave. da je cilj da se kroz saŠtavljanje izveštaja o novĉanom toku stvori mogućnost za procenu sposobnosti preduzeća da generiše gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeća za gotovinom. Gotovinski tok. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji naŠtaju iz okruţenja u banku. Banka ne prikuplja pare da bi Štajale kod nje na raĉunima. Zašto to radimo? Da bi smo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji će biti veći od odliva koje smo uĉinili prilikom plasiranja. sećate se da sam vam tada rekla. a prošlog puta sam vam objasnila da je to uslov odrţanja banke. i vezan za obavljanje delatnosti banke. Posledice su proširenje ili suţenje internog toka. Na isti naĉin se emisija akcija odraţava na novĉani tok i kod preduzeća i kod banaka. Na isti naĉin ulaganja u HOV će biti iskazana u izveštaju o novĉanom toku i kod preduzeća i kod banaka. a ja vaš pitam da li baš svi prilivi i odlivi zavise od delatnosti. kako to utiĉe na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost će biti visoka a rentabilnost niska. ali šta neće biti isto.Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kaţete da. kao što već znate. prikupljamo pare da bis mo ih plasirali. MRS-7 'Izveštaj o novĉanim tokovima'. uvid u visinu neto gotovine treba da omogući banci da sagleda viškove gotovine. Zašto banka ima potrebu da vrši kontrolu nad novčanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeća da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. Prema tome svaki višak gotovine koji banka ima. koji je prikupila ona ţeli da plasira i da kroz kamatu koju će naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. Ako banka ima novac koji stoji na raĉunima.

on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u budućnosti. Pitanje je da li te dve veliĉine treba dovoditi u vezu? Da. Dakle vi na poĉetku sada 2005. Osim toga kada uradite izveštaj o novĉanom toku za 2004. Ta vrŠta analize je neophodna da bi ste napravili realan plan za budućnost. Koji segment ili koje bi ste vi informacije iz izveštaja o novĉanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Šta bi ste vi mogli iz tog izveštaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. Podsećam vaš još jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkoroĉnom obraĉunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka će biti razliĉita od visine neto gotovinskog toka. Šta bi banka trebalo da zakljuĉi. Odnos izmedju rentabilnosti i neto priliva gotovine. Kada na kraju naredne godine budete saŠtavljali ovaj izveštaj potrebno je da taj vaš plan priliva i odliva i izveštaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate: koliko ste realno planirali vaše prilive i odlive. šta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vaših oĉekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. Ako u izveštaju o novĉanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. jer mi govorimo o onim izveštajima koji se saŠtavljaju krajem godine. izveštaja banke. šta bi trebalo da bude njen cilj u budućnosti? Na kom podruĉju ona treba da reaguje. godinu vi ćete na bazi tog izveštaja ceniti realnost vaših procena o visini vaših priliva i odliva gotovine koje ste napravili na poĉetku godine. Za šta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada ĉita izveštaj o novĉanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrţane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. taĉnije ispitivenj tog odnosa je još jedan od ciljeva koje izveštaj o novĉanim tokovima treba da omogući. sa druge strane njena aktivnost se odraţava na promene visine depozita i plasmana. Sa jedne strane. ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i. Pokazaće vam koliko od dobitka je već konvertovano u gotovinu. šta žele da saznaju iz izveštaja o gotovinskom toku? Taĉno je da se gotovinski tok banke i izveštaj o tom toku odnose na prošlost. ovaj zahtev ćemo malo modifikovati. Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeća iskazuje se u BU. o prilivima i odlivima gotovine. Znaĉi da nismo uposlili novac koji smo primili. ali taj tok da li moţete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu raŠta vaših depozite i odliva po osnovu raŠta vaših plasmana. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili.Korisnici finan. Videćete da je kod banaka to malo drugaĉije. njihvu realnost ocenjujete izradom izveštaja po isteku planskog perioda. zbog toga sto će vam pokrivenost dobitka novĉanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Iako taj izveštaj sadrţi informacije o prošlosti. Ili da smanji prikupljanje 283 . godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Neto gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. Znaĉi planovi koje pravite na kraju jedne godine. šta bi vi trebalo da zakljuĉite? Imaćete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti.

Znaĉi da smanje prilive po osnovu dugoroĉnih i da poveća prilive po osnovu kratkoroĉnih plasmana. onda će osnovni cilj banke biti da popravi roĉnost depozita u narednom periodu. A onda naša politika dividendi kakva će biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odrešenih ruku. a vaši prilivi. Kod politike investiranja. koja su dva kljuĉna faktora koja odredjuju visinu divideni. poloţajem. a to gledamo iz izveštaja o novĉanom toku. Moramo i to pogledati. Ona plaća kamatu na sredstva koje je prikupila. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. onda će stepen rizika biti razliĉit. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razliĉito. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. zatim da li ćemo gledati nešto u BS…da li bi ste pogledali finan. jer to odrţanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredŠtava košta. Dakle mnogo toga uprava moţe videti kada je reĉ o poslovnoj politici iz izveštaja o novĉanom toku. Da prilivi po osnovu dugoroĉnih depozita budu veći od priliva po osnovu kratkoroĉnih. pošto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. kako će se to odraziti na visinu predloţene dividende? Ona će biti niţa. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme će proceniti šta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. 284 . znaĉi ako primetite da imate debalans izmedju dugoroĉnih depozita i oliva po osnovu plasmana.depozita ili da poveća plasmane. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novčanog toka? Od ĉega zavisi visina dividendi. Ako nismo zadovoljni našim finan. znaĉi da vaši deponenti potiĉu iz odredjenih delatnosit. pa vam se kaţe da su vam najveći prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. poloţaj u BS? Naravno da hoćete. i njen rezultat zbog toga trpi. ili da u buduće menja strukturu roĉnosti plasiranih sredŠtava. Prvo ćemo reći…bilo bi jako dobro da obnovimo naš informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo koliko to košta i hoćemo li imati slobodnih novĉanih sredstava…i opet se vraćamo na izveštaj o novĉanom toku. poloţaja. da li možemo donositi odluke o tome koliko ćemo investirati u budućnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novčana sredstva? Teško. Ako imate izveštaj koji je pripremljen još po segmentima. Kada bi ste vi donosili odluku o visini dividendi koje bi ste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. Hoćemo li imati novaca da isplatimo dividende. Ako pogledate roĉnost vaših priliva i odliva. a to ćemo videti iz BU. Šta znaĉi politika dividendi. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. vaši deponenti. plasmani dati poljoprivredi. a da se vaši plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. vaši depoziti poticu primera radi iz trgovine. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan.

da li će banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeća.to su poverioci 3. Znaĉi to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. prvi priliv je: 1. jer ih plaća 2. osiguranje.Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. Da bi smo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reći šta se smatra poslovnom aktivnošću: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. 285 . Kada smo govorili o preduzeću šta smo govorili ko su korisnici: investitori. isto je i sa poveriocima. investitori 2.šta je bilo tu kod preduzeća. poverioci. ako deponenti povećaju svoje depozite. na plasirana sredstva naplaćuje kamatu. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. druge banke Vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li će biti dividendi. Šta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potraţivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je reĉ o preduzeću ili banci. znaĉi rast depozita (i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada). Šta bi bili odlivi?Znaĉi na šta banka trosi svoju gotovinu? 1. druga preduzeća. troškove materijala. A osvde su to: 1. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. Zašto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. do smanjenja kredita koji su ranije dali. E sada smo došli do razlika. znaĉi one se smatraju poslovnim aktivnostima. 2. priliv po osnovu naplaćenih kamata i naknada . plaća reklamu. banka koristi uslugu. Šta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Pošto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. odlivi po osnovu kamata i naknada. deponenti . isplaćuje zaposlene. Ali mi ovde imamo nešto što kod preduzeća nemamo. Znaĉi prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. Kako se klasifikuju tokovi gotovine? Isto kao i kod preduzeća: 1.

приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити . Znaĉi povećanje plasmana je odliv… toga nema kod preduzeća. Znaĉi odlivi nastaju po osnovu povećanja plasmana ili smanjenja depozita.отплате узетих кредита . ako mi povećamo kredite koje dajemo našim komitentima.по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања Приливи: .приливи по основу продаје учешћа у капиталу . pare idu od nas prema komitentima.по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ .по основу узетих кредита Одливи готовине из активности финансирања . samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugaĉije vrste ali dejstvo je potpuno isto.приливи по основу продаје основних средстава . Iako vam se ovo ĉini da je bitno razliĉito nego kod preduzeća.по основу набавке основних средстава • .3.по основу улагања у учешћа у капиталу • . a šta će biti ako naši deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv.по основу исплата дивиденди .приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . Приливи готовине из активности инвестирања • • • • • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане .по основу емисије акција . samo radi prilive i odlive iz poslovne aktivosti. kako će to uticati na našu gotovinu? Ĉim mi damo kredit. • • • • • • • • 286 . 4.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskoĉila. to je isto.

ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive osim gotovine.Računi aktive-osim gotovine Računi pasive Tokovi novčanih sredŠtava izdavanja primanja Pogledajte. Ako se povećavaju depoziti. Osnova za izradu izveštaja Osnova je ista: 1. jer rastu naše obaveze u odnosu na prilive. ako se izmiruju obaveze. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. To bi trebalo sve da znate. kada nastaje priliv. a njome ćemo se baviti. BU 3. a indirektna metoda polazi od neto dobiti. to ima karakter priliva. ako rastu naše obaveze po osnovu kamata. 287 . To smo isto imali i kod preduzeće. polazi od prihoda i rashoda iz BU. direktne 2. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. Znaĉi direktna metoda. to je odliv i ako se povećavaju plasmani. to je takodje priliv. znaĉi imamo rashode koje nismo platili. i jos neki dodatni podaci Metode sastavljanja Potpuno iste: 1. dakle ako se smanjuju naša potraţivanja po osnovu kamata i nakanada. BS 2. A kada imamo odlive? Ako se povlaĉe depoziti. ako se smanjuju plasmani i dati krediti. to je za nas priliv.

Готовина на почетку периода Ф. Нето повећање/смањење готовине Е. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. Poslat je sa ovim predavanjem  А. 2. Токови готовине из активности финансирања 1. Токови готивине из активности инвестирања 1. Znaĉi potpuno izgleda isto kao kod preduzeća: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. 2. Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б.U onom dokumentu izveštaj o novcu. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzeće? Nema. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Токови готовине из пословних активности 1. Приливи готовине из пословних активности 2. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. 2. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. pa neto 288 . imate objašnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. koji se zove tako.

a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokaţete kako se kreću depoziti i plasmani.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaĉi vaš zanima krajnje i poĉetno stanje. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip. jer kada vi imate raĉun kod neke banke. Pitanje je zašto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti.наплата у току године 500 Нето промена пласмана 280 samo ovo ćete iskazati u neto novĉnom toku. . Шта значи нето принцип? • • • • • • Стање на почетку године 380 +Нови пласнани у току године 780 . 289 . obratite paţnju na kraj. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. Znaĉi što se forme tiĉe nema razlike. E sada kod banaka je sledeća situacija. Šta to znaĉi? To znaĉi da ćete iskazati ne poĉetno stanje + povećanje – naplate = krajnje stanje. nije ona ta koja kontroliše koliko ćete vi para drţati na njenom raĉunu. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. Promene depozita su u velikoj meri pod uticajem naših deponenata. već ćete samo reći kolika je promena.gotovina iz poslovne aktivnosit. I MRS-7 to dopušta. i neto gotovina iz te aktivnosti. koliko ćete danas uplatiti ili sa vašeg raĉuna isplatiti. Znaĉi dovoljno je da pruţite informacije upotrebom neto principa. da li je došlo do povećanja ili do smanjenja. a kod depozita (oroĉeni i po viĊenju!) i plasmana (u depozite drugih banaka) ide se na neto princip? Objašnjenje je sledeće: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada. Kada saberete neto povećanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocĉtku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva.

818 135 8. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате 2003 2002 2003 2002 16.555 1.169 6.983 73 4.841 30.396 206 13.262 45.628 7.853 440 4.432 3.895 1.828 237.264 137 8.291 38.937 57.BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.137 142.805 40 Потраживања за накнаде 2.779 4.942 10.343 1.417 1.626 1.337 ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 3.212 90 5.475 110 288.233 2.948 10.789 333 614 3.575 192.708 60 122.383 290 .558 2.032 569 840 3.632 184.526 222 409 2.021 379 560 2.552 158.648 5.850 3.833 6.758 94.902 293 2.

938 5.037 185.175 884 123.676 5.730 15.942 na 291 .000 1.998 3.383 Prva pozicija za koju trebe da izraĉunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.595 23.575 192.383 366 380 5.276 7.484 120 341 7.768 40.163 4 103 31 20.407 8.948 na poĉetku godine odnosno 45.578 6 34 69 30.367 9 51 104 45.365 78.PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива 2003 6.997 5.504 989 80 227 5. Da bi ste to izraĉunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.756 1.745 6 155 47 30.783 589 288.048 117.117 3.000 2.189 191 1.828 237.552 158. Bili su 57.000 1.223 2002 19.459 127 922 244 253 3.556 2003 4.845 26.000 1.335 2002 28.517 4.

306.604 2.005 2.700-45.188 3. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др. to je priliv. дажбине 18.003 1.12. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1. . to znaĉi da smo naplatili dobar deo plasmana. Zašto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine niţe nego što je bilo na poĉetku. ja imam priliv u visini te razlike. Znaĉi ako vam je neko dugovao 57.439 1.942 vi bi ste rekli…pa znaĉi da mi je vratio tu razliku. Šta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego što smo imali na poĉetku.406 3. Znaĉi 57.1.551 13. Znaĉi ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.034 9.31.475 152 1. a sada duguje 45.650 101 700 461 634 2.kraju godine.948 na poĉetku godine. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.465 55 .942= 9.050 692 951 3. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaĉi šta treba da uradite? Da umanjite razliku za iznos otpisa.697 83 292 12. To bi bilo taĉno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.658 2.731 3.154 2.282 4. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama.948-2.

Аморизација 300 200 Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .за друга средства 1.504 1.250 3.за учешћа у капиталу повезаних правних лица . Пласмане намењене продаји .за ХОВ и др.за резервисања 6.учешћа у капиталу других правних лица .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .за накнаде .за дугорочне ХОВ .за ХОВ и др.за камате .500 2.499 100 150 30 40 50 20 115 Отпис ненаплативих портаживања .за накнаде .756 2.за кредите .за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .за кредите .749 150 225 45 60 75 30 173 4.за друга средства .за камате . Пласмане намењене продаји .394 450 509 375 15 3 18 17 8 293 929 300 339 250 10 2 12 11 5 .

257. 294 . pa zato otpise morate uzeti u obzir. Šta predstavlja sada ova razlika. krajnje Štanje potraţivanja. potraţivanja za kamate. Zašto odliv? Zato što se iznos naših kredita datih komitentima povećao. na poĉetku godine su bili 142. Ovo je bilo sve na neto osnovi.Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 476 155 321 317 103 214 Ajde da vidimo šta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte. prihod od kamata koji ćete naći u BU i on iznosi 18. a to znaĉi da je priliv niţi od prihoda i naravno nećemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bi smo došli do priliva. Šta ćete sa tim podacima uraditi da bi ste došli do priliva. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potraţivanja po osnovu kamata.833. Znaĉi pošto je došlo do povećanja plasmana. takodje ćemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. reĉ je o odlivu. Otpisa bilo nije. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako ćemo izraĉunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata. i šta nam još treba? Otpisi. E sada nešto za šta morate koristiti znanje iz izveštaja o novĉanom toku preduzeća. Sada imamo potraživanje po osnovu kamata.282. prihode smanjiti i to za 801. Dakle trebaju nam dva podatka. jer ĉim nam je potraţivanje veće znaĉi da nismo naplatili ceo prihod.749 i 509. Znaĉi potraţivanje je na kraju veće tako da ćemo za razliku. Znaĉi razlika od 41.968 predstavlja odliv. Znaĉi morate se nauĉiti da prepoznate. Odliv.137. Znaĉi ako bi potraţivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potraţivanjima koje smo imali na poĉetku. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje.224. na poĉetku su bila 6. Gde se nalazi to? U BS. Znaĉi smnjili smo za iznos povećanja potraţivanja. Za iznos izvršenih otpisa šta ćemo uraditi? Oni ukupno iznose 4. šta bi smo zakljuĉili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obraĉunskom periodu i naplatili. Dakle mi moramo naznaĉiti da to krajnje stanje nije smanjeno.032 a na kraju 6. a ako se povećao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaĉi da je došlo do odliva gotovine.169 a na kraju su 184. Poĉetno stanji i krajnje stanje. znaĉi ti podaci nam trebaju: poĉetno stanje potraţivanja. Šta nam još treba? Treba nam promena potraţivanja po osnovu kamata. aktive. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. Da li je taj prihod jednak prilivu? Moţe biti ali i ne mora.

znaĉi priliv je 182. Druga sredstva.648. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15 znaĉi otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240. bila su 3.833 295 . Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na poĉetku su bile 840 a na kraju je 3. i smanjicete za otpis od 38.03 Разлика приходи отписи 31.337-569)= 182.224 4.968 13. I šta jos imamo. Znaĉi smanjujemo prihode za razliku 2. Znaĉi ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava. Koliko smo znaĉi ostvarili prihoda 2.789)= 1. Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Обрачунати ИВ и 31. I to iznosi na kraju 3.005-38-(5. to još imamo na strani aktive.700 45. Pošto smo povećali ulaganja šta ćete uraditi sa prihodima? Da li ćete ih povećati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povećanje aktive. jer smo nešto unapred platili i to je 107.12.648-840-240=2048. pošto su na kraju veća. kako ćemo ga izraĉunati? 3. Imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose 3.306 41. tu nema razlike. šta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaĉi da smo uloţili i imamo odliv. To je to. imamo i na poĉetku su bile 569 a sada su 2.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava.853 i po istom pravilu utvrdite razliku. Da vidimo koliki je odliv.337-569. znaĉi da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise.853-3. Šta to znaĉi da su AVR veća na kraju nego na poĉetku? Odliv. Uporedite visinu AVR na poĉetku 333 i na kraju 440.797. imamo i to 30 i 8 što znaĉi ukupno 38. Ako imamo povećanje potraţivanja za razliku treba prihode smanjiti.948 142. AVR. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu.169 6. imamo li potraţivanja za naknade.789 a sada su 5.Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaĉi šta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475.942 184.12.337.475-525-(2. a šta imamo na pasivi.282 2.257 6. šta ćete sa njima? To je isto kao kod preduzeća.02 57. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. Taj odliv da bi smo ga taĉno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa.137 9.032 18. Opet imamo povećanje potraţivanja.

i taj odliv iznosi 938.335.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Obaveze su se povećale pa prema tome odliv je manji od rashoda. Ne moţemo otpisivati naše obaveze.484-1. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692.292. Šta je ta razlika? Priliv. jer su banke povukle svoje depozite.789 333 2.383.221. što znaĉi da je odliv veći od troška za tu razliku.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako što gledate kolike su obaveze po osnovu zarada.853 440 182 3.475 525 240 2. Bili su 28.048.551-(1. Povećanje depozita naših komitenata znaĉi da su oni uloţili novac u našu banku i došlo je do priliva koji iznosi 67. Zatim imamo depozite komitenata. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile. Opet su obaveze na kraju manje nego što su bile na poĉetku.445 Ostale obaveze.Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 569 840 3.556 Na poĉetku.337 3. a sada su 120.648 5. Znaĉi smanjenje depozita za 22.383)=4. Znaĉi 2. Da li su rashodi po osnovu kamate u celini plaćeni? Kako ćemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4.484. Znaĉi platili smo sve naše rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period ušli. Znaĉi 4.335=22. Kako ćete korigovati rashode po osnovu kamata da bi ste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povećanja obaveza. Ĉime ćemo ih korigovati? Korigovaćemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1. Da ali moţemo otpisivati naše plasmane.451 odliv. znaĉi 28. 3. Znaĉi idete u BU i nadjete troškove zarada koji su 2. šta ta razlika predstavlja.797 107 3. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata. da bi dosli do odliva. a sada iznose 6. Zašto ovde nema otpisa? Nema ih zbog naĉela više vrednosti.551. Sećate se kako ste pretvarali trokšove zarada u odlive. Smanjenje. Imamo ostale troškove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza.046+(380-341)=2.048 1.756 sada iznose 185.556-6.221. Obaveze za naknade. Obaveze za zarade. One su bile 380 i 341 na kraju. a sada iznose 1. Ako su sada obaveze manje za tu razliku ćete povećati rashode. Dakle na poĉetku su depoziti komitenata bili 117.005 38 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Obaveze na 296 . pa je odliv veći nego što je rashod. Znaĉi raĉunamo odlive.

Ĉime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose.445 1.551 692 2. Da je rashod 3.483 120 341 7. bile su 9 a sada su 6.02 28.12. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31. Korigujemo za razliku izmedju poĉetnih i krajnih obaveza za porez na dobit.kraju su veće. na poĉetku 51. Smanjićete. Mi ćemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju veće.367 Обавезе за порезе и доприносе 9 Обавезе за порез на добит ПВР 51 104 297 .320 86 51 57 Обавезе за камате 1.451 938 2. Šta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.03 Разлика 6.698. znaĉi 155-(155-51)=51 to je isplata. Šta ćete sa razlikom. Jer oni predstavljaju obraĉnate a ne plaćene troškve. PVR bila su 104 a sada su 47. i posto su niţa to znaĉi da je to odliv. a mi smo platili samo 1320. 1/3 od ukupnih rashoda. Obaveze su povećane.335 185.383 Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе 366 380 5.698 83 155 Обрачунати расходи 31. Znaĉi iznos 3698-(7745-5367)=1320.745 6 155 47 22. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu. Obaveze za porez na dobit.048 1. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva.756 4. Obaveze za poreze i doprinose.221 67. Znaĉi za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi došli do odliva. Znaĉi 83+3=86. a na kraju 155.406 3.292 4.556 117.12.

609 2.484 1.451 937 4.445 86 1.Izveštaj o novĉanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti. Одливи по основу других трошк посл.050 903 4.048 298 13. Прих. у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.224 182 1.969 3. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји 9.347 .306 41.

707 51 10.292 10.000 1.322 152 3.Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација 22.656 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ 17.221 67.777 5.735 299 .656 1.132 15.138 -8.684 Одливи по основу куповине акција банака и предузећа 1.

937 16. Znaĉi gledali bi ste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povećanja depozita i plasmana.Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине Готовина на почетку године Готовина на крају године 50 3.325 10. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2.Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. 30. Jer to je ono sto banka generise. Finansijski izveštaji banaka predstavljaju vaţan izvor informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta. kvantitativne pokazatelje. i drugi deo koji se tiĉe promene plasmana. decembar 2004. Kada bi ste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju bi ste neto gotovinu bi ste uzeli.262 (Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak moţda i bolje objasnjeno u attachment-u. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljima. ELEMENTI BONITETA BANKE Šta je bonitet? Bonitet znaĉi u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. Ĉetvrtak. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva. a drugi deo posle te stavke.404 5.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosi se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. 300 .

recimo. Znaĉi da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. Znaĉi znalo se da neka firma mora dobiti kredit. Vi ćete po toj mreţi filijala. veliki broj filijala. Ali ona mora da da 301 . Jer treba da pokrijete veliki prostor. i šaltere. Mi smo imali trţište roba i usluga. I uopšte nije bilo vaţno što se već tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. Jako dugo su banke odobravale kredite uvaţavajući neke druge kriterijume ili dajući prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. Što je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. ekspozitura i šaltera moći da vidite kako je banka pokrila podruĉje na kome radi. ekspozitura i šaltera će vam trebati. odnosno ono ĉime se banka preteţno bavi odredjivaće broj… znaĉi kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moţe otvarati svoje filijale i ekspoziture.Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. da je on bliţa svojim komitentima i da će na taj naĉin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji naĉin. ali smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u raspodeli novca. Znaĉi organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. Šta je to što jednu banku ĉini dobrom bankom? Po ĉemu se jedna banka moţe razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. Kvalitativni zbog toga što su opisni. onda ćete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. recimo i naših banaka. Vi ćete mi onda reći…pa ĉekajte zar sve banke ne rade isto? Rade sliĉne poslove. Zašto kaţemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovništvom. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kućama. Trţište i trţišni kriterijumi prisutni su u svakom podruĉju poslovanja. Morate se uvek pitati a ĉime se ona bavi. Znaĉi kada budete gledali godišnji izveštaj bilo koje banke. Ne treba meni ekspozitura u Nišu. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. pa ste videli da imamo Agro banku. ĉija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. Znaĉi ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. šalteri gde se oni nalaze. odredjuje veliĉinu banke. Znaĉi delatnost je ta koja će odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka ţeli da se bavi. treće rad sa jednim i drugim. Šta je tržišni položaj banke. koliki će broj šaltera biti zavisi od toga šta predštavlja posebnu ili preteţnu aktvnost banke. Znaĉi delatnost. Vrlo ĉesto se tu uplitala i politika. ako tamo imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. sve ekspoziture. Znaĉi koliko će biti filijala i ekspozitura i gde će one biti locirane. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. jos uvek ne znaĉi da ona radi loše. sve filijale. i njenu organizacionu strukturu. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza neće vam trebati veliki broj šaltera jer vi radite sa pravnim licima i bićete locirani tamo gde imate najveći broj preduzeća koji se tim poslovima bave.

Znaĉi pitanja idu: šta su ovi zavrsili. Zato je direktor banke osoba koja je jako vaţna. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. već i poznavanje jezika. oprezni. koliki je broj njenih komitenata. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. On predštavlja banku. a radi posao gde su ta znanja neophodna. Znaĉi koliki deo trzišta ta banka pokriva. kada je reĉ o starosnoj strukturi. koji broj usluga ta banka pruţa i na koji naĉin ona uspeva da odrţi ili popravi svoj trţišni poloţaj u odnosu na neki prethodni period. Dakle.kredit jer zapošljva 5. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. I zato je vaţno da u timu bude mladog sveta. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzišta. Osim znanja. taj svoj poloţaj odrţe. Znaĉi banke koje imaju dobar trţišni poloţaj. Jako je vaţno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuće kvalifikacije. oni pitaju ko vodi tu banku. Morate znati barem jedan svetski jezik. gde su oni ranije radili. Više nego kod preduzeća.000 ljudi koji će izaći na ulicu. Ne moţete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da oĉekujete da on poĉinje da uĉi nešto što je za njega potpuno novo. Zato što je vaţno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. I zato uopšte nije svejedno kako će izgledati menadţment banke. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira što se konkurencija pojaĉava. zato kaţem da smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u finansijskom podruĉju. Njihova saradnja je vaţna. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. U trţištu koje je relativno ograniĉeno javlja se veliki broj banaka. Dakle svima nam je strasno vaţno da verujemo onome kome poveravamo našu imovinu. neko ko ima potrebu i ţelju da se dokaţe i neko ko ima snagu da to ostvari. manje su spremni za rizik. Znaĉi osim znanja vaţni su i rezultati u prethodnom radu. Zato što je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. Mi sada pored domaćih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trţišnom poloţaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trţištu. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. Osim toga da li je on u štanju da prihvati nova znanja. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi moţda elementa menadţmenta banke bio na samom vrhu. na bonitet banke utiĉe menadţment. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno neće. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donošenju odluka kome će plasirati svoja sredstva i pri tome one vode raĉuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potraţivanja. Znaĉi neko ko prvo ima znanja koja su nova. jer onaj koji 302 . Znaĉi koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. Dakle da vaša znanja budu takva da ulivaju poverenje da ćete sa uspehom voditi banku. Kada se gradjani odluĉuju preko koje će banke raditi. Treţi kvalitativni element boniteta banke je menadžment banke.

Naravno da razliĉiti ljudi imaju razliĉiti naĉin na koji rade. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. Znaĉi morate da uĉite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. vodi mladi svet. Znaĉi to je ĉovek koji je odgovaran. Vaţna je da bi ste mogli da planirate kadrove. Da procenite dakle koliko ta firma vodi raĉuna o svojim zaposlenima i videćete kada budete ušli u firmu da se taĉno moţe osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je 303 . Već šaljete mlade ljude koji će biti tu jos 20 godina. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Kadrovska opremljenost banke meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. znaĉi da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. ali ono što je sasvim sigurno je da kao menadţeri morate voditi raĉuna da neke odluke morate prepustiti drugima. Znaĉi delegirate ovlašćenja a onda samo vršite nadzor kako se izvršavaju ta ovlašćenja. I konaĉno stil rukovodjenja. Jako je vaţna starosna struktura kada odluĉujete o tome koliko ćete investirati u svoje zaposlene. treba da upravljaju firmom.ima iskustva malo će koĉiti one koje trĉe. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. Znaĉi mladi ljudi koji imaju motiva. koji odgovara vašim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. pa nema šanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. nego uopšte. morate im verovati i morate im poveravati. Zašto je to vaţno? Zato što vaši klijenti to gledaju ovako…šta on ima sina koji je problematican. koji svoje obaveze ispunjava i koji će se tako ponašati i u svom poslu. I zato je vaţno da kada nekoga kritikujete. Dakle najgore moguće rešenje je… jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odluĉujem i svi moraju da pitaju mene pre nego što bilo šta odluĉe…takav naĉin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrţite jer će te time brţe ostvariti svoje ciljeve. Naredna vaţna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. I zato je to vaţno. Ali ne samo banku. ali će banka imati nekoga ko će vući napred. znaĉi koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obiĉnog znanja rada na raĉunaru mora imati znanja za rad na posebnim mašinama koje u banci imate. kada procenjujete nekoga. Ni jedna banka neće uloziti u obrazovanje nekoga ko će tu raditi još pet godina. Vaţno je da banku. Jako je vaţno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite raĉuna da ne povredite tu osobu. i na taj naĉin će spreĉiti neke krupne greske. Zašto je vaţan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. nego što ćete stalno kritikovati. zbog toga. I zato je vaţna štarosna struktura. taj bre dete svoje nije znao da saĉuva a hoće da saĉuva moje pare. Zašto je ovde vaţna starosna struktura zaposlenih. znjanja. zatim koja posebna znanja i veštine ti radnici treba da poseduju.

Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umreţene. znaĉi mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. I šta ćete zakljuĉiti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. Integrisanost osnovnih funkcija banke predstavlja takodje jednu od odlika banke. izveštaje i pre nego što dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego što će to znati eksterni revizor. procedura za izdavanje ĉekova glasi… ĉek ne moţe dobiti lice koje ima recimo minusni 304 . Zatim. Vaţno je koji softver koristi. I on je saradnik uprave preduzeća. procedura za otvaranje tekućeg raĉuna. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. koliko je pouzdan itd. kako to treba uraditi. kako su delegirane odgovornosti za izvršenje pojedinih poslova. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Zašto je vaţna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveći broj naloga komitenata izvršava upravo pomoću informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvršenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenošću banke. na eventualno nepoštovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. Informaciona opremljenosti banke. U sektoru u kojem imate najveći broj zaposlenih trebalo bi da se odvija preteţna aktivnosti banke. rukovodjenja i izvršavanja. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. Sada naroĉito kada krene elektronsko bankarstvo to će doći do izraţaja. Izmedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. Šta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuĉiti. on je taj koji treba da skrene upravi paţnju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. Npr. u finan. mora poštovati proceduru. koliko nivoa menadţmenta u banci postoji. Kada kaţem procedure. Znaĉi raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaţe na to koje su to delatnosti kojima se banka preteţno bavi. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. Znaĉi interni revizor je taj koji će kontrolu poslovanja vršiti tako što će raditi uvid u knjigovodstvene podatke. koje mehanizme uprava koristi da bi izvršila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Znaĉi zna se taĉno šta stranka mora doneti da bi bio otvoren tekući raĉun. Znaĉi banka mora imati sluţbu koja će stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom šalteru.mlad i neko ko nije. Iz tih razloga kada se oĉenjuje bonitet banke vaţna je informaciona opremljenos banke. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. znaĉi onaj ko otvara tekuće raĉune. na šta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka poštuje sve procedure i uprava banke koristeći internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrši nadzor nad poslovanjem banke. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. Kod nas nema kulture da starijima pokaţemo poštovanje.

Ako je odgovor potvrdan onda zaista moţete imati poverenja da je reĉ o banci koja vodi raĉuna o odrţanju na dugi rok. Interna kontrola upravo radi to.saldo na tekućem raĉunu… ako neko da ĉekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. Znaĉi nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. Kada je reĉ o elementima koji determinisu finansijski poloţaj. Ne moţete dobiti više ĉekova nego što je proseĉan priliv gotovine na vaš tekući raĉun…to je takodje procedura. U kvantitativne pokazatelje boniteta banke spadaju: 1. prinosni poloţaj banke Vi znate kada se govori o analizi finansijskih izveštaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća ili banke. Pored kvalitativnih elemenata. prekršio je proceduru. I zato je ovaj deo vaţan. nauĉili smo to da su aktiva i pasiva. Znaĉi centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po sliĉnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. Inaĉe centralna banka sliĉne elemente ima kada vrši interno rangiranje banaka. Znaĉi analizom mi ţelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji će nam omogućiti procenu finansijskog i prinosnog poloţaja. Kada god radite analizu. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. Pošto se delatnost banke odraţava kroz njene finansijske izveštaje jasno je onda da će i 305 . To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. Znaĉi nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer će preko uvida u zapisnik zakljuĉiti u kojoj meri se poštuju procedure. da bi ste mogli da donesete zakljuĉak o bonitetu ili preduzeća ili banke. cilj da se taj finansijski i prinosni poloţaj uĉini jasnijim. Znaĉi da ništa nije prepušteno sluĉaju. koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. finansijski poloţaj banke 2. Znaĉi kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je… imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. Vrsi stalnu proveru postovanja procedura u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. Ali tada se zna da je procedura prekršena jer znate kako ta procedura glasi. koji su delovi bsnke u kojima se procedure ne poštuju. zapamtite pravilo da nikada zakljuĉak ne donosite na bazi jednog pokazatelja! Uvek vršite povezivanje većeg broja pokazatelja. u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izveštaja. a kada je reĉ o prinosnom poloţaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. bilo preduzeća ili banke. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. na koji naĉin se ne poštuju i šta uprava banke preduzima da bi to spreĉila. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. testirate zakljuĉak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. ne moţe se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka.

Solventnost je likvidnost na dugi rok. valutnom. trţišni i kamatni rizik. valutni. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. Znaĉi da drţi pod kontrolom ove rizike. jer ta sredstva ne moţemo koristiti za izmirenje naših obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. a tek onda do ugroţavanja likvidnosti banke. Znaĉi svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. ali naravno postojaće pokazatelji koje koristite i kod preduzeća i kod banke isto. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкамa formiraju se onda kada imamo probleme sa odrţavanjem likvidnosti. izveštaja biti pod uticajem specifiĉnih aktivnosti koje banka ima. U kojoj meri postoji izloţenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. • Пласмани банкама na koje naplaćujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. jer ne donosi nikakav profit. kamatni i trţišni rizik dovešće najpre do pada rentabiliteta. Kada imate rizik solventnosti. sve ostalo gubi na znaĉaju. onda ako bi ste pokušali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti moţemo staviti na prvo mesto. Ova aktiva je opterećena rizikom likvidnosti. kamatnom i trţišnom riziku.analiza tih finan. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su raĉuni naših komitenata. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. Jer prosto je odrţavanje likvidnosti uslov opštanka banke. Šta je osnovni cilj analize finan. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici. Ostali rizici kao što su valutni. Dakle kroz analizu ţelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izloţena riziku solventnosti. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. 306 . Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. Dakle da će se kod analize finan. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима – nastli su tako što smo depozite koje smo prikupili plasirali našim komitentima i na taj naĉin smo pretvorili naše depozite u naše plasmane. izveštaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopšte ne javljaju kod preduzeća. izveštaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izloţenosti banke riziku solventnosti. rizikom da moţda nećemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • (рочно трансформисана приосна aктива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. stanje na raĉunima naših komitenata. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. valutnom i trţišnom riziku. Šta se sve nalazi na strani aktive.

to moţe biti pojava nekvalitetnih plasmana. a sa druge strane. Smatra se da ne sme biti više od 50% depozita od stanovništva u ukupnim depozitima. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovništvo naglo povuĉe svoje depozite. Sa jedne strane. po kom scenariju se moţe desiti da banka dodje do nelikvidnosti. doći će do rasta troškova kamata koje će platiti na sredstva koje je pozajmila.(премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва . Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. Svi koji to proĉitaju a imaju pare u toj banci traţice da podignu novac. jer ona nema toliko gotovine… jer je ona te depozite plasirala. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику • и нагло повлачење депозита) • Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem • (у банкама релативно • мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaĉi kako banka moţe doći. Pad rentabiliteta će svakako nastati. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlaĉenje depozita. Njene obaveze prema drugim bankama će se povećati. tada će banka morati da se obrati drugim bankama za pomoć. Znaĉi vi prvo sve što ste imali kod drugih banaka povuĉete. a sa druge strane izgubice mogućnost da sopstvene viškove plasira i izvuĉe prihode po osnovu kamate. Pogledajte šta će se desiti ako dodje do naglog povlaĉenja depozita. Povećanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Zašto kaţemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama će biti u teškoćama ili već jeste u teškoćama. to moţe biti pad izvora. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. Sa jedne strane. šta je naredni korak. Moram da se zaduţim i onda 307 . Znaĉi prvi scenario je naglo povlaĉenje depozita dovodi do korišćenja rezervi likvidnosti. Znaĉi ovi depoziti stanovništva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeća i zato se ograniĉava uĉešća depozita stanovništva u ukupnim depozitima. to je vaša rezerva likvidnosti.predstavljaju najstabilniji izvor sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruţenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. Smatra se da postoje dva tipiĉna modela po kojima se moţe realizovati rizik od nelikvidnosti.

Znaĉi pošto ne mogu da naplatim plasmane. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi štete koje on ne moţe podneti. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. koja je to mera izloţenosti banke rizicima. ovamo gubim prihode. Nema te banke koja naplaćuje svaki svoj plasman 100%. kamatni ili trţišni rizik. Ona ulazi u aranzmane raĉunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. Pošto imam gubitke zbog nenaplate potraţivanja sa jedne strane. Sa druge strane. I da nije dovoljno da vodite raĉuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi raĉuna i da imate kvalitativne plasmane. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. Posledica toga biće pojava gubitka. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. Raĉunovodja banke biće zaduţen ne samo da sastavi finan. Znaĉi to je prvi scenario po kojem banka moţe doći u zonu nelikvidnosti. Znaĉi imate sa jedne strane one koje povlaĉe depozite a sa druge strane one koji ne plaćaju i tada imate ozbiljan problem. izveštaj banke 308 . I obiĉno se banka suoĉava sa rizikom koji proistiĉu i iz depozita i iz plasmana. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. imam rast rashoda po osnovu kamata zato što sam se zaduţila sa treće strane. ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduţim. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moţe podneti. I onda je odvijanje tog scenarija brţe. Ko sve vrši analizu finansijskih izveštaja? Kada je reĉ o banci analizu bilansa banke radiće raĉunovodje. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. meni se smanjuju svoja slobodna novĉana sredstva. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izloţena. gubim prihode po osnovu kamata. Posledica bi bila da banka ne moţe da vrati svoje obaveze. To zaduţenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata.povećavam svoje zaduţenje kod drugih banaka. znaĉi na depozitima. I obrnuto. Ne moţe nikada nikada potpuno izbeći valutni rizik. Ako bi banka došla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moţe da naplati. Retko kada se u ţivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. znaĉi nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. Znaĉi ja znam da će od svih mojih plasmana jedan deo oštati nenaplaćen. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. Banka nikada ne moţe da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. To dovodi do pada rentabiliteta. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da bi ste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. Šta bi bilo da ne naplati.

za finansijski. To što vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je poĉetak zajedniĉkog posla. znam koje pokazatelje. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. Ovde je vaţno da utvrdite na koji naĉin se utvrdjuje visina rezervisanja. makar tri. Znaĉi ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. Videćete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako ćete koji plasman klasifikovati. jer su bilansne šeme skraćene. Banka traţi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaĉi za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. zatim na koji naĉin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrţan u kreditnom portfoliu. izveštaje. kada radite analizu bilo ĉega. prinosni poloţaj za likvidnost. Sećate se da sam vam rekla da raĉunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. D. Šta ĉini osnovu za analizu finan. i prinosnog poloţaja banke? To su onih pet izveštaja koji ĉine godisnji obraĉun. Šta je to što ćete iz napomena uzeti? Napomene će nam dati informacije o raĉunovodstvenim politikama. Vi morate vašeg duţnika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Najveći deo podataka naći ćete u BS i BU. sadrţe mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguća bez podataka sadrţanim u napomenama. ne podatak iz napomene nego ĉitavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. Znaĉi oni koji ţele da rade sa bankama ceniće bonitet banke i u okviru boniteta banke sami će uraditi analizu bilansa banke. u izveštajima o promenama gotovine. Jedino što je vaţno je da vodite raĉuna. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. i prinosnog poloţaja banke. Vrlo ĉesto ćete ĉitavu napomenu. B. Ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeća. C. izveštaje. Banka mora da objavi BS. Ako su objavljenje uz napomene onda ćete ĉitati prvo raĉunovodstvenu politiku pa onda napomenu. Ima banaka koji znaju svoje komitente bolje nego što oni sami sebe znaju. Znaĉi kako upravljate. kako ocenjujete bonitet vaših duţnika prilikom korišćenja kredita. 309 . znaĉi ja to znam da izraĉunam sama. Jako je vaţno da uoĉite na koji naĉin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. napomene uz finan.nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog poloţaja i da prezentira upravi preduzeća. izraĉunacu ih sama. Vrlo ĉesto kada neka firma ţeli da sklopi ugovor sa tom firmom traţiće podatke o toj firmi kod banke ĉija je ona komitet. E. jer znaju da ta banka odliĉno zna komitente sa kojima radi. BU. da radite krajnje savesno. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. Manje ćete koristiti izveštaji o promenama kapitala ali bez napomena ne moţete da uradite analizu. banke da formiraju rezervisanja. analize moći će da utvrdi osnovne pokazatelje finan. C. Znaĉi analizu nije moguće uraditi bez napomena uz finan. D i E. Šta je kreditni portfolio? Njega ĉine svi krediti koje je banka odobrila.

Kada god analizirate uvek traţite podatke koje su u funkciji analize koju radite. da li su krediti dati privredi. Znaĉi postoje ogranicenja koliko iznose najveći mogući kredit i banka ta ogranĉcenja mora poštovati. zatim koncentracija rizika kakva je. i isto tako ćete naći podatatak o posebnim i opštim rezervisanjima. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. koji su klasifikovani u kategoriju E. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. I umesto banke postati poverilac firme u steĉaju i na taj naĉin uticati kako će i po kojoj ceni ta firma biti prodata. To se dogadja kada imate firme koje su u steĉaju. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. Šta ćete od podataka koristiti. Znaĉi on se pojavljuje kao steĉajni poverilac umesto banke i uĉestvuje u procesu steĉaja. Šta to znaĉi? Kada duţnik prestane da plaća kredit banka ima obavezu da prestane sa obraĉunom kamata. i u beleškama ćete naći podatak o tome koliko iznose krediti u kojima je prestao obraĉun kamate. Znaĉi beleske će vam reći koliki su krediti. a zatim i koliki su po pojedinim duţnicima. zatim koliko iznose riziĉni krediti. Znaĉi ona će nastaviti da raĉuna kamatu i nastojaće da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite ĉija naplata je prestala. Banke mogu da prodaju svoja potraţivanja. nego da ĉekam da prodje steĉajni postupak a ko zna kada će to biti. Zatim vodi se raĉuna. ali moţete prodati kredit. zatim koji su iznosi kredita ukupni i riziĉni dospeli po kategorijama duţnika. Znaĉi imali ste kredit koji je bio kratkoroĉni ili dugoroĉni pa je klijent imao teškoće sa plaćanjem i vi ste mu omogućili produţenje kredita. Zatim tu su iznosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. vi odmah kaţete… znaĉi to su oni krediti koje je klijent prestao da vraća i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopšte ne budu naplaćeni. A onda moţete traţiti podatke npr. koliki je iznos dospelih kredita. Imate jako veliki broj 310 . ako dajete kredite privredi. kupiti jedan takav kredit. Onaj ko hoće da kupi firmu pod steĉajem rado će od banke. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neĉiju obavezu. taj kreditni rizik. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. znaĉi kredita za naplatu.U beleškama ćete takodje naći gografski raspored kredita. Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bio po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. znaĉi morate biti sposobni da prepoznate koji podatak će vam pokazati recimo izloţenost kreditnom riziku. za koliko je produţen rok plaćanja ili dat neki kredit (ne znam kako se zove). Banke mogu svoja potraţivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. Zašto je vaţan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duţniku. Znaĉi kada vam kaţe koliko iznose krediti na koje je prestao obraĉun kamata. ali logika banke je… bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. Znaĉi sada u beleškama mora biti. zato što se u sluĉaju propasti tog duţnika on povlaĉi za sobom banku. naravno uz veliki diskont. stanovništvu ili javnom sektoru. To ne znaĉi da će banka prestati obraĉunavati kamatu uopšte nego samo znaĉi da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaţe kao prihod. u kom sektoru se duţnici nalaze.

dakle da i da budete okruţeni jednom paţnjom. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. tako se zove beleška. koncepti odrţanja kapitala? Mislim da sam rekla da će koncepti odrţanja kapitala biti u onoj prvoj grupi pitanja. vi morate pronaći beleške koje vama trebaju. jer mi svi polazimo od pretpostavke pa to je normalno to se podrazumeva šta sad dobro zdravlje ajde poţeli mi nešto bolje od toga jel nešto drugo jer to već imam meĊutim to baš i nije tako. u stvari kad se razbolite onda shvatite koliko je to vaţno. januar 2005. 11. Koje bi ste iz prethodno navedenih koristili? Šta bi vas zanimalo? Na bazi ĉega vi moţete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. A onda to moţete razvijati dalje. koje ćete beleške koristiti. Gde se taĉno vidi da li ćete imati priliv koji će biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. Što se tiĉe ovih pitanja. kako po pojedinim sektorima. Da li je to uĉešće gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. Ako ţelite da merite valutni rizik. Šta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. Utorak. Kako to izgleda po kratkoroĉnim.beleţaka. godinu koja će biti recimo prva u nizu onih najboljih vaših godina. Da li ćete uzeti beleške u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. kako po dugoroĉnim. Kad god je to moguće. pitanja pod E. Katina novogodišnja čestitka (za one koji nisu imali priliku da ĉuju) Ţelim vam prvo jednu lepu godinu. verovatno neće baš uvek biti moguće ali tamo gde moţete da birate društvo birajte one sa kojima vam je lepo nemojte jednostavno rasipati vreme koje vam je ograniĉeno na neke sa kojima vam nije lepo. Uzećete mapu valutne strukture. pa ćete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka oĉekuje da uopšte neće naplatiti. jer ovo predavanje danas baš ne moţe bez prezentacije jer nam trebaju i oni podaci iz bilansa od prošlog puta. dok ovi momci donesu opremu. Prvo pitanje je bilo: U koju grupu pitanja spadaju latentne rezerve. jako je vaţno da volite ljude sa kojima radite. samo se sklonite i gotovo. Trebalo bi da jeste. jednim poštovanjem i ljubavlju onih sa kojima jeste i zato birajte u svom ţivotu da budete okruţeni samo onima ĉije vam društvo prija i jednostavno sklonite se od svih onih koji emituju negativnu energiju koji vas iritiraju nemojte trošiti na njih svoje vreme ni svoje emocije.Verovatno vam kao i meni uostalom kada Vam neko kaţe \elim Vam dobro zdravlje to zvuĉi kao parola. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleške pruţaju podatak za ocenu tog rizika. tako da ja ipak vam ţelim najpre dobro zdravlje i drugi vaţan uslov al zaista vaţan vaţniji od svih drugih da budete okruţeni ljubavlju vaţih bliţnjih to je jako vaţno. a što se 311 . Pa to je direktan podatak o visini gubitaka.

izveštaj o promenama na kapitalu. Znaĉi ona pitanja o kojima smo govorili. zatim koja forma bilansa uspeha moţe biti. Sećate se. pošto Sam morala da napravim neku ravnoteţu tako da te tri grupe pitanja budu priliĉno ujednaĉene po broju pitanja a mislim da bilans uspeha u trećoj onoj grupi obeleţenoj pod C. Ali. Da li treba uĉiti izveštaje o poslovanju? Da. Zašto nismo govorili o posebnim pravilima procenjivanja za bilans uspeha. ili moţda ste i zaboravili bilo je to poodavno. Kad je reĉ o bilansu uspeha verovatno će. Prvo koja su to pravila za rašĉlanjavanje koja treba primeniti. znaĉi to ĉak ne reguliše ni istim ĉlanom u zakonu gde se kaţe da je uprava preduzeća duţna da sastavi izveštaj o poslovanju. a kojoj formi od ovih dveju metoda više odgovara i na koji naĉin dakle mogu prihodi i rashodi biti iskazani u bilansu uspeha. kako se utvrĊuje visina prihoda itd. jel? Zašto ne treba da uĉimo aneks? Zato što je aneks zamenjen napomenama uz finansijske izveštaje. Zato što su pravila procenjivanja imovine istovremeno pravila procenjivanja prihoda … Kad je reĉ o pravilima za procenjivanje. nisam ih pominjala kad smo govorili o naĉelu realizacije.Kada je reĉ o aneksu naravno da ne treba da uĉite anekse. posebnim pravilima. Kada sam prema meĊunarodnom standardu i navodila onih pet elemenata godišnjeg obraĉuna (rekli smo to su bilans stanja. bilans uspeha. E sad zbog ĉega mi taj izveštaj pominjemo u ovom našem predmetu koji se bavi finansijskim izveštavanjem ako on nije deo godišnjeg redovnog obraĉuna. Mislim onako kako Sam odreĊivala visinu vrednosti zaliha materijala. koje su metode utvrĊivanja poslovnog rezultata. za velika preduzeća. O bilansu uspeha treba znati otprilike isto ono što smo nauĉili o bilansu stanja. što u vezi sa bilansom uspeha treba znati da obiĉno pitanje koje studenti postavljaju je da ne uĉimo iz knjige prof. jer je nemoguće govoriti o latentnim rezervama a da se ne govori o procenjivanju imajući u vidu instrument kojim se latentne rezerve formiraju. za banke uvek postoji posebno u zakonu poseban ĉlan. i otuda nema nismo ponovno priĉali o ne znam pravilima koja kako ćete odrediti visinu troškova materijala. a pri izgradnji bilansa uspeha kako rašĉlaniti prihode i rashode. kad god procenjujete imovinu vi u stvari ne radite ništa drugo nego prvobitnu vrednost imovine delite na dva dela: na ono što još nije potrošeno i što će biti odloţeno. znaĉi ono govori o priznavanju prihoda kada nastaje prihod. odnosno iskazano u bilansu stanja kao vaša imovina i na ono što je potrošeno i što iskazujete u bilansu uspeha kao rashod. Toliko smo puno vremena potrošili oko pravila procenjivanja imovine. jer sve ono što mi nije zaliha mora biti trošak i biće iskazano u bilansu uspeha ako ga sastavlja metodom ukupnih troškova na rashodnoj strani.latentnih rezervi tiĉe one dolaze u onu grupu pitanja koja su vezana za procenjivanje. izveštaj o novĉanom toku i napomeni) nisam pominjala izveštaj o poslovanju. zato što se ovih pet delova ĉine godišnji obraĉun. Dakle da izveštaj o poslovanju prati godišnji obraĉun ali nije sastavni deo. kad ste uĉili finansijsko raĉunovodstvo da Sam vam ja tada rekla da izveštaj o poslovanju nije deo godišnjeg obraĉuna. Rankovića imajući u vidu da onaj tekst koji je tamo pisan pisan je davno. jel? Tako kada je reĉ o tim pravilima. Zbog toga što sva pravila koja vaţe za godišnji obraĉun 312 .

Dakle. Naravno pošto je to izveštaj koji je upućen eksternim korisnicima gde će uprava nastojati da firmu prikaţe onako kako to odgovara sada tim bilansno politiĉkom ciljevima. ta priĉa dakle ispriĉana je u okviru konceptualnog okvira znaĉi tamo gde smo govorili o elementima finansijskih izveštaja i gde smo definisali šta je sredstvo i pod kojim uslovima jedan izdatak moţe biti iskazan kao sredstvo. ajde tako da kaţem. e sad ovo ja mislim iz lekcije I i II. U pitanju je da li se. nije teorijsko nije potrebno taj izraz teorijska. i zbog te ĉvrsta veze jednog i drugog vaţno je dakle da oni koji sastavljaju izveštaj o poslovanju poštuju i naĉelo potpunosti i naĉelo istinitosti i naĉelo uporedivosti znaĉi sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. objavljivanja vodi firma. koji su uslovi za priznavanje neke obaveze. U knjizi recimo piše da je uslov da bi se nešto iskazalo kao sredstvo da ima makar teorijsko.treba da budu primenjena i kod izrade izveštaja o poslovanju i zbog toga što ide sadrţina izveštaja u poslovanju povezana sa sadrţinom godišnjeg obraĉuna. ko je pisao ovo. Do koje će mere on biti detaljan? Zavisi od toga kakvu politiku. Dakle ne moţe u godišnjem obraĉunu biti predstavljena jedna slika preduzeća u odnosu na sliku koju imate ili koju moţe korisnik dobiti na bazi izveštaja koji sadrţi godišnji obraĉun. ja pretpostavljam da mislite na one lekcije koje se tiĉu podobnosti za bilansiranje. Ja nisam vama priĉala izveštaj o poslovanju zato što zaista nema tu Bog zna šta da se priĉa kad budete proĉitali videćete da ono u suštini predstavlja izveštaj uprave preduzeća koje ima svoja uslovno reĉeno dva dela: prvi deo u kome se prezentira ili u kome objašnjavaju razlozi koji su doveli do toga da finansijski poloţaj preduzeća i rezultat preduzeća ostvaren u prethodnom obraĉunu bude takav kakav jeste. mogućnost prodaje. znaĉi gde uprava preduzeća iznosi ciljeve firme u narednom obraĉunskom periodu na jednom planskom periodu obrazlaţe zbog ĉega je te ciljeve izabrala. Da li …. koji će sve podaci biti prezentirani opet zavisi od bilansne politike. jel. gde se analiziraju ili istiĉu dobre i loše strane finansijskog i prinosnog poloţaja i onda imate drugi deo koji se bavi budućnošću firme. znaĉi koji su uslovi za priznavanje nekog izdatka kao sredstva. ali ta materija je izloţena u onom delu i na onom predavanju kada smo govorili o konceptualnom okviru o uslovima za priznavanje sredstava i obaveza prihoda i rashoda. a u konceptualnom okviru što stoji da bi nešto bilo sredstvo potrebno je da će donositi preduzeću buduće ekonomske koristi. Znaĉi gde se ukazuje na teškoće koje je preduzeće imalo. Terminologija koja je korišćena je razliĉita. da li uĉimo lekcije I i II u okviru godišnjeg obraĉuna koje su pre bilansiranja aktive? Ja pretpostavljam da je reĉ o lekcijama ĉiji naslov otprilike "Podobnost za bilansiranje i pasiviranje". Dakle i taj izveštaj o poslovanju iako nije deo godišnjeg obraĉuna predstavlja izveštaj koji se nalazi pod uticajem bilansne politike. Kada proĉitate to i proĉitate tamo što piše o konceptualnom okviru videćete da je to vrlo blisko. Onda kaţe u zagradi vi to niste predavali. na uspehe koje je imalo. Da li moţete da zamislite da će nešto biti prodato ako neće u budućnosti donositi ekonomske koristi? Hoće li 313 . koje instrumente ima nameru da koristi da bi ti ciljevi bili ostvareni. Taĉno ja to nisam predavala kao tako. Znaĉi to je u najgrubljem sadrţina izveštaja o poslovanju.

zatim ima tu pominje se vrlo ĉesto i politiĉki rizik. kod nas je zvaniĉni bilans za preduzeća sastavljen po bilansu rastuće likvidnosti. znaĉi bilansa stanja i bilansa uspeha. o valutnom riziku. Znaĉi vi ako znate pravila ili vam neko kaţe taj bilans je napravljen po principu opadajuće likvidnosti vi ništa više ne treba da vam priĉa. jel? Prvo smo uĉili ili prvo o ĉemu sam vam govorila kada je reĉ o bankama bilo je specifiĉnosti finansijskog izveštavanja banaka i u okviru toga sam vam govorila o zahtevima koje za finansijsko izveštavanje banaka i drugih finansijskih institucija postavlja meĊunarodni raĉunovodstveni standard br. To pitanje kao takvo na ispitu neće. Znaĉi to jesu pravila i zato su pravila vaţna. Umesto tog pitanja biće priznavanje elemenata finansijskog poloţaja preduzeća recimo ili nešto tako. jer je to terminologija s kojom ćete se vi susretati i zbog toga ja nisam ovo predavala posebno. koji su izvori kod banaka koji su sigurno razliĉiti od izvora preduzeća i kojim redosledom su oni dati. Jedno od pitanja je. 30. E sad. znaĉi tako se gradi bilans banke.iko kupiti nešto što mu ne moţe u budućnosti doneti ekonomske koristi? Znaĉi to su dva identiĉna uslova samo su reĉena na razliĉite naĉine. Ta pravila su malo druga…. znaĉi koja se tu imovina nalazi. Znaĉi pravila su ista. odnosno jedno od pitanja sasvim sigurno moţe biti rizici u poslovanju banaka i upravljanje rizicima banaka? Znaĉi koji su to rizici sa kojima se banke u svom poslovanju javljaju. U okviru toga. da. a kod banaka je sastavljen po principu opadajuće likvidnosti. zato što se ono opet razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća. Znaĉi kad nauĉite kako se rašĉlanjavaju 314 . zašto je ona baš tim redosledom rašĉlanjena na strani aktive. Sećate se. Molim? Da. Znaĉi onu terminologiju koja se koristi u konceptualnom okviru. Ja smatram da je bolje da nauĉite terminologiju koja će biti korišćena u budućnosti. Šta je sadrţina bilansa uspeha? Drugo pitanje. o kreditnom riziku. Vi taĉno znate kako to treba da izgleda. jel? Koja će pitanja biti iz bilansa banaka? Pa šta smo uĉili u vezi sa bankama? Da li se sećate. odnosno imovina u bilansu preduzeća moţe biti rašĉlanjena ili po principu rastuće likvidnosti ili po principu opadajuće likvidnosti. o trţišnom riziku. izveštaj o novĉanim tokovima banke. naravno. nisu pravila drugaĉija pravila su ista kao i za preduzeća. Ali šta je sadrţina bilansa banke. kojim redosledom te pozicije treba da idu znaĉi. Znaĉi na koji naĉin i kada sam govorila o finansijskom izveštavanju banaka pokušala sam u stvari da vam skrenem paţnju na to da je finansijsko izveštavanje banaka koncipirano tako da omogući otkrivanje rizika koji banci prete i da pruţi informaciju o izloţenosti banke svakom od ovih rizika koje sam ja malopre pomenula. sećate se da smo govorili o riziku likvidnosti. odnosno solventnosti. mi kad govorimo o bilansu preduzeća mi kaţemo: Bilans preduzeća. ali kao posebno pitanje svakako moţe biti sadrţina osnovnih finansijskih izveštaja banaka. neće ni biti. ali sam smatrala i smatram dakle da je ta materija pokrivena ovim delom konceptualnog okvira meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda.

u odnos stavljena ta razlika se stavlja u odnos na dugoroĉnu pasivu. razlike izmeĊu dugoroĉne pasive s jedne strane i dugoroĉne aktive s druge strane. kao završeni studenti ovog fakulteta znate o ĉemu se tu govori. Nauĉite šta je finansijski potencijal banke. jel? E sad kreditni potencijal oĉito ĉim se izdvaja od finansijskog nije isto što i finansijski potencijal. šta je stopa roĉne transformacije. jedino su izvori priliva i odliva gotovine ovde drugaĉiji nego kad je reĉ o preduzeću. ali obiĉno ne plasirate baš sve što se moţe plasirati pa je kamatonosna aktiva obiĉno niţa od kreditnog potencijala banke. naravno meni je lako. Znaĉi ne moţe biti u kamatonosnoj aktivi nešto što ne moţe biti plasirano. pokazatelji rentabiliteta banke.novĉani tokovi za preduzeća to isto vaţi i za banku. Zašto iskljuĉujete stalna sredstva banke? Zato što i ona takoĊe ne mogu biti plasirana. ali vama kad prvi puta zato kaţem nauĉite ma to nije ništa. Iz knjige kolege Radovanovića nauĉite tamo šta je to. Znaĉi kad nauĉite suštinu pojma onda ćete videti i logiku kako se to utvrĊuje. Znaĉi to je razlog zbog ĉega kada raĉunate kreditni potencijal zašto iz kreditnog potencijala iskljuĉujete uĉešće. Te termine imate tamo pojašnjene kod kolege Radovanovića. Šta bi ste koristeći vašu logiku zakljuĉili. u najboljem sluĉaju vi moţete da plasirate sve što se moţe plasirati. ali za koje bi ja volela da budem sigurna da vi znate. Ne morate nauĉiti sve pozicije. Prosto bi volela znaĉi da nauĉite jer ćete gde god odete u banku vi ćete ĉuti termin kreditni potencijal banke je tolikioili je povećan ili je smanjen. Pa onda ne znam šta je to kamatonosna aktiva i kamatonosna pasiva. Znaĉi to su termini koje bi trebalo da nauĉite iz bankarstva. znaĉi neka osnovna sredstva banke neće sigurno biti u predmetnom potencijalu i njena zgrada jel. Da je to zbir ukupna bilansna suma. jel? Znaĉi to je opet jedan termin koji ćete nauĉiti u bankarstvu. usput reĉeno meni je lakše jer to već nekoliko godina radim. šta će biti veće: kreditni potencijal ili kamatonosna aktiva? Pa verovatno kreditni potencijal. ali vi nauĉite suštinu. ili šta bi bio kreditni potencijal banke? To je onaj deo imovine banke koji moţe biti plasiran. znaĉi koji ima sposobnost plasiranja. koji banka moţe plasirati da bi joj doneo kamatu. znaĉi neke pojmove. 315 . znaĉi koji deo imate kreditni potencijal koji će biti veći od. Kad se kaţe finansijski potencijal te banke je toliki da vi znate šta to znaĉi. znaĉi na šta oni to misle kada takve termine upotrebljavaju. a koji zapravo oznaĉava odnos izmeĊu. Znaĉi to je onaj deo imovine ako je reĉ o aktivi koji u tom trenutku banci donosi kamatu. Šta je to kreditni potencijal banke. Ne morate uĉiti bukvalno. Zato što uĉešća u nekoj drugoj banci ili u nekom preduzeću ne mogu biti plasirana. Jedno od pitanja će naravno biti i pokazatelji finansijskog poloţaja banke. sad tamo ima navedeno ova pozicija se dodajhe ova se oduzima to zavisi od toga kako su napravljene bilansne šeme koje su se u meĊuvremenu promenile. ali je vaţno da znate aha to neće sigurno biti u predmetnom potencijalu. Znaĉi ona pokazuje koliko je dugoroĉnim izvorima finansirana kratkoroĉna aktiva ili koliko je dugoroĉnih izvora kratkoroĉno plasirano.

Анализа квалитета активе: 1. Znaĉi malo samo. Ili nauĉili smo već znaĉi da aktivu banke ĉini gotovina. dobro. gotovinski ekvivalenti i plasmani banke i da izloţenost banke riziku solventnosti. da li mislite na Word dokument ili mislite na dokument u Power Point-u? U Power Pointu-u.757. Znaĉi to su determinante finansijskog poloţaja. E sad kako moţemo meriti kvalitet aktive banke. Prema tome ova tvrdnja da je finansijski poloţaj odreĊen aktivom i pasivom banke je samo jedan opšti stav znaĉi nešto što vaţi i za preduzeća i za bilo koju drugu poslovnu jedinicu. Zašto zavisi? Zato što delatnost odreĊuje sredstva kojima morate raspolagati da biste se baš tom delatnošću bavili. E sada će vam oni koji su bili prošlog puta koji imaju one bilanse koje smo crtali.23% Тумачење: Од укупних кредита процена је да неће бити наплаћено 9. nema problema… ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŢAJA BANKE Znaĉi analiza finansijskog poloţaja banke kao i finansijski poloţaj preduzeća i to kad nauĉite za preduzeća znaĉi znate i za banku ili za bilo koju instituciju.253=9. znaĉi na koji naĉin mi moţemo sagledati koliko se kvalitet aktive jedne banke razlikuje od kvaliteta druge banke. da s jedne strane ulaganja koja imate iskazana na strani aktive i s druge strane izvori sredstava odreĊuju finansijski poloţaj bilo kojeg poslovnog subjekta.Izveštaji o tokovima gotovine banaka. a zato smo ih crtali da biste lakše mogli da pratite i ovo predavanje. Aktiva zavisi od delatnosti. ako hoćete i kamatnom riziku zavisi upravo od kvaliteta aktive.560/8. valutnom riziku. jer smo na osnovu tih bilansa sam ja ovde utvrĊivala neke od pokazatelja kojima ćemo raditi. Однос расхода по основу индиректних отписа пласмана и висине резервисања за губитке по кредитима 811. Izveštaj šta ĉini aktivu banke e sad to je ono što je pod uticajem delatnosti i oni koji se sećaju prve godine tada smo kada smo govorili o tome od ĉega zavisi aktiva. Tamo kada uĉite o konceptualnom okviru tamo kaţe elementi finansijskog poloţaja pa navodi da su to sredstva obaveze i kapital.23% 316 .

na kredite koje je banka dala. Da li je to puno ili nije? Pa u većini naših banaka bi vam rekli pa to i nije Bog zna kakva visoka stopa ne naplate. odnosno formiranjem rezervisanja kada ta procena nije tako pouzdana. Indirektnim kada moţe sa visokim stepenom verovatnoće da proceni visinu gubitka po osnovu konkretnog pojedinaĉnog plasmana. dobrim plasmanom. jel. Dakle ona otpisuje samo one svoje plasmane za koje veruje da neće biti naplaćeni u celini. taj pokazatelj vam govori koji je stepen ne naplativosti vaših plasmana. Dakle kada stavite u meĊusoban odnos ukupan iznos vaših gubitaka bilo onih koje ste utvrdili direktim otpisivanjem ili preko formiranjem rezervisanja. jel. O ĉemu on govori? On govori o tome kako banka upravlja kojim rizikom? Kreditnim rizikom. Dakle. Znaĉi stepen naplativosti ili nenaplativosti potraţivanja pod znaĉajnim je uticajem opšteg stanja privrede. kada vi to pretvorite u apsolutne iznose a evo to je ovde 811 560 onda to baš i nije malo naroĉito ako pogledate da recimo zarade svih radnika banke moţda iznose. i to je jako vaţno. Jedan od pokazatelja kvaliteta aktive banke je odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa potraţivanja i rezervisanja za gubitke po kreditima u odnosu dakle na aktivu. Kreditni rizik je rizik kod ne naplate plasmana. znaĉi priznali ste postojanje gubitaka sa ukupnim iznosom kredita. Šta će vam taj pokazatelj reći? Koliko nećete od ukupnog iznosa kredita naplatiti. nijedna uprava nije svemoćna. sa kojom paţnjom bira klijente kojima će plasirati sredstva i kako vodi brigu o naplati svojih potraţivanja. Mi koristimo termin kredit i za pasivu. Znaĉi efikasnost uprave banke se ovim meri. teško je izneti ovako.20. Znaĉi ja znam da ja otpisujem moje kredite. ali vrlo ĉesto. Zašto je ovaj pokazatelj u odnosu na ukupne kredite ovde stavljen? Zašto je ovaj pokazatelj vaţan? Šta vi ţelite utvrĊivanjem bilo kojeg pokazatelja? Vi ţelite da uĉinite neki odnos jasnim.Znaĉi kada uporeĊujete banke onda ćete koristiti izmeĊu ostalog i ovaj pokazatelj. a šta nije ne moţe se. Znaĉi ne moţete u privredi koja se odlikuje visokim stepenom 317 . za koje verujem da neće biti naplaćeni u celini. Taj kredit kod koga postoji dakle gubitak ne smatra se dobrim kreditom. Koristimo naţalost naš jezik je bogat i to je i dobro i loše. Znaĉi ako ovo raste onda uprava banke ne radi svoj posao dobro ili odobrava plasmane nekom ko nije u stanju da ih vrati ili ne vodi dovoljno raĉuna o tomeda ta naplata bude izvršena na vreme. Znaĉi ovde on iznosi 9.ali se pouzdano zna da će do gubitka doći. Znaĉi od ukupnih plasmana ova banka evo negde oko 10% neće naplatiti. Po osnovu tih otpisa ona ima gubitke i to opisivanje kako sprovodi? Indirektnim opisivanjem ili formiranjem rezervisanja. Znaĉi koliko ona ima dobre procedure kod odobravanja kredita. Moţemo samo ako poredimo koliko to iznosi kod drugih banaka. evo ja sada koristim ovde za aktivu.23 %. mislim na plasmane. kod ove banke ĉiji smo bilanse imali on iznosi 9. da je ovo moţda jednako godišnjim ili polugodišnjim zaradama svih zaposlenih. Naravno. Znaĉi ta ocena šta je mnogo. MeĊutim. ali je taj pokazatelj vaţan. To su takozvani loši krediti ili loši plasmani. Znaĉi to je vaţan pokazatelj kvaliteta rada uprave banke. koliko je bilo u prethodnoj godini ili u prethodnim godinama još bolje najmanje tri godine kao što Sam vam rekla treba koristiti i u odnosu sa nekim drugim veliĉinama. samo one.

Dakle promene na makro planu u velikoj meri će se odraziti na stepen naplativosti. ali uprava zato i prima visoke novce jer da predvidi šta se to na makro planu dogaĊa i da izradi procedure koje će taj negativan uticaj promena na makro planu smanjiti i koja će dakle pronaći naĉin da amortizuje uticaj takvih loših kretanja na njihovu banku. Ona mora voditi raĉuna da uĉešće loših kredita u ukupnim kreditima bude što je moguće niţe. a svi drugi odnosi tih preduzeća sa drugim preduzećima se odlikuju sa usporenim plaćanjem.banka odjedamputa pretvorila u likvidna.67% Тумачење: Овај показатељ показује колико је учешће лоших кредита у укупним кредитима. jer pokazuje koliki iznos vaših ukupnih kredita spada u grupu loših kredita. plasmani koji su klasifikovani kao A smatraju se plasmanima ĉija naplata nesporna. 2. klasifikacija svih plasmana banaka prema kriterijimima koje odreĊuje Centralna banka. D i E. sa odlaganjima ili ne plaćanje uopšte. C. Ako ste odobrili kredit na tri godine. Однос лоших кредита и укупних кредита 322003/8757253=3. Znaĉi kada kredite koji su klasifikovani kao loši stavite u odnos prema ukupnom iznosu kredita vi dobijate pokazatelj koji vam upravo govori o i koji će sigurno biti vrlo povezan sa onim prvim pokazateljem koliko je od vaših kredita klasifikovano kao loš kredit. To je opet pokazatelj uspešnosti uprave banke. Ne moţete uvek izbeći zato što se bonitet vaših duţnika menja. Vrlo dobrog kvaliteta su i plasmani koji se nalaze klasifikovani kao plasmani u grupi B. krediti koji su klasifikovani u grupu B. D i E plasmani lošeg kvaliteta i to su oni plasmani za koje mi formiramo rezervisanja. sve je upućivalo i u prošlosti i u tom trenutku da je reĉ o jako dobroj firmi. najveći deo preduzeća ima problema sa plaćanjem i banka nema ĉarobni štapić kojim bi ta preduzeća sada kada je reĉ o odnosu preduzeće . za te tri godine se moţe izdogaĊati mnogo toga što će jednu firmu od jako dobre pretvoriti u firmu koja ima 318 . Kad vodite banku morate imati tu sposobnost. mislim da je jednostavno to su plasmani najboljeg kvaliteta da tako kaţem.nelikvidnosti da oĉekujete da stepen naplate bude jako visok. znaĉi vi odobrite kredit kada je duţnik sjajan. plasmani koje otpisujemo i ovaj pokazatelj opet je pokazatelj merila kvaliteta aktive. kod kolege Đukića ćete to uĉiti. Šta su to loši krediti? To su ovi krediti koje Sam malo pre pominjala. Znaĉi postoji jedna opet da kaţem. Iz prostog razloga što su sva preduzeća. dok su plasmani u grupama C.

1% Тумачење: Показатељ се користи за процену довољности формираних резервисања Odnos izmeĊu ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita. nego na ukupne kredite koliko je ukupno rezervisanje ispravka za gubitke koje oĉekujemo. Исту намену има и показатељ који се утврђује стављањем у однос формираних резервисања са лошим (ризичним кредитима) 96736/322003=30% Ovde ova dva pokazatelja pokazuju malo i ili ukazuju na to kakvu politiku vodi banka. 4. zaista loši. onda ćete iz 319 . U kojoj meri banka zapravo poštuje naĉelo opreznosti. Ili kolika su nam rezervisanja u odnosu na loše kredite. s druge strane banke vrlo ĉesto koriste rezervisanje kao što znate i za odlaganje dobitaka ili za formiranje lantentnih rezervi. da su loši krediti pokriveni rezervisanjima koja iznose 30% od njihove ukupne visine. dakle koliko smo da li smo formirali dovoljno rezervisanja za naše ukupne kredite ne u odnosu na loše kredite. Однос исправке вредности и резервисања и укупних кредита 96736/ 8757253 =1. ne moţete uraditi na bazi pokazatelja iz jedne godine ali ako uzmete niz godina uzastopno i ako iz svake godine se pojavljuje iznos rezervisanje koji je neiskorišćen u znaĉajnoj meri.problema sa plaćanjem i vaš plasman će se od jako dobrog plasmana pretvoriti u loš plasman ili još kredit. To znaĉi da banka procenjuje da 30% u proseku od svih loših kredita neće biti naplaćeno. evo ovde imate da je 30% . Da li je to previše ili nije previše zavisi od toga koliko su ti krediti zaista. Tako da s jedne strane on pokazuje visinu procenjenih gubitaka. 3. pa da bi ste procenili da li je ovo rezervisanje previsoko ili ne. Znaĉi ako je. da njen gubitak po osnovu toga iznosi 30%.

83% ових расхода односно да на сваку КМ долази 11.83 КМ расхода по основу ненаплативности пласмана и кредита. odnosno da na svaki dinar dobiti koji imate neto dobitka dolazi 11. bilo preko ispravki vrednosti ili rezervisanja. Pogledajte šta pokazuje ovaj odnos. To praktiĉno znaĉi da mi na svaki. У овом случају то значи да нето добит представаља11. da su to latentne rezerve. da 11% našeg dobitka je ono što je odgovara iznosu formiranih rezervisanja. Oднос нето добитка и расхода изазваних исправкама вредности и резервисањима 96.83% Тумачење: Исказује колико износи учешће нето добити у расходима изазваним ненаплатом пласмана и кредита. Pogledajte mi smo zaradili 96 067.tog neiskorišćenog iznosa rezervisanja moći da zakljuĉite da banka pri formiranju rezervisanja svesno podiţe iznos rezrvisanja iznad oĉekivanih gubitaka i da na taj naĉin zapravo formira latentne rezerve. ali ako biste uzeli kaţem podatke za tri godine pa uporedili koliko je bilo rezervisanja na poĉetku. Kvalitet aktive moţemo meriti odnosom neto dobitka i rashoda koji su izazvani otpisima potraţivanja bilo preko ispravki plasmana. Ĉime još moţemo da merimo kvalitet aktive? 5. To je strašno visoka stopa. Ali na bazi ovog jednog podatka to ne moţete reći. Znaĉi svaki dinar neto dobiti je opterećen sa 11 dinara otpisa ili gubitaka.067/811560=11. 320 . a na ime gubitaka smo otpisali 811 000. mi imamo ukupan neto dobitak je 96 067 a ukupna rezervisanja i otpisi su 811 560. znaĉi šta je to što je ostalo neiskorišćeno onda biste mogli ako se iz godine u godinu visina neiskorišćenog rezervisanja je ista ili se ĉak povećava zakljuĉiti da je to u stvari zadrţana dobit.83 dinara rezervisanja ili gubitaka bolje reĉeno po osnovu kredita odnosno otpisa kredita. koliko je iskorišćeno rezervisanja u toj godini.

zbir gotovine i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja.dobro proveriću cifru. Sećate se racija novĉane likvidnosti. ali nije isti na taj pokazatelj je kada gotovinu i gotovinske ekvivalente stavite u odnos na ukupnu aktivu banke. kada smo stavljali odnos gotovinu sa dospelim obavezama. odnosno gotovinskim ekvivalentima.8% od ukupne aktive je drţano u pogledajte u bilansu šta piše neke cifre ovde oĉigledno fale. Znaĉi mi ţelimo prvo da vidimo koliko od ukupne imovine banke je u gotovini. Готовина и готовински еквиваленти/Укупну активу 15026/25982651=57.8% Тумачење: Удео ликвидне активе у укупној активи У овом примеру више од половине активе је у ликвидној активи. sa ovoliko gotovine ona moţe sasvim izvesno sve svoje obaveze koje dospevaju da izmiri. zbir bilansa je bio 259 da ono što smo pisali na tabli. kolika nam je bila gotovina. MeĊutim pitanje je da li se visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banke moţe smatrati ili uvek ocenjivati kao pozitivno? Da ste direktor banke i da imate jako puno slobodnih novĉanih sredstava da li bi trebalo da budete 321 . Ali sećam se da je ova banka imala baš ovako visoko uĉešće gotovine i da smo raspravljali o tome kako visoko uĉešće gotovine moţe da se odrazi na i mi smo rekli sjajno ova banka ima dobru likvidnost. 1. Jedan od pokazatelja koji ovde liĉi. 259 826 dobro. jel imate bilanse od prošlog puta.. Разлози за овако високо учешће ликвидне активе у укупној активи може бити условљен непостојањем могућности за улагање са прихватљивим ризиком наплате и укамаћењем. Zašto je ovde izabran ovakav pokazatelj? Zato što je najveći deo imovine banke je uglavnom u monetarnim pozicijama znaĉi u gotovini i gotovinskim ekvivalentima odnosno plasmanima. i ovde vidite ova banka je imala ĉak 57.POKAZATELJI ZA OCENU IZLOŢENOSTI BANKE RIZIKU NELIKVIDNOSTI Koji su pokazatelji kojima ocenjujemo izloţenost banke riziku nelikvidnosti ili kako merimo likvidnost banke što bi bilo isto? Primetićete da se ovi pokazatelji ne razlikuju bitno od onih koje imate kod preduzeća. a nije .

Da li da dam kredit i onda imam ovako visoko uĉešće gubitaka na osnovu nenaplaćenih potraţivanja ili da trpim gubitke zbog toga što mi prikupljena sredstva nisu plasirana i to je prosto odluka će zavisiti od toga kada vam je gubitak manji. Znaĉi bolje mi je i da ne plasiram.prezadovoljni? … zato što je to imovina koja ne donosi nikakvu kamatu. Готовина и готовински еквиваленти/краткорочни депозити и обавезе према банкама 15026838/14036685=107. Ne samo da neću naplatiti kamatu nego neću uspeti da povratim ni glavnicu mog plasmana prema tome to se meni jednostavno ne isplati. У овом случају су краткорочни депозити и обавезе према банкама у целини покривени готовином и готовинским еквивалетима што указује на висок степен ликвидности банке. Naravno ovaj drugi pokazatelj vam je poznat. Imate vi traţilaca kredita kolko hoćete. jer ta novĉana sredstva nisu sredstva banke to su neĉija tuĊa sredstva na koja banka plaća verovatno kamatu i ona donose rashode pošto nisu plasirana. svi traţe pare. znaĉi otkuda to i kod naših banaka ovde sada kada biste raĉunali. i sad pitanje je zašto. 2. kod svih banaka biste našli visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi? Problem je što naše banke se nalaze u situaciji da ne mogu naći dovoljno dobrih klijenata kojima bi mogla biti plasirana njihova sredstva. nego da plasiram pa da ne mogu nikada da naplatim. Kreditni rizik je jako visok. Kratkoroĉni depoziti su 322 .05% Тумачење: Указује на покриће краткорочних депозита и обавеза према банкама готовином и готовинским еквивалентима. sada se u odnos gotovina i gotovinski ekvivalenti sa kratkoroĉnim depozitima i obavezama prema bankama. Drţanje visokih iznosa likvidnih sredstava sugurno će se odraziti na rentabilitet banke. ne donose nikakve prihode a rentabilitet banke trpi. Ta preduzeća nisu u stanju da vrate kredite koje dobiju i onda se kao direktor banke nalazite u sledećoj situaciji. meĊutim problem je u tome što kad jednom date taj novac ne moţete ga ponovno naplatiti.

Znaĉi za svaki oblik aktive utvrĊen je rok dospeća i to tako što je taj rok definisan do 1 meseca. Zatim depoziti koji dospevaju za isplatu. koji se naplaćuju u roku do mesec dana. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. Plasmani kod drugih banaka pogledajte kako su razbijeni. ali to je kaţem posledica visokog uĉešća gotovine koje inaĉe nije baš nešto što bi trebalo baš poţeleti. od 1 do 3 meseca. od 1 do 5 godina. Imate obaveze pa kredititi bankama koji dospevaju za plaćanje u roku od mesec dana znaĉi moramo ih platiti u roku od jednog do tri meseca. za ostale obaveze. od 3 do 12. preko 5 godina i koliko iznosi ukupno. kolike obaveze moramo izmiriti u roku od mesec dana i zato je pasiva rašĉlanjena po istim rokovima. u roku od 3 do 12 meseci. Isto vaţi i za kredite. Znaĉi ova banka imajući u vidu da ima visoko uĉešće gotovine mogla bi da pokriva gotovinom sve depozite i sve obaveze prema bankama ĉak ima i viška. S ĉim sad to treba da uporedimo. od 1 do 5 godina nema. Znaĉi koliko imovine dospeva u kom periodu. Znaĉi kada nam trebaju likvidna sredstva mi od drugih banaka pozajmljujemo. od 3 do 12 meseci takvih nema. Sve pozicije razbijete po roĉnosti. Koji će biti ovi rokovi moţete odrediti i sami prema najĉešćem roku dospeća ili prema potrebama za informacijama. od 3 meseca do godinu dana. u roku od 1 do 5 godina i preko 5 godina odnosno ukupno. Zatim depoziti koje imamo vidite pogledajte do mesec dana. od 3 do 12 meseca. za rezervisanja koja su obiĉno na period od godine dana. plasmani ĉija naplata dospeva u periodu od 1 do 3 meseca. kada imamo viška mi drugim bankama plasiramo to je prosto jedan odnos meĊusobne saradnje izmeĊu banaka. Ukupna imovina je pogledajte upravo tako. Zatim krediti koji su dati komitentima. E sad jedan od izvora podataka podataka koji vam moţe omogućiti procenu izloţenosti banke riziku nelikvidnosti je i usklaĊenost rokova aktive i pasive banke. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. odnosno usklaĊenost roĉnosti njenih izvora i njenih plasmana. Ja vas podsećam da obaveze prema drugim bankama u stvari predstavljaju iskaz sredstava naših potreba za likvidnim sredstvima. Za svaku poziciju koju imate prva pozicija gotovina i gotovinski ekvivalenti i naravno njena roĉnost je do mesec dana praktiĉno neograniĉena. preko 5 godina i ukupno. od 1 do 3 meseca. Kod te mape likvidnosti podeljena je imovina i obaveze ( sad ću pokušati da to podignem malo ) podeljeni su prema rokovima znaĉi ukupan bilans stanja . od 1 do 3. Razbijeni su prema roku njihovog dospeća na plasmane ĉija naplata dospeva do mesec dana. šta moramo znati. znaĉi podeljena prema rokovima dospeća. najveći deo depozita je do mesec dana zato što su to depoziti po viĊenju. Znaĉi ukupni izvori se 323 . odnosno u kom periodu će pojedini delovi imovine biti pretvoreni u gotovinu.kratkoroĉne obaveze banaka i naravno kratkoroĉne obaveze prema bankama depoziti klijenata i obaveze prema bankama i ţelomo da proverimo da li smo bili u stanju da našom gotovinom izmirimo kad bi svi depoziti bili povuĉeni i kada bi bili obavezni da vratimo obaveze koje imamo prema drugim bankama. Sa roĉnošću dospeća izvora banke znaĉi mi znamo da ćemo u prvom mesecu imati na raspolaganju toliko gotovine šta treba da bismo utvrdili likvidnost. i za potrebe sastavlja se mapa likvidnosti i sad ćemo da vidimo kako izgleda samo da naĊemo ovde.

odnosno u kojim valutama mora biti izvršeno plaćanje obaveza u stranoj valuti. Znaĉi ova mapa likvidnosti treba da pokaţe upravi u kojim to vremenskim periodima ona moţe oĉekivati probleme sa plaćanjem da bi mogla unapred da obezbedi sredstva. gotovinu i plasmane banke. imamo višak dolara. znaĉi neto devizna pozicija po odreĊenim valutama i ukupno? Pogledajte naši prilivi u švajcarskim francima su 4 011 621. eurima. Šta je mapa valutne strukture? Koji rizik ţelite da kontrolišete sastavljanjem mape valutne strukture? Valutni rizik. ostale valute. neto deviznu poziciju banke. Dobijate da li ćete biti u stanju da izmirite vaše obaveze u tom periodu. Da mi jednostavno nemamo dovoljno te valute da bismo imirili naše obaveze. Prema tome šta biste vi da vodite banku zakljuĉili? Da 324 . u domaćoj valuti i ukupno. odnosno priliva u dolarima i u evrima. imate li ideju? Evo kako izgleda mapa valutne strukture. znaĉi mapa valutne strukture sadrţi imovinu odnosno plasmane. U drugom delu posle ukupne imovine imate iskazane obaveze banke koje mogu opet biti u istim valutama: u švajcarskim francima. Znaĉi ovi iznosi ovde u poslednjoj koloni mape likvidnosti pokazuju odnos izmeĊu obaveza i raspoloţivih novĉanih sredstava za njihovo izmirenje. dodatna sredstva potrebna za izmirenje obaveza banke. Znaĉi prvo imate aktivu a onda imate obaveze banke i to prema tome u kojim valutama se mora vršiti plaćanje. švajcarske franke i imate ukupno strana valuta domaća valuta i ukupna imovina banke. odnosno u kojim valutama će biti izvršena naplata plasmana u stranoj valuti. ostalim valutama. Znaĉi tu će biti samo imate euro. Sliĉnu situaciju imamo sa obavezama koje idu od 1 do 5 godina i obavezama preko 5 godina. Šta to pokazuje. a naše obaveze koje moraju biti plaćene švajcarskim francima su 10 925 405. da pokaţe da li banka u vezi sa odreĊenim valutama ima višak ili manjak valuta potrebnih za izmirenje obaveza u toj valuti. Naše obaveze dolarske i u evrima su niţe od naše imovine. To je komentar koji imate u vezi sa mapom likvidnosti.rašĉlanjavaju isto kao aktiva i šta dobijate kad uporedite koliko će vam aktive biti raspoloţivo u periodu do 1 meseca sa vašim obavezama do 1 meseca. Nalazi se imovina i obaveze banke rašĉlanjeni prema valutama u kojima se vode. Kako mislite da treba da izgleda mapa valutne strukture. Pogledajte recimo prvu. Pogledajte šta ĉini mapu valutne strukture. dolar. i vidite da znaĉi nećemo imati problema sa izmirenjem obaveza koje dospevaju do mesec dana ali za obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca imamo problem. Ali zato imamo višak eura. Sa kratkoroĉnim odrţavanjem likvidnosti ova banka nema teškoća ali dugoroĉno obaveze koje dakle dospevaju uperiodu od 1 do 5 godina i preko 5 godina njihovo izmirenje zahtevaće angaţovanje dodatnih sredstava. Pa šta je zadatak ove mape valutne strukture? Da odrazi tzv. jer je tu iznos naših obaveza veći od priliva gotovine koji moţemo oĉekivati. ukupnoj stranoj valuti. Šta je neto devizna pozicija banke. Znaĉi šta je zakljuĉak. odnosno izloţenost banke valutnom riziku. dolarima. iskazanu po valutama u kojima se ta imovina vodi.

To uopšte nije beznaĉajno kada doĊe do promene ili do pada dolara u odnosu na evro.hedţing. Tako bolje je izvršiti disperziju rizika i da bi se dakle taj i kreditni rizik i valutni rizik smanjio banka gleda da njeni klijenti potiĉu iz razliĉitih podruĉja geografskih. da potiĉu iz razliĉitih delatnosti i trudi se da nikada ne odobri jednom klijentu veliki kredit. dinar švajcarski franak. Ovakva valutna struktura je vaţna i zbog još jedne stvari. kjuĉersa itd. Zato je naravno potrebno da znate u kojim valutama je imovina banke. vaši prilivi u stranoj valuti imate veće prilive od odliva. ali ta strukturam je takva da imate manjak u švajcarskim francima. Znaĉi radite zaštitu od rizika valutnog kursa kupovanjem odreĊenih opcija. da ćete morati vašu imovinu koja se nalazi u evrima ili u dolarima pretvoriti u švajcarske franke da biste mogli to da izmirite. Znaĉi menja se odnos dinar evro. Ako imate velike iznose imovine banke u evrima ili u dolarima. a prema 325 . To je ono što se kod nas u narodu kaţe nikada ne stavljajte sva jaja u jednu kofu. Kursevi valuta ne menjaju se samo tako što se menja kurs domaće valute u odnosu na strane valute. Dakle da stepen koncetracije rizika bude što je moguće niţi. nego se menjaju i meĊusobni odnosi kurseva stranih valuta. ali menja se i odnos dolar evro. Imamo mapu likvidnosti kao treću mapu koja predstavlja spoj malopre pomenute mape likvidnosti ja mislim i da samo malo. Znaĉi da vršite promene ili da pokušate da koristite one promene koje vam donose pozitivne kursne razlike i da izbegnete nastanak negativnih kursnih razlika. dinar dolar. da radite tzv. Znaĉi mi znamo mi to hoćemo. jer propast jednog takvog klijenta bi mogla onda ugroziti opstanak banke. i sad šta banka radi. Znaĉi vi nemate generalno gledano ukupno vaša devizna pozicija je pozitivna. Tako da mapa valutne strukture treba da vam pomogne da upravljate valutnim rizikom. Znaĉi nećete imati problem sa odrţavanjem devizne likvidnosti. da znate da koristite neke od derivata za zaštitu od promena u valutnom kursu. Dakle da nikada veliki deo svojih plasmana ne veţe za jednog klijenta. Ovde je dat jedan primer gde se znaĉi vrši ili je prikazana koncentracija plasmana i depozita. to će dovesti do nastanka pozitivnih ili negativnih kursnih razlika. KONCENTRACIJA RIZIKA Zašto je koncentracija rizika vaţna kada vodite banku i zašto radite analizu koncentracije rizika i po kom osnovu utvrĊujete koncentraciju rizika? Koncetracija rizika je vaţna zbog toga što se smatra da je rizik manji ukoliko je disperzija plasmana banke veća i ukoliko je veća disperzija izvora koje banka koristi. da znate ili da imate sposobnost predviĊanja promena valutnih kurseva. kako ţeli kako pokušava da sagleda kolika je koncentracija rizika. još jedna valutna struktura e koncetracija rizika. jer ako padnete razbićete sve. ali sada kako ćemo šta treba da napravimo od izveštaja ili beleţaka da bismo videli kolika je koncentracija rizika.ćete morati da uradite konverziju.

Zašto je ovo vaţno? Zašto je ovako jedna koncetracija vaţna? Priĉala Sam vam prošli puta o tome zbog je vaţno da se zna kolika sredstva vlada drţi ili vladine agencije drţe kod banaka. koliko od domaćih koliko od stranih preduzeća i koliko od vladinih institucija. koliko iz trgovine. ali povlaĉenje tih depozita moţe nastati naglo bez prethodnog upozorenja. Za depozite stanovništva rekla Sam vam zašto je vaţno. a to je onda uslov za realizaciju jednog od onih scenarija za nastanak nelikvidnosti banke. zato što su jako osetljivi. Zašto? Zato što ako imate sve većinu vaših depozita ili većinu vaših plasmana u jednoj delatnosti. Ne moraju biti u svima i sigurno neće biti u svima. Znaĉi koliko je iz proizvodnje. da doĊe do naglog povlaĉenja depozita.tome da li su oni odobreni stanovništvu. Videli ste kakve probleme je imala komercijalna banka tu nedavno kada je drţava odluĉila da povuĉe svoje depozite koje je drţala kod komercijalne banke. graĊevinarstvo. U velikom broju sluĉajeva u prošlosti dogaĊalo se da su neke banke bile jako dobre i njihove uprave vaţile za jako uspešne zahvaljujući samo tome što su zapravo u svojim izvorima imale veliko uĉešće drţavnih para. i zato je vaţno kada se gleda koncentracija rizika da se vidi koliki su depoziti privrede. na koje je plaćana kamata koja je niţa od tekuće trţišne kamate i naravno lako im je bilo da jeftino dobijene novce skupo plasiraju privredi i da glume jako uspešne banke. odnosno u domaćoj valuti. transport. koliko stanovništvu koliko lokalnoj samoupravi i kakve su naše obaveze. nego prosto zato što nisu imale privilegiju da dobiju jeftine izvore. Znaĉi depoziti su. ugostiteljstvo. ali ne zato što su njihove uprave bile manje sposobne. i zato je takvo predstavljanje koncetracije rizika vaţno. a ovo su naša dospeća za plaćanje obaveza opet u stranoj valuti. Znaĉi ovo su sada naši plasmani. 326 . Znaĉi koliko imamo plasmana datim preduzećima u domaćoj i stranoj valuti. To su depoziti koji su jako osetljivi. Naravno moţete uraditi to i po sektorima. ali ne iskljuĉivo da bude u jednoj delatnosti vaš plasman. Depoziti ĉije naglo povlaĉenje moţe dovesti do nelikvidnosti banke. znaĉi po pojedinim delatnostima da vidite kako je koncentrisan vaš plasman i kako su koncentrisani vaši depoziti. jednostavno dovoljno je da kaţem da poĉne priĉa jedna ta banka je loša ili znate desiće se to i to i da ljudi doĊu i traţe da im vratite novac. da li su odobreni preduzećima ili su odobreni lokalnoj samoupravi odnosno vladinim organizacijama. Kao i sve u ţivotu drţanje depozita vlade ima svojih dobrih i loših strana. depoziti stanovništva i depoziti drţave. znaĉi koliki su depoziti koje imate do jedne godine. Evo recimo kako ćete uraditi po depozitarima. stanovništva. preko jedne godine ovde nije bilo depozita preko jedne godine nema oroĉenih i od koga oni potiĉu. to je inaĉe ovako stabilan izvor. ako toj delatnosti krene loše vi delite sudbinu te delatnosti. uvek ćete imati neku delatnost koja će biti prisutnija u odnosu na druge. Zato je vaţno da vaši depoziti budu i depoziti i plasmani budu rasprodeljeni na veći broj delatnosti. dakle nisu bile dovoljno uspešne kada su se uporeĊivale. i to je napravljeno u domaćoj valuti i u stranoj valuti. od stanovništva od preduzeća. Druge banke koje nisu imale tu privilegiju.

Moţete uraditi horizontalnu analizu bilansa tako što ćete utvrditi recimo strukturalnu analizu prihoda. Jedni koji se utvrĊuju samo na bazi bilansa uspeha i drugi koji se utvrĊuju kombinacijom podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja.422% Тумачење: Укупни капитал банке је по основу оствареног добитка увећан за 0. Znaĉi ako imate na raspolaganju samo bilans uspeha.PRINOSNI POLOŢAJ BANKE Kako ocenjujemo prinosni poloţaj? Kada radite analizu prinosnog poloţaja bilo banke bilo preduzeća onda imate dve vrste pokazatelja. znaĉi da opet svaki rashod stavite u odnos sa ukupnim rashodima i da vidite koliko je uĉešće pojedinaĉnih rashoda u ukupnim rashodima. pokazaće vam koji su to prihodi ĉije je uĉešće najveće. Znaĉi ĉime se to banka u prethodnom periodu najviše bavila ili preduzeće sasvim sve jedno. koliko iznosi troškovi materijala kod preduzeća u ukupnim rashodima. Onda će vam pokazati moţete uraditi strukturalnu analizu rashoda. Šta to znaĉi strukturalna analiza prihoda? To znaĉi da utvrdite procentualno uĉešće svake vrste prihoda u ukupnom prihodu. Kada je reĉ o analizi prinosnog poloţaja banke najĉešće se koriste sledeći pokazatelji. To nije nezanimljiva analiza. Znaĉi šta mi ocenjujemo na bazi prihoda? Prihodi potiĉu od odreĊene aktivnosti.422% 327 . šta moţete da raĉunate i koje pokazatelje moţete utvrditi recimo kada radite analizu preduzeća pa i bilansa banke. Pa onda ocenjujemo i koja je to aktivnost koja nam najviše prihoda donosi. koliko je uĉešće zarada u ukupnim rashodima. Стопа приноса на укупан капитал Однос између нето добити пре пореза и укупног капитала банке 109782/25982651=0.

Vodimo mi raĉuna o kamaćenju ukupnog kapitala. ali vaţnije nam je koliko uvećavamo sopstveni kapital banke. Naravno upravu banke zanima više kolika je stopa prinosa na sopstveni kapital banke. E sad pogledajte od onih 0. Znaĉi ovo je iznos dobiti koji je ostaje banci i koliko je to u odnosu na njen sopstveni kapital. Kada stavite u odnos neto dobitak pre poreza sa ukupnim kapitalom banke dobijate stopu prinosa na ukupan kapital.01% Тумачење: Повећање сопственог капитала по основу добити. Njega nemate u bilansu uspeha. Iako smo smanjili dobit za iznos poreza pokazatelj je ipak veći nego na ukupni kapital.0. Znaĉi u ovom sluĉaju ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećan samo za 0. Zašto pre poreza? Zato što ţelimo da pokaţemo dakle efikasnost banke bez uticaja poreza.01. Drugo je to što prema zakonu polovinu moramo dati drţavi na ime poreza na dobit. Mi kod preduzeće kaţemo jao pa 50% najmanje od ukupnog kapitala treba da bude sopstveni kapital. Нето добит након опорезивања/ сопствени капитал банке 96067/3184037=3. Mi smo zaradili toliko. Koji podatak iz bilansa stanja? To je podatak o ukupnom kapitalu.422% što je priznaćete priliĉno skromna stopa prinosa. На сваку КМ сопственог капитала остварена добит износи 30 фенинга.Ovo su već pokazatelji gde koristite i podatke iz bilansa stanja. Znaĉi manji kad kaţem mislim na preduzeća. To je 3. 328 . тј. Ali zašto smo ovde uzeli dobit nakon oporezivanja. To kod banaka nije tako i to nisko sasvim normalno jer banka radi sa tuĊim novcima a ne sa sopstvenim znaĉi dovela je do toga da je ova stopa prinosa povećana na 3.422 ovde smo stigli na 3. Zato što smo hteli da pokaţemo koliko je naš kapital definitivno povećan po osnovu rezultata ostvarenog u ovoj godini. Šta ta stopa prinosa pokazuje? Koliko se ukupan kapital koji je banka koristila povećao usled poslovanja. kod nas je 10% još uvek stopa poreza na dobit. To je razumljivo zato što je videli ste sopstveni kapital uvek manji deo ukupnog kapitala. Znaĉi ako nama drţava uzme pola od onoga što smo mi zaradili na ime poreza to ne znaĉi da smo mi manje uspešni.01.

Каматна маржа Нето приход од камата/просечна укупна актива 956959/21704326=4. У овом примеру то значи да у свакој КМ нето прихода од камата оперативни расходи учествују са 92.По том основу укупна средства банке су повећана за 4.9 Тумачење: Овај показатељ исказује учешће оперативних расхода у нето приходу од камата. Покривеност расхода нето приходом од камате Нето приход од камате/Остали оперативни расходи 889178/956959=92.4% Šta je kamatna marţa? Znaĉi to je neto prihod od kamata koji stavite u odnos sa proseĉnom ukupnom aktivom. Znaĉi koliko smo mi to uspeli da povećamo sopstvenu proseĉnu ukupnu aktivu zahvaljujući tome što smo sredstva plasirali po kamatama koje su bile više od kamata koje smo plaćali na depozite koje smo prikupili. Znaĉi koliki je.9 % 329 . односно у прикупљању и пласирању средстава. šta nam on govori? Koliko se ukupna proseĉna aktiva banke povećava po osnovu naše zarade po osnovu kamata. A šta je neto prihod od kamate. da li se sećate? To je razlika izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamate.4% Тумачење: Каматна маржа изражава успешност банке у обављању њене основне делатности. šta pokazuje ovaj pokazatelj.

a plaćeno je 251 659. a rashodi su samo 106 453. ali na neke oroĉene depozite plaćane 251 000. Drugi vaţan prihod su prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija i tu vas naravno zanima samo da li su oni naplaćeni u domaćoj ili u stranoj valuti. a onda da li je on dovoljan da pokrijemo operativne rashode. Pogledajte sada recimo u ovoj tabeli kolike su kamate koliki je prihod naplaćen od stanovništva. Videli ste da neto prihod od kamate ne 330 . koje taj koji vam plaća kamate. Rashodi znaĉi stanovništvu je plaćeno više nego što je od stanovništva po osnovu kamata naplaćeno. Vidite ovde nisu. Dakle stanovništvo nije ciljna grupa ove banke. Ali pogledajte naredni sektor. Koliko iznose zatezne kamate i koliko iznosi ukupni neto prihod od kamate. jer su nam rashodi po osnovu banaka veći od prihoda. Šta iz ovoga zakljuĉujemo? Da ova banka ne radi previše sa stanovništvom. zanimljivo je da uradite i jednu detaljniju analizu prihoda i rashoda od kamata i da pokušate da dokuĉite koji su to sektori u kojima banke ostvaruju prihode i rashode.9%. vladinim institucijama. To znaĉi da smo mi ovde koristili malo više sredstva drugih banaka.Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate. sektor preduzeća. drugim bankama. jer pogledajte prihodi. Oni su 466 479. Kod stranih preduzeća opet smo imali više plasmana odnosno više prihoda nego što su bili rashodi. preduzećima. a ostaje vam neto kamata ili neto prihod od kamate ili dobitak od kamate moţete ga i tako zvati. jer na depozite po viĊenju banka ne plaća kamatu. Njena najvaţnija grupa ove banke su preduzeća i ta preduzeća imaju depozite uglavnom po viĊenju nema tu oroĉenih depozita. Znaĉi ova banka radi sa privredom. Znaĉi manje smo plasirali drugim bankama više smo koristili njihova sredstva i zato je ovakav odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamata. odnosno kamate koje su naplaćene . Odnos izmeĊu pogledajte kod banaka vrlo blizu. znaĉi kakav je odnos izmeĊu neto prihoda od kamate i ostalih operativnih rashoda. Ovde su operativni rashodi banke pokriveni neto prihodom od kamate sa 92. a koje taj kome vi plaćate kamatu i kakvi su meĊusobni odnosi. a koje su inaĉe više od kamata koje se plaćaju na depozite su u ukupnom zbiru niţe od kamata koje su stanovništvu plaćene. a kolike su kamate koje su plaćene stanovništvu. Ovo su pokazatelji koje će izraĉunati eksterni korisnici. Znaĉi koliko prihoda i rashoda ostvarujete plasmanima stanovništvu. Ona prikuplja štednju stanovništva. znaĉi oni koji nemaju pristup nekim detajljnijim informacijama. nego što smo plasirali naša sredstva drugim bankama. Pogledajte koliki su prihodi od provizija. ali ne odobrava potrošaĉke kredite. to su oni rashodi koje izaziva poslovanje banke. Za vas koji budete radili u bankama. Tu imate prihode od kamata koji iznose 1 025 514. Znaĉi koliko pokrivamo naše rashode neto prihodom od kamate? Kada prihod od kamate umanjite za rashod. stranim preduzećima. i ova banka koju smo analizirali nije imala gubitak zahvaljujući tome što ima dobit na prihodima odnosno ima pozitivnu razliku izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknade i provizije. Evo to je jedan od pregleda koji vam moţe pruţiti dodatne informacije o tome odakle vama potiĉu prihodi od kamata. a ĉetiri puta više je naplaćaneno po osnovu kamata na kredite koji su preduzećima odobrene.

Šta moţete zakljuĉiti na bazi strukture prihoda i rashoda? Pogledajte u stranoj valuti ova banka naplatila je 355 496 od ukupnih dakle prihoda od provizija. 331 . Tu je najveći deo rashoda u domaćoj valuti. više od 3/4 otprilike je ostvarena u stranoj valuti.pokriva sve operativne rashode.Tako da ne samo da je pozitivan odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknada. nego je i iznos dobar je odnos kada je reĉ o valutama. Kada je reĉ o rashodima pogledajte odnos je obrnut. jer smo mnogo više naplatili u stranoj valuti nego u domaćoj. ali ova razlika u prihodima i rashodima po osnovu naknade i provizije je tolika da pokriva sve operativne rashode i obezbeĊuje iskazivanje dobitka banke. a samo nešto malo naknada i provizija su plaćeni u stranoj valuti odnosno odnose se na obaveze po osnovu u stranoj valuti. ali naplaćuje naknadu u stranoj valuti jer verovatno radi usluge sa stranim bankama. Šta biste onda zakljuĉili gde ova banka radi ili kome više pruţa usluga? Ona više usluga pruţa stranim komitetntima kojima naplaćuje provizije ili radi za svoje komitente.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful