BILANSI

Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzeća na odreĊeni dan. On mora da sadrţi: naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraţen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeĊu imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluĉaju gubitka. On se moţe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reĉima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima raĉunovoĊa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu što je neispravno. Bilans nije isto što i godišnji obraĉun. Godišnji obraĉun obuhvata set finansijskih izveštaja ĉiji je zadatak da pruţi jasne, pouzdane i potpune podatke. Godišnji obraĉun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleške. Zadaci bilansa: OdreĊivanje rezultata – Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost – to je gubitak imovine. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća, već proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo – prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeĊu poĉetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. OdreĊivanjem visine rashoda se odreĊuje i visina imovine. Bilans stanja sadrţi samo one vrednosti koje će doneti ekonomske koristi preduzeću u budućem periodu. Zadatak bilansa je i da informiše o finansijskom poloţaju preduzeća. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduţenosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da pruţi sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odrţan – daje im sigurnost da nisu izgubili ono što su uloţili. To predstavlja kontrolu odrţanja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja raĉuna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja raĉuna povezane.
1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raĉun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeĊu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja sluţi kao osnova polaganja raĉuna, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najĉešće odreĊuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada drţavi u vidu poreza, a koji se rasporeĊuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godišnje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodiĉnosti sastavljanja: - Redovni – to su polugodišnji i godišnji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni – oni se sastavljaju odreĊenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steĉajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gašenje preduzeća zbog prezaduţenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gašenja preduzeća. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzeća. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se traţi kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokaţe kakvo je to preduzeće posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaĉija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steĉajnog bilansa se ne poštuje pravilo istorijskog troška, već se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva – to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zakljuĉivanjem raĉuna glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva – to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine već trţišnu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vrši na drugaĉiji naĉin, ali samo u tom bilansu i tada.
2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans – Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steĉajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrĊivanja rezultata – to je većina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi – sastavljaju se prema trgovaĉkim pravilima u skladu sa zakonom o raĉunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS), zovu se još i trgovaĉki bilansi. 5. Prema podruĉju informisanja: - Interni bilansi – oni se rade za informacione potrebe menadţmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseĉno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju poštovati u eksternim bilansima, već se sastavljaju u skladu sa ciljem izveštavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi – su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opšte namene jer korisnici nisu u poziciji da traţe dodatne podatke i analize. Ovo su izveštaji namenjeni zaštiti interesa investitora i poverilaca. Ta zaštita interesa se vrši tako što se obezbeĊuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloţaju preduzeća. Investitor se oslanja na finansijski poloţaj i rentabilitet preduzeća i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoĊe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izveštaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuĉenih preduzeća: - Bilansi grupa – grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzeća putem kapitala a da pri tom zadrţavaju pravnu samostalnost. Preduzeće koje vrši kontrolu se zove matiĉno preduzeće a ostala se zovu zavisna preduzeća. Za ovu grupu preduzeća se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izveštaji. Tu postoji i bilans matiĉne firme i bilansi zavisnih preduzeća i zajedniĉki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduzeću, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matiĉno preduzeće moţe da kontroliše i oblikuje finansijski i prinosni poloţaj zavisnih preduzeća. Svim ovim finansijskim izveštajima se moţe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzeće. - Bilansi preduzeća - bilansi grupa i bilansi preduzeća imaju iste ciljeve, sluţe za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vrši na nivou pojedinih preduzeća, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa već nekog od
3

njegovih zavisnih preduzeća.) Moţe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaţan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste suštinska osnova za raspodelu. Ako preduzeće ima više od 90% kapitala zavisnog preduzeća, tada matiĉna firma moţe da odluĉi da li će biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzeća i ima zakonsku obavezu da se te odluke drţi u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menadţment) – uprava ima odgovornost da obezbedi dugoroĉno odrţanje preduzeća, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odrţavanje likvidnosti. Uspešno voĊenje preduzeća podrazumeva donošenje odluka koje se zasnivaju na raĉunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrţane u finansijskim izveštajima. Zato je uprava jedan od najvaţnijih korisnika finansijskih izveštaja. Uprava snosi i najveću odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja. - Eksterni korisnici : Investitori – zainteresovani su za informacije o prinosu na uloţeni kapital i sigurnost uloţenog kapitala. Na osnovu ovoga odluĉuju da li će zadrţati, povećati ili povući uloţeni kapital. Zaposleni – oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogućnost preduzeća da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci – koriste finansijske izveštaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzeća da kreira gotovinu i finansijskom poloţaju. Na osnovu toga procenjuju mogućnost preduzeća da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet duţnika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavljaĉi – zahtevaju informacije o: finansijskom poloţaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraţivanja. Kupci – Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloţaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Drţavni organi i agencije – na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogućnost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Načela urednog knjigovodstva
Obuhvataju: 1. Naĉela urednog inventarisanja. 2. Naĉela knjigovodstva u uţem smislu i 3. Naĉela urednog bilansiranja
Inventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaĊaji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzakljuĉna knjiţenja Inventar Zakljuĉni list Godišnji obraĉun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izveštaj o gotovinskom toku - Izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, beleške

Poĉetni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglašavanje sa trţišnom vrednošću firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuĉni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o gotovinskom toku, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleške ĉine godišnji obraĉun. Cilj naĉela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godišnjem obraĉunu i ona obuhvataju pravila knjiţenja, pravila voĊenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izveštaja kako bi se pruţila fer slika o finansijskom poloţaju preduzeća. Kod nas se raĉunovodstvena praksa razvijala pod nemaĉkim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vaţe kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglašavaju.

I Načelo urednog inventarisanja i metode inventarisanja
Inventarisanje je postupak utvrĊivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzeća na odreĊeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da pruţi predlog rešenja stanja(na ĉiji teret ide manjak i sliĉno). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoĉinje
5

inventarisanjem. Revizor traţi na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoĊenju odabrao dane kada će doći u preduzeće da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuĉuje: - Prebrojavanje, - UtvrĊivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obiĉno se odštampaju liste imovine a ĉlan komisije samo treba da upiše broj komada). Inventar moţe biti : 1. Potpun – inventariše se kompletna imovina preduzeća, i 2. Parcijalan – rade se više puta u toku godine u svrhu kontrole raĉunopolagaĉa. Po pravilu se vrše nenajavljeno. Zakon o raĉunovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godišnje i to je pravni osnov inventarisanja. TakoĊe je propisan i naĉin na koji ga treba vršiti. Inventar se vrši radi zaštite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako što se inventarisanjem omogućava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreĊene zakljuĉke i odluke. Inventar treba još i da onemogući zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzeća u steĉaju. Ĉim se postavi steaĉajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji šest-6 naĉela urednog inventarisanja: 1. Naĉelo pojedinaĉnog obuhvatanja i procenjivanja – Imovina se u inventar unosi pojedinaĉno i pojedinaĉno se procenjuje vrednost da bi se omogućila kontrola. Odstupanje od pravila je moguće samo ako postoji veći broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova proseĉna vrednost. 2. Naĉelo potpunosti – zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znaĉi i ona koja je u i van preduzeća a pripada preduzeću. A imovina koja se nalazi u preduzeću a nije vlasništvo preduzeća unosi se u posebne popisne liste. 3. Naĉelo istinitosti – u raĉunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je nešto u potpunosti istinito. Zato se koristi naĉelo taĉnosti koje kaţe:
6

6. Dešava se da preduzeće ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu. onda se novododata oprema oduzima a otuĊena dodaje. svodi na stvarno stanje 31. što se i inaĉe radi u knjigovodstvu. U praksi inventarisanje poĉinje poĉetkom decembra a završava se poĉetkom januara. izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje. Tako se stanje od 21. Prednost je znaĉajno smanjenje trošova. šrafova i sl robe. Nikada se ne primenjuje samostalno već kao dopuna drugim metodama. c) Permanentno inventarisanje – podrazumeva kontinuirano praćenje stanja imovine izmeĊu dva popisa.12. Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen. hipertrofiran – manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuĊih sredstava...U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije već samo one koje postoje i . Slabost inventarisanja na odreĊeni dan je mogućnost pojave grešaka zbog prekratkog roka.12. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. već analitiĉkim raĉunima. 7 . b) Inventarisanje uz pomoć oduzimanja i dodavanja – ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21. moguće je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meĊuvremenu. 5. Popisne liste se ne porede sa sintetiĉkim. materijal po NV itd.Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK. Naĉelo taĉnog oznaĉavanja – imovina u inventaru mora da bude obeleţena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. Zato se pravi plan inventarisanja i vrši odabir ĉlanova popisne komisije.) 4. Vaţi i obrnuto. Kada preduzeće ima pravnu svojinu nad imovinom to znaĉi da se tom imovinom moţe koristiti. slobodno raspolagati i otuĊiti je. Naĉelo ekonomske svojine – Preduzeća nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu.12. ako dan inventarisanja prethodi popisu. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. Naĉelo mogućnosti naknade kontrole – u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste. Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreĊeni dan – Ovo znaĉi otpoĉinjanje i završavanje inventarisanja u jednom danu. i drugo. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrĊivanje stvarnog stanja. i treće su visoki troškovi.12. Ovo naĉelo nalaţe proveru tih radnih papira sa popisnim listama. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. d) Inventarisanje uz pomoć uzorka – procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzeće uţiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve troškove njenog korišćenja. Korisno je u sluĉaju fabrike dugmadi. a inventar na dan 31.

Da li su evidentirani svi dogaĊaji proverava se uporeĊivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. ako imamo hiljadu kupaca vodićemo posebnu glavnu knjigu kupaca. Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje će knjige biti voĊene. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiţene promene ili proknjiţene fiktivne promene(koja se nije desila-što takoĊe nije dozvoljeno). II Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Vrlo ĉesto se naĉela urednog bilansiranja poistovećuju sa naĉelima urednog knjigovodstva. pritom. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomoćne knjige. Primena Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu iza za cilj uredno voĊenje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. da li su svi elementi tu.pri ĉemu je mogućnost pojave greške ista kao i kod drugih metoda. Izbor metoda zavisi od toga šta se inventariše i da li postoji potreba da se inventarisanje izvrši na odreĊeni dan. ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). raĉunskom i suštinskom kontrolom. moguće je popis vršiti i tokom godine. Ovo nije ispravno jer Naĉela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naĉela urednog bilansiranja. Moguća slabost je pojava greške ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. Organizacija knjigovodstva se prilagoĊava konkretnom preduzeću u zavisnosti od zahteva poslovanja. a suštinska proverava da li je neki dogaĊaj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). One zajedno ĉine sistem. Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu i Naĉela urednog inventarisanja. Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voĊenjem posebnog dnevnika prodaje. raĉunska proverava raĉunsku taĉnost. VoĊenjem knjiga se vrši obuhvatanje posledica promena na imovini. suština je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduzeću. 8 . da li će se voditi jedan ili više dnevnika ( npr. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraĊeni. Formalna kontrola je provera forme. Materijalna vrednost obezbeĊuje evidentiranjem svih i samo onih dogaĊaja koji su se zaista i desili (naĉelo istinitosti i naĉelo potpunosti ) Da li je neki dogaĊaj stvarno i nastao proverava se formalnom. odnosno sve probleme knjigovodstva. da li će se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna – maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomoćne glavne knjige: npr. MRS ne daju odgovore na sva pitanja.

neki su ukinuti (npr. Finansijski izveštaji moraju biti uporedivi jer Npr. Više od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard. Naĉela urednog bilansiranja nam pomaţu da dobijemo razumljive. Npr. Informacija je korisniku vaţna. ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeću i tako mu omogućiti ili ne omogućiti da realizuje svoje planove. Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani jer korisnicima sluţe za donošenje odluka. MeĊunarodni komitet za standarde finansijskog izveštavanja -Osnovan je 1973. Danas najaveći utiacj na formulisanje i primenu naĉela imaju sledeće meĊunarodne institucije: 1. I konaĉno. koje ne utiĉu samo na korisnike. pouzdane i uporedive finansijske izveštaje koji će sadrţati sve informacije koje su korisnicima vaţne za donošenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. investitori porede finansijske izveštaje više kompanija pre donošenja odluke u koju će uloţiti kapital. Pri tome treba obratiti paţnju na to da nisu sve informacije jednako vaţne za sve korisnike. Ove dve institucije su se meĊusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila. Sve inforamcije koje ţeli investitor nisu potrebna kupcu. jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. već povratno i na preduzeće. Komisija je traĊila da se smanji broj prava izbora. u periodu 1999-2000 je došlo do pribliţavanja stavova formulisanjem standarda. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naĉela urednog bilansiranja. Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja i iznova se numerišu. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzeća budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utiĉe na formulisanje ovih pravila. jer ona ne daju zadovoljavajući rezultat u svakim uslovima. Najveći broj naĉela je rezultat prakse koja je pretoĉenja u teoriju. a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi – njihova primena nije bila uspešnja. ukoliko je relevantna za njegovo donošenje odluka. 28 i 31).standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. Finansijki izveštaji moraju da sadrţe sve vaţne inforamcije za njigove korisnike.III Načela urednog bilansiranja Bilansiranje poĉinje onog momenta kada vi proknjiţite sve nastale promene. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meĊunarodno bili uporedivi – sve to j posledica globalizacije. 2. Na ameriĉkim berzama kotirane kompanije su u obavezi da 9 . MeĊunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) – komisija za HoV vrši kontrolu regularnosti funkcionisanja trţišta za HoV. ako su korisnici akcionar oni će prodajom ili kupovinom akcija preduzeća uticati na cenu akcija i tako na trţišnu kapitalizaciju preduzeća.

obaveze. odnosno formu – ne utiĉe na taĉnost informacija već naĉin njihovog prezentiranja. homogena celina (npr. kapital. Treća mera jasnosti je korišćenje bruto principa . dalje se stalna imovina podvaja na materijalna. prihodi . Adekvatno je rašĉlanjen onaj bilans koji uvaţava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina.rashodi. Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvrĊuje od 2005. potraţivanja i gotovinu.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruĉju EU ). Naĉelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. Naĉela urednog bilansiranja su: 1. Bruto princip je neophodan pri knjiţenju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV – nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ĉija je to ujedno i NV. Ovo naĉelo definiše izgled. razdvajanje sredstavana OS i ObS). U konceptualnom okviru ovo se definiše kao kvalitet FI. imaterijalna i završnja ulaganja. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je što kod nas ne postoji odgovarajuća infrastuktura.). pri prodaji mašine ne mora da se zna NV i IVOS te mašine. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno raščlanjivanje kategorija (aktiva. već je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. Ona zajedno sa komitetom radi na unapreĊenju MRS.. Ipak. ali je srećom prihvaćeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzeća koja se kotiraju na berzi.svoje FI izraĊuju u skladu sa ovim standardima. MeĊunarodna organizacija profesionalnih udrţenja raĉunovoĊa (IFAC) – okuplja profesionalne organizacije raĉunovoĊa iz pojedinih zemalja. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izveštavanje – pa je ĉak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi vaţili za Evropu. Iz principa jasnosti se izvodi princip 10 . Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. Naziv mora da nedvosmisleno upućuje na sadrţaj pozicije (npr. Razumljivost FI se obezbeĊuje time što se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaĉan naĉin. prihodi i rashodi i sl... Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu. i to tamo gde korisnici neće biti uskraćeni za vaţne informacije – npr. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit. 3. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000. kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi).. aobrtna imovina na zalihe... Druga mera jasnosti je (adekvatno obeležavanje kategorija. To je zabrana saldiranja razliĉitih bilansnih pozicija – ne mogu se saldirati imovina i obaveze. nekad je dopušteno da se koristi i neto princip. nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa.

11 . Ne moraju pojedinaĉno da se iskaţu u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vršiti pojedinaĉno.pojedinaĉnog vrednovanja. Kada je nešto taĉno. Cilj poreskog bilansa je da se iskaţe sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. pri ocenjivanju taĉnosti bilansa. Kljuĉno pri rašĉlanjivanju je namera a ne vrsta sredstva – dobar primer su akcije: proknjiţimo ih kao uĉešća ako imamo većinsko vlasništvo u nekom preduzeću i kupili smo ih radi kontrole tog preduzeća i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godišnjeg obraĉuna. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliĉinu oporezive dobiti. Menadţment vodi raĉuna da se u poslovnom bilansu vidi taĉno onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. u bilansu će biti iskazana ili malo veća ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. Naĉelo istinitosti – istina predstavlja etiĉku kategoriju i zato ne moţemo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to znaĉi da on ne moţe drugaĉije nego jedino tako. U ekonomiji ne moţemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloţaj preduzeća jedino moguće – a to zbog onih prava izbora. Dakle. Samovolja sastavljaĉa ĉini jedan bilans netaĉnim. Jedan FI se smatra taĉnim ako: a) sadrţi SVE raĉunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije. Poreski organi će ovaj bilans proglasiti netaĉnim jer je pri obraĉune amortizacije korišćena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. opcija pri knjiţenju i bilansiranju. uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen. moţemo ih knjiţiti i kao kratkoroĉne HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme – uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni.TakoĊe mašinu koju smo proizveli i odluĉimo da je koristimo umesto da je prodajemo. Bilans je dakle taĉan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen – razliĉiti ciljevi koriste razliĉita pravila – razlika izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prikaţu pribliţno istu veliĉinu raspodeljive dobiti. nećemo knjiţiti kao gotove proizvode već kao osnovna sredstva. Mada postoje razlike. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAĈAN bilans. 2. to je taĉno imajući u vidu odreĊenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIĈKI iste duţine u inĉima ako je predstavljen u cm). Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. b) obuhvaćene ĉinjenice se mogu vrednovati sa razliĉitih stanovišta. Proveravajući ispravnost bilansa reći ćemo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa. c) u FI se ne sme uneti ništa što se nije desilo – misli se na fiktivne dogaĊaje. moţemo ih knjiţiti kao dugoroĉne HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoroĉnu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme.

da je njegova inverzna slika. zadrţavanjem istih metoda otpisivanja i zadrţavanjem istog dana bilansa. Kada revizor zahteva da se izvrše ispravke godišnjeg obraĉuna (on pregleda godišnji obraĉun. Kontinuitet se obezbeĊuje nemenjanjem naĉina rašĉlanjivanja. Naĉelo kontinuiteta – je zahtev da se periodiĉni rezultat utvrĊuje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. 4. Nepromenjivost sadržine znaĉi da se: ne sme vršiti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija. nemenjanjem sadrţine pozicija. Kada doĊe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaćanja). To znaĉi da ovaj zahtev još moţemo forumulisati i kao zahtev da raĉun izravnjanja jedne godine bude jednak raĉunu otvaranja sledeće godine. Cilj je da se uporeĊivanjem prinosnog i finansijskog poloţaja omogući procena razvoja preduzeća. To znaĉi da poĉetni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak završnom bilansu prethodne godine. Isto rašĉlanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i traţi se da se ne menjaju nazivi pozicija. Drugi razlog je da se onemogući manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako što onemogućavamo unošenje fiktivnih i izostavljanje postojećih pozicija. Smanjenjem vrednosti OS smanjiće se amortizacija na jeftinije sredstvo pa će se uz isti prihod i manje rashode dobiti veći rezultat. Ako pak podignemo vrednost rezultat će biti manji – to je sve manipulacija rezultatom. tj. analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Ovo naĉelo treba da spreĉi da se bez posebnog povoda ne vrši promena ni naĉina prezentacije ni pravila procenjivanja. Glavna knjiga sledeće godine se otvara na bazi raĉuna otvaranja.) Do zakljuĉnog bilansa stanja dolazimo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige preko raĉuna izravnanja. ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje mišljenje) ako revizor smatra da izveštaj treba popraviti on će dati uzdrţano mišljenje i traţiće da se naprave ispravke. Naĉelo bilansnog identiteta – to je zahtev za apsolutnom jednakošću bilansa otvaranja jednog perioda sa zakluĉnim bilansom perioda koji mu prethodi.3. ili nasumiĉno menjanje vrednosti. (aktiva je na raĉunu otvaranja na strani potraţuje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod raĉuna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekršiti u dva sluĉaja: 1. Te ispravke se rade na raĉunu otvaranja. ne popravlja se bilans prethodne godine. Smatra se da bi nepoštovanjem ovog naĉela bila dovedena u pitanje zaštita poverilaca i investitora. 2. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokriće duga prema poveriocima koji su nam prošle godine na osnovu te imovine odobrili kredit. Tada ova dva raĉuna ne bi bila jednaka. ne sme vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge 12 . koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeĊenje naĉela potpunosti (onda ne moţemo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine). Zašto se na ovome insistira. Ovo će omogućiti uporediv finansijski poloţaj. jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda.

moţete ukljuĉiti i troškove finansiranja. Ne menjati načine otpisivanja (metodom se utvrĊuje vrednost otpisa a naĉin je nešto drugo).12. Ovo naĉelo stalnosti 13 . Kada je odstupati od ovog naĉela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni. Materijalni kontinuitet se obezbeĊuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. ali tamo gde postoji uticaj sezone preduzeća mogu traţiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poĉetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet.pozicije(ĉekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). MRS 2 nudi sve ove mogućnosti ali se jednom naĉinjen izbor ne sme menjati. Neotpisana vrednost će se naravno razlikovati. naĉin moţe biti direktan ili indirektan. ali se drţite te vrednosti od koje ste pošli. To znaĉi stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz završnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse. Dakle. Znaĉi vi otpisujete. MRS 16 kaţe da se procenjivanje a time i vrednovanje moţe vršiti primenom linearne. To znaĉi da ako se u ovom i budućim bilansima poštuje naĉelo istorijskog troška i naĉelo opreznosti vrednost imovine ne moţe biti veća u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prošlim godinama.doo u ad. Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31. Ako ovo odluĉite onda u napomenama morate objaviti da ste izvršili promenu raĉunovodstvene politike te je pri obraĉunu troškova materijala došlo do promene metoda sa lifo na metod proseĉne cene i da izraĉunate koliko su troškovi materijala po proseĉnoj ceni razliĉiti od troškova koji bi bili da ste zadrţali LIFO metodu. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogućnost odabiraja jednog od više naĉina procenjivanja. U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzeća(izbacimo proizvodnju i orjentišemo se samo na usluge). Vaţno je ne menjati i osnovu za odreĊivanje sadrţine CK. da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. Tako u CK moţete ukljuĉiti sve troškove proizvodno funkcionalnog podruĉja ili samo varijabilne. ĉak i deo troškova uprave. Pri otpisu potraţivanja moţe se ići na pojedinaĉno procenjivanje ili paušalno (npr banka paušalno procenjuje kredite date za stanovništvu za zimnicu pa neće procenjivati bonitet svakog pojedinaĉnog duţnika). degresivne ili funkcionalne metode.. Ovo se radi da bi se onemogućilo svojevoljno oblikovanje rezultata.. promena delatnosti(proizvodno preĊe u trgovinsko ili ugostiteljsko).firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzeća i automatski se javlja potreba za drugaĉijim rašĉlanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzeće skromniji. U pravne razloge spada: promena pravne forme npr . Postoji situacija kada se moţe odstupiti od ovog naĉela a to je kad ase poslovanje preduzeća toliko promeni da primena dotadašnjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. ali su juĉe poĉele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda proseĉne cene. primenjenivana stara i primenjena nova raĉunovodstvena politika. promena veliĉine preduzeća . Naĉelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod. Npr LIFO metoda je bila savršena do juĉe.

Dakle. pa se ne traţi da se vrši otpisivanje jer je razlika prolazne prirode. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000. Šta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. Više nemamo mogućnost da biramo kako ćemo bilansirati ali moţemo birati kako ćemo procenjivati. Ovo je malo fleksibilnije naĉelo jer uvaţava da se okolnosti mogu promeniti. ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle. Realnije je dopustiti dopustiti povećanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata.). To je ukinuto sa MRS 22.. Dakle. 14 . Ako je TV ispod KV otpisivanje se vrši samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode – što npr nije sluĉaj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan. da se ne aktivira. Princip niže vrednosti ili neograničene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugoroĉno vezana za preduzeće. Mnogo veći praktiĉni znaĉaj ima načelo ograničene povezanosti vrednosti MRS 36. obaveza ili prihod. imamo rashod 1000 za koliko je SV niţa od NV. naknadno – na svaki dan bilansa. Načelo neograničene povezanosti vrednosti dopušta da izvršite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaša imovina izgubila na vrednosti.. ali pritom postoje granice. samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. i ovo naĉelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 što knjiţimo kao prihod. Morate priznati taj gubitak jer ćete prodaju izvršiti u kratkom roku.vrednosti se javlja u dve varijante: kao naĉelo ograniĉene i neograniĉene povezanosti vrednosti. Inicijalno – prvi put. već da se otpisuje tokom pet godina.12. pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvršeno otpisivanje preduzeće moţe povećati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza. Npr imamo zalihe robe ĉija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znaĉi odrediti kojoj kategoriji nešto pripada (da li je nešto sredstvo ili rashod. Ali ako imate kratkoroĉne HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku. Procenjivati znaĉi odrediti vrednost odreĊenog dela imovine ili obaveze. Prema naĉelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trţišnu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31. Ono moţe biti inicijalno i naknadno. Nekada je postojala mogućnost da goodwill koji je plaćen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvršeno plaćanje.. onda morate poštovati strogi princip niţe vrednosti. mi dakle biramo naĉin na koji ćemo mu odrediti vrednost. njihova vrednost 9000. Moguće je povećati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. onda morate vršiti otpisivanje. ali zahteva da se kada proĊu te vanredne okolnosti ne dozvoljava povećanje aktive ili smanjenje obaveza. To znaĉi da se vrednost zaliha moţe povećati samo do njihove NV odnosno CK. Pitanje kako procenjujete znaĉi kako odrećujete vrednost..

to više nije dovoljno. Razlika izmeĊu više NV i niţe TV biće tretirana kao gubitak što vodi smanjenju rezultata. Da nema naĉela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u 15 . još pre 14. veka. Naĉelo opreznosti – je jako staro naĉelo. Da bi se onemogućilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledeća pravila: rezultat preduzeća = prihodi – rashodi. Dakle. one se procenjuju prema njihovoj NV. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. Kada procenjujemo obaveze. Ovo se moţe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je još jedno pravilo – naĉelo niţe vrednosti. gornja granica za procenjivanje aktive je NV. na koji naĉin treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uĉinke/imovinu do trenutka njene realizacije. Polazi se od toga da je imovina duţnika garantna supstanca za poverioce i da je potraţivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko duţnik ima veću imovinu.5. Kod naĉela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trţišno verifikovani. MeĊutim. preduzeće ne sme da pokaţe niti da ima veću imovinu nego što stvarno ima. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaĉa onda NV obaveze NV tog materijala. Obaveze se moraju proceniti naviše ukoliko isplata obaveze zahteva veći iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Vrednovanjem imovine naniţe i obaveza naviše biće onemogućeno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzeća što i jeste suština ovog naĉela. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naĉela. Dakle. To znaĉi. Zato se insistiralo da duţnik nikada ne sme prikazati veću imovinu nego što ona stvarno jeste – da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego što stvarno jeste jer bismo u tom sluĉaju prevarili poverioce. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata. jer je potraţivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. niti da pokaţe da posluje uspešnije nego što zaista posluje. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine niţe od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaţan uslov sposobnosti izmirenja obaveza duţnika. Jer praksa je pokazala da ako duţnik ne posluje rentabilno onda prvo troši svoj pa kapital poverilaca. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinaĉnih transakcija tj njihovog zbira. Kako se postiţe oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemogućilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najviše po NV. Ovo naĉelo utvrĊuje kada je nešto trţišno verifikovano. Prema naĉelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaĉaju. U poĉetku je formulisano da bi se zaštitili interesi poverilaca. imovinu treba vrednovati po NV ili CK. Iznos obaveze se podiţe do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala.

a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji će biti predmet oporezivanja. Drugi zahtev ovog naĉela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve što ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu. Naĉelo realizacije kaţe da ne moţete to uraditi dok robu ne prodate. Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. Prvo naĉelo traţi da se izmeĊu NV i TV imovine bira ona koja je niţa. naĉelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate – a te dve vrednosti su ĉesto razliĉite.vrednosti po kojoj mislimo da je moţemo prodati. 16 . 6. Gubitak će biti veći po naĉelu impariteta od onog ustanovljenog po naĉelu niţe vrednosti. Naĉelo niţe vrednosti i naĉelo impariteta su odreĊenoj vezi. Naĉelo niţe vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. To znaĉi da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. Oba naĉela imaju iste posledice. Po naĉelu niţe vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite. Drugo naĉelo koje treba da omogući neprecenjivanje rezultata je naĉelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego što su trţišno verifikovani. Iz naĉela opreznosti su izvedena ova dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. Naĉelo merodavnosti ovde kaţe da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. ne moraju biti trţišno verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrĊivanju rezultata. Drugo naĉelo traţi da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. Naĉelo merodavnosti – ovog naĉela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4. Za dobitke se UVEK traţi da budu trţišno verifikovani. A naĉelo impariteta je usmereno na onemogućavanje precenjivanja rezultata. U drugim zemljama pa i u našoj sastavljaju se dva bilansa. a za gubitke je dovoljno da su nastali. nije dopušteno da u poslovnom bilansu nešto iskaţete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. Smisao naĉela impariteta je da se onemogući prenošenje gubitaka iz tekućeg u naredne obraĉunske periode. Ovim naĉelom se reguliše odnos izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa zbog razliĉitig ciljeva koje imaju. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans – jedno. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Prvi zahtev ovog naĉela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. ali njihova visina je razliĉita. a do tada je moţete voditi po njenoj NV odnosno CK. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraţivanja tj iznos koji nećemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego što naplatimo naplativi deo tog potraţivanja. dakle dovode do priznavanja gubitaka. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata. Dakle.

Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniĉavaju visinu stopa koje moţete primeniti. degresivne i funkcionalne metode. U MRS su zadrţana prava izbora pri utvrĊivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. 7. Ova merodavnost se javlja kada preduzeće ţeli da iskoristi odreĊene poreske olakšice. npr naĉelo realizacije ili naĉelo impariteta (ne moţemo proceniti da li je neko potraţivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo poštovali naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja). pa oni imaju skromnu drţavnu i dodatnu penziju od preduzeća) na taj naĉin što preduzeće u toku rada radnika odvaja odreĊena sredstva iz dobitka pre poreza u odreĊene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Ovo ne znaĉi i pojedinaĉno iskazivanje. Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja – je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta. Ako se ovo naĉelo ne bi poštovalo ne bi bilo moguće primeniti ni neka druga naĉela. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe. Interes radnika je da za nešto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budućnost uz ovu duplu penziju. U poreskom bilansu su ova prava izbora suţena ili potpuno ukinuta. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne. Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode proseĉne cene. dopušta se primena metode proseĉne cene i primena FIFO metode za odreĊivanje utrošenih zaliha. Interes drţave je oslobaĊanje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbeĊuje veće penzije. 8. IzmeĊu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike baš u ovom podruĉju. Npr. ali ne i kapitala jer je on razlika izmeĊu aktive i obaveza. To se zahteva obiĉno onda kada preduzeće traţi neke poreske olakšice. Ili ţelite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojeća firma obezbeĊuje svojim radnicima dodatne penzije. Interes preduzeća je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. Ovo pravilo je poznato kao naĉelo obrnute merodavnosti.Treći zahtev se odnosi na tretman prava izbora. Ovo se u MRS vodi ne kao naĉelo već kao pretpostavka finansijskog izveštavanja. Ako ste primenili višu stopu u poslovnom bilansu moraćete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. pa 17 . Npr drţava moţe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vašim pogonima u pograniĉnom podruĉju zbog većeg stepena rizika ali vam zahteva da te više stope primenjujete i u poslovnom bilansu. Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. Ovo naĉelo traţi da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreĊenog poduhvata – npr drţava vam da koncesiju da poseĉete 50ha šume a vi to moţete uraditi za manje od godinu dana. No drţava traţi da se ovaj manji iznos dobiti ne iskaţe samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu. Naĉelo stalnosti poslovanja – naziva se i going concern princi. Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. prava i obaveza procenjuje pojedinaĉno.

Nećete obraĉunavati periodiĉni rezultat za mesec dana već totalni rezultat na kraju veka poslovanja). U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkurišu da budu priznati kao trenutak realizacije. Ako se poslovanje preduzeća završava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ćete tu imovinu prodati. 9. Imovina se u ovom sluĉaju vrednuje u skladu sa naĉelom istorijskog troška i naĉelom niţe vrednosti.opremu uzimate u zakup. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da pruţi odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moţe prodati. Zato u sklopu ovog naĉela moţemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo 18 . Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ćete je prodati. Zato se rezultat ne utvrĊuje kao razlika izmeĊu isplata i uplata već kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda. Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. iznajmljujete radnike i sl. Ako se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa radom. Taj rezultat se dakle ne utvrĊuje na gotovinskoj već na obraĉunskoj osnovi. testere kupujete. zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. mi ne moţemo sastaviti totalni rezultat već periodiĉni. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. MRS se odnose na preduzeća koja nastavljaju sa poslovanjem. To se ĉini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopšte nisu dovedene do kraja. Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. Primarni cilj je onemogućavanje precenjivanja periodiĉnog rezultata. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate – oznaĉava kao proces realizacije. FI preduzeća koaj prestaju sa poslovanjem – udlaze u steĉaj ili likvidaciju. Potrebno je da je zaista i prodate. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znaĉi da će ona poslovati u narednih 12 meseci. To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uĉinaka. se sastavljaju na bazi posebnih pravila. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. Naĉelo realizacije – rekli smo da su iz naĉela opreznosti izvedena dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. S druge strane obezbeĊuje se da se dogaĊaj nabavke uĉini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Direktivu. Db=Prihodi i Gb=Prihodi – Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. Danas je to samostalno naĉelo. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV. Ovo naĉelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trţišno verifikovani.

Sliĉno je i sas gubitkom – to je nedostajući prihod za pokriće rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. Da potraţivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzeća. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraţivanja. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAĈUNSKE OPERACIJE već da li je 19 . U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca – pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije – dogovora. Naĉelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ćete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraţivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu.tog prihoda. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. To je tako jer prodaja moţe biti realizovana na razliĉite naĉine. da je faktura pokrivena otpremnicom tj. kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. već nastanak prihoda predhodi naplati. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novĉanog toka. Polazeći od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raĉunovoĊe su na stanovištu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. ali šta se dešava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je što se dogaĊa ali je izuzetak a ne pravilo. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije: Prodaja za gotovo – je dominirajući naĉin prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreĊivanje trenutka realizacije. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. i da prigovor a šta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraţivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. A ako se dogodi da potraţivanje ne bude naplaćeno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. zato će se u tom sluĉaju izvršiti storniranje ranije evidentiranog prihoda. Ne moţemo odlagati trenutak realizacije zato što će moţda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu. da je roba isporuĉena ( faktura se piše na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice). Ova prodaja nije praćena naplatom u istom trenutku. iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao. Cena relevantna za utvrĊivanjeprihoda je prodajna cena – to znaĉi da će eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. prihodi nisu praćeni naplatom. Isporuka robe prethodi naplati. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraţivanja. Prodaja na kredit – situacija je nešto drugaĉija.

Dakle. Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se proteţe kroz više obraĉunskih perioda – ovo je specifiĉan sluĉaj ( mostogradnja. bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr. a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak. da mu roba ne odgovara. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrţini u odnosu na formu.vi ste obavili 20% od planiranih poslova). Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a troškovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke. Prihod ćemo priznati kada isporuĉimo robu za koju je kupac unapred platio. u skladu sa dogovorom sa kupcem. Ovim se eliminiše mogućnost da doĊe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine. tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda.. Ovo nam omogućava da kontrolišemo deo izvršenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajući deo prihoda.. graĊevinarstvo.isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna. utvrĊivanjem stepena dovršenosti radova. brodogradnja i sl. u koliĉini u kojoj je dogovoreno. Kako ćemo izraĉunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obiĉno priznavanje prihoda uslovljava mogućnošću podele porudţbine na više delova ili faza. 20 . Mi nemamo prihod već obavezu prema tom kupcu. Dakle. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak što ćete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraĉunske periode u kojima se taj brod gradi. U ovom sluĉaju je za proizvodnju potrebno više obraĉunskih perioda. Dakle.). Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda treće odjedanput iskaţu ogroman dobitak.Ugovori o dugoroĉnoj izgradnji se bavi ovom problematikom. da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ĉija će konaĉna visina biti utvrĊena u trenutku kada proizvod bude završen i predat kupcu. MRS –II . u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvrĊen. Ovo ĉvrsto poštovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izveštavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloţaja preduzeća. Avansno plaćanje robe – je kada akt plaćanja prethodi isporuci. 10 000/50 000=20% . To je ĉist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. Prva je da troškove koji su trebali nastati za izvršeni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim troškovima ( npr. tako kupac nema osnova da osporava isporuku. poljoprivreda. koliko prihoda treba dodeliti svakom obraĉunskom periodu se dobija korišćenjem metode dovršenosti radova – tj. Opravdano se moţe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom ĉitavog perioda proizvodnje proizvoda.

da se visina prihoda moţe pouzdano utvrditi ( ne mora baš u dinar). MeĊutim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odreĊeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca. Druga mogućnost je da ako znate kolika je zaraĉunata stopa dobiti po troĉkovima koji su nastali raĉunom više sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doĊete do prihoda. da ako ne moţete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad već ne moţete pouzdano utvrditi visinu prihoda. I tada vi evidentirate potraţivanje prema principalu i prihod. ( da dakle postoji mogućnost utvrĊivanja stepena dovršenosti). Taj prihod se ne moţe vezati za izvršenje jer vi svaki dan vršite poslove zastupanja al nećete svaki dan evidentirati prihode. Ovde se ne postavljaju ograniĉenja u pogledu duţine tog perioda. ugovori sa fksnom cenom). recimo u ugovoru kaţete: provizija se obraĉunava i fakturiĉe meseĉno. Ako je stopa dovršenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraĉunskog perioda. Ako ste pare dali danas kamata je nula. jer pre nego što uĊete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko će vas to koštati. stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ćete dobiti stepen dovršenosti. Kljuĉno je da li je kamata kao prihod nastala. Ukoliko ne moţete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da će on biti ostvaren onda MRS II dopušta da priznate kao prihod iznos koji je jednak troškovima koji su nastali u tom obraĉunskom periodu. Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na troškove 10 000 vaš dobitak bi morao biti 13 000. ali već sutra ćete imati kamatu os jednod dana. Ovo pravilo utvrĊivanja stepena dovršenosti se nudi samo kao mogućnost a ne obaveza. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips troškovi plus. Prihodi od kamate – Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. da je porudţbina deljiva. ako raĉunamo rezultat meseĉno i visinu prihoda od kamate ćemo obraĉunavati meseĉno nezavisno od trenutka naplate. Prihod= troškovi+dobitak.Uzimaju se planirani troškovi da bi se eliminisala eventualna prekoraĉenja. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovišta obraĉuna prihoda. MeĊutim. Tj. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda veţe za dospelost usluge za naplatu. to znaĉi da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ćete vašem principalu fakturisati vašu robu. na kraju meseca ćete imati kamatu za 21 . To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prošlo. Prihodi od prodaje usluga – trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvršenja usluge u visini pc te usluge. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo. i u toku proizvodnje vi morate taĉno znati koliki je pripadajući deo troškova svakog skupa aktivnosti. Ovo moţete izraziti i u naturalnim jedinicama. Imate recimo broj radnih sati. da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. kod usluga od zastupstva stvar je nešto kompleksnija.

Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. Naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu – za razliku od naĉela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda ĉiji su deo ti rezultati ovo naĉelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraĉunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. meĊutim u praksi ga vi na moţete knjiţiti kao dobitak u 2004. Naĉelo se bavi time da razgraniĉi ulaganja koja u izvršena u jednom obraĉunskom periodu na ona koja će doneti prihode u budućnosti ( koja nisu utrošena i koja će biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraĉunskog perioda ( koja će kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraĉunskom periodu ali jedan deo će biti potrošen sada a jedan deo će biti trošen tokom narednog obraĉunskog perioda – i automatski imate problem da razgraniĉite koji deo faktora proizvodnje je potrošen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. Ovo naĉelo se još naziva i naĉelo uzroĉnisti. Kada se moţe priznati prihod od dividende? ne moţe odmah jer firma u ĉijem kapitalu uĉestvujete ostvaruje dobitak u 2004. ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu meseĉne obaveze utvrĊivali tako što smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome ćemo koristiti sredstva našeg dobavljaĉa). Kada bi nabavka bila jednaka potrošnji i proizvodnja jednaka – prodaju problema razgraniĉenja ne bi ni bilo. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je reĉ o dividendama koje potiĉu iz dobitaka iz prethodna godine. a da u trenutku njegove realizacije troĉenja prevedemo u rashod. 10.trideset dana. To znaĉi da u toku proizvodnje mi imamo 22 . gore. u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je vaĉ dobitak. b) Kako se utvrĊuje visina prihoda – odgovori su dati u okviru svakog pojedinaĉnog sluĉaja. Za sada ne postoji bolji naĉin da potrošnju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da trošenja najpre veţemo za proizvod. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uĉinaka. Sve što smo nabavili bilo bi rashod i sve što smo prodali bilo bi prihod – ali u praksi to skoro nikad nije sluĉaj. I ona je rashod perioda u kome je sadrţan odgovarajući deo faktora proizvodnje koji je utrošen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. Prihodi od uĉešća u kapitalu – prihodu su u ovom sluĉaju u vidu dividende u sluĉaju AD ili uĉešće u dobitku u sluĉaju doo. godini. Ovo iz razloga što skupština akcionara odluĉuje o raspodelu ovog dobitka poĉetkom ili sredinom 2005. godini i vi imate pravo uĉešća u delu tog dobitka.

samo transformaciju oblika imovine. Ovaj problem je sve znaĉajniji jer uĉešće direktinih troškova konstantno opada poslednjih godina i raste znaĉaj indirektnih troškova. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ĉija nam visina i rok dospeća nisu poznati na dan bilansa. Osim razgraniĉenja prema predmetu postoji i problem razgraniĉenja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uĉinka jer im oni nisu uzrok nastanka. ako je on unapred plaćen imamo potraţivanje – A VR. zakupnine i sl. Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju već ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali. štete koje su nastale ranije a čiju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajućeg zavoda. Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude veća od izdvojenog rezervisanja mi ćemo imati isplatu veću od visine rezervisanja. pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat. a u suprotnom imamo obavezu –PVR. 23 . Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleţite smanjenje imovine i rashod. Zato će rezultat perioda u kom se ova obaveza plaća biti niţi nego što bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali veća rezervisanja.). I sad. Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata. taju od sluĉaja do sluĉaja. što je problem kod dodeljivanja indirektnih troškova baze za dodeljivanje indirektnih troškova zavisi taĉnost obraĉuna CK. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrĊivanje CK. Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. Što se tiĉe rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti – moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati. ali pošto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda – u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaćen. On je specifiĉan jer nije nastao u ovom periodu. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ćete otpisati. moţe se desiti da naplatite manje od onog što ste procenili. relevantno je da li je taj rashod nastao. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. već u periodu kada smo formirali rezervisanje. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća – već je transformišu. naknadni otpisi potraživanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je moguće taĉno procenimo koliko je od potraţivanja naplativo a koliko ne. ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio).

Postoje i rashodi bez protuĉinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moţete nadoknaditi. Naĉelo impariteta – je veoma staro naĉelo. a kodifikovano je u 17 veku. on se bavi konkretnom primenom naĉela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. 11. Dobici Realizovani Gubici Realizovani Nerealizovani Naĉelo realizacije Naĉelo impariteta Prvobitno je naĉelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe ĉinile najveći deo imovine jednog preduzeća. Cilj naĉela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u buduće obraĉunske periode. bez obzira da li su ili nisu trţišno realizovani. dati pokloni i sl. koji su nastali u tom tekućem periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda – dakle. iako ta roba još nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati – u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraĉunski period. troškovi neiskorišćenog kapaciteta ( da podsetimo troškovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ). Takvi su npr. To znaĉi da je primećeno da nije dovoljno da rashodima tekućeg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekućim prihodima. iz razloga opreznosti. već da se moraju uzeti u obzir i one rashode. 24 . ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka. Ovim se obezbeĊuje da nam periodniĉni rezultat bude oprezno odmeren. Naĉelo je vremenom dobijalo na znaĉaju. Dakle. u 17 veku se ono javlja kao opšti zahtev i od tada mu znaĉaj raste – danas je on u obliku MRS 36 – ObezvreĊenje imovine. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode – valonizuje se po vrednosi po kojoj se moţe prodati). Vremenom je prošireno polje imovine na koje se ovo naĉelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze.

I drugo. Treba proveriti na trţištu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. Primena ovog načela nije u skladu sa načelom uzročnosti. Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreĎujemo gubitke? Prema naĉelu niţe vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je niţa od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV – tj. To nije likvidaciona vrednost – kada hitno moram sutra da prodam. za utvrĊivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na trţištu nabavke nego vrednosti imovine na trţištu prodaje – za koliko mogu da prodam. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znaĉi da ćemo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrţane u imovini – objektivirati. NV=100 din 25 . Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. Treba uzeti u obzir i troškove prodaje. cena ponovne nabavke. Prema naĉelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda – ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ĉime se obezbeĊuje oĉuvanje kapitala ( tako što se ne iskazuju precenjeni dobici). Naĉelo impariteta se pita – za koliko ja tu imovinu mogu unovĉiti a ne ponovo nabaviti. dnevne vrednosti po kojima se moţe prodati. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje. Dakle. Ova vrednost je po pravilu niţa od one po kojoj se ta imovina moţe ponovo nabaviti. Na kojim pretpostavkama počiva utvrĎivanje gubitaka prema načelu impariteta? Gubici utvrĊeni po naĉelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeĊu vrednosti u knjigama i dnevne TV. ne moţe primeniti ovo naĉelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvrĊen i priznat.Kada je moguće primeniti ovo načelo? Naĉelo impariteta se moţe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski trošak. Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. Treba proveriti moţe li se ona prodati najmanje po NV. to znaĉi da se za stavljanje bilansa likvidacije npr.

=0 Nema gubitka. 3. Ali nedovršena proizvodnja najĉešće nije predmet prodaje pa imamo problem. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV veća od CK. p. FV=800 din 26 .PV=101 din vtp. 2. Zato NV treba uvećati za taj iznos. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK.=780 din Sada to uporeĊujem sa neto PV gotovih proizvoda. CK=600 din Var T. Prerade= 180 din Got. Zato na CK moramo dodati varijabilne troškove prerade – da bi nedovršena proizvodnja postala gotov proizvod. Ali po pravilu varijabilni prodajni troškovi postoje. Zalihe nedovršene proizvodnje se vode po CK.

ali to je retko tako.12. Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliĉini imali taĉno onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. Gubici u zalihama materijala.Vtp=20 din Neto PV=780 Pošto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda nećemo ni zaraditi ni izgubiti ovde. NV materijala ( za 1000kom) =1500 kg*2 din =3000 din =1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni troškovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din 3500 din 1000 din 4500 din PV ( po komadu je 6 din) . Pa tako . za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala. pa mi moramo da utvrdimo koja će biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). Zato moramo utvrditi koliko će nas koštati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. imamo 1300 kg. Materijal nije namenjen prodaji već preradi. Treba uzeti u obzir i varijabilne troškove prerade. Na zalihama 31. 4. Pretpostavićemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal – i da uzmemo dva ništa se ne menja sem raĉuna. Zalihe materijala se vode po NV.varijabilni troškovi prodaje =Neto PV = = = 6000 din 400 din 5600 din 27 .

AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala – iz razloga opreznosti. Varijabilni troškovi prerade iznose 0. Dodatne Sliţe samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama. 5. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A). II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I. Primer: preduzeće proizvodi jedan proizvod. Ovo se naziva raĉun ostatka – šta mi ostane kada pokrijem sv i sve troškove koje je to sredstvo izazvalo. Na dan 31. i petoj godini doneti prihoda.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B.. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su veće i koliko od njih moţete proizvesti proizvoda tj. PV po komadu je 7 dinara. Dakle moramo sabrati koliko će nam ta imovina u prvoj.3 din po komadu.. Proseĉna NV materijala A je 2 din. Ovde imamo sledeći problem – nećemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moţemo raĉunati njenu NV i neto PV. A varijabilni troškovi prodaje po komadu 1 din. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0. II i III godini) 28 . Sadaĉnja vrednost imovine + sadašnja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednošću prihoda koje će korišćenje tog sr dati. drugoj. proseĉna NV materijala B je 5 din. SV Prihodi Rashodi =5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I. Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti troškova niţi od diskontovane vrednosti prihoda – onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. ali – vodeći raĉuna o vremenskoj vrednosti novca – treba ih svesti na danaĉnji dan.3 materijala B. UtvrĊivanje gubitaka u stalnoj imovini – opremi ( postrojenjskoj imovini).5 kg materijala A i 0.U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraĉunata CK manja nego neto PV. Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moţemo porediti sa dobitkom jedne godine jer ćemo tu imovinu koristiti u više obraĉunskih perioda.

UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti potraţivanja. potraţivanja i gotovinu. Zamagljeni bilans se moţe otkriti tako što ćemo proveriti da li su poštovana sva pravila koja traţi naĉelo jasnosti. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena – ako za njenu isplatu treba izdvojiti veći iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uvećati za taj iznos. SV potraţivanja na dan bilansa se uporeĊuje sa iznosom oĉekivane naplate. To znaĉi da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani taĉno ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. 6. 7. Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepoštovanja ili kršenja naĉela jasnosti. To znaĉi da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne. Bilansni delikti Nastaju kao posledica nepoštovanja naĉela urednog balansiranja. recimo 5% godišnje. a obrtna na zalihe. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti obaveza.Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloţena sredstva za 3 godine. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 – zamagljivanje bilansa kao lakši bilansni delikt i 2 – falsifikovanje bilansa kao teţi bilansni delikt. Ako se oĉekuje niţa naplata od iznosa na koje poraţivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. 29 . Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuĉke i odluke koje su povoljne za ns a štetne za korisnike. I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje rašĉlanjena. materijalna i finansijska ulaganja. poslovna na stalnu i obrtnu. stalna na nematerijalna.

Korišćenje bruto principa je takoĊe bitno. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veću nego što imamo i rezultat veći nego što smo ostvarili. vi je morate prezentirati. Ovo je najĉešći naĉin zamagljivanja bilansa. Falsifikovanje bilansa Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teţim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. 30 . zakonodavac mora propisati visoke kazne. Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netaĉno iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Nije teško dokazati daje bilans zamagljen. davanje pogrešnih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa. da li bilans sadrţi fiktivne pozicije.Vaţno je i davanje pravih naziva. Zbog toga što korišćenjem falsifikovanih izveštaja mogu nastati ogromne štete po poverioce i investitore. naĉelo potpunosti. Kod nas je to i dalje privredni prekršaj. Postojanje ovog delikta ćete ustanoviti tako što ćete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrĊena u skladu sa naĉelima: naĉelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno – neću otpisati ono što moram ili otpisaći vuĉe nego što moram). Neto principom se uskraćuju vaţne informacije. Ovde je prekršeno naĉelo istinitosti. Ako napomene ne sadrţe sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vaţna za korisnika. Problem je dokazivanje namere – mislili smo da smo dali sve što je vaţno ili Nismo znali da to treba – ali neznanje ne oslobaĊa. teško je dokazati nameru sastavljaĉa da taj bilans bude zamagljen.

i 4 – koja su ti načela inkorporirana u MRS i 5 – koje su kvalitativne odlike FI prema MRS. Kod nas su još od 96 god poĉela usklaĊivanja raĉunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU. Postojali su prevodi u okruţenju u Republici Srpskoj.Konceptualni okvir MRS UreĎuje pitanja kao što su: 1 – na koji način je MeĎunarodni komitet za račuvodstvene standarde definisao ciljeve izveštavanja 2 – koga je odredilo kao korisnike 3 – od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraživanju u skladu sa MRS. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poĉivaju MRS da bi sastavljaĉi FI mogli da razumeju sam standard. da su se MRS poĉeli primenjivati od prošle godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzeća poĉinju da ih primenjuju od ove godine. ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prošle godine i sada se moţe naći na sajtu ministarstva finansija.. Kada je reĉ o našoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI. Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaĊaje za koje ne postoji poseban MRS. Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znaĉi ovo do sad su bili MRS a ovo su meĊunarodni standardi raĉunovodstvenog izveštavanja – ima ih 36. Hrvatskoj. Federaciji.. Problem je sledeći: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego što je donet prevod. te je kod nas raĉunovodstvena praksa razvijana na postulatima 31 . To ĉto je prevod kasnio dovelo je do toga da raĉunovoĊe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS.

odnos izmeĊu poslovne i neposlovne imovine. to su bilansi koji se sastavljaju godišnje i polugodiĉnje i koji su namenjeni ĉirokom krugu korisnika. iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina. bilans uspeha. Iz jednog FI nećete moći da sagledate promene. izveštaj o tokovima gotovine i beleške uz FI. on pruţa u najboljem sluĉaju podatke ta dve uzastopne godine – što nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. Kada je reĉ o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba reći da su to redovni FI pojedinih preduzeće i grupa preduzeća. izveštaj o promenama na kapitalu. Finansijski poloţaj upućuje na izvore – kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izmaĊu aktive i pojedinih izvora.raĉunovodstvene teorije i prakse Evrope. Ali kada se kaţe da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreĊenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moţete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća. 32 . Imovinski poloţaj je uvid u strukturu imovine preduzeća ( odnos stalne i obrtne imovine. Znaĉi oni moraju biti napravljeni tako da je to moguće. te izmeĊu toga što smo do sad primenjivali i onoga što se sad uvodi – ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima. Još se kaţe da FI pokazuju i promene u finansijskom poloţaju. sastav stalne i sastav obrtne imovine). ciljevi sastavljanja FI definišu se kvalitativne karakteristike FI odreĊuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odreĊuju se koncepti odrţanja kapitala. Vrlo ĉesto se nazivaju i izveštaji opšte namene – oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloţaj. Konceptualni okvir ureĊuje: 1234ciljevi finansijskog izveštavanja tj. Ti FI opšte namene obuhvataju bilans stanja. Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donošenje odreĊenih poslovnih odluka – uprava uvek moţe da zahteva dodatne informacije. Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloţaj preduzeća. To znaĉi da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI.

njena likvidnost i solventnost. da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuĉke da li je taj finansijski poloţaj zadovoljavajući. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu. Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom poloţaju firme. pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda. sposobnost generisanja gotovine i zašta ona tu gotovinu koristi. Šta obrazuje finansijski položaj jednog preduzeća? Elementi finansijskog poloţaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika – rezidualna veliĉina. rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloţaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnošću uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. prihodima. poloţaj da dokuĉimo koliko je firma sigurna. Znaĉi vršimo uvid u f..Ciljevi finansijskog izveštavanja: Smatra se da FI treba da pruţe korisnicima razliĉite podatke za donošeje odluka. koliko su naša ulaganja sigurna. 33 .. ali uzimamo i podatke o kapitalu. ţelimo kratkoroĉno da proverimo moţe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoće li biti u stanju da odgovori svojim obavezama. Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski položaj želimo da dokučimo? Zanima nas sigurnost firme. Vaţno je koliki je kapital angaţovan da bi taj prihod bio ostvaren – stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspešnosti firme. ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima. hoće li firma biti u stanju da kapital koji smo uloţili koristi i uvećava. Čime je odreĎen prinosni položaj? Prinosni poloţaj je odreĊen rezultatom.

Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju – to je nešto vaţno i što treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. Desiće se i obrnuto. imovinski i rentabilitetni položaj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloţaj će se popravljati ili odrţavati. jer MRS znaĉe odreĊeni kvalitet. Ako smo jako zaduţeni opadaće nam rentabilitet jer smo opterećeni visokim rashodima na ime kamata. Prvi je da pokaţe sposobnost preduzeća da stvara gotovinu i drugo. ako firma posluje sa gubitkom on će se kvariti. izmeĊu prinosnog i finansijskog poloţaja postoji ta vrsta veze. postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloţaj. Dakle.Da li su povezani prinostni. desiće se da firma iskaţe dobitak a da nema dovoljno gotovine. One zamenjuju negdašnji aneks ali su šire od aneksa. da neto gotovinski tok bude ĉak negativan. da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novĉani tok. Znaĉi. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke što je izriĉito zabranjeno. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. I otuda treba voditi raĉuna i o jedno i o drugom. Ili smo zaduţeni najviše što moţemo pa naša šansa sa ostvarimo dobitak neće biti do kraja iskorišćena jer nemamo sopstvenog kapitala. Dakle. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odrţi tekuću likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka – neto novĉani tok u odnosu na dobitak. da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina troši. Ĉućete poslovne ljude kako kaţu: raĉunovoĊe mikaţu da mi firma dobro radi – a para nigde! To je zato što se novĉani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. To se ne podrazumeva već vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. 34 . Napomene pruţaju podatke o: 1normativnoj osnovi sastavljanja FI – da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene. Pa ovaj prvi. ali i finansijski poloţaj moţe da utiĉe na rentabilitet. Šta je zadatak Izveštaja o novčanom tolu? On je novijeg datuma. a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva.

Vaţnost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. Sadrţina beleţaka je razliĉita u zavisnosti od pozicije na koju se beleška odnosi ipak. On kaţe da FI moraju imati sledeće odlike: 1razumljivost – pretpostavlja poštovanje naĉela jasnosti. u proizvodnom preduzeću pozitivne i negativne 35 . Tamo gde MRS nudi opciju vi formulišete svoju raĉunovodstvenu politiku koju morate naznaĉiti u Beleškama. vaţno vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. Vaţna je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. Npr. Problem koji naše raĉunovoĊe je taj što menadţeri jako malo znaju o raĉunovodstvu i podcenjuju ga. Neke informacije postaju vaţne tek kada glase na veliki iznos. Kako mi da odredimo koja je informacija vaţna? Svaka grupa korisnika ima svoje viĊenje toga koje su informacije vaţne. mogućnosti naplate i sl). Ĉinjenica da se neki podatak moţe teško razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. U takvom sluĉaju podatak se neizostavno mora iskazati. U FI morau biti sve informacije koje su vaţne za većinu korisnika FI.2primenjenim raĉunovodstvenim politikama – mnoga preduzeća raĉunovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraţivanja – koji je rok. beleške iz godine u godinu treba da imaju istu sadrţinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Beleškama a ne samo u FI 6o segmentima preduzeća ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 – FI nje po segmentima i zahteva da velika preduzeća izveštavaju po uţom organizacionim delovima. Vaţnost informacije merimo visinom štete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao. Na sastavljaĉima je da te FI sastave tako da ih drugo struĉno lice moţe bez teškoća razumeti. znaĉi u Beleškama se rezultat firme rašĉlanjava na rezultat koji potiĉe iz svake od tih delatnosti ili teritorija. Pa ako bi šteta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija vaţna i mora se uneti u FI. FI znaĉi nisu namenjeni laicima.. jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. otpoĉeli ste proizvodnju nekog proizvoda vaţno vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. 2vaţnost – moraju sadrţati sve vaţne informacije – mi nemamo posebno naĉelo koje odgovara ovom zahtevu. U velikim firmama menadţeri su edukovani iz oblasti raĉunovodstva. Konceptualni okvir MRS izriĉito kaţe da odgovornost za razumevanje FI pored raĉunovoĊa snose i korisnici FI.. naki imaju i sertifikate ovaĉćenih raĉunovoĊa – ne zato što su ludi za raĉunovodstvom već zato što su svesni da bez podataka iz raĉunovodstva ne mogu biti uspeĉni. 3pretpostavkama na kojima FI poĉivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard. Npr. FI se smatra razumljivim aako ga moţe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raĉunovodstva. Za zaposlene to su plate. bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu – FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podruĉjima na kojima firma posluje). Mi se pritom pitamo kolika bi šteta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao. ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI. za investitore dobit i dividenda. Ili.

Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaĊaje o kojima izveštavate. To znaĉi da procenjivanje mora biti zasnovano na što većem broju podataka i da procena bude objektivna – a to znaĉi da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo struĉno lice. To je npr sluĉaj kod kupovineauta na kredit. pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. Uporedivost traţi da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda i . Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Postoji još jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraţava suštinu – prednost date suštini. Koliko god da vam se ĉini da sastavljaĉi neće imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego što je proizvod predat kupcu.kursne razlike nisu preterano vaţne. Nećete reći da ste drugi nego ćete reći da ste prvi do prvog. vi ćete reći sve ali ćete reći teako da onaj ko ĉita tu informaciju da veći znaĉaj neĉemu što nije vaćno a u drugi plan stavljate nešto što je vaţno. A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vaţne bez obzira na iznos na koji glase. da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom. Vi niste pravni vlasnik. ali ako one u nekom obraĉunskom periodu dostignu veliki iznos – onda taj visoki iznos daje znaĉaj toj nformaciji. 3pouzdanost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela potpunosti. vi to ĉinite zato da biste poštovali suštinu a ne formu ( npr. Isto je i kada preduzeće uzme sredstva i izing – takva sredtva treba ukljuĉiti u imovinu firme. opreznosti. Sledeći uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. istinitosti. Znaĉi. Jako je vaţno da sastavljaĉ FI iznosi ĉinjenice. Kada poredimo FI iz tri razliĉite godine mi moţemo videti kako to preduzeće posluje. Kada se radi o opreznosti traţi se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite niţim a obaveze i rashode u većim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat. ako znamo ko je kupac i koliki će biti prihod i sl. sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvršite procenu ( što se non-stop ĉini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. Takva informacija ne moţe biti pouzdana. Zatim se traţi da informacija bude neutralna a ne navijaĉka. Ali vi jeste ekonomski vlasnik – vi ubirete sve koristi od korišćenja tog automobila i snosite sve troškove i rizike korišćenja tog automobila. 4uporedivost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela kontinuiteta ili stalnosti.). Uporedivost je jedini naĉin da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloţaja preduzeća. da izmeĊu suštine i forme postoji saglasnost – da je to to. Jer oni ĉesto moraju da traţe ravnoteţu izmeĊu kvalitativnih odlika – moţe da se 36 .da budu uporedivi izmeĊu razliĉitih preduzeća. vi ćete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita.

Znaĉi da to odgovara stvarnom stanju. Proizvodnja informacija košta. koliko treba ĉekati da bi informacija dobila na taĉnosti a da ne izgubi na znaĉaju. Dve su polazne premise finansijskog izveštavanja: 1) da FI treba da sadrţe samo posledice dogašaja koji su nastali – naĉelo nastanka poslovnog dogaĊaja. 2) druga pretpostavka na kojoj poĉivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja – going concern princip 37 . P sad.desi da neke odlike budu u koliziji. Ne moţete reći: o da bismo do tog podatka došli to košta. U FI će biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaćeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraĉunska osnova.. a koriste tuĊe informacije.. Tu dakle ima neke pravde. FI budţetskih korisnika ( javna preduzeća) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi. vaţno mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je vaţno da informacija bude pouzdana. a FI privatnih preduzeća na obraĉunskoj osnovi. Ĉinjenica da proizvodnja nekog vaţnog podatka košta nemoţe biti razlog da taj podatak ne bude proizveden. Ili. Kada birate informacije koje suvaţne morate voditi raĉuna o dva kriterijuma: .da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik neće videti suštinu i . ali nisam sigurna do kraja u njenu taĉnost.da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi. Jer postoji i gotovinska osnova za FI. ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to više neće biti vaţno. da je ne objavim. imovinskog i prinosnog poloţaja preduzeća. Npr. Firme snose troškove sastavljanja FI. Da li mogu sada da je objavim. Morate proceniti visinu moguće štete u jednom i drugom sluĉaju. posle moţe da se ispostavi da ona nije taĉna. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. znam da je informacija vaţna i hoću da je pruţim. Treba voditi raĉuna o vaţnosti i ekonomiĉnosti. Da li dati prednost pouzdanosti ili vaţnosti? Nema taĉnog i pogrešnog odgovora.da vodite raĉuna da izmeĊu koristi od te informacije i troška postoji srazmeran odnos. . Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog.

Elementi FI Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uĉinci po imovinu preduzeća pri ĉemu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obeleţjima (da li su ostavile posledice na imovinu. U FI se vrĊi rašĉlanjivanje pojedinih elemenata. Kada govorimo o finansijskom poloţaju mislimo na odnos sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala. Ĉak ni MRS 36 – Imparitetno obezbeĊenje imovine – ne spominje naĉelo impariteta iako je svakom ko ĉita konceptualni okvir jasno da taj MRS poĉiva na tom naĉelu. na odnos izmeĊu stalne imovine i sopstvenog kapitala. Zakonska obaveza o primeni MRS je sraĉunata na obezbeĊivanje uslova za zaštitu investitora i poverilaca. MRS nisu pravila već primena pravila/naĉela na odreĊene poslovne dogaĊaje. obaveze. njihova razlika je periodiĉni rezultat. prihode i rashode). a druga dva u bilansu uspeha. a u okviru njega naĉelo realizacije i naĉelo impariteta naĉelo uzroĉnosti – to je naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja naĉelo doslednosti to je naĉelo kontinuiteta i naĉelo bilansnog identiteta. Rašĉlanjivanje se vrši tako da se zadovolje informacione potrebe korisnika FI. obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloţaj preduzeća. Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim trţištima. već se ti standardi grade na naĉelima o kojima smo priĉali. Finansijski je zapravo odnos izmeĊu izvora meĊusobno i odnos izmeĊu izvora i pojedinih segmenata aktive. Nigde ne piše primenite to i to naĉelo.Postoji još nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) b) c) d) e) poštovanje naĉela opreznosti. kapital. Ako bi vam neko rekao da Aktiva ove firme iznosi 1000000e. Stalni Kapital = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze Stalni kapital – Stalna imovina = neto obrtni fond Prinosni poloţaj preduzeća je odreĊen veliĉinom i meĊusobnim odnosom prihoda i rashoda. prva tri se iskazuju u bilansu stanja. Iz imovine. koliko je tu poslovne a koliko neposlovne imovine (ranije su firme imale znaĉajan deo neposlovne imovine – ona se sad u 38 . na roĉnost pozajmljenog kapitala. Sva naĉela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naĉela ili kao kvalitativne odlike. da li je to dovoljno da znate? Koliko od toga je stalna imovina a koliko obrtna.

Prvi uslov znaĉi da preduzeće ubira sve koristi od posedovanja tog sredstva i snosi sve troškove i rizike koje to sredstvo nosi. odmarališta i sl. potraţivanja i gotovinu. Kapital je višak sredstava u odnosu na obaveze. To znaĉi da raste znaĉaj intelektualne svojine. . U okviru stalne imovine se vrše rašĉlanjivanja na finansijsku imovinu. naroĉito kada je reĉ o nematerijalnim ulaganjima (licencom. 3. Bez obzira da li se radi o SI ili Ob imovini MRS definišu sredstva na opšti naĉin: 1. Od tog resursa se u budućnosti oĉekuju ekonomske koristi. Nepostojanje kontrole je razlog da taj izdatak ne moţete tretirati kao sredstvo. Ali ponekad kada u preduzeću treba da odluĉite da li je nešto sredstvo. vi onda nemate sredstvo jer nemate kontrolu nad njim.Mora biti izvesno da će te obaveze u budućnosti dovesti do odliva sredstava u budućnosti. Nešto što preduzeće poseduje da bi bilo sredstvo mora da zadovolji ova tri uslova. Ili ako imate patent (pronalazak) i imaćete koristi. Sva tri uslova moraju biti ispunjena da biste nešto smatrali sredstvom. Vi nemate veliki izdatak i od njega oĉekujete neke buduće koristi – ali da li imate kontrolu? Nemate. To znaĉi da se u bilansu stanja ne mogu naći buduće obaveze.) Odnos stalne i obrtne imovine najviše zavisi od delatnosti preduzeća. vi ga ne moţete zadrţati u preduzeću protiv njegove volje. situacija nije baš ĉista. Obrtna imovina se dalje rašĉlanjava na zalihe. SREDSTVA Prošli dogaĊaji koji mogu dovesti do sredstava su ili nabavka ili izgradnja ili poklon. Bez obzira o kakvoj se imovini radi MRS je definišu kao sredstva. na imaterijalnu i materijalnu imovinu – ova podela zavisi od delatnosti. Pošto je kapital rezidualna veliĉina. ako nešto nije sredstvo onda je to rashod i to rashod perioda. Npr vi šaljete radnika u inostranstvo na obuku.Obaveza se definiše kao sadašnja obaveza. Sredstvo predstavlja resurs koji je pod imovinom preduzeća. zaštitnim znakom. a niste ga zaštitili. Treći uslov znaĉi da će u budućnosti donositi neke ekonomske koristi – prihode.postupku privatizacije najlakše proda i to hoteli. imenom proizvoda) 39 . sada ćemo govoriti o obavezama: . od stepena otpisa stalne imovine. Drugi uslov znaĉi da sredstvo nije nešto što ćete kupiti već nešto što ste već kupili ili dobili na poklon. To je resurs koji je posledica prošlih dogaĊaja. Kaţe se da kontrola postoji kada moţete prisvojiti sve koristi i kada snosite sve rizike. 2. Obiĉno se kontrola. patentom. tj do odliva resursa koji će preduzeću donositi ekonomske koristi – što su sredstva. Danas uĉešće imaterijalne imovine raste pa i pretiĉe materijalnu imovinu.

Isto je kod izjave pri reklamiranju proizvoda da će svi proizvodi kod kojih se javi kvar biti zamenjeni novim. Ako neko sredstvo razmenim za neko drugo sredstvo i to jeste ekonomska korist. Jedna izjava menadţmenta moţe biti izvor obaveze: npr. prihod nije jedina ekonomska korist. Šta je ekonomska korist? Jeste prihod. Izvor obaveze je zakon. To znaĉi da postoje sredstva koja nisu izazvala izdatak – poklon. Svako ko je ispunio taj uslov mogao je da izvrši konverziju bez plaćanja provizije. I ako neko sredstvo koristim za izmirenje obaveza tad vrednost izmirene obaveze pokazuje visinu ekonomske koristi koje mi je to sredstvo donelo. ali da li je uvek i samo prihod? Šta je ekonomska korist od materijala? Ja ne neću da ga prodajem. pa su menadţeri nekih banaka rekli da oni koji drţe 10000maraka duţe od 30 dana pre dana zamena mogu izvršiti zamenu bez plaćanja provizije. nemate kontrolu.. gore): Sadašnja obaveza postoji kada vi imate duţnost ili odgovornost da nešto uradite na odreĊeni naĉin ili kad ste se obavezali da nešto ne uradite (npr neću vam naplatiti proviziju ako kod mene drţite depozit duţe od trideset dana – i to je obaveza) . ili da odustajete od neke provizije. ja ću da ih koristim u daljoj proizvodnji proizvoda koji će doneti prihod. OBAVEZE (def. Ako niste zaštitili.. Ta ušteda u troškovima jeste ekonomska korist jer ima sposobnost aktiviranja – to znaĉi da zadovoljava uslve da bude kvalifikovana kao sredstvo. Ali ne uvek. kad je vršena zamena maraka za evro svi smo morali da platimo odreĊenu proviziju. Ĉak i uštede u troškovima mogu biti ekonomska korist. 40 . posledica rekonstrukcije je smanjenje troškova u odnosu na troškove koje je ta mašina izazvala pre rekonstrukcije. A kada izdatak nije sredstvo onda pripada rashodima. Dakle. Npr uradite rekonstrukciju mašine. dobavljaĉima i sl. i ona sredstva koja sluţe za proizvodnju nose nam buduće ekonomske koristi. obaveze za carine. ali ni mašine. imate zadatak. obaveze za PDV. Izdatak nije sredstvo kada ne ispunjava neki od navedena tri kritirijuma. Da li su izdatak i sredstvo isto? U najvećem broju sluĉajeva sticanje sredstava izaziva izdatak.uspostavlja zakonskom zaštitom – jer samo tako mogu tuţiti nekoga za neovlašćenu upotrebu – znaĉi imam kontrolu. jer ga u tom sluĉaju trampe koristim kao novac i razmenjujem za sredstvo koje je meni potrebno. Najveći broj obaveza koje preduzeće ima su obaveze iz ugovora – obligacione: obaveze prema radnicima. Ima obaveza koje proistiĉu iz uobiĉajene poslovne prakse: npr. To je dakle kada odustajete od neĉega što je uobiĉajeno. To su npr obaveze za poreze na dobit. kada se obaveţete da ćete kupcu vratiti novac ako vam on vrati proizvod u roku od 15 dana u sluĉaju da nije zadovoljan.

odricanja poverilaca svojih prava (nekada se poverilac moţe odreći dela svog potraţivanja ili ako sud na naš zahtev donese odluku. Ovo zato da bi se razultat podelio na rezultat iz poslovne aktivnosti (poslovni prihodi – poslovni rashodi). obaveze mogu npr biti ispunjene prenosom sredstava.Izvršenje obaveze ne mora biti praćeno isplatom. zamenom za neku drugu obavezu – npr pretvaranje obaveza prema dobavljaĉima u meniĉne obaveze ili konverzijom kratkoroĉnih kredita u dugoroĉne kredite. finansijske i vanredne aktivnosti – tj poslovni. Dividende nisu rashodi već elementi raspodele rezultata. da se naše obaveze prema svim poveriocima smanje za odreĊeni iznos onda će to takoĊe dovesti do smanjenja naših obaveza) ili njihovim gubitkom (poverilac gubi pravo na naplatu potraţivanja njihovim zastarivanjem). finansijski. U MRS I traţi se da se na poslovne prihode i rashode primenjuje bruto princip. Prihodi: Uspeh preduzeća je odreĊen prihodima i rashodima. za iskazivanje ostalih prihoda i rashoda dopuštena je primena neto principa jer nisu osnova osnovne aktivnosti firme. Prihodi su povećanja ekonomskih koristi. Rashodi: Rashodi su sva smanjenja sredstava tokom obraĉunskog perioda ili povećanje obaveza koje ima za posledicu smanjenje kapitala osim isplata kapitala koji je isplaćen vlasnicima. pretvaranje obaveza u kapital (kada banka pristane da kredit izmiri prihvatanjem akcija preduzeća). pruţanjem usluga. a u saglasnosti sa poveriocem. neposlovni i vanredni. tj povećanje sredstava tokom obraĉunskog perioda ili smanjenje obaveza koje imaju za posledicu povećanje kapitala osim uplata kapitala od strane vlasnika. rezultat koji potiĉe iz aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem ali nisu posledica prodaje uĉinaka. Prihodi i rashodi se dele na poslovne. Gore smo rekli kako se rašĉlanjuje kapital. Kapital: A=O+K Visina kapitala zavisi od vrednovanja A i O. 41 . rezultat koji nastaje po osnovu upravljanja novĉanim sredstvima i rezultat koji nastaje po osnovu vanrednih dogaĊaja.

Na racionalnoj osnovi – znaĉi da visina otpisa mora odraţavati stvarno smanjenje vrednosti tih sredstava. Da postoji kontrola nad njima. Koji su uslovi da bi elementi bili uneti u bilans? Da su rezultat prošlih dogaĊaja. Revalorizacija je postupak koji treba da neutrališe uticaj inflacije na FI i da doprinese odrţanju uloţenog kapitala – mi ţelimo odrţati realnu vrednost kapitala. obaveza. Proceniti znaĉi odrediti vrednost elementa. mi time odreĊujemo i vrednost sredstava. Da donose ekonomsku korist. Vrednost nekih elemenata kao što su sredstva utvrĊuje se putem postupka sistematskog otpisivanja na jednoj sistematskoj racionalnoj osnovi. Priznati ili bilansirati element znaĉi bilansirati ga kao prihod ili 42 . Osnove za procenjivanje: Rekli smo da nekad postoji problem procene – odreĊivanja vrednosti elemenata. Procenjivanje je sastavni deo sastavljanja FI. Svaki rashod će smanjiti neto imovinu tj kapital smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza i svaki prihod povećava kapital povećanjem imovine ili smanjenjem obaveza. prihoda i rashoda. kada priznajete rashode morate priznati ili smanjenje sredstava ili povećanje obaveza. Razlika izmeĊu NV i otpisane vrednosti daje nam sadašnju vrednost. Da su nastali. tj kupovnu snagu kapitala. Te procene ne smeju da umanje kvalitet FI. Isto vaţi i za rashode. Povezanost elemenata: Kada priznajete prihod šta istovremeno morate priznati? Šta je posledica nastalog prihoda? Setite se definicije da kada priznajete prihod vi morate priznati ili povećanje sredstava ili smanjenje obaveza. ne moţemo da sastavimo ni jedan FI a da ne izvršimo neke procene. To je još jedna potvrda veze izmeĊu bilansa stanja i bilansa uspeha. Da se vrednost svakog elementa moţe pouzdano proceniti. Poslednje dve stavke su za sve pozicije osim za kapital koji je rezidual. U najvećem broju sluĉajeva mi moţemo bez teškoća da odredimo vrednost sredstava. Prema tome otpisivanjem ne odreĊujemo samo visinu prihoda i rashoda. a da se to ne bi desilo one moraju biti objektivne. Ponekad se do vrednosti nekih elemenata moţe doći samo procenom.Održanje kapitala Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Tako se otpisuju stalna sredstva. Sistematska osnova je postupak ĉija su pravila unapred definisana.

dnevnu vrednost koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je TV kod imovine niţa a kod obaveza viša od dnevne vrednosti. moguće je da u nekom FI budu korišćene sve ove vrednosti a da to en bude u suprotnosti sa pravilima procenjivanja. Pa ako istorijski trošak koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je vrednost u knjigama na dan bilansa niţa od njihove trţišne vrednosti. pitanje je koliko treba da bude rezervisanje koje ćete danas formirati da biste za 15 godina isplaćivati i tu sumu – znaĉi moramo utvrditi sadašnju vrednost te obaveze). 2. Konceptualni okvir i MRS ne insistiraju na jednoj vrednosti već nude ĉitav set vrednosti: Istorijski trošak (NV ili CK). Tekući trošak (dnevna vrednost imovine na dan sastavljanja FI). A procenjivanje znaĉi kako priznatom elementu odrediti vrednost. Koncept nominalnog odrţanja kapitala. To znaĉi da vi verujete da je kupovna snaga 43 .imoviu odnosno prihod ili rashod. 1) Koncept nominalnog odrţanja kapitala Zbog ĉega je vaţno koji je koncept odrţanja kapitala u osnovi FI? Koncept odrţanja nominalnog kapitala je zahtev da menadţment odrţi nominalnu vrednost kapitala uloţenog u preduzeće i smatra da je kapital odrţan ako je nominalni iznos kapitala na kraju perioda jednak onom na poĉetku perioda. I konaĉno SV za neke od obaveza ili imovine. Dakle. Ako imam nameru da otuĊim nešto od imovine pravila procenjivanja zahtevaju da je moram vrednovati po ostvarivoj trţišnoj vrednsti tj u visini mogućeg unovĉenja. Koncept fiziĉkog odrţanja kapitala ili koncept odrţanja supstance. Ali ne postoji FI koji je sastavljen samo na bazi istorijskog troška nego se u jednom FI koriste ponekad svaka od ovih vrednosti. Konceptualni okvir ne preferira posebno ali se u najvećemo broju MRS kao osnova za procenjivanje pominje istorijski trošak. Koncepti kapitala: Koncepti kapitala koji su u osnovi redovnog finansijskog izveštavanja (ima ih 3) su: 1. Sadašnja vrednost (ne mora biti sadašnja vrednost OS već moţe biti diskontovana vrednost nekog sredstva – i to razlika izmeĊu SV prihoda i rashoda koje to sredstvo izaziva – npr formirate rezervisanje za penzije svojim radnicima koje ćete isplaćivati tek nakon 15 godina. Dobitak je u tom sluĉaju jednak razlici izmeĊu prihoda i rashoda utvrĊenog na osnovu njihovih nominalnih stopa. Koncept realnog odrţanja kapitala i 3. Ostvariva trţišna vrednost (vrednost po kojoj se sredstvo moţe prodati).

Još nismo stigli dotle ali je izvesno da inflacija postoji. Dakle. zakljuĉak je da odabrani koncept opredeljuje osnovicu za procenjivanje u bilansu stanja. 3) Koncept odrţanja fiziĉkog kapitala Ovde je reĉ o zahtevu da se saĉuva proizvodna sposobnost preduzeća. Ne moţemo stalno kupovati iste mašine da bismo smatrali da je naš kapital odrţan. Kapital će se smatrati odrţanim ako kapital na kraju perioda ima istu kupovnu snagu koju je imao na poĉetku perioda.. 2) Koncept realnog odrţanja kapitala Ovaj koncept ima za cilj oĉuvanje kupovne snage kapitala uloţenog u preduzeće.novca stabilna tj zanemarujete promene kupovne snage kapitala. znaĉi kada postoji inflacija ali ne hiperinflacija (ovaj MRS15 će biti ukinut i biće zamenjen). moţete izvršiti ponovne procene recimo HoV na dan bilansa i uzeti u obzir TV. Znaĉi vi ćete za vrednovanje imovine i obaveza uvaţiti istorijski trošak. Kapital se smatra odrţanim ako proizvodna sposobnost na kraju perioda je jednaka proizvodnoj sposobnosti preduzeća na poĉetku perioda. odnosno osnovicu za odreĊivanje visine prihoda i rashoda u bilasu uspeha. Koncept nominalnog odrţanja kapitala dakle odreĊuje šta će te smatrati dobitkom i odreĊuje kako ćete vrednovati imovinu i obaveze. Kada je reĉ o finansijskom izveštavanju i odrţanju kapitala onda sastavljaĉi FI i menadţment preduzeća imaju ozbiljan problem: vi nemate pravo na revalorizaciju po MRS. Oni koji primenjuju MRS samo ako je kumulativna stopa inflacije za poslednje tri godine veća ili jednaka 100% imaju pravo primene MRS 29 odnosno smatra se da preduzeće posluje u hiperinflatornim uslovima. Princip vrednovanja koji odgovara ovom konceptu je vrednovanje po tekućem trošku tj dnevnim vrednostima. Ovaj koncept smatra da vrednovanje treba vršiti po cenama ponovne nabavke. već uzimamo novije i modernije mašine. Kod nas se moţe pojaviti pitanje kako će naša preduzeća odrţati kapital ako nije predviĊena obaveza revalorizacije dok ne doĊemo u hiperinflaciju. Veoma je teĉko operacionalizovati ovaj koncep. Tada bi koncept nominalnog odrţanja kapitala obezbeĊivao odrţanje realnog kapitala. Postoje dva standarda: MRS 29 koji se odnosi na revalorizaciju tj izveštavanje u hiperinflatornim uslovima i MRS 15 koji se bavio tretmanom efekata promena cena. To znaĉi da će vam finansijski rezultat biti precenjen i da ćete platiti porez na nešto što rezultat 44 . Ali nije tako. ali brojni delovi imovine će biti vrednovani po istorijskom trošku kao i rashodi. Kada bismo imali stabilne uslove bilo bi nam potpuno svejedno koji ćemo standard primeniti.. Dakle vi prihode i rashode morate iskazati u jedinicama iste kupovne snage. U konceptualnom okviru se ne preferira ni jedan koncept ali najveći broj standarda se bazira na konceptu odrţanja realnog kapitala.

Menadţment nema drugi izbor sem da posle oporezivanja vodi raĉuna da ne raspodeli ono što rezultat nije. da su pouzdani i uporedivi. MRS 1 se ne ograniĉava na preduzeća odreĊene delatnosti već se kaţe da se on odnosi na javni sektor – za sva preduzeća. MRS 1 se primenjuje na sve redovne izveštaje pojedinaĉnih preduzeća i grupa reduzeća. Izveštaji opšte namene su oni izveštaji koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da zahtevaju posebne izveštaje koji su u skladu sa njihovim informacionim potrebama već moraju da se zadovolje onim informacijama koje su prezentirane u ovim FI i zbog toga oni nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. isplativa i sl. Da li moţemo od nekog MRS da odustanemo? Samo izuzetno. U ovu vrstu izveštaja spadaju i oni izveštaji koji se prikazuju odvojeno od seta Godišnjeg obraĉuna kao što su Izveštaj o poslovanju i Prospekt (poseban izveštaj koji se podnosi komisiji za HoV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcije te firme poţeljna. banke. MRS 1 – kako treba da budu sastavljeni FI (ne odreĊujući formu već informacije koje treba da budu prezentirane) Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje FI opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih FI sa FI iz prethodnog perioda (uporedivost u vemenu) i sa FI drugih preduzeća. Zbog specifiĉnosti i posebnog znaĉaja banaka postoji još jedan poseban standard koji se time bavi – MRS 30 – prezentacija banaka i drugih finansijskih institucija. tj da bi se izvršila emisija novog kola akcija). Retko kad će neko preduzeće biti u poziciji da primena nekog MRS bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog 45 .nije. da sadrţe sve vaţne informacije. odrţanje kapitala se moţe obezbediti jedino kroz adekvatnu raspodelu dobiti. finansijske institucije i osiguravajuća društva. Vidi: Cilj izveštavanja? Ko je odgovoran? Šta je fer prikazivanje? Koje su komponente? Da li treba sastavljati dodatne izveštaje – moţemo ali ne moramo? Da li se ĉinjenica da su FI sastavljeni u skladu sa MRS mora objaviti i zašto? Treba. zato što time upućujemo korisnicima poruku da ti FI poseduju ĉetiri kvalitativne odlike: da su razumljivi. Drugim reĉima.

ako su njene aktivnosti na jednakom ili istom nivou u odnosu na ranije. firma je u prošloj godini ostvarila visoke gubitke. Ako firma ostvaruje gubitke a vi tvrdite da ona nastavlja sa radom. na kom temelju taj zakljuĉak donosite. ne specifiĉne same po sebi nego specifiĉne za vaše preduzeće – ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaţećim raĉunovodstvenim naĉelima i vaţećim MRS. onda prema MRS 1 od primene tog MRS moţete odustati. Moţete reći – u redu. Kod going concern principa najmanje 12 meseci se ne predviĊa prestanak rada tog preduzeća. Akrualna osnova raĉunovodstva Obraĉunska osnova znaĉi da se u FI iskazuju prihodi i rashodi i posledice koje oni izazivaju u trenutku njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda i isplate rashoda. Ova pravila moraju biti objavljena. morate objasniti na osnovu ĉega. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih FI. specifiĉne konvencije.izveštavanja. Dakle. kada priznajete rashod vi automatski priznajte ili smanjenje aktive ili povećanje obaveza. degresivnu i funkcionalnu metodu – onda raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju ćete od ove tri metode koristiti. ako se to dogodi. Ako ona pak ima dobar finansijski poloţaj. to je znaĉi naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u nekim naĉelima. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganje naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. Zašto su to specifiĉna naĉela. I kada nastane prihod vi ga priznajte i automatski priznajte ili povećanje aktive ili smanjenje obaveza. Kada viste vi posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? – ako ima gubitke. Raĉunovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih konvencija. praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate finansijski poloţaj firme i prinosni polaj firme. vi nemate osnova da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. Ako se sumnja u nastavak poslovanja vi onda morate da objasnite zašto verujete u nastavak poslovanja. Ako se u nekom standardu nudi kao što je npr u MRS 16 mogućnost da vi kod otpisivanja koristite linearnu. Finansijski poloţaj takve firme je loš pa moţe doći do nelikvidnosti i steĉaja. vlasnici su odluĉili da uloţe dodatni kapital. ali onda do detalja morate objasni zašto odustajete. 46 . i to ozbiljne gubitke – ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Znaĉi. ako posluje sa dobitkom. Dakle to su razlozi zbog kojih verujete u nastavak poslovanja firme. ali napravljen je sanacioni program firme. To je kod onih naĉela gde imate prava izbora. pokazati kako bi FI izgleda da ste ga primenili i kako izgleda sada kada ga niste primenili.

47 . Naroĉito se gleda razvoj prihoda od prodaje. Znaĉi forma i sadrţina FI treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih perioda. znaĉi u svim bilansima ide podatak za tekuću godinu i do njega odmah ide kolona Podaci za prethodnu godinu – da bi se gledajući samo jedan bilans mogla uporediti prethodna sa tekućom godinom. Kada standardi dopuštaju Neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni.Šta znaĉi konzistentnost prikazivanja? MRS 1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u FI. Uporedne informacije dajete uvek – to je vaţno pravilo. u svim drugim sluĉajevima koristićete Bruto princip. Formu ili sadrţinu moţete promeniti samo onda kada bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja – pruţanje stvarne slike o i imovinskom i finansijskom poloţaju preduzeća. Smatra se da time korisnike FI nećete uskratiti za vaţnu informaciju. Beznaĉajne stavke moţete sabirati i iskazivati zajedno po grupama vodeći pri grupisanju raĉuna o njihovoj prirodi – da srodne stavke grupišete u jednu poziciju. ali se to smatra prihvatljivim jer jednom sa tom primenom morate poĉeti. vi njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. ako taj standard na drugaĉiji naĉin ureĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu – naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost FI. U FI treba iskazati sve vaţne stavke ODVOJENO. Dobici od prodaje materijala su 20. Ukoliko to nije sluĉaj. Pošto prodaja HoV za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost a ne onu zbog koje je preduzeće osnovano i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije – onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha i prihode i rashode od prodaje već da samo kaţete dobitak/guitak je toliki. ali zajedno iznos 100 i to ima svoju teţinu. Dobici od prodaje OS 30. U napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina – da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj. stavka. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke. Zato te informacije iskazujemo kao Ostali prihodi – ja ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Kada je dobitak od HoV toliki i toliki. takve promene se ne mogu opravdati – dakle ne moţete iz ĉistog hira menjati formu ili sadrţinu. Kada je dopušteno da prebijamo stavke? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dozvoljeno da ne poštujemo bruto princip? Pravilo kojim se u praksi treba rukovoditi je sledeće: samo ako se u MRS izriĉito kaţe da je kompeziranje dopušteno koristićete Neto princip. ali morate kazati koje su posledice primene tog novog standarda. Ako npr takav standard do tada nije postojao. Jer iako pojedini dobici od prodaje imovine nisu znaĉajni (dobici na prodaji HoV su 50.) i kada ih pokaţeš svaku za sebe ni jedna nema neki znaĉajan iznos u odnosu na prihod moje firme. u FI najmanje za prethodnu godinu. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. on je razlika izmeĊu ProdajneV HoV koja predstavlja prihod i NV HoV koja predstavlja rashod. kao posebna pozicija.

Obiĉno u inflatornim uslovima firme odluĉe da sastavljaju FI u drugoj valuti – kod nas 1993. manjinski interes (nema ga kod pojedinaĉnih preduzeća već samo kod grupe – to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. Jasno se mora naglasiti koja je i zašto je baš ta izveštajna valuta.Dan bilansa (bilans bez datuma je nevaţeći) ili period (bilans uspeha. postrojenja. ali morate dati podatke koje MRS 1 propisuje. Objavljivanje FI za velika preduzeća je obaveza – najveći broj preduzeća tu obavezu ispunjavaju tako što te FI stave na sajt. Bilans stanja obavezno mora da iskaţe obrtnu i stalnu imovinu podvojeno. . se preraĉunavalo u marke da bi analize imale smisla. oprema nematerijalna ulaganja i dugoroĉni plasmani i uĉešća u kapitalu). sve crnogorske firme prave FI u evru. a da li će biti princip rastuće ili opadajuće likvidnosti. u kojoj valuti je bilans sastavljen – po pravilu valuta zemlje u kojoj matiĉna firma ima sedište. . Ako se radi o grupi preduzeća onda se moţe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzeće.Kako bilans treba da izgleda? MRS 1 ostavlja preduzeću ili drţavi (kao kod nas) da odredi hoće li to biti u formi liste ili konta. Znaĉi. u tom sluĉaju 25% 48 . preduzeća prvo stavljaju stalna sredstva a na kraju likvidna. Isto je i za pasivu. U pasivi je sledeće: dobavljaĉi. nije bitno.Naznaka da li je to bilans preduzeća ili grupe. on se bavi poreskim sredstvima. krediti. izveštaj o novĉanom toku. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu). dakle. . ali su u MRS1 navode podaci koje bilans mora da sadrţi. potraţivanja i obaveze u skladu sa MRS12(bavi se odnosom poreza koji plaćate po osnovu poreskog bilansa i poreza koji biste plaćali da se oporezuje trgovinski bilans.Izveštajna valuta. Izbor trenutka objavljivanja FI preduzeća je odluka koju donosi menadţment firma kada je to najpogodnije. . Banke prvo stavljaju likvidna sredstva a na kraju stalna. Dopušteno je meĊutim da izveštaji budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedište. ako ste platili više poreza onda imate odloţena poreska sredstva.Ĉiji je to bilans. ali MRS 1 propisuje da to moţe biti najdalje 6 meseci od dana bilansa. rezervisanja. MRS1 kaţe da se u bilansu stanja mora prezentirati sledeće: prvo stalna imovina (nekretnine.Stepen preciznosti u 000 dinara ili u 000 000 dinara. zatim obrtna imovina (potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja. kod banaka SK je na kraju a kod preduzeća je na poĉetku. moţete ići u dublje rašĉlanjivanje ako hoćete. u suprotnom imate obavezu). gotovina i gotovinski ekvivalentim ostale finansijske delove imovine i zalihe. Iako je ovo jeda dosta plitak stepen rašĉlanjivanja – on ipak predstavlja minimum. vi moţete dati formu kakvu hoćete. Da bi se uradila identifikacija FI mora da stoji: . kada neka firma ima manje od 100% kapitala neke firme npr 75% tu firma ima većinsku kontrolu.

Zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. i kada rešavate duţni ste da u bilansu grupe kaţete koliko pripada matici a koliko manjinskim akcionarima.) Ĉetvrtak. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze. standard jedan daje odgovor na pitanje na koji naĉin treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. MeĊunarodni raĉunovodstveni standard jedan . Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća.12 bilansi razliĉitih firmi budu meĊusobno uporedivi). Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu (znaĉi u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme). U ove izveštaje ukljuĉuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obraĉuna kao što su: izveštaj o poslovanju ili prospekt. kako oni treba da izgledaju ne odreĊujući striktno formu već odreĊujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadrţina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja.je manjinski interes – spoljni akcionari. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traţi od preduzeća da mu da taĉno utvrĊene informacije već mora da se zadovolji onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima. 4. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja. dakle ja ću se sada zadrţati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiĉu ureĊenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. Šta se smatra pod izveštajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reĉ o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifiĉnim informacionim potrebama. novembar 2004. i izmeĊu preduzeća (da u jednom trenutku na 31. Kada zelimo da 49 . Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poţeljna. potrebna i isplativa. po pravilima koje ona odredi (kod nas to odreĊuje Zakon o HOV) izvršila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji.

Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati? Samo izuzetno. Odustaje se u sluĉajevima kada bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrešne zakljuĉke. Izveštaj o novĉanim tokovima. vezanih za ulaganje sopstvenog kapitala. tj. da sadrţe sve vaţne informacije. ali moramo 50 . što će reći na izveštaje pojedinaĉnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća. govorili smo ranije. Za banke vaţi i MRS 1 i MRS 30. Sva preduzeća. Retko kada će neko preduzeće dozvoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. odgovoran-za pripremu i prezentaciju odgovornost snosi odbor direktora ili sliĉno rukovodeće telo. kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki poloţaj firme. poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. koje su komponente. ko je odgovoran za finansijske izveštaje.emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt. šta je fer prikazivanje. Belešle uz FI. ako oni obezbeĊuju sticanje jasnijeg uvida u finansijski poloţaj preduzeća. onda po MRS-1 moţemo odustati od primene tog standarda. koji je napravljen uzimajući u obzir specifiĉnost banaka i znaĉaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. Zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi. da su pouzdani i da su uporedivi. fer prikazivanje-da se već pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promena poštuju raĉunovodstvena i bilansna naĉela. To je MRS 30 koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija''. kaţemo da su to standardi za javni sektor. Ako bi se tako nešto dogodilo. (--svrha-pruţanje osnove korisnicima FI za donošenje poslovnih odluka. taĉnosti i potpunosti) Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da. da li treba sastavljati dodatne izveštaje (moţemo ali i ne moramo). Izveštaj o promenama kapitala. komponente-BS. dodatni?-da. O tome šta je cilj izveštavanja. da poseduju one ĉetiri kvalitativne odlike. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje. BU. Zbog specifiĉnosti banaka i posebnog znaĉaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan. na konsolidovane finansijske izveštaje. banke. da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća odreĎenih delatnosti? Ne. finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. Kada je reč o delatnostima. tj.

Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. po principu proizvedenih uĉinaka) to pedstavlja vašu raĉunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije. Ako firma posluje sa dobitkom. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da li je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke. Zašto su to specifična načela. kao u MRS-16. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih naĉela. Firma gubi poslove i gasi se. ako ima dobar finansijski poloţaj. konvencija. nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. Moramo potpuno jasnim uĉiniti zbog ĉega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primenjivanja odreĊenog standarda. Ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncern principa. opet raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. ali su ponuĊena kao mogućnost izbora. a usled nelikvidnosti do steĉaja u kratkom roku. tri moguća pravila priznavanja prihoda (po naplaćenoj realizaciji. Kada ĉita izveštaje. Ova pravila moraju biti objavljena. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. principa. po fakturisanoj realizaciji. pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili. moţe doći do nelikvidnosti. ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno vaţećim naĉelima i standardima. Nego su to pravila koja su u naĉelima sadrţana. Ako se u nekom satndaru nudi. Zato su to specifiĉne politike za vaše preduzeće. a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. To je za njega vaţna informacija. on zakljuĉuje da mi vršimo degresivan otpis. onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviĊa njegov prestanak. ***O raĉunovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno. Ko ĉita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. i doĊe recimo do opreme. mogućnost da otpisujete linearno. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj naĉin. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi 51 . degresivno i funkcionalno. To je naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u pojedinim naĉelima. a sada ih pominjemo samo da bismo nauĉili njihovu definiciju. Kod going concern principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci.do detalja objasniti zbog ĉega odustajemo. Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš. Ako vam neko naĉelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr.

a vi kaţete firma će nastaviti sa radom. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? a) Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja . ili smanjenje obaveze. prihvatljivim. i ako on na drugaĉiji naĉin odreĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu. morate objasniti na temelju ĉega vi takav zakljuĉak donosite. kada nastane prihod. Šta znače materijalnost i agregacija? 52 . i automacki priznajete ili povećenje aktive. ili povećanje obaveza. vlasnici su odluĉili da daju dodatni kapital. Šta znači konzistentnost prikazivanja? MRS1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u finansijsim izveštajima. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. odnosno isplata rashoda. ali je uradila sanacioni program firme. Šta moţe biti razlog? Moţete reći. pri ĉemu se prioritet daje trenutku nastanka prihoda. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. Ukoliko to nije sluĉaj. b) Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. Kad priznajete rashod. Odnosno. U sluĉaju da nastanu znaĉajne promene u poslovanju preduzeća. Naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. dok se rashodi povezuju sa prihodima koji su nastali. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda.morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. transakcije se obuhvataju kada nastanu. Znaĉi. da bi se ispunili ciljevi finansijskog izveštavanja potrebno bi bilo promeniti formu i sadrţinu.pruţanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloţaja preduzeća. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloţaj firme. a ne samo prinosni. Ne moţete iz ĉistog hira prikazivati promene svake godine drugaĉije. u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke. takve promene se ne mogu pravdati. vi priznajete ili smanjenje aktive. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadrţinu. Akrualna (obračunska) osnova računovodstva znaĉi da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao. jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom otpoĉeti. Firma radi sa gubitkom. vi priznajete prihod. Ali taj razlog se smatra dopustivim. tada.

Moţda pojedinaĉno gledano dobici na prodaji imovine nisu znaĉajni. vodeći raĉuna kada ih grupišete tj. koje prestavljaju rashod. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. Zahtev za pruţanjem uporedivosti podataka 53 . i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj visine date pozicije. dobici na prodaju materijala su 20. U svim drugim sluĉajevima koristi ćete bruto princip. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50. Beznaĉajne stavke moţete sabirati. a ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrĊivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi. da li ići na bruto ili neto princip. Tu ste vršili saldiranje. rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kaţete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. ta informacija onda ima svoju teţinu. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu. o njihovoj prirodi. Ali kada sve to zajedno saberem i kaţem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod. to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. Tako se smatra da time nećete uskratiti vaţnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti. dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30. a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. To je vaţno pravilo. Kad ih pokaţem svako za sebe. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. taj dobitak je razlika izmeĊu prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti. Kada vi kaţete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje. ide podatak za tekuću godinu. i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije. moţete koristiti neto princip. to moţete uraditi. moţete iskazivati zajedno po grupama. Kada gledate samo jedan bilans vi moţete uporeĊivati tekuću sa prethodnom godinom. Samo ako se u standardu kaţe da je kompenziranje dopušteno. Kada dati uporedne informacije? Uporedne informacije dajete uvek. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća.U finansijskim izveštajima treba iskazati sve vaţne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija.

tj. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o ĉijem je izveštaju reĉ. MRS 1 neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. centar grupe.ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. u stvari. odnos izmeĊu dobitka i kapitala). odnosno naziv subjekta o ĉijem je bilansu reĉ. Prvo mora da stoji ĉiji je to bilans. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. pretvarali smo bilanse u marke. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matiĉno preduzeće. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi drţava za njega. Bilans bez dana je nevaţeći bilans! Bilans je kao slika. tako vam i bilans bez datuma ne znaĉi mnogo. I uvek mora stajati u kom periodu. u dolarima).12 do 31. Moţete vi dati formu kakvu hoćete. 54 . a evro nije crnogorska valuta.rezultat ostvaren u periodu od 1. bilansu uspeha (odnos izmeĊu prihoda i rashoda. Morali smo prevesti u neku ĉvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. Kao što vam fotografija bez datuma ne znaĉi mnogo. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. Zatim mora stojati naznaka da li je reĉ o bilansu koji je sastavljen za pojedinaĉno preduzeće ili je reĉ o bilansu grupe. Finansijski izveštaj mora sadrţati dan bilansa ili period. kao izveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obiĉno u inflatornim uslovima. kao što je to kod nas. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. za izveštaj o novĉanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. Dopušteno je meĊutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei.12. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. Zatim mora stajati dan bilansa. kad god smo hteli da radimo neku analizu. Period je relevantan za bilans uspeha. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. u napomenama. kao fotografija napravljena u odreĊenom trenutku. na napomene uz finansijske Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. Sta još mora stajati? Zatim mora stajati izveštajna valuta. Kada je bila hiperinflacija '93 ovde. Bilans stanja je trenutna slika. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. bilans vama ništa ne znaĉi. nego se odnosi i izveštaje. u dinarima. Kod konsolidovanih bilansa (kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja. Ali u MRS 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrţi. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji oznaĉava se izveštajna valuta. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. moţete vi ići u dublje rašĉlanjavanje ako hoćete. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u odreĊenom vremenskom periodu. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te.

Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu odvojene. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. podatke o uĉešćima u kapitalu drugih lica po NV.2. pa dospeli krediti. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. tj. Takav bilans imaju banke. TakoĊe se obrtnom imovinom smatraju gotovina i gotovinski ekvivalenti. Kod banke je na prvom mestu gotovina i gotovinski ekvivalenti. Obrtnom imovinom se smatra ona koja se oĉekuje da će biti realizovana.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko rašĉlanjena. Kod preduzeća je obiĉno obrnuto. ĉija upotreba nije niĉim ograniĉena. pa onda stalna sredstva. Znaĉi najkasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti.Objavljivanje finansijskih izveštaja za velika preduzeća je obaveza. odnosno koja se drţi radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa kao i ona koja se drţi na zlihama radi trgovine. i oĉekuje se da će biti realizovana u toku 12 meseci od dana bilansa. a na kraju sopstveni kapital. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. U pasivi su dospele obaveze. MRS 1 kaţe da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: * U aktivi: 1. prvo će stajati gotovina. 3. 4. to je stvar vašeg izbora. krediti. Sva imovina koja ne ispunjava napred navedene zahteve smatra se stalnom imovinom. postrojenjima i opremi (pod nekretninama se misli i na zemljište). potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja 55 . podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoroĉnim plasmanima. 2. pa plasmani. 1. Ovi podaci: 1. podaci o nekretninama. a na dnu osnovna (stalna) imovina. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća.

uzeti krediti 5. Ako smo platili više imamo odloţeno poresko sredstvo. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju ĉine firma A i firma B. potraţivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 (reĉ je o standardu koji niko ne primenjuje. a koliko pripada akcionarima. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A.7. a ako smo platili manje imamo odloţenu poresku obavezu) 3. Manjinske akcionare imamo kada matiĉna firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne i 100% uĉešće. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema). gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. ostale finansijske delove imovine 7. odnosno poreskim sredstvima.5. upisani kapital i rezerve. manjinskog interesa nema. Dato je u pasivi jer moţe biti ili potraţivanje ili obaveza. Najmanje mora ovo. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. * U pasivi: 1. ali nije potpuni vlasnik. ali se to predstavlja minimum. manjiski interesi (oni se ne pojavljuju kod pojedinaĉnih preduzeća. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu razliĉiti. I kada izveštavamo duţni smo da u bilansu grupe iskaţemo koliko kapitala grupe pripada matiĉnoj firmi A. * Obavezne dodatne informacije: 56 . Ovaj standard se bavi odgoĊenim poreskim obavezama. tada firma A ima kontrolu i većinsko uĉešće u fimi B. dobavljaĉi 2.5. rezervisanja 4. razliĉita je i visina poreza. 6. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazuje uĉešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. Spoljni akcionari oznaĉavaju se kao manjinski akcionari. zalihe Obrtnu imovinu ĉine: 4. To je jedan dosta plitak stepen rašĉlanjavanja stalne i obrtne imovine.6. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. On se bavi odnosom izmeĊu poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrĊivanje trgovinski poslovni bilans. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima.

57 . dok za potrebe metode troškova prodatih uĉinaka.uĉešće dobitaka i gubitaka pridrzţenih preduzeća.manjinski interes . kao i efekti zajedniĉkih poduhvata .rezerve preduzeća . Koje metode bilansiranja uspeha Sandard dopušta? Prema MRS 1 sastavljaĉima FI na raspolaganju su metoda ukupnih troškova i metoda troškova prodatih uĉinaka. 2.vlasnici akcija .iznos neisplaćenih dividendi.broj izdatih.vanredne stavke . Za potrebe metode ukupnih troškova. Bilans uspeha U bilansu uspeha pretpostavljeni minimum rašĉlanjavanja podrazumeva rašĉlanjavanje na: .rezultat operativne aktivnosti . uplaćenih i neuplaćenih akcija . Pomenute metode se meĊusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashode i prihode.prihode .dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti .neto dobitak ili gubitak.poreski rashodi . troškovi se moraju klasifikovati po vrstama. potrebno je klasifikaciju izvršiti po mestima i nosiocima troškova.prava i ograniĉenja po osnovu vlasništva .broj odobrenih akcija ..

dobitak i gubitak. a po metodi troškova prodatih uĉinaka samo realizovani uĉinci. Izveštaj o novčanim tokovima Ovaj izveštaj sluţi za ocenu likvidnosti jer sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju po osnovu: . 58 .dodatne informacije koje nisu prikazane u izveštajima.investiranja 5. Beleške uz finansijske izveštaje Treba da prikaţu: . a ĉije je poznavanje nuţno da bi korisnici doneli ispravne zakljuĉke. 3. a nisu iskazane u izveštajima .svaku stavku prihoda i rashoda.osnove na kojima su pripremljeni finansijski izveštaji i specifiĉne raĉunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaĉajne transakcije i dogaĊaje .informacije ĉije je objavljivanje obavezno prema MRS. On mora da sadrţi najmanje sledeće informacije: .Prihodima se kod metode ukupnih troškova smatraju kako realizovani tako i nerealizovani uĉinci. koji se saglasno drugim raĉunovodstvenim standardima tretiraju kao dirktno povećanje ili smanjenje kapitala .kumulativni efekat promenau raĉunovodstvenoj politici i ispravku fundamentalnih grešaka do kojih se došlo na osnovu podataka i testova MRS 8 4.neto dobitak ili gubitak za izveštajni period .operativne aktivnosti .finansiranja . Izveštaj o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj namenjen je vlasnicima preduzeća.

2. 3. 6. Rezervisanja 3. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraţivanja Gotovina AVR 1. Imovina steĉena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste.MRS 38 Nematerijalna imovina Bilans stanja Aktiva Pasiva 1.MeĊunarodni raĉunovodstveni standard trideset osam . I Nabavna vrednost Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steĉene kupovinom i obaveza. 8. PVR Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa naĉelom istorijskog troška. vrednost bilansnih pozicija se moţe utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljaĉa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. 4. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. Kratkoroĉne obaveze 5. 7. 5. Zašto ne i kasa skonto 59 . Sopstveni kapital 2. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaĉu za kupljeno sredstvo. dok se sopstveni uĉinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene koštanja. Dugoroĉne obaveze 4.

Zavisni troškovi nabavke nastaju. istovara. Ima veze sa izmirenjem obaveza. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. da bi sredstvo bilo uskladišteno. ali u koliko smo naknadno odluĉili da rušimo. kupujemo zemljište. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke.kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljaĉima. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. carine .kaţemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku. osiguranja. Dajemo sredstvo ĉija je vrednost 100. nego onog koje smo mi dali. mi ćemo traţiti doplatu od 10. onda ih raĉunamo. a ako je reĉ o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. Posto te vrednosti nisu jednake. i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preĉe kupovine i traţi poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. 38 i 2. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo odreĊeni prihod. onda se njegova vrednost odreĊuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. da li troškove rušenja graĊevinskog objekta koji se na njemu nalaze uraĉunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima raĉunalo u trenutku nabavke. Ukoliko pri utvrĊivanju kupovne cene nismo oĉekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. Ne onog koje smo primili. Prvo pitanje koje se moţe postaviti kada je reĉ o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uraĉunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. montaţe. onda takve troškove treba uraĉunati u nabavnu cenu. dobijamo sredstvo ĉija je vrednost 90. Ukoliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niţa od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. onda ne. prevoza. onda u zavisne troškove uraĉunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. Ukoliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 60 . Ako se vrednost sredstva stiĉe razmenom. a koji će neminovno nastati biti uraĉunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni ĉinjenice da je spor moguć i da će moţda takvi troškovi nastati. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. onda ti troškovi ne treba da budu uraĉunati u cenu. pa kao zavisni trošak raĉunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. niti sa nabavkom neposredno. Sliĉno pitanje je i kod kupovine zemljišta. napravljen je ugovor o kupoprodaji. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. A to znaĉi ako je reĉ o materijalu.

Mada obavljanje aktivnosti u podruĉjima koja nisu nešto naroĉito dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i ţelimo da je uvedemo u naše knige. Mi na trţištu moţemo saznati vrednost svake mašine pojedinaĉno. B 30 000.B 20 000. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinaĉnu mašinu koja ĉini deo te proizvodne linije. Drţava će ĉesto dati za svako investiranje u pograniĉnim podruĉjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinaĉno. C 90 000. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo ĉesto drţave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo. nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos.33%. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. Ukoliko postoji isplata ili doplata. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . Drţava ţeli da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim podruĉjima.67%. a 50 000/180 000 je 50%. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinaĉnih mašina iz ove linije. Onda je mašina A 40 000. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. to je fer vrednost datog sredstva. Vrlo ĉesto one podrţavaju preduzeća u odreĊenim namerama. polovinu plaća drţava.a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. Drţava ima interes da zadrţi stanovništvo u pograniĉnim podruĉjima. Onda kod takvih kupovina utvrĊujemo koliko na trţištu vredi takva linija. Zatim ćemo izraĉunati koliko je procentualno uĉešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. 30 000/180 000 je 16. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 61 . a C 60 000. da se ono ne iseljva. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000. Procentualno 60 000/180 000 je 33. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Ĉesto se desava da se prodaje ĉitava proizvodna linija koju ĉine tri meĊusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. Ukoliko nema doplate.

Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traţi da se dotacija tretira kao odloţeni prihod. a druga 5t. a ne da nam ga je dala drţava da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom podruĉju. Kakav će to uticaj imati na vas raĉun uspeha? Konaĉno dejstvo na naš raĉun uspeha imaće 10. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava.000. To je neto rezultat prihoda i troškova. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg.000 dotacije. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. ali prihode povećavamo za 10. Oni će ĉesto u fakturi osiguravajućeg društva i 62 . Šta je naredna mogućnost. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS 20. vek trajanja mašine 5 godina. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niţa nego što bi bila. Za troškove utovara. a sa druge strane angaţovani kapital će biti manji.000 košta 50 000.000. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niţi (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloţeni prihod u pasivi i svake godine kada obraĉunamo pun iznos amortizacije. imaćete niţe troškove i viši rezultat. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od ĉega će zavisiti visina troškova? Od teţine. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. To nije dobro rešenje. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji naĉin odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. zavisni troškovi nabavke koji su zajedniĉki za sva sredstva iz te nabavke. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliĉina ili teţina sredstava. iako su oni 20 000. vrednost mašine 100 000. Ne moţemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. U praksi se najĉešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. On se zove drţavne pomoći. kako izvršiti njihovu podelu na sredstva koja su pribavljena u toj nabavci? Ako se jedna nabavka odnosi na više razliĉitih sredstava. On traţi da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobiĉajeni naĉin. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji.000 troškova amortizacije. Ako ste dobili dobili 50. obraĉunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. dele se na racionalnoj osnovi. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane. a ne kao povećanje kapitala. jer će se u tom sluĉaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i ako se ide na stvarne troškove.

Ali ako su izdaci sraĉunati na to da izvrše znaĉajno produţenje veka trajanja sredstva. jer carina nikad ne carini sve mašine. Prošli put sam poĉela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeća. inicijalno vrednovanje imovine.naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ĉak podeljeni na pojedinaĉna sedstva. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. a sada ţelim da vam pokaţem još jedan problem koji moţe da se javi pri procenjivanju a to je: Problem tretmana naknadnih izdataka Znaĉi kada ste stekli neko sredstvo. Zasto? Zbog toga što je evidentno da će takvi izdaci u budućnosti doneti preduzeću ekonomske koristi. Znaĉi. da povećaju kvalitet proizvoda koji se korišćenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. i rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. 63 . Odgovor na ovo pitanje se formuliše na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci i onda se uvek kod sastavljaĉa finansijskih izveštaja javlja pitanje šta raditi sa ovim izdacima. Znaĉi oni će uvek nesporno biti tretirani kao trošak odnosno rashod perioda. naknadno procenjivanje imovine o kojem ćemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija. kada je reĉ o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja. odnosno rashod perioda u kome su nastali ili moţda za visinu tih izdataka treba povećati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. a to znaĉi da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. izdaci za sticanje mogu biti ukljuĉeni u nabavnu vrednost. nego carini mašinu po mašinu. za visinu takvih izdataka izvršiće se povećanje vrednosti sredstva. onda će. Znaci kada je reĉ o izdacima za tekuće odrzavanje sredstava. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv. kao kod materijala. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. već ga koristite. Objasnila sam vam šta je to nabavna vrednost i zavisni troškovi nabavke i kada pojedini zavisni troškovi tj. Da li ove izdatke treba tretirati kao trošak. da dovedu do smanjenja troškova koje to sredstvo izaziva.

Znaĉi kaţemo da su to troškovi koji imaju sposobnost aktiviranja. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Sećate li se materijala na obradi i doradi koji smo radili u prvoj godini.to je trošak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom i koji se za njega moţe direktno vezati. Znaĉi sadašnju vrednost sredstva ćete povećati za vrednost izvršenih izdataka. Kada utvrdjujete cenu koštanja onda prvo treba da indetifikujete troškove koji mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. 3. odnosno sadrţina cene koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji tj. rashod datog obraĉunskog perioda. Dobijete porudţbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koţa . ali razlika u ostalim 64 . zarade izrade. uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. sećate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom i doradom povećava vrednost materijala.to je poseban pojedinacni trošak. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trošak tj. To je potpuno isto pravilo koje vaţi i za vrednost osnovnih sredstava. Kada će ti izdaci postati trošak? Oni će biti rasporedjeni kao trošak na preostali vek trajanja sredstva. sredstvu ĉiji je vek trajanja duţi od godinu dana. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi ćete za vrednost izdataka povećati vrednost sredstva. Na primer proizvodite nameštaj i uobiĉajena garnitura koju radite je presvuĉena meblom. II Cena koštanja Pod cenom koštanja podrazumevaju se troškovi proizvodnje nekog uĉinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda. Ne samo koţa kao materijal. onda bi takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogućnosti za ostvarenje nekih budućih ekonomskih koristi. ako je reĉ o osnovnom sredstvu tj. direktan meterijal 2. nabavnu cenu a onda te zalihe pošaljete na obradu i doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. znaĉi ako će iz tog izdatka u budućnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. posebni pojedinaĉni troškovi .Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj bi ste u potpunosti promenili namenu. U shvatanju ekonomije preduzeća sposobnost aktiviranja imaju: 1. ili to je zbir troškova proizvodnje. Cena koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. troškovi materijala za izradu tj. direktni rad. Šta biva kada mi kupimo zalihe. Šta smo radili sa troškovima obrade i dorade? Mi smo povećavali vrednost materijala. Koţa će biti materijal direktne izrade. a nije uobiĉajen za neke druge proizvode. formiramo njihovu nabavnu vrednost.

Troškovi finansiranja . 4. Mi znamo da se mašina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi.u gradjevinarstvu. Otuda kamata postaje direktan trošak proizvodnje i moţe biti ukljuĉena u cenu košanja. troškovi odrţavanja mašina jesu troškovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opšte troskove. Zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji.to su troškovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod.time se bavi MRS 23 koji se zove troškovi pozajmljivanja. kao što je zarada poslovodje. Osim troškova materijala. To su troškovi prerade. posebni pojedinaĉni troškovi i opšti troškovi proizvodnje se ĉesto nazivaju troškovi konverzije. Jer presvući meblom i koţom nije baš isto. To su troškovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. ali ne moraju. i odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. Da li se još neki troškovi mogu ukljuciti u cenu koštanja? U nekim standardima dopušta se da se u cenu koštanja ukljuĉe i drugi troškovi uz uslov da su oni izazvani neposredno datim proizvodom. gradjevinska firma će uvek u cenu koštanja nekog objekta uraĉunati i tošak projektovanja i trošak nadzora tog objekta. jer to je pojedinaĉni trošak koji se moţe vezati za pojedinacni proizvod. ali rade u proizvodnji. odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troškove. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. troškovi grejanja. Ili zahteva neke posebne naĉine izrade. opšti pojedinaĉni troškovi) ĉine cenu kostanja.troškovima. U MRS 1 troškovi direktnog materijala i troškovi konverzije (troškovi direktnog rada. troškovi zarade. ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza. 65 . troškovi projektovanja i nadzora . Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli uopšte za poslovanje. U te troškove koji mogu biti. Šta znaĉi troškovi konverzije. ubrajaju se recimo troškovi finansiranja. i koji dopusta da. Znaĉi koliko mene košta prerada tog materijala u gotov proizvod. Oni će reći standardna cena je ta ali ako hoćete još to onda će cena biti ta i ta. opšti troškovi proizvodnje . znaĉi kredite kojima ćete vi kupiti materijal. recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. Nego je to kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda. Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moţe biti ukljuĉena u cenu koštanja. Kao što su amortizacija koja se vremenski obraĉunava. Zato što se ti troškovi mogu direktno vezati za objekat. posebni pojedinaĉni troškovi. proizvesti proizvod i onda taj proizvod izvesti ali kao zalog daćete vasa ino-potraţivanja ili ćete nam ustupiti deo vašeg deviznog priliva. osvetljenja.

2. Sve preko toga neće biti uraĉunato u cenu košanja. Samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda i troška uprave mogli bi ste izvršiti ukljuĉenje. Proizvodnju nije moguće organizovati ako nema skladištenja poluproizvoda izmedju pojedinih faza. šta ne moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja: 1. a ne kao obaveza. troškovi skladištenja. Za troškove uprave vaţi kao pravilo. To nije nešto što ste vi morali da potrosite da bi napravili palaĉinke. I troškovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja. Koji se troškovi ne mogu ukljuciti? Ne moţe se ukljuĉiti vanstandardna potrošnja. 4. troškovi uprave. Primer: pravite palaĉinke i prospete mleko. Znaĉi. Šta to znaci? Imate faznu proizvodnju i napravite poluproizvod i on se dalje skladišti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu i sve tako… Troškovi skladištenja ovih poluproizvoda. Kada je reĉ o troškovima skladištenja. vanstandardnu potrošnju. ali samo kao izuzetak moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja. Zato oni imaju sposobnost aktiviranja. što su skladišta materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. Ostali troškovi skladistenja kao. To ima tretman rashoda. osim ako je medjufazno skladištenje. To znaĉi da vi cenu koštanja utvrdjujete u visini troškova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo. Samo ono troškovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja i ukljuĉuju se u cenu koštanja. Sve ono što potrošite preko toga ne moţete ukljuciti u cenu koštanja. Naravno troškovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda. 3. uvek SISTEM OBRAĈUNA TROŠKOVA Odnos izmedju sistema obračuna troškova i kalkulacije 66 . jer se ne mogu direktno vezati za uĉinak. troškovi prodaje. to ne moţete uraĉunati u cenu koštanja. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja samo ako se odnose na skladištenje medjufaznih proizvoda. I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. u fazama izrade proizvoda. To prosuto mleko je vanstandardna potrošnja.Postoji mogucnost i da se neki troškovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja zato što su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda.

Smatra se da je manja šteta ako ne izvršimo alokaciju uopšte. Da li će biti ukljuĉeni posebni pojedinaĉni troškovi? Hoce. na visinu cene koštanja utiĉe i odabrani tip kalkulacije. Ako se opredelite za sistem obraĉuna po varijabilnim troškovima. Ako se opredelimo za sistem obraĉuna po punim troškovima proizvodnje. Šta mislite da li tačnost kalkulacije cene koštanja ne utiče tačnost rezultata. Šta se sve vrednuje u visini cene koštanja? . troškovi direktnog rada i samo opšti varijabilni troškove. ako obračun vršimo metodom ukupnih troškova? Tamo nemamo cenu koštanja prodatih proizvoda. a nju utvrdjujemo prema 67 . rasporedjuje na jedinice uĉinka. Kalkulacija izabrane troškove po sistemu.(pored sadrţine. Ali imamo korekciju vrednosti zaliha. Raspored fiksnih troškova proizvodnje na jedinicu uĉinka moţe biti teţak. razliĉite vrste u razlicitim koliĉinama.zalihe nedovršene proizvodnje. .gotovi proizvodi. To je veza. onda će kalkulacija će izgledati: troškovi direktnog materijala + troškovi konverzije. nego pogrešnom alokacijom transformisati cenu koštanja uĉinaka proizvodnje. Zašto se bira kalkulacija po varijabilnim troškovima? Kada imamo problema sa alokacijom opštih fiksnih troškova. Primer: proizodimo veliki broj proizvoda. koje grupe troškova. a kalkulacija po jedinici ĉcinka. Sistem obraĉuna će nam reći koliko iznose troškovi po nosiocima troškova.i rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako imamo metodu troškova prodatih ucinaka (metoda obracuna rezultata)). Jako je teško da nadjemo kljuĉ da rasporedimo troškove amortizacije ili grejanja na jedinicu proizvoda. Postoje sistemi obraĉuna po stvarnim i sistemi obraĉuna po planskim troškovima. i odredjuje da li će u cenu koštanja ući stvarni ili planski trošak. ako cenu koštanja utvrdimo u visini varijabilnih troškova. sadrţina kalkulacija će biti: troškovi direktnog materijala. i odabrani sistem obraĉuna troškova) Sistem obračuna troškova odredjuje koje ćemo troškove ukljuĉiti u cenu koštanja. . jer od odabranog sistema zavisi sadrţina kalkulacije. nego ako na bazi pogrešnog kljuĉa utvrdimo alokaciju fiksnih troškova i utvrdimo pogrešne cene koštanja. jer su i oni varijabilni trošak. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati i fiksne troškove proizvodnje tretirati kao rashod perioda. Znaĉi neće biti ukljuĉeni opšti fiksni troškovi proizvodnje. Moţe biti teško pronaći kljuĉ koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troškove na proizvode.

njihov deo . troškove direktnog materijala 3. 2. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. Troškove direktnog materijala Troškove direktnog rada Posebne pojedinacne troškove Opšte troškove proizvodnje tj. I ako kaţete da imate povećanje vrednosti zaliha od 20. troškove direktnog rada 2. Troškovi prodatih proizvoda izose 120. Troškove direktnog materijala 2. Ove dve metode razlikuju se samo po naĉinu prezentiranja rashoda. 3. A šta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha za 120? To ćemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. to znaĉi da su nam zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje veće na kraju nego na poĉetku za 20. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troškove perioda svodimo na troškove prodatih proizovoda. 4. I zbog toga što korekciju prikazujete preko cene koštanja vi prkticno i ovde preko taĉnosti cene koštanja odredjujete taĉnost periodiĉnog rezultata. Kalkulacija po varijabilnim troskovima: 1. Kalkulacija po posebnim pojedinačnim troškovima Ona obuhvata: 1.koji se sastoje iz opštih fiksnih troškova i opštih varijabilnih troškova. ili plus troškovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljuĉivo kao trošak prodatih proizvoda i nemate podatak o ukupnim troškovima. To je jedina razlika. Puna kalkulacija (kalkulacija po punim troškovima): 1. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troškove minus troškove u neprodatim zalihama. To je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. posebne pojedincne troškove Znaĉi potpuno iskljuĉuje opšte troškove proizvodnje. Troškove direktnog rada 3.ceni koštanja. Posebne pojedinaĉne troškove 68 . Znaĉi visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene koštanja. ne po visini! Uvek će rezultat biti isti. Šta je razlika izmedju njih? Ako od ukupnih troškova oduzmete troškove sadrţane u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troškove prodatih proizvoda i oni su 80. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troškove i oni iznose 100.

nikada ne uzimamo tehniĉki kapacitet već se polazi od oĉekivane proizvodnje u narednom periodu. a to znaĉi da će sva prekoraĉenja troškova biti tretirana kao rashod perioda kao i troškovi neiskorišćenog kapaciteta. Donja i gornja granica cene koštanja Kada biramo cenu koštanja. u cenu koštanja biće uraĉunati samo planski troškovi. onda u cenu koštanja uraĉunavamo stvarno nastale troškove. Opšte varijbilne troškove Ne sadrzi opšte fiksne troškove proizvodnje i niţa je od pune za njihov iznos. mi moţemo vrednovati ili po punoj ceni koštanja ili po varijabilnoj ili. Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troškovima. i koji je uvek redukovan u odnosu na tehniĉki za gubitke koji nastaju kod izvršenja remonta.4. Samo izuzetno je to moguće. Znaĉi to nije naš najveći mogući kapacitet. BILNSIRANJE STALNE IMOVINE NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 69 . nego kapacitet koji preduzeće koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Sistemi obračuna troškova Ako imamo obraĉun po stvarnim troškovima. po pojedinaĉnoj. Kalkulacija po posebnim pojedinaĉnim troškovima. po opštoj oceni ne treba da bude korišćenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izveštavanju. Smatra se da je puna cena koštanja gornja granica cene koštanja. jer tu postoji pravo izbora. Standardni kapacitet Kada radimo planiranje. Ako imamo obraĉun po planskim troškovima. To je u skladu sa naĉelom uzroĉnosti. Uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta i onda kaţemo da je to nas standardni kapacitet. jer proizvedeni proizvodi nisu izazvali te troškove. Tada svi neiskorišćeni fiksni troškovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. teorijski. Smatra se da cene na trţistu nikada neće pasti ispod varijabilnih troškova. Zato što se smatra da bi tako utvrdjenja cena koštanja bila preoprezno odmerena.

koje nastaju iz poslovanja. Znaĉi mozemo imati drustvo kapitala. Idući tom logikom drţava ne propisuje visinu uloţenog kapitala. a da nemamo ovu poziciju 70 . Stalnosti. a još nisu uplatili. a ne ukupna imovina vlasnika.upisani i uplaćeni kapital neće biti jednaki. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje? Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeća. a da li će upisani kapital biti jednak uplaćenom to zavisi od naĉina osnivanja društva kapitala: 1.Nalazi se na prvom mestu na strani aktive. nego celokupnom svojom imovinom. ne samo imovinom uloţenom u preduzeće. jer se smatra da je neograniĉena odgovornost vlasnika dovoljna garancija poverilaca. sa stanovišta poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeća ili kao privatna imovina vlasnika. Kod društava sa neograničenom odgovornošću sopstveni kapital preduzeća niti je propisan. društava sa ograniĉenom odgovornošću i akcijskih društava. I pošto je neto imovina garantna supstanca. Odgovornost je vaţna zato što od stepena odgovornosti zavisi naĉin formiranja kapitala preduzeća. pa je otuda. Ona moţe biti neograniĉena i ograniĉena. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali. Neograniĉenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeća i ortaĉkih društava. Dakle. za naplatu svog potraţivanja zahteva prodaju celokupne imovine vlasnika. Što znaĉi da se u knjigama takvih preduzeća kapital vrednuje u visini uplaćene vrednosti. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzeće. u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri. biće iskazan preko pozicije neuplaćeni upisni kapital. Interesi poverila koje drţava treba da štiti zaštićeni su time što svaki poverilac ima pravo da. jer ono ima svojstvo pravnog lica (u suštini odgovornost je ipak na vlasnicima). dok se ograniĉena odgovornost odnosi na vlasnike društava kapitala tj. niti je stalan. jer će vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. Poverioci mogu naplatu svojih potraţivanja traţiti samo u visini imovine kojom raspolaţe preduzeće. simultano . da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neograniĉenom odgovornošću. Jedna od kljuĉnih karakteristika je odgovornost vlasnika. kapital će biti iskazan u visini upisanog kapitala. Kao zakljuĉak: ova pozicija se moţe javiti samo kod društava kapitala i samo onda kada se društva osnivaju sukcesivno.upisani kapital je jednak uplaćenom 2. drţava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala. sukcesivno . odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trećim licima. niti zahteva njegovu stalnost. odgovaraju samo onom imovinom koja je uloţena u preduzeće. Kod ovih preduzeća. Znaĉi vlasnik odgovara.

a na strani aktive neuplaćeni upisani kapital 30. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu plaćati na rate. Kada uzmemo bilans firme. unutar te dve godine. One se u bilansu nalaze jedna naspram druge i uvek zajedno ĉitate te dve pozicije. To znaĉi. u skadu sa principom jasnosti trebalo bi da dospelo potraţivanje bude iskazano posebno. Pošto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme. zato što nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital. Zato kaţemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. Na tzv. Ako izdajemo drugo. I to je razlog zašto se nalazi na strani aktive. Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari. onda neposredno nakon dana bilansa. I to što se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. Ima karakter potrazivanja. i na vrhu aktive vidimo ovu poziciju. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu biće iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija. Za korisnika finansijskog izveštaja bitna su oba podatka. a uplaćeni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. Mi kaţemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala. Ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. reĉ je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. i ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izveštaja. jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom će ta firma u nekom trenutku raspolagati. prema odluci o emitovanju akcija ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvršiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzeću. reĉ je o društvu kapitala 2. ili uplate koje su 71 . To je potraţivanje firme prema vlasnicima. Pokazuje potraţivanje koje društvo ima prema onim akcionarima koji su upisali. a još nisu uplatili punu vrednost akcija. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. nema neuplaćenog a neupisanog kapitala.ako je društvo osnovano simultano. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. Ova pozicija se moţe razdvojiti protekom vremena na dve. a to je 70. I koliko je upisano. zahtevane uplate. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1. To je iznos koji će biti pretvoren u gotovinu. moraju uplatiti polovinu od neuplaćenog a upisanog kapitala. treće kolo akcija. svodi na uplaćeni iznos. To vaţi samo za prvo kolo akcija (kada drţava ţeli da olakša osnivanje novih firmi). najmanje dve stvari moţemo zakljuĉiti: 1. 2.

imamo aţio i on se mora evidentirati u celini. jer se vidi šta će u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. ali se ne moţe otpisivati kao svako drugo potraţivanje. neuplaćenih akcija ili udela. a akcije i udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednost. ili u okviru pozicije ostla potraţivanja. Ako nema ove pozicije znaĉi da je ceo upisani kapital i uplaćen. Taj iznos koji se zahteva. Na taj naĉin mi korisnicima finansijskih izveštaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplaćenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15. a 15 će biti uplaćeno za narednih godinu dana. Taj uplaćeni iznos je polovina od 100. Ne moţemo otpisivati jer bi to znaĉilo smanjenje osnovnog kapitala i to je još jedna specificnost ovog potraţivanja. pošto je reĉ o dvogodišnjem periodu u kome će se taj iznos pretvoriti u gotovinu.i onda će se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. a ne i na aţio (on se uvek uplaćuje u celini). upisali 100 akcija i uplatili 50% da dobijemo 50 akcija. Ovde ne moţemo izvršiti otpisivanje potraţivanja. Tada se testira kolika je verovatnoća da će svi akcionari uplatiti upisane akcije. 50% od upisanih akcija.Mogućnost isplate na rate odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duţni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. moţe se iskazati kao podpozicija pozicije neuplaćeni upisani kapital. To je vaţno kod analize likvidnosti. Ako taj podatak ne pokaţemo. na primer. ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj. 72 . A ako akcionar ne moţe da uplati uopšte. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija. Ovo jeste potraţivanje. od onih uplata koje još nisu dospele za plaćanje. što se ĉešće radi. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako ćemo bilansirati ovu poziciju? Pošto je reĉ o neuplaćenim upisanim akcijama i udelima. mi uskraćujemo analitiĉara u tome kada se oĉekuje naplata i to je razlog što se ova pozicija deli na dva dela. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih. Ova pozicija se gasi kada se izvrši uplata. moţemo njegove akcije prodati nekom drugom.traţene. a njemu vratiti uplaćeni iznos. umanjen troškove koje smo imali zato što smo traţili novog akcionara. Ovde ne moţe ako smo. ali moţemo za kašnjenje u plaćanju zaraĉunati kamatu kao kod svakog drugog potraţivanja. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije.

odnosno sredstvo ĉije se otuĊenje ne planira u narednih 12 meseci. 1. Jednom izvršena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek.bilansiranje nematerijalnih ulganja 73 . Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moţe biti klasifikovana i kao stalna i kao obrtna. Promena cilja menja klasivikaciju. odnosno obrtnu imovinu ali ako hoćemo da je koristimo u procesu proizvodnje. Promena cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. Ako kupimo akcije da bi smo ih prodali u narednih mesec dana. Takve akcije predstavljaju našu dugoroĉnu tj. materijalna ulaganja 3. Raščlanjavanje stalne imovine 1. Nematerijalna ulaganja . Ovo su nam dva kljuĉna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna (cilj i vek trajanja). I otuda zakljuĉak da je reĉ o sredstvima koja se koriste višegodišnje. to je nas stalna imovina i samom odlukom da hoćemo da prodamo to uĉešće ono se pretvara u obrtnu imovinu. jer smatramo da će kurs na berzi porasti. nematerijalna ili imaterijalna ulaganja 2. ona postaje naša stalna imovina. Primer: kupimo akcije neke firme. šta ko ţeli sa nekom imovinom.STALNA SREDSTVA U MRS 1 stalna sredstva se definišu kao ona sredstva ĉiji je predviĊeni vek trajanja duţi od 12 meseci. Za klasifikaciju imovine na stalnu i obrtnu relevantan je cilj tj. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojem se stalna imovina javlja. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugoroĉno vezana i ako jest tada je stalna imovina. Pirmer: proizvodimo mašine i one predstavljaju naše zalihe. to je kratkoroĉna hartija od vrednosti. ili hoćemo da je prodamo u roku kraćem od godine dana (ili je koeficijent obrta veci od 1) onda je to obrtna imovina. i ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci. Ili ako imamo uĉesše u nekoj firmi. stalnu imovinu.

Standardi koji su merodavni za priznavanje nematerijalnih ulaganja. Uslovi pod kojima se neko nematerijalno dobro može priznati tj. ili da se koriste za administrativne svrhe. ona su neopipljiva. ili za snabdevanje robama ili uslugama. Kljuĉnim standardom se smatra MRS 38. To su sredstva koja su neopipljiva i koja nemaju svoju vrednost. Zašto je on u ovom standardu. a to je iskazivanje taĉne imovine preduzeća onda ćemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati. Zbog ĉinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u budućem periodu treba izdatak koji je uĉinjen kao trošak rasporediti na periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od korišćenja datog sredstva.To su nemonetarna sredsva koja nemaju fiziĉku supstancu. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill-a kao oblika nematerijalnih ulaganja. Ona nam kaţe da nije potraţivanje i nije gotovina (monetarna sredstva). 1. prikazati ih kao sredstvo i potom kroz sistematsku i racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troška. Smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu. Ona moraju imati ove karakteristike da bi mi rekli: ovo je patent ili licenca. 2. obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamiĉke teorije koja je danas dominirajuća. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganjai (pitanje da li ih treba prikazati u finansijskim izveštajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izveštaji. ili da budu predmet iznajmljivanja. Ako poĊemo od statičkog cilja. Njegovim korišćenjem prduzeće moţe ostvariti neke ekonomske koristi u budućnosti. aktivirati: 1. Statiĉari smatraju da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati rashodom perioda u kome je to sredstvo pribavljeno. koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. (MRS 38) Ova definicija opisuje karakteristike i namene nematerijalnih ulaganja. Zatim MRS 22 koji se zove poslovna spajanja. da postoji izvesnost da će po osnovu korišćenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u budućnosti. tj. To je opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. Znaĉi treba aktivirati ove izdatke tj. 74 . Ona moraju imati sposobnost prepoznavanja i moraju da imaju sposobnost da budu korišćena ili u proizvodnji. Zato što nastaje kao posledica kupovine preduzeća. Kod dinamičke teorije ciji je cilj taĉan obraĉun periodiĉnog rezultata.

2. patenti. Znamo taĉno šta smo platili za licencu ili patent. mogućnost razmene. dozvole za ribarenje. ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. 3. moguĉnost indetifikacije. Znaćemo da će doneti ali ne i koliko. To je takodje opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. Odredjivanje vrednosti (merenje visine izdataka) Imamo dvojaku situaciju: Za sva nematerijalna sredstva koja stiĉemo kupovinom. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao što su nauĉnotehniĉko znanje (know-how). a cena koštanja za one koje smo generisali. autorska prava.troškovi uĉinjeni pri kreiranju. već je rezutat proizvodnje samog preduzeća.ona steĉena kupovinom (derivativna) . kompjuterski softver isl. koncesije. Nabavna vrednost (fakturna vrednost + ztn) za one koje smo kupili. naĉin sticanja i dr. a ne kupili. MeĊutim. trgovaĉke marke. ili mogućnost distribuiranja budućih ekonomskih koristi. Razlika izmedju patenta i licenece kada ih kupujemo: 75 . vrednuju se u visini troškova koji im se mogu pripisati (dirktni troškovi) i raspodeliti na razumnoj i konzistentnoj osnovi (deo opštih troškova . Ili ĉesto nije moguće proceniti vrednsot datog sredstva kada ono nije steĉeno kupovinom. nematerijalna ulaganja moţemo podeliti na: . Ispunjenje sva tri uslova ovde se obezbedjuje teţe nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. Znaĉi visinu izdatka koja je uĉinjena za njeno sticanje. Prema ovom kriterijumu. licence. liste kupaca. uvozne dozvole. i na njemu se posebno insistira (mogućnost prodaje. da je moguće pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. mogućnost davanja u zakup. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako.ona koja su rezultat rada samog preduzeća (izvorna). Primer: imamo autobus i prihod ostvarujemo od prodaje karata i lako ih moţemo utvrditi ali ako forimiramo web-site ne znamo koliko će on doneti koristi u buducnosti. za bilansiranje je vaţna podela prema naĉinu sticanja. poslovne vrednosti (goodwill). Postoji veći broj kriterijuma pomoću kojih se moţe izvršiti klasifikacija nematerijalnih ulaganja kao što su trţišnost. Kada treba da utvrdimo koliko nas košta stvaranje patenta koji smo sami stvorili. odredjivanje vrednosti je potpuno indentiĉno kao i kod materijalnih ulaganja. smatraju se dokazom o tome da sredstvo moţe biti identifikovano – da moţe jasno biti odvojeno od poslovne vrednosti). proizvodnji i pripremi za upotrebu). Ako interno generisana nematerijalna ulaganja zadovoljavaju definiciju sredstava. povezanost sa preuzećem.

Onda smo mi novi vlasnik patenta i samo ga mi koristimo. i iskazati kao poseban oblik imovine. on na nas prenosi monopol korišćenja tog izuma. Time spisak nije zakljuĉen. Mi smo samo jedan od korisnika.Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo korišćenja njegovog pronalaska. ali se navode ona koja se javljaju najĉešće. onda je sigurno da je ono izdvojivo i da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je reĉ. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrši uz pomoć sledećih kriterijuma. Ali ako kupujemo patent. ili nauĉno-tehniĉko znanje Licence Patenti Autorska prava Liste kupaca Koncesije Poslovna vrednost Uvozne kvote Dozvole za ribarenje Trgovaĉke marke ili znaci Kompjuterski softver 76 . samo ona koja se najĉešće javljaju. odnosno poslovne vrednosti. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisanih sredstava javlja se veliki problem da utvrdimo šta je cena koštanja tog našeg patenta jer je veliki broj patenata razultat zajednickog istraţivanja. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup. On moţe prodati kome god hoće. Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogućnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moţe oĉekivati priticanje ekonomske koristi u budućnosti. Šta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno širok. tako da ćemo sresti u MRS samo najznaĉajnija imaterijalnja dobra tj. Time se ne navode sva imaterijalna dobra. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaĉi da postoji mogućnost indetifikacije ovih dobara.U imaterijalna dobra koja se najĉešće javljaju ubrajaju se:            Know-how. I zbog toga ĉesto ne moţemo neki naš pronalazak aktivirati. Indetifikacija nematerijalne imovine (treći uslov za priznavanje nematerijalne imovine) Indetifikacija se vrši da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willa.

a neodrzivih nema. Moze se prodati patent o licenca. Sadrţina onoga što je tu. potraţivanja. što je uslov da se nešto smatra sredstvom. a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program. Good will predstavlja imaterijalno dobro. Mi nikome ne moţemo prodati troškove osnivnja. Jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom. Ako ne postoji pravna zaštita ne postoji kontrola. i koja spadaju u odrţiva. za razliku od patenta i licence koje moţete kupiti. koje ne moţete prodati a da ne prodate firmu. to je nešto što je zapisano na materijalnom nosiocu. onda vi nemate patent. ili prodati. i nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. jedno dobro koje se ne moţe odvojiti od firme. Šta to znaĉi da se mogu odvojiti? To znaĉi da se mogu prodati kao samostalno dobro. a da pri tome firma nastavi da postoji. ali on se ne moţe prodati 77 . Zašto? Zato što ako niste zaštitili sopstveni pronalazak. Pošto je spisak imaterijalnih dobara veoma širok. Pa. na sredstva koja su povezana sa preduzećem i ona koja se od preduzeća mogu odvojiti. imamo podela prema tome da li su održiva. vaţno je da to pravo bude zaštićeno. Znaĉi neće svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. jer niko ne ţeli da kupi te troškove. MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje. To je good will ili poslovna vrednost firme. Kada je taj softwer imaterijano dobro? Kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. To je podela koja je bila moguća pre stupanja na snagu MRS 38. Tako da danas u bilansima imamo samo odrţiva sredstva. Pravo na prikazivanje filmova  Na emitovanje muzickih zapisa Primećujemo da najveći deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Dugo vremena su se imaterijalnim ulaganjima smatrali i troškovi istraţivanja i osnivaĉki troškovi. a ova nisu. medjutim. a sećate se da se sredstvo definiše kao resurs nad kojim preduzeće ima kontrolu. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrţivim sredstvima. Zatim postoji podela koja je i danas aktuelna. postoji više kalasifikacija za njihovo razvrstavanje i postoji više kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da će sredstvo u budućnosti donositi ekonomske koristi. Ali taj nosilac je mnogo manje vaţan od onoga što na njemu piše.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra. Na primer. To je pravo na naplatu odredjene sume novca i iskazuje se kao posebna bilansna pozicija. to je imaterijalno dobro. pa su onda iskazivani u bilansu stanja. Znaĉi da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzeće poseduje. Niko ne bi kupio nešto što mu u budućnosti neće donositi ekonomske koristi. ako nemate monopol nad njegovom eksploatacijom. prema povezanosti sa preduzećem. Sa druge strane. Pa ćemo reći ova imaterijalna ulaganja su odrţiva. Postoji. kada imamo odredjenu trgovaĉku marku ili kompjuterski softwer.

Procenjuje se njihov vek i vrši se otpisivanje. oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom. Znaĉi MRS 38 ne propisuje koju metodu treba koristiti. Ova poslednja podela je jako vaţna za imaterijalna dobra. dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljena MRS 38 Vrednovanje nematrijalnih dobara Ovde vaţi pravilo da se dobra stečena kupovinom vrednuju u visini izdataka uĉinjenih radi njihovog sticanja. jer sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su steĉena kupovinom. i pripadajući. onda i ovde vaţi pravilo da u cenu koštanja ovih dobara ulaze direktni troškovi tj. Znaĉi vrednovanje imaterijalne imovine.) Kada je reĉ o interno generisanim dobrima tj. Potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imaterijalnom imovinom. Za raĉunovodstvo je naroĉito vaţna podela imaterijalnih dobara prema načinu na koja su stečena:  ona koja su stecena kupovinom (derivativna). Osim inicijalnog vrednovanja postoji i naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja.  ona koja su rezultat rada samog preduzeća (originlna ili izvorna) imaterijalnim dobrima. a ne samo nematerijalnih ulaganja. inicijalno.separatno od preduzeća za razliku od drugih koja se mogu prodati odvojeno od preduzeća (znaĉi nezavisno od toga da li će samo preduzeće biti prodato ili ne). za koje se smatra da je stvaranjem tog dobra izazvan). vrši se po nabavnoj vrednosti koja ukljuĉuje fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke (troškovi da bi zastitili patent i sl. već samo zahteva da se visinom otpisa odraţava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog 78 . a ovo smo proizveli sami. To je pravilo za formiranje cene koštanja i materijalnih ulaganja. na razumnoj osnovi dodeljeni deo opštih troškova (direktni troškovi rada i materijala. dobrima koja smo proizveli sami. i onaj deo opštih troškova koji se moţe vezati za dato dobro. Mi moţemo reći ovo smo kupili. Ovako isto moţemo podeliti i materijalnu imovinu. Naknadno vrednovanje vrši se u visini neotpisne vrednosti. Pravilo od prilike zvuĉi ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeća tretiraju se kao rashod perioda. a aktiviranje sredstava koja su rezultat samog preduzeća mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim i strogim uslovima. što ce reći po nabavnoj vrednosti. Nematerijalna ulaganja podleţu otpisivanju. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearna i degresivna.

vi olakšavate osnivanje firme. Mi ih ne moţemo prodati. Tako. Bilo koji izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja. Znaĉi nema one predaje akcija prodavca kupcu. znaĉi vrši se preko ispravke vrednosti. i odete u banku da otvorite depo-raĉun. to je raĉun na kojem se vodi evidencija o vašim hartijam od vrednosti. Kada se sklopi zakljuĉnica sa vašeg raĉuna će skinuti akcije. Troškovi osnivanja obuhvataju advokata (da napravi statut firme). nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija. što je ĉest sluĉaj kod novoosnovanih firmi. a MRS 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova. već na osnivaĉe firme. a sa njegovog raĉuna će taj iznos preneti na vaš tekući raĉun. Vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija. ali vi zato na vašem kreditnom raĉunu imate povećanje gotovine.dobra. Šta ako se ta firma zatvori naredne godine. Otpisivanje se po pravilu vrši indirektno. ipak su se odluĉili da zabrane aktiviranje. Isto tako mozete i kupovati. i da bi se olakšao promet akcijama one se ne štampaju. Šta da radimo sa troškovima osnovanja. i zato su oni rekli nema aktiviranja. kada bi pogledali naše bilanse zakljuĉili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaţe u razvoje i 79 . Šta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to što je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. troškovi stampanja akcija (oni sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku. Kod iste banke imate vaš tekući raĉun. pre nego da to ide na rashode. Sve će ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. Oni imaju samo vrednost za vlasnika firme. I to je razlog što se hartije od vrednosti izdaju u nematerijalnom obliku. ona ih sve stavjaju u ovu poziciju. Nekada je postojala opcija u IV direktivi da se ti troškovi mogu aktivirati. jer preduzeća. već vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vašem depo-raĉunu za onoliko koliko ste prodali. a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija. ali zbog visokih troškova štampe. ako nisu znala gde da stave neke rashode. i preneti na raĉun kupca. Vi ste osnovali firmu i uopšte ne znate da li će ta firma biti uspešna. samo što će se povećati vrednost na depo-raĉunu. Sve te troškove zajedno moraju da podnesu osnivaĉi. i insistira da oni budu rashodi perioda. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje. i knjiţi se trţišni promet akcijama kao što se to radi pri bezgotovinskom plaćanju. i otpisivati u roku od 5 godina. vlasnici. Sada se akcije vode na raĉunima kod banaka. a smanjit na tekućem raĉunu gotovina). Znaĉi ako ste vlasnik nekih akcija. A da li ćemo otpisivati linearno ili degresivno prepušta nama da odluĉimo. Tu su još i troskovi registracije firme koje moramo platiti. pokušavajući da to ide ne na firmu. Tako da odmeravajući i za i protiv. Troškovi istraživanja su naredna pozicija u našem bilansu i to jako zahvalna. da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ). i moţete reći da proda na vaš raĉun akcije po nekim cenama. Osnivaĉ će jednostavno te troškove tretireti kao rashod.

i kadrovske. kao sto ĉesto biva. i sve te troškove moraju pokrivati na teret tekućeg rezultata. ali u svakom sluĉaju ne daje rezultat koji će nam obezbediti priliv budućih ekonomskih koristi. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. zbog toga što u periodu istraţivanja vi ne znate šta će biti rezultat istraţivanja. ni da ga koristim.imamo proizvod koji i dalje ima relativno dobru prodju na trţistu. a drugo je stvoriti uslove za komercijalno korišćenje tog proizvoda. ali vi ne znate da li ćete u tome uspeti. otprilike. Ovi troškovi nemaju sposobnost aktiviranja. znamo da ţelimo da ga iskoristimo. i neću da plasiram novi proizvod sada zato što cu imati visoke poĉetne troškove. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troškove istraţivanja. Uprava firme mora imati nameru. Dakle vi moţete taj proizvod proizvesti. Vi istraţujete mogućnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov naĉin. Troškovi razvoja . zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka i oni se tretiraju rashodom perioda. jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine. i da postoji neko ko će kupiti to što ste vi proizveli korišćenjem novog postupka. vi moţete realizovati takav proces proizvodnje npr. Znaĉi imamo pronalazak. Odloţicu nov proizvod za neko buduće vreme. Zatim morate ispitati da imate sposobnost da to uradite. Zatim potrebno je da postoji trţište za dati proizvod. Šta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istraţivanja dodjete do nove tehnologije.istraţivanja. tada pocinje faza razvoja. a ovaj proizvod i dalje donosi dobar profit. ali ne znamo kako. i kakav će taj rezultat biti. Jedno je nešto stvoriti. a mozete ga i prodati. do novog proizvoda.Faza razvoja dolazi nakon faze istraţivanja. neki novi pronalazak? Ne. morate raspolagati sredstvima koja će vam omogućiti da taj novi pronalazak iskoristite. Znaĉi rezultat razvoja ima sposobnost primene u samom preduzeću ili sposonost prodaje nekom drugom preduzeću. da bi izdaci uĉinjeni tim povodom mogli biti aktivirani). znaĉi kada kod istraţivanja dodjete do toga da postoji mogućnost da rezultat istraţivanja bude doveden komercijalnom korišćenju. Jer šta ako od ovih istraţivanja ne bude nista. Morate imati para znaĉi. Neuspehom iz koga se nešto nauĉilo. ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda. Znaĉi neće ga drţati po fijokama. Da li će ti izdaci dovesti do rezultata. I upravo zbog toga što ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istraţivanja. Od. i finanskijske. koristimo neki novi materijal ili novi naĉin proizvodnje. Svi ostali se smatraju neuspehom. Taj rezultat razvoja moţete koristiti sami. bilo da ţelite da koristite proizvod ili ţelite da ga prodate. i tehniĉke. To što imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaĉi da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. a time i rezultata. 10 istraţivaĉkih radova najvise 2 eventualno 3 će donositi ekonomske koristi. do novog materijala… U toj fazi istraţivanja. što isto tako ponekad biva . vi ţelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehniĉka izvodljivost (tehniĉka izvodljivost treba da bude takva da se sredstvo moţe koristiti ili prodati. Još je potrebno da imamo raspolozive resurse. znaĉi nemam nameru ni da ga prodam. radite na tome godinama i imate znaĉajne izdatke. To je jako teţak 80 . imamo para.

nešto zbog ĉega nikakve koristi u budućnosti biti neće. Znaĉi da moţete da odgovorite na pitanje. ali nema vraćanja na staro. a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je priliĉno ograniĉen. Šta je smisao svih ovih tipova troškova o kojima je bilo reĉi? Smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzeće. koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istraţivali. veštsaĉke koţe. novi materijal kao rezultat razvoja (vidite kakav je preokret u industriji koţe izazvala proizvodnja veštaĉkih materijala. da moţete taĉno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. da budemo sigurni da će po osnovu tog sredstva u budućnosti priticati ekonomske koristi. a pravu morate nositi na posebno ĉišćenje… te firme koje su pronašle nove materijale su osvojile veliki deo trţišta). još jednom smanjiti rezultat. Znaĉi. vazno je. Znaĉi. ali to postrojenje ne moţe se komercijalno koristiti. i to sa malo novca. Ĉak i proizvodnja pilot postrojenja moţe se smatrati troškom razvoja. To je pilot postrojenje koje sluţi samo da se istestiraju mogućnosti novog postupka.'' MRS 38 kaţe NE!! Ovo što ste tretirali kao troškove istraţivanja. Znaĉi jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. Aktivnostima razvoja mogli bi se smatrati dizajniranje novog alata. troškove istraţivanja smanjili rezultat. vi u cenu koštanja moţete uneti samo troškove razvoja. pa ćete opet kroz veliku amortizaciju. I ovde vaţi pravilo da ne smete troškove istraţivanja. Pilot postrojenje nam sluţi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. to je bio rashod. Troškovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troškove razvoja. iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troškovi istraţivanja bili opravdani. sada ukljuĉiti u vrednost pronalaska. tj. kod novog materijala. i smanjiti time vaš poreski teret. Dakle ono je napravljeno samo da bi se testirao novi tehnološki postupak. ako imate nov pronalazak neće vam biti lako da ga prodate. Ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drţava. Koncesije. Dakle ne smete sada reći:''E pa ĉekajte ovo istraţivanje je dalo poĉetne ideje od koje smo mi došli do novog proizvoda. Jer ste vi tretirajući kao rashod. patenti i slicna prava 81 . koliko nas košta razvoj kod novog proizvoda. za priznavanje. i sa tim je završeno. jer ţelimo da izbegnemo da iskaţemo kao sredstvo nešto što to zapravo nije. To nije nova fabrika. kod novog dizajna… Ovo je jako vaţno. I moţda boljeg kvaliteta jer moţete oprati veštaĉku koţu. Znaĉi. Prvo to ne moţe raditi svako. Znaĉi samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. Znaĉi ne moţemo ponovo te troškove iskazati kao nabavnu vrednost. Da razdvojite fazu istraţivanja i fazu razvoja.posao. da li je sve na svom mestu. Pa ćete posle otpisivati tako visoku vrednost. Moţemo li mi sada cenu koštanja tog novog proizvoda utvrditi tako što ćemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. I konaĉno. dizajniranje novog proizvoda. Nikad više koţnih jakni nije šetalo gradom.

a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti sliĉnih prava koje je drţava odobrila. Ima li onda osnova da preispitate vek trajanja koncesije. Kako se odredjuje vrednost koncesije? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije došli. nego morate uzeti i ove druge faktore koji treba da vam pokaţu. trajanje koncesija. ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo. Raĉunovodje obiĉno zagovaraju stav da taj rok otpisivanja treba da bude što kraći.Koncesija je pravo koje drţava prenosi na preduzeće omogućavajući mu. i kaţete vaš patent je zašticen u narednih 15 godina. a vi znate da je korišćenje tog auto puta jako slabo. jer će jedan deo i putnika i tereta biti prevezen ţeleznicom. onda ćete koncesiju otpisati. kao i kod koncesija. naroĉito tamo gde nije izvesno da će preduzeću priticati ekonomske koristi po osnovu korišćenja koncesije. je koncesija za korišćenje neobnovivih prirodnih bogatstava. Mi kaţemo dobili smo koncesiju na 20 godina za korišćenje nekog dobra. Znaĉi najduţi period je period u kome imate zaštitu. za 15 godina. 82 . na primer. preneti na troškove. Vaši prihodi od korišćenja puta više neće biti isti. Recimo. jer vi više nemate monopol. On moţe glasiti na 25 ili 30 godina. Koncesija se moţe dati i za obavljanje odredjenog posla. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazaĉu ili korisniku? Drţava. Ako istraţivanja pokazuju da nije izvesno da će svih 20 godina priticati ekonomske koristi. da ga koristi odredjeni broj godina i da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drţavi na korišćenje. Ali neka preduzeća dobijaju besplatno koncesije. moţemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja. Znaĉi ima pravo monopola nad korišćenjem tog pronalaska. ili da se bavi odredjenima poslom (drţava kao nosilac javnih prava). i to tako što mu zaštitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina. sopstvenog ili kupljenog. znaĉi kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne. ako su ti poslovi od opšteg znaĉaja. Moţe ga koristiti ko hoće. Od vrste koncesije. ili moţe se dati koncecija za eksploataciju šuma. zavisi i vreme trajanja. Recimo. i da vas uvere ili razuvere da će ekonomske koristi biti baš toliko velike. koncesija za izgradnju auto puta. pošto korišćenje tog rudnika prestaje. za koliki period moramo iznos koji smo platili. Patent je ekskluzivno pravo korišćenja odredjenog pronalaska. i da vek trajanja skratite. samo on taj pronalazak moţe koristiti. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. A šta ako se izgradi pruga pored tog puta. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. Dakle ne moţete uzeti iskljuĉivo rok na koji glasi ugovor. Znaĉi vi odredjenom preduzeću date pravo da iznajmi auto put. Za patente vaţi isto pravilo što se tiće otpisivanja. Prvo. A šuma je obnovivo prirodno bogatstvo. Primer: dobijete koncesiju za korišćenje auto puta. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaĉi.

Obiĉno kaţemo da goodwill predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadproseĉan profit. aktivira se i otpisuje. i naravno da za onu firmu koja plati (jer naravno to se ne dobija za dţabe) pravo da posluje po pravilima McDonald's-a. sklapa ugovor o franšizi. investitor će biti spreman da plati više nego što je neto vrednost te firme. Ko prodaje franšizu? Za razliku od koncesije.Najduţi rok na koji vi morate da otpišete vaš patent je 15 godina. koje su dobro organizovane. I on. svoje ime. i otpisati u periodu od 5 godina. koje imaju sposoban menadţment. Poslovna vrednost preduzeća ili goodwill je širi pojem od imidţa firme. da ne bi došlo do gubitka good will-a. i visine neto imovine te firme. za to placam 50. obiĉno je reĉ o firmama koje imaju zaista odliĉan ugled medju kreditorima. Šta on prodaje firmama koje kupuju: naĉin rada. ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vašim pronalaskom neće imati traţnju. propisuje standarde za proizvode i usluge i vrši nadzor. Predpostavljam da znate šta je to licenca (pravo korišćenja tuĊeg izuma nabavljeno od proizvoĊaĉa ili drugog vlasnika). i raĉunovodje imaju preciznu meru visine goodwilla. mogli bi smo reći pravo na biznis. da će licenca biti tretirana kao sredstvo. A moţe biti i kraći. kaţemo. on u stvari kupuje buduće profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka. troškovi rada toliko.. a 83 . Franšiza je. svoje procedure i postupke. te firme moraju imati odredjene karakteristike. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da ćete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci. Znaĉi. Znaĉi da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio. medju dobavljaĉima. Znaĉi. aha troškovi za naknadu licence toliko. kada kupuje firmu. Dakle vi proizvodite neki proizvod. visina goodwilla utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac plaća za firmu kao celinu. franšiza predstavlja sredstvo. kupujem licencu za period od 5 godina. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnošću. ako je neto imovina te firme 100. i kaţete troškovi materijala toliko. Pošto investitor. Taj jedan euro je posebni pojedinaĉni trošak pri proizvodnji tog proizvoda. Znaĉi pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznadproseĉan profit. koje imaju kolektiv koji je kvalifikovan i firmi odan. Koje vaţno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zaštitni znak.000 eura. Ono što je vaţno je. Pa se raĉunovodstveno. franšizu prodaju preduzeća. Koja je najpoznatija firma koja prodaje franšizu? McDonald's. Ako bi se naknada plaćala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda. dakle aktivirana. e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje ćete iskazati u bilansu. tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo već kao posebni pojedinaĉni trošak.. Da bi se izndproseĉan profit ostvario. koje imaju odliĉnu poziciju na trţištu. a to je poseban pojedinaĉan trošak za taj proizvod. samo pod uslovom da se naknada za korišćenje licenlce plaća odjednom. na ime naknade platiti recimo 1 euro. Ako kaţete.

000 eura. Obe imaju isto imovinu. Primer: imate dve firme. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednošću. Znaĉi. nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. i obe se bave proizvodnjom sladoleda. Znajući. ostvariti profit koji je za 40. I znaĉi. ĉinjenica je da firma ima goodwill i pre nego što bude prodata. vec 1. Dva. i pre MRS 22. 1. tolika je neto imovina. a ako ga niste zaštitili kod nadleţnih drţavnih organa. kada kupite firmu vi platite goodwill. Tih 40. moţete napraviti sjajan logo. i što nije moguće pouzdano proceniti vrednost tog dobra. Znaĉi. jer je to razlika za jednu godinu. zahvaljujući goodwillu da ostvarujete iznad proseĉne profite. insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj. njegova visina? Nije. ali ne duţe od 20 godina. Ne moţete ga prodati. 5 godina. tri pogrešna poteza menadţmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde niţi nego kada je reĉ o materijalnim ulaganjima. ali pošto je to interno generisano dobro.000. MRS 22 je uveo izmene. Znaĉi kad bi vas bilo ko pitao pre nego što se ponudi kupac da plati. da se goodwill lako izgubi. i dopušta da se otpisivanje goodwilla vrši i u duţem vremenskom periodu. Dok je bila vaţeća IV direktiva iskljuĉivo. Prva firma u proseku ostvaruje dobitke koji iznose 150. u nekom jako dugom roku. ali ako niste prepoznatljivi po njemu. period u kome treba plaćeni goodwill otpisati. jer je jako teško tvrditi da ćete vi.000. a niko vas ni ne 84 .000 ako kupac procenjuje da će. Druga firma ima za 40. najmanje 5 godina za redom. ĉini i za ostala imaterijalna ulaganja. vi ne znate. Znaĉi. onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost.000 razlike da li je to goodwill tj. Kada je rec o otpisivanju goodwilla tu nema ĉvrstog pravila. Zato što je goodwill jako osetljiva kategorija. i da se potpuno izgubi vrednost goodwilla. smatralo se da je period od 5 godina. Samo plaćeni goodwill ima sposobnost aktiviranja. i vaš logo.000 veci od proseĉnog profita u datoj grani. e to je moja imovina.000.000. Goodwill se lako gubi.000. i moţete u bilansu iskazati goodwill kao posebnu bilansnu poziciju. Zaštitni znak je imaterijalno dobro samo kada je zaštićen zakonom. neće ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana. kada bude kupovao tu firmu. niti ga iskazati kao imovinu. Proseĉna stopa u toj grani je 15% prinosa na sopstveni kapital. ta logo vrednost ne moţe biti aktivirana.000 veći prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu.kupac za tu imovinu placa 120. koliko vredi vaš goodwill. To se inaĉe.000. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme i zbog toga se aktivira tek onda kada je steĉen kupovinom. on neće ponuditi 1. Znaĉi. Ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trajanja goodwilla. Visina goodwilla moze biti 200. Pa se iz razloga opreznosti. Primer: napravite firmu.200. i time će on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. i kaţete. a druga ostvaruje dobitke od 190.

kada uzmete u zakup zemljište na 99 godina. da bi se odredilo da li je neko dobro dugoroĉno vezano ili ne. odnosno od trajanja poslovnog ciklusa). Vi odmah znate o kojoj je firmi reĉ. ko je ovo. 2. Vi odmah pitate šta je ovo. poslovni inventar  Ulaganja u izgradnju i avanse Prava izjednaĉena sa zemljištem . 85 . ili Nike. Materijalna ulaganaja obuhvataju:  Zemljište i prva koja su izjednaĉena sa zemljištem  Gradjevinske objekte  Tehniĉka postrojenja i mašine  Ostala postrojenja. će se dugoroĉnom imovinom se smatrati imovina ĉiji je rok duţi od poslovnog ciklusa. odnosno imovinom ĉiji je vek trajanja duţi od 12 meseci (a u standardu ćemo naći. ali ako koristi neovlašćeno. a ako je duţi od godinu dana onda će se uzeti duţina poslovnog ciklusa. ako je poslovni ciklus kraći. ne stiĉete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem? Na to se misli kada kaţemo zemljiste koje se nalazi u svojini i prava koja proizlaze iz tih zemljista. zemljista. koji proizvod i koji kvalitet proizvoda je u pitanju.prepoznaje po tome. Raščlanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rašĉlanjavanje materijalne imovine lako. i predstavlja deo imaterijalne imovine. onda će se uzeti godinu dana. ipak u nekim sluĉajevima to nije lako uraditi. vi ga moţete tuţiti. Kod onih firmi ĉiji je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguća.bilansiranje materijalnih ulaganja - Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta. ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. koji se smatraju kao. ali kada vidite znak Coca-Cola. i ne morate da ĉitate sta je iza toga. Materijalna ulaganja . Znaĉi. alati. jer mi znamo šta su mašine. i on će to platiti. šta postrojenja. Vi moţete nekome odobriti da koristi vaš znak. i imaterijalna ulaganja. vi odmah znate šta je to. I zato je zaštitini znak vaţan. I zato moţete tuţiti nekoga ko koristi neovlašćeno vaš znak. dugoroĉno vezanom imovinom.

i otpisuju se. Ovo sve. postrojenja (mašine) i oprema.000. i prikaţete kao jednu poziciju. odvojeno voditi gradjevinski objekat. Šta je vaţnije kod trafo-stanice. Posto je lift postrojenje koji omogućuje da gradjevinski objekat vrši svoju funkciju. Vi kada pravite poslovnu zgradu. Da li je lift postrojenje? Jeste. kao gradjevinski objekat. U tom sluĉaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme. kada god budete u dilemi da li nešto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se. vi je pravite na nekom zemljištu. ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. ali najveći broj zemalja se odluĉuje da u tom sluĉaju iskaze zemljište i gradjevinski objekat zajedno. i svake godine bi ste morali da otpisujete 50.MRS-16: nepokretnosti. Ovo iskazivanje u bilansu. ne znaĉi da se zemljište i gradjevinski objekat zajedno procenjuju. odvojeno zemljište. Ako biste ih iskazali zajedno. 2) Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim sluĉajevima tu nema dileme. i iskazati u okviru opreme. da oni predstavljaju jednu celinu (jer ne moţe zgrada da stoji u vazduhu) tu zgradu i to zemljište iskazati kao jednu bilansnu poziciju. trafo-stanice. Dakle. Šta se podrazumeva pod nepokretnostima? To su materijalna sredstva koja se koriste duţe od 1 obraĉunskog perioda za potrebe proizvodnje. i biće iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. Moramo odvojiti vrednost zemljišta. i moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta. Samo kada iskazujete u bilansu. Kako ćete u bilansu iskazati? Odvojeno gradjevinski objekat. Dakle to što se zajedno iskazuju u bilansu. Mašina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu. Postoje i obrnute situacije. ili ćete buduci. Problemi koji se kod rasclanjavanja mogu pojaviti . 86 . zgrada ili oprema u toj zgradi? Ta zgrada postoji samo da bi se zaštitila oprema. i kazali gradjevinski objekat zajedno sa zemljištem vredi milion. To ne bi bilo u redu. šta je u tom odnosu vaţnije. u vašim knjigama odvojeno voditi zemljište. a onda ćete imati odvojeno raĉun gradjevinskog objekta. Ali u pojedinim sluĉajevima to nije do kraja jasno. i nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. isporuke. saberete njihove vrednosti. To znaĉi da ćete vi. Gradjevinski objekti imaju ograniĉeni vek trajanja. vaţi za svako sredstvo. Naravno smatra se da instalacije. Na primer. Odvajaju se zato što se zemljište ne otpisuje. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. vodovod. osim onoga duţe od jedne godine. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcioniše. procenjeni vek trajanja je 20 godina.1) kako iskazati u bilansu zemljišta na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. iznajmljivanje ili za administrativne svrhe. Da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu. ne znaĉi da se u knjigama vode zajedno. pružanja usluga. jer je to duţe od jedne godine specificnost stalne imovine. Rešenja su razliĉita. To je dobro sa neograniĉenim vekom trajanja. i nije predmet otpisivanja. grejanje normalno spadaju u gradjevinski objekat. Dakle imaćete raĉun zemljišta.

a to pravilo je vek trajanja. nego u okviru potraţivanja. to znaĉi da je vek trajanja kraći od godine dana.Prvo moramo znati zašto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja. pre nego što je njegova izgradnja zapoĉeta odnosno. odmah knjiţi kao trošak tj. koje mi nećemo naplatiti nego će se pretvoriti u osnovno sredstvo. pre nego što je sredstvo isporuĉeno. ali to je potraţivanje koje neće biti pretvoreno u gotovinu. Vrednovanje investicija u toku će se vršiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. Ovde vaţi sledeće pravilo. da li će ta investicija u toku biti dovedena do kraja? Znaĉi da li postoji ili ne postoji rizik od završetka takvog ulaganja. jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u budućnosti.3) Razgraniĉenje alata. sitan inventar. tj. znaĉi na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo. 87 . odmah se smatra da je utrošen. kada su avansi potraţivanja za iznos novca koji je plaćen unapred. Dakle po nabavnoj vrednosti. Dugo su bila korišćena dva kriterijuma: visina vrednosti i vek trajanja. odnosno po ceni koštanja 5) Avansi za osnovna sredstva . Ako obraĉunavate rezultat u kraćim periodima. a sav alat ĉiji je vek trajanja kraći od godine dana. ako vrštite samo godišnje. Ukoliko oĉekujete prekid u izgradnji. ako ne vršite meseĉno obraĉunavanje rezultata. opet bez obzira na pojedinacnu vrednost. do sada izvršena ulaganja. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj. i to onda u bilansu tako treba i iskazati. ulaganja koja su do tog trenutka izvršena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo. 4) Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. kada nadjete alat u osnovnim sredstvima. iz bilo kojih razloga. Znaĉi da se to ne bi radilo. i onaj koji će biti tretiran kao obrtno sredstvo. Znaĉi. završena. moţete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. rashod. To potraţivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju (kada nam dobavljaĉ da mašinu mi knjizimo povećanje osnovnih sredstava. znaĉi ĉim se poĉne koristiti. Sav alat ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. Znaĉi. na onaj koji će biti tretiran kao osnovno sredstvo. Takvo rešenje moţe se prihvatiti. bez obzira na pojedinaĉnu vrednost. Znaĉi. to što ste zapoĉeli i sve što ste uloţili do tog trenutka. tretira se kao osnovno sredstvo. i da bi zadovoljili princip jasnosti. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam šta se tu nalazi. Znaĉi jeste potraţivanje. i to kao iskljucivo pravilo. Razlog zbog ĉega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruţanje jasne slike o likvidnosti preduzeća. biće tretiran kao obrtno sredstvo. ste izgubili. pa da izvlaĉim avanse da bi izraĉunala pravi racio likvidnosti. Dakle ako se ne moţe prodati ili završiti onda je to ĉist gubitak ili ostali rashodi. i gase se potraţivanja po osnovu avansa). znaĉi da je njegov vek trajanja duţi od godine dana. I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja. U nekim zemljama postoji rešenje da se alat koji se koristi do godine dana. onda takva ulaganja tj. to će dovesti do premetanja rezultata. ako ta investicija nikada neće biti završena. ma koliko on bio skup. standardi su usvojili pravilo po kome se vrši odvajanje na stalnu i obrtnu imovinu. Ukoliko će investicija biti dovedena do kraja onda.

pošaljete dva primerka. da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potraţivanje prema njemu Dakle. dakle generalno govoreći o sredstvima. kao. novembar 2004. odnosno po sadašnjoj vrednosti naknadno. to je naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja. 16. šta ste uradili? Vi ste poslali dopis duţniku i napisali po našoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. i cena koštanja. Vrednovanje materijalnih ulaganja Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. Na kraju godine. on meni duguje. tj. Time ste vi izvršili popis svojih potraţivanja. Znaĉi svako potraţivanje koje iskaţete mora biti pokriveno takvom saglasnošću vašeg duţnika. da ga moţete povezati sa sredstvom za koje je taj avans dat. ne moţete uneti neko fiktivno potraţivanje. Utorak. i vaţiće i za zalihe. i on pogleda i proveri i kaze da. Uslovi za priznavanje su isti kao i kod sredstava.ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. taĉno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu. To je isto vaţilo i za nematerijalna ulaganja. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost. 88 .  Da se njihova vrednost pouzdano moţe proceniti. ovo su uslovi za priznvanje! Procenjivanje se vrši pojedinaĉno. a on nema pojam o tome.  Da će doneti ekonomske koristi u budućnosti. dakle:  Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeća. jedan vam pošalje. za interno generisna sredstva. za sredstva steĉena kupovinom. a jedan zadrţi. a on popis svojih obaveza. parafira oba primerka. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vaţno je da se taj avans odnosi na sredstvo. i naravno da je taj avans pokriven savesnošću duţnika.  Da je rezultat prošlih dogadjaja.

kolika će biti vrednost imovine po proteku odreĊenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. što znaĉi da je njen vek trajanja duţi od godinu dana. odnosno u kojima to sredstvo odbacuje prihode. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. vaţno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. šta će biti cilj otpisivanja. To ne znaĉi da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom odreĊenog obraĉunskog perioda. Pošto je otpisivanje naĉin na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. a ne i obrtna? Odgovor je zbog duţine veka trajanja. Pošto je vek trajanja dug. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrĊivanje stanja imovine. moţemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznaĉajnije spomenuti statiĉku. ili duţi od trajanja jednog poslovnog ciklusa. onda se visina otpisa utvrĊuje 89 . Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To.Otpisivanje materijanih ulaganja Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. Ili drugaĉije. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak rasporeĊuje na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. zbog toga što imovina ĉiji je vek trajanja neograniĉen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograniĉen). koje nastaje usled dejstva razliĉitih faktora. Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. Znaĉi. Znamo da. zato što stalna imovina ima duţi vek trajanja. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. meĊutim. Na ovaj naĉin ţelimo da ispoštujemo naĉelo uzoĉnosti (naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu). Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. kako se vrši rašĉlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. Moţe se reći. Naknadno procenjivanje imovine. bez obzira na naĉin sticanja). Zato se otpisivanje vrši samo za onu imovinu ĉiji je vek trajanja ograniĉen. tj. dinamiĉku i organsku. Znaĉi. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. ako se poĊe od toga da je primarni cilj bilansa utvrĊivanje imovine preduzeća. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode.

rasporedi na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. Potpuno drugaĉiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. Paţnja je. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. Ovde je vaţno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. Što znaĉi. da kada se posmatra jedan obraĉunski period. Ako se poĊe od tako definisanog cilja. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. nije namenjen ni utvrĊivanju imovine. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. utvrĊivanje vrednosti imovine. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. niti utvrĊivanju raspodeljivog rezultata. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je odrţavanje supstance. odnosno rashod. putem otpisivanja. ako se govori o apsolutnom odrţanju supstance. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. Prvi iznos. Ovako definisani cilj otpisivnja. jasno je da to ne moţe biti nabavna. Pa saglasno tome. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. To zbog toga što ţelimo da doĊemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. ali nije isto zbog tehniĉkog progresa koji se u meĊuvremenu dogodio. odnosno koliko je ta imovina tokom obraĉunskog perioda izgubila svoje vrednosti. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike izmeĊu aktive i obaveza). Razlika izmeĊu te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obraĉunskog perioda. i deo koji je nepotoršen. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrĊivanje raspodeljivog periodiĉnog rezultata. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. Koji od ovih ciljeva otpisivanje moţe da ostvari? Kada govorimo o cilju otpisivanja po statiĉkom shvatanju. kroz otpisivanje. dakle. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. Zbog toga 90 . iskazuje se kao trošak. ako govorimo o relativnom odrţanju supstance. na kraju njegovog veka trajanja. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. Na deo koji je potrošen do tog trenutka.tako što uporedite vrednost imovine na kraju. od otpisivanja se oĉekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. Ako ţelimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. oĉito je. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na poĉetku obraĉunskog perioda. već je namenjen obezbeĊivanju odreĊenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. tj. a to je utvrĊivanje periodiĉnog rezultata. nego reprodukciona vrednost sredstvava. a drugi deo se zadrţava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obraĉunskih perioda. Kod dinamiĉkog shvatanja bilansa. Dakle.

od toga koje ciljeve preduzeće ţeli da korišćenjem te imovine ostvari. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. Znaĉi imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu razliĉite stvari. i zato otpisivanje ne moţe biti instrument za utvrĊivanje vrednosti preduzeća. tj. u tom otpisivanju. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. prema ustaljenim pravilima onda će utvrĊeni rezultat. moţete imati otpise sredstava a da. Sredstvo se troši. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje u zavisnosti od njene namene. ali to znaĉi da otpisa nije bilo. i to se otpisivanjem konstatuje. Otpisi 91 . Ĉak teško da moţe biti i instrument za utvrĊivanje same imovine preduzeća. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. Ovaj cilj se moţe ispuniti. prinosna vrednost preduzeća. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeĊujete da rezultat ne bude precenjen. Prema tome. ne moţete utrošene vrednosti nadoknaditi. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. treba zakljuĉiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. Da li moţemo obezbediti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostiţan cilj kada je reĉ o otpisivanju. Ali pored nje redovno se utvrĊuje tzv. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se odreĊuje vrednost preduzeća. Kada govorimo o utvrĊivanju vrednosti preduzeća. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. umanjena za pojedniaĉne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. već rashod (po definiciji sredstava). osim što će biti raspodeljiv. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najĉešće korišćenih metoda za utvrĊivanje vrednosti firme kao celine.što statiĉko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. Ali. zato što kupac ţeli zapravo da proveri koje on profite moţe oĉekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaţe. Ovaj cilj se moţe osporavati! Pre svega. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinaĉnih imovinskih predmeta. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. Da li se otpisivanjem moţe obezbediti odrţanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat ĉija raspodela neće ugroziti odrţavanje supstance) što i jeste cilj. Dakle. Otuda cilj po statiĉarima teško da moţe biti realizovan otpisivanjem. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehniĉki postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. Znaĉi ne moţemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. jednostavno. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obraĉunskom periodu. Smatra se da otpisivanjem moţe izvršiti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamiĉkom teorijom. biti i meĊusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. to zavisi od odnosa izmeĊu prihoda i rashoda.

pa nema ni privremeno ni trajno osloboĊenih sredstava) 2. šta se dogaĊa kad se neko sredstvo otpiše. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traţi ulaganje odmah u narednom periodu. tj. Osim privremeno osloboĊenih sredstava mogu postojati i trajno osloboĎena sredstva. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja. ĉetvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. od otpisivanja oĉekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. u tom sluĉaju nema trajno soloboĊenih sredstava) 92 . Šta su privremeno osloboĎena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. pa i trajno. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. Zato se tako osloboĊena sredstva tretiraju kao privremeno osloboĊena sredstva. Jer. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. sva sredstva koja su bila osloboĊena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. Da bi se pojavila trajno osloboĊena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. Šta se dogaĊa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. kaţemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. Problem nadoknade je problem izmeĊu prihoda i rashoda. recimo ĉija je vrednost 1000. Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. To naravno uopšte nisu male sume. a pošto nisu nadoknaĊeni. odreĊeni iznos sredstava. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. znaĉi da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. treći naredne 2. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. moţe se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500.postoje. slobodna. koji nije pokriven prihodima datog obraĉunskog perioda. Po isteku pete godine. Ne moţe se. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novĉani oblik. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobaĊa. Dakle. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). privremeno. Kada se materijal potroši u datom obraĉunskom periodu. Ali kad se sredstvo otpiše. dakle. odreĊeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo.

(da se zamena ne mora vršiti odjedanput. 6. 900 900 900 2700 3600 3000 1500 1500 2700 2100 1500 1800 1200 600 900 900 900 120 0 7. već da ta potreba za zamenom biva u razliĉitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. Otpis je linearan. moţemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobaĊanje odreĊenog iznosa sredstava.3. da imaju razliĉiti vek trajanja. Ĉak. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. procenjeni vek trajanja 5 godina.трајно емено 1200 300 300 300 300 1. 3. Укупн Год. 900 120 0 2100 600 900 - 900 - 900 3 600 900 120 2700 0 300 600 900 1800 300 600 900 300 1500 900 1800 - 1800 900 900 4 5. PRIMER: Imamo tri mašine ĉija je nabavna vrednost 1500. На Садашња вред. 900 120 0 2100 900 2400 1500 900 - 900 93 . 120 0 - 2. Збир Замена Ослобођена а амортизација Отпис Отписа СВ и укупно Привр. Крају mашина год. treće treća). iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno osloboĊena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. 1 2. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u razliĉitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. naredne godine druga.

pa je 1500/5=300). na kraju šeste zamenu druge. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno osloboĊeni. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). 600 900 120 2700 0 900 1800 - 1800 900 900 Ako imate prvu mašinu. Vrednost mašine je 1200. Ovo zbog toga. Nema zamene u toj godini. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. što je sada kraj treće godine. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. da se sredstva nabavljaju u razliĉitim vremenskim periodima. ne 1500. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300).8. od toga je 900 stalno. Jer dolazi do stalnih zamena. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. akumulirana amortizacija je 1500. prve godine. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno osloboĊenih otpisa. sve ostalo je privremeno osloboĊeno. Treće godine kupuje se trća mašina. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. da su sredstva razliĉitog veka trajanja. Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. taĉno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. a 600 privremeno osloboĊeno. su priliĉno rigorozni. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. druge 900. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). Treba da postoji monetarna stabilnost. Privremeno osloboĊene amortizacije više nema. 94 . Ukupna sadašnja vrednost je 1200. godišnji otpis 300. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. i ona se takoĊe otpisuje. Ukupno je osloboĊeno 900 (300+600) i to je takoĊe trajno osloboĊeno. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od ĉega 900 ostaje kao trajno osloboĊeno. OsloboĊena amortizacija iznosi ukupno 1800. OsloboĊena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno osloboĊena. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). Na kraju šeste godine. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. zbir godišnjih otpisa 300. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno osloboĊenim. Dakle. a vrednost treće 1200. od ovih 1800 ne moţemo reći da je sve trajno osloboĊeno. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine.

Gubi se efekat trajno osloboĊenih sredstava. On se gubi onda kada sredstva postanu pribliţno jednakog veka trajanja. cela priĉa je sraĉunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti moţe obezbediti priliv privremeno i priliv trajno osloboĊenih sredstava. Od tog trenutka postoje samo privremeno osloboĊena sredstva. To znaĉi da kada poĉetna vrednost opreme. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. Neki raspored starosti tj. neće izdrţati svih pet godina. ali vi svodite na godišnji otpis . Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. Znaĉi. SUŠTINA je da znate šta znaĉi i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno osloboĊena sredstva. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. A s druge strane. Ne 95 . Da je pojava trajno osloboĊenih sredstava više izuzetak nego pravilo. Znaĉi kada uporedite poĉetnu vrednost sa trajno osloboĊenim sredstvima. (5-3)/3=66.67%. Jer će moţda doći do kvara. imate samo privremeno osloboĊena sredstva. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. Znaĉi 20% vaše amortizacije je praktilĉno u tom sredstvu vezano 15 godina. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Ĉetvrtih 20% vezano je 4 godine.67% trajno osloboĊene amortizacije. Rankovića piše koliko moţemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno osloboĊenim sredstvima. ĉetiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. da je dve godine vezana 20%. U knizi kod prof. ili kada broj mašina dostigne 66. dok se ne dostigne koeficijent elastiĉnosti efekta proširenja. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete proseĉno vreme i podelite sa proseĉnim vremenom. efekat trajnog osloboĊenja prestaje da postoji. da su ta trajno osloboĊena sredstva privremenog karaktera. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. šta znaĉi da je proseĉno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumaĉite ovo da je jedna godina vezana 20%. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izraĉunali proseĉno. Dakle. I onog trenutka kada poĉetna vrednost dostigne 66. Ovih trećih 20% vezano je prvu. ako je ukupno vreme vezivanja 15. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboĊena sredstva. onda je proseĉno vreme vezivanja 3 godine. vek trajanja 5. nabavićete i neku mašinu ĉiji je vek trajanja 3 godine. tri godine 20 %.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. i kada postoji.biće zamenjene posle 3. razbijete na ulaganja od po 20%. tokom ţivota preduzeća se menja.67% vrednosti trajno osloboĊene amortizacije. Kako se izraĉunava proseĉno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na poĉetku. Znaĉi meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. i ako se otpisuje linearno. I ovaj efekat trajno osloboĊenih sredstava se moţe tako izgubiti. drugu i treću godinu. Najĉešće pitanje-šta ovo znaĉi? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina.

Pri utvrĊivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. već problem zamene. a kada je reĉ o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. da su sredstva deljiva i da se mogu delimiĉno zamenjivati 4. za ocenu 96 . a pre svega finansiranja. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obraĉuna. Da shvatite na koji naĉin likvidnost firme moţe biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. da trţište prihvata porast obima proizvodnje 5. da preduzeće posluje rentabilno 2. i obiĉno se baziraju na dnevnim cenama. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog raĉunovodsrva. zbog toga da bi smo znali mesta. naravno. a nekih je vezano 1 godinu. za potrebe poslovnog bilansa. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. Zašto nam je vaţno gde sve otpisivanje moţe da se vrši? Ne. Takav propis je ukinut. društvena svojina nestaje. Otpisivanje sredstava moţe biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. Ranije je kod nas postojao propis koji je odreĊivao minimalnu visinu stopa amortizacije.insistiram na tome da ovakve raĉunice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od drţave. kalkulacije i poreskog bilansa. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. Namenjeni su iskljuĉivo internim korisnicima informacija. nego da bi smo znali ciljeve. s obzirom da dolazi do privatizacije. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrĊivanje prodajnih cena.

a preduzeća po pravilu nemaju struĉnjake koji bi mogli da im kaţu po kojoj stopi. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. Sa aspekta poreskog bilansa. preduzeća su se našla u ĉudu. Tu postoje propisane stope otpisa koje drţava priznaje kao stope po kojima će biti utvrĊena amortizacija iskazana u poreskom bilansu. i ĉim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. da otpisuju svoju imovinu. zato što su ciljevi razliĉiti. i onda je visina otpisa obraĉunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. Dakle. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne doĊe do stopa koje će njemu odgovarati. I drţava propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. One ''alfa'' tabele o kojima ste moţda ĉuli. Preduzeća vrlo ĉesto te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. Zbog toga. ali za potrebe utvrĊivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obraĉunatu po ovim stopama. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. Dakle. visina otpisa se utvrĊuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi odrţanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na naĉin da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. a za potrebe utvrĊivanja oporezivog periodiĉnog rezultata. Otuda zakljuĉak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. druga moţe biti u poreskom i treća moţe biti za potrebe kalkulacije. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je drţava propisala. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. njihovog odbacivanja i sl. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane drţavnih organa. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. su u stvari stope otpisa utvrĊene za potrebe oporezivanja. u pogonskom obraĉunu. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost moţe odstupati od trţišnih cena. ne mogu da otpisuju koliko hoće. sada moţemo da otpisujemo koliko hoćemo. koji je odreĊivao minimalne stope otpisa. za potrebe kalkulacije. najmanje. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 97 . imate tri otpisa za ista sredstva. prihvatanja porudţbina. Naravno.rentabiliteta posla. Sada mnoge raĉunovoĊe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. Znaĉi rezon drţave je sledeći: moţete vi u poslovnom bilansu da obraĉunate koliku god hoćete amortizaciju. koje se koriste u Nemaĉkoj. Jer rezultat koji se utvrĊuje u pogonskom obraĉunu naziva se ekonomski rezultat. klasifikujemo.

ili iscrpljenjem supstance (kada je reĉ o prirodnim bogatstvima). moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše obiĉan benzin plaćati visoku novĉanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. rabaćenjem. nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. u periodu od godinu dana. 2. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preraĉunali bi ste se i npr. treba otpisati u istom periodu. Znaĉi. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 98 . Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. imate automobil koji troši obiĉan benzin. odnosno na vreme otpisa koncesije. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduţe na period koncesije. ekonomskim razlozima. na primer. Kada bi ste imali takav jedan automobil. protokom vremena. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. fiziĉkim trošenjem tj. cene padaju. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. automobili koji troše obiĉan benzin. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. Iako bi moţda period njegove ekspolatacije mogao biti duţi. zbog toga što su se u meĊuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niţe troškove. Onog trenutka kada se pojavi na trţištu nova genetacija raĉunara.) 3. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. nepodobnost – npr. radi zaštite ţivotne sredine. i drţava reši propiše da. ovakva odluka drţave će sredstvo uĉiniti nepodobnim za dalje korišćenje). rekli: ne isplati mi se da ugraĊujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1.2.

bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – moţe biti redovno ili vanredno). za razliku od redovnog. Kod umetniĉkih predmeta koji se takoĊe ne otpisuju. Ostane kamen ispod. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. kada doĊe do znaĉajnog. trajnog oštećenja nekog umetniĉkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. razorni vetrovi. kao piramide. dopunsko otpisivanje 99 . a moţe biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograniĉen vek trajanja. sredstva uloţena u izgradnju datog objekta ili date mašine. prema tehnici otpisivanja: 1. vanrednih dogaĊaja kao što su poţari. Odnosno. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) IV Moţemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. ali ne beskonaĉno). u pogonskom obraĉunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) III Postoji još jedna podela. ako doĊe do obustavljanja neke investicije. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. jer teško je verovati da bilo koje umetniĉko delo moţe trajati beskonaĉno dugo (moţda jako dugo. zemljoresi. poplave. ali vanredni otpisi su mogući. u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrĊuje se konaĉna visina redovnih otpisa. i posle polave se dramatiĉno razlikuje. To se dogaĊa. Vanredno otpisivanje. je vezano za sredstva sa ograniĉenim vekom trajanja. koji se ne mogu predvideti. To je povod za vanredni otpis zemljišta. i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). 2. sve štete koji nastanu povodom dogaĊaja na ĉiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne moţemo uticati. Recimo ako doĊe do poplava koje unište obradivo zemljište. Tu nema sistematskog otpisivanja. prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala moţe biti razlog za obustavu gradnje.1. (o tome smo već priĉali): 1. koji se utvrĊuju saglasno MRS i raĉunovodstvenim politikama) 2. II Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše. Vrednost zemljišta pre. naiĊe bujica i odnese plodno tle. ali ne zato što nemaju ograniĉen vek trajanja. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim ţelimo da konstatujemo smanjenje vrednosti. 2.

Postoji i korisni vek trajanja. da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode. eventualno procenjeni likvidacioni ostatak.metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). koja su predmet otpisivanja. plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje. shvatićete da to uopšte nije tehniĉki posao. Uvek morate utvrditi vek trajanja. Prvo. On je uvek kraći od tehniĉkog veka trajanja. posle toga prodajemo i kupujemo nova. Znaĉi u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. jer ţelimo da izbegnemo rast troškova odrţavanja. Dakle. Naći će se njihova nabavna vrednost. moţete pristupiti izradi plana.Na osnovu ĉega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja. koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. u kom je ono tehniĉki sposobno da pruţa usluge. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja. 7 godina koristimo. onda ćete sigurno naići na tri razliĉita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. koji je kraći od ekonomskog. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate. Znaĉi ako kaţete da ćete vaše graĊevinske objekte otpisivati linearno. Znaĉi.koliki je njihov procenjeni vek trajanja . vi ste time definisali svoju raĉunovodstvenu politiku. on je tehniĉki u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. povećavajući znaĉi vrednost imovine. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute. naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina. koje moţete predvideti. To je tzv.osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) . Zato što se sredstvo moţe koristiti u odreĊenom vremenskom periodu. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. i li ţelimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehniĉke ispravnosti naših vozila. Znaĉi da identifikujete: . da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom. procenjeni vek trajanja. koliki je njihov procenjeni vek trajanja. Ekonomski vek 100 . ĉak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). onda je to takoĊe deo vaše politike. a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. tehnički vek trajanja. će dato sredstvo biti korišćeno. Onda je plan ĉisto tehniĉki posao. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse ĉiji je ekonomski vek trajanja 10 godina. raĉunovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje. koji još uvek fantastiĉno funkcioniše. po politici zamene sredstava preduzeća. Ako kaţete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati. kolika je bila njihova nabavna vrednost. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. To je vek trajanja u kome. (Katin PC 286. Naravno. vek trajanja je period u kome sredstvo moţe pruţati usluge. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. I tek pošto definišete politiku.

Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16. mašina moţe da se koristi još. oĉekivano fiziĉko rabaćenje (koje zavisi od reţima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene). recimo. Isto tako. U paragrafu 46. vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili sliĉna ograniĉenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpoĉeti po nabavci. poĉinju da se otpisuju od prvog jula. Znaĉi. poĉinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno trţište moţe se ići na procenu i to uzeti u obzir. i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. u paragrafu 43. Nisu sluĉajno ova dva uslova utvrĊena. i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda.trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. i da se moţe pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvoţĊa. naravno. MRS-a 16 se kaţe da osnovicu za otpisivanje ĉini nabavna vrednost ili cena koštanja. ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvoţĊa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak. starog graĊevinskog materijala). na pola godine. Niko ne moţe reći da autobus posle 7 godina ne moţe više da se koristi. za sredstva koja su otuĊena u ovom mesecu. a ne po poĉetku korišćenja. zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. Ako navedena dva uslova nisu ispunjena. kod nas. i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis poĉinje da teĉe od prvog narednog meseca. treba uzeti u obzir uobiĉajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u razliĉitm zemljama razliĉito je definisno. svakog meseca knjiţite otpis. zaista je teško u mnogim sluĉajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. U Nemaĉkoj. tehniĉko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze. Ili na primer. otpis prestaje od prvog narednog meseca. ali licenca za proizvodnju tog proizvoda istiĉe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga vaţi licenca. politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. TakoĊe. koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak. Kod nas vaţi pravilo: od prvog narednog meseca. otpis se vrši na meseĉnom nivou. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine. pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka znaĉajna. zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka. morate preseći negde. To je prosto konvencija. savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja. sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava 101 . Iako se sredstvo troši kontinuirano. U nekim zemljama je to. Ako imate mašine koje traju 10 godina. Prema MRS 16 koji se bavi ovim pitanjem.

Znači. zato što očekujem da ih znate. tako povećate otpise i smanjite rezultat – e drţava to ne dozvoljava. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja. pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešite da preĊete na degresivno otpisivanje. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na odreĎene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raĉunovodstvene procene. 18. šta se otpisuje. Isto za degresivnu. MRS-a 16. 102 . kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode.. Ovo zbog toga. mora se periodiĉno preispitati. što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu. Ali ako otpisujete linearno. O ovome govori paragraf 49. putem njegovog otpisivanja. pri tim preispitivanjima. koje su pretpostavke od kojih polazi. da izabrani metod ne odraţava na pravi naĉin gubitak ekonomskih koristi. Ĉetvrtak. i koje su njene slabosti. U takvom sluĉaju. Potsetite se uslova za primenu načina utvrĎivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. Obraĉunati otpis predstavlja rashod perioda. ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. Dopušteno je da sa degresivne metode preĊete na linearno otpisivanje. otpis će postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva. Ako se pokaţe da je oĉekivani korisni vek trajanja. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. pa ajde da dodam. Neću Vam pričati metode otpisivanja. visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izraĉunavati po novoj metodi. Sve smo to naučili u prvoj godini. osim ako je sadrţan u uĉincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe. SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala. a to je kraj u Power point prezentacijama.. U drugom sluĉaju. novembar 2004. Imate pravo da izaberete. koje su njene varijante. To se ne smatra instrumentom kojim se moţe uticati na visinu poreskog tereta. a to se obiĉno radi onda kada je vek trajanja kratak. i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. Očekujem da znate šta je linearna metoda. Procenjeni korisni vek upotrebe. U sluĉaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile.gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. U prvom sluĉaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan. jer je u tom sluĉaju obraĉunati otpis uraĉunat u cenu koštanja. ali nije dopušteno obrnuto.

odnosno rok naplate tih potraţivanja je duţi od godine dana. Kaţemo da su to ulaganja novĉanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi. Znaĉi izmedju firme u koju ulaţete i vas postoji vlasniĉki odnos. I to je razlog zašto se oni vode odvojeno i prihodi odvojeno prate. a to znaĉi da je rok naplte duţi od godine dana. Zašto imamo da se dugoroĉno drţe. Znaĉi ja hoću da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti. sa aspekta dospelosti dugoroĉna i kratkoroĉna. Šta znači ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaĉi da vi tim ulaganjem stiĉete svojstvo suvlasnika. dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. Vi ste suvlasnik date firme. Šta znači ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme i vas postoji duţnicko-poverilaĉki odnos. a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeća. Finansijska ulaganja . pa još i ovaj dodatak? Zato što ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi.3. i to znaĉi da se na njih odnosi ovo da se dugoroĉno drţe. sa namerom da se dugoroĉno drţe. a drugi je da se posebnim evidentiranjem i iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti.bilansiranje finansijskih ulaganja - Šta se smatra dugoročnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti. pa da najpre definišemo šta su to dugoroĉna finansijska ulaganja. odnosno po osnovu prodaje uĉinaka. Jedan je dugoroĉnost koju sam već pomenula. Dugoročna finansijska ulaganja možemo najgrublje klasifikovati u tri grupe: 103 . bolje reĉeno iz osnovne aktivnosti firme. a to znaĉi da nemaju rok dospeća. u druga preduzeća. odnosno. Zbog čega su dugoročna finansijska ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga.

Dakle to su firme ĉije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti kojom se vi inaĉe bavite. Dakle mi ćemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose. Naravno. ili samo zato što vrednost te firme na trţištu raste. Znaĉi neće ona nama dati niţe cene. Zato vi ţelite da steknete uĉešće u toj firmi. i ne treba. Vi to radite zato što je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vaše delatnosti. pozitivno odraze na naše poslovanje. Dugoroĉne hartije od vrednosti 3. ili firme koje se bave istraţivanjem i razvojem proizvoda ĉijom se vi proizvodnjom bavite. To nikada ne radite samo zato što firma isplacuje visoke dividende. I vaša uĉešća se uglavnom odnose na preduzeća za kojima vi već imate odredjene poslovne odnose. bilo da su to vaši veliki kupci. i kao materijal koristite u daljoj preradi. Vi imate snaţan interes da kod te firme imate snaţnu poziciju. Primer: imate firmu koja je vaš veliki dobavljać. uĉešća se javljaju tek pošto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeća. Ušešća 2. Ne. ili firme koje se bave prometom roba ĉijom se proizvodnjom vi bavite. Zašto vi zelite da utičete na njenu poslovnu i finansijsku politiku? Zato što kroz taj uticaj ţelite da unapredite sopstveno poslovanje. odnosno stiĉemo sposobnost da utiĉemo na donošenje poslovnih odluka u toj firmi. vi ne moţete pri sticanju uĉešća 104 . ili dobavljaĉi. i od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete. kvalitet vaših proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaĉa. Znaĉi. Ako moţemo da utiĉemo na odluke koje će u toj firmi biti donete kakve će onda te odluke biti? Onakve kakve odgovaraju nama. Dugoroĉne plasmane 1. Kako ćete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time što ćete imati u nekoj firmi učešće? Mi uĉešćem stiĉemo pravo glasa. sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vaš uticaj na poslovnu i finansijsku politiku te firme. imali ste ga i do sada (zato što ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad) samo ne tako jasno odredjeno. Učešća Ona nama nisu novi pojam. znaĉi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarska društva. To znaĉi da kada god se odluĉujete da stiĉete uĉešće u nekoj firmi to nikada ne radite na pamet. Ali ako ste uz to i suvlasnik te firme vaša pozicija će biti mnogo snaţnija nego ako niste. Vi ulažete u jednu firmu. ali ćete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. Da bi se uĉešća uopšte javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeća. Redovnost vaše proizvodnje.1.

nacionalnim propisima moţe biti dozvoljeno da se uĉešćem smatra ulaganje u drugo preduzeće. zato mi kada odredjujemo kakvo je uĉešće. Dakle. koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. ako imate 1% akcija koliko kod vi ţeleli da na osnovu tih akcija utiĉete na tu firmu. recimo koje dostiţe minimalno 15%. Zato što ne mora uvek. Dakle. znaĉajna 20% . znaĉi vi kaţete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme. hoću da na to obratite paţnju. a ne visinu angţovanog kapitala. finansijski poloţaj… ali to nije vaš primarni motiv. odnosno ako kaţete da imate uĉešće samo ako imate 25%. uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi. bude ispunjen još jedan uslov. ja nemam uĉešće jer ja nemam mogućnost da utiĉem na tu firmu. 105 . Znaĉi mogu imati 30%. U zemljama clanicama EU po IV direktivi postojalo je pravo da ovu granicu od 10%. Kako se učešća dele? Pošto smo rekli da su uĉešća osnova za uticaj koji imamo. ili min 20%. ali ne mora uvek biti tako. vi nemate uĉešće. ali ćete imati samo 20% glasova. minimun je 10. jer bi to u tom sluĉaju. Taj broj vam ne omogućava vaš uticaj na poslovanje te firme. Znaĉi visina dividende koju ona isplaćuje nije vaš motiv ulaganja.50% prva glasa 3. a to ne bi odraţavalo pravu suštinu vašeg ulaganja. ali nikada iznad toga. mogu podići ali ne više od 20%.20% prava glasa 2. Znaĉi zato kada govorimo o uĉešću uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. jer je deo vašeg ulaganja reprezentovan u preferencijalnim akcijama. ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao uĉešće. Znaĉi. to bi u velikom broju sluĉajeva znaĉilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima. sva vaša uĉešća ispod 25% ne moţete iskazati kao uĉešća. Vi ne moţete. zemlje ĉlanice mogu odrediti i visu granicu. jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. ali nemate pravo glasa. Zato što. većinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital i prava glasa u velikom broju sluĉajeva stoji znak jednakosti. imamo uĉešće u obicnim. i uĉešće u preferencijalnim akcijama. osim ovog motiva. Pa se prema visini učešća u pravu glasa.potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma. Znaĉi. već morate iskazati kao obiĉna ulaganja. vi imate snaţniji uticaj na njenu poslovnu i finansijsku politiku. Uvek je bilo ” koliko para toliko muzike”. ako imate preferencijalne akcije neke firme. vi ste uloţili kapital. vi morate imati makar 10%. Znaĉi. snaga našeg uticaja zavisi od visine uĉešća. vaš glas se neće ĉuti. Vaše ukupno ulaganje će mozda biti 40% kapitala. I zato se kaţe u IV direktivi da gornja granica ne moţe biti iznad 20%. Što više ulozite u datu firmu. uĉešća dele na: 1. kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama. ili kakav je njen rentabilitet. da bi ste mogli vršiti neki uticaj. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kaţete da imate uĉešće. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao uĉešće potrebno je da. obiĉna 10% .

vi koji posedujete vićinsko pravo glasa. dobijate status matične firme. tj. Ako imate više od 20%. vi ćete birati ko će biti u upravnom i nadzornom odboru. tada se kaţe da imate značajno učešće. prikazano odvojeno. Ako se znaĉajna i obiĉna iskazuju u jednoj poziciji. To znaĉi da. U nekim bilansnim šemama ĉak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znaĉajna uĉešća. a firma koja vrši kontrolu. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjiţeni kao novi vlasnik tih akcija. Obična učešća daju vam osnovu za odredjeni uticaj. raditi ono što vi kao vlasnik akcija od njih traţite. jer izmedju 10 i 20% to nije uĉešće koje vam obezbedjuje da vi moţete bitno uticati na odluke koje će biti donete. ali vi morate imati više glasova od svih drugih. morate se obratiti ovlašćenom berzanskom posredniku koji će to za vas uraditi. ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar nameće tj. u sledećem smislu. i biće navedeno na koje firme se odnose znaĉajna uĉešća. I zato se takve firme oznaĉavaju kao zavisne firme. ali se ĉesto znaĉajna i obiĉna uĉešća iskazuju kao jedna pozicija. verovato je da će donete odluke. traţi. 3. i vi nad tom firmom vršite kontrolu. zato što ne morate imati više od polovine da bi ste imali firmu pod kontrolom. Znaĉajno. i što ne moţete ukljuĉiti 106 . budući da imate većinsko pravo glasa. jer berza je trţište tj. Jer će ona. na skupštini akcionara uticati bitno. ja sada neću reći više od polovine. Ono što nema sposobnost aktiviranja. uvećanoj za zavisne troškove nabavke (troškovi provizije berzanskom posredniku. jer ne moţete vi kupiti akcije na berzi. a posebna za obiĉna. tada se takvo uĉešće kvalifikuje kao vecinsko. i obrazovati nabavnu vrednostu vaših uĉešća. ali se uvek odvajaju većinska uĉešća kao posebna bilansna pozicija. jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme. ali vaš glas se u skupstini akcionara.1. gde vi upravljate neće naroĉito glasno ĉuti. ali će vam napalatiti proviziju koja će za vas predstavljati ZTN. moţda ne po svakom pitanju. znaĉi kada neko ima 30% glasova. naravno. kolika su znaĉajna a kolika su obiĉna. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje uĉešća predstavlja procenjivanje uĉešća u trenutku sticanja. Ako imate većinsko pravo glasa. a manje od većinskog uĉešća u pravu glasa. ili vrhovnog društva. matiĉnog društva… Bilansiranje učešća Uĉešća koja su većinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija. Da vi moţete sada. pod nazivom ''uĉešća u povezanim preduzećima''. znaĉi to je trećina od celine. 2. sekundarno trţište HOV). onda je u napomenama koja prate tu poziciju. i preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi ćete praktiĉno tu firmu voditi. zatim berza će vam zaraĉunati porez na promet. i vrši se po njihovoj nabavnoj vrednosti. Nabavna vrednost uĉešća je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela. Sve te troškove moţete dodati na kupovnu cenu akcija.

Ukoliko učešća stičete razmenom akcija. ako vršite razmenu. jer odluka je mogla da bude i neću da kupim. uzeti onu vrednost uĉešća koju ste u razmenu dali. i da kroz tu razmenu akcija steknem uĉešće u kapitalu te druge firme). Dakle. Bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. Dakle ne mogu se vezati direktno. Ako se opredeljujete za istorijski trošak. Dakle.vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja . Oni će sve to obaviti. tada ćete kao nabavnu vrednost uĉešća. koji bih ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini uĉešća.berzansku . odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa. što je takodje moguće (znaĉi ja mogu da dam moje akcije i da uzmem akcije neke druge firme. izvestiti me a ja ću to morati da platim.bilansnu . Akcija moţe imati ĉetiri vrednosti: . ali nisam baš sigurna kakva je firma.iznos za koji se akcija prvi put prodaje . ukoliko se akcije kotiraju na berzi. kao tekući trošak. njihova poslovna politika je takva. rezervi i neraspodeljene dobiti. ja traţim usluge neke konsultanske kuće. Vrednost koju smo dali biće vrednost akcija koje smo kroz razmenu dobili. E taj iznos. tada ćete vrednost uĉešća testirati na obezvredjenja.u nabavnu cenu uĉešća. testiraćete da li 107 . On će biti tretiran kao rashod perioda.emisionu . i svih narednih godina sve dok to uĉešće posedujete. ona je za mene zanimljiva zato što se bavi prodajom i ima široku prodajnu mreţu. i ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju.nominalnu . Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. kao osnovicu procenjivanja. ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. ali da bi donela odluku mora mi neko pomoći i reći firma je dobra. ako je firma dobra.onu na koju akcija glasi . to su izdaci koje biste imali vezane za donošenje odluke o kupovini uĉešća. ako se akcije ne kotiraju na berzi. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost uĉešća. Sećate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava steĉenih kroz postupak razmene. Hoću da kupim uĉešće u nekoj firmi. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj. U svim drugim sluĉajevima. ne moţe biti ukljuĉen u nabavnu cenu uĉešća. nakon što smo to uĉešće stekli. Dakle.vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija. i zato ovo i spada u tekuće troškove. Naknadno procenjivanje učešća je procenjivanje na dan bilansa. kada ne bi bilo aţia. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa. firmu vodi dobar tim.

firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem. Naprotiv. zato što kod firmi koje imaju znaĉajna uĉešća ovo uopšte ne moraju biti male svote. oko dana bilansa da iz bilo kojih ĉak i potpuno neekonomskih razloga. da podignete vrednost uĉešća iznad njegove nabavne vrednosti. ni za mesec dana. prinudne. Kada uĉešća vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju sluĉajeva dogadja da se u vrednosti uĉešća formiraju tzv. Znaĉi dogodi se nekad naroĉito oko nove godine. ili ćete zadrţati nabavnu vrednost uĉešća. koja se moţe koristiti i kod izrade pojedinaĉnog i kod izrade konsolidovanog bilansa. ni prekosutra. latentne rezerve. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera. 108 . a onda je polako prihvatana i već je prihvaćena u Evropi. najpre u SAD. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu uĉešća koja posedujemo uticaće na nas rezultat tek naredne godine. Pošto su uĉešća dugoroĉna ulaganja. postoji stav da kratkoroĉan pad vrednosti uĉešća ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. utiĉu na rezultat firme koja uĉešće poseduje. vrednost uĉešća u vašem bilansu biće podcenjena. Razliku ćete tretirati kao rashod perioda. ni za godinu dana. već da će u tom periodu do prodaje uĉešća trţišna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili moţda rasti onda nema razloga vršiti otpis vrednosti vašeg uĉešća. prihodi od uĉešća ako procenjujete po nabavnoj vrednosti. I dakle. onda morate otpisivati vrednosti uĉešća na njegovu niţu vrednost. Jer naĉelo istorijskog troška vam zabranjuje. Iskazaćete imovinu niţom nego što ona zapravo jeste. Znaĉi dolazi do malog premetanja rezultata. a vi vaše uĉešće drţite na nivou nabavne vrednosti. s obzirom na to da vi nećete prodavati uĉešća ni sutra. onda će trţišna vrednost uĉešća biti sve veća u odnosu na nabavnu vrednost. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. Postoji joĉ jedan naĉin vrednovanja uĉešća. Dakle. je sledeća. ukoliko dodje do pada trţišne vrednosti onda se postavlja pitanje šta nam valja ĉiniti. nije izvesno kada i da li će se od toga oporaviti. jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. Sa druge strane. budući da su trţišne cene vasih uĉešća iznad nabavne vrednosti. skrivenu rezervu). ''equity metoda'' zove se još po negde i ''metoda udela''. iako je dobitak iz koje ta dividenda potiĉe ostvarena u ovoj poslovnoj godini. Mi ţelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koja uĉešće poseduje to uĉešće bude iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog uĉešća. Ako je vrednost uĉešća u firmi koja se razvija i ĉija vrednost stalno raste. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg uĉešća. ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti trajnijeg karaktera znaĉi dugoroĉan. Vrednost uĉešća treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to uĉešće odnosi.morate da primenite princip niţe vrednosti. Primer: vi imate 30% kapitala firme B. Osnovna ideja ove metode. To je tzv. vi ćete u vrednosti uĉešća imati jednu latentnu rezervu (neiskazanu. i naĉelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujete naĉelo istorijskog troška. tek u narednoj godini. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je ''equity metoda''.

Već naredne godine. Znaĉi kada sam izraĉunala deo dobiti koji mi pripada. nego se knjiţi kao smanjenje vrednosti uĉešća. Ako smo mi to uĉešće platili u datom trenutku 400 i ako primenjujemo nabavnu vrednost. On će za iznos isplaćenih dividendi pasti. i to tako što će se ostvariti dobitak. B je objavilo svoje rezultate. u kojoj je dobitak nastao. dakle neće više biti 1400. prihodi su potraţivali uĉešća su dogovala. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. Druga posledica je da vi pripadajući deo dobitka iskazujete kao prihod u istoj godini. donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200. Equity metoda kaţe: ''Ne. i kada god vrednost sopstvenog kapitala opada. dok god vi uĉešće imate ono će biti vrednovano sa 400. Ja sam iskazala 60 prihoda i povećala uĉešće. a nikada neću naplatiti 60. ja vrednost uĉešća smanjujem za 30. Dakle njemu pripadajući kapital raste. On će sada biti 1300.a firma B ima sopstveni kapital 1200. I to ću uraditi na kraju godine. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znaĉajni uticaj na poslovanje firme. i povećala gotovinu na raĉunu za 30. kapital moţe biti 1400. U ovom sluĉaju. ili u sluĉaju gubitaka pada i vi ćete otpisivati ali sporije. I to polovina se zadrţava. zadrţavanja neraspodeljene dobiti direktno će povećati visinu uĉešća. Neće se maći dalje. Znaci ja sada imam deo prihoda koji neće biti praćen novĉanim prilivom. jer ja imam 30% kapitala i povećavam vrednost uĉešća za iznos dobiti koja meni pripada. 30% od 200 koliko je povećanje je 60. Znaĉi ja kao akcionar sa 30% uĉešća dobiću od ukupne dividende koja iznosi. 100 (jer je dobit 200) ja ću na ime dividendi dobiti 30. Neka te posledice prizna i neka se te posledice odraze na visinu njegovog uĉešća. mi hoćemo da nam se vrednost uĉešća menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. pa će biti odluĉeno da se deo dobitka zadrţi u vidu rezervi. u narednoj godini ako sopstveni kapital B. Ova metoda se primenjuje za znaĉajna uĉešća. a drugih 30 su rezerve u društvu B. ja kaţem moje uĉešće po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjiţi kao prihod. Kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. Ja sam kao prihod iskazala 60. Od tih 60 moj novĉani tok je samo 30. Kada dobijem tih 30. 420. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. Znaĉi kada god sopstveni kapital raste povećavam vrednost uĉešća. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam uĉešće 60.'' Polazi se od nabavne vrednosti. Zato što je 30% od 1400 je 460. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila uĉešće za 30. 109 . znaĉi svoj dobitak i ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. ali vaše uĉešće je 400. nama pripada 400 (30% od 1200). a polovina se isplaćuje kao dividende. 30% od 1300 je 430. a vama će od toga opet pripadati 30% tj. poraste na 1400. vrednost uĉešća opada. a kapital će rasti. Svako povećanje kapitala nastalo zbog povećanja rezervi. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena. i tih 30 će meni biti isplaćeno. Dakle postoji razlika izmedju vrednosti uĉešća i njemu pripadajućeg dela kapitala. dakle inicijalno će biti uĉešće vrednovano po nabavnoj vrednosti. U narednoj godini skupština akcionara preduzeca B. ali postoji i tu nešto sporno.

Znaĉi prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji neće biti praćen u bliskoj budućnosti naplatama u punom iznosu. dugoroĉni plasmani. ili da nekome pozajmite ili da kupite neĉije akcije ili obveznice. Ova njena slabost se zna i vodi se raĉuna o tome. Dakle mi ţelimo da formiramo dugoroĉnu rezervu 110 . Imate novca. Dakle ako izaberete da kupite neĉije akcije i to radite samo da bi zaradili na razlici u kursu. Ostale dugoročne hartije od vrednosti U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kraćem od godine dana. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem i procenjivanjem finansijskih derivata kao sto su fjucersi i sl. da bi prisvojili dividendu koja je znaĉajna. to će se pretvoriti u gotovinu. Preduzeće kupuje HOV. vi moţete da birate. Znaĉi ja jesam iskazala prihod od 60.MRS-22 i medjunarodni standard finansijskog izveštavanja MSIF-3. govorimo o HOV raspoloţivim za prodaju. i imala novĉani oblik.A ja sam na taj prihod platila porez. Finansijski instrumenti su vlasniĉke i kreditne HOV. ali nije donelo gotovinu i to je ono sto je loše. ne treba vam u kratkom roku. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje. ako se za tim ukaže potreba. ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novĉani priliv. Ako imate nameru da se mešate u poslovanje neke firme. a drugi naĉinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. a ostalih 30 su povećali rezerve moje firme u kojoj ja imam uĉešće. A za ostale hartije od vrednosti i dugoroĉne plasmane merodavni su MRS 32 ''prezentacija finansijskih instrumenata'' i MRS 39 ''procenjivanje finansijskih instrumenata'' znaĉi jedan standard se bavi naĉinom na koje ih treba bilansirati. i ne dospevaju za naplatu u roku kraćem od godine dana. obaveze. iako nema nameru da ih proda u kratkom roku. A HOV raspoloţive za prodaju su HOV koje mogu. obveznice. To su hartije koje se drţe dugoroĉno. a nemate jos 10% akcija moraćete te vaše akcije da iskaţete kao dugoroĉne HOV. Tek kada ja prodam uĉešće. i sve dok ne ispunite onaj uslov da to vaše ulaganje bude bilansirano kao uĉešće. jer je to dugoroĉna rezerva likvidnosti. a do tada ja platim porez na nešto što jeste prihod. a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. akcije. biti prodate. nemate nameru da se mešate u poslovanje te firme. E to je mana ovog modela. 2. MRS 22 ''poslovne kombinacije ili spajanja” jer uĉešća predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija (jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna). To ne znaĉi da će se uskoro prodati (takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji i to su kratkoroĉne hartije od vrednosti). Standardi koji se bave učešćima . potraţivanja.

3.likvidnosti i da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. Ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. Znaĉi nije vaţno koliko ste vi platili. Ako bi te uspeli da kupite ispod nominale. o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti i njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. Dakle nabavna vrednost je 1060. obveznica glasi na 2 godine. razlike izmedju nabavne i prodajne vrednosti. I šta ćete uraditi. i dobicete 100 na ime kamate. Na primer. vaše potraţivanje jednako je nominalnoj vrednosti. i dobićete ukupno na ime kamate 100. I vi ćete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti. samo sa druge strane. Dugoročni plasmani Ovu priĉu ćemo ponoviti. Znači kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. 111 . vi ćete za 2 god dobiti vasih 1000. odnosno i nominalna i realna bi bile jednake iznosile bi 100. vi ste obveznicu platili 1060. Mi sada govorimo sa stanovišta onoga ko kupuje obveznice. steĉenih obveznica. srazmerni deo te plaćene premije. Naše potraţivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost. Realna kamata bi tada bila veća. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je viša od nominalne. Vi ćete naplatiti 1000 kada istekne 2 godine. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti. I otpisivaćete sveke godine na teret te godine. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. jer bi ste vi tada na kraju 2 godine dobili više nego što bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. a platitli ste 1060. bilo u vidu kamate. vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. i vi ćete na kraju druge godine dobiti 1000. a tu razliku ćete iskazati kao odloţeni rashod. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice ĉja je nominalna vrednost viš imala suprotno dejstvo na vašu realnu kamatu. Znaĉi zbog toga što ste platili iznad nominalne vrednosti vaša realna kamata je niţa od nominalne kamate. 50 na ime kamate i 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. Svake godine vi ćete knjiziti. E ovde postoji jedna razlika kada je reĉ o obveznicama. Kada kupite obveznicu vaše potraţivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. I time ćete svesti ovu višu nominalnu na niţu realnu kamatu. vaša realna kamata bi bila. Primer: nominalna vrednost obveznice je 1000. Ako se obavi iznad realna kamata je niţa od nominalne. Vaši prihodi od kamate da ste platili po nominali. Kolika je vaša realna kamata? 40. Naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti. Realna i nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti. Inicijalno procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti steĉenih akcija. i recimo da je kamata koju ćete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 za 2 god u apsolutnom iznosu. kada budemo govorili o dugoroĉnim kreditima tj. platili ste obveznice 950. ili razlike u kursu. dok se naknadno procenjivanje vrši u skladu sa nacelom nize vrednosti.

Dugoročni plasman je dugoroĉna pozajmica nekom preduzeću sa rokom naplate duţim od godine dana. ili vraća putem anuiteta. To se moţe videti samo iz napomena koje prate plasmane. nepokretnost. naziva se obrtna imovina. Ali sve to zavisi od ugovora. i ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. u zavisnosti od vredsnosti zaloge. vi moţete smatrati da ćete vaše potraţivanje naplatiti. Vi moţete nekome pozajmiti novac i reći hoću da mi date hipoteku na vašu zgradu. već da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vašeg potraţivanja uvećavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. svako pogoršanje boniteta vašeg duţnika moze znaĉiti gubitak dela vašeg potraţivanja što će rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj. ako plasman nije osiguran. duţnik plaća kredit putem anuiteta. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drţe samo radi prodaje. u zavisnosti od boniteta duţnika. Sva imovina za koju se oĉekuje da će biti realizovana. dve . tj. Naknadno procenjivanje vršimo (uzimajući u obzir iznos ĉija se naplata oĉekuje) u skladu sa naĉelom niţe vrednosti. HOV. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duţnik ne plaća kamatu tokom otplatnog perioda. otpisivanjem. Znaĉi obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se oĉekuje da će biti realizovana (koja se drţi radi prodaje. jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vašeg potraţivanja. Dakle. U napomenama će biti navedeno koji su plasmani osigurani. Što se kamate koja se naplaćuje tiĉe. ako jeste. tri. vraća sve odjednom. ili potrošnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. unovĉena. Znaĉi ugovor moţe biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju i kada isteknu godina. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. ili se kaţe još u toku jedne godine u zavisnosti od toga šta je duţe. u toku jednog poslovnog ciklusa. ili potrošena. 112 . Ali uobiĉajno je da se kamata plaća i da se plasman naplaćuje kao dugoroĉni kredit putem anuiteta. ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. ili prodata. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE U konceptualnom okviru. a mi naš plasman naplaćujemo putem anuiteta. Ukoliko zalogu nemate. i šta je uzeto kao zaloga. Mada pogoršanje boniteta ne mora uvek da znaĉi da je vaše potraţivanje po osnovu dugoroĉnih plasmana postalo nenaplativo. potraţivanja ili nešto drugo. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potraţivanja po osnovu našeg dugoroĉnog plasmana. već smo odredili da je obrtna imovina imovina od koje se oĉekuje da bude realizovana tj. ili se drţi radi prodaje. Inicijalno procenjivanje vrši se u visini iznosa koji smo pozajmili. Ţelim da osiguram potpuno naplatu svog potraţivanja.

Znaĉi ako vi rešite da prodate neku mašinu nećete je više bilansirati kao stalnu imovinu već kao obrtnu imovinu. BILANSIRANJE ZALIHA Time se bavi MRS 2 i u njemu ze zalihe definišu kao sredstva koja se drže radi prodaje u toku perioda. kao i zalihe koje se u obliku osnovnog i pomoćnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja učinaka ili pružanja usluga. Zalihe (koje su namenjeni ili potrošnji ili prodaji). Znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvima. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. već po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. Misli se na potraţivanja kada se kaţe da budu realizovana. 1. Zalihe gotovih proizvoda i robe 4. Potraţivanja (namenjena pretvaranju u gotovinu). Osnovni.ili potrošnje u toku od godine dana). a imovina koja se drţi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. 3. i koje će biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. 113 . Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. Definicija je data tako da iz nje moţete naslutiti koje vrste zaliha ima. I konaĉno u obrtnu imovinu spadaju gotovina i gotovinski ekvivalenti ĉija upotreba niĉim nije ograniĉena. Zalihe nedovršene proizvodnje i usluga 3. 2. Misli se na zalihe gotovih proizvoda i zalihe robe. znaĉi niĉim nije uslovljena. Obrtna imovina se deli na: 1. pa dobijamo gotove proizvode koje moţemo prodati. Zato kaţemo da je osnovni materijal onaj koji ĉini supstancu nekog proizvoda. koja su rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drţe radi trgovine. pomoćni i pogonski materijal 2. Znaĉi osnovni i pomoćni materijal se prvo troše. Osnovni materijal Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je reĉ. Po redosledu kako bi išle. a ona imovin koja se drţi radi potrošnje je materijal. pa dobijemo nedovršenu proizvodnju. 1. Dati avansi (koji predstavljaju potraţivanje koje će biti pretvoreno u zalihe) Ovde je poštovan kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava). Prvo imamo : 1.

2. kao usluge u toku. Bilansiraćete ih kao nedovršenu proizvodnju. jer proces proizvodnje na tim zalihama još nije doveden do kraja. 114 . meso kada pravite pljeskavice. Primer: konac pri šivenju odela. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovršene proizvodnje i time se bavi MRS 11. Nedovršene usluge Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapoĉete ali nisu dovedene do kraja. njihove pretvorljivosti u gotovinu. Znaĉi u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju. 3. Nedovršena proizvodnja To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. Ovakvo rašĉljanjavanja zaliha uslovljeno je razliĉitim stepenom njihove likvidnosti tj. odnosno zalihe date u lizing. Primer: materijal koji se troši kod odrţavanja mašina. Znaĉi pod dugoročnim ugovorom podrazumeva se ugovor ĉije se izvrsenje proteze ili pokriva više obrazunskih perioda. 1. soja i zaĉini kod pljeskavice. Ali i potrošnja elektriĉne energije je pogonski materijal. 1. brašno u proizvodnji hleba. a ako mašina neradi proizvodnje nema.Primer: tkanina pri proizvodnji odeće. Gotov proizvod je konaĉan uĉinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. To su oni ugovori ĉije se izvršenje proteţe na više obraĉunskih perioda. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugoroĉnih ugovora. Pogonski materijal Pogonski materijal je materijal koji ne ulazi uopšte u sastav novog proizvoda ali omogućava proizvodnju tog proizvoda. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. Pomoćni materijal Pomoćni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne ĉini njegovu glavnu supstancu. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. so i kvasac i voda kod hleba.

vi odredjujete cenu koštanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. oni su nezamenljivi. ili proizvodite odredjeni nakit. 115 . U cenu koštanja takvih proizvoda moţete uraĉunati direktne troškove (troškovi direktnog materijala i rada). preko visine vrednosti prodatih proizvoda. vi utvrdjujete jediniĉnu cenu koštanja. i onih koje su prodate. ali kada pravite umetnicku sliku. Bundu je kreirao kreator i naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina. proizvodnje. Znate da postoje nakiti koji su jedni jedini na svetu. Znamo naĉelo istorijskog troška i znamo koje su to vrednosti. i opste troškove izrade tj. Kod prve bunde koristimo metod specifiĉne indetifikacije za utvrdjivanje cene koštanja. ali bukvalno za konkretni proizvod. Znaĉi vi kada proizvodite hleb. a kod drugih koristimo uobiĉajni postupak utvrdjivanja cene koštanja. znaĉi to su unikati. Vi ste platili isporuku koja još nije izvršena. Znaĉi ne proizvodite hiljadu komada već jedan. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni ''metod specificne indetifikacije''. a to znaĉi da će biti utvrdjena cena koštanja za konkretan proizvod. kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. Ali utvrdjujete samo one troškove koji se prema naĉelu uzroĉnosti mogu vezati za taj proizvod. i znamo taĉno o kome je reĉ. na moţe biti utvrdjena njena cena koštanja kao cena koštanja svih proizvedenih bundi od nerca koje su jednke.Avansi Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno i nije svejedno kakva je bunda. Ne moţete kazati proseĉna vrednost prstena koji se proizvodi u našim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. i onih koji ostaju na zalihama. zato što su oni prelazan oblik prema zalihama. pošto su to sve unikatni predmeti. ili pet komada ali ne masovno. sopstvene aktivnosti. samo za specifiĉnu vrstu proizvoda. i onih koji se mogu taĉno indetifikovati. takvih nema i za njihovu procenu koristite ovu metodu. Znaĉi to je potraživanje koje će biti pretvoreno u zalihe. i koje ćete poslati na razne strane svete i kojih ima 100 komada ali koje su iste. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moţe uticati tako što ćete napraviti izbor zaliha koje će biti predmet prodaje. Inicijalno procenjivanje zaliha vrši se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe steĉene kupovinom. posebne pojedinaĉne troškove. Ne moţete primenjivati takav naĉin utvrdjivanja cene koštanja. Kod zaliha se insistira na primeni naĉela pojedinaĉnog procenjivanja. odnosno po ceni koštanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. i moguće je prevaljivanjem troškova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata. Otuda se metoda specifiĉne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti.

uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodiĉni rezultat. direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. Prošlog puta sam poĉela da vam govorim o bilansiranju zaliha. ako su rezultat rada samog preduzeća. Ako je to pretpostavka o potrošnji. Pored predmeta visoke vrednosti. gde se taĉno moţe identifikovati odreĊeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. odnosno cena koštanja sa neto prodajnom vrednošću. ne zato što ţelim da uĉite istoriju. definisali smo šta se smatra zalihama. korišćenje metode specifiĉne identifikacije. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. koje nisu zamenjive (slike. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. . odnosno cene koštanja. odnosno cenu koštanja. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. uĉiti. dragulji i sl. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. ako potrošene 116 . ipak. Rekla sam da MRS 2. a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti i varijabilnih troškova prodaje. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. na bazi nabavne vrednosti. Mi ćemo je.Naknadno procenjivanje zaliha . ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim.dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrţavate nabavnu vrednost. ili metodom proceĉne nabavne cene. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). Dakle. kao što su automobili. sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. teška oprema i sl. i da se u cenu koštanja u tom sluĉaju uraĉunavaju direktni troškovi materijala. vi primenjujete naĉelo niţe vrednosti. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju moţete prodati. ako su rezulatat kupovine. u onim situacijama kada preduzeće posluje u okruţenju koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. dakle. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. kako se zalihe rašĉlanjavaju i poĉeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. da te zalihe potiĉu iz poslednjih nabavki. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. Nemam nameru da vam sada priĉam na dugaĉko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada nauĉili.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrĊuje pojedinaĉno. Za razliku od ove vrste zaliha. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednošću podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troškove prodaje. predviĊa za procenjivanje zaliha. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se raĉuna primenom cena prvih nabavki na utrošene koliĉine). i u onim privredama. onda je pretpostavka o sastavu zaliha (o zalihama koje nisu utrošene). Znaĉi.

gde su samo razlike u stepenu inflacije. što onemogućuje precenjivanje rezultata. samtra se da je primena FIFO metode poţeljna u onim preduzećima: . koje su niţe od tekućih trţišnih cena. naravno deluje ĉudno da se FIFO metoda uzima kao uobiĉajeni postupak. odnosno.kod kojih uĉešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. koja bi se zajedno sa metodom proseĉne cene mogla primenjivati. Ovo zbog toga. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodiĉnog rezultata. tj. od strane komiteta za MRS. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode moţe obezbediti iskazivanje realnog periodiĉnog rezultata. Nama koji ţivimo u inflatornom okruţenju. praktiĉno upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi raĉuna o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. a to znaĉi povećan odliv sredstava iz preduzeća. a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. Jer ako imate visok koeficijent obrta. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. da se ta inflatorna komponenta rezultata obraĉuna i da se onemogući njena raspodela. negativne posledice FIFO metode biti ublaţene. nije poţeljna.gde se sastav zaliha stalno menja. što ponovo znaĉi da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. to znaĉi da se zalihe brzo obnavljaju. Svi ovi uslovi. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki.koja imaju širok asortiman materijala. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. što znaĉi da se zalihe ne zadrţavaju dugo. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih trţišnih cena. onda zalihe potiĉu iz poslednjih.koja imaju visok koeficijent obrta.zalihe potiĉu iz prvih nabavki. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. što se vrednost utrošenih zaliha odreĊuje po cenama prvih nabavki. koja pretpostavlja korišćenje pojedinaĉnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. . i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. u 117 . Zbog toga. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. . u uslovima ĉak i blagog rasta cena. Naţalost. proglašena osnovnim postupkom. primena u inflatornim uslovima moţe izazvati ozbiljne teškoće. i . FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. Kod ove metode. gde postoji jaĉanje domaće valute. i inflacija koja nije visoka. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata moţe imati. Ova metoda je. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utiĉemo u tom sluĉaju. zajedno sa metodom proseĉne cene. robe ili gotovih proizvoda. kroz oporezivanje i raspodelu takvog rezultata.

Što se tiĉe metode prosešne cene. Postoji i drugi. u uslovima monetarne stabilnosti. Ta proseĉna nabavna cena moţe se utvrĊivati: . Tom argumentu se moţe odmah suprotstaviti ĉinjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. onda će primena proseĉne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. ili svakih šest. U inflatornim uslovima primena ove metode je poţeljna.periodiĉno (recimo proseĉna nabaavna cena se utvrĊuje svakih mesec dana. metoda proseĉne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiĉe iz svih nabavki. oko nekog proseka. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. i . zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obraĉunata po cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiĉe iz poslednjih nabavki. Drugim reĉima. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu proseĉnu cenu). da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obraĉunati. ako vam se sastav zaliha stalno menja. znaĉi. dovešće do formiranja tzv. realno obraĉunatog periodiĉnog rezultata i realne vrednosti zaliha. onda svakako treba izabrati realno obraĉunat rezultat. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala mnoţite sa tako dobijenom cenom). U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. da ostane na zalihama. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. i ona vam je poznata. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. osciliraju. a koja je predstavljala alternativni postupak. Polazeći od takve pretpostavke. jer iz 118 . Primena proseĉne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. zabranjena. zbog primene ove metode. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen.permanentno (utvrĊivanju proseĉne nabavne cene prisupa se praktiĉno posle savake nabavke. bitno promeni rezultat. svaka tri meseca. biti relativno slabe. Naravno. što će reći. odnosno. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom sluĉaju obraĉunata po cenama prvih nabavki. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. utvrĊuje se mnoţenjem koliĉina sa proseĉnom nabavnom cenom. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. sraĉunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena.stvari. odnosno. onda će loše posledice primene FIFO metode. U situacijama kada cene malo rastu. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. da na zalihama ostaje materijal koji potiĉe iz prvih nabavki. malo opadaju. odnosno. a to znaĉi. a to je da ako treba birati izmeĊu realnog bilansa uspeha. mnogo jaĉi argument. Jer ako imate visok koeficijent obrta. i u uslovima rasta cena.

a to moţe biti samo teorijski. što znaĉi da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obraĉunskog perioda i potrošenog dela poĉetnih zaliha. dakle. izmeĊu vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće trţišne vrednosti. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraĉunskog perioda. i ukoliko bi se dogodilo. i tada ako se primenjuje LIFO metoda uporeĊuju se zalihe na kraju.permanentna (ovde se za obraĉun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. Ukoliko su krajnje zalihe više od poĉetnih. jednostavno. u toku obraĉunskog perioda. To je razlog zbog koga se moţe braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. moţe se ublaţiti makar delimĉno tako što će se ova razlika pomnoţiti sa cenama poslednjih nabavki. ĉinjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnoţiti. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. ako su krajnje zalihe razliĉite od poĉetnih. to bi znaĉilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obraĉunskog perioda bile smatrane potrošnjom. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu cene poslednjih nabavki . i tako smanjiti tu veliku razliku izmeĊu knjigovodstvene i trţišne vrednosti zaliha. se troškovi uopše ne knjiţe. Ili ako je u periodu 119 . Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoţiti sa cenama prvih nabavki. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. da su krajnje zalihe ili više ili niţe od poĉetnih zaliha. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodiĉnog rezultata. Na vrednost poĉetnih zaliha.postojanja latentnih rezervi. već se knjiţe na kraju. Ne postoji. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. onda postoje dve situacije. preduzeću ne preti nikakva opasnost. a sama metoda moţe biti primenjena u dve varijante. ĉvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. ili cena poslednje nabavke. uz prihvatanje ĉinjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. onda bi se u bilansu zadrţala poĉetna vrednost zaliha. u praksi se ĉesto koristi proseĉna nabavna cena. tj. da su krajnje zalihe u svemu jednake poĉetnim. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane poĉetne zalihe. i to kao: . bi ste dodali vrednost razlike izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha. prodatih zaliha utvrĊuje se mnoţenjem prodate koliĉine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenom koštanja. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niţe od poĉetnih zaliha. onda kod primene periodiĉne LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku izmeĊu poĉetnih i krajnih zaliha. praktiĉno. MeĊutim. sa zalihama na poĉetku obraĉunskog perioda.). a to je redovno. to znaĉi da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih trţišnih cena. ta razlika u vrednosti. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja moţe da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. i kao . Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se poĉetna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obraĉunata po cenama poslednjih nabavki. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih.periodiĉna (mi je nismo radili u prvoj godini.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na poĉetku obraĉunskog perioda.

i LIFO metoda i metoda proseĉne nabavne cene oznaĉavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona ĉetvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu meĊusobno uporedivi). trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiĉu iz ranijih nabavki. Izvesno je dakle. LIFO metoda je. već smo ustanovili. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. Kada izaberete metodu. suprotstavljaju rashodi koji su obraĉunati po tekućim trţišnim cenama. moţete da birate.(primer sa Katinom decom i kupovinom). moţda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnoţiti sa proseĉnom nabavnom cenom. što u ovom sluĉaju znaĉi. odnosno. Na taj se naĉin obezbeĊuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sliĉnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. Znaĉi. jednake kupovne snage. Kao posledica toga dobija se realno obraĉunat periodiĉni rezultat. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodiĉnog rezultata. A kao osnovna prednost ove metode upravo se istiĉe ĉinjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućem obraĉunskom periodu. kada imate pravo izbora..bilo kolebanja cena. pretpostavlja da se uvek. duţni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. Nikada nećete. poseduje. s jedne strane. Kad god ste u situaciji da birate. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. stvarno. Kada se testira dopustivost metode. da će realno predstaviti prinosni i finansijski poloţaj preduzeća. a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. I FIFO metoda. 120 .. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. i utvrĊivanje vrednosti onih zaliha koje su nepotrošene. duţni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koju imamo na raspolaganju ne moţe ispuniti istovremeno oba cilja. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. makar pribliţno. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugroţena jer 100 godina stoje na zalihama. tj. TakoĊe. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode proseĉne cene. zalihama upravlja na naĉina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. bez obzira na metodu koja se pri obraĉunu vrednosti zaliha koristi. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. preporuĉljiva za inflatorne uslove. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obraĉunu vrednosti utrošenih zaliha.

I taj trošak ostaje aktiva. u procesu finansijskog izveštavanja. iskazujete je na raĉunu AVR. evidentiranja rashoda. kad vi kupite materijal. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi ĉije proizvodnje je materijal utrošen. Oni razgraniĉavaju novĉani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. Kada je reĉ o uslugama. funkciju razgraniĉenja preuzimaju raĉuni vremenskih razgraniĉenja. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. nego ĉim se sazna za postojanje gubitka. bilo da je on osnovni ili pomoćni. kada je reĉ o zalihama osnovnog. To se vrši u skladu sa naĉelom impariteta. se iz perioda 121 . potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne ĉekajući njihovu realizaciju). imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. imate novĉani izdatak. Kada unapred platite reklamu. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. zato što je platio ceo isplaćeni iznos tretira kao trošak materijala. odnosno. proizvodnog materijala. Nije to teško. U udţbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. kao svoju imovinu. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. i to kada je reĉ o zalihama robe i materijala. Znaĉi. znaĉi. Treba. vi ste to platil. raĉuni zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. proda. Zato se kaţe da ulaganja u zalihe postaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. Znaĉi ne ĉeka se na prodaju tih zaliha. MRS 2. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. Znaĉi. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. Naravno. sve dok proizvod radi ĉije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. na niţu neto prodajnu vrednost. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. Zato ja od vas neću traţiti da je vi nauĉite. Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. nigde. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav naĉin vrednovanja zaliha je korišćen ranije. duţni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na niţu. ni u jednom paragrafu. Ali. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala.Ulaganja u zalihe postaju rashod. a kada je reĉ o zalihama materijala obiĉno se svoĊenje vrši na niţu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrĊivanja gubitaka u skladu sa naĉelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). Ali sve dok ne potrošite. Trošak se evidentira onda kada doĊe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju raĉuni zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. Kaţe se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. saglasno naĉelu impariteta.

Ova klasifikacija je znaĉajna. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. Naime. pre svega. forvardi. BILANSIRANJE POTRAŢIVANJA Za razliku od zaliha za ĉije bilansiranje je merodavan MRS 2. Znate da.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. Isporuke proizvoda i usluga. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. da ta klasifikacije moţe biti definisana polazeći od razliĉitih kriterijuma. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. jer je izuzetno vaţno da korisnicima finansijskih izveštaja kaţemo kakva su naša potraţivanja po roĉnosti. varanti i sliĉno.u period ne menja. nije sporno bilansiranje potraţivanja ali postoji ĉitav niz finansijskih instrumenata kod kojih raĉunovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konaĉne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. Naravno. Naravno. Misli se. Nema tu neke posebne filozofije. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. moţe se reći: 122 . Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu odreĊene sume novca. na: .dugoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija naplata će uslediti u periodu duţem od godinu dana. Bonitet potraţivanja je u stvari kvalitet potraţivanja (kada se govori o zalihama. i zato ja na tome neću insistirati. i kratkoroĉne pozajmice su osnova svih potraţivanja. To je izuzetno vaţan podatak. tako da je to razlog da se taj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. ali MRS 2 takav naĉin vrednovanja zaliha ne poznaje. Ovo iz razloga procene likvidnosti. i prošle godine je dopunjen novim odredbama.kratkoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija se naplata oĉekuje u periodu do godine dana. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. tj. ne manje vaţna klasifikacija je ona koja potraţivanja klasifikuje po bonitetu. da bi oni znali kada se moţe oĉekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraţivanja. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . bilansiranje potraţivanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. Za finansijsko izveštavanje veoma je vaţna klasifikacija po roku dospeća. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. i . na finansijske derivate kao što su fjuĉersi. kada je reĉ o klasifikaciji potraţivanja.

to su zalihe uobiĉajenog kvaliteta; to znaĉi da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Kada se govori o potraţivanjima, govori se o bonitetu potraţivanja. Bonitet pokazuje sposobnost potraţivanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Jer, potraţivanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. Tako su mene uĉili kad sam bila u srednjoj školipotraţivanja predstavljaju prelazni oblik novca. I kada se spominje bonitet, misli se na to da li će potraţivanje, o roku dospeća, biti u celini naplaćeno. Polazeći od tog kriterijuma, potraţivanja moţemo klasifikovati na: - punovredna – ili potraţivanja punog boniteta, - dubiozna – ili ugroţena, i - zastarela – ili potraţivanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Ova klasifikacija nam je vaţna da bi smo procenili stepen naplativosti. Na primer, znamo da je potraţivanje kratkoroĉno i sada nas zanima da li će se, i u kom iznosu naplatiti, o roku njegovog dospeća. Zatim, vaţna je i klasifikacija potraţivanja prema osnovu njihovog nastanka. Znaĉi iz ĉega su ta potraţivanja rezultirala, tj. koji je poslovni dogaĊaj doveo do nastanka potraţivanja, i po tom kriterijumu sva potraţivanja delimo na: - potraţivanja po osnovu isporuka (robe, usluga, gotovih proizvoda...) – znaĉi isporuke proizvoda rezultiraju potraţivanjem, ali samo onda kada naplata sledi isporuci; ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka dogaĊaju u istom trenutku potraţivanja nema; i u prvom pomenutom sluĉaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraţivanje, - potraţivanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraţivanja kod kojih su uĉesnici matiĉna firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reĉ o zavisnom preduzeću, zajedniĉkom ili pridruţenom preduzeću); ova potraţivanja nisu napravljena prema osnovu nastanka, nego prema uĉesnicima iako se ovde kaţe prema poreklu; a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa; u ovoj poziciji potraţivanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraţivanja po osnovu isporuka, nego će biti potraţivanja i po osnovu finansijskih plasmana, potraţivanja po osnovu dividendi, znaĉi sva potraţivanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeĊenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa), - potraţivanja iz plasmana – potraţivanja koja nastaju po osnovu dugoroĉnog ili kratkoroĉnog plasiranja slobodnih novĉanih sredstava, a radi njihovog ukamaćenja, i - ostala potraţivanja. Prema sigurnosti naplate potraţivanja se mogu podeliti na: - obezbeĊena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda, nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga moţe biti ili nepokretna ili pokretna
123

imovina); ako se pozajmljuje novac, posebno na dugi rok, da bi postojala sigurnost da će potraţivanje biti naplaćeno, davanje pozajmice moţe se usloviti uzimanjem zaloge; moţete reći: u redu, pozajmićemo vam 3 miliona eura, ali traţimo hipoteku na vašu kuću, na vašu fabriku. ili: pozajmićemo vam 50.000eura, ali dajte nam vaše HOV; na taj naĉin ţelimo da obezbedimo naplatu, tako što u sluĉaju da naš duţnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge, i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Zato se osigurana potraţivanja smatraju potraţivanjima ĉija će naplata biti izvršena u celosti. Ono što je sporno ovde, je termin naplate. Znaĉi, ako se dogodi da duţnik ne plati na vreme, mi ćemo naplatiti potraţivanje, ali ne o roku. Jer, dok prodate zalogu proći će odreĊeno vreme, i mora se raĉunati sa tim da naplata tih potraţivanja, iako će biti izvršena u potpunosti, neće biti izvršena o roku dospeća. Zato, kad god se uzima zaloga, uzima se veća vrednost imovine, u odnosu na potraţivanje, naroĉito, ako uzimate zalogu za dugoroĉna potraţivanja. U tom sluĉaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na trţištu padne, jer ne ţelite da vrednost vaše zaloge, u nekom trenutku, bude niţa od vrednosti vašeg potraţivanja. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi duţnici. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u steĉaj), ali iako su imale te hipoteke one su otišle u steĉaj, a te firme su nastavile da posluju. To je nešto što, naravno, u svetu, nije uobiĉajeno. Uzimanje zaloge, videćete, nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti, ne znaĉi uvek da vam je potraţivanje sigurno. Zato što mi nemamo razvijeno trţište nepokretnosti. Na primer, vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici, moţete da se slikate sa tom hipotekom, nemate kome da je prodate. Nema šanse da naplatite, iako imate hipoteku. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV, zato što se one mogu lakše unovĉiti. Njihova je vrednost trţišno poznata. Banke kao zalogu, vrlo ĉesto, uzimaju i potraţivanja. Naroĉito kod izvoznika, potraţivanja koja oni ostvaruju izvozom. Ako firma ima neko potraţivanje od ino kupca, banka će uzeti kao zalogu to potraţivanje ako ţeli da osigura naplatu svog plasmana. - neosigurana – potraţivanja koja nisu obezbeĊena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Potraţivanja koja su jednostavno data na ime. Kako bi rekao naš narod, na obraz dajemo kredit. To je riziĉno ulaganje. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti, da neko uzima sa namerom da ne vrati, nego što, naroĉito kod dugoroĉnih pozajmica, okolnosti mogu biti promenjene tako da duţnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kada imate potraţivanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine, vi dajete pare, i moţete ih dati kao plasman, to je ovo o ĉemu smo sada govorili, ili moţete dati kao avans za buduće isporuke. Suština transakcije je ista – imate potraţivanje. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati, ili da ste mu dali novac pa da on treba, na ime izmirenja tog potraţivanja, vama da izvrši odreĊenu uslugu ili isporuĉi odreĊenu robu. Iako je suština transakcije ista, ova potraţivanja se odvajaju. Odvajaju se zbog toga što se na razliĉit naĉin likvidiraju. Kad imate kratkoroĉne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima, te
124

pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš raĉun uplatiti odreĊenu sumu novca. Ako ste dali avans, takvo potraţivanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Nema priliva gotovine. Zato se potraţivanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraţivanja. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja, kod nematerijalnih ulaganja, kod zaliha, kao posebnu poziciju imali avanse. Ne kao kratkoroĉna potraţivanja finansijske prirode, nego kao deo one imovine, radi ĉije nabavke je avans dat. Što se tiĉe potraţivanja po osnovu isporuke robe i usluga, treba da znamo nekoliko stvari. Prvo, kada nastaje potraţivanje. Potraţivanje vezujemo za prijem robe i fakture, od strane kupca. U trenutku kada svojina sa prodavca preĊe na kupca, nastaje potraţivanje pod uslovom da naplata isporuĉene robe sledi isporuci. Nema potraţivanja dok do isporuke ne doĊe. Moţe postojati sklopljen ugovor, ali nema potraţivanja sve dok ugovorena roba ili usluga nije isporuĉena kupcu. Drugo, na koji iznos potraţivanje glasi. Visina potraţivanja odreĊena je visinom prodajne vrednosti isporuĉene robe ili usluga, ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Odobreni rabati u trenutku prodaje, ili naknadno, kao i odobrena bonifikacija, imaće za posledicu smanjenje visine potraţivanja. Visina potraţivanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom, zato što je to finansijski rashod. Kasa skonto ne smanjuje naše potraţivanje, nego smanjuje iznos novca ĉija se naplata ostvaruje, zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Treća bitna stvar, tiĉe se situacije kada se neko potraţivanje da kao zaloga, tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraţivanjem. Znaĉi kada bilo koji deo vaše imovine, ukljuĉujući i potraţivanja, date kao zalogu, vi ostajete pravni vlasnik date imovine. U ovom sluĉaju, potraţivanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. A ĉinjenica da je ono zaloţeno, biće izloţena u napomenama uz finansijske izveštaje. Ĉetvrto, ukoliko imate potraţivanja prema poslovnim jedinicama, što znaĉi na primer, banka ima potraţivanje prema odreĊenoj ekspozituri ili filijali, ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraţivanja nemaju sposobnost bilansiranja. Neće biti iskazana u bilansu. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća, ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. U bilansu se iskazuju samo ona potraţivanja koja preduzeće, kao pravno lice, ima prema drugim pravnim licima. Potraţivanja je dozvoljeno prebiti ili preraĉunati, sa obavezama (tj. moţe se o potraţivanjima izveštavati na neto principu), samo ako se potraţivanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Znaĉi ja mogu da imam potraţivanje, ako sam ja firma A prema firmi B, mogu da imam potraţivanje i prema firmi C. Firma C moţe imati potraţivanje prema firmi B. Nije dopušteno da se, zato što firma A ima obaveze prema firmi B, i potraţivanje prema firmi C, firma C duguje firmi B, izvrši prebijanje. MeĊutim, ako firma A ima potraţivanje prema firmi B, i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A, moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraţivanja, samo ako su potraţivanja nastala po istom osnovu.
125

Znaĉi ne mogu se prebiti potraţivanja steĉena po osnovu isporuke, sa potraţivanjem koje firma B ima prema A, zato što je izvršen dugoroĉni plasman. Ako firma A, znaĉi, ima potraţivanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B, onda je nuţno da su i potraţivanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka, ili po osnovu kratkoroĉnih ili dugoroĉnih plasmana). Ali ne moţe se potraţivanje po osnovu plasmana saldirati sa potraţivanjem po osnovu isporuke. Još jedan vaţan uslov je da su oba potraţivanja dospela za naplatu. Znaĉi, ne moţemo potraţivanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela, nego će dospeti za mesec ili dva. TakoĊe, vaţno je da potraţivanja budu približno istog iznosa. Ne oĉekuje se da potraţivanje i obaveza budu jednaki u dinar, ali se za prebijanje zahteva da budu pribliţno iste visine. I još jedan uslov, da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni, moguće je izvršiti preraĉunavanje potraţivanja i obaveza. S obzirom da ima ovako puno uslova, moţe se reći da je ovo preraĉunavanje pre izuzetak nego pravilo. Potraţivanja se mogu likvidirati na razliĉite naĉine. Najveći deo potraţivnja likvidira se naplatom o roku dospeća. To je uobiĉajeni naĉin likvidiranja potraţivanja. Zatim, potraţivanje se moţe pretvoriti u drugo potraţivanje. Kada na primer, primite menicu od kupca, potraţivanje od kupaca, pretvara se u meniĉno potraţivanje. Ako bi ste vaš kratkoroĉni plasman pretvorili u dugoroĉni plasman, takoĊe bi došlo do pretvaranja jednog potraţivanja u drugo. Potraţivanje se moţe likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. To se dogaĊa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja, kada u ţelji da pomognete da vaš kupac izaĊe iz krize, moţete se odreći dela ili celog iznosa potraţivanja, ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Tada, na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke, takvo potraţivanje prestaje da postoji. Potraţivanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali, ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reĉi. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraţivanja da se pretvori u gotovinu. Odnosno, uzima se u obzir bonitet potraţivanja. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Znaĉi, za ona potraţivanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu, vaţi pravilo da će zadrţati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobiĉajenim pozicijama. Na poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraţivanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Na raĉunu kratkoroĉni plasmani biće iskazana kratkoroĉna finansijska ulaganja ĉija se naplata ne dovodi u pitanje. Ukoliko naplata nekog potraţivanja bude sporna, bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate, takva potraţivanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraţivanja. Visina takvih potraţivanja mora biti redukovana, na iznos visine naplate koja se oĉekuje. Jer ta su potraţivanja, dakle, potraţivanja kod kojih ne oĉekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Ona se onda bilansiraju u visini oĉekivane naplate. Razlika do punog iznosa je gubitak, koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Potraţivanja ĉija se naplata ne oĉekuje, uopšte, isknjiţavaju se sa raĉuna
126

potraţivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Takva potraţivanja ne smeju biti iskazana u bilansu, jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena, odnosno u vrednosti tih potraţivanja nalazi se skriveni gubitak. Zastarela potraţivanja su potraţivanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera duţnika da izmiri svoju obavezu. Ako znaĉi, propustite sve rokove za naplatu, ne opomenete duţnika, istekne rok u okviru koga to moţete uĉiniti, vaše potraţivanje postaje zastarelo. Potraţivanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite duţnika da plati svoju obavezu, pretvara se u gubitak (to je naĉelo niţe vrednosti). Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Koliki je, znaĉi, kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8, 10, 15, 30, 90 dana. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg duţnika, i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niţi. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika, ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niţi. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. Ako imate stalne kupce, kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Pratite promenu njihovog finansijskog poloţaja i rentabiliteta, i svoju prodajnu politiku usklaĊujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog poloţaja. Znaĉi, ĉim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta, pogoršanje likvidnosti, vi ćete skratiti rokove za naplatu. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah, ili ĉak plaćanjem unapred. Ali, ako dolazi do naglog razvoja firme, i ako vam broj kupaca naglo raste, onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Tada morate raĉunati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraţivanja, jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. I o tome treba voditi raĉuna. Vama će rasti prihodi od prodaje, ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraţivanja. Kod banaka to se isto tako dogaĊa, da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste, onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata, povećanje iznosa minusa po tekućim raĉunima graĊana i sl. Znaĉi, jednostavno banka tada ne moţe svakog komitenta pojedinaĉno dobro da upozna, i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. Pad konjukture moţe da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate, i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze, zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta, imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraţivanja. Kod ino potraţivanja imate, pored kreditnog i valutni rizik, koji je prisutan. Znaĉi, rizik od promene kurseva. A kreditni rizik moţe biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš duţnik, koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraţivanja. Ako, na primer, vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraţivanja, bez obzira na to što vi na to ne moţete uticati, doći će do toga da vaše potraţivanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća, kada je došlo do uvoĊenja sankcija. Odluka Saveta
127

bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu, odnosno da firme koje su imale potraţivanja prema našim preduzećima i banke, više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraţivanja. To je drastiĉan primer kako jedna politiĉka odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraţivanja. Oni su sva ta potraţivanja otpisali, naravno, odavno, ali to ne znaĉi da neće traţiti njihovu naplatu. Visina otpisa se utvrĊuje uvek ili pojedinaĉno na procenat ili paušalno. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca, u smislu potraţivanja. Tada se visina gubitaka neće utvrĊivati analizom svakog tog malog kupca pojedinaĉno, nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraţivanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. Kod banaka se to radi, recimo, sa kreditima stanovništva. Kada banka daje kredite za zimnicu, ili za kupovinu ogreva, i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli, i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Ostala potraživanja su potraţivanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrţe), potraţivanja prema radnicima, potraţivanja po osnovu kratkoroĉnih plasmana, potraţivanja prema drţavi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu, nego drţava kaţe dobro preplatili ste, kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Što se pravila procenjivanja ostalih potraţivanja tiĉe, potpuno je isto kao potraţivanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti, naknadno po principu niţe vrednosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoroĉno finansijsko ulaganje ili kao kratkoroĉno, zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana, i u MRS 39 oznaĉavaju se kao hartije namenjene prodaji, za razliku od hartija raspoloţivih za prodaju, koje se tretiraju kao dugoroĉne HOV. Znaĉi ove su namenjene prodaji, i predstavljaju kratkoroĉnu rezervu likvidnosti. Naravno, kupuju se da bi se zaradilo. Zarada koja se moţe ostvariti je, ili kamata, ili razlika na krsu. Znaĉi, ako se hartija kotira na berzi, i njena vrednost raste, kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana, i oĉekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan, pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. Kratkoroĉnom HOV mogu se smatrati: - akcije drugih preduzeća,

128

- obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je drţati do roka dospeća, moţete je prodati i ranije; a postoje i kratkoroĉne obveznice koje se emituju na mesec dana, 3 meseca, 6 meseci...), - komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta, sa namerom da prikupe kratkoroĉna slobodna novĉana sredstva; umesto da uzmu kratkoroĉni kredit kod banke; i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu), - blagajniĉki zapisi (emituju ih poslovne banke, sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novĉana sredstva; kad kupite blagajniĉki zapis, banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po isteku roka na koji zapis glasi isplati odreĊenu kamatu, ali se obavezuje i da će, ako vi to ţelite, otkupiti sopstveni zapis, isplatiti uloţeni iznos, i naravno kamtu do roka otkupa, umanjenu za odreĊenu proviziju), - sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoroĉnim HOV, one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji, ili poništenju. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala, one se iskazuju u okviru kratkoroĉnih HOV, ali uvek kao posebna bilansna pozicija, jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obiĉno limitiran na 10% od osnovnog kapitala), - menice (koje još nisu dospele), i - ĉekovi (koji takoĊe nisu još dospeli za naplatu. Ako se ĉekovi napišu na neki datum u budućnosti, taj ĉek nije ekvivalent novca. On predstavlja kratkoroĉnu HOV, jer ne moţete njime plaćati, mada će vam u banci reći da ako taj ĉek doĊe u banku, ona moţe da ga realizuje odmah, ona nema nikakvu obavezu da ĉeka rok dospeća. Firma kojoj ste dali taj ĉek moţe ga odmah pustiti na naplatu. Ona to, zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgoĊeno, neće uĉiniti, ali moţe vam se desiti da vam novac sa raĉuna bude skinut i ranije). Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu, i dospele dividende takoĊe se smatraju kratkoroĉnim HOV. Inicijalno, kratkoroĉne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije, obveznica, blagajniĉkih i komercijalnih zapisa), ili po nominalnoj vrednosti (menice, ĉeka). I ovde se primenjuje strogi princip niţe vrednosti. Sećate se da smo rekli da kod dugoroĉnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na trţišu prolaznog karaktera, zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Pošto su ratkoroĉne HOV namenjene prodaji u kratkom roku, svaki pad trţišne ispod nabavne vrednosti, vodi otpisivanju vrednosti kratkoroĉnih HOV. Jer, ako se te akcije prodaju, izvršiće se prodaja sa gubitkom, i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. To je strogi princip niţe vrednosti.

LIKVIDNA SREDSTVA
129

Likvidna sredstva su gotovina, devizna sredstva u blagajni, dospele menice i ĉekovi za naplatu. Vrednost menica se procenjuje, tj. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. Sećate se raĉuna IV meniĉnih potraţivanja. Meniĉno potraţivanje, dakle, sadrţi vaše potraţivanje plus kamatu do roka dospeća menice. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu, vrednost meniĉnog potraţivanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meniĉnog potraţivanja biće vaše potraţivanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Ĉekove procenjujete po nominalnoj vrednosti, odnosno, na iznos na koji ĉek glasi.

BILANSIRANJE AVR

Na dnu strane aktive, u bilansu stanja, nalaze se aktivna vremenska razgraniĉenja, dakle reĉ je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrţi naĉelo uzroĉnosti, odnosno naĉelo razraniĉenja prema predmetu i vremenu. Dakle da bi se prihodi i rashodi dodelili obraĉunskim periodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li je prihod naplaćen a rashod plaćen, u raĉunovodstu se koriste raĉuni vremenskih razraniĉenja. Na strani aktive, dakle u okviru aktivnih vremenskih razraniĉenja predmet iskazivanja su: 1. Nastali, a nenaplaćeni prihodi (dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati, ili prihodi po osnovu kojih se oĉekuje priliv sredstava u budućnosti), 2. Isplaćeni a nenastali rashodi odnosno troškovi (isplate koje će postati rashod u nekom od budućih obraĉunskih perioda, ili troškom). Oĉekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda i troškova i zasto ako traţimo da prihodi i rashodi budu dodeljeni odredjenim obraĉunskim periodima, zašto ja evo pominjem i trošak. To je naravno zbog toga što današnji troškovi predstavljaju sutrašnje rashode, i što ne moţemo oĉekivati da imamo dobro razraniĉenje rashoda ako prethodno nismo izvršili dobro razraniĉenje troškova. U tom smislu se vremensko razraniĉenje troškova smatra pretpostavkom pravilnog razraniĉenja rashoda na obraĉunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Iz navedene sadrţine ove bilansne pozicije moţete zakljuciti da je reĉ o potraţivanjima. Dakle ako nešto zaradite, a ne naplatite vi u suštini imate potraţivanje za obavljeni posao. Nastala je kamata koju ćete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekućoj poslovnoj godini. Znaĉi to što ćete naplatu izvršiti naredne godine za obraĉun rezultata, za
130

predstavljanje vaših finansijske pozicije je irelevantno. Vi imate pravo da raĉunate tu kamatu i da je iskaţete kao prihod tekuće godine u bilansu uspeha odnosno kao povećanje aktive u bilansu stanja. Primer: imate menicu koju ste primili od vašeg kupca, menica je primljena 01.12 a rok dospeća menice je 31.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01.1231.12 predstavlja prihod tekuće godine. Vi ćete naravno tu kamatu obraĉunati i proknjiţicete je kao prihod tekuće godine iako će naplata te kamate biti izvršena u narednoj godini. Funkciju razraniĉenja u ovom primeru ima raĉun ispravka vrednost meničnih potraživanja, na tom raĉunu se nalazi ukupna kamata i sa tog raĉuna skidamo i prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji još nije nastao. A samo potraţivanje zabeleţeno je na raĉunu menična potraživanja, ĉiju visinu vi korigujete kada obraĉunate ovakvu kamatu. A šta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. Šta se dogadja kada izdate u zakup neki prostor i naplaćujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Ne naplaćujete unapred, dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Da li ĉinjenica da ćete zakupninu naplatiti u januaru znaĉi da je to prihod meseca januara. Naravno da ne. Ta zakupnina za decembar je prihod tekuće godine. Kako ćete utvrditi visinu tog prihoda. Na bazi ugovora o zakupu. Znaĉi ugovorom o zakupu definisana je meseĉna zakupnina. Zaduzićete raĉun AVR i odobrićete raĉun prihoda. Znaĉi na raĉunu, pa prema tome i u bilansnoj poziciji biće iskazano vaše potraţivanje za dati nastali prihod ĉija će naplata uslediti u budućnosti. Kada je reĉ o unapred plaćenim troškovima, ili rashodima onda se visina takvih troškova i rashoda utvrdjuje jos lakše. Jer vam je isplaćeni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaćeni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vaše AVR, isplatu koja nije trošak već će postati trošak u budućnosti. I jedno i drugo je potraţivanje. Ovde imate potraţivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplaćene prihode, a ovde imate potraţivanje koje neće biti naplaćeno već će se likvidirati time što će vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. I vidite ta razlika u naĉinu likvidiranja potraţivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razraniĉenja razdvaja na dva dela: na potraţivanja, koja ćete pretvoriti u gotovinu, a to znaĉi nastale a ne naplaćene prihode iskazujete u okviru ostalih potraživanja kratkoroĉnim, a na AVR ostavite samo unapred plaćene troškove i rashode. Jer kada radite analizu likvidnosti vi onda, ako to nije razdvojeno kao kod nas, uvek morate da se pitate a ĉekajte koji deo od ove pozicije će dovesti do priliva gotovine a koji deo neće. Jer onaj deo koji se tiĉe unapred plaćenih troškova iako je potraţivanje neće u budućnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoće. I zbog toga je zgodno da znaĉi na AVR budu unapred plaćeni troškovi odnosno rashodi, a da nastali prihodi ĉija se naplata oĉekuje u budućnosti budu iskazani kao ostala potraţivanja. I IV direktiva predvidja takav naĉin bilansiranja AVR.
131

U svakom sluĉaju to je pozicija koja će u narednom periodu biti ugašena kada naplatimo prihod ili kada utrošimo iznose koje smo unapred platili korišćenjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

Znamo da pasiva sadrţi dva velika bloka izvora. To su sopstveni i pozajmljeni kapital.

BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA

Da bi ste definisali šta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove ĉetiri odlike: 1. to je kapital vlasnika; znaĉi on potiĉe od vlasnika i time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital uloţio u firmu-uloţili su vlasnici. 2. nema rok dospeća, on je u firmu uloţen trajno; dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. Nigde u svetu osim kod nas ne moţe da postoji firma koja nema sopstveni kapital. Ne moţe da postoji firma kod koje su gubici veći od sopstvenog kapitala tj. da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. 3. predstavlja osnovu za upravljanje; zašto vlasnik upravlja firmom, pa zato što kaţe pa ja sam dao pare. Znaĉi taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znaĉi kada vlasnika kaţe ja odluĉujem onda on moţe to reći samo zbog toga što je on taj koji je uloţio novac. 4. kada je reĉ o isplatama koje sa sobom povlaĉi korišćenje tog kapitala od strane preduzeća onda zakljuĉujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Odnosno da isplata ima samo kada preduzeće ostvaruje dobitak, a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da će svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Zašto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Pa zato što oni upravljaju, oni snose poslovni rizik. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje, deo dobiti koji će im pripadati će biti veći i obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro, ukoliko firma ne radi, neće dobiti ništa ili će ĉak izgubiti
132

ono što su u firmu uloţili. (ima i 5. da se povećava iz dodatnih uloga vlasnika ili iz zadrţane dobiti) To su dakle te ĉetiri vazne odlike sopsvenog kapitla i one vaţe za sve pravne forme. Ovo što sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeća. Dakle pravni oblik preduzeća je taj koji odredjuje u kom obliku će se pojaviti sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama reĉ onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeća i ortačka društva, a na drugoj strani imate društva kapitala. Kljuĉna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornost vlasnika. Za prvu grupu karakterisitcna je neograničena odgovornost vlasnika, što znaĉi da vlasnici, ne za gubitke, već za obaveze koje proisteknu iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako imovinom koja je uloţena u firmu tako i svojom privatnom imovinom. Znaĉi kaţemo da predmet prinudnog izvršenja u sluĉaju prinudne naplate potraţivanja ĉini ukupna imovina vlasnika. To je razlog zbog ĉega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeća ili ortakluka brţe bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. I onda ako dodje do takvih tuţbi oni kaţu pa ja nemam nista, ovo pripada mom sinu,o no mojoj svastici, ţeni…a ja nemam nista. Da ne bi mogla da se izvrši plenidba imovine i prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzećima. On moţe, kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moţe spreĉiti da tu imovinu na razne naĉine otudji, naroĉito kada proceni da postoje šanse da dodje do toga da poverioci traţe prodaju njegove imovine. Društva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograničeno. To ograniĉeno znaĉi da predmet prinudnog izvršenja radi naplate njihovih obaveza moţe biti samo imovina koju su uloţili u preduzeće. Da zbog ove ograniĉene odgovornosti vlasnika drţava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaĉi moraju obezbediti da bi takva preduzeća uopšte poslovala. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenjivi kapital ovih društava. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvršena po odredjenoj proceduri, dakle ne znaĉi da se nikada ne moţe promeniti već samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Kod inokosnih firmi, inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrši dodatna ulaganja. Vlasnik moţe kada god mu padne na pamet povući deo kapitala koji je već uloţio u firmu, ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija već se pripisuje inokosnom kapitalu, ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Zato kaţemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenjivog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod društva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene
133

Naravno da odluku o smanjenju moţete donositi samo ako je kapital vaše firme iznad zakonom propisanog minimuma. upisana u registar nadleţnog privrednog suda. Bilansiranje stalnog ili nepromenjivog kapitala Kod društva sa ograničenom odgovornošću ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. Ali ne moţe raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum traţi.njegove visine već da se promena visine mora vršiti po unpred utvrdjenoj proceduri. U svakom sluĉaju snaga kojom svako od njih pojedinaĉno moţe uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine uloţenog kapitala. Pošto se ta visina moţe promeniti. Tako što broj upisanih udela pomnožimo sa nominalnom vrednošću udela. To znaĉi nominalna vrednost. Nikada dok firma postoji ne moţe osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. Toga kod nas nema. a moţe i drugaĉije pravilo zavisi kako su se dogovorili. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti. Znaĉi kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. Osim što je potrebno da bude donešena odluka sa ¾ većinom. Ali udeli će glasiti na nominalnu vrednost. ta odluka mora biti nakon što se realizuje. Statutom društva odredjeno je kolika većina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. Moţe biti pravilo. Povećanje ovog nepromenljivog kapitala kod društava sa ograniĉenom odgovornošću moze biti izvršeno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih 134 . Dakle visina uloţenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moţe razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja društva. Ako udeli nisu uplaćeni u celini javiće se pozicija neuplaćeni a upisani kapital. Obicno ¾ većina se traţi da se donese odluka o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala. udeo jedan je jedan glas. Ako su ĉlanovi uplatili više nego što je nominalna vrednost onda će taj višak biti iskazan na posebnom raĉunu u okviru kapitalnih rezervi. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvršiti dodatnu uplatu. Snaga uticaja na društvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. A to znaĉi da svako povećanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupštine vlasnika. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju društva upisuju i uplacuju odjedjeni broj udela. Naime kada se društva osnivaju tada pri registraciji društva jedan od vaţnijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. da bi registar suda bio aţuran.

ali opet po proceduri koja je utvrdjenja. Primer: ako ja imam 5 udela i mi svi imamo po 5 udela i emitujemo nove udele. to je moguće. nemamo šanse da investirani kapital na zadovoljavajući naĉin uposlimo. Ako hoću novog suvlasnika onda ga moram naći.udela. Obim poslovne aktivnosti preduzeća je pao. Ako neko kupi više a neko manje doći će do promene odnosa u glasaĉkom pravu. što ima suprotne posledice u odnosu na povećanje. naša glasaĉka prava će ostati ista ako i u tim novim udelima svi podjednako uĉestvuju. Znaĉi ako društvo odluĉi da u nekom trenutku poveća svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogućnosti. da bi zadrţala pravo glasa. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trţištu. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji već posedujem. I ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo ĉvršće povezani za vlasnike nego akcije. nema organizovanog trţišta udela u OK. Primer: ako bi se vrednost udela sa 1000 povećala na 1500 to bi znaĉilo da svaki ĉlan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti još po 500. I to smanjenje moţe biti motivisano ili potrebom pokrića gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. onda nove udele otkupljujemo sami. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti naĉin. odnosno kaţe se da postojeći vlasnici imaju pravo preĉe kupovine. Jer mi nije sve jedno. Oni dalje mogu prodati nekom drugom i time povećati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. Neću novog suvlasnika i ako neću novog suvlasnika. dakle privatno se traţe. Ukoliko to ne uradim moram raĉunati da će moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadašnje stanje. Ali treba znati da tu postoji mogućnost promene relativnog odnosa u broju glasova ĉim nove udele emitujete. Znaĉi ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. i samo se izvrši zamena udela sa niţim za udele sa višim iznosom. To su posledice o kojima treba voditi raĉuna. Da emituje nove udele ili da već postojućim udelima poveća nominalnu vrednost. I to je razlog zbog ĉega se uvek kupovina i kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava prvo nudi postojećim vlasnicima. udeli se ne prodaju na trţištu kao akcije. To je sada stvar politike firme. osnovni kapital kod DOO moţemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. mnogo lakše se unovĉavaju nego udeli. u istom odnosu otkupljeni od strane postojećih vlasnika. Ako neću da se moja relativna uĉešća u pravu glasa smanje ja moram. Emitovanje novih udela je takodje moguće. 135 . Akcije su mnogo prometnije. To je dopušteno. prema tome izvućićemo deo kapitala koji smo uloţili time što ćemo smanjiti nominalnu vrednost udela i svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. Kada je reĉ o smanjenju. A naravno ovaj iznos se uplati na raĉun firme.

Zašto oni zahtevaju to? Zato što zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. U tom sluĉaju firma nije dobila novog vlasnika. ako oni ne ţele ili ne mogu da kupe. U tom sluĉaju se na strani aktive kao i kod DOO pojavljuje pozicija neuplaćeni upisani kapital. koje vrednosti akcije mogu imati. Ako neki od vlasnika ţeli da istupi iz firme. to je ona vrednost na koju akcija glasi. Kod akcionarskih društava osnovni kapital formira se emisijom i prodajom akcija. Tada se isplaćuju udeli vlasniku koji istupa. a otkupljeni udeli se poništavaju. trţišna vrednost je daleko iznad toga. 136 . pa se uplaćeni iznos tretira kao nominalni iznos. jer mi ne moţemo da otkupimo ali moraš da dobiješ našu saglasnost. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za raĉunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. U finansijskim izveštajima pozicija akcijski kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku. on onda moţe u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trećem. zaduţuje raĉun poništenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. Dakle mi ćemo tebe isplatiti i smanjićemo osnovni kapital. moţeš naći novog kupca. ali je njen OK niţi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od rešenja moţe biti da firma otkupi njegove udele. i oni obiĉno uslovljavaju onome ko ţeli da istupi. na primer nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. Dakle prošto je to razlog zbog ĉega postojeći vlasnici ţele da zadrţe nadzor nad tim ko će kao novi vlasnik doći u firmu. I to se ovde ĉešće dogadja. šta on moţe da uradi.Drugi naĉin je da otkupite i poništite udele. Ta nominalna vrednost moţe se bitno razlikovati od tekuće tržišne vrednosti. Pošto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znaĉajna. i ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. ili moze biti uplaćen delimiĉno. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. postojećim vlasnicima uopšte nije svejedno ko će im doći kao novi suvlasnik. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje raĉun udela. (moramo znati: šta su akcije. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. Formirani osnovni kapital moţe biti uplaćen odmah i tada govorimo o jednakosti upisanog i uplaćenog kapitala. On mora po statutu da prvo ponudi postojećim vlasnicima svoje udele. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. Oni ţele da zadrţe kontrolu nad time ko je vlasnik firme. kada ĉitate bilans. nalaze kod spoljnih akcionara.

Znaĉi. Ne moţete 100. Znaĉi vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluĉe da tu opciju iskoriste. ali broj odobrenih moţe biti veći od broja emitovanih akcija. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. odobrenje komisije za HOV. pa tek onda prodaje akcija. 50. Broj emitovanih ne moţe biti veći od broja odobrenih. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupštini i onda se ide u prodaju akcija.000 akcija. recimo u tom trenutku. Zato ćete u finansijskim izvestajima.000 jer moţete najviše polovinu od onoga što ste već emitovali. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najvećeg broja akcionara na skupštini a onda još da obezbedite da oni glasaju za odluku. Ovde kada se kaţe konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ĉiji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moţe pretvoriti u redovnu akciju. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. Ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. Odobrenje se traţi i od komisije i od skupštine. Kada će biti emitovano tih drugih 25. Da biste mogli da emitujete akcije. Ali vi znate da će se društvo razvijati i da će vam biti potreban dodatni kapital. pa tek onda donosite odluku na skupštini akcionara. Uslovljeno povećanje je iznudjeno odnosno ono se vrši kada preduzeće poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. ali u beleškama naći broj autorizovanih akcija i broj emitovanih akcija.000 akcija. To odobreno povećanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih društava. Znaĉi posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu moţete realizovati. morate imati odobrenje nadleţne komisije za HOV. To moţe izazvati znaĉajne troškove. Znaĉi emitujete 50. Pored ovog redovnog povećanja postoji i tzv. one još nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju.000 a imate odobrenje za jos 25 000.Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moţe se vršiti redovnim povećanjem. Ta procedura traje priliĉno dugo i priliĉno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti većina akcionara. objektivno vama treba kapital koji ćete pribaviti emisijom. pa onda idete u realizaciju odluke. gde se u trenutku osnivanja traţi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno većeg broja akcija nego što će biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. a redovno povećanje je povećanje koje ide po proceduri: Odluka skupštine. ponovno traţenje odobrenja od strane komisije. vi traţite dozvolu za emitovanje 75. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupštine.000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. uslovljeno povećanje akcijskog kapitala. Nema nikakvog smisla da skupština donese odluku a komisija kaţe ne moţe. da pretvore svoju 137 . Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. ne u bilansu. Drugi naĉin povećanja akcijskog kapitala je tzv. odobreno povećanje akcija.

Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija biće izvršena zamena tih izdanih potvrda. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. jer se akcije moraju štampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguće lako falsifikovati. Sopsveni kapital (ja mislim da je trebala da kaţe osnovni) je nepromenjiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. Da bi se omogućilo klirinški promet HOV. Mi znamo taĉno šta će se oĉekivati da će se desiti sa trţišnom vrednošću naših akcija i da te akcije drţimo odredjeno vreme i da ih nakon toga prodamo. i nominalne vrednosti. mogu da zadovolje. otkup sopstvenih akcija je ograniĉen na 10% od osnovnog kapitala. To je maksimalan broj akcija koje moţete otkupiti. Nema štampanja akcija. većina HOV pa i akcije emituju se u nematerijalnom obliku. Recimo kada raĉunate zaradu po akciji kao pokazatelj profitabilnosti vi ćete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trţišne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. Ne moţemo platiti dividendu sami sebi. Ta nepromenjivost kapitala posledica je ograniĉene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. jel… niti moţemo sami koristi glasaĉka prava akcija koje mi imamo. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija i kada se raĉuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. Motivi zbog kojih je preduzeće samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. da se na taj naĉin plasiraju sopstvena novĉana sredstva. Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku.obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju. Da se preko ove kupovine ne bi uticalo u znaĉajnoj meri na berzanski kurs akcija. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzeće na berzi samo otkupilo. Mi kada kaţemo SK mislimo na OK 138 . On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo širi pojam od osnovnog kapitala. osim omogućavanja klirinskog prometa. I zato se takvo povećanje kapitala zove uslovljenim povećanjem kapitala. ali nema nikakvog preštampavanja jer vi ne moţete preţigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. Ako negde proĉitate preštampavanje akcija. to je vaţilo ranije kada su se akcije štampale. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrše konverziju. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. To je naravno. znaĉi da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije Smanjenje kapitala moţe se vršiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija i tu ćete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom i poništenjem sopstvenih akcija. motivisano i izbegavanjem visokih troškova štampe. Otkup sopstvenih akcija vrlo ĉesto se izjednaĉava sa smanjenjem sopstvenog kapitala.

a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve i ono što će biti isplaćeno vlasnicima. jer zakonske i ostale rezerve nastaju zadrţavanjem dobiti.Bilansiranje varijabilnog sopstvenog kapitala Drugi deo sopstvenog kapitala kod društva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve i neraspodeljenu dobit. u društvu ne moraju biti formirane rezerve. i kapitalnih rezervi sa druge strane. znaĉi formiraju se iz dobitka preduzeća. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeća spolja. kapitalne rezerve 3. zakonske rezerve 2. Znaĉi tu nema priliva iz okruţenja u preduzeće. Kapitalne rezerve U ove rezerve spada aţio ili emisiona premija. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. a kod DOO njihovo formiranje je moguće ali nije po pravilu obavezno. postoje razlike koje se ticu naĉina formiranja. Nije obavezno onda ako u statutu društva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. 139 . Rezerve kod akcionarskih društava se formiraju obavezno. Kod akcionarskih društava postoji obaveza formiranja rezervi. Ako u statut društva unesete obavezu da u sluĉaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokriće. ostale ili slobodne rezerve. Dok se kapitalne rezerve formiraju uplatama vlasnika. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka. Ako takve odredbe nema onda će vlasnici sami formirati rezerve društva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogući gubici. Izmedju zakonskih i slobodnih rezervi sa jedne strane. znĉi u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. Zašto kapitalnu? Zato što je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeća.

Ja mogu da kaţem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrši se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati još toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. to se dešava kod malih akcionarskih društava.000€ mora iznositi zakonska rezerva. znaĉi namenjene su pokriću gibitaka. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Kada je reĉ o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao i zakonske. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala i onemogućava smanjenje osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala ĉim nastane neki gubitak. To znaĉi da ako vi imate preferencijalnu akciju i hoćete da je pretvorite u obiĉnu. oni mogu izvršiti uplate bez dobijanja akcija na raĉun firme i te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Dakle što se reţima koriscenja tice kapitalne i zakonske rezerve 140 . Znaĉi neće biti ĉista zamena nego ce doći još i do uplate odredjenih sredstava na raĉun firme i ta uplata će se smatrati kapitalnom rezervom. iz raznih razloga zeleli da povećaju kapital firme ali ne da povećavaju osnovni kapital. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% moţete izvršiti isplate dividende. Zašto se ova obaveza propisuje? Zbog toga što se smatra da društvo mora imati rezervu koja će zaštititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Istu situaciju imamo i kod pretvaranja obveznica u akcije.U kapitalne rezerve ubrajaju se i one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. Zakon o preduzećima predvidja da akcionarska društva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Primer: ako firma ima 1 milion € kapital i 100. Kada vršite naknadna povećanja kapitala uvek morate voditi raĉuna da morate podici i zakonsku rezervu. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. Nego će taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. Zakonske rezerve Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. Obveznica se moţe pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na raĉun firme. Ukoliko bi akcionari. biće odloţeni u vidu zakonskih rezervi. Ta vrsta rezervi direktno povećava sopstveni kapital odnosno povećava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividend! Prvi dobici biće akumulirani. Naravno zakonske rezerve mogu biti veće od 10% ali ne mogu biti niţe.

Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrţan radi proširenja materijalne osnove firme. Ali ako su vam zakonske i kapitalne rezerve veće od 10% onda to sto je iznad 10% moţe biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Prvo se troši neraspodeljena dobit ako je ima. Slobodne rezerve Nemaju unapred utvrdjenu namenu. ali ispod 10% ne. Prekoredno korišćenje je moguće samo za onaj iznos koji prelazi 10%. postavlja se pitanje kako će ta firma moći na dugi rok da opstane. onda morate koristiti zakonske i kapitalne iako će one pasti ispod 10%. Vi ćete videti u bilansima starijih akcionarskih društava da je varijabilni deo kapitala veći od osnovnog kapitala. Dakle rezerve su vrlo ĉesto cak nekoliko puta veće nego što je osnovni kapital. Naravno kada iscrpite sve mogućnosti. Znaĉi rećićemo. za popravljanje finansijske strukture. ali obiĉno se formiraju u godinama kada preduzeća dobro rade da bi se povećala sigurnost i likvidnost preduzeća. jer njihova namena jeste pokrice gubitka. 141 . Znaĉi zakonske i kapitalne saberete. jaĉanja njenog finansijskog poloţaja. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupština vlasnika. i to mora biti više od 10%. pre nego što potrošite ostale rezerve. Svaki dinar koji zadrţite popravlja vašu likvidnost. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu šta moţete da uradite sa njom. zato što društva radije ţele da rast firme finansiraju iz internih izvora. Znaĉi kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. Uvek se koristi taj višak iznad 10% za pokriće gubitka. Znaĉi ne mora biti terminisano za šta one konkretno sluţe. i za pokriće gubitka i to pre nego zakonske i kapitalne rezerve. ĉim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva i onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. pokriću gubitak sa tim viškom i deo ostalih rezervi a ne da idete logikom da potrošite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. Moţete da date vlasnicima. I kada spojite zakonske i kapitalne rezerve i imate više od 10% u odnosu na osnovni kapital onda višak moţete koristiti za pokriće gubitka pa ĉak i za neke druge namene. Ove rezerve dakle sluţe za proširenje materijalne osnove za finansiranje investicija. a kada kaţemo da mozete da date vlasnicima to znaĉi automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeća. znaĉi iz zadrţane dobiti. pa tek kada potrošite ostale rezerve moţete korisititi za pokriće gubitka zakonske i kapitalne rezerve. Šta su te rezerve? One su zadrţana dobit. ako je nema troše se ostale rezerve.imaju isti reţim. Ako ne proširujete materijalnu osnovu firme. oni odluĉuju o raspodeli dobitka i koji deo dobitka će biti zadrţan u rezervama i koje rezerve će biti formirane. utrošite i neraspodeljenu dobit i ostale rezerve.

I da bi povećali sigurnost firme oni formiraju rezerve. ali sa tom namenom. 30. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. Znaĉi. a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. da sluţi za otkalanjanje takvih šteta. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. kaţem bio jer je u meĊuvremenu ukinut. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. koji se zvao ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. Ostavljen je kao neraspodeljena dobit. već se samo obezbeĊuje njegovo odrţanje. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadrţavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. Utorak. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruţenja u preduzeće. Neraspodeljena dobit je deo dobiti koji odlukom skupštine nije raspodeljen. Revalorizacione rezerve. Recimo ako su u pitanju preduzeća ĉija je delatnost takva da moţe doći do velikih šteta po ţivotnu sredinu. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. i gde se predviĊa revalorizacija kao postupak 142 . sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. Odluku o njenoj raspodeli doneće skupština u nekom od budućih obraĉunskih perioda I biće reĉeno da deo neraspodeljene dobiti iz prošle godine i dobit iz ove godine biće iskorišćeni za isplatu dividendi. Dakle. ostalo je u okviru rezervi da vam kaţem par reĉi o revalorizacionim rezervama. a ĉije odrţavanje u inflatornim uslovima moţe biti dovedeno u pitanje. Znaĉi skupština zadrţava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti. biti ponovo uvedena. dakle. osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve štete mogu biti formirane rezerve koje ce posluţiti ako se dogodidi nešto sto nije moguće predvideti a preduzeće je prinudjeno da takvu štetu sanira o svom trošku. nastaju sa ciljem da se odrţi kapital koji je u preduzeće investiran. tu je bio MRS 15. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila pitanjima odrţanja kapitala. Ako je kraj godine onda moţemo imati neraspodeljenu dobit tekuće godine kao deo sopstvenog kapitala. novembar 2004. a drugi deo dobiti ćemo zadrţati za rezerve. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude odrţan.Ukoliko je u statutu društva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznaĉavaju kao statutarne rezerve. Ostao je. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. moţda malo promenjena.

ako je vrednost u knjigama niţa od trţišne vrednosti onda ne idete na rashode. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. Ukoliko pak. preko zakonskih rešenja. tu je rešenje bilo drugaĉije. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odraţava promene trţišne vrednosti. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na trţištu padne (pošto ste vi u knjige uveli imovinu po trţišnoj vrednosti pa onda uporeĊujete postojeću trţišnu vrednost sa trţišnom vrednsošću prethodne godine) tj. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. Kako mi onda time obezbeĊujemo odrţanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek trţišna 143 . i ĉini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. i pristup koji se nalazi u standardu 29. Znaĉi. i da pristupi ili naĉini na koje se revalorizacija vrši mogu biti razliĉiti. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. koje sada postoje prema MRS. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. U svakom sluĉaju. kada sredstva ĉijom su revalorizacijom nastale budu otuĊena. Pošto trţišne vrednosti mogu da fluktuiraju. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. tretira se kao revalorizaciona rezerva. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. i niţe knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. Ovaj alternativni postupak dovodi do toga da vi na kraju obraĉunskog perioda za neka sredstva imate trţišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. i one se u prihode mogu uneti samo onda. To je. tada se iz dobitka iskljuĉuje deo koji je potreban za odrţavanje kapitala. na pomenuti naĉin. Znaĉi. MeĊutim. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. To je tzv. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. U MRS 16 predviĊena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. Vi znate da predmet revalorizacije moţe biti kapital. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. u ostalom. Revalorizacione rezerve. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine.otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. postoji višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode. ono što vi treba u ovom trenutku da nauĉite. Razlika izmeĊu više trţišne. moţe biti stalna imovina i mogu biti zalihe. MRS 15 je bio to izmenio. ne bi li se obraĉunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugroţen. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. i na taj naĉin se ostvaruje obraĉun realnog rezultata. kada trţišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. Revalorizaciona rezerva raste. i unosi se u bilans uspeha. Mi toliko dugo ţivimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. bio najbolji. poveća se vrednost imovina na strani aktive. i smanjuje se kada doĊe do promena u suprotnom smeru.

upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. nije 144 . Ja oĉekujem da se vi sećate toga šta je gubitak.. Moţemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. u vezi sa sopstvenim kapitalom. ali postojanje gubitka traţite na strani pasive. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital.. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. suština gubitka je da on uvek znaĉi smanjenje sredstava preduzeća. pa je MRS 15 ukinut. Ili. tj. I jedan i drugi naĉin su. U vezi sa sopstvenim kapitalom. definišemo ga kao razliku izmeĊu veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. Ovaj naĉin predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. I u poslovanju se prvo gubi. morate aktivu umanjiti za gubitak. u drugom sluĉaju u pitanju je neto princip. ĉini mi se. jer za inokosna preduzeća i ortaĉka društva. Kada se gubitak unosi na stranu aktive. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom odrţanju. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. U prvom sluĉaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. U drugom sluĉaju to je već uĉinjeno. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. Pitanje je samo koji je naĉin iskazivanja gubitka jasniji. Vi time praktiĉno aktuelizujete troškove amortizacije. pošujete bruto princip. To je što se naĉina predstavljanja tiĉe. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obraĉunskog perioda siromašniji nego što je bio na poĉetku.vrednost. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. U svakom sluĉaju. GUBITAK TakoĊe. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. kada je reĉ o stalnoj imovini. da kaţemo par reĉi o gubicima. a onda moţe tek biti izgubljen kapital poverilaca. kako sve on moţe da se definiše. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. –PRIMER sa onih 1000 i 1100. vlasniĉki. Sa aspekta bilansa stanja. sopstveni kapital. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. To je rešenje koje je uglavnom sadrţano u Nemaĉkom zakonu. rekla sam vam da to moţe da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. Sa aspekta vlasnika. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. i obezbeĊujete realan obraĉun periodiĉnog rezultata. nećete uĉiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. ali kad god radite analizu pre nego što poĉnete. najlakše. podjednako dobri. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. da je cilj formiranja odrţanje kapitala. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja.

Prema tome. Prema tome.relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. radi pokrića gubitka. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. Znaĉi. i sada kad smo govorili o rezervama. Nije. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. Dakle. naravno. bilo poverioci ili drţava. moţe odluĉiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. prenosi na ortaĉki kapital ili na ulog vlasnika. preduzeće moţe doneti odluku da gubitak iskaţe u bilansu. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. Ako to nije dovoljno. Ali ţelim da vam skrenem paţnju na znaĉaj gubitka po opstanak firme. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije znaĉajan. naša finansijska snaga je takva da moţemo bez problema taj gubitak da podnesemo. Ako je gubitak skromne visine. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće je nakon toga. Sama visina gubitka moţe biti razliĉita. Drţava. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. iznos gubitka uplatili na raĉun preduzeća. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. i ona se uvek. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. Time će plaćeni porez biti niţi. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. politika preduzeća moţe biti razliĉita kada je reĉ o pokriću gubitka. preduzeće na taj naĉin ţeli zapravo da uštedi na porezu. u obraĉunu gubitka kao rezultata. Drugo rešenje moţe biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. kada dopušta takvo rešenje. Iduće godine. iz dobitka. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. bilo da je dobitak ili gubitak. On se tada neće pojaviti u bilansu 145 . cilj drţave nije da od preduzeća naplati što veći porez. Kod društvenog kapitala. bilo vlasnici. ĉak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. bez obzira na visinu. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. preduzeće moţe odluĉiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. Ovaj rezon je naroĉito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde drţava dopušta da gubitak iz prethodne godine. vi sad kaţete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruţenja. nego da ta preduzeća što duţe rade i što duţe plaćaju porez. iskazuje na ovaj naĉin. već da u bilasnu stanja iskaţe gubitak. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. već se rezultat nakon obraĉuna na raĉunu dobitka i gubitka. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. pre oporezivanja. doneti odluku o njegovom pokriću. Formalno. Dakle. Pokriće gubitka iz rezervi oznaĉava se kao formalno pokriće gubitka. Drţava ima interesa da preduzeće odrţi iz još mnogo drugih razloga. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. reĉ samo o porezu. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niţi. Preduzeće moţe.

ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. Iskazivanje visokog gubitka moţe biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konaĉni rezultat rada preduzeća. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uĊu. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. ili će preduzeće otići u steĉaj. svakog meseca a ĉije promene treba da vam pokaţu da se dogaĊa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. svake nedelje. Tu vlasnici više ne mogu da odluĉuju o tome hoće li ili neće odrţati firmu. Pošto ćete voditi fimre. I treba ta kretanja. takva firma se više ne moţe odrţati. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuĉe iz krize. Pokreće se steĉajni postupak. To je jedna od pretpostavki za pokretanje steĉajnog postupka. Ukoliko pak. Gubitak je samo finale neĉega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. karakteristike pozajmljenog kapitala su: 146 . odnosno likvidaciju. rast troškova primetiti pre nego što doĊe do iskazivanja gubitka. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem.stanja. Ovo je vaţan trenutak. Kada doĊe do gubitka to znaĉi da već duţe u preduzeću nešto nije kako treba. Donošenje te odluke je jako osetljivo. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednaĉiti sa crvenom lampicom. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima prinosnu snagu i sprovoĊenjem odreĊenih mera moţe biti odrţano na dugi rok. pad prihoda. Zato je jako vaţno da se dobro procene šanse preduzeća da preţivi. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. tada uprava preduzeća. treba da znate da postoji ĉitav niz veliĉina koje moţete pratiti svakodnevno. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom kapitalu kao drugom segmentu pasive. pogotovo visokog gubitka. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. i odrţi na dugi rok. ili da jednostavno ne postoji naĉin da takvo preduzeće na dugi rok bude odrţano. mogućnosti koje imamo da ga odrţimo i da onda donesemo pravu odluku. Sećate se. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. Da li će do sanacije doći. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. znaĉi sigurno gašenje preduzeća. onda će gubici biti takoĊe veći nego što bi bili da ste uloţili dodatni novac i preduzeće na dugi rok odrţali. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da odrţite preduzeće. Ako se odluĉite za sanaciju. jer kriza rezultira gubitkom. onda jednostavno preduzeću spasa nema.

i prema tome. bio bi utvrĊivanje taĉne neto imovine.da taj kapital potiĉe od poverilaca. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. ni kada ćete morati da je platite. ne bi bilo ispravno da to ne pokaţemo (da kaţemo kad budemo platili videćemo). ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. a koje oznaĉavamo kao kamate. neto imovina neće biti taĉno iskazana. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''.da taj kapital ima unapred utvrĊen rok dospeća. za razliku od isplata koje povlaĉi sopstveni kapital. ali ne znate taĉno ni koliko iznosi.. Ajde da napravimo poreĊenje izmeĊu rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. ĉiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. Taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. Naše obaveze neće sadrţati sve obaveze. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja veţete za dinamiĉku teoriju. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. Rezervisanja su u našu raĉunovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 147 . koji se oznaĉava kao ''rezervisanja. Cilj formiranja rezervisanja. Znaĉi. 1. onda kao cilj formiranja rezervisanja moţete oznaĉiti taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. . kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. tj. poverioci nemaju pravo glasa. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze ĉija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. ni koliko ćemo taĉno platiti. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. Znaĉi kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. ako se poĊe od statiĉke teorije. postiţemo tako što priznajući obavezu. . što znaĉi da preduzeće taĉno zna kada kapital mora biti vraćen.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. neto imovina neće biti taĉno iskazana. istovremeno priznajete i rashod. ĉija visina zavisi od visine dobitka i odluku o ĉijoj visini donosi skupština. obaveze i PVR. formiranjem rezervisanja. Ako kaţemo da znamo da obaveza postoji. koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje taĉne neto imovine. . jer u tom sluĉaju nema ništa od taĉnog prikazivanja neto imovine. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. vaš periodiĉni rezultat neće biti taĉno obraĉunat. Neto imovina je razlika izmeĊu aktive i obaveza. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. ĉija visina je unapred utvrĊena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak.da taj kapital izaziva isplate ĉija je dinamika i visina unapred poznata. Ako obaveze nisu potpune. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja.

Koriste se tri pozicije. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. I jedno i drugo formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. Dugo je postojo problem da se objasni da izmeĊu rezervisanja i rezervi postoje znaĉajn razlike. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa razliĉit. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za taĉno odreĊenu namenu. Za razgraniĉenja taĉno znate kada morate platiti. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. Na poziciji obaveza. budu jednaki. u periodu formiranja. Kada gasite rezervisanje. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju taĉno utvrĊenu namenu. smanjuje rezultat. a visinu obraĉunavate sami. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. i da rezervisanja i rezerve nikako ne treba tumaĉiti kao sinonime. Mi obiĉno nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. Što se tiĉe odnosa izmeĊu rezervisanja i PVR. i samo za tu namenu moţe biti iskorišćeno (taĉno se zna za koju obavezu se formira). bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. ali moţe se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. Ukoliko je isplaćeni iznos niţi. jer su one formirane nakon što je dobit obraĉunata. obaveza za koju je rezervisanje formirano. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). a niko nije prorok da moţe taĉno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmeţu rezervisanja i rezervi. Naime. Ako je plaćeni iznos viši. Što se tiĉe razlika izmeĊu rezervisanja i obaveza (obiĉnih). Utiĉe tako što. moţe biti viša ili niţa od formiranog iznosa rezervisanja. moţe se opet promeniti rezultat. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niţi od formiranog rezervisanja. formiranje rezervisanja utiĉe na formiranje rezultata. pa onda odluĉujete o raspodeli dobiti. Do tada raĉunovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. Naţalost.1989. rezervisanja. i to je isto. to je sliĉno. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiĉe na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. ni koliko ćete taĉno 148 . pošto se formiraju pre utvrĊivanja rezultata. u smislu da govorimo o obavezama. i na raĉunu obaveza. imaćete rashod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodiĉnog rezultata. Ajde da ih uporedimo. i na raĉunu rezervisanja i na raĉunu PVR. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. Sledi zakljuĉak. Sa druge strane. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiĉe na rezultat. Kada se oporezuje dobit. Za obaveze taĉno znate kada dospevaju i koliko plaćate. Vi procenjujete visinu rezervisanja. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima.

Da bi se rezervisanje formiralo. niti moţemo spreĉiti njegov nastanak.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. Sliĉnosti izmeĊu rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. koja je rezultat prošlih dogaĊaja. Vi procenjujeta njegov bonitet. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu raĉunovodstvenu praksu meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima kao takav. i vaša procena je takva da je njegov finansijski poloţaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. odnsono gubitke. to je potencijalna obaveza. znate koliko morate platiti za mesec dana-obraĉunaćete i formiraćete PVR). U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. predstavili bi ste tu obavezu na raĉunu obaveze. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . koja kaţe nabavite mi garanciju domaće banke. obraĉunali ste i iskazali preko PVR. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. TakoĊe. ali mi ne moţemo uticati na to da dogaĊaj nastane. Ako se u budućnosti. i predstavljaju pozajmljeni kapital. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. Pošto niste primili fakturu. firma se obrati za kredit stranoj banci. Kada bankari daju garanciju za kredit. sredstava. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. I dajete mu garanciju. . do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog ĉega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. postoji razlika s obzirom na ĉinjenicu da na rezervisanjima moţemo iskazati obaveze prema samome sebi. za to se ne formira rezervisanje. Da ste primili fakturu.platiti. nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. ali je u suštini postojao i ranije. vi postajete duţnik banke. koji ovde nije verovatan. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. Dakle. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. visina se obraĉunava na osnovu ugovora. mi ćemo imati obavezu. Znaĉi. i ĉije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. Sliĉnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. i 149 . a na raĉunu PVR samo obaveze prema trećima. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. Znaĉi to je razgraniĉenje izmeĊu rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. i za razliku od obaveze nemate dokument. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam paţnju da su ovo uslovi koji inaĉe vaţe za obaveze. Ako je nešto potencijalna obaveza. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih dogaĊaja. niste primili fakturu. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. a koji je kod rezervisanja verovatan.

da je verovatnije da obaveza postoji. Prošli dogaĎaj iz koga obaveza rezultira. tri godine. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. vi morate verovati da zaista obaveza postoji. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadţmenta koja izaziva opravdano oĉekivanje trećih da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. putem zakona. Znaĉi. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. odnosno. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. a koja se tiĉe visine rezervisanja. ili da nešto nećete uraditi. Prvi uslov. nego da ćete ga dobiti. i zato je garantni list zapravo ugovor. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. imate garancije za velik broj sliĉnih aparata. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. Odnosno. u stvari. Morate formirati rezervisanje. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvoĊaĉa. Upravo 150 . uz garantni list priloţite raĉun. preniskog. bude objektivna. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifiĉnih izjava menadţmenta. od onih da do plaćanja doći neće.da se moţe pouzdano proceniti visina obaveze. Vaţan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. je. da vašu obavezu izmirite. ni kada ćete morati da platite. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. smatra se da postoji ako su ĉinjenice da ćete morati da platite. Govorila sam vam o izjavama menadţmenta koje izazivaju oĉekivanja treće strane da ćete postupiti na odreĊeni naĉin.. verovatan odliv sredstava. Vi u tom ĉasu ne znate taĉno. sa druge strane. Na primer. Dakle. onda se takve izjave tretiraju takoĊe kao obaveze. da sve ĉinjenice kojima raspolaţete govore u prilog tome. Na primer. Ako vas neko moţe naterati. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. moţete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. Ako postoji veliki broj sliĉnih obaveza. nego da obaveze nema. nego što nije da sadašnja obaveza postoji. uslov je da uvek uz reklamaciju. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. Kad kupujete taj proizvod. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru.. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. vodite sudski spor. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama.. Ovde je vaţno da procena koju uĉinite. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. pod uslovom da kvar nije izazvan nestruĉnim rukovanjem kupca. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. ni koliko će zahtev iznositi. onda ćete rezervisanje formirati. vi ste postali druga ugovorna strana. 6 meseci otkloniti na svoj teret. neko vas je tuţio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora moţe rezultirati. Na primer. Garantni list. na dan bilansa. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. Drugi uslov. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim dogaĊajem. da formiranjem rezervisanja ne povredite naĉelo istinitosti.

da će se u garantnom roku odreĊeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. Nikada se rezervisanje. Moţemo sa zadovoljavajućom taĉnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. To je malo drugaĉija podela od one koju imate u vašem udţbeniku. srednji ili veliki. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. naša rezervisanja.obaveze prema trećima – npr. koliko su kvarovi teški. Prema standardu 37. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti odreĊeni broj. Kada je reĉ o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. iz godine u godinu. Vi moţete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. Ako bi svi aparati imali malu grešku. dovodi do toga da raĉunovoĊe vrlo ĉesto rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. to su tri osnova za koja se prema MRS 37 mogu formirati rezervisnja. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti.restrukturiranje. na teret ove poslovne godine. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. Tu se obiĉno. budući da to znaju. tj. drugi za limariju.ova ĉinjenica da se visina rezervisanja procenjuje. Iskustvo nam govori. obaveze po osnovu garancija.gubitke koji potiĉu iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (traţeći zbog ĉega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). a revizori. . ne moţe formirati za gubitak firme u celini. pored iskustva koriste i odreĊene matematiĉke metode. koje je u toku obraĉunskog perioda prodalo odreĊeni broj aparata. Imate ĉitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. da pri prodaji toliko proizvoda. Ne moţe se uraditi sledeće: pošto oĉekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak. Evo jednog primera kako se moţe utvrditi visina rezervisanja za garancije. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. troškovi popravke bi 151 . rezervisanja se formiraju za: . koju završavamo sa dobitkom. generalno. Poznato vam je da za jedan proizvod moţete dati više garancija. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. kada ţele da povećaju ili smanje rezultat u odreĊenom obraĉunskom periodu. i koliko je otklanjanje koštalo. Znaĉi. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. garancija sa razliĉitim vekom trajanja. . i naravno. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. To nije dozvoljeno.

Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. i gubim 80.000. ako su oni niţi od gubitka. a da samo u 5% sluĉajeva proizvodi imaju veliki kvar. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. Morali bi ste diskontovati 50.000 na sadašnju vrednost. Iznos rezervisanja se raĉuna na sledeći naĉin: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50.000 ako odustanem. Ako bi svi imali znaĉajnu grešku. Ako bi gubitak bio 100. ako je on niţi od troškova raskida. dovesti do gubitka. ako formirate rezervisanje za penzije. U meĊuvremenu.000? Ne. Problematični ili teretni ugovori. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. za 10 godina isplaćujete prvu penziju. Neizbeţne troškove.000. 152 .000 zato što znamo da ako bi svi imali mali kvar. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora. U 15% slugajeva kupci reklamiraju. a ako ćete sa isplatom penzija poĉeti u budućnosti. su ugovori ĉije izmirenje.000 – odustali bi ste i rekli dobro. Prihodi su fiksirani. a troškovi goriva predstavljaju znaĉajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. raskinuti ugovor.000. cena nafte skoĉi.000 hiljada. da danas treba izdvojiti 50. Znaĉi. ĉije ispunjenje. jer je taj iznos od 80. cene inputa rastu. na primer. vaši rashodi zbog toga rastu. dogovorite da prodate odreĊenu koliĉinu proizvoda. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. a rezervisanje formirate sada. dakle. u ovom sluĉaju. na primer. ili sam gubitak. sa kamatom.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor. Moţete. i ostvariti gubitak. i umesto dobitka imaćete gubitak. a odustanica 80.000 danas i 50. Rezervisanje treba.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. Visina takvih rezervisanja se utvrĊuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira. moţete ispuniti ugovor. vi rezonujete na sledeći naĉin: plaćam 100.000. da bude formirano na 15. zahteva nastanak viših rashoda. eventualno. Da li moţete reći. Izvesno je.000. Ili. za 10 godina iznosio 50. U ovakvoj situaciji.000 = 15. u odnosu na trenutak formiranja. Ako se. Znaĉi. Sadašnja vrednost tih 50. plaćam vam 80. da će ispunjenje tog ugovora.15% x 50. troškovi bi bili 50. odnosno jednokratni raskid. ali nemaju svi nega njih 15%.000 neizbeţni trošak. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti.000 + 5% X 150.000.000. to je neizbeţni trošak. jer 50. za koje se mogu formirati rezervisanja.000.000 bi bio iznos koji bi. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budućih isplata. ako peći rade na naftu). Dakle. moţete uraditi dve stvari. Znaĉi.000 za 10 godina su dve razliĉite stvari. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate oĉekuju u duţem vremenskom periodu u budućnosti. troškovi bi bili 150.bili 50. i ugovorite fiksnu cenu. Gledam šta je za mene povoljnije. i reĉ je o manjem kvaru.

zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. Ili. odluĉi da se bavi i proizvodnjom proizvoda ĉiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. ĉitate u novinama. Termin koji jako ĉesto ĉujete na televiziji. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . recimo. Ja znam da postoji obaveza za garancije. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odluĉuje. jer sam dala garantni rok. već da ih kupujete gotova. prvo. na primer. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. izvršili bi restrukturiranje. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. Restrukturiranje je kada rešite na primer. Ukoliko bi odluĉili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. sa druge strane. Ako odluĉite da taj deo firme prodate. Osim ĉajeva radi i neke druge preparate. Imali ste veliku proizvodnu firmu. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom.krupna promena u strukturi menadţmenta (ako uradite reorganizaciju na naĉin da uvedete još jedan nivo upravljanja. ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. pa smo evo formirali rezervisanje. U okviru nje postoji i destilerija eteriĉnih ulja. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadrţati. ukinete jedan hijerarhijski nivo. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen.. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluĉi da izvrši restrukturiranje. pa šaltera.. imate. i da se u buduće bavi samo trgovinom. pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. I to je restrukturiranje. da lica koja će restrukturiranjem 153 . al to će vam kolega Đuriĉin bolje objasniti od mene) . zatvoriti. Znaĉi. pa ekspozitura. onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . i ţelite da ga zatvorite. ili da jednostavno prestanete da se bavite time.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja.Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. Dakle. Ne moţe preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine. kao što je bio Simpo. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. kaţemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. to će biti restrukturiranje. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. upravu banke. Odluĉiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteriĉnih ulja.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. pa onda imate uprave filijala. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) . nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteriĉnih ulja.

kod pomenutih lica. Tokom godine kvarovi će nastajati.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja odreĊenog ugovora. ne moţete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. onda imate pravo da formirate rezervisanje. znaĉi. ali tamo oni neće raditi isti posao. dakle. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti ukljuĉeni u rezervisanja.koja ste sve rezervisanja formirali. već za buduće aktivnosti preduzeća. . . u visinu rezervisanja. vi moţete u visinu rezervisanja ukljuĉiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate.kakav je odnos rezervisanja na poĉetku i na kraju godine (razlika izmeĊu rezervisanja na poĉetku i na kraju godine. Planom o restrukturiranju. ili smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. to je jednokratno rezervisanje. potrebno je objaviti. uĉiniti dostupnim javnosti. u iznosu od malopre pomenutih 80. Moţete uraĉunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. ne moţete uraĉunati u rezervisanja. Svi ti troškovi.000 (troškovi prodatih proizvoda). Visinu rezervisanja za restrukturiranje. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15. ili im morate ponuditi odreĊeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine. Na primer. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogaĊa.000. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. SprovoĊenje te odluke košta. Kada taj plan napravite. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. moraju biti predviĊene takve obaveze preduzeća. . zakljuĉak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). ali sa gubicima.000. ostavićete je ili ćete je prodati. utvrĊuje se ukljuĉivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovoĊenjem restrukturiranja. isplatili smo 13. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. Ali isplatili smo 8. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima. neke podatke: . nećete je preseliti. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. to je u redu.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160. Ali ako kaţete. prihodi 80. Kao i da taj plan.000. ukljuĉiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. Planirali smo da ćemo isplatiti 15.biti pogoĊena. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. obelodaniti. ali su sraĉunati na buduću aktivnost.000. izazove opravdano oĉekivanje u vezi sa njegovim sprovoĊenjem. Ne moţete.000. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. Ako vi kaţete zatvaramo pogon za proizvodnju eteriĉnih ulja na Vlasini.000 i ukinućete 154 . Što se tiĉe rezervisanja.

povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100. koji oznaĉava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrĊeno za tu oĉekivanu buduću nadoknadu.pribavljanje dodatnog kapitala . koje su rezultat prošlih dogaĊaja. jer ste vi tih 80. Zanĉi.000. nemamo dovoljno sopstvenog kapitala.rezervisanje.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi. potrebno je: . a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120. . i doći ćete do 120. rezervisanje za popravke u garantnom roku. Kaţemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuĊeg kapitala. Za te proizvode. . + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji .ţelimo da obavimo neki posao.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridţ. taĉnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100.000 preneli na prihode. po osnovu ĉijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. treba vam rezervisnje od 120.000. Kaţete. sadašnje obaveze.000. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80. i . ne ukidaju se na kraju godine. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli. procena je. Rezervisanja koje formirate svake godine.000 već tretirali kao rashod prethodnog obraĉunskog perioda. Prema tome. rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.iznos bilo kakve oĉekivanje nadoknade. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope.000. naredne godine vi morate formirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem.kratak opis obaveze i oĉekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje. 2. Obaveze Definišemo ih kao. koje će vam dugovati 80. Da bi se obaveza priznala. to sam vam priĉala iz raĉunovodstva. ovde imamo neiskorišćenih 20. dokle ima smisla koristiti tuĊi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. Na primer. . obim prodatih proizvoda je veći.).000 i doknjiţićemo još 100.000. .ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata.000. Najvaţniji razlozi za korišćenje tuĊeg novca su: .000.000. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu.da se visina moţe pouzdano utvrditi. 155 . gde bi ste ovih 20. .

recimo dugoroĉni krediti ili kratkoroĉni krediti. Ĉetvrtak. Da li vi traţite od dobavljaĉa nešto specijalno? Ne.razdvajanje robnog i novĉanog toka .obaveze po osnovu finansijskih aranţmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljaĉima. obaveze prema drţavi. . pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze. Razdvajanje robnog i novĉanog toka dovodi do formiranja obaveza. zato što isporuka prethodi plaćanjima. obaveze prema vlasnicima i sl. Prema sigurnosti. 2. ĉak i kad nećete. Kaţete platiću u uobiĉajenom zakonskom roku. bilo nas kao poverilaca ili kao duţnika (obaveznost plaćanja). Prema načinu sticanja. imamo premalo uĉešće dugoroĉnih izvora. decembar 2004. zbog obaveza koje nastaju automatski. obaveze prema zaposlenima. Dakle.imamo lošu finansijsku strukturu. Kada je reĉ o obaveznosti plaćanja. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. To su obaveze prema dobavljaĉima. Glavni problem duţnika je kako da se zaduţe. tj.popravljanje finansijske strukture . . Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na ĉemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj drţavi su više zaštićeni duţnici od poverilaca. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoroĉnog opstanka firme. a ne kako će uzeti kredit vratiti. To je uobiĉajeni naĉin rada koji produkuje nastanak obaveza.razlog nevoljnog formiranja obaveza. Redosled u stvari treba da bude obrnut.. preuzeta obaveza mora izvršiti. To uopšte ne treba da bude tako. 2. pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu. Da li kredit mogu vratiti ako se zaduţim? – to je naĉin na koji bi trebalo rezonovati. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. a spomenućemo one koji se najĉešće koriste. Popravljamo strukturu uzimajući dugoroĉni kredit. 1. u odnosu na kratkoroĉne izvore. jer nas ne mogu dobavljaĉi finansirati u meri u kojoj je to potrebno. onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. kako da dobiju kredit. U tom smislu postoje: 156 . ili prema osnovi nastanka delimo ih na: .

obaveze prema drţavi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: .obaveze prema kreditnim institucijama.Vreme koje je potrebno za prodaju. što ih je moguće lako unovĉiti. dok ne doĊe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. što predstavlja još jedan kriterijum za rašĉlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima. ili ortaĉkom društvu. namiriti svoje potraţivanje prema meni. . .'' To znaĉi davanje zaloge. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinaĉnih preduzeća. . ili drugi poverilac. Dakle. obeveze se dele tako i tako. ako se radi o doo. Znaĉi. on nema realno obezbeĊenje svojih potraţivanja. Sama zaloga. 3. troškovi koje povlaĉi prodaja. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne poĉinjete podelom. ima pravo da traţi prodaju zgrade da bi namirila svoja potraţivanja. nego kada je u pitanju HOV. i iz iznosa dobijenog unovĉenjem te imovine.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. . Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. Poĉinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. Ovo zbog toga. naknada i dodataka na zarade. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U sluĉaju da ti ne platim moţeš prodati ovu imovinu. Kada se odabira 157 . ukoliko ste dali zgradu u zalogu. Prema poveriocima.obaveze prema dobavljaĉima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. ili uĉešće u dobitku. To znaĉi da su HOV poţeljna zaloga.osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. ali ako ne platite kredit banka. To nikako ne znaĉi da vi ne morate da platite. . na osnovu toga i toga. . Znaĉi.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. ako je reĉ o akcionarkom društvu.. ne znaĉi da vi treba da se izselite iz nje. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem.

da bi obezbedila finansijsku strukturu svog duţnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduţenjima) moţe usloviti odobrenje kredita navoĊenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. Od ovoga moţete odustati. utemeljenog na ugovoru. na primer. iako dospevaju u periodu duţem od 12 meseci. Znaĉi. 158 . odustajete od reklasifikacije.000 dinara obaveza. od kojih su dve godine istekle. zbog ovog ĉvrstog obećanja. Znaĉi. Ako ste imali dugoroĉnu obavezu.000. I kada budete ĉitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoroĉna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. i zato se u MRS 1.kriterijum. onda vam je kriterijum roĉnosti 12 meseci. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. MeĊutim. vaša nova zaduţenja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu preĊe recimo 35%''. Za vas je relevantna ĉinjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoroĉnu. i zadrţavate celu obevezu kao dugoroĉnu. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. Odnosno. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljaĉima. mora se voditi raĉuna o cilju koji se podelom ţeli postići. ili dugoroĉni.) imaju se smatrati kratkoroĉnim. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duţe od 12 meseci. MeĊutim. postoji još jendno ''ali''. Ako ga morate platiti za 11 meseci. na kratkoroĉne obaveze. Vaţno je kada obaveza treba da bude plaćena. MRS 1 traţi da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je duţina poslovnog ciklusa. ovo vaţi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne vaţi! Znaĉi. a to moţe biti i cela obaveza. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoroĉne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. ako je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. ako vam banka na vaš zahtev odobri produţenje roka otplate za još godinu dana. zaposlenima itd. i dogoroĉne – kojima je rok dospeća duţi od 12 meseci. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za rašĉlanjavanje. a šta dugoroĉnom obavezom. Zato se kaţe ''na dan bilansa''. odustajete od reklasifikacije. Znaĉi. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi raĉuna. Ovaj kriterijum je vaţan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. Imali ste kredit na tri godine. ali u okviru poslovnog ciklusa. na dan bilansa se odluĉuje o tome šta se smatra kratkoroĉnom. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. Ako kaţete imam 1. znaĉi nije vaţan inicijalni period na koji obaveze glasi. nego je vaţno koliko je ostalo do plaćanja. Iako je dakle. podele prema ročnosti. Ne moţe se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. Onaj koji traţi novac uvek je u podreĊenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traţi. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. i duţe. prebacićete je sa dugoroĉnih obaveza. pre dana bilansa. kad uzmete kratkoroĉni kredit. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. Banka ponekad. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci.

Ovde. Jedino ako bi banka rekla. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. Ako bi se dogodilo. ako se kasni sa plaćanjem. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. Znaĉi. a koje dugoroĉne. Znaĉi. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. recimo. neću da mislim. Zastarelost obeveze moţe takoĊe biti razlog njenog smanjenja. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traţi naplatu odjednom ili ne. a koja kratkoroĉna. MeĊutim. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduţenja ne smeju da preĊu 35% sopstvenog kapitala. odnosno. vrši se po nominalnoj.''. koristićete naĉelo više vrednosti. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. Dnevna vrednost moţe biti i niţa od nominalne. 12. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoroĉnu. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. Dakle. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoroĉnom. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. i ako preĊete 35% nećemo traţiti isplatu odjednom.banka će sve vreme nadzirati zaduţenja firme. Ako je odgovor potvrdan. ili još kaţemo nabavnoj vrednosti obaveze. i u jednom trenutku neće moći da plati. a doĊe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. ali ne uvek. U mnogo sluĉajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. kreditu. On se zaduţuje stalno. Naknadno procenjivanje tj. što znaĉi da ćete na dan bilansa uporeĊivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. tada je nominalna. kod naknadnog procenjivanja. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze ĉije rašĉlanjavanje vršite. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. Kada god odluĉujete o tome koja je obaveza dugoroĉna. morate navesti kada je obaveza nastala. i 159 . zato što je to prekršilo ugovor. od recimo 5 godina. pre dana bilansa: ''Nema veze. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital preĊe 35%. Mogu se razlikovati. u nekom trenutku ukupno zaduţenje firme preĊe 35% banka ima pravo da traţi naplatu preostalog dela potraţivanja odjedanput!''. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. a nakon što je obaveza nastala. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoroĉne. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. vrši se saglasno naĉelu više vrednosti. Inicijalno procenjivanje tj. traţiću naplatu kredita u celini. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. Na primer. Do razlika moţe doći i kada je obaveza u stranoj valuti. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljaĉima. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduţeni više od 35% biti ispunjen tada. zadrţaćete tu obavezu kao dugoroĉnu. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze.

mora biti utvrĊeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća u poslovanju, pre svega u izmirenju obaveza, ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraţivanja prema vama odreknu, taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. Ovo smanjenje tretira se kao prihod, dok bi smanjenje potraţivanja bilo tretirano kao rashod.

Dugoročne obaveze moţemo rašĉlaniti prema osnovi nastanka, i to na: - kredite koji su pokriveni HOV, - kredite koji su pokriveni zalogom, i - kredite koji su odobreni po osnovu boniteta duţnika. 1. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Razlika izmeĊu obveznice koja se emituje na, na primer, tri godine i dugoroĉnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoroĉni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca, a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca, koji će vam svaki pojedinaĉno pozajmiti novac. Kada je reĉ o obveznicama potrebno je da znate koje roĉnosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje moţe biti nekoliko meseci (kratkoroĉne obveznice) ili nekoliko godina (dugoroĉne obveznice). Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoroĉne ili kao dugoroĉne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana, i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novĉanih sredstava, u toku narednih 12 meseci, odreĊeni iznos obveznica povuĉe, tj. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana, onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoroĉnih obaveza. Nećemo ĉekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. Kada govorimo o procenjivanju, kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Nije bitan broj emitovanih, odštampanih obveznica, već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka - broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice. Ako se prodaja vrši uz diskont, to znaĉi da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban, i kada je emisija obveznica jedini naĉin da preduzeće doĊe do potrebnih sredstava. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti, to znaĉi da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu
160

poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica'', zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos, tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.

 Пример: Продато је 100.000 обвезница номиналне вредности од 1.000 по цени од 980. Рок отплате 3 године, камата 6% годишње.  Продаја се евидентира:  Готовина 98.000.000  Дисконт обезница 2.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Дисконт = 100.000.000 – 98.000.000              Номинална вредност по доспећу: 100.000.000 Камата која се плаћа 100.000x0,06x3 18.000 000 Укупна готовина за плаћање 118.000.000 Примљена готовина 98.000.000 Укупна камата 20.000.000 Камата која се плаћа 18.000.000 Дисконт обвезница 2.000.000 Укупна камата 20.000.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000.000 - неамортизовани дисконт 2.000.000 98.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.

Evo da vidite kako bi bilo evidentirano i u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom. Znaĉi, na strani aktive 98.000.000 onoliko koliko smo naplatili, samo toliko i moţe biti. Na strani pasive, obaveze od 100.000.000 i neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000.000 na strani duguje, što daje 98.000.000 neto. Šta će biti u narednoj godini? Tri godine je obveznica, 6% godišnje kamate znaĉi 6.000 000 godišnje kamate tokom svake od 3 godine. Kada prodje prvih godinu dana šta ćemo knjiţiti, knjiţicemo finansijski rashodi, dugovaće 6.000.000, to je godišnji iznos kamate, obaveze po osnovu kamata ili razgraniĉenje, ako je period obraĉuna rezultata kraći potrazivaće 6.000.000, to je godišnji iznos. Znaĉi, na
161

100.000.000 6% je 6.000.000 na godišnjem nivou. A 1/3 od 2.000.000 ce biti 666.667 to će biti skinuto i preneto na finansijske rashode. Tako da će rashod biti 6.666.667, što će za tri godine dati ukupno 20.000.000. znaĉi finansijski rashod biće jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta. Koliko će obaveza biti na kraju prve godine, neće više biti saldo 2.000.000 vec 1.337337. kada od 100.000.000 oduzmete 1.337.337 dobijete obavezu od 98.000.000.+666.667. Kada isteknu tri godine saldo ovog raĉuna će biti 0. Obaveze će biti 100.000.000 (ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamišljate sami kući) Šta će biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaĉi naplaćujete više nego što je nominalna vrednost. Tada se radi o prodaji uz premiju.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000 обвезница по вредности од 1090 динара по обвезници. Рок отплате 3 године, каматна стопа 6% годишње.  Готовина 109.000.000 неамортизована премија 9.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Vaša obaveza je i dalje nominalna vrednost od 100.000.000, 9.000.000 predstavlja emisionu premiju, odnosno nemortizovanu premiju. Da li će postojanje neamortizovane premije i premije uopšte dovesti do toga da plaćena kamata bude viša ili niţa od nominalne. U bilansu stanja šta bi evidentirali? Naplaćeni iznos na strani aktive 109.000.000, obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 na strani pasive i neamortizovana premija kao korektivna pozicija, ali sa znakom + od 9.000.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000.000.  Обавезе по основу обвезница 100.000.000  Неамортизована премија 9.000.000 109.000.000 Pogledajte kako će se raĉunati kamata. Posle prve godine kamata će biti ona koja se mora platiti, znaĉi na koju ste se obavezali, znaĉi 6% na 100.000.000 je 6.000.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 bice amortizovana, znaĉi imate kamatu od 6.000.000 i amortizovanu premiju od 3.000.000. Kolika je vaša realna kamata? Prepolovljena je, ona je 3.000.000. Realna kamata će prepoloviti visinu nominalne kamate. Taĉno je da ćete vi platiti 6.000.000, ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.000 a to je 3.000.000 pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000.000 na 3.000.000.  Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000 (100.000.000x0,06)- 9.000.000/3
162

Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106.000.000.Kako bi ste raĉunali koliko ćete ukupno isplatiti kamate. Isplaticete 18.000.000. to je 3% od 100.000.000 pa puta 3 godine. A kolika je premija ona je 9.000.000 u ukupnom iznosu. Znaĉi za te tri godine vaša realna kamata iznosi 9.000.000, odnosno godišnje po 3.000.000, jer svake godine kamatu od 6.000.000 smanjujete za 3.000.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije, koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Koliko ćete vi ukupno isplatiti? 100.000.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000.000 Premija je 9.000.000 18.000.000-9.000.000=9.000.000 (realna kamata) Tako da je jako poţeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Znaĉi posle prvih godinu dana kolika će biti visina obaveze? Bice jednaka dug + godišnja kamata i time vaša obaveza bi bila 103.000.000 pa posle druge godine 106.000.000 i na kraju 109.000.000, knjigovodstvena vrednost. A vi ćete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija i na kraju će premija biti 0. Znaĉi prve godine vi kaţete 109.000.000 toliko ste para primili, to je naša obaveza. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje i na kraju se izjednaĉava sa nominalnom vrednošću prodatih obveznica.

2. Obaveze po osnovu hipotekarnih kredita (krediti pokriveni zalogom) ili lombardnih kredita. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraţivanjima I sl. Kada je reĉ o hipotekarnim kreditima, treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu, bilo da je reĉ o zemljištima ili zgradama izaziva znaĉajne troškove. Morate podneti zahtev sudu, da se unese u zemljišne knjige da je ta nepokretnost zaloţena. Zašto je to vaţno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zaloţi još kod nekog drugog poverioca. Znaĉi vaţno je da postoji u zemljišnoj knjizi zabeleška o tome da je to zemljište ili ta zgrada opterećena, kako se to kaţe, hipotekom. Pošto to predstavlja proceduru u sudstvu, ĉiji troškovi stavljanja hipoteke mogu biti znaĉajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti i dopušta se da ti troškovi budu dodati iznosu kredita. Znaĉi kada vi kaţete koliko me košta taj kredit? Košta onoliko ste morali da platite poveriocu, i troškovi stavljanja hipoteke, pa se dopušta da troškovi
163

hipoteke budu dodati na iznos kredita i budu amortizovani tokom otplate kredita. Znaĉi da budu aktivirani i tokom otplate kredita amortizovani. Ukoliko ti troškovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.

*** Krediti po osnovu zakupa To nemate u knjizi, a hoću da znate. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing, biće uobiĉajeni naĉin sticanja osnovnih sredstava imajući u vidu da naša preduzeća nemaju para. Mi znamo da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovina ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare. Moţemo to sredstvo otplaćivati tokom perioda na koji smo sredstvo uzeli u lizing. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Postoje dve vrste lizinga  Operativni, on nas ne zanima zato što je reĉ o kratkoroĉnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeća već se zakupnina za ta sredstva tretira kao trošak perioda u kome je nastao.  Finansijski ili dugorošni lizing. Šta je dugoroĉni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. U ugovoru o takvom zakupu, znaĉi ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine i 6 meseci, predvidja se mogućnost da se zakup produţi po uslovima koji će biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednaĉava sa dugoroĉnim kreditiranjem zakupca, kao da ste zakupcu dali kredit, tj. kao da je zakupac uzeo kredit. Pošto na dugi rok koristi sredstva, ta sredstva uĉestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca, znaĉi da se iskaţu u bilansu zakupca kao sredstva firme, a da se na strani pasive iskaţe obaveza prema zakupodavcu. Znaĉi vi unosite vrednost opreme uzete u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzeta u zakup, a na strani pasive, da ne bi ste povećali neto imovinu, iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugaĉije. Prednosti zakupa su, naravno, ĉinjenica da je gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup, mnogo manja nego gotovinska isplata koju bi ste morali izvšiti da bi ste to sredstvo kupili. Znaĉi, ako uzimate auto u zakup, pa 300 € je rata i to bez bilo kakvog uĉešća. Ako takav isti auto hoćete da kupite morate tog trenutka imati 18.000 ili 20.000€. Znaĉi to je prednost.

164

Mogu da kupim auto i ako u ovom trenutku nemam uštedjeni novac, nemam akumuliranu gotovinu, ali sam sposobna da svakog meseca otplaćujem toliko na ime zakupa. Zatim, zakup nosi i poreske pogodnosti, jer i kamata i rata se tretiraju kao rashodi ĉime smanjujete poresku osnovicu, i prema tome plaćate manji porez. Troškovi koji nastaju po osnovu dugoroĉnih zakupa niţi su od onih koji bi ste imali da ste sredstvo uzimali u kratkoroĉni zakup. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne moţete otkazati korišćenje. Znaĉi ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4.5 godine vi ne moţete otkazati ugovor. Moţete prestati da ga koristite ali ćete zakup ipak platiti. Znaĉi nema jednostranog raskida ugovora. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugoročnog zakupa? Vaša plaćanja zakupnine proteţu se na period od recimo 5 godina. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina, znaĉi vi ćete zakup plaćati u narednih 5 godina. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Visina vaše obaveze ne moţe biti jednaka prostom zbiru iznosa koje ćete tokom tih pet godina isplatiti već morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. A to znaĉi da ćete izvršiti diskontovanje budućih isplata da bi ste došli do sadašnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4.000.годишње током периода закупа од 6 година. Садашња вредност износа од 24.000.при каматној стопи од 16% износи 14.740. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.  У првој години: 14.740 X 0,16=2.358  Разлика између 4000 – 2.358= 1642 представља рату, односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа (ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina priĉa) Imate ugovoreno plaćanje od 4000, znaĉi vi godišnje na ime zakupa plaćate 4000, zakup traje 6 godina i treba da izraĉunate sadašnju vrednost vaše obaveze. Znaĉi vaša obaveza nije 24.000 jer vi ne vršite plaćanje sada, nego 4000 sada, 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje plaćate u budućnosti da diskontovanjem iskaţete sadašnju vrednost tih iznosa. Sadašnja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Koristimo II tablice. Šta ćete uraditi sa ovih 4.000. Godišnje plaćanje po osnovu zakupa je anuitet, on sadrţi u sebi ratu i kamatu. Vi morate te 4.000 rašĉlaniti na deo koji predstavlja kamatu, a preostali deo do 4.000 predstavlja ratu. Ako je stopa 16% na godišnjem nivou sadašnju vrednost od 14.740 pomnoţićete sa 16% i dobićete kamatu za prvu godinu korišćenja i ona je 2.358. Od 4
165

740 minus iznos rate.000. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom ĉitavog otplatnog perioda. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica i jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. Ponekad banke bolje znaju finansijski poloţaj svojih klijenata nego što to znaju oni sami.000. koji se odobravaju kaţe se još. koje je strašno vaţno. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji će vam banka isplatiti. Tolika će biti vaša obaveza. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. a i obaveza će vam biti 98 miliona. na ime.000. Krediti po osnovu boniteta . ali evo vam i ovih 2. U tom trenutku kada je kredit odobren. nije vaţno. sredstvo košta 98. ni do kakve isplate nije došlo pa ne postoji obaveza. a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti.000. 3. Znaĉi moţe pokušati da traţi dodatno jemstvo. a rata sve veća. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplaćen. moţe pokušati da skrati rok otplate. to naravno da neće uraditi.000. Ako se pokaţe da je vrednost tog sredstva. Znaĉi bankama je strašno vaţno da uoĉe svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit.naravno to su oni neosigurani krediti. pa će sa protokom vremena kamata bivati sve niţa. bilo pravno bilo fiziĉko taj kredit vratiti. Znaĉi odobravate kredit verujući da će lice kojem ste odobrili kredit. njegova cena. Znaĉi ako vam kaţe odobreno vam je 100. uzimate kredit za neko sredstvo. onda to znaĉi od nas moţete oĉekivati da isplatimo najviše 100.000. Ne mora uvek da isplaćeni iznos bude jednak odobrenom. U knjigovodstvu ona moţe biti zbog aţia ili premije 166 . Iduće godine kamatu raĉunamo na 14. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze. banka vam neće dati onih 2.000. Dakle obaveze u trenutku isplate i u visini isplaćenog iznosa.642 a to je rata.000. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplaćenom iznosu.000 odbićete iznos kamate i dobićete 1.000 . da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. mora biti sadašnja obaveza koja je rezultat nekog prošlog dogadjaja. Vi kreditni rizik pokušavate da smanjite tako što procenjujete bonitet vašeg duţnika. sećate se. ne više od toga. niţa od na koji glasi odobreni kredit. bez obzira na to što vam je odobreno 100.000 kredita. Ali isplaćeni iznos moţe biti niţi od 100. Znaĉi moţete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. Banka će isplatiti 98. Obaveza. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obećanje banke da će nam isplatiti na ime kredita odredjenu sumu novca.000. nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza. bice isplaćeno 98. jer smo rekli da ćemo vam dati 100 miliona. Zašto odobrenje.000.

4. mi samo kaţemo dobavljaĉi i znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza). Iznos na koji faktura glasi moţe a i ne mora da budu jednak konaĉnom iznosu naše obaveze. a ako je reĉ o deviznim obavezama. vaţno je da je isporuĉena. Kratkoročne obaveze su. Šta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. zavisi od. ostale obaveze. Znaĉi nije bitno da li je roba primeljna u magacin. Finansijski popusti koje nam dobavljaĉ odobri ne uticu na visinu obaveze.viša ili niţa. materijala a ne u trenutku kada ta roba i materijal dodju u naš magacin. dakle o obavezama u stranoj valuti. zavisi od promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. odnosno u trenutku izvršenja usluge. meniĉne obaveze. (to sam ja rekla). Ako dobavljaĉ naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticaće na smanjenje visine obaveze. 5. budući da dobavljaĉ moţe odobriti naknadne komercijalne popuste. kao što znate. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze će nastati u trenutku preuzimanja robe. Kasa skonto koji je ponudjen i iskorišćen neće smanjiti obavezu nego iznos novca kojim će ta obaveza biti izmirena. Ovo je rašĉljanjavanje po poveriocu. ali na kraju obraĉunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. ako je reĉ o dinarskim obavezama od urednosti izmirivanja obaveza. Visina obaveze iskazana je u fakturi. to je kriteriju. obaveze prema povezanim preduzećima. obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga (to su obaveze prema dobavljaĉima. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. Zajedno sa svojinom prelaze i rizik i troškovi. predstavlja finansijski prihod. 3. 167 . To je princip koji vaţi za sve obaveze. 2. 1. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljaĉima vrši se po principu više vrednosti. rekli smo obaveze ĉiji je rok dospeća do godine dana. a to znaĉi da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljaĉu. obaveze prema kreditnim insitucijama . pa prema tome i za obaveze prema dobavljaĉima. Jer premija ili aţio utiĉu samo na odnos realne i nominalne kamate. Obiĉno se rašćlanjavaju na: 1. Da li će obaveza prema dobavljaĉima biti uvećana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. Znaĉi iskorišćeni kasa skonto.

Iznos će naravno biti isti. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. 31. od obima nabavki. to znamo. Koristimo je onda kada ţelimo da odloţimo plaćanje preko zakonskog roka. on sastavi menicu. Ako je menica izdata 1. Mi smo njegov duţnik. i kaţe potpišite ovu menicu inaĉe nista od isporuke. ne samo vaš nego i od vašeg dobavljaĉa. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja još nije nastala. pa će vam traţiti plaćanje odmah. prva reakcija vaših dobavljaĉa biće da vam ukinu odloţeno plaćanje. Kaţemo da je on vukao menicu na naše ime. od kreditne sposobnosti preduzeća. Nije vaţno da li je kamata plaćena. Ako dodje do pogoršanja vašeg boniteta.12 vas dug biće 168 . Ali ću vam priĉati kakva sve menica moţe biti: 1.000. i od boniteta preduzeća. vama će iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. njegov finansijki poloţaj je loš i on će insistirati da rok plaćanja bude što je moguce kraći. Zato se kaţe da se. Iznos na koji menica glasi sadrţi nominalni iznos duga i kamatu koja će biti plaćena i koja će nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeća menice. znaĉi mi sastavljamo menicu i predajemo je dobavljaĉu. ako je rok dospeća 60 dana i 6% kamatna stopa. princip uzroĉnosti. a onda nam je pošalje da je potpišemo. A sadašnju vrednost meniĉne obaveze ĉini dug uvećan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadašnja vrednost meniĉne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju još nije nastala i koje će nastati u budućem obraĉunskom periodu.12. a naredni korak je traţiće avansno plaćanje. Znaĉi ako vam je menica 10. meniĉna obaveza u bilansu iskazuje u visini sadašnje vrednosti. Naravno. Vučena menica je menica koju sastavlja dobavljaĉ. sopstvena 2. Obaveze po osnovu menica Neću vam priĉati šta je to menica.Kolika će biti roĉnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. izmedju ostalog. u stvari. vaţno je da li je kamata nastala. Znaĉi koliko dugo ćete biti kreditirani od strane dobavljaĉa zavisi. ali najduţe na rok od 3 meseca odnosno 90 dana (opet sam ja ovo rekla). Ako imate dobar bonitet dobavljaĉi će biti raspoloţeni da vam odobre duţe rokove plaćanja. vuĉena Kakva je razlika izmedju sopstvene i vuĉene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzeće. 2.

prenosu dobitka i latentnim rezervama. Znaĉi tu je korišćenje kratkoroĉnih kredita opravdano. Negde do kraja marta. da prenosite teškoće u plaćanju. Na kraju aprila vi moţete ceo kredit bez problema platiti. Naravno da nećete. 169 . dugoroĉnih obaveza. Ovde se obugvataju obaveze nastale po svim osnovama. Na primer. vaši prilivi biće dovoljni da pokriju odlive gotovine. ulje. jer je kamata od sto za dva meseca. 3. naknadno po principu više vrednosti. šećer. znaĉi 10. Kratkoročni krediti prema finansijskim institucijama Ima smisla da se koriste u dva sluĉaja: 1. nabaviti. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeća koji nameće potrebu za formiranjem sezonskih zaliha.jednak 10. Obaveze prema povezanim prduzećiema – razlog za formiranje ovih obaveza je omogućavanje konsolidovanja obaveza. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje vaţna podela obaveza na kratkoroĉne i dugoroĉne. znaĉi kada imate raskorak izmedju priliva i odliva. Utorak. Znaĉi moţete za to uzeti kratkorocni kredit. odnosno. 4. 2. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. decembar 2004. aprila sve namirnice će biti potrošene i naplaćeno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruţili. Najpre nastaju odlivi a kasnije će nastati prilivi. Znaĉi moţete ako se bavite delatnošću koja ima sezonski karakter pre poĉetka sezone morate formirati znaĉajne zalihe. Ili biće jednaka 1100-50.050. usluga ili roba. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. Znaĉi gledano na dugi rok. kratkoroĉnih pozajmica i sl. ali vremenski se ne podudaraju. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoroĉnih. minus kamata koja će nastati tek u januaru mesecu. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli i omogućili vam i vracanje kredita i pokriće tekućih odliva. Inicijalno vrednovanje po nominalnoj.000 + polovina kamate od 100. To nije mala koliĉina i morate platiti. potraţivanja po osnovu dividendi. kao što su isporuke proizvoda.… po onim smetovima. ako imate hotel na Kopaoniku hoćete li ĉekati januar mesec pa da onda dovozite brašno. 7. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati.

a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. Pošto je trošak nastao.. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze.BILANSIRANJE PVR Kada je reĉ o PVR oĉekujem da najveći broj vas. tj. Da će neka usluga biti pruţena u budućnosti. Na ovaj naĉin ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obraĉunskom periodu u kome su nastali. elektriĉne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno.. da je reĉ o instrumentu koji raĉunovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi naĉela uzroĉnosti. biti obavljen u budućnosti. To znaĉi da ćemo posao za koji smo novac unapred primili. Vrlo ĉesto. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. taĉnije ne predstavljaju prihod datog obraĉunskog perioda. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene koliĉine neĉega (npr. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. Ovako obraĉunati (utvrĊeni) iznos obaveze prema trećima. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to 170 . obaveza da se taj trošak dodeli obraĉunskom periodu u kome je nastao. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obraĉunskih perioda. ili samo PVR. odnosno. onog naĉela razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. pozicija PVR sadrţi samo obaveze za unapred naplaćene prihode. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obraĉun od banke. Zbog toga. ili rashod poštoji. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. Drugi deo ove pozicije ĉine naplate koje nisu prihod. Dakle. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. Znaĉi obuhvata: . Zbog toga se koristi raĉun PVR. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. po tome što ne poštoji dokument (kada je reĉ o troškovima) koji smo primili od dobavljaĉa. prema naĉelu uzroĉnosti.nastale i neplaćene troškove i rashode. gotovo svi. zakupnina. . ali se PVR razlikuju od obaveza. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. i beleţimo na raĉunu ostala PVR. dolazi se tako što se obraĉuna visina troška. starani od koje smo novac primili. Jako je vaţno da razumete sadrţinu pozicije. zna taĉno o ĉemu se radi. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduţenjem raĉuna rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem raĉuna PVR. Ovo razdvajanje vrši se zbog razliĉitog naĉina likvidiranja ovih obaveza. Jesu i jedno i drugo obaveze. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani.unapred naplaćene prihode.

Nema šanse. likvidirate tako što ćete obaviti posao. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku izmeĊu veće pasive na kraju obraĉunskog perioda i manje aktive. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. On je istovremeno i cilj i uslov dugoroĉnog opstanka preduzeća. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. znaĉi iskorišćenih usluga. Za razliku od njih. Dakle. bude podvojena kod analize. dobitak poštoji kada je sopstveni kapital na kraju obraĉunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na poĉetku perioda. kaţemo da je dobitak iznos koji vlasnik moţe potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na poĉetku perioda. vi morate platiti. Znaĉi samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da odrţite kapital koji je u firmu investiran. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. Dobitak poštoji kada je K1 > K0. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrţi. I zato je vaţno. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku izmeĊu veće aktive i niţe pasive na kraju obraĉunskog perioda. Treba samo promeniti znak. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar odrţi 171 . Moţete ostvariti gubitak u jednoj godini. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. Morate raditi sa dobitkom. Nema dugoroĉnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom. Dobitak još moţemo definisati i kao razliku izmeĊu niţih rashoda i viših prihoda. Moţete i u dve. da je konaĉno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. nego izvršenje usluge. Jer.još uvek nisam platio. ako taj gubitak nije previsok. isporuku proizvoda i sl. Ali ne moţete na dugi rok raditi sa gubicima. uopšte vam neće biti problem da nauĉite kako se definiše dobitak. Aktiva će biti veća od pasive. MeĊutim. dobitak predstavlja izuzetno vaţan cilj svakog preduzeća. I konaĉno sa aspekta vlasnika. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. ako ţelite da odrţite kapital koji je investiran u firmu. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rashoda a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. Znaĉi. o kojima smo govorili. a konaĉno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. nestanak tih obaveza. PRENOS DOBITKA Kad nauĉite definicije gubitka. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. jer u jednom delu ta pozicija sadrţi obaveze ĉije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. Ta ĉinjenica nam je vaţna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. korišćenih neĉijih para. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. pa je na kraju obraĉunskog perioda aktiva veća od pasive. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. sećate se. zato što su prihodi u toku obraĉunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili.

sa stanovišta firme. ukljuĉujući i zarade zaposlenih.). nema karakter troška. na primer. Zato se. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. To je onaj deo s kojim on moţe u tom trenutku raspolagati. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. zato što je u njemu sadrţana i zarada vlasnika. odrţavanje kapitala nije dovoljno. Jedini interni izvor finansiranja. sve isplate koje se vrše za pokriće liĉnih potreba vlasnika. nakon utvrĊivanja dohodka vlasnika.000 je u stvari dobitak.000 radeći. Kod društava kapitala.investirani kapital. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potraţnu stranu raĉuna inokosni ili ortaĉki kapital. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrţi varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (uĉili ste u prvoj godini). vi jeste zaradili 10. Zbog toga je vaţno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. da je ostvareni dohodak 10. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje izmeĊu vlasnika i firme. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika. ali ste 3. U ovom trenutku imate 7. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. Nije vlasnik uloţio novac da bi stalno imao isto novca. zbog neograniĉene odgovornosti vlasnika.000 potrošili. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. Naziva se dohodak vlasnika. Znaĉi. Nešto drugaĉija situacija je sa društvima kapitala. Kada govorimo o raĉunovodstvenom aspektu dobitka. Na dugi rok. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. osim zarada vlasnika. sa raĉuna dobitka i gubitka. 172 .000. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje). evidentiraju na posebnom raĉunu – liĉni raĉun vlasnika ili liĉna primanja poslodavca. Ako vi kaţete. već samo zarade radnika koje je zaposlio. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. kao oblik rezultata. i vaš je kapital sada povećan za razliku izmeĊu dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. Na raĉunu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. Odmah potom. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. Šta više pravna forma odreĊuje i oblik rezultata. sa raĉuna liĉni raĉun vlasnika.000. Kod društava sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje izmeĊu vlasnika i preduzeća. Moţe se reći. On se direktno prenosi na raĉun kapitala.. da je vlasnik u toku godine potrošio 3. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje moţete videti rezultat.. Raĉun dobitka i gubitka u tom sluĉaju ima potraţni saldo. a koji je iskazan na liĉnom raĉunu vlasnika. na ĉijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih liĉnih rashoda tokom godine. biće na stranu duguje raĉuna inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. onda se ponovo morate setiti da naĉin iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme.000. već da bi se njegov novac uvećavao. ovih 7.

u bilansu stanja biće ova dva raĉuna i korisnici će dobiti taĉnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. na raĉunu obaveze za porez na dobit. zbog poštojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. ili poštovanje neka tri principa: . Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. ima jednu slabost. dobitak koji ste obraĉunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. Po ovom principu raĉun dobitak. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. biće iznos poreza koji će.okrnjeni bruto princip. Ako znate poresku stopu. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. biti plaćen na dobitak koji je obraĉunat. Iznos poreza na dobit. Ovakav naĉin iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. prema poreskom bilansu. poštoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. koji će se vrlo ĉesto zvati dobitak za raspodelu. rezultat. . njegova zarada ima karakter troška. Kada je reĉ o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. Cilj poreskog bilansa je utvrĊivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. mogli bi ste to izraĉunati. Kad ĉitate takav bilans stanja. Konaĉno. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. videćete koliki je dobitak.bruto princip. Njega ćete sada retko sresti. Pa će na raĉunu dobitak. u celini na raĉun dobitka. Ta slabost se ogleda u tome što. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. ali se iz bilansa to ne vidi. a koliko pripada drţavi. i dobitak koji se izraĉuna u poreskom bilasnu moţe bili ili viši ili niţi (a obiĉno je niţi) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. kod ovih pravnih normi. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. koncipiran je okrnjeni bruto princip. Pravo na taj dobitak polaţe još i drţava. ali ne znate koliko pripada drţavi a koliko ostaje firmi. biće iskazan na raĉunu obaveze za porez na dobit. biće praćen raĉunom obaveze za porez na dobit. bilo da je dobitak ili gubitak. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrĊivanje raspodeljivog dobitka. Prema tome. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. Tada smo imali 173 . takozvani bruto princip podrazumeva da sa raĉuna dobitka i gubitka prenesete obraĉunati rezultat. To je razlog da se u bilansima stanja. moguća su tri pristupa. koja iz tog dobitka traţi porez. a iznos dobiti koji prisvaja drţava. i ako je ona linearna. Znaĉi. o ĉijoj raspodeli moţe odluĉivati skupština vlasnika. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. Prvi. i tamo imate neka druga pravila za utvrĊivanje rashoda. biće utvrĊen na bazi poreskog bilansa. Taj rezultat. po osnovu poreza na dobit.neto princip. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. Dakle.zbog ove razdvojenosti. i .

Rezerve koje ne moţete jasno videti iz bilansa. ako znate dovoljno o bilansima. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika izmeĊu otvorenih i latentnih rezervi? 174 . ili obaveza. vi na bazi raĉunovodstvene politike koju ona vodi. kada proĉitate raĉunovodstvenu politiku firme. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. pod uticajem raspodle. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. neto princip podrazumeva da su i utvrĊivanje i raspodela rezultata. Termin latentni znaĉi nešto što je potajno. povećavaju rezerve. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. odgovor poĉinjete time šta su latentne rezerve. Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. nešto što nije baš oĉigledno. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. ali moţete naslutiti da takve rezerve poštoje. na poslovnoj sednici radniĉkog saveta donosila odluka (taĉka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrĊivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. obaveze za porez na dobit. odgovor poĉinjete definisanjem pojma. Dakle. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokuĉiti koliki je bio dobitak za raspodelu. sa raĉuna dobitka i gubitka. obaveze za dividende. U tom trenutku utvrĊena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. kao onaj koji pruţa najviše informacija korisnicima.društvenu svojinu. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. Znaĉi. Znaĉi kada dobijete pitanje latentne rezerve. jer je dobitak već raspodeljen. I u bilansu stanja se samo. moţete doći do jasnog saznanja da takve rezerve poštoje. o pravilima procenjivanja. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. dobijali smo 13-tu platu) i deo moţe ostati neraspodeljen. u tom sluĉaju imate samo. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. i poštojao je samoupravni sistem. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. i tada se na kraju godine. u skladu sa naĉelom jasnosti moţemo se opredeliti za ovaj naĉin integrisanja dobitka u bilans stanja. Ono što je vaţno da uoĉite je da ne poštoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokuĉili visinu ostvarenog rezulata. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. Znaĉi. ili bilo koje pitanje. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. Ĉak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. deo koji se prenosi na rezerve.

To je sjajno. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. Moţete.Kada je reĉ o korišćenju. i na taj naĉin. koja je prethodno oporezovana. za povećanje osnovnog kapitala. ali ne uvek njihovo razlaganje. moţete je koristiti. stvaranju (naĉinu na koji se formiraju). a vi kaţete ajde da mi bilansiramo po 75). formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. latentne rezerve. Visina otvorenih rezervi se jasno moţe proĉitati iz bilansa. mi koristimo zadrţanu dobit na koju nismo platili porez. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu.). upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća. tj. poštoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. Desiće se da se latentna rezerva razloţi onda kada vi to nećete. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. pošto su trţišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. trenutku formiranja. trţišna cena je pala na 80. dakle. Znaĉi. smanjena je vrednost imovine na trţištu. za proširenje materijalne osnove. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. Pa onda otpisujete degresivno. kaţete sad ćemo tu rezervu formirati. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. To korišćenje nije niĉim uslovljeno. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrĊene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrĊena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi.. Kod otvorenih rezervi. i njihovo razlaganje tj. A imate i drugu situaciju. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. iz ovoga moţete zaljuĉiti. Ako poĊemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrĊivanje imovine. zapravo. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statiĉke teorije ili sa aspekta dinamiĉke teorije.Latentna rezerva se ne vidi. nastaju procenjivanjem imovine naniţe. formiranje (ne uvek) i isto tako. ali se ne vidi. pa neka bude još malo niţa. moţete ih koristiti za pokriće gubitka. Ali. To nije uvek jednostavno.. Moţe se pretpostaviti da ona poštoji. Potcenili ste je iz razloga opreznosti. Kaţete jeste. moţda bolje reĉeno. ali onda kada tu imovinu procenite naniţe više nego što bi naĉelo opreznosti objektivno to zahtevalo. To je apsolutno pod vašom kontrolom. ali pre nego što je na nju plaćen porez. u izvesnoj meri. Imate otvorenu rezervu. . jer je ona sadrţana u nekoj imovini ili nekim obavezama. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih trţišnih cena. a loša strana je što i njihovo stvaranje. Vi ste time potcenili vašu aktivu. pa kad na poĉetku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. Znaĉi. u izvesnoj meri. što znaĉi pre utvrĊivanja dobitka. ali ne moţete je prodati ako vam je potrebna. koristimo deo poreza za finansiranje firme. poštoji latentna rezerva (od 5). . Ne moţete rezloţiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. Znaĉi. sad ćemo je koristiti.. I latentna rezerva je u stvari zadrţana dobit. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. ako tu imovinu prodate. One imaju dobre strane. To je slaba strana latentnih rezervi..Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadrţane dobiti preduzeća. al znate moţda će cene još padati. da li se moţe reći da je ona za prvih 175 . jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi.

Firma dakle. To je još jedan cilj koji moţe biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi. zapravo. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani razliĉiti ciljevi koje bilansna politika moţe da ima. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znaĉi uvek. Bolje da je malo potcenimo. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju.000. latetntne rezeve u stvari. tako smanjujete vaš kapital za 50. To je jedan od ciljeva za koji. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. 1.000). Ako vi imate kapital od 1. Recimo inflacija je 5%. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne preĊe 10%. Firme imaju mnogo više.000 smo izgubili (od nekih 50. platilo manji porez i na taj naĉin uspelo da odrţi kapital. Uslovi poslovanja se menjaju.000. Šta preduzeće u tom trenutku moţe da uradi? Moţe da formira latentnu rezervu. da bi smanjilo rezultat. To morate nauĉiti. 176 . pa pomnoţite tih 50. Ali ostvareni dobitak je jedno.000. preduzeće razlaţe ranije formirane latentne rezerve. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak.000 eura sa 3.000 eura u poslovnom svetu je ništa. Ako ne uradite revalorizaciju. i ako je inflacija samo 5%. verovatno ćemo naplatiti 30. Firma.000. Ako se taj dobitak oporezuje. 5% od toga je 50. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim pribliţno jednaku dividendu. nego da je precenimo. Kaţete. recimo. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. Pošto dobitak po visini oscilira. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u odrţanju kapitala moţe biti. znaĉi 20. već da svake godine bude što veći). vaš dobitak će biti precenjen za 50. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statiĉke teorije. mora biti pribliţno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiĉe. a iskazani drugo. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statiĉkog ili dinamiĉkog shvatanja bilansa. Po dinamiĉkoj teoriji. U godinama u kojima je niţi nego što ţeli da pokaţe. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. meĊutim. a kaţu revalorizacije nema.000. vi ga podelite. po dinamiĉkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve.000. Da bi dividenda bila pribliţno jednaka. Ako je cilj. imate inflatorne uslove. ali u velikom broju sluĉajeva da). ograniĉeno propisima o procenjivanju. Tako se postiţe iskazivanje pribliţno ujednaĉene visine dobitka iz perioda u period. samo da ga odrţi. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica ţelje da ne izvršimo precenivanje imovine. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniţe.000. Ne da ga poveća. odrţanje realne vrednsoti kapitala. Otpisujete potraţivanja. To je dakle.000.godinu dana izgubila 30% (teško da se u to moţe poverovati). ajde da otpišemo 27. ţeli da iskaţe u bilansu pribliţno isti dobitak svake godine. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što ţeli da pokaţe) preduzeće formira latentnu rezervu. kaţu nije to ništa.

Kako možemo izvršiti podcenjivanje aktive? Moţe se izvršiti na razlicite naĉine. nego tretirate ih kao rashod perioda. pošto na dan bilansa morate izvršiti preraĉunavanje obaveza u stranoj valuti na izveštajnu valutu. onda kada god su vam otpisi veći od stvarnog trošenja te imovine vi formirate. Znaĉi. obraĉunate veći iznos nego što se ta imovina zaista potrošila. sećate se kod istorijskog troška. Šta radimo sa obavezama? Znaĉi latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. vaše zalihe nedovršene proizvodnje će biti potcenjene i u njihovoj vrednosti biće formirana latentna rezerva. I to onda kada koristite istorijski trošak. Znaĉi potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. fiksnih troškova tretirate kao rashod perioda a neuraĉunavate ih u cenu koštanja. Precenjivanje moţete izvršiti korišćenjem najvišeg mogućeg kursa kada vršite utvrdjivanje vrednosti vaših obaveza u stranoj valuti. To je posledica. ako aktivu procenite na niţe ili obaveze procenite na više. u vrednosti stalne imovine. je instrument za formiranje latentnih rezervi. latentnu rezervu. i onda ćete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih 177 . izmedju nabavne i dnevne vrednosti. znaĉi ako je istorijski trošak merilo vrednosti vaše imovine i obaveza. Evo ovde sam navela nešto. pa samo da prokomentarišem. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. Kako one nastaju? Nastaju tako što. Zašto ovo ako koristimo istorijski trošak. i zalihe iskazati po vrednosti koje su niţe ĉak i od niţih trţišnih cena u odnosu na dnevnu cenu. Kada otpisujete potraživanja moţete otpisati više nego što je realno oĉekivani gubitak po osnovu naplate tog potraţivanja. deo recimo. onda moţete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu.Idemo mi dalje sa našim latentnim rezervama. Znaĉi kada god na ime troškova amortizacije. Znaĉi vi birate niţu cenu. E sada. kako ćete izvršiti potcenjivanje zalihe? Tako što ćete vrednovanje izvršiti po niţoj ceni. Cena koštanja moţe imati razliĉitu sadrţinu. Kada je reĉ o obrtnoj imovini. Kada god imate mogućnost izbora vi moţete formirati latentnu rezervu. kao što sam malo pre objašnjavala. Znaĉi ako se procenjivanje vrši po istorijskom trošku onda. vi ste imovinu potcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. Kada otpisujete postrojensku imovinu. Zato što ćete taj istorijski trošak spustiti naniţe. od punih troškova proizvodnje do varijabilnih troškova proizvodnje. zato što nije do kraja definisano. Znaĉi ako vi odluĉite da neke slojeve troškova ne tretirate kao sastavni deo cene koštanja. ako je dnevna cena niţa vi moţete procenjivanje vršiti još po niţoj ceni. stalnu imovinu. nego moţete uzeti najviši kurs. ne srednji kurs. Da li moţete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vršite po dnevnoj vrednosti? Nema šanse. Kada formirate zalihe nedovršene proizvodnje. moţete birati ne najniţi. Pošto je kapital razlika izmedju aktive i obaveza znaĉi pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete niţu neto imovinu nego što ona stvarno jeste. dakle na koji naĉin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine.

grupi latentnih rezervi koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. Vrste latentnih rezervi Podela prema načinu formiranja: 1. Primer: imate zemljište koje ste platili 100. da kad procenjujete po istorijskom trošku. ali vi ne moţete vašu obavezu smanjiti. jedan termin koji nije baš ugodan. Prma tome to što vrednost vaše imovine na trţištu raste. nema smanjenja iako je izvesno da ćete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca. Primer: imate obavezu i vi znate da je vaša obaveza zbog toga što je recimo vaš poverilac otišao u steĉaj. Ili kada formirate rezervisanja. I ove prinudne nastaju uz pomoć procenjivanja. Znaĉi vi ĉak i ne zelite da formirate tu latentnu rezervu. to formiranje rezervisanja pripada ovoj drugoj grupi. struji. Ali vi ćete i dalje zemljište bilansirati u skladu sa naĉelom istorijskog troška. pa recimo bude odredjena. vodovodna mreţa. ali nastaju mimo vaše volje i zato su izdvojene. verovatno neće biti naplaćeno. Obaveza ostaje u punom iznosu. Šta to znaĉi prinudna latentna rezerva? Već sam naĉin upućuje na to da je reĉ o latentnoj rezervi koja nastaje i onda kada vi to nećete.000. poštujete dva pravila. jer vi poštujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. uvek formirate rezervisanja u višem iznosu nego što je obaveza koja se realno moţe oĉekivati a za koju ste rezervisanje formirali. sve dok ne dodje odluka suda ili dok ne dodje do sklapanja nekog poravnjanja. kanlizaciona mreţa. Kada je reĉ o rezevrisanjima. 178 . telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljišta znatno porasla. Ove druge nastaju uz pomoć procenjivanja ali zato što vi to hoćete. telefonske linije… da li je vrednost zemljišta ista? Ni iz daleka. po 100. i predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili korišćenjem viših kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama.000. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. A nastaje u sluĉaju zbog toga što ste prinudjeni.obaveza. I one se formiraju zato što vi to hoćete. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. ali prinudne rezerve nastaju zato što vi to nećete. ne moţete izvršiti otpis vaše obaveze. Tim napred doziranjem. nego što je iznos na koju obaveza glasi. Prinudne latentne rezerve 2. neće uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izveštaju. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. ali ona u vrednosti zemljišta poštoji. Godinu dana nakon toga pored vaše parcele prošao je put. pošto se rezervisanje odredjuje procenom. Znači podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. To je prinudna latentna rezerva.

znaĉi to bi se već smatralo zloupotrebom. Ne moţete 50% i to braniti razumnom procenom. Znaĉi ako MRS 16 kaţe da ja mogu vršiti degresivno otpisivanje. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. ja ću koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. To što ne moţe biti bilansiran ne znaĉi da ne postoji. ali to je nešto što nastaje kao posledica poštovanja uobiĉajnih pravila procenjivanja. Dakle ne smete preterivati. kako moţete formirati latentnu rezervu? Dnevna vrednost ĉesto nije data kao jedna jedina. Ali nećemo se previše buniti. dakle kada vrednujete HOV. vaši otpisi će biti viskoki. da li moţete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi? Moţe li latentna rezerva biti formirana pri korišćenju linearne metode uz pomoć veka trajanja? Ĉim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. a sredstvo moţe objektivno da se koristi pet godina. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa naĉelima bilansiranja ni sa MRS. znaĉi pitanje je koju ćete od njih izabrati. Ali vi moţete umesto 25% otpisati 30% i da se smatra da je vaša procena gubitaka bila oprezna. Pitanje je samo šta je razumna procena. Uvek birate onu koja je najniţa da biste formirali latentnu rezervu. i da nema svoju vrednost. U tim godinama će se latentna rezerva objektivirati. znaĉi rezerve koje nastaju mimo vaše volje. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude plaćen. I to je takodje jedna latentna rezerva.To su te tzv. svaka rezerva je dobro došla. Znaĉi ne moţete reći… znate ja ću od ovog potraţivanja naplatiti ½ iako znate da ćete izgubiti samo ¼ . u naredne dve godine korišćenja neće ih biti. i imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Vi samo koristite mogućnosti koje vam ta naĉela i standardi daju. prinudne latentne rezerve. Mnogo su znaĉajnije one rezerve koje nastaju zato što mi to hoćemo i zato što ţelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeća kao celine kada ce kupac platiti više nego što je knjigovodstvena vrednost imovine. 179 . Da bi ste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. vi ga formirate. Kada procenjujete vek trajanja imovine. to jednostavno ne bi moglo proći. goodwill poštoji. Znaĉi vaši troškovi otpisa će u prve tri godine biti visoki. Ako MRS 2 dopušta primenu proseĉne cene i FIFO metodu ja ću izabrati onu metodu koja će u datim uslovima meni omogućiti formiranje latentnih rezervi. Tek tada će taj goodwill koji ste vi storili moći da bude iskazan u bilansu firme. Ako se u MRS 36 traţi da vršim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrţani. sve dok ne bude plaćen. ali se bilansirati ne moţe. Šta će biti? Zbog skraćenog veka trajanja. vi ćete sredstvo otpisati za tri godine. Ova druga vrsta rezervi… recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. Znaĉi imate nekoliko dnevnih vrednosti na trţištu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. ja ću to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek ću procenjivati gubitak više nego što bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo.

Primer: formirate latentnu rezervu u zemljištu na kome je izgradjena fabrika. kod zaliha . ne moţete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljišta. srednjoroĉne 3. ako to sredstvo ne moţete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve.ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. kod potraživanja . a dodje do formiranja. ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. Vi moţete odluĉiti da posle tri godine sredstvo prodate. Ali i kod prodaje doći će do objektiviranja latentnih rezervi. zato što se zemljište ne otpisuje.izborom dnevnih cena. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obraĉunskog perioda troše. Kako će uz pomoć procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. Prema ročnosti privremene rezerve mogu biti: 1. formiranjem rezervisanja u iznosu većem nego što treba. Ta latentna rezerva neće biti objektivirana kroz otpisivanje. Znaĉi to je podela latentnih rezervi prema naĉinu formiranja. izborom sadržine cene koštnja. Znaĉi takva vrsta latentnih rezervi je trajna i zašto je ona još trajna. a zemljište ne moţete prodati dok ne prodate preduzeće kao celinu. znaĉi prinudne i one koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. jer ĉim se troše otpisuju se. kod obaveza . dugoroĉne 2. znaĉi ako je reĉ o stalnoj imovini .otpisuju se. vrednosti uĉešća koje imate nameru da dugoroĉno drţite onda su i rezerve sadrţane u vrednosti te imovine dugoročnog kataktera. kratkoroĉne To zavisi od toga. mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. namerno sam pomenula zemljište. i kupite novo ili da nastavite da ga koristite. ako se njihova vrednost ne smanjuje. To su naĉini na koji moţete formirati latentnu rezervu. procenjivanjem veka trajanja. otpisivaja nema. privremene latentne rezerve Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrţana u imovini. Znaĉi namerno sam rekla da se troše. u vrednosti koje imovine se one nalaze. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 1. kod stalne imovine . Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. trajne latentne rezerve 2.izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. koja se ne moţe otudjiti a da preduzeće nastavi da radi.odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. Srednjoročne rezerve su rezerve 180 . Znaĉi rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju. Znaĉi moţete koristiti i vek trajanja.izbor metoda otpisivanja. a ako se ne troše.

Primer: vrednost zaliha bila je 100. no što bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. Šta je od ovoga latentna rezerva.000 u stvari latentna rezerva. Znaĉi nije vaţno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vašom voljom. a vi ste prodali za 120. 120. To su dakle rezerve sadrţane u imovini koja ima toliki vek trajanja.000. u potraţivanjima. i to prodajom odjednom.000. Znaĉi mi smo prodajom tu rezervu otkrili.000 . predstavlja objektiviranju latentnu rezervu. namerno . Neke rezerve. prodate za 200. Objektiviraju se u periodu do godine dana.hoću da razloţim. mi moramo zalihe prodati.000. a kraćem od tri eventualno pet godina. To naravno vaţi i za rezerve u obavezama.000.000. mi radimo. Vaţno je jedino u kojoj seimovini ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. nenamerno ili mimo naše volje. Ali ako nam treba više otkrivenih latentnih rezervi mi moţemo forsirati prodaju i na taj naĉin izvršiti otkrivanje latentih rezervi u većem obimu nego što bi to bilo prodajom nekim uobiĉajnim 181 . Šta to znači objektiviraju se? Kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloţiti rezervu. naša firma radi. Znaĉi predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod našom kontrolom. Kada ţelite da razloţite latentnu rezervu koja je sadrţana u zalihama.000 znaĉi njihova nabavna vrednost je bila 100. Ali ta prodaja moţe se smatrati namernim. pa smo ih bilansirali po 75. prodju zaliha ili stalne imovine.000.000.000. i vrednosti podcenjene vrednosti zaliha. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno. Znaĉi ako mašinu ĉija je knjigovodstvena vrednost 100. jer niko neće reći… znate mi nećemo da prodamo jer je u vrednosti sadrţana latentna rezerva koja će se objektivirati.koje se otkrivaju u periodu duţem od jedne. ali i nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi. treba mi 2. naravno da nećemo. u stalnoj imovini.75. Da je 25. šta moţete uraditi. mi bi smo mogli reći da je dobitak 20. Ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. to je isto.000. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeća. Znaĉi do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doći će i onda kada mi to ne ţelimo. Znaĉi mi ćemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji će biti veći. a šta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75. Moţete izvršiti naplatu potraţivanja.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu ĉija je visina 100. Ako prodajemo zalihe ĉija je vrednost podcenjena.000 dobitak. da li ćemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha. ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. Kratkoročne rezerve su rezerve sadrţane u obrtnoj imovini. Na koji naĉin će rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrţana.000 = 45. pa smo rekli dnevna je 80.

tempom. I tu ima takodje istine.. Zato što kaţu… pa ĉekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za preduzeće. U poslednjim godinama korišćenja sredstva. Vaš rezultat će biti veći za iznos neobraĉunatih troškova amortizacije. a sada otpisujete praktiĉno manje nego što se sredstvo troši.000. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine. dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na poĉetku. kada sadašnja vrednost sredstva bude jednaka nuli.. Naravno odmah ćete naći i argumente protiv. To je objektivirana latentna rezerva. znaĉi nepostojećih troškova. Posle 3 godine vrednost sredstva će biti nula.000. Njene greĉke koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi ĉak se ne mogu ni videti. Da li ćete vi odustati od naplate potraţivanja zato što će se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. uprava formira latentne rezerve kada joj treba razloţi ih to niko ni ne vidi. Šta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki? Na poĉetku veka trajanja. a sredstvo nije potrošeno vi ćete nastaviti sa korišćenjem tog sredstva. Kada dodje rok dospeća tih potraţivanja vi ćete insistirati na naplati potraţivanja. pa ste latentnu rezervu formirali na poĉetku time što ste skratili vek trajanja. to je sjajno. tada trošenje te imovine i visina otpisa nisu u saglasnosti. Drugi prigovor koji se moţe uputiti i koji naroĉito istiĉu oni koji se bave makroekonomijom je sledeći. kada otpišete sredstvo na 0. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro.000. Na poĉetku ste otpisivali više nego što se sredstvo trošilo. vek trajanja 5 godina. Znaĉi pošto je visina troškova amortizacije dve godine nula. sredstvo ĉija je nabavna vrednost 5. Ako imate linearno otpisivanje. i svake godine će 1. Nećete. i sve što zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. u te dve godine biće objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. Ako firma koristi latentne rezerve 182 . Oni koji se bave finansiranjem firme uvek će podrţati formiranje latentnih rezervi. Znaĉi ako vi imate ovako. iako će pri toj naplati doći do objektiviranja latentnih rezervi. a vi kaţete NE mi ćemo to podeliti na 3 godine i otpisaćemo za tri godine. iznos otpisa padne. ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju.667 biti otpisano. To je dobit koju smo mi zadrţali. Sta će biti posledica? Troškova amortizacije nema. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom i do raĉunovodja. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li i u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi? O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi ćete naići na razlicite stavove. a prihodi od korišćenja sredstva su tu. godisnji trošak amortizacije bi trebalo da bude 1. Reći će… pa da. a vi ćete nastaviti sa korišćenjem sredstva dok ne istekne pet godina. a na koju mi nismo platili porez. Šta su ti nepostojeci troškovi.

šta ćemo sada. Porez ćete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. Dakle dopušteno je. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve teţine da bi uprave preduzeća odgovorio od toga da one traţe da se latentne rezerve formiraju kada god je to moguce. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. platićemo veliki porez. ako ste jako dobri u toj godini a još su vam se objektivirale i latentne rezerve koje ste formirali ranije. onda ne moţete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret.za investiranje. Ovde takva vrsta ispitivanja moţe izostati. da li će nam to biti isplativo. Dakle uprave su sklone da traţe od raĉunovodje da u meri u kojoj je to moguće formiraju latentne rezerve. i nije tako profitabilno kako se ĉini. i na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek moţete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. i moţda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital. šta ćete vi kalkulisati… rećićete pa ĉekajte dividenda koju moramo da platimo biće ovolika. Bolje da imate dobar rezultat i platite porez nego da tog rezultata nema. objektivirale. Kaţe…ĉekajte da proverimo da li će nameravano ulaganje odbaciti profit koji će biti dovoljan da platite kamatu i vratite kredit. onda ta nova ulaganja ne prolaze kriterijum finansijskih trţišta. moţda nameravano ulaganje. koja se vrše bez testa isplativosti ulaganja. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokušavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi… pa ĉekajete. Ali sada imate problem. šta da se radi. ali zato na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. i kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. mi imamo visok dobitak. iz prostog razloga što to ulaganje ne bi prošlo test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. Formiraćemo nove. Ako pozajmljujete novac na trţištu ĉak i na svojinskoj osnovi. I raĉunovodje redovno pri sastavljanju finansijskih izveštaja vrše formiranje latentnih rezervi. Znaĉi vi ne smete potcenjivanje imovine vršiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. Dakle kad god traţite kredit od banke. šta banka radi. mogu dovesti do pogrešnih odluka. Ako niste preterali. Ono na šta treba da vas upozorim i kada ĉitate finansijske izvestaje. Jedne se rezerve tokom obraĉunskog perioda objektiviraju. 183 . akumulira sredstva za buduće investiranje formiranjem latentnih rezervi. Braniti je na naĉin da to vaše objašnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo i za drgu stranu. E sada ta granica izmedju poštovanja naĉela opreznosti i falsifikata nije tako jasna i nije tako oštra. Vrlo je moguće da. one su se objektivirale. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja. nije zabranjeno. jer ćete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine. Ako ste preterali imaćete ozbiljan problem. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve i neće praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. bez vaše volje. videli ste ĉak i onda kada nećemo.

onda bi teško dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. Oba su jednako vaţna. U skladu sa ovim ciljem odredjena je i sadrţina bilansa uspeha. izveštajima o promenama na sopstvenom kapitalu. mera uspeha uprave preduzeća. ali bi se odmah našlo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla… kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izveštaj. Vi naravno nećete moći da kaţete koliko te rezerve iznose. bilans sadrži informacije o prihodima i rashodima koji su nastali u odredjenom obračunskom periodu. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izveštajem. ali ako bi se morali opredelili većina ekonomista raĉunovodja bi rekla da je bilans uspeha. BILANS USPEHA Kao narednom finansijskom izveštaju koji zajedno sa bilansom stanja. to treba da indicira na poštojanje latentnih rezervi. A raĉunovodja će reci… pa naravno da postoji. nisam ja kriv što tu postoje latentne rezerve… Prošlog puta smo praktiĉno završili sa bilansom stanja i latentnim rezervama. ja poštujem naĉelo nabavne vrednosti. imajuĉi u vidu da su elementi prinosnog poloţaja: prihodi i rashodi. i naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. bilans uspeha ima zadatak da pruţi informacije koje odraţavaju prinosni poloţaj preduzeća. Dakle. Za razliku od bilansa stanja koji pruţa uvid u finansijski položaj preduzeća. kao što sam napisala. recimo za pola koraka. To davanje prednosti više je uslovjeno ĉinjenicom da BU odraţava tekući uspeh preduzeća. ja sam ga ovde navela kao drugi jer je drugi po redu izuĉavanja. Prema tome. koje su neposredno vezane sa pravilima procenjivanja aktive. ali moţda malĉice ispred BS. ali ako bi smo merili po vaţnosti. ispred bilansa stanja. Danas ćemo govoriti o bilansu uspeha. ta polemika da li je prvi ili drugi. Reč je o finansijskom izveštaju čiji je zadatak da pruži informacije o prinosnom položaju preduzeća. Ne mnogo. i rashoda kao negativne determinante rezultata. ali moći ćete da poredite trţišnu vrednost zemljišta sa vrednošću u bilansu pa kaţete…pa evo ovde ima latentna rezerva. ĉim vidite degresivno otpisivanje i veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. visoke iznose otpisa potraţivanja. Prihoda kao pozitivne. da je to kriterijum na 184 . izveštaju o novĉanom toku i beleškama ĉini godišnji obraĉun preduzeća. da je taj uspeh iskazan u BU.Kada ĉitate raĉunovodstvenu politiku.

Smanjenje aktive povećavaju rashode u BU. a da na kraju iznose 60. Zašto? To je naĉelo uzroĉnosti koje odredjuje kom obraĉunskom periodu treba dodeliti troškove. Šta je jos vaţno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine i to zato što smo uĉeci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno nauĉili pravila za procenjivanje rashoda. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povećanje aktive. Kakav će konaĉan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda i rashoda. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. Koja su načela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanje rashoda koje naĉelo je releventno? Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu. Ako su prihodi veći od rashoda. to je sadašnja vrednost. Nastanak rashoda smanjuje aktivu i beleţite povećanje rashoda u BU. Kako? Jer ako vi kaţete da je vrednost osnovnih sredstva na poĉetku godine 100. Znaĉi sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda. I jako je vaţno da ta veza vama do kraja bude jasna. a onda se one samo potkrepljuju još i onim informacijama koje su sadrţanje u BS. odredjujući ovih 60.000. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. Ta potrošena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. Prihodi povećavanju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. Prihodi povećaju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. Znaĉi. Ili uĉeci o tome kako se meri visina troška. bez mogućnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. aktva će na kraju biti niţa. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva troši. Primenjujemo FIFO metod za obraĉun disponiranih zaliha. svako smanjenje aktive bez mogućnosti nadoknade predstavlja rashod. BS i BU. a prihodi će biti niţi od rashoda. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veće od povećanja aktive po osnovu prihoda. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. a kolika je visina odrdjena je naĉinom procenjivanja aktive. Ako bude obrnuto. da li zadrţati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU. utrošena osnovna sredstva ili zalihe. To je odnos. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene 185 . su medjusobno ĉvrsto povezana. Ova dva finansijska izveštaja.000. povećanje aktive zbog prihoda.bazi koga vlasnici donose poslovne odluke. Znaĉi vi kaţete degresivno procenjujem amortizaciju. odnosno rashode. bice veće od smanjenja aktive zbog rashoda i aktva će na kraju biti uvećana. BS je prikaz imovine preduzeća na odredjeni dan. Znaĉi time ste istovremeno rekli …sadašnja vrednost biće jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti i visine troškova otpisa obraĉunatih degresivnom metodom. šta je razlika? Razlika je trošak odnosno rashod. Ono govori kome periodu. BU je prikaz prihoda i rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. mi smo automatski odredjivali kolika je vrednost onoga što nije utrošeno. To je takodje posledica veze izmedju BS i BU.

Dakle to su dva naĉela koja su merodavna. Tako da ćete u BU osim redovnih rashoda izazvanih tekućom delatnosti. a koji nisu trţišno verifikovani. Znaĉi BU moţe biti prikazan tako što ćete najpre navesti prihode. Za priznavanje poslovnih prihoda i rashoda. Znaĉi odredjivanjem pravila za procenjivanje. ili polazim od toga šta je sve potrošeno. Postoji još jedno naĉelo ĉija primena će dovesti do promene sadrţine BU. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. Znaĉi to su tri naĉela koja odredjuju sadrţinu BU. znaĉi imate pad trţišne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj. cene koštanja.u vrednosti poslednjih nabavki. To je načelo impariteta. imate pojavu nenaplativih potraţivanja. forma konta MRS 1 dozvoljava upotrebu obe forme. ono što je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono što će biti odloţeno u BS. I zato nećemo danas ponovo govoriti o naĉelu uzroĉnosti i princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije. Naravno po dinamičkoj teoriji mi idemo najpre od toga šta smo utrošili. Znaĉi razlika izmedju statiĉke i dinamiĉke teorije je samo u tome šta je polazišna osnova. a onda šta nam je ostalo. Te gubitke u skladu sa naĉelom impariteta morate priznati. i kao razliku ćete dobiti rezultat. a to znaĉi rashoda izazazvanih proizvodnjom i prodajom uĉinaka imati i gubitke koji su nastali i priznati u skladu sa naĉelom impariteta. da li ţelim da utvrdim vrednost imovine koju imam. vi ste istovremeno odredili i vrednost onoga što nije utrošeno i što će biti prikazano u BS. relevantni su naĉelo realizacije i naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono što je bilo ili što je u medjuvremenu nabavljeno. a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. i vrednost onoga što je utrošeno što će biti prikazano na rashodnoj strani BU. jer ono zahteva da priznamo gubitke koji su nastali. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavršenih poslova. Njoj 186 . pa ću utrošak raĉunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono što sam imala. I ako bi se posmatralo po uĉestalosti primene ova forma se primenjuje ĉešće u odnosu na drugu formu. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. formu konta. forma liste 2. potom rashod. znaĉi prihoda i rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. visinu izgubljene vrednosti imovine. Forma računa uspeha Znaĉi kako raĉun uspeha moţe izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. Mi utvrdjujemo visinu rashoda.

na primer. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeća (ostalih prihoda i rashoda). jer se dobija bruto domaći rezultat koji se naziva jos ĉesto bruto maržom.sam naziv kaţe. Šta to znaĉi prihode i dobitke? Prihode za one segmente gde se poštuje bruto princip kao pravilo za 187 . onda ostale varijabilne troškove poslovanja i da dodjete do neto rezultata. Dakle na levoj strani će biti rashodi. bruto princip 2. Kada koristite formu liste onda vrlo ĉesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. rezultat finansiranja. 3. neto princip Ovo već znate. ili cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. a na desnoj prihodi. uopšte nije neuobiĉajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe. pa da onda odbijete fiksne troškove proizvodnog funkcionalnog podruĉja. Znaĉi u zavisnosti od toga koje informacije ţelite korisnicima da pruţite. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. Pa se onda od te bruto marţe pokrivaju troškovi poslovanja. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaţe da prihodi obuhvataju prihode i dobitke. 4. a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti. Pa tako. rezultat iz redovnih aktivnosti (znaĉi rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda i usluga). i prihode i rashode po osnovu finansiranja. Način uključivanja prihoda i rashoda u BU Na koji naĉin se prihodi i rashodi mogu integrisati u BU? Na koji naĉin ih moţete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda moţete postovati: 1. Naravno moţete imati drugaĉiju sadrţinu. I to na prvi pogled moţe nekoga zbuniti. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeća moţe rašĉlaniti najmanje na: 1. to što dopušta segmetirano iskazivanje rezultata. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troškove prodatih proizvoda i dodjete do kontribucione marže. 2. Ali uobiĉajno minimalno rašĉlanjavanje prihoda i rashoda vrši se tako što se izvrši razdvajanje prihoda i rashoda najmanje na redovne i na vanredne. Za formu liste je karakteristiĉno. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti. što znaĉi da moţete utvrdjivati rezultat idući po pojedinim slojevima rezultata. i dolazi se do neto poslovnog rezultata. i iz principa jasnosti. vi ćete odrediti kako će taj rezultat biti prikazan u BU. Ova forma se nešto redje koristi.

Zašto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata? Zato što se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. i dobitke odnosno gubitke. Za osnovnu delatnost uvek ćete ići po bruto principu. Pa kada se govori o prihodima kaţe se da oni ukljuĉuju prihode i dobitke. Znaĉi MRS 1 insistira da prihodi i rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. ukljuĉujući i prodaju finansijskih ulaganja. Nego ćete samo reći da dobitci od prodaje iznose toliko. Za prihode i rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine. smatra se da je tu dopuštena primena neto principa. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vaš dobitak. ali to nije obavezno. Dakle vi ćete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. jer taj dobitak od prodaje HOV je vaš prihod. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda i ostalih rashoda. Metode obračuna poslovnog rezultata Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. Metode utiĉu samo na naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i rashoda i zato ove metode moţemo oznaĉavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistiĉe iz osnovne delatnosi preduzeća. (ne morate ali moţete koristiti) neto princip. da iznosi tih prihoda i rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. Dakle standard ne kaţe da morate. Tako moţete reći imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. ne prihode i rashode nego samo razliku izmedju prihoda i rashoda. samo je iskazan po neto principu. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV… Dakle vi nećete korisniku reći kolika je bila prodajna vrednost HOV. Šta to znaĉi? To znaĉi da u BU moţete iskazati. prihodi od prodaje robe i nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. tada smo to zvali neposlovni rezultat. zalihe materijala.integrisanje prihoda u BU. imovine. Prihode od prodaje gotovih proizvoda i nasuprot tome cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. Konaĉna odluka o tome da li i u kojoj meri ćete primeniti neto princip zavisi od sastavljaĉa finansijskog izveštaja. za finansijske prihode i rashode dopušten je. Dakle vi moţete i tu primenjivati bruto princip ali imajući u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeća. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 188 . (ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut) za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. To znaĉi da ćete uvek morati da prihode i rashode koji potiĉu iz vaše osnovne delatnosti iskaţete odvojeno. Zato što se ostali. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda. on samo kaţe da moţete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda i posledica prodaje HOV. jer povećava vaš rezultat.

1. prvi korak je šta i koliko iznose ukupna ulaganja. zbog ovog ''ukupno'' i metoda je dobila naziv. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka 2. Znaĉi pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. Matoda troškova prodatih učianka ima jednu drugu polaznu taĉku. I onda traţite šta ste iz tog trošenja dobili. dakle vi obraĉun rezultata poĉinjete pitanjem šta smo u ovom obraĉunskom periodu utrošili. Kod metode ukupnih troškova na rashodnoj strani BU naći će se (pošto se kaţe da se kreće od ukupnih ulaganja). Znaĉi kod ove metode polazna osnova. Šta je onda razliĉito? Razliĉit je naĉin prezentiranja. metoda troškova prodatih uĉianka ili metoda prodatih uĉianka Dve metode koje daju isti rezultat. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. Znaĉi izbor metode ne utiĉe na visinu obraĉunatog rezultata. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrţinu prihodne i razliĉitu sadrţinu rashodne strane. Dakle potpuno su razliĉiti. Metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obraĉunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suĉeljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvršena u tom obraĉunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. a kod metode ukupnih troškova ste pošli od ukupnih troškova i trazite njima pripadajuće efekte. a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. šta smo od tih trošenja dobili. Primetite da polaznu osnovu ove metode ĉine ukupna ulaganja. Znaĉi ako smo ustanovili šta smo sve utrošili u narednom koraku indetifikujmo efekte tih trošenja. A metoda troškova prodatih učianka. Ukupno trošenje ili ukupno ulaganje. ne ukupni već iz osnovne delatnosti. Znaĉi ovde ste pošli od prihoda i traţite njima pripadajuće rashode. Obraĉunati poslovni rezultat će biti isti. koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi traţite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren. šta kaţe u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. Ta razlika uslovljena je razliĉitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. Znaĉi polaznu osnovu kod ove metode ĉine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. To je polazna taĉka. Znaĉi nije vaţno koju ćete metodu koristiti. znaĉi svi troškovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi 189 . proizvoda i usluga. Drugi korak kod metode ukupnih troškova je šta su efekti.

A tu cenu koštanja ĉine: troškovi proizvodnje. tr. troškovi uprave i troškovi prodaje. Ukoliko je proizvodnja veća od prodaje. To je 190 . Dakle rashodnu stranu ĉinice troškovi po vrstama koji su nastali i to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. šta je efekat. već je delimiĉno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. Na pitanje šta smo potrošili u ovom mesecu. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela i do povećanja zaliha. U sluĉaju kada je prodaja veća od proizvodnje. tr. Dakle na prihodnoj strani biće prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. šta će biti na rashodnoj strani? Ne svi troškovi koje ste napravili. odgovor će biti: troškovi materijala su toliki. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zašto? Pa zato što je prodata. Na pitanje šta smo mi dobili od ovog trošenja. već samo troškovi proizvoda koji su prodati. i da smo prodali deo zaliha sa kojima smo u taj period ušli. znaĉi koliko smo potrošili. Znaĉi ovde će biti rashodi .amortizacije toliki. troškovi neproizvodnih usluga. I otuda će efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. efekat će biti prihod od prodaje. Ako su proizvodnja i prodaje jednake to znaĉi da smo sve što smo proizveli i prodali. A to znaĉi da će u proizvodnom preduzeću rashodna strana sadrţati cenu koštanja prodatih gotovih proizvoda. Dakle vi ćete nabrojati šta ste sve potrošili. Kakav je odnos izmedju poĉetnih i krajnih zaliha u tom sluĉaju? Iste su. Krajnje zalihe će biti veće od poĉetnih zaliha.troškova po vrstama. sećate se. jer cena koštanja neprodatih proizvoda šta sadrţi? Samo troškove proizvodnje. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potiĉe u celini od ovih ulaganja. šta ćemo imati? To znaĉi da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu. a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. Krajnje zalihe jednake su poĉetnim zalihama. kod proizvodnog preduzeća od odnosa prodaje i proizvodnje. šta moţe biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. jer vi treba da date odgovor. gotovih proizvoda. šta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povećanje zaliha. Dakle u tom sluĉaju ova vaša ulaganja. Dakle ukupni troškovi. pošto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trošenja nastala. za onaj deo prodaje koji je realizovan i povećanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan.cena koštanja prodatih. i za iznos tog povećanja vi morate povećati prihode. odnosno. Troškovi prodaje i uprave predstavljaju rashode perioda i terete samo prodate proizvode. Pa dakle rashodnu stranu ĉine troškovi po vrstama.proizvodnih usluga su toliki i nematerijalni troškovi su toliki. Šta će biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troškova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. Znaĉi na rashodnoj strani će se nalaziti samo troškovi koji su nastali u datom obraĉunskom periodu. Navešćete vrstu vašeg ulagnja u tom mesecu. Ako ţelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. troškovi zarada toliki. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. i to je kljuĉno. na prihodnoj strani. Kod metode troškova prodatih učianka.

Znaĉi za finansijske izveštaje koji se odnose na 2005. Trgovina ne proizvodi robu. dozvolilo se da plaćeni goodwill drţite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad proseĉan profit. Troškovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vršenja usluge prodaje i dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje. odnosno poslovni. ako i kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duţni ste da izvršite smanjenje njegove vrednosti. hvala. Zato imate 191 . Taj standard poĉinje da se primenjuje od 2005 godine. ali vaţno je da se tretman goodwill-a promenio. u kome je tretman goodwill-a promenjen. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. on se bavi obezvredjenjem. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita poĉela da pada ja bih imala razloga da vršim otpisivanje goodwill-a. nema amortizacije goodwill-a uopšte. Imaćete na strani rashoda osim troškova po vrstama. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kaţem. godinu biće primenjen taj standard 3 i goodwill se neće otpisivati. dakle novi standard. Goodwill se ne otpisuje. Ja nemam ĉvrstih dokaza za to. već je nabavlja radi njene prodaje. i u kome je definisan postupak sa goodwill-om. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeća do sada. Zašto? Zato što roba nije uĉiank trgovine. Šta će biti poslovni prihodi. Sadrţina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzeće bavi. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doĉlo do obezvredjenja. Promenjen je MRS 22 koji se odnosio na poslovne kombinaćije. Umesto njega imamo standard finansijskog izveštavanja broj 3. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci:  goodwill predstavlja iznos koji investitor plaća iznad vrednosti neto imovine preduzeća. MRS 36 odnosi se i na goodwill pa prema tome. to je dakle pitanje sastavljaĉa izveštaja. To je sada nešto što je prepušteno proceni sastavljaĉa finasijskog izveštaja. Dakle vratimo se sada našim metodama bilansiranja uspeha. Naš zvaniĉni BU je sastavljen na ovaj naĉin. ako ona ostvaruje iznad proseĉne profite. a na strani prihoda imaćete samo prihode od prodaje robe i neće biti korekcije vrednosti zaliha.suština metoda ukupnih troškova. rashodi odredjuje delatnost firme. ako je reĉ o trgovini i troškovi trgovine. još i nabavnu vrednost prodate robe. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad proseĉne profite. već se vrši testiranje goodwill-a na obezvredjenje. ili to obezvredjenje tretirati postepeno. vidimo se idućeg puta. Dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. a u trgovini će BU izgledati drugaĉije. Kod metode troškova prodatih uĉianka na strani prihoda uvek će se naći prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena koštanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. ali ne i na vrednost nabavljene robe. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrţava goodwill koji sam platila. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio.

imate prihode. a umesto troškova po vrstama biće troškovi trgovine ili troškovi prodaje. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. 192 . Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinaĉnih preduzeća. koji deo od ukupnih troškova ĉine troškovi zarada. imate promenu vrednosti zaliha. Republiĉki zavod za statistiku obradjuje pojedinaĉne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. odnosno jedna vrsta troška. a na prihodnoj strani prihodi od provizije. sve što vam je potrebno. Zašto je pogodan? Zato što pruţa informacije o ukupnim trošenjima. znaĉi operativni rashodi. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata.nabavnu vrednosti nabavljene robe + troškovi po vrstama. zajedno sa viškom vrednosti. Šta bi bilo u jednoj menjačnici? Nema zaliha. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. GDP moţete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troškova. Šta se podrazumeva pod statističkim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. Prednosti i slabosti jedne i druge metode Metoda ukupnih troškova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeća i za utvrdjivanje tzv. to je osnovni poslvoni prihod. statističkih agregata. tako da bi opet imali troškove poslvoanja po vrstama. koliko otpada na troškove materijala ili koliko prihoda koristim za pokriće troškova zarade. Znaĉi jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrţinu tog dela BU. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. Prema tome bilansi pojedinaĉnih firmi sluţe kao osnova za utvrdjivanje i nacionalnog dohodka i društvenog bruto proizvoda. Imate ukupna ulaganja . odnosno rashoda u ukupnim rashodima. Šta će biti kod banaka? Na strani prihoda naći ce se prihodi od kamata i prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. koji pokazuju šta je sve trgovina utrošila da bi robu prodala. Kada imate metod troškova prodatih uĉianka na rashodnoj strani biće nabavna vrednost trgovinske robe. društveni bruto proizvod. rashodi po osnovu naknada i troškovi poslovanja. to mogu da uradim. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinaĉnih preduzeća. Šta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaĉi moţete utvrditi koliko je uĉešće troškova u ukupnim troškovima.sva trošenja. Znaĉi privredu ĉine preduzeća koja u njoj postoje. osim troškova zarada koji predstavljaju. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi. Kako vi raĉunate nacionalni dohodak? Ukupan prihod . deo nacionalnog dohodka. Sadrţina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena je delatnošću.

vi ćete moći da sastavite BU. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeća. kako se kreće uĉešće troškova zarada. Znaĉi to vam omogućava ovako sastavljen BU. Naša prodaja je bila veća od našp proizvodnje. odnosno cenu koštanja gotovih proizvoda. Da je proizvodnja bila veća od prodaje. To se sve moţe videti iz ovako sastavljenog BU. znaĉi broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. Ĉak i ako ništa ne prodate. jer uprava firme ima potrebu da osim što treba da zna koliki je rezultat preduzeća kao celine ostvaren. Ako imam smanjenje zaliha. 193 . sastavljenog po metodi ukupnih troškova. Rezultat će biti 0. koji predstavljaju tehniĉko-tehnološki zaokruţene celine i koje imaju svoje proizvode. Znaĉi uvek se troškovi po vrstama registruju za preduzeće kao celinu. Zašto? Pa zato što vam pogonski obraĉun mora reći cenu koštanja. kako je to uticalo na ukupne troškove zarada. tj. U tom smislu ja ne bih mogla da prihvatim trvdju… Znate. Zašto? Zato što troškove po vrstama uvek pratite na nivou firme. ali mene zanima da li uĉešće troškova materijala u ukupnim troškovima raste. ĉim vidim povećanje zaliha šta zakljuĉujem. kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako i onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li će to rezultirati smanjenjem troškova materijala u ukupnim troškovima materijala ili neće. a nasuprot njima će stajati ukupni troškovi. A to je nedostatak koji nije mali. zakljuĉak je obrnut. Kako ćete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu koštanja nedovršene proizvodnje. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje i prodaje omogućava mi da dokuĉim u kakvom su odnosu proizvodnja i prodaja bile. mogu pratiti da li se ta struktura troškova menja. Menjaće se apsolutni iznosi troškova. Dakle vi morate i za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obraĉun koji će vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih zaliha.Ako imam utvrdjenu strukturu troškova u nizu sukcesivnih vremenskih periodima. Ona moţda ne traţi razvijen obraĉun troškova kao metoda prodatih uĉianka. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogućava utvrdjivanje rezultata samo za preduzeće kao celinu. ali ne moţete obraĉunati rezultat primenom metode ukupnih troškova ako nemate razvijen pogonski obraĉun. ali vi ćete imati povećanje vrednosti zaliha na strani prihoda. pada ili stagnira. On moţda moţe biti manje detaljan. da li su oni sada veći ili manji nego što su bili ranije. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troškova. prednost ove metode je to što ne mora da ima razvijen pogonski obraĉun… Nije moramo imati pogonski obraĉun. što se samo teorijski moţe dogoditi. I dobra strana ove metode je dakle sto omogućava uvid u ukupnu aktivnost preduzeća. I ta tvrdnja da ova metoda ne traţi razvijen obraĉun troškova…. znaĉi metoda je tako napravljena da ne omogućava da utvrdite rezultat za delove preduzeća.

vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. u onaj pogonski obraĉun. Koja od metoda se više u svetu koristi? Pa teško je reci. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troškova. i naravno rashode.ali pogonski obraĉun ima toliko drugih zadataka. jer se odnos izmedju proizvodnje i prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. Sećate se da MRS 1 odnosi ne prezentaciju finansijskih izveštaja. iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode i imaćete sve podatke potrebne za obraĉun rezultata po metodi troškova prodatih uĉianka. a za upravu preduzeća po metodi troškova prodatih uĉianka. i one mane koje su prednosti metode ukupnih troškova. i toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obraĉun u proizvodnom preduzeću da je ovo…ne treba nam baš za bilansiranje uspeha toliko detaljno… razlog koji moţe biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obraĉuna. što naravno metoda ukupnih troškova ne moţe. Vi ne moţete sastaviti BU po metodi troškova prodatih uĉianka ako prodaje nije bilo. Metoda troškova prodatih učianka. istina je da zemlje sa anglo-saksonskog govornog podruĉja radije koriste metodu troškova prodatih uĉianka. koji je rezultat poslovne aktivnosti. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. ja uvek sugerišem da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeća na podruĉju prodaje. 194 . U Evropi je odnos jedne i druge u zastupljenosti relativno jednak. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utiĉe na BU sastavljen po ovoj metodi. mi ne vidimo šta se dogadja sa proizvodjom u preduzeću. dok se u zemljama kontinentalne Evrope ĉešće sreće metoda ukupnih troškova. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena koštanja daće vam rezultat koji taj proizvod donosi. troškove finansiranja. Znaĉi onda imate jednu potrebu za pruţanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statistiški agregati utvrdili. Vi ćete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troškova. Ne vidite ukupna ulaganja. jer su vam rashodi iskazani u formi cene koštanja proizvoda. I zato ta metoda ne omogućava obraĉun društvenih agregata. Kada je reĉ o BU standard zahteva da iskaţete prihode. Raščlanjavanje prihoda i rashoda Znaĉi koji su to minimalni zahtevi za rašĉlanjavenje koji su postavljenii MRS-om 1. Metoda troškova prodatih uĉianka ima tu mogućnost da vam obezbedi obraĉun rezultata po uţim organizacionim delovima. Jednostavno ćete u onu klasu 9. Prema tome ona ĉak omogućava da za svaki pojedinaĉni proizvod obraĉunate doprinose prezultatu. Posto i jedna i druga metoda daju isti rezultat.

Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka i taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. što je redovna ali nije poslovna aktivnost. promena vrednosti zaliha. To je predlog izgleda po MRS 1. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda (u BU).koliko u dobitku uĉestvuju povezana preduzeća. Zavisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. Zato što redovna aktivnost obuhvata prihode i rashode po osnovu finansiranja. bruto dobit. i deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. znaĉi to su vanredni prihodi i vanredni rashodi. ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruţi. Zatim koje su vanredne stavke. Kako izgledaju bilansne šeme? MRS 1 ne propisuje bilansne šeme. i imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. i navedeni će biti troškovi po vrstama. Znaĉi ovo nije redosled informacija. zatim manjinski interes. Ponekad ćete u jednom istom BU imati i princip naplaćene i princip fakturisane realizacije. znaĉi BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada većinskim vlasnicima. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti i rezultat redovne aktivnosti. To su minimalne informacije. Od čega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. Ako imate metodu troškova prodatih učianka onda se obiĉno navode prihodi od prodaje. od obima izvršene prodaje i od pravila priznavanja. Dalje slede ostali prihodi i rashodi. ali ne i 100% uĉešće u zavisnim preduzećima. to su ukupni poslovni rashodi. A manjinski akcionari postoje kada matiĉno preduzeće ima većinsko. znaĉi matiĉnoj firmi. znaĉi ja ne mogu da vam kaţem da šema mora da izgleda ovako. Jedna visina će biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. A visina prihoda? Od prodajnih cena. i onda će biti navedeni i ostali poslovni prihodi. razlika izmedju prihoda i ovako indetifikovanih rashoda biće dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom raĉunu uspeha. Tada se kao vlasnik pored matiĉne firme datog zavisnog preduzeća javljaju manjinski akcionari. Ako imate metodu ukupnih troškova imaćete prihode od prodaje. Znaĉi ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode i rashode. troškovi prodatih proizvoda. 195 . pa onda troškovi uprave i troškovi prodaje. a treća ako primenjujete princip proizvedenih uĉianka. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. druga ako primenjujete princip naplaćene realizacije.

U kakvom meĎusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća? Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. politiku finansiranja. Moţe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreĊena drugoj parcijalnoj politici. politiku prodaje. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. Ja mogu da kaţem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. U stvari poslovna politika izraţava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. politiku proizvodnje. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podreĊene bilansne politike. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. Moţemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podreĊena politici finansiranja. Tako razlikujemo politiku nabavke. 14. one moraju biti ravnopravne. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? 196 . One mogu biti i u drugom odnosu. Kakav je odnos izmeĎu poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podreĊene poslovnoj politici preduzeća. formuliše svoju poslovnu politiku. politiku zapošljavanja. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruĉja. politici objavljivanja i poreskoj politici. Preduzeće. da bi realizovalo ciljeve koje postavi. BILANSNA POLITIKA Bilansna politika je vaţna jer ćete vi u svom poslu uĉestvovati u sprovoĊenju bilansne politike. decembar 2004.Utorak. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. Ona je podreĊena politici finansiranja. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke.

vi morate definisati ciljeve. svesno uobliĉavanje ne moţe preći okvire postavljene standardima. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja ţelim preko finansijskih izveštaja. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Moţemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. već je njen cilj podreĊen cilju preduzeća. Zar to nije kontradiktorno? Nije. kako ćete ubediti akcionare. jer se to uobliĉavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. a sada kaţete da postoji politika koja vrši svesno uobliĉavanje godišnjih obraĉuna. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. ako ţelite da zadrţite deo dobiti. pa standardima. koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. Politika bilansa nema svoje ciljeva. sve do sada ste nam vi priĉali o nekim pravilima. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaĉima itd). ali ne previše. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliĉinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niţe. Ako vi pokaţete da imate visok dobitak. kakav treba da bude finansijski i prinosni poloţaj preduzeća? Finansijski poloţaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuĉe investitore. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuĉe što je moguće više dodatnog kapitala. odnosno pravila bilansiranja. odnosno pravilima. izvodi se iz cilja preduzeća. Primera radi. pa mora se ovako. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. to oni koji predaju menadţment znaju bolje od mene. Dakle. a prinosni poloţaj treba da bude dovoljno dobar. Sad ćete vi naravno reći. Bilansna politika se označava vrlo često kao kvazi politika.Bilansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobliĉavanja godišnjeg obraĉuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (ţeljena) slika o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća. da je to 197 . mora se onako. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikupljanjem ponuda.

prema tome jasno je da je podruĉje na kome deluje bilansna politika podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. onda smo u velikoj meri odredili i 198 . onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. I pošto ciljeve firme definiše menadţment odnosno uprava.neophodno? Jedino ako pokaţete da je finansijski poloţaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. pred kim mi ţelimo da se predstavimo drugaĉiji nego što stvarno jesmo. mada je to uvek i jedno i drugo. Pod eksternim podruĉjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono podruĉje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. Ako smo odredili podruĉje. A da je podruĉje internog izveštavanja uprava perduzeća. teško je napraviti ĉvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. onda bi smo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. ĉim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadrţinu. šta moram da uradim? Moram da finansijski poloţaj predstavim slabijim da bi ubedila. da kaţem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski poloţaj nije sjajan. Ali tu kaţem nije granica oštra. dopustite da najveći deo dobitka zadrţimo u firmi. raĉunovoĊa moţe samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. da bi se on popravio nemojte traţiti visoke dividende. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi ţelimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako ţelimo da nas drugi vide. Dakle raĉunovoĊa ne moţe da definiše ciljeve. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva podruĉja: eksternom i internom. zahtevaće dve razliĉite bilansne slike i zato kaţemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlaĉi iz ciljeva preduzeća kao celine. ne moţete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. PoĊite od toga. Dva cilja ako se realizuju na dva razliĉita naĉina. da bi dobila argumente. Ako ţelim da dodatni kapital pribavim zadrţavanjem dobiti. I pošto nema svoje ciljeve. a sad samo na sadrţinu. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri odreĊujemo i sadrţinu i obrnuto. kako ćemo ga pribaviti? Ako ţelimo iz eksternih izvora. Ali ako bi smo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiĉe na formu ili na sadrţinu finansijskih izveštaja. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva podruĉja na kome deluje bilansna politika. onda se moţe govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni poloţaj. do odgovora nije teško doći.

ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze. podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. Redovan godišnji obraĉun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. pa ĉak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. nezavisno od toga da li govorimo o pojedinaĉnom ili o konsolidovanom godišnjem obraĉunu. nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koje ima redovan godišnji obraĉun. kao i što je to sluĉaj sa redovnim godišnjim obraĉunom. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta. vi nemate nikakvih ciljeva. izveštaj o novĉanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. A od te vrednost zavise budući rashodi firme. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari odreĊujete vrednost. pa prema tome i budući rezultat. svi ti delovi godišnjeg obraĉuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. ali su namenjeni eksternim korisnicima. morate predstaviti taĉno kako ste sproveli. nema šta sad nekom trećem da priĉate ovako je. onako je. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su uĉesnici u fuziji ima za posledicu razliĉitu visinu rezultata u budućnosti. bilans uspeha. Ja kao sastavljaĉ bilansa fuzije to znam. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja. a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinaĉnu firmu ili na neko drugo preduzeće. sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. recimo sa bilansom fuzija. Svi ti izveštaji. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. koje su promene tokom steĉaja i kako je taj steĉajni postupak doveden do kraja. ali ne svi. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima moţe dovesti do toga da budu predmet bilansne politike. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu.predmet bilansne politike. Isto vaţi i sa likvidacionim bilansom. jer sećate se da odreĊivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda. kakva je situacija pre steĉaja. Nešto drugaĉija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom dogaĊaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem. podići ću vrednost imovine i preko toga podići 199 . Rekli smo da je podruĉje na koje deluje bilansna politika. Od vrednosti koje unesete u pojedinaĉne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim saţimanjem. ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji. Sastavljate steĉajni bilans. postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom odreĊenih dogaĊaja u ţivotu preduzeća.

5 i ove obraĉunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu.5 linearne stope. Znaĉi to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovoĊenja bilansne politike. a otpisivanje ste vršili primenom 2. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odreĊenih preskih 200 . onda kaţemo da takav bilans moţe biti predmet bilansne politike. prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju nepromenjene u poreski bilans. da li onda moţemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. izraĉunati razliku amortizacije obraĉunate po 2. a poreski propisi kaţu da to moţete aktivirati. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiĉe na bilansnu sliku u budućnosti. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u podruĉju eksternog finansijskog izveštavanja. Vi sastavite poslovni bilans uspeha. Ako ste negde obrnuto uradili. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obraĉunata najviše po 2 linearne stope. Tu postoji mogućnost da sastavljaĉ finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede odreĊenu bilansnu politiku. kod bilansa promene pravne forme. tako što procenjivanje prilagoĊavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. da su za sastavljanje tog bilansa relevantni propisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugaĉije nego što poreski zakon kaţe. ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niţi. a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha. jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je ĉinjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa. a postoji i interes. To meĊutim i nije baš tako do kraja. onda bi trebalo da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. odnosno poreskoj upravi. a rezultat viši. poreski propisi kaţu dopuštena je primena degresivne metode. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut drţavi. Dakle ne vodite vi knjige ĉijim se zakljuĉkom dobija poreski bilans. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili naĉelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Sliĉno će biti kod bilansa razdvajanja. Nije. ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne. I ĉim takva mogućnost postoji. znaĉi morate izraĉunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope. ĉak ste i istu metodu primenili. Ukoliko to ne ţelim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima.rashode i dovesti do iskazivaja niţeg rezultata. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. pa ste nešto tretirali kao rashod. Neću otkrivati latentne rezerve.

to je dopustivo. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obraĉunskom periodu. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku. kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljaĉima. veoma vaţnu i bilansna politika je podreĊena politici finansiranja. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve ĉija realizacija je moguća. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv. a u okviru nje politici raspodele. Prvo. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovoĎe kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konaĉnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno-politiĉkih ciljeva. i drugo. hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti odreĊeni naĉin bilansiranja. onda opet moţemo govoriti o bilansnoj politici. Jeste. ali nema naĉina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. Ako mi posledice takvog bilansiranja. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten iskljuĉivo menadţmentu. Šta definiše politika raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. šta ona moţe postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom podruĉju su ciljevi locirani. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. kakav će biti odnos izmeĊu iskazanog i ostvarenog rezultata. ja ću to uraditi. ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to ţelim. kakve ja moram uvaţiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju. mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja (finansijsko politiĉki ciljevi) i ciljeve u području politike objavljivanja ili publiciteta. Ona uvek 201 . onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja. Ĉim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da uĉestvuje i raĉunovoĊa. imam neke druge ciljeve. Kada je reĉ o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja. A šta uprava moţe sve traţiti od raĉunovoĊe. Uloga raĉunovoĊe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. a koji ne moţemo da ostvarimo. Ako mi takve olakšice na smetaju i ţelim da ih koristim.olakšica primenom odreĊenih pravila ili naĉina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim odreĊenu poresku olakšicu ili ne. Iz prostog razloga što uprava vrlo ĉesto ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. RaĉunovoĊa ne uĉestvuje u donošenju odluke.

visinu priliva gotovine i na taj naĉin lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. a ako odrţavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. visinu poreza koji će platiti drţavi koji se obraĉunava na priliĉno ujednaĉenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti. Veći broj nas ide sledećim rezonima. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi. a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. ne znam šta me ĉeka treće godine. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koji će se opredeliti da ulaţu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. Drugi koncept. to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlaĉe veći broj investitora. politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku-već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i 202 . Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niţi od ostvarenog ili malo viši. a pridrţavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi. dakle nisam spremna na tu vrstu iznenaĊenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. Preduzeća takoĊe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima.nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. naravno tu sada imate opet dve mogućnosti. jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi. ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulaţem u preduzeće koje kontinuirano raste. nego da ulaţem u firmu koja jedne godine iskaţe visok dobitak. a iduće godine je taj dobitak znatno niţi. U voĊenju politike raspodele preduzeće se moţe opredeliti za dva koncepta. onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende. visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti. jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa priliĉno visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. U većini sluĉajeva preduzeća se opredeljuju.

ali da nikada ne plate više nego što moraju. ne da bi prevarili drţavu. onda ćemo im se prilagoditi. Podignu li poreske stope iskazaćemo niţi dobitak. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode. ne moţemo privući dodatni kapital. da bi smo smanjili poreski teret. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. bilansna politika tu moţe dobiti dva zaduţenja. Poreska politika firme takoĊe dobija na znaĉaju. porezima. Podruĉje poreza će sve više biti na znaĉaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. Ušteda znaĉi da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrĊivana. Kada sam pominjala utvrĊivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. ne moţemo biti lošiji od njih. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. ne na naĉin da to predstavlja prekršaj. nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno 203 . kada imate niţi razlaţete ranije i na taj naĉin uspevate da iz perioda u period iskaţete priliĉno ujednaĉenu visinu dobiti. Ako ţelimo da idemo u razvoj firme. pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke. Drugo podruĉje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. moramo formirati latentne rezerve. moţemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom sluĉaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije. pa će iskazani dobitk biti niţi od ostvarenog dobitka. ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom. Ako poreske stope budu niţe. da bi plaćali porez što je moguće niţi. Zanimanje je vrlo cenjeno. kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća. nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niţi teret. akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. dakle preduzeća će sve više paţnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji raĉunovoĊe koriste da bi realizovali ovu politiku (politiku raspodele). pominjala sam latentne rezerve. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu naĉina na koje treba da vode svoje poslove. od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrĊuje. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. Nećemo unapred ništa utvrditi.dobitka. isplaćuje visoke dividende. Kada je reĉ o poreskoj politici.

da imate jedan program. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. Israţivanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednaĉen iz perioda u period. zadrţani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. Mogu 204 . Znaĉi ako firma ostvaruje visoke dobitke. da li će moţda zadrţati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. Koristićete sva dopuštena bilansno politiĉka sredstva da to ostvarite. Mi to ne zanmo. I zato je jako vaţo da kod sprovoĊena bilansne plolitike da se on u napred planira. Kako moţemo izvršiti odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode? Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. a ne manje vaţan cilj je odlaganje poreza na budućnost. Jednostavno nemate naĉina da dobit iskaţete niţom nego što je ostvarena i tada se moţe dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. izabraće okolnosti. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike drţave. onda ćete morati iskazati ne samo taj visoki ostvareni dobitak. Šta će drţava raditi. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. ako nam nude FIFO metodu i metodu proseĉne cene. Bilansna politika moţe doprineti tome da se poreski teret odloţi na buduće obraĉunske periode. Drugi mnogo dostupniji. nego ćete još morati da iskaţete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razloţile. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednaĉenu dobit. a kada odreĊujem visinu rezervisanja u skladu sa naĉelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. da li će ona zadrţati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. ali da bi smo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bi smo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda oznaĉava kao vrlo poţeljan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. izabraćemo metodu proseĉne cene. ali tim novim latentnim rezervama moţda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razloţen i moraćete da iskaţete visoku dobit. time što ćemo iskazati rezultat niţim nego što on zapravo jeste. Vi moţete formirati nove latentne rezerve.smanjite. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. ako nemate velike oscilacije dobiti. ĉudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jaĉe izraţen. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niţi. iskoristiću tu mogućnost. da imate u naped definisane ciljeve. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. Zašto je to poţeljan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. ili će moţda podići poresku stopu. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. Neću da mi direktor doĊe danas i kaţe: e znate ja hoću da naš finasijski poloţaj bude ovakav. Da bi ste to mogli morali bi ste imati mnogo informacija.

Neka druga firma moţda moţe.. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustivo. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. prema informacijama koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalnim investitoraima. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u oĉima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. Kada je poĉeo proces uvoĊenja trţišnih kriterijuma u podruĉje finansiranja i nadam se da će taj proces biti nastavljen. a to je moguće. zaposlenima.. Gotovo. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj moţe biti ostvaren. to je nešto što je dostupno svakome. nema šanse.. I ovde postoje neka dva koncepta. pa da će otuda izvući zakljuĉak da postoji potreba da se 205 . Ili će na njih gledati kao na osobe ĉiji su interesi naruĉito u kratkom roku. sve je stroga tajna. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reĉ o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentiĉni sa interesima firme. što god pitate poslovna tajna. da vidite kako to izgleda. odnosno kakvu bilansnu sliku ţelimo da bi smo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bi smo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. sad ću vam reći pošaljem studente obiĉno ako se neko odluĉi da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. Ciljevi moraju biti unapred postavljeni da bi ste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadati. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. to je samo odraĊeno. To nije diplomski rad. firma treba da odluĉi o obimu informacija koje će biti prezentirane. U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. suprotni intreresima firme. Zato nemam veliki broj diplomskih. ne moţe biti javna tajna. I onda mi doĊe student i kaţe rekli su mi da je to poslovna tajna. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priĉa. specijalnim kreditorima. i sa formalne i sa materijalne strane. I danas kod nekih firmi. ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada nauĉite. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. naša firma ne moţe i zato je vaţno da unapred znate šta se oĉekuje. ne moţete ni bilans da dobijete. sada ne moţemo ništa. cilj a neki put neki cilj ne moţete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. to ste morali da mi kaţete u junu. jednostavno mogućnosti firme. Šta da se radi. Dakle ona ima potrebe da pruţi eksternim korisnicima informacije o sebi.da vam kaţem. Strašno je to što je to i danas. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja.

Koji deo godišnjeg obraĉuna sluţi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. Šta ako ugase sve firme. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. ali rećićete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiĊu. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pruţite što je moguće više inforamacija o firmi. da dugoroĉno radi. Ako to radite onda moţete oĉekivati od vlasnika firme. vaţno je da ja kredit dobijem. on će lako da proda svoje akcije. nemaju kome da odobre velike kredite. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoroĉne interese. ovo nije pristup koji bih vam 206 . Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati). onda ćete gledati da eksternim korisnicima pruţite samo onoliko informacija koliko morate. Da im ne uskraćujete informacije. Kada radite dobro rećićete sve o svojoj firmi. Ako dugoroĉno odrţanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. odnosno beleţaka da bi smo te dodatne informacije objavili i uĉinili ih dostupnim eksternim korisnicima. (mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama.zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. Dakle interes svih je da privredu ĉine prave firme koje imaju budućnost. pogledajte naše banke imaju veliki problem. jer je rizik ulaganja veliki. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. Investitore zanima firma ĉija vrednost stalno raste. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i drţava investitori. Ovaj prvi koncept. kaţem na dugi rok. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. kome će davati pare. U koliko imate drugi. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiĊu teškoće. šta njega briga za moju firmu. nema prećutkivanja. neka mi da krediti iako nisam baš naruĉito dobar. I ako imate nameru da dugoroĉno vodite firmu. ništa više od toga. Svaka firma pojedinaĉno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koji. su identiĉni interesima firme. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoroĉno odrţanje preduzeća. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. drugaĉiji pristup. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traţi kosa vam se digne na glavi. pristojne zarade. I onda moţete oĉekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. zaposlene zanima firma koja im obezbeĊuje sigurna radna mesta. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za objavljivanje zahteva na kraju svakog standarda. poverioce zanima firma koja vraća dugove. imaju relativno nizak stepen rašĉlanjavanja. njegov problem. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. Dakle ako imate takav pristup. pa ako i ne platim. sastavljaĉ mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni vaţne korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka.

Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su vaţne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. nije vaţno za nekog akcionara ili za neku banku. Ali one nisu ni relevantne za to. onda ćete malo saĉekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kaţete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. MRS 1 ne odreĊuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. i i na taj naĉin ih uĉiniti dostupnim. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Moţete ih objaviti. on samo kaţe da izveštaji moraju da budu objavljeni. postavlja se i pitanje vremena objavljivanja. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. a mi smo to prihvatili. kupite naše akcije. Kada je reĉ o drugom konceptu. Ali ono što im je vaţno moram reći. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. stavljanjem na svoj sajt. naravno da je to predugo. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. morate imati meru. Kod politike objavljivanja.preporuĉila. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. Krajnji rok odreĊuje MRS 1 koji kaţe da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odliĉni i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. Trenutak objavljivanja birate sami. ali da je to prolazna pojava u poslovnom ţivotu. Konfikt ciljeva bilansne politike i putevi njegovog rešavanja Dva razliĉita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on moţe biti u velikoj meri uslovljen ĉinjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju razliĉite informacione potrebe. Uprava 207 . A ako su rezultati loši. i daju razliĉiti znaĉaj pojedinim informacijama. opravdanje da informacija ne bude objavljena. Što je vaţno za mene kao upravu. pored obima pitanja informacija koje treba pruţiti u finansijskim izveštajima. Uprava treba da vodi raĉuna koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici ĉitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. Kada se neka informacija uskrati. i većina firmi to danas radi. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje.

Ĉak ni meĊu vlasnicima neće biti saglasnosti. dobrim ćemo predstaviti poloţaj rentabiliteta ili polititke. da stvorimo priliku za nove zarade. Uprava će moţda reći ţelimo da investiramo. Pa da kaţemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. Uprava će gledati da iskaţe manji rezultat da bi platila manji porez. mi od toga ţivimo. Taj problem razliĉitosti interesa je tu. moţda ĉak i tri koji su vam jednako vaţni. U koliko imate dva cilja. da bude onakva kakva ja ţelim da me oni vide. i imate problem. ali u ovom trenutku meni je vaţno da investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. nas dividende ne interesuju. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. Ako iskaţem visok profit. ako vi vaše pare uloţite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. ne dolazi u obzir. šta će vam. Iskaţite ceo ostvareni rezultat i platite porez. Niţi nivo menadţmenta i srednji će reći iskaţite vi rezultat koji smo mi ostvarili. Dakle.moţe da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. Poverioci će reći nemojte da investirate. kakve dodatne rezerve. rast vrednosti naših akcija. Mali akcionari će reći (gledajte šta rade ovi u AranĊelovcu) mi hoćemo dividende. što je moguće niţu dobit. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom sluĉaju. kako da ga oblikujem a da interesi većine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. drţava kao fiskalni organ će reći. formiranja latentnih rezervi. pa da ja sada nemam bonus na koji inaĉe imam pravo. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski poloţaj. Vlasnici će moţda reći. Ja moram da napravim finansijski poloţaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. ne moţete ih zanemariti. Ţelim da privuĉem dodatni kapital eksternih korisnika i ţelim da zadrţim dobar deo dobitka. nas interesuje rast firme.a ne dividenda kao prihod. mi hoćemo visoke dividende. dobar finansijski poloţaj. to predstavlja znaĉajan prihod. a vi ţelite da zadovoljite interese nekih od grupa. Ako iskaţem loš. morate napraviti kompromis ciljeva. radi razvoja. Da li moţete sve? Teško. gledaj kao sjajno izgledamo. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da ţrtvujem neke druge ciljeve. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. Kako da napravim finansijski izveštaj. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskaţem finansijski poloţaj. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobliĉavate rezultat. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne ţelim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. Pogledajte koliko razliĉitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. iskaţite što je moguće veću dobit. ja 208 . akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. Postoji nekoliko naĉina na koji moţete taj konflikt interesa razrešiti. Veliki akcionari će reĉi.

Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje 209 . Draţava je rekla moţete vi tamo da raĉunate šta god hoćete ali kada je reĉ o porezu to ćete uraditi onako kao ja kaţem i napravićete poseban poreski bilans. to je odluka koja pogaĊa firmu o kojoj je reĉ.pravim kompromis. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikaţete niţi rezultat i da onda kaţete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. ima posledice i po firmu koja je kredit traţila. decembar 2004. a za potrebe nagraĊivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. Ta rasprava moţe biti završena tako što će biti reĉeno. Znaĉi iz tih razloga ne moţe biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. A sukob izmeĊu drţave i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. to nije odluka koja samo njega pogaĊa. Vaţno bi bilo da znate koje mogućnosti menadţmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobliĉavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno-politiĉkim ciljevima. Jedan za eksterne. 16. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri. ali pruţene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. Prošli puta sam poĉela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. da bi se ta slika prilagodila poslovno-politiĉkim ciljevima. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje riziĉno. a ja sam ostvarila veći profit. Interni menaţeri. hoću da vi iskaţete taĉno profit koji je ostvaren. su po preduzeće ozbiljne. i taj deo je vaţan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. šta me briga za vašu bilansnu politiku. Dakle kada neki investitor odluĉuje da li će uloţiti ili neće uloţiti u neku firmu. koje sadrţe finansijski izveštaji. drugi za interne korisnike. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. Ĉetvrtak. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. niţi menaţeri imaju pravo-izvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. Dramatiĉnih uobliĉavanja u principu ne moţe biti mnogo. ali ja ţelim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji uĉestvuju u kreiranju BP. A u kreiranju bilansne politike uĉestvuje menadţment preduzeća i raĉunovoĊe. Kada banka odluĉuje da li će odobriti kredti ili ne.

a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. menadţment moţe da kaţe mi ţelimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-politiĉkih ciljeva). jer dobar raĉunovoĊa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog raĉunovoĊu. vlasnik je nosilac BP. donošenjem nekih strateških odluka. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. u datom trenutku naviše odgovara. Niko vam ne moţe reći. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. povereno je menadţmentu. i koji će svom raĉunovoĊi reći. Znaĉi on je taj koji kreira BP. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uloţili svoj kapital. pošto u ortaĉkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo. Time se postiţu uštede kako u vremenu tako i u naporu. ili da jedan od njih predloţi a ostali usvoje predloţenu BP. ili svi rade u firmi. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. 210 . Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. RaĉunovoĊe. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. Iako je uloga raĉunovodje podredjena menadţmentu. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. ali upravljanje preduzećem. ali šta je uprava to se razlikuje. onda je vaţno da je raĉunovoĊa dobar. organ vlasnika. slušaj. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. Nadzorni odbor je. Ali kada imate mogućnost da izmeĊu više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. da sprovode bilansnu politiku. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. raĉunovoĊe ne definišu strategiju. to je uprava. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju.ciljeve BP (na primer. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. To ih zanima. Kod društava kapitala. Kada je reĉ o ortačkom društvu. to onda moţe svako. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. da kada ĉitaju finansijske izveštaje uoĉe uticaj mera bilansne politike. jer vlasnici obiĉno ne upravljaju neposredno (menadţment firme – upravljaĉka i vlasniĉka funkcija su razdvojene). imate situaciju da većina ortaka. uvek moramo reći za koju pravnu formu to vaţi. Generalno. Kod inokosnog preduzeća. Znaĉi. ona je znaĉajna zbog toga što biraju najadekvatnije instrumente za sprovodjenje ciljeva. u preduzeću. Znaĉi. sprovode zadate ciljeve. Ta uprava firme će definisati ciljeve. dakle. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. Imamo jedan jedini. tj. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. Oni utiĉu na poslovanje preduzeća. moguće izgleda tako i tako. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. naravno. Jer tu nema pravila.

Kada se. Ako MRS 21 kaţe da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod. Ta ograniĉenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. Znaĉi. preioda u kome su nastale. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. znaĉi. godišnji obraĉun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. b) kod A. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obraĉun menja. nego da primenite rešenja koja su sadrţana u MRS 21.o.O. o ĉemu moramo voditi raĉuna kada moramo da utiĉemo i na izgled i na sadrţinu finanijskih izveštaja? Postoje znaĉajna ograniĉenja u voĊenju bilansne poltike. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljuĉaka i podnosi ih nadzornom odboru. onda ćete poći od pravila sadrţanih u konceptualnom okviru. Na tim pravilima izraĊeni su standardi. Ako na primer. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. Znaĉi on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obraĉun ili ne. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obraĉuna. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu.D. bez obzira na to što naĉelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. odnosno rashod. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto naĉelo realizacije. imate kursne razlike. kod d. koliko ide u rezerve. a nije naplaćena. Skupština akcionara odluĉuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obraĉuna. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. jer ima mogućnost da traţi izmenu sadrţaja godišnjeg obraĉuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obraĉun. uprava i nadzorni organ. skupština vlasnika je ta koja potvrĊuje godišnji obraĉun.a) kod D. PotvrĊivanje godišnjeg obraĉuna prepušteno je skupštini vlasnika. postoji MRS 21 koji se naziva ''efekti promena stranih valuta'' i vi ste duţni. – nosioci su skupština akcionara. ako za bilansiranje nekog dogaĊaja postoji poseban standard.o. Ako ne postoji poseban standard za dogaĊaje koje bilansirate. koliki je neraspodeljeni dobitak) i moţe vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. vi ćete pri bilansiranju koristiti naĉine bilansiranja koji su definisani tim standardom.O. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. 211 . Znaĉi. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuţe i da traţe nadoknadu) Dopustivost bilansne politike Koja su to ograniĉenja koja se pri sprovoĊenju bilansne politike javljaju? Znaĉi. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaţe MRS 21.

koje bi vam tada više odgovaralo (npr. Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. To naĉelo traţi da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane naĉine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obraĉunsih perioda. degresivnu metodu. Jer ako postoji veliki broj prava izbora. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša ţelja da vi u toj godini iskaţete veću dobit nego što je ostvarena. ali ne moţete menjati). tada se izborom opcije oblikuje godišnji obraĉun. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u budućnosti biti širi ili uţi? Ja procenjujem da će doći do suţavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude voĊena.Ako nam se ovako postave stvari. Znaĉi. Već u 2004. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuĊenih opcija izabrali. logiĉno je pitanje gde je bilansna politika? Šta moţemo uraditi? Prostor za sprovoĊenje bilansne politike postoji u onim sluĉajevima. smatra se da će niţim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se drţite. Bilansna politika se. veĉ u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi raĉuna o ograniĉenjima koja bilansna politika ima. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će 212 . onda se stepen harmonizacije smanjuje. I to je prostor koji bilansista moţe da koristi. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju odreĊenih prava izbora. na primer. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. vi ste naĉinili bilansni delikt. ovaj ne moţe pa stoga ne moţe ni biti cilj bilansne politike. onda se ne moţe pruţati previše prava izbora. i doneto 5 potpuno novih. izmenjeno je 13 MRS. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. ona vam ove godine jako odgovara. smatrate da će vam pomoći da odloţite porez na buduće obraĉunske periode. mora kretati u tom prostoru koji je odreĊen standardima i naĉelima. Dakle. već tada kaţete ovaj cilj se moţe realizovati dopustivim sredstvima. kada se u samom standardu za bilansiranje odreĊenog dogaĊaja nude opcije (moţete uraditi ovo ili ovo). linearnu metodu – jeste ona dopuštena. dakle. budu meĊusobno uporedivi. Da bi ste promenili. Ne moţete iduće godine doneti drugo rešenje. ma gde ona bila. Dakle poštovanje naĉela stalnosti je drugi ograniĉavajući faktor u voĊenju bilansne politike. Drgo ograniĉenje koje bilansista ima nalazi se u okviru naĉela kontinuiteta (prvo je vezano za ĉinjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen raĉunovoĊama odreĊena zakonom i MRS). ja ne oĉekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. zbog toga što preduzeća posluju pod razliĉitim uslovima. Zato će u MRS ostati samo one opcije ĉije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. To ne treba da nas ĉudi. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. kada standard ostavlja pravo izbora. Dakle. Zato je jako vaţno da kada se utvrĊuju ciljevi. i ni jedno pravilo. Znaĉi. Prekršite li pravilo ili standard. kada ste jednom izabrali odreĊeno pravilo za procenjivanje.

doprineti realizaciji ciljeva finansijskog izveštavanja. onda to nije dobro. to je onda nešto sasvim drugo. morate se naoruţati sa jako puno znanja. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. Ako vi. Postoji nekoliko klasifikacija: 213 . Jer u tom sluĉaju nije reĉ o bilansnoj politici. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. a to znaĉi iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. Zato ne oĉekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. vrši raĉunovoĊa. (znaĉi koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta ţelite da postignete). Dakle. To su shvatili i u komitetu. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. pri voĊenju bilansne politike. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. mnogo je vaţno da nauĉite pravila. A taktiku bilansiranja. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa ĉuli. kada odreĊujem visinu obaveze prema dobavljaĉima u broju mojih akcija). kaţete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. ali ni iz daleka to nisu svi dogaĊaji sa kojima ćete se vi sresti. U tom dodatku se objašnjava naĉin na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadrţani. Ona bira ciljeve. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. A samo zato što nije moguće da vas nauĉimo svim dogaĊajima. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. i uvek kada je tako. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo dogaĊaja o kojima niste ĉuli. Priĉala sam vam o bilansiranju dogaĊaja koji se dogaĊaju u najvećem broju preduzeća. morate radi njihovog lakšeg izuĉavanja ozvršiti odreĊene klasifikacije. ali visina obaveze zavisi od trţišne vrednosti akcija. pa su novi standardi iz 2004. kljuĉna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoraĉiti granice koje bilansna politika ima. na primer. Ja zato insistiram na pravilima. izbor instrumenata. MRS su jako komplikovano štivo. ne plaća se akcijama. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. To su tri kljuĉna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. Nikada vam nisam priĉala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama.

Pošto se broj opcija u MRS smanjuje. da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. Dakle. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. to mora biti poznato pre dana bilansa. moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski poloţaj. Zato se sa pravom istiĉe. jer tu ograniĉenja nema. i bilans stanja i bilans uspeha. Ako hoćete znaĉajne intervencije. Prema vremenu korišćenja. moţemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo 214 . Ako hoćemo da menjamo rezultat. Ja tu ništa ne mogu. da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. Ove instrumente mi najĉešće koristimo kada ţelimo da menjamo rezultat. 3. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. Ovo znaĉi da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar još jedan instrument. 4. biramo izmeĊu makar dva. to znaĉi da će sa protokom vremena na znaĉaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znaĉi. 2. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima ţelimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. na koji aspekt finansijskih izveštaja utiĉu. instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. onda se taj instrument smatra determinisanim. I što je god uţi prostor za sprovoĊenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa''. vaše mogućnosti da bitno utiĉete na iskazani finansijski poloţaj i rentabilitet su jako skromni. to nije kaţnjivo.12.na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31. Ako se polazi od raspoloţivosti. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktiĉkim.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. Znaĉi kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. Naime. Jedan instrument oznaĉavamo kao bilansno-taktiĉki. jer moţda ne bi smo hteli da menjamo finansijski poloţaj. ja mogu da prodam robu brţe ili sporije. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. jedini naĉin da se utiĉe na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu dogaĊaji koji će bilansnu sliku promeniti u ţeljenom pravcu). pošto se sve manje moţe bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom dogaĊaja koji su nastali. kada je dan bilansa prošao. Postoje. sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe . taĉnije prema tome kada te instrumente primenjujete. dakle. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. Prema tome kako utiču na godišnji obračun. ali istovremeno i na finansijski poloţaj. Utoliko nam je izbor teţi. ali to ne moţe. onda moramo prihvatiti ĉinjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski poloţaj. već samo rezultat. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. Jer.1. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. da ţurim sa naplatom ili ne. govorimo o determinisanim instrumentima.

Samo taj motiv daje tim dogaĊajima karakter mera bilansne politike. to su poslovi koje vi radite uobiĉajeno (na primer. zato što vam trebaju pare. Ova podela je priliĉno uslovna. onda je to mera bilansne politike. ima karakter bilansne mere. reĉ je o dogaĊajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni poloţaj. Ono što je vaţno znati je da se merama pre dana bilansa moţe uticati samo na finansijski poloţaj. (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika. ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva. Instrumenti pre dana bilansa Za njima se poseţe u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviĊeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Dakle ako kaţem bilans će izgledati ovako. Za razliku od njih. Suština ove podele je da ukaţe samo na to da neki instrumenti deluju preteţno na formu. Dakle. ja ne mogu da kaţem da sam time odredila samo formu. u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas oĉekuje. Znaĉi. i zbog toga jurite naplatu. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni poloţaj. onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala. na primer. a drugi preteţno na sadrţinu (preteţno ali ne iskljuĉivo!). ili i na finansijski i na prinosni poloţaj. ja uobiĉajeno traţim da mi se uradi konverzija kratkoroĉnog u dugoroĉni kredit. ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobiĉajeni dogaĊaj u poslovanju. vi istovremeno odreĊujete i sadrţinu. biće u formi liste. ja nešto radim. mere nakon dana bilansa 215 . znaĉi ako je to moj motiv. ili moj rentabilitetni poloţaj onako kako to odgovara mojim poslovno-politiĉkim ciljevima. nego zato što hoću da posledice tog dogaĊaja promene moj finansijski poloţaj. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraţivanja. kad god sam iz kratkoroĉnog kredita finansirala potrebu koja je dugoroĉna). jer kada vi odreĊujete formu. Ali ako se na to odluĉim zato što hoću da prikaţem bolji finansijski poloţaj. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadrţinu tog finansijskog izveštaja. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikaţem povoljniji rezultat. i sadrţaće ove bilansne pozicije. Tada moţete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost. ţelim da imamo što više gotovine na raĉunu na kraju godine.sadržinu bilansa. Hoću da kaţem da nisu to nikakvi posebni dogaĊaji. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni dogaĊaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiĉe na bilansnu sliku.

ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski poloţaj. i da na taj naĉin opet poravite finansijsku strukturu. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog poloţaja. povećava se uĉešće dugoroĉnih izvora u ukupnim izvorima. Naravno. ne vrši se isplata obaveza. Pošto svaka od ovih mera traţi vreme. d) moţe se uraditi konverzija dugoroĉnih kredita u kapital. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja. ali saĉekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski poloţaj). ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer. traţiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. a to povlaĉi i smanjenje obaveza prema dobavljaĉima. Ukoliko ţelite da privuĉete dodatni kapital iz eksternih izvora. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaţe (do posle dana bilansa. da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlaţu prevelikom riziku ako ulaţu sredstva u vašu firmu. c) ako se se uradi konverzija kratkoroĉnih u dugoroĉne obaveze. odnosno solventnosti. što povlaĉi i smanjenje zaliha. Tako ćete dobiti likvidna sredstva. Firma se smatra sigurnijom ako je uĉešće dugoroĉnih izvora veće. sa druge. dakle na kupovinu. 216 . zavisi od toga šta je cilj. ako ţelite da ubedite akcionare da ne traţe dividende. moţete malo pokvariti finansijski poloţaj. to se moţe postići samo merama pre dana bilansa. Ovako popravljamo finansijski poloţaj jer povećavamo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom. sa jedne strane. kako se moţe povećati uĉešće dugoroĉnih izvora? Ili konverzijom krakoroĉnih u dugoroĉne ili likvidiracijom kratkoroĉnih obaveza. i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. ukoliko se se ţeli menjati samo finansijski poloţaj. povećavate sopstveni kapital. pri istim dugoroĉnim izvorima biti veći. što ukazuje na sigurnost firme. moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza.uvek utiĉu i na prinosni i na finansijski poloţaj. samim tim je i brţa isplata kratkoroĉnih obaveza. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog poloţaja upravo odnos izmeĊu pozajmljenog i sopstvenog kapitala). postiţemo isti cilj. Jer. Jasno je zašto neko ţeli da poboljša svoj finansijski poloţaj. 1. b) ili se moţe intenzivirati naplata potraţivanja. moţete imati sve pripremljeno. Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital. tj. dobija se više gotovine. i povećaćete sopostveni kapital. trudićete se da predstavite solidan finansijski poloţaj. 2. mogu se na primer: a) smanjiti nabavke. i time će neto obrtni fond. a posledica toga je smanjenje kratkoroĉnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. ĉak ni onih koje je moguće isplatiti. e) moţete emitovati i novo kolo akcija. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog poloţaja koliko je od ukupnih izvora dugoroĉnog karaktera. Moći ćete onda moţda da isplatite neke dugoroĉne obaveze koje imate. Dakle.

zbog toga što su trţišne cene iznad planskih. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. i imate sniţenje. To jednostavno nije moguće. Kada trošite materijal u decembru. Da na razliĉite naĉine povećate obim prodaje (unapreĊivanjem kanala prodaje. Ostavićemo je za narednu godinu. Ako ja hoću da pokvarim svoj poloţaj. nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400. troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili..''al o tome neka misle komercijalisti. Ili nećemo da je rashodujemo. mislite li da imate profit od 1. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka. sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda. Mogu da uĊem u nove nabavke. koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niţi. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate. Trţišne cene su već iznad. Naravno. Ţelite li da smanjite rezultat. d) Ako ţelite da popravite rezultat. ako ţelimo viši rezultat. razlikuju se mere pre dana bilansa. dakle. to je u stvari proseĉna cena iz ranijeg perioda. odnosno. a) Ako vam je na primer.000 u drugoj polovini.Ako je cilj uticanje na visinu razultata. To prekoraĉenje će anulirati ono prethodno sniţenje. nabavkom uticali na to da vam proseĉna cena po kojoj obraĉunavate trošak materijala bude viša. a mi hoćemo da iskaţemo niţi rezultat. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. ako svaka ta prodaja donosi dobitak. Naravno treba imati u vidu da se time utiĉe i na finansijski poloţaj.000.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. cilj da imate 1. Prema tome. U meĊuvremenu je došlo do rasta cena na trţištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. šta mogu da uradim. Tada vam niko ne moţe reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. ali trebaće mi posle dana bilansa. raditi ubrzano na prodaji. jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. spuštanjem ĉak cena ako su previsoke. javiti prekoraĉenje. Vi ste.. Nećemo mi kao raĉunovoĊe i finansijeri o tome da mislimo''). negde u oktobru. još pre decembra. i verovatno će takve i ostati. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i 217 . najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i poĉećete sa degresivnim otpisivanjem.000 din profita na kraju godine. reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama. odloţićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno. jer se ţeli izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. prvo. Ako bude još 300.000.000 profita.000. Sada će se. to je njihov posao. reklamnom kampanjom. ali ja ću sad da kupim. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka. I kako nabavka materijala po višim cenama moţe da utiĉe na rezultat ove godine. a vi na 6 meseci imate 300. Znaĉi morate. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni. onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat.

Te mogućnosti su. naravno. decembra. Sastavljaĉi finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utiĉete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrţi minimum i maksimum rašĉlanjavanja istovremeno. je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. Bilans se moţe iskazivati u formi konta ili formi liste. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni dogaĊaji. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija. Jedini deo godišnjeg obraĉuna gde bilansista ima mogućnosti da utiĉe na formu. ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaţe politika iskrenosti preduzeća. Moţe se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. instrumentima kojima utiĉem na sadrţinu nakon dana bilansa. već ostaje samo mogućnost da se odluĉuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskaţu posledice onih dogaĊaja koji su nastali do 31. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) 218 . To je prednost ovih mera. a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS. iskazaćete na naĉin na koji je to predviĊeno datom bilansnom šemom.smanjenje rezultat. dosta skromnije. uvek se menja i finansijski i prinosni poloţaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski poloţaj – htela bi da promenim finansijski poloţaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. a utiĉe se na rezultat. Na formu se moţe uticati na nekoliko naĉina. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadrţine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadrţinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski poloţaj ili i finansijski i prinosni poloţaj. Bilansista nema pravo da vrši dublje rašĉlanjavanje odreĊene pozicije ili da saţima odreĊene pozicije. Ono što imate u bilansu. Naš zakon kaţe: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. Instrumenti nakon dana bilansa Kada proĊe 31. To ne moţe!).

Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. ili dajete više od onoga što se decidirano traţi u standardima. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan naĉin uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo drţati u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. ali su mere BP koje su poznate unapred. tu politiku ĉak moramo i objaviti. vaţe i za izveštaj uprave. realizujete zadatak koji vam je dat. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. Sve informacije u tom izveštaju podleţu principima jasnosti i istinitosti. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pruţiti. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izraĉunali visinu troškova. odnosno ĉija primena teĉe tokom ĉitave godine-znaĉi na kraju godine ja radim samo konaĉan obraĉun amortizacije. i kada se izdvoji ili oznaĉi imovina kod koje je stvarna vrednost niţa od tekuće trţišne vrednosti. Sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. Moţemo reći: ''u toku godine vi samo knjiţite koliĉinski troškove materijala. Dajete samo ono što morate. Da taj izbor nismo napravili. onda na kraju godine vršim otpisivanje. Znaĉi kada se uradi inventar imovine. ali meseĉne otpise knjiţim tokom ĉitave godine. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim. U svari. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. dakle mi već na poĉetku godine moramo znati koja se metoda koristi.. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. mi tada formulišemo našu raĉunovodstvenu politiku.ili politika diskrecije. Kako? Tako što će otpisani iznos biti. potpunosti ĉak i uporedivosti (jer to moţe biti jako korisno). u skladu sa naĉelom impariteta. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. Znaĉi postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP.Sve ove mere utiĉu i na finansijski i na prinosni poloţaj preduzeća. To isto vaţi i za zalihe. I ono naĉelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre. pruţanjem (putem njega) više ili manje informacija. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. sliĉno kao i kod prethodno navedenog naĉina. u pravu ste i vi. metode obraĉuna troškova disponiranih zaliha. predstavljaju takoĊe jedan od naĉina da se utiĉe na formu bilasnsa. recimo naĉin otpisivanja stalne imovine. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. I to je takoĊe predmet bilansne politike. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. kaţete mi smo to znali i ranije. kada se ustanovi stvarno stanje. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obraĉun. Znaĉi ako imamo obezvreĊene zalihe 219 . ali nije netaĉna ĉinjenica da se o tome odluĉuje na kraju godine.'' Ali mi kada napravimo izbor. da li mi o tome odluĉujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. recimo.. odnosno zakonskim propisim.

Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. svaka firma ima svoju raĉunovodstvenu politiku. Vrlo ĉesto se koristi mnoţina. ja moram da smanjim rashode. ili jedno od drugog širi pojam? Raĉunovodstvena politika predstavlja skup mera. a istovremeno kvarim svoj finansijski poloţaj. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju raĉunovodstvenu politiku. A da bih smanjila rashode. na primer. Naţalost. Ako iskaţem veće rashode. finansijski poloţaj firme se kvari). sprovodim i bilansnu politiku. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. Odnos izmeĎu računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. da li ću uzeti najniţu moguću trţišnu prodajnu cenu za bilansiranje. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskaţem da je potrošeno manje. o RP kod potraţivanja. koje takoĊe vršim na kraju godine. Kaţete. o RP kod HOV i sliĉno. o RP koja se primenjuje kod zaliha. ili malo manje. i kaţe raĉunovodstvene politike. Formiranjem rezervisanja. jer je finansijski poloţaj loš. a imovina sve manja). ako ja hoću da iskaţem veći rezultat. pravila. u ţeljenom pravcu utiĉe) i finansijski poloţaj i finansijski rezultat. konvencija. Ako uzmem najniţu moguću trţišnu cenu. moram ostaviti veću vrednost imovine. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. a zbog toga će naš finansijski poloţaj biti slabiji (ĉim se povećavaju obaveze. izvršiću formiranje latentnih rezervi. tj. smanjujemo rezultat. Kod otpisa potraţivanja. Znaĉi ako vam neko kaţe hoću i visok rezultat i hoću da finansijski poloţaj bude loš-to ne moţe! Meni bi jako odgovaralo da iskaţem dobar rezultat. Pa se govori o RP stalne imovine. ali neću isplatiti dividende. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. ili taĉno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatiti (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. Jer. ostaje mi u bilansu stanja više). A kakav će biti poloţaj ako iskaţemo veću imovinu? Pri istim obavezama. finansijski poloţaj kvarim. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (taĉnije. i povećavamo naše obaveze. Otpisujem malo više. i istovremeno iskazujem niţi rezultat. Znaĉi. primenjujem funkcionalnu 220 . Jer to su dva opreĉna zahteva. finasijski poloţaj će biti bolji. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa.materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvreĊenje. I vidite kolizije: hoću da prikaţem manji rezultat da bih platila manji porez. ili ću uzeti trţišnu cenu koja je malo viša. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. Znaĉi.

Ali vaš bilans (godišnji obraĉun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. Ovaj izveštaj za razliku od ostalih izveštaja koji ĉine godišnji obraĉun namenjen je vlasnicima. otvarati. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla oznaĉiti kao deo BP. U pitanju jesu dve ĉvrsto povezane politike. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. da utiĉete na visinu rezultata i na finansijski poloţaj. ali procenite da vam finansijski poloţaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. pored BS i BU. Tih mera u RP uopšte nema. Znaĉi vaše RP odreĊujuće utiĉu to kako će izgledati vaš bilans. koje promene treba da ĉine taj izveštaj? Promene koje se dešavaju na SK. linearnu metodu za graĊevinske objekte. i nakon dana bilansa moţete uticati i na sadrţinu i na formu godišnjeg obraĉuna. potraţivanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. Znaĉi. u stvari on će vam dati objašnjenje zbog ĉega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. ali ne piše taĉan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. decembar 2004 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treći izveštaj koje sastavljaju društva kapitala. izveštaj o raspodeli dobitka. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. Subota (radna). kako se kod nas zvao. vi poštujete vašu RP.metodu za transportna sredstva. ali pri ĉemu je RP u funkciji BP. Tako da je BP. ali vama je opet ostao odreĊeni prostor u kom vi moţete odmeravanjem rezervisanja malo naniţe. ili malo naviše. voditi. kojima vi pre dana bilansa. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za odreĊenu BP. a one jesu mere BP. Ovaj izveštaj zamenio je izveštaj koji se ranije zvao izveštaj o zadržanoj dobiti ili. niti će ih ikada biti. ali vi na dan bilansa odreĊujete koji je to iznos moguće naplate. Znaĉi o ĉemu taj izveštaj treba da izveštava. Ĉak će biti reĉeno koristiće se ta i ta metoda. U RP piše. 18. tamo ĉak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. delimo u dve grupe: 221 . I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. I koji je namenjen vlasnicima. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadrţani u RP.

Znaĉi toliko smo morali da uloţimo hiljada ili miliona eura da bi smo to uĉešće ostvarili. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlaĉenja kapitala. Dakle kada isplatite dividende to će imati za posledicu smanjenje SK. Pošto je uĉešće deo vašeg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS 21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod 222 . dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. ili saţimanje akcija. odnosno da smanji SK ako je rashod. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda i rashoda: 1. ako je prihod.to su promene usled kojih se kapital uvećava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruţenja u preduzeće. pa da kroz dobit utiĉe na SK. kursne razlike . To su taĉno odredjeni prihodi i rashodi. jer je uĉešće dugoroĉna kategorija. znaĉi da se dovede na dnevnu vrednost. Poštoje promene koje prema MRS ne idu u BU već prihodi se odmah pripisuju kapitalu. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. a rashoi ga smanjuju. Sećate se svaki dobitak povećava SK. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika . To znaĉi da će do smanjenja doći usled pokrića gubitka. Povećanje ili smanjenje koje nastaje usled pojave prihoda i rashoda koji se neposredno obuhvataju preko kapitala. vi ste prošlo kursiranje radili kao 31.ali kada kaţemo kursne razlike nemojte tu stati. I sada ovde imamo nešto što do sada nismo radili.1.kaţemo iz internih izvora. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija i uz to se vrši smanjenje nominalne vrednosti. To uĉešće koje je iskazano u eurima mora na dan bilansa da se kursira. Znaĉi to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeća. ako je equity metoda. sada radite ponovo kursiranje i kurs je iznad onoga koji je bio u junu. nego se taĉno zna kada i koji prihod moţe. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. tada kursna razlika koja se na to uĉešće odnosi. Primera radi: ako neko naše preduzeće ima recimo znaĉajno uĉešće od 40% u nekoj stranoj firmi. Zašto? Zato što su dividende deo dobitka. jer ste i u junu radili kursiranje. To će biti iskazano kao nabavna vrednost ako je većinsko uĉešće. ili metodi udela ako je znaĉajno. ako je ta firma u EU. odnosno SK će biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrţali u vidu rezervi. to uĉešće ce u našoj firmi biti iskazano u eurima. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu uĉešća koje imate u stranoj firmi i koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. promene koje nastaju iz poslovanja . Smanjenja OK nastaju otkupom i poništenjem sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. I naravno tu imamo povećanje SK koje nastaje kada preduzeće ostvari dobitak. Znaĉi ne bilo koji. odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. 2. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. Jer je prema MRS 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. ili pak usled odliva kapitala u okruţenje u preduzeće. neće biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda već će biti tretirana kao promena visine SK.12 prošle godine. umesto kroz BU. da utiĉe na dobit. moţe da to preskoĉi i direktno utiĉe na SK i povećava SK. Imaćete pozitivnu kursnu razliku. a dobitak je deo SK.

znaĉi kada poredite vrednost u knjigama. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izveštaja. nego da iskaţete tu kursnu razliku kao povećanje SK. A ako bi se dogodilo da trţišne vrednosti padaju. 2. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine i po osnovu revalorizacije imovine. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. 223 . Znaĉi u BS u okviru SK imaćete prihode od revalorizacije koje će poštojati sve dok je trţišna vrednost veća od vrednosti u knjigama. iskazuju u svojim fer vrednostima. i naravno u okviru SK. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vaše stalne imovine. to je revalorizovana vrednost iz prošle godine umanjena za amortizaciju. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. MRS 16 koji se bavi nepokretnostima. ako nju uporedite sa tekućom trţišnom vrednošću i ako trţišna vrednost bude niţa tada smanjujete vrednost imovine na niţu fer vrednost i smanjujete onu revalorizaciju koju ste prošle godine prikazali. vrednost uĉešća bi bila smanjena i smanjen SK. ako nema trţišne vrednosti. već će povećati uĉešće i povećati SK. pa sliĉno sredstvo… znaĉi ĉim nema tog ĉvrstog uporišta. I onda će se svake godine povećavati. prihode od revalorizacije i ti prihodi bi bili iskazani kao povećanje kapitala. da pad bude takav da potrošite sve ranija povećanja. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала . Na taj naĉin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. Ako bi se dogodilo da je trţišna vrednost iznad. opremom i postrojenjima. Koje informacije izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu treba da pruži • 1. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. Znaĉi ona uopšte nece ići kroz BU kao prihod. znaĉi to nije više nabavna vrednost. Znaĉi bila pi povećana vrednost imovine na dnevnu vrednost i bio bi podignut kapital. imajući u vidu da sastavljaĉ finansijskih izveštaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. Ako se preduzeće opredeli za korišćenje ovog alternativnog postupka onda će na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju i trţišne vrednosti te imovine na dan bilansa. onda bi se za iznos razlike smanjili SK. висину нето добитка или губитка текућег периода. odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene i fer vrednosti vaše stalne imovine. preduzeće bi imalo tzv. znaĉi ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod i povećate rezultat.znaĉi one koje sam malo pre objašnjavala. to moţe dovesti do subjektivnih procena. • 2.ovog perioda. I sve dok ne potrošite tu revalorizaciju. vi ćete gubitke. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. Problem koji se javlja kod ovog postupka je što je jako teško utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzeće raspolaţe i što poštoji opasnost od uvodjenja priliĉne doze subjektivizma u finansijske izveštaje.

on kaţe moguće je da izveštaj ovako izgleda. Znaĉi vi ćete reći: da smo i prošle godine primenili ovu RP rezultat bi bio ovoliki. MRS 8 traţi da se takva greška ispravi. Zašto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuće poslovne godine. znaĉi vi ćete promeniti rezultat prethodne godine da bi ste mogli da izvršite uporedjenje. a napravljena je prošle godine. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrţe. Forma izveštaja .• 3. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала . • 5. Znaĉi on ne nalaţe da izveštaji moraju izgledati ovako ili onako. A pošto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda će ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике ako promenite RP i predjete recimo sa FIFO metode na proseĉnu cenu kod obraĉuna troškova zaliha. do smanjenog rezultata i svojstveno tome iskazivanja niţe imovine. Poštoji poseban standard koji se bavi naĉinom na koji se fundementalne greške ispravljaju. To je dovelo. to će imati uticaja na visinu troškova zaliha i na vrednost zaliha. za taj period. 224 . износ исплаћених дивиденди и • 6.dakle razlike izmedju ovih prihoda i rashoda • 4. pri ĉemu se pod fundementalnom greškom podrazumeva greška koja je dovela do netaĉnog iskazivanja. MRS 1 u takvim situacijama zahteva da izraĉunate efekte promene ove RP i da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu.koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ne napravimo grešku to ne znaĉi da se greška nikada ne napravi. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака .kako izveštaj izgleda MRS-1 nudi 2 forme izveštaja o promenama na SK. Kada se takva greška otkrije. ali do znaĉajne mere. rezultata i neto imovine odredjenog obraĉunskog perioda. recimo tretirali ste kao rashod nešto što je trebalo tretirati kao sredstvo. Ta greška je otkrivena ove godine u junu. Dakle za efekat greške biće promenjen neto dobitak prethodne godine. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vršite obraĉun po ovoj metnodi.

Znaĉi vi ovde moţete videti kolike su dividende bile 2002. 02. emisiju i pokazuje saldo na dan 31.12. dividende. neto dobit period. on zapravo se odnosi na 2002 godninu. po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. a kakav u tekućoj godini. 12. manjak revalorizacije. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2003.Опис Салдо 31. добит Укупно Форма 1: Sećate se da svaki izveštaj mora da ima uporedne podatke.12. Znaĉi i ovaj izveštaj ponudiće podatke za prethodnu godinu i indentiĉne podatke za tekuću poslovnu godinu da bi onaj koji ĉita doneo ispravne odluke. višak revalorizacije. I ovo su sada potpune iste kolone: višak revalorizacije. год. pokazuje sve promene kapitala u 2002. Капитала Салдо на дан 31. a mi sada sastavljamo izveštaj za 2003.12. резерве. kolika je emisija bila u 2002 i da li je bilo. kursne razlike. Pa pogledajte prvi deo.2002. Znaĉi pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u RP.2002? to je poĉetno stanje za 2003 godinu. 2003 Акцијски капитал Емисиона Ревалор. neto dobit perioda. Емисија Салдо на дан 31.12. Резерве Задржан а. a kolike su 2003. Znaĉi mi u u 2003 godini startujemo sa SK koji je posatojao 31. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj. Šta je saldo na dan 31. znaĉi izveštaj sadrţi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU.12. Емисија акциј. kolika je emisija i da li je bilo u 2003.2003. znaĉi poĉinje od poĉetka 2002 i dolazi do kraja 2002. nego i visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. a drugoj su promene u tekućoj godini da bi se ne samo visina kapitala.2002 godine.12. manjak revalorizacije. Znaĉi moţete za svaki element vršiti uporedjenje. 225 .год. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaćeni BU.2002. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31.

2002. ni prihoda od revalorizacije. 226 . znaĉi revalorizaciona rezerva. nego one koje nastaju po osnovu dobitka i emisije akcija. Znaĉi pogledajte ovde. Dividenda uvek ide sa godinu dana zakašnjenja imajuci u vidu da se vrši najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrši u narednoj godini. Ovaj izveštaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital.12. dobit tekuće godine i imate stanje 31. nova emisija. a šta znaĉi ovo prenos sa. jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplaćujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. I biće sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuće godine prenet na pozicije rezerve.2002. Стање 31. godinu i dividenda u 2002. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. onda stoji napomena i u toj napomeni stoji kolike su bile prošle godine. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год.Форма 2 МРС Позиција Салдо 31. Нова емисија Нето добит текуће год. odnosno prenos na? To moţe da vas na trenutak zbuni. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izveštaj sadrţi? One se daju u napomenama uz finansijske izveštaje.12. Пренос са/на Дивиденде за 2003. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002.2002. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih grešaka. Znaĉi u sopstvenim beleškama se daju. напомена Акцијски капитал Резерве Задржанад обит Укупно Forma 2 je kraća. isto se polazi od salda 31. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. znaĉi tamo gde u SK kaţe revalorizacija. godini.12. Zatim imamo dividendu. Стање 31. Imate znaĉi sada iste podatke za 2003. Šta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje.12.12. 2002.godine. onda je opet u beleškama objašnjeno koliko je ta promena za tekući period. kolike su bile ove godine. Znaĉi sopstvene beleške su vezane za SK. 2003. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti uĉešća. ni kursnih razlika.

2002.900 -5900 -20.900 25. rezerve 80. Prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala.900 75.000 300. Znaĉi dobit od 25. i 31.900 405.000 i neto dobit tekuće godine je 32. Стање 31.1 . je bio 300.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.2002.900 podeljenja je na 5.800 493. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. godinu.12. ako se opredelite za formu 2. Нова емисија Нето добит текуће год. a ne u ovom izveštaju.000.900 25. prihodi i rashodi koji idu direktno u BS.800 32.000 Резерве 80.000 75.000 25.900 405. Стање 1. iskazuju se u napomenama.700 300. Пренос са/на Дивиденде за 2002.12.900 i to tako što je 5.000 dinara. Znaĉi ovaj izveštaj objašnjava poĉetno stanje i promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi i isplate dividendi i promene usled emisije novih akcija.900 rezerve i 20.900. 2003.000 80. Стање 31.2003.900 0 -20. godini izvršena je raspodela ove dobiti koja je bila 25.12. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. menja samo njegovu strukturu.000 32. zadrţane dobiti nije bilo i ukupni je SK bio 380.000 Задржана добит Укупно 380. Znaĉi ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve.000 напомена Акцијски капитал 300.000 dinara.000 85. I imali smo novu emisiju akcija od 75.900 25. U 2003.700 dinara.000 5. 2002. 227 .12. je bio 405. One promene ispravljanja fundamentalnih grešaka.12.000.000 dividende.000 Znaĉi akcijski kapital 31. i smanjenje SK zbog isplate dividendi.000 80. 375.900 preneto u rezerve i isplaćena je dividenda koja je iznosila 20. Neto dobit tekuće godine je iznosila 25.900-SK i naravno bilo je poĉetno stanje za 2003.Primer: Извештај о променама на капиталу пример МРС Позиција Салдо 31.

i oba imaju svoje prednosi i mane. a za sastavljaĉe i firmu je lakša prva metoda. U praksi se koriste oba pristupa. nego hoću napomena pa najpre dam RP pa dam napomenu tj. Kada kaţemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da traţite u RP koja je RP primenjena za tu poziciju koja vas zanima. Uobiĉajeno je da se za najveći broj pozicija koristi istorijski trošak ali neke od pozicija ce i pri korišćenju istorijskog troška kao osnove procenjivanja. Ali sada ako vas zanima RP firme nemate više na jednom mestu već morate da je lovite po pojedinim napomenama. Dakle nemamo naţalost mogućnost da imamo i jedno i drugo. To je prednost. znaĉi da sve vaše RP objavite na jedom mestu. te detaljnije podatke. vrednost ponovne nabavke. Znaĉi svaka specificna RP mora da bude navedena. Znaĉi hoću da mi kaţe koju su od tih vrednosti koristili da bi obrdili vrednost pozicija u svojim finansijskim izveštajima. tada sam vam govorila da se u finansijskom izveštaju kao osnova za vrednovanje moţe koristiti istorijski trošak. Drugi pristup. tržišna vrednost. Kada je reĉ o objavljivanju raĉunovodstvenih politika onda treba istaći da standard ne daje ĉvrsto pravilo. Uslov je da su postupci dopušteni standardima i naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirom. One firme koje hoće da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. Ali kaţe i sledece RP moţete objaviti kao poseban izveštaj ili RP moţete objaviti kao deo napomena uz finansijske izveštaje. Šta moramo da objavimo u računovodstvenim politikama? RP treba da nam pruţi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima. Ako se opredelite za prvi pristup. znaĉi to je nešto što sigurno mora. ako je ona niţa od cene 228 . i sadašnja vrednost (diskontovanje). Znaĉi ne da nam kaţe… znate mi smo izvršili otpisivanje osnovnih sredstava… ne.Računovodstvene politike Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzeće koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izveštaja. hoću da mi kaţe koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite šta se kod bilansiranja svake pozicije radi. Vrednovaćete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti. neću odvojeno. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne RP primenjivali da bi smo mogli razumeti finansijske izveštaje. Znaĉi morate koristiti dva izvora. vec kaţe RP treba objaviti. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima.

• . koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite. potraţivanja ćete vrednovati po visini ostvarive vrednosti.владина помоћ и донације 229 .dakle šta aktivirate.резервисања koja formirate • .утврђивање прихода . • .imamo razliĉite mogućnosti.утврђивање амортизације. • . • .капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова.дефинисање географских и пословних сегмената • .улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања . rezervisanja za date garencije prema sadašnjoj vrednosti. • .лизинг. • .дефинисање готовине и готовинских еквивалената. Moţda smo koristili sve tri. • . strana 6) • . • . Prema tome iako koristite istorijski trošak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi ćete koristiti neke druge vrednosti. Moramo reći koju smo politiku od tih koristili. • . укљујући зависна предузећа и придружене фирме morate reći koje ste metode konsolidovanja koritili.koštanja odnosno nabavne vrednosti..порезе.пословне комбинације. moţemo ih priznavati u trenutku naplate. укључујући одложене пореске обавезе.трошкови истраживања и развоја .kako tretirate te troškove • .инфлаторно рачуноводство.12.залихе. vi ćete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajući u obzir vremensku vrednost novĉa. kako ste tretirali goodwill (objašnjenje imate u predavanju 09.трошкови који се односе на запослене.принципи консолидовања. kako ste grupu. u trenutku isporuke. • . E to mora biti napisano u RP. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imaćete isplate koje će se protezati na rok od pet godina. Koje sve računovodstvene politike moramo objaviti? • То су рачуноводствене политике које су примењене на: • . ali moramo reći kada smo koju od njih koristili. • . • .конверзију иностраних трансакција.

sastavljaćete izveštaj o kratkoroĉnim plasmanima.BELEŠKE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Beleške predstavljaju neophodan deo finansijskih izveštaja. Jer kratkoroĉni plasman je svaki plasman do godine dana. Znaĉi na kraju svakog standarda piše…zahteva se obelodanjivanje…. Npr. A onda još ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. Da bi ste sve te informacione potrebe pokrili morate pruţiti jako veliki broj tih informacija. preglednost 2. I ako ne ĉitate beleške ili nemate beleške izveštaj nećete razumeti. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. koliko je povećanje kratkoroĉnih plasmana u toku godine. izveštaja date u napomenama. e onda ćete to razloţiti plasmani sa rokom dospeća do mesec dana. nalaze u medjusobnom konfliktu. iza toga idu RP i na kraju izveštaj o novĉanom toku. I onda ćete uz sve to na kraju dati podatke i po roĉnosti. dakle sa manjim brojem pozicija. Naši bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica beleţaka. plasmana. kolike su bile naplate kratk.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. Taj minimun. BU na drugoj strani. tri meseca. Vi morate da napravite izveštaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finansijskih izveštaja vaţne da bi oni mogli doneti odluke. Znaĉi izveštaji bez beleţaka su teško ĉitljivi izveštaji. koliko je stanje na kraju godine. znaĉi moţete objaviti i više od toga ali morate najmanje toliko. šest meseci…znaĉi o toj jednoj poziciji sve ove informacije daće u okviru napomena. I kada se prave beleške odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Znaĉi beleške imaju zadatak: 1. i preglednost i pruzţanje dovoljno informacija. Ako vam neko ponudi izveštaje bez beleţaka znajte da nešto krije. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. pruţanje dovoljno informacija Pogledajte ta dva zahteva. Taj konflikt razrešen je tako da su finan. izveštajima a koje su neophodne za informisanje. Pošto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finansijskih izveštaja. Sada je BS na jednoj strani. takodje se daje izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. razbiće te ih na one u 230 . koliki su kratkoroĉni plasmani bili na poĉetku godine. izveštaji napravljeni pregledno. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razliĉite informacione potrebe.

Druga beleška koju morate navesti je vaša izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. izveštaja poštovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleškama dajete podatak za prethodnu i tekuću godinu. Sve to mora onaj koji ĉita izveštaj da zna. Znaĉi vi u bilansu nećete videti da je vaša nepokretnost data u zakup. Znaĉi kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prošle i kraja ove godine duţni ste da date uporedni podatak. naći belešku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. Niko drugi ne moţe za neku firmu napraviti beleške osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. standardima. Zašto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vaţan? Zato što kada vi kaţete da ste sastavljali finan. Znaĉi to je situacija kada napomene daju podatak koji uopšte u finan. Znaĉi beleške kao izveštaji moraju biti jasni. taĉni. i u okviru ovih u stranoj valuti imaćete podelu po vrstama valuta. Znaĉi napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. 2. imaju one sliĉan sadrţaj ali nikada potpuno isti. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. Moţete vi u cilju poboljšanja da promenite nešto da neki podatak dodate. ali ćete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vaša nepokretnost nalazi. Znaĉi kada pravite belešku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moţe da je razume. znaĉi navešćete datum i rešenje po kome je firma upisana u sudski registar i navešćete spisak delatnosti za koje je firma ovlašćena znaĉi kojima se bavi. Ovde bi još bilo i ĉime se firma sve moţe baviti.dinarima i one u stranoj valuti. Prvo morate objasniti u beleškama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Zato se beleške naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. године предзеће послује као акционарско друштво. izveštaje u skladu sa rac. од августа 2001. Znaĉi beleške se razlikuju od firme do firme. ne moţete to reći u bilansu. Продајом државног дела акција у 2002. Na beleške se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. izveštaju nema. ali opet ćete morati da objasnite da taj podatak prošle godine niste unosili. као друштвено предузеће. године. 231 . Nakon toga b) slede RP i c) beleške. Ako se RP i beleške daju zajedno šta će onda beleške sadrţati. da daju neke informacije koje se u izveštajima uopšte ne nalaze ali su neophodne za donošenje poslovnih odluka. Znaĉi pravilo je da te beleške budu standardizovane za svaku firmu. Znaĉi niko drugi vam ne moţe napraviti beleške. onda to u svetu znaĉi sledeće: ti izveštaji su potpuni. Znaĉi prva beleška sadrţi podatak o tome a) kada je osnovana firma. • Пример: • Предузеће је основано 1959. Evo ovde imate jedan takav primer beleški.

Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. Ĉim niste poštovali jedan standard smatra se da niste poštovali ni jedan. a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. kao bi izgledala sadrţina napomene koja bi išla uz nepokretnosti. I upravo zbog toga što je ta informacija tako vaţna ne moţete napisati da su izveštaji sastavljeni u skaldu sa raĉunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izveštaja. Ako ste makar od jednog standarda odstupili. znaĉi ne moţete napisati… Mi smo primenjivali najvaţnije standarde. Znaĉi na koja pitanja. odnosno da će dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. Mi nećemo prolaziti sve napomene već samo neke od njih. Znaĉi sve te informacije moraju biti date u napomenama. Kada je reĉ o procenjivanju znaĉi. Znaĉi imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. nezavisno od promena kupovne snage novĉa. Primer za ovo je • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. To znaĉi da ja neću koristiti MRS 17 koji se odnosi na lizing zato što jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. uporedivi. opremu i postrojenja. (na slajdovima ima još) Evo. koliki su otpisi bili na poĉetku a koliko u tekućoj godini i kolika je sadašnja odnosno neotpisana vrednost po grupama.razumljivi. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. ako je u toku godine bilo završenih investicija koje su zapoĉete ranije. to nista ne znaĉi. koristiću MRS-23 zato što imam kamate…dakle vaţno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vašim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. onda to znaĉi da ste se opredelili za nominalno odrţanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na poĉetku moţe biti smatrana dobitkom. Kada ovo kaţem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. na primer. To je poruka korisniku… Moţete se osloniti na informacije koje ovi izveštaji sadrţe. Znaĉi ako vi kaţete istorijski trošak. kolika je njihova vrednost. 232 . tada ćete navesti da li ste se opredelili za istorijski trošak? Zašto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato što izabrana osnova opredeljuje kako će biti odrţan kapital i šta će biti smatrano dobitkom. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vaše firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. ali ću koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato što prihode od prodaje imam. kolika je vrednost nabavke koje su izvršene u toku godine takodje po grupama.

008. koliko je do sada uloţeno.186. promenu nabavne vrednosti.680 16.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну. Вред. ne mora biti obavezno u vidu tabele. kako je finansirana.336.337 31.123 18.Da bi napomena odgovorila na ova pitanja ona otprilike moţe izgledati ovako Грађ.987 392.186.173 21. Poĉinjete od nabavne vrednosti 1. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na poĉetku godine. Набавна/ процењена вредност 1.151.672.2001.757 4.414.000.824 Znaĉi gore imate osnovne grupe vaših osnovnih sredstava. У току 18.864 44. Нове набавке у току године Продаја 31. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju moţete dati i u ovakvoj formi. a onda otpisi.072 10. a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti. 31.947 8. nabavke u toku godine. završetka investicije.506 13.185 Опрема Остала Осн.Децембра 2002.131 129.681.572 260. Амортизација Импаритетни губитак 31.186. Znaĉi dajete nabavnu vrednost.186. i sadašnja vrednost izgleda ovako. Исправка вредности: 1. Нето књигов. znaĉi vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadašnju vrednst.315 1. Овај објекат финансира “К”. 31. 33.186.992 8.000.737.1.607. Nabavna vrednost se moţe povećati zbog dodatnih nabavki.307. odnosno sadašnju vrednst sredstava na kraju godine.864. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost na šta se ona odnosi. а разлика од 5. Osnovna sredstva u pripremi Moţete dati beleške i opisno.457 12.336.Децембра 2002.708.166 Инв. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја.394.12.623 0 0 33.623 19. amortizacije u tekućoj godini. • Вредност основних средстава у припреми од 18.749 0 176.700. Otpisi na poĉetku godine + otpis tekuće godine + obezvredjenje.12. prodaja nije bilo. 233 .941. izgdaju otpisi sa prodajama ovako. 4.308 176. tolika je bila nabavna vrednost ukupno. Укупно 44.284 2.350 13.864 18. Обј. Јануар 2001. 2001.169 11.1. To je jedan od primera kako bi beleška trebala da izgleda. obezvredjenja nije bilo. Сред.072 10.864 је резултат извршене ревалоризације. znaĉi iz ĉega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi.115.680 0 16. Износ уложених средстава је око 13.

zašto je izvršeno i koji je to diskontni faktor korišćen. izveštaji nisu namenjeni laicima. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1..000. Znaĉi mi smo diskontovali buduće prilive od korišćenja tog sredstva. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1. kupite 234 . IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti. kod naĉela impariteta.• Разлика од 56.000 šta ćemo sa razlikom od 56. Znaĉi to je objasnjenje zašto ta linija na kraju ima vrednost niţu za 56. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму.356. Znaĉi ako je bilo izvršeno otpisivanje.000 дин. Kao i BU tako se i ovaj izveštaj odnosi na obraĉunski period.000? Ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno. E sada naravno da bi ste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17.300. Kada posmatrate poslovanje preduzeća to poslovanje preduzeća nije ništa drugo nego konvertovanje novĉanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac. to je jos jedan dokaz da finan. Znaĉi vi imate ulaganje na poĉetku. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak.• На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1.000.300. Dovode do povećanja ili do smanjenja neto gotovine.356. Primer za lizing • А) Рачуноводствена политика • Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obraĉunskom periodu. Šta znaĉi obezvredjenje tj MRS-36? Sećate se onog raĉuna ostatka.000..000 је унета у биланс успеха као расход. Pošto je knjigovodstvena vrednost 1.

2. isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeća. eksterni ili iregularan tok gotovine . mora biti profitabilno. zaduţenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzeće. znaĉi mimo njegovog redovnog poslovanja. Zašto likvidnost? Zato što bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzeće odlazi pod steĉaj. Ni jedan vlasnik neće drţati pare u firmi koja ne uvećava kapital koji je on u tu firmu uloţio. Zašto je važno da preduzeće ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrţanja preduzeća na dugi rok. uĉešća itd. Novĉani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzeće na dugi rok opstalo. Šta je eksterni tok? Kako to pare spolja mogu doći u firmu? Uplate vlasnika. zalihe. ili dovodi do odliva gotovine usled ĉega se interni tok suţava. Kod banaka je po jos oĉitije. Bez likvidnosti uĉesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. i time širi ovaj interni tok. znaĉi izmirenje duga. a isplata poverilaca.koji nastaje unutar preduzeća i to je ovaj tok koji sam vam priĉala. i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veći od odliva po osnovu vraćanja depozita. ta vaša ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti. Znaĉi zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viškove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novĉanim sredstvima. To su likvidnost i rentabilnost preduzeća. I zato su to dve vaţne pretpostavke. dolazi do potraţivanja. Drţava brine o tome da se odrţi finansijska disciplina u privredi. Zakonom o steĉaju 45 dana moţete da kasnite sa plaćanjem obaveza ili da vam je raĉun blokiran 30 dana i vi odlazite u steĉaj. Znaĉi smisao i kod preduzeća i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvuĉemo više gotovine nego što smo u taj poslovni proces ulozili. nema noramlne privrede. da bi opstalo na dugi rok.ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzeće. duţe ili kraće u zavisnosti od brzine obrta. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. 235 .osnovna sredstva. Zašto je to vaţno? Zato što samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrţanje kapitala koje je u preduzeće investirano i njegov rast. Znaĉi ovde banka od svojih obaveza. I zato je jako vaţno da svaki uĉesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. interni ili regularni tok gotovine . jer depoziti jesu obaveze banke. Znaĉi preduzeće. kroz poslovanje vremenom. vraćanje kapitala vlasnicima.

Šta su gotovinski ekvivalenti? MRS 7 bavi se izveštajim o novĉanim tokovima. Imam gotovinu na raĉunu. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. da isplaćuje dividende. Znaĉi zašto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prošloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost plaćanja preduzeća u budućnosti. Znaĉi takva sredstva recimo ĉek smatra se ekvivalentom gotovine. Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. imam gotovinu u blagajni pa sada to što sam ja prenela pare sa blagajne na raĉun ili obrnuto to nije to. to je promena u okviru gotovine. zato što poštoji rizik od naplate. na bazi toga mi ćemo proceniti da li je preduzeće sposobno da vraća svoje kredite. Šta je cilj sastavljanja izveštaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izveštaja je da korisnici dobiju izvore iz kojih ĉe moći da dokuĉe informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeća u prošlosti. Po tom standardu novĉanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. Ili depozite koji se isplaćuju na zahtev. da plaća kamate. Znaĉi šta je za nas cilj ovog izveštaja. dakle to je vaš tekući raĉun. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. rentabilno poslovanje. Znaĉi to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. zato što kod njih poštoji rizik od gubitka vrednosti. Znaĉi vaš tekući raĉun kod banke predstavlja vas depozit koji vi moţete slobodno raspolagati bez ikakvog ograniĉenja. to nije gotovina. Taj izveštaj će nam pokazati koliko je preduzeće sposobno da stvori gotovine. Šta sve obuhvata gotovina? Znaĉi raspoloţivu gotovinu. i zbog toga nam je taj izveštaj vaţan. ja sam pozajmila 236 . da plaća svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrţi izveštaj o tokovima gotovine. drţavne obveznice koje imaju rok dospeća do tri meseca. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. sa kojim ciljem. mi govorimo o izveštaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godišnje zakljuĉka. Znaĉi polazeći od tih prošlih novĉanih tokova mi procenjujemo buduće novĉane tokove. Znaĉi sve što treba da znate o izveštaju o novĉanim tokovima naći ćete u MRS 7. depozite ne raĉunu koji nije oroĉen. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekući raĉun.Ispunjenosti prve. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. zatim koji su to namene za koje preduzeće tu gotovinu troši. Tokovi gotovine se obiĉno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

Znaĉi to je ono sto uprava hoće da zna. i sve promene koje se u standardima vrše motivisani su ţeljom da se zaštite interesi investitora. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novĉana sredstva. Ili da je neto novĉani tok u ovoj godini u najvećoj meri bio pod uticajem naših ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. Naravno zanima me i za šta se te pare troše. i naravno drţavi. ili neće platiti nikada. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. Finan. zatim uprava moţe dokuĉiti da li su prilivi ili odlivi iz finan. Šta uprava preduzeća može da vidi iz izveštaja o novčanim tokovima? Znaĉi nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzeće uopšte stiglo tokom prošle godine. aktivnosti moţda bili najjaĉi. Koliko sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuće aktivnosti firme.na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li će da mi vrati ceo iznos ili neće. dakle iz prodaje imovine. znaĉi koji je to najveći izvor gotovine u prošloj godini bio. Kada se radi procena vrednosti preduzeća za potrebe bilo prodaje preduzeća ili fuzije preduzeća. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeća na bazi vremenskog rasporeda novĉanog toka. izveštavanje u celini sve više se okreće investitorima. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novĉanog toka. a sve redje će se obraćati bankama za kredite. Kome je namenjen ovaj izveštaj? Namenjen je upravi. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije sluĉajno. Uprava će za svoje potrebe da taj godišnji novĉani tok 237 . Npr. Ne kaţem da se time ne štite interesi poverilaca. uvek se kao osnova koriste budući novčani tokovi. I sada se pomera teţište poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje će banke imati. koliko sam novaca uloţila u neku nemonetarnu imovinu. Zašto? Zato što smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. dakle vršili smo investiranje. i to hoću da mi bude diferencirano. postojećim i potencijalnim poveriocima. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prošle godine po raznim osnovama. to znaĉi da smo se mnogo zaduţivali ili da smo pribavljali znaĉajan dodajni kapital. postojećim i potencijalnim investitorima. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta može zakljuciti? Odakle joj potiĉe gotovina. i koliko sam novaca uloţila na razduţenja ili eventualno vratila vlasnicima. Da bi ste mogli da prognozirate buduće novĉane tokove morate da znate novĉane tokove iz prošlosti. mi sada pravimo novĉani tok za godinu dana. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. Jer je kod banaka previsok rizik. dakle operativne delatnosti. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruţenja. da li će platiti polovinu odmah. Jer sve više preduzeća pribavljaju dodajni kapital na trţištu kapitala. Znaĉi taj uslov nije ispunjen.

Investitori na bazi izveštaja o novĉanom toku procenjuju kako uprava preduzeća kontroliše tokove gotovine. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novĉanog toka. da bi ste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viškove gotovine. I zato je vaţno da se na bazi prošlih priliva napravi plan priliva i odliva koji će biti za naredni obraĉunski period. Ona ţeli da uoĉi koji su to periodi u toku godine kada obiĉno ostvaruje viškove gotovine. I ta procena potreba za gotovinom biće izvršena opet na bazi neto novĉanog toka. a ne kada poĉne maj mesec…šta pa nemamo para. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je još jedna razlika izmedju banaka i preduzeća. a drugo preduzeće ima takodje rezultat 100. prema tome vi nemate mogućnost da kreirate neto novĉani tok. Znaĉi vi samo moţete da prikaţete odakle ta gotovina dolazi i za šta ste gotovinu trošili. Nikada se pare ne drţe na raĉunu. I to je jedan od vaţnih pokazatelja kvliteta rada firme. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. Svi viškovi gotovine se mogu plasirati. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i naĉine plasiranja slobodnih novĉanih sredstava. neću valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. Ako jedno preduzeće ima dobitak od 100.000. To je jako vaţno za buduće odluke. i ima neto gotovinski tok od 30. Imamo lep neto novĉani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. na raĉunu se drţi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. izveštaja. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrţavanjem likvidnosti. jer ću unapred poĉeti da traţim koje su najpovoljniji naĉini da tu gotovinu plasiram. pa ce taĉno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. I ako to vi već znate u martu onda vi moţete da napravite strategiju kako ćete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazići. ĉiji je dobitak kvalitetniji? Znaĉi kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplaćenosti. koliko nam još para treba. 238 . Na bazi ovih informacija o ĉemu uprava odluĉuje? Uprava svoju poslovnu politiku i politiku finansiranja kreira prema oĉekivanom neto novĉanom toku. Znaĉi ako ja znam da ću imati prilive gotovine. a stepen naplaćenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine.000. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugaĉija situacija. Kaţe se da izveštaj o novĉanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nešto je naplaćeno ili nije a nešto je plaćeno ili nije.podeli po mesecima.000.000. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da ćete poĉevši od maja pa zakljuĉno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novĉana sredstva. Bilansna politika ne moţe da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. Jedna je još prednost koja se istiĉe kao prednosti izveštaja o novĉanom toku u odnosu na ostale finan.000.000 i ima neto gotovinu od 80.

i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. iz aktivnosti finansiranja. I kada gleda neto novĉani tok u privredi kao celini moţe proceniti. 2. iz aktivnosti investiranja 3. ako je firma dobra. zbog odrţanja likvidnosti. Na ulaganjima. vi znate da se dugoroĉni krediti otplaćuju putem anuiteta. zbog isplate poreza. više nego operativna. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekući 239 . Postavlja se pitanje zašto baš ovakva klasifikacija. zašto je baš ovako delimo? Poštoje dva razloga: 1. Ako će se firma ĉiji ste vi poverilac još zaduţuje vi procenjujete da će ona imati teškoća sa vraćanjem dugova. iz poslovne aktivnosti (kaţe se još i iz operativne aktivnosti) 2. gde je onda teţište firme u tom trenutku. Oni procenjuju i buduće potrebe za gotovinom iz dva razloga.Oni ce taĉno videti da li uprava vodi raĉuna o uskladjivanju priliva i odliva iz izveštaja o novĉanom toku. znaĉi ako veliki broj firmi ima negativan neto novĉani tok onda tu nešto nije dobro. Klasifikacija novčanih tokova Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. Poverioci koriste izveštaje da bi procenili sposobnost firme da plaća glavnicu i kamatu. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. zatim sposobnost preduzeća da stvara gotovinu koja je njima jako vaţna zbog moguće naplate dividendi. Znaĉi ako meni najviše novca odnosi investiciona aktivnost. Dakle izveštaj o novĉanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom. I naravno iz toga će oni proceniti da li će uprava ići na dodatna ulaganja. A onda ako ima višak gotovine. Kada je reĉ o otplati rate. Poštoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. nije prezaduzena. investiciona ili finansijska aktivnost. njima će trebati pare. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. Država normalno procenjuje sposobnost preduzeća da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novĉanog toka. zato što je to firma ĉiji su oni suvlasnici. Dakle ako se stepen zaduţenosti firme povećava onda se smanjuje mogućnost da na vreme svoje obaveze izmiri. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih ću plasirati svoj novac. ne na tekućim aktivnostima nego na ulaganjima. Dakle poštoji uvek više razloga zbog kojih se interesujete za novĉani tok. Jedan je da bi procenili da li će se firma još zaduţivati. dakle da li operativna. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. vaţno ima je da se ta firma na dugi rok odrţi. a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. da na bazi ovako klasifikovanih novĉanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najviše utice na finansijski poloţaj preduzeća.

a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. Znaĉi mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. Dugoroĉno zaduţivanje i dugoroĉno razduţivanje je aktivnost finansiranja. aktivnosti ili imajući u vidu da te kamate utiĉu na visinu rezultata. dividenda i tantijema. Da bi se povezao neto rezultat i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti.finan. poslovnu aktivnost. to je suprotno ulaganju. aktivnosti. Znaĉi kada investirate vi trošite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. HOV u operativnoj aktvnosti. Kod proizvodnih preduzeća prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. poreze. Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnošću firme. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. Šta je investiciona aktivnost? Šta znaĉi investirati? Investirati znaĉi uloţiti. Znaĉi kamate na kredite. rashod.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. kupovina kratk. za isplatu dividendi. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. kamate. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. a ne u aktvnost finansiranja. Pošto mi ţelimo da poveţemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost. a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. Znaĉi trošim sada da bih imao prilive u budućnosti. prema dobavljaĉima i radnicima. zatim od naplate kamata. Šta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeća da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaĉi odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja će naravno kreirati u budućnosti ekonomske koristi. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. plaćamo radnike. plaćene kamate. I ovde se dilema postavlja sledeća. Kao što su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnošću firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. kratkoročnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Šta su odlivi? Šta sve plaćamo? Plaćamo dobavljaĉe za kupljenu robu i izvršene usluge. kada raĉunate neto dobitak taj rashod utiĉe na visinu neto dobiti. prilivi od prodaje kratkoročnih berzanskih HOV. zaštitnog znaka…. otplata kratkoroĉnih kredita. neto rezultata iz poslovanja. Šta je razlog? Kada knjiţite kamatu kao trošak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. 240 . Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduţenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. i za ona ulaganja koja moramo izvršiti. i imamo isplate rashoda. odnosno u trgovini od prodaje robe. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan.

To nam je vaţno jer ćemo na osnovu te veze doći do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja mašina i opreme. uzimanje dugoroĉnih kredita. Kao sto poštoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. isplata dividendi. izdavanja obveznica ili zapisa. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasniĉkih instrumenata. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. Dakle reĉ je o prilivu sredstava iz okruţenja u preduzeće.( jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Biće u finansiranju). a kada se zaduţujemo to je finansiranje. Odliv imate kada se razduţite i tada imate smanjenje pasive. i uzimanje kratkoroĉnih kredita. zaduţimo se. I naplata dugoroĉnih plasmana. Odlivi: otplate glavnice duga. Ali je vaţno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu.Znaĉi kada prodate HOV. znaĉi ne svojih. Raĉuni bez aktive ali bez gotovine. Znaĉi vidite kada mi dajemo to je investiranje. Rekla sam već da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izveštaju o novĉanim tokovima. zato što je reĉ o sredstvima koja u preduzeće pritiĉu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. lizinga. Znaĉi to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. prodaja vlasniĉkih i duţniĉkih HOV drugih preduzeća. bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduţenja ili vraćanja dela uloţenog kapitala vlasnicima. isplate obaveze po osnovu finansiranja. Dakle to su sve odlivi gotovine. 241 . Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novĉani oblik i time imate priliv. nešto od aktive pretvorite u gotovinu. dugoroĉne HOV i davanje kredita. tu je jer je finansijski lizing kao dugoroĉni kredit. ili kada se poveća pasiva. znaĉi nemonetarno. ili kada uloţite što dovodi do povećanja aktive. tako poštoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. novĉanog toka i gotovine. Ako bi smo izvršili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja.

Sećate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moţe biti metoda ukupnih troškova ili metoda troškova prodatih ucinaka.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности • Б. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Znaĉi u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izveštaju o novĉanom toku mora biti jednak. Koje metode sastavljanja izveštaja postoje? MRS 7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. Imate gotovinu na poĉetku perioda. Приливи готовине из пословне активности 2. utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja poslovnog rezultata. direktnu 2. Metoda utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. Što se tiĉe priliva i odliva ili izraĉunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. jer u nekim od ovih podruĉja moţete imati i negativan gotovinski tok. U ĉemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je reĉ o tokovima iz poslovne aktivnosti. a da se rezultat iz 242 . indirektnu metodu Obe ove metode daće isti iznos neto gotovine.Kako izgleda izveštaj o novčanom toku? Imamo gotovinske A. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povećanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. znaĉi neće biti samo sabiranja nego će biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. neto povećanje + gotovina na poĉetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. utvrdjuju se uvek na isti naĉin.

Direktna metoda. I otuda 243 . Ako u toku obraĉunskog perioda naplatim manje nego što sam prodala. ja nikakvo potraţivanje imati neću. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novĉani tok. Izvori podataka za utrvrdjivanje izveštaja o novĉanom toku nalaze se: u BU. izveštaj o novĉanom toku ne moţete dobiti zakljuĉkom raĉuna. Šta je osnova za izradu izveštaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige. Naplata moţe biti manja od prihoda i tada se potraţivanje povećava. Tada će mi prihod biti jednak naplati. Naplata moţe biti veća od prihoda pod uslovom da smo imali potraţivanja i da smo ta potraţivanja naplatili. E pošto se raĉunovodsto zasniva na obraĉunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doći posrednim putem.finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrši transformaciju ili preraĉunavanje tokova rentabiliteta u novĉani tok. u BU a dodatne izveštaje nalazimo obiĉno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na raĉunima glavne knjige. a kako se zove to naĉelo u konceptualnom okviru? To je naĉelo nastanka poslovnog dogadjaja. Znaĉi ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. tada ce potraţivanja biti niţa. taj podatak se nalazi u BU. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izraĉunali neto novĉani tok. šta će biti sa potraţivanjima od kupaca? Ona će biti veća jer to će znaĉiti da deo prihoda je sadrţan još uvek u potraţivanjima. Znaĉi prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. Kako ćemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Šta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. da nije pretvoren u gotovinu. Znaĉi za ono što nije izazvalo isplatu. Samo se na razliĉit naĉin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. Znaĉi naĉelo kaţe da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. znaĉi mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovĉane transakcije. Zašto? Zato što se raĉunovodstvo zasniva na obraĉunskoj osnovi. Znaĉi pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. Kako ćemo do tog podatka doći? Tako što ćete prihod od prodaje korigovati iznosom potraţivanja prema kupcima. ako prihod naplatim odmah. E sliĉno je i ovde. Jer pazite. ako prihod naplatim u celini. Znaĉi prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada se potraţivanje prema kupcima ne menja.

ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. Šta će onda biti? Doći ce do povećanja obaveza prema dobavljaĉima.vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. ako ste u jednom obraĉunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe neće biti. 244 . Pod pretpostavkom da ste to uplatili. Ako su vam obaveze na kraju niţe nego što su bile na poĉetku to znaĉi da ste platili sve što ste nabavili u tom mesecu i još da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period ušli. Ako su se zalihe smanjile to znaĉi da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je već bila na lageru. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljaĉima. da bi ste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. Ali pošto to nikada nije tako. Ali šta ako niste platili. Kada imate ulaganje u cenu koštanja. kakav je to uticaj na odliv? Odliv će biti manji. vaši rashodi. Znaĉi i zato kaţemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako što ga povećavamo ako imamo smanjenje potraţivanja od kupaca u odnosu na poĉetni iznos. Znaĉi ako ste nabavili više nego što ste prodali robe. odnosno smanjujemo ako imamo povećanje potraţivanja. Ako su obaveze prema dobavljaĉima na kraju obraĉunskog perioda veće nego što su bile na poĉetku. a niste platili i zato su obaveze porasle. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali plaćali. Znaĉi tada ćete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. sve što ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni koštanja prodatih gotovih proizvoda. Da li će onda odliv biti veći ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve što smo nabavili odliv će biti manji. da bi ste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. Zalihe na kraju biće jednake zalihama na poĉetku. nabavili ste nešto. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. Kada je reĉ o odlivima iz poslovne aktivnosti najveći deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljaĉima. ili u poslovanje uopšte. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. Ako ste plaćali samo robu koju ste nabavili onda je vaš odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. šta to znaĉi? Da ste platili više nego što je nabavna vrednosti prodate robe. jeste je prodali ali niste je platili dobavljaĉima. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. nego nabavite a ne platite ili platite nešto što ste nabavili ranije. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako što. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. znaĉi troškovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. Ako su se vaše zalihe povećale to znaĉi da ste nabavili robe više nego što je prodate i da je prema tome vaš odliv veći nego što je nabavna vrednost prodate robe. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. ali iz BS uzimate poĉetno i krajnje stanje potraţivanja od kupaca. To isto vazi i za proizvodnju. morate uzeti u obzir i promene visine vaše obaveze prema dobavljaĉima. jer ne mora znaĉiti da ste vi svu robu koju ste nabavili platili.

Kako ćete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. продате Робе залиха или . To je isto kao povećanje obaveza. u BS imate obaveze po osnovu kamata. odnosno da su vaše isplate manje nego što je trošak. jer je plaćanje izvršeno u nekom od ranijih obraĉunskih perioda. ako su obaveze niţe odliv je viši.смањење залиха + повећање обавеза или . Ako su obaveze na kraju jednake poĉetnim zakljuĉujemo da su u celini isplaćeni troškovi kamata za ovu godinu. Znaĉi odlivi će biti manji od troškova za iznos povećanja PVR jer ste nešto potrošili a još niste platili. odliv.To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povećanje odliva. Ako imate rast obraĉunatih troškova u okviru PVR. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. i ako dodje do smanjenja AVR. Zašto? Zato što ste vi imali unapred plaćene troškove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troškove. Znaĉi vi ćete pogledati da li su obaveze na kraju veće ili manje nego što su bile na poĉetku. jer je deo koji je neisplaćen doveo do povećanja obaveza. PVR nastaju kada nešto potrošite a ne platite. 245 . Isplate po osnovu kamata. a nije bilo plaćanja. вред. znaĉi odlivi će biti manji u odnosu na troškove za iznos smanjenja AVR. Te obaveze se nalaze u BS. Znaĉi ovde nije reĉ o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. ako dodje do povećanja AVR jer znaĉi da ste vi nešto unapred platili što jos niste potrosili. Производа или Наб. + повећање • • • • Трошкови продатих Гот. znaĉi logiku koja je drugaĉija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. Ako imate AVR i PVR. Ako su obaveze veće zakljuĉujete da niste isplatili sve troškove zarada u tom obraĉunskom periodu. znaĉi da je odliv jednak trošku znaĉi rashodu. Korigovaćete promenom visine obaveza po osnovu zarada. A to znaĉi da je odliv veći nego što su troškovi zarada. Potpuno ista logika je i za kamate. Znaĉi svako smanjenje unapred plaćenih troškova smanjuje odlive. kako će se to odraziti na odlive. i biće veći od troškova. Ako su obaveze veće odliv je manji od troška kamata. kako će to uticati na odnos troškova i isplata. poreza…kako ćete doći do odliva po tom osnovu. To znaĉi da će vam isplate biti niţe od nastalih troškova. Znaĉi to je logika koju morate usvojiti.смањење обавеза Šta je ovde vaţno i zašto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vaţno je da razumete logiku izveštaja. Imate u BU troškove zarada. zarada. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego što su bile na poĉetku zakljuĉak je da ste platili sve obaveze iz tekuće godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu ušli.

Plaćanja će biti u budućnosti.повећање обрачунатих расхода . Znaĉi to je takodje negotovinski trošak. ali ne izazivaju odlive. kako bi se reklo. Da li je bilo plaćanja u tom periodu. vi kaţete…a ĉekajte amortizaciju nismo platili. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. Ukoliko imate smanjenje obraĉunatih troškova to znaĉi da ste u ovom periodu platili troškove ovog perioda i platili ste troškove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR.Znaĉi ako rastu AVR odliv se povećava. Kako mi njih prevodimo u odlive. zašto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda. ne plaćate u ovom periodu. Jer kada se smanjuju obraĉunati troškovi? Kada vi platite. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. troškovi po osnovu garancija. trošak po osnovu formiranja rezervisanja. Šta jos nismo platili? Troškove za koje smo formirali rezervisanja. nema odliva. platili ste nekada ranije kada ste kupili mašinu. Znaĉi iznos odliva biće manji za iznos amortizacija. Vi povećavate troškove i formirate rezervisanja. troškove koji ne izazivju odlive. Odlivi će biti manji za iznos povećanja obraĉunatih troškova i biće veći za iznos smanjenja obraĉunatih troškva. Znaĉi kada vi raĉunate koliko ste platili troškove. Troškovi amortizacije. 246 . • • • • • Готовинска • Плаћања = Оперативни • расхода: расходи • • . Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Nije.смањење унапред плаћених расхода + повећање унапред плаћених Расходa - Амортизација + смањење обрачунатих расхода Da bi smo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred plaćenih troškova i povećati za povećanje unapred plaćenih troškova. a ovo su sada ostali rashodi ili troškovi poslovanja. Znaĉi amortizacija spada u tzv. Znaĉi da ponovimo još jednom. Znaĉi rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. Znaĉi ako imate povećanje obraĉunatih troškova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nešto potrosili a niste platili. Setite se onih trouglova (vidite na slajdovima) povećanje aktive znaĉi povećanje odliva ali povećanje pasive znaĉi smanjenje odliva. negotovinske troškove.

000 50.000 -2000 -4000 4. Задржана добит .000 12.2002.000 3. Ako se unapred plaćeni troškovi povećaju onda je odliv veći za povećanje unapred plaćenih troškova.000 22.131. 4. nemate odliv samo trošite unapred plaćeni trošak. укључујући амортизацију од 16. 6. Исплате дивиденде 11. i da bi ste te rashode preveli na odlive reći ćete… izdvajamo ono što ne plaćamo. jer ste vi kao rashod knjiţili nešto što ste platili unapred.000 247 308.12. i to za period od 1. 10. Znaĉi vi imate u rashodima i amortizaciju.000 34. 2. 5. Приходи од продаје Пословни расходи. 9.000 54. Primer: imate BU preduzeća “Avala” koji izgleda ovako. u 000 dinara: Рб Позција 1. Za iznos amortizacije rashode ćete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. 7. 8.000 -20. što ne dovodi do odliva gotovine.000 Пословни добитак Остали приходи Камате Капитални губици Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак 10.Ako se unapred plaćeni troškovi smanje to znaĉi da vam je odliv manji od rashoda.000 258.

000 Свега Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS. 16. 2.000 -4.000 20.000 6.000 20.000 18.Рб.000 14. Акц. Садашња вред.000 4.објек. E sada hoću da na osnovu toga napravim izveštaj o novčanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga što smo uradili. Дугорочне обавезе 26. Емисиона премија 40. и опреме Дугорочни пласмани залихе Потраживања од купаца Готовина и гот. Šta treba da raĉunamo? Prvo ćemo raĉunati prilive gotovine od prodaje.000 -38.000 Акцијски капитал 24.000 12.000 7.000 166. Обавезе за порез Укупне обавезе Укупна пасива 248 .000 28.000 24.000 54. Добављачи 12.000 20.000 48.000 10.000 50.000 9.000 14. 8.000 -6. 20.000 10.000 10.000 2001 68.000 82.000 118.000 Задржана добит Свега сопствени капитал 102.000 22. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene.000 3.000 224.000 224.000 40. 80. 8.000 14.000 -6.000 234.000 – ред.000 -6. еквиваленти Свега актива 6.000 80.000 234. 2002.000 5. Резервисања 11.000 14.000 106. Опис 1. 4.000 68.000 Промена 12. 76.

000 Ovo je bilans stanja preduzeća “avala” na dan 31.000 40. u 000 din.000.000 234. Polazite od prihoda.000 2002. Набавна вредност објеката и опреме 2.000 16.000 80. Дугорочни пласмани у ХОВ Укупна стална средства Обртна имовина 5. a na kraju 54. Краткорочне ХОВ 8. 132.2002.000 2001 104. što znaĉi da imate povećanje potraţivanja od kupaca.000 74.000 4. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju poĉetnodg i krejnjeg stanja. 249 . Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU. Садашња вредност објеката и опреме 4.000 150.000 76.000 156.000 14. da bi ste došli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potraţivanja od kupaca.000 10.000 78. Na poĉetku imate 40.12. Залихе 6.000 82.000 68.000. Стална имовина 1.000 -36. Готовина и готовински еквиваленти Укупна обртна имовина АКТИВА 8. Исправка вредности објеката и опреме 3.000 54.Znaĉi prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje.000 6. Znaĉi pogledajte kakav je odnos izmedju poĉetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci. prihodi od prodaje su 308.000.000 223.000 -52. Потраживања од купаца 7.

Znaĉi isplatili smo po osnovu rashoda 218. smanjićemo rashode.000=6. znaĉi da smo potrošili nešto što je ranije plaćeno.000-14.000 – 16. sada imamo rezervisanja koja su bila 12.000 Sada ćemo izraĉunati odlive. Znaĉi koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250.000. Šta ćemo sa tih 4.000.000. Znaĉi 308.000. Znaĉi 258.000 – 4. Znaĉi odlivi plaćene kamate i kapitalni gubitak 2.000 a sada iznose 14. Koliki je odliv? Odliv je veći za smanjenje obaveza. Šta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16.000+4.000=294. I sada izraĉunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti. Sada nadjite poziciju dobavljača. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljaĉima. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak. tako da imamo 258.000.000. Formiranje rezervisanja je negotovinski rashod.000 – 4. Da li smo imali prodaju nekih dugoroĉnih plasmana.000.000 – 6. na šta smo trosili pare? Došlo je do povećanja stalne imovine. rashodi iznose 258. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda. neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304.000. bile su 20.000.000.000 – 250. Nadjite u BS obaveze za poreze. Šta ćemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode.000.000 i to će biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304. promenom AVR i PVR. U rashodima imamo još i plaćene poreze. Znaĉi povećanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000 = 26.000 – 6.000 – 16. Šta imamo od investicione aktivnosti? Šta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. Znaĉi neto novĉani tok je pozitivan. a na kraju 28.000 = 218. Znaĉi ako su naplaćeni svi ostali prihodi. Znaĉi ove obaveze od 20. Šta je sa dobavljaĉima? Na poĉetku su 24.Šta ćete sa tim povećanjem da uradite? Smanjujemo prihode. zalihe (pronadjite zalihe) su bile 14. a to morate proveriti na bazi raĉuna glavne knjige odnosno iz napomena.000.000 a sada su 26. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaćeni. Znaĉi prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10.000. Šta su prilivi? U šta smo ulagali.000 -4. toliki su sada prihodi.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 250 . Tamo piše da smo prodali dugoročne plasmane za 6. a sada 8. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak.000. znaĉi da su veće za 4.000.000.000. Znaĉi obaveze su niţe na kraju. pošto je to ono što smo platili. tako da imamo 258.000-6. Znaĉi to je odliv.000 – 14. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda.000 – 6. 258.000.000 + smanjenje od 6. Šta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljuĉujući i amortizaciju? 258. Šta imamo? Pogledajte.000.000 =54.000.000. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20.000 i smanjićemo rashode i za iznos amortizacije.000. isplaćeni.

naša odluka je bila da izvršimo prodaju imovine. a odliv od ulaganja 28.000.000 zato što smo za toliko prodali. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na poĉetku perioda? 20. taj gubitak koji ste. koji je nastao pri prodaji. I imamo isplatu dividendi 12. Koliki smo onda naplatili. • 1.000 251 . negativan je i iznosi -22. pa kaţem koja metoda.000. Mi smo ga već jednom tretirali kao odliv (kod poslovne aktivnosti).000-4.000. za koliko je povećana emisiona premija. Znaĉi kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak. Pa smo smanjenje tj.000 294. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6. znaĉi da ste kupili za 28. priliv je bio 26. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti.000. Pogledajte sada kapitalni gubitak. Priliv od prodaje 2.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo. Na poĉetku je bila 104. Znaĉi imamo odliv po osnovu otplate kredita 50.000.000 a priliv 6. Приходи од продаје • . zato što je to vezano za poslovanje.000. 28.000-54. Ja vas pitam na ispitu. imate povećanje stalne imovine. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28. Pošto je sredstvo novo.000. Koliki je bio priliv. direktna ili indirekta? Hoću da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povećan za 6. i ako ih nema znaĉi da smo ih isplatili.000.000. Znaĉi neto promena gotovine je 4. znaĉi kako izgledaju novĉani tokovi za investicionu aktivnost.000.000. Na to treba da dodamo gotovinu na poĉetku perioda. koliki je priliv. 54. Šta smo još imali? Imali smo dividede i dugoroĉne kredite koji su se smanjili. Indirektnu metodu ćemo idućeg puta.000.4. ili ste kupili otpisano. kolike je neto novĉani tok? On je -36.000= 58. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. Znaĉi ukupan neto tok gotovine u ovom preduzeću je negativan i iznosi 4.000 i razlika je 28.000.000. kolika je gotovina na kraju? 20.000.000. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti.000 a na kraju 132.14.000 . zašto 6.000 nego 6. Objasnite ili kako utvrdjujete neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti.повећање потраживања • од купаца • Прилив готовине 308. pa 58.000. Za aktivnosti finansiranja.000. tako da ne moţete da na bazi razlike sadašnje vrednosti utvrdite visinu promene.000.000=16. Da li je toliko u BS? Jeste.000 i imamo negativan neto novĉani tok 22. vi ste vršili otpisivanje postojeće imovine. Znaĉi emsija akcija je 26.000.000+36. Vezano u smislu. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih…. Priliv je 2. Tako da neće biti 2. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren.000.000 tretirmo kao priliv.000= -4. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti.000. Da li je 6. nema ih.

000.000 Обрачун одлива 1. Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6. Готовина од осталих прихода 10.000 .14.повећање обавеза према добављачима .безготовински расходи/аморт.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.000 50.000 Готовина је једнака висини прихода.000. Исплата дивиденди 12.000.000 252 ..000 218. при продаји је остварен капитални губитак од 4.000 + (-6.• 2./ .16. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258.000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1. Емисија нових акција 28.000 • 2.6.повећање резервисања .000 . Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2.4.000 .000 .000 • 3.тако да је стварни прилив 2.смањење залиха . Куповина сталне имовине = 28.000) = 26. јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.

Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања 9. Одливи на име осталих пословних активности 6. 294.000 218. Приливи из осталих активности 3.000 дуг.Izveštaj o tokovima gotovine Рб Позиције .000 54. Укупни одливи из пословне активности 8.000 .000 250.000 6.000 26. Укупни приливи из пословне активности 4.000 253 претколона Главна кол. Одливи из пословне активности 5. Улагања 10 Одлив за куповину сталне -28. Приливи од продаје производа 2. Токови готовине из пословне активности 1.000 10.000 304. Прилив по основу продаје 6. Одливи на име пореза 7.

13 Отплата дугорочног .22. имовине .000 .36.000 . инвестирања Токови готовине из финансирања 12 Емисија нових акција .36. кредита 14 Исплата дивиденди . (8+11+15) 17 Готовина на почетку .000 254 . финансирања 16 Нето ток готовине .000 -12. периода 18 Готовина на крају .000 20. периода 26.000 11 Нето готовински ток из ..000 16. 15 Нето готовински ток из .000 -50.

Njena je suština da se izvrši konvertovanje tokova rentabiliteta.000 80. Акцијски капитал – редовне акције 2. Емисиона премија 3. ali o gotovinskim tokovima pruţa mnogo manje informacija nego direktna metoda.000 224. koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv 255 .000 68. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga ĉešće koristi. Дугорочне обавезе 5.000 20. Задржана добит Укупно трајни капитал Обавезе 4. a ona prva je aktiva…. Kod nas se koristi direktna metoda. a direktna metoda od prihoda od prodaje. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1. ali se u njemu navodi da je poţeljna primena direktne metoda.000 166.000 28.000 50. Текуће обавезе према добављачима 7.000 118.000 14. Primer za izradu izveštaja o novĉanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom. Ako se podje od neto dobitka da bi se došlo do neto gotovine moraju se izvršiti odredjene korekcije.000 12. decembar 2004.000 18.000 24.000 40.000 234. u gotovinske tokove.000 102.000 20. Indirektna metoda polazi od neto dobitka.000 106.000 Utorak. Обавезе за порез Ü Укупно обавезе ПАСИВА 26.000 24.I ima još jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva . MRS 7 koji se bavi Izveštajem o novĉanim tokovima dopušta primenu i jedne i druge metode. резервисања 6. 21.

a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. Jer su u rezultat. a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potraţivanja. Korigovanje se vrši tako što neto dobitak povećamo za sva povećanja pasive. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. ukljuĉeni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeća ili da li će uopšte izazvati odliv gotovine u datom obraĉunskom periodu kao na primer: 1. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj naĉin. jer svaki rast aktive znaĉi odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. Korigovati znaĉi ili povećati ili smanjiti. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odraţava se preko promene visine obaveza ili potraţivanja. Amortizacija 2. Kursna razlika se iskljuĉivo vezuje za potraţivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog našeg BS i pošli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. je bila 22000. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. a isplate će biti u narednim obraĉunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. jer su povećanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljaĉima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povećanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. 3. a nominalna vrednost za 6000. Ako raste pasiva ili imamo povećanje priliva ili rast obaveza npr. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. saglasno Naĉelu nastanka poslovnog dogadjaja. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. tako da je emisinona premija je povećana za 20000. Kod banaka je isto. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. Zatim smanjujemo za povećanje pozicija Aktive. Kada se one povećavaju došlo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. znaĉi odliva. Da li se za iznos kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. Znaĉi iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine.gotovine. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. Oba priliva pripadaju 256 . Kada se knjiţi kursna razlika ako je negativna povećavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. god. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. I obrnuto svako smanjenje Aktive je priliv a svako smanjenje Pasive odliv. Troškovi rezervisanja koji kada ih formiramo povećavamo rashode. a povećanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu plaćeni i odlivi su manji. a isplate po osnovu njih će nastati u nekom narednom obraĉunskom periodu. u neto dobitak. a naplate će uslediti kasnije. investicione ili finansijske aktivnosti. znaĉi podatke za dve uporedne godine. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode.

ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. Izveštaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeća. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasniĉkih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. neto dobitak je 34 000. 1. U našem primeru je ovaj pokazatelj 1. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenošću tog dobitka neto gotovinom. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. Imamo sada negotovinsku A. dobiti preduzeće generiše 1. Kod dobavljaĉa je doslo do povećanja obaveza za 4000 i to je povećalo prilive gotovine jer su isplate niţe od rashoda koji nije u celini plaćen. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje moţemo li mi to platiti. Imali smo povećanje potraţivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplaćen. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. već se on mora i naplatiti. a tu nabavku ćemo tretirati kao odliv. sto znaĉi da na 1 din. iz poslovne aktivnosti.. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak Imali smo smanjenje zaliha što znaĉi da su rashodi veći nego što je bilo plaćanje. Drugi pokazatelj koji se moţe koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje.prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. Na kraju zapamtiti PRAVILO. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povećati iznos gotovine.U imeniocu se mogu naći neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeća posle oporezivanja. jer je se povećala A. a smanjuje za povećanje pozicija A i smanjenja pozicija P. Izveštaj o novĉanim tokovima dobija na znaĉaju i sve više će se odluke donositi na bazi njega.Kada smo izraĉunali iznos neto novĉanog toka moţemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspešnosti preduzeća.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. Znaĉi promene na dugoroĉnim i kratkoroĉnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti.58 din. 2. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. Dugoroĉne HOV. Kupili smo mašinu za 28000 došlo je do povećanja A. Imamo i obaveze za dugoroĉni kredit. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti. koji se dobija kao odnos 257 . Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. potrošili smo nešto što je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. Neto dobitak se povećava za sva povećanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P.

jer ih naš zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski poloţaj preduzeća. otplatili smo dugoroĉni kredit od 50 000. jer MRS 1 258 . Neto gotovina koju preduzeće ima se moţe koristiti ili za nova ulaganja ili za razduţenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000.Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. U našem primeru je ovaj pokazatalj 17. Na svaki dinar uloţenih sredstava se ostvaruje 23. koji je smanjio naša poĉetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. posebno osiguravajućih kompanija doneo poseban standard. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. Ne učiti rezerve uslovljene korišćenjem poreskih olakšica. koji se sve ĉešće koristi. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogućava da se bar pribliţno prate i vide oscilacije obima sredstava. Kako smo trošili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moţe se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo što je to ovde razvijenije prikazano po akciji.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000. što znaĉi da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17. sada Odbor za standarde finansijskog izveštavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. Pored ovih pokazatelja postoji još jedan. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji moţemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za raĉunovodstvene standarde. a na kraju negativan NNT od 4 000. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti.Treći pokazatelj koji moţemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /proseĉna ukupna sredstva Proseĉna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na poĉetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. 3. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANAKA Vrši se po pravilima koja vaţe za izveštavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti.5 .

Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe što se tiĉe finansijskih izveštaja. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvećaju sredstva koje su njihovi vlasnici uloţili u njih kao i kod preduzeća. utvrditi stepen te izloţenosti i pronaći instrumente kojima će se ti rizici otkloniti. jer banke posluju sa stanovništvom. Što se tiĉe specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. koja će im uz najniţe troškove pruţiti usluge koje su im potrebne. Oni ţele da ocene sigurnost svog uloga u banku. Te potrebe za informacijama su drugaĉije nego kada se radi o korišćenju fin. visinu dividendi koje će dobiti. u najboljem mogućem svetlu preko finansijskih izveštaja. Svako preduzeće i svako od nas pojedinaĉno odredjene poslove obavlja preko banaka. Izveštaji banaka imaju veoma širok krug korisnika. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susreću. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem.i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. Znaĉi on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izveštaje banaka. sistema zemlje. već time kako treba da izgladaju fin. kako treba da bude izvršeno rašĉlanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. Odluke koje svaki pojedinaĉni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. Ti rizici se ne mogu otkloniti. vlasnicima. izveštaja preduzeća. ali ovde zbog specifiĉnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka. a danas svako preduzeće bira banku ĉiji ce komitent biti. Jedan od vaţnih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. ali je poslovni rizik preduzeća manji i broj rizika je manji. Specificnosti fin. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuĉeno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izveštaja banaka. odredjuju pravila koja se odnose na sve. Banke nisu servis privrede. Privreda svoja plaćanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je reĉ o bankama. koje vlasnici oĉekuju. I preduzeća su izloţena rizicima. Osnovni smisao upravljanja bankom je drţanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izloţena. izveštaja. ali ono što se moţe uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izloţena. To su sve informacije koje ţeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeća. poveriocima. a zadatak banke je da privuĉe što je moguće veći broj dobrih komitenata. Ona vrši tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke 259 . Nekada je drţava odredjivala preko koje će se banke raditi. ali i pojedinaĉne korisnike. sposobnost banke da se odrţi na dugi rok. izveštaji banaka. privredom i drţavom. odnosno onemogućiti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. izveštavanja banaka uslovljene su specifiĉnošću operacija ili poslova kojima se banke bave. a korisnici tih izveštaja pokušavaju na bazi u njima sadrţanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. Veoma je znaĉajan uticaj poslovnih banaka na odrţanje stabilnosti fin. taĉno je da banke pruţaju usluge privrede. Pojedinaĉni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. Teško je oĉekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. Privreda i banke imaju zajedniĉke interese i kroz realizaciju tih zajedniĉkih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeća i banaka.

ona oĉekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog raĉuna prebaci novac na raĉun nekog drugog banka to moţe izvršiti. U sluĉaju da 260 . Banka radi tudjim novcem. Svakom je vaţno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. meseĉno.. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. jer Centralna banka ţeli da proceni kada je izloţenost poslovnih banaka rizicima takva da neće moći da podnese. Banka koja ne moţe da vrati novac ne treba da postoji. nema odrţanja preduzeća na dugi rok ako nisu likvidna. Jako je malo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. Prvo nas zanima da li banka moţe da vrati depozite koje je prikupila kad god to traţe deponenti i moţe li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Ti izveštaji mogu biti: dnevni. Rizici kojima su banke izložene Rizik likvidnosti je rizik da banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze. znaĉi citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopšte imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. Pri ĉemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. a deponenti banke su pojedinci i preduzeća. Sada ćemo govoriti o onim fin. Zato je vaţno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. Banka radi sa tudjim novcem. Propast banke ugroţava egzistenciju pojedinaca. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viškove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je raĉun banke blokiran) banka ne postoji ako je njen raĉun blokiran. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izloţenosti banaka rizicima. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. 3.. izveštava o brojnim pitanjima Centralnu banku. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. na 8 dana. Iako je odrţanje likvidnosti uslov odţanja preduzeća. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. izveštajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. ali kod banaka ne moţe se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. tromeseĉno. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane.na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). Napred je pomenuto da u fin. 2. da vodi raĉuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. jer propast jedne velike ili više manjih banaka moţe ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. Ako firma otvori raĉun kod neke banke i drţi novac na tom raĉunu. vraćanje svojih obaveza o roku i plaćanje kamate. već i obaveze prema deponentima. kod nas Narodna banka Srbije. Da je depozit preduzeću uvek dostupan. izveštajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. moraju odrţavati odredjeni iznos novĉanog kapitala. da u svom poslovanju ne pravi troškove koje ne moţe pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moţe omogućiti povlaĉenje njihovih depozita (ako nisu oroĉeni). da plasira sredstva tako da moţe uvek da ih naplati.

Ako se pojavi nova banka. kao kod nas nove banke Raiffeisen. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. postojao bi valutni rizik. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izloţena valutnom riziku. Banka nastoji da njena devizna A bude veća od devizne P. Potreba za bankarskim uslugama postoji. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. institucija plaća kamatu (pasivna kamata). jer banci nije sve jedno ko su joj deponenti. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. Ovome još treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. HVB. Banka na oroĉene depozite i kredite od drugih fin. evrima. Postoje kratka i duga devizna pozicija. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. jer se menja kurs ostalih valuta. Znaĉi likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlaĉenja depozita i u pogledu plaćanja obaveza poveriocima. Tržišni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trţištu. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. One su pokušale da privuku sredstva 261 . One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi došlo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im još nije vratio.deponent ţeli da povuĉe svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaţe da nema novac. Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Volks itd. Ona naplaćuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). Izloţenost kreditnom riziku se moţe videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potraţivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplaćena potraţivanja. pa bi se u krajnjem sluĉaju moglo desiti da na izvore plaća veću kamatu nego što naplaćuje na svoje plasmane. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrţanja likvidnosti. Kamatni rizik bi npr. Ĉak i kada bi bio miran kurs. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugroţavaju rentabilnost i likvidnost banke. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potraţivanja postojaće valutni rizik. jer je to njena zarada. kog roka dospeća su da bi procenila da li postoji rizik neplaćanja. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. jer je ona pozajmila tudji novac. nije sve jedno ko su joj poverioci i koje su roĉnosti krediti koje je uzela. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da će joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeća u punom iznosu. ali je vaţno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. Ti iznosi pokazuju koliko je od potraţivanja nenaplativo. Ako joj njeni duţnici ne vraćaju pare kako će ona biti u mogućnosti da vrati svoje obaveze i da omogući povlaĉenje depozita svojim komitentima. Banka ima potraţivanja i obaveze u dolarima. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. odnosno kreditni rizik kome je banka izloţena. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnoteţenu deviznu poziciju. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domaće koristi i stranu valutu. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude što veća. Kreditni rizik je vezan za Aktivu.

ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u raĉunovodstvenim politikama banke. već i da uprava banke obrazloţi na koji naĉin upravlja i kontroliše te rizike. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav naĉin da ispunjavaju zahteve sadrţane u MRS i to kada je reĉ o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeća vaţe i za banke. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu mašine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da će ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. likvidnosti.. Što se tiĉe prezentacije izveštaja relevantan je MRS 30. Obaveze su posebno veţne npr. Potencijalna obaveza je ona ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Ovo je jako vaţno. informacione osnove. Videće se gubici zbog nenaplativih potraţivanja. Ona moţe istupati na berzi uz posebno ovlašćenje. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trţišni rizik. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. I MRS 18 Prihodi vaţi za banke. ali to nije neophodno. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin.stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domaćim bankama usled problema sa starom deviznom štednjom. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. Jeste MRS 1 opšti. instrumentima. na koji naĉin je izvršeno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Na osnovu izveštaja banke svaki korisnik treba da bude u mogućnosti da proceni bilo koji rizik. a ne mora trgovati HOV. potrošaćĉki krediti). promene u broju komitenata. ali pošto imamo poseban standard za banke uvek će se dati prednost rešenju datom u MRS 30. kako su procenjivani plasmani u HOV. Zato uprava preduzeća mora da objasni mehanizme kojima drţi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izloţena. U ovom sluĉaju dok se ne dogodi nešto zbog ĉega komitent neće biti u mogućnosti da izmiruje svoje 262 . To zavisi od naĉina njenog rada. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. MRS 23 koji se bavi kamatama (troškovima pozajmljivanja). Sve dok komitent uredno izvršava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. odnos izmedju proseĉne A i P kamatne stope. koliki je neto prihod od kamate. Ali iz fin. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da ĉine vise od 20% njene ukupne A. izveštaja. isto vaţi i za rashode. Banka da garanciju i naplaćuje je. Finansijski izveštaji banaka treba da pruţe osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinaĉno. inflacijom. Za razumevanje izloţenosti banke bilo kom riziku neće biti dovoljno samo posedovanje fin. izveštaja se neće moći saznati šta uprava banke radi na kontroli tih rizika. već njome finansiraju potrošnju stanovnistva (keš. Vaţe svi standardi kao i za preduzeća samo se neki više primenjuju od drugih. promene u visini depozita. Banka se mora ponašati tako da ni jedna nova banka ne moţe ugroziti njenu poziciju. Banka moţe. za banke MRS 16 je primenjiv ali ima mnogo manje znaĉaja nego za preduzeća. U vezi sa računovodstvenim politikama mora se još objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. Pojava novih je izloţila stare banke trţišnom riziku. Ovaj MRS zahteva objavljivanje primenjenih raĉunovodstvenih politika banke. ako se trgovalo HOV moraće se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. solventnosti. odnosa sa klijentima.. Sredstva stanovništva su se usmerila prema tim bankama. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trţišnog rizika.

onda ne postoji rezervisanje. i sećate da se u finanasijskim izveštajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja (posledice po imovinu) koje su izvršene u toku nekog obraĉunskog perioda. ali zbog dalekog roka dospeća treba formirati rezervu iz dobitka za svaki sluĉaj. kroz njihov redosled pokušava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specifiĉnih aktivnosti. 3. a potom o bilansu stanja. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. Stvarna obaveza se mora iskazati u B.obaveze. Ako Centralna banka kaţe da su naši plasmani dobri. 2. a Centralna banka ipak traţi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opšte rezerve. ali to je rezerva a ne rezervisanje. Raĉunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da će nastati. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvršene procene gubitaka da ne bi došlo do manipulisanja rezultatom banke. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da će biti naplaćena. 5. Ako se to dogodi tada će potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. Ja ću prvo priĉati o bilansu uspeha. Ta rezerva se tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. 4. Danas ćemo govoriti o tome kako ti izveštaji izgledaju i ja ću pokušati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izveštaja. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima? Mora postojati raĉunovodstvena politika koja je primenjivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. kroz sadrţinu pozicija. Znaĉi stigli smo do bilansa uspeha. dakle. Ako postoji opšti finansijski (bankarski) rizik. Za glavne vrste prihoda i rashoda. Tada će banka morati da plati umesto svoga komitenta. Uvek je finansijski izveštaj odraz onoga što firma radi. i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. 6. Prošli puta sam bar probala da vam objasnim zbog ĉega je vaţno da finansijsko izveštavanje banaka bude uredjeno na naĉin koji odgovara specifiĉnim aktivnostima koje banka sprovodi i posebnom znaĉaju koje banke kao finansijske institucije imaju po finansijski a time i ukupni privredni sistem zemlje. U bilansu uspeha treba preihodi i rashodi da budu grupisani prema njihovoj prirodi. Prihodima od kamata i sličnim prihodima Rashodima od kamata i sličnim rashodima Prihodima od dividendi Prihodima od naknada i provizija Rashodima od naknada i provizija Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 263 . treba primeniti bruto princip pri izveštavanju. BILANS USPEHA • Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: • • • • • • 1.

znaĉi primenjuje se neto princip. opšti operativni troškovi. iza toga ide pozicija koja govori (znaĉi ovo nije bilansna shema. i sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata i sliĉni prihodi. Drugim poslovnim prihodima 9. potom rashodi od naknada i provizija. Gubicima po zajmovima i avansima 10. već samo spisak informacija koje bu mora da sadrţi ćemo posle videti kako je ovaj zahtev uvaţio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi. Opštim administrativnim rashodima i 11. pa odmah potom rashodi od kamata i sliĉni rashodi. a ovde kaţe dobici umanjeni za gubitke. uvaţavajući malopre navedene zahteve u standardu 30. primetite da ovde imate bruto princip. rashodi od kamata. do ovde se poštuje bruto princip. Kako izgleda naš bilans uspeha? Znaĉi to je minimum koji mora biti objavljen. U našem bilansu uspeha. Šta su gubici po zajmovima i avansima? To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita i plasmana. pogledajte prihodi od kamata. a ako je niţa imate gubitak. posebno prihodi od naknada i provizija.• • • • • 7. a ovi dobici i gubici su oni koji nastaju po osnovu drţanja HoV. zatim opšti administrativni. zatim imamo prihode od naknada. razlika izmedju tih dobitaka i gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. tj. kako bilans uspeha naših banaka izgleda. rashode od naknada. a ne po istorijskom trošku. znaĉi ako je viša vi imate dobitak. i dobitak po osnovu nakanada i provizija. 264 . ovo su realizovani dobici i gubici. znaĉi vi ste trgovali i ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. Opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrţi: Informacije o prihodima. dakle za ove prihode i rashode nije dopuštena primena neto principa. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8. znaĉi zahteva se apsolutno objavljivanje toga. znaĉi koja je razlika iz ova dva. na dan bilansa ona je još u vašoj svojini ali je njena trţišna vrednost ili niţa ili viša od one po kojoj vi tu hartije vodite u vašim knjigama. zatim drugi poslovni prihodi. Kako su sada ove informacije ĉije se objavljivanje traţi upakovane u naš bilans uspeha. dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz trgovine HoV. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. iza toga idu rashodi od kamata. znaĉi vi drţite HoV. gubici po zajmovima i avansima. jer se u ove naknade ukljuĉuju i provizije. A zašto se do ovde postuje bruto princip? Zato što su ovo osnovni prihodi i rashodi banke i zbog toga se insistira da bude objavljen podatak i o visini prihoda i o visini rashoda. dobitak po osnovu kamata moţe se zvati jos i neto prihod od kamata (mada je po meni dobitak sasvim odgovarajući naziv). zatim dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz plasmana u HoV. jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti.

odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz poštovanje bruto principa. ostali poslovni rashodi. znaĉi pozitivne i negativne kursne razlike se saldiraju. i dobit nakon oporezivanja. iz ĉega zakljuĉujemo da se kod integrisanja dobitka. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit (dobit pre oporezivanja). zatim imamo prihode od dividendi i uĉešća. znaĉi neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa i plasmana. iza toga imate samo vanredne prihode i vanredne rashode. banka mora ostvariti prihod iz koga će moći da pokrije te svoje rashode. to su pojedinaĉni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potraţivanja. visina poreske obaveze. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuće godine kroz dve pozicije: 1. a ako su negativne kursne razlike veće imaćete neto rashod od kursnih razlika. Šta je ovo neto vanredni prihod i neto vanredni rashod? (bilo bi bolje da se kaţe neto vanredni dobitak. jer poslovanje banke izaziva rashode. nakon toga ide izraĉunati porez na dobit i nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja i opšti administrativni rashodi (opsti troškovi poslovanja.Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika i neto rashodi zavisno od toga šta je veće. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. okrnjenog bruto principa i neto principa. zatim imate i prihode od promene vrednosti imovine i obaveza i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imaćete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine i ovo će biti iskazano u okviru ovih pozicija) i imate dobitak iz redovnog poslovanja. a ako su veći vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. bez prebijanja (primena bruto principa). kod nas. pa ako su pozitivne veće imate neto prihod od kursnih razlika. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi i provizije. ostale poslovne prihode i nakon toga idu rashodi. primenjuje okrnjeni bruto princip. odnosno neto vanredni gubitak). to je onaj segment redovnog rezultata. a tamo gde vršite procenu idete na rezervisanja. naknada i provizija kao i dividendi budu objavljeni posebno. operativni rashodi. Koja kamata je prihod banke? Aktivna. vrlo ĉesto ćete sresti taj termin kod nas). a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potraţivanja a ĉija se visina utvrdjuje procenom. 265 . Ovo je sadrţina bilansa uspeha koji se sastavlja u našim bankama. sabiranjem poslovnog rezultata i neto vanrednih prihoda. to je kamata koja se zaraĉunava na plasmane i kredite koje banka daje. Porez na dobit 2. jel se secate toga da dobitak moţe biti integrisan u bilans stanja. Dobit posle oporezivanja (dobit za raspodelu) Sada ćemo malo da o ovim pozicijama popriĉamo. i rezervisanja. znaĉi tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. A sša su glavni rashodi ? To su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka plaća na depozite i na uzete kredite). gubici koje je imala na prodaji HOV. Ako su veći vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode.

ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. naravno. po osnovu tih usluga ona naplaćuje naknade. vama teĉe pasivna kamata. Znaĉi. nema prihoda od kamate. banka moţe sniţenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveća. ako vam pare stoje na raĉunu. zato je taj pokazatelj vaţan i to je razlog zbog ĉega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda i rashoda po osnovu kamata. koliki su rashodi po tom osnovu i koliki dobitak ostvaruje. ako je ovaj dobitak visok. Znaĉi. Banke se smatraju jako dobrim. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontroliše kamatni rizik.Zašto je vaţna visina neto kamate? Secate se da sam vam. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. Prodaja HOV moţe dovesti do ostvarenja dobitaka i gubitaka i o njima se izveštava na neto osnovi. naravno ona i koristi naknade drugih banaka. ako nisu plasirane. sada tu poštoji podruĉje za politiku banke. Šta govore naknade. znaĉi koliko je usluga banka pruţila. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo ĉesto kao instrument konkurencije. Ako imate depozite vi morate plaćati kamatu (oroĉeni depoziti. od ĉega zavisi? Ne zavisi samo od visine kamatne stope. i vi je morate platiti. ali prihodi od naknada. Kako ćete proceniti. koliko banka ima klijenata. vi moţete imati puno para kao banka. kao instrument svog ponasanja na trţištu. šta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim što plasira sredstva? Ona pruţa ĉitav niz usluga svojim klijentima. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke i ocenjujete njenu sposobnost da kontrolise kamatni rizik. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje ćete pokriti pasivnu kamatu i još će vam ostati dobitak kao vaša zarada. uzeti krediti). šta ćete reći. Šta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. da pruţi veći broj usluga i da ukupan prihod od kamata bude viši. jer znaĉi šta vas zanima? Zašto se ovde dopušta neto osnova? Pa mene zanima da li smo 266 . Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope i od obima sredstava koja su plasirana. To je velika stvar. iskazujete u bilansu uspeha samo. ona uspeva da njene aktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa i ne samo to! Visina prihoda od kamata. ona će onda privući komitente i broj pruţenih usluga će rasti. kada sam vam govorila o rizicima. I zato visina ovog prihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke. ukupan prihod od naknada moţe biti veliki. i ako su niţe cene usluga. to se vidi preko visine prihoda od naknada. rekla da je jedan od rizika kome je izloţena banka kamatni rizik. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. obim zaposlenosti banke. rashodi poštoje. koliko usluga njima pruţi i koliko prihoda po osnovu toga ostvari. ako spusti malo naknade za usluge. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vaţna. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veći od rashoda po osnovu naknada da ona ĉak moţe makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda i rashoda po osnovu naknada. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to naši prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podruĉju.

Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drţave. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drţavne pare. jer je reĉ o velikim sredstvima na koja je banka po pravilu plaćala kamatu koja je bila niţa od tekuće. trţišne kamate. kupujemo odredjenu valutu. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vaţno i na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaže (a to ćete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoć drţave. objavite koliko para drţite od drţave i nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveći deo vaše dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujući tome što plaćate na depozite manje kamate nego što plaćaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drţavu kao deponenta. ne! Zanima me uspeh! A on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. vi znate da su pre formiranja trezora a i sada još uvek depoziti drţave bili locirani kod vrlo odredjenog i vrlo malog broja banaka. trţišne kamate. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je plaćala na depozite drţave i zato je vaţno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. koja se ogleda u tome da vam drţava da odredjene depozite da drţite. prodajemo je. sredstva fondova) u povlašćenom polozaju. trgujemo i stranim valutama. smatralo se da u banke kod kojih drţava drţi svoje depozite (budzetska sredstva. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veća. zato što onog trenutka kad neko u vladi odluĉi da povuce depozite banka moţe biti dovedena u ozbiljnu situaciju i to u pogledu likvidnosti i u pogledu rentabiliteta. radimo menjacke poslove i po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. Znaĉi prosto se uprava banke zeli naterati. Naravno.HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. osim toga. drţanje depozita drţave vezano je sa znaĉajnim rizicima. znaĉi kamate koja se plaća na ostale depozite. da se izraĉuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga niţi. ili njenih agencija na koje se plaća kamata koja je niţa od tekuće. a kada se sastavlja bilans uspeha da se objavi kolike su ustede zbog toga što se oplaćaju niţe kamate na ove depozite nego što je to uobiĉajeno. 267 .

plasmani u HOV. ali svi viškovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor. Plasmane u hartije od vrednosti Pasiva 1. koliko iznose blagajniĉki zapisi i druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke. promisorne note i druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. zatim drţavne i druge HOV koje se drţe radi prodaje kratkoroĉne HOV . odnosno u trezoru centralne banke. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novĉanom trţištu. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaĉi kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka.HOV namenjene prodaji. ovo su u stvari ekvivalenti gotovine. Gotovina i salda kod centralne banke 2. zajmovi i avansi dati komitentima. Ovo odvojeno prikazivanje pomenutih pozicija motivisano je potrebom da se jasno sagledaju odnosi izmeĊu banke i CB. Zatim.trţištu 6. krediti i avanse date drugim bankama. sertifikati o depozitu. meniĉne HOV) i druga pozajmljena sredstva. znaĉi ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju i smatraju se ekvivalentima gotovine.koje se mogu diskontovati kod NB 3. koji su iznosi koji se duguju deponentima. Depoziti od drugih banaka 2. po standardu 7 sredstvo koje se moţe pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku i kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti. Drugi depoziti na novĉanom trţištu 3. Zajmove i avanse komitentima i 7. Drţavne i druge hartije od vrednosti koje se drţe radi prodaje. Blagajniĉki zapisi i druge obv. 4.BILANS STANJA Aktiva 1. znaĉi ovo nisu sve pozicije koje sadrţi bilans stanja. Plasmane. ima naravno nešto gotovine i u svojim blagajnama. 5. Druga pozajmljena sredstva Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno šta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. Znaĉi. ali su pozicije koje moraju u bilansu stanja biti odvojeno objavljene. gde banka drţi gotovinu? Na raĉunima kod centralne banke. krediti i avansi dati drugim bankama. 268 . Certifikati o depozitu 5. koliki su drugi depoziti na novĉanom trţištu. Naravno. plasmani. Druge plasmane na novĉ. banke i drugih PB i banke i trţišta novca. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6.

gotovina. plasmani klijentima. depoziti kod narodne banke. zatim tek idu potraţivanja za kamate i naknade. i jedno i drugo su plasmani. depozite kod narodne banke. dakle u kojoj meri je 269 . zatim uĉešća u kapitalu i ostale HOV raspoloţive za prodaju. ostala sredstva i AVR i odloţena poreska sredstva.Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka • Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti • Depoziti kod NB • Potraživanja za kamate i naknade • Plasmani bankama • Plasmani klijentima • HOV i drugi plasmani kojima se trguje • Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Nematerijalna ulaganja • Osnovna sredstva • Ostala sredstva i AVR • Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrţane u našem bilansu stanja. ovde prvo ide gotovina i gotovinski ekvivalenti i to je sasvim normalno imajući u vidu da govorimo o bilansu banke. Banka radi novcima. jer to su kratkoroĉna potraţivanja. to je ono što predstavlja imovinu sa kojom banka radi. Plasmani bankama na strani aktive i videćete depoziti banaka na strani pasive treba da pokaţu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. osnovna sredstva. Šta prvo moţete primetiti? Pogledajte aktivu. koje moţemo izjednaĉiti kao da imamo gotovinu. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeća klasifikovana je po stepenu opadajuće likvidnosti. pa plasmani bankama. mislim da bi moţda trebalo objasniti zašto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentima. ali su date odredjenim redom. gotovinski ekvivalenti. Hajde sada malo da neke… sadrţina većine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. ipak se insistira da plasmani koje drţimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata (klijenata). osim toga prošli puta sam vam priĉala o vaţnosti likvidnosti i solventnosti banke. mi ţelimo da iz ovog bilansa odmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze i zato na prvom mestu unosimo gotovinu i gotovinske ekvivalente. mi smo kod preduzeća imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. HOV i drugi plasmani kojima se trguje. vrlo ĉesto imaju istu roĉnost. pa onda idu nematerijalna ulaganja.

I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se 270 . naše banke imaju uĉešća u kapitalu nekih preduzeća. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaĉi da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. Zašto se razdvajaju ove HOV? Još jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rašćlanjavanje vrši prema roku dospeća. ali zato imamo automobile. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. Osnovna sredstva. Naravno zgrade ovde uvek nose znaĉajna sredstva. ali su raspolozive za prodaju. ali to je prosto bio verovatno jedini naĉin da ona izvuĉe sredstva koja je u takvo preduzeće već uloţila. Svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija. budu dobro opremljene. kartiĉarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. banka nema dugoroĉni interes da poseduje uĉešće u preduzećima. Šta imamo od mašina? Mašinu za brojanje gotovine. da potom kada vrednost akcija tih preduzeća poraste. O uĉešćima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam. to su jedine mašine. koja nije mogla da naplati od preduzeća. koji banke koriste za pruţanje usluga klijentima. A kada je reĉ o uĉešćima u preduzećima to su po pravilu samo uĉešća koja banka privremeno poseduje i ĉije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time što je banka morala neka svoja potraţivanja. namenjene prodaji u roku od 12 meseci i na HOV koje su raspoloţive za prodaju. putem odobrenih kredita. to su kratkoroĉne HOV. Šta mislite šta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videćete da se tu najĉešće kao nematerijalno ulaganje navodi softver. dakle mogu biti prodate.ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drţi kod drugih banaka ali i iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka i to je razlog zbog ĉega se insistira na podvojenom iskazivanju i plasmana i depozita koji se odnose na druge banke. Uĉešće osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano i to nije sluĉajno! Dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. Banka je osnovana zato da radi sa parama. ali inicijalno. Dakle. uĉešće u kapitalu banaka moţe se smatrati poţeljnim. Ti softveri nisu jeftini i predstavljaju nematerijalno ulaganje kod većine banaka. elektronsko bankarstvo. da konvertuje u uĉešća i da sticanjem uĉešća i prava uticaja (odnosno mogućnosti uticaja) pokuša da ta preduzeća uvede u zonu rentabiliteta. da ih delimo na HOV kojima se trguje. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. naravno. pogotovo ako je reĉ o dobrim bankama na koje mi ţelimo da ostvarimo uticaj da bi smo unapredili sopstveno poslovanje. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugoroĉne imovine kao finansijski plasman i prestavljaju dugoroĉnu rezervu likvidnosti. a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti uĉešća koje ona ima u nekom preduzeću. izvrši njihovo otudjenje i da na taj naĉin izvuĉe sredstva koja je u takva preduzeća uloţila. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao mašine. mogu imati i uĉešća u kapitalu nekih drugih banaka. tu je potpuno isto kao kod preduzeća. da budu sigurne. jedino nemamo mašine.

uklope, znaĉi da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose više od 20%. Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. AVR koja imaju potpuno istu sadrţinu kao i ta pozicija kod preduzeća. Sada imamo jednu novu poziciju, odloţeno poresko sredstvo. Ovo je pozicija koja je nova, koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tiĉe se primene standarda 12. Standard 12 bavi se finansijskim izveštavanjem o porezu na dobit. Prema tom standardu u finansijskim izveštajima i preduzeća i banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu i visine poreza koje bi preduzeće platilo ako bi osnovicu za oporezivanje ĉinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeća, odnosno banke. Ponoviću, znaĉi standard 12 zahteva da se u finansijskim izveštajima iskaţu razlike koje poštoje izmedju visine poreza koji se utvrdi tako što poresku stopu (kod nas 10%) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu i poreza koji bi ste izraĉunali ako bi ste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaĉi poreske razlike koje poštoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu i visine poreza koji bi bio obraĉunat ako bi smo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake, one su razliĉite jer su razliĉita pravila po kojima se ovi finansijski izveštaji sastavljaju, odnosno jer su razliĉiti ciljevi koje ovi finansijski izveštaji imaju. Poreski bilans se sastavlja prema poreskim propisima i ima zadatakda pokaţe visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS i izabranim raĉunovodstvenim politikama sa namerom da iskaţemo dobit koja moţe biti predmet raspodele. Pošto su ciljevi razliĉiti, razliĉita su pravila i razliĉita je visina dobiti. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode i mogu biti privremene. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa, a u drugom ne. Znaĉi do pojave stalne razlike doći će ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Znaĉi kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu ćete iskazati prihode od dividendi i to će podići visinu vaše dobiti. I to znaĉi da bi ste vi kada primenite 10% izraĉunali porez koji će biti veći nego što bi bio kada bi ste obraĉunali po poreskom bilansu, jer u poreskom bilansu kaţe se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Da li znate zašto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaĉi vi kada sastavljate poreski bilans, u njemu nema prihoda od dividende. Naravno da će onda dobit biti niţa i da će obraĉunati porez biti niţi. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit i poreza na oporezivu dobit biće stalne prirode. Znaĉi uvek će vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veći porez po poslovnom u odnosu na porez
271

po oporezivom bilansu, i to je stalna razlika. Druga vrsta razlika koja će se naći ovde zove se privremena razlika. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obiĉno, koji će u svojoj ukupnosti biti jednaki i u poslovnom i u poreskom bilansu, ali će biti na razliĉit naĉin rasporedjeni na pojedine obraĉunske periode. Znaĉi kada kupite osnovno sredstvo i morate ga otpisati, koji je iznos koji će biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost. Znaĉi trgovaĉki poreski propisi kaţu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Znaĉi posmatrano za pet godina, ako je vek trajanja pet godina, vi ćete nabavnu vrednost morati i kroz jedan i kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Ne bi bilo problema ako bi ste na isti naĉin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trošak i u poreskom i u poslovnom bilansu, ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vršite na jedan naĉin, a u poreskom bilansu raspored radite na drugi naĉin javiće se privremena razlika. Primera radi, ako poreski propisi kaţu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno, a vi se opredelite (saglasno standardu 38) da vaša nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. Šta će biti? U poĉetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu biće veći i dobit će biti niţa nego što će biti rashod u poreskom bilansu i prema tome dobit koju ćete iskazati u poreskom bilansu će biti veća od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Kad obraĉunate porez platićete više nego što bi ste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. I to će tako biti u prvim godinama. Sta će biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu poĉinju da padaju, a ovi u poreskom ostaju isti, linearni; znaĉi sada će otpis u poreskom biti veći nego što je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina i kada pogledate ukupno koliki je rashod, oni su jednaki. Ova razlika koja je na poĉetku bila, pošto ste platili porez koji je veći, pošto je ovde rezultat bio niţi (vi ste uporedjujuci porez po poslovnom i po poreskom bilansu platili vise nego što bi ste platili da je bio poslovni bilans) to je vaše odloţeno poresko sredstvo. Platili smo više nego da je osnovica poreski bilans. A onda će se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu, jer ćete plaćati manje nego što bi ste platili da je osnovica poslovni bilans. Dakle, dolazi do anuliranja, okretanja tih razlika, budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odloţenu poresku obavezu. I ova pozicija, odloţena poreska sredstva, znaĉi pokazuje razlike koje postoje zbog toga što je plaćeni porez prema poreskom bilansu veći od poreza koji bi ste platili da je osnovica bio poslovni bilans (poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Vas zanima, koliko bih ja platio da je ovo osnovica? Znaĉi, platio bih manje. Pošto sam platio više to je kao da sam drţavi nešto unapred dao i to je moje odloţeno poresko sredstvo; a ako platim manje nego što bi trebalo po poslovnom bilansu, onda ja znam da ću u nekom trenutku to morati da platim, onda ja imam odloţenu poresku obavezu koja će se pojaviti na strani pasive. Znaĉi odloţena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu plaćen više nego što bi bio porez plaćen prema poslovnom bilansu. Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se naţalost ne vidi)
272

Pasiva
• • • • • • • • • • • • • •

Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital

Imamo prvo obaveze prema bankama, obaveze prema klijentima, obaveze za kamate i naknade, obaveze po osnovu HOV. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti ĉiji je emitent banka. Znaĉi bilo da emituje blagajniĉke zapise, bilo da emituje obveznice znaĉi to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti, obaveze iz dobiti, obaveze iz poslovanja, znaĉi to je ono što bi smo mi rekli dobavljaĉi kod preduzeća, to bi bilo otprilike pandam toj poziciji, potom rezervisanja, ostale obaveze i PVR, odloţene poreske obaveze, znaĉi to je pozicija koja odgovara poziciji odloţena poreska sredstva, ukupan iznos obaveza i nakon toga ide kapital banke. Znaĉi aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine i idete prema osnovnim sredstvima, znaĉi prema opadajućem stepenu likvidnosti. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu i vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina i gotovinski ekvivalenti, potom potraţivanja i da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteţe i uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama, depoziti od banaka uzeti od drugih banaka, depoziti uzeti od ostalih klijenata i krediti koji su uzeti od banaka i klijenata; zatim obaveze za kamate i naknade i na kraju imate
273

rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza, ostale obaveze i pasivna vremenska razgraniĉenja. I onda na dnu imate sopstveni kapital, akcijski kapital, rezerve i akumuliranu dobit. U vezi sa ovako strukturiranom ili rašĉlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se, koji kriterijumi vaţili za klasifikaciju, znaĉi stepen likvidnosti i priroda pozicije. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na, ili imovine, stalnu i obrtnu ovde irelevantna. Vaţno nam je rok dospeća. Znaĉi u kom roku dospevaju plasmani, u kom roku dospevaju naše obaveze, odnosno depoziti. Zašto se odvojeno iskazuju:

• • • • • • • • • • •

- salda sa Centralnom bankom - plasmani kod drugih banaka - drugi plasmani na novčanom tržištu - depoziti drugih banaka - drugi depoziti na novčanom tržištu i - ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke.

Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom, plasmani kod drugih banaka, depoziti drugih banaka itd. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odraţavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Videli ste na strani aktive imate plasmane i depozite banke kod Centalne banke, a ovde imate u stvari salda, znaĉi to su zaduţenja banke kod Centralne banke. Te dve pozicije odraţavaju odnos izmeĊu poslovne banke i Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka, odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti, depoziti od drugih banaka odraţavaju kao što sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama i što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Znaĉi veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita i datih kredita, odnosno plasmana niţe. To je ovo što sam vam sad rekla, to piše.

274

Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip, dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive i pasive. Da se pozicije aktive i pasive iskazuju u svom punom iznosu. Ako je ovo bio izgled bilansa banke, da razmotrimo pitanje procenjivanja. Znaĉi, da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine i obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva, (znaĉi u koja se ubrajaju dati krediti, potraţivanja po osnovu plasmana, ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje i ulaganja u hartije od vrednosti koje su namenjeni prodaji) vrednuju po fer vrednosti. Šta to znaĉi to fer vrednost? Već jedanput sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja izmeĊu obaveštenih i voljnih strana, a da sama transakcija mora biti nezavisna. U stvari fer vrednost treba izjednaĉiti sa trţišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema trţišnoj vrednosti, prema vrednosti na dan bilansa. To nije sluĉaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. Šta to znači po dnevnim vrednostima, šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bi smo u tom trenutku, za taj plasman naplatili. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obiĉno moţemo naplatiti manje, onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po niţoj vrednosti, ako će naplaćeni iznos biti niţi od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. MeĊutim hartije od vrednosti uobiĉajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Znaĉi ako posedujete uĉešće, ako posedujete akcije duţni ste da vrednovanje izvršite po, uĉešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po equity metodi ako je reĉ o znaĉajnom uĉešću, a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoloţive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Znaĉi te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi, ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet, za koje ne postoji aktivno trţište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. Nešto na šta ţelim još da vam ukaţem paţnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva i pasiva. Šta je potencijalna obaveza, a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to uĉili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje duţnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Znaĉi gde banka nema mogućnost da odredi rok
275

dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta duţniku onda kada je duţnik u mogućnosti da obavezu izvrši. A potencijalna obaveza, to je obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Priĉala sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. Znaĉi ako se dogodi neki dogaĊaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako vaţno da kad ĉitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja paţljivo prouĉite potencijalne obaveze, jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje odrţavanje likvidnosti i solventnosti banke i zato je jako vaţno da se procenjuje visina tih obaveze i da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Znaĉi kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. I onaj ko ĉita bilans banke ko radi analizu finansijskog poloţaja banke mora posebnu paţnju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Dospelost imovine i obaveza banke

Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine i obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine, (a šta znaĉi dospeće imovine - to je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu, a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene) što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da odrţi sopstvenu likvidnost. I izloţenost banke i riziku likvidnosti i valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu i dospećem obaveza. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Ĉim su rokovi otplate duţi izloţenost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. Znaĉi to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. Znaĉi kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa rokovima dospeća obaveza banke i da na taj naĉin zapravo procenjujemo i odnose izmeĊu kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana, s jedne strane, i kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znaĉi deponovana kod banke, s druge strane. To su dva kljuĉna pokazatelja koja trebaju da vam pokaţu uspešnost uprave. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u odrţavanju likvidnosti, a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke, znaĉi uspešnosti i efikasnosti banke.
276

Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduţenjem kod drugih banaka. Dospeće za mesec dana. Onda će otplatni period biti kraći od ugovorenog. Znaĉi ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. Znaĉi preostali orginalni period će biti dve godine. Znaĉi vi moţete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. Ovde je od 1 do 5. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite i kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaraĉunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duţe od 30 dana. ali obiĉno se obaveze i sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada 277 . ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. dospeće za 3 meseca. u roku od tri meseca. pa onda od 1 do 3 meseca. Znaĉi klasifikujete sredstva. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. od 3 meseca do godine dana. (podaci o strategiji i politici banke)  preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata. od 1 do 5 godina i periodu duţem od 5 godina. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto i sredstva i obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. 3 meseca i godinu dana. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. Znaĉi na taj kredit vi morate prestati sa obraĉunavanjem kamate. do dana kada će taj kredit biti otplaćen. (najbolja osnova za procenu likvidnosti)  orginalni period do dana otplate. u roku do godine dana. onda od 1 do 3 godine. šta ćete zakljuĉiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva.Banke vrše razliĉitu klasifikaciju. a obaveza samo od godinu dana. Ako je obrnuto. Rok dospeća može biti iskazan kao:  preostali rok do dana otplate. To je preostali period do dana otplate. od 3 do 5 i iznad 5 godina. Ili moţete reći ovako. jer preveliki je raspon izmeĊu 1 i 5 godina. ali odmah i obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. I šta se još moţe dokuĉiti? Šta znaĉi ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi moţemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. uzmete kredit na tri godine. Znaĉi ta uslaĊenost rokova je nuţna. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. Znaĉi mi ne moţemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. tri meseca onda i obaveze moraju biti klasifikovane. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana.

Zato što banka uvek ima na raspolaganju odreĊeni iznos depozita kratkoroĉni. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlaĉe njeni komitenti. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju.imate pravo da obraĉunate kamatu. jer će oni koji imaju kratkoroĉne depozite traţiti njihov povraćaj. prema grupama komitenata. Znaĉi banka mora imati dovoljno para da moţe da izvrši naloge za povlaĉenje depozita i da moţe da izmiri svoje obaveze. obaveze i vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima. ali banka vrši i povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. Znaĉi koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraţivanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlaĉi svoj depozit u celini nego povlaĉi jedan deo depozita danas. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. Da li banka preferira kratkoroĉne kredite ili dugoroĉne kredite? Da li plasira sredstva dugoroĉno ili kratkoroĉno? Koliko dugoroĉno koliko kratkoroĉno? I kakva je usklaĊenost izmeĊu dugoroĉnih izvora i dugoroĉnih plasmana i kratkoroĉnih izvora i kratkoroĉnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoroĉno nego štu su vam dugoroĉni izvori. Znači šta ne možete videti iz bilansa. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugaĉiji naĉin koji bi pokazao rizik kojem banka izloţena u 278 . Ali postoji ograniĉenje dokle moţete ići. I taj stalni iznos kratkoroĉnih depozita koji je prisutan moţe biti plasiran kratkoroĉno. ali u sluĉaju naglog povlaĉenja depozita banka moţe imati problem. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduţenja. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. Nema šanse da kratkoroĉne plasmane…(neko iz mase se buni). Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. a ne pod kontrolom banke. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traţi da sredstva. Znaĉi ne moţete. ali treba voditi raĉuna o tome da u sluĉaju povlaĉenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. Znaĉi depoziti komitenata koji su a vista su pod potpunom kontrolom komitenata. to moţe predstavljati opasnost po banku. znaĉi po geografskim podruĉjima. Znaĉi isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Dospeće do datuma koje moţe doći do promene kamatnih stopa znaĉi pokazuje izloţenost banke kamatnom riziku. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoroĉnih ali jedan deo kratkoroĉno prikupljenih depozita plasirate dugoroĉno. Dospeće o orginalnom periodu otplate. To je period koji tretirate kao rok dospeća. Znaĉi u sluĉaju bilo kakve situacije koja moţe nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlaĉenju svojih depozita.

bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. Znaĉi ispada da plasmani stanovništvu. Moţe biti zanimljivo za nekoga da proĉita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. a vi vršite plasiranje trgovini. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta i rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. Kad proĉitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana i datih avansa? Zbog toga što se time meri. Znači kada odobrite kredit koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Sad kad je reĉ o komitentima. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiĉe iz prehrambrene industrije. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. vidi oni su prestali da plaćaju. Primera radi. prvo – zato što su kratkoroĉni. Primera radi. promene finansijskog položaja. znaĉi krediti odobreni stanovništvu. utoliko je stepen naplativosti viši utoliko banka lošije radi svoj posao. 279 .svom poslovanju. To moţete videti samo ako se izvrši ovakvo rašĉlanjavanje depozita i plasmana po pojedinim delatnostima ili po podruĉjima. šta ćete zakljuĉiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije moţete odmah zakljuĉiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Znači ove gubitke iskazujete da bi ste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. da pratite njene rezultate. Dakle po delatnostima moţete grupisati i vaše deponente i vaše klijente. Dakle to ne moţete videti ako imate ukupne depozite i ukupne plasmane. Isto tako i za dugoroĉne plasmane. koji rizik? Kreditni rizik. Ali to se objavljuje u okviru napomena. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. I jedno i drugo predstavlja propust uprave banke. I sad to moţe biti zanimljivo. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. drugo – zato što su obezbeĊeni obiĉno menicama imaju visok procenat naplate. da li se komitent. Što je iznos ovih gubitaka veći. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Onda će odmah onaj koji to ĉita reći pa ĉekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiĉe najveći broj njenih deponenata. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva i obaveze. Znaĉi da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Znaĉi imate napomenu kratkoroĉni plasmani i imate poziciju kratkoroĉnih plasmana koja vam to pokazuje.

formiraju se na teret dobiti. zbirni iznos plasmana na koje se ne obraĉunava kamata i osnovici za utvrdjivanje iznosa po kojima se takvi plasmani vode. • rezervisanja Opšti bankarski rizici • Od banke se može zahtevati ili joj se može dozvoliti da izdvoji sredstva za potencijalne obaveze. raĉunovodstvenu politiku – osnov na bazi koga je gubitak iskazan kao rashod.• U vezi sa ovim gubicima treba objaviti: • 1. visinu iskorišćenih rezervisanja formiranih po ovom osnovu. Zastupnički poslovi • Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. • 3. Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke. zbirni iznos rezervisanja na dan bilansa • 4. Transakcije sa povezanim stranama • Objavljuju se transakcije 280 . visinu gubitaka u toku perioda. • 2. visinu rashoda priznatih tokom godine po osnovu nenaplativih plasmana i avansa i visinu naplaćenih ranije otpisanih potraţivanja. i koja se formiraju za preteće gubitke. Ova sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. Sredstva data kao obezbedjenje • Banka je dužna da objavi vrstu i vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza.

decembar 2004. izveštaje banaka. to je uvek izveštaj koji pruža informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obračunskom periodu. da ta beleška mora da se odnosi na tu poziciju i da će njena sadrţina biti razliĉita od sadrţine koja prati recimo belešku zalihe gotovih proizvoda. A izveštaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje. 28. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utiĉe na sadrţinu BS i BU. Hoću da to lepo nauĉite!!! Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. gotovinski ekvivalenti Još jednom šta su gotovinski ekvivalenti? PredŠtavljaju kratkoročna. Beleške se takodje razlikuju i vi ćete naći na sajtu beleške uz finan. gde se nalaze najveći broj napomena koje prate finan. da li je reĉ o novĉanom toku banke ili preduzeća. jer jednoŠtavno to je izveštaj koji sadrţi promene koje su naŠtale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeća ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeća. depoziti koji se isplaćuju na zahtev 4. on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća i zbog toga ćemo govoriti danas o tome. raspoloţivu gotovinu 2. Ne treba da objašnjavam da ako vam je pozicija depozit. Šta obuhvata gotovina prema Štandardu 7? Ona obuhvata: 1. imate takodje i beleške uz finan. da je sadrţina BS tj. izveštaje banaka. Kada je reĉ o izveštaju o novĉanom toku. Šta je izveštaj o novčanom toku? Nema razlike. aktiva i pasiva razliĉita od BS preduzeća. Ĉim se razlikuju pozicije u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene.Utorak. 281 . izveštaje preduzeća i onda ćete primetiti znaĉajne razlike. koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. odnosno beleške koje se uz te pozicije daju. depozite na raĉunima koji nisu oroĉeni 3. da je onaj segment BU koji sadrţi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razliĉite delatnosti drugaĉiji nego kada je u pitanju preduzeće. visoko likvidna ulaganja.

sećate se da sam vam tada rekla. koji je prikupila ona ţeli da plasira i da kroz kamatu koju će naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. uvid u visinu neto gotovine treba da omogući banci da sagleda viškove gotovine. Šta je poslovna aktivnost banke? U najkraćem. a ja vaš pitam da li baš svi prilivi i odlivi zavise od delatnosti. a prošlog puta sam vam objasnila da je to uslov odrţanja banke. Posledice su proširenje ili suţenje internog toka. Karakterisike internog i eksternog toka Regularan je. 282 . prikupljamo pare da bis mo ih plasirali. dakle koliko ima slobodnih novĉanih sredŠtava da bi ta slobodna novĉana sredstva plasirala. Da li se izveštaj saŠtavlja prema nekom drugom Štandardu osim onog koji važi za preduzeća? Naravno da ne. Ako banka ima novac koji stoji na raĉunima. kako to utiĉe na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost će biti visoka a rentabilnost niska. Odgovor je ne. Zašto banka ima potrebu da vrši kontrolu nad novčanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeća da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji naŠtaju iz okruţenja u banku. Na isti naĉin ulaganja u HOV će biti iskazana u izveštaju o novĉanom toku i kod preduzeća i kod banaka. MRS-7 'Izveštaj o novĉanim tokovima'. Prema tome svaki višak gotovine koji banka ima. ali šta neće biti isto. Sa druge strane. da je cilj da se kroz saŠtavljanje izveštaja o novĉanom toku stvori mogućnost za procenu sposobnosti preduzeća da generiše gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeća za gotovinom. Neće biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. kao što već znate. Da li je isto i za banku? Primetićete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrţanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. Zato je vaţno da kotroliše novĉane tokove. Na isti naĉin se emisija akcija odraţava na novĉani tok i kod preduzeća i kod banaka. Zašto to radimo? Da bi smo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji će biti veći od odliva koje smo uĉinili prilikom plasiranja. nezavisno od toga kojom delatnošću se bave. Koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. Gotovinski tok.Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kaţete da. ili iz banke u okruţenje. moţe biti interni i eksterni. odnosi se podjednako na izveštanja svih poslovnih subjekata. Banka ne prikuplja pare da bi Štajale kod nje na raĉunima. i vezan za obavljanje delatnosti banke.

ali taj tok da li moţete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu raŠta vaših depozite i odliva po osnovu raŠta vaših plasmana. Pokazaće vam koliko od dobitka je već konvertovano u gotovinu. šta bi trebalo da bude njen cilj u budućnosti? Na kom podruĉju ona treba da reaguje. Ako u izveštaju o novĉanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. Videćete da je kod banaka to malo drugaĉije. šta žele da saznaju iz izveštaja o gotovinskom toku? Taĉno je da se gotovinski tok banke i izveštaj o tom toku odnose na prošlost. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. Iako taj izveštaj sadrţi informacije o prošlosti. jer mi govorimo o onim izveštajima koji se saŠtavljaju krajem godine. Osim toga kada uradite izveštaj o novĉanom toku za 2004. izveštaja banke. njihvu realnost ocenjujete izradom izveštaja po isteku planskog perioda.Korisnici finan. Sa jedne strane. o prilivima i odlivima gotovine. Kada na kraju naredne godine budete saŠtavljali ovaj izveštaj potrebno je da taj vaš plan priliva i odliva i izveštaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate: koliko ste realno planirali vaše prilive i odlive. zbog toga sto će vam pokrivenost dobitka novĉanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Ili da smanji prikupljanje 283 . Znaĉi planovi koje pravite na kraju jedne godine. taĉnije ispitivenj tog odnosa je još jedan od ciljeva koje izveštaj o novĉanim tokovima treba da omogući. Pitanje je da li te dve veliĉine treba dovoditi u vezu? Da. Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeća iskazuje se u BU. Odnos izmedju rentabilnosti i neto priliva gotovine. Za šta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada ĉita izveštaj o novĉanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrţane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. Podsećam vaš još jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkoroĉnom obraĉunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka će biti razliĉita od visine neto gotovinskog toka. Ta vrŠta analize je neophodna da bi ste napravili realan plan za budućnost. ovaj zahtev ćemo malo modifikovati. sa druge strane njena aktivnost se odraţava na promene visine depozita i plasmana. Dakle vi na poĉetku sada 2005. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. Neto gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u budućnosti. Šta bi banka trebalo da zakljuĉi. šta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vaših oĉekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. Znaĉi da nismo uposlili novac koji smo primili. Koji segment ili koje bi ste vi informacije iz izveštaja o novĉanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Šta bi ste vi mogli iz tog izveštaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. šta bi vi trebalo da zakljuĉite? Imaćete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti. ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i. godinu vi ćete na bazi tog izveštaja ceniti realnost vaših procena o visini vaših priliva i odliva gotovine koje ste napravili na poĉetku godine. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu.

Ona plaća kamatu na sredstva koje je prikupila. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme će proceniti šta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. a vaši prilivi. poloţaja. vaši deponenti. pošto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. jer to odrţanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredŠtava košta. ili da u buduće menja strukturu roĉnosti plasiranih sredŠtava. pa vam se kaţe da su vam najveći prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. kako će se to odraziti na visinu predloţene dividende? Ona će biti niţa. Kod politike investiranja. i njen rezultat zbog toga trpi. poloţaj u BS? Naravno da hoćete. zatim da li ćemo gledati nešto u BS…da li bi ste pogledali finan. plasmani dati poljoprivredi. vaši depoziti poticu primera radi iz trgovine. Ako nismo zadovoljni našim finan. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. a to gledamo iz izveštaja o novĉanom toku. znaĉi da vaši deponenti potiĉu iz odredjenih delatnosit. poloţajem. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novčanog toka? Od ĉega zavisi visina dividendi. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. a to ćemo videti iz BU. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razliĉito. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. Ako pogledate roĉnost vaših priliva i odliva. onda će osnovni cilj banke biti da popravi roĉnost depozita u narednom periodu. znaĉi ako primetite da imate debalans izmedju dugoroĉnih depozita i oliva po osnovu plasmana. Prvo ćemo reći…bilo bi jako dobro da obnovimo naš informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo koliko to košta i hoćemo li imati slobodnih novĉanih sredstava…i opet se vraćamo na izveštaj o novĉanom toku. Kada bi ste vi donosili odluku o visini dividendi koje bi ste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. 284 . onda će stepen rizika biti razliĉit. Ako imate izveštaj koji je pripremljen još po segmentima. A onda naša politika dividendi kakva će biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odrešenih ruku.depozita ili da poveća plasmane. Moramo i to pogledati. da li možemo donositi odluke o tome koliko ćemo investirati u budućnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novčana sredstva? Teško. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. a da se vaši plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. koja su dva kljuĉna faktora koja odredjuju visinu divideni. Znaĉi da smanje prilive po osnovu dugoroĉnih i da poveća prilive po osnovu kratkoroĉnih plasmana. Dakle mnogo toga uprava moţe videti kada je reĉ o poslovnoj politici iz izveštaja o novĉanom toku. Šta znaĉi politika dividendi. Hoćemo li imati novaca da isplatimo dividende. Da prilivi po osnovu dugoroĉnih depozita budu veći od priliva po osnovu kratkoroĉnih.

Znaĉi prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. Znaĉi to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. investitori 2. Da bi smo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reći šta se smatra poslovnom aktivnošću: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. do smanjenja kredita koji su ranije dali. Šta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Pošto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. poverioci. prvi priliv je: 1. banka koristi uslugu. da li će banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeća. E sada smo došli do razlika. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je reĉ o preduzeću ili banci. druga preduzeća.to su poverioci 3. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. deponenti . isplaćuje zaposlene. isto je i sa poveriocima.Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. A osvde su to: 1. Šta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potraţivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. troškove materijala.šta je bilo tu kod preduzeća. Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. Šta bi bili odlivi?Znaĉi na šta banka trosi svoju gotovinu? 1. 285 . znaĉi one se smatraju poslovnim aktivnostima. na plasirana sredstva naplaćuje kamatu. Ali mi ovde imamo nešto što kod preduzeća nemamo. Kada smo govorili o preduzeću šta smo govorili ko su korisnici: investitori. 2. znaĉi rast depozita (i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada). tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. druge banke Vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li će biti dividendi. priliv po osnovu naplaćenih kamata i naknada . Zašto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. osiguranje. ako deponenti povećaju svoje depozite. plaća reklamu. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. Kako se klasifikuju tokovi gotovine? Isto kao i kod preduzeća: 1. odlivi po osnovu kamata i naknada. jer ih plaća 2.

по основу исплата дивиденди . pare idu od nas prema komitentima. ako mi povećamo kredite koje dajemo našim komitentima.приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити . Znaĉi povećanje plasmana je odliv… toga nema kod preduzeća. • • • • • • • • 286 .по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ .по основу емисије акција .по основу набавке основних средстава • . a šta će biti ako naši deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv.приливи по основу продаје учешћа у капиталу . samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugaĉije vrste ali dejstvo je potpuno isto. samo radi prilive i odlive iz poslovne aktivosti.3. kako će to uticati na našu gotovinu? Ĉim mi damo kredit.по основу улагања у учешћа у капиталу • .приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . Iako vam se ovo ĉini da je bitno razliĉito nego kod preduzeća. Приливи готовине из активности инвестирања • • • • • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане .приливи по основу продаје основних средстава . to je isto.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskoĉila.по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања Приливи: . 4. Znaĉi odlivi nastaju po osnovu povećanja plasmana ili smanjenja depozita.по основу узетих кредита Одливи готовине из активности финансирања .отплате узетих кредита .

jer rastu naše obaveze u odnosu na prilive. 287 . to ima karakter priliva. to je za nas priliv. Znaĉi direktna metoda. polazi od prihoda i rashoda iz BU. ako se izmiruju obaveze. Osnova za izradu izveštaja Osnova je ista: 1. znaĉi imamo rashode koje nismo platili. ako rastu naše obaveze po osnovu kamata. ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive osim gotovine. to je odliv i ako se povećavaju plasmani. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. i jos neki dodatni podaci Metode sastavljanja Potpuno iste: 1. to je takodje priliv. BU 3. a njome ćemo se baviti. a indirektna metoda polazi od neto dobiti. kada nastaje priliv. A kada imamo odlive? Ako se povlaĉe depoziti. direktne 2. BS 2.Računi aktive-osim gotovine Računi pasive Tokovi novčanih sredŠtava izdavanja primanja Pogledajte. dakle ako se smanjuju naša potraţivanja po osnovu kamata i nakanada. To smo isto imali i kod preduzeće. To bi trebalo sve da znate. Ako se povećavaju depoziti. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. ako se smanjuju plasmani i dati krediti.

Токови готивине из активности инвестирања 1. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzeće? Nema. koji se zove tako. 2. 2. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. Нето повећање/смањење готовине Е. Poslat je sa ovim predavanjem  А. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б. Токови готовине из активности финансирања 1. Токови готовине из пословних активности 1. imate objašnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. pa neto 288 . 2. Готовина на почетку периода Ф. Приливи готовине из пословних активности 2. Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1.U onom dokumentu izveštaj o novcu. Znaĉi potpuno izgleda isto kao kod preduzeća: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti.

E sada kod banaka je sledeća situacija. Šta to znaĉi? To znaĉi da ćete iskazati ne poĉetno stanje + povećanje – naplate = krajnje stanje. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. već ćete samo reći kolika je promena. koliko ćete danas uplatiti ili sa vašeg raĉuna isplatiti. Шта значи нето принцип? • • • • • • Стање на почетку године 380 +Нови пласнани у току године 780 .gotovina iz poslovne aktivnosit.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokaţete kako se kreću depoziti i plasmani. da li je došlo do povećanja ili do smanjenja. jer kada vi imate raĉun kod neke banke. obratite paţnju na kraj. Pitanje je zašto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. i neto gotovina iz te aktivnosti. Znaĉi što se forme tiĉe nema razlike.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaĉi vaš zanima krajnje i poĉetno stanje. . a kod depozita (oroĉeni i po viĊenju!) i plasmana (u depozite drugih banaka) ide se na neto princip? Objašnjenje je sledeće: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada. Kada saberete neto povećanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocĉtku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. I MRS-7 to dopušta. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. nije ona ta koja kontroliše koliko ćete vi para drţati na njenom raĉunu.наплата у току године 500 Нето промена пласмана 280 samo ovo ćete iskazati u neto novĉnom toku. Promene depozita su u velikoj meri pod uticajem naših deponenata. 289 . Znaĉi dovoljno je da pruţite informacije upotrebom neto principa. prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip.

948 10.552 158.417 1.942 10.032 569 840 3.853 440 4.291 38.137 142.337 ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 3.902 293 2.779 4.432 3.708 60 122.021 379 560 2.626 1.264 137 8.343 1.805 40 Потраживања за накнаде 2.758 94.632 184.262 45.789 333 614 3.383 290 .841 30.828 237.628 7.475 110 288.212 90 5.575 192.648 5.558 2.850 3.BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.169 6.983 73 4.396 206 13.526 222 409 2.937 57.818 135 8.555 1.833 6. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате 2003 2002 2003 2002 16.895 1.233 2.

676 5.578 6 34 69 30.459 127 922 244 253 3.367 9 51 104 45.000 1.335 2002 28.756 1.484 120 341 7.938 5.175 884 123.365 78.048 117.383 Prva pozicija za koju trebe da izraĉunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.828 237.407 8.942 na 291 .000 1.504 989 80 227 5.948 na poĉetku godine odnosno 45.575 192. Da bi ste to izraĉunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.552 158.517 4.998 3.037 185.783 589 288.997 5.117 3.768 40.189 191 1.000 2. Bili su 57.745 6 155 47 30.163 4 103 31 20.556 2003 4.PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива 2003 6.000 1.845 26.595 23.383 366 380 5.730 15.223 2002 19.276 7.

942 vi bi ste rekli…pa znaĉi da mi je vratio tu razliku.282 4. Znaĉi ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.700-45.306.604 2.475 152 1.551 13.650 101 700 461 634 2.003 1. Šta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego što smo imali na poĉetku. Znaĉi 57.406 3.005 2. Zašto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine niţe nego što je bilo na poĉetku.kraju godine. To bi bilo taĉno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.188 3. дажбине 18. . Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama.439 1.942= 9.154 2. ja imam priliv u visini te razlike.31. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.465 55 . to znaĉi da smo naplatili dobar deo plasmana. to je priliv.034 9.12. Znaĉi ako vam je neko dugovao 57.050 692 951 3. a sada duguje 45.697 83 292 12. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1.1.731 3. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaĉi šta treba da uradite? Da umanjite razliku za iznos otpisa.658 2.948 na poĉetku godine.948-2.

499 100 150 30 40 50 20 115 Отпис ненаплативих портаживања .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .за дугорочне ХОВ .за камате .за ХОВ и др.Аморизација 300 200 Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .за друга средства .за кредите .394 450 509 375 15 3 18 17 8 293 929 300 339 250 10 2 12 11 5 .250 3.500 2.756 2.за ХОВ и др.за накнаде .749 150 225 45 60 75 30 173 4. Пласмане намењене продаји .учешћа у капиталу других правних лица .504 1.за друга средства 1.за кредите .за резервисања 6. Пласмане намењене продаји .за накнаде .за камате .

137. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. Šta nam još treba? Treba nam promena potraţivanja po osnovu kamata. prihod od kamata koji ćete naći u BU i on iznosi 18.749 i 509. a to znaĉi da je priliv niţi od prihoda i naravno nećemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bi smo došli do priliva. Znaĉi razlika od 41. Za iznos izvršenih otpisa šta ćemo uraditi? Oni ukupno iznose 4. na poĉetku godine su bili 142. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potraţivanja po osnovu kamata. a ako se povećao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaĉi da je došlo do odliva gotovine. reĉ je o odlivu. Znaĉi pošto je došlo do povećanja plasmana. Sada imamo potraživanje po osnovu kamata.257. na poĉetku su bila 6. šta bi smo zakljuĉili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obraĉunskom periodu i naplatili. Znaĉi smnjili smo za iznos povećanja potraţivanja. Gde se nalazi to? U BS. takodje ćemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. jer ĉim nam je potraţivanje veće znaĉi da nismo naplatili ceo prihod. Zašto odliv? Zato što se iznos naših kredita datih komitentima povećao.968 predstavlja odliv.833. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje.224. pa zato otpise morate uzeti u obzir. Znaĉi potraţivanje je na kraju veće tako da ćemo za razliku. Odliv. 294 . i šta nam još treba? Otpisi. Poĉetno stanji i krajnje stanje.032 a na kraju 6. E sada nešto za šta morate koristiti znanje iz izveštaja o novĉanom toku preduzeća. Ovo je bilo sve na neto osnovi. Dakle mi moramo naznaĉiti da to krajnje stanje nije smanjeno. Dakle trebaju nam dva podatka.282. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. Otpisa bilo nije. Šta predstavlja sada ova razlika.Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 476 155 321 317 103 214 Ajde da vidimo šta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte. Znaĉi morate se nauĉiti da prepoznate. aktive. prihode smanjiti i to za 801. znaĉi ti podaci nam trebaju: poĉetno stanje potraţivanja. Da li je taj prihod jednak prilivu? Moţe biti ali i ne mora. krajnje Štanje potraţivanja. Šta ćete sa tim podacima uraditi da bi ste došli do priliva.169 a na kraju su 184. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako ćemo izraĉunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. potraţivanja za kamate. Znaĉi ako bi potraţivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potraţivanjima koje smo imali na poĉetku.

475-525-(2.789)= 1.282 2. Uporedite visinu AVR na poĉetku 333 i na kraju 440.224 4.797.03 Разлика приходи отписи 31. Znaĉi smanjujemo prihode za razliku 2. imamo i to 30 i 8 što znaĉi ukupno 38. imamo li potraţivanja za naknade. jer smo nešto unapred platili i to je 107. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na poĉetku su bile 840 a na kraju je 3.968 13.853-3. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. znaĉi priliv je 182.032 18.833 295 . kako ćemo ga izraĉunati? 3.337-569.169 6.02 57. imamo i na poĉetku su bile 569 a sada su 2. Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Обрачунати ИВ и 31. Opet imamo povećanje potraţivanja.12. i smanjicete za otpis od 38. šta ćete sa njima? To je isto kao kod preduzeća.Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaĉi šta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475. bila su 3.12. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525.942 184.257 6. Da vidimo koliki je odliv.789 a sada su 5. Imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose 3. a šta imamo na pasivi. To je to.337-569)= 182. Koliko smo znaĉi ostvarili prihoda 2. znaĉi da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise.306 41. Šta to znaĉi da su AVR veća na kraju nego na poĉetku? Odliv. Znaĉi ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava. Taj odliv da bi smo ga taĉno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa.005-38-(5.948 142. AVR.648-840-240=2048. I šta jos imamo. Pošto smo povećali ulaganja šta ćete uraditi sa prihodima? Da li ćete ih povećati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povećanje aktive.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava. tu nema razlike.648. Ako imamo povećanje potraţivanja za razliku treba prihode smanjiti. to još imamo na strani aktive.700 45.337. pošto su na kraju veća. šta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaĉi da smo uloţili i imamo odliv. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15 znaĉi otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240. I to iznosi na kraju 3.137 9. Druga sredstva.853 i po istom pravilu utvrdite razliku.

698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367.551-(1. Sećate se kako ste pretvarali trokšove zarada u odlive. Opet su obaveze na kraju manje nego što su bile na poĉetku.551.383)=4. Imamo ostale troškove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza. Šta je ta razlika? Priliv. Kako ćete korigovati rashode po osnovu kamata da bi ste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povećanja obaveza. Ĉime ćemo ih korigovati? Korigovaćemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1. a sada iznose 1. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata.335. da bi dosli do odliva. Dakle na poĉetku su depoziti komitenata bili 117.484. znaĉi 28.337 3. Povećanje depozita naših komitenata znaĉi da su oni uloţili novac u našu banku i došlo je do priliva koji iznosi 67.853 440 182 3. Znaĉi raĉunamo odlive.383. Znaĉi 2.556-6.Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 569 840 3.048 1.789 333 2. Obaveze za zarade. Smanjenje. Zatim imamo depozite komitenata. šta ta razlika predstavlja. Ako su sada obaveze manje za tu razliku ćete povećati rashode. Znaĉi smanjenje depozita za 22.475 525 240 2.451 odliv. Da li su rashodi po osnovu kamate u celini plaćeni? Kako ćemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4.221.445 Ostale obaveze. Znaĉi platili smo sve naše rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period ušli. Bili su 28. Ne moţemo otpisivati naše obaveze.756 sada iznose 185.048. a sada su 120.797 107 3. Da ali moţemo otpisivati naše plasmane.221. a sada iznose 6. jer su banke povukle svoje depozite. Obaveze na 296 . Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692. Obaveze za naknade. 3. Zašto ovde nema otpisa? Nema ih zbog naĉela više vrednosti.648 5. Znaĉi idete u BU i nadjete troškove zarada koji su 2. Obaveze su se povećale pa prema tome odliv je manji od rashoda.484-1.005 38 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile. što znaĉi da je odliv veći od troška za tu razliku. pa je odliv veći nego što je rashod. Znaĉi 4. One su bile 380 i 341 na kraju.292.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako što gledate kolike su obaveze po osnovu zarada.335=22. i taj odliv iznosi 938.046+(380-341)=2.556 Na poĉetku.

12. Šta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.445 1. Znaĉi iznos 3698-(7745-5367)=1320.320 86 51 57 Обавезе за камате 1. Smanjićete. znaĉi 155-(155-51)=51 to je isplata.221 67. 1/3 od ukupnih rashoda. Znaĉi za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi došli do odliva.292 4. Znaĉi 83+3=86. Obaveze za porez na dobit. i posto su niţa to znaĉi da je to odliv. na poĉetku 51.02 28.756 4. Mi ćemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju veće. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. a na kraju 155.556 117. Ĉime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose.698 83 155 Обрачунати расходи 31.03 Разлика 6. bile su 9 a sada su 6. Obaveze za poreze i doprinose.698.483 120 341 7. a mi smo platili samo 1320.551 692 2.745 6 155 47 22.335 185. Da je rashod 3.406 3.12.kraju su veće.048 1.367 Обавезе за порезе и доприносе 9 Обавезе за порез на добит ПВР 51 104 297 . Jer oni predstavljaju obraĉnate a ne plaćene troškve. Šta ćete sa razlikom. PVR bila su 104 a sada su 47. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu. Obaveze su povećane.383 Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе 366 380 5. Korigujemo za razliku izmedju poĉetnih i krajnih obaveza za porez na dobit.451 938 2. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31.

Одливи по основу других трошк посл. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр.050 903 4.Izveštaj o novĉanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti.451 937 4.306 41.445 86 1.048 298 13.609 2. Прих.969 3.484 1. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји 9.224 182 1.347 . у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.

777 5.684 Одливи по основу куповине акција банака и предузећа 1.735 299 .132 15.656 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ 17.707 51 10.221 67.292 10.Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација 22.138 -8.322 152 3.656 1.000 1.

262 (Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak moţda i bolje objasnjeno u attachment-u. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. Kada bi ste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju bi ste neto gotovinu bi ste uzeli. Ĉetvrtak. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita.937 16.Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине Готовина на почетку године Готовина на крају године 50 3. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva. i drugi deo koji se tiĉe promene plasmana. 300 . Znaĉi gledali bi ste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povećanja depozita i plasmana.325 10. decembar 2004. kvantitativne pokazatelje. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2. Finansijski izveštaji banaka predstavljaju vaţan izvor informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljima. a drugi deo posle te stavke. ELEMENTI BONITETA BANKE Šta je bonitet? Bonitet znaĉi u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosi se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke. 30.404 5. Jer to je ono sto banka generise.Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1.

Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza neće vam trebati veliki broj šaltera jer vi radite sa pravnim licima i bićete locirani tamo gde imate najveći broj preduzeća koji se tim poslovima bave. pa ste videli da imamo Agro banku. Vi ćete mi onda reći…pa ĉekajte zar sve banke ne rade isto? Rade sliĉne poslove. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kućama. ekspozitura i šaltera moći da vidite kako je banka pokrila podruĉje na kome radi. šalteri gde se oni nalaze. da je on bliţa svojim komitentima i da će na taj naĉin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji naĉin. recimo i naših banaka. Što je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. ekspozitura i šaltera će vam trebati. Morate se uvek pitati a ĉime se ona bavi. Znaĉi koliko će biti filijala i ekspozitura i gde će one biti locirane. Trţište i trţišni kriterijumi prisutni su u svakom podruĉju poslovanja. Zašto kaţemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovništvom. koliki će broj šaltera biti zavisi od toga šta predštavlja posebnu ili preteţnu aktvnost banke. Znaĉi da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. Znaĉi kada budete gledali godišnji izveštaj bilo koje banke. Kvalitativni zbog toga što su opisni. Šta je tržišni položaj banke. ĉija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. Jer treba da pokrijete veliki prostor. treće rad sa jednim i drugim. ali smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u raspodeli novca. i šaltere. Znaĉi delatnost je ta koja će odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka ţeli da se bavi. Mi smo imali trţište roba i usluga. i njenu organizacionu strukturu. Šta je to što jednu banku ĉini dobrom bankom? Po ĉemu se jedna banka moţe razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. onda ćete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. Znaĉi znalo se da neka firma mora dobiti kredit. jos uvek ne znaĉi da ona radi loše. sve filijale. ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. veliki broj filijala. odredjuje veliĉinu banke. odnosno ono ĉime se banka preteţno bavi odredjivaće broj… znaĉi kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moţe otvarati svoje filijale i ekspoziture. Znaĉi delatnost. Ne treba meni ekspozitura u Nišu. Vrlo ĉesto se tu uplitala i politika. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. I uopšte nije bilo vaţno što se već tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. Ali ona mora da da 301 . ako tamo imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. recimo. sve ekspoziture. Jako dugo su banke odobravale kredite uvaţavajući neke druge kriterijume ili dajući prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. Vi ćete po toj mreţi filijala.Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. Znaĉi organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. Znaĉi ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente.

Zato što je vaţno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. a radi posao gde su ta znanja neophodna. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. Zato je direktor banke osoba koja je jako vaţna. Znaĉi banke koje imaju dobar trţišni poloţaj. I zato uopšte nije svejedno kako će izgledati menadţment banke. Ne moţete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da oĉekujete da on poĉinje da uĉi nešto što je za njega potpuno novo. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. U trţištu koje je relativno ograniĉeno javlja se veliki broj banaka. manje su spremni za rizik. Zato što je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. Mi sada pored domaćih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trţišnom poloţaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trţištu. Znaĉi osim znanja vaţni su i rezultati u prethodnom radu. kada je reĉ o starosnoj strukturi. Kada se gradjani odluĉuju preko koje će banke raditi. Znaĉi pitanja idu: šta su ovi zavrsili. koji broj usluga ta banka pruţa i na koji naĉin ona uspeva da odrţi ili popravi svoj trţišni poloţaj u odnosu na neki prethodni period. Jako je vaţno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuće kvalifikacije. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. oni pitaju ko vodi tu banku. taj svoj poloţaj odrţe. neko ko ima potrebu i ţelju da se dokaţe i neko ko ima snagu da to ostvari. već i poznavanje jezika.kredit jer zapošljva 5. Morate znati barem jedan svetski jezik. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima.000 ljudi koji će izaći na ulicu. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. Dakle svima nam je strasno vaţno da verujemo onome kome poveravamo našu imovinu. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi moţda elementa menadţmenta banke bio na samom vrhu. koliki je broj njenih komitenata. Dakle da vaša znanja budu takva da ulivaju poverenje da ćete sa uspehom voditi banku. Više nego kod preduzeća. On predštavlja banku. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donošenju odluka kome će plasirati svoja sredstva i pri tome one vode raĉuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potraţivanja. oprezni. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Njihova saradnja je vaţna. Znaĉi koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. Osim znanja. Znaĉi neko ko prvo ima znanja koja su nova. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. zato kaţem da smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u finansijskom podruĉju. Znaĉi koliki deo trzišta ta banka pokriva. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno neće. na bonitet banke utiĉe menadţment. gde su oni ranije radili. Dakle. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzišta. jer onaj koji 302 . imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira što se konkurencija pojaĉava. Osim toga da li je on u štanju da prihvati nova znanja. I zato je vaţno da u timu bude mladog sveta. Treţi kvalitativni element boniteta banke je menadžment banke.

treba da upravljaju firmom. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrţite jer će te time brţe ostvariti svoje ciljeve. Znaĉi morate da uĉite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. Naravno da razliĉiti ljudi imaju razliĉiti naĉin na koji rade. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite raĉuna da ne povredite tu osobu. Zašto je ovde vaţna starosna struktura zaposlenih. ali će banka imati nekoga ko će vući napred. Ni jedna banka neće uloziti u obrazovanje nekoga ko će tu raditi još pet godina. zatim koja posebna znanja i veštine ti radnici treba da poseduju. Znaĉi mladi ljudi koji imaju motiva. Jako je vaţno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. Vaţna je da bi ste mogli da planirate kadrove. I zato je to vaţno. morate im verovati i morate im poveravati. znjanja. zbog toga. vodi mladi svet. koji odgovara vašim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. I konaĉno stil rukovodjenja. I zato je vaţno da kada nekoga kritikujete. ali ono što je sasvim sigurno je da kao menadţeri morate voditi raĉuna da neke odluke morate prepustiti drugima. Vaţno je da banku. i na taj naĉin će spreĉiti neke krupne greske. Dakle najgore moguće rešenje je… jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odluĉujem i svi moraju da pitaju mene pre nego što bilo šta odluĉe…takav naĉin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. znaĉi koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obiĉnog znanja rada na raĉunaru mora imati znanja za rad na posebnim mašinama koje u banci imate. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. Već šaljete mlade ljude koji će biti tu jos 20 godina. Kadrovska opremljenost banke meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Da procenite dakle koliko ta firma vodi raĉuna o svojim zaposlenima i videćete kada budete ušli u firmu da se taĉno moţe osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je 303 . znaĉi da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. Jako je vaţna starosna struktura kada odluĉujete o tome koliko ćete investirati u svoje zaposlene. taj bre dete svoje nije znao da saĉuva a hoće da saĉuva moje pare. koji svoje obaveze ispunjava i koji će se tako ponašati i u svom poslu. Ali ne samo banku. Naredna vaţna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. pa nema šanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. Znaĉi delegirate ovlašćenja a onda samo vršite nadzor kako se izvršavaju ta ovlašćenja.ima iskustva malo će koĉiti one koje trĉe. Znaĉi to je ĉovek koji je odgovaran. Zašto je vaţan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. kada procenjujete nekoga. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. I zato je vaţna štarosna struktura. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. nego što ćete stalno kritikovati. Zašto je to vaţno? Zato što vaši klijenti to gledaju ovako…šta on ima sina koji je problematican. nego uopšte.

znaĉi mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. kako su delegirane odgovornosti za izvršenje pojedinih poslova. Znaĉi raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaţe na to koje su to delatnosti kojima se banka preteţno bavi. Znaĉi banka mora imati sluţbu koja će stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom šalteru. I šta ćete zakljuĉiti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. U sektoru u kojem imate najveći broj zaposlenih trebalo bi da se odvija preteţna aktivnosti banke. izveštaje i pre nego što dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego što će to znati eksterni revizor. Npr. Integrisanost osnovnih funkcija banke predstavlja takodje jednu od odlika banke. Sada naroĉito kada krene elektronsko bankarstvo to će doći do izraţaja. on je taj koji treba da skrene upravi paţnju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. kako to treba uraditi. mora poštovati proceduru.mlad i neko ko nije. na eventualno nepoštovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. znaĉi onaj ko otvara tekuće raĉune. u finan. Informaciona opremljenosti banke. Šta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuĉiti. koliko nivoa menadţmenta u banci postoji. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. Znaĉi interni revizor je taj koji će kontrolu poslovanja vršiti tako što će raditi uvid u knjigovodstvene podatke. Iz tih razloga kada se oĉenjuje bonitet banke vaţna je informaciona opremljenos banke. procedura za otvaranje tekućeg raĉuna. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka poštuje sve procedure i uprava banke koristeći internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrši nadzor nad poslovanjem banke. Kada kaţem procedure. procedura za izdavanje ĉekova glasi… ĉek ne moţe dobiti lice koje ima recimo minusni 304 . Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umreţene. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. Zašto je vaţna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveći broj naloga komitenata izvršava upravo pomoću informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvršenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenošću banke. rukovodjenja i izvršavanja. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Kod nas nema kulture da starijima pokaţemo poštovanje. koliko je pouzdan itd. I on je saradnik uprave preduzeća. Vaţno je koji softver koristi. Izmedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. na šta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. Znaĉi zna se taĉno šta stranka mora doneti da bi bio otvoren tekući raĉun. Zatim. koje mehanizme uprava koristi da bi izvršila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije.

Vrsi stalnu proveru postovanja procedura u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. a kada je reĉ o prinosnom poloţaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. Znaĉi centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po sliĉnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. testirate zakljuĉak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. Ako je odgovor potvrdan onda zaista moţete imati poverenja da je reĉ o banci koja vodi raĉuna o odrţanju na dugi rok. prekršio je proceduru. I zato je ovaj deo vaţan. zapamtite pravilo da nikada zakljuĉak ne donosite na bazi jednog pokazatelja! Uvek vršite povezivanje većeg broja pokazatelja. ne moţe se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. bilo preduzeća ili banke. U kvantitativne pokazatelje boniteta banke spadaju: 1. Pored kvalitativnih elemenata. Kada je reĉ o elementima koji determinisu finansijski poloţaj. nauĉili smo to da su aktiva i pasiva. koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke. Pošto se delatnost banke odraţava kroz njene finansijske izveštaje jasno je onda da će i 305 . Znaĉi analizom mi ţelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji će nam omogućiti procenu finansijskog i prinosnog poloţaja. Interna kontrola upravo radi to. Znaĉi da ništa nije prepušteno sluĉaju. prinosni poloţaj banke Vi znate kada se govori o analizi finansijskih izveštaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća ili banke. finansijski poloţaj banke 2. da bi ste mogli da donesete zakljuĉak o bonitetu ili preduzeća ili banke. Inaĉe centralna banka sliĉne elemente ima kada vrši interno rangiranje banaka. Znaĉi kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je… imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. Ali tada se zna da je procedura prekršena jer znate kako ta procedura glasi. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. koji su delovi bsnke u kojima se procedure ne poštuju. na koji naĉin se ne poštuju i šta uprava banke preduzima da bi to spreĉila. u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izveštaja. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. cilj da se taj finansijski i prinosni poloţaj uĉini jasnijim. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. Znaĉi nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. Kada god radite analizu. Znaĉi nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer će preko uvida u zapisnik zakljuĉiti u kojoj meri se poštuju procedure.saldo na tekućem raĉunu… ako neko da ĉekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. Ne moţete dobiti više ĉekova nego što je proseĉan priliv gotovine na vaš tekući raĉun…to je takodje procedura.

ali naravno postojaće pokazatelji koje koristite i kod preduzeća i kod banke isto. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. Znaĉi svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. trţišni i kamatni rizik. • Пласмани банкама na koje naplaćujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. Dakle kroz analizu ţelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izloţena riziku solventnosti. Ova aktiva je opterećena rizikom likvidnosti. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима – nastli su tako što smo depozite koje smo prikupili plasirali našim komitentima i na taj naĉin smo pretvorili naše depozite u naše plasmane. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. Solventnost je likvidnost na dugi rok. rizikom da moţda nećemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • (рочно трансформисана приосна aктива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. izveštaja biti pod uticajem specifiĉnih aktivnosti koje banka ima. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su raĉuni naših komitenata. 306 . jer ta sredstva ne moţemo koristiti za izmirenje naših obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. Šta se sve nalazi na strani aktive. jer ne donosi nikakav profit. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. Kada imate rizik solventnosti. kamatni i trţišni rizik dovešće najpre do pada rentabiliteta. U kojoj meri postoji izloţenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. kamatnom i trţišnom riziku.analiza tih finan. Jer prosto je odrţavanje likvidnosti uslov opštanka banke. Znaĉi da drţi pod kontrolom ove rizike. Dakle da će se kod analize finan. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. onda ako bi ste pokušali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti moţemo staviti na prvo mesto. Ostali rizici kao što su valutni. a tek onda do ugroţavanja likvidnosti banke. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. valutnom i trţišnom riziku. valutni. Šta je osnovni cilj analize finan. stanje na raĉunima naših komitenata. sve ostalo gubi na znaĉaju. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. valutnom. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкамa formiraju se onda kada imamo probleme sa odrţavanjem likvidnosti. izveštaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izloţenosti banke riziku solventnosti. izveštaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopšte ne javljaju kod preduzeća.

jer ona nema toliko gotovine… jer je ona te depozite plasirala. Povećanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Znaĉi vi prvo sve što ste imali kod drugih banaka povuĉete. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovništvo naglo povuĉe svoje depozite. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlaĉenje depozita. Pogledajte šta će se desiti ako dodje do naglog povlaĉenja depozita. Sa jedne strane.predstavljaju najstabilniji izvor sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruţenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. Smatra se da postoje dva tipiĉna modela po kojima se moţe realizovati rizik od nelikvidnosti. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику • и нагло повлачење депозита) • Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem • (у банкама релативно • мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaĉi kako banka moţe doći. Zašto kaţemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama će biti u teškoćama ili već jeste u teškoćama. to moţe biti pojava nekvalitetnih plasmana. tada će banka morati da se obrati drugim bankama za pomoć. to je vaša rezerva likvidnosti. Znaĉi ovi depoziti stanovništva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeća i zato se ograniĉava uĉešća depozita stanovništva u ukupnim depozitima. Sa jedne strane. to moţe biti pad izvora. a sa druge strane izgubice mogućnost da sopstvene viškove plasira i izvuĉe prihode po osnovu kamate. Moram da se zaduţim i onda 307 . Smatra se da ne sme biti više od 50% depozita od stanovništva u ukupnim depozitima.(премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва . Pad rentabiliteta će svakako nastati. Znaĉi prvi scenario je naglo povlaĉenje depozita dovodi do korišćenja rezervi likvidnosti. doći će do rasta troškova kamata koje će platiti na sredstva koje je pozajmila. a sa druge strane. Njene obaveze prema drugim bankama će se povećati. šta je naredni korak. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. po kom scenariju se moţe desiti da banka dodje do nelikvidnosti. Svi koji to proĉitaju a imaju pare u toj banci traţice da podignu novac.

Sa druge strane. Posledica bi bila da banka ne moţe da vrati svoje obaveze. Ne moţe nikada nikada potpuno izbeći valutni rizik. Znaĉi pošto ne mogu da naplatim plasmane. Ona ulazi u aranzmane raĉunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi štete koje on ne moţe podneti. I da nije dovoljno da vodite raĉuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi raĉuna i da imate kvalitativne plasmane. Banka nikada ne moţe da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. Posledica toga biće pojava gubitka. a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. Raĉunovodja banke biće zaduţen ne samo da sastavi finan. imam rast rashoda po osnovu kamata zato što sam se zaduţila sa treće strane. ovamo gubim prihode. To dovodi do pada rentabiliteta. koja je to mera izloţenosti banke rizicima. kamatni ili trţišni rizik. gubim prihode po osnovu kamata. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. Retko kada se u ţivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izloţena. Pošto imam gubitke zbog nenaplate potraţivanja sa jedne strane. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da bi ste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. Ko sve vrši analizu finansijskih izveštaja? Kada je reĉ o banci analizu bilansa banke radiće raĉunovodje. I obrnuto. To zaduţenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. izveštaj banke 308 . i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. Ako bi banka došla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moţe da naplati. Znaĉi imate sa jedne strane one koje povlaĉe depozite a sa druge strane one koji ne plaćaju i tada imate ozbiljan problem. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. Nema te banke koja naplaćuje svaki svoj plasman 100%.povećavam svoje zaduţenje kod drugih banaka. Znaĉi ja znam da će od svih mojih plasmana jedan deo oštati nenaplaćen. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. Znaĉi to je prvi scenario po kojem banka moţe doći u zonu nelikvidnosti. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moţe podneti. I onda je odvijanje tog scenarija brţe. meni se smanjuju svoja slobodna novĉana sredstva. znaĉi nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. Šta bi bilo da ne naplati. znaĉi na depozitima. I obiĉno se banka suoĉava sa rizikom koji proistiĉu i iz depozita i iz plasmana. ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduţim.

Za plasmane A formirate posebnu rezervu. banke da formiraju rezervisanja. Znaĉi analizu nije moguće uraditi bez napomena uz finan. Šta je to što ćete iz napomena uzeti? Napomene će nam dati informacije o raĉunovodstvenim politikama. analize moći će da utvrdi osnovne pokazatelje finan. C. Banka traţi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaĉi za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. Šta je kreditni portfolio? Njega ĉine svi krediti koje je banka odobrila. kako ocenjujete bonitet vaših duţnika prilikom korišćenja kredita. izveštaje. Videćete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako ćete koji plasman klasifikovati. Ovde je vaţno da utvrdite na koji naĉin se utvrdjuje visina rezervisanja. znaĉi ja to znam da izraĉunam sama. B. izveštaje. kada radite analizu bilo ĉega. i prinosnog poloţaja banke. ne podatak iz napomene nego ĉitavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. Vrlo ĉesto kada neka firma ţeli da sklopi ugovor sa tom firmom traţiće podatke o toj firmi kod banke ĉija je ona komitet. Banka mora da objavi BS. Sećate se da sam vam rekla da raĉunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. Znaĉi ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci.nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog poloţaja i da prezentira upravi preduzeća. jer znaju da ta banka odliĉno zna komitente sa kojima radi. Najveći deo podataka naći ćete u BS i BU. izraĉunacu ih sama. zatim na koji naĉin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrţan u kreditnom portfoliu. E. Ima banaka koji znaju svoje komitente bolje nego što oni sami sebe znaju. i prinosnog poloţaja banke? To su onih pet izveštaja koji ĉine godisnji obraĉun. u izveštajima o promenama gotovine. Vi morate vašeg duţnika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. 309 . D i E. Jako je vaţno da uoĉite na koji naĉin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. D. Znaĉi kako upravljate. Šta ĉini osnovu za analizu finan. Manje ćete koristiti izveštaji o promenama kapitala ali bez napomena ne moţete da uradite analizu. Jedino što je vaţno je da vodite raĉuna. znam koje pokazatelje. Znaĉi oni koji ţele da rade sa bankama ceniće bonitet banke i u okviru boniteta banke sami će uraditi analizu bilansa banke. To što vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je poĉetak zajedniĉkog posla. Ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeća. Vrlo ĉesto ćete ĉitavu napomenu. napomene uz finan. sadrţe mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguća bez podataka sadrţanim u napomenama. jer su bilansne šeme skraćene. da radite krajnje savesno. za finansijski. C. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. BU. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. Ako su objavljenje uz napomene onda ćete ĉitati prvo raĉunovodstvenu politiku pa onda napomenu. makar tri. prinosni poloţaj za likvidnost.

Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. Znaĉi on se pojavljuje kao steĉajni poverilac umesto banke i uĉestvuje u procesu steĉaja. nego da ĉekam da prodje steĉajni postupak a ko zna kada će to biti. zatim koji su iznosi kredita ukupni i riziĉni dospeli po kategorijama duţnika. Banke mogu da prodaju svoja potraţivanja. Znaĉi kada vam kaţe koliko iznose krediti na koje je prestao obraĉun kamata. Znaĉi imali ste kredit koji je bio kratkoroĉni ili dugoroĉni pa je klijent imao teškoće sa plaćanjem i vi ste mu omogućili produţenje kredita. Zatim tu su iznosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. Šta to znaĉi? Kada duţnik prestane da plaća kredit banka ima obavezu da prestane sa obraĉunom kamata. zatim koliko iznose riziĉni krediti. koji su klasifikovani u kategoriju E. I umesto banke postati poverilac firme u steĉaju i na taj naĉin uticati kako će i po kojoj ceni ta firma biti prodata. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. kupiti jedan takav kredit. zatim koncentracija rizika kakva je. znaĉi kredita za naplatu. za koliko je produţen rok plaćanja ili dat neki kredit (ne znam kako se zove). u kom sektoru se duţnici nalaze. znaĉi morate biti sposobni da prepoznate koji podatak će vam pokazati recimo izloţenost kreditnom riziku. naravno uz veliki diskont. i isto tako ćete naći podatatak o posebnim i opštim rezervisanjima. Znaĉi postoje ogranicenja koliko iznose najveći mogući kredit i banka ta ogranĉcenja mora poštovati. a zatim i koliki su po pojedinim duţnicima. Šta ćete od podataka koristiti. To ne znaĉi da će banka prestati obraĉunavati kamatu uopšte nego samo znaĉi da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaţe kao prihod. i u beleškama ćete naći podatak o tome koliko iznose krediti u kojima je prestao obraĉun kamate. Znaĉi ona će nastaviti da raĉuna kamatu i nastojaće da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite ĉija naplata je prestala. I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. Onaj ko hoće da kupi firmu pod steĉajem rado će od banke. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. taj kreditni rizik. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. Kada god analizirate uvek traţite podatke koje su u funkciji analize koju radite. Zašto je vaţan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duţniku. A onda moţete traţiti podatke npr. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neĉiju obavezu. Znaĉi beleske će vam reći koliki su krediti. To se dogadja kada imate firme koje su u steĉaju. zato što se u sluĉaju propasti tog duţnika on povlaĉi za sobom banku. ali logika banke je… bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. Banke mogu svoja potraţivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. koliki je iznos dospelih kredita.U beleškama ćete takodje naći gografski raspored kredita. stanovništvu ili javnom sektoru. Znaĉi sada u beleškama mora biti. Zatim vodi se raĉuna. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. Imate jako veliki broj 310 . Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bio po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. ako dajete kredite privredi. ali moţete prodati kredit. vi odmah kaţete… znaĉi to su oni krediti koje je klijent prestao da vraća i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopšte ne budu naplaćeni. da li su krediti dati privredi.

koje ćete beleške koristiti.beleţaka. jednim poštovanjem i ljubavlju onih sa kojima jeste i zato birajte u svom ţivotu da budete okruţeni samo onima ĉije vam društvo prija i jednostavno sklonite se od svih onih koji emituju negativnu energiju koji vas iritiraju nemojte trošiti na njih svoje vreme ni svoje emocije. samo se sklonite i gotovo. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. koncepti odrţanja kapitala? Mislim da sam rekla da će koncepti odrţanja kapitala biti u onoj prvoj grupi pitanja. Što se tiĉe ovih pitanja. Trebalo bi da jeste. Da li ćete uzeti beleške u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. tako da ja ipak vam ţelim najpre dobro zdravlje i drugi vaţan uslov al zaista vaţan vaţniji od svih drugih da budete okruţeni ljubavlju vaţih bliţnjih to je jako vaţno. Koje bi ste iz prethodno navedenih koristili? Šta bi vas zanimalo? Na bazi ĉega vi moţete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. kako po pojedinim sektorima. godinu koja će biti recimo prva u nizu onih najboljih vaših godina. jer mi svi polazimo od pretpostavke pa to je normalno to se podrazumeva šta sad dobro zdravlje ajde poţeli mi nešto bolje od toga jel nešto drugo jer to već imam meĊutim to baš i nije tako. Gde se taĉno vidi da li ćete imati priliv koji će biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. pa ćete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka oĉekuje da uopšte neće naplatiti. Uzećete mapu valutne strukture. Prvo pitanje je bilo: U koju grupu pitanja spadaju latentne rezerve. pitanja pod E. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleške pruţaju podatak za ocenu tog rizika. a što se 311 . dakle da i da budete okruţeni jednom paţnjom. jer ovo predavanje danas baš ne moţe bez prezentacije jer nam trebaju i oni podaci iz bilansa od prošlog puta. Ako ţelite da merite valutni rizik. A onda to moţete razvijati dalje. dok ovi momci donesu opremu. tako se zove beleška. Utorak. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. Kako to izgleda po kratkoroĉnim. Da li je to uĉešće gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. Šta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. Katina novogodišnja čestitka (za one koji nisu imali priliku da ĉuju) Ţelim vam prvo jednu lepu godinu. 11. jako je vaţno da volite ljude sa kojima radite. u stvari kad se razbolite onda shvatite koliko je to vaţno. januar 2005. verovatno neće baš uvek biti moguće ali tamo gde moţete da birate društvo birajte one sa kojima vam je lepo nemojte jednostavno rasipati vreme koje vam je ograniĉeno na neke sa kojima vam nije lepo. kako po dugoroĉnim. vi morate pronaći beleške koje vama trebaju.Verovatno vam kao i meni uostalom kada Vam neko kaţe \elim Vam dobro zdravlje to zvuĉi kao parola. Kad god je to moguće.

Da li treba uĉiti izveštaje o poslovanju? Da. a pri izgradnji bilansa uspeha kako rašĉlaniti prihode i rashode. znaĉi to ĉak ne reguliše ni istim ĉlanom u zakonu gde se kaţe da je uprava preduzeća duţna da sastavi izveštaj o poslovanju. Prvo koja su to pravila za rašĉlanjavanje koja treba primeniti. izveštaj o novĉanom toku i napomeni) nisam pominjala izveštaj o poslovanju. bilans uspeha. odnosno iskazano u bilansu stanja kao vaša imovina i na ono što je potrošeno i što iskazujete u bilansu uspeha kao rashod. jel? Tako kada je reĉ o tim pravilima. pošto Sam morala da napravim neku ravnoteţu tako da te tri grupe pitanja budu priliĉno ujednaĉene po broju pitanja a mislim da bilans uspeha u trećoj onoj grupi obeleţenoj pod C. Toliko smo puno vremena potrošili oko pravila procenjivanja imovine. kad ste uĉili finansijsko raĉunovodstvo da Sam vam ja tada rekla da izveštaj o poslovanju nije deo godišnjeg obraĉuna. Zato što su pravila procenjivanja imovine istovremeno pravila procenjivanja prihoda … Kad je reĉ o pravilima za procenjivanje. Zbog toga što sva pravila koja vaţe za godišnji obraĉun 312 . Mislim onako kako Sam odreĊivala visinu vrednosti zaliha materijala. O bilansu uspeha treba znati otprilike isto ono što smo nauĉili o bilansu stanja. za velika preduzeća. znaĉi ono govori o priznavanju prihoda kada nastaje prihod. Znaĉi ona pitanja o kojima smo govorili. jel? Zašto ne treba da uĉimo aneks? Zato što je aneks zamenjen napomenama uz finansijske izveštaje. jer je nemoguće govoriti o latentnim rezervama a da se ne govori o procenjivanju imajući u vidu instrument kojim se latentne rezerve formiraju. i otuda nema nismo ponovno priĉali o ne znam pravilima koja kako ćete odrediti visinu troškova materijala. ili moţda ste i zaboravili bilo je to poodavno. zatim koja forma bilansa uspeha moţe biti. za banke uvek postoji posebno u zakonu poseban ĉlan. koje su metode utvrĊivanja poslovnog rezultata. što u vezi sa bilansom uspeha treba znati da obiĉno pitanje koje studenti postavljaju je da ne uĉimo iz knjige prof. zato što se ovih pet delova ĉine godišnji obraĉun. Zašto nismo govorili o posebnim pravilima procenjivanja za bilans uspeha. Rankovića imajući u vidu da onaj tekst koji je tamo pisan pisan je davno. kad god procenjujete imovinu vi u stvari ne radite ništa drugo nego prvobitnu vrednost imovine delite na dva dela: na ono što još nije potrošeno i što će biti odloţeno. Ali. a kojoj formi od ovih dveju metoda više odgovara i na koji naĉin dakle mogu prihodi i rashodi biti iskazani u bilansu uspeha. kako se utvrĊuje visina prihoda itd. posebnim pravilima.latentnih rezervi tiĉe one dolaze u onu grupu pitanja koja su vezana za procenjivanje. Kada sam prema meĊunarodnom standardu i navodila onih pet elemenata godišnjeg obraĉuna (rekli smo to su bilans stanja. Kad je reĉ o bilansu uspeha verovatno će. izveštaj o promenama na kapitalu. Dakle da izveštaj o poslovanju prati godišnji obraĉun ali nije sastavni deo. E sad zbog ĉega mi taj izveštaj pominjemo u ovom našem predmetu koji se bavi finansijskim izveštavanjem ako on nije deo godišnjeg redovnog obraĉuna.Kada je reĉ o aneksu naravno da ne treba da uĉite anekse. jer sve ono što mi nije zaliha mora biti trošak i biće iskazano u bilansu uspeha ako ga sastavlja metodom ukupnih troškova na rashodnoj strani. Sećate se. nisam ih pominjala kad smo govorili o naĉelu realizacije.

znaĉi gde uprava preduzeća iznosi ciljeve firme u narednom obraĉunskom periodu na jednom planskom periodu obrazlaţe zbog ĉega je te ciljeve izabrala. koji su uslovi za priznavanje neke obaveze. znaĉi koji su uslovi za priznavanje nekog izdatka kao sredstva. U pitanju je da li se. koji će sve podaci biti prezentirani opet zavisi od bilansne politike. Znaĉi to je u najgrubljem sadrţina izveštaja o poslovanju. Dakle i taj izveštaj o poslovanju iako nije deo godišnjeg obraĉuna predstavlja izveštaj koji se nalazi pod uticajem bilansne politike. a u konceptualnom okviru što stoji da bi nešto bilo sredstvo potrebno je da će donositi preduzeću buduće ekonomske koristi. ali ta materija je izloţena u onom delu i na onom predavanju kada smo govorili o konceptualnom okviru o uslovima za priznavanje sredstava i obaveza prihoda i rashoda. ta priĉa dakle ispriĉana je u okviru konceptualnog okvira znaĉi tamo gde smo govorili o elementima finansijskih izveštaja i gde smo definisali šta je sredstvo i pod kojim uslovima jedan izdatak moţe biti iskazan kao sredstvo. Taĉno ja to nisam predavala kao tako. Terminologija koja je korišćena je razliĉita. Da li …. ko je pisao ovo. objavljivanja vodi firma. gde se analiziraju ili istiĉu dobre i loše strane finansijskog i prinosnog poloţaja i onda imate drugi deo koji se bavi budućnošću firme. Dakle ne moţe u godišnjem obraĉunu biti predstavljena jedna slika preduzeća u odnosu na sliku koju imate ili koju moţe korisnik dobiti na bazi izveštaja koji sadrţi godišnji obraĉun. Kada proĉitate to i proĉitate tamo što piše o konceptualnom okviru videćete da je to vrlo blisko. jel. Ja nisam vama priĉala izveštaj o poslovanju zato što zaista nema tu Bog zna šta da se priĉa kad budete proĉitali videćete da ono u suštini predstavlja izveštaj uprave preduzeća koje ima svoja uslovno reĉeno dva dela: prvi deo u kome se prezentira ili u kome objašnjavaju razlozi koji su doveli do toga da finansijski poloţaj preduzeća i rezultat preduzeća ostvaren u prethodnom obraĉunu bude takav kakav jeste. koje instrumente ima nameru da koristi da bi ti ciljevi bili ostvareni. da li uĉimo lekcije I i II u okviru godišnjeg obraĉuna koje su pre bilansiranja aktive? Ja pretpostavljam da je reĉ o lekcijama ĉiji naslov otprilike "Podobnost za bilansiranje i pasiviranje". Dakle.treba da budu primenjena i kod izrade izveštaja o poslovanju i zbog toga što ide sadrţina izveštaja u poslovanju povezana sa sadrţinom godišnjeg obraĉuna. U knjizi recimo piše da je uslov da bi se nešto iskazalo kao sredstvo da ima makar teorijsko. i zbog te ĉvrsta veze jednog i drugog vaţno je dakle da oni koji sastavljaju izveštaj o poslovanju poštuju i naĉelo potpunosti i naĉelo istinitosti i naĉelo uporedivosti znaĉi sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. mogućnost prodaje. Znaĉi gde se ukazuje na teškoće koje je preduzeće imalo. Naravno pošto je to izveštaj koji je upućen eksternim korisnicima gde će uprava nastojati da firmu prikaţe onako kako to odgovara sada tim bilansno politiĉkom ciljevima. na uspehe koje je imalo. e sad ovo ja mislim iz lekcije I i II. Do koje će mere on biti detaljan? Zavisi od toga kakvu politiku. ja pretpostavljam da mislite na one lekcije koje se tiĉu podobnosti za bilansiranje. ajde tako da kaţem. Da li moţete da zamislite da će nešto biti prodato ako neće u budućnosti donositi ekonomske koristi? Hoće li 313 . Onda kaţe u zagradi vi to niste predavali. nije teorijsko nije potrebno taj izraz teorijska.

ali kao posebno pitanje svakako moţe biti sadrţina osnovnih finansijskih izveštaja banaka. zato što se ono opet razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća. kod nas je zvaniĉni bilans za preduzeća sastavljen po bilansu rastuće likvidnosti. o kreditnom riziku.iko kupiti nešto što mu ne moţe u budućnosti doneti ekonomske koristi? Znaĉi to su dva identiĉna uslova samo su reĉena na razliĉite naĉine. izveštaj o novĉanim tokovima banke. odnosno imovina u bilansu preduzeća moţe biti rašĉlanjena ili po principu rastuće likvidnosti ili po principu opadajuće likvidnosti. da. 30. Znaĉi vi ako znate pravila ili vam neko kaţe taj bilans je napravljen po principu opadajuće likvidnosti vi ništa više ne treba da vam priĉa. Znaĉi pravila su ista. o trţišnom riziku. Molim? Da. Vi taĉno znate kako to treba da izgleda. jel? Prvo smo uĉili ili prvo o ĉemu sam vam govorila kada je reĉ o bankama bilo je specifiĉnosti finansijskog izveštavanja banaka i u okviru toga sam vam govorila o zahtevima koje za finansijsko izveštavanje banaka i drugih finansijskih institucija postavlja meĊunarodni raĉunovodstveni standard br. Znaĉi onu terminologiju koja se koristi u konceptualnom okviru. U okviru toga. znaĉi bilansa stanja i bilansa uspeha. To pitanje kao takvo na ispitu neće. Ta pravila su malo druga…. Jedno od pitanja je. znaĉi koja se tu imovina nalazi. koji su izvori kod banaka koji su sigurno razliĉiti od izvora preduzeća i kojim redosledom su oni dati. Ja smatram da je bolje da nauĉite terminologiju koja će biti korišćena u budućnosti. odnosno jedno od pitanja sasvim sigurno moţe biti rizici u poslovanju banaka i upravljanje rizicima banaka? Znaĉi koji su to rizici sa kojima se banke u svom poslovanju javljaju. Šta je sadrţina bilansa uspeha? Drugo pitanje. o valutnom riziku. sećate se da smo govorili o riziku likvidnosti. jer je to terminologija s kojom ćete se vi susretati i zbog toga ja nisam ovo predavala posebno. kojim redosledom te pozicije treba da idu znaĉi. zašto je ona baš tim redosledom rašĉlanjena na strani aktive. E sad. odnosno solventnosti. ali sam smatrala i smatram dakle da je ta materija pokrivena ovim delom konceptualnog okvira meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda. zatim ima tu pominje se vrlo ĉesto i politiĉki rizik. a kod banaka je sastavljen po principu opadajuće likvidnosti. neće ni biti. Umesto tog pitanja biće priznavanje elemenata finansijskog poloţaja preduzeća recimo ili nešto tako. Znaĉi to jesu pravila i zato su pravila vaţna. naravno. Znaĉi kad nauĉite kako se rašĉlanjavaju 314 . Znaĉi na koji naĉin i kada sam govorila o finansijskom izveštavanju banaka pokušala sam u stvari da vam skrenem paţnju na to da je finansijsko izveštavanje banaka koncipirano tako da omogući otkrivanje rizika koji banci prete i da pruţi informaciju o izloţenosti banke svakom od ovih rizika koje sam ja malopre pomenula. znaĉi tako se gradi bilans banke. Sećate se. Ali šta je sadrţina bilansa banke. nisu pravila drugaĉija pravila su ista kao i za preduzeća. jel? Koja će pitanja biti iz bilansa banaka? Pa šta smo uĉili u vezi sa bankama? Da li se sećate. mi kad govorimo o bilansu preduzeća mi kaţemo: Bilans preduzeća.

pokazatelji rentabiliteta banke. Te termine imate tamo pojašnjene kod kolege Radovanovića. znaĉi neka osnovna sredstva banke neće sigurno biti u predmetnom potencijalu i njena zgrada jel. jedino su izvori priliva i odliva gotovine ovde drugaĉiji nego kad je reĉ o preduzeću. znaĉi koji deo imate kreditni potencijal koji će biti veći od. Nauĉite šta je finansijski potencijal banke. Jedno od pitanja će naravno biti i pokazatelji finansijskog poloţaja banke. a koji zapravo oznaĉava odnos izmeĊu. Šta je to kreditni potencijal banke. ali je vaţno da znate aha to neće sigurno biti u predmetnom potencijalu. Znaĉi ona pokazuje koliko je dugoroĉnim izvorima finansirana kratkoroĉna aktiva ili koliko je dugoroĉnih izvora kratkoroĉno plasirano. Zašto iskljuĉujete stalna sredstva banke? Zato što i ona takoĊe ne mogu biti plasirana. Znaĉi to je razlog zbog ĉega kada raĉunate kreditni potencijal zašto iz kreditnog potencijala iskljuĉujete uĉešće. ali vama kad prvi puta zato kaţem nauĉite ma to nije ništa. u najboljem sluĉaju vi moţete da plasirate sve što se moţe plasirati. u odnos stavljena ta razlika se stavlja u odnos na dugoroĉnu pasivu. Prosto bi volela znaĉi da nauĉite jer ćete gde god odete u banku vi ćete ĉuti termin kreditni potencijal banke je tolikioili je povećan ili je smanjen. 315 . ali vi nauĉite suštinu. Pa onda ne znam šta je to kamatonosna aktiva i kamatonosna pasiva. sad tamo ima navedeno ova pozicija se dodajhe ova se oduzima to zavisi od toga kako su napravljene bilansne šeme koje su se u meĊuvremenu promenile. jel? Znaĉi to je opet jedan termin koji ćete nauĉiti u bankarstvu. Ne morate uĉiti bukvalno. šta će biti veće: kreditni potencijal ili kamatonosna aktiva? Pa verovatno kreditni potencijal. ali za koje bi ja volela da budem sigurna da vi znate.novĉani tokovi za preduzeća to isto vaţi i za banku. šta je stopa roĉne transformacije. Iz knjige kolege Radovanovića nauĉite tamo šta je to. ali obiĉno ne plasirate baš sve što se moţe plasirati pa je kamatonosna aktiva obiĉno niţa od kreditnog potencijala banke. Kad se kaţe finansijski potencijal te banke je toliki da vi znate šta to znaĉi. naravno meni je lako. znaĉi na šta oni to misle kada takve termine upotrebljavaju. Šta bi ste koristeći vašu logiku zakljuĉili. koji banka moţe plasirati da bi joj doneo kamatu. Znaĉi ne moţe biti u kamatonosnoj aktivi nešto što ne moţe biti plasirano. Znaĉi to je onaj deo imovine ako je reĉ o aktivi koji u tom trenutku banci donosi kamatu. Znaĉi kad nauĉite suštinu pojma onda ćete videti i logiku kako se to utvrĊuje. znaĉi neke pojmove. znaĉi koji ima sposobnost plasiranja. Ne morate nauĉiti sve pozicije. ili šta bi bio kreditni potencijal banke? To je onaj deo imovine banke koji moţe biti plasiran. kao završeni studenti ovog fakulteta znate o ĉemu se tu govori. Da je to zbir ukupna bilansna suma. Zato što uĉešća u nekoj drugoj banci ili u nekom preduzeću ne mogu biti plasirana. jel? E sad kreditni potencijal oĉito ĉim se izdvaja od finansijskog nije isto što i finansijski potencijal. Znaĉi to su termini koje bi trebalo da nauĉite iz bankarstva. razlike izmeĊu dugoroĉne pasive s jedne strane i dugoroĉne aktive s druge strane. usput reĉeno meni je lakše jer to već nekoliko godina radim.

ako hoćete i kamatnom riziku zavisi upravo od kvaliteta aktive. E sad kako moţemo meriti kvalitet aktive banke. gotovinski ekvivalenti i plasmani banke i da izloţenost banke riziku solventnosti. znaĉi na koji naĉin mi moţemo sagledati koliko se kvalitet aktive jedne banke razlikuje od kvaliteta druge banke.23% Тумачење: Од укупних кредита процена је да неће бити наплаћено 9. E sada će vam oni koji su bili prošlog puta koji imaju one bilanse koje smo crtali. Znaĉi malo samo. Znaĉi to su determinante finansijskog poloţaja. Анализа квалитета активе: 1. Zašto zavisi? Zato što delatnost odreĊuje sredstva kojima morate raspolagati da biste se baš tom delatnošću bavili. valutnom riziku. da s jedne strane ulaganja koja imate iskazana na strani aktive i s druge strane izvori sredstava odreĊuju finansijski poloţaj bilo kojeg poslovnog subjekta.757.560/8. jer smo na osnovu tih bilansa sam ja ovde utvrĊivala neke od pokazatelja kojima ćemo raditi.23% 316 . dobro. Однос расхода по основу индиректних отписа пласмана и висине резервисања за губитке по кредитима 811. Tamo kada uĉite o konceptualnom okviru tamo kaţe elementi finansijskog poloţaja pa navodi da su to sredstva obaveze i kapital. Aktiva zavisi od delatnosti. a zato smo ih crtali da biste lakše mogli da pratite i ovo predavanje. Prema tome ova tvrdnja da je finansijski poloţaj odreĊen aktivom i pasivom banke je samo jedan opšti stav znaĉi nešto što vaţi i za preduzeća i za bilo koju drugu poslovnu jedinicu. nema problema… ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŢAJA BANKE Znaĉi analiza finansijskog poloţaja banke kao i finansijski poloţaj preduzeća i to kad nauĉite za preduzeća znaĉi znate i za banku ili za bilo koju instituciju.Izveštaji o tokovima gotovine banaka. da li mislite na Word dokument ili mislite na dokument u Power Point-u? U Power Pointu-u. Izveštaj šta ĉini aktivu banke e sad to je ono što je pod uticajem delatnosti i oni koji se sećaju prve godine tada smo kada smo govorili o tome od ĉega zavisi aktiva.253=9. Ili nauĉili smo već znaĉi da aktivu banke ĉini gotovina.

Znaĉi to je vaţan pokazatelj kvaliteta rada uprave banke. Znaĉi ovde on iznosi 9. Znaĉi ta ocena šta je mnogo. kada vi to pretvorite u apsolutne iznose a evo to je ovde 811 560 onda to baš i nije malo naroĉito ako pogledate da recimo zarade svih radnika banke moţda iznose. MeĊutim. a šta nije ne moţe se. O ĉemu on govori? On govori o tome kako banka upravlja kojim rizikom? Kreditnim rizikom. Znaĉi stepen naplativosti ili nenaplativosti potraţivanja pod znaĉajnim je uticajem opšteg stanja privrede. Kreditni rizik je rizik kod ne naplate plasmana.20. Jedan od pokazatelja kvaliteta aktive banke je odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa potraţivanja i rezervisanja za gubitke po kreditima u odnosu dakle na aktivu. Dakle kada stavite u meĊusoban odnos ukupan iznos vaših gubitaka bilo onih koje ste utvrdili direktim otpisivanjem ili preko formiranjem rezervisanja. teško je izneti ovako. i to je jako vaţno. Znaĉi ako ovo raste onda uprava banke ne radi svoj posao dobro ili odobrava plasmane nekom ko nije u stanju da ih vrati ili ne vodi dovoljno raĉuna o tomeda ta naplata bude izvršena na vreme. ali je taj pokazatelj vaţan. koliko je bilo u prethodnoj godini ili u prethodnim godinama još bolje najmanje tri godine kao što Sam vam rekla treba koristiti i u odnosu sa nekim drugim veliĉinama.23 %. To su takozvani loši krediti ili loši plasmani. Mi koristimo termin kredit i za pasivu. mislim na plasmane. za koje verujem da neće biti naplaćeni u celini. Dakle. Znaĉi koliko ona ima dobre procedure kod odobravanja kredita. samo one. kod ove banke ĉiji smo bilanse imali on iznosi 9. znaĉi priznali ste postojanje gubitaka sa ukupnim iznosom kredita. evo ja sada koristim ovde za aktivu. Moţemo samo ako poredimo koliko to iznosi kod drugih banaka. odnosno formiranjem rezervisanja kada ta procena nije tako pouzdana. nijedna uprava nije svemoćna. taj pokazatelj vam govori koji je stepen ne naplativosti vaših plasmana. jel. Po osnovu tih otpisa ona ima gubitke i to opisivanje kako sprovodi? Indirektnim opisivanjem ili formiranjem rezervisanja. Znaĉi od ukupnih plasmana ova banka evo negde oko 10% neće naplatiti.ali se pouzdano zna da će do gubitka doći. sa kojom paţnjom bira klijente kojima će plasirati sredstva i kako vodi brigu o naplati svojih potraţivanja. Dakle ona otpisuje samo one svoje plasmane za koje veruje da neće biti naplaćeni u celini. Zašto je ovaj pokazatelj u odnosu na ukupne kredite ovde stavljen? Zašto je ovaj pokazatelj vaţan? Šta vi ţelite utvrĊivanjem bilo kojeg pokazatelja? Vi ţelite da uĉinite neki odnos jasnim. Da li je to puno ili nije? Pa u većini naših banaka bi vam rekli pa to i nije Bog zna kakva visoka stopa ne naplate. da je ovo moţda jednako godišnjim ili polugodišnjim zaradama svih zaposlenih. Taj kredit kod koga postoji dakle gubitak ne smatra se dobrim kreditom. Koristimo naţalost naš jezik je bogat i to je i dobro i loše. ali vrlo ĉesto. jel. na kredite koje je banka dala. Znaĉi ja znam da ja otpisujem moje kredite. Šta će vam taj pokazatelj reći? Koliko nećete od ukupnog iznosa kredita naplatiti. Indirektnim kada moţe sa visokim stepenom verovatnoće da proceni visinu gubitka po osnovu konkretnog pojedinaĉnog plasmana. Znaĉi ne moţete u privredi koja se odlikuje visokim stepenom 317 . Znaĉi efikasnost uprave banke se ovim meri.Znaĉi kada uporeĊujete banke onda ćete koristiti izmeĊu ostalog i ovaj pokazatelj. Naravno. dobrim plasmanom.

plasmani koji su klasifikovani kao A smatraju se plasmanima ĉija naplata nesporna. kod kolege Đukića ćete to uĉiti. mislim da je jednostavno to su plasmani najboljeg kvaliteta da tako kaţem. 2. jer pokazuje koliki iznos vaših ukupnih kredita spada u grupu loših kredita.banka odjedamputa pretvorila u likvidna. Iz prostog razloga što su sva preduzeća. Ona mora voditi raĉuna da uĉešće loših kredita u ukupnim kreditima bude što je moguće niţe. sa odlaganjima ili ne plaćanje uopšte.67% Тумачење: Овај показатељ показује колико је учешће лоших кредита у укупним кредитима. Znaĉi postoji jedna opet da kaţem. Однос лоших кредита и укупних кредита 322003/8757253=3. C. Dakle promene na makro planu u velikoj meri će se odraziti na stepen naplativosti. Ne moţete uvek izbeći zato što se bonitet vaših duţnika menja. Znaĉi kada kredite koji su klasifikovani kao loši stavite u odnos prema ukupnom iznosu kredita vi dobijate pokazatelj koji vam upravo govori o i koji će sigurno biti vrlo povezan sa onim prvim pokazateljem koliko je od vaših kredita klasifikovano kao loš kredit. dok su plasmani u grupama C. krediti koji su klasifikovani u grupu B. To je opet pokazatelj uspešnosti uprave banke. najveći deo preduzeća ima problema sa plaćanjem i banka nema ĉarobni štapić kojim bi ta preduzeća sada kada je reĉ o odnosu preduzeće . Vrlo dobrog kvaliteta su i plasmani koji se nalaze klasifikovani kao plasmani u grupi B. a svi drugi odnosi tih preduzeća sa drugim preduzećima se odlikuju sa usporenim plaćanjem. ali uprava zato i prima visoke novce jer da predvidi šta se to na makro planu dogaĊa i da izradi procedure koje će taj negativan uticaj promena na makro planu smanjiti i koja će dakle pronaći naĉin da amortizuje uticaj takvih loših kretanja na njihovu banku. Ako ste odobrili kredit na tri godine. D i E. D i E plasmani lošeg kvaliteta i to su oni plasmani za koje mi formiramo rezervisanja. za te tri godine se moţe izdogaĊati mnogo toga što će jednu firmu od jako dobre pretvoriti u firmu koja ima 318 . klasifikacija svih plasmana banaka prema kriterijimima koje odreĊuje Centralna banka. plasmani koje otpisujemo i ovaj pokazatelj opet je pokazatelj merila kvaliteta aktive. znaĉi vi odobrite kredit kada je duţnik sjajan. Šta su to loši krediti? To su ovi krediti koje Sam malo pre pominjala. sve je upućivalo i u prošlosti i u tom trenutku da je reĉ o jako dobroj firmi.nelikvidnosti da oĉekujete da stepen naplate bude jako visok. Kad vodite banku morate imati tu sposobnost.

Tako da s jedne strane on pokazuje visinu procenjenih gubitaka. To znaĉi da banka procenjuje da 30% u proseku od svih loših kredita neće biti naplaćeno. onda ćete iz 319 . da njen gubitak po osnovu toga iznosi 30%. zaista loši. Ili kolika su nam rezervisanja u odnosu na loše kredite. s druge strane banke vrlo ĉesto koriste rezervisanje kao što znate i za odlaganje dobitaka ili za formiranje lantentnih rezervi. nego na ukupne kredite koliko je ukupno rezervisanje ispravka za gubitke koje oĉekujemo. Znaĉi ako je.1% Тумачење: Показатељ се користи за процену довољности формираних резервисања Odnos izmeĊu ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita. dakle koliko smo da li smo formirali dovoljno rezervisanja za naše ukupne kredite ne u odnosu na loše kredite. U kojoj meri banka zapravo poštuje naĉelo opreznosti.problema sa plaćanjem i vaš plasman će se od jako dobrog plasmana pretvoriti u loš plasman ili još kredit. da su loši krediti pokriveni rezervisanjima koja iznose 30% od njihove ukupne visine. Однос исправке вредности и резервисања и укупних кредита 96736/ 8757253 =1. Da li je to previše ili nije previše zavisi od toga koliko su ti krediti zaista. pa da bi ste procenili da li je ovo rezervisanje previsoko ili ne. 4. evo ovde imate da je 30% . ne moţete uraditi na bazi pokazatelja iz jedne godine ali ako uzmete niz godina uzastopno i ako iz svake godine se pojavljuje iznos rezervisanje koji je neiskorišćen u znaĉajnoj meri. Исту намену има и показатељ који се утврђује стављањем у однос формираних резервисања са лошим (ризичним кредитима) 96736/322003=30% Ovde ova dva pokazatelja pokazuju malo i ili ukazuju na to kakvu politiku vodi banka. 3.

odnosno da na svaki dinar dobiti koji imate neto dobitka dolazi 11. Kvalitet aktive moţemo meriti odnosom neto dobitka i rashoda koji su izazvani otpisima potraţivanja bilo preko ispravki plasmana.tog neiskorišćenog iznosa rezervisanja moći da zakljuĉite da banka pri formiranju rezervisanja svesno podiţe iznos rezrvisanja iznad oĉekivanih gubitaka i da na taj naĉin zapravo formira latentne rezerve. Pogledajte mi smo zaradili 96 067. 320 .83% ових расхода односно да на сваку КМ долази 11. koliko je iskorišćeno rezervisanja u toj godini.83 КМ расхода по основу ненаплативности пласмана и кредита. znaĉi šta je to što je ostalo neiskorišćeno onda biste mogli ako se iz godine u godinu visina neiskorišćenog rezervisanja je ista ili se ĉak povećava zakljuĉiti da je to u stvari zadrţana dobit.067/811560=11.83 dinara rezervisanja ili gubitaka bolje reĉeno po osnovu kredita odnosno otpisa kredita. Pogledajte šta pokazuje ovaj odnos. a na ime gubitaka smo otpisali 811 000. To praktiĉno znaĉi da mi na svaki. mi imamo ukupan neto dobitak je 96 067 a ukupna rezervisanja i otpisi su 811 560. da su to latentne rezerve. Ali na bazi ovog jednog podatka to ne moţete reći. Ĉime još moţemo da merimo kvalitet aktive? 5. У овом случају то значи да нето добит представаља11. To je strašno visoka stopa. da 11% našeg dobitka je ono što je odgovara iznosu formiranih rezervisanja. Znaĉi svaki dinar neto dobiti je opterećen sa 11 dinara otpisa ili gubitaka. Oднос нето добитка и расхода изазваних исправкама вредности и резервисањима 96. bilo preko ispravki vrednosti ili rezervisanja. ali ako biste uzeli kaţem podatke za tri godine pa uporedili koliko je bilo rezervisanja na poĉetku.83% Тумачење: Исказује колико износи учешће нето добити у расходима изазваним ненаплатом пласмана и кредита.

1. ali nije isti na taj pokazatelj je kada gotovinu i gotovinske ekvivalente stavite u odnos na ukupnu aktivu banke. Sećate se racija novĉane likvidnosti. zbir bilansa je bio 259 da ono što smo pisali na tabli.. 259 826 dobro. sa ovoliko gotovine ona moţe sasvim izvesno sve svoje obaveze koje dospevaju da izmiri.8% Тумачење: Удео ликвидне активе у укупној активи У овом примеру више од половине активе је у ликвидној активи. odnosno gotovinskim ekvivalentima. Готовина и готовински еквиваленти/Укупну активу 15026/25982651=57.POKAZATELJI ZA OCENU IZLOŢENOSTI BANKE RIZIKU NELIKVIDNOSTI Koji su pokazatelji kojima ocenjujemo izloţenost banke riziku nelikvidnosti ili kako merimo likvidnost banke što bi bilo isto? Primetićete da se ovi pokazatelji ne razlikuju bitno od onih koje imate kod preduzeća. i ovde vidite ova banka je imala ĉak 57. Zašto je ovde izabran ovakav pokazatelj? Zato što je najveći deo imovine banke je uglavnom u monetarnim pozicijama znaĉi u gotovini i gotovinskim ekvivalentima odnosno plasmanima. zbir gotovine i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja. Ali sećam se da je ova banka imala baš ovako visoko uĉešće gotovine i da smo raspravljali o tome kako visoko uĉešće gotovine moţe da se odrazi na i mi smo rekli sjajno ova banka ima dobru likvidnost. Znaĉi mi ţelimo prvo da vidimo koliko od ukupne imovine banke je u gotovini. a nije .dobro proveriću cifru. jel imate bilanse od prošlog puta. kolika nam je bila gotovina. Jedan od pokazatelja koji ovde liĉi. kada smo stavljali odnos gotovinu sa dospelim obavezama.8% od ukupne aktive je drţano u pogledajte u bilansu šta piše neke cifre ovde oĉigledno fale. MeĊutim pitanje je da li se visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banke moţe smatrati ili uvek ocenjivati kao pozitivno? Da ste direktor banke i da imate jako puno slobodnih novĉanih sredstava da li bi trebalo da budete 321 . Разлози за овако високо учешће ликвидне активе у укупној активи може бити условљен непостојањем могућности за улагање са прихватљивим ризиком наплате и укамаћењем.

svi traţe pare. i sad pitanje je zašto. Drţanje visokih iznosa likvidnih sredstava sugurno će se odraziti na rentabilitet banke. sada se u odnos gotovina i gotovinski ekvivalenti sa kratkoroĉnim depozitima i obavezama prema bankama. Kratkoroĉni depoziti su 322 . meĊutim problem je u tome što kad jednom date taj novac ne moţete ga ponovno naplatiti. Готовина и готовински еквиваленти/краткорочни депозити и обавезе према банкама 15026838/14036685=107. znaĉi otkuda to i kod naših banaka ovde sada kada biste raĉunali. jer ta novĉana sredstva nisu sredstva banke to su neĉija tuĊa sredstva na koja banka plaća verovatno kamatu i ona donose rashode pošto nisu plasirana. Imate vi traţilaca kredita kolko hoćete. 2. Da li da dam kredit i onda imam ovako visoko uĉešće gubitaka na osnovu nenaplaćenih potraţivanja ili da trpim gubitke zbog toga što mi prikupljena sredstva nisu plasirana i to je prosto odluka će zavisiti od toga kada vam je gubitak manji. Ne samo da neću naplatiti kamatu nego neću uspeti da povratim ni glavnicu mog plasmana prema tome to se meni jednostavno ne isplati. Ta preduzeća nisu u stanju da vrate kredite koje dobiju i onda se kao direktor banke nalazite u sledećoj situaciji. nego da plasiram pa da ne mogu nikada da naplatim. У овом случају су краткорочни депозити и обавезе према банкама у целини покривени готовином и готовинским еквивалетима што указује на висок степен ликвидности банке. Kreditni rizik je jako visok. kod svih banaka biste našli visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi? Problem je što naše banke se nalaze u situaciji da ne mogu naći dovoljno dobrih klijenata kojima bi mogla biti plasirana njihova sredstva.05% Тумачење: Указује на покриће краткорочних депозита и обавеза према банкама готовином и готовинским еквивалентима. ne donose nikakve prihode a rentabilitet banke trpi. Znaĉi bolje mi je i da ne plasiram. Naravno ovaj drugi pokazatelj vam je poznat.prezadovoljni? … zato što je to imovina koja ne donosi nikakvu kamatu.

od 3 do 12 meseca. Razbijeni su prema roku njihovog dospeća na plasmane ĉija naplata dospeva do mesec dana. znaĉi podeljena prema rokovima dospeća. od 1 do 3. u roku od 1 do 5 godina i preko 5 godina odnosno ukupno. Zatim depoziti koji dospevaju za isplatu. Za svaku poziciju koju imate prva pozicija gotovina i gotovinski ekvivalenti i naravno njena roĉnost je do mesec dana praktiĉno neograniĉena. Ja vas podsećam da obaveze prema drugim bankama u stvari predstavljaju iskaz sredstava naših potreba za likvidnim sredstvima. od 1 do 3 meseca. Koji će biti ovi rokovi moţete odrediti i sami prema najĉešćem roku dospeća ili prema potrebama za informacijama. plasmani ĉija naplata dospeva u periodu od 1 do 3 meseca. od 1 do 5 godina nema. Znaĉi ova banka imajući u vidu da ima visoko uĉešće gotovine mogla bi da pokriva gotovinom sve depozite i sve obaveze prema bankama ĉak ima i viška. kolike obaveze moramo izmiriti u roku od mesec dana i zato je pasiva rašĉlanjena po istim rokovima. Kod te mape likvidnosti podeljena je imovina i obaveze ( sad ću pokušati da to podignem malo ) podeljeni su prema rokovima znaĉi ukupan bilans stanja . odnosno u kom periodu će pojedini delovi imovine biti pretvoreni u gotovinu. šta moramo znati. od 1 do 3 meseca.kratkoroĉne obaveze banaka i naravno kratkoroĉne obaveze prema bankama depoziti klijenata i obaveze prema bankama i ţelomo da proverimo da li smo bili u stanju da našom gotovinom izmirimo kad bi svi depoziti bili povuĉeni i kada bi bili obavezni da vratimo obaveze koje imamo prema drugim bankama. za rezervisanja koja su obiĉno na period od godine dana. E sad jedan od izvora podataka podataka koji vam moţe omogućiti procenu izloţenosti banke riziku nelikvidnosti je i usklaĊenost rokova aktive i pasive banke. preko 5 godina i koliko iznosi ukupno. odnosno usklaĊenost roĉnosti njenih izvora i njenih plasmana. Znaĉi za svaki oblik aktive utvrĊen je rok dospeća i to tako što je taj rok definisan do 1 meseca. Plasmani kod drugih banaka pogledajte kako su razbijeni. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. Znaĉi koliko imovine dospeva u kom periodu. Zatim krediti koji su dati komitentima. Znaĉi ukupni izvori se 323 . S ĉim sad to treba da uporedimo. od 3 do 12. Zatim depoziti koje imamo vidite pogledajte do mesec dana. preko 5 godina i ukupno. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. kada imamo viška mi drugim bankama plasiramo to je prosto jedan odnos meĊusobne saradnje izmeĊu banaka. i za potrebe sastavlja se mapa likvidnosti i sad ćemo da vidimo kako izgleda samo da naĊemo ovde. u roku od 3 do 12 meseci. koji se naplaćuju u roku do mesec dana. Isto vaţi i za kredite. od 1 do 5 godina. od 3 meseca do godinu dana. Sve pozicije razbijete po roĉnosti. od 3 do 12 meseci takvih nema. najveći deo depozita je do mesec dana zato što su to depoziti po viĊenju. za ostale obaveze. Sa roĉnošću dospeća izvora banke znaĉi mi znamo da ćemo u prvom mesecu imati na raspolaganju toliko gotovine šta treba da bismo utvrdili likvidnost. Imate obaveze pa kredititi bankama koji dospevaju za plaćanje u roku od mesec dana znaĉi moramo ih platiti u roku od jednog do tri meseca. Ukupna imovina je pogledajte upravo tako. Znaĉi kada nam trebaju likvidna sredstva mi od drugih banaka pozajmljujemo. ali to je kaţem posledica visokog uĉešća gotovine koje inaĉe nije baš nešto što bi trebalo baš poţeleti.

Šta je mapa valutne strukture? Koji rizik ţelite da kontrolišete sastavljanjem mape valutne strukture? Valutni rizik. To je komentar koji imate u vezi sa mapom likvidnosti. dolar. dolarima. znaĉi mapa valutne strukture sadrţi imovinu odnosno plasmane. neto deviznu poziciju banke. odnosno u kojim valutama će biti izvršena naplata plasmana u stranoj valuti. U drugom delu posle ukupne imovine imate iskazane obaveze banke koje mogu opet biti u istim valutama: u švajcarskim francima. eurima. Pa šta je zadatak ove mape valutne strukture? Da odrazi tzv. Nalazi se imovina i obaveze banke rašĉlanjeni prema valutama u kojima se vode. Dobijate da li ćete biti u stanju da izmirite vaše obaveze u tom periodu. Pogledajte šta ĉini mapu valutne strukture. Znaĉi tu će biti samo imate euro. odnosno priliva u dolarima i u evrima. imamo višak dolara. i vidite da znaĉi nećemo imati problema sa izmirenjem obaveza koje dospevaju do mesec dana ali za obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca imamo problem. odnosno u kojim valutama mora biti izvršeno plaćanje obaveza u stranoj valuti. da pokaţe da li banka u vezi sa odreĊenim valutama ima višak ili manjak valuta potrebnih za izmirenje obaveza u toj valuti. a naše obaveze koje moraju biti plaćene švajcarskim francima su 10 925 405.rašĉlanjavaju isto kao aktiva i šta dobijate kad uporedite koliko će vam aktive biti raspoloţivo u periodu do 1 meseca sa vašim obavezama do 1 meseca. Prema tome šta biste vi da vodite banku zakljuĉili? Da 324 . u domaćoj valuti i ukupno. Ali zato imamo višak eura. Znaĉi ovi iznosi ovde u poslednjoj koloni mape likvidnosti pokazuju odnos izmeĊu obaveza i raspoloţivih novĉanih sredstava za njihovo izmirenje. Šta je neto devizna pozicija banke. ukupnoj stranoj valuti. Šta to pokazuje. iskazanu po valutama u kojima se ta imovina vodi. dodatna sredstva potrebna za izmirenje obaveza banke. Sliĉnu situaciju imamo sa obavezama koje idu od 1 do 5 godina i obavezama preko 5 godina. odnosno izloţenost banke valutnom riziku. švajcarske franke i imate ukupno strana valuta domaća valuta i ukupna imovina banke. Kako mislite da treba da izgleda mapa valutne strukture. Znaĉi prvo imate aktivu a onda imate obaveze banke i to prema tome u kojim valutama se mora vršiti plaćanje. Pogledajte recimo prvu. znaĉi neto devizna pozicija po odreĊenim valutama i ukupno? Pogledajte naši prilivi u švajcarskim francima su 4 011 621. Znaĉi šta je zakljuĉak. Da mi jednostavno nemamo dovoljno te valute da bismo imirili naše obaveze. gotovinu i plasmane banke. ostalim valutama. imate li ideju? Evo kako izgleda mapa valutne strukture. ostale valute. Sa kratkoroĉnim odrţavanjem likvidnosti ova banka nema teškoća ali dugoroĉno obaveze koje dakle dospevaju uperiodu od 1 do 5 godina i preko 5 godina njihovo izmirenje zahtevaće angaţovanje dodatnih sredstava. Naše obaveze dolarske i u evrima su niţe od naše imovine. jer je tu iznos naših obaveza veći od priliva gotovine koji moţemo oĉekivati. Znaĉi ova mapa likvidnosti treba da pokaţe upravi u kojim to vremenskim periodima ona moţe oĉekivati probleme sa plaćanjem da bi mogla unapred da obezbedi sredstva.

Imamo mapu likvidnosti kao treću mapu koja predstavlja spoj malopre pomenute mape likvidnosti ja mislim i da samo malo. dinar švajcarski franak. Znaĉi mi znamo mi to hoćemo. ali ta strukturam je takva da imate manjak u švajcarskim francima. jer propast jednog takvog klijenta bi mogla onda ugroziti opstanak banke. kako ţeli kako pokušava da sagleda kolika je koncentracija rizika. da radite tzv. Dakle da nikada veliki deo svojih plasmana ne veţe za jednog klijenta. nego se menjaju i meĊusobni odnosi kurseva stranih valuta. Znaĉi menja se odnos dinar evro.hedţing. Znaĉi da vršite promene ili da pokušate da koristite one promene koje vam donose pozitivne kursne razlike i da izbegnete nastanak negativnih kursnih razlika. da ćete morati vašu imovinu koja se nalazi u evrima ili u dolarima pretvoriti u švajcarske franke da biste mogli to da izmirite. To je ono što se kod nas u narodu kaţe nikada ne stavljajte sva jaja u jednu kofu. Kursevi valuta ne menjaju se samo tako što se menja kurs domaće valute u odnosu na strane valute. još jedna valutna struktura e koncetracija rizika. Dakle da stepen koncetracije rizika bude što je moguće niţi. Zato je naravno potrebno da znate u kojim valutama je imovina banke. Tako da mapa valutne strukture treba da vam pomogne da upravljate valutnim rizikom. da potiĉu iz razliĉitih delatnosti i trudi se da nikada ne odobri jednom klijentu veliki kredit. to će dovesti do nastanka pozitivnih ili negativnih kursnih razlika. vaši prilivi u stranoj valuti imate veće prilive od odliva. dinar dolar. a prema 325 . i sad šta banka radi. To uopšte nije beznaĉajno kada doĊe do promene ili do pada dolara u odnosu na evro. Ovde je dat jedan primer gde se znaĉi vrši ili je prikazana koncentracija plasmana i depozita. ali sada kako ćemo šta treba da napravimo od izveštaja ili beleţaka da bismo videli kolika je koncentracija rizika.ćete morati da uradite konverziju. Znaĉi radite zaštitu od rizika valutnog kursa kupovanjem odreĊenih opcija. da znate ili da imate sposobnost predviĊanja promena valutnih kurseva. Tako bolje je izvršiti disperziju rizika i da bi se dakle taj i kreditni rizik i valutni rizik smanjio banka gleda da njeni klijenti potiĉu iz razliĉitih podruĉja geografskih. jer ako padnete razbićete sve. kjuĉersa itd. Ovakva valutna struktura je vaţna i zbog još jedne stvari. da znate da koristite neke od derivata za zaštitu od promena u valutnom kursu. Znaĉi vi nemate generalno gledano ukupno vaša devizna pozicija je pozitivna. Znaĉi nećete imati problem sa odrţavanjem devizne likvidnosti. ali menja se i odnos dolar evro. Ako imate velike iznose imovine banke u evrima ili u dolarima. KONCENTRACIJA RIZIKA Zašto je koncentracija rizika vaţna kada vodite banku i zašto radite analizu koncentracije rizika i po kom osnovu utvrĊujete koncentraciju rizika? Koncetracija rizika je vaţna zbog toga što se smatra da je rizik manji ukoliko je disperzija plasmana banke veća i ukoliko je veća disperzija izvora koje banka koristi.

Znaĉi koliko je iz proizvodnje. ali povlaĉenje tih depozita moţe nastati naglo bez prethodnog upozorenja. znaĉi po pojedinim delatnostima da vidite kako je koncentrisan vaš plasman i kako su koncentrisani vaši depoziti. to je inaĉe ovako stabilan izvor. Depoziti ĉije naglo povlaĉenje moţe dovesti do nelikvidnosti banke. graĊevinarstvo. nego prosto zato što nisu imale privilegiju da dobiju jeftine izvore. da li su odobreni preduzećima ili su odobreni lokalnoj samoupravi odnosno vladinim organizacijama. a to je onda uslov za realizaciju jednog od onih scenarija za nastanak nelikvidnosti banke. i zato je vaţno kada se gleda koncentracija rizika da se vidi koliki su depoziti privrede. i to je napravljeno u domaćoj valuti i u stranoj valuti. koliko iz trgovine. odnosno u domaćoj valuti. preko jedne godine ovde nije bilo depozita preko jedne godine nema oroĉenih i od koga oni potiĉu. ali ne iskljuĉivo da bude u jednoj delatnosti vaš plasman. Naravno moţete uraditi to i po sektorima. na koje je plaćana kamata koja je niţa od tekuće trţišne kamate i naravno lako im je bilo da jeftino dobijene novce skupo plasiraju privredi i da glume jako uspešne banke. Znaĉi koliko imamo plasmana datim preduzećima u domaćoj i stranoj valuti. ako toj delatnosti krene loše vi delite sudbinu te delatnosti. a ovo su naša dospeća za plaćanje obaveza opet u stranoj valuti. To su depoziti koji su jako osetljivi. Kao i sve u ţivotu drţanje depozita vlade ima svojih dobrih i loših strana. jednostavno dovoljno je da kaţem da poĉne priĉa jedna ta banka je loša ili znate desiće se to i to i da ljudi doĊu i traţe da im vratite novac. ugostiteljstvo. Znaĉi depoziti su. stanovništva. Ne moraju biti u svima i sigurno neće biti u svima.tome da li su oni odobreni stanovništvu. transport. od stanovništva od preduzeća. zato što su jako osetljivi. koliko od domaćih koliko od stranih preduzeća i koliko od vladinih institucija. dakle nisu bile dovoljno uspešne kada su se uporeĊivale. U velikom broju sluĉajeva u prošlosti dogaĊalo se da su neke banke bile jako dobre i njihove uprave vaţile za jako uspešne zahvaljujući samo tome što su zapravo u svojim izvorima imale veliko uĉešće drţavnih para. i zato je takvo predstavljanje koncetracije rizika vaţno. Evo recimo kako ćete uraditi po depozitarima. da doĊe do naglog povlaĉenja depozita. Videli ste kakve probleme je imala komercijalna banka tu nedavno kada je drţava odluĉila da povuĉe svoje depozite koje je drţala kod komercijalne banke. Za depozite stanovništva rekla Sam vam zašto je vaţno. koliko stanovništvu koliko lokalnoj samoupravi i kakve su naše obaveze. Zašto je ovo vaţno? Zašto je ovako jedna koncetracija vaţna? Priĉala Sam vam prošli puta o tome zbog je vaţno da se zna kolika sredstva vlada drţi ili vladine agencije drţe kod banaka. uvek ćete imati neku delatnost koja će biti prisutnija u odnosu na druge. depoziti stanovništva i depoziti drţave. Znaĉi ovo su sada naši plasmani. ali ne zato što su njihove uprave bile manje sposobne. Zato je vaţno da vaši depoziti budu i depoziti i plasmani budu rasprodeljeni na veći broj delatnosti. Zašto? Zato što ako imate sve većinu vaših depozita ili većinu vaših plasmana u jednoj delatnosti. znaĉi koliki su depoziti koje imate do jedne godine. 326 . Druge banke koje nisu imale tu privilegiju.

Znaĉi ako imate na raspolaganju samo bilans uspeha. Šta to znaĉi strukturalna analiza prihoda? To znaĉi da utvrdite procentualno uĉešće svake vrste prihoda u ukupnom prihodu.422% 327 . Onda će vam pokazati moţete uraditi strukturalnu analizu rashoda. Стопа приноса на укупан капитал Однос између нето добити пре пореза и укупног капитала банке 109782/25982651=0. koliko iznosi troškovi materijala kod preduzeća u ukupnim rashodima. Pa onda ocenjujemo i koja je to aktivnost koja nam najviše prihoda donosi. koliko je uĉešće zarada u ukupnim rashodima. Znaĉi šta mi ocenjujemo na bazi prihoda? Prihodi potiĉu od odreĊene aktivnosti. To nije nezanimljiva analiza. pokazaće vam koji su to prihodi ĉije je uĉešće najveće.PRINOSNI POLOŢAJ BANKE Kako ocenjujemo prinosni poloţaj? Kada radite analizu prinosnog poloţaja bilo banke bilo preduzeća onda imate dve vrste pokazatelja. znaĉi da opet svaki rashod stavite u odnos sa ukupnim rashodima i da vidite koliko je uĉešće pojedinaĉnih rashoda u ukupnim rashodima. Znaĉi ĉime se to banka u prethodnom periodu najviše bavila ili preduzeće sasvim sve jedno. Jedni koji se utvrĊuju samo na bazi bilansa uspeha i drugi koji se utvrĊuju kombinacijom podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja. Moţete uraditi horizontalnu analizu bilansa tako što ćete utvrditi recimo strukturalnu analizu prihoda.422% Тумачење: Укупни капитал банке је по основу оствареног добитка увећан за 0. Kada je reĉ o analizi prinosnog poloţaja banke najĉešće se koriste sledeći pokazatelji. šta moţete da raĉunate i koje pokazatelje moţete utvrditi recimo kada radite analizu preduzeća pa i bilansa banke.

Vodimo mi raĉuna o kamaćenju ukupnog kapitala. E sad pogledajte od onih 0. Нето добит након опорезивања/ сопствени капитал банке 96067/3184037=3. Naravno upravu banke zanima više kolika je stopa prinosa na sopstveni kapital banke.01. На сваку КМ сопственог капитала остварена добит износи 30 фенинга. Njega nemate u bilansu uspeha. To kod banaka nije tako i to nisko sasvim normalno jer banka radi sa tuĊim novcima a ne sa sopstvenim znaĉi dovela je do toga da je ova stopa prinosa povećana na 3.01. Drugo je to što prema zakonu polovinu moramo dati drţavi na ime poreza na dobit. Kada stavite u odnos neto dobitak pre poreza sa ukupnim kapitalom banke dobijate stopu prinosa na ukupan kapital. Šta ta stopa prinosa pokazuje? Koliko se ukupan kapital koji je banka koristila povećao usled poslovanja. Znaĉi ovo je iznos dobiti koji je ostaje banci i koliko je to u odnosu na njen sopstveni kapital. Zašto pre poreza? Zato što ţelimo da pokaţemo dakle efikasnost banke bez uticaja poreza.422% što je priznaćete priliĉno skromna stopa prinosa.422 ovde smo stigli na 3. kod nas je 10% još uvek stopa poreza na dobit.Ovo su već pokazatelji gde koristite i podatke iz bilansa stanja.0. Mi kod preduzeće kaţemo jao pa 50% najmanje od ukupnog kapitala treba da bude sopstveni kapital. To je razumljivo zato što je videli ste sopstveni kapital uvek manji deo ukupnog kapitala. Znaĉi ako nama drţava uzme pola od onoga što smo mi zaradili na ime poreza to ne znaĉi da smo mi manje uspešni. Iako smo smanjili dobit za iznos poreza pokazatelj je ipak veći nego na ukupni kapital. Ali zašto smo ovde uzeli dobit nakon oporezivanja. Mi smo zaradili toliko. 328 . тј. To je 3. Znaĉi manji kad kaţem mislim na preduzeća. Koji podatak iz bilansa stanja? To je podatak o ukupnom kapitalu. Znaĉi u ovom sluĉaju ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećan samo za 0. Zato što smo hteli da pokaţemo koliko je naš kapital definitivno povećan po osnovu rezultata ostvarenog u ovoj godini.01% Тумачење: Повећање сопственог капитала по основу добити. ali vaţnije nam je koliko uvećavamo sopstveni kapital banke.

9 Тумачење: Овај показатељ исказује учешће оперативних расхода у нето приходу од камата. У овом примеру то значи да у свакој КМ нето прихода од камата оперативни расходи учествују са 92. šta pokazuje ovaj pokazatelj.Каматна маржа Нето приход од камата/просечна укупна актива 956959/21704326=4.По том основу укупна средства банке су повећана за 4.9 % 329 . da li se sećate? To je razlika izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamate. Znaĉi koliki je.4% Šta je kamatna marţa? Znaĉi to je neto prihod od kamata koji stavite u odnos sa proseĉnom ukupnom aktivom. šta nam on govori? Koliko se ukupna proseĉna aktiva banke povećava po osnovu naše zarade po osnovu kamata. Znaĉi koliko smo mi to uspeli da povećamo sopstvenu proseĉnu ukupnu aktivu zahvaljujući tome što smo sredstva plasirali po kamatama koje su bile više od kamata koje smo plaćali na depozite koje smo prikupili. A šta je neto prihod od kamate. односно у прикупљању и пласирању средстава. Покривеност расхода нето приходом од камате Нето приход од камате/Остали оперативни расходи 889178/956959=92.4% Тумачење: Каматна маржа изражава успешност банке у обављању њене основне делатности.

Ovo su pokazatelji koje će izraĉunati eksterni korisnici. sektor preduzeća. ali ne odobrava potrošaĉke kredite. Tu imate prihode od kamata koji iznose 1 025 514. Ali pogledajte naredni sektor. nego što smo plasirali naša sredstva drugim bankama. a koje su inaĉe više od kamata koje se plaćaju na depozite su u ukupnom zbiru niţe od kamata koje su stanovništvu plaćene. stranim preduzećima. Videli ste da neto prihod od kamate ne 330 .9%. a onda da li je on dovoljan da pokrijemo operativne rashode. Za vas koji budete radili u bankama. a koje taj kome vi plaćate kamatu i kakvi su meĊusobni odnosi. Ovde su operativni rashodi banke pokriveni neto prihodom od kamate sa 92. drugim bankama. znaĉi kakav je odnos izmeĊu neto prihoda od kamate i ostalih operativnih rashoda. jer su nam rashodi po osnovu banaka veći od prihoda. To znaĉi da smo mi ovde koristili malo više sredstva drugih banaka. a ĉetiri puta više je naplaćaneno po osnovu kamata na kredite koji su preduzećima odobrene. odnosno kamate koje su naplaćene . Oni su 466 479. Drugi vaţan prihod su prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija i tu vas naravno zanima samo da li su oni naplaćeni u domaćoj ili u stranoj valuti. znaĉi oni koji nemaju pristup nekim detajljnijim informacijama. Rashodi znaĉi stanovništvu je plaćeno više nego što je od stanovništva po osnovu kamata naplaćeno. preduzećima. Znaĉi koliko prihoda i rashoda ostvarujete plasmanima stanovništvu. ali na neke oroĉene depozite plaćane 251 000. zanimljivo je da uradite i jednu detaljniju analizu prihoda i rashoda od kamata i da pokušate da dokuĉite koji su to sektori u kojima banke ostvaruju prihode i rashode. Znaĉi ova banka radi sa privredom. Ona prikuplja štednju stanovništva. Pogledajte sada recimo u ovoj tabeli kolike su kamate koliki je prihod naplaćen od stanovništva. a ostaje vam neto kamata ili neto prihod od kamate ili dobitak od kamate moţete ga i tako zvati. Njena najvaţnija grupa ove banke su preduzeća i ta preduzeća imaju depozite uglavnom po viĊenju nema tu oroĉenih depozita. to su oni rashodi koje izaziva poslovanje banke. Šta iz ovoga zakljuĉujemo? Da ova banka ne radi previše sa stanovništvom. jer pogledajte prihodi. Kod stranih preduzeća opet smo imali više plasmana odnosno više prihoda nego što su bili rashodi. i ova banka koju smo analizirali nije imala gubitak zahvaljujući tome što ima dobit na prihodima odnosno ima pozitivnu razliku izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknade i provizije. a kolike su kamate koje su plaćene stanovništvu. Dakle stanovništvo nije ciljna grupa ove banke. Odnos izmeĊu pogledajte kod banaka vrlo blizu.Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate. Koliko iznose zatezne kamate i koliko iznosi ukupni neto prihod od kamate. Pogledajte koliki su prihodi od provizija. a rashodi su samo 106 453. jer na depozite po viĊenju banka ne plaća kamatu. vladinim institucijama. Vidite ovde nisu. Znaĉi manje smo plasirali drugim bankama više smo koristili njihova sredstva i zato je ovakav odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamata. Znaĉi koliko pokrivamo naše rashode neto prihodom od kamate? Kada prihod od kamate umanjite za rashod. a plaćeno je 251 659. Evo to je jedan od pregleda koji vam moţe pruţiti dodatne informacije o tome odakle vama potiĉu prihodi od kamata. koje taj koji vam plaća kamate.

Tako da ne samo da je pozitivan odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknada. Kada je reĉ o rashodima pogledajte odnos je obrnut. ali ova razlika u prihodima i rashodima po osnovu naknade i provizije je tolika da pokriva sve operativne rashode i obezbeĊuje iskazivanje dobitka banke. jer smo mnogo više naplatili u stranoj valuti nego u domaćoj. nego je i iznos dobar je odnos kada je reĉ o valutama. Šta biste onda zakljuĉili gde ova banka radi ili kome više pruţa usluga? Ona više usluga pruţa stranim komitetntima kojima naplaćuje provizije ili radi za svoje komitente. 331 .pokriva sve operativne rashode. Tu je najveći deo rashoda u domaćoj valuti. više od 3/4 otprilike je ostvarena u stranoj valuti. a samo nešto malo naknada i provizija su plaćeni u stranoj valuti odnosno odnose se na obaveze po osnovu u stranoj valuti. Šta moţete zakljuĉiti na bazi strukture prihoda i rashoda? Pogledajte u stranoj valuti ova banka naplatila je 355 496 od ukupnih dakle prihoda od provizija. ali naplaćuje naknadu u stranoj valuti jer verovatno radi usluge sa stranim bankama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful