BILANSI

Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzeća na odreĊeni dan. On mora da sadrţi: naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraţen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeĊu imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluĉaju gubitka. On se moţe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reĉima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima raĉunovoĊa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu što je neispravno. Bilans nije isto što i godišnji obraĉun. Godišnji obraĉun obuhvata set finansijskih izveštaja ĉiji je zadatak da pruţi jasne, pouzdane i potpune podatke. Godišnji obraĉun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleške. Zadaci bilansa: OdreĊivanje rezultata – Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost – to je gubitak imovine. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća, već proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo – prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeĊu poĉetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. OdreĊivanjem visine rashoda se odreĊuje i visina imovine. Bilans stanja sadrţi samo one vrednosti koje će doneti ekonomske koristi preduzeću u budućem periodu. Zadatak bilansa je i da informiše o finansijskom poloţaju preduzeća. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduţenosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da pruţi sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odrţan – daje im sigurnost da nisu izgubili ono što su uloţili. To predstavlja kontrolu odrţanja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja raĉuna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja raĉuna povezane.
1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raĉun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeĊu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja sluţi kao osnova polaganja raĉuna, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najĉešće odreĊuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada drţavi u vidu poreza, a koji se rasporeĊuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godišnje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodiĉnosti sastavljanja: - Redovni – to su polugodišnji i godišnji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni – oni se sastavljaju odreĊenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steĉajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gašenje preduzeća zbog prezaduţenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gašenja preduzeća. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzeća. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se traţi kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokaţe kakvo je to preduzeće posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaĉija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steĉajnog bilansa se ne poštuje pravilo istorijskog troška, već se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva – to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zakljuĉivanjem raĉuna glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva – to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine već trţišnu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vrši na drugaĉiji naĉin, ali samo u tom bilansu i tada.
2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans – Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steĉajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrĊivanja rezultata – to je većina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi – sastavljaju se prema trgovaĉkim pravilima u skladu sa zakonom o raĉunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS), zovu se još i trgovaĉki bilansi. 5. Prema podruĉju informisanja: - Interni bilansi – oni se rade za informacione potrebe menadţmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseĉno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju poštovati u eksternim bilansima, već se sastavljaju u skladu sa ciljem izveštavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi – su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opšte namene jer korisnici nisu u poziciji da traţe dodatne podatke i analize. Ovo su izveštaji namenjeni zaštiti interesa investitora i poverilaca. Ta zaštita interesa se vrši tako što se obezbeĊuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloţaju preduzeća. Investitor se oslanja na finansijski poloţaj i rentabilitet preduzeća i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoĊe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izveštaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuĉenih preduzeća: - Bilansi grupa – grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzeća putem kapitala a da pri tom zadrţavaju pravnu samostalnost. Preduzeće koje vrši kontrolu se zove matiĉno preduzeće a ostala se zovu zavisna preduzeća. Za ovu grupu preduzeća se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izveštaji. Tu postoji i bilans matiĉne firme i bilansi zavisnih preduzeća i zajedniĉki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduzeću, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matiĉno preduzeće moţe da kontroliše i oblikuje finansijski i prinosni poloţaj zavisnih preduzeća. Svim ovim finansijskim izveštajima se moţe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzeće. - Bilansi preduzeća - bilansi grupa i bilansi preduzeća imaju iste ciljeve, sluţe za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vrši na nivou pojedinih preduzeća, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa već nekog od
3

njegovih zavisnih preduzeća.) Moţe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaţan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste suštinska osnova za raspodelu. Ako preduzeće ima više od 90% kapitala zavisnog preduzeća, tada matiĉna firma moţe da odluĉi da li će biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzeća i ima zakonsku obavezu da se te odluke drţi u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menadţment) – uprava ima odgovornost da obezbedi dugoroĉno odrţanje preduzeća, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odrţavanje likvidnosti. Uspešno voĊenje preduzeća podrazumeva donošenje odluka koje se zasnivaju na raĉunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrţane u finansijskim izveštajima. Zato je uprava jedan od najvaţnijih korisnika finansijskih izveštaja. Uprava snosi i najveću odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja. - Eksterni korisnici : Investitori – zainteresovani su za informacije o prinosu na uloţeni kapital i sigurnost uloţenog kapitala. Na osnovu ovoga odluĉuju da li će zadrţati, povećati ili povući uloţeni kapital. Zaposleni – oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogućnost preduzeća da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci – koriste finansijske izveštaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzeća da kreira gotovinu i finansijskom poloţaju. Na osnovu toga procenjuju mogućnost preduzeća da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet duţnika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavljaĉi – zahtevaju informacije o: finansijskom poloţaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraţivanja. Kupci – Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloţaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Drţavni organi i agencije – na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogućnost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Načela urednog knjigovodstva
Obuhvataju: 1. Naĉela urednog inventarisanja. 2. Naĉela knjigovodstva u uţem smislu i 3. Naĉela urednog bilansiranja
Inventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaĊaji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzakljuĉna knjiţenja Inventar Zakljuĉni list Godišnji obraĉun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izveštaj o gotovinskom toku - Izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, beleške

Poĉetni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglašavanje sa trţišnom vrednošću firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuĉni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o gotovinskom toku, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleške ĉine godišnji obraĉun. Cilj naĉela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godišnjem obraĉunu i ona obuhvataju pravila knjiţenja, pravila voĊenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izveštaja kako bi se pruţila fer slika o finansijskom poloţaju preduzeća. Kod nas se raĉunovodstvena praksa razvijala pod nemaĉkim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vaţe kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglašavaju.

I Načelo urednog inventarisanja i metode inventarisanja
Inventarisanje je postupak utvrĊivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzeća na odreĊeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da pruţi predlog rešenja stanja(na ĉiji teret ide manjak i sliĉno). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoĉinje
5

inventarisanjem. Revizor traţi na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoĊenju odabrao dane kada će doći u preduzeće da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuĉuje: - Prebrojavanje, - UtvrĊivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obiĉno se odštampaju liste imovine a ĉlan komisije samo treba da upiše broj komada). Inventar moţe biti : 1. Potpun – inventariše se kompletna imovina preduzeća, i 2. Parcijalan – rade se više puta u toku godine u svrhu kontrole raĉunopolagaĉa. Po pravilu se vrše nenajavljeno. Zakon o raĉunovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godišnje i to je pravni osnov inventarisanja. TakoĊe je propisan i naĉin na koji ga treba vršiti. Inventar se vrši radi zaštite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako što se inventarisanjem omogućava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreĊene zakljuĉke i odluke. Inventar treba još i da onemogući zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzeća u steĉaju. Ĉim se postavi steaĉajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji šest-6 naĉela urednog inventarisanja: 1. Naĉelo pojedinaĉnog obuhvatanja i procenjivanja – Imovina se u inventar unosi pojedinaĉno i pojedinaĉno se procenjuje vrednost da bi se omogućila kontrola. Odstupanje od pravila je moguće samo ako postoji veći broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova proseĉna vrednost. 2. Naĉelo potpunosti – zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znaĉi i ona koja je u i van preduzeća a pripada preduzeću. A imovina koja se nalazi u preduzeću a nije vlasništvo preduzeća unosi se u posebne popisne liste. 3. Naĉelo istinitosti – u raĉunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je nešto u potpunosti istinito. Zato se koristi naĉelo taĉnosti koje kaţe:
6

Prednost je znaĉajno smanjenje trošova. izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzeće uţiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve troškove njenog korišćenja. hipertrofiran – manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuĊih sredstava. Tako se stanje od 21. b) Inventarisanje uz pomoć oduzimanja i dodavanja – ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. materijal po NV itd. Zato se pravi plan inventarisanja i vrši odabir ĉlanova popisne komisije. c) Permanentno inventarisanje – podrazumeva kontinuirano praćenje stanja imovine izmeĊu dva popisa. slobodno raspolagati i otuĊiti je. d) Inventarisanje uz pomoć uzorka – procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka..12. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. Popisne liste se ne porede sa sintetiĉkim. Korisno je u sluĉaju fabrike dugmadi.12. Vaţi i obrnuto.Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. svodi na stvarno stanje 31. U praksi inventarisanje poĉinje poĉetkom decembra a završava se poĉetkom januara. Dešava se da preduzeće ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu. onda se novododata oprema oduzima a otuĊena dodaje. Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen. Ovo naĉelo nalaţe proveru tih radnih papira sa popisnim listama. Slabost inventarisanja na odreĊeni dan je mogućnost pojave grešaka zbog prekratkog roka. Kada preduzeće ima pravnu svojinu nad imovinom to znaĉi da se tom imovinom moţe koristiti. Nikada se ne primenjuje samostalno već kao dopuna drugim metodama. 7 . šrafova i sl robe.12. Naĉelo mogućnosti naknade kontrole – u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste. Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreĊeni dan – Ovo znaĉi otpoĉinjanje i završavanje inventarisanja u jednom danu. moguće je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meĊuvremenu.. ako dan inventarisanja prethodi popisu. 6. Naĉelo ekonomske svojine – Preduzeća nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. a inventar na dan 31. i drugo. i treće su visoki troškovi. Naĉelo taĉnog oznaĉavanja – imovina u inventaru mora da bude obeleţena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. što se i inaĉe radi u knjigovodstvu. već analitiĉkim raĉunima. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrĊivanje stvarnog stanja.12.U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije već samo one koje postoje i . 5.) 4.

One zajedno ĉine sistem. ako imamo hiljadu kupaca vodićemo posebnu glavnu knjigu kupaca. Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu i Naĉela urednog inventarisanja. Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje će knjige biti voĊene. Primena Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu iza za cilj uredno voĊenje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. II Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Vrlo ĉesto se naĉela urednog bilansiranja poistovećuju sa naĉelima urednog knjigovodstva. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiţene promene ili proknjiţene fiktivne promene(koja se nije desila-što takoĊe nije dozvoljeno). Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomoćne knjige. Da li su evidentirani svi dogaĊaji proverava se uporeĊivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. da li su svi elementi tu. Formalna kontrola je provera forme. odnosno sve probleme knjigovodstva. Moguća slabost je pojava greške ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. a suštinska proverava da li je neki dogaĊaj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). pritom. moguće je popis vršiti i tokom godine. ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno).pri ĉemu je mogućnost pojave greške ista kao i kod drugih metoda. 8 . MRS ne daju odgovore na sva pitanja. raĉunskom i suštinskom kontrolom. Izbor metoda zavisi od toga šta se inventariše i da li postoji potreba da se inventarisanje izvrši na odreĊeni dan. raĉunska proverava raĉunsku taĉnost. da li će se voditi jedan ili više dnevnika ( npr. VoĊenjem knjiga se vrši obuhvatanje posledica promena na imovini. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraĊeni. Materijalna vrednost obezbeĊuje evidentiranjem svih i samo onih dogaĊaja koji su se zaista i desili (naĉelo istinitosti i naĉelo potpunosti ) Da li je neki dogaĊaj stvarno i nastao proverava se formalnom. suština je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduzeću. Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voĊenjem posebnog dnevnika prodaje. Organizacija knjigovodstva se prilagoĊava konkretnom preduzeću u zavisnosti od zahteva poslovanja. Ovo nije ispravno jer Naĉela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naĉela urednog bilansiranja. da li će se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna – maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomoćne glavne knjige: npr.

Ove dve institucije su se meĊusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila. a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi – njihova primena nije bila uspešnja. koje ne utiĉu samo na korisnike. Najveći broj naĉela je rezultat prakse koja je pretoĉenja u teoriju. ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeću i tako mu omogućiti ili ne omogućiti da realizuje svoje planove. u periodu 1999-2000 je došlo do pribliţavanja stavova formulisanjem standarda. 28 i 31). investitori porede finansijske izveštaje više kompanija pre donošenja odluke u koju će uloţiti kapital. Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja i iznova se numerišu. Danas najaveći utiacj na formulisanje i primenu naĉela imaju sledeće meĊunarodne institucije: 1. Npr. pouzdane i uporedive finansijske izveštaje koji će sadrţati sve informacije koje su korisnicima vaţne za donošenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. Finansijski izveštaji moraju biti uporedivi jer Npr. Više od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard. već povratno i na preduzeće. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzeća budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utiĉe na formulisanje ovih pravila. Sve inforamcije koje ţeli investitor nisu potrebna kupcu. MeĊunarodni komitet za standarde finansijskog izveštavanja -Osnovan je 1973. Naĉela urednog bilansiranja nam pomaţu da dobijemo razumljive. neki su ukinuti (npr. MeĊunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) – komisija za HoV vrši kontrolu regularnosti funkcionisanja trţišta za HoV. ukoliko je relevantna za njegovo donošenje odluka. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naĉela urednog bilansiranja. Informacija je korisniku vaţna. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meĊunarodno bili uporedivi – sve to j posledica globalizacije. Na ameriĉkim berzama kotirane kompanije su u obavezi da 9 . Finansijki izveštaji moraju da sadrţe sve vaţne inforamcije za njigove korisnike.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. Pri tome treba obratiti paţnju na to da nisu sve informacije jednako vaţne za sve korisnike. jer ona ne daju zadovoljavajući rezultat u svakim uslovima. 2. Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani jer korisnicima sluţe za donošenje odluka. ako su korisnici akcionar oni će prodajom ili kupovinom akcija preduzeća uticati na cenu akcija i tako na trţišnu kapitalizaciju preduzeća.III Načela urednog bilansiranja Bilansiranje poĉinje onog momenta kada vi proknjiţite sve nastale promene. I konaĉno. Komisija je traĊila da se smanji broj prava izbora.

. To je zabrana saldiranja razliĉitih bilansnih pozicija – ne mogu se saldirati imovina i obaveze. Bruto princip je neophodan pri knjiţenju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV – nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ĉija je to ujedno i NV. U konceptualnom okviru ovo se definiše kao kvalitet FI. i to tamo gde korisnici neće biti uskraćeni za vaţne informacije – npr. prihodi . Naĉelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. potraţivanja i gotovinu. Druga mera jasnosti je (adekvatno obeležavanje kategorija.rashodi. dalje se stalna imovina podvaja na materijalna.. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno raščlanjivanje kategorija (aktiva. Adekvatno je rašĉlanjen onaj bilans koji uvaţava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina. aobrtna imovina na zalihe.. Naĉela urednog bilansiranja su: 1.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruĉju EU ). Ipak. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izveštavanje – pa je ĉak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi vaţili za Evropu... Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000. obaveze. MeĊunarodna organizacija profesionalnih udrţenja raĉunovoĊa (IFAC) – okuplja profesionalne organizacije raĉunovoĊa iz pojedinih zemalja. pri prodaji mašine ne mora da se zna NV i IVOS te mašine. Treća mera jasnosti je korišćenje bruto principa . kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi). odnosno formu – ne utiĉe na taĉnost informacija već naĉin njihovog prezentiranja. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu.. kapital. ali je srećom prihvaćeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzeća koja se kotiraju na berzi. nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa. prihodi i rashodi i sl. Iz principa jasnosti se izvodi princip 10 . Naziv mora da nedvosmisleno upućuje na sadrţaj pozicije (npr. homogena celina (npr. Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je što kod nas ne postoji odgovarajuća infrastuktura. već je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit. Razumljivost FI se obezbeĊuje time što se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaĉan naĉin. razdvajanje sredstavana OS i ObS). 3. Ona zajedno sa komitetom radi na unapreĊenju MRS. nekad je dopušteno da se koristi i neto princip.).svoje FI izraĊuju u skladu sa ovim standardima. imaterijalna i završnja ulaganja. Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvrĊuje od 2005. Ovo naĉelo definiše izgled.

moţemo ih knjiţiti i kao kratkoroĉne HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme – uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni. Ne moraju pojedinaĉno da se iskaţu u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vršiti pojedinaĉno. opcija pri knjiţenju i bilansiranju. Dakle. Mada postoje razlike. Jedan FI se smatra taĉnim ako: a) sadrţi SVE raĉunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAĈAN bilans.TakoĊe mašinu koju smo proizveli i odluĉimo da je koristimo umesto da je prodajemo. Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godišnjeg obraĉuna. Naĉelo istinitosti – istina predstavlja etiĉku kategoriju i zato ne moţemo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to znaĉi da on ne moţe drugaĉije nego jedino tako. pri ocenjivanju taĉnosti bilansa. Menadţment vodi raĉuna da se u poslovnom bilansu vidi taĉno onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. b) obuhvaćene ĉinjenice se mogu vrednovati sa razliĉitih stanovišta. uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen. moţemo ih knjiţiti kao dugoroĉne HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoroĉnu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prikaţu pribliţno istu veliĉinu raspodeljive dobiti. to je taĉno imajući u vidu odreĊenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIĈKI iste duţine u inĉima ako je predstavljen u cm). Bilans je dakle taĉan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen – razliĉiti ciljevi koriste razliĉita pravila – razlika izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa. U ekonomiji ne moţemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloţaj preduzeća jedino moguće – a to zbog onih prava izbora. Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. Cilj poreskog bilansa je da se iskaţe sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. Kada je nešto taĉno. u bilansu će biti iskazana ili malo veća ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. 11 .pojedinaĉnog vrednovanja. nećemo knjiţiti kao gotove proizvode već kao osnovna sredstva. Kljuĉno pri rašĉlanjivanju je namera a ne vrsta sredstva – dobar primer su akcije: proknjiţimo ih kao uĉešća ako imamo većinsko vlasništvo u nekom preduzeću i kupili smo ih radi kontrole tog preduzeća i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. c) u FI se ne sme uneti ništa što se nije desilo – misli se na fiktivne dogaĊaje. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliĉinu oporezive dobiti. 2. Samovolja sastavljaĉa ĉini jedan bilans netaĉnim. Proveravajući ispravnost bilansa reći ćemo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa. Poreski organi će ovaj bilans proglasiti netaĉnim jer je pri obraĉune amortizacije korišćena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka.

nemenjanjem sadrţine pozicija. Kada doĊe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaćanja). Smatra se da bi nepoštovanjem ovog naĉela bila dovedena u pitanje zaštita poverilaca i investitora.) Do zakljuĉnog bilansa stanja dolazimo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige preko raĉuna izravnanja. Isto rašĉlanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i traţi se da se ne menjaju nazivi pozicija. 4. Drugi razlog je da se onemogući manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako što onemogućavamo unošenje fiktivnih i izostavljanje postojećih pozicija. 2. Cilj je da se uporeĊivanjem prinosnog i finansijskog poloţaja omogući procena razvoja preduzeća. Kontinuitet se obezbeĊuje nemenjanjem naĉina rašĉlanjivanja. analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Ako pak podignemo vrednost rezultat će biti manji – to je sve manipulacija rezultatom. ili nasumiĉno menjanje vrednosti. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokriće duga prema poveriocima koji su nam prošle godine na osnovu te imovine odobrili kredit. zadrţavanjem istih metoda otpisivanja i zadrţavanjem istog dana bilansa. Glavna knjiga sledeće godine se otvara na bazi raĉuna otvaranja. Ovo će omogućiti uporediv finansijski poloţaj. da je njegova inverzna slika.3. (aktiva je na raĉunu otvaranja na strani potraţuje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod raĉuna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekršiti u dva sluĉaja: 1. Zašto se na ovome insistira. Kada revizor zahteva da se izvrše ispravke godišnjeg obraĉuna (on pregleda godišnji obraĉun. ne popravlja se bilans prethodne godine. Te ispravke se rade na raĉunu otvaranja. jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. tj. Smanjenjem vrednosti OS smanjiće se amortizacija na jeftinije sredstvo pa će se uz isti prihod i manje rashode dobiti veći rezultat. To znaĉi da poĉetni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak završnom bilansu prethodne godine. Naĉelo kontinuiteta – je zahtev da se periodiĉni rezultat utvrĊuje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. ne sme vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge 12 . Ovo naĉelo treba da spreĉi da se bez posebnog povoda ne vrši promena ni naĉina prezentacije ni pravila procenjivanja. Naĉelo bilansnog identiteta – to je zahtev za apsolutnom jednakošću bilansa otvaranja jednog perioda sa zakluĉnim bilansom perioda koji mu prethodi. Nepromenjivost sadržine znaĉi da se: ne sme vršiti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija. koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeĊenje naĉela potpunosti (onda ne moţemo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine). Tada ova dva raĉuna ne bi bila jednaka. To znaĉi da ovaj zahtev još moţemo forumulisati i kao zahtev da raĉun izravnjanja jedne godine bude jednak raĉunu otvaranja sledeće godine. ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje mišljenje) ako revizor smatra da izveštaj treba popraviti on će dati uzdrţano mišljenje i traţiće da se naprave ispravke.

. MRS 16 kaţe da se procenjivanje a time i vrednovanje moţe vršiti primenom linearne. Tako u CK moţete ukljuĉiti sve troškove proizvodno funkcionalnog podruĉja ili samo varijabilne. Npr LIFO metoda je bila savršena do juĉe. Znaĉi vi otpisujete. naĉin moţe biti direktan ili indirektan. Postoji situacija kada se moţe odstupiti od ovog naĉela a to je kad ase poslovanje preduzeća toliko promeni da primena dotadašnjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. MRS 2 nudi sve ove mogućnosti ali se jednom naĉinjen izbor ne sme menjati. Pri otpisu potraţivanja moţe se ići na pojedinaĉno procenjivanje ili paušalno (npr banka paušalno procenjuje kredite date za stanovništvu za zimnicu pa neće procenjivati bonitet svakog pojedinaĉnog duţnika). Ovo se radi da bi se onemogućilo svojevoljno oblikovanje rezultata. Dakle. promena veliĉine preduzeća . Kada je odstupati od ovog naĉela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni. Vaţno je ne menjati i osnovu za odreĊivanje sadrţine CK. primenjenivana stara i primenjena nova raĉunovodstvena politika. Ako ovo odluĉite onda u napomenama morate objaviti da ste izvršili promenu raĉunovodstvene politike te je pri obraĉunu troškova materijala došlo do promene metoda sa lifo na metod proseĉne cene i da izraĉunate koliko su troškovi materijala po proseĉnoj ceni razliĉiti od troškova koji bi bili da ste zadrţali LIFO metodu. promena delatnosti(proizvodno preĊe u trgovinsko ili ugostiteljsko). Materijalni kontinuitet se obezbeĊuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Naĉelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod. U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzeća(izbacimo proizvodnju i orjentišemo se samo na usluge). ĉak i deo troškova uprave. Neotpisana vrednost će se naravno razlikovati. To znaĉi da ako se u ovom i budućim bilansima poštuje naĉelo istorijskog troška i naĉelo opreznosti vrednost imovine ne moţe biti veća u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prošlim godinama. Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31. ali su juĉe poĉele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda proseĉne cene. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogućnost odabiraja jednog od više naĉina procenjivanja. ali tamo gde postoji uticaj sezone preduzeća mogu traţiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poĉetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet.pozicije(ĉekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. U pravne razloge spada: promena pravne forme npr . To znaĉi stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. moţete ukljuĉiti i troškove finansiranja..firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzeća i automatski se javlja potreba za drugaĉijim rašĉlanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzeće skromniji. Ne menjati načine otpisivanja (metodom se utvrĊuje vrednost otpisa a naĉin je nešto drugo).12. Ovo naĉelo stalnosti 13 . degresivne ili funkcionalne metode. Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz završnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse.doo u ad. ali se drţite te vrednosti od koje ste pošli.

ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle. pa se ne traţi da se vrši otpisivanje jer je razlika prolazne prirode. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znaĉi odrediti kojoj kategoriji nešto pripada (da li je nešto sredstvo ili rashod. Procenjivati znaĉi odrediti vrednost odreĊenog dela imovine ili obaveze. To je ukinuto sa MRS 22. samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. Realnije je dopustiti dopustiti povećanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata. 14 . Npr imamo zalihe robe ĉija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. Nekada je postojala mogućnost da goodwill koji je plaćen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvršeno plaćanje.12. mi dakle biramo naĉin na koji ćemo mu odrediti vrednost. već da se otpisuje tokom pet godina.. imamo rashod 1000 za koliko je SV niţa od NV.. Moguće je povećati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. njihova vrednost 9000. Ali ako imate kratkoroĉne HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku. Morate priznati taj gubitak jer ćete prodaju izvršiti u kratkom roku. onda morate vršiti otpisivanje.. Ovo je malo fleksibilnije naĉelo jer uvaţava da se okolnosti mogu promeniti. Više nemamo mogućnost da biramo kako ćemo bilansirati ali moţemo birati kako ćemo procenjivati. Dakle. Dakle.. onda morate poštovati strogi princip niţe vrednosti. Inicijalno – prvi put. To znaĉi da se vrednost zaliha moţe povećati samo do njihove NV odnosno CK. da se ne aktivira. Ono moţe biti inicijalno i naknadno. Načelo neograničene povezanosti vrednosti dopušta da izvršite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaša imovina izgubila na vrednosti.vrednosti se javlja u dve varijante: kao naĉelo ograniĉene i neograniĉene povezanosti vrednosti.). Ako je TV ispod KV otpisivanje se vrši samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode – što npr nije sluĉaj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan. obaveza ili prihod. naknadno – na svaki dan bilansa. Mnogo veći praktiĉni znaĉaj ima načelo ograničene povezanosti vrednosti MRS 36. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000. ali zahteva da se kada proĊu te vanredne okolnosti ne dozvoljava povećanje aktive ili smanjenje obaveza. pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvršeno otpisivanje preduzeće moţe povećati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza. ali pritom postoje granice. Prema naĉelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trţišnu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31. Šta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. Pitanje kako procenjujete znaĉi kako odrećujete vrednost. i ovo naĉelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 što knjiţimo kao prihod. Princip niže vrednosti ili neograničene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugoroĉno vezana za preduzeće.

Zato se insistiralo da duţnik nikada ne sme prikazati veću imovinu nego što ona stvarno jeste – da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego što stvarno jeste jer bismo u tom sluĉaju prevarili poverioce. veka. Razlika izmeĊu više NV i niţe TV biće tretirana kao gubitak što vodi smanjenju rezultata. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinaĉnih transakcija tj njihovog zbira. To znaĉi. niti da pokaţe da posluje uspešnije nego što zaista posluje. Ovo se moţe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaĉa onda NV obaveze NV tog materijala. Da nema naĉela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u 15 . Iznos obaveze se podiţe do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. Ovo naĉelo utvrĊuje kada je nešto trţišno verifikovano. MeĊutim. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine niţe od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. na koji naĉin treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uĉinke/imovinu do trenutka njene realizacije. jer je potraţivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. imovinu treba vrednovati po NV ili CK. one se procenjuju prema njihovoj NV. Dakle. Vrednovanjem imovine naniţe i obaveza naviše biće onemogućeno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzeća što i jeste suština ovog naĉela. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naĉela. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaţan uslov sposobnosti izmirenja obaveza duţnika. tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Polazi se od toga da je imovina duţnika garantna supstanca za poverioce i da je potraţivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko duţnik ima veću imovinu. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. Dakle. Kod naĉela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trţišno verifikovani. Kada procenjujemo obaveze. gornja granica za procenjivanje aktive je NV. Kako se postiţe oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemogućilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najviše po NV. to više nije dovoljno. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je još jedno pravilo – naĉelo niţe vrednosti. U poĉetku je formulisano da bi se zaštitili interesi poverilaca.5. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaĉaju. Naĉelo opreznosti – je jako staro naĉelo. preduzeće ne sme da pokaţe niti da ima veću imovinu nego što stvarno ima. Da bi se onemogućilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledeća pravila: rezultat preduzeća = prihodi – rashodi. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata. Obaveze se moraju proceniti naviše ukoliko isplata obaveze zahteva veći iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Jer praksa je pokazala da ako duţnik ne posluje rentabilno onda prvo troši svoj pa kapital poverilaca. još pre 14. Prema naĉelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze.

Dakle. dakle dovode do priznavanja gubitaka. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. nije dopušteno da u poslovnom bilansu nešto iskaţete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. 6.vrednosti po kojoj mislimo da je moţemo prodati. Iz naĉela opreznosti su izvedena ova dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. ne moraju biti trţišno verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrĊivanju rezultata. Smisao naĉela impariteta je da se onemogući prenošenje gubitaka iz tekućeg u naredne obraĉunske periode. Drugo naĉelo koje treba da omogući neprecenjivanje rezultata je naĉelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego što su trţišno verifikovani. Naĉelo realizacije kaţe da ne moţete to uraditi dok robu ne prodate. U drugim zemljama pa i u našoj sastavljaju se dva bilansa. Drugo naĉelo traţi da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. Naĉelo merodavnosti – ovog naĉela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4. Drugi zahtev ovog naĉela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve što ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu. To znaĉi da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Za dobitke se UVEK traţi da budu trţišno verifikovani. Prvi zahtev ovog naĉela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. Naĉelo niţe vrednosti i naĉelo impariteta su odreĊenoj vezi. Naĉelo niţe vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans – jedno. a za gubitke je dovoljno da su nastali. Gubitak će biti veći po naĉelu impariteta od onog ustanovljenog po naĉelu niţe vrednosti. ali njihova visina je razliĉita. Po naĉelu niţe vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Ovim naĉelom se reguliše odnos izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa zbog razliĉitig ciljeva koje imaju. a do tada je moţete voditi po njenoj NV odnosno CK. Oba naĉela imaju iste posledice. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraţivanja tj iznos koji nećemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego što naplatimo naplativi deo tog potraţivanja. naĉelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate – a te dve vrednosti su ĉesto razliĉite. Naĉelo merodavnosti ovde kaţe da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. 16 . Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa. Prvo naĉelo traţi da se izmeĊu NV i TV imovine bira ona koja je niţa. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji će biti predmet oporezivanja. A naĉelo impariteta je usmereno na onemogućavanje precenjivanja rezultata.

Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode proseĉne cene. ali ne i kapitala jer je on razlika izmeĊu aktive i obaveza.Treći zahtev se odnosi na tretman prava izbora. 7. Ovo pravilo je poznato kao naĉelo obrnute merodavnosti. Npr. U MRS su zadrţana prava izbora pri utvrĊivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. prava i obaveza procenjuje pojedinaĉno. Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. pa oni imaju skromnu drţavnu i dodatnu penziju od preduzeća) na taj naĉin što preduzeće u toku rada radnika odvaja odreĊena sredstva iz dobitka pre poreza u odreĊene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne. Ako se ovo naĉelo ne bi poštovalo ne bi bilo moguće primeniti ni neka druga naĉela. Ovo ne znaĉi i pojedinaĉno iskazivanje. 8. Npr drţava moţe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vašim pogonima u pograniĉnom podruĉju zbog većeg stepena rizika ali vam zahteva da te više stope primenjujete i u poslovnom bilansu. Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. Ako ste primenili višu stopu u poslovnom bilansu moraćete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. Naĉelo stalnosti poslovanja – naziva se i going concern princi. degresivne i funkcionalne metode. Ovo naĉelo traţi da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreĊenog poduhvata – npr drţava vam da koncesiju da poseĉete 50ha šume a vi to moţete uraditi za manje od godinu dana. IzmeĊu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike baš u ovom podruĉju. Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniĉavaju visinu stopa koje moţete primeniti. Interes drţave je oslobaĊanje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbeĊuje veće penzije. Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja – je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta. To se zahteva obiĉno onda kada preduzeće traţi neke poreske olakšice. Interes radnika je da za nešto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budućnost uz ovu duplu penziju. npr naĉelo realizacije ili naĉelo impariteta (ne moţemo proceniti da li je neko potraţivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo poštovali naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja). Ili ţelite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojeća firma obezbeĊuje svojim radnicima dodatne penzije. Ova merodavnost se javlja kada preduzeće ţeli da iskoristi odreĊene poreske olakšice. U poreskom bilansu su ova prava izbora suţena ili potpuno ukinuta. Ovo se u MRS vodi ne kao naĉelo već kao pretpostavka finansijskog izveštavanja. pa 17 . Interes preduzeća je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. dopušta se primena metode proseĉne cene i primena FIFO metode za odreĊivanje utrošenih zaliha. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe. No drţava traţi da se ovaj manji iznos dobiti ne iskaţe samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu.

opremu uzimate u zakup. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ćete je prodati. Imovina se u ovom sluĉaju vrednuje u skladu sa naĉelom istorijskog troška i naĉelom niţe vrednosti. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Ako se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa radom. Ovo naĉelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trţišno verifikovani. dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moţe prodati. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. FI preduzeća koaj prestaju sa poslovanjem – udlaze u steĉaj ili likvidaciju. Zato se rezultat ne utvrĊuje kao razlika izmeĊu isplata i uplata već kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda. S druge strane obezbeĊuje se da se dogaĊaj nabavke uĉini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Db=Prihodi i Gb=Prihodi – Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. testere kupujete. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da pruţi odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. Potrebno je da je zaista i prodate. MRS se odnose na preduzeća koja nastavljaju sa poslovanjem. Zato u sklopu ovog naĉela moţemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo 18 . Direktivu. 9. Taj rezultat se dakle ne utvrĊuje na gotovinskoj već na obraĉunskoj osnovi. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate – oznaĉava kao proces realizacije. U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkurišu da budu priznati kao trenutak realizacije. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znaĉi da će ona poslovati u narednih 12 meseci. Nećete obraĉunavati periodiĉni rezultat za mesec dana već totalni rezultat na kraju veka poslovanja). Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV. Danas je to samostalno naĉelo. zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. Primarni cilj je onemogućavanje precenjivanja periodiĉnog rezultata. Ako se poslovanje preduzeća završava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ćete tu imovinu prodati. iznajmljujete radnike i sl. Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. To se ĉini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopšte nisu dovedene do kraja. To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uĉinaka. Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. se sastavljaju na bazi posebnih pravila. mi ne moţemo sastaviti totalni rezultat već periodiĉni. Naĉelo realizacije – rekli smo da su iz naĉela opreznosti izvedena dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta.

Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraţivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraţivanja. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraţivanja. Polazeći od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raĉunovoĊe su na stanovištu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca – pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. da je faktura pokrivena otpremnicom tj. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. Prodaja na kredit – situacija je nešto drugaĉija. Isporuka robe prethodi naplati. i da prigovor a šta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraţivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme. Ne moţemo odlagati trenutak realizacije zato što će moţda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu. Sliĉno je i sas gubitkom – to je nedostajući prihod za pokriće rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu.tog prihoda. kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. Cena relevantna za utvrĊivanjeprihoda je prodajna cena – to znaĉi da će eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije: Prodaja za gotovo – je dominirajući naĉin prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreĊivanje trenutka realizacije. da je roba isporuĉena ( faktura se piše na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice). ali šta se dešava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je što se dogaĊa ali je izuzetak a ne pravilo. A ako se dogodi da potraţivanje ne bude naplaćeno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. To je tako jer prodaja moţe biti realizovana na razliĉite naĉine. Ova prodaja nije praćena naplatom u istom trenutku. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAĈUNSKE OPERACIJE već da li je 19 . Naĉelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ćete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. prihodi nisu praćeni naplatom. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. Da potraţivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzeća. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novĉanog toka. zato će se u tom sluĉaju izvršiti storniranje ranije evidentiranog prihoda. već nastanak prihoda predhodi naplati. iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao. Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije – dogovora.

Ugovori o dugoroĉnoj izgradnji se bavi ovom problematikom.isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna. poljoprivreda. graĊevinarstvo. 20 . Kako ćemo izraĉunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obiĉno priznavanje prihoda uslovljava mogućnošću podele porudţbine na više delova ili faza. da mu roba ne odgovara. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrţini u odnosu na formu. u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvrĊen.vi ste obavili 20% od planiranih poslova). utvrĊivanjem stepena dovršenosti radova. Dakle.). Ovo ĉvrsto poštovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izveštavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloţaja preduzeća. koliko prihoda treba dodeliti svakom obraĉunskom periodu se dobija korišćenjem metode dovršenosti radova – tj. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak što ćete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraĉunske periode u kojima se taj brod gradi. a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak. Ovim se eliminiše mogućnost da doĊe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine. u koliĉini u kojoj je dogovoreno. Ovo nam omogućava da kontrolišemo deo izvršenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajući deo prihoda. MRS –II . Opravdano se moţe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom ĉitavog perioda proizvodnje proizvoda. Dakle. brodogradnja i sl. tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda. Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda treće odjedanput iskaţu ogroman dobitak. U ovom sluĉaju je za proizvodnju potrebno više obraĉunskih perioda.. Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se proteţe kroz više obraĉunskih perioda – ovo je specifiĉan sluĉaj ( mostogradnja. tako kupac nema osnova da osporava isporuku. da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ĉija će konaĉna visina biti utvrĊena u trenutku kada proizvod bude završen i predat kupcu. Prihod ćemo priznati kada isporuĉimo robu za koju je kupac unapred platio. Mi nemamo prihod već obavezu prema tom kupcu. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a troškovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke. To je ĉist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. Prva je da troškove koji su trebali nastati za izvršeni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim troškovima ( npr. Avansno plaćanje robe – je kada akt plaćanja prethodi isporuci. u skladu sa dogovorom sa kupcem. bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru. Dakle. 10 000/50 000=20% ..

Ovo pravilo utvrĊivanja stepena dovršenosti se nudi samo kao mogućnost a ne obaveza. ugovori sa fksnom cenom). MeĊutim. MeĊutim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odreĊeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca. da je porudţbina deljiva. Druga mogućnost je da ako znate kolika je zaraĉunata stopa dobiti po troĉkovima koji su nastali raĉunom više sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doĊete do prihoda. Prihodi od kamate – Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. ( da dakle postoji mogućnost utvrĊivanja stepena dovršenosti). Ako je stopa dovršenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraĉunskog perioda. Prihod= troškovi+dobitak. jer pre nego što uĊete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko će vas to koštati. ali već sutra ćete imati kamatu os jednod dana. Ovde se ne postavljaju ograniĉenja u pogledu duţine tog perioda. i u toku proizvodnje vi morate taĉno znati koliki je pripadajući deo troškova svakog skupa aktivnosti. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda veţe za dospelost usluge za naplatu.Uzimaju se planirani troškovi da bi se eliminisala eventualna prekoraĉenja. To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prošlo. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovišta obraĉuna prihoda. Imate recimo broj radnih sati. kod usluga od zastupstva stvar je nešto kompleksnija. Tj. da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. Prihodi od prodaje usluga – trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvršenja usluge u visini pc te usluge. stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ćete dobiti stepen dovršenosti. recimo u ugovoru kaţete: provizija se obraĉunava i fakturiĉe meseĉno. Ovo moţete izraziti i u naturalnim jedinicama. da ako ne moţete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad već ne moţete pouzdano utvrditi visinu prihoda. to znaĉi da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ćete vašem principalu fakturisati vašu robu. da se visina prihoda moţe pouzdano utvrditi ( ne mora baš u dinar). Kljuĉno je da li je kamata kao prihod nastala. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo. na kraju meseca ćete imati kamatu za 21 . Ukoliko ne moţete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da će on biti ostvaren onda MRS II dopušta da priznate kao prihod iznos koji je jednak troškovima koji su nastali u tom obraĉunskom periodu. I tada vi evidentirate potraţivanje prema principalu i prihod. Taj prihod se ne moţe vezati za izvršenje jer vi svaki dan vršite poslove zastupanja al nećete svaki dan evidentirati prihode. Ako ste pare dali danas kamata je nula. Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na troškove 10 000 vaš dobitak bi morao biti 13 000. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips troškovi plus. ako raĉunamo rezultat meseĉno i visinu prihoda od kamate ćemo obraĉunavati meseĉno nezavisno od trenutka naplate.

Naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu – za razliku od naĉela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda ĉiji su deo ti rezultati ovo naĉelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraĉunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. godini. Kada bi nabavka bila jednaka potrošnji i proizvodnja jednaka – prodaju problema razgraniĉenja ne bi ni bilo. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. 10. gore. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uĉinaka.trideset dana. u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. To znaĉi da u toku proizvodnje mi imamo 22 . a da u trenutku njegove realizacije troĉenja prevedemo u rashod. godini i vi imate pravo uĉešća u delu tog dobitka. I ona je rashod perioda u kome je sadrţan odgovarajući deo faktora proizvodnje koji je utrošen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. Za sada ne postoji bolji naĉin da potrošnju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da trošenja najpre veţemo za proizvod. Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraĉunskom periodu ali jedan deo će biti potrošen sada a jedan deo će biti trošen tokom narednog obraĉunskog perioda – i automatski imate problem da razgraniĉite koji deo faktora proizvodnje je potrošen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. Kada se moţe priznati prihod od dividende? ne moţe odmah jer firma u ĉijem kapitalu uĉestvujete ostvaruje dobitak u 2004. Ovo iz razloga što skupština akcionara odluĉuje o raspodelu ovog dobitka poĉetkom ili sredinom 2005. Prihodi od uĉešća u kapitalu – prihodu su u ovom sluĉaju u vidu dividende u sluĉaju AD ili uĉešće u dobitku u sluĉaju doo. ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu meseĉne obaveze utvrĊivali tako što smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome ćemo koristiti sredstva našeg dobavljaĉa). Ovo naĉelo se još naziva i naĉelo uzroĉnisti. Sve što smo nabavili bilo bi rashod i sve što smo prodali bilo bi prihod – ali u praksi to skoro nikad nije sluĉaj. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je reĉ o dividendama koje potiĉu iz dobitaka iz prethodna godine. meĊutim u praksi ga vi na moţete knjiţiti kao dobitak u 2004. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je vaĉ dobitak. Naĉelo se bavi time da razgraniĉi ulaganja koja u izvršena u jednom obraĉunskom periodu na ona koja će doneti prihode u budućnosti ( koja nisu utrošena i koja će biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraĉunskog perioda ( koja će kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). b) Kako se utvrĊuje visina prihoda – odgovori su dati u okviru svakog pojedinaĉnog sluĉaja.

Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. taju od sluĉaja do sluĉaja. moţe se desiti da naplatite manje od onog što ste procenili. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrĊivanje CK. Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleţite smanjenje imovine i rashod. ako je on unapred plaćen imamo potraţivanje – A VR. Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju već ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali. Što se tiĉe rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti – moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati. Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude veća od izdvojenog rezervisanja mi ćemo imati isplatu veću od visine rezervisanja. I sad. Zato će rezultat perioda u kom se ova obaveza plaća biti niţi nego što bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali veća rezervisanja.samo transformaciju oblika imovine. pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat. a u suprotnom imamo obavezu –PVR. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ĉija nam visina i rok dospeća nisu poznati na dan bilansa. ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio). ali pošto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda – u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. zakupnine i sl. Ovaj problem je sve znaĉajniji jer uĉešće direktinih troškova konstantno opada poslednjih godina i raste znaĉaj indirektnih troškova. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća – već je transformišu. Osim razgraniĉenja prema predmetu postoji i problem razgraniĉenja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uĉinka jer im oni nisu uzrok nastanka. relevantno je da li je taj rashod nastao. On je specifiĉan jer nije nastao u ovom periodu. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ćete otpisati. već u periodu kada smo formirali rezervisanje. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata. 23 . što je problem kod dodeljivanja indirektnih troškova baze za dodeljivanje indirektnih troškova zavisi taĉnost obraĉuna CK. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaćen. naknadni otpisi potraživanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je moguće taĉno procenimo koliko je od potraţivanja naplativo a koliko ne. štete koje su nastale ranije a čiju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajućeg zavoda.).

To znaĉi da je primećeno da nije dovoljno da rashodima tekućeg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekućim prihodima. Ovim se obezbeĊuje da nam periodniĉni rezultat bude oprezno odmeren. Vremenom je prošireno polje imovine na koje se ovo naĉelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze. troškovi neiskorišćenog kapaciteta ( da podsetimo troškovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ). 24 . već da se moraju uzeti u obzir i one rashode. u 17 veku se ono javlja kao opšti zahtev i od tada mu znaĉaj raste – danas je on u obliku MRS 36 – ObezvreĊenje imovine. ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka. 11. on se bavi konkretnom primenom naĉela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. dati pokloni i sl. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode – valonizuje se po vrednosi po kojoj se moţe prodati). Naĉelo je vremenom dobijalo na znaĉaju. iako ta roba još nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati – u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraĉunski period. Dakle. Takvi su npr. Cilj naĉela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u buduće obraĉunske periode. a kodifikovano je u 17 veku. Dobici Realizovani Gubici Realizovani Nerealizovani Naĉelo realizacije Naĉelo impariteta Prvobitno je naĉelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe ĉinile najveći deo imovine jednog preduzeća. iz razloga opreznosti. Naĉelo impariteta – je veoma staro naĉelo. bez obzira da li su ili nisu trţišno realizovani. koji su nastali u tom tekućem periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda – dakle.Postoje i rashodi bez protuĉinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moţete nadoknaditi.

Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znaĉi da ćemo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrţane u imovini – objektivirati. dnevne vrednosti po kojima se moţe prodati. ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvrĊen i priznat. za utvrĊivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na trţištu nabavke nego vrednosti imovine na trţištu prodaje – za koliko mogu da prodam. Ova vrednost je po pravilu niţa od one po kojoj se ta imovina moţe ponovo nabaviti. Treba proveriti na trţištu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. To nije likvidaciona vrednost – kada hitno moram sutra da prodam. Primena ovog načela nije u skladu sa načelom uzročnosti. Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreĎujemo gubitke? Prema naĉelu niţe vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je niţa od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV – tj. to znaĉi da se za stavljanje bilansa likvidacije npr. Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. cena ponovne nabavke. Naĉelo impariteta se pita – za koliko ja tu imovinu mogu unovĉiti a ne ponovo nabaviti. Treba proveriti moţe li se ona prodati najmanje po NV. Treba uzeti u obzir i troškove prodaje. ne moţe primeniti ovo naĉelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. Prema naĉelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda – ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ĉime se obezbeĊuje oĉuvanje kapitala ( tako što se ne iskazuju precenjeni dobici). NV=100 din 25 . Na kojim pretpostavkama počiva utvrĎivanje gubitaka prema načelu impariteta? Gubici utvrĊeni po naĉelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeĊu vrednosti u knjigama i dnevne TV. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje.Kada je moguće primeniti ovo načelo? Naĉelo impariteta se moţe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski trošak. Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. I drugo. Dakle.

NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. Zato na CK moramo dodati varijabilne troškove prerade – da bi nedovršena proizvodnja postala gotov proizvod.=0 Nema gubitka.=780 din Sada to uporeĊujem sa neto PV gotovih proizvoda. Ali po pravilu varijabilni prodajni troškovi postoje. FV=800 din 26 . Ali nedovršena proizvodnja najĉešće nije predmet prodaje pa imamo problem.PV=101 din vtp. Zato NV treba uvećati za taj iznos. 3. 2. Zalihe nedovršene proizvodnje se vode po CK. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV veća od CK. p. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK. Prerade= 180 din Got. CK=600 din Var T.

Vtp=20 din Neto PV=780 Pošto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda nećemo ni zaraditi ni izgubiti ovde. Pretpostavićemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal – i da uzmemo dva ništa se ne menja sem raĉuna. pa mi moramo da utvrdimo koja će biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). Zato moramo utvrditi koliko će nas koštati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. Treba uzeti u obzir i varijabilne troškove prerade. Gubici u zalihama materijala. za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala. NV materijala ( za 1000kom) =1500 kg*2 din =3000 din =1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni troškovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din 3500 din 1000 din 4500 din PV ( po komadu je 6 din) .varijabilni troškovi prodaje =Neto PV = = = 6000 din 400 din 5600 din 27 . Na zalihama 31. Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliĉini imali taĉno onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. Materijal nije namenjen prodaji već preradi. 4. imamo 1300 kg. Zalihe materijala se vode po NV. Pa tako .12. ali to je retko tako.

PV po komadu je 7 dinara. 5. Na dan 31.. Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moţemo porediti sa dobitkom jedne godine jer ćemo tu imovinu koristiti u više obraĉunskih perioda. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A). ali – vodeći raĉuna o vremenskoj vrednosti novca – treba ih svesti na danaĉnji dan. Ovo se naziva raĉun ostatka – šta mi ostane kada pokrijem sv i sve troškove koje je to sredstvo izazvalo. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su veće i koliko od njih moţete proizvesti proizvoda tj. Varijabilni troškovi prerade iznose 0.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B. Dodatne Sliţe samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama.5 kg materijala A i 0.. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala – iz razloga opreznosti.3 din po komadu. Primer: preduzeće proizvodi jedan proizvod. Ovde imamo sledeći problem – nećemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moţemo raĉunati njenu NV i neto PV. proseĉna NV materijala B je 5 din. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. i petoj godini doneti prihoda.3 materijala B. II i III godini) 28 . UtvrĊivanje gubitaka u stalnoj imovini – opremi ( postrojenjskoj imovini). Proseĉna NV materijala A je 2 din. Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti troškova niţi od diskontovane vrednosti prihoda – onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. drugoj. A varijabilni troškovi prodaje po komadu 1 din. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0. Sadaĉnja vrednost imovine + sadašnja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednošću prihoda koje će korišćenje tog sr dati.U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraĉunata CK manja nego neto PV. Dakle moramo sabrati koliko će nam ta imovina u prvoj. II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I. SV Prihodi Rashodi =5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I.

stalna na nematerijalna. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 – zamagljivanje bilansa kao lakši bilansni delikt i 2 – falsifikovanje bilansa kao teţi bilansni delikt. a obrtna na zalihe. 7. 6. potraţivanja i gotovinu.Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloţena sredstva za 3 godine. Ako se oĉekuje niţa naplata od iznosa na koje poraţivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. recimo 5% godišnje. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena – ako za njenu isplatu treba izdvojiti veći iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uvećati za taj iznos. poslovna na stalnu i obrtnu. To znaĉi da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne. SV potraţivanja na dan bilansa se uporeĊuje sa iznosom oĉekivane naplate. To znaĉi da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani taĉno ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. Zamagljeni bilans se moţe otkriti tako što ćemo proveriti da li su poštovana sva pravila koja traţi naĉelo jasnosti. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti obaveza. 29 . Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepoštovanja ili kršenja naĉela jasnosti. Bilansni delikti Nastaju kao posledica nepoštovanja naĉela urednog balansiranja. I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje rašĉlanjena. materijalna i finansijska ulaganja. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuĉke i odluke koje su povoljne za ns a štetne za korisnike. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti potraţivanja.

Vaţno je i davanje pravih naziva. Ako napomene ne sadrţe sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vaţna za korisnika. vi je morate prezentirati. Zbog toga što korišćenjem falsifikovanih izveštaja mogu nastati ogromne štete po poverioce i investitore. Ovo je najĉešći naĉin zamagljivanja bilansa. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veću nego što imamo i rezultat veći nego što smo ostvarili. naĉelo potpunosti. Problem je dokazivanje namere – mislili smo da smo dali sve što je vaţno ili Nismo znali da to treba – ali neznanje ne oslobaĊa. Nije teško dokazati daje bilans zamagljen. Neto principom se uskraćuju vaţne informacije. 30 . davanje pogrešnih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa. Ovde je prekršeno naĉelo istinitosti. teško je dokazati nameru sastavljaĉa da taj bilans bude zamagljen. da li bilans sadrţi fiktivne pozicije. Kod nas je to i dalje privredni prekršaj. Korišćenje bruto principa je takoĊe bitno. zakonodavac mora propisati visoke kazne. Falsifikovanje bilansa Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teţim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netaĉno iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Postojanje ovog delikta ćete ustanoviti tako što ćete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrĊena u skladu sa naĉelima: naĉelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno – neću otpisati ono što moram ili otpisaći vuĉe nego što moram).

To ĉto je prevod kasnio dovelo je do toga da raĉunovoĊe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS. i 4 – koja su ti načela inkorporirana u MRS i 5 – koje su kvalitativne odlike FI prema MRS. Postojali su prevodi u okruţenju u Republici Srpskoj.. ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prošle godine i sada se moţe naći na sajtu ministarstva finansija. te je kod nas raĉunovodstvena praksa razvijana na postulatima 31 . Federaciji. Kada je reĉ o našoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI. Hrvatskoj. Problem je sledeći: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego što je donet prevod. Kod nas su još od 96 god poĉela usklaĊivanja raĉunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poĉivaju MRS da bi sastavljaĉi FI mogli da razumeju sam standard. Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaĊaje za koje ne postoji poseban MRS. da su se MRS poĉeli primenjivati od prošle godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzeća poĉinju da ih primenjuju od ove godine..Konceptualni okvir MRS UreĎuje pitanja kao što su: 1 – na koji način je MeĎunarodni komitet za račuvodstvene standarde definisao ciljeve izveštavanja 2 – koga je odredilo kao korisnike 3 – od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraživanju u skladu sa MRS. Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znaĉi ovo do sad su bili MRS a ovo su meĊunarodni standardi raĉunovodstvenog izveštavanja – ima ih 36.

to su bilansi koji se sastavljaju godišnje i polugodiĉnje i koji su namenjeni ĉirokom krugu korisnika. ciljevi sastavljanja FI definišu se kvalitativne karakteristike FI odreĊuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odreĊuju se koncepti odrţanja kapitala. iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina. To znaĉi da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI. Još se kaţe da FI pokazuju i promene u finansijskom poloţaju. Ali kada se kaţe da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreĊenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moţete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća. te izmeĊu toga što smo do sad primenjivali i onoga što se sad uvodi – ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima. Ti FI opšte namene obuhvataju bilans stanja. Imovinski poloţaj je uvid u strukturu imovine preduzeća ( odnos stalne i obrtne imovine. Kada je reĉ o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba reći da su to redovni FI pojedinih preduzeće i grupa preduzeća. Vrlo ĉesto se nazivaju i izveštaji opšte namene – oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. odnos izmeĊu poslovne i neposlovne imovine. Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donošenje odreĊenih poslovnih odluka – uprava uvek moţe da zahteva dodatne informacije. on pruţa u najboljem sluĉaju podatke ta dve uzastopne godine – što nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloţaj preduzeća. Znaĉi oni moraju biti napravljeni tako da je to moguće. sastav stalne i sastav obrtne imovine). Konceptualni okvir ureĊuje: 1234ciljevi finansijskog izveštavanja tj. Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloţaj. bilans uspeha.raĉunovodstvene teorije i prakse Evrope. izveštaj o promenama na kapitalu. izveštaj o tokovima gotovine i beleške uz FI. Iz jednog FI nećete moći da sagledate promene. 32 . Finansijski poloţaj upućuje na izvore – kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izmaĊu aktive i pojedinih izvora.

prihodima. hoće li firma biti u stanju da kapital koji smo uloţili koristi i uvećava. Čime je odreĎen prinosni položaj? Prinosni poloţaj je odreĊen rezultatom. pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda. njena likvidnost i solventnost.. koliko su naša ulaganja sigurna. poloţaj da dokuĉimo koliko je firma sigurna. sposobnost generisanja gotovine i zašta ona tu gotovinu koristi. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu.Ciljevi finansijskog izveštavanja: Smatra se da FI treba da pruţe korisnicima razliĉite podatke za donošeje odluka. 33 . ali uzimamo i podatke o kapitalu.. ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima. rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloţaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnošću uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuĉke da li je taj finansijski poloţaj zadovoljavajući. Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom poloţaju firme. ţelimo kratkoroĉno da proverimo moţe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoće li biti u stanju da odgovori svojim obavezama. Znaĉi vršimo uvid u f. Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski položaj želimo da dokučimo? Zanima nas sigurnost firme. Vaţno je koliki je kapital angaţovan da bi taj prihod bio ostvaren – stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspešnosti firme. Šta obrazuje finansijski položaj jednog preduzeća? Elementi finansijskog poloţaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika – rezidualna veliĉina.

Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke što je izriĉito zabranjeno. Prvi je da pokaţe sposobnost preduzeća da stvara gotovinu i drugo. desiće se da firma iskaţe dobitak a da nema dovoljno gotovine. postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloţaj. ako firma posluje sa gubitkom on će se kvariti. Napomene pruţaju podatke o: 1normativnoj osnovi sastavljanja FI – da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva. Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju – to je nešto vaţno i što treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. I otuda treba voditi raĉuna i o jedno i o drugom. jer MRS znaĉe odreĊeni kvalitet.Da li su povezani prinostni. da neto gotovinski tok bude ĉak negativan. Dakle. Šta je zadatak Izveštaja o novčanom tolu? On je novijeg datuma. 34 . Ili smo zaduţeni najviše što moţemo pa naša šansa sa ostvarimo dobitak neće biti do kraja iskorišćena jer nemamo sopstvenog kapitala. Ako smo jako zaduţeni opadaće nam rentabilitet jer smo opterećeni visokim rashodima na ime kamata. One zamenjuju negdašnji aneks ali su šire od aneksa. Dakle. da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina troši. Pa ovaj prvi. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odrţi tekuću likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka – neto novĉani tok u odnosu na dobitak. imovinski i rentabilitetni položaj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloţaj će se popravljati ili odrţavati. To se ne podrazumeva već vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene. Znaĉi. Desiće se i obrnuto. izmeĊu prinosnog i finansijskog poloţaja postoji ta vrsta veze. Ĉućete poslovne ljude kako kaţu: raĉunovoĊe mikaţu da mi firma dobro radi – a para nigde! To je zato što se novĉani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. ali i finansijski poloţaj moţe da utiĉe na rentabilitet. da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novĉani tok.

Ili. Vaţnost informacije merimo visinom štete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao.. 2vaţnost – moraju sadrţati sve vaţne informacije – mi nemamo posebno naĉelo koje odgovara ovom zahtevu. Na sastavljaĉima je da te FI sastave tako da ih drugo struĉno lice moţe bez teškoća razumeti. ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI. mogućnosti naplate i sl). 3pretpostavkama na kojima FI poĉivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard. Za zaposlene to su plate. Kako mi da odredimo koja je informacija vaţna? Svaka grupa korisnika ima svoje viĊenje toga koje su informacije vaţne. FI se smatra razumljivim aako ga moţe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raĉunovodstva. Npr. U velikim firmama menadţeri su edukovani iz oblasti raĉunovodstva. U takvom sluĉaju podatak se neizostavno mora iskazati. FI znaĉi nisu namenjeni laicima. Ĉinjenica da se neki podatak moţe teško razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. Konceptualni okvir MRS izriĉito kaţe da odgovornost za razumevanje FI pored raĉunovoĊa snose i korisnici FI. vaţno vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. Vaţnost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. On kaţe da FI moraju imati sledeće odlike: 1razumljivost – pretpostavlja poštovanje naĉela jasnosti. Vaţna je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku.. jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. Npr. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. za investitore dobit i dividenda. Pa ako bi šteta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija vaţna i mora se uneti u FI.2primenjenim raĉunovodstvenim politikama – mnoga preduzeća raĉunovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. Neke informacije postaju vaţne tek kada glase na veliki iznos. U FI morau biti sve informacije koje su vaţne za većinu korisnika FI. 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraţivanja – koji je rok. u proizvodnom preduzeću pozitivne i negativne 35 . Tamo gde MRS nudi opciju vi formulišete svoju raĉunovodstvenu politiku koju morate naznaĉiti u Beleškama. naki imaju i sertifikate ovaĉćenih raĉunovoĊa – ne zato što su ludi za raĉunovodstvom već zato što su svesni da bez podataka iz raĉunovodstva ne mogu biti uspeĉni. bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu – FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podruĉjima na kojima firma posluje). otpoĉeli ste proizvodnju nekog proizvoda vaţno vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. znaĉi u Beleškama se rezultat firme rašĉlanjava na rezultat koji potiĉe iz svake od tih delatnosti ili teritorija. beleške iz godine u godinu treba da imaju istu sadrţinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Beleškama a ne samo u FI 6o segmentima preduzeća ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 – FI nje po segmentima i zahteva da velika preduzeća izveštavaju po uţom organizacionim delovima. Sadrţina beleţaka je razliĉita u zavisnosti od pozicije na koju se beleška odnosi ipak. Problem koji naše raĉunovoĊe je taj što menadţeri jako malo znaju o raĉunovodstvu i podcenjuju ga. Mi se pritom pitamo kolika bi šteta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao.

Uporedivost traţi da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda i .). Postoji još jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraţava suštinu – prednost date suštini. Uporedivost je jedini naĉin da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloţaja preduzeća. da izmeĊu suštine i forme postoji saglasnost – da je to to. Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. Takva informacija ne moţe biti pouzdana. 3pouzdanost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela potpunosti. Zatim se traţi da informacija bude neutralna a ne navijaĉka. A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vaţne bez obzira na iznos na koji glase. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaĊaje o kojima izveštavate. opreznosti. Jako je vaţno da sastavljaĉ FI iznosi ĉinjenice. ako znamo ko je kupac i koliki će biti prihod i sl.da budu uporedivi izmeĊu razliĉitih preduzeća. vi to ĉinite zato da biste poštovali suštinu a ne formu ( npr. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvršite procenu ( što se non-stop ĉini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. Isto je i kada preduzeće uzme sredstva i izing – takva sredtva treba ukljuĉiti u imovinu firme. Sledeći uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. To je npr sluĉaj kod kupovineauta na kredit. istinitosti. Kada se radi o opreznosti traţi se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite niţim a obaveze i rashode u većim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat. da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom. 4uporedivost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela kontinuiteta ili stalnosti.kursne razlike nisu preterano vaţne. Jer oni ĉesto moraju da traţe ravnoteţu izmeĊu kvalitativnih odlika – moţe da se 36 . To znaĉi da procenjivanje mora biti zasnovano na što većem broju podataka i da procena bude objektivna – a to znaĉi da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo struĉno lice. ali ako one u nekom obraĉunskom periodu dostignu veliki iznos – onda taj visoki iznos daje znaĉaj toj nformaciji. sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit. Koliko god da vam se ĉini da sastavljaĉi neće imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. Ali vi jeste ekonomski vlasnik – vi ubirete sve koristi od korišćenja tog automobila i snosite sve troškove i rizike korišćenja tog automobila. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego što je proizvod predat kupcu. Nećete reći da ste drugi nego ćete reći da ste prvi do prvog. Kada poredimo FI iz tri razliĉite godine mi moţemo videti kako to preduzeće posluje. Vi niste pravni vlasnik. Znaĉi. vi ćete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita. vi ćete reći sve ali ćete reći teako da onaj ko ĉita tu informaciju da veći znaĉaj neĉemu što nije vaćno a u drugi plan stavljate nešto što je vaţno.

Kada birate informacije koje suvaţne morate voditi raĉuna o dva kriterijuma: . Ili. ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to više neće biti vaţno. Dve su polazne premise finansijskog izveštavanja: 1) da FI treba da sadrţe samo posledice dogašaja koji su nastali – naĉelo nastanka poslovnog dogaĊaja. vaţno mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je vaţno da informacija bude pouzdana. Firme snose troškove sastavljanja FI. Ĉinjenica da proizvodnja nekog vaţnog podatka košta nemoţe biti razlog da taj podatak ne bude proizveden.desi da neke odlike budu u koliziji. Da li mogu sada da je objavim. P sad. a koriste tuĊe informacije. FI budţetskih korisnika ( javna preduzeća) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi.. Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog. imovinskog i prinosnog poloţaja preduzeća.da vodite raĉuna da izmeĊu koristi od te informacije i troška postoji srazmeran odnos. . znam da je informacija vaţna i hoću da je pruţim. U FI će biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaćeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraĉunska osnova.. Znaĉi da to odgovara stvarnom stanju. Jer postoji i gotovinska osnova za FI. Npr. posle moţe da se ispostavi da ona nije taĉna. Da li dati prednost pouzdanosti ili vaţnosti? Nema taĉnog i pogrešnog odgovora. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. da je ne objavim. Ne moţete reći: o da bismo do tog podatka došli to košta. Proizvodnja informacija košta. 2) druga pretpostavka na kojoj poĉivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja – going concern princip 37 . koliko treba ĉekati da bi informacija dobila na taĉnosti a da ne izgubi na znaĉaju.da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik neće videti suštinu i . a FI privatnih preduzeća na obraĉunskoj osnovi. Treba voditi raĉuna o vaţnosti i ekonomiĉnosti. ali nisam sigurna do kraja u njenu taĉnost. Tu dakle ima neke pravde. Morate proceniti visinu moguće štete u jednom i drugom sluĉaju.da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi.

njihova razlika je periodiĉni rezultat. Elementi FI Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uĉinci po imovinu preduzeća pri ĉemu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obeleţjima (da li su ostavile posledice na imovinu. na roĉnost pozajmljenog kapitala. Rašĉlanjivanje se vrši tako da se zadovolje informacione potrebe korisnika FI. obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloţaj preduzeća. a u okviru njega naĉelo realizacije i naĉelo impariteta naĉelo uzroĉnosti – to je naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja naĉelo doslednosti to je naĉelo kontinuiteta i naĉelo bilansnog identiteta. prihode i rashode). a druga dva u bilansu uspeha. već se ti standardi grade na naĉelima o kojima smo priĉali. MRS nisu pravila već primena pravila/naĉela na odreĊene poslovne dogaĊaje. U FI se vrĊi rašĉlanjivanje pojedinih elemenata. Sva naĉela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naĉela ili kao kvalitativne odlike. obaveze. koliko je tu poslovne a koliko neposlovne imovine (ranije su firme imale znaĉajan deo neposlovne imovine – ona se sad u 38 . Iz imovine. da li je to dovoljno da znate? Koliko od toga je stalna imovina a koliko obrtna. Stalni Kapital = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze Stalni kapital – Stalna imovina = neto obrtni fond Prinosni poloţaj preduzeća je odreĊen veliĉinom i meĊusobnim odnosom prihoda i rashoda. prva tri se iskazuju u bilansu stanja. Zakonska obaveza o primeni MRS je sraĉunata na obezbeĊivanje uslova za zaštitu investitora i poverilaca. Ako bi vam neko rekao da Aktiva ove firme iznosi 1000000e. Finansijski je zapravo odnos izmeĊu izvora meĊusobno i odnos izmeĊu izvora i pojedinih segmenata aktive.Postoji još nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) b) c) d) e) poštovanje naĉela opreznosti. Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim trţištima. Nigde ne piše primenite to i to naĉelo. kapital. Ĉak ni MRS 36 – Imparitetno obezbeĊenje imovine – ne spominje naĉelo impariteta iako je svakom ko ĉita konceptualni okvir jasno da taj MRS poĉiva na tom naĉelu. Kada govorimo o finansijskom poloţaju mislimo na odnos sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala. na odnos izmeĊu stalne imovine i sopstvenog kapitala.

Nepostojanje kontrole je razlog da taj izdatak ne moţete tretirati kao sredstvo.postupku privatizacije najlakše proda i to hoteli. vi ga ne moţete zadrţati u preduzeću protiv njegove volje. Treći uslov znaĉi da će u budućnosti donositi neke ekonomske koristi – prihode. Od tog resursa se u budućnosti oĉekuju ekonomske koristi. Bez obzira o kakvoj se imovini radi MRS je definišu kao sredstva.Obaveza se definiše kao sadašnja obaveza. vi onda nemate sredstvo jer nemate kontrolu nad njim. Ili ako imate patent (pronalazak) i imaćete koristi.) Odnos stalne i obrtne imovine najviše zavisi od delatnosti preduzeća. Drugi uslov znaĉi da sredstvo nije nešto što ćete kupiti već nešto što ste već kupili ili dobili na poklon. a niste ga zaštitili. na imaterijalnu i materijalnu imovinu – ova podela zavisi od delatnosti. tj do odliva resursa koji će preduzeću donositi ekonomske koristi – što su sredstva. situacija nije baš ĉista. Pošto je kapital rezidualna veliĉina. patentom. 3. od stepena otpisa stalne imovine. Vi nemate veliki izdatak i od njega oĉekujete neke buduće koristi – ali da li imate kontrolu? Nemate. zaštitnim znakom. To znaĉi da se u bilansu stanja ne mogu naći buduće obaveze.Mora biti izvesno da će te obaveze u budućnosti dovesti do odliva sredstava u budućnosti. To je resurs koji je posledica prošlih dogaĊaja. To znaĉi da raste znaĉaj intelektualne svojine. potraţivanja i gotovinu. Obiĉno se kontrola. SREDSTVA Prošli dogaĊaji koji mogu dovesti do sredstava su ili nabavka ili izgradnja ili poklon. imenom proizvoda) 39 . odmarališta i sl. 2. Danas uĉešće imaterijalne imovine raste pa i pretiĉe materijalnu imovinu. Sva tri uslova moraju biti ispunjena da biste nešto smatrali sredstvom. sada ćemo govoriti o obavezama: . Npr vi šaljete radnika u inostranstvo na obuku. Prvi uslov znaĉi da preduzeće ubira sve koristi od posedovanja tog sredstva i snosi sve troškove i rizike koje to sredstvo nosi. ako nešto nije sredstvo onda je to rashod i to rashod perioda. Kapital je višak sredstava u odnosu na obaveze. Obrtna imovina se dalje rašĉlanjava na zalihe. Ali ponekad kada u preduzeću treba da odluĉite da li je nešto sredstvo. naroĉito kada je reĉ o nematerijalnim ulaganjima (licencom. U okviru stalne imovine se vrše rašĉlanjivanja na finansijsku imovinu. Kaţe se da kontrola postoji kada moţete prisvojiti sve koristi i kada snosite sve rizike. Sredstvo predstavlja resurs koji je pod imovinom preduzeća. Nešto što preduzeće poseduje da bi bilo sredstvo mora da zadovolji ova tri uslova. Bez obzira da li se radi o SI ili Ob imovini MRS definišu sredstva na opšti naĉin: 1. .

I ako neko sredstvo koristim za izmirenje obaveza tad vrednost izmirene obaveze pokazuje visinu ekonomske koristi koje mi je to sredstvo donelo.uspostavlja zakonskom zaštitom – jer samo tako mogu tuţiti nekoga za neovlašćenu upotrebu – znaĉi imam kontrolu. Ako niste zaštitili. ali da li je uvek i samo prihod? Šta je ekonomska korist od materijala? Ja ne neću da ga prodajem. pa su menadţeri nekih banaka rekli da oni koji drţe 10000maraka duţe od 30 dana pre dana zamena mogu izvršiti zamenu bez plaćanja provizije. ja ću da ih koristim u daljoj proizvodnji proizvoda koji će doneti prihod. ili da odustajete od neke provizije. To znaĉi da postoje sredstva koja nisu izazvala izdatak – poklon. dobavljaĉima i sl. Da li su izdatak i sredstvo isto? U najvećem broju sluĉajeva sticanje sredstava izaziva izdatak. Svako ko je ispunio taj uslov mogao je da izvrši konverziju bez plaćanja provizije. Najveći broj obaveza koje preduzeće ima su obaveze iz ugovora – obligacione: obaveze prema radnicima. To su npr obaveze za poreze na dobit. Šta je ekonomska korist? Jeste prihod. Ĉak i uštede u troškovima mogu biti ekonomska korist. prihod nije jedina ekonomska korist. gore): Sadašnja obaveza postoji kada vi imate duţnost ili odgovornost da nešto uradite na odreĊeni naĉin ili kad ste se obavezali da nešto ne uradite (npr neću vam naplatiti proviziju ako kod mene drţite depozit duţe od trideset dana – i to je obaveza) . Izvor obaveze je zakon. 40 . nemate kontrolu. kada se obaveţete da ćete kupcu vratiti novac ako vam on vrati proizvod u roku od 15 dana u sluĉaju da nije zadovoljan. posledica rekonstrukcije je smanjenje troškova u odnosu na troškove koje je ta mašina izazvala pre rekonstrukcije. Dakle. To je dakle kada odustajete od neĉega što je uobiĉajeno. Ali ne uvek. A kada izdatak nije sredstvo onda pripada rashodima.. Ima obaveza koje proistiĉu iz uobiĉajene poslovne prakse: npr. OBAVEZE (def. ali ni mašine.. imate zadatak. Ako neko sredstvo razmenim za neko drugo sredstvo i to jeste ekonomska korist. jer ga u tom sluĉaju trampe koristim kao novac i razmenjujem za sredstvo koje je meni potrebno. obaveze za PDV. i ona sredstva koja sluţe za proizvodnju nose nam buduće ekonomske koristi. Npr uradite rekonstrukciju mašine. Jedna izjava menadţmenta moţe biti izvor obaveze: npr. Isto je kod izjave pri reklamiranju proizvoda da će svi proizvodi kod kojih se javi kvar biti zamenjeni novim. Izdatak nije sredstvo kada ne ispunjava neki od navedena tri kritirijuma. kad je vršena zamena maraka za evro svi smo morali da platimo odreĊenu proviziju. Ta ušteda u troškovima jeste ekonomska korist jer ima sposobnost aktiviranja – to znaĉi da zadovoljava uslve da bude kvalifikovana kao sredstvo. obaveze za carine.

neposlovni i vanredni. U MRS I traţi se da se na poslovne prihode i rashode primenjuje bruto princip. za iskazivanje ostalih prihoda i rashoda dopuštena je primena neto principa jer nisu osnova osnovne aktivnosti firme. a u saglasnosti sa poveriocem. Prihodi: Uspeh preduzeća je odreĊen prihodima i rashodima. Ovo zato da bi se razultat podelio na rezultat iz poslovne aktivnosti (poslovni prihodi – poslovni rashodi). 41 . tj povećanje sredstava tokom obraĉunskog perioda ili smanjenje obaveza koje imaju za posledicu povećanje kapitala osim uplata kapitala od strane vlasnika. da se naše obaveze prema svim poveriocima smanje za odreĊeni iznos onda će to takoĊe dovesti do smanjenja naših obaveza) ili njihovim gubitkom (poverilac gubi pravo na naplatu potraţivanja njihovim zastarivanjem). pruţanjem usluga. Rashodi: Rashodi su sva smanjenja sredstava tokom obraĉunskog perioda ili povećanje obaveza koje ima za posledicu smanjenje kapitala osim isplata kapitala koji je isplaćen vlasnicima. rezultat koji nastaje po osnovu upravljanja novĉanim sredstvima i rezultat koji nastaje po osnovu vanrednih dogaĊaja. rezultat koji potiĉe iz aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem ali nisu posledica prodaje uĉinaka. Kapital: A=O+K Visina kapitala zavisi od vrednovanja A i O. odricanja poverilaca svojih prava (nekada se poverilac moţe odreći dela svog potraţivanja ili ako sud na naš zahtev donese odluku. finansijski.Izvršenje obaveze ne mora biti praćeno isplatom. pretvaranje obaveza u kapital (kada banka pristane da kredit izmiri prihvatanjem akcija preduzeća). finansijske i vanredne aktivnosti – tj poslovni. Prihodi su povećanja ekonomskih koristi. zamenom za neku drugu obavezu – npr pretvaranje obaveza prema dobavljaĉima u meniĉne obaveze ili konverzijom kratkoroĉnih kredita u dugoroĉne kredite. Prihodi i rashodi se dele na poslovne. Dividende nisu rashodi već elementi raspodele rezultata. obaveze mogu npr biti ispunjene prenosom sredstava. Gore smo rekli kako se rašĉlanjuje kapital.

Održanje kapitala Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Ponekad se do vrednosti nekih elemenata moţe doći samo procenom. obaveza. Sistematska osnova je postupak ĉija su pravila unapred definisana. Da se vrednost svakog elementa moţe pouzdano proceniti. Revalorizacija je postupak koji treba da neutrališe uticaj inflacije na FI i da doprinese odrţanju uloţenog kapitala – mi ţelimo odrţati realnu vrednost kapitala. Svaki rashod će smanjiti neto imovinu tj kapital smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza i svaki prihod povećava kapital povećanjem imovine ili smanjenjem obaveza. Te procene ne smeju da umanje kvalitet FI. Isto vaţi i za rashode. Osnove za procenjivanje: Rekli smo da nekad postoji problem procene – odreĊivanja vrednosti elemenata. Da donose ekonomsku korist. a da se to ne bi desilo one moraju biti objektivne. kada priznajete rashode morate priznati ili smanjenje sredstava ili povećanje obaveza. mi time odreĊujemo i vrednost sredstava. U najvećem broju sluĉajeva mi moţemo bez teškoća da odredimo vrednost sredstava. Priznati ili bilansirati element znaĉi bilansirati ga kao prihod ili 42 . Prema tome otpisivanjem ne odreĊujemo samo visinu prihoda i rashoda. Koji su uslovi da bi elementi bili uneti u bilans? Da su rezultat prošlih dogaĊaja. Razlika izmeĊu NV i otpisane vrednosti daje nam sadašnju vrednost. Proceniti znaĉi odrediti vrednost elementa. Da su nastali. prihoda i rashoda. Vrednost nekih elemenata kao što su sredstva utvrĊuje se putem postupka sistematskog otpisivanja na jednoj sistematskoj racionalnoj osnovi. ne moţemo da sastavimo ni jedan FI a da ne izvršimo neke procene. Poslednje dve stavke su za sve pozicije osim za kapital koji je rezidual. To je još jedna potvrda veze izmeĊu bilansa stanja i bilansa uspeha. tj kupovnu snagu kapitala. Na racionalnoj osnovi – znaĉi da visina otpisa mora odraţavati stvarno smanjenje vrednosti tih sredstava. Povezanost elemenata: Kada priznajete prihod šta istovremeno morate priznati? Šta je posledica nastalog prihoda? Setite se definicije da kada priznajete prihod vi morate priznati ili povećanje sredstava ili smanjenje obaveza. Da postoji kontrola nad njima. Procenjivanje je sastavni deo sastavljanja FI. Tako se otpisuju stalna sredstva.

Pa ako istorijski trošak koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je vrednost u knjigama na dan bilansa niţa od njihove trţišne vrednosti. Ali ne postoji FI koji je sastavljen samo na bazi istorijskog troška nego se u jednom FI koriste ponekad svaka od ovih vrednosti. Konceptualni okvir ne preferira posebno ali se u najvećemo broju MRS kao osnova za procenjivanje pominje istorijski trošak. Dobitak je u tom sluĉaju jednak razlici izmeĊu prihoda i rashoda utvrĊenog na osnovu njihovih nominalnih stopa. A procenjivanje znaĉi kako priznatom elementu odrediti vrednost. Konceptualni okvir i MRS ne insistiraju na jednoj vrednosti već nude ĉitav set vrednosti: Istorijski trošak (NV ili CK). 1) Koncept nominalnog odrţanja kapitala Zbog ĉega je vaţno koji je koncept odrţanja kapitala u osnovi FI? Koncept odrţanja nominalnog kapitala je zahtev da menadţment odrţi nominalnu vrednost kapitala uloţenog u preduzeće i smatra da je kapital odrţan ako je nominalni iznos kapitala na kraju perioda jednak onom na poĉetku perioda. To znaĉi da vi verujete da je kupovna snaga 43 . pitanje je koliko treba da bude rezervisanje koje ćete danas formirati da biste za 15 godina isplaćivati i tu sumu – znaĉi moramo utvrditi sadašnju vrednost te obaveze). Koncepti kapitala: Koncepti kapitala koji su u osnovi redovnog finansijskog izveštavanja (ima ih 3) su: 1.imoviu odnosno prihod ili rashod. Koncept fiziĉkog odrţanja kapitala ili koncept odrţanja supstance. Koncept nominalnog odrţanja kapitala. moguće je da u nekom FI budu korišćene sve ove vrednosti a da to en bude u suprotnosti sa pravilima procenjivanja. 2. I konaĉno SV za neke od obaveza ili imovine. Dakle. dnevnu vrednost koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je TV kod imovine niţa a kod obaveza viša od dnevne vrednosti. Sadašnja vrednost (ne mora biti sadašnja vrednost OS već moţe biti diskontovana vrednost nekog sredstva – i to razlika izmeĊu SV prihoda i rashoda koje to sredstvo izaziva – npr formirate rezervisanje za penzije svojim radnicima koje ćete isplaćivati tek nakon 15 godina. Ako imam nameru da otuĊim nešto od imovine pravila procenjivanja zahtevaju da je moram vrednovati po ostvarivoj trţišnoj vrednsti tj u visini mogućeg unovĉenja. Ostvariva trţišna vrednost (vrednost po kojoj se sredstvo moţe prodati). Koncept realnog odrţanja kapitala i 3. Tekući trošak (dnevna vrednost imovine na dan sastavljanja FI).

Dakle vi prihode i rashode morate iskazati u jedinicama iste kupovne snage. Koncept nominalnog odrţanja kapitala dakle odreĊuje šta će te smatrati dobitkom i odreĊuje kako ćete vrednovati imovinu i obaveze.. zakljuĉak je da odabrani koncept opredeljuje osnovicu za procenjivanje u bilansu stanja. Tada bi koncept nominalnog odrţanja kapitala obezbeĊivao odrţanje realnog kapitala. 2) Koncept realnog odrţanja kapitala Ovaj koncept ima za cilj oĉuvanje kupovne snage kapitala uloţenog u preduzeće. Kapital će se smatrati odrţanim ako kapital na kraju perioda ima istu kupovnu snagu koju je imao na poĉetku perioda.. Kada bismo imali stabilne uslove bilo bi nam potpuno svejedno koji ćemo standard primeniti. moţete izvršiti ponovne procene recimo HoV na dan bilansa i uzeti u obzir TV. Još nismo stigli dotle ali je izvesno da inflacija postoji. To znaĉi da će vam finansijski rezultat biti precenjen i da ćete platiti porez na nešto što rezultat 44 . Postoje dva standarda: MRS 29 koji se odnosi na revalorizaciju tj izveštavanje u hiperinflatornim uslovima i MRS 15 koji se bavio tretmanom efekata promena cena. već uzimamo novije i modernije mašine. ali brojni delovi imovine će biti vrednovani po istorijskom trošku kao i rashodi. Kod nas se moţe pojaviti pitanje kako će naša preduzeća odrţati kapital ako nije predviĊena obaveza revalorizacije dok ne doĊemo u hiperinflaciju. Znaĉi vi ćete za vrednovanje imovine i obaveza uvaţiti istorijski trošak. Ali nije tako. U konceptualnom okviru se ne preferira ni jedan koncept ali najveći broj standarda se bazira na konceptu odrţanja realnog kapitala. Kada je reĉ o finansijskom izveštavanju i odrţanju kapitala onda sastavljaĉi FI i menadţment preduzeća imaju ozbiljan problem: vi nemate pravo na revalorizaciju po MRS. Ne moţemo stalno kupovati iste mašine da bismo smatrali da je naš kapital odrţan. Veoma je teĉko operacionalizovati ovaj koncep. znaĉi kada postoji inflacija ali ne hiperinflacija (ovaj MRS15 će biti ukinut i biće zamenjen). odnosno osnovicu za odreĊivanje visine prihoda i rashoda u bilasu uspeha. Kapital se smatra odrţanim ako proizvodna sposobnost na kraju perioda je jednaka proizvodnoj sposobnosti preduzeća na poĉetku perioda. 3) Koncept odrţanja fiziĉkog kapitala Ovde je reĉ o zahtevu da se saĉuva proizvodna sposobnost preduzeća. Oni koji primenjuju MRS samo ako je kumulativna stopa inflacije za poslednje tri godine veća ili jednaka 100% imaju pravo primene MRS 29 odnosno smatra se da preduzeće posluje u hiperinflatornim uslovima. Dakle. Princip vrednovanja koji odgovara ovom konceptu je vrednovanje po tekućem trošku tj dnevnim vrednostima.novca stabilna tj zanemarujete promene kupovne snage kapitala. Ovaj koncept smatra da vrednovanje treba vršiti po cenama ponovne nabavke.

Da li moţemo od nekog MRS da odustanemo? Samo izuzetno. banke.nije. Izveštaji opšte namene su oni izveštaji koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da zahtevaju posebne izveštaje koji su u skladu sa njihovim informacionim potrebama već moraju da se zadovolje onim informacijama koje su prezentirane u ovim FI i zbog toga oni nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. da su pouzdani i uporedivi. isplativa i sl. U ovu vrstu izveštaja spadaju i oni izveštaji koji se prikazuju odvojeno od seta Godišnjeg obraĉuna kao što su Izveštaj o poslovanju i Prospekt (poseban izveštaj koji se podnosi komisiji za HoV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcije te firme poţeljna. odrţanje kapitala se moţe obezbediti jedino kroz adekvatnu raspodelu dobiti. Menadţment nema drugi izbor sem da posle oporezivanja vodi raĉuna da ne raspodeli ono što rezultat nije. MRS 1 se ne ograniĉava na preduzeća odreĊene delatnosti već se kaţe da se on odnosi na javni sektor – za sva preduzeća. Drugim reĉima. zato što time upućujemo korisnicima poruku da ti FI poseduju ĉetiri kvalitativne odlike: da su razumljivi. Retko kad će neko preduzeće biti u poziciji da primena nekog MRS bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog 45 . da sadrţe sve vaţne informacije. finansijske institucije i osiguravajuća društva. Zbog specifiĉnosti i posebnog znaĉaja banaka postoji još jedan poseban standard koji se time bavi – MRS 30 – prezentacija banaka i drugih finansijskih institucija. tj da bi se izvršila emisija novog kola akcija). MRS 1 – kako treba da budu sastavljeni FI (ne odreĊujući formu već informacije koje treba da budu prezentirane) Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje FI opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih FI sa FI iz prethodnog perioda (uporedivost u vemenu) i sa FI drugih preduzeća. Vidi: Cilj izveštavanja? Ko je odgovoran? Šta je fer prikazivanje? Koje su komponente? Da li treba sastavljati dodatne izveštaje – moţemo ali ne moramo? Da li se ĉinjenica da su FI sastavljeni u skladu sa MRS mora objaviti i zašto? Treba. MRS 1 se primenjuje na sve redovne izveštaje pojedinaĉnih preduzeća i grupa reduzeća.

Ova pravila moraju biti objavljena. Raĉunovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih konvencija. onda prema MRS 1 od primene tog MRS moţete odustati. Ako firma ostvaruje gubitke a vi tvrdite da ona nastavlja sa radom. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih FI. I kada nastane prihod vi ga priznajte i automatski priznajte ili povećanje aktive ili smanjenje obaveza. ne specifiĉne same po sebi nego specifiĉne za vaše preduzeće – ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaţećim raĉunovodstvenim naĉelima i vaţećim MRS.izveštavanja. Znaĉi. 46 . morate objasniti na osnovu ĉega. ako se to dogodi. priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate finansijski poloţaj firme i prinosni polaj firme. Ako se sumnja u nastavak poslovanja vi onda morate da objasnite zašto verujete u nastavak poslovanja. ali onda do detalja morate objasni zašto odustajete. Moţete reći – u redu. praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. Kada viste vi posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? – ako ima gubitke. na kom temelju taj zakljuĉak donosite. firma je u prošloj godini ostvarila visoke gubitke. ako posluje sa dobitkom. degresivnu i funkcionalnu metodu – onda raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju ćete od ove tri metode koristiti. specifiĉne konvencije. vlasnici su odluĉili da uloţe dodatni kapital. Ako ona pak ima dobar finansijski poloţaj. ali napravljen je sanacioni program firme. pokazati kako bi FI izgleda da ste ga primenili i kako izgleda sada kada ga niste primenili. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganje naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. Kod going concern principa najmanje 12 meseci se ne predviĊa prestanak rada tog preduzeća. Akrualna osnova raĉunovodstva Obraĉunska osnova znaĉi da se u FI iskazuju prihodi i rashodi i posledice koje oni izazivaju u trenutku njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda i isplate rashoda. to je znaĉi naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u nekim naĉelima. To je kod onih naĉela gde imate prava izbora. Dakle. vi nemate osnova da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. kada priznajete rashod vi automatski priznajte ili smanjenje aktive ili povećanje obaveza. Dakle to su razlozi zbog kojih verujete u nastavak poslovanja firme. Finansijski poloţaj takve firme je loš pa moţe doći do nelikvidnosti i steĉaja. Zašto su to specifiĉna naĉela. ako su njene aktivnosti na jednakom ili istom nivou u odnosu na ranije. i to ozbiljne gubitke – ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Ako se u nekom standardu nudi kao što je npr u MRS 16 mogućnost da vi kod otpisivanja koristite linearnu.

Formu ili sadrţinu moţete promeniti samo onda kada bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja – pruţanje stvarne slike o i imovinskom i finansijskom poloţaju preduzeća.Šta znaĉi konzistentnost prikazivanja? MRS 1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u FI. 47 . U napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina – da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj. Jer iako pojedini dobici od prodaje imovine nisu znaĉajni (dobici na prodaji HoV su 50. stavka. Zato te informacije iskazujemo kao Ostali prihodi – ja ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. ali zajedno iznos 100 i to ima svoju teţinu. Kada je dobitak od HoV toliki i toliki. Kada je dopušteno da prebijamo stavke? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dozvoljeno da ne poštujemo bruto princip? Pravilo kojim se u praksi treba rukovoditi je sledeće: samo ako se u MRS izriĉito kaţe da je kompeziranje dopušteno koristićete Neto princip. ali morate kazati koje su posledice primene tog novog standarda. Pošto prodaja HoV za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost a ne onu zbog koje je preduzeće osnovano i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije – onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha i prihode i rashode od prodaje već da samo kaţete dobitak/guitak je toliki. Dobici od prodaje materijala su 20. kao posebna pozicija. Ukoliko to nije sluĉaj. U FI treba iskazati sve vaţne stavke ODVOJENO. Uporedne informacije dajete uvek – to je vaţno pravilo. ako taj standard na drugaĉiji naĉin ureĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu – naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost FI. takve promene se ne mogu opravdati – dakle ne moţete iz ĉistog hira menjati formu ili sadrţinu. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. Beznaĉajne stavke moţete sabirati i iskazivati zajedno po grupama vodeći pri grupisanju raĉuna o njihovoj prirodi – da srodne stavke grupišete u jednu poziciju.) i kada ih pokaţeš svaku za sebe ni jedna nema neki znaĉajan iznos u odnosu na prihod moje firme. u svim drugim sluĉajevima koristićete Bruto princip. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke. u FI najmanje za prethodnu godinu. Kada standardi dopuštaju Neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. Znaĉi forma i sadrţina FI treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih perioda. on je razlika izmeĊu ProdajneV HoV koja predstavlja prihod i NV HoV koja predstavlja rashod. znaĉi u svim bilansima ide podatak za tekuću godinu i do njega odmah ide kolona Podaci za prethodnu godinu – da bi se gledajući samo jedan bilans mogla uporediti prethodna sa tekućom godinom. ali se to smatra prihvatljivim jer jednom sa tom primenom morate poĉeti. vi njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. Ako npr takav standard do tada nije postojao. Naroĉito se gleda razvoj prihoda od prodaje. Smatra se da time korisnike FI nećete uskratiti za vaţnu informaciju. Dobici od prodaje OS 30.

se preraĉunavalo u marke da bi analize imale smisla. nije bitno. . kod banaka SK je na kraju a kod preduzeća je na poĉetku.Dan bilansa (bilans bez datuma je nevaţeći) ili period (bilans uspeha. MRS1 kaţe da se u bilansu stanja mora prezentirati sledeće: prvo stalna imovina (nekretnine. Iako je ovo jeda dosta plitak stepen rašĉlanjivanja – on ipak predstavlja minimum.Naznaka da li je to bilans preduzeća ili grupe. Obiĉno u inflatornim uslovima firme odluĉe da sastavljaju FI u drugoj valuti – kod nas 1993. . ali morate dati podatke koje MRS 1 propisuje. oprema nematerijalna ulaganja i dugoroĉni plasmani i uĉešća u kapitalu). ako ste platili više poreza onda imate odloţena poreska sredstva. . u suprotnom imate obavezu). izveštaj o novĉanom toku. Da bi se uradila identifikacija FI mora da stoji: . u tom sluĉaju 25% 48 . on se bavi poreskim sredstvima. a da li će biti princip rastuće ili opadajuće likvidnosti. Objavljivanje FI za velika preduzeća je obaveza – najveći broj preduzeća tu obavezu ispunjavaju tako što te FI stave na sajt.Kako bilans treba da izgleda? MRS 1 ostavlja preduzeću ili drţavi (kao kod nas) da odredi hoće li to biti u formi liste ili konta. gotovina i gotovinski ekvivalentim ostale finansijske delove imovine i zalihe. rezervisanja. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu). Isto je i za pasivu.Stepen preciznosti u 000 dinara ili u 000 000 dinara. manjinski interes (nema ga kod pojedinaĉnih preduzeća već samo kod grupe – to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. Banke prvo stavljaju likvidna sredstva a na kraju stalna. . Jasno se mora naglasiti koja je i zašto je baš ta izveštajna valuta. zatim obrtna imovina (potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja. Dopušteno je meĊutim da izveštaji budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedište. ali su u MRS1 navode podaci koje bilans mora da sadrţi. potraţivanja i obaveze u skladu sa MRS12(bavi se odnosom poreza koji plaćate po osnovu poreskog bilansa i poreza koji biste plaćali da se oporezuje trgovinski bilans.Ĉiji je to bilans. dakle. sve crnogorske firme prave FI u evru. Ako se radi o grupi preduzeća onda se moţe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzeće. Izbor trenutka objavljivanja FI preduzeća je odluka koju donosi menadţment firma kada je to najpogodnije. krediti. u kojoj valuti je bilans sastavljen – po pravilu valuta zemlje u kojoj matiĉna firma ima sedište. moţete ići u dublje rašĉlanjivanje ako hoćete. preduzeća prvo stavljaju stalna sredstva a na kraju likvidna. kada neka firma ima manje od 100% kapitala neke firme npr 75% tu firma ima većinsku kontrolu. Znaĉi. U pasivi je sledeće: dobavljaĉi. vi moţete dati formu kakvu hoćete.Izveštajna valuta. Bilans stanja obavezno mora da iskaţe obrtnu i stalnu imovinu podvojeno. ali MRS 1 propisuje da to moţe biti najdalje 6 meseci od dana bilansa. postrojenja.

Kada zelimo da 49 .je manjinski interes – spoljni akcionari. po pravilima koje ona odredi (kod nas to odreĊuje Zakon o HOV) izvršila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja. standard jedan daje odgovor na pitanje na koji naĉin treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. i izmeĊu preduzeća (da u jednom trenutku na 31. potrebna i isplativa. Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. MeĊunarodni raĉunovodstveni standard jedan . Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze.12 bilansi razliĉitih firmi budu meĊusobno uporedivi). Ako je konceptualnim okvirom definisana sadrţina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja. kako oni treba da izgledaju ne odreĊujući striktno formu već odreĊujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poţeljna. i kada rešavate duţni ste da u bilansu grupe kaţete koliko pripada matici a koliko manjinskim akcionarima. Zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. dakle ja ću se sada zadrţati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiĉu ureĊenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. U ove izveštaje ukljuĉuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obraĉuna kao što su: izveštaj o poslovanju ili prospekt. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu (znaĉi u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme). novembar 2004. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traţi od preduzeća da mu da taĉno utvrĊene informacije već mora da se zadovolji onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima. Šta se smatra pod izveštajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reĉ o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifiĉnim informacionim potrebama.) Ĉetvrtak.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji. 4.

ko je odgovoran za finansijske izveštaje. da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća odreĎenih delatnosti? Ne. Zbog specifiĉnosti banaka i posebnog znaĉaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati? Samo izuzetno. koje su komponente. taĉnosti i potpunosti) Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da. komponente-BS. Sva preduzeća. BU. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje. vezanih za ulaganje sopstvenog kapitala. da su pouzdani i da su uporedivi. (--svrha-pruţanje osnove korisnicima FI za donošenje poslovnih odluka. tj. Odustaje se u sluĉajevima kada bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrešne zakljuĉke. kaţemo da su to standardi za javni sektor. govorili smo ranije. da sadrţe sve vaţne informacije. što će reći na izveštaje pojedinaĉnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća. Izveštaj o novĉanim tokovima. da poseduju one ĉetiri kvalitativne odlike. Ako bi se tako nešto dogodilo. odgovoran-za pripremu i prezentaciju odgovornost snosi odbor direktora ili sliĉno rukovodeće telo. fer prikazivanje-da se već pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promena poštuju raĉunovodstvena i bilansna naĉela. dodatni?-da. Kada je reč o delatnostima. Zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi. banke. Belešle uz FI. Retko kada će neko preduzeće dozvoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. Za banke vaţi i MRS 1 i MRS 30. ako oni obezbeĊuju sticanje jasnijeg uvida u finansijski poloţaj preduzeća. Izveštaj o promenama kapitala. koji je napravljen uzimajući u obzir specifiĉnost banaka i znaĉaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. ali moramo 50 . To je MRS 30 koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija''. poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. šta je fer prikazivanje. onda po MRS-1 moţemo odustati od primene tog standarda. finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. na konsolidovane finansijske izveštaje. O tome šta je cilj izveštavanja.emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt. da li treba sastavljati dodatne izveštaje (moţemo ali i ne moramo). tj. kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki poloţaj firme.

Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj naĉin. Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš. Kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncern principa. a usled nelikvidnosti do steĉaja u kratkom roku. Kada ĉita izveštaje.do detalja objasniti zbog ĉega odustajemo. ali su ponuĊena kao mogućnost izbora. konvencija. i doĊe recimo do opreme. po principu proizvedenih uĉinaka) to pedstavlja vašu raĉunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. opet raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. principa. Ko ĉita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. moţe doći do nelikvidnosti. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da li je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke. tri moguća pravila priznavanja prihoda (po naplaćenoj realizaciji. degresivno i funkcionalno. onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviĊa njegov prestanak. nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih naĉela. ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije. Ova pravila moraju biti objavljena. Nego su to pravila koja su u naĉelima sadrţana. Ako se u nekom satndaru nudi. Moramo potpuno jasnim uĉiniti zbog ĉega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primenjivanja odreĊenog standarda. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi 51 . To je naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u pojedinim naĉelima. kao u MRS-16. ako ima dobar finansijski poloţaj. To je za njega vaţna informacija. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. Ako vam neko naĉelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili. mogućnost da otpisujete linearno. a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. po fakturisanoj realizaciji. on zakljuĉuje da mi vršimo degresivan otpis. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno vaţećim naĉelima i standardima. Firma gubi poslove i gasi se. Zašto su to specifična načela. Ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Ako firma posluje sa dobitkom. Zato su to specifiĉne politike za vaše preduzeće. Kod going concern principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci. a sada ih pominjemo samo da bismo nauĉili njihovu definiciju. konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. ***O raĉunovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno.

ili povećanje obaveza. vi priznajete prihod. transakcije se obuhvataju kada nastanu. jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom otpoĉeti. dok se rashodi povezuju sa prihodima koji su nastali. prihvatljivim. odnosno isplata rashoda. b) Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. Ali taj razlog se smatra dopustivim. Kad priznajete rashod. takve promene se ne mogu pravdati. ili smanjenje obaveze. kada nastane prihod. Ne moţete iz ĉistog hira prikazivati promene svake godine drugaĉije. Ukoliko to nije sluĉaj. i automacki priznajete ili povećenje aktive. pri ĉemu se prioritet daje trenutku nastanka prihoda. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadrţinu. Šta moţe biti razlog? Moţete reći. ali je uradila sanacioni program firme. u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. a vi kaţete firma će nastaviti sa radom. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloţaj firme. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? a) Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja . Šta znače materijalnost i agregacija? 52 . Znaĉi. Naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. a ne samo prinosni. U sluĉaju da nastanu znaĉajne promene u poslovanju preduzeća. tada. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. da bi se ispunili ciljevi finansijskog izveštavanja potrebno bi bilo promeniti formu i sadrţinu. vi priznajete ili smanjenje aktive. morate objasniti na temelju ĉega vi takav zakljuĉak donosite.morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. vlasnici su odluĉili da daju dodatni kapital.pruţanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloţaja preduzeća. Šta znači konzistentnost prikazivanja? MRS1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u finansijsim izveštajima. Akrualna (obračunska) osnova računovodstva znaĉi da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda. i ako on na drugaĉiji naĉin odreĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu. Odnosno. Firma radi sa gubitkom. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao.

U svim drugim sluĉajevima koristi ćete bruto princip. moţete koristiti neto princip. Moţda pojedinaĉno gledano dobici na prodaji imovine nisu znaĉajni. Tu ste vršili saldiranje. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. a ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Samo ako se u standardu kaţe da je kompenziranje dopušteno. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50. to moţete uraditi. to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. Kada dati uporedne informacije? Uporedne informacije dajete uvek. moţete iskazivati zajedno po grupama. i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije. Kad ih pokaţem svako za sebe. da li ići na bruto ili neto princip. dobici na prodaju materijala su 20. vodeći raĉuna kada ih grupišete tj. rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kaţete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća. To je vaţno pravilo. dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30. Ali kada sve to zajedno saberem i kaţem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod. Beznaĉajne stavke moţete sabirati. taj dobitak je razlika izmeĊu prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti. koje prestavljaju rashod. je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje. Kada vi kaţete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko. ta informacija onda ima svoju teţinu. a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti. i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj visine date pozicije. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu. o njihovoj prirodi. Zahtev za pruţanjem uporedivosti podataka 53 . Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. Kada gledate samo jedan bilans vi moţete uporeĊivati tekuću sa prethodnom godinom.U finansijskim izveštajima treba iskazati sve vaţne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrĊivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi. Tako se smatra da time nećete uskratiti vaţnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. ide podatak za tekuću godinu.

u napomenama. odnosno naziv subjekta o ĉijem je bilansu reĉ. Dopušteno je meĊutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. na napomene uz finansijske Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. Morali smo prevesti u neku ĉvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u odreĊenom vremenskom periodu. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o ĉijem je izveštaju reĉ. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi drţava za njega. Moţete vi dati formu kakvu hoćete.12. 54 . Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matiĉno preduzeće. bilansu uspeha (odnos izmeĊu prihoda i rashoda. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. kad god smo hteli da radimo neku analizu. za izveštaj o novĉanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. pretvarali smo bilanse u marke. nego se odnosi i izveštaje. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. Prvo mora da stoji ĉiji je to bilans. tj. bilans vama ništa ne znaĉi. Kada je bila hiperinflacija '93 ovde.12 do 31. tako vam i bilans bez datuma ne znaĉi mnogo. u dinarima. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. moţete vi ići u dublje rašĉlanjavanje ako hoćete. kao izveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obiĉno u inflatornim uslovima. MRS 1 neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. Bilans stanja je trenutna slika. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. odnos izmeĊu dobitka i kapitala). a evro nije crnogorska valuta. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. Zatim mora stojati naznaka da li je reĉ o bilansu koji je sastavljen za pojedinaĉno preduzeće ili je reĉ o bilansu grupe. I uvek mora stajati u kom periodu. Finansijski izveštaj mora sadrţati dan bilansa ili period.ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. Ali u MRS 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrţi. u hiljadama dinara ili u milionima dinara.rezultat ostvaren u periodu od 1. Period je relevantan za bilans uspeha. Kod konsolidovanih bilansa (kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja. u dolarima). centar grupe. kao fotografija napravljena u odreĊenom trenutku. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji oznaĉava se izveštajna valuta. u stvari. kao što je to kod nas. Zatim mora stajati dan bilansa. Kao što vam fotografija bez datuma ne znaĉi mnogo. Bilans bez dana je nevaţeći bilans! Bilans je kao slika. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. Sta još mora stajati? Zatim mora stajati izveštajna valuta.

tj. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko rašĉlanjena.Objavljivanje finansijskih izveštaja za velika preduzeća je obaveza. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. 2. Kod banke je na prvom mestu gotovina i gotovinski ekvivalenti. pa onda stalna sredstva. prvo će stajati gotovina. podatke o uĉešćima u kapitalu drugih lica po NV. pa dospeli krediti. a na kraju sopstveni kapital. Znaĉi najkasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. postrojenjima i opremi (pod nekretninama se misli i na zemljište). Sva imovina koja ne ispunjava napred navedene zahteve smatra se stalnom imovinom. pa plasmani. 1. Kod preduzeća je obiĉno obrnuto. potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja 55 . U pasivi su dospele obaveze. to je stvar vašeg izbora. MRS 1 kaţe da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. krediti. TakoĊe se obrtnom imovinom smatraju gotovina i gotovinski ekvivalenti. Ovi podaci: 1. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: * U aktivi: 1. 3. odnosno koja se drţi radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa kao i ona koja se drţi na zlihama radi trgovine. podaci o nekretninama. Obrtnom imovinom se smatra ona koja se oĉekuje da će biti realizovana. i oĉekuje se da će biti realizovana u toku 12 meseci od dana bilansa. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. a na dnu osnovna (stalna) imovina. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu odvojene. ĉija upotreba nije niĉim ograniĉena. 4. Takav bilans imaju banke.2. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoroĉnim plasmanima.

To je jedan dosta plitak stepen rašĉlanjavanja stalne i obrtne imovine.5. On se bavi odnosom izmeĊu poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrĊivanje trgovinski poslovni bilans. dobavljaĉi 2. potraţivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 (reĉ je o standardu koji niko ne primenjuje. ali nije potpuni vlasnik.5. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju ĉine firma A i firma B. rezervisanja 4. * U pasivi: 1. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema). razliĉita je i visina poreza. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu razliĉiti. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. manjiski interesi (oni se ne pojavljuju kod pojedinaĉnih preduzeća. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. Manjinske akcionare imamo kada matiĉna firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne i 100% uĉešće. manjinskog interesa nema. Najmanje mora ovo. odnosno poreskim sredstvima.7.6. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. tada firma A ima kontrolu i većinsko uĉešće u fimi B. ali se to predstavlja minimum. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazuje uĉešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. ostale finansijske delove imovine 7. a ako smo platili manje imamo odloţenu poresku obavezu) 3. Dato je u pasivi jer moţe biti ili potraţivanje ili obaveza. upisani kapital i rezerve. Ovaj standard se bavi odgoĊenim poreskim obavezama. 6. I kada izveštavamo duţni smo da u bilansu grupe iskaţemo koliko kapitala grupe pripada matiĉnoj firmi A. uzeti krediti 5. a koliko pripada akcionarima. Spoljni akcionari oznaĉavaju se kao manjinski akcionari. zalihe Obrtnu imovinu ĉine: 4. * Obavezne dodatne informacije: 56 . Ako smo platili više imamo odloţeno poresko sredstvo. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima.

Pomenute metode se meĊusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashode i prihode.. kao i efekti zajedniĉkih poduhvata .poreski rashodi . dok za potrebe metode troškova prodatih uĉinaka.manjinski interes .vlasnici akcija . Za potrebe metode ukupnih troškova.broj odobrenih akcija .prihode . 57 .dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti .iznos neisplaćenih dividendi.uĉešće dobitaka i gubitaka pridrzţenih preduzeća. 2.broj izdatih.rezultat operativne aktivnosti .vanredne stavke . troškovi se moraju klasifikovati po vrstama.rezerve preduzeća . Bilans uspeha U bilansu uspeha pretpostavljeni minimum rašĉlanjavanja podrazumeva rašĉlanjavanje na: . Koje metode bilansiranja uspeha Sandard dopušta? Prema MRS 1 sastavljaĉima FI na raspolaganju su metoda ukupnih troškova i metoda troškova prodatih uĉinaka. potrebno je klasifikaciju izvršiti po mestima i nosiocima troškova.neto dobitak ili gubitak.prava i ograniĉenja po osnovu vlasništva . uplaćenih i neuplaćenih akcija .

operativne aktivnosti .dodatne informacije koje nisu prikazane u izveštajima.informacije ĉije je objavljivanje obavezno prema MRS. a po metodi troškova prodatih uĉinaka samo realizovani uĉinci.finansiranja . Izveštaj o novčanim tokovima Ovaj izveštaj sluţi za ocenu likvidnosti jer sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju po osnovu: . dobitak i gubitak.investiranja 5. On mora da sadrţi najmanje sledeće informacije: .Prihodima se kod metode ukupnih troškova smatraju kako realizovani tako i nerealizovani uĉinci.osnove na kojima su pripremljeni finansijski izveštaji i specifiĉne raĉunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaĉajne transakcije i dogaĊaje . koji se saglasno drugim raĉunovodstvenim standardima tretiraju kao dirktno povećanje ili smanjenje kapitala . 3.neto dobitak ili gubitak za izveštajni period .kumulativni efekat promenau raĉunovodstvenoj politici i ispravku fundamentalnih grešaka do kojih se došlo na osnovu podataka i testova MRS 8 4. 58 .svaku stavku prihoda i rashoda. a ĉije je poznavanje nuţno da bi korisnici doneli ispravne zakljuĉke. Beleške uz finansijske izveštaje Treba da prikaţu: . Izveštaj o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj namenjen je vlasnicima preduzeća. a nisu iskazane u izveštajima .

8. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljaĉa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. PVR Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa naĉelom istorijskog troška. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaĉu za kupljeno sredstvo. 2. Zašto ne i kasa skonto 59 . Kratkoroĉne obaveze 5. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste.MeĊunarodni raĉunovodstveni standard trideset osam .MRS 38 Nematerijalna imovina Bilans stanja Aktiva Pasiva 1. 4. I Nabavna vrednost Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steĉene kupovinom i obaveza. 5. Dugoroĉne obaveze 4. Imovina steĉena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. 3. 6. Rezervisanja 3. dok se sopstveni uĉinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene koštanja. vrednost bilansnih pozicija se moţe utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. Sopstveni kapital 2. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraţivanja Gotovina AVR 1. 7.

onda ti troškovi ne treba da budu uraĉunati u cenu. Ima veze sa izmirenjem obaveza. Ne onog koje smo primili. montaţe. Ako se vrednost sredstva stiĉe razmenom. a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. onda se njegova vrednost odreĊuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. onda ih raĉunamo. onda takve troškove treba uraĉunati u nabavnu cenu. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preĉe kupovine i traţi poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. prevoza. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. osiguranja. 38 i 2. Zavisni troškovi nabavke nastaju. onda ne. ali u koliko smo naknadno odluĉili da rušimo. Sliĉno pitanje je i kod kupovine zemljišta. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. onda u zavisne troškove uraĉunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo odreĊeni prihod. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. Ukoliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niţa od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. da bi sredstvo bilo uskladišteno. a koji će neminovno nastati biti uraĉunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni ĉinjenice da je spor moguć i da će moţda takvi troškovi nastati. pa kao zavisni trošak raĉunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. istovara. i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16.kaţemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. napravljen je ugovor o kupoprodaji. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. kupujemo zemljište. Dajemo sredstvo ĉija je vrednost 100. nego onog koje smo mi dali. A to znaĉi ako je reĉ o materijalu. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi. Ukoliko pri utvrĊivanju kupovne cene nismo oĉekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. mi ćemo traţiti doplatu od 10. a ako je reĉ o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. Prvo pitanje koje se moţe postaviti kada je reĉ o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uraĉunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. da li troškove rušenja graĊevinskog objekta koji se na njemu nalaze uraĉunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima raĉunalo u trenutku nabavke. carine . Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. niti sa nabavkom neposredno. Ukoliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 60 .kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljaĉima. dobijamo sredstvo ĉija je vrednost 90. Posto te vrednosti nisu jednake. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo.

moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . to je fer vrednost datog sredstva. Vrlo ĉesto one podrţavaju preduzeća u odreĊenim namerama. Zatim ćemo izraĉunati koliko je procentualno uĉešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Ĉesto se desava da se prodaje ĉitava proizvodna linija koju ĉine tri meĊusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu.67%. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo ĉesto drţave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. Procentualno 60 000/180 000 je 33. a 50 000/180 000 je 50%. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. polovinu plaća drţava.33%. Mada obavljanje aktivnosti u podruĉjima koja nisu nešto naroĉito dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinaĉnu mašinu koja ĉini deo te proizvodne linije.a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. a C 60 000. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 61 . onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo. Ukoliko nema doplate.B 20 000. Drţava će ĉesto dati za svako investiranje u pograniĉnim podruĉjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. Ukoliko postoji isplata ili doplata. da se ono ne iseljva. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. 30 000/180 000 je 16. Mi na trţištu moţemo saznati vrednost svake mašine pojedinaĉno. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinaĉno. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i ţelimo da je uvedemo u naše knige. B 30 000. Onda kod takvih kupovina utvrĊujemo koliko na trţištu vredi takva linija. Onda je mašina A 40 000. C 90 000. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. Drţava ţeli da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim podruĉjima. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinaĉnih mašina iz ove linije. Drţava ima interes da zadrţi stanovništvo u pograniĉnim podruĉjima.

On se zove drţavne pomoći. a ne da nam ga je dala drţava da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom podruĉju. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traţi da se dotacija tretira kao odloţeni prihod. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od ĉega će zavisiti visina troškova? Od teţine. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliĉina ili teţina sredstava. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. U praksi se najĉešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. zavisni troškovi nabavke koji su zajedniĉki za sva sredstva iz te nabavke. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niţi (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. Oni će ĉesto u fakturi osiguravajućeg društva i 62 .000 dotacije.000 košta 50 000. To je neto rezultat prihoda i troškova. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS 20. vrednost mašine 100 000. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. imaćete niţe troškove i viši rezultat. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i ako se ide na stvarne troškove.000. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji naĉin odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. Ne moţemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. Kakav će to uticaj imati na vas raĉun uspeha? Konaĉno dejstvo na naš raĉun uspeha imaće 10. jer će se u tom sluĉaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niţa nego što bi bila. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. a sa druge strane angaţovani kapital će biti manji. Šta je naredna mogućnost. obraĉunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. On traţi da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobiĉajeni naĉin. Ako ste dobili dobili 50.000 troškova amortizacije. dele se na racionalnoj osnovi. a druga 5t. vek trajanja mašine 5 godina. iako su oni 20 000. a ne kao povećanje kapitala. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke.000. To nije dobro rešenje. Za troškove utovara. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloţeni prihod u pasivi i svake godine kada obraĉunamo pun iznos amortizacije. kako izvršiti njihovu podelu na sredstva koja su pribavljena u toj nabavci? Ako se jedna nabavka odnosi na više razliĉitih sredstava. ali prihode povećavamo za 10.

kada je reĉ o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja. i rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. 63 . kao kod materijala.naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ĉak podeljeni na pojedinaĉna sedstva. izdaci za sticanje mogu biti ukljuĉeni u nabavnu vrednost. Ali ako su izdaci sraĉunati na to da izvrše znaĉajno produţenje veka trajanja sredstva. Znaĉi oni će uvek nesporno biti tretirani kao trošak odnosno rashod perioda. Objasnila sam vam šta je to nabavna vrednost i zavisni troškovi nabavke i kada pojedini zavisni troškovi tj. a to znaĉi da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. da dovedu do smanjenja troškova koje to sredstvo izaziva. Zasto? Zbog toga što je evidentno da će takvi izdaci u budućnosti doneti preduzeću ekonomske koristi. naknadno procenjivanje imovine o kojem ćemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. jer carina nikad ne carini sve mašine. inicijalno vrednovanje imovine. nego carini mašinu po mašinu. Znaĉi. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv. da povećaju kvalitet proizvoda koji se korišćenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. a sada ţelim da vam pokaţem još jedan problem koji moţe da se javi pri procenjivanju a to je: Problem tretmana naknadnih izdataka Znaĉi kada ste stekli neko sredstvo. Znaci kada je reĉ o izdacima za tekuće odrzavanje sredstava. Prošli put sam poĉela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeća. odnosno rashod perioda u kome su nastali ili moţda za visinu tih izdataka treba povećati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci i onda se uvek kod sastavljaĉa finansijskih izveštaja javlja pitanje šta raditi sa ovim izdacima. već ga koristite. Da li ove izdatke treba tretirati kao trošak. onda će. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. Odgovor na ovo pitanje se formuliše na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. za visinu takvih izdataka izvršiće se povećanje vrednosti sredstva.

Ne samo koţa kao materijal. onda bi takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogućnosti za ostvarenje nekih budućih ekonomskih koristi. posebni pojedinaĉni troškovi . Cena koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. odnosno sadrţina cene koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. direktni rad. Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. sećate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom i doradom povećava vrednost materijala. znaĉi ako će iz tog izdatka u budućnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. Znaĉi kaţemo da su to troškovi koji imaju sposobnost aktiviranja. ako je reĉ o osnovnom sredstvu tj.Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj bi ste u potpunosti promenili namenu. 3. direktan meterijal 2. uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Sećate li se materijala na obradi i doradi koji smo radili u prvoj godini. sredstvu ĉiji je vek trajanja duţi od godinu dana.to je poseban pojedinacni trošak. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi ćete za vrednost izdataka povećati vrednost sredstva. Koţa će biti materijal direktne izrade. ali razlika u ostalim 64 . Kada će ti izdaci postati trošak? Oni će biti rasporedjeni kao trošak na preostali vek trajanja sredstva. U shvatanju ekonomije preduzeća sposobnost aktiviranja imaju: 1. rashod datog obraĉunskog perioda. Šta biva kada mi kupimo zalihe. troškovi materijala za izradu tj. To je potpuno isto pravilo koje vaţi i za vrednost osnovnih sredstava. Kada utvrdjujete cenu koštanja onda prvo treba da indetifikujete troškove koji mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. ili to je zbir troškova proizvodnje. II Cena koštanja Pod cenom koštanja podrazumevaju se troškovi proizvodnje nekog uĉinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trošak tj. formiramo njihovu nabavnu vrednost. Šta smo radili sa troškovima obrade i dorade? Mi smo povećavali vrednost materijala. a nije uobiĉajen za neke druge proizvode. nabavnu cenu a onda te zalihe pošaljete na obradu i doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. Dobijete porudţbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koţa . to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji tj. Znaĉi sadašnju vrednost sredstva ćete povećati za vrednost izvršenih izdataka. Na primer proizvodite nameštaj i uobiĉajena garnitura koju radite je presvuĉena meblom. zarade izrade.to je trošak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom i koji se za njega moţe direktno vezati.

ubrajaju se recimo troškovi finansiranja. opšti troškovi proizvodnje . troškovi grejanja. Troškovi finansiranja . kao što je zarada poslovodje. U te troškove koji mogu biti. 4. Da li se još neki troškovi mogu ukljuciti u cenu koštanja? U nekim standardima dopušta se da se u cenu koštanja ukljuĉe i drugi troškovi uz uslov da su oni izazvani neposredno datim proizvodom. Nego je to kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda.u gradjevinarstvu.time se bavi MRS 23 koji se zove troškovi pozajmljivanja. To su troškovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. posebni pojedinaĉni troškovi i opšti troškovi proizvodnje se ĉesto nazivaju troškovi konverzije. Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moţe biti ukljuĉena u cenu koštanja. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. Jer presvući meblom i koţom nije baš isto. troškovi odrţavanja mašina jesu troškovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opšte troskove. opšti pojedinaĉni troškovi) ĉine cenu kostanja. Zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji. Otuda kamata postaje direktan trošak proizvodnje i moţe biti ukljuĉena u cenu košanja. U MRS 1 troškovi direktnog materijala i troškovi konverzije (troškovi direktnog rada. Zato što se ti troškovi mogu direktno vezati za objekat. i koji dopusta da. Znaĉi koliko mene košta prerada tog materijala u gotov proizvod. Oni će reći standardna cena je ta ali ako hoćete još to onda će cena biti ta i ta. Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli uopšte za poslovanje. i odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda.troškovima. ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza. To su troškovi prerade. Šta znaĉi troškovi konverzije. osvetljenja. ali rade u proizvodnji. gradjevinska firma će uvek u cenu koštanja nekog objekta uraĉunati i tošak projektovanja i trošak nadzora tog objekta. proizvesti proizvod i onda taj proizvod izvesti ali kao zalog daćete vasa ino-potraţivanja ili ćete nam ustupiti deo vašeg deviznog priliva. znaĉi kredite kojima ćete vi kupiti materijal. jer to je pojedinaĉni trošak koji se moţe vezati za pojedinacni proizvod. Ili zahteva neke posebne naĉine izrade. odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troškove. Kao što su amortizacija koja se vremenski obraĉunava. 65 . posebni pojedinaĉni troškovi. ali ne moraju. troškovi projektovanja i nadzora . Osim troškova materijala. Mi znamo da se mašina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. troškovi zarade.to su troškovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod.

Samo ono troškovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja i ukljuĉuju se u cenu koštanja. Sve ono što potrošite preko toga ne moţete ukljuciti u cenu koštanja. osim ako je medjufazno skladištenje. Samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda i troška uprave mogli bi ste izvršiti ukljuĉenje. Primer: pravite palaĉinke i prospete mleko. ali samo kao izuzetak moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja. 3. vanstandardnu potrošnju. što su skladišta materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. To nije nešto što ste vi morali da potrosite da bi napravili palaĉinke. To prosuto mleko je vanstandardna potrošnja. Naravno troškovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja zato što su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. u fazama izrade proizvoda. Sve preko toga neće biti uraĉunato u cenu košanja. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja samo ako se odnose na skladištenje medjufaznih proizvoda. 4. To ima tretman rashoda. 2. Proizvodnju nije moguće organizovati ako nema skladištenja poluproizvoda izmedju pojedinih faza. Za troškove uprave vaţi kao pravilo. troškovi prodaje. To znaĉi da vi cenu koštanja utvrdjujete u visini troškova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo. Znaĉi. Kada je reĉ o troškovima skladištenja.Postoji mogucnost i da se neki troškovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora. Ostali troškovi skladistenja kao. I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. Šta to znaci? Imate faznu proizvodnju i napravite poluproizvod i on se dalje skladišti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu i sve tako… Troškovi skladištenja ovih poluproizvoda. jer se ne mogu direktno vezati za uĉinak. Koji se troškovi ne mogu ukljuciti? Ne moţe se ukljuĉiti vanstandardna potrošnja. troškovi skladištenja. I troškovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja. šta ne moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja: 1. troškovi uprave. a ne kao obaveza. to ne moţete uraĉunati u cenu koštanja. Zato oni imaju sposobnost aktiviranja. uvek SISTEM OBRAĈUNA TROŠKOVA Odnos izmedju sistema obračuna troškova i kalkulacije 66 .

nego ako na bazi pogrešnog kljuĉa utvrdimo alokaciju fiksnih troškova i utvrdimo pogrešne cene koštanja.(pored sadrţine. jer od odabranog sistema zavisi sadrţina kalkulacije.i rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako imamo metodu troškova prodatih ucinaka (metoda obracuna rezultata)). i odabrani sistem obraĉuna troškova) Sistem obračuna troškova odredjuje koje ćemo troškove ukljuĉiti u cenu koštanja. Ako se opredelite za sistem obraĉuna po varijabilnim troškovima. a kalkulacija po jedinici ĉcinka. Šta mislite da li tačnost kalkulacije cene koštanja ne utiče tačnost rezultata. rasporedjuje na jedinice uĉinka. Znaĉi neće biti ukljuĉeni opšti fiksni troškovi proizvodnje. i odredjuje da li će u cenu koštanja ući stvarni ili planski trošak. a nju utvrdjujemo prema 67 . Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati i fiksne troškove proizvodnje tretirati kao rashod perioda. Raspored fiksnih troškova proizvodnje na jedinicu uĉinka moţe biti teţak.zalihe nedovršene proizvodnje. . Ali imamo korekciju vrednosti zaliha. troškovi direktnog rada i samo opšti varijabilni troškove. Smatra se da je manja šteta ako ne izvršimo alokaciju uopšte. To je veza. Moţe biti teško pronaći kljuĉ koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troškove na proizvode. Da li će biti ukljuĉeni posebni pojedinaĉni troškovi? Hoce.gotovi proizvodi. Kalkulacija izabrane troškove po sistemu. onda će kalkulacija će izgledati: troškovi direktnog materijala + troškovi konverzije. ako cenu koštanja utvrdimo u visini varijabilnih troškova. sadrţina kalkulacija će biti: troškovi direktnog materijala. Primer: proizodimo veliki broj proizvoda. razliĉite vrste u razlicitim koliĉinama. Zašto se bira kalkulacija po varijabilnim troškovima? Kada imamo problema sa alokacijom opštih fiksnih troškova. na visinu cene koštanja utiĉe i odabrani tip kalkulacije. Postoje sistemi obraĉuna po stvarnim i sistemi obraĉuna po planskim troškovima. jer su i oni varijabilni trošak. Šta se sve vrednuje u visini cene koštanja? . Ako se opredelimo za sistem obraĉuna po punim troškovima proizvodnje. Sistem obraĉuna će nam reći koliko iznose troškovi po nosiocima troškova. koje grupe troškova. nego pogrešnom alokacijom transformisati cenu koštanja uĉinaka proizvodnje. ako obračun vršimo metodom ukupnih troškova? Tamo nemamo cenu koštanja prodatih proizvoda. . Jako je teško da nadjemo kljuĉ da rasporedimo troškove amortizacije ili grejanja na jedinicu proizvoda.

koji se sastoje iz opštih fiksnih troškova i opštih varijabilnih troškova. To je jedina razlika. ne po visini! Uvek će rezultat biti isti. Šta je razlika izmedju njih? Ako od ukupnih troškova oduzmete troškove sadrţane u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troškove prodatih proizvoda i oni su 80. posebne pojedincne troškove Znaĉi potpuno iskljuĉuje opšte troškove proizvodnje. 4. Kalkulacija po posebnim pojedinačnim troškovima Ona obuhvata: 1. I ako kaţete da imate povećanje vrednosti zaliha od 20. Troškovi prodatih proizvoda izose 120. troškove direktnog materijala 3. 3. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troškove perioda svodimo na troškove prodatih proizovoda. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. Ove dve metode razlikuju se samo po naĉinu prezentiranja rashoda. Puna kalkulacija (kalkulacija po punim troškovima): 1. Troškove direktnog rada 3. 2. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troškove i oni iznose 100. A šta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha za 120? To ćemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. Troškove direktnog materijala Troškove direktnog rada Posebne pojedinacne troškove Opšte troškove proizvodnje tj. troškove direktnog rada 2. Kalkulacija po varijabilnim troskovima: 1. Posebne pojedinaĉne troškove 68 . njihov deo . Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troškove minus troškove u neprodatim zalihama.ceni koštanja. I zbog toga što korekciju prikazujete preko cene koštanja vi prkticno i ovde preko taĉnosti cene koštanja odredjujete taĉnost periodiĉnog rezultata. To je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. to znaĉi da su nam zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje veće na kraju nego na poĉetku za 20. ili plus troškovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljuĉivo kao trošak prodatih proizvoda i nemate podatak o ukupnim troškovima. Troškove direktnog materijala 2. Znaĉi visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene koštanja.

Standardni kapacitet Kada radimo planiranje. Ako imamo obraĉun po planskim troškovima.4. mi moţemo vrednovati ili po punoj ceni koštanja ili po varijabilnoj ili. i koji je uvek redukovan u odnosu na tehniĉki za gubitke koji nastaju kod izvršenja remonta. u cenu koštanja biće uraĉunati samo planski troškovi. Zato što se smatra da bi tako utvrdjenja cena koštanja bila preoprezno odmerena. nego kapacitet koji preduzeće koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. BILNSIRANJE STALNE IMOVINE NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 69 . a to znaĉi da će sva prekoraĉenja troškova biti tretirana kao rashod perioda kao i troškovi neiskorišćenog kapaciteta. po opštoj oceni ne treba da bude korišćenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izveštavanju. nikada ne uzimamo tehniĉki kapacitet već se polazi od oĉekivane proizvodnje u narednom periodu. Uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta i onda kaţemo da je to nas standardni kapacitet. Tada svi neiskorišćeni fiksni troškovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. To je u skladu sa naĉelom uzroĉnosti. Znaĉi to nije naš najveći mogući kapacitet. teorijski. jer proizvedeni proizvodi nisu izazvali te troškove. Samo izuzetno je to moguće. Kalkulacija po posebnim pojedinaĉnim troškovima. Sistemi obračuna troškova Ako imamo obraĉun po stvarnim troškovima. Smatra se da cene na trţistu nikada neće pasti ispod varijabilnih troškova. onda u cenu koštanja uraĉunavamo stvarno nastale troškove. Donja i gornja granica cene koštanja Kada biramo cenu koštanja. po pojedinaĉnoj. Opšte varijbilne troškove Ne sadrzi opšte fiksne troškove proizvodnje i niţa je od pune za njihov iznos. jer tu postoji pravo izbora. Smatra se da je puna cena koštanja gornja granica cene koštanja. Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troškovima.

da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neograniĉenom odgovornošću. Jedna od kljuĉnih karakteristika je odgovornost vlasnika. biće iskazan preko pozicije neuplaćeni upisni kapital. pa je otuda. sukcesivno . a još nisu uplatili. kapital će biti iskazan u visini upisanog kapitala. nego celokupnom svojom imovinom. Kod ovih preduzeća. I pošto je neto imovina garantna supstanca. odgovaraju samo onom imovinom koja je uloţena u preduzeće. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali. a da nemamo ovu poziciju 70 . Znaĉi vlasnik odgovara.upisani i uplaćeni kapital neće biti jednaki. društava sa ograniĉenom odgovornošću i akcijskih društava. za naplatu svog potraţivanja zahteva prodaju celokupne imovine vlasnika. Dakle.upisani kapital je jednak uplaćenom 2. Poverioci mogu naplatu svojih potraţivanja traţiti samo u visini imovine kojom raspolaţe preduzeće. simultano . Kod kojih pravnih formi se pojavljuje? Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeća. niti zahteva njegovu stalnost. Kao zakljuĉak: ova pozicija se moţe javiti samo kod društava kapitala i samo onda kada se društva osnivaju sukcesivno. Odgovornost je vaţna zato što od stepena odgovornosti zavisi naĉin formiranja kapitala preduzeća. drţava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala. Idući tom logikom drţava ne propisuje visinu uloţenog kapitala. jer ono ima svojstvo pravnog lica (u suštini odgovornost je ipak na vlasnicima). a ne ukupna imovina vlasnika. odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trećim licima. Kod društava sa neograničenom odgovornošću sopstveni kapital preduzeća niti je propisan. jer će vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. sa stanovišta poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeća ili kao privatna imovina vlasnika.Nalazi se na prvom mestu na strani aktive. Neograniĉenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeća i ortaĉkih društava. u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri. koje nastaju iz poslovanja. a da li će upisani kapital biti jednak uplaćenom to zavisi od naĉina osnivanja društva kapitala: 1. ne samo imovinom uloţenom u preduzeće. Stalnosti. Ona moţe biti neograniĉena i ograniĉena. jer se smatra da je neograniĉena odgovornost vlasnika dovoljna garancija poverilaca. Što znaĉi da se u knjigama takvih preduzeća kapital vrednuje u visini uplaćene vrednosti. Interesi poverila koje drţava treba da štiti zaštićeni su time što svaki poverilac ima pravo da. niti je stalan. dok se ograniĉena odgovornost odnosi na vlasnike društava kapitala tj. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzeće. Znaĉi mozemo imati drustvo kapitala.

One se u bilansu nalaze jedna naspram druge i uvek zajedno ĉitate te dve pozicije. Kada uzmemo bilans firme. Pokazuje potraţivanje koje društvo ima prema onim akcionarima koji su upisali. svodi na uplaćeni iznos. To znaĉi. Mi kaţemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala. 2. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu biće iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu plaćati na rate. I to je razlog zašto se nalazi na strani aktive. I to što se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. moraju uplatiti polovinu od neuplaćenog a upisanog kapitala. jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom će ta firma u nekom trenutku raspolagati. To je iznos koji će biti pretvoren u gotovinu. reĉ je o društvu kapitala 2. a uplaćeni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. Pošto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme. i na vrhu aktive vidimo ovu poziciju. zahtevane uplate. reĉ je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. To vaţi samo za prvo kolo akcija (kada drţava ţeli da olakša osnivanje novih firmi). onda neposredno nakon dana bilansa. Ova pozicija se moţe razdvojiti protekom vremena na dve. a na strani aktive neuplaćeni upisani kapital 30. a još nisu uplatili punu vrednost akcija. To je potraţivanje firme prema vlasnicima. nema neuplaćenog a neupisanog kapitala. zato što nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital. Za korisnika finansijskog izveštaja bitna su oba podatka. Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari. Na tzv. Zato kaţemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala.ako je društvo osnovano simultano. najmanje dve stvari moţemo zakljuĉiti: 1. treće kolo akcija. ili uplate koje su 71 . Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. prema odluci o emitovanju akcija ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvršiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzeću. Ako izdajemo drugo. Ima karakter potrazivanja. a to je 70. Ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. u skadu sa principom jasnosti trebalo bi da dospelo potraţivanje bude iskazano posebno. i ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izveštaja. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. unutar te dve godine. I koliko je upisano. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1.

Ovde ne moţemo izvršiti otpisivanje potraţivanja. od onih uplata koje još nisu dospele za plaćanje.Mogućnost isplate na rate odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija. Ne moţemo otpisivati jer bi to znaĉilo smanjenje osnovnog kapitala i to je još jedna specificnost ovog potraţivanja. umanjen troškove koje smo imali zato što smo traţili novog akcionara. 50% od upisanih akcija. pošto je reĉ o dvogodišnjem periodu u kome će se taj iznos pretvoriti u gotovinu. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako ćemo bilansirati ovu poziciju? Pošto je reĉ o neuplaćenim upisanim akcijama i udelima. a ne i na aţio (on se uvek uplaćuje u celini). Ova pozicija se gasi kada se izvrši uplata. što se ĉešće radi. To je vaţno kod analize likvidnosti. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. Tada se testira kolika je verovatnoća da će svi akcionari uplatiti upisane akcije. upisali 100 akcija i uplatili 50% da dobijemo 50 akcija. na primer. jer se vidi šta će u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. a njemu vratiti uplaćeni iznos. Ovde ne moţe ako smo. Ako nema ove pozicije znaĉi da je ceo upisani kapital i uplaćen. a akcije i udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednost. ili u okviru pozicije ostla potraţivanja. a 15 će biti uplaćeno za narednih godinu dana. Taj uplaćeni iznos je polovina od 100. Na taj naĉin mi korisnicima finansijskih izveštaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplaćenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15. 72 . neuplaćenih akcija ili udela. Ako taj podatak ne pokaţemo. Taj iznos koji se zahteva. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duţni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. imamo aţio i on se mora evidentirati u celini. Ovo jeste potraţivanje. ali se ne moţe otpisivati kao svako drugo potraţivanje. moţemo njegove akcije prodati nekom drugom. ali moţemo za kašnjenje u plaćanju zaraĉunati kamatu kao kod svakog drugog potraţivanja. moţe se iskazati kao podpozicija pozicije neuplaćeni upisani kapital.traţene. mi uskraćujemo analitiĉara u tome kada se oĉekuje naplata i to je razlog što se ova pozicija deli na dva dela. A ako akcionar ne moţe da uplati uopšte.i onda će se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj.

Nematerijalna ulaganja . ona postaje naša stalna imovina.STALNA SREDSTVA U MRS 1 stalna sredstva se definišu kao ona sredstva ĉiji je predviĊeni vek trajanja duţi od 12 meseci. Raščlanjavanje stalne imovine 1. Promena cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. odnosno sredstvo ĉije se otuĊenje ne planira u narednih 12 meseci. I otuda zakljuĉak da je reĉ o sredstvima koja se koriste višegodišnje. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moţe biti klasifikovana i kao stalna i kao obrtna. Pirmer: proizvodimo mašine i one predstavljaju naše zalihe. nematerijalna ili imaterijalna ulaganja 2. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugoroĉno vezana i ako jest tada je stalna imovina. to je nas stalna imovina i samom odlukom da hoćemo da prodamo to uĉešće ono se pretvara u obrtnu imovinu. odnosno obrtnu imovinu ali ako hoćemo da je koristimo u procesu proizvodnje. stalnu imovinu. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojem se stalna imovina javlja.bilansiranje nematerijalnih ulganja 73 . Ako kupimo akcije da bi smo ih prodali u narednih mesec dana. Promena cilja menja klasivikaciju. ili hoćemo da je prodamo u roku kraćem od godine dana (ili je koeficijent obrta veci od 1) onda je to obrtna imovina. to je kratkoroĉna hartija od vrednosti. i ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci. šta ko ţeli sa nekom imovinom. jer smatramo da će kurs na berzi porasti. Jednom izvršena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek. Takve akcije predstavljaju našu dugoroĉnu tj. Za klasifikaciju imovine na stalnu i obrtnu relevantan je cilj tj. materijalna ulaganja 3. Ovo su nam dva kljuĉna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna (cilj i vek trajanja). Ili ako imamo uĉesše u nekoj firmi. 1. Primer: kupimo akcije neke firme.

1. Kljuĉnim standardom se smatra MRS 38. Ona moraju imati sposobnost prepoznavanja i moraju da imaju sposobnost da budu korišćena ili u proizvodnji. Smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu. To je opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. ona su neopipljiva. Kod dinamičke teorije ciji je cilj taĉan obraĉun periodiĉnog rezultata. Zbog ĉinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u budućem periodu treba izdatak koji je uĉinjen kao trošak rasporediti na periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od korišćenja datog sredstva. obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamiĉke teorije koja je danas dominirajuća. Standardi koji su merodavni za priznavanje nematerijalnih ulaganja. To su sredstva koja su neopipljiva i koja nemaju svoju vrednost. Njegovim korišćenjem prduzeće moţe ostvariti neke ekonomske koristi u budućnosti. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganjai (pitanje da li ih treba prikazati u finansijskim izveštajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izveštaji. Uslovi pod kojima se neko nematerijalno dobro može priznati tj. ili da budu predmet iznajmljivanja. prikazati ih kao sredstvo i potom kroz sistematsku i racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troška. ili da se koriste za administrativne svrhe. 74 . a to je iskazivanje taĉne imovine preduzeća onda ćemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati. Zato što nastaje kao posledica kupovine preduzeća. 2. aktivirati: 1. Ona nam kaţe da nije potraţivanje i nije gotovina (monetarna sredstva). Ako poĊemo od statičkog cilja. Zašto je on u ovom standardu. Statiĉari smatraju da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati rashodom perioda u kome je to sredstvo pribavljeno. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill-a kao oblika nematerijalnih ulaganja.To su nemonetarna sredsva koja nemaju fiziĉku supstancu. tj. ili za snabdevanje robama ili uslugama. Ona moraju imati ove karakteristike da bi mi rekli: ovo je patent ili licenca. Znaĉi treba aktivirati ove izdatke tj. (MRS 38) Ova definicija opisuje karakteristike i namene nematerijalnih ulaganja. Zatim MRS 22 koji se zove poslovna spajanja. da postoji izvesnost da će po osnovu korišćenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u budućnosti. koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva.

Primer: imamo autobus i prihod ostvarujemo od prodaje karata i lako ih moţemo utvrditi ali ako forimiramo web-site ne znamo koliko će on doneti koristi u buducnosti. Prema ovom kriterijumu. Ispunjenje sva tri uslova ovde se obezbedjuje teţe nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. a cena koštanja za one koje smo generisali. 3. povezanost sa preuzećem. liste kupaca. mogućnost razmene. Ako interno generisana nematerijalna ulaganja zadovoljavaju definiciju sredstava. ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. Nabavna vrednost (fakturna vrednost + ztn) za one koje smo kupili. dozvole za ribarenje. već je rezutat proizvodnje samog preduzeća. licence. trgovaĉke marke. Ili ĉesto nije moguće proceniti vrednsot datog sredstva kada ono nije steĉeno kupovinom.ona koja su rezultat rada samog preduzeća (izvorna). naĉin sticanja i dr. To je takodje opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. poslovne vrednosti (goodwill). uvozne dozvole. Znaćemo da će doneti ali ne i koliko.2. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao što su nauĉnotehniĉko znanje (know-how).troškovi uĉinjeni pri kreiranju. ili mogućnost distribuiranja budućih ekonomskih koristi. vrednuju se u visini troškova koji im se mogu pripisati (dirktni troškovi) i raspodeliti na razumnoj i konzistentnoj osnovi (deo opštih troškova . i na njemu se posebno insistira (mogućnost prodaje. Razlika izmedju patenta i licenece kada ih kupujemo: 75 . Kada treba da utvrdimo koliko nas košta stvaranje patenta koji smo sami stvorili. da je moguće pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. koncesije. moguĉnost indetifikacije. nematerijalna ulaganja moţemo podeliti na: . odredjivanje vrednosti je potpuno indentiĉno kao i kod materijalnih ulaganja. autorska prava. Znamo taĉno šta smo platili za licencu ili patent. MeĊutim. Znaĉi visinu izdatka koja je uĉinjena za njeno sticanje. patenti. za bilansiranje je vaţna podela prema naĉinu sticanja. Postoji veći broj kriterijuma pomoću kojih se moţe izvršiti klasifikacija nematerijalnih ulaganja kao što su trţišnost. a ne kupili. mogućnost davanja u zakup. proizvodnji i pripremi za upotrebu). Odredjivanje vrednosti (merenje visine izdataka) Imamo dvojaku situaciju: Za sva nematerijalna sredstva koja stiĉemo kupovinom. kompjuterski softver isl. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako. smatraju se dokazom o tome da sredstvo moţe biti identifikovano – da moţe jasno biti odvojeno od poslovne vrednosti).ona steĉena kupovinom (derivativna) .

Ali ako kupujemo patent. On moţe prodati kome god hoće. samo ona koja se najĉešće javljaju. Mi smo samo jedan od korisnika. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaĉi da postoji mogućnost indetifikacije ovih dobara. Time se ne navode sva imaterijalna dobra.U imaterijalna dobra koja se najĉešće javljaju ubrajaju se:            Know-how. Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogućnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moţe oĉekivati priticanje ekonomske koristi u budućnosti. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup. ili nauĉno-tehniĉko znanje Licence Patenti Autorska prava Liste kupaca Koncesije Poslovna vrednost Uvozne kvote Dozvole za ribarenje Trgovaĉke marke ili znaci Kompjuterski softver 76 . tako da ćemo sresti u MRS samo najznaĉajnija imaterijalnja dobra tj. Time spisak nije zakljuĉen. odnosno poslovne vrednosti. onda je sigurno da je ono izdvojivo i da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je reĉ.Onda smo mi novi vlasnik patenta i samo ga mi koristimo. I zbog toga ĉesto ne moţemo neki naš pronalazak aktivirati. Šta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno širok. on na nas prenosi monopol korišćenja tog izuma.Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo korišćenja njegovog pronalaska. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrši uz pomoć sledećih kriterijuma. ali se navode ona koja se javljaju najĉešće. Indetifikacija nematerijalne imovine (treći uslov za priznavanje nematerijalne imovine) Indetifikacija se vrši da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willa. i iskazati kao poseban oblik imovine. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisanih sredstava javlja se veliki problem da utvrdimo šta je cena koštanja tog našeg patenta jer je veliki broj patenata razultat zajednickog istraţivanja.

MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje. Niko ne bi kupio nešto što mu u budućnosti neće donositi ekonomske koristi. Tako da danas u bilansima imamo samo odrţiva sredstva. Šta to znaĉi da se mogu odvojiti? To znaĉi da se mogu prodati kao samostalno dobro. kada imamo odredjenu trgovaĉku marku ili kompjuterski softwer. To je podela koja je bila moguća pre stupanja na snagu MRS 38. Dugo vremena su se imaterijalnim ulaganjima smatrali i troškovi istraţivanja i osnivaĉki troškovi. Znaĉi da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzeće poseduje. što je uslov da se nešto smatra sredstvom. imamo podela prema tome da li su održiva. koje ne moţete prodati a da ne prodate firmu. Mi nikome ne moţemo prodati troškove osnivnja. a neodrzivih nema. Pravo na prikazivanje filmova  Na emitovanje muzickih zapisa Primećujemo da najveći deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Na primer. Good will predstavlja imaterijalno dobro. To je pravo na naplatu odredjene sume novca i iskazuje se kao posebna bilansna pozicija. Postoji. Ako ne postoji pravna zaštita ne postoji kontrola. potraţivanja. pa su onda iskazivani u bilansu stanja. onda vi nemate patent. jedno dobro koje se ne moţe odvojiti od firme. za razliku od patenta i licence koje moţete kupiti. Moze se prodati patent o licenca. Pošto je spisak imaterijalnih dobara veoma širok. Kada je taj softwer imaterijano dobro? Kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. ali on se ne moţe prodati 77 . Zatim postoji podela koja je i danas aktuelna. Zašto? Zato što ako niste zaštitili sopstveni pronalazak. na sredstva koja su povezana sa preduzećem i ona koja se od preduzeća mogu odvojiti. a sećate se da se sredstvo definiše kao resurs nad kojim preduzeće ima kontrolu. Sadrţina onoga što je tu. vaţno je da to pravo bude zaštićeno. jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da će sredstvo u budućnosti donositi ekonomske koristi. jer niko ne ţeli da kupi te troškove. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrţivim sredstvima. Pa ćemo reći ova imaterijalna ulaganja su odrţiva. prema povezanosti sa preduzećem. a da pri tome firma nastavi da postoji. To je good will ili poslovna vrednost firme. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. medjutim. postoji više kalasifikacija za njihovo razvrstavanje i postoji više kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Pa. Jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom. to je nešto što je zapisano na materijalnom nosiocu. a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program. ako nemate monopol nad njegovom eksploatacijom. i nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. Znaĉi neće svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. i koja spadaju u odrţiva. a ova nisu. Sa druge strane.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra. to je imaterijalno dobro. Ali taj nosilac je mnogo manje vaţan od onoga što na njemu piše. ili prodati.

Ova poslednja podela je jako vaţna za imaterijalna dobra. onda i ovde vaţi pravilo da u cenu koštanja ovih dobara ulaze direktni troškovi tj. vrši se po nabavnoj vrednosti koja ukljuĉuje fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke (troškovi da bi zastitili patent i sl. na razumnoj osnovi dodeljeni deo opštih troškova (direktni troškovi rada i materijala.separatno od preduzeća za razliku od drugih koja se mogu prodati odvojeno od preduzeća (znaĉi nezavisno od toga da li će samo preduzeće biti prodato ili ne). jer sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su steĉena kupovinom. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearna i degresivna. Znaĉi MRS 38 ne propisuje koju metodu treba koristiti. Znaĉi vrednovanje imaterijalne imovine. Mi moţemo reći ovo smo kupili. Nematerijalna ulaganja podleţu otpisivanju. Ovako isto moţemo podeliti i materijalnu imovinu. što ce reći po nabavnoj vrednosti. inicijalno. Potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imaterijalnom imovinom. Naknadno vrednovanje vrši se u visini neotpisne vrednosti. dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljena MRS 38 Vrednovanje nematrijalnih dobara Ovde vaţi pravilo da se dobra stečena kupovinom vrednuju u visini izdataka uĉinjenih radi njihovog sticanja. a aktiviranje sredstava koja su rezultat samog preduzeća mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim i strogim uslovima. dobrima koja smo proizveli sami. Osim inicijalnog vrednovanja postoji i naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja. a ne samo nematerijalnih ulaganja. i onaj deo opštih troškova koji se moţe vezati za dato dobro. već samo zahteva da se visinom otpisa odraţava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog 78 . oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom.  ona koja su rezultat rada samog preduzeća (originlna ili izvorna) imaterijalnim dobrima. za koje se smatra da je stvaranjem tog dobra izazvan). Pravilo od prilike zvuĉi ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeća tretiraju se kao rashod perioda. Za raĉunovodstvo je naroĉito vaţna podela imaterijalnih dobara prema načinu na koja su stečena:  ona koja su stecena kupovinom (derivativna). To je pravilo za formiranje cene koštanja i materijalnih ulaganja. i pripadajući. Procenjuje se njihov vek i vrši se otpisivanje.) Kada je reĉ o interno generisanim dobrima tj. a ovo smo proizveli sami.

Šta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to što je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Sve će ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. Troškovi istraživanja su naredna pozicija u našem bilansu i to jako zahvalna. kada bi pogledali naše bilanse zakljuĉili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaţe u razvoje i 79 . Kada se sklopi zakljuĉnica sa vašeg raĉuna će skinuti akcije. vi olakšavate osnivanje firme. ipak su se odluĉili da zabrane aktiviranje. Troškovi osnivanja obuhvataju advokata (da napravi statut firme). i knjiţi se trţišni promet akcijama kao što se to radi pri bezgotovinskom plaćanju. a MRS 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova. troškovi stampanja akcija (oni sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku. i zato su oni rekli nema aktiviranja. vlasnici. ali zbog visokih troškova štampe. Tako da odmeravajući i za i protiv. ali vi zato na vašem kreditnom raĉunu imate povećanje gotovine. Isto tako mozete i kupovati. Mi ih ne moţemo prodati. A da li ćemo otpisivati linearno ili degresivno prepušta nama da odluĉimo. ako nisu znala gde da stave neke rashode. Tako. Bilo koji izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja. a sa njegovog raĉuna će taj iznos preneti na vaš tekući raĉun. i moţete reći da proda na vaš raĉun akcije po nekim cenama. a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija. Osnivaĉ će jednostavno te troškove tretireti kao rashod. Oni imaju samo vrednost za vlasnika firme. što je ĉest sluĉaj kod novoosnovanih firmi. Vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija. Znaĉi ako ste vlasnik nekih akcija. a smanjit na tekućem raĉunu gotovina). i preneti na raĉun kupca. Vi ste osnovali firmu i uopšte ne znate da li će ta firma biti uspešna. to je raĉun na kojem se vodi evidencija o vašim hartijam od vrednosti. Šta ako se ta firma zatvori naredne godine. nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija. da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ). Kod iste banke imate vaš tekući raĉun. samo što će se povećati vrednost na depo-raĉunu. Sada se akcije vode na raĉunima kod banaka. već na osnivaĉe firme. Sve te troškove zajedno moraju da podnesu osnivaĉi. i da bi se olakšao promet akcijama one se ne štampaju. pre nego da to ide na rashode. pokušavajući da to ide ne na firmu. Otpisivanje se po pravilu vrši indirektno. znaĉi vrši se preko ispravke vrednosti. ona ih sve stavjaju u ovu poziciju.dobra. i otpisivati u roku od 5 godina. Tu su još i troskovi registracije firme koje moramo platiti. i insistira da oni budu rashodi perioda. Znaĉi nema one predaje akcija prodavca kupcu. I to je razlog što se hartije od vrednosti izdaju u nematerijalnom obliku. već vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vašem depo-raĉunu za onoliko koliko ste prodali. jer preduzeća. i odete u banku da otvorite depo-raĉun. Šta da radimo sa troškovima osnovanja. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje. Nekada je postojala opcija u IV direktivi da se ti troškovi mogu aktivirati.

neki novi pronalazak? Ne. zbog toga što u periodu istraţivanja vi ne znate šta će biti rezultat istraţivanja.Faza razvoja dolazi nakon faze istraţivanja. radite na tome godinama i imate znaĉajne izdatke. koristimo neki novi materijal ili novi naĉin proizvodnje. Vi istraţujete mogućnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov naĉin. Šta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istraţivanja dodjete do nove tehnologije. Odloţicu nov proizvod za neko buduće vreme. i finanskijske. a mozete ga i prodati. Znaĉi rezultat razvoja ima sposobnost primene u samom preduzeću ili sposonost prodaje nekom drugom preduzeću. 10 istraţivaĉkih radova najvise 2 eventualno 3 će donositi ekonomske koristi. Zatim morate ispitati da imate sposobnost da to uradite.istraţivanja. To što imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaĉi da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. Uprava firme mora imati nameru. i kadrovske. znamo da ţelimo da ga iskoristimo. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troškove istraţivanja. a drugo je stvoriti uslove za komercijalno korišćenje tog proizvoda. i tehniĉke. Ovi troškovi nemaju sposobnost aktiviranja. i neću da plasiram novi proizvod sada zato što cu imati visoke poĉetne troškove. kao sto ĉesto biva. znaĉi kada kod istraţivanja dodjete do toga da postoji mogućnost da rezultat istraţivanja bude doveden komercijalnom korišćenju. i sve te troškove moraju pokrivati na teret tekućeg rezultata. Još je potrebno da imamo raspolozive resurse. vi ţelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehniĉka izvodljivost (tehniĉka izvodljivost treba da bude takva da se sredstvo moţe koristiti ili prodati. jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine. Neuspehom iz koga se nešto nauĉilo. ali ne znamo kako. Taj rezultat razvoja moţete koristiti sami. Svi ostali se smatraju neuspehom. a time i rezultata. Jer šta ako od ovih istraţivanja ne bude nista. zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka i oni se tretiraju rashodom perioda. Jedno je nešto stvoriti. što isto tako ponekad biva . ali u svakom sluĉaju ne daje rezultat koji će nam obezbediti priliv budućih ekonomskih koristi. Od. morate raspolagati sredstvima koja će vam omogućiti da taj novi pronalazak iskoristite. a ovaj proizvod i dalje donosi dobar profit. otprilike.imamo proizvod koji i dalje ima relativno dobru prodju na trţistu. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. imamo para. Morate imati para znaĉi. ni da ga koristim. ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda. i da postoji neko ko će kupiti to što ste vi proizveli korišćenjem novog postupka. tada pocinje faza razvoja. Znaĉi imamo pronalazak. Zatim potrebno je da postoji trţište za dati proizvod. da bi izdaci uĉinjeni tim povodom mogli biti aktivirani). do novog proizvoda. bilo da ţelite da koristite proizvod ili ţelite da ga prodate. Dakle vi moţete taj proizvod proizvesti. do novog materijala… U toj fazi istraţivanja. Znaĉi neće ga drţati po fijokama. znaĉi nemam nameru ni da ga prodam. ali vi ne znate da li ćete u tome uspeti. Da li će ti izdaci dovesti do rezultata. To je jako teţak 80 . vi moţete realizovati takav proces proizvodnje npr. Troškovi razvoja . i kakav će taj rezultat biti. I upravo zbog toga što ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istraţivanja.

kod novog dizajna… Ovo je jako vaţno. pa ćete opet kroz veliku amortizaciju. Prvo to ne moţe raditi svako. nešto zbog ĉega nikakve koristi u budućnosti biti neće. Nikad više koţnih jakni nije šetalo gradom. ali to postrojenje ne moţe se komercijalno koristiti. tj. jer ţelimo da izbegnemo da iskaţemo kao sredstvo nešto što to zapravo nije. Znaĉi samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. Troškovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troškove razvoja. kod novog materijala. koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istraţivali. da li je sve na svom mestu. Pilot postrojenje nam sluţi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. Da razdvojite fazu istraţivanja i fazu razvoja. i sa tim je završeno. Šta je smisao svih ovih tipova troškova o kojima je bilo reĉi? Smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzeće. a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je priliĉno ograniĉen. Znaĉi. sada ukljuĉiti u vrednost pronalaska. Aktivnostima razvoja mogli bi se smatrati dizajniranje novog alata. troškove istraţivanja smanjili rezultat.'' MRS 38 kaţe NE!! Ovo što ste tretirali kao troškove istraţivanja. Ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drţava. Jer ste vi tretirajući kao rashod. Znaĉi jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. To nije nova fabrika. još jednom smanjiti rezultat.posao. ali nema vraćanja na staro. dizajniranje novog proizvoda. ako imate nov pronalazak neće vam biti lako da ga prodate. I ovde vaţi pravilo da ne smete troškove istraţivanja. vi u cenu koštanja moţete uneti samo troškove razvoja. Pa ćete posle otpisivati tako visoku vrednost. da budemo sigurni da će po osnovu tog sredstva u budućnosti priticati ekonomske koristi. Znaĉi ne moţemo ponovo te troškove iskazati kao nabavnu vrednost. a pravu morate nositi na posebno ĉišćenje… te firme koje su pronašle nove materijale su osvojile veliki deo trţišta). iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troškovi istraţivanja bili opravdani. Dakle ono je napravljeno samo da bi se testirao novi tehnološki postupak. patenti i slicna prava 81 . Znaĉi. Koncesije. to je bio rashod. Dakle ne smete sada reći:''E pa ĉekajte ovo istraţivanje je dalo poĉetne ideje od koje smo mi došli do novog proizvoda. da moţete taĉno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. Znaĉi. vazno je. za priznavanje. Ĉak i proizvodnja pilot postrojenja moţe se smatrati troškom razvoja. i to sa malo novca. veštsaĉke koţe. Znaĉi da moţete da odgovorite na pitanje. i smanjiti time vaš poreski teret. koliko nas košta razvoj kod novog proizvoda. To je pilot postrojenje koje sluţi samo da se istestiraju mogućnosti novog postupka. I konaĉno. novi materijal kao rezultat razvoja (vidite kakav je preokret u industriji koţe izazvala proizvodnja veštaĉkih materijala. I moţda boljeg kvaliteta jer moţete oprati veštaĉku koţu. Moţemo li mi sada cenu koštanja tog novog proizvoda utvrditi tako što ćemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara.

ili da se bavi odredjenima poslom (drţava kao nosilac javnih prava). za 15 godina. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazaĉu ili korisniku? Drţava. i da vek trajanja skratite. kao i kod koncesija. samo on taj pronalazak moţe koristiti. jer će jedan deo i putnika i tereta biti prevezen ţeleznicom. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti sliĉnih prava koje je drţava odobrila. i da vas uvere ili razuvere da će ekonomske koristi biti baš toliko velike. Moţe ga koristiti ko hoće. Raĉunovodje obiĉno zagovaraju stav da taj rok otpisivanja treba da bude što kraći. ako su ti poslovi od opšteg znaĉaja. Vaši prihodi od korišćenja puta više neće biti isti. Za patente vaţi isto pravilo što se tiće otpisivanja. znaĉi kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne. Koncesija se moţe dati i za obavljanje odredjenog posla. Znaĉi vi odredjenom preduzeću date pravo da iznajmi auto put. Mi kaţemo dobili smo koncesiju na 20 godina za korišćenje nekog dobra. Znaĉi najduţi period je period u kome imate zaštitu. Ali neka preduzeća dobijaju besplatno koncesije. Recimo. Patent je ekskluzivno pravo korišćenja odredjenog pronalaska. pošto korišćenje tog rudnika prestaje. Ima li onda osnova da preispitate vek trajanja koncesije. Od vrste koncesije. Recimo.Koncesija je pravo koje drţava prenosi na preduzeće omogućavajući mu. naroĉito tamo gde nije izvesno da će preduzeću priticati ekonomske koristi po osnovu korišćenja koncesije. Kako se odredjuje vrednost koncesije? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije došli. Dakle ne moţete uzeti iskljuĉivo rok na koji glasi ugovor. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaĉi. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. trajanje koncesija. jer vi više nemate monopol. na primer. zavisi i vreme trajanja. da ga koristi odredjeni broj godina i da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drţavi na korišćenje. 82 . i kaţete vaš patent je zašticen u narednih 15 godina. nego morate uzeti i ove druge faktore koji treba da vam pokaţu. Znaĉi ima pravo monopola nad korišćenjem tog pronalaska. i to tako što mu zaštitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina. onda ćete koncesiju otpisati. On moţe glasiti na 25 ili 30 godina. Primer: dobijete koncesiju za korišćenje auto puta. A šuma je obnovivo prirodno bogatstvo. ili moţe se dati koncecija za eksploataciju šuma. moţemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja. je koncesija za korišćenje neobnovivih prirodnih bogatstava. sopstvenog ili kupljenog. ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo. Prvo. Ako istraţivanja pokazuju da nije izvesno da će svih 20 godina priticati ekonomske koristi. a vi znate da je korišćenje tog auto puta jako slabo. koncesija za izgradnju auto puta. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. A šta ako se izgradi pruga pored tog puta. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. preneti na troškove. za koliki period moramo iznos koji smo platili.

koje imaju kolektiv koji je kvalifikovan i firmi odan. I on. mogli bi smo reći pravo na biznis. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da ćete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci. Pa se raĉunovodstveno. kada kupuje firmu. i naravno da za onu firmu koja plati (jer naravno to se ne dobija za dţabe) pravo da posluje po pravilima McDonald's-a. te firme moraju imati odredjene karakteristike. Znaĉi. Dakle vi proizvodite neki proizvod. Koje vaţno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zaštitni znak. Ko prodaje franšizu? Za razliku od koncesije. i raĉunovodje imaju preciznu meru visine goodwilla.Najduţi rok na koji vi morate da otpišete vaš patent je 15 godina. ako je neto imovina te firme 100. Obiĉno kaţemo da goodwill predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadproseĉan profit.. da će licenca biti tretirana kao sredstvo.. samo pod uslovom da se naknada za korišćenje licenlce plaća odjednom. Znaĉi. Taj jedan euro je posebni pojedinaĉni trošak pri proizvodnji tog proizvoda. Koja je najpoznatija firma koja prodaje franšizu? McDonald's. koje su dobro organizovane. i visine neto imovine te firme. troškovi rada toliko. aha troškovi za naknadu licence toliko. obiĉno je reĉ o firmama koje imaju zaista odliĉan ugled medju kreditorima. investitor će biti spreman da plati više nego što je neto vrednost te firme. kaţemo. on u stvari kupuje buduće profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka. Ono što je vaţno je. na ime naknade platiti recimo 1 euro. aktivira se i otpisuje. koje imaju odliĉnu poziciju na trţištu. visina goodwilla utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac plaća za firmu kao celinu. i otpisati u periodu od 5 godina. A moţe biti i kraći. a 83 . i kaţete troškovi materijala toliko. sklapa ugovor o franšizi. Znaĉi da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio. Franšiza je. Šta on prodaje firmama koje kupuju: naĉin rada. svoje ime.000 eura. Znaĉi pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznadproseĉan profit. za to placam 50. e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje ćete iskazati u bilansu. Ako bi se naknada plaćala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda. ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vašim pronalaskom neće imati traţnju. svoje procedure i postupke. franšizu prodaju preduzeća. franšiza predstavlja sredstvo. dakle aktivirana. tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo već kao posebni pojedinaĉni trošak. Ako kaţete. medju dobavljaĉima. Da bi se izndproseĉan profit ostvario. a to je poseban pojedinaĉan trošak za taj proizvod. da ne bi došlo do gubitka good will-a. kupujem licencu za period od 5 godina. propisuje standarde za proizvode i usluge i vrši nadzor. Predpostavljam da znate šta je to licenca (pravo korišćenja tuĊeg izuma nabavljeno od proizvoĊaĉa ili drugog vlasnika). Pošto investitor. koje imaju sposoban menadţment. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnošću. Poslovna vrednost preduzeća ili goodwill je širi pojem od imidţa firme.

ta logo vrednost ne moţe biti aktivirana. Ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trajanja goodwilla. Samo plaćeni goodwill ima sposobnost aktiviranja. ĉini i za ostala imaterijalna ulaganja. Znaĉi. vi ne znate.000. Ne moţete ga prodati. i što nije moguće pouzdano proceniti vrednost tog dobra. najmanje 5 godina za redom.000 razlike da li je to goodwill tj. a niko vas ni ne 84 . smatralo se da je period od 5 godina.000. Znaĉi. a druga ostvaruje dobitke od 190. Znaĉi.000 ako kupac procenjuje da će. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde niţi nego kada je reĉ o materijalnim ulaganjima. neće ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednošću. ali ne duţe od 20 godina. 1. vec 1. moţete napraviti sjajan logo. Primer: imate dve firme. i obe se bave proizvodnjom sladoleda. jer je jako teško tvrditi da ćete vi. Znaĉi kad bi vas bilo ko pitao pre nego što se ponudi kupac da plati. ĉinjenica je da firma ima goodwill i pre nego što bude prodata. nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine.kupac za tu imovinu placa 120. Kada je rec o otpisivanju goodwilla tu nema ĉvrstog pravila. I znaĉi. Tih 40. Zaštitni znak je imaterijalno dobro samo kada je zaštićen zakonom. koliko vredi vaš goodwill. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme i zbog toga se aktivira tek onda kada je steĉen kupovinom. Proseĉna stopa u toj grani je 15% prinosa na sopstveni kapital. ali ako niste prepoznatljivi po njemu. Pa se iz razloga opreznosti.000 veci od proseĉnog profita u datoj grani. ostvariti profit koji je za 40. i vaš logo.000. period u kome treba plaćeni goodwill otpisati. i kaţete.000.200. i da se potpuno izgubi vrednost goodwilla. e to je moja imovina. insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj. Znajući.000. Znaĉi. Visina goodwilla moze biti 200.000 eura. onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. Zato što je goodwill jako osetljiva kategorija. da se goodwill lako izgubi. Dva. zahvaljujući goodwillu da ostvarujete iznad proseĉne profite. u nekom jako dugom roku. on neće ponuditi 1. jer je to razlika za jednu godinu.000. i dopušta da se otpisivanje goodwilla vrši i u duţem vremenskom periodu. Druga firma ima za 40.000 veći prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. i time će on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. i pre MRS 22. kada kupite firmu vi platite goodwill. 5 godina. ali pošto je to interno generisano dobro. tri pogrešna poteza menadţmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite. Obe imaju isto imovinu. Primer: napravite firmu. Dok je bila vaţeća IV direktiva iskljuĉivo. njegova visina? Nije. kada bude kupovao tu firmu. To se inaĉe. i moţete u bilansu iskazati goodwill kao posebnu bilansnu poziciju. Goodwill se lako gubi. a ako ga niste zaštitili kod nadleţnih drţavnih organa. tolika je neto imovina. niti ga iskazati kao imovinu. Prva firma u proseku ostvaruje dobitke koji iznose 150. MRS 22 je uveo izmene.

koji se smatraju kao. da bi se odredilo da li je neko dobro dugoroĉno vezano ili ne. odnosno od trajanja poslovnog ciklusa). koji proizvod i koji kvalitet proizvoda je u pitanju.kada uzmete u zakup zemljište na 99 godina. Vi moţete nekome odobriti da koristi vaš znak. alati. odnosno imovinom ĉiji je vek trajanja duţi od 12 meseci (a u standardu ćemo naći. i imaterijalna ulaganja. poslovni inventar  Ulaganja u izgradnju i avanse Prava izjednaĉena sa zemljištem . jer mi znamo šta su mašine. Vi odmah znate o kojoj je firmi reĉ.bilansiranje materijalnih ulaganja - Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta. Znaĉi. Raščlanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rašĉlanjavanje materijalne imovine lako. ako je poslovni ciklus kraći.prepoznaje po tome. vi odmah znate šta je to. ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. 85 . ali ako koristi neovlašćeno. ali kada vidite znak Coca-Cola. I zato je zaštitini znak vaţan. onda će se uzeti godinu dana. Kod onih firmi ĉiji je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. će se dugoroĉnom imovinom se smatrati imovina ĉiji je rok duţi od poslovnog ciklusa. i predstavlja deo imaterijalne imovine. i on će to platiti. dugoroĉno vezanom imovinom. ipak u nekim sluĉajevima to nije lako uraditi. Materijalna ulaganja . zemljista. a ako je duţi od godinu dana onda će se uzeti duţina poslovnog ciklusa. I zato moţete tuţiti nekoga ko koristi neovlašćeno vaš znak. vi ga moţete tuţiti. Materijalna ulaganaja obuhvataju:  Zemljište i prva koja su izjednaĉena sa zemljištem  Gradjevinske objekte  Tehniĉka postrojenja i mašine  Ostala postrojenja. ili Nike. Vi odmah pitate šta je ovo. šta postrojenja. i ne morate da ĉitate sta je iza toga. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguća. 2. ko je ovo. ne stiĉete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem? Na to se misli kada kaţemo zemljiste koje se nalazi u svojini i prava koja proizlaze iz tih zemljista.

ili ćete buduci. Postoje i obrnute situacije. da oni predstavljaju jednu celinu (jer ne moţe zgrada da stoji u vazduhu) tu zgradu i to zemljište iskazati kao jednu bilansnu poziciju. procenjeni vek trajanja je 20 godina. Dakle imaćete raĉun zemljišta. Problemi koji se kod rasclanjavanja mogu pojaviti . iznajmljivanje ili za administrativne svrhe. Ovo iskazivanje u bilansu. i otpisuju se. Posto je lift postrojenje koji omogućuje da gradjevinski objekat vrši svoju funkciju. Dakle to što se zajedno iskazuju u bilansu. Šta se podrazumeva pod nepokretnostima? To su materijalna sredstva koja se koriste duţe od 1 obraĉunskog perioda za potrebe proizvodnje. šta je u tom odnosu vaţnije. i nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcioniše. Ako biste ih iskazali zajedno. vaţi za svako sredstvo. Gradjevinski objekti imaju ograniĉeni vek trajanja. i iskazati u okviru opreme.1) kako iskazati u bilansu zemljišta na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. Ali u pojedinim sluĉajevima to nije do kraja jasno. kao gradjevinski objekat. ne znaĉi da se u knjigama vode zajedno.000. grejanje normalno spadaju u gradjevinski objekat. a onda ćete imati odvojeno raĉun gradjevinskog objekta. Šta je vaţnije kod trafo-stanice. osim onoga duţe od jedne godine. Moramo odvojiti vrednost zemljišta. odvojeno voditi gradjevinski objekat. Samo kada iskazujete u bilansu.MRS-16: nepokretnosti. Dakle. ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. ne znaĉi da se zemljište i gradjevinski objekat zajedno procenjuju. kada god budete u dilemi da li nešto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se. pružanja usluga. saberete njihove vrednosti. i biće iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. To je dobro sa neograniĉenim vekom trajanja. zgrada ili oprema u toj zgradi? Ta zgrada postoji samo da bi se zaštitila oprema. ali najveći broj zemalja se odluĉuje da u tom sluĉaju iskaze zemljište i gradjevinski objekat zajedno. Ovo sve. odvojeno zemljište. i kazali gradjevinski objekat zajedno sa zemljištem vredi milion. trafo-stanice. To znaĉi da ćete vi. Kako ćete u bilansu iskazati? Odvojeno gradjevinski objekat. Da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu. i prikaţete kao jednu poziciju. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. postrojenja (mašine) i oprema. isporuke. Na primer. onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta. Vi kada pravite poslovnu zgradu. U tom sluĉaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme. i nije predmet otpisivanja. Naravno smatra se da instalacije. vodovod. vi je pravite na nekom zemljištu. jer je to duţe od jedne godine specificnost stalne imovine. i moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. Rešenja su razliĉita. i svake godine bi ste morali da otpisujete 50. 2) Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim sluĉajevima tu nema dileme. Odvajaju se zato što se zemljište ne otpisuje. To ne bi bilo u redu. Mašina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu. u vašim knjigama odvojeno voditi zemljište. Da li je lift postrojenje? Jeste. 86 .

biće tretiran kao obrtno sredstvo. moţete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. i da bi zadovoljili princip jasnosti. 87 . to će dovesti do premetanja rezultata. na onaj koji će biti tretiran kao osnovno sredstvo. tretira se kao osnovno sredstvo. do sada izvršena ulaganja. pa da izvlaĉim avanse da bi izraĉunala pravi racio likvidnosti. znaĉi da je njegov vek trajanja duţi od godine dana. ako vrštite samo godišnje. I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja. standardi su usvojili pravilo po kome se vrši odvajanje na stalnu i obrtnu imovinu. odmah se smatra da je utrošen. koje mi nećemo naplatiti nego će se pretvoriti u osnovno sredstvo. Razlog zbog ĉega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruţanje jasne slike o likvidnosti preduzeća. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj. nego u okviru potraţivanja. Dugo su bila korišćena dva kriterijuma: visina vrednosti i vek trajanja. sitan inventar. Takvo rešenje moţe se prihvatiti. Znaĉi. Znaĉi jeste potraţivanje. i onaj koji će biti tretiran kao obrtno sredstvo. Dakle po nabavnoj vrednosti. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam šta se tu nalazi. i to onda u bilansu tako treba i iskazati. to znaĉi da je vek trajanja kraći od godine dana.Prvo moramo znati zašto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja. ste izgubili. to što ste zapoĉeli i sve što ste uloţili do tog trenutka. Ukoliko će investicija biti dovedena do kraja onda. ma koliko on bio skup. jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u budućnosti. ako ta investicija nikada neće biti završena. a sav alat ĉiji je vek trajanja kraći od godine dana. iz bilo kojih razloga. Znaĉi da se to ne bi radilo. onda takva ulaganja tj. U nekim zemljama postoji rešenje da se alat koji se koristi do godine dana. rashod. odmah knjiţi kao trošak tj. ulaganja koja su do tog trenutka izvršena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo. znaĉi na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo. i to kao iskljucivo pravilo.3) Razgraniĉenje alata. a to pravilo je vek trajanja. Sav alat ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. tj. ali to je potraţivanje koje neće biti pretvoreno u gotovinu. završena. ako ne vršite meseĉno obraĉunavanje rezultata. pre nego što je sredstvo isporuĉeno. Dakle ako se ne moţe prodati ili završiti onda je to ĉist gubitak ili ostali rashodi. opet bez obzira na pojedinacnu vrednost. Znaĉi. odnosno po ceni koštanja 5) Avansi za osnovna sredstva . Ukoliko oĉekujete prekid u izgradnji. Ako obraĉunavate rezultat u kraćim periodima. bez obzira na pojedinaĉnu vrednost. da li će ta investicija u toku biti dovedena do kraja? Znaĉi da li postoji ili ne postoji rizik od završetka takvog ulaganja. Vrednovanje investicija u toku će se vršiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. Znaĉi. znaĉi ĉim se poĉne koristiti. 4) Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. Ovde vaţi sledeće pravilo. kada su avansi potraţivanja za iznos novca koji je plaćen unapred. pre nego što je njegova izgradnja zapoĉeta odnosno. kada nadjete alat u osnovnim sredstvima. To potraţivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju (kada nam dobavljaĉ da mašinu mi knjizimo povećanje osnovnih sredstava. i gase se potraţivanja po osnovu avansa).

a on nema pojam o tome. i on pogleda i proveri i kaze da. 88 . A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost. Utorak. pošaljete dva primerka. odnosno po sadašnjoj vrednosti naknadno. dakle:  Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeća. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vaţno je da se taj avans odnosi na sredstvo. kao. da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potraţivanje prema njemu Dakle. to je naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja. Vrednovanje materijalnih ulaganja Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. a on popis svojih obaveza. i naravno da je taj avans pokriven savesnošću duţnika.  Da će doneti ekonomske koristi u budućnosti.ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. parafira oba primerka. dakle generalno govoreći o sredstvima. on meni duguje. taĉno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu. 16. jedan vam pošalje. ne moţete uneti neko fiktivno potraţivanje. To je isto vaţilo i za nematerijalna ulaganja. ovo su uslovi za priznvanje! Procenjivanje se vrši pojedinaĉno. Znaĉi svako potraţivanje koje iskaţete mora biti pokriveno takvom saglasnošću vašeg duţnika. tj. da ga moţete povezati sa sredstvom za koje je taj avans dat. Time ste vi izvršili popis svojih potraţivanja. Uslovi za priznavanje su isti kao i kod sredstava. za interno generisna sredstva. novembar 2004.  Da je rezultat prošlih dogadjaja. Na kraju godine. za sredstva steĉena kupovinom.  Da se njihova vrednost pouzdano moţe proceniti. a jedan zadrţi. šta ste uradili? Vi ste poslali dopis duţniku i napisali po našoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. i vaţiće i za zalihe. i cena koštanja.

bez obzira na naĉin sticanja). tj. koje nastaje usled dejstva razliĉitih faktora. kolika će biti vrednost imovine po proteku odreĊenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. onda se visina otpisa utvrĊuje 89 .Otpisivanje materijanih ulaganja Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. zato što stalna imovina ima duţi vek trajanja. ili duţi od trajanja jednog poslovnog ciklusa. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. Moţe se reći. što znaĉi da je njen vek trajanja duţi od godinu dana. Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. vaţno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. Zato se otpisivanje vrši samo za onu imovinu ĉiji je vek trajanja ograniĉen. moţemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznaĉajnije spomenuti statiĉku. šta će biti cilj otpisivanja. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrĊivanje stanja imovine. dinamiĉku i organsku. Pošto je vek trajanja dug. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. ako se poĊe od toga da je primarni cilj bilansa utvrĊivanje imovine preduzeća. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. Ili drugaĉije. odnosno u kojima to sredstvo odbacuje prihode. Pošto je otpisivanje naĉin na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom odreĊenog obraĉunskog perioda. Znaĉi. meĊutim. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. Naknadno procenjivanje imovine. zbog toga što imovina ĉiji je vek trajanja neograniĉen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograniĉen). to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak rasporeĊuje na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. Znaĉi. Na ovaj naĉin ţelimo da ispoštujemo naĉelo uzoĉnosti (naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu). To ne znaĉi da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. kako se vrši rašĉlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. a ne i obrtna? Odgovor je zbog duţine veka trajanja. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. Znamo da. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva.

odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. niti utvrĊivanju raspodeljivog rezultata. Prvi iznos. Zbog toga 90 . Paţnja je. a drugi deo se zadrţava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obraĉunskih perioda. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. tj. odnosno rashod. jasno je da to ne moţe biti nabavna. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je odrţavanje supstance. Potpuno drugaĉiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. kroz otpisivanje. na kraju njegovog veka trajanja. oĉito je. odnosno koliko je ta imovina tokom obraĉunskog perioda izgubila svoje vrednosti. Na deo koji je potrošen do tog trenutka. iskazuje se kao trošak. ako govorimo o relativnom odrţanju supstance. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. i deo koji je nepotoršen. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike izmeĊu aktive i obaveza). Razlika izmeĊu te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obraĉunskog perioda. Pa saglasno tome. To zbog toga što ţelimo da doĊemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. a to je utvrĊivanje periodiĉnog rezultata. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. Koji od ovih ciljeva otpisivanje moţe da ostvari? Kada govorimo o cilju otpisivanja po statiĉkom shvatanju. ali nije isto zbog tehniĉkog progresa koji se u meĊuvremenu dogodio. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo.tako što uporedite vrednost imovine na kraju. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. nego reprodukciona vrednost sredstvava. dakle. Ako se poĊe od tako definisanog cilja. putem otpisivanja. Ovako definisani cilj otpisivnja. da kada se posmatra jedan obraĉunski period. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. već je namenjen obezbeĊivanju odreĊenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. Što znaĉi. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na poĉetku obraĉunskog perioda. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrĊivanje raspodeljivog periodiĉnog rezultata. od otpisivanja se oĉekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. rasporedi na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. nije namenjen ni utvrĊivanju imovine. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. Kod dinamiĉkog shvatanja bilansa. ako se govori o apsolutnom odrţanju supstance. Ako ţelimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. utvrĊivanje vrednosti imovine. Dakle. Ovde je vaţno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa.

Prema tome. jednostavno. od toga koje ciljeve preduzeće ţeli da korišćenjem te imovine ostvari. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. Ĉak teško da moţe biti i instrument za utvrĊivanje same imovine preduzeća. Otpisi 91 . Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinaĉnih imovinskih predmeta. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. Ovaj cilj se moţe ispuniti. Da li se otpisivanjem moţe obezbediti odrţanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. u tom otpisivanju. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje u zavisnosti od njene namene. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat ĉija raspodela neće ugroziti odrţavanje supstance) što i jeste cilj. Ali pored nje redovno se utvrĊuje tzv. moţete imati otpise sredstava a da. umanjena za pojedniaĉne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. Smatra se da otpisivanjem moţe izvršiti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamiĉkom teorijom. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. prinosna vrednost preduzeća. osim što će biti raspodeljiv. biti i meĊusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se odreĊuje vrednost preduzeća. Ovaj cilj se moţe osporavati! Pre svega. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. Kada govorimo o utvrĊivanju vrednosti preduzeća. Ali. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najĉešće korišćenih metoda za utvrĊivanje vrednosti firme kao celine. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obraĉunskom periodu. Otuda cilj po statiĉarima teško da moţe biti realizovan otpisivanjem. Znaĉi ne moţemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća.što statiĉko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. i to se otpisivanjem konstatuje. već rashod (po definiciji sredstava). Sredstvo se troši. Da li moţemo obezbediti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostiţan cilj kada je reĉ o otpisivanju. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeĊujete da rezultat ne bude precenjen. to zavisi od odnosa izmeĊu prihoda i rashoda. Znaĉi imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu razliĉite stvari. treba zakljuĉiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. Dakle. ne moţete utrošene vrednosti nadoknaditi. zato što kupac ţeli zapravo da proveri koje on profite moţe oĉekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaţe. tj. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehniĉki postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. prema ustaljenim pravilima onda će utvrĊeni rezultat. ali to znaĉi da otpisa nije bilo. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. i zato otpisivanje ne moţe biti instrument za utvrĊivanje vrednosti preduzeća.

Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. kaţemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. Ali kad se sredstvo otpiše. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. moţe se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. Zato se tako osloboĊena sredstva tretiraju kao privremeno osloboĊena sredstva. a pošto nisu nadoknaĊeni. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. sva sredstva koja su bila osloboĊena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja. Problem nadoknade je problem izmeĊu prihoda i rashoda. pa nema ni privremeno ni trajno osloboĊenih sredstava) 2. koji nije pokriven prihodima datog obraĉunskog perioda. ĉetvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. od otpisivanja oĉekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. Osim privremeno osloboĊenih sredstava mogu postojati i trajno osloboĎena sredstva. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traţi ulaganje odmah u narednom periodu. Da bi se pojavila trajno osloboĊena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). pa i trajno. recimo ĉija je vrednost 1000. znaĉi da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. To naravno uopšte nisu male sume. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. Po isteku pete godine. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novĉani oblik. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobaĊa. slobodna. Šta su privremeno osloboĎena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. tj. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. Kada se materijal potroši u datom obraĉunskom periodu. odreĊeni iznos sredstava. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. dakle. odreĊeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. privremeno. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. treći naredne 2.postoje. u tom sluĉaju nema trajno soloboĊenih sredstava) 92 . Jer. Šta se dogaĊa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. Dakle. šta se dogaĊa kad se neko sredstvo otpiše. Ne moţe se. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu.

900 120 0 2100 600 900 - 900 - 900 3 600 900 120 2700 0 300 600 900 1800 300 600 900 300 1500 900 1800 - 1800 900 900 4 5. procenjeni vek trajanja 5 godina. 3.трајно емено 1200 300 300 300 300 1. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno osloboĊena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. već da ta potreba za zamenom biva u razliĉitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. 120 0 - 2. PRIMER: Imamo tri mašine ĉija je nabavna vrednost 1500. На Садашња вред. 900 900 900 2700 3600 3000 1500 1500 2700 2100 1500 1800 1200 600 900 900 900 120 0 7. Крају mашина год. 1 2. Otpis je linearan. da imaju razliĉiti vek trajanja. 6. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina.3. naredne godine druga. (da se zamena ne mora vršiti odjedanput. treće treća). moţemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobaĊanje odreĊenog iznosa sredstava. Ĉak. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u razliĉitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. 900 120 0 2100 900 2400 1500 900 - 900 93 . Збир Замена Ослобођена а амортизација Отпис Отписа СВ и укупно Привр. Укупн Год.

8. Ovo zbog toga. taĉno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. da su sredstva razliĉitog veka trajanja. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno osloboĊeni. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. OsloboĊena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno osloboĊena. a 600 privremeno osloboĊeno. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). godišnji otpis 300. od toga je 900 stalno. akumulirana amortizacija je 1500. Nema zamene u toj godini. da se sredstva nabavljaju u razliĉitim vremenskim periodima. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno osloboĊenim. Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. Ukupno je osloboĊeno 900 (300+600) i to je takoĊe trajno osloboĊeno. i ona se takoĊe otpisuje. ne 1500. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. Treba da postoji monetarna stabilnost. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). Treće godine kupuje se trća mašina. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. na kraju šeste zamenu druge. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. prve godine. zbir godišnjih otpisa 300. Dakle. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. Jer dolazi do stalnih zamena. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. pa je 1500/5=300). sve ostalo je privremeno osloboĊeno. što je sada kraj treće godine. su priliĉno rigorozni. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). 94 . druge 900. Privremeno osloboĊene amortizacije više nema. Vrednost mašine je 1200. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno osloboĊenih otpisa. 600 900 120 2700 0 900 1800 - 1800 900 900 Ako imate prvu mašinu. od ovih 1800 ne moţemo reći da je sve trajno osloboĊeno. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od ĉega 900 ostaje kao trajno osloboĊeno. a vrednost treće 1200. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). Ukupna sadašnja vrednost je 1200. Na kraju šeste godine. OsloboĊena amortizacija iznosi ukupno 1800. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine.

Dakle. efekat trajnog osloboĊenja prestaje da postoji. Znaĉi meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. drugu i treću godinu. I onog trenutka kada poĉetna vrednost dostigne 66. i ako se otpisuje linearno. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na poĉetku. šta znaĉi da je proseĉno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumaĉite ovo da je jedna godina vezana 20%. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. Ĉetvrtih 20% vezano je 4 godine. Znaĉi. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. cela priĉa je sraĉunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti moţe obezbediti priliv privremeno i priliv trajno osloboĊenih sredstava. da su ta trajno osloboĊena sredstva privremenog karaktera. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. dok se ne dostigne koeficijent elastiĉnosti efekta proširenja. da je dve godine vezana 20%. On se gubi onda kada sredstva postanu pribliţno jednakog veka trajanja. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. Gubi se efekat trajno osloboĊenih sredstava. Ne 95 .67% vrednosti trajno osloboĊene amortizacije. I poslednjih 20% vezano je 5 godina.67%. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete proseĉno vreme i podelite sa proseĉnim vremenom. onda je proseĉno vreme vezivanja 3 godine. Znaĉi 20% vaše amortizacije je praktilĉno u tom sredstvu vezano 15 godina.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. imate samo privremeno osloboĊena sredstva.biće zamenjene posle 3. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. Da je pojava trajno osloboĊenih sredstava više izuzetak nego pravilo. Najĉešće pitanje-šta ovo znaĉi? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina.67% trajno osloboĊene amortizacije. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izraĉunali proseĉno. razbijete na ulaganja od po 20%. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Jer će moţda doći do kvara. I ovaj efekat trajno osloboĊenih sredstava se moţe tako izgubiti. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. Rankovića piše koliko moţemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno osloboĊenim sredstvima. ako je ukupno vreme vezivanja 15. U knizi kod prof. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. vek trajanja 5. tokom ţivota preduzeća se menja. ili kada broj mašina dostigne 66. (5-3)/3=66. ali vi svodite na godišnji otpis . Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboĊena sredstva. Od tog trenutka postoje samo privremeno osloboĊena sredstva. Znaĉi kada uporedite poĉetnu vrednost sa trajno osloboĊenim sredstvima. SUŠTINA je da znate šta znaĉi i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno osloboĊena sredstva. Neki raspored starosti tj. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. To znaĉi da kada poĉetna vrednost opreme. tri godine 20 %. Ovih trećih 20% vezano je prvu. nabavićete i neku mašinu ĉiji je vek trajanja 3 godine. i kada postoji. neće izdrţati svih pet godina. Kako se izraĉunava proseĉno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. A s druge strane. ĉetiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća.

već problem zamene. i obiĉno se baziraju na dnevnim cenama. Otpisivanje sredstava moţe biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa.insistiram na tome da ovakve raĉunice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. a pre svega finansiranja. kalkulacije i poreskog bilansa. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obraĉuna. naravno. a nekih je vezano 1 godinu. Takav propis je ukinut. Da shvatite na koji naĉin likvidnost firme moţe biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. zbog toga da bi smo znali mesta. Pri utvrĊivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. za potrebe poslovnog bilansa. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. da su sredstva deljiva i da se mogu delimiĉno zamenjivati 4. društvena svojina nestaje. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrĊivanje prodajnih cena. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. nego da bi smo znali ciljeve. da preduzeće posluje rentabilno 2. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog raĉunovodsrva. da trţište prihvata porast obima proizvodnje 5. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od drţave. a kada je reĉ o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. Zašto nam je vaţno gde sve otpisivanje moţe da se vrši? Ne. s obzirom da dolazi do privatizacije. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. Namenjeni su iskljuĉivo internim korisnicima informacija. Ranije je kod nas postojao propis koji je odreĊivao minimalnu visinu stopa amortizacije. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. za ocenu 96 . da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6.

imate tri otpisa za ista sredstva. druga moţe biti u poreskom i treća moţe biti za potrebe kalkulacije. Zbog toga. Sa aspekta poreskog bilansa. najmanje. prihvatanja porudţbina. visina otpisa se utvrĊuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi odrţanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na naĉin da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. Naravno. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 97 . sada moţemo da otpisujemo koliko hoćemo. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. a preduzeća po pravilu nemaju struĉnjake koji bi mogli da im kaţu po kojoj stopi. ali za potrebe utvrĊivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obraĉunatu po ovim stopama. su u stvari stope otpisa utvrĊene za potrebe oporezivanja. i onda je visina otpisa obraĉunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost moţe odstupati od trţišnih cena. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je drţava propisala. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. Dakle. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne doĊe do stopa koje će njemu odgovarati. za potrebe kalkulacije. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. Tu postoje propisane stope otpisa koje drţava priznaje kao stope po kojima će biti utvrĊena amortizacija iskazana u poreskom bilansu. u pogonskom obraĉunu. koje se koriste u Nemaĉkoj. da otpisuju svoju imovinu. Sada mnoge raĉunovoĊe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. klasifikujemo. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. i ĉim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. I drţava propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. Dakle. preduzeća su se našla u ĉudu. koji je odreĊivao minimalne stope otpisa. a za potrebe utvrĊivanja oporezivog periodiĉnog rezultata. Otuda zakljuĉak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. Jer rezultat koji se utvrĊuje u pogonskom obraĉunu naziva se ekonomski rezultat. Preduzeća vrlo ĉesto te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više.rentabiliteta posla. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane drţavnih organa. ne mogu da otpisuju koliko hoće. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. zato što su ciljevi razliĉiti. One ''alfa'' tabele o kojima ste moţda ĉuli. njihovog odbacivanja i sl. Znaĉi rezon drţave je sledeći: moţete vi u poslovnom bilansu da obraĉunate koliku god hoćete amortizaciju.

rabaćenjem. fiziĉkim trošenjem tj. Kada bi ste imali takav jedan automobil. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduţe na period koncesije. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. odnosno na vreme otpisa koncesije. automobili koji troše obiĉan benzin. u periodu od godinu dana. ovakva odluka drţave će sredstvo uĉiniti nepodobnim za dalje korišćenje). istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. rekli: ne isplati mi se da ugraĊujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. radi zaštite ţivotne sredine. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. Onog trenutka kada se pojavi na trţištu nova genetacija raĉunara. protokom vremena. ili iscrpljenjem supstance (kada je reĉ o prirodnim bogatstvima). nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano.2. i drţava reši propiše da. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. imate automobil koji troši obiĉan benzin. treba otpisati u istom periodu.) 3. nepodobnost – npr. ekonomskim razlozima. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preraĉunali bi ste se i npr. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše obiĉan benzin plaćati visoku novĉanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. zbog toga što su se u meĊuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niţe troškove. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 98 . Znaĉi. cene padaju. 2. na primer. Iako bi moţda period njegove ekspolatacije mogao biti duţi. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1.

Vanredno otpisivanje. prema tehnici otpisivanja: 1. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) IV Moţemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. II Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše. 2. za razliku od redovnog. Odnosno.1. zemljoresi. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim ţelimo da konstatujemo smanjenje vrednosti. (o tome smo već priĉali): 1. u pogonskom obraĉunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) III Postoji još jedna podela. Ostane kamen ispod. trajnog oštećenja nekog umetniĉkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. Recimo ako doĊe do poplava koje unište obradivo zemljište. To se dogaĊa. dopunsko otpisivanje 99 . kao piramide. prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala moţe biti razlog za obustavu gradnje. ali ne beskonaĉno). vanrednih dogaĊaja kao što su poţari. Kod umetniĉkih predmeta koji se takoĊe ne otpisuju. Vrednost zemljišta pre. poplave. sredstva uloţena u izgradnju datog objekta ili date mašine. kada doĊe do znaĉajnog. 2. naiĊe bujica i odnese plodno tle. sve štete koji nastanu povodom dogaĊaja na ĉiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne moţemo uticati. razorni vetrovi. a moţe biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograniĉen vek trajanja. u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrĊuje se konaĉna visina redovnih otpisa. koji se ne mogu predvideti. je vezano za sredstva sa ograniĉenim vekom trajanja. koji se utvrĊuju saglasno MRS i raĉunovodstvenim politikama) 2. i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). ako doĊe do obustavljanja neke investicije. Tu nema sistematskog otpisivanja. To je povod za vanredni otpis zemljišta. bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – moţe biti redovno ili vanredno). i posle polave se dramatiĉno razlikuje. ali ne zato što nemaju ograniĉen vek trajanja. ali vanredni otpisi su mogući. jer teško je verovati da bilo koje umetniĉko delo moţe trajati beskonaĉno dugo (moţda jako dugo.

vek trajanja je period u kome sredstvo moţe pruţati usluge. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse ĉiji je ekonomski vek trajanja 10 godina. koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. i li ţelimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehniĉke ispravnosti naših vozila.metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom. Naći će se njihova nabavna vrednost. Uvek morate utvrditi vek trajanja. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute. plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje. posle toga prodajemo i kupujemo nova. koje moţete predvideti. tehnički vek trajanja. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. procenjeni vek trajanja. Prvo. da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode. onda je to takoĊe deo vaše politike. povećavajući znaĉi vrednost imovine. on je tehniĉki u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. Dakle. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja. Znaĉi da identifikujete: . koji još uvek fantastiĉno funkcioniše. Ako kaţete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati. ĉak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Zato što se sredstvo moţe koristiti u odreĊenom vremenskom periodu. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. To je tzv. navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate. po politici zamene sredstava preduzeća. koja su predmet otpisivanja. shvatićete da to uopšte nije tehniĉki posao. Znaĉi u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju.osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) . u kom je ono tehniĉki sposobno da pruţa usluge. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. Ekonomski vek 100 . a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. 7 godina koristimo. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao).Na osnovu ĉega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. (Katin PC 286. On je uvek kraći od tehniĉkog veka trajanja. vi ste time definisali svoju raĉunovodstvenu politiku. I tek pošto definišete politiku. eventualno procenjeni likvidacioni ostatak. moţete pristupiti izradi plana. koji je kraći od ekonomskog. To je vek trajanja u kome. jer ţelimo da izbegnemo rast troškova odrţavanja. Postoji i korisni vek trajanja. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. raĉunovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje. koliki je njihov procenjeni vek trajanja. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja. Znaĉi.koliki je njihov procenjeni vek trajanja . kolika je bila njihova nabavna vrednost. će dato sredstvo biti korišćeno. Onda je plan ĉisto tehniĉki posao. Znaĉi ako kaţete da ćete vaše graĊevinske objekte otpisivati linearno. naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina. onda ćete sigurno naići na tri razliĉita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. Naravno.

treba uzeti u obzir uobiĉajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi. recimo. starog graĊevinskog materijala). MRS-a 16 se kaţe da osnovicu za otpisivanje ĉini nabavna vrednost ili cena koštanja. oĉekivano fiziĉko rabaćenje (koje zavisi od reţima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene). poĉinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. zaista je teško u mnogim sluĉajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost.trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine. poĉinju da se otpisuju od prvog jula. Prema MRS 16 koji se bavi ovim pitanjem. i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava 101 . Ako imate mašine koje traju 10 godina. Nisu sluĉajno ova dva uslova utvrĊena. vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili sliĉna ograniĉenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. Kod nas vaţi pravilo: od prvog narednog meseca. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16. Znaĉi. i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis poĉinje da teĉe od prvog narednog meseca. U paragrafu 46. sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine. Isto tako. kod nas. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u razliĉitm zemljama razliĉito je definisno. otpis se vrši na meseĉnom nivou. a ne po poĉetku korišćenja. U nekim zemljama je to. Iako se sredstvo troši kontinuirano. naravno. U Nemaĉkoj. za sredstva koja su otuĊena u ovom mesecu. i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno trţište moţe se ići na procenu i to uzeti u obzir. u paragrafu 43. bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpoĉeti po nabavci. Ako navedena dva uslova nisu ispunjena. ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvoţĊa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak. ali licenca za proizvodnju tog proizvoda istiĉe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga vaţi licenca. mašina moţe da se koristi još. pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka znaĉajna. koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak. To je prosto konvencija. savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja. otpis prestaje od prvog narednog meseca. Ili na primer. na pola godine. zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. morate preseći negde. politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. tehniĉko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze. i da se moţe pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvoţĊa. svakog meseca knjiţite otpis. zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka. TakoĊe. Niko ne moţe reći da autobus posle 7 godina ne moţe više da se koristi.

Ali ako otpisujete linearno. Neću Vam pričati metode otpisivanja. a to je kraj u Power point prezentacijama. zato što očekujem da ih znate. pri tim preispitivanjima.gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. putem njegovog otpisivanja. ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. da izabrani metod ne odraţava na pravi naĉin gubitak ekonomskih koristi. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. ali nije dopušteno obrnuto. metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raĉunovodstvene procene. Očekujem da znate šta je linearna metoda. šta se otpisuje. osim ako je sadrţan u uĉincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe. otpis će postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva. mora se periodiĉno preispitati. Procenjeni korisni vek upotrebe. Ovo zbog toga. i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. O ovome govori paragraf 49. Ĉetvrtak. i koje su njene slabosti. pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan. pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešite da preĊete na degresivno otpisivanje. Imate pravo da izaberete. Obraĉunati otpis predstavlja rashod perioda. 102 . U prvom sluĉaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. Sve smo to naučili u prvoj godini. a to se obiĉno radi onda kada je vek trajanja kratak. U sluĉaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile. visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izraĉunavati po novoj metodi. što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na odreĎene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. novembar 2004. a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. U takvom sluĉaju. tako povećate otpise i smanjite rezultat – e drţava to ne dozvoljava. U drugom sluĉaju... kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. 18. pa ajde da dodam. MRS-a 16. Isto za degresivnu. To se ne smatra instrumentom kojim se moţe uticati na visinu poreskog tereta. Ako se pokaţe da je oĉekivani korisni vek trajanja. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja. SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala. koje su njene varijante. Potsetite se uslova za primenu načina utvrĎivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. Dopušteno je da sa degresivne metode preĊete na linearno otpisivanje. koje su pretpostavke od kojih polazi. Znači. jer je u tom sluĉaju obraĉunati otpis uraĉunat u cenu koštanja.

Šta znači ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaĉi da vi tim ulaganjem stiĉete svojstvo suvlasnika. a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeća. odnosno rok naplate tih potraţivanja je duţi od godine dana. a drugi je da se posebnim evidentiranjem i iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti. Zašto imamo da se dugoroĉno drţe. a to znaĉi da je rok naplte duţi od godine dana. bolje reĉeno iz osnovne aktivnosti firme. Znaĉi ja hoću da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti. u druga preduzeća. Dugoročna finansijska ulaganja možemo najgrublje klasifikovati u tri grupe: 103 . Šta znači ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme i vas postoji duţnicko-poverilaĉki odnos. Finansijska ulaganja . Kaţemo da su to ulaganja novĉanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi. Znaĉi izmedju firme u koju ulaţete i vas postoji vlasniĉki odnos. a to znaĉi da nemaju rok dospeća. Zbog čega su dugoročna finansijska ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga. odnosno po osnovu prodaje uĉinaka. pa još i ovaj dodatak? Zato što ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi.bilansiranje finansijskih ulaganja - Šta se smatra dugoročnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti. Jedan je dugoroĉnost koju sam već pomenula. odnosno. pa da najpre definišemo šta su to dugoroĉna finansijska ulaganja. i to znaĉi da se na njih odnosi ovo da se dugoroĉno drţe. I to je razlog zašto se oni vode odvojeno i prihodi odvojeno prate. dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok.3. sa aspekta dospelosti dugoroĉna i kratkoroĉna. Vi ste suvlasnik date firme. sa namerom da se dugoroĉno drţe.

Ali ako ste uz to i suvlasnik te firme vaša pozicija će biti mnogo snaţnija nego ako niste. Zato vi ţelite da steknete uĉešće u toj firmi. vi ne moţete pri sticanju uĉešća 104 . Primer: imate firmu koja je vaš veliki dobavljać. bilo da su to vaši veliki kupci. Ako moţemo da utiĉemo na odluke koje će u toj firmi biti donete kakve će onda te odluke biti? Onakve kakve odgovaraju nama. I vaša uĉešća se uglavnom odnose na preduzeća za kojima vi već imate odredjene poslovne odnose. Kako ćete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time što ćete imati u nekoj firmi učešće? Mi uĉešćem stiĉemo pravo glasa. Dugoroĉne hartije od vrednosti 3. Ušešća 2. Dugoroĉne plasmane 1. Znaĉi. Vi imate snaţan interes da kod te firme imate snaţnu poziciju. ali ćete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva.1. ili firme koje se bave istraţivanjem i razvojem proizvoda ĉijom se vi proizvodnjom bavite. pozitivno odraze na naše poslovanje. i kao materijal koristite u daljoj preradi. Ne. Redovnost vaše proizvodnje. To nikada ne radite samo zato što firma isplacuje visoke dividende. Vi ulažete u jednu firmu. znaĉi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarska društva. odnosno stiĉemo sposobnost da utiĉemo na donošenje poslovnih odluka u toj firmi. kvalitet vaših proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaĉa. To znaĉi da kada god se odluĉujete da stiĉete uĉešće u nekoj firmi to nikada ne radite na pamet. Naravno. i od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete. Da bi se uĉešća uopšte javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeća. imali ste ga i do sada (zato što ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad) samo ne tako jasno odredjeno. ili samo zato što vrednost te firme na trţištu raste. uĉešća se javljaju tek pošto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeća. sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vaš uticaj na poslovnu i finansijsku politiku te firme. Vi to radite zato što je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vaše delatnosti. i ne treba. Zašto vi zelite da utičete na njenu poslovnu i finansijsku politiku? Zato što kroz taj uticaj ţelite da unapredite sopstveno poslovanje. ili firme koje se bave prometom roba ĉijom se proizvodnjom vi bavite. Učešća Ona nama nisu novi pojam. Znaĉi neće ona nama dati niţe cene. Dakle to su firme ĉije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti kojom se vi inaĉe bavite. Dakle mi ćemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose. ili dobavljaĉi.

kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama. ali ćete imati samo 20% glasova. ali nikada iznad toga.50% prva glasa 3. Vi ne moţete. vi morate imati makar 10%. obiĉna 10% . snaga našeg uticaja zavisi od visine uĉešća. Zato što ne mora uvek. vi ste uloţili kapital. zato mi kada odredjujemo kakvo je uĉešće. a ne visinu angţovanog kapitala. ali ne mora uvek biti tako. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao uĉešće potrebno je da. Dakle. Znaĉi mogu imati 30%. Znaĉi zato kada govorimo o uĉešću uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. ili min 20%.20% prava glasa 2. već morate iskazati kao obiĉna ulaganja. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kaţete da imate uĉešće. ili kakav je njen rentabilitet. znaĉi vi kaţete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme. ako imate preferencijalne akcije neke firme. vi nemate uĉešće. I zato se kaţe u IV direktivi da gornja granica ne moţe biti iznad 20%. jer bi to u tom sluĉaju. Kako se učešća dele? Pošto smo rekli da su uĉešća osnova za uticaj koji imamo. nacionalnim propisima moţe biti dozvoljeno da se uĉešćem smatra ulaganje u drugo preduzeće. Što više ulozite u datu firmu. bude ispunjen još jedan uslov. uĉešća dele na: 1. vi imate snaţniji uticaj na njenu poslovnu i finansijsku politiku. 105 .potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma. sva vaša uĉešća ispod 25% ne moţete iskazati kao uĉešća. recimo koje dostiţe minimalno 15%. Dakle. ali nemate pravo glasa. uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi. Uvek je bilo ” koliko para toliko muzike”. mogu podići ali ne više od 20%. jer je deo vašeg ulaganja reprezentovan u preferencijalnim akcijama. ja nemam uĉešće jer ja nemam mogućnost da utiĉem na tu firmu. hoću da na to obratite paţnju. Zato što. koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. Znaĉi visina dividende koju ona isplaćuje nije vaš motiv ulaganja. ako imate 1% akcija koliko kod vi ţeleli da na osnovu tih akcija utiĉete na tu firmu. to bi u velikom broju sluĉajeva znaĉilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima. Znaĉi. zemlje ĉlanice mogu odrediti i visu granicu. Znaĉi. osim ovog motiva. Pa se prema visini učešća u pravu glasa. Taj broj vam ne omogućava vaš uticaj na poslovanje te firme. finansijski poloţaj… ali to nije vaš primarni motiv. imamo uĉešće u obicnim. vaš glas se neće ĉuti. odnosno ako kaţete da imate uĉešće samo ako imate 25%. da bi ste mogli vršiti neki uticaj. znaĉajna 20% . Znaĉi. većinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital i prava glasa u velikom broju sluĉajeva stoji znak jednakosti. U zemljama clanicama EU po IV direktivi postojalo je pravo da ovu granicu od 10%. i uĉešće u preferencijalnim akcijama. a to ne bi odraţavalo pravu suštinu vašeg ulaganja. ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao uĉešće. jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. minimun je 10. Vaše ukupno ulaganje će mozda biti 40% kapitala.

tada se kaţe da imate značajno učešće. a firma koja vrši kontrolu. ali se ĉesto znaĉajna i obiĉna uĉešća iskazuju kao jedna pozicija. znaĉi kada neko ima 30% glasova. budući da imate većinsko pravo glasa. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjiţeni kao novi vlasnik tih akcija. a manje od većinskog uĉešća u pravu glasa. verovato je da će donete odluke. Nabavna vrednost uĉešća je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela. morate se obratiti ovlašćenom berzanskom posredniku koji će to za vas uraditi. naravno. uvećanoj za zavisne troškove nabavke (troškovi provizije berzanskom posredniku. Ono što nema sposobnost aktiviranja. na skupštini akcionara uticati bitno. dobijate status matične firme. i vrši se po njihovoj nabavnoj vrednosti. jer izmedju 10 i 20% to nije uĉešće koje vam obezbedjuje da vi moţete bitno uticati na odluke koje će biti donete.1. jer ne moţete vi kupiti akcije na berzi. To znaĉi da. tj. tada se takvo uĉešće kvalifikuje kao vecinsko. a posebna za obiĉna. moţda ne po svakom pitanju. prikazano odvojeno. ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar nameće tj. ali će vam napalatiti proviziju koja će za vas predstavljati ZTN. Jer će ona. ali vaš glas se u skupstini akcionara. Sve te troškove moţete dodati na kupovnu cenu akcija. 2. kolika su znaĉajna a kolika su obiĉna. Da vi moţete sada. jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme. jer berza je trţište tj. Ako imate većinsko pravo glasa. Ako se znaĉajna i obiĉna iskazuju u jednoj poziciji. zatim berza će vam zaraĉunati porez na promet. znaĉi to je trećina od celine. ali se uvek odvajaju većinska uĉešća kao posebna bilansna pozicija. I zato se takve firme oznaĉavaju kao zavisne firme. ja sada neću reći više od polovine. vi ćete birati ko će biti u upravnom i nadzornom odboru. onda je u napomenama koja prate tu poziciju. gde vi upravljate neće naroĉito glasno ĉuti. U nekim bilansnim šemama ĉak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znaĉajna uĉešća. u sledećem smislu. 3. i vi nad tom firmom vršite kontrolu. i preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi ćete praktiĉno tu firmu voditi. i biće navedeno na koje firme se odnose znaĉajna uĉešća. sekundarno trţište HOV). zato što ne morate imati više od polovine da bi ste imali firmu pod kontrolom. matiĉnog društva… Bilansiranje učešća Uĉešća koja su većinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija. ali vi morate imati više glasova od svih drugih. i što ne moţete ukljuĉiti 106 . Znaĉajno. traţi. Ako imate više od 20%. i obrazovati nabavnu vrednostu vaših uĉešća. ili vrhovnog društva. Obična učešća daju vam osnovu za odredjeni uticaj. raditi ono što vi kao vlasnik akcija od njih traţite. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje uĉešća predstavlja procenjivanje uĉešća u trenutku sticanja. pod nazivom ''uĉešća u povezanim preduzećima''. vi koji posedujete vićinsko pravo glasa.

i zato ovo i spada u tekuće troškove. odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa. rezervi i neraspodeljene dobiti. Dakle. i da kroz tu razmenu akcija steknem uĉešće u kapitalu te druge firme).bilansnu .nominalnu . kao osnovicu procenjivanja. Naknadno procenjivanje učešća je procenjivanje na dan bilansa. ne moţe biti ukljuĉen u nabavnu cenu uĉešća. Dakle.u nabavnu cenu uĉešća. to su izdaci koje biste imali vezane za donošenje odluke o kupovini uĉešća. tada ćete vrednost uĉešća testirati na obezvredjenja. tada ćete kao nabavnu vrednost uĉešća. testiraćete da li 107 . ukoliko se akcije kotiraju na berzi. ja traţim usluge neke konsultanske kuće. kao tekući trošak. ona je za mene zanimljiva zato što se bavi prodajom i ima široku prodajnu mreţu. i svih narednih godina sve dok to uĉešće posedujete. ali nisam baš sigurna kakva je firma. Ukoliko učešća stičete razmenom akcija.vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja . ako vršite razmenu.berzansku . njihova poslovna politika je takva. ako se akcije ne kotiraju na berzi. ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj.onu na koju akcija glasi . Akcija moţe imati ĉetiri vrednosti: . ali da bi donela odluku mora mi neko pomoći i reći firma je dobra. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost uĉešća. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa. nakon što smo to uĉešće stekli.iznos za koji se akcija prvi put prodaje . Sećate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava steĉenih kroz postupak razmene. firmu vodi dobar tim. Hoću da kupim uĉešće u nekoj firmi. Bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. jer odluka je mogla da bude i neću da kupim.vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija. E taj iznos. Ako se opredeljujete za istorijski trošak. izvestiti me a ja ću to morati da platim. Oni će sve to obaviti. Dakle. U svim drugim sluĉajevima. i ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. uzeti onu vrednost uĉešća koju ste u razmenu dali. kada ne bi bilo aţia. što je takodje moguće (znaĉi ja mogu da dam moje akcije i da uzmem akcije neke druge firme. ako je firma dobra. Vrednost koju smo dali biće vrednost akcija koje smo kroz razmenu dobili. On će biti tretiran kao rashod perioda. Dakle ne mogu se vezati direktno.emisionu . koji bih ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini uĉešća.

Primer: vi imate 30% kapitala firme B. ili ćete zadrţati nabavnu vrednost uĉešća. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu uĉešća koja posedujemo uticaće na nas rezultat tek naredne godine. Vrednost uĉešća treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to uĉešće odnosi. koja se moţe koristiti i kod izrade pojedinaĉnog i kod izrade konsolidovanog bilansa. Znaĉi dolazi do malog premetanja rezultata. ni za mesec dana. onda će trţišna vrednost uĉešća biti sve veća u odnosu na nabavnu vrednost. skrivenu rezervu). Postoji joĉ jedan naĉin vrednovanja uĉešća. i naĉelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujete naĉelo istorijskog troška. postoji stav da kratkoroĉan pad vrednosti uĉešća ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. ni prekosutra. a vi vaše uĉešće drţite na nivou nabavne vrednosti. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera. Dakle. vrednost uĉešća u vašem bilansu biće podcenjena. Znaĉi dogodi se nekad naroĉito oko nove godine. ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti trajnijeg karaktera znaĉi dugoroĉan. da podignete vrednost uĉešća iznad njegove nabavne vrednosti. već da će u tom periodu do prodaje uĉešća trţišna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili moţda rasti onda nema razloga vršiti otpis vrednosti vašeg uĉešća. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem. budući da su trţišne cene vasih uĉešća iznad nabavne vrednosti. Sa druge strane. oko dana bilansa da iz bilo kojih ĉak i potpuno neekonomskih razloga. najpre u SAD. ukoliko dodje do pada trţišne vrednosti onda se postavlja pitanje šta nam valja ĉiniti. nije izvesno kada i da li će se od toga oporaviti. prihodi od uĉešća ako procenjujete po nabavnoj vrednosti. a onda je polako prihvatana i već je prihvaćena u Evropi. Razliku ćete tretirati kao rashod perioda. utiĉu na rezultat firme koja uĉešće poseduje. Kada uĉešća vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju sluĉajeva dogadja da se u vrednosti uĉešća formiraju tzv. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg uĉešća. onda morate otpisivati vrednosti uĉešća na njegovu niţu vrednost. s obzirom na to da vi nećete prodavati uĉešća ni sutra. tek u narednoj godini. ni za godinu dana. Ako je vrednost uĉešća u firmi koja se razvija i ĉija vrednost stalno raste. Mi ţelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koja uĉešće poseduje to uĉešće bude iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog uĉešća. vi ćete u vrednosti uĉešća imati jednu latentnu rezervu (neiskazanu. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je ''equity metoda''.morate da primenite princip niţe vrednosti. Naprotiv. latentne rezerve. ''equity metoda'' zove se još po negde i ''metoda udela''. je sledeća. Iskazaćete imovinu niţom nego što ona zapravo jeste. To je tzv. Pošto su uĉešća dugoroĉna ulaganja. zato što kod firmi koje imaju znaĉajna uĉešća ovo uopšte ne moraju biti male svote. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. Jer naĉelo istorijskog troška vam zabranjuje. jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. prinudne. 108 . I dakle. Osnovna ideja ove metode. iako je dobitak iz koje ta dividenda potiĉe ostvarena u ovoj poslovnoj godini.

ja vrednost uĉešća smanjujem za 30. i kada god vrednost sopstvenog kapitala opada. Ja sam iskazala 60 prihoda i povećala uĉešće. a kapital će rasti. Znaci ja sada imam deo prihoda koji neće biti praćen novĉanim prilivom. Zato što je 30% od 1400 je 460. B je objavilo svoje rezultate. u narednoj godini ako sopstveni kapital B. prihodi su potraţivali uĉešća su dogovala. 100 (jer je dobit 200) ja ću na ime dividendi dobiti 30. i to tako što će se ostvariti dobitak. I to ću uraditi na kraju godine. donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200. I to polovina se zadrţava. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. Znaĉi kada god sopstveni kapital raste povećavam vrednost uĉešća. 420. Kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. Od tih 60 moj novĉani tok je samo 30. 109 . On će sada biti 1300. a nikada neću naplatiti 60.'' Polazi se od nabavne vrednosti. pa će biti odluĉeno da se deo dobitka zadrţi u vidu rezervi. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam uĉešće 60. dakle inicijalno će biti uĉešće vrednovano po nabavnoj vrednosti. Ja sam kao prihod iskazala 60. jer ja imam 30% kapitala i povećavam vrednost uĉešća za iznos dobiti koja meni pripada. Neka te posledice prizna i neka se te posledice odraze na visinu njegovog uĉešća. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjiţi kao prihod. dakle neće više biti 1400. 30% od 1300 je 430. Ako smo mi to uĉešće platili u datom trenutku 400 i ako primenjujemo nabavnu vrednost. kapital moţe biti 1400. a vama će od toga opet pripadati 30% tj. ili u sluĉaju gubitaka pada i vi ćete otpisivati ali sporije. U narednoj godini skupština akcionara preduzeca B. Druga posledica je da vi pripadajući deo dobitka iskazujete kao prihod u istoj godini. Dakle postoji razlika izmedju vrednosti uĉešća i njemu pripadajućeg dela kapitala. a polovina se isplaćuje kao dividende. ali postoji i tu nešto sporno. U ovom sluĉaju. Dakle njemu pripadajući kapital raste. zadrţavanja neraspodeljene dobiti direktno će povećati visinu uĉešća. i tih 30 će meni biti isplaćeno. ali vaše uĉešće je 400. On će za iznos isplaćenih dividendi pasti. vrednost uĉešća opada. ja kaţem moje uĉešće po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. u kojoj je dobitak nastao. znaĉi svoj dobitak i ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znaĉajni uticaj na poslovanje firme. i povećala gotovinu na raĉunu za 30. nego se knjiţi kao smanjenje vrednosti uĉešća.a firma B ima sopstveni kapital 1200. Znaĉi kada sam izraĉunala deo dobiti koji mi pripada. Znaĉi ja kao akcionar sa 30% uĉešća dobiću od ukupne dividende koja iznosi. Ova metoda se primenjuje za znaĉajna uĉešća. Svako povećanje kapitala nastalo zbog povećanja rezervi. Neće se maći dalje. dok god vi uĉešće imate ono će biti vrednovano sa 400. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena. a drugih 30 su rezerve u društvu B. poraste na 1400. Kada dobijem tih 30. nama pripada 400 (30% od 1200). Equity metoda kaţe: ''Ne. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila uĉešće za 30. Već naredne godine. 30% od 200 koliko je povećanje je 60. mi hoćemo da nam se vrednost uĉešća menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala.

a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. ili da nekome pozajmite ili da kupite neĉije akcije ili obveznice. Tek kada ja prodam uĉešće. Imate novca. Znaĉi ja jesam iskazala prihod od 60. i imala novĉani oblik. To ne znaĉi da će se uskoro prodati (takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji i to su kratkoroĉne hartije od vrednosti). jer je to dugoroĉna rezerva likvidnosti. dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kraćem od godine dana. ne treba vam u kratkom roku. vi moţete da birate. E to je mana ovog modela. A za ostale hartije od vrednosti i dugoroĉne plasmane merodavni su MRS 32 ''prezentacija finansijskih instrumenata'' i MRS 39 ''procenjivanje finansijskih instrumenata'' znaĉi jedan standard se bavi naĉinom na koje ih treba bilansirati. A HOV raspoloţive za prodaju su HOV koje mogu. a do tada ja platim porez na nešto što jeste prihod. Znaĉi prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji neće biti praćen u bliskoj budućnosti naplatama u punom iznosu. obveznice. Standardi koji se bave učešćima . a drugi naĉinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. Dakle mi ţelimo da formiramo dugoroĉnu rezervu 110 . MRS 22 ''poslovne kombinacije ili spajanja” jer uĉešća predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija (jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna). Finansijski instrumenti su vlasniĉke i kreditne HOV. obaveze. To su hartije koje se drţe dugoroĉno. dugoroĉni plasmani. ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novĉani priliv. biti prodate.A ja sam na taj prihod platila porez. 2. to će se pretvoriti u gotovinu. ali nije donelo gotovinu i to je ono sto je loše. i ne dospevaju za naplatu u roku kraćem od godine dana. da bi prisvojili dividendu koja je znaĉajna. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem i procenjivanjem finansijskih derivata kao sto su fjucersi i sl. Ova njena slabost se zna i vodi se raĉuna o tome. a ostalih 30 su povećali rezerve moje firme u kojoj ja imam uĉešće. potraţivanja. Ako imate nameru da se mešate u poslovanje neke firme. ako se za tim ukaže potreba. akcije. a nemate jos 10% akcija moraćete te vaše akcije da iskaţete kao dugoroĉne HOV. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje. i sve dok ne ispunite onaj uslov da to vaše ulaganje bude bilansirano kao uĉešće. Preduzeće kupuje HOV.MRS-22 i medjunarodni standard finansijskog izveštavanja MSIF-3. iako nema nameru da ih proda u kratkom roku. govorimo o HOV raspoloţivim za prodaju. Dakle ako izaberete da kupite neĉije akcije i to radite samo da bi zaradili na razlici u kursu. nemate nameru da se mešate u poslovanje te firme. Ostale dugoročne hartije od vrednosti U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju.

I time ćete svesti ovu višu nominalnu na niţu realnu kamatu. srazmerni deo te plaćene premije. Mi sada govorimo sa stanovišta onoga ko kupuje obveznice. Inicijalno procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti steĉenih akcija. Znači kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. Naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti. 3. o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti i njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. Vaši prihodi od kamate da ste platili po nominali. platili ste obveznice 950. Naše potraţivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost. samo sa druge strane. Vi ćete naplatiti 1000 kada istekne 2 godine. i dobicete 100 na ime kamate. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je viša od nominalne. steĉenih obveznica. i recimo da je kamata koju ćete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 za 2 god u apsolutnom iznosu. Realna kamata bi tada bila veća. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. Na primer. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti. vi ćete za 2 god dobiti vasih 1000. razlike izmedju nabavne i prodajne vrednosti. Ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. E ovde postoji jedna razlika kada je reĉ o obveznicama. Ako se obavi iznad realna kamata je niţa od nominalne. vaša realna kamata bi bila. Kolika je vaša realna kamata? 40. Znaĉi zbog toga što ste platili iznad nominalne vrednosti vaša realna kamata je niţa od nominalne kamate. ili razlike u kursu. 111 . Kada kupite obveznicu vaše potraţivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi.likvidnosti i da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. odnosno i nominalna i realna bi bile jednake iznosile bi 100. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice ĉja je nominalna vrednost viš imala suprotno dejstvo na vašu realnu kamatu. 50 na ime kamate i 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. Znaĉi nije vaţno koliko ste vi platili. i vi ćete na kraju druge godine dobiti 1000. kada budemo govorili o dugoroĉnim kreditima tj. vi ste obveznicu platili 1060. Ako bi te uspeli da kupite ispod nominale. vaše potraţivanje jednako je nominalnoj vrednosti. Realna i nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti. bilo u vidu kamate. I otpisivaćete sveke godine na teret te godine. i dobićete ukupno na ime kamate 100. I vi ćete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti. Dugoročni plasmani Ovu priĉu ćemo ponoviti. dok se naknadno procenjivanje vrši u skladu sa nacelom nize vrednosti. Primer: nominalna vrednost obveznice je 1000. a platitli ste 1060. jer bi ste vi tada na kraju 2 godine dobili više nego što bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. a tu razliku ćete iskazati kao odloţeni rashod. I šta ćete uraditi. Dakle nabavna vrednost je 1060. obveznica glasi na 2 godine. Svake godine vi ćete knjiziti.

Dakle.Dugoročni plasman je dugoroĉna pozajmica nekom preduzeću sa rokom naplate duţim od godine dana. već smo odredili da je obrtna imovina imovina od koje se oĉekuje da bude realizovana tj. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duţnik ne plaća kamatu tokom otplatnog perioda. Što se kamate koja se naplaćuje tiĉe. naziva se obrtna imovina. ili se kaţe još u toku jedne godine u zavisnosti od toga šta je duţe. tj. u zavisnosti od vredsnosti zaloge. ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. već da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vašeg potraţivanja uvećavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. 112 . svako pogoršanje boniteta vašeg duţnika moze znaĉiti gubitak dela vašeg potraţivanja što će rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj. a mi naš plasman naplaćujemo putem anuiteta. u zavisnosti od boniteta duţnika. ili potrošnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. Ali uobiĉajno je da se kamata plaća i da se plasman naplaćuje kao dugoroĉni kredit putem anuiteta. jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vašeg potraţivanja. otpisivanjem. Vi moţete nekome pozajmiti novac i reći hoću da mi date hipoteku na vašu zgradu. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. Inicijalno procenjivanje vrši se u visini iznosa koji smo pozajmili. u toku jednog poslovnog ciklusa. i šta je uzeto kao zaloga. Znaĉi ugovor moţe biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju i kada isteknu godina. Ali sve to zavisi od ugovora. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potraţivanja po osnovu našeg dugoroĉnog plasmana. To se moţe videti samo iz napomena koje prate plasmane. ili potrošena. ili se drţi radi prodaje. Mada pogoršanje boniteta ne mora uvek da znaĉi da je vaše potraţivanje po osnovu dugoroĉnih plasmana postalo nenaplativo. vi moţete smatrati da ćete vaše potraţivanje naplatiti. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE U konceptualnom okviru. unovĉena. duţnik plaća kredit putem anuiteta. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drţe samo radi prodaje. vraća sve odjednom. Ţelim da osiguram potpuno naplatu svog potraţivanja. Ukoliko zalogu nemate. nepokretnost. HOV. potraţivanja ili nešto drugo. ili vraća putem anuiteta. ako jeste. tri. ako plasman nije osiguran. ili prodata. Naknadno procenjivanje vršimo (uzimajući u obzir iznos ĉija se naplata oĉekuje) u skladu sa naĉelom niţe vrednosti. dve . Znaĉi obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se oĉekuje da će biti realizovana (koja se drţi radi prodaje. Sva imovina za koju se oĉekuje da će biti realizovana. U napomenama će biti navedeno koji su plasmani osigurani. i ugovorenom fiksnom kamatnom stopom.

već po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. BILANSIRANJE ZALIHA Time se bavi MRS 2 i u njemu ze zalihe definišu kao sredstva koja se drže radi prodaje u toku perioda. Znaĉi osnovni i pomoćni materijal se prvo troše. Znaĉi ako vi rešite da prodate neku mašinu nećete je više bilansirati kao stalnu imovinu već kao obrtnu imovinu.ili potrošnje u toku od godine dana). 1. I konaĉno u obrtnu imovinu spadaju gotovina i gotovinski ekvivalenti ĉija upotreba niĉim nije ograniĉena. Znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvima. 2. znaĉi niĉim nije uslovljena. a imovina koja se drţi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. i koje će biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. Misli se na potraţivanja kada se kaţe da budu realizovana. Po redosledu kako bi išle. kao i zalihe koje se u obliku osnovnog i pomoćnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja učinaka ili pružanja usluga. Zalihe (koje su namenjeni ili potrošnji ili prodaji). Definicija je data tako da iz nje moţete naslutiti koje vrste zaliha ima. 3. Zato kaţemo da je osnovni materijal onaj koji ĉini supstancu nekog proizvoda. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. pa dobijemo nedovršenu proizvodnju. Zalihe nedovršene proizvodnje i usluga 3. pa dobijamo gotove proizvode koje moţemo prodati. Osnovni materijal Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je reĉ. Potraţivanja (namenjena pretvaranju u gotovinu). 1. Misli se na zalihe gotovih proizvoda i zalihe robe. Prvo imamo : 1. a ona imovin koja se drţi radi potrošnje je materijal. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava). koja su rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji. 113 . Dati avansi (koji predstavljaju potraţivanje koje će biti pretvoreno u zalihe) Ovde je poštovan kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. Osnovni. Obrtna imovina se deli na: 1. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drţe radi trgovine. pomoćni i pogonski materijal 2. Zalihe gotovih proizvoda i robe 4.

Pomoćni materijal Pomoćni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne ĉini njegovu glavnu supstancu. Gotov proizvod je konaĉan uĉinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. 1. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. 1. Ali i potrošnja elektriĉne energije je pogonski materijal. so i kvasac i voda kod hleba. jer proces proizvodnje na tim zalihama još nije doveden do kraja. Nedovršene usluge Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapoĉete ali nisu dovedene do kraja. Znaĉi pod dugoročnim ugovorom podrazumeva se ugovor ĉije se izvrsenje proteze ili pokriva više obrazunskih perioda. Pogonski materijal Pogonski materijal je materijal koji ne ulazi uopšte u sastav novog proizvoda ali omogućava proizvodnju tog proizvoda. brašno u proizvodnji hleba. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovršene proizvodnje i time se bavi MRS 11. odnosno zalihe date u lizing. Bilansiraćete ih kao nedovršenu proizvodnju. To su oni ugovori ĉije se izvršenje proteţe na više obraĉunskih perioda. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. meso kada pravite pljeskavice. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. Znaĉi u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju. Primer: materijal koji se troši kod odrţavanja mašina. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugoroĉnih ugovora. soja i zaĉini kod pljeskavice. 114 . kao usluge u toku. Nedovršena proizvodnja To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. a ako mašina neradi proizvodnje nema. 2.Primer: tkanina pri proizvodnji odeće. Ovakvo rašĉljanjavanja zaliha uslovljeno je razliĉitim stepenom njihove likvidnosti tj. Primer: konac pri šivenju odela. 3. njihove pretvorljivosti u gotovinu.

Inicijalno procenjivanje zaliha vrši se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe steĉene kupovinom. Ne moţete kazati proseĉna vrednost prstena koji se proizvodi u našim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. Kod zaliha se insistira na primeni naĉela pojedinaĉnog procenjivanja.Avansi Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha. U cenu koštanja takvih proizvoda moţete uraĉunati direktne troškove (troškovi direktnog materijala i rada). vi odredjujete cenu koštanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. znaĉi to su unikati. Ne moţete primenjivati takav naĉin utvrdjivanja cene koštanja. Vi ste platili isporuku koja još nije izvršena. takvih nema i za njihovu procenu koristite ovu metodu. 115 . ali kada pravite umetnicku sliku. ili proizvodite odredjeni nakit. oni su nezamenljivi. i onih koje su prodate. i onih koji ostaju na zalihama. a kod drugih koristimo uobiĉajni postupak utvrdjivanja cene koštanja. ili pet komada ali ne masovno. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moţe uticati tako što ćete napraviti izbor zaliha koje će biti predmet prodaje. Otuda se metoda specifiĉne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. Znaĉi to je potraživanje koje će biti pretvoreno u zalihe. i onih koji se mogu taĉno indetifikovati. proizvodnje. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni ''metod specificne indetifikacije''. Ali utvrdjujete samo one troškove koji se prema naĉelu uzroĉnosti mogu vezati za taj proizvod. i koje ćete poslati na razne strane svete i kojih ima 100 komada ali koje su iste. Znamo naĉelo istorijskog troška i znamo koje su to vrednosti. Bundu je kreirao kreator i naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina. i opste troškove izrade tj. na moţe biti utvrdjena njena cena koštanja kao cena koštanja svih proizvedenih bundi od nerca koje su jednke. odnosno po ceni koštanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. Kod prve bunde koristimo metod specifiĉne indetifikacije za utvrdjivanje cene koštanja. posebne pojedinaĉne troškove. ali bukvalno za konkretni proizvod. pošto su to sve unikatni predmeti. samo za specifiĉnu vrstu proizvoda. i znamo taĉno o kome je reĉ. sopstvene aktivnosti. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno i nije svejedno kakva je bunda. Znaĉi ne proizvodite hiljadu komada već jedan. kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. zato što su oni prelazan oblik prema zalihama. preko visine vrednosti prodatih proizvoda. Znate da postoje nakiti koji su jedni jedini na svetu. vi utvrdjujete jediniĉnu cenu koštanja. a to znaĉi da će biti utvrdjena cena koštanja za konkretan proizvod. Znaĉi vi kada proizvodite hleb. i moguće je prevaljivanjem troškova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata.

na bazi nabavne vrednosti. sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. odnosno cenu koštanja. Prošlog puta sam poĉela da vam govorim o bilansiranju zaliha. Nemam nameru da vam sada priĉam na dugaĉko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada nauĉili. da te zalihe potiĉu iz poslednjih nabavki. i u onim privredama. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. odnosno cena koštanja sa neto prodajnom vrednošću. u onim situacijama kada preduzeće posluje u okruţenju koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti i varijabilnih troškova prodaje. vi primenjujete naĉelo niţe vrednosti. ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednošću podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troškove prodaje. dakle.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrĊuje pojedinaĉno. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se raĉuna primenom cena prvih nabavki na utrošene koliĉine). Mi ćemo je. ne zato što ţelim da uĉite istoriju. dragulji i sl. Pored predmeta visoke vrednosti. ili metodom proceĉne nabavne cene. Rekla sam da MRS 2. i da se u cenu koštanja u tom sluĉaju uraĉunavaju direktni troškovi materijala. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. ako potrošene 116 . Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti.Naknadno procenjivanje zaliha . koje nisu zamenjive (slike. Znaĉi. definisali smo šta se smatra zalihama. Dakle. onda je pretpostavka o sastavu zaliha (o zalihama koje nisu utrošene). već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. Ako je to pretpostavka o potrošnji. Za razliku od ove vrste zaliha. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. kako se zalihe rašĉlanjavaju i poĉeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. ipak. ako su rezultat rada samog preduzeća. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). odnosno cene koštanja. ako su rezulatat kupovine. uĉiti. kao što su automobili. . teška oprema i sl. korišćenje metode specifiĉne identifikacije. predviĊa za procenjivanje zaliha. gde se taĉno moţe identifikovati odreĊeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju moţete prodati.dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodiĉni rezultat. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrţavate nabavnu vrednost.

proglašena osnovnim postupkom. što ponovo znaĉi da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. da se ta inflatorna komponenta rezultata obraĉuna i da se onemogući njena raspodela. od strane komiteta za MRS. . a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima.zalihe potiĉu iz prvih nabavki. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih trţišnih cena. robe ili gotovih proizvoda. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. nije poţeljna. . tj. gde su samo razlike u stepenu inflacije. naravno deluje ĉudno da se FIFO metoda uzima kao uobiĉajeni postupak.kod kojih uĉešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodiĉnog rezultata. Ovo zbog toga. Svi ovi uslovi. Ova metoda je. u 117 . praktiĉno upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. Nama koji ţivimo u inflatornom okruţenju. a to znaĉi povećan odliv sredstava iz preduzeća. što onemogućuje precenjivanje rezultata. koja pretpostavlja korišćenje pojedinaĉnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. Kod ove metode. i inflacija koja nije visoka. i . Jer ako imate visok koeficijent obrta. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utiĉemo u tom sluĉaju. a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata moţe imati. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. Naţalost. odnosno. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode moţe obezbediti iskazivanje realnog periodiĉnog rezultata. Zbog toga. što se vrednost utrošenih zaliha odreĊuje po cenama prvih nabavki. u uslovima ĉak i blagog rasta cena. onda zalihe potiĉu iz poslednjih. koja bi se zajedno sa metodom proseĉne cene mogla primenjivati. negativne posledice FIFO metode biti ublaţene. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. kroz oporezivanje i raspodelu takvog rezultata. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. primena u inflatornim uslovima moţe izazvati ozbiljne teškoće. to znaĉi da se zalihe brzo obnavljaju. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi raĉuna o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. zajedno sa metodom proseĉne cene.gde se sastav zaliha stalno menja.koja imaju visok koeficijent obrta. što znaĉi da se zalihe ne zadrţavaju dugo. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. gde postoji jaĉanje domaće valute.koja imaju širok asortiman materijala. samtra se da je primena FIFO metode poţeljna u onim preduzećima: . koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode.

ako vam se sastav zaliha stalno menja. sraĉunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. oko nekog proseka. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. Polazeći od takve pretpostavke. a to je da ako treba birati izmeĊu realnog bilansa uspeha. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. zabranjena. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obraĉunata po cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. i u uslovima rasta cena. i . što će reći. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom sluĉaju obraĉunata po cenama prvih nabavki. realno obraĉunatog periodiĉnog rezultata i realne vrednosti zaliha. onda će primena proseĉne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. Drugim reĉima. mnogo jaĉi argument. onda svakako treba izabrati realno obraĉunat rezultat.permanentno (utvrĊivanju proseĉne nabavne cene prisupa se praktiĉno posle savake nabavke. zbog primene ove metode. Tom argumentu se moţe odmah suprotstaviti ĉinjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. Što se tiĉe metode prosešne cene. malo opadaju. Primena proseĉne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. bitno promeni rezultat. i ona vam je poznata. u uslovima monetarne stabilnosti. ili svakih šest. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. svaka tri meseca. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala mnoţite sa tako dobijenom cenom). odnosno. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. a koja je predstavljala alternativni postupak. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obraĉunati. Naravno. Postoji i drugi. odnosno. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se.stvari. onda će loše posledice primene FIFO metode. osciliraju. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. Ta proseĉna nabavna cena moţe se utvrĊivati: . koje su niţe od tekućih trţišnih cena. znaĉi. metoda proseĉne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiĉe iz svih nabavki. biti relativno slabe. dovešće do formiranja tzv. a to znaĉi. U situacijama kada cene malo rastu. da na zalihama ostaje materijal koji potiĉe iz prvih nabavki. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu proseĉnu cenu). jer iz 118 .periodiĉno (recimo proseĉna nabaavna cena se utvrĊuje svakih mesec dana. da ostane na zalihama. odnosno. U inflatornim uslovima primena ove metode je poţeljna. Jer ako imate visok koeficijent obrta. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiĉe iz poslednjih nabavki. utvrĊuje se mnoţenjem koliĉina sa proseĉnom nabavnom cenom.

Ukoliko su krajnje zalihe više od poĉetnih. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu cene poslednjih nabavki . kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih. onda bi se u bilansu zadrţala poĉetna vrednost zaliha. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niţe od poĉetnih zaliha. onda postoje dve situacije. i tako smanjiti tu veliku razliku izmeĊu knjigovodstvene i trţišne vrednosti zaliha. i kao . da su krajnje zalihe ili više ili niţe od poĉetnih zaliha. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnoţiti. To je razlog zbog koga se moţe braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. onda kod primene periodiĉne LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku izmeĊu poĉetnih i krajnih zaliha. ili cena poslednje nabavke. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane poĉetne zalihe. izmeĊu vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće trţišne vrednosti. i tada ako se primenjuje LIFO metoda uporeĊuju se zalihe na kraju. a to je redovno. a sama metoda moţe biti primenjena u dve varijante. preduzeću ne preti nikakva opasnost. a to moţe biti samo teorijski. i to kao: .ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na poĉetku obraĉunskog perioda. bi ste dodali vrednost razlike izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha.). to znaĉi da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih trţišnih cena.permanentna (ovde se za obraĉun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. ĉvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. Ne postoji. i ukoliko bi se dogodilo. dakle. uz prihvatanje ĉinjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se poĉetna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obraĉunata po cenama poslednjih nabavki. ta razlika u vrednosti. što znaĉi da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obraĉunskog perioda i potrošenog dela poĉetnih zaliha. tj. u praksi se ĉesto koristi proseĉna nabavna cena. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodiĉnog rezultata. sa zalihama na poĉetku obraĉunskog perioda. prodatih zaliha utvrĊuje se mnoţenjem prodate koliĉine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenom koštanja.postojanja latentnih rezervi. Na vrednost poĉetnih zaliha. već se knjiţe na kraju. praktiĉno. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraĉunskog perioda. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja moţe da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoţiti sa cenama prvih nabavki. u toku obraĉunskog perioda. ĉinjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. to bi znaĉilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obraĉunskog perioda bile smatrane potrošnjom. se troškovi uopše ne knjiţe. Ili ako je u periodu 119 . MeĊutim.periodiĉna (mi je nismo radili u prvoj godini. moţe se ublaţiti makar delimĉno tako što će se ova razlika pomnoţiti sa cenama poslednjih nabavki. jednostavno. da su krajnje zalihe u svemu jednake poĉetnim. ako su krajnje zalihe razliĉite od poĉetnih.

Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koju imamo na raspolaganju ne moţe ispuniti istovremeno oba cilja. bez obzira na metodu koja se pri obraĉunu vrednosti zaliha koristi. što u ovom sluĉaju znaĉi. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. da će realno predstaviti prinosni i finansijski poloţaj preduzeća. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. kada imate pravo izbora. makar pribliţno. Nikada nećete. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sliĉnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. Na taj se naĉin obezbeĊuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. zalihama upravlja na naĉina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. tj. Kao posledica toga dobija se realno obraĉunat periodiĉni rezultat. poseduje. Kad god ste u situaciji da birate. odnosno. moţda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnoţiti sa proseĉnom nabavnom cenom. Znaĉi. A kao osnovna prednost ove metode upravo se istiĉe ĉinjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućem obraĉunskom periodu. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine.. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona ĉetvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu meĊusobno uporedivi). Izvesno je dakle. duţni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. jednake kupovne snage. duţni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja.(primer sa Katinom decom i kupovinom). i LIFO metoda i metoda proseĉne nabavne cene oznaĉavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati.. Kada se testira dopustivost metode. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiĉu iz ranijih nabavki. suprotstavljaju rashodi koji su obraĉunati po tekućim trţišnim cenama. TakoĊe. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodiĉnog rezultata. moţete da birate. I FIFO metoda. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. 120 .bilo kolebanja cena. preporuĉljiva za inflatorne uslove. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugroţena jer 100 godina stoje na zalihama. već smo ustanovili. LIFO metoda je. stvarno. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode proseĉne cene. s jedne strane. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obraĉunu vrednosti utrošenih zaliha. i utvrĊivanje vrednosti onih zaliha koje su nepotrošene. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. pretpostavlja da se uvek. Kada izaberete metodu.

vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne ĉekajući njihovu realizaciju). Znaĉi ne ĉeka se na prodaju tih zaliha. vi ste to platil. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. bilo da je on osnovni ili pomoćni. i to kada je reĉ o zalihama robe i materijala. evidentiranja rashoda. Zato ja od vas neću traţiti da je vi nauĉite. ni u jednom paragrafu. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. Oni razgraniĉavaju novĉani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. u procesu finansijskog izveštavanja. Kada je reĉ o uslugama. U udţbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. To se vrši u skladu sa naĉelom impariteta. MRS 2. Naravno. Kaţe se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi ĉije proizvodnje je materijal utrošen. znaĉi. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. odnosno. nigde.Ulaganja u zalihe postaju rashod. Ali. Ali sve dok ne potrošite. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. kad vi kupite materijal. duţni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na niţu. funkciju razgraniĉenja preuzimaju raĉuni vremenskih razgraniĉenja. na niţu neto prodajnu vrednost. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. Treba. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. se iz perioda 121 . Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. Znaĉi. a kada je reĉ o zalihama materijala obiĉno se svoĊenje vrši na niţu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrĊivanja gubitaka u skladu sa naĉelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav naĉin vrednovanja zaliha je korišćen ranije. Znaĉi. kao svoju imovinu. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. Zato se kaţe da ulaganja u zalihe postaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. iskazujete je na raĉunu AVR. nego ĉim se sazna za postojanje gubitka. proda. I taj trošak ostaje aktiva. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. proizvodnog materijala. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju raĉuni zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. Trošak se evidentira onda kada doĊe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. sve dok proizvod radi ĉije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. imate novĉani izdatak. Nije to teško. kada je reĉ o zalihama osnovnog. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. Kada unapred platite reklamu. raĉuni zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. saglasno naĉelu impariteta. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. zato što je platio ceo isplaćeni iznos tretira kao trošak materijala.

forvardi. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. nije sporno bilansiranje potraţivanja ali postoji ĉitav niz finansijskih instrumenata kod kojih raĉunovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konaĉne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost.kratkoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija se naplata oĉekuje u periodu do godine dana. jer je izuzetno vaţno da korisnicima finansijskih izveštaja kaţemo kakva su naša potraţivanja po roĉnosti. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. varanti i sliĉno.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . ne manje vaţna klasifikacija je ona koja potraţivanja klasifikuje po bonitetu.u period ne menja. Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu odreĊene sume novca. To je izuzetno vaţan podatak. Naravno. pre svega. Nema tu neke posebne filozofije. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. i kratkoroĉne pozajmice su osnova svih potraţivanja. i zato ja na tome neću insistirati. Isporuke proizvoda i usluga. na: . moţe se reći: 122 . i . Naravno. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. tako da je to razlog da se taj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. Naime.dugoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija naplata će uslediti u periodu duţem od godinu dana. Bonitet potraţivanja je u stvari kvalitet potraţivanja (kada se govori o zalihama. kada je reĉ o klasifikaciji potraţivanja. Ovo iz razloga procene likvidnosti. tj. bilansiranje potraţivanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. Ova klasifikacija je znaĉajna. da ta klasifikacije moţe biti definisana polazeći od razliĉitih kriterijuma. Za finansijsko izveštavanje veoma je vaţna klasifikacija po roku dospeća. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. ali MRS 2 takav naĉin vrednovanja zaliha ne poznaje. da bi oni znali kada se moţe oĉekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraţivanja. BILANSIRANJE POTRAŢIVANJA Za razliku od zaliha za ĉije bilansiranje je merodavan MRS 2. Misli se. Znate da. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. na finansijske derivate kao što su fjuĉersi.

to su zalihe uobiĉajenog kvaliteta; to znaĉi da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Kada se govori o potraţivanjima, govori se o bonitetu potraţivanja. Bonitet pokazuje sposobnost potraţivanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Jer, potraţivanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. Tako su mene uĉili kad sam bila u srednjoj školipotraţivanja predstavljaju prelazni oblik novca. I kada se spominje bonitet, misli se na to da li će potraţivanje, o roku dospeća, biti u celini naplaćeno. Polazeći od tog kriterijuma, potraţivanja moţemo klasifikovati na: - punovredna – ili potraţivanja punog boniteta, - dubiozna – ili ugroţena, i - zastarela – ili potraţivanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Ova klasifikacija nam je vaţna da bi smo procenili stepen naplativosti. Na primer, znamo da je potraţivanje kratkoroĉno i sada nas zanima da li će se, i u kom iznosu naplatiti, o roku njegovog dospeća. Zatim, vaţna je i klasifikacija potraţivanja prema osnovu njihovog nastanka. Znaĉi iz ĉega su ta potraţivanja rezultirala, tj. koji je poslovni dogaĊaj doveo do nastanka potraţivanja, i po tom kriterijumu sva potraţivanja delimo na: - potraţivanja po osnovu isporuka (robe, usluga, gotovih proizvoda...) – znaĉi isporuke proizvoda rezultiraju potraţivanjem, ali samo onda kada naplata sledi isporuci; ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka dogaĊaju u istom trenutku potraţivanja nema; i u prvom pomenutom sluĉaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraţivanje, - potraţivanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraţivanja kod kojih su uĉesnici matiĉna firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reĉ o zavisnom preduzeću, zajedniĉkom ili pridruţenom preduzeću); ova potraţivanja nisu napravljena prema osnovu nastanka, nego prema uĉesnicima iako se ovde kaţe prema poreklu; a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa; u ovoj poziciji potraţivanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraţivanja po osnovu isporuka, nego će biti potraţivanja i po osnovu finansijskih plasmana, potraţivanja po osnovu dividendi, znaĉi sva potraţivanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeĊenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa), - potraţivanja iz plasmana – potraţivanja koja nastaju po osnovu dugoroĉnog ili kratkoroĉnog plasiranja slobodnih novĉanih sredstava, a radi njihovog ukamaćenja, i - ostala potraţivanja. Prema sigurnosti naplate potraţivanja se mogu podeliti na: - obezbeĊena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda, nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga moţe biti ili nepokretna ili pokretna
123

imovina); ako se pozajmljuje novac, posebno na dugi rok, da bi postojala sigurnost da će potraţivanje biti naplaćeno, davanje pozajmice moţe se usloviti uzimanjem zaloge; moţete reći: u redu, pozajmićemo vam 3 miliona eura, ali traţimo hipoteku na vašu kuću, na vašu fabriku. ili: pozajmićemo vam 50.000eura, ali dajte nam vaše HOV; na taj naĉin ţelimo da obezbedimo naplatu, tako što u sluĉaju da naš duţnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge, i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Zato se osigurana potraţivanja smatraju potraţivanjima ĉija će naplata biti izvršena u celosti. Ono što je sporno ovde, je termin naplate. Znaĉi, ako se dogodi da duţnik ne plati na vreme, mi ćemo naplatiti potraţivanje, ali ne o roku. Jer, dok prodate zalogu proći će odreĊeno vreme, i mora se raĉunati sa tim da naplata tih potraţivanja, iako će biti izvršena u potpunosti, neće biti izvršena o roku dospeća. Zato, kad god se uzima zaloga, uzima se veća vrednost imovine, u odnosu na potraţivanje, naroĉito, ako uzimate zalogu za dugoroĉna potraţivanja. U tom sluĉaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na trţištu padne, jer ne ţelite da vrednost vaše zaloge, u nekom trenutku, bude niţa od vrednosti vašeg potraţivanja. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi duţnici. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u steĉaj), ali iako su imale te hipoteke one su otišle u steĉaj, a te firme su nastavile da posluju. To je nešto što, naravno, u svetu, nije uobiĉajeno. Uzimanje zaloge, videćete, nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti, ne znaĉi uvek da vam je potraţivanje sigurno. Zato što mi nemamo razvijeno trţište nepokretnosti. Na primer, vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici, moţete da se slikate sa tom hipotekom, nemate kome da je prodate. Nema šanse da naplatite, iako imate hipoteku. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV, zato što se one mogu lakše unovĉiti. Njihova je vrednost trţišno poznata. Banke kao zalogu, vrlo ĉesto, uzimaju i potraţivanja. Naroĉito kod izvoznika, potraţivanja koja oni ostvaruju izvozom. Ako firma ima neko potraţivanje od ino kupca, banka će uzeti kao zalogu to potraţivanje ako ţeli da osigura naplatu svog plasmana. - neosigurana – potraţivanja koja nisu obezbeĊena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Potraţivanja koja su jednostavno data na ime. Kako bi rekao naš narod, na obraz dajemo kredit. To je riziĉno ulaganje. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti, da neko uzima sa namerom da ne vrati, nego što, naroĉito kod dugoroĉnih pozajmica, okolnosti mogu biti promenjene tako da duţnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kada imate potraţivanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine, vi dajete pare, i moţete ih dati kao plasman, to je ovo o ĉemu smo sada govorili, ili moţete dati kao avans za buduće isporuke. Suština transakcije je ista – imate potraţivanje. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati, ili da ste mu dali novac pa da on treba, na ime izmirenja tog potraţivanja, vama da izvrši odreĊenu uslugu ili isporuĉi odreĊenu robu. Iako je suština transakcije ista, ova potraţivanja se odvajaju. Odvajaju se zbog toga što se na razliĉit naĉin likvidiraju. Kad imate kratkoroĉne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima, te
124

pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš raĉun uplatiti odreĊenu sumu novca. Ako ste dali avans, takvo potraţivanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Nema priliva gotovine. Zato se potraţivanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraţivanja. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja, kod nematerijalnih ulaganja, kod zaliha, kao posebnu poziciju imali avanse. Ne kao kratkoroĉna potraţivanja finansijske prirode, nego kao deo one imovine, radi ĉije nabavke je avans dat. Što se tiĉe potraţivanja po osnovu isporuke robe i usluga, treba da znamo nekoliko stvari. Prvo, kada nastaje potraţivanje. Potraţivanje vezujemo za prijem robe i fakture, od strane kupca. U trenutku kada svojina sa prodavca preĊe na kupca, nastaje potraţivanje pod uslovom da naplata isporuĉene robe sledi isporuci. Nema potraţivanja dok do isporuke ne doĊe. Moţe postojati sklopljen ugovor, ali nema potraţivanja sve dok ugovorena roba ili usluga nije isporuĉena kupcu. Drugo, na koji iznos potraţivanje glasi. Visina potraţivanja odreĊena je visinom prodajne vrednosti isporuĉene robe ili usluga, ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Odobreni rabati u trenutku prodaje, ili naknadno, kao i odobrena bonifikacija, imaće za posledicu smanjenje visine potraţivanja. Visina potraţivanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom, zato što je to finansijski rashod. Kasa skonto ne smanjuje naše potraţivanje, nego smanjuje iznos novca ĉija se naplata ostvaruje, zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Treća bitna stvar, tiĉe se situacije kada se neko potraţivanje da kao zaloga, tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraţivanjem. Znaĉi kada bilo koji deo vaše imovine, ukljuĉujući i potraţivanja, date kao zalogu, vi ostajete pravni vlasnik date imovine. U ovom sluĉaju, potraţivanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. A ĉinjenica da je ono zaloţeno, biće izloţena u napomenama uz finansijske izveštaje. Ĉetvrto, ukoliko imate potraţivanja prema poslovnim jedinicama, što znaĉi na primer, banka ima potraţivanje prema odreĊenoj ekspozituri ili filijali, ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraţivanja nemaju sposobnost bilansiranja. Neće biti iskazana u bilansu. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća, ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. U bilansu se iskazuju samo ona potraţivanja koja preduzeće, kao pravno lice, ima prema drugim pravnim licima. Potraţivanja je dozvoljeno prebiti ili preraĉunati, sa obavezama (tj. moţe se o potraţivanjima izveštavati na neto principu), samo ako se potraţivanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Znaĉi ja mogu da imam potraţivanje, ako sam ja firma A prema firmi B, mogu da imam potraţivanje i prema firmi C. Firma C moţe imati potraţivanje prema firmi B. Nije dopušteno da se, zato što firma A ima obaveze prema firmi B, i potraţivanje prema firmi C, firma C duguje firmi B, izvrši prebijanje. MeĊutim, ako firma A ima potraţivanje prema firmi B, i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A, moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraţivanja, samo ako su potraţivanja nastala po istom osnovu.
125

Znaĉi ne mogu se prebiti potraţivanja steĉena po osnovu isporuke, sa potraţivanjem koje firma B ima prema A, zato što je izvršen dugoroĉni plasman. Ako firma A, znaĉi, ima potraţivanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B, onda je nuţno da su i potraţivanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka, ili po osnovu kratkoroĉnih ili dugoroĉnih plasmana). Ali ne moţe se potraţivanje po osnovu plasmana saldirati sa potraţivanjem po osnovu isporuke. Još jedan vaţan uslov je da su oba potraţivanja dospela za naplatu. Znaĉi, ne moţemo potraţivanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela, nego će dospeti za mesec ili dva. TakoĊe, vaţno je da potraţivanja budu približno istog iznosa. Ne oĉekuje se da potraţivanje i obaveza budu jednaki u dinar, ali se za prebijanje zahteva da budu pribliţno iste visine. I još jedan uslov, da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni, moguće je izvršiti preraĉunavanje potraţivanja i obaveza. S obzirom da ima ovako puno uslova, moţe se reći da je ovo preraĉunavanje pre izuzetak nego pravilo. Potraţivanja se mogu likvidirati na razliĉite naĉine. Najveći deo potraţivnja likvidira se naplatom o roku dospeća. To je uobiĉajeni naĉin likvidiranja potraţivanja. Zatim, potraţivanje se moţe pretvoriti u drugo potraţivanje. Kada na primer, primite menicu od kupca, potraţivanje od kupaca, pretvara se u meniĉno potraţivanje. Ako bi ste vaš kratkoroĉni plasman pretvorili u dugoroĉni plasman, takoĊe bi došlo do pretvaranja jednog potraţivanja u drugo. Potraţivanje se moţe likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. To se dogaĊa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja, kada u ţelji da pomognete da vaš kupac izaĊe iz krize, moţete se odreći dela ili celog iznosa potraţivanja, ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Tada, na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke, takvo potraţivanje prestaje da postoji. Potraţivanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali, ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reĉi. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraţivanja da se pretvori u gotovinu. Odnosno, uzima se u obzir bonitet potraţivanja. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Znaĉi, za ona potraţivanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu, vaţi pravilo da će zadrţati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobiĉajenim pozicijama. Na poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraţivanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Na raĉunu kratkoroĉni plasmani biće iskazana kratkoroĉna finansijska ulaganja ĉija se naplata ne dovodi u pitanje. Ukoliko naplata nekog potraţivanja bude sporna, bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate, takva potraţivanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraţivanja. Visina takvih potraţivanja mora biti redukovana, na iznos visine naplate koja se oĉekuje. Jer ta su potraţivanja, dakle, potraţivanja kod kojih ne oĉekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Ona se onda bilansiraju u visini oĉekivane naplate. Razlika do punog iznosa je gubitak, koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Potraţivanja ĉija se naplata ne oĉekuje, uopšte, isknjiţavaju se sa raĉuna
126

potraţivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Takva potraţivanja ne smeju biti iskazana u bilansu, jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena, odnosno u vrednosti tih potraţivanja nalazi se skriveni gubitak. Zastarela potraţivanja su potraţivanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera duţnika da izmiri svoju obavezu. Ako znaĉi, propustite sve rokove za naplatu, ne opomenete duţnika, istekne rok u okviru koga to moţete uĉiniti, vaše potraţivanje postaje zastarelo. Potraţivanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite duţnika da plati svoju obavezu, pretvara se u gubitak (to je naĉelo niţe vrednosti). Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Koliki je, znaĉi, kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8, 10, 15, 30, 90 dana. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg duţnika, i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niţi. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika, ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niţi. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. Ako imate stalne kupce, kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Pratite promenu njihovog finansijskog poloţaja i rentabiliteta, i svoju prodajnu politiku usklaĊujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog poloţaja. Znaĉi, ĉim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta, pogoršanje likvidnosti, vi ćete skratiti rokove za naplatu. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah, ili ĉak plaćanjem unapred. Ali, ako dolazi do naglog razvoja firme, i ako vam broj kupaca naglo raste, onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Tada morate raĉunati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraţivanja, jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. I o tome treba voditi raĉuna. Vama će rasti prihodi od prodaje, ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraţivanja. Kod banaka to se isto tako dogaĊa, da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste, onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata, povećanje iznosa minusa po tekućim raĉunima graĊana i sl. Znaĉi, jednostavno banka tada ne moţe svakog komitenta pojedinaĉno dobro da upozna, i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. Pad konjukture moţe da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate, i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze, zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta, imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraţivanja. Kod ino potraţivanja imate, pored kreditnog i valutni rizik, koji je prisutan. Znaĉi, rizik od promene kurseva. A kreditni rizik moţe biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš duţnik, koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraţivanja. Ako, na primer, vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraţivanja, bez obzira na to što vi na to ne moţete uticati, doći će do toga da vaše potraţivanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća, kada je došlo do uvoĊenja sankcija. Odluka Saveta
127

bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu, odnosno da firme koje su imale potraţivanja prema našim preduzećima i banke, više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraţivanja. To je drastiĉan primer kako jedna politiĉka odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraţivanja. Oni su sva ta potraţivanja otpisali, naravno, odavno, ali to ne znaĉi da neće traţiti njihovu naplatu. Visina otpisa se utvrĊuje uvek ili pojedinaĉno na procenat ili paušalno. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca, u smislu potraţivanja. Tada se visina gubitaka neće utvrĊivati analizom svakog tog malog kupca pojedinaĉno, nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraţivanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. Kod banaka se to radi, recimo, sa kreditima stanovništva. Kada banka daje kredite za zimnicu, ili za kupovinu ogreva, i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli, i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Ostala potraživanja su potraţivanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrţe), potraţivanja prema radnicima, potraţivanja po osnovu kratkoroĉnih plasmana, potraţivanja prema drţavi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu, nego drţava kaţe dobro preplatili ste, kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Što se pravila procenjivanja ostalih potraţivanja tiĉe, potpuno je isto kao potraţivanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti, naknadno po principu niţe vrednosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoroĉno finansijsko ulaganje ili kao kratkoroĉno, zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana, i u MRS 39 oznaĉavaju se kao hartije namenjene prodaji, za razliku od hartija raspoloţivih za prodaju, koje se tretiraju kao dugoroĉne HOV. Znaĉi ove su namenjene prodaji, i predstavljaju kratkoroĉnu rezervu likvidnosti. Naravno, kupuju se da bi se zaradilo. Zarada koja se moţe ostvariti je, ili kamata, ili razlika na krsu. Znaĉi, ako se hartija kotira na berzi, i njena vrednost raste, kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana, i oĉekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan, pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. Kratkoroĉnom HOV mogu se smatrati: - akcije drugih preduzeća,

128

- obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je drţati do roka dospeća, moţete je prodati i ranije; a postoje i kratkoroĉne obveznice koje se emituju na mesec dana, 3 meseca, 6 meseci...), - komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta, sa namerom da prikupe kratkoroĉna slobodna novĉana sredstva; umesto da uzmu kratkoroĉni kredit kod banke; i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu), - blagajniĉki zapisi (emituju ih poslovne banke, sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novĉana sredstva; kad kupite blagajniĉki zapis, banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po isteku roka na koji zapis glasi isplati odreĊenu kamatu, ali se obavezuje i da će, ako vi to ţelite, otkupiti sopstveni zapis, isplatiti uloţeni iznos, i naravno kamtu do roka otkupa, umanjenu za odreĊenu proviziju), - sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoroĉnim HOV, one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji, ili poništenju. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala, one se iskazuju u okviru kratkoroĉnih HOV, ali uvek kao posebna bilansna pozicija, jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obiĉno limitiran na 10% od osnovnog kapitala), - menice (koje još nisu dospele), i - ĉekovi (koji takoĊe nisu još dospeli za naplatu. Ako se ĉekovi napišu na neki datum u budućnosti, taj ĉek nije ekvivalent novca. On predstavlja kratkoroĉnu HOV, jer ne moţete njime plaćati, mada će vam u banci reći da ako taj ĉek doĊe u banku, ona moţe da ga realizuje odmah, ona nema nikakvu obavezu da ĉeka rok dospeća. Firma kojoj ste dali taj ĉek moţe ga odmah pustiti na naplatu. Ona to, zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgoĊeno, neće uĉiniti, ali moţe vam se desiti da vam novac sa raĉuna bude skinut i ranije). Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu, i dospele dividende takoĊe se smatraju kratkoroĉnim HOV. Inicijalno, kratkoroĉne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije, obveznica, blagajniĉkih i komercijalnih zapisa), ili po nominalnoj vrednosti (menice, ĉeka). I ovde se primenjuje strogi princip niţe vrednosti. Sećate se da smo rekli da kod dugoroĉnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na trţišu prolaznog karaktera, zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Pošto su ratkoroĉne HOV namenjene prodaji u kratkom roku, svaki pad trţišne ispod nabavne vrednosti, vodi otpisivanju vrednosti kratkoroĉnih HOV. Jer, ako se te akcije prodaju, izvršiće se prodaja sa gubitkom, i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. To je strogi princip niţe vrednosti.

LIKVIDNA SREDSTVA
129

Likvidna sredstva su gotovina, devizna sredstva u blagajni, dospele menice i ĉekovi za naplatu. Vrednost menica se procenjuje, tj. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. Sećate se raĉuna IV meniĉnih potraţivanja. Meniĉno potraţivanje, dakle, sadrţi vaše potraţivanje plus kamatu do roka dospeća menice. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu, vrednost meniĉnog potraţivanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meniĉnog potraţivanja biće vaše potraţivanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Ĉekove procenjujete po nominalnoj vrednosti, odnosno, na iznos na koji ĉek glasi.

BILANSIRANJE AVR

Na dnu strane aktive, u bilansu stanja, nalaze se aktivna vremenska razgraniĉenja, dakle reĉ je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrţi naĉelo uzroĉnosti, odnosno naĉelo razraniĉenja prema predmetu i vremenu. Dakle da bi se prihodi i rashodi dodelili obraĉunskim periodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li je prihod naplaćen a rashod plaćen, u raĉunovodstu se koriste raĉuni vremenskih razraniĉenja. Na strani aktive, dakle u okviru aktivnih vremenskih razraniĉenja predmet iskazivanja su: 1. Nastali, a nenaplaćeni prihodi (dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati, ili prihodi po osnovu kojih se oĉekuje priliv sredstava u budućnosti), 2. Isplaćeni a nenastali rashodi odnosno troškovi (isplate koje će postati rashod u nekom od budućih obraĉunskih perioda, ili troškom). Oĉekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda i troškova i zasto ako traţimo da prihodi i rashodi budu dodeljeni odredjenim obraĉunskim periodima, zašto ja evo pominjem i trošak. To je naravno zbog toga što današnji troškovi predstavljaju sutrašnje rashode, i što ne moţemo oĉekivati da imamo dobro razraniĉenje rashoda ako prethodno nismo izvršili dobro razraniĉenje troškova. U tom smislu se vremensko razraniĉenje troškova smatra pretpostavkom pravilnog razraniĉenja rashoda na obraĉunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Iz navedene sadrţine ove bilansne pozicije moţete zakljuciti da je reĉ o potraţivanjima. Dakle ako nešto zaradite, a ne naplatite vi u suštini imate potraţivanje za obavljeni posao. Nastala je kamata koju ćete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekućoj poslovnoj godini. Znaĉi to što ćete naplatu izvršiti naredne godine za obraĉun rezultata, za
130

predstavljanje vaših finansijske pozicije je irelevantno. Vi imate pravo da raĉunate tu kamatu i da je iskaţete kao prihod tekuće godine u bilansu uspeha odnosno kao povećanje aktive u bilansu stanja. Primer: imate menicu koju ste primili od vašeg kupca, menica je primljena 01.12 a rok dospeća menice je 31.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01.1231.12 predstavlja prihod tekuće godine. Vi ćete naravno tu kamatu obraĉunati i proknjiţicete je kao prihod tekuće godine iako će naplata te kamate biti izvršena u narednoj godini. Funkciju razraniĉenja u ovom primeru ima raĉun ispravka vrednost meničnih potraživanja, na tom raĉunu se nalazi ukupna kamata i sa tog raĉuna skidamo i prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji još nije nastao. A samo potraţivanje zabeleţeno je na raĉunu menična potraživanja, ĉiju visinu vi korigujete kada obraĉunate ovakvu kamatu. A šta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. Šta se dogadja kada izdate u zakup neki prostor i naplaćujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Ne naplaćujete unapred, dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Da li ĉinjenica da ćete zakupninu naplatiti u januaru znaĉi da je to prihod meseca januara. Naravno da ne. Ta zakupnina za decembar je prihod tekuće godine. Kako ćete utvrditi visinu tog prihoda. Na bazi ugovora o zakupu. Znaĉi ugovorom o zakupu definisana je meseĉna zakupnina. Zaduzićete raĉun AVR i odobrićete raĉun prihoda. Znaĉi na raĉunu, pa prema tome i u bilansnoj poziciji biće iskazano vaše potraţivanje za dati nastali prihod ĉija će naplata uslediti u budućnosti. Kada je reĉ o unapred plaćenim troškovima, ili rashodima onda se visina takvih troškova i rashoda utvrdjuje jos lakše. Jer vam je isplaćeni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaćeni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vaše AVR, isplatu koja nije trošak već će postati trošak u budućnosti. I jedno i drugo je potraţivanje. Ovde imate potraţivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplaćene prihode, a ovde imate potraţivanje koje neće biti naplaćeno već će se likvidirati time što će vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. I vidite ta razlika u naĉinu likvidiranja potraţivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razraniĉenja razdvaja na dva dela: na potraţivanja, koja ćete pretvoriti u gotovinu, a to znaĉi nastale a ne naplaćene prihode iskazujete u okviru ostalih potraživanja kratkoroĉnim, a na AVR ostavite samo unapred plaćene troškove i rashode. Jer kada radite analizu likvidnosti vi onda, ako to nije razdvojeno kao kod nas, uvek morate da se pitate a ĉekajte koji deo od ove pozicije će dovesti do priliva gotovine a koji deo neće. Jer onaj deo koji se tiĉe unapred plaćenih troškova iako je potraţivanje neće u budućnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoće. I zbog toga je zgodno da znaĉi na AVR budu unapred plaćeni troškovi odnosno rashodi, a da nastali prihodi ĉija se naplata oĉekuje u budućnosti budu iskazani kao ostala potraţivanja. I IV direktiva predvidja takav naĉin bilansiranja AVR.
131

U svakom sluĉaju to je pozicija koja će u narednom periodu biti ugašena kada naplatimo prihod ili kada utrošimo iznose koje smo unapred platili korišćenjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

Znamo da pasiva sadrţi dva velika bloka izvora. To su sopstveni i pozajmljeni kapital.

BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA

Da bi ste definisali šta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove ĉetiri odlike: 1. to je kapital vlasnika; znaĉi on potiĉe od vlasnika i time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital uloţio u firmu-uloţili su vlasnici. 2. nema rok dospeća, on je u firmu uloţen trajno; dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. Nigde u svetu osim kod nas ne moţe da postoji firma koja nema sopstveni kapital. Ne moţe da postoji firma kod koje su gubici veći od sopstvenog kapitala tj. da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. 3. predstavlja osnovu za upravljanje; zašto vlasnik upravlja firmom, pa zato što kaţe pa ja sam dao pare. Znaĉi taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znaĉi kada vlasnika kaţe ja odluĉujem onda on moţe to reći samo zbog toga što je on taj koji je uloţio novac. 4. kada je reĉ o isplatama koje sa sobom povlaĉi korišćenje tog kapitala od strane preduzeća onda zakljuĉujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Odnosno da isplata ima samo kada preduzeće ostvaruje dobitak, a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da će svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Zašto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Pa zato što oni upravljaju, oni snose poslovni rizik. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje, deo dobiti koji će im pripadati će biti veći i obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro, ukoliko firma ne radi, neće dobiti ništa ili će ĉak izgubiti
132

ono što su u firmu uloţili. (ima i 5. da se povećava iz dodatnih uloga vlasnika ili iz zadrţane dobiti) To su dakle te ĉetiri vazne odlike sopsvenog kapitla i one vaţe za sve pravne forme. Ovo što sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeća. Dakle pravni oblik preduzeća je taj koji odredjuje u kom obliku će se pojaviti sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama reĉ onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeća i ortačka društva, a na drugoj strani imate društva kapitala. Kljuĉna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornost vlasnika. Za prvu grupu karakterisitcna je neograničena odgovornost vlasnika, što znaĉi da vlasnici, ne za gubitke, već za obaveze koje proisteknu iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako imovinom koja je uloţena u firmu tako i svojom privatnom imovinom. Znaĉi kaţemo da predmet prinudnog izvršenja u sluĉaju prinudne naplate potraţivanja ĉini ukupna imovina vlasnika. To je razlog zbog ĉega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeća ili ortakluka brţe bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. I onda ako dodje do takvih tuţbi oni kaţu pa ja nemam nista, ovo pripada mom sinu,o no mojoj svastici, ţeni…a ja nemam nista. Da ne bi mogla da se izvrši plenidba imovine i prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzećima. On moţe, kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moţe spreĉiti da tu imovinu na razne naĉine otudji, naroĉito kada proceni da postoje šanse da dodje do toga da poverioci traţe prodaju njegove imovine. Društva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograničeno. To ograniĉeno znaĉi da predmet prinudnog izvršenja radi naplate njihovih obaveza moţe biti samo imovina koju su uloţili u preduzeće. Da zbog ove ograniĉene odgovornosti vlasnika drţava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaĉi moraju obezbediti da bi takva preduzeća uopšte poslovala. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenjivi kapital ovih društava. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvršena po odredjenoj proceduri, dakle ne znaĉi da se nikada ne moţe promeniti već samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Kod inokosnih firmi, inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrši dodatna ulaganja. Vlasnik moţe kada god mu padne na pamet povući deo kapitala koji je već uloţio u firmu, ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija već se pripisuje inokosnom kapitalu, ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Zato kaţemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenjivog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod društva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene
133

njegove visine već da se promena visine mora vršiti po unpred utvrdjenoj proceduri. A to znaĉi da svako povećanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupštine vlasnika. ta odluka mora biti nakon što se realizuje. To znaĉi nominalna vrednost. Statutom društva odredjeno je kolika većina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. Obicno ¾ većina se traţi da se donese odluka o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala. Dakle visina uloţenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moţe razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja društva. Ako su ĉlanovi uplatili više nego što je nominalna vrednost onda će taj višak biti iskazan na posebnom raĉunu u okviru kapitalnih rezervi. upisana u registar nadleţnog privrednog suda. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju društva upisuju i uplacuju odjedjeni broj udela. Ali udeli će glasiti na nominalnu vrednost. Moţe biti pravilo. Znaĉi kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. Povećanje ovog nepromenljivog kapitala kod društava sa ograniĉenom odgovornošću moze biti izvršeno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih 134 . da bi registar suda bio aţuran. Osim što je potrebno da bude donešena odluka sa ¾ većinom. Pošto se ta visina moţe promeniti. Tako što broj upisanih udela pomnožimo sa nominalnom vrednošću udela. U svakom sluĉaju snaga kojom svako od njih pojedinaĉno moţe uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine uloţenog kapitala. Ali ne moţe raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum traţi. Naravno da odluku o smanjenju moţete donositi samo ako je kapital vaše firme iznad zakonom propisanog minimuma. Ako udeli nisu uplaćeni u celini javiće se pozicija neuplaćeni a upisani kapital. Nikada dok firma postoji ne moţe osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. Toga kod nas nema. a moţe i drugaĉije pravilo zavisi kako su se dogovorili. Naime kada se društva osnivaju tada pri registraciji društva jedan od vaţnijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. Snaga uticaja na društvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. Bilansiranje stalnog ili nepromenjivog kapitala Kod društva sa ograničenom odgovornošću ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvršiti dodatnu uplatu. udeo jedan je jedan glas.

to je moguće. Da emituje nove udele ili da već postojućim udelima poveća nominalnu vrednost. u istom odnosu otkupljeni od strane postojećih vlasnika. naša glasaĉka prava će ostati ista ako i u tim novim udelima svi podjednako uĉestvuju. 135 . Primer: ako ja imam 5 udela i mi svi imamo po 5 udela i emitujemo nove udele. osnovni kapital kod DOO moţemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. mnogo lakše se unovĉavaju nego udeli. To je sada stvar politike firme. i samo se izvrši zamena udela sa niţim za udele sa višim iznosom. Oni dalje mogu prodati nekom drugom i time povećati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. ali opet po proceduri koja je utvrdjenja. dakle privatno se traţe. I to je razlog zbog ĉega se uvek kupovina i kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava prvo nudi postojećim vlasnicima. da bi zadrţala pravo glasa. onda nove udele otkupljujemo sami. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trţištu. Ukoliko to ne uradim moram raĉunati da će moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadašnje stanje. udeli se ne prodaju na trţištu kao akcije. Obim poslovne aktivnosti preduzeća je pao. Jer mi nije sve jedno. Primer: ako bi se vrednost udela sa 1000 povećala na 1500 to bi znaĉilo da svaki ĉlan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti još po 500. I ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo ĉvršće povezani za vlasnike nego akcije. Znaĉi ako društvo odluĉi da u nekom trenutku poveća svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogućnosti. To je dopušteno. A naravno ovaj iznos se uplati na raĉun firme. Neću novog suvlasnika i ako neću novog suvlasnika. prema tome izvućićemo deo kapitala koji smo uloţili time što ćemo smanjiti nominalnu vrednost udela i svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. Ako neko kupi više a neko manje doći će do promene odnosa u glasaĉkom pravu. nema organizovanog trţišta udela u OK. odnosno kaţe se da postojeći vlasnici imaju pravo preĉe kupovine. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji već posedujem. I to smanjenje moţe biti motivisano ili potrebom pokrića gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. Ako neću da se moja relativna uĉešća u pravu glasa smanje ja moram.udela. To su posledice o kojima treba voditi raĉuna. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti naĉin. Akcije su mnogo prometnije. Ali treba znati da tu postoji mogućnost promene relativnog odnosa u broju glasova ĉim nove udele emitujete. Ako hoću novog suvlasnika onda ga moram naći. nemamo šanse da investirani kapital na zadovoljavajući naĉin uposlimo. Kada je reĉ o smanjenju. Znaĉi ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. što ima suprotne posledice u odnosu na povećanje. Emitovanje novih udela je takodje moguće.

U tom sluĉaju se na strani aktive kao i kod DOO pojavljuje pozicija neuplaćeni upisani kapital. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. Pošto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znaĉajna. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od rešenja moţe biti da firma otkupi njegove udele. Dakle prošto je to razlog zbog ĉega postojeći vlasnici ţele da zadrţe nadzor nad tim ko će kao novi vlasnik doći u firmu. postojećim vlasnicima uopšte nije svejedno ko će im doći kao novi suvlasnik. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje raĉun udela. Zašto oni zahtevaju to? Zato što zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. Kod akcionarskih društava osnovni kapital formira se emisijom i prodajom akcija. Ta nominalna vrednost moţe se bitno razlikovati od tekuće tržišne vrednosti. On mora po statutu da prvo ponudi postojećim vlasnicima svoje udele. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. trţišna vrednost je daleko iznad toga. U tom sluĉaju firma nije dobila novog vlasnika. kada ĉitate bilans. šta on moţe da uradi. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za raĉunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. on onda moţe u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trećem.Drugi naĉin je da otkupite i poništite udele. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. ili moze biti uplaćen delimiĉno. ako oni ne ţele ili ne mogu da kupe. nalaze kod spoljnih akcionara. ali je njen OK niţi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. Oni ţele da zadrţe kontrolu nad time ko je vlasnik firme. 136 . Ako neki od vlasnika ţeli da istupi iz firme. i ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. zaduţuje raĉun poništenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. Tada se isplaćuju udeli vlasniku koji istupa. I to se ovde ĉešće dogadja. jer mi ne moţemo da otkupimo ali moraš da dobiješ našu saglasnost. U finansijskim izveštajima pozicija akcijski kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku. na primer nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. Dakle mi ćemo tebe isplatiti i smanjićemo osnovni kapital. a otkupljeni udeli se poništavaju. i oni obiĉno uslovljavaju onome ko ţeli da istupi. (moramo znati: šta su akcije. to je ona vrednost na koju akcija glasi. Formirani osnovni kapital moţe biti uplaćen odmah i tada govorimo o jednakosti upisanog i uplaćenog kapitala. moţeš naći novog kupca. pa se uplaćeni iznos tretira kao nominalni iznos. koje vrednosti akcije mogu imati.

To moţe izazvati znaĉajne troškove. To odobreno povećanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih društava. pa onda idete u realizaciju odluke. odobrenje komisije za HOV.Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moţe se vršiti redovnim povećanjem. Ali vi znate da će se društvo razvijati i da će vam biti potreban dodatni kapital. Znaĉi vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluĉe da tu opciju iskoriste.000 akcija. Uslovljeno povećanje je iznudjeno odnosno ono se vrši kada preduzeće poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. ponovno traţenje odobrenja od strane komisije. odobreno povećanje akcija. a redovno povećanje je povećanje koje ide po proceduri: Odluka skupštine. da pretvore svoju 137 . Ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. gde se u trenutku osnivanja traţi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno većeg broja akcija nego što će biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. morate imati odobrenje nadleţne komisije za HOV. ne u bilansu. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. recimo u tom trenutku.000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. Znaĉi emitujete 50. Zato ćete u finansijskim izvestajima. ali broj odobrenih moţe biti veći od broja emitovanih akcija. Drugi naĉin povećanja akcijskog kapitala je tzv. one još nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. Ovde kada se kaţe konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ĉiji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moţe pretvoriti u redovnu akciju. Znaĉi.000 jer moţete najviše polovinu od onoga što ste već emitovali. vi traţite dozvolu za emitovanje 75. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupštine. Broj emitovanih ne moţe biti veći od broja odobrenih. Odobrenje se traţi i od komisije i od skupštine. uslovljeno povećanje akcijskog kapitala. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najvećeg broja akcionara na skupštini a onda još da obezbedite da oni glasaju za odluku. objektivno vama treba kapital koji ćete pribaviti emisijom. pa tek onda prodaje akcija. Pored ovog redovnog povećanja postoji i tzv.000 a imate odobrenje za jos 25 000. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. pa tek onda donosite odluku na skupštini akcionara. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. Kada će biti emitovano tih drugih 25. ali u beleškama naći broj autorizovanih akcija i broj emitovanih akcija. Znaĉi posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu moţete realizovati. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupštini i onda se ide u prodaju akcija. Da biste mogli da emitujete akcije. Ta procedura traje priliĉno dugo i priliĉno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti većina akcionara. Nema nikakvog smisla da skupština donese odluku a komisija kaţe ne moţe. 50.000 akcija. Ne moţete 100.

Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija i kada se raĉuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. Ta nepromenjivost kapitala posledica je ograniĉene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu.obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju. Ako negde proĉitate preštampavanje akcija. mogu da zadovolje. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trţišne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. To je naravno. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. da se na taj naĉin plasiraju sopstvena novĉana sredstva. Recimo kada raĉunate zaradu po akciji kao pokazatelj profitabilnosti vi ćete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. Mi znamo taĉno šta će se oĉekivati da će se desiti sa trţišnom vrednošću naših akcija i da te akcije drţimo odredjeno vreme i da ih nakon toga prodamo. I zato se takvo povećanje kapitala zove uslovljenim povećanjem kapitala. Mi kada kaţemo SK mislimo na OK 138 . Otkup sopstvenih akcija vrlo ĉesto se izjednaĉava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo širi pojam od osnovnog kapitala. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija biće izvršena zamena tih izdanih potvrda. Da bi se omogućilo klirinški promet HOV. većina HOV pa i akcije emituju se u nematerijalnom obliku. osim omogućavanja klirinskog prometa. Sopsveni kapital (ja mislim da je trebala da kaţe osnovni) je nepromenjiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. i nominalne vrednosti. ali nema nikakvog preštampavanja jer vi ne moţete preţigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. otkup sopstvenih akcija je ograniĉen na 10% od osnovnog kapitala. Da se preko ove kupovine ne bi uticalo u znaĉajnoj meri na berzanski kurs akcija. motivisano i izbegavanjem visokih troškova štampe. Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. jel… niti moţemo sami koristi glasaĉka prava akcija koje mi imamo. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrše konverziju. znaĉi da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije Smanjenje kapitala moţe se vršiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija i tu ćete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom i poništenjem sopstvenih akcija. Nema štampanja akcija. to je vaţilo ranije kada su se akcije štampale. jer se akcije moraju štampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguće lako falsifikovati. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzeće na berzi samo otkupilo. Motivi zbog kojih je preduzeće samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. Ne moţemo platiti dividendu sami sebi. To je maksimalan broj akcija koje moţete otkupiti.

jer zakonske i ostale rezerve nastaju zadrţavanjem dobiti. znĉi u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. a kod DOO njihovo formiranje je moguće ali nije po pravilu obavezno. i kapitalnih rezervi sa druge strane. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka.Bilansiranje varijabilnog sopstvenog kapitala Drugi deo sopstvenog kapitala kod društva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve i neraspodeljenu dobit. znaĉi formiraju se iz dobitka preduzeća. Ako takve odredbe nema onda će vlasnici sami formirati rezerve društva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogući gubici. ostale ili slobodne rezerve. Dok se kapitalne rezerve formiraju uplatama vlasnika. Zašto kapitalnu? Zato što je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeća. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeća spolja. Rezerve kod akcionarskih društava se formiraju obavezno. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve i ono što će biti isplaćeno vlasnicima. Kod akcionarskih društava postoji obaveza formiranja rezervi. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. Znaĉi tu nema priliva iz okruţenja u preduzeće. Kapitalne rezerve U ove rezerve spada aţio ili emisiona premija. zakonske rezerve 2. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. Izmedju zakonskih i slobodnih rezervi sa jedne strane. u društvu ne moraju biti formirane rezerve. Nije obavezno onda ako u statutu društva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. postoje razlike koje se ticu naĉina formiranja. kapitalne rezerve 3. Ako u statut društva unesete obavezu da u sluĉaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokriće. 139 .

Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% moţete izvršiti isplate dividende. Zašto se ova obaveza propisuje? Zbog toga što se smatra da društvo mora imati rezervu koja će zaštititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividend! Prvi dobici biće akumulirani. Nego će taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. Ja mogu da kaţem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrši se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati još toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. oni mogu izvršiti uplate bez dobijanja akcija na raĉun firme i te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Ukoliko bi akcionari. Obveznica se moţe pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na raĉun firme. iz raznih razloga zeleli da povećaju kapital firme ali ne da povećavaju osnovni kapital. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. Naravno zakonske rezerve mogu biti veće od 10% ali ne mogu biti niţe. Dakle što se reţima koriscenja tice kapitalne i zakonske rezerve 140 . to se dešava kod malih akcionarskih društava. Kada je reĉ o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao i zakonske.U kapitalne rezerve ubrajaju se i one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. Ta vrsta rezervi direktno povećava sopstveni kapital odnosno povećava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. biće odloţeni u vidu zakonskih rezervi.000€ mora iznositi zakonska rezerva. postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Znaĉi neće biti ĉista zamena nego ce doći još i do uplate odredjenih sredstava na raĉun firme i ta uplata će se smatrati kapitalnom rezervom. Zakonske rezerve Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. Kada vršite naknadna povećanja kapitala uvek morate voditi raĉuna da morate podici i zakonsku rezervu. znaĉi namenjene su pokriću gibitaka. Istu situaciju imamo i kod pretvaranja obveznica u akcije. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala i onemogućava smanjenje osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala ĉim nastane neki gubitak. To znaĉi da ako vi imate preferencijalnu akciju i hoćete da je pretvorite u obiĉnu. Zakon o preduzećima predvidja da akcionarska društva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Primer: ako firma ima 1 milion € kapital i 100.

Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupština vlasnika. Uvek se koristi taj višak iznad 10% za pokriće gubitka. 141 . Prekoredno korišćenje je moguće samo za onaj iznos koji prelazi 10%. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. ako je nema troše se ostale rezerve. I kada spojite zakonske i kapitalne rezerve i imate više od 10% u odnosu na osnovni kapital onda višak moţete koristiti za pokriće gubitka pa ĉak i za neke druge namene. zato što društva radije ţele da rast firme finansiraju iz internih izvora. oni odluĉuju o raspodeli dobitka i koji deo dobitka će biti zadrţan u rezervama i koje rezerve će biti formirane. Prvo se troši neraspodeljena dobit ako je ima. a kada kaţemo da mozete da date vlasnicima to znaĉi automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeća. znaĉi iz zadrţane dobiti.imaju isti reţim. Svaki dinar koji zadrţite popravlja vašu likvidnost. Ali ako su vam zakonske i kapitalne rezerve veće od 10% onda to sto je iznad 10% moţe biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Šta su te rezerve? One su zadrţana dobit. ali ispod 10% ne. za popravljanje finansijske strukture. Ove rezerve dakle sluţe za proširenje materijalne osnove za finansiranje investicija. Znaĉi ne mora biti terminisano za šta one konkretno sluţe. onda morate koristiti zakonske i kapitalne iako će one pasti ispod 10%. Vi ćete videti u bilansima starijih akcionarskih društava da je varijabilni deo kapitala veći od osnovnog kapitala. ali obiĉno se formiraju u godinama kada preduzeća dobro rade da bi se povećala sigurnost i likvidnost preduzeća. ĉim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva i onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. Dakle rezerve su vrlo ĉesto cak nekoliko puta veće nego što je osnovni kapital. i to mora biti više od 10%. Znaĉi rećićemo. pre nego što potrošite ostale rezerve. Slobodne rezerve Nemaju unapred utvrdjenu namenu. Znaĉi kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu šta moţete da uradite sa njom. Moţete da date vlasnicima. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrţan radi proširenja materijalne osnove firme. pa tek kada potrošite ostale rezerve moţete korisititi za pokriće gubitka zakonske i kapitalne rezerve. i za pokriće gubitka i to pre nego zakonske i kapitalne rezerve. utrošite i neraspodeljenu dobit i ostale rezerve. postavlja se pitanje kako će ta firma moći na dugi rok da opstane. jaĉanja njenog finansijskog poloţaja. Ako ne proširujete materijalnu osnovu firme. Naravno kada iscrpite sve mogućnosti. jer njihova namena jeste pokrice gubitka. Znaĉi zakonske i kapitalne saberete. pokriću gubitak sa tim viškom i deo ostalih rezervi a ne da idete logikom da potrošite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%.

ostalo je u okviru rezervi da vam kaţem par reĉi o revalorizacionim rezervama. dakle. a drugi deo dobiti ćemo zadrţati za rezerve. osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve štete mogu biti formirane rezerve koje ce posluţiti ako se dogodidi nešto sto nije moguće predvideti a preduzeće je prinudjeno da takvu štetu sanira o svom trošku. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude odrţan. 30. kaţem bio jer je u meĊuvremenu ukinut. i gde se predviĊa revalorizacija kao postupak 142 . Znaĉi. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. a ĉije odrţavanje u inflatornim uslovima moţe biti dovedeno u pitanje. novembar 2004. biti ponovo uvedena.Ukoliko je u statutu društva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznaĉavaju kao statutarne rezerve. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. Recimo ako su u pitanju preduzeća ĉija je delatnost takva da moţe doći do velikih šteta po ţivotnu sredinu. Dakle. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruţenja u preduzeće. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. Neraspodeljena dobit je deo dobiti koji odlukom skupštine nije raspodeljen. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila pitanjima odrţanja kapitala. koji se zvao ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. da sluţi za otkalanjanje takvih šteta. a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. tu je bio MRS 15. Odluku o njenoj raspodeli doneće skupština u nekom od budućih obraĉunskih perioda I biće reĉeno da deo neraspodeljene dobiti iz prošle godine i dobit iz ove godine biće iskorišćeni za isplatu dividendi. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. nastaju sa ciljem da se odrţi kapital koji je u preduzeće investiran. Znaĉi skupština zadrţava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti. već se samo obezbeĊuje njegovo odrţanje. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadrţavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. Ostao je. ali sa tom namenom. I da bi povećali sigurnost firme oni formiraju rezerve. Ako je kraj godine onda moţemo imati neraspodeljenu dobit tekuće godine kao deo sopstvenog kapitala. Ostavljen je kao neraspodeljena dobit. moţda malo promenjena. Utorak. Revalorizacione rezerve.

ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. i niţe knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. tretira se kao revalorizaciona rezerva. To je. Razlika izmeĊu više trţišne. moţe biti stalna imovina i mogu biti zalihe. ako je vrednost u knjigama niţa od trţišne vrednosti onda ne idete na rashode. Znaĉi. i unosi se u bilans uspeha. Pošto trţišne vrednosti mogu da fluktuiraju. Ukoliko pak. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. Znaĉi. bio najbolji. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. i one se u prihode mogu uneti samo onda. u ostalom. Revalorizaciona rezerva raste. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. i smanjuje se kada doĊe do promena u suprotnom smeru. i pristup koji se nalazi u standardu 29. i da pristupi ili naĉini na koje se revalorizacija vrši mogu biti razliĉiti. U svakom sluĉaju. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. kada sredstva ĉijom su revalorizacijom nastale budu otuĊena. Mi toliko dugo ţivimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. i na taj naĉin se ostvaruje obraĉun realnog rezultata. poveća se vrednost imovina na strani aktive. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odraţava promene trţišne vrednosti. tu je rešenje bilo drugaĉije. MRS 15 je bio to izmenio. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na trţištu padne (pošto ste vi u knjige uveli imovinu po trţišnoj vrednosti pa onda uporeĊujete postojeću trţišnu vrednost sa trţišnom vrednsošću prethodne godine) tj. ne bi li se obraĉunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugroţen. Kako mi onda time obezbeĊujemo odrţanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek trţišna 143 . To je tzv. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. koje sada postoje prema MRS. na pomenuti naĉin. MeĊutim. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. postoji višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode.otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. U MRS 16 predviĊena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. tada se iz dobitka iskljuĉuje deo koji je potreban za odrţavanje kapitala. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. kada trţišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. Vi znate da predmet revalorizacije moţe biti kapital. i ĉini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. Revalorizacione rezerve. preko zakonskih rešenja. ono što vi treba u ovom trenutku da nauĉite. Ovaj alternativni postupak dovodi do toga da vi na kraju obraĉunskog perioda za neka sredstva imate trţišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda.

. U drugom sluĉaju to je već uĉinjeno. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obraĉunskog perioda siromašniji nego što je bio na poĉetku. nije 144 . Ovaj naĉin predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. definišemo ga kao razliku izmeĊu veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. najlakše. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom odrţanju. Moţemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha.. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. pošujete bruto princip. U prvom sluĉaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. kako sve on moţe da se definiše. To je što se naĉina predstavljanja tiĉe. Ja oĉekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. U svakom sluĉaju. kada je reĉ o stalnoj imovini. da je cilj formiranja odrţanje kapitala. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. nećete uĉiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. vlasniĉki. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. I jedan i drugi naĉin su.vrednost. pa je MRS 15 ukinut. I u poslovanju se prvo gubi. Sa aspekta vlasnika. rekla sam vam da to moţe da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. tj. ali postojanje gubitka traţite na strani pasive. To je rešenje koje je uglavnom sadrţano u Nemaĉkom zakonu. ali kad god radite analizu pre nego što poĉnete. u drugom sluĉaju u pitanju je neto princip. sopstveni kapital. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. –PRIMER sa onih 1000 i 1100. Sa aspekta bilansa stanja. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. jer za inokosna preduzeća i ortaĉka društva. u vezi sa sopstvenim kapitalom. a onda moţe tek biti izgubljen kapital poverilaca. suština gubitka je da on uvek znaĉi smanjenje sredstava preduzeća. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. morate aktivu umanjiti za gubitak. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. Kada se gubitak unosi na stranu aktive. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. ĉini mi se. Vi time praktiĉno aktuelizujete troškove amortizacije. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. i obezbeĊujete realan obraĉun periodiĉnog rezultata. Pitanje je samo koji je naĉin iskazivanja gubitka jasniji. Ili. podjednako dobri. U vezi sa sopstvenim kapitalom. GUBITAK TakoĊe. da kaţemo par reĉi o gubicima.

ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen.relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. Kod društvenog kapitala. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niţi. Prema tome. Ako je gubitak skromne visine. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. doneti odluku o njegovom pokriću. Drţava ima interesa da preduzeće odrţi iz još mnogo drugih razloga. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. ĉak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. pre oporezivanja. Ako to nije dovoljno. bilo da je dobitak ili gubitak. naravno. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije znaĉajan. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. i ona se uvek. Dakle. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. reĉ samo o porezu. Nije. radi pokrića gubitka. već se rezultat nakon obraĉuna na raĉunu dobitka i gubitka. prenosi na ortaĉki kapital ili na ulog vlasnika. Ovaj rezon je naroĉito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde drţava dopušta da gubitak iz prethodne godine. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. Dakle. vi sad kaţete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruţenja. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. Formalno. iz dobitka. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. u obraĉunu gubitka kao rezultata. preduzeće na taj naĉin ţeli zapravo da uštedi na porezu. iskazuje na ovaj naĉin. Prema tome. politika preduzeća moţe biti razliĉita kada je reĉ o pokriću gubitka. Time će plaćeni porez biti niţi. Sama visina gubitka moţe biti razliĉita. preduzeće moţe doneti odluku da gubitak iskaţe u bilansu. kada dopušta takvo rešenje. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. bilo poverioci ili drţava. već da u bilasnu stanja iskaţe gubitak. bez obzira na visinu. Ali ţelim da vam skrenem paţnju na znaĉaj gubitka po opstanak firme. bilo vlasnici. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće je nakon toga. naša finansijska snaga je takva da moţemo bez problema taj gubitak da podnesemo. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. moţe odluĉiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. Znaĉi. Pokriće gubitka iz rezervi oznaĉava se kao formalno pokriće gubitka. i sada kad smo govorili o rezervama. preduzeće moţe odluĉiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. Preduzeće moţe. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. nego da ta preduzeća što duţe rade i što duţe plaćaju porez. Drţava. Drugo rešenje moţe biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. iznos gubitka uplatili na raĉun preduzeća. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. cilj drţave nije da od preduzeća naplati što veći porez. Iduće godine. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. On se tada neće pojaviti u bilansu 145 .

pad prihoda. svake nedelje. Ako se odluĉite za sanaciju. svakog meseca a ĉije promene treba da vam pokaţu da se dogaĊa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. Zato je jako vaţno da se dobro procene šanse preduzeća da preţivi. Pokreće se steĉajni postupak. Gubitak je samo finale neĉega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom kapitalu kao drugom segmentu pasive. Kada doĊe do gubitka to znaĉi da već duţe u preduzeću nešto nije kako treba. ili će preduzeće otići u steĉaj. Iskazivanje visokog gubitka moţe biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konaĉni rezultat rada preduzeća. Tu vlasnici više ne mogu da odluĉuju o tome hoće li ili neće odrţati firmu. Pošto ćete voditi fimre. onda jednostavno preduzeću spasa nema. pogotovo visokog gubitka. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. Sećate se. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uĊu. ili da jednostavno ne postoji naĉin da takvo preduzeće na dugi rok bude odrţano. jer kriza rezultira gubitkom. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima prinosnu snagu i sprovoĊenjem odreĊenih mera moţe biti odrţano na dugi rok. mogućnosti koje imamo da ga odrţimo i da onda donesemo pravu odluku. onda će gubici biti takoĊe veći nego što bi bili da ste uloţili dodatni novac i preduzeće na dugi rok odrţali. karakteristike pozajmljenog kapitala su: 146 . i odrţi na dugi rok. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednaĉiti sa crvenom lampicom. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. To je jedna od pretpostavki za pokretanje steĉajnog postupka. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da odrţite preduzeće. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. Da li će do sanacije doći. I treba ta kretanja. Ovo je vaţan trenutak. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. odnosno likvidaciju. Donošenje te odluke je jako osetljivo. rast troškova primetiti pre nego što doĊe do iskazivanja gubitka. treba da znate da postoji ĉitav niz veliĉina koje moţete pratiti svakodnevno. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital.stanja. znaĉi sigurno gašenje preduzeća. takva firma se više ne moţe odrţati. tada uprava preduzeća. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. Ukoliko pak. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuĉe iz krize.

da taj kapital ima unapred utvrĊen rok dospeća. Cilj formiranja rezervisanja. za razliku od isplata koje povlaĉi sopstveni kapital. vaš periodiĉni rezultat neće biti taĉno obraĉunat. neto imovina neće biti taĉno iskazana.da taj kapital potiĉe od poverilaca. istovremeno priznajete i rashod. ali ne znate taĉno ni koliko iznosi. Naše obaveze neće sadrţati sve obaveze. 1. jer u tom sluĉaju nema ništa od taĉnog prikazivanja neto imovine. ako se poĊe od statiĉke teorije.da taj kapital izaziva isplate ĉija je dinamika i visina unapred poznata. poverioci nemaju pravo glasa. Ako obaveze nisu potpune. što znaĉi da preduzeće taĉno zna kada kapital mora biti vraćen. Ako kaţemo da znamo da obaveza postoji. ni koliko ćemo taĉno platiti. ĉija visina zavisi od visine dobitka i odluku o ĉijoj visini donosi skupština. neto imovina neće biti taĉno iskazana. . postiţemo tako što priznajući obavezu. Ajde da napravimo poreĊenje izmeĊu rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. ĉija visina je unapred utvrĊena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. tj. . bio bi utvrĊivanje taĉne neto imovine. Rezervisanja su u našu raĉunovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 147 . Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze ĉija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. ne bi bilo ispravno da to ne pokaţemo (da kaţemo kad budemo platili videćemo). . a koje oznaĉavamo kao kamate.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. onda kao cilj formiranja rezervisanja moţete oznaĉiti taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. Neto imovina je razlika izmeĊu aktive i obaveza. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja veţete za dinamiĉku teoriju. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. ĉiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. ni kada ćete morati da je platite. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. i prema tome. formiranjem rezervisanja. koji se oznaĉava kao ''rezervisanja.. Znaĉi kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. Taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. Znaĉi. obaveze i PVR. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje taĉne neto imovine.

Ako je plaćeni iznos viši. formiranje rezervisanja utiĉe na formiranje rezultata. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. rezervisanja. i da rezervisanja i rezerve nikako ne treba tumaĉiti kao sinonime. u smislu da govorimo o obavezama. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niţi od formiranog rezervisanja. Utiĉe tako što. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiĉe na rezultat. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. i samo za tu namenu moţe biti iskorišćeno (taĉno se zna za koju obavezu se formira). pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. Što se tiĉe razlika izmeĊu rezervisanja i obaveza (obiĉnih). Na poziciji obaveza. budu jednaki. i to je isto. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodiĉnog rezultata. Naime. smanjuje rezultat. to je sliĉno. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju taĉno utvrĊenu namenu. pošto se formiraju pre utvrĊivanja rezultata. pa onda odluĉujete o raspodeli dobiti. u periodu formiranja. Za razgraniĉenja taĉno znate kada morate platiti. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. imaćete rashod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa razliĉit. Kada se oporezuje dobit. Dugo je postojo problem da se objasni da izmeĊu rezervisanja i rezervi postoje znaĉajn razlike. Mi obiĉno nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. i na raĉunu rezervisanja i na raĉunu PVR. Ukoliko je isplaćeni iznos niţi. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. Što se tiĉe odnosa izmeĊu rezervisanja i PVR. a visinu obraĉunavate sami.1989. obaveza za koju je rezervisanje formirano. a niko nije prorok da moţe taĉno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. Koriste se tri pozicije. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. jer su one formirane nakon što je dobit obraĉunata. ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). ali moţe se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. i na raĉunu obaveza. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiĉe na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. moţe biti viša ili niţa od formiranog iznosa rezervisanja. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). Sa druge strane. Naţalost. moţe se opet promeniti rezultat. srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmeţu rezervisanja i rezervi. ni koliko ćete taĉno 148 . Kada gasite rezervisanje. Za obaveze taĉno znate kada dospevaju i koliko plaćate. bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za taĉno odreĊenu namenu. Vi procenjujete visinu rezervisanja. Ajde da ih uporedimo. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. Sledi zakljuĉak. Do tada raĉunovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. I jedno i drugo formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje.

kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. visina se obraĉunava na osnovu ugovora. TakoĊe. Vi procenjujeta njegov bonitet. znate koliko morate platiti za mesec dana-obraĉunaćete i formiraćete PVR). niste primili fakturu. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. Ako se u budućnosti.platiti. za to se ne formira rezervisanje. niti moţemo spreĉiti njegov nastanak. Da bi se rezervisanje formiralo. mi ćemo imati obavezu. koja je rezultat prošlih dogaĊaja. Sliĉnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. ali je u suštini postojao i ranije. koji ovde nije verovatan. to je potencijalna obaveza. Sliĉnosti izmeĊu rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. odnsono gubitke. Dakle.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. i 149 . . obraĉunali ste i iskazali preko PVR. i ĉije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. i za razliku od obaveze nemate dokument. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam paţnju da su ovo uslovi koji inaĉe vaţe za obaveze. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. a na raĉunu PVR samo obaveze prema trećima. koja kaţe nabavite mi garanciju domaće banke. postoji razlika s obzirom na ĉinjenicu da na rezervisanjima moţemo iskazati obaveze prema samome sebi. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog ĉega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. Pošto niste primili fakturu. firma se obrati za kredit stranoj banci. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. i vaša procena je takva da je njegov finansijski poloţaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. Ako je nešto potencijalna obaveza. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. a koji je kod rezervisanja verovatan. Znaĉi to je razgraniĉenje izmeĊu rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. predstavili bi ste tu obavezu na raĉunu obaveze. sredstava. ali mi ne moţemo uticati na to da dogaĊaj nastane. Kada bankari daju garanciju za kredit. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. I dajete mu garanciju. Znaĉi. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu raĉunovodstvenu praksu meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima kao takav. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): .da postoji obaveza koja je rezultat prošlih dogaĊaja. Da ste primili fakturu. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. vi postajete duţnik banke. i predstavljaju pozajmljeni kapital.

odnosno. nego što nije da sadašnja obaveza postoji. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifiĉnih izjava menadţmenta. bude objektivna. smatra se da postoji ako su ĉinjenice da ćete morati da platite.da se moţe pouzdano proceniti visina obaveze. vodite sudski spor. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. Prvi uslov. pod uslovom da kvar nije izazvan nestruĉnim rukovanjem kupca. 6 meseci otkloniti na svoj teret. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadţmenta koja izaziva opravdano oĉekivanje trećih da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. neko vas je tuţio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora moţe rezultirati. od onih da do plaćanja doći neće. verovatan odliv sredstava. Dakle. vi morate verovati da zaista obaveza postoji. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. Drugi uslov. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. imate garancije za velik broj sliĉnih aparata. da sve ĉinjenice kojima raspolaţete govore u prilog tome. i zato je garantni list zapravo ugovor. sa druge strane. u stvari. Ako postoji veliki broj sliĉnih obaveza. Odnosno. onda ćete rezervisanje formirati. Vaţan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. tri godine. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvoĊaĉa. moţete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno.. Garantni list. da formiranjem rezervisanja ne povredite naĉelo istinitosti. nego da obaveze nema. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. da vašu obavezu izmirite. Prošli dogaĎaj iz koga obaveza rezultira. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. ili da nešto nećete uraditi. vi ste postali druga ugovorna strana. nego da ćete ga dobiti. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. Upravo 150 .. na dan bilansa. ni koliko će zahtev iznositi. uslov je da uvek uz reklamaciju. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. da je verovatnije da obaveza postoji. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. Ako vas neko moţe naterati. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim dogaĊajem. Na primer. Na primer. je. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. putem zakona.. Ovde je vaţno da procena koju uĉinite. Znaĉi. uz garantni list priloţite raĉun. preniskog. Vi u tom ĉasu ne znate taĉno. ni kada ćete morati da platite. Morate formirati rezervisanje. Kad kupujete taj proizvod. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. a koja se tiĉe visine rezervisanja. onda se takve izjave tretiraju takoĊe kao obaveze. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. Na primer. Govorila sam vam o izjavama menadţmenta koje izazivaju oĉekivanja treće strane da ćete postupiti na odreĊeni naĉin.

kada ţele da povećaju ili smanje rezultat u odreĊenom obraĉunskom periodu. Moţemo sa zadovoljavajućom taĉnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. dovodi do toga da raĉunovoĊe vrlo ĉesto rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. budući da to znaju. obaveze po osnovu garancija. i naravno. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. . Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti odreĊeni broj.ova ĉinjenica da se visina rezervisanja procenjuje. Ne moţe se uraditi sledeće: pošto oĉekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak. koliko su kvarovi teški.obaveze prema trećima – npr. To je malo drugaĉija podela od one koju imate u vašem udţbeniku. ne moţe formirati za gubitak firme u celini. pored iskustva koriste i odreĊene matematiĉke metode. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. . naša rezervisanja. Ako bi svi aparati imali malu grešku. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. generalno. tj.gubitke koji potiĉu iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. koje je u toku obraĉunskog perioda prodalo odreĊeni broj aparata. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. Prema standardu 37. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. Tu se obiĉno. da pri prodaji toliko proizvoda. Vi moţete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (traţeći zbog ĉega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. Poznato vam je da za jedan proizvod moţete dati više garancija. na teret ove poslovne godine. Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. to su tri osnova za koja se prema MRS 37 mogu formirati rezervisnja. Evo jednog primera kako se moţe utvrditi visina rezervisanja za garancije. drugi za limariju. da će se u garantnom roku odreĊeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. koju završavamo sa dobitkom. garancija sa razliĉitim vekom trajanja. To nije dozvoljeno. i koliko je otklanjanje koštalo. Iskustvo nam govori. Nikada se rezervisanje. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. Imate ĉitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. a revizori. iz godine u godinu. srednji ili veliki. troškovi popravke bi 151 . ali ne i za gubitak preduzeća kao celine.restrukturiranje. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. Znaĉi. rezervisanja se formiraju za: . Kada je reĉ o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku.

000. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. U meĊuvremenu. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora. Znaĉi. u ovom sluĉaju. Izvesno je. Prihodi su fiksirani. vaši rashodi zbog toga rastu.000 neizbeţni trošak. da će ispunjenje tog ugovora. a da samo u 5% sluĉajeva proizvodi imaju veliki kvar. a ako ćete sa isplatom penzija poĉeti u budućnosti. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate oĉekuju u duţem vremenskom periodu u budućnosti.000 ako odustanem. a troškovi goriva predstavljaju znaĉajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. moţete uraditi dve stvari. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. dakle. Visina takvih rezervisanja se utvrĊuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira. 152 .000 danas i 50. raskinuti ugovor. a odustanica 80. dogovorite da prodate odreĊenu koliĉinu proizvoda. i gubim 80. vi rezonujete na sledeći naĉin: plaćam 100.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. ako su oni niţi od gubitka. Morali bi ste diskontovati 50. U ovakvoj situaciji. U 15% slugajeva kupci reklamiraju.000 na sadašnju vrednost. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. a rezervisanje formirate sada. Ako bi svi imali znaĉajnu grešku. ili sam gubitak. cena nafte skoĉi. za 10 godina iznosio 50.000 za 10 godina su dve razliĉite stvari.000 zato što znamo da ako bi svi imali mali kvar. Moţete. na primer. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budućih isplata. u odnosu na trenutak formiranja.000 – odustali bi ste i rekli dobro. troškovi bi bili 50. Rezervisanje treba. jer 50. ĉije ispunjenje. za 10 godina isplaćujete prvu penziju. i ugovorite fiksnu cenu.000. Znaĉi. to je neizbeţni trošak. Ili. cene inputa rastu. zahteva nastanak viših rashoda. Gledam šta je za mene povoljnije. plaćam vam 80. Ako se. Sadašnja vrednost tih 50. odnosno jednokratni raskid.000. i ostvariti gubitak. ako formirate rezervisanje za penzije. jer je taj iznos od 80. da danas treba izdvojiti 50. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja.bili 50. Iznos rezervisanja se raĉuna na sledeći naĉin: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. Neizbeţne troškove.15% x 50.000.000. moţete ispuniti ugovor.000 + 5% X 150.000 bi bio iznos koji bi. Znaĉi. ali nemaju svi nega njih 15%. dovesti do gubitka.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor.000. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. Problematični ili teretni ugovori. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti. eventualno. troškovi bi bili 150. na primer.000 = 15. ako je on niţi od troškova raskida. Da li moţete reći.000? Ne.000.000. ako peći rade na naftu). Ako bi gubitak bio 100. Dakle. za koje se mogu formirati rezervisanja. su ugovori ĉije izmirenje. da bude formirano na 15.000 hiljada. i umesto dobitka imaćete gubitak. i reĉ je o manjem kvaru. sa kamatom.

Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. i da se u buduće bavi samo trgovinom. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. U okviru nje postoji i destilerija eteriĉnih ulja. Imali ste veliku proizvodnu firmu. kao što je bio Simpo. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. na primer. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. ĉitate u novinama. Restrukturiranje je kada rešite na primer. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. ili da jednostavno prestanete da se bavite time.krupna promena u strukturi menadţmenta (ako uradite reorganizaciju na naĉin da uvedete još jedan nivo upravljanja. nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteriĉnih ulja. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. ukinete jedan hijerarhijski nivo. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. prvo. odluĉi da se bavi i proizvodnjom proizvoda ĉiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. upravu banke. Dakle. I to je restrukturiranje. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluĉi da izvrši restrukturiranje. da lica koja će restrukturiranjem 153 . recimo. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odluĉuje. Ukoliko bi odluĉili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. pa onda imate uprave filijala.Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. pa smo evo formirali rezervisanje.zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. imate. već da ih kupujete gotova. sa druge strane. izvršili bi restrukturiranje. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. Odluĉiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteriĉnih ulja. ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. jer sam dala garantni rok. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadrţati.. al to će vam kolega Đuriĉin bolje objasniti od mene) . onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. zatvoriti. kaţemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. Ili. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) . pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. i ţelite da ga zatvorite. Ne moţe preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine. Ako odluĉite da taj deo firme prodate. Termin koji jako ĉesto ĉujete na televiziji. pa ekspozitura.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. Znaĉi. pa šaltera. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. Ja znam da postoji obaveza za garancije.. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . to će biti restrukturiranje. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja. Osim ĉajeva radi i neke druge preparate.

Na primer. . pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine.koja ste sve rezervisanja formirali.biti pogoĊena. nećete je preseliti. izazove opravdano oĉekivanje u vezi sa njegovim sprovoĊenjem. Tokom godine kvarovi će nastajati.000 (troškovi prodatih proizvoda). potrebno je objaviti. dakle. ili smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. Ali isplatili smo 8. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. prihodi 80. Planom o restrukturiranju.000. Ako vi kaţete zatvaramo pogon za proizvodnju eteriĉnih ulja na Vlasini. to je u redu. Što se tiĉe rezervisanja. ali su sraĉunati na buduću aktivnost. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. obelodaniti. onda imate pravo da formirate rezervisanje. vi moţete u visinu rezervisanja ukljuĉiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja odreĊenog ugovora. SprovoĊenje te odluke košta. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15.kakav je odnos rezervisanja na poĉetku i na kraju godine (razlika izmeĊu rezervisanja na poĉetku i na kraju godine. u iznosu od malopre pomenutih 80. ostavićete je ili ćete je prodati. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. . ne moţete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. Visinu rezervisanja za restrukturiranje. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogaĊa. u visinu rezervisanja. Kada taj plan napravite.000. već za buduće aktivnosti preduzeća. kod pomenutih lica. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. znaĉi. uĉiniti dostupnim javnosti. Ali ako kaţete. ukljuĉiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. ali sa gubicima. . Kao i da taj plan. isplatili smo 13.000. Planirali smo da ćemo isplatiti 15. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti ukljuĉeni u rezervisanja. Ne moţete. ne moţete uraĉunati u rezervisanja. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. zakljuĉak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). ali tamo oni neće raditi isti posao. Svi ti troškovi. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. utvrĊuje se ukljuĉivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovoĊenjem restrukturiranja.000 i ukinućete 154 . Moţete uraĉunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. to je jednokratno rezervisanje. ili im morate ponuditi odreĊeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto.000.000. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. neke podatke: . moraju biti predviĊene takve obaveze preduzeća. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160.

000 već tretirali kao rashod prethodnog obraĉunskog perioda. Za te proizvode.da se visina moţe pouzdano utvrditi.ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. naredne godine vi morate formirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini. potrebno je: . a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120.pribavljanje dodatnog kapitala .da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi.000. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . Kaţemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuĊeg kapitala. Kaţete.000 i doknjiţićemo još 100. jer ste vi tih 80. . Prema tome. sadašnje obaveze. procena je. gde bi ste ovih 20. Zanĉi.000.000.kratak opis obaveze i oĉekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje. dokle ima smisla koristiti tuĊi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. koji oznaĉava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrĊeno za tu oĉekivanu buduću nadoknadu. . Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. koje će vam dugovati 80. obim prodatih proizvoda je veći. Najvaţniji razlozi za korišćenje tuĊeg novca su: . 155 . Da bi se obaveza priznala. nemamo dovoljno sopstvenog kapitala. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. i doći ćete do 120.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridţ. to sam vam priĉala iz raĉunovodstva. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu.000. treba vam rezervisnje od 120.iznos bilo kakve oĉekivanje nadoknade. . u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80. Obaveze Definišemo ih kao.rezervisanje. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli. ovde imamo neiskorišćenih 20. koje su rezultat prošlih dogaĊaja.000.000. Rezervisanja koje formirate svake godine. Na primer.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata. po osnovu ĉijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti.000. . povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100. rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80.000. rezervisanje za popravke u garantnom roku. taĉnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.000 preneli na prihode.). Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100. ne ukidaju se na kraju godine. . i .ţelimo da obavimo neki posao. 2.

1. obaveze prema vlasnicima i sl. 2. ĉak i kad nećete. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. Prema načinu sticanja. jer nas ne mogu dobavljaĉi finansirati u meri u kojoj je to potrebno. To uopšte ne treba da bude tako. a ne kako će uzeti kredit vratiti. Redosled u stvari treba da bude obrnut. Da li vi traţite od dobavljaĉa nešto specijalno? Ne. decembar 2004. U tom smislu postoje: 156 . preuzeta obaveza mora izvršiti. Prema sigurnosti. Razdvajanje robnog i novĉanog toka dovodi do formiranja obaveza. . pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze. kako da dobiju kredit. bilo nas kao poverilaca ili kao duţnika (obaveznost plaćanja). izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoroĉnog opstanka firme.popravljanje finansijske strukture . Kada je reĉ o obaveznosti plaćanja. To su obaveze prema dobavljaĉima.imamo lošu finansijsku strukturu. a spomenućemo one koji se najĉešće koriste. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. Popravljamo strukturu uzimajući dugoroĉni kredit. zbog obaveza koje nastaju automatski. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na ĉemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj drţavi su više zaštićeni duţnici od poverilaca.razdvajanje robnog i novĉanog toka . obaveze prema drţavi. tj.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljaĉima. u odnosu na kratkoroĉne izvore. obaveze prema zaposlenima. Kaţete platiću u uobiĉajenom zakonskom roku. onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. zato što isporuka prethodi plaćanjima. Dakle.obaveze po osnovu finansijskih aranţmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. Glavni problem duţnika je kako da se zaduţe. Ĉetvrtak. . Da li kredit mogu vratiti ako se zaduţim? – to je naĉin na koji bi trebalo rezonovati. recimo dugoroĉni krediti ili kratkoroĉni krediti. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. To je uobiĉajeni naĉin rada koji produkuje nastanak obaveza.razlog nevoljnog formiranja obaveza. imamo premalo uĉešće dugoroĉnih izvora. 2. pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu.. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: .

. Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. .obaveze prema kreditnim institucijama. Poĉinjete kriterijumom koji je osnova za podelu.osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. i iz iznosa dobijenog unovĉenjem te imovine.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. .'' To znaĉi davanje zaloge. naknada i dodataka na zarade. što predstavlja još jedan kriterijum za rašĉlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima. Dakle. Znaĉi. To znaĉi da su HOV poţeljna zaloga. ali ako ne platite kredit banka. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. . Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: . . Kada govorite o nekoj podeli nikada ne poĉinjete podelom. ako se radi o doo. Znaĉi. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U sluĉaju da ti ne platim moţeš prodati ovu imovinu. ukoliko ste dali zgradu u zalogu. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost. što ih je moguće lako unovĉiti. ne znaĉi da vi treba da se izselite iz nje. Prema poveriocima. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. 3. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. ili ortaĉkom društvu. obeveze se dele tako i tako.obaveze prema dobavljaĉima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga.obaveze prema drţavi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. Ovo zbog toga. on nema realno obezbeĊenje svojih potraţivanja. troškovi koje povlaĉi prodaja. Kada se odabira 157 . To nikako ne znaĉi da vi ne morate da platite.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. . ili drugi poverilac. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinaĉnih preduzeća.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. dok ne doĊe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. ako je reĉ o akcionarkom društvu. nego kada je u pitanju HOV. namiriti svoje potraţivanje prema meni. . Sama zaloga.Vreme koje je potrebno za prodaju. ima pravo da traţi prodaju zgrade da bi namirila svoja potraţivanja. ili uĉešće u dobitku. na osnovu toga i toga.

od kojih su dve godine istekle. kad uzmete kratkoroĉni kredit. zaposlenima itd. Banka ponekad. Imali ste kredit na tri godine. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. podele prema ročnosti. Ako kaţete imam 1. Odnosno.000 dinara obaveza. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duţe od 12 meseci. prebacićete je sa dugoroĉnih obaveza. iako dospevaju u periodu duţem od 12 meseci. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. odustajete od reklasifikacije. znaĉi nije vaţan inicijalni period na koji obaveze glasi. mora se voditi raĉuna o cilju koji se podelom ţeli postići. ili dugoroĉni. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za rašĉlanjavanje. i dogoroĉne – kojima je rok dospeća duţi od 12 meseci. Ovaj kriterijum je vaţan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti.000. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je duţina poslovnog ciklusa. i duţe. MRS 1 traţi da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama. Zato se kaţe ''na dan bilansa''. nego je vaţno koliko je ostalo do plaćanja. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoroĉne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. ovo vaţi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne vaţi! Znaĉi. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. i zadrţavate celu obevezu kao dugoroĉnu. postoji još jendno ''ali''. onda vam je kriterijum roĉnosti 12 meseci. Iako je dakle. 158 . Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. Znaĉi. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog duţnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduţenjima) moţe usloviti odobrenje kredita navoĊenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. odustajete od reklasifikacije. na dan bilansa se odluĉuje o tome šta se smatra kratkoroĉnom. vaša nova zaduţenja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu preĊe recimo 35%''. I kada budete ĉitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoroĉna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi raĉuna. Za vas je relevantna ĉinjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoroĉnu. Ne moţe se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. i zato se u MRS 1. MeĊutim. a šta dugoroĉnom obavezom. ako je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. Znaĉi. na primer. pre dana bilansa. ali u okviru poslovnog ciklusa. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljaĉima. Ako ga morate platiti za 11 meseci. zbog ovog ĉvrstog obećanja. a to moţe biti i cela obaveza. Vaţno je kada obaveza treba da bude plaćena. utemeljenog na ugovoru. Ako ste imali dugoroĉnu obavezu. na kratkoroĉne obaveze. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. MeĊutim. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. ako vam banka na vaš zahtev odobri produţenje roka otplate za još godinu dana.kriterijum. Znaĉi. Od ovoga moţete odustati. Onaj koji traţi novac uvek je u podreĊenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traţi.) imaju se smatrati kratkoroĉnim.

onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. a doĊe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljaĉima. ili još kaţemo nabavnoj vrednosti obaveze. a koja kratkoroĉna. U mnogo sluĉajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. u nekom trenutku ukupno zaduţenje firme preĊe 35% banka ima pravo da traţi naplatu preostalog dela potraţivanja odjedanput!''. ali ne uvek. Znaĉi. kreditu. i 159 . Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduţenja ne smeju da preĊu 35% sopstvenog kapitala. Inicijalno procenjivanje tj. Zastarelost obeveze moţe takoĊe biti razlog njenog smanjenja. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoroĉnom. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. Na primer. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. traţiću naplatu kredita u celini. pre dana bilansa: ''Nema veze.''. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. neću da mislim. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. Jedino ako bi banka rekla. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoroĉne. a nakon što je obaveza nastala. morate navesti kada je obaveza nastala. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoroĉnu. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. Mogu se razlikovati. od recimo 5 godina. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. Ovde. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduţeni više od 35% biti ispunjen tada. zadrţaćete tu obavezu kao dugoroĉnu. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traţi naplatu odjednom ili ne. Ako je odgovor potvrdan. Do razlika moţe doći i kada je obaveza u stranoj valuti. Ako bi se dogodilo. vrši se po nominalnoj. a koje dugoroĉne. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital preĊe 35%. i u jednom trenutku neće moći da plati. Znaĉi. ako se kasni sa plaćanjem. odnosno. Dakle. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. kod naknadnog procenjivanja. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze ĉije rašĉlanjavanje vršite. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. recimo. zato što je to prekršilo ugovor. i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. On se zaduţuje stalno. koristićete naĉelo više vrednosti. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. Naknadno procenjivanje tj. vrši se saglasno naĉelu više vrednosti. 12. Kada god odluĉujete o tome koja je obaveza dugoroĉna. Dnevna vrednost moţe biti i niţa od nominalne. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. MeĊutim.banka će sve vreme nadzirati zaduţenja firme. što znaĉi da ćete na dan bilansa uporeĊivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. tada je nominalna. i ako preĊete 35% nećemo traţiti isplatu odjednom.

mora biti utvrĊeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća u poslovanju, pre svega u izmirenju obaveza, ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraţivanja prema vama odreknu, taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. Ovo smanjenje tretira se kao prihod, dok bi smanjenje potraţivanja bilo tretirano kao rashod.

Dugoročne obaveze moţemo rašĉlaniti prema osnovi nastanka, i to na: - kredite koji su pokriveni HOV, - kredite koji su pokriveni zalogom, i - kredite koji su odobreni po osnovu boniteta duţnika. 1. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Razlika izmeĊu obveznice koja se emituje na, na primer, tri godine i dugoroĉnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoroĉni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca, a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca, koji će vam svaki pojedinaĉno pozajmiti novac. Kada je reĉ o obveznicama potrebno je da znate koje roĉnosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje moţe biti nekoliko meseci (kratkoroĉne obveznice) ili nekoliko godina (dugoroĉne obveznice). Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoroĉne ili kao dugoroĉne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana, i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novĉanih sredstava, u toku narednih 12 meseci, odreĊeni iznos obveznica povuĉe, tj. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana, onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoroĉnih obaveza. Nećemo ĉekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. Kada govorimo o procenjivanju, kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Nije bitan broj emitovanih, odštampanih obveznica, već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka - broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice. Ako se prodaja vrši uz diskont, to znaĉi da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban, i kada je emisija obveznica jedini naĉin da preduzeće doĊe do potrebnih sredstava. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti, to znaĉi da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu
160

poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica'', zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos, tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.

 Пример: Продато је 100.000 обвезница номиналне вредности од 1.000 по цени од 980. Рок отплате 3 године, камата 6% годишње.  Продаја се евидентира:  Готовина 98.000.000  Дисконт обезница 2.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Дисконт = 100.000.000 – 98.000.000              Номинална вредност по доспећу: 100.000.000 Камата која се плаћа 100.000x0,06x3 18.000 000 Укупна готовина за плаћање 118.000.000 Примљена готовина 98.000.000 Укупна камата 20.000.000 Камата која се плаћа 18.000.000 Дисконт обвезница 2.000.000 Укупна камата 20.000.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000.000 - неамортизовани дисконт 2.000.000 98.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.

Evo da vidite kako bi bilo evidentirano i u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom. Znaĉi, na strani aktive 98.000.000 onoliko koliko smo naplatili, samo toliko i moţe biti. Na strani pasive, obaveze od 100.000.000 i neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000.000 na strani duguje, što daje 98.000.000 neto. Šta će biti u narednoj godini? Tri godine je obveznica, 6% godišnje kamate znaĉi 6.000 000 godišnje kamate tokom svake od 3 godine. Kada prodje prvih godinu dana šta ćemo knjiţiti, knjiţicemo finansijski rashodi, dugovaće 6.000.000, to je godišnji iznos kamate, obaveze po osnovu kamata ili razgraniĉenje, ako je period obraĉuna rezultata kraći potrazivaće 6.000.000, to je godišnji iznos. Znaĉi, na
161

100.000.000 6% je 6.000.000 na godišnjem nivou. A 1/3 od 2.000.000 ce biti 666.667 to će biti skinuto i preneto na finansijske rashode. Tako da će rashod biti 6.666.667, što će za tri godine dati ukupno 20.000.000. znaĉi finansijski rashod biće jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta. Koliko će obaveza biti na kraju prve godine, neće više biti saldo 2.000.000 vec 1.337337. kada od 100.000.000 oduzmete 1.337.337 dobijete obavezu od 98.000.000.+666.667. Kada isteknu tri godine saldo ovog raĉuna će biti 0. Obaveze će biti 100.000.000 (ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamišljate sami kući) Šta će biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaĉi naplaćujete više nego što je nominalna vrednost. Tada se radi o prodaji uz premiju.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000 обвезница по вредности од 1090 динара по обвезници. Рок отплате 3 године, каматна стопа 6% годишње.  Готовина 109.000.000 неамортизована премија 9.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Vaša obaveza je i dalje nominalna vrednost od 100.000.000, 9.000.000 predstavlja emisionu premiju, odnosno nemortizovanu premiju. Da li će postojanje neamortizovane premije i premije uopšte dovesti do toga da plaćena kamata bude viša ili niţa od nominalne. U bilansu stanja šta bi evidentirali? Naplaćeni iznos na strani aktive 109.000.000, obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 na strani pasive i neamortizovana premija kao korektivna pozicija, ali sa znakom + od 9.000.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000.000.  Обавезе по основу обвезница 100.000.000  Неамортизована премија 9.000.000 109.000.000 Pogledajte kako će se raĉunati kamata. Posle prve godine kamata će biti ona koja se mora platiti, znaĉi na koju ste se obavezali, znaĉi 6% na 100.000.000 je 6.000.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 bice amortizovana, znaĉi imate kamatu od 6.000.000 i amortizovanu premiju od 3.000.000. Kolika je vaša realna kamata? Prepolovljena je, ona je 3.000.000. Realna kamata će prepoloviti visinu nominalne kamate. Taĉno je da ćete vi platiti 6.000.000, ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.000 a to je 3.000.000 pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000.000 na 3.000.000.  Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000 (100.000.000x0,06)- 9.000.000/3
162

Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106.000.000.Kako bi ste raĉunali koliko ćete ukupno isplatiti kamate. Isplaticete 18.000.000. to je 3% od 100.000.000 pa puta 3 godine. A kolika je premija ona je 9.000.000 u ukupnom iznosu. Znaĉi za te tri godine vaša realna kamata iznosi 9.000.000, odnosno godišnje po 3.000.000, jer svake godine kamatu od 6.000.000 smanjujete za 3.000.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije, koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Koliko ćete vi ukupno isplatiti? 100.000.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000.000 Premija je 9.000.000 18.000.000-9.000.000=9.000.000 (realna kamata) Tako da je jako poţeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Znaĉi posle prvih godinu dana kolika će biti visina obaveze? Bice jednaka dug + godišnja kamata i time vaša obaveza bi bila 103.000.000 pa posle druge godine 106.000.000 i na kraju 109.000.000, knjigovodstvena vrednost. A vi ćete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija i na kraju će premija biti 0. Znaĉi prve godine vi kaţete 109.000.000 toliko ste para primili, to je naša obaveza. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje i na kraju se izjednaĉava sa nominalnom vrednošću prodatih obveznica.

2. Obaveze po osnovu hipotekarnih kredita (krediti pokriveni zalogom) ili lombardnih kredita. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraţivanjima I sl. Kada je reĉ o hipotekarnim kreditima, treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu, bilo da je reĉ o zemljištima ili zgradama izaziva znaĉajne troškove. Morate podneti zahtev sudu, da se unese u zemljišne knjige da je ta nepokretnost zaloţena. Zašto je to vaţno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zaloţi još kod nekog drugog poverioca. Znaĉi vaţno je da postoji u zemljišnoj knjizi zabeleška o tome da je to zemljište ili ta zgrada opterećena, kako se to kaţe, hipotekom. Pošto to predstavlja proceduru u sudstvu, ĉiji troškovi stavljanja hipoteke mogu biti znaĉajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti i dopušta se da ti troškovi budu dodati iznosu kredita. Znaĉi kada vi kaţete koliko me košta taj kredit? Košta onoliko ste morali da platite poveriocu, i troškovi stavljanja hipoteke, pa se dopušta da troškovi
163

hipoteke budu dodati na iznos kredita i budu amortizovani tokom otplate kredita. Znaĉi da budu aktivirani i tokom otplate kredita amortizovani. Ukoliko ti troškovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.

*** Krediti po osnovu zakupa To nemate u knjizi, a hoću da znate. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing, biće uobiĉajeni naĉin sticanja osnovnih sredstava imajući u vidu da naša preduzeća nemaju para. Mi znamo da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovina ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare. Moţemo to sredstvo otplaćivati tokom perioda na koji smo sredstvo uzeli u lizing. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Postoje dve vrste lizinga  Operativni, on nas ne zanima zato što je reĉ o kratkoroĉnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeća već se zakupnina za ta sredstva tretira kao trošak perioda u kome je nastao.  Finansijski ili dugorošni lizing. Šta je dugoroĉni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. U ugovoru o takvom zakupu, znaĉi ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine i 6 meseci, predvidja se mogućnost da se zakup produţi po uslovima koji će biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednaĉava sa dugoroĉnim kreditiranjem zakupca, kao da ste zakupcu dali kredit, tj. kao da je zakupac uzeo kredit. Pošto na dugi rok koristi sredstva, ta sredstva uĉestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca, znaĉi da se iskaţu u bilansu zakupca kao sredstva firme, a da se na strani pasive iskaţe obaveza prema zakupodavcu. Znaĉi vi unosite vrednost opreme uzete u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzeta u zakup, a na strani pasive, da ne bi ste povećali neto imovinu, iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugaĉije. Prednosti zakupa su, naravno, ĉinjenica da je gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup, mnogo manja nego gotovinska isplata koju bi ste morali izvšiti da bi ste to sredstvo kupili. Znaĉi, ako uzimate auto u zakup, pa 300 € je rata i to bez bilo kakvog uĉešća. Ako takav isti auto hoćete da kupite morate tog trenutka imati 18.000 ili 20.000€. Znaĉi to je prednost.

164

Mogu da kupim auto i ako u ovom trenutku nemam uštedjeni novac, nemam akumuliranu gotovinu, ali sam sposobna da svakog meseca otplaćujem toliko na ime zakupa. Zatim, zakup nosi i poreske pogodnosti, jer i kamata i rata se tretiraju kao rashodi ĉime smanjujete poresku osnovicu, i prema tome plaćate manji porez. Troškovi koji nastaju po osnovu dugoroĉnih zakupa niţi su od onih koji bi ste imali da ste sredstvo uzimali u kratkoroĉni zakup. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne moţete otkazati korišćenje. Znaĉi ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4.5 godine vi ne moţete otkazati ugovor. Moţete prestati da ga koristite ali ćete zakup ipak platiti. Znaĉi nema jednostranog raskida ugovora. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugoročnog zakupa? Vaša plaćanja zakupnine proteţu se na period od recimo 5 godina. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina, znaĉi vi ćete zakup plaćati u narednih 5 godina. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Visina vaše obaveze ne moţe biti jednaka prostom zbiru iznosa koje ćete tokom tih pet godina isplatiti već morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. A to znaĉi da ćete izvršiti diskontovanje budućih isplata da bi ste došli do sadašnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4.000.годишње током периода закупа од 6 година. Садашња вредност износа од 24.000.при каматној стопи од 16% износи 14.740. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.  У првој години: 14.740 X 0,16=2.358  Разлика између 4000 – 2.358= 1642 представља рату, односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа (ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina priĉa) Imate ugovoreno plaćanje od 4000, znaĉi vi godišnje na ime zakupa plaćate 4000, zakup traje 6 godina i treba da izraĉunate sadašnju vrednost vaše obaveze. Znaĉi vaša obaveza nije 24.000 jer vi ne vršite plaćanje sada, nego 4000 sada, 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje plaćate u budućnosti da diskontovanjem iskaţete sadašnju vrednost tih iznosa. Sadašnja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Koristimo II tablice. Šta ćete uraditi sa ovih 4.000. Godišnje plaćanje po osnovu zakupa je anuitet, on sadrţi u sebi ratu i kamatu. Vi morate te 4.000 rašĉlaniti na deo koji predstavlja kamatu, a preostali deo do 4.000 predstavlja ratu. Ako je stopa 16% na godišnjem nivou sadašnju vrednost od 14.740 pomnoţićete sa 16% i dobićete kamatu za prvu godinu korišćenja i ona je 2.358. Od 4
165

a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze. Ako se pokaţe da je vrednost tog sredstva. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji će vam banka isplatiti. ne više od toga. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. Znaĉi moţe pokušati da traţi dodatno jemstvo. koje je strašno vaţno. uzimate kredit za neko sredstvo. bilo pravno bilo fiziĉko taj kredit vratiti. Obaveza.000.000. Znaĉi ako vam kaţe odobreno vam je 100. Znaĉi bankama je strašno vaţno da uoĉe svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu.000 kredita. ali evo vam i ovih 2. Znaĉi odobravate kredit verujući da će lice kojem ste odobrili kredit. Zašto odobrenje.000 . U knjigovodstvu ona moţe biti zbog aţia ili premije 166 . bez obzira na to što vam je odobreno 100.000.naravno to su oni neosigurani krediti.000. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica i jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. Vi kreditni rizik pokušavate da smanjite tako što procenjujete bonitet vašeg duţnika.740 minus iznos rate.000. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplaćen. Znaĉi moţete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet. Banka će isplatiti 98. niţa od na koji glasi odobreni kredit. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. njegova cena. Ali isplaćeni iznos moţe biti niţi od 100. sećate se. jer smo rekli da ćemo vam dati 100 miliona.000. bice isplaćeno 98. na ime.000 odbićete iznos kamate i dobićete 1. sredstvo košta 98. a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. to naravno da neće uraditi. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplaćenom iznosu. Dakle obaveze u trenutku isplate i u visini isplaćenog iznosa. nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza. Tolika će biti vaša obaveza.000. mora biti sadašnja obaveza koja je rezultat nekog prošlog dogadjaja.000. koji se odobravaju kaţe se još. Iduće godine kamatu raĉunamo na 14. nije vaţno. a rata sve veća. moţe pokušati da skrati rok otplate. banka vam neće dati onih 2. a i obaveza će vam biti 98 miliona. 3. ni do kakve isplate nije došlo pa ne postoji obaveza. onda to znaĉi od nas moţete oĉekivati da isplatimo najviše 100.000. pa će sa protokom vremena kamata bivati sve niţa.000. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obećanje banke da će nam isplatiti na ime kredita odredjenu sumu novca. Ne mora uvek da isplaćeni iznos bude jednak odobrenom. U tom trenutku kada je kredit odobren. Ponekad banke bolje znaju finansijski poloţaj svojih klijenata nego što to znaju oni sami. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom ĉitavog otplatnog perioda. Krediti po osnovu boniteta .642 a to je rata.

ostale obaveze. dakle o obavezama u stranoj valuti. rekli smo obaveze ĉiji je rok dospeća do godine dana. 3. 5. Ovo je rašĉljanjavanje po poveriocu. vaţno je da je isporuĉena. obaveze prema kreditnim insitucijama . obaveze prema povezanim preduzećima. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze će nastati u trenutku preuzimanja robe.viša ili niţa. Ako dobavljaĉ naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticaće na smanjenje visine obaveze. Iznos na koji faktura glasi moţe a i ne mora da budu jednak konaĉnom iznosu naše obaveze. a ako je reĉ o deviznim obavezama. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljaĉima vrši se po principu više vrednosti. 167 . ako je reĉ o dinarskim obavezama od urednosti izmirivanja obaveza. zavisi od. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. Znaĉi iskorišćeni kasa skonto. budući da dobavljaĉ moţe odobriti naknadne komercijalne popuste. meniĉne obaveze. to je kriteriju. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. Da li će obaveza prema dobavljaĉima biti uvećana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga (to su obaveze prema dobavljaĉima. predstavlja finansijski prihod. Jer premija ili aţio utiĉu samo na odnos realne i nominalne kamate. ali na kraju obraĉunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. zavisi od promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. 4. Zajedno sa svojinom prelaze i rizik i troškovi. materijala a ne u trenutku kada ta roba i materijal dodju u naš magacin. 2. pa prema tome i za obaveze prema dobavljaĉima. mi samo kaţemo dobavljaĉi i znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza). Znaĉi nije bitno da li je roba primeljna u magacin. Visina obaveze iskazana je u fakturi. Šta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. (to sam ja rekla). odnosno u trenutku izvršenja usluge. kao što znate. Kratkoročne obaveze su. 1. To je princip koji vaţi za sve obaveze. a to znaĉi da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljaĉu. Obiĉno se rašćlanjavaju na: 1. Finansijski popusti koje nam dobavljaĉ odobri ne uticu na visinu obaveze. Kasa skonto koji je ponudjen i iskorišćen neće smanjiti obavezu nego iznos novca kojim će ta obaveza biti izmirena.

Ako je menica izdata 1. vuĉena Kakva je razlika izmedju sopstvene i vuĉene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzeće. i od boniteta preduzeća. pa će vam traţiti plaćanje odmah. 2. njegov finansijki poloţaj je loš i on će insistirati da rok plaćanja bude što je moguce kraći. A sadašnju vrednost meniĉne obaveze ĉini dug uvećan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadašnja vrednost meniĉne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju još nije nastala i koje će nastati u budućem obraĉunskom periodu. sopstvena 2. ne samo vaš nego i od vašeg dobavljaĉa. meniĉna obaveza u bilansu iskazuje u visini sadašnje vrednosti. ali najduţe na rok od 3 meseca odnosno 90 dana (opet sam ja ovo rekla). Iznos će naravno biti isti. od obima nabavki.12. vaţno je da li je kamata nastala. Ako imate dobar bonitet dobavljaĉi će biti raspoloţeni da vam odobre duţe rokove plaćanja. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja još nije nastala. u stvari. princip uzroĉnosti.000. Koristimo je onda kada ţelimo da odloţimo plaćanje preko zakonskog roka. to znamo.12 vas dug biće 168 . znaĉi mi sastavljamo menicu i predajemo je dobavljaĉu. Obaveze po osnovu menica Neću vam priĉati šta je to menica. ako je rok dospeća 60 dana i 6% kamatna stopa. i kaţe potpišite ovu menicu inaĉe nista od isporuke. izmedju ostalog. Vučena menica je menica koju sastavlja dobavljaĉ. prva reakcija vaših dobavljaĉa biće da vam ukinu odloţeno plaćanje. Mi smo njegov duţnik. a onda nam je pošalje da je potpišemo.Kolika će biti roĉnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. Znaĉi koliko dugo ćete biti kreditirani od strane dobavljaĉa zavisi. od kreditne sposobnosti preduzeća. Znaĉi ako vam je menica 10. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. 31. Ali ću vam priĉati kakva sve menica moţe biti: 1. vama će iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. a naredni korak je traţiće avansno plaćanje. on sastavi menicu. Naravno. Iznos na koji menica glasi sadrţi nominalni iznos duga i kamatu koja će biti plaćena i koja će nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeća menice. Ako dodje do pogoršanja vašeg boniteta. Kaţemo da je on vukao menicu na naše ime. Nije vaţno da li je kamata plaćena. Zato se kaţe da se.

potraţivanja po osnovu dividendi. nabaviti. Ovde se obugvataju obaveze nastale po svim osnovama. da prenosite teškoće u plaćanju. znaĉi kada imate raskorak izmedju priliva i odliva. šećer. Negde do kraja marta. Naravno da nećete. vaši prilivi biće dovoljni da pokriju odlive gotovine. kratkoroĉnih pozajmica i sl. ali vremenski se ne podudaraju. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati. minus kamata koja će nastati tek u januaru mesecu. jer je kamata od sto za dva meseca. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoroĉnih. znaĉi 10. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli i omogućili vam i vracanje kredita i pokriće tekućih odliva.000 + polovina kamate od 100. usluga ili roba. Znaĉi tu je korišćenje kratkoroĉnih kredita opravdano. To nije mala koliĉina i morate platiti. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. odnosno. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeća koji nameće potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. 7. Na kraju aprila vi moţete ceo kredit bez problema platiti. Znaĉi moţete za to uzeti kratkorocni kredit. 169 . Inicijalno vrednovanje po nominalnoj. 4. Znaĉi gledano na dugi rok. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. Ili biće jednaka 1100-50. ako imate hotel na Kopaoniku hoćete li ĉekati januar mesec pa da onda dovozite brašno. kao što su isporuke proizvoda. Obaveze prema povezanim prduzećiema – razlog za formiranje ovih obaveza je omogućavanje konsolidovanja obaveza. dugoroĉnih obaveza. 2. 3.jednak 10. Najpre nastaju odlivi a kasnije će nastati prilivi. Znaĉi moţete ako se bavite delatnošću koja ima sezonski karakter pre poĉetka sezone morate formirati znaĉajne zalihe.… po onim smetovima. Na primer. Kratkoročni krediti prema finansijskim institucijama Ima smisla da se koriste u dva sluĉaja: 1. naknadno po principu više vrednosti. aprila sve namirnice će biti potrošene i naplaćeno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruţili.050. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje vaţna podela obaveza na kratkoroĉne i dugoroĉne. ulje. decembar 2004. Utorak. prenosu dobitka i latentnim rezervama.

Drugi deo ove pozicije ĉine naplate koje nisu prihod. Jesu i jedno i drugo obaveze. Na ovaj naĉin ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obraĉunskom periodu u kome su nastali. elektriĉne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). odnosno. prema naĉelu uzroĉnosti. ili rashod poštoji. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija.unapred naplaćene prihode. ali se PVR razlikuju od obaveza. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduţenjem raĉuna rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem raĉuna PVR. onog naĉela razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. tj. po tome što ne poštoji dokument (kada je reĉ o troškovima) koji smo primili od dobavljaĉa. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno.BILANSIRANJE PVR Kada je reĉ o PVR oĉekujem da najveći broj vas. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obraĉunskih perioda. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. Ovako obraĉunati (utvrĊeni) iznos obaveze prema trećima. ili samo PVR. Pošto je trošak nastao. gotovo svi.. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani.nastale i neplaćene troškove i rashode. Ovo razdvajanje vrši se zbog razliĉitog naĉina likvidiranja ovih obaveza. obaveza da se taj trošak dodeli obraĉunskom periodu u kome je nastao. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze.. Dakle. zakupnina. Znaĉi obuhvata: . i beleţimo na raĉunu ostala PVR. Zbog toga se koristi raĉun PVR. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obraĉun od banke. dolazi se tako što se obraĉuna visina troška. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. biti obavljen u budućnosti. Zbog toga. starani od koje smo novac primili. Vrlo ĉesto. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to 170 . Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. Da će neka usluga biti pruţena u budućnosti. . a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. da je reĉ o instrumentu koji raĉunovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi naĉela uzroĉnosti. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. pozicija PVR sadrţi samo obaveze za unapred naplaćene prihode. To znaĉi da ćemo posao za koji smo novac unapred primili. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene koliĉine neĉega (npr. Jako je vaţno da razumete sadrţinu pozicije. zna taĉno o ĉemu se radi. taĉnije ne predstavljaju prihod datog obraĉunskog perioda.

ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. da je konaĉno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. Moţete ostvariti gubitak u jednoj godini. Aktiva će biti veća od pasive. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar odrţi 171 . obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. dobitak predstavlja izuzetno vaţan cilj svakog preduzeća. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rashoda a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. Moţete i u dve. uopšte vam neće biti problem da nauĉite kako se definiše dobitak. Znaĉi samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da odrţite kapital koji je u firmu investiran. dobitak poštoji kada je sopstveni kapital na kraju obraĉunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na poĉetku perioda. Dakle. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. a konaĉno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. Morate raditi sa dobitkom. znaĉi iskorišćenih usluga. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. MeĊutim. Treba samo promeniti znak. PRENOS DOBITKA Kad nauĉite definicije gubitka. likvidirate tako što ćete obaviti posao. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku izmeĊu veće pasive na kraju obraĉunskog perioda i manje aktive. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrţi. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. bude podvojena kod analize. kaţemo da je dobitak iznos koji vlasnik moţe potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na poĉetku perioda. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. nego izvršenje usluge. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. Jer. o kojima smo govorili. ako ţelite da odrţite kapital koji je investiran u firmu. nestanak tih obaveza. korišćenih neĉijih para. I zato je vaţno. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. vi morate platiti. Za razliku od njih. Dobitak još moţemo definisati i kao razliku izmeĊu niţih rashoda i viših prihoda. pa je na kraju obraĉunskog perioda aktiva veća od pasive. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. On je istovremeno i cilj i uslov dugoroĉnog opstanka preduzeća.još uvek nisam platio. I konaĉno sa aspekta vlasnika. Nema dugoroĉnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom. Ali ne moţete na dugi rok raditi sa gubicima. sećate se. Ta ĉinjenica nam je vaţna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. zato što su prihodi u toku obraĉunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. ako taj gubitak nije previsok. onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku izmeĊu veće aktive i niţe pasive na kraju obraĉunskog perioda. Nema šanse. Dobitak poštoji kada je K1 > K0. Znaĉi. isporuku proizvoda i sl. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. jer u jednom delu ta pozicija sadrţi obaveze ĉije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine.

zbog neograniĉene odgovornosti vlasnika. sve isplate koje se vrše za pokriće liĉnih potreba vlasnika. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje). sa raĉuna dobitka i gubitka.000. ovih 7. U ovom trenutku imate 7.000 je u stvari dobitak. ukljuĉujući i zarade zaposlenih. ali ste 3. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrţi varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (uĉili ste u prvoj godini). da je vlasnik u toku godine potrošio 3.000 radeći. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje izmeĊu vlasnika i firme. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. Kod društava kapitala. vi jeste zaradili 10. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. Kada govorimo o raĉunovodstvenom aspektu dobitka. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje moţete videti rezultat. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. Ako vi kaţete. To je onaj deo s kojim on moţe u tom trenutku raspolagati. a koji je iskazan na liĉnom raĉunu vlasnika.000. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. Zato se. sa stanovišta firme. Naziva se dohodak vlasnika. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. sa raĉuna liĉni raĉun vlasnika. nema karakter troška. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. Nešto drugaĉija situacija je sa društvima kapitala. 172 . Jedini interni izvor finansiranja. odrţavanje kapitala nije dovoljno. Zbog toga je vaţno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. zato što je u njemu sadrţana i zarada vlasnika. i vaš je kapital sada povećan za razliku izmeĊu dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio.investirani kapital.). Na raĉunu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. Šta više pravna forma odreĊuje i oblik rezultata. već da bi se njegov novac uvećavao. biće na stranu duguje raĉuna inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. evidentiraju na posebnom raĉunu – liĉni raĉun vlasnika ili liĉna primanja poslodavca. osim zarada vlasnika. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. Nije vlasnik uloţio novac da bi stalno imao isto novca. Raĉun dobitka i gubitka u tom sluĉaju ima potraţni saldo. Kod društava sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje izmeĊu vlasnika i preduzeća.000. Moţe se reći. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potraţnu stranu raĉuna inokosni ili ortaĉki kapital. kao oblik rezultata. da je ostvareni dohodak 10. na primer. On se direktno prenosi na raĉun kapitala. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika. nakon utvrĊivanja dohodka vlasnika. Znaĉi. onda se ponovo morate setiti da naĉin iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. već samo zarade radnika koje je zaposlio. Na dugi rok.. Odmah potom..000 potrošili. na ĉijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih liĉnih rashoda tokom godine.

mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. na raĉunu obaveze za porez na dobit.zbog ove razdvojenosti. Ovakav naĉin iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. koncipiran je okrnjeni bruto princip. i . mogli bi ste to izraĉunati. ili poštovanje neka tri principa: . ali ne znate koliko pripada drţavi a koliko ostaje firmi. biće iznos poreza koji će. Dakle. Konaĉno. a iznos dobiti koji prisvaja drţava. po osnovu poreza na dobit. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika.bruto princip. i tamo imate neka druga pravila za utvrĊivanje rashoda. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. o ĉijoj raspodeli moţe odluĉivati skupština vlasnika. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. kod ovih pravnih normi. njegova zarada ima karakter troška. Pravo na taj dobitak polaţe još i drţava. To je razlog da se u bilansima stanja. Prvi. moguća su tri pristupa. ali se iz bilansa to ne vidi.neto princip. Kada je reĉ o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. Znaĉi. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. Iznos poreza na dobit. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. . Taj rezultat. prema poreskom bilansu. takozvani bruto princip podrazumeva da sa raĉuna dobitka i gubitka prenesete obraĉunati rezultat. zbog poštojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. koja iz tog dobitka traţi porez. u bilansu stanja biće ova dva raĉuna i korisnici će dobiti taĉnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. u celini na raĉun dobitka. i dobitak koji se izraĉuna u poreskom bilasnu moţe bili ili viši ili niţi (a obiĉno je niţi) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. a koliko pripada drţavi. Tada smo imali 173 . Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrĊivanje raspodeljivog dobitka. Kad ĉitate takav bilans stanja. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. Prema tome. poštoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. Njega ćete sada retko sresti. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. biće praćen raĉunom obaveze za porez na dobit. Pa će na raĉunu dobitak. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. dobitak koji ste obraĉunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. Cilj poreskog bilansa je utvrĊivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. videćete koliki je dobitak.okrnjeni bruto princip. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. biće iskazan na raĉunu obaveze za porez na dobit. biće utvrĊen na bazi poreskog bilansa. koji će se vrlo ĉesto zvati dobitak za raspodelu. Ta slabost se ogleda u tome što. i ako je ona linearna. Po ovom principu raĉun dobitak. rezultat. ima jednu slabost. Ako znate poresku stopu. bilo da je dobitak ili gubitak. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. biti plaćen na dobitak koji je obraĉunat.

Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. obaveze za dividende. ali moţete naslutiti da takve rezerve poštoje. Znaĉi. ako znate dovoljno o bilansima. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika izmeĊu otvorenih i latentnih rezervi? 174 . vi na bazi raĉunovodstvene politike koju ona vodi. i poštojao je samoupravni sistem. Rezerve koje ne moţete jasno videti iz bilansa. Znaĉi. odgovor poĉinjete time šta su latentne rezerve. deo koji se prenosi na rezerve. kada proĉitate raĉunovodstvenu politiku firme. Ono što je vaţno da uoĉite je da ne poštoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokuĉili visinu ostvarenog rezulata. jer je dobitak već raspodeljen. sa raĉuna dobitka i gubitka. U tom trenutku utvrĊena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. kao onaj koji pruţa najviše informacija korisnicima. Ĉak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. o pravilima procenjivanja. pod uticajem raspodle. I u bilansu stanja se samo. obaveze za porez na dobit. Termin latentni znaĉi nešto što je potajno.društvenu svojinu. Dakle. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. i tada se na kraju godine. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. neto princip podrazumeva da su i utvrĊivanje i raspodela rezultata. na poslovnoj sednici radniĉkog saveta donosila odluka (taĉka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrĊivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. odgovor poĉinjete definisanjem pojma. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. u skladu sa naĉelom jasnosti moţemo se opredeliti za ovaj naĉin integrisanja dobitka u bilans stanja. dobijali smo 13-tu platu) i deo moţe ostati neraspodeljen. u tom sluĉaju imate samo. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. ili bilo koje pitanje. Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokuĉiti koliki je bio dobitak za raspodelu. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. moţete doći do jasnog saznanja da takve rezerve poštoje. ili obaveza. povećavaju rezerve. Znaĉi kada dobijete pitanje latentne rezerve. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. nešto što nije baš oĉigledno.

poštoji latentna rezerva (od 5). Kaţete jeste. iz ovoga moţete zaljuĉiti. nastaju procenjivanjem imovine naniţe. i njihovo razlaganje tj. To korišćenje nije niĉim uslovljeno. dakle. trenutku formiranja. Moţe se pretpostaviti da ona poštoji.Latentna rezerva se ne vidi. Imate otvorenu rezervu. zapravo. Ako poĊemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrĊivanje imovine. pošto su trţišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. moţda bolje reĉeno. Ali. ali se ne vidi.. koristimo deo poreza za finansiranje firme. To je apsolutno pod vašom kontrolom. tj. a loša strana je što i njihovo stvaranje. ako tu imovinu prodate. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi. pa neka bude još malo niţa. To nije uvek jednostavno. da li se moţe reći da je ona za prvih 175 . I latentna rezerva je u stvari zadrţana dobit. sad ćemo je koristiti. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. latentne rezerve. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih trţišnih cena. formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. To je sjajno. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine.Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadrţane dobiti preduzeća. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statiĉke teorije ili sa aspekta dinamiĉke teorije. Visina otvorenih rezervi se jasno moţe proĉitati iz bilansa. ali pre nego što je na nju plaćen porez. poštoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna.. u izvesnoj meri. koja je prethodno oporezovana. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. Znaĉi. pa kad na poĉetku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. smanjena je vrednost imovine na trţištu. A imate i drugu situaciju. Vi ste time potcenili vašu aktivu. Pa onda otpisujete degresivno. Kod otvorenih rezervi. Znaĉi. kaţete sad ćemo tu rezervu formirati.. Ne moţete rezloţiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. To je slaba strana latentnih rezervi. Znaĉi. Potcenili ste je iz razloga opreznosti.Kada je reĉ o korišćenju. Desiće se da se latentna rezerva razloţi onda kada vi to nećete. za proširenje materijalne osnove. jer je ona sadrţana u nekoj imovini ili nekim obavezama.). al znate moţda će cene još padati. ali ne moţete je prodati ako vam je potrebna. i na taj naĉin. One imaju dobre strane. u izvesnoj meri. a vi kaţete ajde da mi bilansiramo po 75). morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrĊene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrĊena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. što znaĉi pre utvrĊivanja dobitka. trţišna cena je pala na 80. formiranje (ne uvek) i isto tako. ali onda kada tu imovinu procenite naniţe više nego što bi naĉelo opreznosti objektivno to zahtevalo.. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. stvaranju (naĉinu na koji se formiraju). za povećanje osnovnog kapitala. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća. . moţete je koristiti. . ali ne uvek njihovo razlaganje. mi koristimo zadrţanu dobit na koju nismo platili porez. moţete ih koristiti za pokriće gubitka. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. Moţete.

Ako se taj dobitak oporezuje. Firma dakle. odrţanje realne vrednsoti kapitala.000 eura u poslovnom svetu je ništa. To je jedan od ciljeva za koji. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne preĊe 10%. po dinamiĉkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve. Uslovi poslovanja se menjaju. Recimo inflacija je 5%. Pošto dobitak po visini oscilira. mora biti pribliţno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiĉe. a iskazani drugo. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statiĉke teorije. i ako je inflacija samo 5%. ajde da otpišemo 27. znaĉi 20. da bi smanjilo rezultat. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani razliĉiti ciljevi koje bilansna politika moţe da ima. ţeli da iskaţe u bilansu pribliţno isti dobitak svake godine.000. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. recimo. Ako je cilj.000 smo izgubili (od nekih 50. Firma. samo da ga odrţi. preduzeće razlaţe ranije formirane latentne rezerve. latetntne rezeve u stvari. Ali ostvareni dobitak je jedno.000. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što ţeli da pokaţe) preduzeće formira latentnu rezervu. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. 1. To morate nauĉiti. Ne da ga poveća. Ako vi imate kapital od 1. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniţe.000). firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. To je dakle. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica ţelje da ne izvršimo precenivanje imovine. 176 .000. Otpisujete potraţivanja. pa pomnoţite tih 50. kaţu nije to ništa. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim pribliţno jednaku dividendu. Ako ne uradite revalorizaciju.000. meĊutim. To je još jedan cilj koji moţe biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi. Da bi dividenda bila pribliţno jednaka. zapravo. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko.000. imate inflatorne uslove. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju. a kaţu revalorizacije nema. U godinama u kojima je niţi nego što ţeli da pokaţe. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znaĉi uvek. Tako se postiţe iskazivanje pribliţno ujednaĉene visine dobitka iz perioda u period.godinu dana izgubila 30% (teško da se u to moţe poverovati). ograniĉeno propisima o procenjivanju. Šta preduzeće u tom trenutku moţe da uradi? Moţe da formira latentnu rezervu. vaš dobitak će biti precenjen za 50. tako smanjujete vaš kapital za 50.000 eura sa 3. Kaţete. nego da je precenimo. Firme imaju mnogo više. verovatno ćemo naplatiti 30. ali u velikom broju sluĉajeva da). već da svake godine bude što veći). Po dinamiĉkoj teoriji.000. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statiĉkog ili dinamiĉkog shvatanja bilansa. platilo manji porez i na taj naĉin uspelo da odrţi kapital. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u odrţanju kapitala moţe biti. 5% od toga je 50.000. Bolje da je malo potcenimo.000. vi ga podelite.

Znaĉi ako vi odluĉite da neke slojeve troškova ne tretirate kao sastavni deo cene koštanja. Pošto je kapital razlika izmedju aktive i obaveza znaĉi pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete niţu neto imovinu nego što ona stvarno jeste. u vrednosti stalne imovine. ako je dnevna cena niţa vi moţete procenjivanje vršiti još po niţoj ceni. sećate se kod istorijskog troška. vi ste imovinu potcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. ako aktivu procenite na niţe ili obaveze procenite na više. latentnu rezervu. pošto na dan bilansa morate izvršiti preraĉunavanje obaveza u stranoj valuti na izveštajnu valutu. Kada god imate mogućnost izbora vi moţete formirati latentnu rezervu. Kada otpisujete postrojensku imovinu. Znaĉi ako se procenjivanje vrši po istorijskom trošku onda. kako ćete izvršiti potcenjivanje zalihe? Tako što ćete vrednovanje izvršiti po niţoj ceni. izmedju nabavne i dnevne vrednosti. deo recimo. Da li moţete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vršite po dnevnoj vrednosti? Nema šanse. E sada. Šta radimo sa obavezama? Znaĉi latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. Evo ovde sam navela nešto. obraĉunate veći iznos nego što se ta imovina zaista potrošila. fiksnih troškova tretirate kao rashod perioda a neuraĉunavate ih u cenu koštanja. zato što nije do kraja definisano. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. i zalihe iskazati po vrednosti koje su niţe ĉak i od niţih trţišnih cena u odnosu na dnevnu cenu. stalnu imovinu. pa samo da prokomentarišem. To je posledica. kao što sam malo pre objašnjavala. od punih troškova proizvodnje do varijabilnih troškova proizvodnje. ne srednji kurs. Kada je reĉ o obrtnoj imovini.Idemo mi dalje sa našim latentnim rezervama. znaĉi ako je istorijski trošak merilo vrednosti vaše imovine i obaveza. moţete birati ne najniţi. Zašto ovo ako koristimo istorijski trošak. nego tretirate ih kao rashod perioda. Znaĉi potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. Kada otpisujete potraživanja moţete otpisati više nego što je realno oĉekivani gubitak po osnovu naplate tog potraţivanja. i onda ćete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih 177 . dakle na koji naĉin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. Znaĉi. je instrument za formiranje latentnih rezervi. Kada formirate zalihe nedovršene proizvodnje. Znaĉi vi birate niţu cenu. Cena koštanja moţe imati razliĉitu sadrţinu. onda kada god su vam otpisi veći od stvarnog trošenja te imovine vi formirate. Znaĉi kada god na ime troškova amortizacije. nego moţete uzeti najviši kurs. vaše zalihe nedovršene proizvodnje će biti potcenjene i u njihovoj vrednosti biće formirana latentna rezerva. Zato što ćete taj istorijski trošak spustiti naniţe. onda moţete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. Kako možemo izvršiti podcenjivanje aktive? Moţe se izvršiti na razlicite naĉine. I to onda kada koristite istorijski trošak. Kako one nastaju? Nastaju tako što. Precenjivanje moţete izvršiti korišćenjem najvišeg mogućeg kursa kada vršite utvrdjivanje vrednosti vaših obaveza u stranoj valuti.

ali ona u vrednosti zemljišta poštoji. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljišta znatno porasla. telefonske linije… da li je vrednost zemljišta ista? Ni iz daleka.000. Vrste latentnih rezervi Podela prema načinu formiranja: 1. Prma tome to što vrednost vaše imovine na trţištu raste. Ove druge nastaju uz pomoć procenjivanja ali zato što vi to hoćete. vodovodna mreţa. to formiranje rezervisanja pripada ovoj drugoj grupi. ali nastaju mimo vaše volje i zato su izdvojene. Primer: imate obavezu i vi znate da je vaša obaveza zbog toga što je recimo vaš poverilac otišao u steĉaj. ali vi ne moţete vašu obavezu smanjiti. jer vi poštujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica.000. Znaĉi vi ĉak i ne zelite da formirate tu latentnu rezervu. jedan termin koji nije baš ugodan. po 100. 178 . Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. pošto se rezervisanje odredjuje procenom. I one se formiraju zato što vi to hoćete. i predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. ne moţete izvršiti otpis vaše obaveze. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. kanlizaciona mreţa. sve dok ne dodje odluka suda ili dok ne dodje do sklapanja nekog poravnjanja. Prinudne latentne rezerve 2. I ove prinudne nastaju uz pomoć procenjivanja. Ali vi ćete i dalje zemljište bilansirati u skladu sa naĉelom istorijskog troška.obaveza. Obaveza ostaje u punom iznosu. da kad procenjujete po istorijskom trošku. Kada je reĉ o rezevrisanjima. Primer: imate zemljište koje ste platili 100. A nastaje u sluĉaju zbog toga što ste prinudjeni. Znači podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. verovatno neće biti naplaćeno. Tim napred doziranjem. To je prinudna latentna rezerva. nego što je iznos na koju obaveza glasi. struji. uvek formirate rezervisanja u višem iznosu nego što je obaveza koja se realno moţe oĉekivati a za koju ste rezervisanje formirali. pa recimo bude odredjena. poštujete dva pravila. ali prinudne rezerve nastaju zato što vi to nećete. grupi latentnih rezervi koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. nema smanjenja iako je izvesno da ćete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca. Godinu dana nakon toga pored vaše parcele prošao je put. Šta to znaĉi prinudna latentna rezerva? Već sam naĉin upućuje na to da je reĉ o latentnoj rezervi koja nastaje i onda kada vi to nećete. Ili kada formirate rezervisanja. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. neće uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izveštaju. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili korišćenjem viših kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama.

ali se bilansirati ne moţe. Znaĉi ne moţete reći… znate ja ću od ovog potraţivanja naplatiti ½ iako znate da ćete izgubiti samo ¼ . kako moţete formirati latentnu rezervu? Dnevna vrednost ĉesto nije data kao jedna jedina. i imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Ali vi moţete umesto 25% otpisati 30% i da se smatra da je vaša procena gubitaka bila oprezna. Vi samo koristite mogućnosti koje vam ta naĉela i standardi daju. Znaĉi ako MRS 16 kaţe da ja mogu vršiti degresivno otpisivanje. ja ću koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. svaka rezerva je dobro došla. Ako se u MRS 36 traţi da vršim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrţani.To su te tzv. Ne moţete 50% i to braniti razumnom procenom. Ako MRS 2 dopušta primenu proseĉne cene i FIFO metodu ja ću izabrati onu metodu koja će u datim uslovima meni omogućiti formiranje latentnih rezervi. ali to je nešto što nastaje kao posledica poštovanja uobiĉajnih pravila procenjivanja. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeća kao celine kada ce kupac platiti više nego što je knjigovodstvena vrednost imovine. vi ćete sredstvo otpisati za tri godine. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa naĉelima bilansiranja ni sa MRS. U tim godinama će se latentna rezerva objektivirati. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. Znaĉi imate nekoliko dnevnih vrednosti na trţištu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. I to je takodje jedna latentna rezerva. dakle kada vrednujete HOV. ja ću to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek ću procenjivati gubitak više nego što bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. Ali nećemo se previše buniti. Tek tada će taj goodwill koji ste vi storili moći da bude iskazan u bilansu firme. 179 . to jednostavno ne bi moglo proći. Uvek birate onu koja je najniţa da biste formirali latentnu rezervu. a sredstvo moţe objektivno da se koristi pet godina. Mnogo su znaĉajnije one rezerve koje nastaju zato što mi to hoćemo i zato što ţelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. Pitanje je samo šta je razumna procena. znaĉi pitanje je koju ćete od njih izabrati. Znaĉi vaši troškovi otpisa će u prve tri godine biti visoki. prinudne latentne rezerve. Dakle ne smete preterivati. u naredne dve godine korišćenja neće ih biti. goodwill poštoji. Kada procenjujete vek trajanja imovine. vi ga formirate. sve dok ne bude plaćen. Da bi ste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. i da nema svoju vrednost. Ova druga vrsta rezervi… recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. znaĉi rezerve koje nastaju mimo vaše volje. da li moţete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi? Moţe li latentna rezerva biti formirana pri korišćenju linearne metode uz pomoć veka trajanja? Ĉim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. znaĉi to bi se već smatralo zloupotrebom. vaši otpisi će biti viskoki. To što ne moţe biti bilansiran ne znaĉi da ne postoji. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude plaćen. Šta će biti? Zbog skraćenog veka trajanja.

Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljištu na kome je izgradjena fabrika. Znaĉi takva vrsta latentnih rezervi je trajna i zašto je ona još trajna. Znaĉi namerno sam rekla da se troše. Vi moţete odluĉiti da posle tri godine sredstvo prodate. u vrednosti koje imovine se one nalaze. kod zaliha . formiranjem rezervisanja u iznosu većem nego što treba. srednjoroĉne 3. koja se ne moţe otudjiti a da preduzeće nastavi da radi. a zemljište ne moţete prodati dok ne prodate preduzeće kao celinu. kratkoroĉne To zavisi od toga.izborom dnevnih cena. trajne latentne rezerve 2. Znaĉi rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju. vrednosti uĉešća koje imate nameru da dugoroĉno drţite onda su i rezerve sadrţane u vrednosti te imovine dugoročnog kataktera. kod stalne imovine . izborom sadržine cene koštnja.otpisuju se. znaĉi prinudne i one koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. znaĉi ako je reĉ o stalnoj imovini .ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. Znaĉi to je podela latentnih rezervi prema naĉinu formiranja.odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. zato što se zemljište ne otpisuje. To su naĉini na koji moţete formirati latentnu rezervu. Prema ročnosti privremene rezerve mogu biti: 1. Ta latentna rezerva neće biti objektivirana kroz otpisivanje. namerno sam pomenula zemljište. ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. kod potraživanja . a ako se ne troše. ako to sredstvo ne moţete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve. mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. otpisivaja nema. ako se njihova vrednost ne smanjuje. ne moţete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljišta. kod obaveza . Kako će uz pomoć procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. Srednjoročne rezerve su rezerve 180 . a dodje do formiranja. procenjivanjem veka trajanja. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obraĉunskog perioda troše. Ali i kod prodaje doći će do objektiviranja latentnih rezervi. i kupite novo ili da nastavite da ga koristite. jer ĉim se troše otpisuju se. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 1.izbor metoda otpisivanja. dugoroĉne 2.izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. privremene latentne rezerve Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrţana u imovini. Znaĉi moţete koristiti i vek trajanja.

hoću da razloţim. jer niko neće reći… znate mi nećemo da prodamo jer je u vrednosti sadrţana latentna rezerva koja će se objektivirati.000 u stvari latentna rezerva.000. Znaĉi predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera. mi radimo. Ali ako nam treba više otkrivenih latentnih rezervi mi moţemo forsirati prodaju i na taj naĉin izvršiti otkrivanje latentih rezervi u većem obimu nego što bi to bilo prodajom nekim uobiĉajnim 181 . Na koji naĉin će rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrţana.000. To naravno vaţi i za rezerve u obavezama. 120.000. i to prodajom odjednom.75. treba mi 2. Objektiviraju se u periodu do godine dana. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeća. i vrednosti podcenjene vrednosti zaliha. predstavlja objektiviranju latentnu rezervu. Ali ta prodaja moţe se smatrati namernim. To su dakle rezerve sadrţane u imovini koja ima toliki vek trajanja.000. Šta je od ovoga latentna rezerva. Kratkoročne rezerve su rezerve sadrţane u obrtnoj imovini.000.000. Znaĉi ako mašinu ĉija je knjigovodstvena vrednost 100. u stalnoj imovini. namerno . Ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. Vaţno je jedino u kojoj seimovini ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. to je isto. a vi ste prodali za 120. mi moramo zalihe prodati. Kada ţelite da razloţite latentnu rezervu koja je sadrţana u zalihama. a šta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno. ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. prodate za 200.000 = 45. pa smo rekli dnevna je 80. Ako prodajemo zalihe ĉija je vrednost podcenjena. mi bi smo mogli reći da je dobitak 20. da li ćemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha. Znaĉi mi ćemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji će biti veći.000 .000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu ĉija je visina 100.000. a kraćem od tri eventualno pet godina. Moţete izvršiti naplatu potraţivanja. šta moţete uraditi. u potraţivanjima.000. naravno da nećemo. Znaĉi mi smo prodajom tu rezervu otkrili. Da je 25. ali i nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi.000 dobitak. Primer: vrednost zaliha bila je 100. Znaĉi nije vaţno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vašom voljom.000. nenamerno ili mimo naše volje. pa smo ih bilansirali po 75.koje se otkrivaju u periodu duţem od jedne. Znaĉi do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doći će i onda kada mi to ne ţelimo.000 znaĉi njihova nabavna vrednost je bila 100. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod našom kontrolom. no što bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. Neke rezerve. Šta to znači objektiviraju se? Kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloţiti rezervu. prodju zaliha ili stalne imovine. naša firma radi.

Oni koji se bave finansiranjem firme uvek će podrţati formiranje latentnih rezervi. kada sadašnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. uprava formira latentne rezerve kada joj treba razloţi ih to niko ni ne vidi. Njene greĉke koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi ĉak se ne mogu ni videti. To je objektivirana latentna rezerva. iznos otpisa padne. Nećete. a vi kaţete NE mi ćemo to podeliti na 3 godine i otpisaćemo za tri godine. Ako firma koristi latentne rezerve 182 . Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine. Znaĉi ako vi imate ovako. Da li ćete vi odustati od naplate potraţivanja zato što će se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. To je dobit koju smo mi zadrţali. Zato što kaţu… pa ĉekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za preduzeće. to je sjajno. a sada otpisujete praktiĉno manje nego što se sredstvo troši. kada otpišete sredstvo na 0. Ako imate linearno otpisivanje.000. Šta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki? Na poĉetku veka trajanja. godisnji trošak amortizacije bi trebalo da bude 1. a na koju mi nismo platili porez. Drugi prigovor koji se moţe uputiti i koji naroĉito istiĉu oni koji se bave makroekonomijom je sledeći. Znaĉi pošto je visina troškova amortizacije dve godine nula. Vaš rezultat će biti veći za iznos neobraĉunatih troškova amortizacije.000. Na poĉetku ste otpisivali više nego što se sredstvo trošilo. Šta su ti nepostojeci troškovi. Naravno odmah ćete naći i argumente protiv.667 biti otpisano.. a sredstvo nije potrošeno vi ćete nastaviti sa korišćenjem tog sredstva. Reći će… pa da.. znaĉi nepostojećih troškova. I tu ima takodje istine. i sve što zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. pa ste latentnu rezervu formirali na poĉetku time što ste skratili vek trajanja. i svake godine će 1. a prihodi od korišćenja sredstva su tu. sredstvo ĉija je nabavna vrednost 5. Sta će biti posledica? Troškova amortizacije nema. Kada dodje rok dospeća tih potraţivanja vi ćete insistirati na naplati potraţivanja. U poslednjim godinama korišćenja sredstva. iako će pri toj naplati doći do objektiviranja latentnih rezervi.tempom. Posle 3 godine vrednost sredstva će biti nula. tada trošenje te imovine i visina otpisa nisu u saglasnosti. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom i do raĉunovodja. dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na poĉetku. u te dve godine biće objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. a vi ćete nastaviti sa korišćenjem sredstva dok ne istekne pet godina. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li i u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi? O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi ćete naići na razlicite stavove. vek trajanja 5 godina.000. ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju.

Dakle uprave su sklone da traţe od raĉunovodje da u meri u kojoj je to moguće formiraju latentne rezerve. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. ako ste jako dobri u toj godini a još su vam se objektivirale i latentne rezerve koje ste formirali ranije. i na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek moţete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. Kaţe…ĉekajte da proverimo da li će nameravano ulaganje odbaciti profit koji će biti dovoljan da platite kamatu i vratite kredit. mogu dovesti do pogrešnih odluka. onda ta nova ulaganja ne prolaze kriterijum finansijskih trţišta. da li će nam to biti isplativo. 183 . akumulira sredstva za buduće investiranje formiranjem latentnih rezervi. ali zato na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. iz prostog razloga što to ulaganje ne bi prošlo test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. one su se objektivirale. Porez ćete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili. Ako niste preterali. bez vaše volje. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokušavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi… pa ĉekajete. i nije tako profitabilno kako se ĉini. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja. jer ćete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine. nije zabranjeno. Ako ste preterali imaćete ozbiljan problem. E sada ta granica izmedju poštovanja naĉela opreznosti i falsifikata nije tako jasna i nije tako oštra. mi imamo visok dobitak. Dakle kad god traţite kredit od banke.za investiranje. Braniti je na naĉin da to vaše objašnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo i za drgu stranu. Bolje da imate dobar rezultat i platite porez nego da tog rezultata nema. i kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. Vrlo je moguće da. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve i neće praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. platićemo veliki porez. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve teţine da bi uprave preduzeća odgovorio od toga da one traţe da se latentne rezerve formiraju kada god je to moguce. Ovde takva vrsta ispitivanja moţe izostati. Ono na šta treba da vas upozorim i kada ĉitate finansijske izvestaje. videli ste ĉak i onda kada nećemo. šta ćemo sada. Ali sada imate problem. Znaĉi vi ne smete potcenjivanje imovine vršiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. Ako pozajmljujete novac na trţištu ĉak i na svojinskoj osnovi. Formiraćemo nove. šta banka radi. moţda nameravano ulaganje. objektivirale. koja se vrše bez testa isplativosti ulaganja. i moţda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital. onda ne moţete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. Dakle dopušteno je. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. šta da se radi. Jedne se rezerve tokom obraĉunskog perioda objektiviraju. I raĉunovodje redovno pri sastavljanju finansijskih izveštaja vrše formiranje latentnih rezervi. šta ćete vi kalkulisati… rećićete pa ĉekajte dividenda koju moramo da platimo biće ovolika.

Prihoda kao pozitivne. to treba da indicira na poštojanje latentnih rezervi. Dakle. imajuĉi u vidu da su elementi prinosnog poloţaja: prihodi i rashodi. Vi naravno nećete moći da kaţete koliko te rezerve iznose. ali bi se odmah našlo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla… kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izveštaj. koje su neposredno vezane sa pravilima procenjivanja aktive. visoke iznose otpisa potraţivanja. Prema tome. nisam ja kriv što tu postoje latentne rezerve… Prošlog puta smo praktiĉno završili sa bilansom stanja i latentnim rezervama. ĉim vidite degresivno otpisivanje i veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. ispred bilansa stanja. ali ako bi se morali opredelili većina ekonomista raĉunovodja bi rekla da je bilans uspeha. izveštajima o promenama na sopstvenom kapitalu. i rashoda kao negativne determinante rezultata. BILANS USPEHA Kao narednom finansijskom izveštaju koji zajedno sa bilansom stanja. izveštaju o novĉanom toku i beleškama ĉini godišnji obraĉun preduzeća. Danas ćemo govoriti o bilansu uspeha. Ne mnogo. kao što sam napisala. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izveštajem. da je taj uspeh iskazan u BU. To davanje prednosti više je uslovjeno ĉinjenicom da BU odraţava tekući uspeh preduzeća. ja poštujem naĉelo nabavne vrednosti.Kada ĉitate raĉunovodstvenu politiku. ta polemika da li je prvi ili drugi. mera uspeha uprave preduzeća. Za razliku od bilansa stanja koji pruţa uvid u finansijski položaj preduzeća. ali ako bi smo merili po vaţnosti. U skladu sa ovim ciljem odredjena je i sadrţina bilansa uspeha. da je to kriterijum na 184 . ali moţda malĉice ispred BS. ja sam ga ovde navela kao drugi jer je drugi po redu izuĉavanja. A raĉunovodja će reci… pa naravno da postoji. Reč je o finansijskom izveštaju čiji je zadatak da pruži informacije o prinosnom položaju preduzeća. i naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. bilans sadrži informacije o prihodima i rashodima koji su nastali u odredjenom obračunskom periodu. bilans uspeha ima zadatak da pruţi informacije koje odraţavaju prinosni poloţaj preduzeća. Oba su jednako vaţna. ali moći ćete da poredite trţišnu vrednost zemljišta sa vrednošću u bilansu pa kaţete…pa evo ovde ima latentna rezerva. recimo za pola koraka. onda bi teško dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha.

Znaĉi sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda. su medjusobno ĉvrsto povezana. BS je prikaz imovine preduzeća na odredjeni dan. Ako su prihodi veći od rashoda.000. to je sadašnja vrednost. aktva će na kraju biti niţa. odnosno rashode. utrošena osnovna sredstva ili zalihe. Šta je jos vaţno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine i to zato što smo uĉeci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno nauĉili pravila za procenjivanje rashoda. Zašto? To je naĉelo uzroĉnosti koje odredjuje kom obraĉunskom periodu treba dodeliti troškove. Ta potrošena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povećanje aktive. a kolika je visina odrdjena je naĉinom procenjivanja aktive.000. Prihodi povećavanju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. Znaĉi vi kaţete degresivno procenjujem amortizaciju. bice veće od smanjenja aktive zbog rashoda i aktva će na kraju biti uvećana. Smanjenje aktive povećavaju rashode u BU.bazi koga vlasnici donose poslovne odluke. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. svako smanjenje aktive bez mogućnosti nadoknade predstavlja rashod. Koja su načela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanje rashoda koje naĉelo je releventno? Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu. povećanje aktive zbog prihoda. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva troši. Ili uĉeci o tome kako se meri visina troška.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. Ono govori kome periodu. BU je prikaz prihoda i rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. To je takodje posledica veze izmedju BS i BU. Znaĉi. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veće od povećanja aktive po osnovu prihoda. To je odnos. Prihodi povećaju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. Znaĉi time ste istovremeno rekli …sadašnja vrednost biće jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti i visine troškova otpisa obraĉunatih degresivnom metodom. a da na kraju iznose 60. odredjujući ovih 60. Ova dva finansijska izveštaja. da li zadrţati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU. bez mogućnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. mi smo automatski odredjivali kolika je vrednost onoga što nije utrošeno. Kakav će konaĉan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda i rashoda. Nastanak rashoda smanjuje aktivu i beleţite povećanje rashoda u BU. I jako je vaţno da ta veza vama do kraja bude jasna. a prihodi će biti niţi od rashoda. a onda se one samo potkrepljuju još i onim informacijama koje su sadrţanje u BS. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene 185 . Kako? Jer ako vi kaţete da je vrednost osnovnih sredstva na poĉetku godine 100. Primenjujemo FIFO metod za obraĉun disponiranih zaliha. BS i BU. šta je razlika? Razlika je trošak odnosno rashod. Ako bude obrnuto. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda.

vi ste istovremeno odredili i vrednost onoga što nije utrošeno i što će biti prikazano u BS. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavršenih poslova. Znaĉi odredjivanjem pravila za procenjivanje. I ako bi se posmatralo po uĉestalosti primene ova forma se primenjuje ĉešće u odnosu na drugu formu. a to znaĉi rashoda izazazvanih proizvodnjom i prodajom uĉinaka imati i gubitke koji su nastali i priznati u skladu sa naĉelom impariteta. formu konta. ili polazim od toga šta je sve potrošeno. da li ţelim da utvrdim vrednost imovine koju imam. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. Znaĉi to su tri naĉela koja odredjuju sadrţinu BU. pa ću utrošak raĉunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono što sam imala. a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. ono što je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono što će biti odloţeno u BS. relevantni su naĉelo realizacije i naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. Znaĉi BU moţe biti prikazan tako što ćete najpre navesti prihode. visinu izgubljene vrednosti imovine. Znaĉi razlika izmedju statiĉke i dinamiĉke teorije je samo u tome šta je polazišna osnova. jer ono zahteva da priznamo gubitke koji su nastali. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. znaĉi prihoda i rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. Postoji još jedno naĉelo ĉija primena će dovesti do promene sadrţine BU. znaĉi imate pad trţišne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj. Te gubitke u skladu sa naĉelom impariteta morate priznati. a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono što je bilo ili što je u medjuvremenu nabavljeno. a onda šta nam je ostalo. Njoj 186 . To je načelo impariteta. potom rashod. Za priznavanje poslovnih prihoda i rashoda. forma konta MRS 1 dozvoljava upotrebu obe forme. I zato nećemo danas ponovo govoriti o naĉelu uzroĉnosti i princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije. Tako da ćete u BU osim redovnih rashoda izazvanih tekućom delatnosti. a koji nisu trţišno verifikovani. Naravno po dinamičkoj teoriji mi idemo najpre od toga šta smo utrošili. i kao razliku ćete dobiti rezultat.u vrednosti poslednjih nabavki. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. imate pojavu nenaplativih potraţivanja. i vrednost onoga što je utrošeno što će biti prikazano na rashodnoj strani BU. Forma računa uspeha Znaĉi kako raĉun uspeha moţe izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. cene koštanja. forma liste 2. Dakle to su dva naĉela koja su merodavna.

sam naziv kaţe. vi ćete odrediti kako će taj rezultat biti prikazan u BU. Šta to znaĉi prihode i dobitke? Prihode za one segmente gde se poštuje bruto princip kao pravilo za 187 . Ali uobiĉajno minimalno rašĉlanjavanje prihoda i rashoda vrši se tako što se izvrši razdvajanje prihoda i rashoda najmanje na redovne i na vanredne. 4. na primer. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti. i iz principa jasnosti. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaţe da prihodi obuhvataju prihode i dobitke. Način uključivanja prihoda i rashoda u BU Na koji naĉin se prihodi i rashodi mogu integrisati u BU? Na koji naĉin ih moţete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda moţete postovati: 1. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeća (ostalih prihoda i rashoda). a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti. Pa tako. uopšte nije neuobiĉajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe. pa da onda odbijete fiksne troškove proizvodnog funkcionalnog podruĉja. Pa se onda od te bruto marţe pokrivaju troškovi poslovanja. rezultat iz redovnih aktivnosti (znaĉi rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda i usluga). što znaĉi da moţete utvrdjivati rezultat idući po pojedinim slojevima rezultata. to što dopušta segmetirano iskazivanje rezultata. onda ostale varijabilne troškove poslovanja i da dodjete do neto rezultata. rezultat finansiranja. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. Naravno moţete imati drugaĉiju sadrţinu. 2. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeća moţe rašĉlaniti najmanje na: 1. Dakle na levoj strani će biti rashodi. neto princip Ovo već znate. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troškove prodatih proizvoda i dodjete do kontribucione marže. Kada koristite formu liste onda vrlo ĉesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. i prihode i rashode po osnovu finansiranja. I to na prvi pogled moţe nekoga zbuniti. Ova forma se nešto redje koristi. Za formu liste je karakteristiĉno. 3. a na desnoj prihodi. Znaĉi u zavisnosti od toga koje informacije ţelite korisnicima da pruţite. i dolazi se do neto poslovnog rezultata. bruto princip 2. jer se dobija bruto domaći rezultat koji se naziva jos ĉesto bruto maržom. ili cena koštanja prodatih gotovih proizvoda.

jer taj dobitak od prodaje HOV je vaš prihod. da iznosi tih prihoda i rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. Metode utiĉu samo na naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i rashoda i zato ove metode moţemo oznaĉavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistiĉe iz osnovne delatnosi preduzeća. Nego ćete samo reći da dobitci od prodaje iznose toliko. i dobitke odnosno gubitke. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vaš dobitak. on samo kaţe da moţete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda i posledica prodaje HOV. Dakle vi moţete i tu primenjivati bruto princip ali imajući u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeća. Dakle vi ćete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. To znaĉi da ćete uvek morati da prihode i rashode koji potiĉu iz vaše osnovne delatnosti iskaţete odvojeno. ukljuĉujući i prodaju finansijskih ulaganja. ali to nije obavezno. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV… Dakle vi nećete korisniku reći kolika je bila prodajna vrednost HOV. Dakle standard ne kaţe da morate. za finansijske prihode i rashode dopušten je. zalihe materijala.integrisanje prihoda u BU. (ne morate ali moţete koristiti) neto princip. prihodi od prodaje robe i nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. Zašto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata? Zato što se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Pa kada se govori o prihodima kaţe se da oni ukljuĉuju prihode i dobitke. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 188 . Za osnovnu delatnost uvek ćete ići po bruto principu. Šta to znaĉi? To znaĉi da u BU moţete iskazati. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. imovine. Znaĉi MRS 1 insistira da prihodi i rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. ne prihode i rashode nego samo razliku izmedju prihoda i rashoda. Prihode od prodaje gotovih proizvoda i nasuprot tome cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. tada smo to zvali neposlovni rezultat. jer povećava vaš rezultat. Konaĉna odluka o tome da li i u kojoj meri ćete primeniti neto princip zavisi od sastavljaĉa finansijskog izveštaja. Za prihode i rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine. smatra se da je tu dopuštena primena neto principa. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda i ostalih rashoda. (ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut) za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. Metode obračuna poslovnog rezultata Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. samo je iskazan po neto principu. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda. Tako moţete reći imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. Zato što se ostali.

Šta je onda razliĉito? Razliĉit je naĉin prezentiranja. Matoda troškova prodatih učianka ima jednu drugu polaznu taĉku. metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka 2. prvi korak je šta i koliko iznose ukupna ulaganja. Obraĉunati poslovni rezultat će biti isti. Drugi korak kod metode ukupnih troškova je šta su efekti. Znaĉi ovde ste pošli od prihoda i traţite njima pripadajuće rashode. A metoda troškova prodatih učianka. Znaĉi kod ove metode polazna osnova. dakle vi obraĉun rezultata poĉinjete pitanjem šta smo u ovom obraĉunskom periodu utrošili. a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. Znaĉi nije vaţno koju ćete metodu koristiti. Znaĉi pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. Primetite da polaznu osnovu ove metode ĉine ukupna ulaganja. metoda troškova prodatih uĉianka ili metoda prodatih uĉianka Dve metode koje daju isti rezultat. I onda traţite šta ste iz tog trošenja dobili. Znaĉi ako smo ustanovili šta smo sve utrošili u narednom koraku indetifikujmo efekte tih trošenja. Znaĉi polaznu osnovu kod ove metode ĉine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrţinu prihodne i razliĉitu sadrţinu rashodne strane. šta smo od tih trošenja dobili. naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. Znaĉi izbor metode ne utiĉe na visinu obraĉunatog rezultata. a kod metode ukupnih troškova ste pošli od ukupnih troškova i trazite njima pripadajuće efekte. šta kaţe u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi.1. Dakle potpuno su razliĉiti. zbog ovog ''ukupno'' i metoda je dobila naziv. Ta razlika uslovljena je razliĉitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. proizvoda i usluga. Kod metode ukupnih troškova na rashodnoj strani BU naći će se (pošto se kaţe da se kreće od ukupnih ulaganja). znaĉi svi troškovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi 189 . Metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obraĉunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suĉeljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvršena u tom obraĉunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. ne ukupni već iz osnovne delatnosti. To je polazna taĉka. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. Ukupno trošenje ili ukupno ulaganje. koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi traţite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren.

jer cena koštanja neprodatih proizvoda šta sadrţi? Samo troškove proizvodnje.proizvodnih usluga su toliki i nematerijalni troškovi su toliki. odgovor će biti: troškovi materijala su toliki. To je 190 . troškovi uprave i troškovi prodaje. Dakle na prihodnoj strani biće prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. Dakle u tom sluĉaju ova vaša ulaganja. Krajnje zalihe jednake su poĉetnim zalihama. Ukoliko je proizvodnja veća od prodaje. A tu cenu koštanja ĉine: troškovi proizvodnje. šta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povećanje zaliha. a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. tr. troškovi neproizvodnih usluga. gotovih proizvoda. tr. Dakle ukupni troškovi. već samo troškovi proizvoda koji su prodati. Šta će biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troškova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. Ako su proizvodnja i prodaje jednake to znaĉi da smo sve što smo proizveli i prodali. i za iznos tog povećanja vi morate povećati prihode. Navešćete vrstu vašeg ulagnja u tom mesecu. Dakle vi ćete nabrojati šta ste sve potrošili. odnosno. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. jer vi treba da date odgovor.cena koštanja prodatih.amortizacije toliki. šta ćemo imati? To znaĉi da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu. Na pitanje šta smo mi dobili od ovog trošenja. Troškovi prodaje i uprave predstavljaju rashode perioda i terete samo prodate proizvode. i to je kljuĉno. Dakle rashodnu stranu ĉinice troškovi po vrstama koji su nastali i to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. i da smo prodali deo zaliha sa kojima smo u taj period ušli. pošto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trošenja nastala. znaĉi koliko smo potrošili. U sluĉaju kada je prodaja veća od proizvodnje. Znaĉi na rashodnoj strani će se nalaziti samo troškovi koji su nastali u datom obraĉunskom periodu. I otuda će efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zašto? Pa zato što je prodata. Na pitanje šta smo potrošili u ovom mesecu. Kod metode troškova prodatih učianka. šta je efekat. Kakav je odnos izmedju poĉetnih i krajnih zaliha u tom sluĉaju? Iste su. na prihodnoj strani. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela i do povećanja zaliha. Krajnje zalihe će biti veće od poĉetnih zaliha. Znaĉi ovde će biti rashodi . šta će biti na rashodnoj strani? Ne svi troškovi koje ste napravili. šta moţe biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potiĉe u celini od ovih ulaganja. za onaj deo prodaje koji je realizovan i povećanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. kod proizvodnog preduzeća od odnosa prodaje i proizvodnje. troškovi zarada toliki. efekat će biti prihod od prodaje. već je delimiĉno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. Ako ţelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha.troškova po vrstama. A to znaĉi da će u proizvodnom preduzeću rashodna strana sadrţati cenu koštanja prodatih gotovih proizvoda. Pa dakle rashodnu stranu ĉine troškovi po vrstama. sećate se.

Promenjen je MRS 22 koji se odnosio na poslovne kombinaćije. vidimo se idućeg puta. odnosno poslovni. Dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrţava goodwill koji sam platila. Dakle vratimo se sada našim metodama bilansiranja uspeha. Šta će biti poslovni prihodi. godinu biće primenjen taj standard 3 i goodwill se neće otpisivati. nema amortizacije goodwill-a uopšte. ako je reĉ o trgovini i troškovi trgovine. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doĉlo do obezvredjenja. i u kome je definisan postupak sa goodwill-om. Umesto njega imamo standard finansijskog izveštavanja broj 3. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita poĉela da pada ja bih imala razloga da vršim otpisivanje goodwill-a. ali ne i na vrednost nabavljene robe. Taj standard poĉinje da se primenjuje od 2005 godine. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad proseĉne profite. već je nabavlja radi njene prodaje. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kaţem. ako ona ostvaruje iznad proseĉne profite. to je dakle pitanje sastavljaĉa izveštaja. u kome je tretman goodwill-a promenjen. To je sada nešto što je prepušteno proceni sastavljaĉa finasijskog izveštaja.suština metoda ukupnih troškova. ili to obezvredjenje tretirati postepeno. a na strani prihoda imaćete samo prihode od prodaje robe i neće biti korekcije vrednosti zaliha. rashodi odredjuje delatnost firme. Zato imate 191 . Kod metode troškova prodatih uĉianka na strani prihoda uvek će se naći prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena koštanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. Naš zvaniĉni BU je sastavljen na ovaj naĉin. još i nabavnu vrednost prodate robe. Imaćete na strani rashoda osim troškova po vrstama. hvala. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. MRS 36 odnosi se i na goodwill pa prema tome. on se bavi obezvredjenjem. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeća do sada. dozvolilo se da plaćeni goodwill drţite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad proseĉan profit. Sadrţina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzeće bavi. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci:  goodwill predstavlja iznos koji investitor plaća iznad vrednosti neto imovine preduzeća. Goodwill se ne otpisuje. Ja nemam ĉvrstih dokaza za to. Troškovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vršenja usluge prodaje i dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje. Znaĉi za finansijske izveštaje koji se odnose na 2005. Trgovina ne proizvodi robu. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. a u trgovini će BU izgledati drugaĉije. ako i kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duţni ste da izvršite smanjenje njegove vrednosti. dakle novi standard. već se vrši testiranje goodwill-a na obezvredjenje. Zašto? Zato što roba nije uĉiank trgovine. ali vaţno je da se tretman goodwill-a promenio.

Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinaĉnih preduzeća. Šta bi bilo u jednoj menjačnici? Nema zaliha. Šta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaĉi moţete utvrditi koliko je uĉešće troškova u ukupnim troškovima. Kada imate metod troškova prodatih uĉianka na rashodnoj strani biće nabavna vrednost trgovinske robe. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinaĉnih preduzeća. društveni bruto proizvod. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. koji pokazuju šta je sve trgovina utrošila da bi robu prodala. Šta će biti kod banaka? Na strani prihoda naći ce se prihodi od kamata i prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. koliko otpada na troškove materijala ili koliko prihoda koristim za pokriće troškova zarade. a na prihodnoj strani prihodi od provizije. Šta se podrazumeva pod statističkim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. Zašto je pogodan? Zato što pruţa informacije o ukupnim trošenjima. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi. Prednosti i slabosti jedne i druge metode Metoda ukupnih troškova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeća i za utvrdjivanje tzv. a umesto troškova po vrstama biće troškovi trgovine ili troškovi prodaje.sva trošenja. rashodi po osnovu naknada i troškovi poslovanja. tako da bi opet imali troškove poslvoanja po vrstama. statističkih agregata. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. GDP moţete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troškova. imate prihode. Kako vi raĉunate nacionalni dohodak? Ukupan prihod . osim troškova zarada koji predstavljaju. koji deo od ukupnih troškova ĉine troškovi zarada. znaĉi operativni rashodi. to mogu da uradim. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. sve što vam je potrebno. Imate ukupna ulaganja . zajedno sa viškom vrednosti.nabavnu vrednosti nabavljene robe + troškovi po vrstama. Znaĉi jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrţinu tog dela BU. odnosno jedna vrsta troška. Znaĉi privredu ĉine preduzeća koja u njoj postoje. Prema tome bilansi pojedinaĉnih firmi sluţe kao osnova za utvrdjivanje i nacionalnog dohodka i društvenog bruto proizvoda. Sadrţina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena je delatnošću. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. imate promenu vrednosti zaliha. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. deo nacionalnog dohodka. 192 . to je osnovni poslvoni prihod. Republiĉki zavod za statistiku obradjuje pojedinaĉne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine.

Ona moţda ne traţi razvijen obraĉun troškova kao metoda prodatih uĉianka. mogu pratiti da li se ta struktura troškova menja. prednost ove metode je to što ne mora da ima razvijen pogonski obraĉun… Nije moramo imati pogonski obraĉun. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogućava utvrdjivanje rezultata samo za preduzeće kao celinu. U tom smislu ja ne bih mogla da prihvatim trvdju… Znate. a nasuprot njima će stajati ukupni troškovi. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje i prodaje omogućava mi da dokuĉim u kakvom su odnosu proizvodnja i prodaja bile. kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako i onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. zakljuĉak je obrnut. Znaĉi to vam omogućava ovako sastavljen BU. I ta tvrdnja da ova metoda ne traţi razvijen obraĉun troškova…. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeća. jer uprava firme ima potrebu da osim što treba da zna koliki je rezultat preduzeća kao celine ostvaren. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. Zašto? Pa zato što vam pogonski obraĉun mora reći cenu koštanja. koji predstavljaju tehniĉko-tehnološki zaokruţene celine i koje imaju svoje proizvode. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troškova. znaĉi broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. Ĉak i ako ništa ne prodate. To se sve moţe videti iz ovako sastavljenog BU. Ako imam smanjenje zaliha. da li su oni sada veći ili manji nego što su bili ranije. 193 . kako je to uticalo na ukupne troškove zarada. Kako ćete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu koštanja nedovršene proizvodnje. ali ne moţete obraĉunati rezultat primenom metode ukupnih troškova ako nemate razvijen pogonski obraĉun. tj. I dobra strana ove metode je dakle sto omogućava uvid u ukupnu aktivnost preduzeća. pada ili stagnira. Menjaće se apsolutni iznosi troškova. ali mene zanima da li uĉešće troškova materijala u ukupnim troškovima raste. Da je proizvodnja bila veća od prodaje. Zašto? Zato što troškove po vrstama uvek pratite na nivou firme. A to je nedostatak koji nije mali.Ako imam utvrdjenu strukturu troškova u nizu sukcesivnih vremenskih periodima. kako se kreće uĉešće troškova zarada. znaĉi metoda je tako napravljena da ne omogućava da utvrdite rezultat za delove preduzeća. Naša prodaja je bila veća od našp proizvodnje. vi ćete moći da sastavite BU. Rezultat će biti 0. što se samo teorijski moţe dogoditi. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li će to rezultirati smanjenjem troškova materijala u ukupnim troškovima materijala ili neće. ali vi ćete imati povećanje vrednosti zaliha na strani prihoda. sastavljenog po metodi ukupnih troškova. odnosno cenu koštanja gotovih proizvoda. ĉim vidim povećanje zaliha šta zakljuĉujem. On moţda moţe biti manje detaljan. Dakle vi morate i za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obraĉun koji će vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih zaliha. Znaĉi uvek se troškovi po vrstama registruju za preduzeće kao celinu.

dok se u zemljama kontinentalne Evrope ĉešće sreće metoda ukupnih troškova. jer se odnos izmedju proizvodnje i prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. u onaj pogonski obraĉun. mi ne vidimo šta se dogadja sa proizvodjom u preduzeću. Metoda troškova prodatih učianka. iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode i imaćete sve podatke potrebne za obraĉun rezultata po metodi troškova prodatih uĉianka. Ali odmah zatim sledi prigovor…da.ali pogonski obraĉun ima toliko drugih zadataka. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena koštanja daće vam rezultat koji taj proizvod donosi. Kada je reĉ o BU standard zahteva da iskaţete prihode. koji je rezultat poslovne aktivnosti. Vi ne moţete sastaviti BU po metodi troškova prodatih uĉianka ako prodaje nije bilo. Raščlanjavanje prihoda i rashoda Znaĉi koji su to minimalni zahtevi za rašĉlanjavenje koji su postavljenii MRS-om 1. Posto i jedna i druga metoda daju isti rezultat. 194 . Sećate se da MRS 1 odnosi ne prezentaciju finansijskih izveštaja. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troškova. I zato ta metoda ne omogućava obraĉun društvenih agregata. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statistiški agregati utvrdili. što naravno metoda ukupnih troškova ne moţe. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utiĉe na BU sastavljen po ovoj metodi. U Evropi je odnos jedne i druge u zastupljenosti relativno jednak. ja uvek sugerišem da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. a za upravu preduzeća po metodi troškova prodatih uĉianka. i naravno rashode. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. troškove finansiranja. i one mane koje su prednosti metode ukupnih troškova. Prema tome ona ĉak omogućava da za svaki pojedinaĉni proizvod obraĉunate doprinose prezultatu. Znaĉi onda imate jednu potrebu za pruţanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. Koja od metoda se više u svetu koristi? Pa teško je reci. i toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obraĉun u proizvodnom preduzeću da je ovo…ne treba nam baš za bilansiranje uspeha toliko detaljno… razlog koji moţe biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obraĉuna. jer su vam rashodi iskazani u formi cene koštanja proizvoda. istina je da zemlje sa anglo-saksonskog govornog podruĉja radije koriste metodu troškova prodatih uĉianka. Vi ćete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troškova. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeća na podruĉju prodaje. Metoda troškova prodatih uĉianka ima tu mogućnost da vam obezbedi obraĉun rezultata po uţim organizacionim delovima. Jednostavno ćete u onu klasu 9. Ne vidite ukupna ulaganja.

Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka i taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. bruto dobit. a treća ako primenjujete princip proizvedenih uĉianka. Kako izgledaju bilansne šeme? MRS 1 ne propisuje bilansne šeme. i onda će biti navedeni i ostali poslovni prihodi. ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruţi. i imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. troškovi prodatih proizvoda. To je predlog izgleda po MRS 1. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom raĉunu uspeha. to su ukupni poslovni rashodi. Ponekad ćete u jednom istom BU imati i princip naplaćene i princip fakturisane realizacije. znaĉi ja ne mogu da vam kaţem da šema mora da izgleda ovako. znaĉi matiĉnoj firmi. Tada se kao vlasnik pored matiĉne firme datog zavisnog preduzeća javljaju manjinski akcionari. i deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. Ako imate metodu ukupnih troškova imaćete prihode od prodaje. znaĉi BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada većinskim vlasnicima. Od čega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja.koliko u dobitku uĉestvuju povezana preduzeća. promena vrednosti zaliha. zatim manjinski interes. što je redovna ali nije poslovna aktivnost. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. Ako imate metodu troškova prodatih učianka onda se obiĉno navode prihodi od prodaje. 195 . A manjinski akcionari postoje kada matiĉno preduzeće ima većinsko. pa onda troškovi uprave i troškovi prodaje. Jedna visina će biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. Znaĉi ovo nije redosled informacija. ali ne i 100% uĉešće u zavisnim preduzećima. Dalje slede ostali prihodi i rashodi. razlika izmedju prihoda i ovako indetifikovanih rashoda biće dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. Znaĉi ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode i rashode. Zavisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. To su minimalne informacije. druga ako primenjujete princip naplaćene realizacije. Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti i rezultat redovne aktivnosti. Zatim koje su vanredne stavke. od obima izvršene prodaje i od pravila priznavanja. A visina prihoda? Od prodajnih cena. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda (u BU). i navedeni će biti troškovi po vrstama. znaĉi to su vanredni prihodi i vanredni rashodi. Zato što redovna aktivnost obuhvata prihode i rashode po osnovu finansiranja.

a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? 196 . Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu.Utorak. Ona je podreĊena politici finansiranja. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. politiku prodaje. U stvari poslovna politika izraţava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. One mogu biti i u drugom odnosu. formuliše svoju poslovnu politiku. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. 14. one moraju biti ravnopravne. politici objavljivanja i poreskoj politici. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. politiku zapošljavanja. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podreĊene bilansne politike. politiku proizvodnje. U kakvom meĎusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća? Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. da bi realizovalo ciljeve koje postavi. Preduzeće. politiku finansiranja. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. Kakav je odnos izmeĎu poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podreĊene poslovnoj politici preduzeća. Ja mogu da kaţem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruĉja. Moţe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreĊena drugoj parcijalnoj politici. Moţemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podreĊena politici finansiranja. Tako razlikujemo politiku nabavke. decembar 2004. BILANSNA POLITIKA Bilansna politika je vaţna jer ćete vi u svom poslu uĉestvovati u sprovoĊenju bilansne politike.

koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. Politika bilansa nema svoje ciljeva. odnosno pravila bilansiranja. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. kakav treba da bude finansijski i prinosni poloţaj preduzeća? Finansijski poloţaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuĉe investitore. pa mora se ovako. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaĉima itd). a sada kaţete da postoji politika koja vrši svesno uobliĉavanje godišnjih obraĉuna. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. a prinosni poloţaj treba da bude dovoljno dobar. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikupljanjem ponuda. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuĉe što je moguće više dodatnog kapitala. da je to 197 . Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke. pa standardima. sve do sada ste nam vi priĉali o nekim pravilima. svesno uobliĉavanje ne moţe preći okvire postavljene standardima. mora se onako. jer se to uobliĉavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. Ako vi pokaţete da imate visok dobitak. vi morate definisati ciljeve. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. Primera radi. Dakle. izvodi se iz cilja preduzeća. ako ţelite da zadrţite deo dobiti. ali ne previše. to oni koji predaju menadţment znaju bolje od mene. Zar to nije kontradiktorno? Nije. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. kako ćete ubediti akcionare. već je njen cilj podreĊen cilju preduzeća.Bilansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobliĉavanja godišnjeg obraĉuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (ţeljena) slika o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Moţemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. Sad ćete vi naravno reći. odnosno pravilima. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja ţelim preko finansijskih izveštaja. Bilansna politika se označava vrlo često kao kvazi politika. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliĉinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niţe.

šta moram da uradim? Moram da finansijski poloţaj predstavim slabijim da bi ubedila. ĉim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadrţinu. a sad samo na sadrţinu. onda se moţe govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. I pošto ciljeve firme definiše menadţment odnosno uprava. da bi dobila argumente. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva podruĉja na kome deluje bilansna politika. da kaţem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski poloţaj nije sjajan. da bi se on popravio nemojte traţiti visoke dividende. PoĊite od toga. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. ne moţete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. zahtevaće dve razliĉite bilansne slike i zato kaţemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlaĉi iz ciljeva preduzeća kao celine. Ali tu kaţem nije granica oštra. raĉunovoĊa moţe samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. A da je podruĉje internog izveštavanja uprava perduzeća. onda bi smo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. do odgovora nije teško doći. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. onda smo u velikoj meri odredili i 198 . mada je to uvek i jedno i drugo. prema tome jasno je da je podruĉje na kome deluje bilansna politika podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. teško je napraviti ĉvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu.neophodno? Jedino ako pokaţete da je finansijski poloţaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi ţelimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako ţelimo da nas drugi vide. Dakle raĉunovoĊa ne moţe da definiše ciljeve. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri odreĊujemo i sadrţinu i obrnuto. I pošto nema svoje ciljeve. kako ćemo ga pribaviti? Ako ţelimo iz eksternih izvora. Pod eksternim podruĉjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono podruĉje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. Ali ako bi smo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiĉe na formu ili na sadrţinu finansijskih izveštaja. Ako smo odredili podruĉje. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni poloţaj. dopustite da najveći deo dobitka zadrţimo u firmi. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. Ako ţelim da dodatni kapital pribavim zadrţavanjem dobiti. Dva cilja ako se realizuju na dva razliĉita naĉina. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva podruĉja: eksternom i internom. pred kim mi ţelimo da se predstavimo drugaĉiji nego što stvarno jesmo.

sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. podići ću vrednost imovine i preko toga podići 199 . Isto vaţi i sa likvidacionim bilansom. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su uĉesnici u fuziji ima za posledicu razliĉitu visinu rezultata u budućnosti. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja. kakva je situacija pre steĉaja. kao i što je to sluĉaj sa redovnim godišnjim obraĉunom. Od vrednosti koje unesete u pojedinaĉne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim saţimanjem. a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši. vi nemate nikakvih ciljeva. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari odreĊujete vrednost. Rekli smo da je podruĉje na koje deluje bilansna politika. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. nezavisno od toga da li govorimo o pojedinaĉnom ili o konsolidovanom godišnjem obraĉunu. nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koje ima redovan godišnji obraĉun. Svi ti izveštaji. recimo sa bilansom fuzija. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom odreĊenih dogaĊaja u ţivotu preduzeća. ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta. svi ti delovi godišnjeg obraĉuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. pa ĉak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. nema šta sad nekom trećem da priĉate ovako je. ali su namenjeni eksternim korisnicima. A od te vrednost zavise budući rashodi firme. koje su promene tokom steĉaja i kako je taj steĉajni postupak doveden do kraja. ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji. izveštaj o novĉanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. Sastavljate steĉajni bilans. Redovan godišnji obraĉun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. ali ne svi. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinaĉnu firmu ili na neko drugo preduzeće. bilans uspeha.predmet bilansne politike. morate predstaviti taĉno kako ste sproveli. onako je. jer sećate se da odreĊivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda. Ja kao sastavljaĉ bilansa fuzije to znam. Nešto drugaĉija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom dogaĊaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima moţe dovesti do toga da budu predmet bilansne politike. pa prema tome i budući rezultat.

onda bi trebalo da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne. odnosno poreskoj upravi. Vi sastavite poslovni bilans uspeha. Tu postoji mogućnost da sastavljaĉ finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede odreĊenu bilansnu politiku. a otpisivanje ste vršili primenom 2. Znaĉi to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovoĊenja bilansne politike. kod bilansa promene pravne forme. poreski propisi kaţu dopuštena je primena degresivne metode. a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obraĉunata najviše po 2 linearne stope. Nije. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u podruĉju eksternog finansijskog izveštavanja. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiĉe na bilansnu sliku u budućnosti. da li onda moţemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili naĉelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans.rashode i dovesti do iskazivaja niţeg rezultata. da su za sastavljanje tog bilansa relevantni propisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugaĉije nego što poreski zakon kaţe. To meĊutim i nije baš tako do kraja. a poreski propisi kaţu da to moţete aktivirati. Ako ste negde obrnuto uradili. izraĉunati razliku amortizacije obraĉunate po 2. Sliĉno će biti kod bilansa razdvajanja. prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Ukoliko to ne ţelim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je ĉinjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa. onda kaţemo da takav bilans moţe biti predmet bilansne politike. jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. a postoji i interes. znaĉi morate izraĉunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju nepromenjene u poreski bilans. a rezultat viši.5 i ove obraĉunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu. pa ste nešto tretirali kao rashod. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odreĊenih preskih 200 . Neću otkrivati latentne rezerve. tako što procenjivanje prilagoĊavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans.5 linearne stope. ĉak ste i istu metodu primenili. ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niţi. Dakle ne vodite vi knjige ĉijim se zakljuĉkom dobija poreski bilans. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu. I ĉim takva mogućnost postoji. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut drţavi.

On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve ĉija realizacija je moguća. ali nema naĉina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja (finansijsko politiĉki ciljevi) i ciljeve u području politike objavljivanja ili publiciteta. Ĉim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu. da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljaĉima. Prvo. to je dopustivo. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovoĎe kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konaĉnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno-politiĉkih ciljeva. Ako mi takve olakšice na smetaju i ţelim da ih koristim. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten iskljuĉivo menadţmentu. Iz prostog razloga što uprava vrlo ĉesto ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. veoma vaţnu i bilansna politika je podreĊena politici finansiranja. ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to ţelim. RaĉunovoĊa ne uĉestvuje u donošenju odluke. A šta uprava moţe sve traţiti od raĉunovoĊe. kakav će biti odnos izmeĊu iskazanog i ostvarenog rezultata. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da uĉestvuje i raĉunovoĊa. Ako mi posledice takvog bilansiranja. šta ona moţe postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom podruĉju su ciljevi locirani. a u okviru nje politici raspodele.olakšica primenom odreĊenih pravila ili naĉina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim odreĊenu poresku olakšicu ili ne. Jeste. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. kakve ja moram uvaţiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku. imam neke druge ciljeve. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv. Kada je reĉ o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja. a koji ne moţemo da ostvarimo. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. Uloga raĉunovoĊe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. i drugo. Šta definiše politika raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obraĉunskom periodu. kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja. onda opet moţemo govoriti o bilansnoj politici. ja ću to uraditi. a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. Ona uvek 201 . hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti odreĊeni naĉin bilansiranja.

a pridrţavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi. a ako odrţavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. a iduće godine je taj dobitak znatno niţi. naravno tu sada imate opet dve mogućnosti. Drugi koncept. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niţi od ostvarenog ili malo viši. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. visinu poreza koji će platiti drţavi koji se obraĉunava na priliĉno ujednaĉenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti. visinu priliva gotovine i na taj naĉin lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende. ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. ne znam šta me ĉeka treće godine. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koji će se opredeliti da ulaţu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima. to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlaĉe veći broj investitora. dakle nisam spremna na tu vrstu iznenaĊenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. Preduzeća takoĊe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi.nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi. U većini sluĉajeva preduzeća se opredeljuju. Veći broj nas ide sledećim rezonima. a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi. da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. U voĊenju politike raspodele preduzeće se moţe opredeliti za dva koncepta. bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulaţem u preduzeće koje kontinuirano raste. politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku-već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i 202 . jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa priliĉno visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen. visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti. nego da ulaţem u firmu koja jedne godine iskaţe visok dobitak.

Drugo podruĉje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza.dobitka. isplaćuje visoke dividende. Ako ţelimo da idemo u razvoj firme. ne moţemo biti lošiji od njih. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. Zanimanje je vrlo cenjeno. Podruĉje poreza će sve više biti na znaĉaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. da bi smo smanjili poreski teret. pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. ali da nikada ne plate više nego što moraju. nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno 203 . dakle preduzeća će sve više paţnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju. ne na naĉin da to predstavlja prekršaj. moramo formirati latentne rezerve. Ušteda znaĉi da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. Podignu li poreske stope iskazaćemo niţi dobitak. nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niţi teret. kada imate niţi razlaţete ranije i na taj naĉin uspevate da iz perioda u period iskaţete priliĉno ujednaĉenu visinu dobiti. Kada sam pominjala utvrĊivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. Poreska politika firme takoĊe dobija na znaĉaju. ne moţemo privući dodatni kapital. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. bilansna politika tu moţe dobiti dva zaduţenja. pominjala sam latentne rezerve. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. onda ćemo im se prilagoditi. porezima. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu naĉina na koje treba da vode svoje poslove. moţemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom sluĉaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji raĉunovoĊe koriste da bi realizovali ovu politiku (politiku raspodele). od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrĊuje. akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli. Ako poreske stope budu niţe. kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća. ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije. da bi plaćali porez što je moguće niţi. Nećemo unapred ništa utvrditi. već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrĊivana. Kada je reĉ o poreskoj politici. ne da bi prevarili drţavu. pa će iskazani dobitk biti niţi od ostvarenog dobitka.

da li će moţda zadrţati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednaĉenu dobit. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike drţave. Koristićete sva dopuštena bilansno politiĉka sredstva da to ostvarite. Kako moţemo izvršiti odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode? Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. ili će moţda podići poresku stopu. ĉudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jaĉe izraţen. da imate u naped definisane ciljeve. Mi to ne zanmo. Da bi ste to mogli morali bi ste imati mnogo informacija. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. Zašto je to poţeljan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. Mogu 204 . da li će ona zadrţati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. ali tim novim latentnim rezervama moţda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razloţen i moraćete da iskaţete visoku dobit. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. a kada odreĊujem visinu rezervisanja u skladu sa naĉelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. ako nemate velike oscilacije dobiti. nego ćete još morati da iskaţete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razloţile. Bilansna politika moţe doprineti tome da se poreski teret odloţi na buduće obraĉunske periode. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. izabraće okolnosti. Drugi mnogo dostupniji.smanjite. zadrţani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. onda ćete morati iskazati ne samo taj visoki ostvareni dobitak. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. izabraćemo metodu proseĉne cene. Jednostavno nemate naĉina da dobit iskaţete niţom nego što je ostvarena i tada se moţe dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. Šta će drţava raditi. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. Israţivanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednaĉen iz perioda u period. time što ćemo iskazati rezultat niţim nego što on zapravo jeste. Neću da mi direktor doĊe danas i kaţe: e znate ja hoću da naš finasijski poloţaj bude ovakav. I zato je jako vaţo da kod sprovoĊena bilansne plolitike da se on u napred planira. a ne manje vaţan cilj je odlaganje poreza na budućnost. iskoristiću tu mogućnost. da imate jedan program. ako nam nude FIFO metodu i metodu proseĉne cene. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niţi. ali da bi smo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bi smo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda oznaĉava kao vrlo poţeljan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. Vi moţete formirati nove latentne rezerve. Znaĉi ako firma ostvaruje visoke dobitke.

sve je stroga tajna. što god pitate poslovna tajna. Kada je poĉeo proces uvoĊenja trţišnih kriterijuma u podruĉje finansiranja i nadam se da će taj proces biti nastavljen. Šta da se radi. specijalnim kreditorima. da vidite kako to izgleda. ne moţe biti javna tajna. Zato nemam veliki broj diplomskih. sada ne moţemo ništa. I danas kod nekih firmi. jednostavno mogućnosti firme.. Dakle ona ima potrebe da pruţi eksternim korisnicima informacije o sebi. cilj a neki put neki cilj ne moţete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. to je samo odraĊeno. prema informacijama koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalnim investitoraima. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u oĉima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reĉ o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentiĉni sa interesima firme. a to je moguće. Neka druga firma moţda moţe. suprotni intreresima firme. ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada nauĉite. Ili će na njih gledati kao na osobe ĉiji su interesi naruĉito u kratkom roku. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme... Strašno je to što je to i danas. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priĉa. nema šanse. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustivo. To nije diplomski rad. U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. I ovde postoje neka dva koncepta. I onda mi doĊe student i kaţe rekli su mi da je to poslovna tajna. firma treba da odluĉi o obimu informacija koje će biti prezentirane. to ste morali da mi kaţete u junu. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. Gotovo. i sa formalne i sa materijalne strane. pa da će otuda izvući zakljuĉak da postoji potreba da se 205 . sad ću vam reći pošaljem studente obiĉno ako se neko odluĉi da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. Ciljevi moraju biti unapred postavljeni da bi ste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadati. odnosno kakvu bilansnu sliku ţelimo da bi smo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bi smo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. naša firma ne moţe i zato je vaţno da unapred znate šta se oĉekuje. zaposlenima. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj moţe biti ostvaren. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. ne moţete ni bilans da dobijete. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja.da vam kaţem. to je nešto što je dostupno svakome.

sastavljaĉ mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni vaţne korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. poverioce zanima firma koja vraća dugove. Ako to radite onda moţete oĉekivati od vlasnika firme. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoroĉno odrţanje preduzeća. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati). vaţno je da ja kredit dobijem. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. Svaka firma pojedinaĉno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koji. neka mi da krediti iako nisam baš naruĉito dobar. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoroĉne interese. odnosno beleţaka da bi smo te dodatne informacije objavili i uĉinili ih dostupnim eksternim korisnicima. pristojne zarade. njegov problem. Šta ako ugase sve firme. pogledajte naše banke imaju veliki problem. Ovaj prvi koncept. kome će davati pare. Ako dugoroĉno odrţanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiĊu teškoće. (mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. on će lako da proda svoje akcije. Da im ne uskraćujete informacije. su identiĉni interesima firme. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traţi kosa vam se digne na glavi. U koliko imate drugi. I ako imate nameru da dugoroĉno vodite firmu. nema prećutkivanja. nemaju kome da odobre velike kredite. I onda moţete oĉekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. ovo nije pristup koji bih vam 206 . ali rećićete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiĊu. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pruţite što je moguće više inforamacija o firmi. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za objavljivanje zahteva na kraju svakog standarda.zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. Dakle interes svih je da privredu ĉine prave firme koje imaju budućnost. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. jer je rizik ulaganja veliki. ništa više od toga. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pruţite samo onoliko informacija koliko morate. kaţem na dugi rok. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i drţava investitori. Kada radite dobro rećićete sve o svojoj firmi. pa ako i ne platim. Dakle ako imate takav pristup. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. drugaĉiji pristup. Koji deo godišnjeg obraĉuna sluţi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. Investitore zanima firma ĉija vrednost stalno raste. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. da dugoroĉno radi. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. šta njega briga za moju firmu. imaju relativno nizak stepen rašĉlanjavanja. zaposlene zanima firma koja im obezbeĊuje sigurna radna mesta.

Što je vaţno za mene kao upravu. Ali ono što im je vaţno moram reći. opravdanje da informacija ne bude objavljena. Uprava 207 . ali da je to prolazna pojava u poslovnom ţivotu. nije vaţno za nekog akcionara ili za neku banku. kupite naše akcije. on samo kaţe da izveštaji moraju da budu objavljeni. i i na taj naĉin ih uĉiniti dostupnim. Konfikt ciljeva bilansne politike i putevi njegovog rešavanja Dva razliĉita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on moţe biti u velikoj meri uslovljen ĉinjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju razliĉite informacione potrebe. Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. onda ćete malo saĉekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kaţete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici ĉitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. A ako su rezultati loši. pored obima pitanja informacija koje treba pruţiti u finansijskim izveštajima. i većina firmi to danas radi. a mi smo to prihvatili. Moţete ih objaviti. Uprava treba da vodi raĉuna koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. Trenutak objavljivanja birate sami. Kada je reĉ o drugom konceptu. Ali one nisu ni relevantne za to. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odliĉni i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. morate imati meru. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. Kada se neka informacija uskrati. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su vaţne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. postavlja se i pitanje vremena objavljivanja. Kod politike objavljivanja. i daju razliĉiti znaĉaj pojedinim informacijama.preporuĉila. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. Krajnji rok odreĊuje MRS 1 koji kaţe da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. stavljanjem na svoj sajt. naravno da je to predugo. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. MRS 1 ne odreĊuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje.

što je moguće niţu dobit. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski poloţaj. Ĉak ni meĊu vlasnicima neće biti saglasnosti. mi od toga ţivimo. i imate problem. Poverioci će reći nemojte da investirate. morate napraviti kompromis ciljeva. nas interesuje rast firme. Kako da napravim finansijski izveštaj. to predstavlja znaĉajan prihod. radi razvoja. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom sluĉaju. mi hoćemo visoke dividende. gledaj kao sjajno izgledamo. da stvorimo priliku za nove zarade. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne ţelim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. Ako iskaţem loš. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobliĉavate rezultat. Iskaţite ceo ostvareni rezultat i platite porez. Ja moram da napravim finansijski poloţaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. dobar finansijski poloţaj. Uprava će moţda reći ţelimo da investiramo. ali u ovom trenutku meni je vaţno da investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. ne dolazi u obzir. Niţi nivo menadţmenta i srednji će reći iskaţite vi rezultat koji smo mi ostvarili. Veliki akcionari će reĉi. iskaţite što je moguće veću dobit. akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. Uprava će gledati da iskaţe manji rezultat da bi platila manji porez. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Da li moţete sve? Teško. drţava kao fiskalni organ će reći. ako vi vaše pare uloţite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. Mali akcionari će reći (gledajte šta rade ovi u AranĊelovcu) mi hoćemo dividende. pa da ja sada nemam bonus na koji inaĉe imam pravo. Vlasnici će moţda reći. dobrim ćemo predstaviti poloţaj rentabiliteta ili polititke. kako da ga oblikujem a da interesi većine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. Postoji nekoliko naĉina na koji moţete taj konflikt interesa razrešiti. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da ţrtvujem neke druge ciljeve. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva.moţe da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. moţda ĉak i tri koji su vam jednako vaţni. Pogledajte koliko razliĉitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. a vi ţelite da zadovoljite interese nekih od grupa. nas dividende ne interesuju. Ako iskaţem visok profit. Ţelim da privuĉem dodatni kapital eksternih korisnika i ţelim da zadrţim dobar deo dobitka. šta će vam. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskaţem finansijski poloţaj. ne moţete ih zanemariti. kakve dodatne rezerve. rast vrednosti naših akcija. da bude onakva kakva ja ţelim da me oni vide. Dakle. formiranja latentnih rezervi. ja 208 . U koliko imate dva cilja. Pa da kaţemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora.a ne dividenda kao prihod. Taj problem razliĉitosti interesa je tu.

Znaĉi iz tih razloga ne moţe biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. to nije odluka koja samo njega pogaĊa. ima posledice i po firmu koja je kredit traţila. Ta rasprava moţe biti završena tako što će biti reĉeno. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikaţete niţi rezultat i da onda kaţete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. koje sadrţe finansijski izveštaji. Jedan za eksterne. drugi za interne korisnike. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje 209 . to je odluka koja pogaĊa firmu o kojoj je reĉ. i taj deo je vaţan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. a za potrebe nagraĊivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje riziĉno. Kada banka odluĉuje da li će odobriti kredti ili ne. niţi menaţeri imaju pravo-izvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. decembar 2004. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. A u kreiranju bilansne politike uĉestvuje menadţment preduzeća i raĉunovoĊe. 16. Vaţno bi bilo da znate koje mogućnosti menadţmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobliĉavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno-politiĉkim ciljevima. Dakle kada neki investitor odluĉuje da li će uloţiti ili neće uloţiti u neku firmu. šta me briga za vašu bilansnu politiku. ali ja ţelim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. Interni menaţeri.pravim kompromis. a ja sam ostvarila veći profit. Draţava je rekla moţete vi tamo da raĉunate šta god hoćete ali kada je reĉ o porezu to ćete uraditi onako kao ja kaţem i napravićete poseban poreski bilans. da bi se ta slika prilagodila poslovno-politiĉkim ciljevima. ali pruţene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. Dramatiĉnih uobliĉavanja u principu ne moţe biti mnogo. Prošli puta sam poĉela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. A sukob izmeĊu drţave i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. hoću da vi iskaţete taĉno profit koji je ostvaren. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji uĉestvuju u kreiranju BP. su po preduzeće ozbiljne. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. Ĉetvrtak.

koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. povereno je menadţmentu. Time se postiţu uštede kako u vremenu tako i u naporu. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. ona je znaĉajna zbog toga što biraju najadekvatnije instrumente za sprovodjenje ciljeva. Ta uprava firme će definisati ciljeve. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. Jer tu nema pravila. imate situaciju da većina ortaka. u preduzeću. Niko vam ne moţe reći. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. ili da jedan od njih predloţi a ostali usvoje predloţenu BP. naravno. dakle. To ih zanima. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. Kod društava kapitala.ciljeve BP (na primer. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. to onda moţe svako. pošto u ortaĉkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. Generalno. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog raĉunovoĊu. raĉunovoĊe ne definišu strategiju. da kada ĉitaju finansijske izveštaje uoĉe uticaj mera bilansne politike. tj. u datom trenutku naviše odgovara. onda je vaţno da je raĉunovoĊa dobar. i koji će svom raĉunovoĊi reći. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uloţili svoj kapital. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. Kada je reĉ o ortačkom društvu. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. Nadzorni odbor je. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. ali upravljanje preduzećem. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. uvek moramo reći za koju pravnu formu to vaţi. Ali kada imate mogućnost da izmeĊu više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. vlasnik je nosilac BP. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo. ali šta je uprava to se razlikuje. Kod inokosnog preduzeća. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. Znaĉi. RaĉunovoĊe. to je uprava. slušaj. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. Znaĉi. organ vlasnika. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. Iako je uloga raĉunovodje podredjena menadţmentu. da sprovode bilansnu politiku. Oni utiĉu na poslovanje preduzeća. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. Imamo jedan jedini. 210 . jer dobar raĉunovoĊa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. ili svi rade u firmi. menadţment moţe da kaţe mi ţelimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-politiĉkih ciljeva). sprovode zadate ciljeve. Znaĉi on je taj koji kreira BP. moguće izgleda tako i tako. jer vlasnici obiĉno ne upravljaju neposredno (menadţment firme – upravljaĉka i vlasniĉka funkcija su razdvojene). donošenjem nekih strateških odluka.

o. onda ćete poći od pravila sadrţanih u konceptualnom okviru.O. postoji MRS 21 koji se naziva ''efekti promena stranih valuta'' i vi ste duţni. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. Ako MRS 21 kaţe da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod. vi ćete pri bilansiranju koristiti naĉine bilansiranja koji su definisani tim standardom. imate kursne razlike. o ĉemu moramo voditi raĉuna kada moramo da utiĉemo i na izgled i na sadrţinu finanijskih izveštaja? Postoje znaĉajna ograniĉenja u voĊenju bilansne poltike. Znaĉi. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto naĉelo realizacije. Ta ograniĉenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. Ako ne postoji poseban standard za dogaĊaje koje bilansirate. koliki je neraspodeljeni dobitak) i moţe vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obraĉuna. Znaĉi on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obraĉun ili ne. uprava i nadzorni organ. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. Kada se. koliko ide u rezerve. Skupština akcionara odluĉuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende.a) kod D. Znaĉi. odnosno rashod. skupština vlasnika je ta koja potvrĊuje godišnji obraĉun. Ako na primer. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. – nosioci su skupština akcionara. 211 . a nije naplaćena. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obraĉuna. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljuĉaka i podnosi ih nadzornom odboru.D. PotvrĊivanje godišnjeg obraĉuna prepušteno je skupštini vlasnika. ako za bilansiranje nekog dogaĊaja postoji poseban standard. kod d. b) kod A. nego da primenite rešenja koja su sadrţana u MRS 21. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP.o. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaţe MRS 21. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obraĉun menja.O. bez obzira na to što naĉelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. godišnji obraĉun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. preioda u kome su nastale. Na tim pravilima izraĊeni su standardi. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuţe i da traţe nadoknadu) Dopustivost bilansne politike Koja su to ograniĉenja koja se pri sprovoĊenju bilansne politike javljaju? Znaĉi. znaĉi. jer ima mogućnost da traţi izmenu sadrţaja godišnjeg obraĉuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obraĉun.

ma gde ona bila. i ni jedno pravilo. Prekršite li pravilo ili standard. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u budućnosti biti širi ili uţi? Ja procenjujem da će doći do suţavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude voĊena. Jer ako postoji veliki broj prava izbora. ovaj ne moţe pa stoga ne moţe ni biti cilj bilansne politike. linearnu metodu – jeste ona dopuštena. I to je prostor koji bilansista moţe da koristi. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša ţelja da vi u toj godini iskaţete veću dobit nego što je ostvarena. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuĊenih opcija izabrali. Znaĉi. degresivnu metodu. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. veĉ u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi raĉuna o ograniĉenjima koja bilansna politika ima. onda se ne moţe pruţati previše prava izbora. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju odreĊenih prava izbora. budu meĊusobno uporedivi. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. Znaĉi. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. Dakle. Da bi ste promenili. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. smatra se da će niţim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se drţite. vi ste naĉinili bilansni delikt. izmenjeno je 13 MRS. Zato će u MRS ostati samo one opcije ĉije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. i doneto 5 potpuno novih. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. Dakle. ona vam ove godine jako odgovara.Ako nam se ovako postave stvari. To naĉelo traţi da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane naĉine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obraĉunsih perioda. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obraĉun. ja ne oĉekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. Dakle poštovanje naĉela stalnosti je drugi ograniĉavajući faktor u voĊenju bilansne politike. Već u 2004. logiĉno je pitanje gde je bilansna politika? Šta moţemo uraditi? Prostor za sprovoĊenje bilansne politike postoji u onim sluĉajevima. smatrate da će vam pomoći da odloţite porez na buduće obraĉunske periode. kada standard ostavlja pravo izbora. Drgo ograniĉenje koje bilansista ima nalazi se u okviru naĉela kontinuiteta (prvo je vezano za ĉinjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen raĉunovoĊama odreĊena zakonom i MRS). Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. Zato je jako vaţno da kada se utvrĊuju ciljevi. onda se stepen harmonizacije smanjuje. kada se u samom standardu za bilansiranje odreĊenog dogaĊaja nude opcije (moţete uraditi ovo ili ovo). To ne treba da nas ĉudi. kada ste jednom izabrali odreĊeno pravilo za procenjivanje. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će 212 . na primer. dakle. ali ne moţete menjati). zbog toga što preduzeća posluju pod razliĉitim uslovima. Bilansna politika se. već tada kaţete ovaj cilj se moţe realizovati dopustivim sredstvima. Ne moţete iduće godine doneti drugo rešenje. mora kretati u tom prostoru koji je odreĊen standardima i naĉelima.

onda to nije dobro. Nikada vam nisam priĉala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. Priĉala sam vam o bilansiranju dogaĊaja koji se dogaĊaju u najvećem broju preduzeća. na primer. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. kljuĉna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoraĉiti granice koje bilansna politika ima. Jer u tom sluĉaju nije reĉ o bilansnoj politici. a to znaĉi iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. To su tri kljuĉna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. izbor instrumenata. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. kaţete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. ali visina obaveze zavisi od trţišne vrednosti akcija. (znaĉi koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta ţelite da postignete). Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. ali ni iz daleka to nisu svi dogaĊaji sa kojima ćete se vi sresti. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. Ako vi. to je onda nešto sasvim drugo. kada odreĊujem visinu obaveze prema dobavljaĉima u broju mojih akcija). Dakle. vrši raĉunovoĊa. pri voĊenju bilansne politike. To su shvatili i u komitetu. pa su novi standardi iz 2004. morate se naoruţati sa jako puno znanja. ne plaća se akcijama. U tom dodatku se objašnjava naĉin na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadrţani. A taktiku bilansiranja. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo dogaĊaja o kojima niste ĉuli. Ja zato insistiram na pravilima. morate radi njihovog lakšeg izuĉavanja ozvršiti odreĊene klasifikacije. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. Ona bira ciljeve. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. A samo zato što nije moguće da vas nauĉimo svim dogaĊajima. Postoji nekoliko klasifikacija: 213 .doprineti realizaciji ciljeva finansijskog izveštavanja. MRS su jako komplikovano štivo. Zato ne oĉekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. mnogo je vaţno da nauĉite pravila. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa ĉuli. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. i uvek kada je tako.

jedini naĉin da se utiĉe na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu dogaĊaji koji će bilansnu sliku promeniti u ţeljenom pravcu). Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa.1. Dakle. govorimo o determinisanim instrumentima. već samo rezultat. pošto se sve manje moţe bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom dogaĊaja koji su nastali. to mora biti poznato pre dana bilansa. moţemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo 214 . jer moţda ne bi smo hteli da menjamo finansijski poloţaj. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. i bilans stanja i bilans uspeha. Znaĉi kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. Ako hoćemo da menjamo rezultat. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktiĉkim. to nije kaţnjivo. da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. 4. Ako se polazi od raspoloţivosti. na koji aspekt finansijskih izveštaja utiĉu. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima ţelimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. Zato se sa pravom istiĉe. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. dakle. 3. Postoje. ali to ne moţe. Prema vremenu korišćenja. Ja tu ništa ne mogu. sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe . onda moramo prihvatiti ĉinjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski poloţaj. Ovo znaĉi da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP.12. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. jer tu ograniĉenja nema. ali istovremeno i na finansijski poloţaj. Jedan instrument oznaĉavamo kao bilansno-taktiĉki. instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. Ove instrumente mi najĉešće koristimo kada ţelimo da menjamo rezultat. moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski poloţaj. da ţurim sa naplatom ili ne. Ako hoćete znaĉajne intervencije. Jer. onda se taj instrument smatra determinisanim. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje. Utoliko nam je izbor teţi. biramo izmeĊu makar dva. Prema tome kako utiču na godišnji obračun.na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. to znaĉi da će sa protokom vremena na znaĉaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znaĉi. kada je dan bilansa prošao. Naime. I što je god uţi prostor za sprovoĊenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa''. ja mogu da prodam robu brţe ili sporije. 2. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar još jedan instrument. taĉnije prema tome kada te instrumente primenjujete. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. vaše mogućnosti da bitno utiĉete na iskazani finansijski poloţaj i rentabilitet su jako skromni.

sadržinu bilansa. (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni dogaĊaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiĉe na bilansnu sliku. na primer. onda je to mera bilansne politike. Ali ako se na to odluĉim zato što hoću da prikaţem bolji finansijski poloţaj. ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva. reĉ je o dogaĊajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni poloţaj. ili i na finansijski i na prinosni poloţaj. ima karakter bilansne mere. Samo taj motiv daje tim dogaĊajima karakter mera bilansne politike. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadrţinu tog finansijskog izveštaja. Instrumenti pre dana bilansa Za njima se poseţe u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviĊeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Suština ove podele je da ukaţe samo na to da neki instrumenti deluju preteţno na formu. i sadrţaće ove bilansne pozicije. Hoću da kaţem da nisu to nikakvi posebni dogaĊaji. Ova podela je priliĉno uslovna. Dakle. ja uobiĉajeno traţim da mi se uradi konverzija kratkoroĉnog u dugoroĉni kredit. jer kada vi odreĊujete formu. zato što vam trebaju pare. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraţivanja. ţelim da imamo što više gotovine na raĉunu na kraju godine. ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobiĉajeni dogaĊaj u poslovanju. nego zato što hoću da posledice tog dogaĊaja promene moj finansijski poloţaj. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni poloţaj. u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas oĉekuje. onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala. i zbog toga jurite naplatu. ili moj rentabilitetni poloţaj onako kako to odgovara mojim poslovno-politiĉkim ciljevima. ja nešto radim. Znaĉi. Tada moţete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. biće u formi liste. mere nakon dana bilansa 215 . Ali ako time hoćete da popravite likvidnost. a drugi preteţno na sadrţinu (preteţno ali ne iskljuĉivo!). Ono što je vaţno znati je da se merama pre dana bilansa moţe uticati samo na finansijski poloţaj. znaĉi ako je to moj motiv. Dakle ako kaţem bilans će izgledati ovako. vi istovremeno odreĊujete i sadrţinu. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikaţem povoljniji rezultat. ja ne mogu da kaţem da sam time odredila samo formu. to su poslovi koje vi radite uobiĉajeno (na primer. Za razliku od njih. kad god sam iz kratkoroĉnog kredita finansirala potrebu koja je dugoroĉna).

ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog poloţaja upravo odnos izmeĊu pozajmljenog i sopstvenog kapitala). a to povlaĉi i smanjenje obaveza prema dobavljaĉima. moţete malo pokvariti finansijski poloţaj. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaţe (do posle dana bilansa. ukoliko se se ţeli menjati samo finansijski poloţaj. da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlaţu prevelikom riziku ako ulaţu sredstva u vašu firmu. traţiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. Dakle. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog poloţaja koliko je od ukupnih izvora dugoroĉnog karaktera. trudićete se da predstavite solidan finansijski poloţaj. ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. povećava se uĉešće dugoroĉnih izvora u ukupnim izvorima. 2. Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital. sa jedne strane. Naravno. dobija se više gotovine. e) moţete emitovati i novo kolo akcija. b) ili se moţe intenzivirati naplata potraţivanja. zavisi od toga šta je cilj. povećavate sopstveni kapital. Ovako popravljamo finansijski poloţaj jer povećavamo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom. Ukoliko ţelite da privuĉete dodatni kapital iz eksternih izvora. ne vrši se isplata obaveza. mogu se na primer: a) smanjiti nabavke. sa druge.uvek utiĉu i na prinosni i na finansijski poloţaj. u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski poloţaj. i time će neto obrtni fond. Tako ćete dobiti likvidna sredstva. pri istim dugoroĉnim izvorima biti veći. kako se moţe povećati uĉešće dugoroĉnih izvora? Ili konverzijom krakoroĉnih u dugoroĉne ili likvidiracijom kratkoroĉnih obaveza. i povećaćete sopostveni kapital. d) moţe se uraditi konverzija dugoroĉnih kredita u kapital. ali saĉekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski poloţaj). to se moţe postići samo merama pre dana bilansa. Moći ćete onda moţda da isplatite neke dugoroĉne obaveze koje imate. što povlaĉi i smanjenje zaliha. a posledica toga je smanjenje kratkoroĉnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. ako ţelite da ubedite akcionare da ne traţe dividende. 216 . 1. tj. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza. Firma se smatra sigurnijom ako je uĉešće dugoroĉnih izvora veće. Jasno je zašto neko ţeli da poboljša svoj finansijski poloţaj. i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. dakle na kupovinu. moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. i da na taj naĉin opet poravite finansijsku strukturu. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog poloţaja. moţete imati sve pripremljeno. odnosno solventnosti. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja. Pošto svaka od ovih mera traţi vreme. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja. samim tim je i brţa isplata kratkoroĉnih obaveza. c) ako se se uradi konverzija kratkoroĉnih u dugoroĉne obaveze. Jer. ĉak ni onih koje je moguće isplatiti. što ukazuje na sigurnost firme. postiţemo isti cilj.

Naravno treba imati u vidu da se time utiĉe i na finansijski poloţaj.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. To jednostavno nije moguće. I kako nabavka materijala po višim cenama moţe da utiĉe na rezultat ove godine. Trţišne cene su već iznad.''al o tome neka misle komercijalisti. reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama. prvo. nabavkom uticali na to da vam proseĉna cena po kojoj obraĉunavate trošak materijala bude viša. to je u stvari proseĉna cena iz ranijeg perioda. spuštanjem ĉak cena ako su previsoke. odnosno. Da na razliĉite naĉine povećate obim prodaje (unapreĊivanjem kanala prodaje. odloţićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno. Ako ja hoću da pokvarim svoj poloţaj. reklamnom kampanjom. Znaĉi morate. negde u oktobru. U meĊuvremenu je došlo do rasta cena na trţištu u odnosu na vaše planske nabavne cene.000. mislite li da imate profit od 1. a) Ako vam je na primer. javiti prekoraĉenje. Ţelite li da smanjite rezultat. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka.000.. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. Tada vam niko ne moţe reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. Vi ste. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i 217 . to je njihov posao. razlikuju se mere pre dana bilansa. još pre decembra.000. dakle. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni. raditi ubrzano na prodaji. Kada trošite materijal u decembru. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka. Mogu da uĊem u nove nabavke. jer se ţeli izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. a vi na 6 meseci imate 300. nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400. ali ja ću sad da kupim. Ostavićemo je za narednu godinu. ako svaka ta prodaja donosi dobitak. a mi hoćemo da iskaţemo niţi rezultat.000 din profita na kraju godine. To prekoraĉenje će anulirati ono prethodno sniţenje. Nećemo mi kao raĉunovoĊe i finansijeri o tome da mislimo''). cilj da imate 1. šta mogu da uradim. i verovatno će takve i ostati. Prema tome. sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda. Sada će se. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. ako ţelimo viši rezultat. troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. d) Ako ţelite da popravite rezultat.000 profita.Ako je cilj uticanje na visinu razultata. Ili nećemo da je rashodujemo. ali trebaće mi posle dana bilansa. Ako bude još 300. jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine.000 u drugoj polovini. koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niţi.. i imate sniţenje. zbog toga što su trţišne cene iznad planskih. onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. Naravno. najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i poĉećete sa degresivnim otpisivanjem.

To ne moţe!). je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. dosta skromnije. Naš zakon kaţe: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. iskazaćete na naĉin na koji je to predviĊeno datom bilansnom šemom. Na formu se moţe uticati na nekoliko naĉina. a utiĉe se na rezultat.smanjenje rezultat. Instrumenti nakon dana bilansa Kada proĊe 31. instrumentima kojima utiĉem na sadrţinu nakon dana bilansa. Moţe se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. Bilansista nema pravo da vrši dublje rašĉlanjavanje odreĊene pozicije ili da saţima odreĊene pozicije. Sastavljaĉi finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. Jedini deo godišnjeg obraĉuna gde bilansista ima mogućnosti da utiĉe na formu. Ono što imate u bilansu. decembra. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utiĉete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrţi minimum i maksimum rašĉlanjavanja istovremeno. već ostaje samo mogućnost da se odluĉuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskaţu posledice onih dogaĊaja koji su nastali do 31. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni dogaĊaji. To je prednost ovih mera. naravno. uvek se menja i finansijski i prinosni poloţaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski poloţaj – htela bi da promenim finansijski poloţaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaţe politika iskrenosti preduzeća. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadrţine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadrţinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski poloţaj ili i finansijski i prinosni poloţaj. a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS. Te mogućnosti su. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) 218 . Bilans se moţe iskazivati u formi konta ili formi liste.

onda na kraju godine vršim otpisivanje. u pravu ste i vi. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. potpunosti ĉak i uporedivosti (jer to moţe biti jako korisno).Sve ove mere utiĉu i na finansijski i na prinosni poloţaj preduzeća.'' Ali mi kada napravimo izbor. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. Moţemo reći: ''u toku godine vi samo knjiţite koliĉinski troškove materijala. Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. Znaĉi postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. sliĉno kao i kod prethodno navedenog naĉina. Da taj izbor nismo napravili. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izraĉunali visinu troškova. Sve informacije u tom izveštaju podleţu principima jasnosti i istinitosti. metode obraĉuna troškova disponiranih zaliha. Znaĉi ako imamo obezvreĊene zalihe 219 . Tu ćete preko obima informacija koje ćete pruţiti. To isto vaţi i za zalihe. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. mi tada formulišemo našu raĉunovodstvenu politiku. I to je takoĊe predmet bilansne politike.. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. realizujete zadatak koji vam je dat. tu politiku ĉak moramo i objaviti. ali nije netaĉna ĉinjenica da se o tome odluĉuje na kraju godine. U svari. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. kaţete mi smo to znali i ranije. odnosno ĉija primena teĉe tokom ĉitave godine-znaĉi na kraju godine ja radim samo konaĉan obraĉun amortizacije. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. dakle mi već na poĉetku godine moramo znati koja se metoda koristi. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. i kada se izdvoji ili oznaĉi imovina kod koje je stvarna vrednost niţa od tekuće trţišne vrednosti. recimo naĉin otpisivanja stalne imovine. kada se ustanovi stvarno stanje. predstavljaju takoĊe jedan od naĉina da se utiĉe na formu bilasnsa. pruţanjem (putem njega) više ili manje informacija. da li mi o tome odluĉujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. recimo. odnosno zakonskim propisim. malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. ili dajete više od onoga što se decidirano traţi u standardima.ili politika diskrecije. Kako? Tako što će otpisani iznos biti.. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obraĉun. vaţe i za izveštaj uprave. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo drţati u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan naĉin uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . Dajete samo ono što morate. ali su mere BP koje su poznate unapred. I ono naĉelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre. ali meseĉne otpise knjiţim tokom ĉitave godine. Znaĉi kada se uradi inventar imovine. Sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. u skladu sa naĉelom impariteta.

jer rezervisanja predstavljaju obaveze. konvencija. da li ću uzeti najniţu moguću trţišnu prodajnu cenu za bilansiranje. Jer to su dva opreĉna zahteva. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskaţem da je potrošeno manje. sprovodim i bilansnu politiku. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. Ako uzmem najniţu moguću trţišnu cenu. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. i povećavamo naše obaveze. a imovina sve manja). pravila. Naţalost. Kod otpisa potraţivanja. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (taĉnije. o RP kod potraţivanja. ostaje mi u bilansu stanja više). Otpisujem malo više. o RP kod HOV i sliĉno. Kaţete. na primer. smanjujemo rezultat. tj. jer je finansijski poloţaj loš. Znaĉi. ili malo manje. A da bih smanjila rashode. ili jedno od drugog širi pojam? Raĉunovodstvena politika predstavlja skup mera. ako ja hoću da iskaţem veći rezultat. Odnos izmeĎu računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. a istovremeno kvarim svoj finansijski poloţaj. primenjujem funkcionalnu 220 . ili taĉno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatiti (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. ili ću uzeti trţišnu cenu koja je malo viša. a zbog toga će naš finansijski poloţaj biti slabiji (ĉim se povećavaju obaveze. Formiranjem rezervisanja. Pa se govori o RP stalne imovine. moram ostaviti veću vrednost imovine. ja moram da smanjim rashode.materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvreĊenje. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. o RP koja se primenjuje kod zaliha. svaka firma ima svoju raĉunovodstvenu politiku. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. ali neću isplatiti dividende. Ako iskaţem veće rashode. koje takoĊe vršim na kraju godine. finansijski poloţaj kvarim. Znaĉi ako vam neko kaţe hoću i visok rezultat i hoću da finansijski poloţaj bude loš-to ne moţe! Meni bi jako odgovaralo da iskaţem dobar rezultat. izvršiću formiranje latentnih rezervi. i kaţe raĉunovodstvene politike. u ţeljenom pravcu utiĉe) i finansijski poloţaj i finansijski rezultat. Vrlo ĉesto se koristi mnoţina. Znaĉi. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. I vidite kolizije: hoću da prikaţem manji rezultat da bih platila manji porez. finansijski poloţaj firme se kvari). jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju raĉunovodstvenu politiku. finasijski poloţaj će biti bolji. A kakav će biti poloţaj ako iskaţemo veću imovinu? Pri istim obavezama. i istovremeno iskazujem niţi rezultat. Jer.

I koji je namenjen vlasnicima. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. Tih mera u RP uopšte nema. ali vama je opet ostao odreĊeni prostor u kom vi moţete odmeravanjem rezervisanja malo naniţe. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za odreĊenu BP. i nakon dana bilansa moţete uticati i na sadrţinu i na formu godišnjeg obraĉuna. potraţivanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. decembar 2004 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treći izveštaj koje sastavljaju društva kapitala. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. Znaĉi. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. Ovaj izveštaj za razliku od ostalih izveštaja koji ĉine godišnji obraĉun namenjen je vlasnicima. kako se kod nas zvao. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. Subota (radna). ali vi na dan bilansa odreĊujete koji je to iznos moguće naplate. ali procenite da vam finansijski poloţaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. linearnu metodu za graĊevinske objekte. U RP piše. u stvari on će vam dati objašnjenje zbog ĉega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. ili malo naviše. Ali vaš bilans (godišnji obraĉun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. 18. pored BS i BU. Ĉak će biti reĉeno koristiće se ta i ta metoda. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. da utiĉete na visinu rezultata i na finansijski poloţaj. delimo u dve grupe: 221 . degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. Ovaj izveštaj zamenio je izveštaj koji se ranije zvao izveštaj o zadržanoj dobiti ili. ali pri ĉemu je RP u funkciji BP. ali ne piše taĉan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. Tako da je BP. izveštaj o raspodeli dobitka. Znaĉi vaše RP odreĊujuće utiĉu to kako će izgledati vaš bilans. koje promene treba da ĉine taj izveštaj? Promene koje se dešavaju na SK. U pitanju jesu dve ĉvrsto povezane politike. voditi. otvarati. kojima vi pre dana bilansa. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadrţani u RP. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. niti će ih ikada biti. a one jesu mere BP. vi poštujete vašu RP. tamo ĉak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla oznaĉiti kao deo BP.metodu za transportna sredstva. Znaĉi o ĉemu taj izveštaj treba da izveštava.

Primera radi: ako neko naše preduzeće ima recimo znaĉajno uĉešće od 40% u nekoj stranoj firmi. Imaćete pozitivnu kursnu razliku. Pošto je uĉešće deo vašeg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS 21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod 222 . to uĉešće ce u našoj firmi biti iskazano u eurima. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlaĉenja kapitala. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu uĉešća koje imate u stranoj firmi i koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. Smanjenja OK nastaju otkupom i poništenjem sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija.12 prošle godine. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda i rashoda: 1. ili metodi udela ako je znaĉajno.to su promene usled kojih se kapital uvećava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruţenja u preduzeće. To znaĉi da će do smanjenja doći usled pokrića gubitka. znaĉi da se dovede na dnevnu vrednost. Povećanje ili smanjenje koje nastaje usled pojave prihoda i rashoda koji se neposredno obuhvataju preko kapitala. Jer je prema MRS 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. 2. Znaĉi toliko smo morali da uloţimo hiljada ili miliona eura da bi smo to uĉešće ostvarili. odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. Poštoje promene koje prema MRS ne idu u BU već prihodi se odmah pripisuju kapitalu. odnosno da smanji SK ako je rashod. dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. To uĉešće koje je iskazano u eurima mora na dan bilansa da se kursira. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. a dobitak je deo SK. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija i uz to se vrši smanjenje nominalne vrednosti. Zašto? Zato što su dividende deo dobitka. ako je prihod. ako je ta firma u EU. jer je uĉešće dugoroĉna kategorija. umesto kroz BU. To su taĉno odredjeni prihodi i rashodi. Znaĉi to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeća. I sada ovde imamo nešto što do sada nismo radili. nego se taĉno zna kada i koji prihod moţe. sada radite ponovo kursiranje i kurs je iznad onoga koji je bio u junu. Znaĉi ne bilo koji. neće biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda već će biti tretirana kao promena visine SK. I naravno tu imamo povećanje SK koje nastaje kada preduzeće ostvari dobitak. kursne razlike . moţe da to preskoĉi i direktno utiĉe na SK i povećava SK. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika . Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika.kaţemo iz internih izvora. jer ste i u junu radili kursiranje.1. da utiĉe na dobit. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. Dakle kada isplatite dividende to će imati za posledicu smanjenje SK. a rashoi ga smanjuju. ako je equity metoda. promene koje nastaju iz poslovanja . pa da kroz dobit utiĉe na SK. odnosno SK će biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrţali u vidu rezervi. vi ste prošlo kursiranje radili kao 31. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. Sećate se svaki dobitak povećava SK.ali kada kaţemo kursne razlike nemojte tu stati. ili saţimanje akcija. ili pak usled odliva kapitala u okruţenje u preduzeće. To će biti iskazano kao nabavna vrednost ako je većinsko uĉešće. tada kursna razlika koja se na to uĉešće odnosi.

nego da iskaţete tu kursnu razliku kao povećanje SK.znaĉi one koje sam malo pre objašnjavala. prihode od revalorizacije i ti prihodi bi bili iskazani kao povećanje kapitala. onda bi se za iznos razlike smanjili SK. Znaĉi bila pi povećana vrednost imovine na dnevnu vrednost i bio bi podignut kapital. MRS 16 koji se bavi nepokretnostima. Koje informacije izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu treba da pruži • 1. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izveštaja. vi ćete gubitke. da pad bude takav da potrošite sve ranija povećanja. imajući u vidu da sastavljaĉ finansijskih izveštaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. 223 . I sve dok ne potrošite tu revalorizaciju. Ako bi se dogodilo da je trţišna vrednost iznad.ovog perioda. znaĉi to nije više nabavna vrednost. znaĉi kada poredite vrednost u knjigama. već će povećati uĉešće i povećati SK. vrednost uĉešća bi bila smanjena i smanjen SK. Problem koji se javlja kod ovog postupka je što je jako teško utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzeće raspolaţe i što poštoji opasnost od uvodjenja priliĉne doze subjektivizma u finansijske izveštaje. I onda će se svake godine povećavati. ako nju uporedite sa tekućom trţišnom vrednošću i ako trţišna vrednost bude niţa tada smanjujete vrednost imovine na niţu fer vrednost i smanjujete onu revalorizaciju koju ste prošle godine prikazali. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. znaĉi ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod i povećate rezultat. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene i fer vrednosti vaše stalne imovine. to moţe dovesti do subjektivnih procena. A ako bi se dogodilo da trţišne vrednosti padaju. opremom i postrojenjima. Znaĉi ona uopšte nece ići kroz BU kao prihod. to je revalorizovana vrednost iz prošle godine umanjena za amortizaciju. preduzeće bi imalo tzv. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vaše stalne imovine. • 2. ako nema trţišne vrednosti. pa sliĉno sredstvo… znaĉi ĉim nema tog ĉvrstog uporišta. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала . висину нето добитка или губитка текућег периода. Znaĉi u BS u okviru SK imaćete prihode od revalorizacije koje će poštojati sve dok je trţišna vrednost veća od vrednosti u knjigama. Na taj naĉin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. iskazuju u svojim fer vrednostima. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine i po osnovu revalorizacije imovine. i naravno u okviru SK. Ako se preduzeće opredeli za korišćenje ovog alternativnog postupka onda će na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju i trţišne vrednosti te imovine na dan bilansa. 2. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika.

износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике ako promenite RP i predjete recimo sa FIFO metode na proseĉnu cenu kod obraĉuna troškova zaliha. do smanjenog rezultata i svojstveno tome iskazivanja niţe imovine. znaĉi vi ćete promeniti rezultat prethodne godine da bi ste mogli da izvršite uporedjenje. pri ĉemu se pod fundementalnom greškom podrazumeva greška koja je dovela do netaĉnog iskazivanja. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала . rezultata i neto imovine odredjenog obraĉunskog perioda. Poštoji poseban standard koji se bavi naĉinom na koji se fundementalne greške ispravljaju. Kada se takva greška otkrije. za taj period. A pošto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda će ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. Zašto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuće poslovne godine. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrţe. Ta greška je otkrivena ove godine u junu. MRS 8 traţi da se takva greška ispravi. a napravljena je prošle godine. recimo tretirali ste kao rashod nešto što je trebalo tretirati kao sredstvo. Znaĉi vi ćete reći: da smo i prošle godine primenili ovu RP rezultat bi bio ovoliki.dakle razlike izmedju ovih prihoda i rashoda • 4. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака . • 5. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vršite obraĉun po ovoj metnodi. износ исплаћених дивиденди и • 6. Dakle za efekat greške biće promenjen neto dobitak prethodne godine. Znaĉi on ne nalaţe da izveštaji moraju izgledati ovako ili onako. 224 .koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ne napravimo grešku to ne znaĉi da se greška nikada ne napravi. to će imati uticaja na visinu troškova zaliha i na vrednost zaliha. on kaţe moguće je da izveštaj ovako izgleda. To je dovelo.kako izveštaj izgleda MRS-1 nudi 2 forme izveštaja o promenama na SK.• 3. MRS 1 u takvim situacijama zahteva da izraĉunate efekte promene ove RP i da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. Forma izveštaja . ali do znaĉajne mere.

Šta je saldo na dan 31.12. резерве. Емисија Салдо на дан 31.12. kolika je emisija i da li je bilo u 2003. po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. Znaĉi moţete za svaki element vršiti uporedjenje.2002. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj.12. Znaĉi mi u u 2003 godini startujemo sa SK koji je posatojao 31. Емисија акциј. znaĉi izveštaj sadrţi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini.Опис Салдо 31.12. Капитала Салдо на дан 31. добит Укупно Форма 1: Sećate se da svaki izveštaj mora da ima uporedne podatke.2002? to je poĉetno stanje za 2003 godinu. dividende. a kakav u tekućoj godini.год. on zapravo se odnosi na 2002 godninu. kursne razlike. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31. manjak revalorizacije. Znaĉi i ovaj izveštaj ponudiće podatke za prethodnu godinu i indentiĉne podatke za tekuću poslovnu godinu da bi onaj koji ĉita doneo ispravne odluke.2002 godine. pokazuje sve promene kapitala u 2002. višak revalorizacije. znaĉi poĉinje od poĉetka 2002 i dolazi do kraja 2002. neto dobit period. neto dobit perioda. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2003. 2003 Акцијски капитал Емисиона Ревалор. Znaĉi pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u RP. Резерве Задржан а. I ovo su sada potpune iste kolone: višak revalorizacije. 12. Pa pogledajte prvi deo.12. a mi sada sastavljamo izveštaj za 2003. manjak revalorizacije. emisiju i pokazuje saldo na dan 31. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaćeni BU. 02.2002. год.2003. nego i visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. a kolike su 2003. kolika je emisija bila u 2002 i da li je bilo.12. a drugoj su promene u tekućoj godini da bi se ne samo visina kapitala. Znaĉi vi ovde moţete videti kolike su dividende bile 2002. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. 225 .

2002. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. Стање 31.12. 226 . Imate znaĉi sada iste podatke za 2003. ni prihoda od revalorizacije.12. 2002.2002.Форма 2 МРС Позиција Салдо 31. znaĉi tamo gde u SK kaţe revalorizacija.12. Пренос са/на Дивиденде за 2003. odnosno prenos na? To moţe da vas na trenutak zbuni. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. Šta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje. isto se polazi od salda 31. Dividenda uvek ide sa godinu dana zakašnjenja imajuci u vidu da se vrši najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrši u narednoj godini. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. onda stoji napomena i u toj napomeni stoji kolike su bile prošle godine. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002.12. напомена Акцијски капитал Резерве Задржанад обит Укупно Forma 2 je kraća.12. jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplaćujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002.godine. znaĉi revalorizaciona rezerva. ni kursnih razlika. nego one koje nastaju po osnovu dobitka i emisije akcija. a šta znaĉi ovo prenos sa. kolike su bile ove godine. Ovaj izveštaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital. Znaĉi u sopstvenim beleškama se daju. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izveštaj sadrţi? One se daju u napomenama uz finansijske izveštaje. Znaĉi pogledajte ovde. dobit tekuće godine i imate stanje 31. Zatim imamo dividendu. godini. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih grešaka. I biće sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuće godine prenet na pozicije rezerve. Znaĉi sopstvene beleške su vezane za SK. 2003. onda je opet u beleškama objašnjeno koliko je ta promena za tekući period. 2002. Нова емисија Нето добит текуће год. nova emisija. Стање 31. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti uĉešća. godinu i dividenda u 2002.

900 405.000 75.000 напомена Акцијски капитал 300. zadrţane dobiti nije bilo i ukupni je SK bio 380.12.000 80. je bio 405. godinu.900 preneto u rezerve i isplaćena je dividenda koja je iznosila 20. 2002. Znaĉi dobit od 25.000.12.000 5.2003.000.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.900 25.700 300.800 493. Пренос са/на Дивиденде за 2002.000 25.900 25.000 dividende.000 dinara. prihodi i rashodi koji idu direktno u BS. Znaĉi ovaj izveštaj objašnjava poĉetno stanje i promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi i isplate dividendi i promene usled emisije novih akcija.1 . Стање 1. je bio 300. Нова емисија Нето добит текуће год. i smanjenje SK zbog isplate dividendi. 2003. 2002. ako se opredelite za formu 2.900 i to tako što je 5.000 80. Prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala.900.900 405.2002.12. 375.700 dinara.900 -5900 -20. 227 . Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. a ne u ovom izveštaju.900 podeljenja je na 5. godini izvršena je raspodela ove dobiti koja je bila 25. Стање 31. I imali smo novu emisiju akcija od 75. U 2003.000 300. i 31.000 Znaĉi akcijski kapital 31.900 75.800 32.000 32.12.900 rezerve i 20. Neto dobit tekuće godine je iznosila 25.Primer: Извештај о променама на капиталу пример МРС Позиција Салдо 31.000 Задржана добит Укупно 380. One promene ispravljanja fundamentalnih grešaka. rezerve 80.900 25.000 i neto dobit tekuće godine je 32. Znaĉi ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve. iskazuju se u napomenama. menja samo njegovu strukturu.900-SK i naravno bilo je poĉetno stanje za 2003.900 0 -20.000 85.12. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. Стање 31.000 dinara.000 Резерве 80.

vec kaţe RP treba objaviti. Vrednovaćete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti. Uslov je da su postupci dopušteni standardima i naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirom. vrednost ponovne nabavke. U praksi se koriste oba pristupa. a za sastavljaĉe i firmu je lakša prva metoda. hoću da mi kaţe koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. Znaĉi morate koristiti dva izvora. Znaĉi svaka specificna RP mora da bude navedena. znaĉi to je nešto što sigurno mora. Znaĉi hoću da mi kaţe koju su od tih vrednosti koristili da bi obrdili vrednost pozicija u svojim finansijskim izveštajima. Ako se opredelite za prvi pristup. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne RP primenjivali da bi smo mogli razumeti finansijske izveštaje. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. Šta moramo da objavimo u računovodstvenim politikama? RP treba da nam pruţi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima. tada sam vam govorila da se u finansijskom izveštaju kao osnova za vrednovanje moţe koristiti istorijski trošak. tržišna vrednost. i oba imaju svoje prednosi i mane. To je prednost.Računovodstvene politike Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzeće koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izveštaja. neću odvojeno. Drugi pristup. Znaĉi ne da nam kaţe… znate mi smo izvršili otpisivanje osnovnih sredstava… ne. Kada je reĉ o objavljivanju raĉunovodstvenih politika onda treba istaći da standard ne daje ĉvrsto pravilo. Ali kaţe i sledece RP moţete objaviti kao poseban izveštaj ili RP moţete objaviti kao deo napomena uz finansijske izveštaje. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. te detaljnije podatke. ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da traţite u RP koja je RP primenjena za tu poziciju koja vas zanima. nego hoću napomena pa najpre dam RP pa dam napomenu tj. ako je ona niţa od cene 228 . Kada kaţemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite šta se kod bilansiranja svake pozicije radi. Dakle nemamo naţalost mogućnost da imamo i jedno i drugo. i sadašnja vrednost (diskontovanje). Uobiĉajeno je da se za najveći broj pozicija koristi istorijski trošak ali neke od pozicija ce i pri korišćenju istorijskog troška kao osnove procenjivanja. Ali sada ako vas zanima RP firme nemate više na jednom mestu već morate da je lovite po pojedinim napomenama. One firme koje hoće da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. znaĉi da sve vaše RP objavite na jedom mestu.

koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite.дефинисање готовине и готовинских еквивалената. • .дефинисање географских и пословних сегмената • .лизинг. • . • . Koje sve računovodstvene politike moramo objaviti? • То су рачуноводствене политике које су примењене на: • .утврђивање прихода . u trenutku isporuke. Moţda smo koristili sve tri. kako ste grupu. Moramo reći koju smo politiku od tih koristili.конверзију иностраних трансакција. • .пословне комбинације. E to mora biti napisano u RP. rezervisanja za date garencije prema sadašnjoj vrednosti. potraţivanja ćete vrednovati po visini ostvarive vrednosti.инфлаторно рачуноводство.imamo razliĉite mogućnosti. • . moţemo ih priznavati u trenutku naplate. • . ali moramo reći kada smo koju od njih koristili. • .koštanja odnosno nabavne vrednosti.трошкови који се односе на запослене.капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова. Prema tome iako koristite istorijski trošak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi ćete koristiti neke druge vrednosti.принципи консолидовања. • .резервисања koja formirate • . • . укљујући зависна предузећа и придружене фирме morate reći koje ste metode konsolidovanja koritili.порезе. • .утврђивање амортизације. strana 6) • ..dakle šta aktivirate. kako ste tretirali goodwill (objašnjenje imate u predavanju 09.kako tretirate te troškove • . укључујући одложене пореске обавезе.трошкови истраживања и развоја .12. • . ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imaćete isplate koje će se protezati na rok od pet godina.улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања . • .залихе.владина помоћ и донације 229 . vi ćete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajući u obzir vremensku vrednost novĉa.

Ako vam neko ponudi izveštaje bez beleţaka znajte da nešto krije. koliko je povećanje kratkoroĉnih plasmana u toku godine.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. koliko je stanje na kraju godine.BELEŠKE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Beleške predstavljaju neophodan deo finansijskih izveštaja. koliki su kratkoroĉni plasmani bili na poĉetku godine. Jer kratkoroĉni plasman je svaki plasman do godine dana. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. Pošto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finansijskih izveštaja. izveštajima a koje su neophodne za informisanje. razbiće te ih na one u 230 . Da bi ste sve te informacione potrebe pokrili morate pruţiti jako veliki broj tih informacija. šest meseci…znaĉi o toj jednoj poziciji sve ove informacije daće u okviru napomena. Taj minimun. dakle sa manjim brojem pozicija. kolike su bile naplate kratk. BU na drugoj strani. plasmana. I ako ne ĉitate beleške ili nemate beleške izveštaj nećete razumeti. Prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. nalaze u medjusobnom konfliktu. tri meseca. takodje se daje izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. sastavljaćete izveštaj o kratkoroĉnim plasmanima. izveštaja date u napomenama. pruţanje dovoljno informacija Pogledajte ta dva zahteva. a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. Znaĉi na kraju svakog standarda piše…zahteva se obelodanjivanje…. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica beleţaka. preglednost 2. Npr. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. Naši bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. Sada je BS na jednoj strani. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razliĉite informacione potrebe. I kada se prave beleške odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Vi morate da napravite izveštaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finansijskih izveštaja vaţne da bi oni mogli doneti odluke. i preglednost i pruzţanje dovoljno informacija. Znaĉi beleške imaju zadatak: 1. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. iza toga idu RP i na kraju izveštaj o novĉanom toku. A onda još ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. znaĉi moţete objaviti i više od toga ali morate najmanje toliko. Znaĉi izveštaji bez beleţaka su teško ĉitljivi izveštaji. e onda ćete to razloţiti plasmani sa rokom dospeća do mesec dana. Taj konflikt razrešen je tako da su finan. I onda ćete uz sve to na kraju dati podatke i po roĉnosti. izveštaji napravljeni pregledno.

као друштвено предузеће. onda to u svetu znaĉi sledeće: ti izveštaji su potpuni. taĉni. Znaĉi napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. Nakon toga b) slede RP i c) beleške. Niko drugi ne moţe za neku firmu napraviti beleške osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. Sve to mora onaj koji ĉita izveštaj da zna. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleškama dajete podatak za prethodnu i tekuću godinu. izveštaju nema. Prvo morate objasniti u beleškama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Znaĉi kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prošle i kraja ove godine duţni ste da date uporedni podatak. imaju one sliĉan sadrţaj ali nikada potpuno isti. године предзеће послује као акционарско друштво. Znaĉi niko drugi vam ne moţe napraviti beleške.dinarima i one u stranoj valuti. • Пример: • Предузеће је основано 1959. 2. Zato se beleške naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. Znaĉi pravilo je da te beleške budu standardizovane za svaku firmu. da daju neke informacije koje se u izveštajima uopšte ne nalaze ali su neophodne za donošenje poslovnih odluka. Znaĉi beleške se razlikuju od firme do firme. ali opet ćete morati da objasnite da taj podatak prošle godine niste unosili. ne moţete to reći u bilansu. Druga beleška koju morate navesti je vaša izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. Na beleške se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. znaĉi navešćete datum i rešenje po kome je firma upisana u sudski registar i navešćete spisak delatnosti za koje je firma ovlašćena znaĉi kojima se bavi. Продајом државног дела акција у 2002. izveštaje u skladu sa rac. Ovde bi još bilo i ĉime se firma sve moţe baviti. Znaĉi vi u bilansu nećete videti da je vaša nepokretnost data u zakup. ali ćete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vaša nepokretnost nalazi. naći belešku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. Evo ovde imate jedan takav primer beleški. standardima. Znaĉi to je situacija kada napomene daju podatak koji uopšte u finan. Znaĉi beleške kao izveštaji moraju biti jasni. Znaĉi prva beleška sadrţi podatak o tome a) kada je osnovana firma. Moţete vi u cilju poboljšanja da promenite nešto da neki podatak dodate. од августа 2001. године. izveštaja poštovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. Ako se RP i beleške daju zajedno šta će onda beleške sadrţati. i u okviru ovih u stranoj valuti imaćete podelu po vrstama valuta. Znaĉi kada pravite belešku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moţe da je razume. Zašto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vaţan? Zato što kada vi kaţete da ste sastavljali finan. 231 .

Kada je reĉ o procenjivanju znaĉi. Znaĉi sve te informacije moraju biti date u napomenama. a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. I upravo zbog toga što je ta informacija tako vaţna ne moţete napisati da su izveštaji sastavljeni u skaldu sa raĉunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izveštaja. tada ćete navesti da li ste se opredelili za istorijski trošak? Zašto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato što izabrana osnova opredeljuje kako će biti odrţan kapital i šta će biti smatrano dobitkom. Primer za ovo je • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. ali ću koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato što prihode od prodaje imam. Kada ovo kaţem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. (na slajdovima ima još) Evo. to nista ne znaĉi. na primer. koliki su otpisi bili na poĉetku a koliko u tekućoj godini i kolika je sadašnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. Znaĉi na koja pitanja. opremu i postrojenja. nezavisno od promena kupovne snage novĉa. uporedivi. kao bi izgledala sadrţina napomene koja bi išla uz nepokretnosti. Ako ste makar od jednog standarda odstupili. Ĉim niste poštovali jedan standard smatra se da niste poštovali ni jedan. koristiću MRS-23 zato što imam kamate…dakle vaţno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vašim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vaše firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. kolika je vrednost nabavke koje su izvršene u toku godine takodje po grupama.razumljivi. kolika je njihova vrednost. odnosno da će dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. Mi nećemo prolaziti sve napomene već samo neke od njih. 232 . To je poruka korisniku… Moţete se osloniti na informacije koje ovi izveštaji sadrţe. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. onda to znaĉi da ste se opredelili za nominalno odrţanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na poĉetku moţe biti smatrana dobitkom. Znaĉi imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. Znaĉi ako vi kaţete istorijski trošak. znaĉi ne moţete napisati… Mi smo primenjivali najvaţnije standarde. To znaĉi da ja neću koristiti MRS 17 koji se odnosi na lizing zato što jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. ako je u toku godine bilo završenih investicija koje su zapoĉete ranije.

757 4. Osnovna sredstva u pripremi Moţete dati beleške i opisno. Нето књигов.072 10. Нове набавке у току године Продаја 31.1. Исправка вредности: 1.749 0 176. amortizacije u tekućoj godini.186.680 16. • Вредност основних средстава у припреми од 18.680 0 16.824 Znaĉi gore imate osnovne grupe vaših osnovnih sredstava.337 31. tolika je bila nabavna vrednost ukupno. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost na šta se ona odnosi. a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti. 31. nabavke u toku godine.864 44.607.672. Овај објекат финансира “К”. Износ уложених средстава је око 13. kako je finansirana.186.623 19.123 18.336. Амортизација Импаритетни губитак 31.12.506 13. Znaĉi dajete nabavnu vrednost.284 2.000.992 8.315 1.169 11. 2001.572 260. Nabavna vrednost se moţe povećati zbog dodatnih nabavki. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na poĉetku godine. To je jedan od primera kako bi beleška trebala da izgleda. У току 18. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju moţete dati i u ovakvoj formi.737.185 Опрема Остала Осн.308 176. znaĉi iz ĉega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi. Обј. Набавна/ процењена вредност 1.700. 31.008. obezvredjenja nije bilo.623 0 0 33. izgdaju otpisi sa prodajama ovako.Децембра 2002. Otpisi na poĉetku godine + otpis tekuće godine + obezvredjenje. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја.1.987 392.186. Јануар 2001. а разлика од 5.864. a onda otpisi. prodaja nije bilo.186.115.394.414. Poĉinjete od nabavne vrednosti 1. znaĉi vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadašnju vrednst. Сред. 233 .350 13.307.457 12.Децембра 2002.864 18. i sadašnja vrednost izgleda ovako. koliko je do sada uloţeno. promenu nabavne vrednosti. Вред.12.Da bi napomena odgovorila na ova pitanja ona otprilike moţe izgledati ovako Грађ.681.336. ne mora biti obavezno u vidu tabele. završetka investicije.947 8.072 10. 4. 33.173 21.131 129. odnosno sadašnju vrednst sredstava na kraju godine.166 Инв. Укупно 44.151.708.941.000.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну.864 је резултат извршене ревалоризације.186.2001.

000. Znaĉi ako je bilo izvršeno otpisivanje.000 šta ćemo sa razlikom od 56. Šta znaĉi obezvredjenje tj MRS-36? Sećate se onog raĉuna ostatka.000? Ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno.300. Primer za lizing • А) Рачуноводствена политика • Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу.000 дин. izveštaji nisu namenjeni laicima.300. Kada posmatrate poslovanje preduzeća to poslovanje preduzeća nije ništa drugo nego konvertovanje novĉanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac..000. to je jos jedan dokaz da finan. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obraĉunskom periodu.000. Dovode do povećanja ili do smanjenja neto gotovine.. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. kupite 234 .356. zašto je izvršeno i koji je to diskontni faktor korišćen.000 је унета у биланс успеха као расход. Znaĉi vi imate ulaganje na poĉetku. Znaĉi mi smo diskontovali buduće prilive od korišćenja tog sredstva. Pošto je knjigovodstvena vrednost 1. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. Znaĉi to je objasnjenje zašto ta linija na kraju ima vrednost niţu za 56. kod naĉela impariteta. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1. Kao i BU tako se i ovaj izveštaj odnosi na obraĉunski period.356. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti.• Разлика од 56. E sada naravno da bi ste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17.• На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1.

To su likvidnost i rentabilnost preduzeća. kroz poslovanje vremenom. 2. interni ili regularni tok gotovine . Zakonom o steĉaju 45 dana moţete da kasnite sa plaćanjem obaveza ili da vam je raĉun blokiran 30 dana i vi odlazite u steĉaj. Ni jedan vlasnik neće drţati pare u firmi koja ne uvećava kapital koji je on u tu firmu uloţio. 235 . Znaĉi smisao i kod preduzeća i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvuĉemo više gotovine nego što smo u taj poslovni proces ulozili. Znaĉi zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viškove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novĉanim sredstvima. Šta je eksterni tok? Kako to pare spolja mogu doći u firmu? Uplate vlasnika. i time širi ovaj interni tok. zalihe. vraćanje kapitala vlasnicima. Drţava brine o tome da se odrţi finansijska disciplina u privredi. ili dovodi do odliva gotovine usled ĉega se interni tok suţava. I zato su to dve vaţne pretpostavke. uĉešća itd. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. a isplata poverilaca. Zašto je to vaţno? Zato što samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrţanje kapitala koje je u preduzeće investirano i njegov rast. jer depoziti jesu obaveze banke. dolazi do potraţivanja. i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veći od odliva po osnovu vraćanja depozita. ta vaša ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. Znaĉi ovde banka od svojih obaveza. duţe ili kraće u zavisnosti od brzine obrta. mora biti profitabilno.osnovna sredstva. znaĉi izmirenje duga. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti. znaĉi mimo njegovog redovnog poslovanja. nema noramlne privrede. Zašto je važno da preduzeće ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrţanja preduzeća na dugi rok. da bi opstalo na dugi rok.koji nastaje unutar preduzeća i to je ovaj tok koji sam vam priĉala. Zašto likvidnost? Zato što bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzeće odlazi pod steĉaj. eksterni ili iregularan tok gotovine . isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeća. Novĉani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1.ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzeće. I zato je jako vaţno da svaki uĉesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. zaduţenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzeće. Znaĉi preduzeće. Kod banaka je po jos oĉitije. Bez likvidnosti uĉesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzeće na dugi rok opstalo.

Znaĉi takva sredstva recimo ĉek smatra se ekvivalentom gotovine. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. Tokovi gotovine se obiĉno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. dakle to je vaš tekući raĉun. Šta su gotovinski ekvivalenti? MRS 7 bavi se izveštajim o novĉanim tokovima. sa kojim ciljem. imam gotovinu u blagajni pa sada to što sam ja prenela pare sa blagajne na raĉun ili obrnuto to nije to. Šta sve obuhvata gotovina? Znaĉi raspoloţivu gotovinu. Imam gotovinu na raĉunu. Šta je cilj sastavljanja izveštaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izveštaja je da korisnici dobiju izvore iz kojih ĉe moći da dokuĉe informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeća u prošlosti. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. zatim koji su to namene za koje preduzeće tu gotovinu troši. Znaĉi zašto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prošloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost plaćanja preduzeća u budućnosti. Znaĉi vaš tekući raĉun kod banke predstavlja vas depozit koji vi moţete slobodno raspolagati bez ikakvog ograniĉenja. to nije gotovina. da isplaćuje dividende. Znaĉi sve što treba da znate o izveštaju o novĉanim tokovima naći ćete u MRS 7. Znaĉi to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. rentabilno poslovanje. to je promena u okviru gotovine. Znaĉi šta je za nas cilj ovog izveštaja. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente.Ispunjenosti prve. mi govorimo o izveštaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godišnje zakljuĉka. da plaća svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrţi izveštaj o tokovima gotovine. ja sam pozajmila 236 . Znaĉi polazeći od tih prošlih novĉanih tokova mi procenjujemo buduće novĉane tokove. Ili depozite koji se isplaćuju na zahtev. i zbog toga nam je taj izveštaj vaţan. da plaća kamate. zato što poštoji rizik od naplate. Taj izveštaj će nam pokazati koliko je preduzeće sposobno da stvori gotovine. Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. zato što kod njih poštoji rizik od gubitka vrednosti. depozite ne raĉunu koji nije oroĉen. drţavne obveznice koje imaju rok dospeća do tri meseca. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. Po tom standardu novĉanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. na bazi toga mi ćemo proceniti da li je preduzeće sposobno da vraća svoje kredite. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekući raĉun.

postojećim i potencijalnim investitorima. I sada se pomera teţište poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje će banke imati. koliko sam novaca uloţila u neku nemonetarnu imovinu. aktivnosti moţda bili najjaĉi. uvek se kao osnova koriste budući novčani tokovi. i sve promene koje se u standardima vrše motivisani su ţeljom da se zaštite interesi investitora. Zašto? Zato što smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. Kome je namenjen ovaj izveštaj? Namenjen je upravi. Uprava će za svoje potrebe da taj godišnji novĉani tok 237 . izveštavanje u celini sve više se okreće investitorima. dakle vršili smo investiranje. a sve redje će se obraćati bankama za kredite. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije sluĉajno. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novĉana sredstva. i koliko sam novaca uloţila na razduţenja ili eventualno vratila vlasnicima. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruţenja. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prošle godine po raznim osnovama. Šta uprava preduzeća može da vidi iz izveštaja o novčanim tokovima? Znaĉi nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzeće uopšte stiglo tokom prošle godine. mi sada pravimo novĉani tok za godinu dana. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novĉanog toka. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. Koliko sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuće aktivnosti firme. i to hoću da mi bude diferencirano. Jer je kod banaka previsok rizik. da li će platiti polovinu odmah. to znaĉi da smo se mnogo zaduţivali ili da smo pribavljali znaĉajan dodajni kapital. Naravno zanima me i za šta se te pare troše. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeća na bazi vremenskog rasporeda novĉanog toka. Da bi ste mogli da prognozirate buduće novĉane tokove morate da znate novĉane tokove iz prošlosti. ili neće platiti nikada. zatim uprava moţe dokuĉiti da li su prilivi ili odlivi iz finan. postojećim i potencijalnim poveriocima. znaĉi koji je to najveći izvor gotovine u prošloj godini bio. Znaĉi to je ono sto uprava hoće da zna. dakle operativne delatnosti. i naravno drţavi. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta može zakljuciti? Odakle joj potiĉe gotovina. Ili da je neto novĉani tok u ovoj godini u najvećoj meri bio pod uticajem naših ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. Jer sve više preduzeća pribavljaju dodajni kapital na trţištu kapitala. Npr. Ne kaţem da se time ne štite interesi poverilaca. Kada se radi procena vrednosti preduzeća za potrebe bilo prodaje preduzeća ili fuzije preduzeća. Znaĉi taj uslov nije ispunjen.na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li će da mi vrati ceo iznos ili neće. dakle iz prodaje imovine. Finan.

koliko nam još para treba. 238 . I ako to vi već znate u martu onda vi moţete da napravite strategiju kako ćete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazići.podeli po mesecima. Svi viškovi gotovine se mogu plasirati. Znaĉi ako ja znam da ću imati prilive gotovine. jer ću unapred poĉeti da traţim koje su najpovoljniji naĉini da tu gotovinu plasiram.000. prema tome vi nemate mogućnost da kreirate neto novĉani tok. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i naĉine plasiranja slobodnih novĉanih sredstava. I zato je vaţno da se na bazi prošlih priliva napravi plan priliva i odliva koji će biti za naredni obraĉunski period. a drugo preduzeće ima takodje rezultat 100.000 i ima neto gotovinu od 80.000. na raĉunu se drţi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. neću valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. i ima neto gotovinski tok od 30. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je još jedna razlika izmedju banaka i preduzeća. pa ce taĉno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. Ona ţeli da uoĉi koji su to periodi u toku godine kada obiĉno ostvaruje viškove gotovine. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrţavanjem likvidnosti. Na bazi ovih informacija o ĉemu uprava odluĉuje? Uprava svoju poslovnu politiku i politiku finansiranja kreira prema oĉekivanom neto novĉanom toku. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novĉanog toka. a ne kada poĉne maj mesec…šta pa nemamo para. Jedna je još prednost koja se istiĉe kao prednosti izveštaja o novĉanom toku u odnosu na ostale finan. Kaţe se da izveštaj o novĉanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nešto je naplaćeno ili nije a nešto je plaćeno ili nije. izveštaja. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugaĉija situacija.000. Imamo lep neto novĉani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. ĉiji je dobitak kvalitetniji? Znaĉi kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplaćenosti. Znaĉi vi samo moţete da prikaţete odakle ta gotovina dolazi i za šta ste gotovinu trošili.000. da bi ste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viškove gotovine. I ta procena potreba za gotovinom biće izvršena opet na bazi neto novĉanog toka. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da ćete poĉevši od maja pa zakljuĉno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novĉana sredstva. Nikada se pare ne drţe na raĉunu. Bilansna politika ne moţe da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka.000. a stepen naplaćenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. To je jako vaţno za buduće odluke. I to je jedan od vaţnih pokazatelja kvliteta rada firme. Investitori na bazi izveštaja o novĉanom toku procenjuju kako uprava preduzeća kontroliše tokove gotovine. Ako jedno preduzeće ima dobitak od 100.

I kada gleda neto novĉani tok u privredi kao celini moţe proceniti. ne na tekućim aktivnostima nego na ulaganjima. Postavlja se pitanje zašto baš ovakva klasifikacija. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekući 239 . da na bazi ovako klasifikovanih novĉanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najviše utice na finansijski poloţaj preduzeća. Znaĉi ako meni najviše novca odnosi investiciona aktivnost. I naravno iz toga će oni proceniti da li će uprava ići na dodatna ulaganja. zato što je to firma ĉiji su oni suvlasnici. iz poslovne aktivnosti (kaţe se još i iz operativne aktivnosti) 2. iz aktivnosti finansiranja. Dakle izveštaj o novĉanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom. vi znate da se dugoroĉni krediti otplaćuju putem anuiteta. Na ulaganjima. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih ću plasirati svoj novac. ako je firma dobra. Poštoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. zbog isplate poreza. A onda ako ima višak gotovine. dakle da li operativna. Dakle poštoji uvek više razloga zbog kojih se interesujete za novĉani tok. investiciona ili finansijska aktivnost. Te dileme su uglavnom vezane za kamate.Oni ce taĉno videti da li uprava vodi raĉuna o uskladjivanju priliva i odliva iz izveštaja o novĉanom toku. zbog odrţanja likvidnosti. Ako će se firma ĉiji ste vi poverilac još zaduţuje vi procenjujete da će ona imati teškoća sa vraćanjem dugova. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. 2. više nego operativna. Kada je reĉ o otplati rate. nije prezaduzena. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. Poverioci koriste izveštaje da bi procenili sposobnost firme da plaća glavnicu i kamatu. Jedan je da bi procenili da li će se firma još zaduţivati. Država normalno procenjuje sposobnost preduzeća da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novĉanog toka. znaĉi ako veliki broj firmi ima negativan neto novĉani tok onda tu nešto nije dobro. Klasifikacija novčanih tokova Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. zatim sposobnost preduzeća da stvara gotovinu koja je njima jako vaţna zbog moguće naplate dividendi. Oni procenjuju i buduće potrebe za gotovinom iz dva razloga. njima će trebati pare. Dakle ako se stepen zaduţenosti firme povećava onda se smanjuje mogućnost da na vreme svoje obaveze izmiri. iz aktivnosti investiranja 3. zašto je baš ovako delimo? Poštoje dva razloga: 1. vaţno ima je da se ta firma na dugi rok odrţi. gde je onda teţište firme u tom trenutku.

Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnošću firme. Znaĉi mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. Kod proizvodnih preduzeća prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. zaštitnog znaka…. Znaĉi trošim sada da bih imao prilive u budućnosti. za isplatu dividendi. rashod. Šta je investiciona aktivnost? Šta znaĉi investirati? Investirati znaĉi uloţiti. poslovnu aktivnost. Šta je razlog? Kada knjiţite kamatu kao trošak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. kamate. zatim od naplate kamata. neto rezultata iz poslovanja. 240 . dividenda i tantijema. Znaĉi kamate na kredite. Da bi se povezao neto rezultat i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. kratkoročnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Šta su odlivi? Šta sve plaćamo? Plaćamo dobavljaĉe za kupljenu robu i izvršene usluge. kada raĉunate neto dobitak taj rashod utiĉe na visinu neto dobiti. i imamo isplate rashoda. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. prilivi od prodaje kratkoročnih berzanskih HOV. Znaĉi kada investirate vi trošite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. kupovina kratk.finan. plaćamo radnike. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduţenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. Šta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeća da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. odnosno u trgovini od prodaje robe. aktivnosti. plaćene kamate. to je suprotno ulaganju. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaĉi odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja će naravno kreirati u budućnosti ekonomske koristi. i za ona ulaganja koja moramo izvršiti. a ne u aktvnost finansiranja. poreze. HOV u operativnoj aktvnosti.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. prema dobavljaĉima i radnicima. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. Kao što su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnošću firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. Pošto mi ţelimo da poveţemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. otplata kratkoroĉnih kredita. aktivnosti ili imajući u vidu da te kamate utiĉu na visinu rezultata. I ovde se dilema postavlja sledeća. Dugoroĉno zaduţivanje i dugoroĉno razduţivanje je aktivnost finansiranja. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro.

Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasniĉkih instrumenata. Ali je vaţno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. To nam je vaţno jer ćemo na osnovu te veze doći do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. ili kada se poveća pasiva. a kada se zaduţujemo to je finansiranje. Rekla sam već da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izveštaju o novĉanim tokovima. novĉanog toka i gotovine. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja mašina i opreme. lizinga.Znaĉi kada prodate HOV. 241 . Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. Ako bi smo izvršili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja. tu je jer je finansijski lizing kao dugoroĉni kredit. znaĉi nemonetarno. bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduţenja ili vraćanja dela uloţenog kapitala vlasnicima. prodaja vlasniĉkih i duţniĉkih HOV drugih preduzeća. Dakle to su sve odlivi gotovine. zaduţimo se. I naplata dugoroĉnih plasmana. dugoroĉne HOV i davanje kredita. Znaĉi vidite kada mi dajemo to je investiranje. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. zato što je reĉ o sredstvima koja u preduzeće pritiĉu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. znaĉi ne svojih. Odliv imate kada se razduţite i tada imate smanjenje pasive.( jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Biće u finansiranju). tako poštoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. isplate obaveze po osnovu finansiranja. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. uzimanje dugoroĉnih kredita. izdavanja obveznica ili zapisa. Kao sto poštoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. Odlivi: otplate glavnice duga. ili kada uloţite što dovodi do povećanja aktive. nešto od aktive pretvorite u gotovinu. isplata dividendi. Dakle reĉ je o prilivu sredstava iz okruţenja u preduzeće. Znaĉi to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novĉani oblik i time imate priliv. i uzimanje kratkoroĉnih kredita. Raĉuni bez aktive ali bez gotovine.

direktnu 2. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. znaĉi neće biti samo sabiranja nego će biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. U ĉemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je reĉ o tokovima iz poslovne aktivnosti. Znaĉi u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izveštaju o novĉanom toku mora biti jednak. a da se rezultat iz 242 . jer u nekim od ovih podruĉja moţete imati i negativan gotovinski tok.Kako izgleda izveštaj o novčanom toku? Imamo gotovinske A. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности • Б. Što se tiĉe priliva i odliva ili izraĉunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. Koje metode sastavljanja izveštaja postoje? MRS 7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. Metoda utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povećanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Приливи готовине из пословне активности 2. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. indirektnu metodu Obe ove metode daće isti iznos neto gotovine. Imate gotovinu na poĉetku perioda. utvrdjuju se uvek na isti naĉin. Sećate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moţe biti metoda ukupnih troškova ili metoda troškova prodatih ucinaka. utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja poslovnog rezultata. neto povećanje + gotovina na poĉetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda.

Znaĉi za ono što nije izazvalo isplatu. E pošto se raĉunovodsto zasniva na obraĉunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doći posrednim putem. Tada će mi prihod biti jednak naplati. izveštaj o novĉanom toku ne moţete dobiti zakljuĉkom raĉuna. Samo se na razliĉit naĉin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. ja nikakvo potraţivanje imati neću. Znaĉi prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. Kako ćemo do tog podatka doći? Tako što ćete prihod od prodaje korigovati iznosom potraţivanja prema kupcima. šta će biti sa potraţivanjima od kupaca? Ona će biti veća jer to će znaĉiti da deo prihoda je sadrţan još uvek u potraţivanjima. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novĉani tok. Znaĉi pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. Šta je osnova za izradu izveštaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige. ako prihod naplatim u celini. taj podatak se nalazi u BU. da nije pretvoren u gotovinu. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovĉane transakcije. tada ce potraţivanja biti niţa. ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. Direktna metoda. Naplata moţe biti veća od prihoda pod uslovom da smo imali potraţivanja i da smo ta potraţivanja naplatili.finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. ako prihod naplatim odmah. Znaĉi ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. u BU a dodatne izveštaje nalazimo obiĉno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na raĉunima glavne knjige. Izvori podataka za utrvrdjivanje izveštaja o novĉanom toku nalaze se: u BU. Zašto? Zato što se raĉunovodstvo zasniva na obraĉunskoj osnovi. I otuda 243 . Znaĉi naĉelo kaţe da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrši transformaciju ili preraĉunavanje tokova rentabiliteta u novĉani tok. Jer pazite. E sliĉno je i ovde. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izraĉunali neto novĉani tok. Znaĉi prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada se potraţivanje prema kupcima ne menja. Kako ćemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Šta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. a kako se zove to naĉelo u konceptualnom okviru? To je naĉelo nastanka poslovnog dogadjaja. Naplata moţe biti manja od prihoda i tada se potraţivanje povećava. znaĉi mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. Ako u toku obraĉunskog perioda naplatim manje nego što sam prodala.

znaĉi troškovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. Ako su se zalihe smanjile to znaĉi da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je već bila na lageru. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. Ako su vam obaveze na kraju niţe nego što su bile na poĉetku to znaĉi da ste platili sve što ste nabavili u tom mesecu i još da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period ušli. Znaĉi ako ste nabavili više nego što ste prodali robe. sve što ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni koštanja prodatih gotovih proizvoda.vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. Ako ste plaćali samo robu koju ste nabavili onda je vaš odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. Ako su obaveze prema dobavljaĉima na kraju obraĉunskog perioda veće nego što su bile na poĉetku. da bi ste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. Ali šta ako niste platili. Znaĉi i zato kaţemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako što ga povećavamo ako imamo smanjenje potraţivanja od kupaca u odnosu na poĉetni iznos. morate uzeti u obzir i promene visine vaše obaveze prema dobavljaĉima. To isto vazi i za proizvodnju. Znaĉi tada ćete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. 244 . Ako su se vaše zalihe povećale to znaĉi da ste nabavili robe više nego što je prodate i da je prema tome vaš odliv veći nego što je nabavna vrednost prodate robe. nabavili ste nešto. ako ste u jednom obraĉunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe neće biti. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. a niste platili i zato su obaveze porasle. ili u poslovanje uopšte. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali plaćali. šta to znaĉi? Da ste platili više nego što je nabavna vrednosti prodate robe. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljaĉima. Ali pošto to nikada nije tako. nego nabavite a ne platite ili platite nešto što ste nabavili ranije. da bi ste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. kakav je to uticaj na odliv? Odliv će biti manji. Kada je reĉ o odlivima iz poslovne aktivnosti najveći deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljaĉima. Da li će onda odliv biti veći ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve što smo nabavili odliv će biti manji. Kada imate ulaganje u cenu koštanja. Zalihe na kraju biće jednake zalihama na poĉetku. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako što. vaši rashodi. odnosno smanjujemo ako imamo povećanje potraţivanja. Šta će onda biti? Doći ce do povećanja obaveza prema dobavljaĉima. jer ne mora znaĉiti da ste vi svu robu koju ste nabavili platili. ali iz BS uzimate poĉetno i krajnje stanje potraţivanja od kupaca. ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. jeste je prodali ali niste je platili dobavljaĉima.

znaĉi odlivi će biti manji u odnosu na troškove za iznos smanjenja AVR. Isplate po osnovu kamata. To znaĉi da će vam isplate biti niţe od nastalih troškova. вред.смањење залиха + повећање обавеза или . Ako su obaveze veće zakljuĉujete da niste isplatili sve troškove zarada u tom obraĉunskom periodu.смањење обавеза Šta je ovde vaţno i zašto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vaţno je da razumete logiku izveštaja.To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povećanje odliva. + повећање • • • • Трошкови продатих Гот. Ako imate AVR i PVR. u BS imate obaveze po osnovu kamata. Korigovaćete promenom visine obaveza po osnovu zarada. odliv. kako će to uticati na odnos troškova i isplata. i ako dodje do smanjenja AVR. Imate u BU troškove zarada. ako dodje do povećanja AVR jer znaĉi da ste vi nešto unapred platili što jos niste potrosili. Znaĉi vi ćete pogledati da li su obaveze na kraju veće ili manje nego što su bile na poĉetku. jer je deo koji je neisplaćen doveo do povećanja obaveza. PVR nastaju kada nešto potrošite a ne platite. Znaĉi to je logika koju morate usvojiti. i biće veći od troškova. znaĉi da je odliv jednak trošku znaĉi rashodu. продате Робе залиха или . Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego što su bile na poĉetku zakljuĉak je da ste platili sve obaveze iz tekuće godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu ušli. Ako su obaveze na kraju jednake poĉetnim zakljuĉujemo da su u celini isplaćeni troškovi kamata za ovu godinu. Ako su obaveze veće odliv je manji od troška kamata. odnosno da su vaše isplate manje nego što je trošak. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. a nije bilo plaćanja. Znaĉi odlivi će biti manji od troškova za iznos povećanja PVR jer ste nešto potrošili a još niste platili. To je isto kao povećanje obaveza. znaĉi logiku koja je drugaĉija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. Производа или Наб. Zašto? Zato što ste vi imali unapred plaćene troškove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troškove. Znaĉi ovde nije reĉ o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. jer je plaćanje izvršeno u nekom od ranijih obraĉunskih perioda. Potpuno ista logika je i za kamate. Te obaveze se nalaze u BS. Ako imate rast obraĉunatih troškova u okviru PVR. ako su obaveze niţe odliv je viši. Kako ćete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. Znaĉi svako smanjenje unapred plaćenih troškova smanjuje odlive. zarada. poreza…kako ćete doći do odliva po tom osnovu. A to znaĉi da je odliv veći nego što su troškovi zarada. 245 . kako će se to odraziti na odlive.

Setite se onih trouglova (vidite na slajdovima) povećanje aktive znaĉi povećanje odliva ali povećanje pasive znaĉi smanjenje odliva. Kako mi njih prevodimo u odlive. vi kaţete…a ĉekajte amortizaciju nismo platili. Znaĉi to je takodje negotovinski trošak. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. Ukoliko imate smanjenje obraĉunatih troškova to znaĉi da ste u ovom periodu platili troškove ovog perioda i platili ste troškove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. Nije. Znaĉi ako imate povećanje obraĉunatih troškova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nešto potrosili a niste platili. platili ste nekada ranije kada ste kupili mašinu. Jer kada se smanjuju obraĉunati troškovi? Kada vi platite. ne plaćate u ovom periodu. Da li je bilo plaćanja u tom periodu. troškovi po osnovu garancija. zašto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda. trošak po osnovu formiranja rezervisanja. Znaĉi rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. • • • • • Готовинска • Плаћања = Оперативни • расхода: расходи • • . ali ne izazivaju odlive. Znaĉi iznos odliva biće manji za iznos amortizacija. Odlivi će biti manji za iznos povećanja obraĉunatih troškova i biće veći za iznos smanjenja obraĉunatih troškva. Troškovi amortizacije. Vi povećavate troškove i formirate rezervisanja. Plaćanja će biti u budućnosti. negotovinske troškove. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. nema odliva. Znaĉi kada vi raĉunate koliko ste platili troškove. kako bi se reklo. a ovo su sada ostali rashodi ili troškovi poslovanja. Šta jos nismo platili? Troškove za koje smo formirali rezervisanja. Znaĉi da ponovimo još jednom. 246 .Znaĉi ako rastu AVR odliv se povećava.смањење унапред плаћених расхода + повећање унапред плаћених Расходa - Амортизација + смањење обрачунатих расхода Da bi smo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred plaćenih troškova i povećati za povećanje unapred plaćenih troškova. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Znaĉi amortizacija spada u tzv.повећање обрачунатих расхода . troškove koji ne izazivju odlive.

2.000 54.12. Исплате дивиденде 11. 7.000 -20.000 Пословни добитак Остали приходи Камате Капитални губици Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак 10.000 22. 5. Ako se unapred plaćeni troškovi povećaju onda je odliv veći za povećanje unapred plaćenih troškova. u 000 dinara: Рб Позција 1.000 258.2002. Znaĉi vi imate u rashodima i amortizaciju.000 34. što ne dovodi do odliva gotovine.000 247 308. 10. 9.Ako se unapred plaćeni troškovi smanje to znaĉi da vam je odliv manji od rashoda. 4. i da bi ste te rashode preveli na odlive reći ćete… izdvajamo ono što ne plaćamo. Primer: imate BU preduzeća “Avala” koji izgleda ovako.131.000 -2000 -4000 4.000 12. i to za period od 1. nemate odliv samo trošite unapred plaćeni trošak. 6. укључујући амортизацију од 16. jer ste vi kao rashod knjiţili nešto što ste platili unapred.000 3.000 50. 8. Приходи од продаје Пословни расходи. Za iznos amortizacije rashode ćete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. Задржана добит .

000 50.000 224. Šta treba da raĉunamo? Prvo ćemo raĉunati prilive gotovine od prodaje. Дугорочне обавезе 26.000 68.000 28. 20. Резервисања 11. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene.000 6.000 22.000 166.000 7. Опис 1.000 48.000 20.000 118.000 -6. 80.000 224. еквиваленти Свега актива 6.000 2001 68. 76.000 10. и опреме Дугорочни пласмани залихе Потраживања од купаца Готовина и гот.000 12. Садашња вред.000 40.000 14.000 4. 2.000 Задржана добит Свега сопствени капитал 102. Емисиона премија 40. 4.000 234.000 9.000 14. Обавезе за порез Укупне обавезе Укупна пасива 248 . 2002.000 Промена 12.000 – ред.објек.000 234.000 18.000 -4. 8.Рб. E sada hoću da na osnovu toga napravim izveštaj o novčanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga što smo uradili.000 Акцијски капитал 24.000 82.000 10.000 10. Добављачи 12.000 24.000 14.000 14.000 3.000 5.000 20.000 106.000 80.000 -6. Акц. 16.000 20. 8.000 -6.000 54.000 -38.000 Свега Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS.

Исправка вредности објеката и опреме 3. Потраживања од купаца 7.000 76. Садашња вредност објеката и опреме 4.000 14. Znaĉi pogledajte kakav je odnos izmedju poĉetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci.000 82.000 74. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU. Стална имовина 1.000 2002.000 4. a na kraju 54. 249 .000 6.000 2001 104.000 10.000 80. što znaĉi da imate povećanje potraţivanja od kupaca.000 78.12. 132.000 68. Залихе 6.Znaĉi prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje. da bi ste došli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potraţivanja od kupaca. Na poĉetku imate 40.000. Готовина и готовински еквиваленти Укупна обртна имовина АКТИВА 8.000 -52. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju poĉetnodg i krejnjeg stanja.000.000. Набавна вредност објеката и опреме 2.000 16. Дугорочни пласмани у ХОВ Укупна стална средства Обртна имовина 5.000 Ovo je bilans stanja preduzeća “avala” na dan 31.000 156.000 54. Краткорочне ХОВ 8. prihodi od prodaje su 308. u 000 din.2002.000 150.000 40.000 -36.000 234.000 223. Polazite od prihoda.

Znaĉi povećanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000 =54. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljaĉima.000 – 4. promenom AVR i PVR. zalihe (pronadjite zalihe) su bile 14. isplaćeni. Šta ćemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode.000 – 6.000.000 + smanjenje od 6.000 Sada ćemo izraĉunati odlive. pošto je to ono što smo platili. a sada 8. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda.000 – 6. Znaĉi prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10. toliki su sada prihodi. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20. Znaĉi 308.000. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda. smanjićemo rashode.000.000+4.000 i smanjićemo rashode i za iznos amortizacije. Znaĉi ove obaveze od 20.000.000.000.000-14.000 i to će biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 250 .000=6. Formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. Znaĉi obaveze su niţe na kraju.000. Znaĉi odlivi plaćene kamate i kapitalni gubitak 2. Šta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16. a na kraju 28.000. na šta smo trosili pare? Došlo je do povećanja stalne imovine.000 – 16. 258. a to morate proveriti na bazi raĉuna glavne knjige odnosno iz napomena. I sada izraĉunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti. tako da imamo 258.000 – 14.000. Šta imamo od investicione aktivnosti? Šta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti.000=294.Šta ćete sa tim povećanjem da uradite? Smanjujemo prihode. tako da imamo 258.000.000.000.000.000 – 16. neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304. sada imamo rezervisanja koja su bila 12. Sada nadjite poziciju dobavljača.000. Znaĉi neto novĉani tok je pozitivan. Da li smo imali prodaju nekih dugoroĉnih plasmana. Šta su prilivi? U šta smo ulagali. U rashodima imamo još i plaćene poreze. znaĉi da smo potrošili nešto što je ranije plaćeno. Nadjite u BS obaveze za poreze.000 = 218.000-6.000 – 4.000 = 26. Koliki je odliv? Odliv je veći za smanjenje obaveza. Šta je sa dobavljaĉima? Na poĉetku su 24. znaĉi da su veće za 4.000 -4.000.000. Znaĉi ako su naplaćeni svi ostali prihodi. Znaĉi to je odliv. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak. Znaĉi 258.000 a sada iznose 14.000 a sada su 26.000. Šta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljuĉujući i amortizaciju? 258. Šta ćemo sa tih 4.000.000.000 – 250.000. Šta imamo? Pogledajte. bile su 20. rashodi iznose 258.000 – 6. Znaĉi koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaćeni. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.000. Znaĉi isplatili smo po osnovu rashoda 218.000. Tamo piše da smo prodali dugoročne plasmane za 6.

Indirektnu metodu ćemo idućeg puta.000+36. negativan je i iznosi -22.000 a priliv 6.000 i imamo negativan neto novĉani tok 22.000.000 i razlika je 28. Znaĉi imamo odliv po osnovu otplate kredita 50.000. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti.000.000. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. kolika je gotovina na kraju? 20. Da li je toliko u BS? Jeste.000. pa kaţem koja metoda.повећање потраживања • од купаца • Прилив готовине 308. Koliki smo onda naplatili.000.000 tretirmo kao priliv.000. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na poĉetku perioda? 20. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti.000. Za aktivnosti finansiranja.000. Pogledajte sada kapitalni gubitak. Da li je 6.000. ili ste kupili otpisano.000 251 . za koliko je povećana emisiona premija. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. Znaĉi kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak.000-54. nema ih.000 zato što smo za toliko prodali.000 . • 1. Ja vas pitam na ispitu. Koliki je bio priliv.000= -4. Priliv od prodaje 2. Na to treba da dodamo gotovinu na poĉetku perioda.000. Znaĉi neto promena gotovine je 4.000.000-4. koji je nastao pri prodaji. zato što je to vezano za poslovanje. Mi smo ga već jednom tretirali kao odliv (kod poslovne aktivnosti). Tako da neće biti 2. a odliv od ulaganja 28. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28.000. pa 58.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih…. zašto 6.000.000. direktna ili indirekta? Hoću da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povećan za 6. Vezano u smislu.14. imate povećanje stalne imovine. znaĉi da ste kupili za 28.000 nego 6. 54. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. znaĉi kako izgledaju novĉani tokovi za investicionu aktivnost.000. Znaĉi ukupan neto tok gotovine u ovom preduzeću je negativan i iznosi 4. Priliv je 2. Objasnite ili kako utvrdjujete neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti. taj gubitak koji ste. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6. tako da ne moţete da na bazi razlike sadašnje vrednosti utvrdite visinu promene.4. I imamo isplatu dividendi 12.000= 58.000=16. Znaĉi emsija akcija je 26. priliv je bio 26. vi ste vršili otpisivanje postojeće imovine. naša odluka je bila da izvršimo prodaju imovine.000.000. Pa smo smanjenje tj. koliki je priliv. Приходи од продаје • . Na poĉetku je bila 104.000. i ako ih nema znaĉi da smo ih isplatili.000.000 294.000. kolike je neto novĉani tok? On je -36. Pošto je sredstvo novo.000. 28.000 a na kraju 132. Šta smo još imali? Imali smo dividede i dugoroĉne kredite koji su se smanjili.

јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.000 . Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. Готовина од осталих прихода 10.14.000) = 26.000 • 2.4.6.000. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258.000. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2.000.000 252 .000 Обрачун одлива 1.безготовински расходи/аморт.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.000 Готовина је једнака висини прихода.000 .000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1. Исплата дивиденди 12.000 • 3.000 + (-6.16.000 50.000 ./ . Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6.смањење залиха .000 218.000 .тако да је стварни прилив 2. Куповина сталне имовине = 28.• 2..повећање резервисања . Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1.повећање обавеза према добављачима . Емисија нових акција 28. при продаји је остварен капитални губитак од 4.

Укупни приливи из пословне активности 4. Одливи на име осталих пословних активности 6. Улагања 10 Одлив за куповину сталне -28. Одливи на име пореза 7. Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања 9. Одливи из пословне активности 5.000 . Приливи од продаје производа 2. Укупни одливи из пословне активности 8. Приливи из осталих активности 3.000 253 претколона Главна кол.000 26. Токови готовине из пословне активности 1. 294.Izveštaj o tokovima gotovine Рб Позиције . Прилив по основу продаје 6.000 дуг.000 218.000 54.000 10.000 250.000 6.000 304.

36..000 254 .000 .000 16.000 -50. 15 Нето готовински ток из . инвестирања Токови готовине из финансирања 12 Емисија нових акција .000 .000 -12. периода 26.000 20.36.22.000 11 Нето готовински ток из . (8+11+15) 17 Готовина на почетку . финансирања 16 Нето ток готовине . 13 Отплата дугорочног . имовине . кредита 14 Исплата дивиденди . периода 18 Готовина на крају .

000 40.000 18. Дугорочне обавезе 5. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1. Емисиона премија 3. ali o gotovinskim tokovima pruţa mnogo manje informacija nego direktna metoda. Indirektna metoda polazi od neto dobitka. MRS 7 koji se bavi Izveštajem o novĉanim tokovima dopušta primenu i jedne i druge metode.000 14. Текуће обавезе према добављачима 7.000 28.000 20.000 68.000 Utorak.000 166.000 50.000 20. Kod nas se koristi direktna metoda.000 24. decembar 2004. a direktna metoda od prihoda od prodaje. 21.000 102. Обавезе за порез Ü Укупно обавезе ПАСИВА 26.000 224.I ima još jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva . резервисања 6.000 24. Ako se podje od neto dobitka da bi se došlo do neto gotovine moraju se izvršiti odredjene korekcije. Primer za izradu izveštaja o novĉanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom. Задржана добит Укупно трајни капитал Обавезе 4. a ona prva je aktiva…. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga ĉešće koristi.000 80. Акцијски капитал – редовне акције 2.000 12. ali se u njemu navodi da je poţeljna primena direktne metoda. u gotovinske tokove.000 234.000 106.000 118. koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv 255 . Njena je suština da se izvrši konvertovanje tokova rentabiliteta.

Oba priliva pripadaju 256 . Amortizacija 2. a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potraţivanja. a nominalna vrednost za 6000. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog našeg BS i pošli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. a isplate će biti u narednim obraĉunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. Kada se knjiţi kursna razlika ako je negativna povećavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. jer su povećanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. a isplate po osnovu njih će nastati u nekom narednom obraĉunskom periodu. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. saglasno Naĉelu nastanka poslovnog dogadjaja. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. Kursna razlika se iskljuĉivo vezuje za potraţivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. god. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. Ako raste pasiva ili imamo povećanje priliva ili rast obaveza npr. I obrnuto svako smanjenje Aktive je priliv a svako smanjenje Pasive odliv. 3. je bila 22000. a naplate će uslediti kasnije. Korigovati znaĉi ili povećati ili smanjiti. Zatim smanjujemo za povećanje pozicija Aktive. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odraţava se preko promene visine obaveza ili potraţivanja. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode.gotovine. Kada se one povećavaju došlo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. Da li se za iznos kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljaĉima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povećanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. Kod banaka je isto. znaĉi odliva. jer svaki rast aktive znaĉi odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. Troškovi rezervisanja koji kada ih formiramo povećavamo rashode. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. tako da je emisinona premija je povećana za 20000. ukljuĉeni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeća ili da li će uopšte izazvati odliv gotovine u datom obraĉunskom periodu kao na primer: 1. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. Jer su u rezultat. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj naĉin. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod. investicione ili finansijske aktivnosti. u neto dobitak. Znaĉi iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. znaĉi podatke za dve uporedne godine. Korigovanje se vrši tako što neto dobitak povećamo za sva povećanja pasive. a povećanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu plaćeni i odlivi su manji.

1. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenošću tog dobitka neto gotovinom. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. Imamo i obaveze za dugoroĉni kredit. Kupili smo mašinu za 28000 došlo je do povećanja A. 2. Imamo sada negotovinsku A.58 din.U imeniocu se mogu naći neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeća posle oporezivanja.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje moţemo li mi to platiti. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. Drugi pokazatelj koji se moţe koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. Na kraju zapamtiti PRAVILO. Izveštaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. Imali smo povećanje potraţivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasniĉkih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. sto znaĉi da na 1 din. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. potrošili smo nešto što je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. a tu nabavku ćemo tretirati kao odliv. dobiti preduzeće generiše 1. neto dobitak je 34 000.prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplaćen. već se on mora i naplatiti. Znaĉi promene na dugoroĉnim i kratkoroĉnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. koji se dobija kao odnos 257 . Kod dobavljaĉa je doslo do povećanja obaveza za 4000 i to je povećalo prilive gotovine jer su isplate niţe od rashoda koji nije u celini plaćen. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. a smanjuje za povećanje pozicija A i smanjenja pozicija P. Izveštaj o novĉanim tokovima dobija na znaĉaju i sve više će se odluke donositi na bazi njega. jer je se povećala A. Dugoroĉne HOV.Kada smo izraĉunali iznos neto novĉanog toka moţemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspešnosti preduzeća. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povećati iznos gotovine. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak Imali smo smanjenje zaliha što znaĉi da su rashodi veći nego što je bilo plaćanje. Neto dobitak se povećava za sva povećanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P. iz poslovne aktivnosti. U našem primeru je ovaj pokazatelj 1.. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeća.

Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za raĉunovodstvene standarde. posebno osiguravajućih kompanija doneo poseban standard. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000.Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. Ne učiti rezerve uslovljene korišćenjem poreskih olakšica. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. sada Odbor za standarde finansijskog izveštavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. jer ih naš zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo što je to ovde razvijenije prikazano po akciji. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji moţemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. Kako smo trošili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. U našem primeru je ovaj pokazatalj 17. Na svaki dinar uloţenih sredstava se ostvaruje 23. koji se sve ĉešće koristi. otplatili smo dugoroĉni kredit od 50 000. što znaĉi da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17.5 . FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANAKA Vrši se po pravilima koja vaţe za izveštavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogućava da se bar pribliţno prate i vide oscilacije obima sredstava.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski poloţaj preduzeća. jer MRS 1 258 . Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moţe se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. Neto gotovina koju preduzeće ima se moţe koristiti ili za nova ulaganja ili za razduţenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti. koji je smanjio naša poĉetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. a na kraju negativan NNT od 4 000. 3.Treći pokazatelj koji moţemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /proseĉna ukupna sredstva Proseĉna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na poĉetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. Pored ovih pokazatelja postoji još jedan. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji.

u najboljem mogućem svetlu preko finansijskih izveštaja. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susreću. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. Banke nisu servis privrede. izveštaja. Te potrebe za informacijama su drugaĉije nego kada se radi o korišćenju fin. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. Veoma je znaĉajan uticaj poslovnih banaka na odrţanje stabilnosti fin. visinu dividendi koje će dobiti. Jedan od vaţnih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. Odluke koje svaki pojedinaĉni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. odnosno onemogućiti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. ali ovde zbog specifiĉnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka. ali ono što se moţe uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izloţena. poveriocima. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. sistema zemlje. utvrditi stepen te izloţenosti i pronaći instrumente kojima će se ti rizici otkloniti. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuĉeno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izveštaja banaka. I preduzeća su izloţena rizicima. a korisnici tih izveštaja pokušavaju na bazi u njima sadrţanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. Oni ţele da ocene sigurnost svog uloga u banku. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. Privreda svoja plaćanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. Nekada je drţava odredjivala preko koje će se banke raditi. a zadatak banke je da privuĉe što je moguće veći broj dobrih komitenata. ali je poslovni rizik preduzeća manji i broj rizika je manji. Teško je oĉekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. Ona vrši tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke 259 .i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. izveštavanja banaka uslovljene su specifiĉnošću operacija ili poslova kojima se banke bave. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. Privreda i banke imaju zajedniĉke interese i kroz realizaciju tih zajedniĉkih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeća i banaka. vlasnicima. odredjuju pravila koja se odnose na sve. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je reĉ o bankama. jer banke posluju sa stanovništvom. taĉno je da banke pruţaju usluge privrede. Svako preduzeće i svako od nas pojedinaĉno odredjene poslove obavlja preko banaka. a danas svako preduzeće bira banku ĉiji ce komitent biti. Ti rizici se ne mogu otkloniti. Izveštaji banaka imaju veoma širok krug korisnika. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe što se tiĉe finansijskih izveštaja. izveštaji banaka. Specificnosti fin. privredom i drţavom. To su sve informacije koje ţeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeća. Pojedinaĉni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. već time kako treba da izgladaju fin. sposobnost banke da se odrţi na dugi rok. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvećaju sredstva koje su njihovi vlasnici uloţili u njih kao i kod preduzeća. Osnovni smisao upravljanja bankom je drţanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izloţena. izveštaja preduzeća. koje vlasnici oĉekuju. Znaĉi on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izveštaje banaka. koja će im uz najniţe troškove pruţiti usluge koje su im potrebne. kako treba da bude izvršeno rašĉlanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. Što se tiĉe specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. ali i pojedinaĉne korisnike.

Jako je malo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. Prvo nas zanima da li banka moţe da vrati depozite koje je prikupila kad god to traţe deponenti i moţe li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. 3. ona oĉekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog raĉuna prebaci novac na raĉun nekog drugog banka to moţe izvršiti. izveštava o brojnim pitanjima Centralnu banku. 2. već i obaveze prema deponentima. da u svom poslovanju ne pravi troškove koje ne moţe pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viškove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. Pri ĉemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. a deponenti banke su pojedinci i preduzeća. tromeseĉno. Propast banke ugroţava egzistenciju pojedinaca. na 8 dana. Ako firma otvori raĉun kod neke banke i drţi novac na tom raĉunu. izveštajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. izveštajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke.. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. da vodi raĉuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. Sada ćemo govoriti o onim fin. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je raĉun banke blokiran) banka ne postoji ako je njen raĉun blokiran. Zato je vaţno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. ali kod banaka ne moţe se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. Banka radi sa tudjim novcem. moraju odrţavati odredjeni iznos novĉanog kapitala. Banka radi tudjim novcem. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. vraćanje svojih obaveza o roku i plaćanje kamate. jer propast jedne velike ili više manjih banaka moţe ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. U sluĉaju da 260 . ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moţe omogućiti povlaĉenje njihovih depozita (ako nisu oroĉeni). Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izloţenosti banaka rizicima. jer Centralna banka ţeli da proceni kada je izloţenost poslovnih banaka rizicima takva da neće moći da podnese. nema odrţanja preduzeća na dugi rok ako nisu likvidna. Napred je pomenuto da u fin. Rizici kojima su banke izložene Rizik likvidnosti je rizik da banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze. Svakom je vaţno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. Da je depozit preduzeću uvek dostupan. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. Iako je odrţanje likvidnosti uslov odţanja preduzeća. kod nas Narodna banka Srbije. Banka koja ne moţe da vrati novac ne treba da postoji. meseĉno.na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). znaĉi citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopšte imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. da plasira sredstva tako da moţe uvek da ih naplati. Ti izveštaji mogu biti: dnevni. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti.. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka.

institucija plaća kamatu (pasivna kamata). Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude što veća. Potreba za bankarskim uslugama postoji. pa bi se u krajnjem sluĉaju moglo desiti da na izvore plaća veću kamatu nego što naplaćuje na svoje plasmane. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. Ako se pojavi nova banka. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnoteţenu deviznu poziciju. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. Volks itd. postojao bi valutni rizik. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im još nije vratio. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. Ĉak i kada bi bio miran kurs. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izloţena valutnom riziku. kog roka dospeća su da bi procenila da li postoji rizik neplaćanja. jer je ona pozajmila tudji novac. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. Ti iznosi pokazuju koliko je od potraţivanja nenaplativo. odnosno kreditni rizik kome je banka izloţena. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. jer se menja kurs ostalih valuta. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. HVB. jer je to njena zarada. Postoje kratka i duga devizna pozicija. Ovome još treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domaće koristi i stranu valutu. jer banci nije sve jedno ko su joj deponenti. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da će joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeća u punom iznosu. Ako joj njeni duţnici ne vraćaju pare kako će ona biti u mogućnosti da vrati svoje obaveze i da omogući povlaĉenje depozita svojim komitentima. One su pokušale da privuku sredstva 261 . Znaĉi likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlaĉenja depozita i u pogledu plaćanja obaveza poveriocima. evrima. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrţanja likvidnosti. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potraţivanja postojaće valutni rizik. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugroţavaju rentabilnost i likvidnost banke.deponent ţeli da povuĉe svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaţe da nema novac. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. Izloţenost kreditnom riziku se moţe videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potraţivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplaćena potraţivanja. Banka na oroĉene depozite i kredite od drugih fin. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi došlo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. Ona naplaćuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). Kreditni rizik je vezan za Aktivu. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. Tržišni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trţištu. ali je vaţno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. Banka ima potraţivanja i obaveze u dolarima. nije sve jedno ko su joj poverioci i koje su roĉnosti krediti koje je uzela. Kamatni rizik bi npr. Banka nastoji da njena devizna A bude veća od devizne P. kao kod nas nove banke Raiffeisen.

instrumentima. Ovo je jako vaţno. Videće se gubici zbog nenaplativih potraţivanja. kako su procenjivani plasmani u HOV. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu mašine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da će ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. Na osnovu izveštaja banke svaki korisnik treba da bude u mogućnosti da proceni bilo koji rizik. To zavisi od naĉina njenog rada. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da ĉine vise od 20% njene ukupne A.. već i da uprava banke obrazloţi na koji naĉin upravlja i kontroliše te rizike. koliki je neto prihod od kamate. U vezi sa računovodstvenim politikama mora se još objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. I MRS 18 Prihodi vaţi za banke. Ona moţe istupati na berzi uz posebno ovlašćenje. ako se trgovalo HOV moraće se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. a ne mora trgovati HOV. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trţišnog rizika. MRS 23 koji se bavi kamatama (troškovima pozajmljivanja). izveštaja. na koji naĉin je izvršeno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Banka moţe. solventnosti.. inflacijom. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. Potencijalna obaveza je ona ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Jeste MRS 1 opšti. već njome finansiraju potrošnju stanovnistva (keš. ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u raĉunovodstvenim politikama banke. likvidnosti. Finansijski izveštaji banaka treba da pruţe osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinaĉno. Za razumevanje izloţenosti banke bilo kom riziku neće biti dovoljno samo posedovanje fin. Banka se mora ponašati tako da ni jedna nova banka ne moţe ugroziti njenu poziciju. Sredstva stanovništva su se usmerila prema tim bankama. potrošaćĉki krediti). ali pošto imamo poseban standard za banke uvek će se dati prednost rešenju datom u MRS 30. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. odnos izmedju proseĉne A i P kamatne stope. isto vaţi i za rashode. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav naĉin da ispunjavaju zahteve sadrţane u MRS i to kada je reĉ o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeća vaţe i za banke. izveštaja se neće moći saznati šta uprava banke radi na kontroli tih rizika. za banke MRS 16 je primenjiv ali ima mnogo manje znaĉaja nego za preduzeća. Sve dok komitent uredno izvršava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. odnosa sa klijentima. Što se tiĉe prezentacije izveštaja relevantan je MRS 30. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. promene u broju komitenata. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu.stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domaćim bankama usled problema sa starom deviznom štednjom. Banka da garanciju i naplaćuje je. Obaveze su posebno veţne npr. informacione osnove. Zato uprava preduzeća mora da objasni mehanizme kojima drţi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izloţena. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trţišni rizik. Ali iz fin. ali to nije neophodno. Ovaj MRS zahteva objavljivanje primenjenih raĉunovodstvenih politika banke. Pojava novih je izloţila stare banke trţišnom riziku. promene u visini depozita. Vaţe svi standardi kao i za preduzeća samo se neki više primenjuju od drugih. U ovom sluĉaju dok se ne dogodi nešto zbog ĉega komitent neće biti u mogućnosti da izmiruje svoje 262 . a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin.

Tada će banka morati da plati umesto svoga komitenta. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvršene procene gubitaka da ne bi došlo do manipulisanja rezultatom banke. 5. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da će biti naplaćena. a potom o bilansu stanja. i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. i sećate da se u finanasijskim izveštajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja (posledice po imovinu) koje su izvršene u toku nekog obraĉunskog perioda. onda ne postoji rezervisanje. kroz njihov redosled pokušava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specifiĉnih aktivnosti. Prihodima od kamata i sličnim prihodima Rashodima od kamata i sličnim rashodima Prihodima od dividendi Prihodima od naknada i provizija Rashodima od naknada i provizija Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 263 . Danas ćemo govoriti o tome kako ti izveštaji izgledaju i ja ću pokušati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izveštaja. a Centralna banka ipak traţi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opšte rezerve.obaveze. 2. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. BILANS USPEHA • Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: • • • • • • 1. Ja ću prvo priĉati o bilansu uspeha. Za glavne vrste prihoda i rashoda. Raĉunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da će nastati. ali zbog dalekog roka dospeća treba formirati rezervu iz dobitka za svaki sluĉaj. kroz sadrţinu pozicija. Ako Centralna banka kaţe da su naši plasmani dobri. ali to je rezerva a ne rezervisanje. 6. U bilansu uspeha treba preihodi i rashodi da budu grupisani prema njihovoj prirodi. 3. Ako postoji opšti finansijski (bankarski) rizik. Ta rezerva se tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. Uvek je finansijski izveštaj odraz onoga što firma radi. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima? Mora postojati raĉunovodstvena politika koja je primenjivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. 4. treba primeniti bruto princip pri izveštavanju. Stvarna obaveza se mora iskazati u B. Ako se to dogodi tada će potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. dakle. Prošli puta sam bar probala da vam objasnim zbog ĉega je vaţno da finansijsko izveštavanje banaka bude uredjeno na naĉin koji odgovara specifiĉnim aktivnostima koje banka sprovodi i posebnom znaĉaju koje banke kao finansijske institucije imaju po finansijski a time i ukupni privredni sistem zemlje. Znaĉi stigli smo do bilansa uspeha.

posebno prihodi od naknada i provizija. i sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata i sliĉni prihodi. Drugim poslovnim prihodima 9. ovo su realizovani dobici i gubici. Opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrţi: Informacije o prihodima. dobitak po osnovu kamata moţe se zvati jos i neto prihod od kamata (mada je po meni dobitak sasvim odgovarajući naziv). uvaţavajući malopre navedene zahteve u standardu 30. znaĉi primenjuje se neto princip. znaĉi zahteva se apsolutno objavljivanje toga. a ne po istorijskom trošku. a ovde kaţe dobici umanjeni za gubitke. 264 . Gubicima po zajmovima i avansima 10. Kako su sada ove informacije ĉije se objavljivanje traţi upakovane u naš bilans uspeha. i dobitak po osnovu nakanada i provizija. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8. zatim imamo prihode od naknada. znaĉi koja je razlika iz ova dva. već samo spisak informacija koje bu mora da sadrţi ćemo posle videti kako je ovaj zahtev uvaţio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi. dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz trgovine HoV.• • • • • 7. zatim opšti administrativni. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. znaĉi ako je viša vi imate dobitak. rashode od naknada. tj. dakle za ove prihode i rashode nije dopuštena primena neto principa. primetite da ovde imate bruto princip. na dan bilansa ona je još u vašoj svojini ali je njena trţišna vrednost ili niţa ili viša od one po kojoj vi tu hartije vodite u vašim knjigama. U našem bilansu uspeha. opšti operativni troškovi. zatim dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz plasmana u HoV. jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti. iza toga idu rashodi od kamata. razlika izmedju tih dobitaka i gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. Kako izgleda naš bilans uspeha? Znaĉi to je minimum koji mora biti objavljen. pogledajte prihodi od kamata. pa odmah potom rashodi od kamata i sliĉni rashodi. znaĉi vi ste trgovali i ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. rashodi od kamata. Opštim administrativnim rashodima i 11. kako bilans uspeha naših banaka izgleda. zatim drugi poslovni prihodi. a ako je niţa imate gubitak. jer se u ove naknade ukljuĉuju i provizije. Šta su gubici po zajmovima i avansima? To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita i plasmana. iza toga ide pozicija koja govori (znaĉi ovo nije bilansna shema. gubici po zajmovima i avansima. A zašto se do ovde postuje bruto princip? Zato što su ovo osnovni prihodi i rashodi banke i zbog toga se insistira da bude objavljen podatak i o visini prihoda i o visini rashoda. do ovde se poštuje bruto princip. a ovi dobici i gubici su oni koji nastaju po osnovu drţanja HoV. znaĉi vi drţite HoV. potom rashodi od naknada i provizija.

gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja i opšti administrativni rashodi (opsti troškovi poslovanja. pa ako su pozitivne veće imate neto prihod od kursnih razlika. Dobit posle oporezivanja (dobit za raspodelu) Sada ćemo malo da o ovim pozicijama popriĉamo. ostali poslovni rashodi. a ako su negativne kursne razlike veće imaćete neto rashod od kursnih razlika. to su pojedinaĉni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potraţivanja. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit (dobit pre oporezivanja). Ako su veći vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode. jel se secate toga da dobitak moţe biti integrisan u bilans stanja. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi i provizije. operativni rashodi. i rezervisanja. znaĉi tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. Ovo je sadrţina bilansa uspeha koji se sastavlja u našim bankama. to je onaj segment redovnog rezultata. a ako su veći vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. to je kamata koja se zaraĉunava na plasmane i kredite koje banka daje. A sša su glavni rashodi ? To su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka plaća na depozite i na uzete kredite). 265 . kod nas. a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potraţivanja a ĉija se visina utvrdjuje procenom. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz poštovanje bruto principa. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuće godine kroz dve pozicije: 1. bez prebijanja (primena bruto principa). Koja kamata je prihod banke? Aktivna. Šta je ovo neto vanredni prihod i neto vanredni rashod? (bilo bi bolje da se kaţe neto vanredni dobitak. visina poreske obaveze. vrlo ĉesto ćete sresti taj termin kod nas). iz ĉega zakljuĉujemo da se kod integrisanja dobitka. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. iza toga imate samo vanredne prihode i vanredne rashode. sabiranjem poslovnog rezultata i neto vanrednih prihoda. jer poslovanje banke izaziva rashode. primenjuje okrnjeni bruto princip. odnosno neto vanredni gubitak). banka mora ostvariti prihod iz koga će moći da pokrije te svoje rashode. zatim imamo prihode od dividendi i uĉešća. a tamo gde vršite procenu idete na rezervisanja. ostale poslovne prihode i nakon toga idu rashodi. gubici koje je imala na prodaji HOV. znaĉi neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa i plasmana. okrnjenog bruto principa i neto principa. znaĉi pozitivne i negativne kursne razlike se saldiraju.Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika i neto rashodi zavisno od toga šta je veće. i dobit nakon oporezivanja. nakon toga ide izraĉunati porez na dobit i nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. Porez na dobit 2. zatim imate i prihode od promene vrednosti imovine i obaveza i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imaćete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine i ovo će biti iskazano u okviru ovih pozicija) i imate dobitak iz redovnog poslovanja. naknada i provizija kao i dividendi budu objavljeni posebno.

da pruţi veći broj usluga i da ukupan prihod od kamata bude viši. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke i ocenjujete njenu sposobnost da kontrolise kamatni rizik. ako je ovaj dobitak visok. Znaĉi. i vi je morate platiti. obim zaposlenosti banke. Kako ćete proceniti. jer znaĉi šta vas zanima? Zašto se ovde dopušta neto osnova? Pa mene zanima da li smo 266 . zato je taj pokazatelj vaţan i to je razlog zbog ĉega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda i rashoda po osnovu kamata. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. vi moţete imati puno para kao banka. koliko banka ima klijenata. kao instrument svog ponasanja na trţištu. koliki su rashodi po tom osnovu i koliki dobitak ostvaruje. Šta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. rekla da je jedan od rizika kome je izloţena banka kamatni rizik. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontroliše kamatni rizik. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope i od obima sredstava koja su plasirana. naravno. ukupan prihod od naknada moţe biti veliki. koliko usluga njima pruţi i koliko prihoda po osnovu toga ostvari. banka moţe sniţenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveća. to se vidi preko visine prihoda od naknada. vama teĉe pasivna kamata. ako nisu plasirane. ako spusti malo naknade za usluge. znaĉi koliko je usluga banka pruţila. Znaĉi. I zato visina ovog prihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke. naravno ona i koristi naknade drugih banaka. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to naši prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podruĉju. iskazujete u bilansu uspeha samo. kada sam vam govorila o rizicima. ako vam pare stoje na raĉunu. nema prihoda od kamate. uzeti krediti). Šta govore naknade. sada tu poštoji podruĉje za politiku banke. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vaţna. ona će onda privući komitente i broj pruţenih usluga će rasti. po osnovu tih usluga ona naplaćuje naknade. šta ćete reći. To je velika stvar. i ako su niţe cene usluga. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veći od rashoda po osnovu naknada da ona ĉak moţe makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda i rashoda po osnovu naknada. od ĉega zavisi? Ne zavisi samo od visine kamatne stope.Zašto je vaţna visina neto kamate? Secate se da sam vam. ona uspeva da njene aktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa i ne samo to! Visina prihoda od kamata. Ako imate depozite vi morate plaćati kamatu (oroĉeni depoziti. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. ali prihodi od naknada. Banke se smatraju jako dobrim. rashodi poštoje. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo ĉesto kao instrument konkurencije. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. šta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim što plasira sredstva? Ona pruţa ĉitav niz usluga svojim klijentima. Prodaja HOV moţe dovesti do ostvarenja dobitaka i gubitaka i o njima se izveštava na neto osnovi. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje ćete pokriti pasivnu kamatu i još će vam ostati dobitak kao vaša zarada.

trgujemo i stranim valutama. trţišne kamate. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veća. a kada se sastavlja bilans uspeha da se objavi kolike su ustede zbog toga što se oplaćaju niţe kamate na ove depozite nego što je to uobiĉajeno. jer je reĉ o velikim sredstvima na koja je banka po pravilu plaćala kamatu koja je bila niţa od tekuće. da se izraĉuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga niţi. Naravno.HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. ili njenih agencija na koje se plaća kamata koja je niţa od tekuće. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drţave. objavite koliko para drţite od drţave i nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveći deo vaše dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujući tome što plaćate na depozite manje kamate nego što plaćaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drţavu kao deponenta. vi znate da su pre formiranja trezora a i sada još uvek depoziti drţave bili locirani kod vrlo odredjenog i vrlo malog broja banaka. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je plaćala na depozite drţave i zato je vaţno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. drţanje depozita drţave vezano je sa znaĉajnim rizicima. 267 . trţišne kamate. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vaţno i na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaže (a to ćete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoć drţave. zato što onog trenutka kad neko u vladi odluĉi da povuce depozite banka moţe biti dovedena u ozbiljnu situaciju i to u pogledu likvidnosti i u pogledu rentabiliteta. znaĉi kamate koja se plaća na ostale depozite. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drţavne pare. kupujemo odredjenu valutu. prodajemo je. ne! Zanima me uspeh! A on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. osim toga. sredstva fondova) u povlašćenom polozaju. Znaĉi prosto se uprava banke zeli naterati. radimo menjacke poslove i po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. koja se ogleda u tome da vam drţava da odredjene depozite da drţite. smatralo se da u banke kod kojih drţava drţi svoje depozite (budzetska sredstva.

plasmani. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. banke i drugih PB i banke i trţišta novca. zajmovi i avansi dati komitentima. Drţavne i druge hartije od vrednosti koje se drţe radi prodaje. koji su iznosi koji se duguju deponentima. Druge plasmane na novĉ. Naravno. znaĉi ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju i smatraju se ekvivalentima gotovine. ima naravno nešto gotovine i u svojim blagajnama. 4. Blagajniĉki zapisi i druge obv. Zajmove i avanse komitentima i 7. Ovo odvojeno prikazivanje pomenutih pozicija motivisano je potrebom da se jasno sagledaju odnosi izmeĊu banke i CB. sertifikati o depozitu. odnosno u trezoru centralne banke. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaĉi kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka. promisorne note i druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. Drugi depoziti na novĉanom trţištu 3. 5. zatim drţavne i druge HOV koje se drţe radi prodaje kratkoroĉne HOV . Certifikati o depozitu 5. Znaĉi. krediti i avansi dati drugim bankama.BILANS STANJA Aktiva 1. 268 . Gotovina i salda kod centralne banke 2. plasmani u HOV. meniĉne HOV) i druga pozajmljena sredstva. ali su pozicije koje moraju u bilansu stanja biti odvojeno objavljene. Plasmane u hartije od vrednosti Pasiva 1. Zatim. znaĉi ovo nisu sve pozicije koje sadrţi bilans stanja. ovo su u stvari ekvivalenti gotovine. gde banka drţi gotovinu? Na raĉunima kod centralne banke. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4.HOV namenjene prodaji. Druga pozajmljena sredstva Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno šta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. ali svi viškovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor. Plasmane. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novĉanom trţištu. po standardu 7 sredstvo koje se moţe pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku i kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti.trţištu 6. krediti i avanse date drugim bankama.koje se mogu diskontovati kod NB 3. Depoziti od drugih banaka 2. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6. koliki su drugi depoziti na novĉanom trţištu. koliko iznose blagajniĉki zapisi i druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke.

jer to su kratkoroĉna potraţivanja. mislim da bi moţda trebalo objasniti zašto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentima. koje moţemo izjednaĉiti kao da imamo gotovinu. i jedno i drugo su plasmani. ostala sredstva i AVR i odloţena poreska sredstva. to je ono što predstavlja imovinu sa kojom banka radi. HOV i drugi plasmani kojima se trguje. Šta prvo moţete primetiti? Pogledajte aktivu. gotovina. mi ţelimo da iz ovog bilansa odmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze i zato na prvom mestu unosimo gotovinu i gotovinske ekvivalente. gotovinski ekvivalenti. depoziti kod narodne banke. Hajde sada malo da neke… sadrţina većine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. ovde prvo ide gotovina i gotovinski ekvivalenti i to je sasvim normalno imajući u vidu da govorimo o bilansu banke. depozite kod narodne banke. pa onda idu nematerijalna ulaganja. Plasmani bankama na strani aktive i videćete depoziti banaka na strani pasive treba da pokaţu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeća klasifikovana je po stepenu opadajuće likvidnosti. dakle u kojoj meri je 269 . osnovna sredstva. mi smo kod preduzeća imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. pa plasmani bankama. ipak se insistira da plasmani koje drţimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata (klijenata). ali su date odredjenim redom. osim toga prošli puta sam vam priĉala o vaţnosti likvidnosti i solventnosti banke. vrlo ĉesto imaju istu roĉnost. zatim uĉešća u kapitalu i ostale HOV raspoloţive za prodaju.Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka • Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti • Depoziti kod NB • Potraživanja za kamate i naknade • Plasmani bankama • Plasmani klijentima • HOV i drugi plasmani kojima se trguje • Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Nematerijalna ulaganja • Osnovna sredstva • Ostala sredstva i AVR • Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrţane u našem bilansu stanja. Banka radi novcima. zatim tek idu potraţivanja za kamate i naknade. plasmani klijentima.

da budu sigurne. dakle mogu biti prodate. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugoroĉne imovine kao finansijski plasman i prestavljaju dugoroĉnu rezervu likvidnosti. Naravno zgrade ovde uvek nose znaĉajna sredstva. pogotovo ako je reĉ o dobrim bankama na koje mi ţelimo da ostvarimo uticaj da bi smo unapredili sopstveno poslovanje. Svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. Osnovna sredstva. Uĉešće osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano i to nije sluĉajno! Dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaĉi da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. Dakle. naše banke imaju uĉešća u kapitalu nekih preduzeća. Banka je osnovana zato da radi sa parama. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. mogu imati i uĉešća u kapitalu nekih drugih banaka. to su kratkoroĉne HOV. to su jedine mašine. da konvertuje u uĉešća i da sticanjem uĉešća i prava uticaja (odnosno mogućnosti uticaja) pokuša da ta preduzeća uvede u zonu rentabiliteta. A kada je reĉ o uĉešćima u preduzećima to su po pravilu samo uĉešća koja banka privremeno poseduje i ĉije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time što je banka morala neka svoja potraţivanja. da potom kada vrednost akcija tih preduzeća poraste. O uĉešćima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam.ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drţi kod drugih banaka ali i iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka i to je razlog zbog ĉega se insistira na podvojenom iskazivanju i plasmana i depozita koji se odnose na druge banke. izvrši njihovo otudjenje i da na taj naĉin izvuĉe sredstva koja je u takva preduzeća uloţila. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao mašine. Ti softveri nisu jeftini i predstavljaju nematerijalno ulaganje kod većine banaka. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. Šta imamo od mašina? Mašinu za brojanje gotovine. koja nije mogla da naplati od preduzeća. putem odobrenih kredita. Šta mislite šta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videćete da se tu najĉešće kao nematerijalno ulaganje navodi softver. da ih delimo na HOV kojima se trguje. ali to je prosto bio verovatno jedini naĉin da ona izvuĉe sredstva koja je u takvo preduzeće već uloţila. ali zato imamo automobile. namenjene prodaji u roku od 12 meseci i na HOV koje su raspoloţive za prodaju. tu je potpuno isto kao kod preduzeća. ali su raspolozive za prodaju. jedino nemamo mašine. Zašto se razdvajaju ove HOV? Još jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rašćlanjavanje vrši prema roku dospeća. uĉešće u kapitalu banaka moţe se smatrati poţeljnim. budu dobro opremljene. banka nema dugoroĉni interes da poseduje uĉešće u preduzećima. koji banke koriste za pruţanje usluga klijentima. naravno. ali inicijalno. elektronsko bankarstvo. stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se 270 . kartiĉarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti uĉešća koje ona ima u nekom preduzeću.

uklope, znaĉi da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose više od 20%. Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. AVR koja imaju potpuno istu sadrţinu kao i ta pozicija kod preduzeća. Sada imamo jednu novu poziciju, odloţeno poresko sredstvo. Ovo je pozicija koja je nova, koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tiĉe se primene standarda 12. Standard 12 bavi se finansijskim izveštavanjem o porezu na dobit. Prema tom standardu u finansijskim izveštajima i preduzeća i banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu i visine poreza koje bi preduzeće platilo ako bi osnovicu za oporezivanje ĉinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeća, odnosno banke. Ponoviću, znaĉi standard 12 zahteva da se u finansijskim izveštajima iskaţu razlike koje poštoje izmedju visine poreza koji se utvrdi tako što poresku stopu (kod nas 10%) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu i poreza koji bi ste izraĉunali ako bi ste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaĉi poreske razlike koje poštoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu i visine poreza koji bi bio obraĉunat ako bi smo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake, one su razliĉite jer su razliĉita pravila po kojima se ovi finansijski izveštaji sastavljaju, odnosno jer su razliĉiti ciljevi koje ovi finansijski izveštaji imaju. Poreski bilans se sastavlja prema poreskim propisima i ima zadatakda pokaţe visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS i izabranim raĉunovodstvenim politikama sa namerom da iskaţemo dobit koja moţe biti predmet raspodele. Pošto su ciljevi razliĉiti, razliĉita su pravila i razliĉita je visina dobiti. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode i mogu biti privremene. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa, a u drugom ne. Znaĉi do pojave stalne razlike doći će ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Znaĉi kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu ćete iskazati prihode od dividendi i to će podići visinu vaše dobiti. I to znaĉi da bi ste vi kada primenite 10% izraĉunali porez koji će biti veći nego što bi bio kada bi ste obraĉunali po poreskom bilansu, jer u poreskom bilansu kaţe se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Da li znate zašto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaĉi vi kada sastavljate poreski bilans, u njemu nema prihoda od dividende. Naravno da će onda dobit biti niţa i da će obraĉunati porez biti niţi. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit i poreza na oporezivu dobit biće stalne prirode. Znaĉi uvek će vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veći porez po poslovnom u odnosu na porez
271

po oporezivom bilansu, i to je stalna razlika. Druga vrsta razlika koja će se naći ovde zove se privremena razlika. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obiĉno, koji će u svojoj ukupnosti biti jednaki i u poslovnom i u poreskom bilansu, ali će biti na razliĉit naĉin rasporedjeni na pojedine obraĉunske periode. Znaĉi kada kupite osnovno sredstvo i morate ga otpisati, koji je iznos koji će biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost. Znaĉi trgovaĉki poreski propisi kaţu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Znaĉi posmatrano za pet godina, ako je vek trajanja pet godina, vi ćete nabavnu vrednost morati i kroz jedan i kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Ne bi bilo problema ako bi ste na isti naĉin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trošak i u poreskom i u poslovnom bilansu, ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vršite na jedan naĉin, a u poreskom bilansu raspored radite na drugi naĉin javiće se privremena razlika. Primera radi, ako poreski propisi kaţu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno, a vi se opredelite (saglasno standardu 38) da vaša nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. Šta će biti? U poĉetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu biće veći i dobit će biti niţa nego što će biti rashod u poreskom bilansu i prema tome dobit koju ćete iskazati u poreskom bilansu će biti veća od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Kad obraĉunate porez platićete više nego što bi ste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. I to će tako biti u prvim godinama. Sta će biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu poĉinju da padaju, a ovi u poreskom ostaju isti, linearni; znaĉi sada će otpis u poreskom biti veći nego što je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina i kada pogledate ukupno koliki je rashod, oni su jednaki. Ova razlika koja je na poĉetku bila, pošto ste platili porez koji je veći, pošto je ovde rezultat bio niţi (vi ste uporedjujuci porez po poslovnom i po poreskom bilansu platili vise nego što bi ste platili da je bio poslovni bilans) to je vaše odloţeno poresko sredstvo. Platili smo više nego da je osnovica poreski bilans. A onda će se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu, jer ćete plaćati manje nego što bi ste platili da je osnovica poslovni bilans. Dakle, dolazi do anuliranja, okretanja tih razlika, budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odloţenu poresku obavezu. I ova pozicija, odloţena poreska sredstva, znaĉi pokazuje razlike koje postoje zbog toga što je plaćeni porez prema poreskom bilansu veći od poreza koji bi ste platili da je osnovica bio poslovni bilans (poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Vas zanima, koliko bih ja platio da je ovo osnovica? Znaĉi, platio bih manje. Pošto sam platio više to je kao da sam drţavi nešto unapred dao i to je moje odloţeno poresko sredstvo; a ako platim manje nego što bi trebalo po poslovnom bilansu, onda ja znam da ću u nekom trenutku to morati da platim, onda ja imam odloţenu poresku obavezu koja će se pojaviti na strani pasive. Znaĉi odloţena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu plaćen više nego što bi bio porez plaćen prema poslovnom bilansu. Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se naţalost ne vidi)
272

Pasiva
• • • • • • • • • • • • • •

Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital

Imamo prvo obaveze prema bankama, obaveze prema klijentima, obaveze za kamate i naknade, obaveze po osnovu HOV. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti ĉiji je emitent banka. Znaĉi bilo da emituje blagajniĉke zapise, bilo da emituje obveznice znaĉi to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti, obaveze iz dobiti, obaveze iz poslovanja, znaĉi to je ono što bi smo mi rekli dobavljaĉi kod preduzeća, to bi bilo otprilike pandam toj poziciji, potom rezervisanja, ostale obaveze i PVR, odloţene poreske obaveze, znaĉi to je pozicija koja odgovara poziciji odloţena poreska sredstva, ukupan iznos obaveza i nakon toga ide kapital banke. Znaĉi aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine i idete prema osnovnim sredstvima, znaĉi prema opadajućem stepenu likvidnosti. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu i vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina i gotovinski ekvivalenti, potom potraţivanja i da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteţe i uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama, depoziti od banaka uzeti od drugih banaka, depoziti uzeti od ostalih klijenata i krediti koji su uzeti od banaka i klijenata; zatim obaveze za kamate i naknade i na kraju imate
273

rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza, ostale obaveze i pasivna vremenska razgraniĉenja. I onda na dnu imate sopstveni kapital, akcijski kapital, rezerve i akumuliranu dobit. U vezi sa ovako strukturiranom ili rašĉlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se, koji kriterijumi vaţili za klasifikaciju, znaĉi stepen likvidnosti i priroda pozicije. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na, ili imovine, stalnu i obrtnu ovde irelevantna. Vaţno nam je rok dospeća. Znaĉi u kom roku dospevaju plasmani, u kom roku dospevaju naše obaveze, odnosno depoziti. Zašto se odvojeno iskazuju:

• • • • • • • • • • •

- salda sa Centralnom bankom - plasmani kod drugih banaka - drugi plasmani na novčanom tržištu - depoziti drugih banaka - drugi depoziti na novčanom tržištu i - ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke.

Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom, plasmani kod drugih banaka, depoziti drugih banaka itd. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odraţavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Videli ste na strani aktive imate plasmane i depozite banke kod Centalne banke, a ovde imate u stvari salda, znaĉi to su zaduţenja banke kod Centralne banke. Te dve pozicije odraţavaju odnos izmeĊu poslovne banke i Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka, odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti, depoziti od drugih banaka odraţavaju kao što sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama i što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Znaĉi veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita i datih kredita, odnosno plasmana niţe. To je ovo što sam vam sad rekla, to piše.

274

Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip, dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive i pasive. Da se pozicije aktive i pasive iskazuju u svom punom iznosu. Ako je ovo bio izgled bilansa banke, da razmotrimo pitanje procenjivanja. Znaĉi, da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine i obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva, (znaĉi u koja se ubrajaju dati krediti, potraţivanja po osnovu plasmana, ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje i ulaganja u hartije od vrednosti koje su namenjeni prodaji) vrednuju po fer vrednosti. Šta to znaĉi to fer vrednost? Već jedanput sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja izmeĊu obaveštenih i voljnih strana, a da sama transakcija mora biti nezavisna. U stvari fer vrednost treba izjednaĉiti sa trţišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema trţišnoj vrednosti, prema vrednosti na dan bilansa. To nije sluĉaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. Šta to znači po dnevnim vrednostima, šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bi smo u tom trenutku, za taj plasman naplatili. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obiĉno moţemo naplatiti manje, onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po niţoj vrednosti, ako će naplaćeni iznos biti niţi od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. MeĊutim hartije od vrednosti uobiĉajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Znaĉi ako posedujete uĉešće, ako posedujete akcije duţni ste da vrednovanje izvršite po, uĉešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po equity metodi ako je reĉ o znaĉajnom uĉešću, a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoloţive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Znaĉi te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi, ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet, za koje ne postoji aktivno trţište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. Nešto na šta ţelim još da vam ukaţem paţnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva i pasiva. Šta je potencijalna obaveza, a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to uĉili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje duţnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Znaĉi gde banka nema mogućnost da odredi rok
275

dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta duţniku onda kada je duţnik u mogućnosti da obavezu izvrši. A potencijalna obaveza, to je obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Priĉala sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. Znaĉi ako se dogodi neki dogaĊaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako vaţno da kad ĉitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja paţljivo prouĉite potencijalne obaveze, jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje odrţavanje likvidnosti i solventnosti banke i zato je jako vaţno da se procenjuje visina tih obaveze i da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Znaĉi kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. I onaj ko ĉita bilans banke ko radi analizu finansijskog poloţaja banke mora posebnu paţnju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Dospelost imovine i obaveza banke

Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine i obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine, (a šta znaĉi dospeće imovine - to je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu, a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene) što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da odrţi sopstvenu likvidnost. I izloţenost banke i riziku likvidnosti i valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu i dospećem obaveza. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Ĉim su rokovi otplate duţi izloţenost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. Znaĉi to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. Znaĉi kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa rokovima dospeća obaveza banke i da na taj naĉin zapravo procenjujemo i odnose izmeĊu kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana, s jedne strane, i kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znaĉi deponovana kod banke, s druge strane. To su dva kljuĉna pokazatelja koja trebaju da vam pokaţu uspešnost uprave. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u odrţavanju likvidnosti, a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke, znaĉi uspešnosti i efikasnosti banke.
276

od 3 do 5 i iznad 5 godina. Ili moţete reći ovako. a obaveza samo od godinu dana. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. Znaĉi mi ne moţemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. Ako je obrnuto. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada 277 . Rok dospeća može biti iskazan kao:  preostali rok do dana otplate. pa onda od 1 do 3 meseca. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduţenjem kod drugih banaka. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. Znaĉi ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana.Banke vrše razliĉitu klasifikaciju. uzmete kredit na tri godine. Ovde je od 1 do 5. dospeće za 3 meseca. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. 3 meseca i godinu dana. ali odmah i obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. do dana kada će taj kredit biti otplaćen. Znaĉi ta uslaĊenost rokova je nuţna. šta ćete zakljuĉiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. I šta se još moţe dokuĉiti? Šta znaĉi ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi moţemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. Onda će otplatni period biti kraći od ugovorenog. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite i kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaraĉunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duţe od 30 dana. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. od 1 do 5 godina i periodu duţem od 5 godina. (podaci o strategiji i politici banke)  preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. jer preveliki je raspon izmeĊu 1 i 5 godina. To je preostali period do dana otplate. Znaĉi klasifikujete sredstva. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto i sredstva i obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. u roku do godine dana. Znaĉi na taj kredit vi morate prestati sa obraĉunavanjem kamate. tri meseca onda i obaveze moraju biti klasifikovane. ali obiĉno se obaveze i sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. Dospeće za mesec dana. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec. (najbolja osnova za procenu likvidnosti)  orginalni period do dana otplate. u roku od tri meseca. od 3 meseca do godine dana. Znaĉi preostali orginalni period će biti dve godine. Znaĉi vi moţete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. onda od 1 do 3 godine.

Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. Znaĉi isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. to moţe predstavljati opasnost po banku. Znaĉi depoziti komitenata koji su a vista su pod potpunom kontrolom komitenata. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugaĉiji naĉin koji bi pokazao rizik kojem banka izloţena u 278 . Zato što banka uvek ima na raspolaganju odreĊeni iznos depozita kratkoroĉni. Dospeće do datuma koje moţe doći do promene kamatnih stopa znaĉi pokazuje izloţenost banke kamatnom riziku. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlaĉi svoj depozit u celini nego povlaĉi jedan deo depozita danas. Znaĉi banka mora imati dovoljno para da moţe da izvrši naloge za povlaĉenje depozita i da moţe da izmiri svoje obaveze. Znaĉi koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraţivanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traţi da sredstva. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. I taj stalni iznos kratkoroĉnih depozita koji je prisutan moţe biti plasiran kratkoroĉno. Znaĉi ne moţete. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlaĉe njeni komitenti. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. ali banka vrši i povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. Ali postoji ograniĉenje dokle moţete ići. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. To je period koji tretirate kao rok dospeća. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. Znači šta ne možete videti iz bilansa. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduţenja. prema grupama komitenata. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. Znaĉi u sluĉaju bilo kakve situacije koja moţe nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlaĉenju svojih depozita. Da li banka preferira kratkoroĉne kredite ili dugoroĉne kredite? Da li plasira sredstva dugoroĉno ili kratkoroĉno? Koliko dugoroĉno koliko kratkoroĉno? I kakva je usklaĊenost izmeĊu dugoroĉnih izvora i dugoroĉnih plasmana i kratkoroĉnih izvora i kratkoroĉnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoroĉno nego štu su vam dugoroĉni izvori. jer će oni koji imaju kratkoroĉne depozite traţiti njihov povraćaj.imate pravo da obraĉunate kamatu. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. ali treba voditi raĉuna o tome da u sluĉaju povlaĉenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. a ne pod kontrolom banke. ali u sluĉaju naglog povlaĉenja depozita banka moţe imati problem. znaĉi po geografskim podruĉjima. obaveze i vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima. Nema šanse da kratkoroĉne plasmane…(neko iz mase se buni). zašto je dopušteno da jedan deo kratkoroĉnih ali jedan deo kratkoroĉno prikupljenih depozita plasirate dugoroĉno. Dospeće o orginalnom periodu otplate.

Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiĉe iz prehrambrene industrije. promene finansijskog položaja. utoliko je stepen naplativosti viši utoliko banka lošije radi svoj posao. naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva i obaveze. Dakle po delatnostima moţete grupisati i vaše deponente i vaše klijente. Kad proĉitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. Dakle to ne moţete videti ako imate ukupne depozite i ukupne plasmane. Znaĉi imate napomenu kratkoroĉni plasmani i imate poziciju kratkoroĉnih plasmana koja vam to pokazuje. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke.svom poslovanju. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. Znaĉi da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. da pratite njene rezultate. vidi oni su prestali da plaćaju. da li se komitent. prvo – zato što su kratkoroĉni. Znači kada odobrite kredit koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Isto tako i za dugoroĉne plasmane. bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. šta ćete zakljuĉiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije moţete odmah zakljuĉiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. 279 . Primera radi. Što je iznos ovih gubitaka veći. Ali to se objavljuje u okviru napomena. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta i rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. Sad kad je reĉ o komitentima. I sad to moţe biti zanimljivo. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana i datih avansa? Zbog toga što se time meri. a vi vršite plasiranje trgovini. drugo – zato što su obezbeĊeni obiĉno menicama imaju visok procenat naplate. Onda će odmah onaj koji to ĉita reći pa ĉekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiĉe najveći broj njenih deponenata. znaĉi krediti odobreni stanovništvu. Moţe biti zanimljivo za nekoga da proĉita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. Znači ove gubitke iskazujete da bi ste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. To moţete videti samo ako se izvrši ovakvo rašĉlanjavanje depozita i plasmana po pojedinim delatnostima ili po podruĉjima. I jedno i drugo predstavlja propust uprave banke. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. koji rizik? Kreditni rizik. Znaĉi ispada da plasmani stanovništvu. Primera radi.

Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke. visinu gubitaka u toku perioda. raĉunovodstvenu politiku – osnov na bazi koga je gubitak iskazan kao rashod. • 3. visinu iskorišćenih rezervisanja formiranih po ovom osnovu. Transakcije sa povezanim stranama • Objavljuju se transakcije 280 . • rezervisanja Opšti bankarski rizici • Od banke se može zahtevati ili joj se može dozvoliti da izdvoji sredstva za potencijalne obaveze. • 2.• U vezi sa ovim gubicima treba objaviti: • 1. Ova sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. zbirni iznos rezervisanja na dan bilansa • 4. visinu rashoda priznatih tokom godine po osnovu nenaplativih plasmana i avansa i visinu naplaćenih ranije otpisanih potraţivanja. i koja se formiraju za preteće gubitke. Sredstva data kao obezbedjenje • Banka je dužna da objavi vrstu i vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. Zastupnički poslovi • Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. formiraju se na teret dobiti. zbirni iznos plasmana na koje se ne obraĉunava kamata i osnovici za utvrdjivanje iznosa po kojima se takvi plasmani vode.

Šta obuhvata gotovina prema Štandardu 7? Ona obuhvata: 1. odnosno beleške koje se uz te pozicije daju. 281 . izveštaje preduzeća i onda ćete primetiti znaĉajne razlike. izveštaje banaka. koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. da ta beleška mora da se odnosi na tu poziciju i da će njena sadrţina biti razliĉita od sadrţine koja prati recimo belešku zalihe gotovih proizvoda. Hoću da to lepo nauĉite!!! Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća i zbog toga ćemo govoriti danas o tome. izveštaje banaka. gde se nalaze najveći broj napomena koje prate finan. Kada je reĉ o izveštaju o novĉanom toku. da je sadrţina BS tj. Ne treba da objašnjavam da ako vam je pozicija depozit. A izveštaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje. imate takodje i beleške uz finan. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utiĉe na sadrţinu BS i BU. da je onaj segment BU koji sadrţi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razliĉite delatnosti drugaĉiji nego kada je u pitanju preduzeće. jer jednoŠtavno to je izveštaj koji sadrţi promene koje su naŠtale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeća ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeća. Beleške se takodje razlikuju i vi ćete naći na sajtu beleške uz finan. to je uvek izveštaj koji pruža informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obračunskom periodu. da li je reĉ o novĉanom toku banke ili preduzeća. 28. aktiva i pasiva razliĉita od BS preduzeća.Utorak. gotovinski ekvivalenti Još jednom šta su gotovinski ekvivalenti? PredŠtavljaju kratkoročna. depoziti koji se isplaćuju na zahtev 4. visoko likvidna ulaganja. depozite na raĉunima koji nisu oroĉeni 3. raspoloţivu gotovinu 2. Ĉim se razlikuju pozicije u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene. Šta je izveštaj o novčanom toku? Nema razlike. decembar 2004.

dakle koliko ima slobodnih novĉanih sredŠtava da bi ta slobodna novĉana sredstva plasirala. koji je prikupila ona ţeli da plasira i da kroz kamatu koju će naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. Na isti naĉin se emisija akcija odraţava na novĉani tok i kod preduzeća i kod banaka. Zašto banka ima potrebu da vrši kontrolu nad novčanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeća da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. kao što već znate. Da li se izveštaj saŠtavlja prema nekom drugom Štandardu osim onog koji važi za preduzeća? Naravno da ne. a ja vaš pitam da li baš svi prilivi i odlivi zavise od delatnosti. Zašto to radimo? Da bi smo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji će biti veći od odliva koje smo uĉinili prilikom plasiranja.Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kaţete da. Da li je isto i za banku? Primetićete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrţanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. Na isti naĉin ulaganja u HOV će biti iskazana u izveštaju o novĉanom toku i kod preduzeća i kod banaka. Neće biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. Posledice su proširenje ili suţenje internog toka. Zato je vaţno da kotroliše novĉane tokove. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. ili iz banke u okruţenje. Banka ne prikuplja pare da bi Štajale kod nje na raĉunima. da je cilj da se kroz saŠtavljanje izveštaja o novĉanom toku stvori mogućnost za procenu sposobnosti preduzeća da generiše gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeća za gotovinom. Sa druge strane. moţe biti interni i eksterni. prikupljamo pare da bis mo ih plasirali. odnosi se podjednako na izveštanja svih poslovnih subjekata. a prošlog puta sam vam objasnila da je to uslov odrţanja banke. nezavisno od toga kojom delatnošću se bave. Šta je poslovna aktivnost banke? U najkraćem. Gotovinski tok. Koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. ali šta neće biti isto. MRS-7 'Izveštaj o novĉanim tokovima'. i vezan za obavljanje delatnosti banke. 282 . uvid u visinu neto gotovine treba da omogući banci da sagleda viškove gotovine. Prema tome svaki višak gotovine koji banka ima. Odgovor je ne. sećate se da sam vam tada rekla. Karakterisike internog i eksternog toka Regularan je. Ako banka ima novac koji stoji na raĉunima. kako to utiĉe na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost će biti visoka a rentabilnost niska. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji naŠtaju iz okruţenja u banku.

ovaj zahtev ćemo malo modifikovati. Pitanje je da li te dve veliĉine treba dovoditi u vezu? Da. ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i. njihvu realnost ocenjujete izradom izveštaja po isteku planskog perioda. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. šta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vaših oĉekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u budućnosti. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Šta bi banka trebalo da zakljuĉi. šta bi trebalo da bude njen cilj u budućnosti? Na kom podruĉju ona treba da reaguje. Ta vrŠta analize je neophodna da bi ste napravili realan plan za budućnost. Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeća iskazuje se u BU. godinu vi ćete na bazi tog izveštaja ceniti realnost vaših procena o visini vaših priliva i odliva gotovine koje ste napravili na poĉetku godine. taĉnije ispitivenj tog odnosa je još jedan od ciljeva koje izveštaj o novĉanim tokovima treba da omogući. zbog toga sto će vam pokrivenost dobitka novĉanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Znaĉi planovi koje pravite na kraju jedne godine. Osim toga kada uradite izveštaj o novĉanom toku za 2004. o prilivima i odlivima gotovine. Videćete da je kod banaka to malo drugaĉije. Pokazaće vam koliko od dobitka je već konvertovano u gotovinu. ali taj tok da li moţete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu raŠta vaših depozite i odliva po osnovu raŠta vaših plasmana.Korisnici finan. Kada na kraju naredne godine budete saŠtavljali ovaj izveštaj potrebno je da taj vaš plan priliva i odliva i izveštaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate: koliko ste realno planirali vaše prilive i odlive. Podsećam vaš još jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkoroĉnom obraĉunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka će biti razliĉita od visine neto gotovinskog toka. sa druge strane njena aktivnost se odraţava na promene visine depozita i plasmana. Znaĉi da nismo uposlili novac koji smo primili. Ili da smanji prikupljanje 283 . šta bi vi trebalo da zakljuĉite? Imaćete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti. Odnos izmedju rentabilnosti i neto priliva gotovine. Koji segment ili koje bi ste vi informacije iz izveštaja o novĉanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Šta bi ste vi mogli iz tog izveštaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. izveštaja banke. šta žele da saznaju iz izveštaja o gotovinskom toku? Taĉno je da se gotovinski tok banke i izveštaj o tom toku odnose na prošlost. jer mi govorimo o onim izveštajima koji se saŠtavljaju krajem godine. Ako u izveštaju o novĉanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. Sa jedne strane. Iako taj izveštaj sadrţi informacije o prošlosti. Neto gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. Dakle vi na poĉetku sada 2005. Za šta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada ĉita izveštaj o novĉanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrţane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike.

zatim da li ćemo gledati nešto u BS…da li bi ste pogledali finan. plasmani dati poljoprivredi. Šta znaĉi politika dividendi. vaši deponenti. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. Znaĉi da smanje prilive po osnovu dugoroĉnih i da poveća prilive po osnovu kratkoroĉnih plasmana. 284 . I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. Ako imate izveštaj koji je pripremljen još po segmentima. znaĉi da vaši deponenti potiĉu iz odredjenih delatnosit. A onda naša politika dividendi kakva će biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odrešenih ruku. Ako pogledate roĉnost vaših priliva i odliva. onda će stepen rizika biti razliĉit. jer to odrţanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredŠtava košta. a to ćemo videti iz BU. poloţaja. Ona plaća kamatu na sredstva koje je prikupila. poloţaj u BS? Naravno da hoćete. Kod politike investiranja. koja su dva kljuĉna faktora koja odredjuju visinu divideni. Moramo i to pogledati. da li možemo donositi odluke o tome koliko ćemo investirati u budućnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novčana sredstva? Teško. vaši depoziti poticu primera radi iz trgovine. Ako nismo zadovoljni našim finan. ili da u buduće menja strukturu roĉnosti plasiranih sredŠtava. Hoćemo li imati novaca da isplatimo dividende. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme će proceniti šta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. a to gledamo iz izveštaja o novĉanom toku. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razliĉito. kako će se to odraziti na visinu predloţene dividende? Ona će biti niţa. onda će osnovni cilj banke biti da popravi roĉnost depozita u narednom periodu.depozita ili da poveća plasmane. pa vam se kaţe da su vam najveći prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. pošto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. i njen rezultat zbog toga trpi. Kada bi ste vi donosili odluku o visini dividendi koje bi ste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. a vaši prilivi. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novčanog toka? Od ĉega zavisi visina dividendi. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. Dakle mnogo toga uprava moţe videti kada je reĉ o poslovnoj politici iz izveštaja o novĉanom toku. poloţajem. Da prilivi po osnovu dugoroĉnih depozita budu veći od priliva po osnovu kratkoroĉnih. a da se vaši plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. Prvo ćemo reći…bilo bi jako dobro da obnovimo naš informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo koliko to košta i hoćemo li imati slobodnih novĉanih sredstava…i opet se vraćamo na izveštaj o novĉanom toku. znaĉi ako primetite da imate debalans izmedju dugoroĉnih depozita i oliva po osnovu plasmana.

Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. Znaĉi to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. isto je i sa poveriocima. do smanjenja kredita koji su ranije dali. osiguranje. poverioci. Šta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potraţivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. 285 . Šta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Pošto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. ako deponenti povećaju svoje depozite.Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. znaĉi one se smatraju poslovnim aktivnostima. druge banke Vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li će biti dividendi. troškove materijala. A osvde su to: 1. priliv po osnovu naplaćenih kamata i naknada . tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja.šta je bilo tu kod preduzeća. druga preduzeća. jer ih plaća 2. Da bi smo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reći šta se smatra poslovnom aktivnošću: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. E sada smo došli do razlika. Ali mi ovde imamo nešto što kod preduzeća nemamo. Šta bi bili odlivi?Znaĉi na šta banka trosi svoju gotovinu? 1. prvi priliv je: 1. investitori 2. Kada smo govorili o preduzeću šta smo govorili ko su korisnici: investitori. banka koristi uslugu. odlivi po osnovu kamata i naknada. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. 2. deponenti . Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je reĉ o preduzeću ili banci.to su poverioci 3. Kako se klasifikuju tokovi gotovine? Isto kao i kod preduzeća: 1. na plasirana sredstva naplaćuje kamatu. znaĉi rast depozita (i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada). tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. plaća reklamu. Znaĉi prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. isplaćuje zaposlene. da li će banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeća. Zašto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv.

по основу емисије акција .по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања Приливи: . samo radi prilive i odlive iz poslovne aktivosti. Iako vam se ovo ĉini da je bitno razliĉito nego kod preduzeća.приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити . • • • • • • • • 286 .по основу улагања у учешћа у капиталу • .приливи по основу продаје учешћа у капиталу .по основу исплата дивиденди .по основу узетих кредита Одливи готовине из активности финансирања . samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugaĉije vrste ali dejstvo je potpuno isto. Znaĉi povećanje plasmana je odliv… toga nema kod preduzeća. a šta će biti ako naši deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskoĉila. ako mi povećamo kredite koje dajemo našim komitentima.по основу набавке основних средстава • .приливи по основу продаје основних средстава . kako će to uticati na našu gotovinu? Ĉim mi damo kredit.3. 4.отплате узетих кредита . to je isto.по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ .приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . Приливи готовине из активности инвестирања • • • • • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане . Znaĉi odlivi nastaju po osnovu povećanja plasmana ili smanjenja depozita. pare idu od nas prema komitentima.

direktne 2. jer rastu naše obaveze u odnosu na prilive. ako se izmiruju obaveze. polazi od prihoda i rashoda iz BU. i jos neki dodatni podaci Metode sastavljanja Potpuno iste: 1. to je za nas priliv. znaĉi imamo rashode koje nismo platili. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. BS 2. to je takodje priliv. kada nastaje priliv.Računi aktive-osim gotovine Računi pasive Tokovi novčanih sredŠtava izdavanja primanja Pogledajte. 287 . ako se smanjuju plasmani i dati krediti. Ako se povećavaju depoziti. ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive osim gotovine. Znaĉi direktna metoda. to je odliv i ako se povećavaju plasmani. To smo isto imali i kod preduzeće. dakle ako se smanjuju naša potraţivanja po osnovu kamata i nakanada. a indirektna metoda polazi od neto dobiti. ako rastu naše obaveze po osnovu kamata. BU 3. A kada imamo odlive? Ako se povlaĉe depoziti. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. to ima karakter priliva. Osnova za izradu izveštaja Osnova je ista: 1. a njome ćemo se baviti. To bi trebalo sve da znate.

Токови готовине из пословних активности 1. 2. Токови готивине из активности инвестирања 1.U onom dokumentu izveštaj o novcu. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. Znaĉi potpuno izgleda isto kao kod preduzeća: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. Нето повећање/смањење готовине Е. imate objašnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. 2. Приливи готовине из пословних активности 2. Готовина на почетку периода Ф. Токови готовине из активности финансирања 1. 2. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б. pa neto 288 . Poslat je sa ovim predavanjem  А. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzeće? Nema. Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. koji se zove tako. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda.

da li je došlo do povećanja ili do smanjenja. prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. E sada kod banaka je sledeća situacija. obratite paţnju na kraj. a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip. Znaĉi što se forme tiĉe nema razlike. nije ona ta koja kontroliše koliko ćete vi para drţati na njenom raĉunu. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip. i neto gotovina iz te aktivnosti. već ćete samo reći kolika je promena. . jer kada vi imate raĉun kod neke banke.наплата у току године 500 Нето промена пласмана 280 samo ovo ćete iskazati u neto novĉnom toku. 289 . Znaĉi dovoljno je da pruţite informacije upotrebom neto principa. Pitanje je zašto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. Kada saberete neto povećanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocĉtku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS.gotovina iz poslovne aktivnosit. Promene depozita su u velikoj meri pod uticajem naših deponenata. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. Шта значи нето принцип? • • • • • • Стање на почетку године 380 +Нови пласнани у току године 780 . pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. Šta to znaĉi? To znaĉi da ćete iskazati ne poĉetno stanje + povećanje – naplate = krajnje stanje.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokaţete kako se kreću depoziti i plasmani.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaĉi vaš zanima krajnje i poĉetno stanje. I MRS-7 to dopušta. koliko ćete danas uplatiti ili sa vašeg raĉuna isplatiti. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. a kod depozita (oroĉeni i po viĊenju!) i plasmana (u depozite drugih banaka) ide se na neto princip? Objašnjenje je sledeće: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada.

169 6.475 110 288.626 1.552 158.895 1.708 60 122.558 2.575 192.779 4.555 1.526 222 409 2.902 293 2.632 184.337 ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 3. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате 2003 2002 2003 2002 16.758 94.291 38.137 142.212 90 5.262 45.417 1.828 237.021 379 560 2.850 3.396 206 13.BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.805 40 Потраживања за накнаде 2.841 30.432 3.264 137 8.233 2.818 135 8.648 5.343 1.789 333 614 3.937 57.628 7.383 290 .833 6.942 10.948 10.983 73 4.853 440 4.032 569 840 3.

730 15.459 127 922 244 253 3.552 158.828 237.117 3.335 2002 28.000 2.997 5.595 23.223 2002 19.578 6 34 69 30.367 9 51 104 45.383 366 380 5.556 2003 4.948 na poĉetku godine odnosno 45.276 7. Da bi ste to izraĉunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama. Bili su 57.484 120 341 7.189 191 1.845 26.175 884 123.517 4.504 989 80 227 5.575 192.000 1.163 4 103 31 20.998 3.942 na 291 .037 185.783 589 288.383 Prva pozicija za koju trebe da izraĉunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.000 1.407 8.768 40.365 78.048 117.938 5.676 5.000 1.756 1.PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива 2003 6.745 6 155 47 30.

050 692 951 3.kraju godine. Znaĉi 57.551 13.948 na poĉetku godine.31.282 4. ja imam priliv u visini te razlike. Zašto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine niţe nego što je bilo na poĉetku.439 1. a sada duguje 45.697 83 292 12.731 3.948-2.005 2. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.1. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaĉi šta treba da uradite? Da umanjite razliku za iznos otpisa. to je priliv. To bi bilo taĉno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.406 3.034 9. дажбине 18.465 55 . Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama.942 vi bi ste rekli…pa znaĉi da mi je vratio tu razliku.604 2.650 101 700 461 634 2.12.188 3. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1.700-45.306. Šta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego što smo imali na poĉetku. Znaĉi ako vam je neko dugovao 57. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др. to znaĉi da smo naplatili dobar deo plasmana.154 2.942= 9.475 152 1. .658 2.003 1. Znaĉi ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.

за резервисања 6.749 150 225 45 60 75 30 173 4.за накнаде .за друга средства 1.за ХОВ и др.за ХОВ и др.за учешћа у капиталу повезаних правних лица .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .394 450 509 375 15 3 18 17 8 293 929 300 339 250 10 2 12 11 5 .499 100 150 30 40 50 20 115 Отпис ненаплативих портаживања .за дугорочне ХОВ .за накнаде .за камате .Аморизација 300 200 Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .за кредите .504 1. Пласмане намењене продаји .за кредите .756 2.за камате .за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .за друга средства .500 2.учешћа у капиталу других правних лица . Пласмане намењене продаји .250 3.

137. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. na poĉetku su bila 6. potraţivanja za kamate. na poĉetku godine su bili 142. a to znaĉi da je priliv niţi od prihoda i naravno nećemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bi smo došli do priliva.032 a na kraju 6.833. Znaĉi razlika od 41. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. i šta nam još treba? Otpisi.968 predstavlja odliv. Znaĉi pošto je došlo do povećanja plasmana. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. a ako se povećao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaĉi da je došlo do odliva gotovine. takodje ćemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. Odliv.257. Dakle trebaju nam dva podatka. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako ćemo izraĉunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata. 294 . Ovo je bilo sve na neto osnovi. znaĉi ti podaci nam trebaju: poĉetno stanje potraţivanja. Šta ćete sa tim podacima uraditi da bi ste došli do priliva. krajnje Štanje potraţivanja. pa zato otpise morate uzeti u obzir. Znaĉi ako bi potraţivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potraţivanjima koje smo imali na poĉetku. šta bi smo zakljuĉili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obraĉunskom periodu i naplatili. Znaĉi smnjili smo za iznos povećanja potraţivanja.Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 476 155 321 317 103 214 Ajde da vidimo šta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte.282. Zašto odliv? Zato što se iznos naših kredita datih komitentima povećao.224. jer ĉim nam je potraţivanje veće znaĉi da nismo naplatili ceo prihod. prihode smanjiti i to za 801. Dakle mi moramo naznaĉiti da to krajnje stanje nije smanjeno. Sada imamo potraživanje po osnovu kamata. Šta nam još treba? Treba nam promena potraţivanja po osnovu kamata.169 a na kraju su 184. Da li je taj prihod jednak prilivu? Moţe biti ali i ne mora.749 i 509. Otpisa bilo nije. prihod od kamata koji ćete naći u BU i on iznosi 18. reĉ je o odlivu. Za iznos izvršenih otpisa šta ćemo uraditi? Oni ukupno iznose 4. Znaĉi morate se nauĉiti da prepoznate. Poĉetno stanji i krajnje stanje. Znaĉi potraţivanje je na kraju veće tako da ćemo za razliku. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. Šta predstavlja sada ova razlika. E sada nešto za šta morate koristiti znanje iz izveštaja o novĉanom toku preduzeća. Gde se nalazi to? U BS. aktive. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potraţivanja po osnovu kamata.

789)= 1.Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaĉi šta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475.257 6.032 18. jer smo nešto unapred platili i to je 107. imamo i na poĉetku su bile 569 a sada su 2. Druga sredstva.306 41. Znaĉi ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava.337-569.337. znaĉi da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise.475-525-(2. Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Обрачунати ИВ и 31. Opet imamo povećanje potraţivanja. Pošto smo povećali ulaganja šta ćete uraditi sa prihodima? Da li ćete ih povećati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povećanje aktive.224 4. znaĉi priliv je 182. kako ćemo ga izraĉunati? 3. Koliko smo znaĉi ostvarili prihoda 2. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15 znaĉi otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. tu nema razlike. Šta to znaĉi da su AVR veća na kraju nego na poĉetku? Odliv.797.03 Разлика приходи отписи 31.942 184. imamo i to 30 i 8 što znaĉi ukupno 38.282 2. Uporedite visinu AVR na poĉetku 333 i na kraju 440. i smanjicete za otpis od 38.833 295 . I šta jos imamo.700 45.853 i po istom pravilu utvrdite razliku. bila su 3.12. Znaĉi smanjujemo prihode za razliku 2. Imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose 3.789 a sada su 5. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na poĉetku su bile 840 a na kraju je 3. to još imamo na strani aktive. Ako imamo povećanje potraţivanja za razliku treba prihode smanjiti. Taj odliv da bi smo ga taĉno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa.648.02 57. I to iznosi na kraju 3.968 13. pošto su na kraju veća. šta ćete sa njima? To je isto kao kod preduzeća.169 6. To je to.137 9.648-840-240=2048.853-3.337-569)= 182.005-38-(5. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu. imamo li potraţivanja za naknade. Da vidimo koliki je odliv. AVR.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava.948 142. šta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaĉi da smo uloţili i imamo odliv. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. a šta imamo na pasivi.12.

Smanjenje. Znaĉi raĉunamo odlive. i taj odliv iznosi 938. Ĉime ćemo ih korigovati? Korigovaćemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1. Bili su 28. 3. Dakle na poĉetku su depoziti komitenata bili 117.383.451 odliv.005 38 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Znaĉi idete u BU i nadjete troškove zarada koji su 2. Zatim imamo depozite komitenata. Obaveze su se povećale pa prema tome odliv je manji od rashoda.648 5. Da ali moţemo otpisivati naše plasmane.335. Da li su rashodi po osnovu kamate u celini plaćeni? Kako ćemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4.221.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako što gledate kolike su obaveze po osnovu zarada.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Sećate se kako ste pretvarali trokšove zarada u odlive. Znaĉi platili smo sve naše rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period ušli. znaĉi 28.292. Zašto ovde nema otpisa? Nema ih zbog naĉela više vrednosti. Povećanje depozita naših komitenata znaĉi da su oni uloţili novac u našu banku i došlo je do priliva koji iznosi 67. jer su banke povukle svoje depozite. Znaĉi 4.756 sada iznose 185.551. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata. Ako su sada obaveze manje za tu razliku ćete povećati rashode.475 525 240 2. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile.Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 569 840 3.335=22. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692.556 Na poĉetku.484.445 Ostale obaveze.337 3.797 107 3. da bi dosli do odliva.789 333 2.046+(380-341)=2.048 1. Obaveze na 296 . a sada iznose 1. pa je odliv veći nego što je rashod. a sada iznose 6. Ne moţemo otpisivati naše obaveze. Znaĉi smanjenje depozita za 22.383)=4. Obaveze za zarade. Imamo ostale troškove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza.221. Kako ćete korigovati rashode po osnovu kamata da bi ste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povećanja obaveza. šta ta razlika predstavlja. Znaĉi 2. što znaĉi da je odliv veći od troška za tu razliku. Opet su obaveze na kraju manje nego što su bile na poĉetku. Obaveze za naknade.556-6. a sada su 120.853 440 182 3.048.551-(1. Šta je ta razlika? Priliv. One su bile 380 i 341 na kraju.484-1.

Šta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.320 86 51 57 Обавезе за камате 1.445 1.556 117. Znaĉi iznos 3698-(7745-5367)=1320.756 4. Ĉime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose. znaĉi 155-(155-51)=51 to je isplata.406 3. Obaveze za porez na dobit.383 Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе 366 380 5.483 120 341 7.048 1.551 692 2. na poĉetku 51.02 28. a mi smo platili samo 1320. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31.12. Jer oni predstavljaju obraĉnate a ne plaćene troškve. Mi ćemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju veće. Znaĉi za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi došli do odliva.335 185. Da je rashod 3. bile su 9 a sada su 6. Znaĉi 83+3=86.698 83 155 Обрачунати расходи 31. i posto su niţa to znaĉi da je to odliv.451 938 2.221 67. PVR bila su 104 a sada su 47.292 4. Šta ćete sa razlikom. Obaveze su povećane. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. Smanjićete.kraju su veće.698. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu.12. Obaveze za poreze i doprinose.367 Обавезе за порезе и доприносе 9 Обавезе за порез на добит ПВР 51 104 297 .745 6 155 47 22. a na kraju 155. Korigujemo za razliku izmedju poĉetnih i krajnih obaveza za porez na dobit. 1/3 od ukupnih rashoda.03 Разлика 6.

050 903 4.484 1.347 . Одливи по основу других трошк посл.306 41.969 3.Izveštaj o novĉanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји 9.048 298 13.609 2.445 86 1. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин. Прих.451 937 4. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр. у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин.224 182 1.

000 1.656 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ 17.322 152 3.132 15.656 1.Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација 22.684 Одливи по основу куповине акција банака и предузећа 1.292 10.735 299 .777 5.707 51 10.138 -8.221 67.

Ĉetvrtak. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva. Znaĉi gledali bi ste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povećanja depozita i plasmana.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosi se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita.325 10.262 (Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak moţda i bolje objasnjeno u attachment-u. kvantitativne pokazatelje.Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине Готовина на почетку године Готовина на крају године 50 3. i drugi deo koji se tiĉe promene plasmana. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljima. a drugi deo posle te stavke. decembar 2004.Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1.937 16. Jer to je ono sto banka generise. Finansijski izveštaji banaka predstavljaju vaţan izvor informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. 30.404 5. 300 . ELEMENTI BONITETA BANKE Šta je bonitet? Bonitet znaĉi u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. Kada bi ste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju bi ste neto gotovinu bi ste uzeli.

onda ćete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. Jer treba da pokrijete veliki prostor. Jako dugo su banke odobravale kredite uvaţavajući neke druge kriterijume ili dajući prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. ali smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u raspodeli novca. jos uvek ne znaĉi da ona radi loše. ĉija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. sve ekspoziture. Znaĉi da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. ekspozitura i šaltera će vam trebati. ako tamo imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. koliki će broj šaltera biti zavisi od toga šta predštavlja posebnu ili preteţnu aktvnost banke. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. Što je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. i njenu organizacionu strukturu. Znaĉi znalo se da neka firma mora dobiti kredit. ekspozitura i šaltera moći da vidite kako je banka pokrila podruĉje na kome radi. Mi smo imali trţište roba i usluga. odnosno ono ĉime se banka preteţno bavi odredjivaće broj… znaĉi kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moţe otvarati svoje filijale i ekspoziture. I uopšte nije bilo vaţno što se već tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. i šaltere. recimo. da je on bliţa svojim komitentima i da će na taj naĉin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji naĉin. Morate se uvek pitati a ĉime se ona bavi. Zašto kaţemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovništvom.Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. Vrlo ĉesto se tu uplitala i politika. odredjuje veliĉinu banke. Ne treba meni ekspozitura u Nišu. Znaĉi delatnost je ta koja će odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka ţeli da se bavi. Trţište i trţišni kriterijumi prisutni su u svakom podruĉju poslovanja. Znaĉi kada budete gledali godišnji izveštaj bilo koje banke. sve filijale. Šta je to što jednu banku ĉini dobrom bankom? Po ĉemu se jedna banka moţe razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kućama. Ali ona mora da da 301 . Vi ćete po toj mreţi filijala. Znaĉi koliko će biti filijala i ekspozitura i gde će one biti locirane. pa ste videli da imamo Agro banku. treće rad sa jednim i drugim. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. Znaĉi organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. veliki broj filijala. Šta je tržišni položaj banke. šalteri gde se oni nalaze. Kvalitativni zbog toga što su opisni. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza neće vam trebati veliki broj šaltera jer vi radite sa pravnim licima i bićete locirani tamo gde imate najveći broj preduzeća koji se tim poslovima bave. Vi ćete mi onda reći…pa ĉekajte zar sve banke ne rade isto? Rade sliĉne poslove. Znaĉi delatnost. Znaĉi ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. recimo i naših banaka.

Znaĉi osim znanja vaţni su i rezultati u prethodnom radu.kredit jer zapošljva 5. Znaĉi koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira što se konkurencija pojaĉava. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. Dakle da vaša znanja budu takva da ulivaju poverenje da ćete sa uspehom voditi banku. I zato je vaţno da u timu bude mladog sveta. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. kada je reĉ o starosnoj strukturi. On predštavlja banku.000 ljudi koji će izaći na ulicu. Ne moţete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da oĉekujete da on poĉinje da uĉi nešto što je za njega potpuno novo. Znaĉi neko ko prvo ima znanja koja su nova. oni pitaju ko vodi tu banku. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. I zato uopšte nije svejedno kako će izgledati menadţment banke. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. već i poznavanje jezika. Dakle svima nam je strasno vaţno da verujemo onome kome poveravamo našu imovinu. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno neće. gde su oni ranije radili. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. Osim toga da li je on u štanju da prihvati nova znanja. Više nego kod preduzeća. koji broj usluga ta banka pruţa i na koji naĉin ona uspeva da odrţi ili popravi svoj trţišni poloţaj u odnosu na neki prethodni period. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donošenju odluka kome će plasirati svoja sredstva i pri tome one vode raĉuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potraţivanja. manje su spremni za rizik. na bonitet banke utiĉe menadţment. Znaĉi banke koje imaju dobar trţišni poloţaj. zato kaţem da smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u finansijskom podruĉju. oprezni. Njihova saradnja je vaţna. Zato što je vaţno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. koliki je broj njenih komitenata. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. U trţištu koje je relativno ograniĉeno javlja se veliki broj banaka. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzišta. Treţi kvalitativni element boniteta banke je menadžment banke. Morate znati barem jedan svetski jezik. Kada se gradjani odluĉuju preko koje će banke raditi. jer onaj koji 302 . Znaĉi pitanja idu: šta su ovi zavrsili. a radi posao gde su ta znanja neophodna. Jako je vaţno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuće kvalifikacije. neko ko ima potrebu i ţelju da se dokaţe i neko ko ima snagu da to ostvari. Mi sada pored domaćih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trţišnom poloţaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trţištu. Dakle. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. Osim znanja. Zato što je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. Znaĉi koliki deo trzišta ta banka pokriva. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi moţda elementa menadţmenta banke bio na samom vrhu. taj svoj poloţaj odrţe. Zato je direktor banke osoba koja je jako vaţna.

Da procenite dakle koliko ta firma vodi raĉuna o svojim zaposlenima i videćete kada budete ušli u firmu da se taĉno moţe osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je 303 . znaĉi koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obiĉnog znanja rada na raĉunaru mora imati znanja za rad na posebnim mašinama koje u banci imate. zbog toga. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrţite jer će te time brţe ostvariti svoje ciljeve. vodi mladi svet. i na taj naĉin će spreĉiti neke krupne greske. Zašto je vaţan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. Dakle najgore moguće rešenje je… jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odluĉujem i svi moraju da pitaju mene pre nego što bilo šta odluĉe…takav naĉin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. zatim koja posebna znanja i veštine ti radnici treba da poseduju. treba da upravljaju firmom. I zato je vaţno da kada nekoga kritikujete. Zašto je to vaţno? Zato što vaši klijenti to gledaju ovako…šta on ima sina koji je problematican. znjanja. Jako je vaţna starosna struktura kada odluĉujete o tome koliko ćete investirati u svoje zaposlene. koji svoje obaveze ispunjava i koji će se tako ponašati i u svom poslu. Već šaljete mlade ljude koji će biti tu jos 20 godina. Naredna vaţna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. morate im verovati i morate im poveravati. nego što ćete stalno kritikovati. nego uopšte. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. Znaĉi morate da uĉite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Znaĉi mladi ljudi koji imaju motiva. I konaĉno stil rukovodjenja. Jako je vaţno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. Ali ne samo banku. Naravno da razliĉiti ljudi imaju razliĉiti naĉin na koji rade. Kadrovska opremljenost banke meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Znaĉi to je ĉovek koji je odgovaran. taj bre dete svoje nije znao da saĉuva a hoće da saĉuva moje pare. ali će banka imati nekoga ko će vući napred. znaĉi da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. I zato je vaţna štarosna struktura. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite raĉuna da ne povredite tu osobu.ima iskustva malo će koĉiti one koje trĉe. Ni jedna banka neće uloziti u obrazovanje nekoga ko će tu raditi još pet godina. koji odgovara vašim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. kada procenjujete nekoga. Vaţno je da banku. I zato je to vaţno. Vaţna je da bi ste mogli da planirate kadrove. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. Zašto je ovde vaţna starosna struktura zaposlenih. Znaĉi delegirate ovlašćenja a onda samo vršite nadzor kako se izvršavaju ta ovlašćenja. ali ono što je sasvim sigurno je da kao menadţeri morate voditi raĉuna da neke odluke morate prepustiti drugima. pa nema šanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje.

on je taj koji treba da skrene upravi paţnju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. Npr. Integrisanost osnovnih funkcija banke predstavlja takodje jednu od odlika banke. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. koliko je pouzdan itd. Kada kaţem procedure. znaĉi onaj ko otvara tekuće raĉune. u finan. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. znaĉi mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. I šta ćete zakljuĉiti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. Znaĉi interni revizor je taj koji će kontrolu poslovanja vršiti tako što će raditi uvid u knjigovodstvene podatke. I on je saradnik uprave preduzeća.mlad i neko ko nije. Sada naroĉito kada krene elektronsko bankarstvo to će doći do izraţaja. Izmedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. rukovodjenja i izvršavanja. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. procedura za izdavanje ĉekova glasi… ĉek ne moţe dobiti lice koje ima recimo minusni 304 . Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umreţene. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. U sektoru u kojem imate najveći broj zaposlenih trebalo bi da se odvija preteţna aktivnosti banke. mora poštovati proceduru. kako to treba uraditi. koliko nivoa menadţmenta u banci postoji. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Znaĉi banka mora imati sluţbu koja će stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom šalteru. Zašto je vaţna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveći broj naloga komitenata izvršava upravo pomoću informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvršenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenošću banke. Vaţno je koji softver koristi. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka poštuje sve procedure i uprava banke koristeći internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrši nadzor nad poslovanjem banke. izveštaje i pre nego što dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego što će to znati eksterni revizor. Znaĉi raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaţe na to koje su to delatnosti kojima se banka preteţno bavi. Šta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuĉiti. koje mehanizme uprava koristi da bi izvršila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Informaciona opremljenosti banke. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. procedura za otvaranje tekućeg raĉuna. Znaĉi zna se taĉno šta stranka mora doneti da bi bio otvoren tekući raĉun. Zatim. na šta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. Kod nas nema kulture da starijima pokaţemo poštovanje. na eventualno nepoštovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. kako su delegirane odgovornosti za izvršenje pojedinih poslova. Iz tih razloga kada se oĉenjuje bonitet banke vaţna je informaciona opremljenos banke.

na koji naĉin se ne poštuju i šta uprava banke preduzima da bi to spreĉila. zapamtite pravilo da nikada zakljuĉak ne donosite na bazi jednog pokazatelja! Uvek vršite povezivanje većeg broja pokazatelja. prekršio je proceduru. a kada je reĉ o prinosnom poloţaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izveštaja. Znaĉi nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. Ako je odgovor potvrdan onda zaista moţete imati poverenja da je reĉ o banci koja vodi raĉuna o odrţanju na dugi rok. Znaĉi da ništa nije prepušteno sluĉaju. Ali tada se zna da je procedura prekršena jer znate kako ta procedura glasi. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. Kada god radite analizu. da bi ste mogli da donesete zakljuĉak o bonitetu ili preduzeća ili banke. Inaĉe centralna banka sliĉne elemente ima kada vrši interno rangiranje banaka. Znaĉi nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer će preko uvida u zapisnik zakljuĉiti u kojoj meri se poštuju procedure. finansijski poloţaj banke 2. Pošto se delatnost banke odraţava kroz njene finansijske izveštaje jasno je onda da će i 305 . Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. U kvantitativne pokazatelje boniteta banke spadaju: 1. bilo preduzeća ili banke. Znaĉi centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po sliĉnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. testirate zakljuĉak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. Znaĉi analizom mi ţelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji će nam omogućiti procenu finansijskog i prinosnog poloţaja. Kada je reĉ o elementima koji determinisu finansijski poloţaj. Znaĉi kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je… imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. Vrsi stalnu proveru postovanja procedura u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. Interna kontrola upravo radi to. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. I zato je ovaj deo vaţan. Ne moţete dobiti više ĉekova nego što je proseĉan priliv gotovine na vaš tekući raĉun…to je takodje procedura. koji su delovi bsnke u kojima se procedure ne poštuju. koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke. nauĉili smo to da su aktiva i pasiva. prinosni poloţaj banke Vi znate kada se govori o analizi finansijskih izveštaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća ili banke. Pored kvalitativnih elemenata. cilj da se taj finansijski i prinosni poloţaj uĉini jasnijim.saldo na tekućem raĉunu… ako neko da ĉekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. ne moţe se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka.

valutnom. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. onda ako bi ste pokušali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti moţemo staviti na prvo mesto. Znaĉi svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. sve ostalo gubi na znaĉaju. valutni. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. izveštaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izloţenosti banke riziku solventnosti. • Пласмани банкама na koje naplaćujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. kamatnom i trţišnom riziku. Jer prosto je odrţavanje likvidnosti uslov opštanka banke. izveštaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopšte ne javljaju kod preduzeća. Solventnost je likvidnost na dugi rok. Šta je osnovni cilj analize finan. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su raĉuni naših komitenata. ali naravno postojaće pokazatelji koje koristite i kod preduzeća i kod banke isto. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкамa formiraju se onda kada imamo probleme sa odrţavanjem likvidnosti. jer ta sredstva ne moţemo koristiti za izmirenje naših obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. Dakle kroz analizu ţelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izloţena riziku solventnosti. Ova aktiva je opterećena rizikom likvidnosti. 306 . valutnom i trţišnom riziku. rizikom da moţda nećemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • (рочно трансформисана приосна aктива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. izveštaja biti pod uticajem specifiĉnih aktivnosti koje banka ima. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici. Ostali rizici kao što su valutni. Dakle da će se kod analize finan. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима – nastli su tako što smo depozite koje smo prikupili plasirali našim komitentima i na taj naĉin smo pretvorili naše depozite u naše plasmane. kamatni i trţišni rizik dovešće najpre do pada rentabiliteta. U kojoj meri postoji izloţenost banke riziku likvidnosti na kratak rok.analiza tih finan. a tek onda do ugroţavanja likvidnosti banke. Šta se sve nalazi na strani aktive. Znaĉi da drţi pod kontrolom ove rizike. jer ne donosi nikakav profit. trţišni i kamatni rizik. Kada imate rizik solventnosti. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. stanje na raĉunima naših komitenata.

a sa druge strane izgubice mogućnost da sopstvene viškove plasira i izvuĉe prihode po osnovu kamate. tada će banka morati da se obrati drugim bankama za pomoć. Svi koji to proĉitaju a imaju pare u toj banci traţice da podignu novac. Smatra se da ne sme biti više od 50% depozita od stanovništva u ukupnim depozitima.(премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва . Pad rentabiliteta će svakako nastati. Njene obaveze prema drugim bankama će se povećati. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno.predstavljaju najstabilniji izvor sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruţenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. Smatra se da postoje dva tipiĉna modela po kojima se moţe realizovati rizik od nelikvidnosti. jer ona nema toliko gotovine… jer je ona te depozite plasirala. to moţe biti pad izvora. Znaĉi vi prvo sve što ste imali kod drugih banaka povuĉete. Pogledajte šta će se desiti ako dodje do naglog povlaĉenja depozita. Znaĉi ovi depoziti stanovništva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeća i zato se ograniĉava uĉešća depozita stanovništva u ukupnim depozitima. Moram da se zaduţim i onda 307 . Sa jedne strane. šta je naredni korak. to je vaša rezerva likvidnosti. Sa jedne strane. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlaĉenje depozita. Povećanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. to moţe biti pojava nekvalitetnih plasmana. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику • и нагло повлачење депозита) • Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem • (у банкама релативно • мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaĉi kako banka moţe doći. doći će do rasta troškova kamata koje će platiti na sredstva koje je pozajmila. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovništvo naglo povuĉe svoje depozite. a sa druge strane. Zašto kaţemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama će biti u teškoćama ili već jeste u teškoćama. Znaĉi prvi scenario je naglo povlaĉenje depozita dovodi do korišćenja rezervi likvidnosti. po kom scenariju se moţe desiti da banka dodje do nelikvidnosti. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati.

Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. Sa druge strane. Posledica toga biće pojava gubitka. Posledica bi bila da banka ne moţe da vrati svoje obaveze. I obrnuto. ovamo gubim prihode. To zaduţenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. Znaĉi ja znam da će od svih mojih plasmana jedan deo oštati nenaplaćen. I da nije dovoljno da vodite raĉuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi raĉuna i da imate kvalitativne plasmane. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. I obiĉno se banka suoĉava sa rizikom koji proistiĉu i iz depozita i iz plasmana. Raĉunovodja banke biće zaduţen ne samo da sastavi finan. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. znaĉi na depozitima. a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. Ona ulazi u aranzmane raĉunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. meni se smanjuju svoja slobodna novĉana sredstva. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. koja je to mera izloţenosti banke rizicima. Nema te banke koja naplaćuje svaki svoj plasman 100%. ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduţim. To dovodi do pada rentabiliteta. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izloţena. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. I onda je odvijanje tog scenarija brţe. gubim prihode po osnovu kamata. Šta bi bilo da ne naplati. Pošto imam gubitke zbog nenaplate potraţivanja sa jedne strane. i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. Ako bi banka došla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moţe da naplati. znaĉi nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi štete koje on ne moţe podneti.povećavam svoje zaduţenje kod drugih banaka. Znaĉi imate sa jedne strane one koje povlaĉe depozite a sa druge strane one koji ne plaćaju i tada imate ozbiljan problem. Ko sve vrši analizu finansijskih izveštaja? Kada je reĉ o banci analizu bilansa banke radiće raĉunovodje. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. Banka nikada ne moţe da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. izveštaj banke 308 . kamatni ili trţišni rizik. Ne moţe nikada nikada potpuno izbeći valutni rizik. imam rast rashoda po osnovu kamata zato što sam se zaduţila sa treće strane. Znaĉi to je prvi scenario po kojem banka moţe doći u zonu nelikvidnosti. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da bi ste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moţe podneti. Znaĉi pošto ne mogu da naplatim plasmane. Retko kada se u ţivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog.

jer znaju da ta banka odliĉno zna komitente sa kojima radi. Ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeća. makar tri. Sećate se da sam vam rekla da raĉunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. Šta je to što ćete iz napomena uzeti? Napomene će nam dati informacije o raĉunovodstvenim politikama. za finansijski. banke da formiraju rezervisanja. Jako je vaţno da uoĉite na koji naĉin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita.nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog poloţaja i da prezentira upravi preduzeća. zatim na koji naĉin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrţan u kreditnom portfoliu. i prinosnog poloţaja banke? To su onih pet izveštaja koji ĉine godisnji obraĉun. 309 . Manje ćete koristiti izveštaji o promenama kapitala ali bez napomena ne moţete da uradite analizu. u izveštajima o promenama gotovine. znam koje pokazatelje. Znaĉi ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. Banka traţi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaĉi za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. izraĉunacu ih sama. E. B. C. napomene uz finan. D i E. BU. Ima banaka koji znaju svoje komitente bolje nego što oni sami sebe znaju. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. prinosni poloţaj za likvidnost. C. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. Jedino što je vaţno je da vodite raĉuna. Šta je kreditni portfolio? Njega ĉine svi krediti koje je banka odobrila. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. jer su bilansne šeme skraćene. Banka mora da objavi BS. Šta ĉini osnovu za analizu finan. sadrţe mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguća bez podataka sadrţanim u napomenama. kako ocenjujete bonitet vaših duţnika prilikom korišćenja kredita. da radite krajnje savesno. izveštaje. kada radite analizu bilo ĉega. Ako su objavljenje uz napomene onda ćete ĉitati prvo raĉunovodstvenu politiku pa onda napomenu. Znaĉi kako upravljate. Vrlo ĉesto ćete ĉitavu napomenu. znaĉi ja to znam da izraĉunam sama. analize moći će da utvrdi osnovne pokazatelje finan. To što vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je poĉetak zajedniĉkog posla. Znaĉi analizu nije moguće uraditi bez napomena uz finan. Vi morate vašeg duţnika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Videćete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako ćete koji plasman klasifikovati. i prinosnog poloţaja banke. Znaĉi oni koji ţele da rade sa bankama ceniće bonitet banke i u okviru boniteta banke sami će uraditi analizu bilansa banke. izveštaje. Ovde je vaţno da utvrdite na koji naĉin se utvrdjuje visina rezervisanja. Vrlo ĉesto kada neka firma ţeli da sklopi ugovor sa tom firmom traţiće podatke o toj firmi kod banke ĉija je ona komitet. Najveći deo podataka naći ćete u BS i BU. ne podatak iz napomene nego ĉitavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. D.

Banke mogu da prodaju svoja potraţivanja. stanovništvu ili javnom sektoru. Znaĉi on se pojavljuje kao steĉajni poverilac umesto banke i uĉestvuje u procesu steĉaja. u kom sektoru se duţnici nalaze. a zatim i koliki su po pojedinim duţnicima. nego da ĉekam da prodje steĉajni postupak a ko zna kada će to biti. I umesto banke postati poverilac firme u steĉaju i na taj naĉin uticati kako će i po kojoj ceni ta firma biti prodata. Znaĉi imali ste kredit koji je bio kratkoroĉni ili dugoroĉni pa je klijent imao teškoće sa plaćanjem i vi ste mu omogućili produţenje kredita. ako dajete kredite privredi. Znaĉi sada u beleškama mora biti. Kada god analizirate uvek traţite podatke koje su u funkciji analize koju radite. i isto tako ćete naći podatatak o posebnim i opštim rezervisanjima. zatim koncentracija rizika kakva je. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. naravno uz veliki diskont. ali moţete prodati kredit. koliki je iznos dospelih kredita. zato što se u sluĉaju propasti tog duţnika on povlaĉi za sobom banku. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. Imate jako veliki broj 310 . Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bio po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. Znaĉi beleske će vam reći koliki su krediti. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neĉiju obavezu. koji su klasifikovani u kategoriju E. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. vi odmah kaţete… znaĉi to su oni krediti koje je klijent prestao da vraća i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopšte ne budu naplaćeni. Zatim vodi se raĉuna. i u beleškama ćete naći podatak o tome koliko iznose krediti u kojima je prestao obraĉun kamate. Zatim tu su iznosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. zatim koji su iznosi kredita ukupni i riziĉni dospeli po kategorijama duţnika. taj kreditni rizik. zatim koliko iznose riziĉni krediti. ali logika banke je… bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. To se dogadja kada imate firme koje su u steĉaju. Znaĉi ona će nastaviti da raĉuna kamatu i nastojaće da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite ĉija naplata je prestala. Znaĉi postoje ogranicenja koliko iznose najveći mogući kredit i banka ta ogranĉcenja mora poštovati.U beleškama ćete takodje naći gografski raspored kredita. da li su krediti dati privredi. Šta to znaĉi? Kada duţnik prestane da plaća kredit banka ima obavezu da prestane sa obraĉunom kamata. Zašto je vaţan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duţniku. A onda moţete traţiti podatke npr. Onaj ko hoće da kupi firmu pod steĉajem rado će od banke. znaĉi kredita za naplatu. za koliko je produţen rok plaćanja ili dat neki kredit (ne znam kako se zove). I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. Banke mogu svoja potraţivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. Šta ćete od podataka koristiti. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. znaĉi morate biti sposobni da prepoznate koji podatak će vam pokazati recimo izloţenost kreditnom riziku. To ne znaĉi da će banka prestati obraĉunavati kamatu uopšte nego samo znaĉi da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaţe kao prihod. kupiti jedan takav kredit. Znaĉi kada vam kaţe koliko iznose krediti na koje je prestao obraĉun kamata.

beleţaka. Da li je to uĉešće gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. verovatno neće baš uvek biti moguće ali tamo gde moţete da birate društvo birajte one sa kojima vam je lepo nemojte jednostavno rasipati vreme koje vam je ograniĉeno na neke sa kojima vam nije lepo. jer mi svi polazimo od pretpostavke pa to je normalno to se podrazumeva šta sad dobro zdravlje ajde poţeli mi nešto bolje od toga jel nešto drugo jer to već imam meĊutim to baš i nije tako. godinu koja će biti recimo prva u nizu onih najboljih vaših godina. kako po pojedinim sektorima. jednim poštovanjem i ljubavlju onih sa kojima jeste i zato birajte u svom ţivotu da budete okruţeni samo onima ĉije vam društvo prija i jednostavno sklonite se od svih onih koji emituju negativnu energiju koji vas iritiraju nemojte trošiti na njih svoje vreme ni svoje emocije. Ako ţelite da merite valutni rizik. Gde se taĉno vidi da li ćete imati priliv koji će biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. pitanja pod E. Šta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. jako je vaţno da volite ljude sa kojima radite. koje ćete beleške koristiti. u stvari kad se razbolite onda shvatite koliko je to vaţno. Katina novogodišnja čestitka (za one koji nisu imali priliku da ĉuju) Ţelim vam prvo jednu lepu godinu. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. Da li ćete uzeti beleške u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. vi morate pronaći beleške koje vama trebaju. tako da ja ipak vam ţelim najpre dobro zdravlje i drugi vaţan uslov al zaista vaţan vaţniji od svih drugih da budete okruţeni ljubavlju vaţih bliţnjih to je jako vaţno. Utorak. Kad god je to moguće. Trebalo bi da jeste. tako se zove beleška. januar 2005. koncepti odrţanja kapitala? Mislim da sam rekla da će koncepti odrţanja kapitala biti u onoj prvoj grupi pitanja. kako po dugoroĉnim. a što se 311 . jer ovo predavanje danas baš ne moţe bez prezentacije jer nam trebaju i oni podaci iz bilansa od prošlog puta. Što se tiĉe ovih pitanja. 11. pa ćete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka oĉekuje da uopšte neće naplatiti. dakle da i da budete okruţeni jednom paţnjom. samo se sklonite i gotovo. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. A onda to moţete razvijati dalje.Verovatno vam kao i meni uostalom kada Vam neko kaţe \elim Vam dobro zdravlje to zvuĉi kao parola. Prvo pitanje je bilo: U koju grupu pitanja spadaju latentne rezerve. Uzećete mapu valutne strukture. Kako to izgleda po kratkoroĉnim. dok ovi momci donesu opremu. Koje bi ste iz prethodno navedenih koristili? Šta bi vas zanimalo? Na bazi ĉega vi moţete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleške pruţaju podatak za ocenu tog rizika.

Kad je reĉ o bilansu uspeha verovatno će. za banke uvek postoji posebno u zakonu poseban ĉlan.Kada je reĉ o aneksu naravno da ne treba da uĉite anekse. pošto Sam morala da napravim neku ravnoteţu tako da te tri grupe pitanja budu priliĉno ujednaĉene po broju pitanja a mislim da bilans uspeha u trećoj onoj grupi obeleţenoj pod C. E sad zbog ĉega mi taj izveštaj pominjemo u ovom našem predmetu koji se bavi finansijskim izveštavanjem ako on nije deo godišnjeg redovnog obraĉuna. bilans uspeha. jel? Tako kada je reĉ o tim pravilima. Kada sam prema meĊunarodnom standardu i navodila onih pet elemenata godišnjeg obraĉuna (rekli smo to su bilans stanja. znaĉi to ĉak ne reguliše ni istim ĉlanom u zakonu gde se kaţe da je uprava preduzeća duţna da sastavi izveštaj o poslovanju. Dakle da izveštaj o poslovanju prati godišnji obraĉun ali nije sastavni deo. Ali. O bilansu uspeha treba znati otprilike isto ono što smo nauĉili o bilansu stanja. posebnim pravilima. kad ste uĉili finansijsko raĉunovodstvo da Sam vam ja tada rekla da izveštaj o poslovanju nije deo godišnjeg obraĉuna. odnosno iskazano u bilansu stanja kao vaša imovina i na ono što je potrošeno i što iskazujete u bilansu uspeha kao rashod. koje su metode utvrĊivanja poslovnog rezultata. Zbog toga što sva pravila koja vaţe za godišnji obraĉun 312 . za velika preduzeća. jel? Zašto ne treba da uĉimo aneks? Zato što je aneks zamenjen napomenama uz finansijske izveštaje. Rankovića imajući u vidu da onaj tekst koji je tamo pisan pisan je davno. Mislim onako kako Sam odreĊivala visinu vrednosti zaliha materijala. ili moţda ste i zaboravili bilo je to poodavno. znaĉi ono govori o priznavanju prihoda kada nastaje prihod. Toliko smo puno vremena potrošili oko pravila procenjivanja imovine. Sećate se. Zato što su pravila procenjivanja imovine istovremeno pravila procenjivanja prihoda … Kad je reĉ o pravilima za procenjivanje. zato što se ovih pet delova ĉine godišnji obraĉun. Zašto nismo govorili o posebnim pravilima procenjivanja za bilans uspeha. Znaĉi ona pitanja o kojima smo govorili. izveštaj o promenama na kapitalu. izveštaj o novĉanom toku i napomeni) nisam pominjala izveštaj o poslovanju. jer je nemoguće govoriti o latentnim rezervama a da se ne govori o procenjivanju imajući u vidu instrument kojim se latentne rezerve formiraju. zatim koja forma bilansa uspeha moţe biti. Da li treba uĉiti izveštaje o poslovanju? Da. Prvo koja su to pravila za rašĉlanjavanje koja treba primeniti. što u vezi sa bilansom uspeha treba znati da obiĉno pitanje koje studenti postavljaju je da ne uĉimo iz knjige prof. a pri izgradnji bilansa uspeha kako rašĉlaniti prihode i rashode. a kojoj formi od ovih dveju metoda više odgovara i na koji naĉin dakle mogu prihodi i rashodi biti iskazani u bilansu uspeha. nisam ih pominjala kad smo govorili o naĉelu realizacije. i otuda nema nismo ponovno priĉali o ne znam pravilima koja kako ćete odrediti visinu troškova materijala. kako se utvrĊuje visina prihoda itd. kad god procenjujete imovinu vi u stvari ne radite ništa drugo nego prvobitnu vrednost imovine delite na dva dela: na ono što još nije potrošeno i što će biti odloţeno.latentnih rezervi tiĉe one dolaze u onu grupu pitanja koja su vezana za procenjivanje. jer sve ono što mi nije zaliha mora biti trošak i biće iskazano u bilansu uspeha ako ga sastavlja metodom ukupnih troškova na rashodnoj strani.

Naravno pošto je to izveštaj koji je upućen eksternim korisnicima gde će uprava nastojati da firmu prikaţe onako kako to odgovara sada tim bilansno politiĉkom ciljevima. objavljivanja vodi firma. U knjizi recimo piše da je uslov da bi se nešto iskazalo kao sredstvo da ima makar teorijsko. koje instrumente ima nameru da koristi da bi ti ciljevi bili ostvareni. Dakle ne moţe u godišnjem obraĉunu biti predstavljena jedna slika preduzeća u odnosu na sliku koju imate ili koju moţe korisnik dobiti na bazi izveštaja koji sadrţi godišnji obraĉun.treba da budu primenjena i kod izrade izveštaja o poslovanju i zbog toga što ide sadrţina izveštaja u poslovanju povezana sa sadrţinom godišnjeg obraĉuna. Dakle. znaĉi gde uprava preduzeća iznosi ciljeve firme u narednom obraĉunskom periodu na jednom planskom periodu obrazlaţe zbog ĉega je te ciljeve izabrala. Terminologija koja je korišćena je razliĉita. Taĉno ja to nisam predavala kao tako. ajde tako da kaţem. Znaĉi to je u najgrubljem sadrţina izveštaja o poslovanju. na uspehe koje je imalo. Onda kaţe u zagradi vi to niste predavali. ali ta materija je izloţena u onom delu i na onom predavanju kada smo govorili o konceptualnom okviru o uslovima za priznavanje sredstava i obaveza prihoda i rashoda. i zbog te ĉvrsta veze jednog i drugog vaţno je dakle da oni koji sastavljaju izveštaj o poslovanju poštuju i naĉelo potpunosti i naĉelo istinitosti i naĉelo uporedivosti znaĉi sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. Znaĉi gde se ukazuje na teškoće koje je preduzeće imalo. ja pretpostavljam da mislite na one lekcije koje se tiĉu podobnosti za bilansiranje. gde se analiziraju ili istiĉu dobre i loše strane finansijskog i prinosnog poloţaja i onda imate drugi deo koji se bavi budućnošću firme. koji su uslovi za priznavanje neke obaveze. Da li …. koji će sve podaci biti prezentirani opet zavisi od bilansne politike. jel. mogućnost prodaje. e sad ovo ja mislim iz lekcije I i II. da li uĉimo lekcije I i II u okviru godišnjeg obraĉuna koje su pre bilansiranja aktive? Ja pretpostavljam da je reĉ o lekcijama ĉiji naslov otprilike "Podobnost za bilansiranje i pasiviranje". Ja nisam vama priĉala izveštaj o poslovanju zato što zaista nema tu Bog zna šta da se priĉa kad budete proĉitali videćete da ono u suštini predstavlja izveštaj uprave preduzeća koje ima svoja uslovno reĉeno dva dela: prvi deo u kome se prezentira ili u kome objašnjavaju razlozi koji su doveli do toga da finansijski poloţaj preduzeća i rezultat preduzeća ostvaren u prethodnom obraĉunu bude takav kakav jeste. a u konceptualnom okviru što stoji da bi nešto bilo sredstvo potrebno je da će donositi preduzeću buduće ekonomske koristi. ta priĉa dakle ispriĉana je u okviru konceptualnog okvira znaĉi tamo gde smo govorili o elementima finansijskih izveštaja i gde smo definisali šta je sredstvo i pod kojim uslovima jedan izdatak moţe biti iskazan kao sredstvo. U pitanju je da li se. znaĉi koji su uslovi za priznavanje nekog izdatka kao sredstva. Dakle i taj izveštaj o poslovanju iako nije deo godišnjeg obraĉuna predstavlja izveštaj koji se nalazi pod uticajem bilansne politike. nije teorijsko nije potrebno taj izraz teorijska. Kada proĉitate to i proĉitate tamo što piše o konceptualnom okviru videćete da je to vrlo blisko. Da li moţete da zamislite da će nešto biti prodato ako neće u budućnosti donositi ekonomske koristi? Hoće li 313 . ko je pisao ovo. Do koje će mere on biti detaljan? Zavisi od toga kakvu politiku.

U okviru toga. Znaĉi na koji naĉin i kada sam govorila o finansijskom izveštavanju banaka pokušala sam u stvari da vam skrenem paţnju na to da je finansijsko izveštavanje banaka koncipirano tako da omogući otkrivanje rizika koji banci prete i da pruţi informaciju o izloţenosti banke svakom od ovih rizika koje sam ja malopre pomenula. Ali šta je sadrţina bilansa banke. ali kao posebno pitanje svakako moţe biti sadrţina osnovnih finansijskih izveštaja banaka. a kod banaka je sastavljen po principu opadajuće likvidnosti.iko kupiti nešto što mu ne moţe u budućnosti doneti ekonomske koristi? Znaĉi to su dva identiĉna uslova samo su reĉena na razliĉite naĉine. o trţišnom riziku. o kreditnom riziku. Vi taĉno znate kako to treba da izgleda. sećate se da smo govorili o riziku likvidnosti. o valutnom riziku. Znaĉi to jesu pravila i zato su pravila vaţna. Umesto tog pitanja biće priznavanje elemenata finansijskog poloţaja preduzeća recimo ili nešto tako. neće ni biti. jel? Prvo smo uĉili ili prvo o ĉemu sam vam govorila kada je reĉ o bankama bilo je specifiĉnosti finansijskog izveštavanja banaka i u okviru toga sam vam govorila o zahtevima koje za finansijsko izveštavanje banaka i drugih finansijskih institucija postavlja meĊunarodni raĉunovodstveni standard br. E sad. naravno. odnosno imovina u bilansu preduzeća moţe biti rašĉlanjena ili po principu rastuće likvidnosti ili po principu opadajuće likvidnosti. jer je to terminologija s kojom ćete se vi susretati i zbog toga ja nisam ovo predavala posebno. odnosno jedno od pitanja sasvim sigurno moţe biti rizici u poslovanju banaka i upravljanje rizicima banaka? Znaĉi koji su to rizici sa kojima se banke u svom poslovanju javljaju. To pitanje kao takvo na ispitu neće. Ja smatram da je bolje da nauĉite terminologiju koja će biti korišćena u budućnosti. izveštaj o novĉanim tokovima banke. 30. Sećate se. zatim ima tu pominje se vrlo ĉesto i politiĉki rizik. Znaĉi pravila su ista. jel? Koja će pitanja biti iz bilansa banaka? Pa šta smo uĉili u vezi sa bankama? Da li se sećate. znaĉi tako se gradi bilans banke. kojim redosledom te pozicije treba da idu znaĉi. ali sam smatrala i smatram dakle da je ta materija pokrivena ovim delom konceptualnog okvira meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda. odnosno solventnosti. Znaĉi kad nauĉite kako se rašĉlanjavaju 314 . znaĉi koja se tu imovina nalazi. Molim? Da. nisu pravila drugaĉija pravila su ista kao i za preduzeća. mi kad govorimo o bilansu preduzeća mi kaţemo: Bilans preduzeća. da. koji su izvori kod banaka koji su sigurno razliĉiti od izvora preduzeća i kojim redosledom su oni dati. zato što se ono opet razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća. zašto je ona baš tim redosledom rašĉlanjena na strani aktive. znaĉi bilansa stanja i bilansa uspeha. Znaĉi onu terminologiju koja se koristi u konceptualnom okviru. Ta pravila su malo druga…. Šta je sadrţina bilansa uspeha? Drugo pitanje. kod nas je zvaniĉni bilans za preduzeća sastavljen po bilansu rastuće likvidnosti. Znaĉi vi ako znate pravila ili vam neko kaţe taj bilans je napravljen po principu opadajuće likvidnosti vi ništa više ne treba da vam priĉa. Jedno od pitanja je.

Ne morate nauĉiti sve pozicije. kao završeni studenti ovog fakulteta znate o ĉemu se tu govori. Kad se kaţe finansijski potencijal te banke je toliki da vi znate šta to znaĉi. Da je to zbir ukupna bilansna suma. razlike izmeĊu dugoroĉne pasive s jedne strane i dugoroĉne aktive s druge strane. šta je stopa roĉne transformacije. Iz knjige kolege Radovanovića nauĉite tamo šta je to. znaĉi neke pojmove. ali za koje bi ja volela da budem sigurna da vi znate. Zašto iskljuĉujete stalna sredstva banke? Zato što i ona takoĊe ne mogu biti plasirana.novĉani tokovi za preduzeća to isto vaţi i za banku. jel? E sad kreditni potencijal oĉito ĉim se izdvaja od finansijskog nije isto što i finansijski potencijal. ali je vaţno da znate aha to neće sigurno biti u predmetnom potencijalu. sad tamo ima navedeno ova pozicija se dodajhe ova se oduzima to zavisi od toga kako su napravljene bilansne šeme koje su se u meĊuvremenu promenile. Pa onda ne znam šta je to kamatonosna aktiva i kamatonosna pasiva. ili šta bi bio kreditni potencijal banke? To je onaj deo imovine banke koji moţe biti plasiran. Znaĉi to je onaj deo imovine ako je reĉ o aktivi koji u tom trenutku banci donosi kamatu. Zato što uĉešća u nekoj drugoj banci ili u nekom preduzeću ne mogu biti plasirana. naravno meni je lako. Nauĉite šta je finansijski potencijal banke. znaĉi koji ima sposobnost plasiranja. znaĉi na šta oni to misle kada takve termine upotrebljavaju. koji banka moţe plasirati da bi joj doneo kamatu. Prosto bi volela znaĉi da nauĉite jer ćete gde god odete u banku vi ćete ĉuti termin kreditni potencijal banke je tolikioili je povećan ili je smanjen. Znaĉi kad nauĉite suštinu pojma onda ćete videti i logiku kako se to utvrĊuje. Ne morate uĉiti bukvalno. jel? Znaĉi to je opet jedan termin koji ćete nauĉiti u bankarstvu. 315 . u odnos stavljena ta razlika se stavlja u odnos na dugoroĉnu pasivu. Te termine imate tamo pojašnjene kod kolege Radovanovića. u najboljem sluĉaju vi moţete da plasirate sve što se moţe plasirati. Šta je to kreditni potencijal banke. Jedno od pitanja će naravno biti i pokazatelji finansijskog poloţaja banke. Znaĉi ona pokazuje koliko je dugoroĉnim izvorima finansirana kratkoroĉna aktiva ili koliko je dugoroĉnih izvora kratkoroĉno plasirano. ali obiĉno ne plasirate baš sve što se moţe plasirati pa je kamatonosna aktiva obiĉno niţa od kreditnog potencijala banke. Znaĉi ne moţe biti u kamatonosnoj aktivi nešto što ne moţe biti plasirano. znaĉi neka osnovna sredstva banke neće sigurno biti u predmetnom potencijalu i njena zgrada jel. a koji zapravo oznaĉava odnos izmeĊu. jedino su izvori priliva i odliva gotovine ovde drugaĉiji nego kad je reĉ o preduzeću. ali vama kad prvi puta zato kaţem nauĉite ma to nije ništa. usput reĉeno meni je lakše jer to već nekoliko godina radim. znaĉi koji deo imate kreditni potencijal koji će biti veći od. pokazatelji rentabiliteta banke. Znaĉi to su termini koje bi trebalo da nauĉite iz bankarstva. ali vi nauĉite suštinu. Šta bi ste koristeći vašu logiku zakljuĉili. šta će biti veće: kreditni potencijal ili kamatonosna aktiva? Pa verovatno kreditni potencijal. Znaĉi to je razlog zbog ĉega kada raĉunate kreditni potencijal zašto iz kreditnog potencijala iskljuĉujete uĉešće.

valutnom riziku. gotovinski ekvivalenti i plasmani banke i da izloţenost banke riziku solventnosti.23% 316 . da s jedne strane ulaganja koja imate iskazana na strani aktive i s druge strane izvori sredstava odreĊuju finansijski poloţaj bilo kojeg poslovnog subjekta. Tamo kada uĉite o konceptualnom okviru tamo kaţe elementi finansijskog poloţaja pa navodi da su to sredstva obaveze i kapital.Izveštaji o tokovima gotovine banaka. Однос расхода по основу индиректних отписа пласмана и висине резервисања за губитке по кредитима 811. a zato smo ih crtali da biste lakše mogli da pratite i ovo predavanje. Aktiva zavisi od delatnosti. E sad kako moţemo meriti kvalitet aktive banke. dobro. Анализа квалитета активе: 1. nema problema… ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŢAJA BANKE Znaĉi analiza finansijskog poloţaja banke kao i finansijski poloţaj preduzeća i to kad nauĉite za preduzeća znaĉi znate i za banku ili za bilo koju instituciju. Prema tome ova tvrdnja da je finansijski poloţaj odreĊen aktivom i pasivom banke je samo jedan opšti stav znaĉi nešto što vaţi i za preduzeća i za bilo koju drugu poslovnu jedinicu. znaĉi na koji naĉin mi moţemo sagledati koliko se kvalitet aktive jedne banke razlikuje od kvaliteta druge banke.23% Тумачење: Од укупних кредита процена је да неће бити наплаћено 9. Znaĉi to su determinante finansijskog poloţaja.560/8. Zašto zavisi? Zato što delatnost odreĊuje sredstva kojima morate raspolagati da biste se baš tom delatnošću bavili. ako hoćete i kamatnom riziku zavisi upravo od kvaliteta aktive.757.253=9. Znaĉi malo samo. Ili nauĉili smo već znaĉi da aktivu banke ĉini gotovina. da li mislite na Word dokument ili mislite na dokument u Power Point-u? U Power Pointu-u. jer smo na osnovu tih bilansa sam ja ovde utvrĊivala neke od pokazatelja kojima ćemo raditi. E sada će vam oni koji su bili prošlog puta koji imaju one bilanse koje smo crtali. Izveštaj šta ĉini aktivu banke e sad to je ono što je pod uticajem delatnosti i oni koji se sećaju prve godine tada smo kada smo govorili o tome od ĉega zavisi aktiva.

kod ove banke ĉiji smo bilanse imali on iznosi 9. Mi koristimo termin kredit i za pasivu. Koristimo naţalost naš jezik je bogat i to je i dobro i loše. Znaĉi ne moţete u privredi koja se odlikuje visokim stepenom 317 . Dakle ona otpisuje samo one svoje plasmane za koje veruje da neće biti naplaćeni u celini.20. Jedan od pokazatelja kvaliteta aktive banke je odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa potraţivanja i rezervisanja za gubitke po kreditima u odnosu dakle na aktivu. samo one. koliko je bilo u prethodnoj godini ili u prethodnim godinama još bolje najmanje tri godine kao što Sam vam rekla treba koristiti i u odnosu sa nekim drugim veliĉinama. sa kojom paţnjom bira klijente kojima će plasirati sredstva i kako vodi brigu o naplati svojih potraţivanja. MeĊutim. Da li je to puno ili nije? Pa u većini naših banaka bi vam rekli pa to i nije Bog zna kakva visoka stopa ne naplate. odnosno formiranjem rezervisanja kada ta procena nije tako pouzdana. Zašto je ovaj pokazatelj u odnosu na ukupne kredite ovde stavljen? Zašto je ovaj pokazatelj vaţan? Šta vi ţelite utvrĊivanjem bilo kojeg pokazatelja? Vi ţelite da uĉinite neki odnos jasnim. Indirektnim kada moţe sa visokim stepenom verovatnoće da proceni visinu gubitka po osnovu konkretnog pojedinaĉnog plasmana. a šta nije ne moţe se.23 %. kada vi to pretvorite u apsolutne iznose a evo to je ovde 811 560 onda to baš i nije malo naroĉito ako pogledate da recimo zarade svih radnika banke moţda iznose. Po osnovu tih otpisa ona ima gubitke i to opisivanje kako sprovodi? Indirektnim opisivanjem ili formiranjem rezervisanja. Znaĉi ako ovo raste onda uprava banke ne radi svoj posao dobro ili odobrava plasmane nekom ko nije u stanju da ih vrati ili ne vodi dovoljno raĉuna o tomeda ta naplata bude izvršena na vreme. Znaĉi ja znam da ja otpisujem moje kredite. za koje verujem da neće biti naplaćeni u celini. To su takozvani loši krediti ili loši plasmani. dobrim plasmanom. Kreditni rizik je rizik kod ne naplate plasmana. na kredite koje je banka dala. jel. Dakle. ali vrlo ĉesto. i to je jako vaţno. da je ovo moţda jednako godišnjim ili polugodišnjim zaradama svih zaposlenih. Znaĉi to je vaţan pokazatelj kvaliteta rada uprave banke. O ĉemu on govori? On govori o tome kako banka upravlja kojim rizikom? Kreditnim rizikom. Znaĉi stepen naplativosti ili nenaplativosti potraţivanja pod znaĉajnim je uticajem opšteg stanja privrede. Naravno. Dakle kada stavite u meĊusoban odnos ukupan iznos vaših gubitaka bilo onih koje ste utvrdili direktim otpisivanjem ili preko formiranjem rezervisanja. znaĉi priznali ste postojanje gubitaka sa ukupnim iznosom kredita.Znaĉi kada uporeĊujete banke onda ćete koristiti izmeĊu ostalog i ovaj pokazatelj. Znaĉi od ukupnih plasmana ova banka evo negde oko 10% neće naplatiti. jel. taj pokazatelj vam govori koji je stepen ne naplativosti vaših plasmana. evo ja sada koristim ovde za aktivu. Znaĉi ovde on iznosi 9. mislim na plasmane. Znaĉi efikasnost uprave banke se ovim meri. Znaĉi ta ocena šta je mnogo. ali je taj pokazatelj vaţan. Taj kredit kod koga postoji dakle gubitak ne smatra se dobrim kreditom. Moţemo samo ako poredimo koliko to iznosi kod drugih banaka.ali se pouzdano zna da će do gubitka doći. nijedna uprava nije svemoćna. Šta će vam taj pokazatelj reći? Koliko nećete od ukupnog iznosa kredita naplatiti. Znaĉi koliko ona ima dobre procedure kod odobravanja kredita. teško je izneti ovako.

mislim da je jednostavno to su plasmani najboljeg kvaliteta da tako kaţem.banka odjedamputa pretvorila u likvidna.67% Тумачење: Овај показатељ показује колико је учешће лоших кредита у укупним кредитима. Однос лоших кредита и укупних кредита 322003/8757253=3. D i E plasmani lošeg kvaliteta i to su oni plasmani za koje mi formiramo rezervisanja. Ne moţete uvek izbeći zato što se bonitet vaših duţnika menja. ali uprava zato i prima visoke novce jer da predvidi šta se to na makro planu dogaĊa i da izradi procedure koje će taj negativan uticaj promena na makro planu smanjiti i koja će dakle pronaći naĉin da amortizuje uticaj takvih loših kretanja na njihovu banku. dok su plasmani u grupama C. Znaĉi kada kredite koji su klasifikovani kao loši stavite u odnos prema ukupnom iznosu kredita vi dobijate pokazatelj koji vam upravo govori o i koji će sigurno biti vrlo povezan sa onim prvim pokazateljem koliko je od vaših kredita klasifikovano kao loš kredit. To je opet pokazatelj uspešnosti uprave banke. krediti koji su klasifikovani u grupu B. za te tri godine se moţe izdogaĊati mnogo toga što će jednu firmu od jako dobre pretvoriti u firmu koja ima 318 . Ako ste odobrili kredit na tri godine. sve je upućivalo i u prošlosti i u tom trenutku da je reĉ o jako dobroj firmi. 2. D i E. kod kolege Đukića ćete to uĉiti. plasmani koje otpisujemo i ovaj pokazatelj opet je pokazatelj merila kvaliteta aktive. a svi drugi odnosi tih preduzeća sa drugim preduzećima se odlikuju sa usporenim plaćanjem. Znaĉi postoji jedna opet da kaţem. znaĉi vi odobrite kredit kada je duţnik sjajan. plasmani koji su klasifikovani kao A smatraju se plasmanima ĉija naplata nesporna. Iz prostog razloga što su sva preduzeća. Ona mora voditi raĉuna da uĉešće loših kredita u ukupnim kreditima bude što je moguće niţe. jer pokazuje koliki iznos vaših ukupnih kredita spada u grupu loših kredita. C. Vrlo dobrog kvaliteta su i plasmani koji se nalaze klasifikovani kao plasmani u grupi B. klasifikacija svih plasmana banaka prema kriterijimima koje odreĊuje Centralna banka.nelikvidnosti da oĉekujete da stepen naplate bude jako visok. sa odlaganjima ili ne plaćanje uopšte. najveći deo preduzeća ima problema sa plaćanjem i banka nema ĉarobni štapić kojim bi ta preduzeća sada kada je reĉ o odnosu preduzeće . Kad vodite banku morate imati tu sposobnost. Šta su to loši krediti? To su ovi krediti koje Sam malo pre pominjala. Dakle promene na makro planu u velikoj meri će se odraziti na stepen naplativosti.

zaista loši. pa da bi ste procenili da li je ovo rezervisanje previsoko ili ne. 4. U kojoj meri banka zapravo poštuje naĉelo opreznosti. Znaĉi ako je. nego na ukupne kredite koliko je ukupno rezervisanje ispravka za gubitke koje oĉekujemo. Однос исправке вредности и резервисања и укупних кредита 96736/ 8757253 =1. da su loši krediti pokriveni rezervisanjima koja iznose 30% od njihove ukupne visine. onda ćete iz 319 . Tako da s jedne strane on pokazuje visinu procenjenih gubitaka. To znaĉi da banka procenjuje da 30% u proseku od svih loših kredita neće biti naplaćeno. 3. s druge strane banke vrlo ĉesto koriste rezervisanje kao što znate i za odlaganje dobitaka ili za formiranje lantentnih rezervi. Исту намену има и показатељ који се утврђује стављањем у однос формираних резервисања са лошим (ризичним кредитима) 96736/322003=30% Ovde ova dva pokazatelja pokazuju malo i ili ukazuju na to kakvu politiku vodi banka. da njen gubitak po osnovu toga iznosi 30%. ne moţete uraditi na bazi pokazatelja iz jedne godine ali ako uzmete niz godina uzastopno i ako iz svake godine se pojavljuje iznos rezervisanje koji je neiskorišćen u znaĉajnoj meri.1% Тумачење: Показатељ се користи за процену довољности формираних резервисања Odnos izmeĊu ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita. dakle koliko smo da li smo formirali dovoljno rezervisanja za naše ukupne kredite ne u odnosu na loše kredite. Ili kolika su nam rezervisanja u odnosu na loše kredite. Da li je to previše ili nije previše zavisi od toga koliko su ti krediti zaista. evo ovde imate da je 30% .problema sa plaćanjem i vaš plasman će se od jako dobrog plasmana pretvoriti u loš plasman ili još kredit.

koliko je iskorišćeno rezervisanja u toj godini. da su to latentne rezerve. mi imamo ukupan neto dobitak je 96 067 a ukupna rezervisanja i otpisi su 811 560. Ĉime još moţemo da merimo kvalitet aktive? 5. Kvalitet aktive moţemo meriti odnosom neto dobitka i rashoda koji su izazvani otpisima potraţivanja bilo preko ispravki plasmana. da 11% našeg dobitka je ono što je odgovara iznosu formiranih rezervisanja. Pogledajte šta pokazuje ovaj odnos. ali ako biste uzeli kaţem podatke za tri godine pa uporedili koliko je bilo rezervisanja na poĉetku. 320 .tog neiskorišćenog iznosa rezervisanja moći da zakljuĉite da banka pri formiranju rezervisanja svesno podiţe iznos rezrvisanja iznad oĉekivanih gubitaka i da na taj naĉin zapravo formira latentne rezerve. Pogledajte mi smo zaradili 96 067.83% Тумачење: Исказује колико износи учешће нето добити у расходима изазваним ненаплатом пласмана и кредита. znaĉi šta je to što je ostalo neiskorišćeno onda biste mogli ako se iz godine u godinu visina neiskorišćenog rezervisanja je ista ili se ĉak povećava zakljuĉiti da je to u stvari zadrţana dobit. Znaĉi svaki dinar neto dobiti je opterećen sa 11 dinara otpisa ili gubitaka. bilo preko ispravki vrednosti ili rezervisanja.83 dinara rezervisanja ili gubitaka bolje reĉeno po osnovu kredita odnosno otpisa kredita. a na ime gubitaka smo otpisali 811 000.83% ових расхода односно да на сваку КМ долази 11.067/811560=11. У овом случају то значи да нето добит представаља11. Ali na bazi ovog jednog podatka to ne moţete reći. odnosno da na svaki dinar dobiti koji imate neto dobitka dolazi 11. To je strašno visoka stopa. To praktiĉno znaĉi da mi na svaki.83 КМ расхода по основу ненаплативности пласмана и кредита. Oднос нето добитка и расхода изазваних исправкама вредности и резервисањима 96.

a nije .POKAZATELJI ZA OCENU IZLOŢENOSTI BANKE RIZIKU NELIKVIDNOSTI Koji su pokazatelji kojima ocenjujemo izloţenost banke riziku nelikvidnosti ili kako merimo likvidnost banke što bi bilo isto? Primetićete da se ovi pokazatelji ne razlikuju bitno od onih koje imate kod preduzeća. kada smo stavljali odnos gotovinu sa dospelim obavezama. kolika nam je bila gotovina.dobro proveriću cifru. zbir bilansa je bio 259 da ono što smo pisali na tabli.. odnosno gotovinskim ekvivalentima. MeĊutim pitanje je da li se visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banke moţe smatrati ili uvek ocenjivati kao pozitivno? Da ste direktor banke i da imate jako puno slobodnih novĉanih sredstava da li bi trebalo da budete 321 . Sećate se racija novĉane likvidnosti. sa ovoliko gotovine ona moţe sasvim izvesno sve svoje obaveze koje dospevaju da izmiri. Jedan od pokazatelja koji ovde liĉi. i ovde vidite ova banka je imala ĉak 57. jel imate bilanse od prošlog puta. Zašto je ovde izabran ovakav pokazatelj? Zato što je najveći deo imovine banke je uglavnom u monetarnim pozicijama znaĉi u gotovini i gotovinskim ekvivalentima odnosno plasmanima.8% Тумачење: Удео ликвидне активе у укупној активи У овом примеру више од половине активе је у ликвидној активи. Разлози за овако високо учешће ликвидне активе у укупној активи може бити условљен непостојањем могућности за улагање са прихватљивим ризиком наплате и укамаћењем.8% od ukupne aktive je drţano u pogledajte u bilansu šta piše neke cifre ovde oĉigledno fale. ali nije isti na taj pokazatelj je kada gotovinu i gotovinske ekvivalente stavite u odnos na ukupnu aktivu banke. Ali sećam se da je ova banka imala baš ovako visoko uĉešće gotovine i da smo raspravljali o tome kako visoko uĉešće gotovine moţe da se odrazi na i mi smo rekli sjajno ova banka ima dobru likvidnost. Готовина и готовински еквиваленти/Укупну активу 15026/25982651=57. zbir gotovine i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja. 1. 259 826 dobro. Znaĉi mi ţelimo prvo da vidimo koliko od ukupne imovine banke je u gotovini.

Готовина и готовински еквиваленти/краткорочни депозити и обавезе према банкама 15026838/14036685=107. nego da plasiram pa da ne mogu nikada da naplatim.05% Тумачење: Указује на покриће краткорочних депозита и обавеза према банкама готовином и готовинским еквивалентима. Znaĉi bolje mi je i da ne plasiram. znaĉi otkuda to i kod naših banaka ovde sada kada biste raĉunali. Kreditni rizik je jako visok. 2. Naravno ovaj drugi pokazatelj vam je poznat. meĊutim problem je u tome što kad jednom date taj novac ne moţete ga ponovno naplatiti. ne donose nikakve prihode a rentabilitet banke trpi. jer ta novĉana sredstva nisu sredstva banke to su neĉija tuĊa sredstva na koja banka plaća verovatno kamatu i ona donose rashode pošto nisu plasirana. Da li da dam kredit i onda imam ovako visoko uĉešće gubitaka na osnovu nenaplaćenih potraţivanja ili da trpim gubitke zbog toga što mi prikupljena sredstva nisu plasirana i to je prosto odluka će zavisiti od toga kada vam je gubitak manji. Ta preduzeća nisu u stanju da vrate kredite koje dobiju i onda se kao direktor banke nalazite u sledećoj situaciji. Imate vi traţilaca kredita kolko hoćete.prezadovoljni? … zato što je to imovina koja ne donosi nikakvu kamatu. sada se u odnos gotovina i gotovinski ekvivalenti sa kratkoroĉnim depozitima i obavezama prema bankama. У овом случају су краткорочни депозити и обавезе према банкама у целини покривени готовином и готовинским еквивалетима што указује на висок степен ликвидности банке. i sad pitanje je zašto. Drţanje visokih iznosa likvidnih sredstava sugurno će se odraziti na rentabilitet banke. svi traţe pare. kod svih banaka biste našli visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi? Problem je što naše banke se nalaze u situaciji da ne mogu naći dovoljno dobrih klijenata kojima bi mogla biti plasirana njihova sredstva. Kratkoroĉni depoziti su 322 . Ne samo da neću naplatiti kamatu nego neću uspeti da povratim ni glavnicu mog plasmana prema tome to se meni jednostavno ne isplati.

koji se naplaćuju u roku do mesec dana. šta moramo znati. Koji će biti ovi rokovi moţete odrediti i sami prema najĉešćem roku dospeća ili prema potrebama za informacijama. od 3 do 12 meseca. znaĉi podeljena prema rokovima dospeća. Znaĉi ukupni izvori se 323 . Znaĉi za svaki oblik aktive utvrĊen je rok dospeća i to tako što je taj rok definisan do 1 meseca. od 3 meseca do godinu dana. odnosno u kom periodu će pojedini delovi imovine biti pretvoreni u gotovinu. od 1 do 5 godina nema. najveći deo depozita je do mesec dana zato što su to depoziti po viĊenju. plasmani ĉija naplata dospeva u periodu od 1 do 3 meseca. Zatim depoziti koje imamo vidite pogledajte do mesec dana. od 1 do 3 meseca. i za potrebe sastavlja se mapa likvidnosti i sad ćemo da vidimo kako izgleda samo da naĊemo ovde. Razbijeni su prema roku njihovog dospeća na plasmane ĉija naplata dospeva do mesec dana. Ja vas podsećam da obaveze prema drugim bankama u stvari predstavljaju iskaz sredstava naših potreba za likvidnim sredstvima. od 3 do 12. Sve pozicije razbijete po roĉnosti. S ĉim sad to treba da uporedimo. Za svaku poziciju koju imate prva pozicija gotovina i gotovinski ekvivalenti i naravno njena roĉnost je do mesec dana praktiĉno neograniĉena. preko 5 godina i koliko iznosi ukupno. kolike obaveze moramo izmiriti u roku od mesec dana i zato je pasiva rašĉlanjena po istim rokovima. Sa roĉnošću dospeća izvora banke znaĉi mi znamo da ćemo u prvom mesecu imati na raspolaganju toliko gotovine šta treba da bismo utvrdili likvidnost. za ostale obaveze. za rezervisanja koja su obiĉno na period od godine dana. Znaĉi koliko imovine dospeva u kom periodu. Znaĉi kada nam trebaju likvidna sredstva mi od drugih banaka pozajmljujemo. od 1 do 3. preko 5 godina i ukupno. Isto vaţi i za kredite. kada imamo viška mi drugim bankama plasiramo to je prosto jedan odnos meĊusobne saradnje izmeĊu banaka. u roku od 3 do 12 meseci. Kod te mape likvidnosti podeljena je imovina i obaveze ( sad ću pokušati da to podignem malo ) podeljeni su prema rokovima znaĉi ukupan bilans stanja . Imate obaveze pa kredititi bankama koji dospevaju za plaćanje u roku od mesec dana znaĉi moramo ih platiti u roku od jednog do tri meseca. Plasmani kod drugih banaka pogledajte kako su razbijeni. od 3 do 12 meseci takvih nema. od 1 do 3 meseca.kratkoroĉne obaveze banaka i naravno kratkoroĉne obaveze prema bankama depoziti klijenata i obaveze prema bankama i ţelomo da proverimo da li smo bili u stanju da našom gotovinom izmirimo kad bi svi depoziti bili povuĉeni i kada bi bili obavezni da vratimo obaveze koje imamo prema drugim bankama. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. u roku od 1 do 5 godina i preko 5 godina odnosno ukupno. ali to je kaţem posledica visokog uĉešća gotovine koje inaĉe nije baš nešto što bi trebalo baš poţeleti. odnosno usklaĊenost roĉnosti njenih izvora i njenih plasmana. Ukupna imovina je pogledajte upravo tako. E sad jedan od izvora podataka podataka koji vam moţe omogućiti procenu izloţenosti banke riziku nelikvidnosti je i usklaĊenost rokova aktive i pasive banke. Zatim depoziti koji dospevaju za isplatu. Znaĉi ova banka imajući u vidu da ima visoko uĉešće gotovine mogla bi da pokriva gotovinom sve depozite i sve obaveze prema bankama ĉak ima i viška. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. od 1 do 5 godina. Zatim krediti koji su dati komitentima.

Naše obaveze dolarske i u evrima su niţe od naše imovine. Šta je neto devizna pozicija banke. U drugom delu posle ukupne imovine imate iskazane obaveze banke koje mogu opet biti u istim valutama: u švajcarskim francima. Znaĉi šta je zakljuĉak. Pogledajte recimo prvu. ukupnoj stranoj valuti. odnosno u kojim valutama će biti izvršena naplata plasmana u stranoj valuti. Prema tome šta biste vi da vodite banku zakljuĉili? Da 324 . odnosno priliva u dolarima i u evrima. u domaćoj valuti i ukupno. imamo višak dolara. da pokaţe da li banka u vezi sa odreĊenim valutama ima višak ili manjak valuta potrebnih za izmirenje obaveza u toj valuti. To je komentar koji imate u vezi sa mapom likvidnosti. i vidite da znaĉi nećemo imati problema sa izmirenjem obaveza koje dospevaju do mesec dana ali za obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca imamo problem. Znaĉi tu će biti samo imate euro. dodatna sredstva potrebna za izmirenje obaveza banke. Pogledajte šta ĉini mapu valutne strukture. odnosno u kojim valutama mora biti izvršeno plaćanje obaveza u stranoj valuti. znaĉi neto devizna pozicija po odreĊenim valutama i ukupno? Pogledajte naši prilivi u švajcarskim francima su 4 011 621. iskazanu po valutama u kojima se ta imovina vodi. Ali zato imamo višak eura. Sa kratkoroĉnim odrţavanjem likvidnosti ova banka nema teškoća ali dugoroĉno obaveze koje dakle dospevaju uperiodu od 1 do 5 godina i preko 5 godina njihovo izmirenje zahtevaće angaţovanje dodatnih sredstava. ostalim valutama. Znaĉi ovi iznosi ovde u poslednjoj koloni mape likvidnosti pokazuju odnos izmeĊu obaveza i raspoloţivih novĉanih sredstava za njihovo izmirenje. imate li ideju? Evo kako izgleda mapa valutne strukture. jer je tu iznos naših obaveza veći od priliva gotovine koji moţemo oĉekivati. znaĉi mapa valutne strukture sadrţi imovinu odnosno plasmane. Sliĉnu situaciju imamo sa obavezama koje idu od 1 do 5 godina i obavezama preko 5 godina. a naše obaveze koje moraju biti plaćene švajcarskim francima su 10 925 405. neto deviznu poziciju banke. Znaĉi ova mapa likvidnosti treba da pokaţe upravi u kojim to vremenskim periodima ona moţe oĉekivati probleme sa plaćanjem da bi mogla unapred da obezbedi sredstva. gotovinu i plasmane banke. Kako mislite da treba da izgleda mapa valutne strukture. Nalazi se imovina i obaveze banke rašĉlanjeni prema valutama u kojima se vode. eurima. Znaĉi prvo imate aktivu a onda imate obaveze banke i to prema tome u kojim valutama se mora vršiti plaćanje. Da mi jednostavno nemamo dovoljno te valute da bismo imirili naše obaveze. Dobijate da li ćete biti u stanju da izmirite vaše obaveze u tom periodu. Pa šta je zadatak ove mape valutne strukture? Da odrazi tzv. švajcarske franke i imate ukupno strana valuta domaća valuta i ukupna imovina banke. dolar. dolarima. Šta je mapa valutne strukture? Koji rizik ţelite da kontrolišete sastavljanjem mape valutne strukture? Valutni rizik. ostale valute. odnosno izloţenost banke valutnom riziku.rašĉlanjavaju isto kao aktiva i šta dobijate kad uporedite koliko će vam aktive biti raspoloţivo u periodu do 1 meseca sa vašim obavezama do 1 meseca. Šta to pokazuje.

ćete morati da uradite konverziju. da radite tzv. da ćete morati vašu imovinu koja se nalazi u evrima ili u dolarima pretvoriti u švajcarske franke da biste mogli to da izmirite. kako ţeli kako pokušava da sagleda kolika je koncentracija rizika. to će dovesti do nastanka pozitivnih ili negativnih kursnih razlika. ali menja se i odnos dolar evro. Znaĉi da vršite promene ili da pokušate da koristite one promene koje vam donose pozitivne kursne razlike i da izbegnete nastanak negativnih kursnih razlika. jer propast jednog takvog klijenta bi mogla onda ugroziti opstanak banke. kjuĉersa itd. Znaĉi mi znamo mi to hoćemo. Tako da mapa valutne strukture treba da vam pomogne da upravljate valutnim rizikom. i sad šta banka radi. Zato je naravno potrebno da znate u kojim valutama je imovina banke. još jedna valutna struktura e koncetracija rizika. jer ako padnete razbićete sve. a prema 325 . Ako imate velike iznose imovine banke u evrima ili u dolarima. Dakle da nikada veliki deo svojih plasmana ne veţe za jednog klijenta. Znaĉi menja se odnos dinar evro. To je ono što se kod nas u narodu kaţe nikada ne stavljajte sva jaja u jednu kofu. vaši prilivi u stranoj valuti imate veće prilive od odliva. Znaĉi vi nemate generalno gledano ukupno vaša devizna pozicija je pozitivna. Ovde je dat jedan primer gde se znaĉi vrši ili je prikazana koncentracija plasmana i depozita. Znaĉi nećete imati problem sa odrţavanjem devizne likvidnosti. da znate ili da imate sposobnost predviĊanja promena valutnih kurseva. Znaĉi radite zaštitu od rizika valutnog kursa kupovanjem odreĊenih opcija. dinar dolar. Kursevi valuta ne menjaju se samo tako što se menja kurs domaće valute u odnosu na strane valute. Dakle da stepen koncetracije rizika bude što je moguće niţi. Ovakva valutna struktura je vaţna i zbog još jedne stvari. Tako bolje je izvršiti disperziju rizika i da bi se dakle taj i kreditni rizik i valutni rizik smanjio banka gleda da njeni klijenti potiĉu iz razliĉitih podruĉja geografskih. ali ta strukturam je takva da imate manjak u švajcarskim francima.hedţing. da potiĉu iz razliĉitih delatnosti i trudi se da nikada ne odobri jednom klijentu veliki kredit. To uopšte nije beznaĉajno kada doĊe do promene ili do pada dolara u odnosu na evro. KONCENTRACIJA RIZIKA Zašto je koncentracija rizika vaţna kada vodite banku i zašto radite analizu koncentracije rizika i po kom osnovu utvrĊujete koncentraciju rizika? Koncetracija rizika je vaţna zbog toga što se smatra da je rizik manji ukoliko je disperzija plasmana banke veća i ukoliko je veća disperzija izvora koje banka koristi. da znate da koristite neke od derivata za zaštitu od promena u valutnom kursu. ali sada kako ćemo šta treba da napravimo od izveštaja ili beleţaka da bismo videli kolika je koncentracija rizika. dinar švajcarski franak. Imamo mapu likvidnosti kao treću mapu koja predstavlja spoj malopre pomenute mape likvidnosti ja mislim i da samo malo. nego se menjaju i meĊusobni odnosi kurseva stranih valuta.

znaĉi po pojedinim delatnostima da vidite kako je koncentrisan vaš plasman i kako su koncentrisani vaši depoziti. Znaĉi ovo su sada naši plasmani. Zašto je ovo vaţno? Zašto je ovako jedna koncetracija vaţna? Priĉala Sam vam prošli puta o tome zbog je vaţno da se zna kolika sredstva vlada drţi ili vladine agencije drţe kod banaka. a to je onda uslov za realizaciju jednog od onih scenarija za nastanak nelikvidnosti banke. 326 . Druge banke koje nisu imale tu privilegiju. U velikom broju sluĉajeva u prošlosti dogaĊalo se da su neke banke bile jako dobre i njihove uprave vaţile za jako uspešne zahvaljujući samo tome što su zapravo u svojim izvorima imale veliko uĉešće drţavnih para. Depoziti ĉije naglo povlaĉenje moţe dovesti do nelikvidnosti banke. da li su odobreni preduzećima ili su odobreni lokalnoj samoupravi odnosno vladinim organizacijama. ugostiteljstvo. koliko stanovništvu koliko lokalnoj samoupravi i kakve su naše obaveze. ali povlaĉenje tih depozita moţe nastati naglo bez prethodnog upozorenja. Ne moraju biti u svima i sigurno neće biti u svima. nego prosto zato što nisu imale privilegiju da dobiju jeftine izvore. koliko od domaćih koliko od stranih preduzeća i koliko od vladinih institucija. Naravno moţete uraditi to i po sektorima. i to je napravljeno u domaćoj valuti i u stranoj valuti. odnosno u domaćoj valuti.tome da li su oni odobreni stanovništvu. preko jedne godine ovde nije bilo depozita preko jedne godine nema oroĉenih i od koga oni potiĉu. stanovništva. zato što su jako osetljivi. ali ne zato što su njihove uprave bile manje sposobne. to je inaĉe ovako stabilan izvor. ali ne iskljuĉivo da bude u jednoj delatnosti vaš plasman. Znaĉi koliko je iz proizvodnje. znaĉi koliki su depoziti koje imate do jedne godine. Znaĉi koliko imamo plasmana datim preduzećima u domaćoj i stranoj valuti. graĊevinarstvo. Kao i sve u ţivotu drţanje depozita vlade ima svojih dobrih i loših strana. i zato je vaţno kada se gleda koncentracija rizika da se vidi koliki su depoziti privrede. To su depoziti koji su jako osetljivi. transport. Zato je vaţno da vaši depoziti budu i depoziti i plasmani budu rasprodeljeni na veći broj delatnosti. Videli ste kakve probleme je imala komercijalna banka tu nedavno kada je drţava odluĉila da povuĉe svoje depozite koje je drţala kod komercijalne banke. jednostavno dovoljno je da kaţem da poĉne priĉa jedna ta banka je loša ili znate desiće se to i to i da ljudi doĊu i traţe da im vratite novac. i zato je takvo predstavljanje koncetracije rizika vaţno. Za depozite stanovništva rekla Sam vam zašto je vaţno. od stanovništva od preduzeća. koliko iz trgovine. Evo recimo kako ćete uraditi po depozitarima. uvek ćete imati neku delatnost koja će biti prisutnija u odnosu na druge. depoziti stanovništva i depoziti drţave. Zašto? Zato što ako imate sve većinu vaših depozita ili većinu vaših plasmana u jednoj delatnosti. na koje je plaćana kamata koja je niţa od tekuće trţišne kamate i naravno lako im je bilo da jeftino dobijene novce skupo plasiraju privredi i da glume jako uspešne banke. a ovo su naša dospeća za plaćanje obaveza opet u stranoj valuti. dakle nisu bile dovoljno uspešne kada su se uporeĊivale. da doĊe do naglog povlaĉenja depozita. ako toj delatnosti krene loše vi delite sudbinu te delatnosti. Znaĉi depoziti su.

Šta to znaĉi strukturalna analiza prihoda? To znaĉi da utvrdite procentualno uĉešće svake vrste prihoda u ukupnom prihodu. pokazaće vam koji su to prihodi ĉije je uĉešće najveće.422% Тумачење: Укупни капитал банке је по основу оствареног добитка увећан за 0. znaĉi da opet svaki rashod stavite u odnos sa ukupnim rashodima i da vidite koliko je uĉešće pojedinaĉnih rashoda u ukupnim rashodima. Pa onda ocenjujemo i koja je to aktivnost koja nam najviše prihoda donosi. Moţete uraditi horizontalnu analizu bilansa tako što ćete utvrditi recimo strukturalnu analizu prihoda. Jedni koji se utvrĊuju samo na bazi bilansa uspeha i drugi koji se utvrĊuju kombinacijom podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja. šta moţete da raĉunate i koje pokazatelje moţete utvrditi recimo kada radite analizu preduzeća pa i bilansa banke. Onda će vam pokazati moţete uraditi strukturalnu analizu rashoda. Znaĉi šta mi ocenjujemo na bazi prihoda? Prihodi potiĉu od odreĊene aktivnosti. Kada je reĉ o analizi prinosnog poloţaja banke najĉešće se koriste sledeći pokazatelji.PRINOSNI POLOŢAJ BANKE Kako ocenjujemo prinosni poloţaj? Kada radite analizu prinosnog poloţaja bilo banke bilo preduzeća onda imate dve vrste pokazatelja.422% 327 . To nije nezanimljiva analiza. Стопа приноса на укупан капитал Однос између нето добити пре пореза и укупног капитала банке 109782/25982651=0. Znaĉi ĉime se to banka u prethodnom periodu najviše bavila ili preduzeće sasvim sve jedno. koliko iznosi troškovi materijala kod preduzeća u ukupnim rashodima. Znaĉi ako imate na raspolaganju samo bilans uspeha. koliko je uĉešće zarada u ukupnim rashodima.

328 .0.01. To kod banaka nije tako i to nisko sasvim normalno jer banka radi sa tuĊim novcima a ne sa sopstvenim znaĉi dovela je do toga da je ova stopa prinosa povećana na 3.422% što je priznaćete priliĉno skromna stopa prinosa. Zato što smo hteli da pokaţemo koliko je naš kapital definitivno povećan po osnovu rezultata ostvarenog u ovoj godini. Koji podatak iz bilansa stanja? To je podatak o ukupnom kapitalu. Njega nemate u bilansu uspeha.01. Iako smo smanjili dobit za iznos poreza pokazatelj je ipak veći nego na ukupni kapital. kod nas je 10% još uvek stopa poreza na dobit. Ali zašto smo ovde uzeli dobit nakon oporezivanja. To je razumljivo zato što je videli ste sopstveni kapital uvek manji deo ukupnog kapitala. Mi kod preduzeće kaţemo jao pa 50% najmanje od ukupnog kapitala treba da bude sopstveni kapital. Šta ta stopa prinosa pokazuje? Koliko se ukupan kapital koji je banka koristila povećao usled poslovanja. Нето добит након опорезивања/ сопствени капитал банке 96067/3184037=3. Znaĉi manji kad kaţem mislim na preduzeća. Vodimo mi raĉuna o kamaćenju ukupnog kapitala. Mi smo zaradili toliko.01% Тумачење: Повећање сопственог капитала по основу добити. Kada stavite u odnos neto dobitak pre poreza sa ukupnim kapitalom banke dobijate stopu prinosa na ukupan kapital. Naravno upravu banke zanima više kolika je stopa prinosa na sopstveni kapital banke. E sad pogledajte od onih 0.Ovo su već pokazatelji gde koristite i podatke iz bilansa stanja.422 ovde smo stigli na 3. Znaĉi ako nama drţava uzme pola od onoga što smo mi zaradili na ime poreza to ne znaĉi da smo mi manje uspešni. To je 3. Znaĉi u ovom sluĉaju ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećan samo za 0. На сваку КМ сопственог капитала остварена добит износи 30 фенинга. Znaĉi ovo je iznos dobiti koji je ostaje banci i koliko je to u odnosu na njen sopstveni kapital. Drugo je to što prema zakonu polovinu moramo dati drţavi na ime poreza na dobit. тј. ali vaţnije nam je koliko uvećavamo sopstveni kapital banke. Zašto pre poreza? Zato što ţelimo da pokaţemo dakle efikasnost banke bez uticaja poreza.

9 % 329 .9 Тумачење: Овај показатељ исказује учешће оперативних расхода у нето приходу од камата. Покривеност расхода нето приходом од камате Нето приход од камате/Остали оперативни расходи 889178/956959=92.4% Šta je kamatna marţa? Znaĉi to je neto prihod od kamata koji stavite u odnos sa proseĉnom ukupnom aktivom.Каматна маржа Нето приход од камата/просечна укупна актива 956959/21704326=4. šta pokazuje ovaj pokazatelj.4% Тумачење: Каматна маржа изражава успешност банке у обављању њене основне делатности.По том основу укупна средства банке су повећана за 4. A šta je neto prihod od kamate. da li se sećate? To je razlika izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamate. односно у прикупљању и пласирању средстава. У овом примеру то значи да у свакој КМ нето прихода од камата оперативни расходи учествују са 92. Znaĉi koliki je. šta nam on govori? Koliko se ukupna proseĉna aktiva banke povećava po osnovu naše zarade po osnovu kamata. Znaĉi koliko smo mi to uspeli da povećamo sopstvenu proseĉnu ukupnu aktivu zahvaljujući tome što smo sredstva plasirali po kamatama koje su bile više od kamata koje smo plaćali na depozite koje smo prikupili.

Oni su 466 479. Znaĉi koliko prihoda i rashoda ostvarujete plasmanima stanovništvu. drugim bankama. znaĉi kakav je odnos izmeĊu neto prihoda od kamate i ostalih operativnih rashoda. sektor preduzeća. a ĉetiri puta više je naplaćaneno po osnovu kamata na kredite koji su preduzećima odobrene. a plaćeno je 251 659. a ostaje vam neto kamata ili neto prihod od kamate ili dobitak od kamate moţete ga i tako zvati. vladinim institucijama. Ovo su pokazatelji koje će izraĉunati eksterni korisnici. ali ne odobrava potrošaĉke kredite. Drugi vaţan prihod su prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija i tu vas naravno zanima samo da li su oni naplaćeni u domaćoj ili u stranoj valuti. Vidite ovde nisu. Pogledajte koliki su prihodi od provizija. Rashodi znaĉi stanovništvu je plaćeno više nego što je od stanovništva po osnovu kamata naplaćeno. Znaĉi koliko pokrivamo naše rashode neto prihodom od kamate? Kada prihod od kamate umanjite za rashod. Ona prikuplja štednju stanovništva. odnosno kamate koje su naplaćene . i ova banka koju smo analizirali nije imala gubitak zahvaljujući tome što ima dobit na prihodima odnosno ima pozitivnu razliku izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknade i provizije. stranim preduzećima. Za vas koji budete radili u bankama. Pogledajte sada recimo u ovoj tabeli kolike su kamate koliki je prihod naplaćen od stanovništva. a onda da li je on dovoljan da pokrijemo operativne rashode. Znaĉi manje smo plasirali drugim bankama više smo koristili njihova sredstva i zato je ovakav odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamata. Videli ste da neto prihod od kamate ne 330 . Ali pogledajte naredni sektor. jer na depozite po viĊenju banka ne plaća kamatu. jer su nam rashodi po osnovu banaka veći od prihoda. Kod stranih preduzeća opet smo imali više plasmana odnosno više prihoda nego što su bili rashodi. a koje su inaĉe više od kamata koje se plaćaju na depozite su u ukupnom zbiru niţe od kamata koje su stanovništvu plaćene. koje taj koji vam plaća kamate. jer pogledajte prihodi. znaĉi oni koji nemaju pristup nekim detajljnijim informacijama. a koje taj kome vi plaćate kamatu i kakvi su meĊusobni odnosi. nego što smo plasirali naša sredstva drugim bankama.Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate. zanimljivo je da uradite i jednu detaljniju analizu prihoda i rashoda od kamata i da pokušate da dokuĉite koji su to sektori u kojima banke ostvaruju prihode i rashode. Tu imate prihode od kamata koji iznose 1 025 514. Dakle stanovništvo nije ciljna grupa ove banke. Ovde su operativni rashodi banke pokriveni neto prihodom od kamate sa 92. preduzećima. a kolike su kamate koje su plaćene stanovništvu. ali na neke oroĉene depozite plaćane 251 000. a rashodi su samo 106 453.9%. Šta iz ovoga zakljuĉujemo? Da ova banka ne radi previše sa stanovništvom. Znaĉi ova banka radi sa privredom. Koliko iznose zatezne kamate i koliko iznosi ukupni neto prihod od kamate. Njena najvaţnija grupa ove banke su preduzeća i ta preduzeća imaju depozite uglavnom po viĊenju nema tu oroĉenih depozita. To znaĉi da smo mi ovde koristili malo više sredstva drugih banaka. Evo to je jedan od pregleda koji vam moţe pruţiti dodatne informacije o tome odakle vama potiĉu prihodi od kamata. Odnos izmeĊu pogledajte kod banaka vrlo blizu. to su oni rashodi koje izaziva poslovanje banke.

pokriva sve operativne rashode. Kada je reĉ o rashodima pogledajte odnos je obrnut. a samo nešto malo naknada i provizija su plaćeni u stranoj valuti odnosno odnose se na obaveze po osnovu u stranoj valuti. jer smo mnogo više naplatili u stranoj valuti nego u domaćoj. Šta biste onda zakljuĉili gde ova banka radi ili kome više pruţa usluga? Ona više usluga pruţa stranim komitetntima kojima naplaćuje provizije ili radi za svoje komitente. nego je i iznos dobar je odnos kada je reĉ o valutama. ali ova razlika u prihodima i rashodima po osnovu naknade i provizije je tolika da pokriva sve operativne rashode i obezbeĊuje iskazivanje dobitka banke.Tako da ne samo da je pozitivan odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknada. ali naplaćuje naknadu u stranoj valuti jer verovatno radi usluge sa stranim bankama. Šta moţete zakljuĉiti na bazi strukture prihoda i rashoda? Pogledajte u stranoj valuti ova banka naplatila je 355 496 od ukupnih dakle prihoda od provizija. više od 3/4 otprilike je ostvarena u stranoj valuti. 331 . Tu je najveći deo rashoda u domaćoj valuti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful