BILANSI

Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzeća na odreĊeni dan. On mora da sadrţi: naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraţen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeĊu imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluĉaju gubitka. On se moţe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reĉima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima raĉunovoĊa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu što je neispravno. Bilans nije isto što i godišnji obraĉun. Godišnji obraĉun obuhvata set finansijskih izveštaja ĉiji je zadatak da pruţi jasne, pouzdane i potpune podatke. Godišnji obraĉun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleške. Zadaci bilansa: OdreĊivanje rezultata – Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost – to je gubitak imovine. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća, već proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo – prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeĊu poĉetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. OdreĊivanjem visine rashoda se odreĊuje i visina imovine. Bilans stanja sadrţi samo one vrednosti koje će doneti ekonomske koristi preduzeću u budućem periodu. Zadatak bilansa je i da informiše o finansijskom poloţaju preduzeća. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduţenosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da pruţi sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odrţan – daje im sigurnost da nisu izgubili ono što su uloţili. To predstavlja kontrolu odrţanja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja raĉuna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja raĉuna povezane.
1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raĉun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeĊu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja sluţi kao osnova polaganja raĉuna, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najĉešće odreĊuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada drţavi u vidu poreza, a koji se rasporeĊuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godišnje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodiĉnosti sastavljanja: - Redovni – to su polugodišnji i godišnji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni – oni se sastavljaju odreĊenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steĉajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gašenje preduzeća zbog prezaduţenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gašenja preduzeća. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzeća. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se traţi kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokaţe kakvo je to preduzeće posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaĉija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steĉajnog bilansa se ne poštuje pravilo istorijskog troška, već se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva – to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zakljuĉivanjem raĉuna glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva – to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine već trţišnu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vrši na drugaĉiji naĉin, ali samo u tom bilansu i tada.
2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans – Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steĉajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrĊivanja rezultata – to je većina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi – sastavljaju se prema trgovaĉkim pravilima u skladu sa zakonom o raĉunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS), zovu se još i trgovaĉki bilansi. 5. Prema podruĉju informisanja: - Interni bilansi – oni se rade za informacione potrebe menadţmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseĉno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju poštovati u eksternim bilansima, već se sastavljaju u skladu sa ciljem izveštavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi – su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opšte namene jer korisnici nisu u poziciji da traţe dodatne podatke i analize. Ovo su izveštaji namenjeni zaštiti interesa investitora i poverilaca. Ta zaštita interesa se vrši tako što se obezbeĊuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloţaju preduzeća. Investitor se oslanja na finansijski poloţaj i rentabilitet preduzeća i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoĊe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izveštaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuĉenih preduzeća: - Bilansi grupa – grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzeća putem kapitala a da pri tom zadrţavaju pravnu samostalnost. Preduzeće koje vrši kontrolu se zove matiĉno preduzeće a ostala se zovu zavisna preduzeća. Za ovu grupu preduzeća se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izveštaji. Tu postoji i bilans matiĉne firme i bilansi zavisnih preduzeća i zajedniĉki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduzeću, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matiĉno preduzeće moţe da kontroliše i oblikuje finansijski i prinosni poloţaj zavisnih preduzeća. Svim ovim finansijskim izveštajima se moţe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzeće. - Bilansi preduzeća - bilansi grupa i bilansi preduzeća imaju iste ciljeve, sluţe za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vrši na nivou pojedinih preduzeća, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa već nekog od
3

njegovih zavisnih preduzeća.) Moţe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaţan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste suštinska osnova za raspodelu. Ako preduzeće ima više od 90% kapitala zavisnog preduzeća, tada matiĉna firma moţe da odluĉi da li će biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzeća i ima zakonsku obavezu da se te odluke drţi u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menadţment) – uprava ima odgovornost da obezbedi dugoroĉno odrţanje preduzeća, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odrţavanje likvidnosti. Uspešno voĊenje preduzeća podrazumeva donošenje odluka koje se zasnivaju na raĉunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrţane u finansijskim izveštajima. Zato je uprava jedan od najvaţnijih korisnika finansijskih izveštaja. Uprava snosi i najveću odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja. - Eksterni korisnici : Investitori – zainteresovani su za informacije o prinosu na uloţeni kapital i sigurnost uloţenog kapitala. Na osnovu ovoga odluĉuju da li će zadrţati, povećati ili povući uloţeni kapital. Zaposleni – oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogućnost preduzeća da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci – koriste finansijske izveštaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzeća da kreira gotovinu i finansijskom poloţaju. Na osnovu toga procenjuju mogućnost preduzeća da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet duţnika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavljaĉi – zahtevaju informacije o: finansijskom poloţaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraţivanja. Kupci – Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloţaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Drţavni organi i agencije – na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogućnost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Načela urednog knjigovodstva
Obuhvataju: 1. Naĉela urednog inventarisanja. 2. Naĉela knjigovodstva u uţem smislu i 3. Naĉela urednog bilansiranja
Inventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaĊaji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzakljuĉna knjiţenja Inventar Zakljuĉni list Godišnji obraĉun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izveštaj o gotovinskom toku - Izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, beleške

Poĉetni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglašavanje sa trţišnom vrednošću firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuĉni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o gotovinskom toku, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleške ĉine godišnji obraĉun. Cilj naĉela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godišnjem obraĉunu i ona obuhvataju pravila knjiţenja, pravila voĊenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izveštaja kako bi se pruţila fer slika o finansijskom poloţaju preduzeća. Kod nas se raĉunovodstvena praksa razvijala pod nemaĉkim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vaţe kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglašavaju.

I Načelo urednog inventarisanja i metode inventarisanja
Inventarisanje je postupak utvrĊivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzeća na odreĊeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da pruţi predlog rešenja stanja(na ĉiji teret ide manjak i sliĉno). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoĉinje
5

inventarisanjem. Revizor traţi na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoĊenju odabrao dane kada će doći u preduzeće da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuĉuje: - Prebrojavanje, - UtvrĊivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obiĉno se odštampaju liste imovine a ĉlan komisije samo treba da upiše broj komada). Inventar moţe biti : 1. Potpun – inventariše se kompletna imovina preduzeća, i 2. Parcijalan – rade se više puta u toku godine u svrhu kontrole raĉunopolagaĉa. Po pravilu se vrše nenajavljeno. Zakon o raĉunovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godišnje i to je pravni osnov inventarisanja. TakoĊe je propisan i naĉin na koji ga treba vršiti. Inventar se vrši radi zaštite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako što se inventarisanjem omogućava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreĊene zakljuĉke i odluke. Inventar treba još i da onemogući zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzeća u steĉaju. Ĉim se postavi steaĉajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji šest-6 naĉela urednog inventarisanja: 1. Naĉelo pojedinaĉnog obuhvatanja i procenjivanja – Imovina se u inventar unosi pojedinaĉno i pojedinaĉno se procenjuje vrednost da bi se omogućila kontrola. Odstupanje od pravila je moguće samo ako postoji veći broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova proseĉna vrednost. 2. Naĉelo potpunosti – zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znaĉi i ona koja je u i van preduzeća a pripada preduzeću. A imovina koja se nalazi u preduzeću a nije vlasništvo preduzeća unosi se u posebne popisne liste. 3. Naĉelo istinitosti – u raĉunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je nešto u potpunosti istinito. Zato se koristi naĉelo taĉnosti koje kaţe:
6

Nikada se ne primenjuje samostalno već kao dopuna drugim metodama. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. 5. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzeće uţiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve troškove njenog korišćenja.) 4. Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen. Popisne liste se ne porede sa sintetiĉkim. šrafova i sl robe. Naĉelo taĉnog oznaĉavanja – imovina u inventaru mora da bude obeleţena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. Dešava se da preduzeće ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu. c) Permanentno inventarisanje – podrazumeva kontinuirano praćenje stanja imovine izmeĊu dva popisa.12. što se i inaĉe radi u knjigovodstvu.Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK.12. izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje.. a inventar na dan 31. d) Inventarisanje uz pomoć uzorka – procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka. onda se novododata oprema oduzima a otuĊena dodaje. već analitiĉkim raĉunima. Korisno je u sluĉaju fabrike dugmadi. Vaţi i obrnuto. U praksi inventarisanje poĉinje poĉetkom decembra a završava se poĉetkom januara. b) Inventarisanje uz pomoć oduzimanja i dodavanja – ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21. hipertrofiran – manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuĊih sredstava. Prednost je znaĉajno smanjenje trošova. 7 . slobodno raspolagati i otuĊiti je. ako dan inventarisanja prethodi popisu..U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije već samo one koje postoje i . Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreĊeni dan – Ovo znaĉi otpoĉinjanje i završavanje inventarisanja u jednom danu. Zato se pravi plan inventarisanja i vrši odabir ĉlanova popisne komisije. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrĊivanje stvarnog stanja. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. Naĉelo ekonomske svojine – Preduzeća nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. Tako se stanje od 21. Naĉelo mogućnosti naknade kontrole – u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste. moguće je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meĊuvremenu. svodi na stvarno stanje 31. i drugo. i treće su visoki troškovi. Slabost inventarisanja na odreĊeni dan je mogućnost pojave grešaka zbog prekratkog roka.12. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. Kada preduzeće ima pravnu svojinu nad imovinom to znaĉi da se tom imovinom moţe koristiti.12. materijal po NV itd. Ovo naĉelo nalaţe proveru tih radnih papira sa popisnim listama. 6.

raĉunska proverava raĉunsku taĉnost. Izbor metoda zavisi od toga šta se inventariše i da li postoji potreba da se inventarisanje izvrši na odreĊeni dan. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraĊeni. Organizacija knjigovodstva se prilagoĊava konkretnom preduzeću u zavisnosti od zahteva poslovanja. MRS ne daju odgovore na sva pitanja. odnosno sve probleme knjigovodstva. raĉunskom i suštinskom kontrolom. Materijalna vrednost obezbeĊuje evidentiranjem svih i samo onih dogaĊaja koji su se zaista i desili (naĉelo istinitosti i naĉelo potpunosti ) Da li je neki dogaĊaj stvarno i nastao proverava se formalnom. Ovo nije ispravno jer Naĉela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naĉela urednog bilansiranja. Da li su evidentirani svi dogaĊaji proverava se uporeĊivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. One zajedno ĉine sistem. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiţene promene ili proknjiţene fiktivne promene(koja se nije desila-što takoĊe nije dozvoljeno). moguće je popis vršiti i tokom godine. Primena Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu iza za cilj uredno voĊenje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. 8 . Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voĊenjem posebnog dnevnika prodaje. ako imamo hiljadu kupaca vodićemo posebnu glavnu knjigu kupaca. Moguća slabost je pojava greške ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje će knjige biti voĊene. II Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Vrlo ĉesto se naĉela urednog bilansiranja poistovećuju sa naĉelima urednog knjigovodstva. suština je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduzeću. Formalna kontrola je provera forme. Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu i Naĉela urednog inventarisanja. da li će se voditi jedan ili više dnevnika ( npr. a suštinska proverava da li je neki dogaĊaj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). pritom. VoĊenjem knjiga se vrši obuhvatanje posledica promena na imovini.pri ĉemu je mogućnost pojave greške ista kao i kod drugih metoda. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomoćne knjige. da li će se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna – maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomoćne glavne knjige: npr. da li su svi elementi tu. ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno).

Informacija je korisniku vaţna. MeĊunarodni komitet za standarde finansijskog izveštavanja -Osnovan je 1973. ukoliko je relevantna za njegovo donošenje odluka. Finansijki izveštaji moraju da sadrţe sve vaţne inforamcije za njigove korisnike. Npr. I konaĉno. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meĊunarodno bili uporedivi – sve to j posledica globalizacije. Naĉela urednog bilansiranja nam pomaţu da dobijemo razumljive. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzeća budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utiĉe na formulisanje ovih pravila. Ove dve institucije su se meĊusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila. u periodu 1999-2000 je došlo do pribliţavanja stavova formulisanjem standarda. ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeću i tako mu omogućiti ili ne omogućiti da realizuje svoje planove. Više od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard. a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi – njihova primena nije bila uspešnja.III Načela urednog bilansiranja Bilansiranje poĉinje onog momenta kada vi proknjiţite sve nastale promene. 2. 28 i 31). Sve inforamcije koje ţeli investitor nisu potrebna kupcu. neki su ukinuti (npr. Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja i iznova se numerišu. ako su korisnici akcionar oni će prodajom ili kupovinom akcija preduzeća uticati na cenu akcija i tako na trţišnu kapitalizaciju preduzeća. koje ne utiĉu samo na korisnike. MeĊunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) – komisija za HoV vrši kontrolu regularnosti funkcionisanja trţišta za HoV. Komisija je traĊila da se smanji broj prava izbora. pouzdane i uporedive finansijske izveštaje koji će sadrţati sve informacije koje su korisnicima vaţne za donošenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. Finansijski izveštaji moraju biti uporedivi jer Npr. već povratno i na preduzeće. Pri tome treba obratiti paţnju na to da nisu sve informacije jednako vaţne za sve korisnike.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naĉela urednog bilansiranja. jer ona ne daju zadovoljavajući rezultat u svakim uslovima. Na ameriĉkim berzama kotirane kompanije su u obavezi da 9 . investitori porede finansijske izveštaje više kompanija pre donošenja odluke u koju će uloţiti kapital. jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. Danas najaveći utiacj na formulisanje i primenu naĉela imaju sledeće meĊunarodne institucije: 1. Najveći broj naĉela je rezultat prakse koja je pretoĉenja u teoriju. Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani jer korisnicima sluţe za donošenje odluka.

svoje FI izraĊuju u skladu sa ovim standardima. Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit. razdvajanje sredstavana OS i ObS). Ovo naĉelo definiše izgled... Adekvatno je rašĉlanjen onaj bilans koji uvaţava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina. Bruto princip je neophodan pri knjiţenju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV – nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ĉija je to ujedno i NV. dalje se stalna imovina podvaja na materijalna.. Ona zajedno sa komitetom radi na unapreĊenju MRS. Iz principa jasnosti se izvodi princip 10 . Druga mera jasnosti je (adekvatno obeležavanje kategorija. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izveštavanje – pa je ĉak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi vaţili za Evropu. aobrtna imovina na zalihe.. odnosno formu – ne utiĉe na taĉnost informacija već naĉin njihovog prezentiranja. obaveze. Razumljivost FI se obezbeĊuje time što se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaĉan naĉin. pri prodaji mašine ne mora da se zna NV i IVOS te mašine.rashodi. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu.. Naĉela urednog bilansiranja su: 1. 3. MeĊunarodna organizacija profesionalnih udrţenja raĉunovoĊa (IFAC) – okuplja profesionalne organizacije raĉunovoĊa iz pojedinih zemalja. već je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. imaterijalna i završnja ulaganja. Naziv mora da nedvosmisleno upućuje na sadrţaj pozicije (npr. To je zabrana saldiranja razliĉitih bilansnih pozicija – ne mogu se saldirati imovina i obaveze. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000.. prihodi i rashodi i sl. potraţivanja i gotovinu. ali je srećom prihvaćeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzeća koja se kotiraju na berzi. Treća mera jasnosti je korišćenje bruto principa . Ipak. i to tamo gde korisnici neće biti uskraćeni za vaţne informacije – npr. kapital. U konceptualnom okviru ovo se definiše kao kvalitet FI.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruĉju EU ). homogena celina (npr. kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi). prihodi . Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno raščlanjivanje kategorija (aktiva. Naĉelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. nekad je dopušteno da se koristi i neto princip. nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa.). I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je što kod nas ne postoji odgovarajuća infrastuktura. Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvrĊuje od 2005.

Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. U ekonomiji ne moţemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloţaj preduzeća jedino moguće – a to zbog onih prava izbora. Cilj poreskog bilansa je da se iskaţe sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. moţemo ih knjiţiti i kao kratkoroĉne HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme – uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni. Samovolja sastavljaĉa ĉini jedan bilans netaĉnim. to je taĉno imajući u vidu odreĊenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIĈKI iste duţine u inĉima ako je predstavljen u cm). Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliĉinu oporezive dobiti. Mada postoje razlike. Ne moraju pojedinaĉno da se iskaţu u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vršiti pojedinaĉno. pri ocenjivanju taĉnosti bilansa. Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godišnjeg obraĉuna. Poreski organi će ovaj bilans proglasiti netaĉnim jer je pri obraĉune amortizacije korišćena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. nećemo knjiţiti kao gotove proizvode već kao osnovna sredstva. Bilans je dakle taĉan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen – razliĉiti ciljevi koriste razliĉita pravila – razlika izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa. Jedan FI se smatra taĉnim ako: a) sadrţi SVE raĉunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije. u bilansu će biti iskazana ili malo veća ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. opcija pri knjiţenju i bilansiranju. moţemo ih knjiţiti kao dugoroĉne HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoroĉnu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. 11 . Dakle.pojedinaĉnog vrednovanja. Kada je nešto taĉno. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAĈAN bilans. uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen.TakoĊe mašinu koju smo proizveli i odluĉimo da je koristimo umesto da je prodajemo. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prikaţu pribliţno istu veliĉinu raspodeljive dobiti. b) obuhvaćene ĉinjenice se mogu vrednovati sa razliĉitih stanovišta. Menadţment vodi raĉuna da se u poslovnom bilansu vidi taĉno onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. c) u FI se ne sme uneti ništa što se nije desilo – misli se na fiktivne dogaĊaje. 2. Kljuĉno pri rašĉlanjivanju je namera a ne vrsta sredstva – dobar primer su akcije: proknjiţimo ih kao uĉešća ako imamo većinsko vlasništvo u nekom preduzeću i kupili smo ih radi kontrole tog preduzeća i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. Naĉelo istinitosti – istina predstavlja etiĉku kategoriju i zato ne moţemo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to znaĉi da on ne moţe drugaĉije nego jedino tako. Proveravajući ispravnost bilansa reći ćemo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa.

ne popravlja se bilans prethodne godine. analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokriće duga prema poveriocima koji su nam prošle godine na osnovu te imovine odobrili kredit. Ako pak podignemo vrednost rezultat će biti manji – to je sve manipulacija rezultatom. Naĉelo bilansnog identiteta – to je zahtev za apsolutnom jednakošću bilansa otvaranja jednog perioda sa zakluĉnim bilansom perioda koji mu prethodi. jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. Ovo će omogućiti uporediv finansijski poloţaj. Ovo naĉelo treba da spreĉi da se bez posebnog povoda ne vrši promena ni naĉina prezentacije ni pravila procenjivanja. Drugi razlog je da se onemogući manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako što onemogućavamo unošenje fiktivnih i izostavljanje postojećih pozicija. Cilj je da se uporeĊivanjem prinosnog i finansijskog poloţaja omogući procena razvoja preduzeća. ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje mišljenje) ako revizor smatra da izveštaj treba popraviti on će dati uzdrţano mišljenje i traţiće da se naprave ispravke. Smatra se da bi nepoštovanjem ovog naĉela bila dovedena u pitanje zaštita poverilaca i investitora. 2. Kontinuitet se obezbeĊuje nemenjanjem naĉina rašĉlanjivanja. (aktiva je na raĉunu otvaranja na strani potraţuje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod raĉuna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekršiti u dva sluĉaja: 1. nemenjanjem sadrţine pozicija. da je njegova inverzna slika. Glavna knjiga sledeće godine se otvara na bazi raĉuna otvaranja. Zašto se na ovome insistira. Kada revizor zahteva da se izvrše ispravke godišnjeg obraĉuna (on pregleda godišnji obraĉun. Nepromenjivost sadržine znaĉi da se: ne sme vršiti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija. koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeĊenje naĉela potpunosti (onda ne moţemo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine). zadrţavanjem istih metoda otpisivanja i zadrţavanjem istog dana bilansa. Tada ova dva raĉuna ne bi bila jednaka. 4.) Do zakljuĉnog bilansa stanja dolazimo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige preko raĉuna izravnanja. Isto rašĉlanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i traţi se da se ne menjaju nazivi pozicija. tj. Kada doĊe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaćanja). To znaĉi da ovaj zahtev još moţemo forumulisati i kao zahtev da raĉun izravnjanja jedne godine bude jednak raĉunu otvaranja sledeće godine. ili nasumiĉno menjanje vrednosti. Te ispravke se rade na raĉunu otvaranja. Naĉelo kontinuiteta – je zahtev da se periodiĉni rezultat utvrĊuje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Smanjenjem vrednosti OS smanjiće se amortizacija na jeftinije sredstvo pa će se uz isti prihod i manje rashode dobiti veći rezultat. ne sme vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge 12 . To znaĉi da poĉetni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak završnom bilansu prethodne godine.3.

pozicije(ĉekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). promena veliĉine preduzeća . Vaţno je ne menjati i osnovu za odreĊivanje sadrţine CK. ali se drţite te vrednosti od koje ste pošli. Npr LIFO metoda je bila savršena do juĉe. Kada je odstupati od ovog naĉela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni. Dakle. To znaĉi stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. ali su juĉe poĉele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda proseĉne cene. degresivne ili funkcionalne metode. Ovo naĉelo stalnosti 13 . Ako ovo odluĉite onda u napomenama morate objaviti da ste izvršili promenu raĉunovodstvene politike te je pri obraĉunu troškova materijala došlo do promene metoda sa lifo na metod proseĉne cene i da izraĉunate koliko su troškovi materijala po proseĉnoj ceni razliĉiti od troškova koji bi bili da ste zadrţali LIFO metodu. Znaĉi vi otpisujete. Naĉelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod. MRS 16 kaţe da se procenjivanje a time i vrednovanje moţe vršiti primenom linearne. naĉin moţe biti direktan ili indirektan. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogućnost odabiraja jednog od više naĉina procenjivanja. primenjenivana stara i primenjena nova raĉunovodstvena politika. promena delatnosti(proizvodno preĊe u trgovinsko ili ugostiteljsko). Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz završnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse.doo u ad.12.firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzeća i automatski se javlja potreba za drugaĉijim rašĉlanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzeće skromniji. Ne menjati načine otpisivanja (metodom se utvrĊuje vrednost otpisa a naĉin je nešto drugo). Ovo se radi da bi se onemogućilo svojevoljno oblikovanje rezultata. Postoji situacija kada se moţe odstupiti od ovog naĉela a to je kad ase poslovanje preduzeća toliko promeni da primena dotadašnjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. moţete ukljuĉiti i troškove finansiranja. MRS 2 nudi sve ove mogućnosti ali se jednom naĉinjen izbor ne sme menjati.. To znaĉi da ako se u ovom i budućim bilansima poštuje naĉelo istorijskog troška i naĉelo opreznosti vrednost imovine ne moţe biti veća u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prošlim godinama. ali tamo gde postoji uticaj sezone preduzeća mogu traţiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poĉetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet.. Tako u CK moţete ukljuĉiti sve troškove proizvodno funkcionalnog podruĉja ili samo varijabilne. da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzeća(izbacimo proizvodnju i orjentišemo se samo na usluge). ĉak i deo troškova uprave. Materijalni kontinuitet se obezbeĊuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Pri otpisu potraţivanja moţe se ići na pojedinaĉno procenjivanje ili paušalno (npr banka paušalno procenjuje kredite date za stanovništvu za zimnicu pa neće procenjivati bonitet svakog pojedinaĉnog duţnika). Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31. U pravne razloge spada: promena pravne forme npr . Neotpisana vrednost će se naravno razlikovati.

To znaĉi da se vrednost zaliha moţe povećati samo do njihove NV odnosno CK. onda morate poštovati strogi princip niţe vrednosti. Moguće je povećati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. mi dakle biramo naĉin na koji ćemo mu odrediti vrednost. Inicijalno – prvi put.. Više nemamo mogućnost da biramo kako ćemo bilansirati ali moţemo birati kako ćemo procenjivati. Realnije je dopustiti dopustiti povećanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata. Npr imamo zalihe robe ĉija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. Princip niže vrednosti ili neograničene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugoroĉno vezana za preduzeće. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znaĉi odrediti kojoj kategoriji nešto pripada (da li je nešto sredstvo ili rashod. pa se ne traţi da se vrši otpisivanje jer je razlika prolazne prirode. Prema naĉelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trţišnu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31. Dakle. Mnogo veći praktiĉni znaĉaj ima načelo ograničene povezanosti vrednosti MRS 36.. onda morate vršiti otpisivanje. i ovo naĉelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 što knjiţimo kao prihod. Šta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. To je ukinuto sa MRS 22. Dakle.. samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. ali zahteva da se kada proĊu te vanredne okolnosti ne dozvoljava povećanje aktive ili smanjenje obaveza. Ovo je malo fleksibilnije naĉelo jer uvaţava da se okolnosti mogu promeniti. naknadno – na svaki dan bilansa. ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle. Pitanje kako procenjujete znaĉi kako odrećujete vrednost. Ono moţe biti inicijalno i naknadno. Ako je TV ispod KV otpisivanje se vrši samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode – što npr nije sluĉaj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan. da se ne aktivira. ali pritom postoje granice. obaveza ili prihod.vrednosti se javlja u dve varijante: kao naĉelo ograniĉene i neograniĉene povezanosti vrednosti.12. imamo rashod 1000 za koliko je SV niţa od NV. Nekada je postojala mogućnost da goodwill koji je plaćen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvršeno plaćanje.. već da se otpisuje tokom pet godina. Načelo neograničene povezanosti vrednosti dopušta da izvršite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaša imovina izgubila na vrednosti. 14 . Ali ako imate kratkoroĉne HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku. Morate priznati taj gubitak jer ćete prodaju izvršiti u kratkom roku. Procenjivati znaĉi odrediti vrednost odreĊenog dela imovine ili obaveze.). Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000. pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvršeno otpisivanje preduzeće moţe povećati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza. njihova vrednost 9000.

Da nema naĉela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u 15 . Obaveze se moraju proceniti naviše ukoliko isplata obaveze zahteva veći iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Prema naĉelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naĉela. Razlika izmeĊu više NV i niţe TV biće tretirana kao gubitak što vodi smanjenju rezultata. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata. Kada procenjujemo obaveze. na koji naĉin treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uĉinke/imovinu do trenutka njene realizacije. Polazi se od toga da je imovina duţnika garantna supstanca za poverioce i da je potraţivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko duţnik ima veću imovinu. Dakle.5. imovinu treba vrednovati po NV ili CK. Naĉelo opreznosti – je jako staro naĉelo. Zato se insistiralo da duţnik nikada ne sme prikazati veću imovinu nego što ona stvarno jeste – da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego što stvarno jeste jer bismo u tom sluĉaju prevarili poverioce. U poĉetku je formulisano da bi se zaštitili interesi poverilaca. Kako se postiţe oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemogućilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najviše po NV. veka. To znaĉi. Jer praksa je pokazala da ako duţnik ne posluje rentabilno onda prvo troši svoj pa kapital poverilaca. Iznos obaveze se podiţe do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. preduzeće ne sme da pokaţe niti da ima veću imovinu nego što stvarno ima. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine niţe od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Ovo se moţe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. Kod naĉela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trţišno verifikovani. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinaĉnih transakcija tj njihovog zbira. gornja granica za procenjivanje aktive je NV. Vrednovanjem imovine naniţe i obaveza naviše biće onemogućeno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzeća što i jeste suština ovog naĉela. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je još jedno pravilo – naĉelo niţe vrednosti. to više nije dovoljno. jer je potraţivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaĉaju. Da bi se onemogućilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledeća pravila: rezultat preduzeća = prihodi – rashodi. tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. niti da pokaţe da posluje uspešnije nego što zaista posluje. Ovo naĉelo utvrĊuje kada je nešto trţišno verifikovano. one se procenjuju prema njihovoj NV. MeĊutim. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaĉa onda NV obaveze NV tog materijala. još pre 14. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaţan uslov sposobnosti izmirenja obaveza duţnika. Dakle.

Ovim naĉelom se reguliše odnos izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa zbog razliĉitig ciljeva koje imaju. dakle dovode do priznavanja gubitaka. Prvo naĉelo traţi da se izmeĊu NV i TV imovine bira ona koja je niţa. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. Po naĉelu niţe vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji će biti predmet oporezivanja. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. Oba naĉela imaju iste posledice. a do tada je moţete voditi po njenoj NV odnosno CK. Naĉelo realizacije kaţe da ne moţete to uraditi dok robu ne prodate. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraţivanja tj iznos koji nećemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego što naplatimo naplativi deo tog potraţivanja. To znaĉi da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. a za gubitke je dovoljno da su nastali. 16 . U drugim zemljama pa i u našoj sastavljaju se dva bilansa. Naĉelo niţe vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. Drugo naĉelo koje treba da omogući neprecenjivanje rezultata je naĉelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego što su trţišno verifikovani. Gubitak će biti veći po naĉelu impariteta od onog ustanovljenog po naĉelu niţe vrednosti. Iz naĉela opreznosti su izvedena ova dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. ali njihova visina je razliĉita. Naĉelo merodavnosti ovde kaţe da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. Prvi zahtev ovog naĉela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. Drugo naĉelo traţi da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. naĉelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate – a te dve vrednosti su ĉesto razliĉite. Za dobitke se UVEK traţi da budu trţišno verifikovani. Smisao naĉela impariteta je da se onemogući prenošenje gubitaka iz tekućeg u naredne obraĉunske periode. Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa.vrednosti po kojoj mislimo da je moţemo prodati. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans – jedno. Drugi zahtev ovog naĉela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve što ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu. Naĉelo niţe vrednosti i naĉelo impariteta su odreĊenoj vezi. Naĉelo merodavnosti – ovog naĉela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4. nije dopušteno da u poslovnom bilansu nešto iskaţete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. Dakle. ne moraju biti trţišno verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrĊivanju rezultata. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. A naĉelo impariteta je usmereno na onemogućavanje precenjivanja rezultata. 6. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi.

Ako se ovo naĉelo ne bi poštovalo ne bi bilo moguće primeniti ni neka druga naĉela. Ako ste primenili višu stopu u poslovnom bilansu moraćete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. degresivne i funkcionalne metode. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe. Ovo pravilo je poznato kao naĉelo obrnute merodavnosti. npr naĉelo realizacije ili naĉelo impariteta (ne moţemo proceniti da li je neko potraţivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo poštovali naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja). Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja – je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta. Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniĉavaju visinu stopa koje moţete primeniti. 8. Interes preduzeća je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. pa oni imaju skromnu drţavnu i dodatnu penziju od preduzeća) na taj naĉin što preduzeće u toku rada radnika odvaja odreĊena sredstva iz dobitka pre poreza u odreĊene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Npr drţava moţe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vašim pogonima u pograniĉnom podruĉju zbog većeg stepena rizika ali vam zahteva da te više stope primenjujete i u poslovnom bilansu. Npr. ali ne i kapitala jer je on razlika izmeĊu aktive i obaveza. Ili ţelite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojeća firma obezbeĊuje svojim radnicima dodatne penzije. Ovo ne znaĉi i pojedinaĉno iskazivanje. IzmeĊu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike baš u ovom podruĉju. pa 17 . Ovo se u MRS vodi ne kao naĉelo već kao pretpostavka finansijskog izveštavanja. Ovo naĉelo traţi da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreĊenog poduhvata – npr drţava vam da koncesiju da poseĉete 50ha šume a vi to moţete uraditi za manje od godinu dana. Naĉelo stalnosti poslovanja – naziva se i going concern princi.Treći zahtev se odnosi na tretman prava izbora. Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. U MRS su zadrţana prava izbora pri utvrĊivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. Interes drţave je oslobaĊanje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbeĊuje veće penzije. prava i obaveza procenjuje pojedinaĉno. U poreskom bilansu su ova prava izbora suţena ili potpuno ukinuta. dopušta se primena metode proseĉne cene i primena FIFO metode za odreĊivanje utrošenih zaliha. Interes radnika je da za nešto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budućnost uz ovu duplu penziju. No drţava traţi da se ovaj manji iznos dobiti ne iskaţe samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu. 7. Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode proseĉne cene. Ova merodavnost se javlja kada preduzeće ţeli da iskoristi odreĊene poreske olakšice. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne. To se zahteva obiĉno onda kada preduzeće traţi neke poreske olakšice.

MRS se odnose na preduzeća koja nastavljaju sa poslovanjem. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkurišu da budu priznati kao trenutak realizacije. Zato u sklopu ovog naĉela moţemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo 18 . Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate – oznaĉava kao proces realizacije. Primarni cilj je onemogućavanje precenjivanja periodiĉnog rezultata. zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. Nećete obraĉunavati periodiĉni rezultat za mesec dana već totalni rezultat na kraju veka poslovanja). To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uĉinaka. Imovina se u ovom sluĉaju vrednuje u skladu sa naĉelom istorijskog troška i naĉelom niţe vrednosti. FI preduzeća koaj prestaju sa poslovanjem – udlaze u steĉaj ili likvidaciju. Naĉelo realizacije – rekli smo da su iz naĉela opreznosti izvedena dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. Potrebno je da je zaista i prodate. S druge strane obezbeĊuje se da se dogaĊaj nabavke uĉini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Danas je to samostalno naĉelo. testere kupujete. To se ĉini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopšte nisu dovedene do kraja. Ako se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa radom. mi ne moţemo sastaviti totalni rezultat već periodiĉni. Direktivu. Ako se poslovanje preduzeća završava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ćete tu imovinu prodati. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. Zato se rezultat ne utvrĊuje kao razlika izmeĊu isplata i uplata već kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda.opremu uzimate u zakup. Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. 9. iznajmljujete radnike i sl. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ćete je prodati. Db=Prihodi i Gb=Prihodi – Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. Taj rezultat se dakle ne utvrĊuje na gotovinskoj već na obraĉunskoj osnovi. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da pruţi odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. Ovo naĉelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trţišno verifikovani. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV. se sastavljaju na bazi posebnih pravila. dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moţe prodati. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znaĉi da će ona poslovati u narednih 12 meseci.

Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraţivanja.tog prihoda. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme. To je tako jer prodaja moţe biti realizovana na razliĉite naĉine. Ne moţemo odlagati trenutak realizacije zato što će moţda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu. i da prigovor a šta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraţivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. Sliĉno je i sas gubitkom – to je nedostajući prihod za pokriće rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. Ova prodaja nije praćena naplatom u istom trenutku. Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraţivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. A ako se dogodi da potraţivanje ne bude naplaćeno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. zato će se u tom sluĉaju izvršiti storniranje ranije evidentiranog prihoda. Polazeći od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raĉunovoĊe su na stanovištu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. ali šta se dešava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je što se dogaĊa ali je izuzetak a ne pravilo. prihodi nisu praćeni naplatom. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAĈUNSKE OPERACIJE već da li je 19 . Naĉelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ćete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. Cena relevantna za utvrĊivanjeprihoda je prodajna cena – to znaĉi da će eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca – pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. Da potraţivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzeća. da je roba isporuĉena ( faktura se piše na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice). Prodaja na kredit – situacija je nešto drugaĉija. Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije – dogovora. Isporuka robe prethodi naplati. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novĉanog toka. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraţivanja. iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije: Prodaja za gotovo – je dominirajući naĉin prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreĊivanje trenutka realizacije. već nastanak prihoda predhodi naplati. da je faktura pokrivena otpremnicom tj.

Avansno plaćanje robe – je kada akt plaćanja prethodi isporuci. U ovom sluĉaju je za proizvodnju potrebno više obraĉunskih perioda. Dakle. tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda. 20 . to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrţini u odnosu na formu. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak što ćete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraĉunske periode u kojima se taj brod gradi. brodogradnja i sl. 10 000/50 000=20% . Prva je da troškove koji su trebali nastati za izvršeni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim troškovima ( npr. Ovo nam omogućava da kontrolišemo deo izvršenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajući deo prihoda. bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a troškovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke. Ovim se eliminiše mogućnost da doĊe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine. u koliĉini u kojoj je dogovoreno.. Prihod ćemo priznati kada isporuĉimo robu za koju je kupac unapred platio. Dakle.. Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se proteţe kroz više obraĉunskih perioda – ovo je specifiĉan sluĉaj ( mostogradnja. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr. koliko prihoda treba dodeliti svakom obraĉunskom periodu se dobija korišćenjem metode dovršenosti radova – tj.isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna. utvrĊivanjem stepena dovršenosti radova. To je ĉist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima.). Opravdano se moţe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom ĉitavog perioda proizvodnje proizvoda. da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ĉija će konaĉna visina biti utvrĊena u trenutku kada proizvod bude završen i predat kupcu. Ovo ĉvrsto poštovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izveštavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloţaja preduzeća. da mu roba ne odgovara. Kako ćemo izraĉunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obiĉno priznavanje prihoda uslovljava mogućnošću podele porudţbine na više delova ili faza. tako kupac nema osnova da osporava isporuku. poljoprivreda. Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda treće odjedanput iskaţu ogroman dobitak. Dakle. graĊevinarstvo.vi ste obavili 20% od planiranih poslova). a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak. u skladu sa dogovorom sa kupcem. MRS –II . u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvrĊen. Mi nemamo prihod već obavezu prema tom kupcu.Ugovori o dugoroĉnoj izgradnji se bavi ovom problematikom.

Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na troškove 10 000 vaš dobitak bi morao biti 13 000. to znaĉi da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ćete vašem principalu fakturisati vašu robu. Ovo pravilo utvrĊivanja stepena dovršenosti se nudi samo kao mogućnost a ne obaveza. da se visina prihoda moţe pouzdano utvrditi ( ne mora baš u dinar). ugovori sa fksnom cenom). da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. Ako je stopa dovršenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraĉunskog perioda. Prihod= troškovi+dobitak. jer pre nego što uĊete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko će vas to koštati. ali već sutra ćete imati kamatu os jednod dana. i u toku proizvodnje vi morate taĉno znati koliki je pripadajući deo troškova svakog skupa aktivnosti. Taj prihod se ne moţe vezati za izvršenje jer vi svaki dan vršite poslove zastupanja al nećete svaki dan evidentirati prihode. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips troškovi plus. kod usluga od zastupstva stvar je nešto kompleksnija. recimo u ugovoru kaţete: provizija se obraĉunava i fakturiĉe meseĉno. Ovde se ne postavljaju ograniĉenja u pogledu duţine tog perioda. ( da dakle postoji mogućnost utvrĊivanja stepena dovršenosti). To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prošlo. ako raĉunamo rezultat meseĉno i visinu prihoda od kamate ćemo obraĉunavati meseĉno nezavisno od trenutka naplate. Tj. Kljuĉno je da li je kamata kao prihod nastala. da ako ne moţete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad već ne moţete pouzdano utvrditi visinu prihoda. Prihodi od kamate – Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. Imate recimo broj radnih sati. da je porudţbina deljiva. I tada vi evidentirate potraţivanje prema principalu i prihod. MeĊutim. Druga mogućnost je da ako znate kolika je zaraĉunata stopa dobiti po troĉkovima koji su nastali raĉunom više sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doĊete do prihoda. Prihodi od prodaje usluga – trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvršenja usluge u visini pc te usluge. Ako ste pare dali danas kamata je nula. stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ćete dobiti stepen dovršenosti. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovišta obraĉuna prihoda. Ukoliko ne moţete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da će on biti ostvaren onda MRS II dopušta da priznate kao prihod iznos koji je jednak troškovima koji su nastali u tom obraĉunskom periodu. na kraju meseca ćete imati kamatu za 21 . MeĊutim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odreĊeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda veţe za dospelost usluge za naplatu. Ovo moţete izraziti i u naturalnim jedinicama.Uzimaju se planirani troškovi da bi se eliminisala eventualna prekoraĉenja. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo.

I ona je rashod perioda u kome je sadrţan odgovarajući deo faktora proizvodnje koji je utrošen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. To znaĉi da u toku proizvodnje mi imamo 22 . Za sada ne postoji bolji naĉin da potrošnju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da trošenja najpre veţemo za proizvod. Naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu – za razliku od naĉela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda ĉiji su deo ti rezultati ovo naĉelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraĉunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali.trideset dana. Naĉelo se bavi time da razgraniĉi ulaganja koja u izvršena u jednom obraĉunskom periodu na ona koja će doneti prihode u budućnosti ( koja nisu utrošena i koja će biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraĉunskog perioda ( koja će kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). Ovo iz razloga što skupština akcionara odluĉuje o raspodelu ovog dobitka poĉetkom ili sredinom 2005. b) Kako se utvrĊuje visina prihoda – odgovori su dati u okviru svakog pojedinaĉnog sluĉaja. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je reĉ o dividendama koje potiĉu iz dobitaka iz prethodna godine. Prihodi od uĉešća u kapitalu – prihodu su u ovom sluĉaju u vidu dividende u sluĉaju AD ili uĉešće u dobitku u sluĉaju doo. a da u trenutku njegove realizacije troĉenja prevedemo u rashod. Kada se moţe priznati prihod od dividende? ne moţe odmah jer firma u ĉijem kapitalu uĉestvujete ostvaruje dobitak u 2004. ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu meseĉne obaveze utvrĊivali tako što smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome ćemo koristiti sredstva našeg dobavljaĉa). Kada bi nabavka bila jednaka potrošnji i proizvodnja jednaka – prodaju problema razgraniĉenja ne bi ni bilo. godini. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je vaĉ dobitak. gore. Ovo naĉelo se još naziva i naĉelo uzroĉnisti. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. Sve što smo nabavili bilo bi rashod i sve što smo prodali bilo bi prihod – ali u praksi to skoro nikad nije sluĉaj. meĊutim u praksi ga vi na moţete knjiţiti kao dobitak u 2004. 10. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uĉinaka. godini i vi imate pravo uĉešća u delu tog dobitka. Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraĉunskom periodu ali jedan deo će biti potrošen sada a jedan deo će biti trošen tokom narednog obraĉunskog perioda – i automatski imate problem da razgraniĉite koji deo faktora proizvodnje je potrošen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle.

Zato će rezultat perioda u kom se ova obaveza plaća biti niţi nego što bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali veća rezervisanja. pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat. taju od sluĉaja do sluĉaja. već u periodu kada smo formirali rezervisanje. Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju već ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali. moţe se desiti da naplatite manje od onog što ste procenili. 23 . ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio). ali pošto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda – u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleţite smanjenje imovine i rashod. relevantno je da li je taj rashod nastao. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ĉija nam visina i rok dospeća nisu poznati na dan bilansa. I sad. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ćete otpisati. naknadni otpisi potraživanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je moguće taĉno procenimo koliko je od potraţivanja naplativo a koliko ne.). On je specifiĉan jer nije nastao u ovom periodu. zakupnine i sl. Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata. Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. što je problem kod dodeljivanja indirektnih troškova baze za dodeljivanje indirektnih troškova zavisi taĉnost obraĉuna CK.samo transformaciju oblika imovine. ako je on unapred plaćen imamo potraţivanje – A VR. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaćen. a u suprotnom imamo obavezu –PVR. Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude veća od izdvojenog rezervisanja mi ćemo imati isplatu veću od visine rezervisanja. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrĊivanje CK. Osim razgraniĉenja prema predmetu postoji i problem razgraniĉenja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uĉinka jer im oni nisu uzrok nastanka. Ovaj problem je sve znaĉajniji jer uĉešće direktinih troškova konstantno opada poslednjih godina i raste znaĉaj indirektnih troškova. štete koje su nastale ranije a čiju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajućeg zavoda. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća – već je transformišu. Što se tiĉe rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti – moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati.

on se bavi konkretnom primenom naĉela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. Naĉelo je vremenom dobijalo na znaĉaju. Naĉelo impariteta – je veoma staro naĉelo. Dobici Realizovani Gubici Realizovani Nerealizovani Naĉelo realizacije Naĉelo impariteta Prvobitno je naĉelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe ĉinile najveći deo imovine jednog preduzeća. u 17 veku se ono javlja kao opšti zahtev i od tada mu znaĉaj raste – danas je on u obliku MRS 36 – ObezvreĊenje imovine. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode – valonizuje se po vrednosi po kojoj se moţe prodati). već da se moraju uzeti u obzir i one rashode. Takvi su npr.Postoje i rashodi bez protuĉinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moţete nadoknaditi. 24 . dati pokloni i sl. Vremenom je prošireno polje imovine na koje se ovo naĉelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze. iako ta roba još nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati – u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraĉunski period. koji su nastali u tom tekućem periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda – dakle. 11. To znaĉi da je primećeno da nije dovoljno da rashodima tekućeg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekućim prihodima. ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka. a kodifikovano je u 17 veku. Dakle. Ovim se obezbeĊuje da nam periodniĉni rezultat bude oprezno odmeren. bez obzira da li su ili nisu trţišno realizovani. iz razloga opreznosti. Cilj naĉela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u buduće obraĉunske periode. troškovi neiskorišćenog kapaciteta ( da podsetimo troškovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ).

Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. Naĉelo impariteta se pita – za koliko ja tu imovinu mogu unovĉiti a ne ponovo nabaviti. I drugo. NV=100 din 25 . za utvrĊivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na trţištu nabavke nego vrednosti imovine na trţištu prodaje – za koliko mogu da prodam. Treba proveriti moţe li se ona prodati najmanje po NV. Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. to znaĉi da se za stavljanje bilansa likvidacije npr. Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreĎujemo gubitke? Prema naĉelu niţe vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je niţa od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV – tj. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znaĉi da ćemo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrţane u imovini – objektivirati. Na kojim pretpostavkama počiva utvrĎivanje gubitaka prema načelu impariteta? Gubici utvrĊeni po naĉelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeĊu vrednosti u knjigama i dnevne TV.Kada je moguće primeniti ovo načelo? Naĉelo impariteta se moţe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski trošak. Treba uzeti u obzir i troškove prodaje. Primena ovog načela nije u skladu sa načelom uzročnosti. ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvrĊen i priznat. Treba proveriti na trţištu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. ne moţe primeniti ovo naĉelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje. Ova vrednost je po pravilu niţa od one po kojoj se ta imovina moţe ponovo nabaviti. dnevne vrednosti po kojima se moţe prodati. Dakle. cena ponovne nabavke. Prema naĉelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda – ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ĉime se obezbeĊuje oĉuvanje kapitala ( tako što se ne iskazuju precenjeni dobici). To nije likvidaciona vrednost – kada hitno moram sutra da prodam.

p. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. CK=600 din Var T. Zato na CK moramo dodati varijabilne troškove prerade – da bi nedovršena proizvodnja postala gotov proizvod. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV veća od CK. Zalihe nedovršene proizvodnje se vode po CK. Ali nedovršena proizvodnja najĉešće nije predmet prodaje pa imamo problem. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK. 2. Prerade= 180 din Got.=0 Nema gubitka. Ali po pravilu varijabilni prodajni troškovi postoje. 3.=780 din Sada to uporeĊujem sa neto PV gotovih proizvoda.PV=101 din vtp. FV=800 din 26 . Zato NV treba uvećati za taj iznos.

Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliĉini imali taĉno onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. Na zalihama 31.Vtp=20 din Neto PV=780 Pošto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda nećemo ni zaraditi ni izgubiti ovde. Pa tako . NV materijala ( za 1000kom) =1500 kg*2 din =3000 din =1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni troškovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din 3500 din 1000 din 4500 din PV ( po komadu je 6 din) . 4. za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala. Zato moramo utvrditi koliko će nas koštati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. Gubici u zalihama materijala. Materijal nije namenjen prodaji već preradi. ali to je retko tako. Treba uzeti u obzir i varijabilne troškove prerade. Zalihe materijala se vode po NV.varijabilni troškovi prodaje =Neto PV = = = 6000 din 400 din 5600 din 27 .12. Pretpostavićemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal – i da uzmemo dva ništa se ne menja sem raĉuna. pa mi moramo da utvrdimo koja će biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). imamo 1300 kg.

Primer: preduzeće proizvodi jedan proizvod. Dodatne Sliţe samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama.. i petoj godini doneti prihoda. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B. 5. drugoj. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A). U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su veće i koliko od njih moţete proizvesti proizvoda tj. II i III godini) 28 . Ovde imamo sledeći problem – nećemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moţemo raĉunati njenu NV i neto PV.3 materijala B. SV Prihodi Rashodi =5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I. A varijabilni troškovi prodaje po komadu 1 din. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala – iz razloga opreznosti. Proseĉna NV materijala A je 2 din.3 din po komadu. ali – vodeći raĉuna o vremenskoj vrednosti novca – treba ih svesti na danaĉnji dan.. UtvrĊivanje gubitaka u stalnoj imovini – opremi ( postrojenjskoj imovini). Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moţemo porediti sa dobitkom jedne godine jer ćemo tu imovinu koristiti u više obraĉunskih perioda. Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti troškova niţi od diskontovane vrednosti prihoda – onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. Na dan 31. Ovo se naziva raĉun ostatka – šta mi ostane kada pokrijem sv i sve troškove koje je to sredstvo izazvalo. proseĉna NV materijala B je 5 din. Varijabilni troškovi prerade iznose 0. Dakle moramo sabrati koliko će nam ta imovina u prvoj. PV po komadu je 7 dinara. II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I. Sadaĉnja vrednost imovine + sadašnja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednošću prihoda koje će korišćenje tog sr dati.5 kg materijala A i 0.U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraĉunata CK manja nego neto PV.

To znaĉi da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani taĉno ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti potraţivanja. poslovna na stalnu i obrtnu. Zamagljeni bilans se moţe otkriti tako što ćemo proveriti da li su poštovana sva pravila koja traţi naĉelo jasnosti. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti obaveza. SV potraţivanja na dan bilansa se uporeĊuje sa iznosom oĉekivane naplate. stalna na nematerijalna.Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloţena sredstva za 3 godine. 7. I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje rašĉlanjena. 29 . materijalna i finansijska ulaganja. To znaĉi da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena – ako za njenu isplatu treba izdvojiti veći iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uvećati za taj iznos. potraţivanja i gotovinu. recimo 5% godišnje. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 – zamagljivanje bilansa kao lakši bilansni delikt i 2 – falsifikovanje bilansa kao teţi bilansni delikt. Ako se oĉekuje niţa naplata od iznosa na koje poraţivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. 6. a obrtna na zalihe. Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepoštovanja ili kršenja naĉela jasnosti. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuĉke i odluke koje su povoljne za ns a štetne za korisnike. Bilansni delikti Nastaju kao posledica nepoštovanja naĉela urednog balansiranja.

Zbog toga što korišćenjem falsifikovanih izveštaja mogu nastati ogromne štete po poverioce i investitore. teško je dokazati nameru sastavljaĉa da taj bilans bude zamagljen. vi je morate prezentirati. davanje pogrešnih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa. 30 . Ovde je prekršeno naĉelo istinitosti. naĉelo potpunosti. Ovo je najĉešći naĉin zamagljivanja bilansa. zakonodavac mora propisati visoke kazne. Nije teško dokazati daje bilans zamagljen. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vaţna za korisnika. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veću nego što imamo i rezultat veći nego što smo ostvarili.Vaţno je i davanje pravih naziva. Falsifikovanje bilansa Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teţim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. da li bilans sadrţi fiktivne pozicije. Kod nas je to i dalje privredni prekršaj. Neto principom se uskraćuju vaţne informacije. Postojanje ovog delikta ćete ustanoviti tako što ćete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrĊena u skladu sa naĉelima: naĉelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno – neću otpisati ono što moram ili otpisaći vuĉe nego što moram). Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netaĉno iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Ako napomene ne sadrţe sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. Korišćenje bruto principa je takoĊe bitno. Problem je dokazivanje namere – mislili smo da smo dali sve što je vaţno ili Nismo znali da to treba – ali neznanje ne oslobaĊa.

ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prošle godine i sada se moţe naći na sajtu ministarstva finansija. Kada je reĉ o našoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI. te je kod nas raĉunovodstvena praksa razvijana na postulatima 31 . da su se MRS poĉeli primenjivati od prošle godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzeća poĉinju da ih primenjuju od ove godine. Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znaĉi ovo do sad su bili MRS a ovo su meĊunarodni standardi raĉunovodstvenog izveštavanja – ima ih 36. Kod nas su još od 96 god poĉela usklaĊivanja raĉunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU. Federaciji. i 4 – koja su ti načela inkorporirana u MRS i 5 – koje su kvalitativne odlike FI prema MRS. Problem je sledeći: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego što je donet prevod. Hrvatskoj. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poĉivaju MRS da bi sastavljaĉi FI mogli da razumeju sam standard..Konceptualni okvir MRS UreĎuje pitanja kao što su: 1 – na koji način je MeĎunarodni komitet za račuvodstvene standarde definisao ciljeve izveštavanja 2 – koga je odredilo kao korisnike 3 – od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraživanju u skladu sa MRS. To ĉto je prevod kasnio dovelo je do toga da raĉunovoĊe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS. Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaĊaje za koje ne postoji poseban MRS. Postojali su prevodi u okruţenju u Republici Srpskoj..

raĉunovodstvene teorije i prakse Evrope. Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloţaj. sastav stalne i sastav obrtne imovine). Vrlo ĉesto se nazivaju i izveštaji opšte namene – oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. Konceptualni okvir ureĊuje: 1234ciljevi finansijskog izveštavanja tj. bilans uspeha. 32 . Iz jednog FI nećete moći da sagledate promene. Kada je reĉ o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba reći da su to redovni FI pojedinih preduzeće i grupa preduzeća. iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina. To znaĉi da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI. ciljevi sastavljanja FI definišu se kvalitativne karakteristike FI odreĊuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odreĊuju se koncepti odrţanja kapitala. izveštaj o tokovima gotovine i beleške uz FI. Znaĉi oni moraju biti napravljeni tako da je to moguće. to su bilansi koji se sastavljaju godišnje i polugodiĉnje i koji su namenjeni ĉirokom krugu korisnika. Ali kada se kaţe da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreĊenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moţete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća. te izmeĊu toga što smo do sad primenjivali i onoga što se sad uvodi – ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima. on pruţa u najboljem sluĉaju podatke ta dve uzastopne godine – što nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. Još se kaţe da FI pokazuju i promene u finansijskom poloţaju. Imovinski poloţaj je uvid u strukturu imovine preduzeća ( odnos stalne i obrtne imovine. Finansijski poloţaj upućuje na izvore – kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izmaĊu aktive i pojedinih izvora. Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donošenje odreĊenih poslovnih odluka – uprava uvek moţe da zahteva dodatne informacije. Ti FI opšte namene obuhvataju bilans stanja. Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloţaj preduzeća. odnos izmeĊu poslovne i neposlovne imovine. izveštaj o promenama na kapitalu.

njena likvidnost i solventnost.Ciljevi finansijskog izveštavanja: Smatra se da FI treba da pruţe korisnicima razliĉite podatke za donošeje odluka. hoće li firma biti u stanju da kapital koji smo uloţili koristi i uvećava. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu. koliko su naša ulaganja sigurna. poloţaj da dokuĉimo koliko je firma sigurna.. Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom poloţaju firme. da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuĉke da li je taj finansijski poloţaj zadovoljavajući. Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski položaj želimo da dokučimo? Zanima nas sigurnost firme. rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloţaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnošću uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. ali uzimamo i podatke o kapitalu. prihodima. sposobnost generisanja gotovine i zašta ona tu gotovinu koristi. ţelimo kratkoroĉno da proverimo moţe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoće li biti u stanju da odgovori svojim obavezama. Čime je odreĎen prinosni položaj? Prinosni poloţaj je odreĊen rezultatom. pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda.. ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima. Šta obrazuje finansijski položaj jednog preduzeća? Elementi finansijskog poloţaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika – rezidualna veliĉina. Vaţno je koliki je kapital angaţovan da bi taj prihod bio ostvaren – stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspešnosti firme. Znaĉi vršimo uvid u f. 33 .

I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke što je izriĉito zabranjeno. da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novĉani tok. Ĉućete poslovne ljude kako kaţu: raĉunovoĊe mikaţu da mi firma dobro radi – a para nigde! To je zato što se novĉani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. imovinski i rentabilitetni položaj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloţaj će se popravljati ili odrţavati. da neto gotovinski tok bude ĉak negativan. izmeĊu prinosnog i finansijskog poloţaja postoji ta vrsta veze. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odrţi tekuću likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka – neto novĉani tok u odnosu na dobitak. Ako smo jako zaduţeni opadaće nam rentabilitet jer smo opterećeni visokim rashodima na ime kamata. jer MRS znaĉe odreĊeni kvalitet. One zamenjuju negdašnji aneks ali su šire od aneksa. 34 . ako firma posluje sa gubitkom on će se kvariti. Znaĉi. I otuda treba voditi raĉuna i o jedno i o drugom.Da li su povezani prinostni. ali i finansijski poloţaj moţe da utiĉe na rentabilitet. Šta je zadatak Izveštaja o novčanom tolu? On je novijeg datuma. a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva. Prvi je da pokaţe sposobnost preduzeća da stvara gotovinu i drugo. postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloţaj. Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju – to je nešto vaţno i što treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. Napomene pruţaju podatke o: 1normativnoj osnovi sastavljanja FI – da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. Ili smo zaduţeni najviše što moţemo pa naša šansa sa ostvarimo dobitak neće biti do kraja iskorišćena jer nemamo sopstvenog kapitala. Desiće se i obrnuto. Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene. Dakle. To se ne podrazumeva već vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. desiće se da firma iskaţe dobitak a da nema dovoljno gotovine. Dakle. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. Pa ovaj prvi. da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina troši.

Konceptualni okvir MRS izriĉito kaţe da odgovornost za razumevanje FI pored raĉunovoĊa snose i korisnici FI. Sadrţina beleţaka je razliĉita u zavisnosti od pozicije na koju se beleška odnosi ipak. Ĉinjenica da se neki podatak moţe teško razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. Npr.. Problem koji naše raĉunovoĊe je taj što menadţeri jako malo znaju o raĉunovodstvu i podcenjuju ga. FI se smatra razumljivim aako ga moţe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raĉunovodstva. U takvom sluĉaju podatak se neizostavno mora iskazati. 3pretpostavkama na kojima FI poĉivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard. naki imaju i sertifikate ovaĉćenih raĉunovoĊa – ne zato što su ludi za raĉunovodstvom već zato što su svesni da bez podataka iz raĉunovodstva ne mogu biti uspeĉni. Za zaposlene to su plate. U FI morau biti sve informacije koje su vaţne za većinu korisnika FI. Vaţnost informacije merimo visinom štete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao. beleške iz godine u godinu treba da imaju istu sadrţinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Beleškama a ne samo u FI 6o segmentima preduzeća ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 – FI nje po segmentima i zahteva da velika preduzeća izveštavaju po uţom organizacionim delovima. u proizvodnom preduzeću pozitivne i negativne 35 . U velikim firmama menadţeri su edukovani iz oblasti raĉunovodstva. Vaţna je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. Pa ako bi šteta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija vaţna i mora se uneti u FI. jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. Tamo gde MRS nudi opciju vi formulišete svoju raĉunovodstvenu politiku koju morate naznaĉiti u Beleškama. Npr. bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu – FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podruĉjima na kojima firma posluje). znaĉi u Beleškama se rezultat firme rašĉlanjava na rezultat koji potiĉe iz svake od tih delatnosti ili teritorija. za investitore dobit i dividenda. 2vaţnost – moraju sadrţati sve vaţne informacije – mi nemamo posebno naĉelo koje odgovara ovom zahtevu. Neke informacije postaju vaţne tek kada glase na veliki iznos. Mi se pritom pitamo kolika bi šteta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao.. ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI. Kako mi da odredimo koja je informacija vaţna? Svaka grupa korisnika ima svoje viĊenje toga koje su informacije vaţne. mogućnosti naplate i sl). Ili. Vaţnost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI.2primenjenim raĉunovodstvenim politikama – mnoga preduzeća raĉunovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. otpoĉeli ste proizvodnju nekog proizvoda vaţno vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. On kaţe da FI moraju imati sledeće odlike: 1razumljivost – pretpostavlja poštovanje naĉela jasnosti. FI znaĉi nisu namenjeni laicima. Na sastavljaĉima je da te FI sastave tako da ih drugo struĉno lice moţe bez teškoća razumeti. vaţno vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraţivanja – koji je rok.

ako znamo ko je kupac i koliki će biti prihod i sl. Jako je vaţno da sastavljaĉ FI iznosi ĉinjenice. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego što je proizvod predat kupcu. pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. Kada poredimo FI iz tri razliĉite godine mi moţemo videti kako to preduzeće posluje. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Takva informacija ne moţe biti pouzdana. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaĊaje o kojima izveštavate. Isto je i kada preduzeće uzme sredstva i izing – takva sredtva treba ukljuĉiti u imovinu firme. Znaĉi. Ali vi jeste ekonomski vlasnik – vi ubirete sve koristi od korišćenja tog automobila i snosite sve troškove i rizike korišćenja tog automobila. ali ako one u nekom obraĉunskom periodu dostignu veliki iznos – onda taj visoki iznos daje znaĉaj toj nformaciji. Zatim se traţi da informacija bude neutralna a ne navijaĉka. 3pouzdanost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela potpunosti.da budu uporedivi izmeĊu razliĉitih preduzeća.). A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vaţne bez obzira na iznos na koji glase. Jer oni ĉesto moraju da traţe ravnoteţu izmeĊu kvalitativnih odlika – moţe da se 36 . vi ćete reći sve ali ćete reći teako da onaj ko ĉita tu informaciju da veći znaĉaj neĉemu što nije vaćno a u drugi plan stavljate nešto što je vaţno. Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit. Nećete reći da ste drugi nego ćete reći da ste prvi do prvog. opreznosti. To znaĉi da procenjivanje mora biti zasnovano na što većem broju podataka i da procena bude objektivna – a to znaĉi da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo struĉno lice. vi ćete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita.kursne razlike nisu preterano vaţne. Uporedivost traţi da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda i . vi to ĉinite zato da biste poštovali suštinu a ne formu ( npr. To je npr sluĉaj kod kupovineauta na kredit. Koliko god da vam se ĉini da sastavljaĉi neće imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. 4uporedivost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela kontinuiteta ili stalnosti. Sledeći uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom. Vi niste pravni vlasnik. Uporedivost je jedini naĉin da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloţaja preduzeća. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvršite procenu ( što se non-stop ĉini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. Kada se radi o opreznosti traţi se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite niţim a obaveze i rashode u većim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat. Postoji još jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraţava suštinu – prednost date suštini. da izmeĊu suštine i forme postoji saglasnost – da je to to. istinitosti.

imovinskog i prinosnog poloţaja preduzeća.da vodite raĉuna da izmeĊu koristi od te informacije i troška postoji srazmeran odnos.desi da neke odlike budu u koliziji. koliko treba ĉekati da bi informacija dobila na taĉnosti a da ne izgubi na znaĉaju. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. Proizvodnja informacija košta. Treba voditi raĉuna o vaţnosti i ekonomiĉnosti.. Znaĉi da to odgovara stvarnom stanju. posle moţe da se ispostavi da ona nije taĉna. znam da je informacija vaţna i hoću da je pruţim. a FI privatnih preduzeća na obraĉunskoj osnovi. P sad. Npr. FI budţetskih korisnika ( javna preduzeća) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi. Kada birate informacije koje suvaţne morate voditi raĉuna o dva kriterijuma: . Tu dakle ima neke pravde.. ali nisam sigurna do kraja u njenu taĉnost.da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik neće videti suštinu i . Ĉinjenica da proizvodnja nekog vaţnog podatka košta nemoţe biti razlog da taj podatak ne bude proizveden. Ne moţete reći: o da bismo do tog podatka došli to košta. vaţno mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je vaţno da informacija bude pouzdana. . U FI će biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaćeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraĉunska osnova. Morate proceniti visinu moguće štete u jednom i drugom sluĉaju. Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog. Ili.da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi. a koriste tuĊe informacije. 2) druga pretpostavka na kojoj poĉivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja – going concern princip 37 . da je ne objavim. Firme snose troškove sastavljanja FI. ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to više neće biti vaţno. Dve su polazne premise finansijskog izveštavanja: 1) da FI treba da sadrţe samo posledice dogašaja koji su nastali – naĉelo nastanka poslovnog dogaĊaja. Da li mogu sada da je objavim. Da li dati prednost pouzdanosti ili vaţnosti? Nema taĉnog i pogrešnog odgovora. Jer postoji i gotovinska osnova za FI.

Rašĉlanjivanje se vrši tako da se zadovolje informacione potrebe korisnika FI. da li je to dovoljno da znate? Koliko od toga je stalna imovina a koliko obrtna. Zakonska obaveza o primeni MRS je sraĉunata na obezbeĊivanje uslova za zaštitu investitora i poverilaca. Kada govorimo o finansijskom poloţaju mislimo na odnos sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala. Elementi FI Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uĉinci po imovinu preduzeća pri ĉemu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obeleţjima (da li su ostavile posledice na imovinu. MRS nisu pravila već primena pravila/naĉela na odreĊene poslovne dogaĊaje. prihode i rashode).Postoji još nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) b) c) d) e) poštovanje naĉela opreznosti. prva tri se iskazuju u bilansu stanja. obaveze. na odnos izmeĊu stalne imovine i sopstvenog kapitala. Iz imovine. U FI se vrĊi rašĉlanjivanje pojedinih elemenata. Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim trţištima. njihova razlika je periodiĉni rezultat. a u okviru njega naĉelo realizacije i naĉelo impariteta naĉelo uzroĉnosti – to je naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja naĉelo doslednosti to je naĉelo kontinuiteta i naĉelo bilansnog identiteta. obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloţaj preduzeća. Stalni Kapital = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze Stalni kapital – Stalna imovina = neto obrtni fond Prinosni poloţaj preduzeća je odreĊen veliĉinom i meĊusobnim odnosom prihoda i rashoda. Ako bi vam neko rekao da Aktiva ove firme iznosi 1000000e. kapital. Sva naĉela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naĉela ili kao kvalitativne odlike. Finansijski je zapravo odnos izmeĊu izvora meĊusobno i odnos izmeĊu izvora i pojedinih segmenata aktive. Nigde ne piše primenite to i to naĉelo. već se ti standardi grade na naĉelima o kojima smo priĉali. a druga dva u bilansu uspeha. na roĉnost pozajmljenog kapitala. Ĉak ni MRS 36 – Imparitetno obezbeĊenje imovine – ne spominje naĉelo impariteta iako je svakom ko ĉita konceptualni okvir jasno da taj MRS poĉiva na tom naĉelu. koliko je tu poslovne a koliko neposlovne imovine (ranije su firme imale znaĉajan deo neposlovne imovine – ona se sad u 38 .

tj do odliva resursa koji će preduzeću donositi ekonomske koristi – što su sredstva. Obrtna imovina se dalje rašĉlanjava na zalihe. Kaţe se da kontrola postoji kada moţete prisvojiti sve koristi i kada snosite sve rizike. 3. sada ćemo govoriti o obavezama: . Ali ponekad kada u preduzeću treba da odluĉite da li je nešto sredstvo. . Pošto je kapital rezidualna veliĉina. Obiĉno se kontrola. Nešto što preduzeće poseduje da bi bilo sredstvo mora da zadovolji ova tri uslova. vi ga ne moţete zadrţati u preduzeću protiv njegove volje. Danas uĉešće imaterijalne imovine raste pa i pretiĉe materijalnu imovinu. Npr vi šaljete radnika u inostranstvo na obuku.) Odnos stalne i obrtne imovine najviše zavisi od delatnosti preduzeća.Mora biti izvesno da će te obaveze u budućnosti dovesti do odliva sredstava u budućnosti. odmarališta i sl. Sredstvo predstavlja resurs koji je pod imovinom preduzeća.postupku privatizacije najlakše proda i to hoteli. patentom. Od tog resursa se u budućnosti oĉekuju ekonomske koristi. To znaĉi da se u bilansu stanja ne mogu naći buduće obaveze. SREDSTVA Prošli dogaĊaji koji mogu dovesti do sredstava su ili nabavka ili izgradnja ili poklon. vi onda nemate sredstvo jer nemate kontrolu nad njim. Bez obzira o kakvoj se imovini radi MRS je definišu kao sredstva. Sva tri uslova moraju biti ispunjena da biste nešto smatrali sredstvom.Obaveza se definiše kao sadašnja obaveza. situacija nije baš ĉista. potraţivanja i gotovinu. Nepostojanje kontrole je razlog da taj izdatak ne moţete tretirati kao sredstvo. Ili ako imate patent (pronalazak) i imaćete koristi. imenom proizvoda) 39 . na imaterijalnu i materijalnu imovinu – ova podela zavisi od delatnosti. Kapital je višak sredstava u odnosu na obaveze. Drugi uslov znaĉi da sredstvo nije nešto što ćete kupiti već nešto što ste već kupili ili dobili na poklon. zaštitnim znakom. naroĉito kada je reĉ o nematerijalnim ulaganjima (licencom. ako nešto nije sredstvo onda je to rashod i to rashod perioda. Vi nemate veliki izdatak i od njega oĉekujete neke buduće koristi – ali da li imate kontrolu? Nemate. Treći uslov znaĉi da će u budućnosti donositi neke ekonomske koristi – prihode. 2. To znaĉi da raste znaĉaj intelektualne svojine. To je resurs koji je posledica prošlih dogaĊaja. Bez obzira da li se radi o SI ili Ob imovini MRS definišu sredstva na opšti naĉin: 1. a niste ga zaštitili. od stepena otpisa stalne imovine. U okviru stalne imovine se vrše rašĉlanjivanja na finansijsku imovinu. Prvi uslov znaĉi da preduzeće ubira sve koristi od posedovanja tog sredstva i snosi sve troškove i rizike koje to sredstvo nosi.

Ima obaveza koje proistiĉu iz uobiĉajene poslovne prakse: npr. To znaĉi da postoje sredstva koja nisu izazvala izdatak – poklon. gore): Sadašnja obaveza postoji kada vi imate duţnost ili odgovornost da nešto uradite na odreĊeni naĉin ili kad ste se obavezali da nešto ne uradite (npr neću vam naplatiti proviziju ako kod mene drţite depozit duţe od trideset dana – i to je obaveza) . Ako neko sredstvo razmenim za neko drugo sredstvo i to jeste ekonomska korist. Ali ne uvek. ja ću da ih koristim u daljoj proizvodnji proizvoda koji će doneti prihod. jer ga u tom sluĉaju trampe koristim kao novac i razmenjujem za sredstvo koje je meni potrebno. ali da li je uvek i samo prihod? Šta je ekonomska korist od materijala? Ja ne neću da ga prodajem. Npr uradite rekonstrukciju mašine. i ona sredstva koja sluţe za proizvodnju nose nam buduće ekonomske koristi. Ĉak i uštede u troškovima mogu biti ekonomska korist. kada se obaveţete da ćete kupcu vratiti novac ako vam on vrati proizvod u roku od 15 dana u sluĉaju da nije zadovoljan. OBAVEZE (def. dobavljaĉima i sl. Najveći broj obaveza koje preduzeće ima su obaveze iz ugovora – obligacione: obaveze prema radnicima. Izdatak nije sredstvo kada ne ispunjava neki od navedena tri kritirijuma. Šta je ekonomska korist? Jeste prihod. ili da odustajete od neke provizije. Izvor obaveze je zakon. Svako ko je ispunio taj uslov mogao je da izvrši konverziju bez plaćanja provizije. pa su menadţeri nekih banaka rekli da oni koji drţe 10000maraka duţe od 30 dana pre dana zamena mogu izvršiti zamenu bez plaćanja provizije. To su npr obaveze za poreze na dobit. imate zadatak. obaveze za carine. Dakle.. Ako niste zaštitili. To je dakle kada odustajete od neĉega što je uobiĉajeno. Isto je kod izjave pri reklamiranju proizvoda da će svi proizvodi kod kojih se javi kvar biti zamenjeni novim. posledica rekonstrukcije je smanjenje troškova u odnosu na troškove koje je ta mašina izazvala pre rekonstrukcije. A kada izdatak nije sredstvo onda pripada rashodima. I ako neko sredstvo koristim za izmirenje obaveza tad vrednost izmirene obaveze pokazuje visinu ekonomske koristi koje mi je to sredstvo donelo. 40 . nemate kontrolu. obaveze za PDV. ali ni mašine. Da li su izdatak i sredstvo isto? U najvećem broju sluĉajeva sticanje sredstava izaziva izdatak.uspostavlja zakonskom zaštitom – jer samo tako mogu tuţiti nekoga za neovlašćenu upotrebu – znaĉi imam kontrolu. prihod nije jedina ekonomska korist. Jedna izjava menadţmenta moţe biti izvor obaveze: npr. Ta ušteda u troškovima jeste ekonomska korist jer ima sposobnost aktiviranja – to znaĉi da zadovoljava uslve da bude kvalifikovana kao sredstvo.. kad je vršena zamena maraka za evro svi smo morali da platimo odreĊenu proviziju.

tj povećanje sredstava tokom obraĉunskog perioda ili smanjenje obaveza koje imaju za posledicu povećanje kapitala osim uplata kapitala od strane vlasnika. odricanja poverilaca svojih prava (nekada se poverilac moţe odreći dela svog potraţivanja ili ako sud na naš zahtev donese odluku. a u saglasnosti sa poveriocem. U MRS I traţi se da se na poslovne prihode i rashode primenjuje bruto princip. Rashodi: Rashodi su sva smanjenja sredstava tokom obraĉunskog perioda ili povećanje obaveza koje ima za posledicu smanjenje kapitala osim isplata kapitala koji je isplaćen vlasnicima. pretvaranje obaveza u kapital (kada banka pristane da kredit izmiri prihvatanjem akcija preduzeća). rezultat koji potiĉe iz aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem ali nisu posledica prodaje uĉinaka.Izvršenje obaveze ne mora biti praćeno isplatom. Ovo zato da bi se razultat podelio na rezultat iz poslovne aktivnosti (poslovni prihodi – poslovni rashodi). da se naše obaveze prema svim poveriocima smanje za odreĊeni iznos onda će to takoĊe dovesti do smanjenja naših obaveza) ili njihovim gubitkom (poverilac gubi pravo na naplatu potraţivanja njihovim zastarivanjem). finansijske i vanredne aktivnosti – tj poslovni. obaveze mogu npr biti ispunjene prenosom sredstava. za iskazivanje ostalih prihoda i rashoda dopuštena je primena neto principa jer nisu osnova osnovne aktivnosti firme. finansijski. Prihodi su povećanja ekonomskih koristi. rezultat koji nastaje po osnovu upravljanja novĉanim sredstvima i rezultat koji nastaje po osnovu vanrednih dogaĊaja. Gore smo rekli kako se rašĉlanjuje kapital. zamenom za neku drugu obavezu – npr pretvaranje obaveza prema dobavljaĉima u meniĉne obaveze ili konverzijom kratkoroĉnih kredita u dugoroĉne kredite. 41 . Prihodi: Uspeh preduzeća je odreĊen prihodima i rashodima. Kapital: A=O+K Visina kapitala zavisi od vrednovanja A i O. Prihodi i rashodi se dele na poslovne. pruţanjem usluga. neposlovni i vanredni. Dividende nisu rashodi već elementi raspodele rezultata.

a da se to ne bi desilo one moraju biti objektivne. Sistematska osnova je postupak ĉija su pravila unapred definisana. Razlika izmeĊu NV i otpisane vrednosti daje nam sadašnju vrednost. To je još jedna potvrda veze izmeĊu bilansa stanja i bilansa uspeha. Svaki rashod će smanjiti neto imovinu tj kapital smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza i svaki prihod povećava kapital povećanjem imovine ili smanjenjem obaveza. ne moţemo da sastavimo ni jedan FI a da ne izvršimo neke procene. Osnove za procenjivanje: Rekli smo da nekad postoji problem procene – odreĊivanja vrednosti elemenata. Da se vrednost svakog elementa moţe pouzdano proceniti. Ponekad se do vrednosti nekih elemenata moţe doći samo procenom. Revalorizacija je postupak koji treba da neutrališe uticaj inflacije na FI i da doprinese odrţanju uloţenog kapitala – mi ţelimo odrţati realnu vrednost kapitala. Vrednost nekih elemenata kao što su sredstva utvrĊuje se putem postupka sistematskog otpisivanja na jednoj sistematskoj racionalnoj osnovi. Poslednje dve stavke su za sve pozicije osim za kapital koji je rezidual. Koji su uslovi da bi elementi bili uneti u bilans? Da su rezultat prošlih dogaĊaja. U najvećem broju sluĉajeva mi moţemo bez teškoća da odredimo vrednost sredstava. Procenjivanje je sastavni deo sastavljanja FI. Na racionalnoj osnovi – znaĉi da visina otpisa mora odraţavati stvarno smanjenje vrednosti tih sredstava. Da su nastali. obaveza.Održanje kapitala Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Proceniti znaĉi odrediti vrednost elementa. mi time odreĊujemo i vrednost sredstava. Povezanost elemenata: Kada priznajete prihod šta istovremeno morate priznati? Šta je posledica nastalog prihoda? Setite se definicije da kada priznajete prihod vi morate priznati ili povećanje sredstava ili smanjenje obaveza. Prema tome otpisivanjem ne odreĊujemo samo visinu prihoda i rashoda. Isto vaţi i za rashode. prihoda i rashoda. tj kupovnu snagu kapitala. kada priznajete rashode morate priznati ili smanjenje sredstava ili povećanje obaveza. Priznati ili bilansirati element znaĉi bilansirati ga kao prihod ili 42 . Da postoji kontrola nad njima. Tako se otpisuju stalna sredstva. Da donose ekonomsku korist. Te procene ne smeju da umanje kvalitet FI.

2. Koncept realnog odrţanja kapitala i 3. Konceptualni okvir i MRS ne insistiraju na jednoj vrednosti već nude ĉitav set vrednosti: Istorijski trošak (NV ili CK). Ako imam nameru da otuĊim nešto od imovine pravila procenjivanja zahtevaju da je moram vrednovati po ostvarivoj trţišnoj vrednsti tj u visini mogućeg unovĉenja. Konceptualni okvir ne preferira posebno ali se u najvećemo broju MRS kao osnova za procenjivanje pominje istorijski trošak. Ostvariva trţišna vrednost (vrednost po kojoj se sredstvo moţe prodati). Dobitak je u tom sluĉaju jednak razlici izmeĊu prihoda i rashoda utvrĊenog na osnovu njihovih nominalnih stopa. I konaĉno SV za neke od obaveza ili imovine. moguće je da u nekom FI budu korišćene sve ove vrednosti a da to en bude u suprotnosti sa pravilima procenjivanja. Dakle. To znaĉi da vi verujete da je kupovna snaga 43 . Koncept nominalnog odrţanja kapitala. A procenjivanje znaĉi kako priznatom elementu odrediti vrednost. Ali ne postoji FI koji je sastavljen samo na bazi istorijskog troška nego se u jednom FI koriste ponekad svaka od ovih vrednosti. Koncepti kapitala: Koncepti kapitala koji su u osnovi redovnog finansijskog izveštavanja (ima ih 3) su: 1. 1) Koncept nominalnog odrţanja kapitala Zbog ĉega je vaţno koji je koncept odrţanja kapitala u osnovi FI? Koncept odrţanja nominalnog kapitala je zahtev da menadţment odrţi nominalnu vrednost kapitala uloţenog u preduzeće i smatra da je kapital odrţan ako je nominalni iznos kapitala na kraju perioda jednak onom na poĉetku perioda. dnevnu vrednost koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je TV kod imovine niţa a kod obaveza viša od dnevne vrednosti. Tekući trošak (dnevna vrednost imovine na dan sastavljanja FI).imoviu odnosno prihod ili rashod. Pa ako istorijski trošak koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je vrednost u knjigama na dan bilansa niţa od njihove trţišne vrednosti. Sadašnja vrednost (ne mora biti sadašnja vrednost OS već moţe biti diskontovana vrednost nekog sredstva – i to razlika izmeĊu SV prihoda i rashoda koje to sredstvo izaziva – npr formirate rezervisanje za penzije svojim radnicima koje ćete isplaćivati tek nakon 15 godina. Koncept fiziĉkog odrţanja kapitala ili koncept odrţanja supstance. pitanje je koliko treba da bude rezervisanje koje ćete danas formirati da biste za 15 godina isplaćivati i tu sumu – znaĉi moramo utvrditi sadašnju vrednost te obaveze).

Oni koji primenjuju MRS samo ako je kumulativna stopa inflacije za poslednje tri godine veća ili jednaka 100% imaju pravo primene MRS 29 odnosno smatra se da preduzeće posluje u hiperinflatornim uslovima. Ali nije tako. Još nismo stigli dotle ali je izvesno da inflacija postoji. već uzimamo novije i modernije mašine. Kapital se smatra odrţanim ako proizvodna sposobnost na kraju perioda je jednaka proizvodnoj sposobnosti preduzeća na poĉetku perioda. Princip vrednovanja koji odgovara ovom konceptu je vrednovanje po tekućem trošku tj dnevnim vrednostima. Koncept nominalnog odrţanja kapitala dakle odreĊuje šta će te smatrati dobitkom i odreĊuje kako ćete vrednovati imovinu i obaveze. zakljuĉak je da odabrani koncept opredeljuje osnovicu za procenjivanje u bilansu stanja. Ovaj koncept smatra da vrednovanje treba vršiti po cenama ponovne nabavke.. znaĉi kada postoji inflacija ali ne hiperinflacija (ovaj MRS15 će biti ukinut i biće zamenjen).novca stabilna tj zanemarujete promene kupovne snage kapitala. Ne moţemo stalno kupovati iste mašine da bismo smatrali da je naš kapital odrţan. ali brojni delovi imovine će biti vrednovani po istorijskom trošku kao i rashodi. Tada bi koncept nominalnog odrţanja kapitala obezbeĊivao odrţanje realnog kapitala. 2) Koncept realnog odrţanja kapitala Ovaj koncept ima za cilj oĉuvanje kupovne snage kapitala uloţenog u preduzeće. U konceptualnom okviru se ne preferira ni jedan koncept ali najveći broj standarda se bazira na konceptu odrţanja realnog kapitala. Kada bismo imali stabilne uslove bilo bi nam potpuno svejedno koji ćemo standard primeniti. Dakle. odnosno osnovicu za odreĊivanje visine prihoda i rashoda u bilasu uspeha.. Veoma je teĉko operacionalizovati ovaj koncep. Postoje dva standarda: MRS 29 koji se odnosi na revalorizaciju tj izveštavanje u hiperinflatornim uslovima i MRS 15 koji se bavio tretmanom efekata promena cena. Kapital će se smatrati odrţanim ako kapital na kraju perioda ima istu kupovnu snagu koju je imao na poĉetku perioda. moţete izvršiti ponovne procene recimo HoV na dan bilansa i uzeti u obzir TV. 3) Koncept odrţanja fiziĉkog kapitala Ovde je reĉ o zahtevu da se saĉuva proizvodna sposobnost preduzeća. Dakle vi prihode i rashode morate iskazati u jedinicama iste kupovne snage. Znaĉi vi ćete za vrednovanje imovine i obaveza uvaţiti istorijski trošak. To znaĉi da će vam finansijski rezultat biti precenjen i da ćete platiti porez na nešto što rezultat 44 . Kod nas se moţe pojaviti pitanje kako će naša preduzeća odrţati kapital ako nije predviĊena obaveza revalorizacije dok ne doĊemo u hiperinflaciju. Kada je reĉ o finansijskom izveštavanju i odrţanju kapitala onda sastavljaĉi FI i menadţment preduzeća imaju ozbiljan problem: vi nemate pravo na revalorizaciju po MRS.

Izveštaji opšte namene su oni izveštaji koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da zahtevaju posebne izveštaje koji su u skladu sa njihovim informacionim potrebama već moraju da se zadovolje onim informacijama koje su prezentirane u ovim FI i zbog toga oni nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. Menadţment nema drugi izbor sem da posle oporezivanja vodi raĉuna da ne raspodeli ono što rezultat nije. MRS 1 – kako treba da budu sastavljeni FI (ne odreĊujući formu već informacije koje treba da budu prezentirane) Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje FI opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih FI sa FI iz prethodnog perioda (uporedivost u vemenu) i sa FI drugih preduzeća. finansijske institucije i osiguravajuća društva. banke. Da li moţemo od nekog MRS da odustanemo? Samo izuzetno. da sadrţe sve vaţne informacije. U ovu vrstu izveštaja spadaju i oni izveštaji koji se prikazuju odvojeno od seta Godišnjeg obraĉuna kao što su Izveštaj o poslovanju i Prospekt (poseban izveštaj koji se podnosi komisiji za HoV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcije te firme poţeljna. odrţanje kapitala se moţe obezbediti jedino kroz adekvatnu raspodelu dobiti. isplativa i sl. da su pouzdani i uporedivi. MRS 1 se primenjuje na sve redovne izveštaje pojedinaĉnih preduzeća i grupa reduzeća. MRS 1 se ne ograniĉava na preduzeća odreĊene delatnosti već se kaţe da se on odnosi na javni sektor – za sva preduzeća. Retko kad će neko preduzeće biti u poziciji da primena nekog MRS bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog 45 . tj da bi se izvršila emisija novog kola akcija). Drugim reĉima.nije. Zbog specifiĉnosti i posebnog znaĉaja banaka postoji još jedan poseban standard koji se time bavi – MRS 30 – prezentacija banaka i drugih finansijskih institucija. Vidi: Cilj izveštavanja? Ko je odgovoran? Šta je fer prikazivanje? Koje su komponente? Da li treba sastavljati dodatne izveštaje – moţemo ali ne moramo? Da li se ĉinjenica da su FI sastavljeni u skladu sa MRS mora objaviti i zašto? Treba. zato što time upućujemo korisnicima poruku da ti FI poseduju ĉetiri kvalitativne odlike: da su razumljivi.

vi nemate osnova da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. Zašto su to specifiĉna naĉela. Moţete reći – u redu. Dakle to su razlozi zbog kojih verujete u nastavak poslovanja firme. i to ozbiljne gubitke – ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Dakle. na kom temelju taj zakljuĉak donosite.izveštavanja. to je znaĉi naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u nekim naĉelima. specifiĉne konvencije. degresivnu i funkcionalnu metodu – onda raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju ćete od ove tri metode koristiti. kada priznajete rashod vi automatski priznajte ili smanjenje aktive ili povećanje obaveza. I kada nastane prihod vi ga priznajte i automatski priznajte ili povećanje aktive ili smanjenje obaveza. onda prema MRS 1 od primene tog MRS moţete odustati. morate objasniti na osnovu ĉega. Ako se sumnja u nastavak poslovanja vi onda morate da objasnite zašto verujete u nastavak poslovanja. ako se to dogodi. Kod going concern principa najmanje 12 meseci se ne predviĊa prestanak rada tog preduzeća. Akrualna osnova raĉunovodstva Obraĉunska osnova znaĉi da se u FI iskazuju prihodi i rashodi i posledice koje oni izazivaju u trenutku njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda i isplate rashoda. Ako firma ostvaruje gubitke a vi tvrdite da ona nastavlja sa radom. To je kod onih naĉela gde imate prava izbora. pokazati kako bi FI izgleda da ste ga primenili i kako izgleda sada kada ga niste primenili. 46 . ako su njene aktivnosti na jednakom ili istom nivou u odnosu na ranije. vlasnici su odluĉili da uloţe dodatni kapital. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih FI. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganje naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. Ova pravila moraju biti objavljena. Finansijski poloţaj takve firme je loš pa moţe doći do nelikvidnosti i steĉaja. Raĉunovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih konvencija. firma je u prošloj godini ostvarila visoke gubitke. priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate finansijski poloţaj firme i prinosni polaj firme. ne specifiĉne same po sebi nego specifiĉne za vaše preduzeće – ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaţećim raĉunovodstvenim naĉelima i vaţećim MRS. Znaĉi. ako posluje sa dobitkom. Kada viste vi posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? – ako ima gubitke. ali onda do detalja morate objasni zašto odustajete. Ako se u nekom standardu nudi kao što je npr u MRS 16 mogućnost da vi kod otpisivanja koristite linearnu. ali napravljen je sanacioni program firme. Ako ona pak ima dobar finansijski poloţaj.

Jer iako pojedini dobici od prodaje imovine nisu znaĉajni (dobici na prodaji HoV su 50. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. Kada je dopušteno da prebijamo stavke? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dozvoljeno da ne poštujemo bruto princip? Pravilo kojim se u praksi treba rukovoditi je sledeće: samo ako se u MRS izriĉito kaţe da je kompeziranje dopušteno koristićete Neto princip. Kada je dobitak od HoV toliki i toliki. on je razlika izmeĊu ProdajneV HoV koja predstavlja prihod i NV HoV koja predstavlja rashod. ako taj standard na drugaĉiji naĉin ureĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu – naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost FI. Zato te informacije iskazujemo kao Ostali prihodi – ja ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Dobici od prodaje materijala su 20. ali zajedno iznos 100 i to ima svoju teţinu. U napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina – da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj. U FI treba iskazati sve vaţne stavke ODVOJENO. Ako npr takav standard do tada nije postojao. Znaĉi forma i sadrţina FI treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih perioda. Formu ili sadrţinu moţete promeniti samo onda kada bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja – pruţanje stvarne slike o i imovinskom i finansijskom poloţaju preduzeća. Uporedne informacije dajete uvek – to je vaţno pravilo. vi njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. kao posebna pozicija. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke. stavka. u FI najmanje za prethodnu godinu.) i kada ih pokaţeš svaku za sebe ni jedna nema neki znaĉajan iznos u odnosu na prihod moje firme. znaĉi u svim bilansima ide podatak za tekuću godinu i do njega odmah ide kolona Podaci za prethodnu godinu – da bi se gledajući samo jedan bilans mogla uporediti prethodna sa tekućom godinom. Pošto prodaja HoV za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost a ne onu zbog koje je preduzeće osnovano i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije – onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha i prihode i rashode od prodaje već da samo kaţete dobitak/guitak je toliki. Naroĉito se gleda razvoj prihoda od prodaje. Beznaĉajne stavke moţete sabirati i iskazivati zajedno po grupama vodeći pri grupisanju raĉuna o njihovoj prirodi – da srodne stavke grupišete u jednu poziciju. ali se to smatra prihvatljivim jer jednom sa tom primenom morate poĉeti. Dobici od prodaje OS 30.Šta znaĉi konzistentnost prikazivanja? MRS 1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u FI. Ukoliko to nije sluĉaj. Kada standardi dopuštaju Neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. ali morate kazati koje su posledice primene tog novog standarda. 47 . takve promene se ne mogu opravdati – dakle ne moţete iz ĉistog hira menjati formu ili sadrţinu. Smatra se da time korisnike FI nećete uskratiti za vaţnu informaciju. u svim drugim sluĉajevima koristićete Bruto princip.

sve crnogorske firme prave FI u evru. Ako se radi o grupi preduzeća onda se moţe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzeće. Iako je ovo jeda dosta plitak stepen rašĉlanjivanja – on ipak predstavlja minimum. on se bavi poreskim sredstvima. ako ste platili više poreza onda imate odloţena poreska sredstva. Bilans stanja obavezno mora da iskaţe obrtnu i stalnu imovinu podvojeno. se preraĉunavalo u marke da bi analize imale smisla. krediti. vi moţete dati formu kakvu hoćete. U pasivi je sledeće: dobavljaĉi. ali MRS 1 propisuje da to moţe biti najdalje 6 meseci od dana bilansa. moţete ići u dublje rašĉlanjivanje ako hoćete. potraţivanja i obaveze u skladu sa MRS12(bavi se odnosom poreza koji plaćate po osnovu poreskog bilansa i poreza koji biste plaćali da se oporezuje trgovinski bilans.Kako bilans treba da izgleda? MRS 1 ostavlja preduzeću ili drţavi (kao kod nas) da odredi hoće li to biti u formi liste ili konta. preduzeća prvo stavljaju stalna sredstva a na kraju likvidna. izveštaj o novĉanom toku.Ĉiji je to bilans. Izbor trenutka objavljivanja FI preduzeća je odluka koju donosi menadţment firma kada je to najpogodnije. dakle. u suprotnom imate obavezu). Da bi se uradila identifikacija FI mora da stoji: . . izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu). kod banaka SK je na kraju a kod preduzeća je na poĉetku.Izveštajna valuta. Jasno se mora naglasiti koja je i zašto je baš ta izveštajna valuta. . Dopušteno je meĊutim da izveštaji budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedište. a da li će biti princip rastuće ili opadajuće likvidnosti. rezervisanja. gotovina i gotovinski ekvivalentim ostale finansijske delove imovine i zalihe.Dan bilansa (bilans bez datuma je nevaţeći) ili period (bilans uspeha. oprema nematerijalna ulaganja i dugoroĉni plasmani i uĉešća u kapitalu). Obiĉno u inflatornim uslovima firme odluĉe da sastavljaju FI u drugoj valuti – kod nas 1993. manjinski interes (nema ga kod pojedinaĉnih preduzeća već samo kod grupe – to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. zatim obrtna imovina (potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja. Isto je i za pasivu. Banke prvo stavljaju likvidna sredstva a na kraju stalna. u tom sluĉaju 25% 48 . ali morate dati podatke koje MRS 1 propisuje. postrojenja. MRS1 kaţe da se u bilansu stanja mora prezentirati sledeće: prvo stalna imovina (nekretnine. nije bitno. .Stepen preciznosti u 000 dinara ili u 000 000 dinara. Znaĉi. Objavljivanje FI za velika preduzeća je obaveza – najveći broj preduzeća tu obavezu ispunjavaju tako što te FI stave na sajt. ali su u MRS1 navode podaci koje bilans mora da sadrţi.Naznaka da li je to bilans preduzeća ili grupe. . u kojoj valuti je bilans sastavljen – po pravilu valuta zemlje u kojoj matiĉna firma ima sedište. kada neka firma ima manje od 100% kapitala neke firme npr 75% tu firma ima većinsku kontrolu.

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji. 4. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze.je manjinski interes – spoljni akcionari. standard jedan daje odgovor na pitanje na koji naĉin treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. Kada zelimo da 49 . Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poţeljna. novembar 2004. Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. i izmeĊu preduzeća (da u jednom trenutku na 31. Šta se smatra pod izveštajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reĉ o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifiĉnim informacionim potrebama. potrebna i isplativa. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadrţina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja. i kada rešavate duţni ste da u bilansu grupe kaţete koliko pripada matici a koliko manjinskim akcionarima. MeĊunarodni raĉunovodstveni standard jedan .) Ĉetvrtak.12 bilansi razliĉitih firmi budu meĊusobno uporedivi). dakle ja ću se sada zadrţati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiĉu ureĊenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. Zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. kako oni treba da izgledaju ne odreĊujući striktno formu već odreĊujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu (znaĉi u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme). U ove izveštaje ukljuĉuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obraĉuna kao što su: izveštaj o poslovanju ili prospekt. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traţi od preduzeća da mu da taĉno utvrĊene informacije već mora da se zadovolji onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima. po pravilima koje ona odredi (kod nas to odreĊuje Zakon o HOV) izvršila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt.

komponente-BS. banke. Izveštaj o novĉanim tokovima. (--svrha-pruţanje osnove korisnicima FI za donošenje poslovnih odluka. ko je odgovoran za finansijske izveštaje. da poseduju one ĉetiri kvalitativne odlike. Sva preduzeća. finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom.emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt. To je MRS 30 koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija''. O tome šta je cilj izveštavanja. dodatni?-da. ali moramo 50 . da li treba sastavljati dodatne izveštaje (moţemo ali i ne moramo). Kada je reč o delatnostima. taĉnosti i potpunosti) Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje. na konsolidovane finansijske izveštaje. vezanih za ulaganje sopstvenog kapitala. govorili smo ranije. što će reći na izveštaje pojedinaĉnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća. da sadrţe sve vaţne informacije. koji je napravljen uzimajući u obzir specifiĉnost banaka i znaĉaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. BU. onda po MRS-1 moţemo odustati od primene tog standarda. kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki poloţaj firme. poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. Ako bi se tako nešto dogodilo. Odustaje se u sluĉajevima kada bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrešne zakljuĉke. kaţemo da su to standardi za javni sektor. tj. da su pouzdani i da su uporedivi. Zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi. odgovoran-za pripremu i prezentaciju odgovornost snosi odbor direktora ili sliĉno rukovodeće telo. Izveštaj o promenama kapitala. šta je fer prikazivanje. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati? Samo izuzetno. Belešle uz FI. Za banke vaţi i MRS 1 i MRS 30. ako oni obezbeĊuju sticanje jasnijeg uvida u finansijski poloţaj preduzeća. Zbog specifiĉnosti banaka i posebnog znaĉaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan. Retko kada će neko preduzeće dozvoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. tj. fer prikazivanje-da se već pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promena poštuju raĉunovodstvena i bilansna naĉela. koje su komponente. da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća odreĎenih delatnosti? Ne.

To je za njega vaţna informacija. i doĊe recimo do opreme. on zakljuĉuje da mi vršimo degresivan otpis. mogućnost da otpisujete linearno. ***O raĉunovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno. Moramo potpuno jasnim uĉiniti zbog ĉega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primenjivanja odreĊenog standarda. Ova pravila moraju biti objavljena. Zašto su to specifična načela. ali su ponuĊena kao mogućnost izbora. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj naĉin. po fakturisanoj realizaciji. Ako vam neko naĉelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi 51 . moţe doći do nelikvidnosti. a usled nelikvidnosti do steĉaja u kratkom roku. Kod going concern principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci. principa. Nego su to pravila koja su u naĉelima sadrţana. Firma gubi poslove i gasi se. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. Kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncern principa. nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. kao u MRS-16. ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije. po principu proizvedenih uĉinaka) to pedstavlja vašu raĉunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš. ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno vaţećim naĉelima i standardima. a sada ih pominjemo samo da bismo nauĉili njihovu definiciju. pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili. Ako se u nekom satndaru nudi. Zato su to specifiĉne politike za vaše preduzeće. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. Ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da li je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke. onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviĊa njegov prestanak. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih naĉela. konvencija.do detalja objasniti zbog ĉega odustajemo. degresivno i funkcionalno. To je naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u pojedinim naĉelima. Kada ĉita izveštaje. opet raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. Ko ĉita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. ako ima dobar finansijski poloţaj. Ako firma posluje sa dobitkom. tri moguća pravila priznavanja prihoda (po naplaćenoj realizaciji.

transakcije se obuhvataju kada nastanu. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao. Šta znače materijalnost i agregacija? 52 . i ako on na drugaĉiji naĉin odreĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? a) Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja . u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke. Znaĉi. b) Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. vi priznajete prihod. a ne samo prinosni. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. U sluĉaju da nastanu znaĉajne promene u poslovanju preduzeća. da bi se ispunili ciljevi finansijskog izveštavanja potrebno bi bilo promeniti formu i sadrţinu. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadrţinu. Akrualna (obračunska) osnova računovodstva znaĉi da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda. ali je uradila sanacioni program firme. ili povećanje obaveza. a vi kaţete firma će nastaviti sa radom. prihvatljivim. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. morate objasniti na temelju ĉega vi takav zakljuĉak donosite. i automacki priznajete ili povećenje aktive. odnosno isplata rashoda.morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. Odnosno. Ali taj razlog se smatra dopustivim. vlasnici su odluĉili da daju dodatni kapital. tada. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. dok se rashodi povezuju sa prihodima koji su nastali. kada nastane prihod. Šta moţe biti razlog? Moţete reći.pruţanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloţaja preduzeća. takve promene se ne mogu pravdati. vi priznajete ili smanjenje aktive. ili smanjenje obaveze. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Kad priznajete rashod. jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom otpoĉeti. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloţaj firme. Ukoliko to nije sluĉaj. Šta znači konzistentnost prikazivanja? MRS1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u finansijsim izveštajima. pri ĉemu se prioritet daje trenutku nastanka prihoda. Firma radi sa gubitkom. Ne moţete iz ĉistog hira prikazivati promene svake godine drugaĉije. Naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja.

To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća. moţete iskazivati zajedno po grupama. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. Zahtev za pruţanjem uporedivosti podataka 53 . Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti. To je vaţno pravilo. Kada gledate samo jedan bilans vi moţete uporeĊivati tekuću sa prethodnom godinom. ide podatak za tekuću godinu. rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kaţete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. koje prestavljaju rashod. to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30. Kada dati uporedne informacije? Uporedne informacije dajete uvek. o njihovoj prirodi. je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje. ta informacija onda ima svoju teţinu. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50. dobici na prodaju materijala su 20. Moţda pojedinaĉno gledano dobici na prodaji imovine nisu znaĉajni.U finansijskim izveštajima treba iskazati sve vaţne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. Samo ako se u standardu kaţe da je kompenziranje dopušteno. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrĊivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi. Tako se smatra da time nećete uskratiti vaţnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. Tu ste vršili saldiranje. i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. vodeći raĉuna kada ih grupišete tj. moţete koristiti neto princip. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj visine date pozicije. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu. to moţete uraditi. a ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Kad ih pokaţem svako za sebe. U svim drugim sluĉajevima koristi ćete bruto princip. da li ići na bruto ili neto princip. taj dobitak je razlika izmeĊu prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti. Kada vi kaţete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko. Beznaĉajne stavke moţete sabirati. Ali kada sve to zajedno saberem i kaţem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu.

Dopušteno je meĊutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. kao što je to kod nas. Ali u MRS 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrţi. bilansu uspeha (odnos izmeĊu prihoda i rashoda. tako vam i bilans bez datuma ne znaĉi mnogo.rezultat ostvaren u periodu od 1. u napomenama. Moţete vi dati formu kakvu hoćete. kao izveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obiĉno u inflatornim uslovima. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. odnosno naziv subjekta o ĉijem je bilansu reĉ. Bilans stanja je trenutna slika. a evro nije crnogorska valuta. Kod konsolidovanih bilansa (kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. Sta još mora stajati? Zatim mora stajati izveštajna valuta. tj. u dinarima. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi drţava za njega. na napomene uz finansijske Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. Zatim mora stajati dan bilansa.12. Period je relevantan za bilans uspeha. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. u stvari. bilans vama ništa ne znaĉi. Kada je bila hiperinflacija '93 ovde. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. 54 . Finansijski izveštaj mora sadrţati dan bilansa ili period. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o ĉijem je izveštaju reĉ. kao fotografija napravljena u odreĊenom trenutku.12 do 31. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. za izveštaj o novĉanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. centar grupe. Bilans bez dana je nevaţeći bilans! Bilans je kao slika. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u odreĊenom vremenskom periodu. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje.ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji oznaĉava se izveštajna valuta. Kao što vam fotografija bez datuma ne znaĉi mnogo. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. u dolarima). I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. moţete vi ići u dublje rašĉlanjavanje ako hoćete. pretvarali smo bilanse u marke. I uvek mora stajati u kom periodu. MRS 1 neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. nego se odnosi i izveštaje. Prvo mora da stoji ĉiji je to bilans. odnos izmeĊu dobitka i kapitala). kad god smo hteli da radimo neku analizu. Zatim mora stojati naznaka da li je reĉ o bilansu koji je sastavljen za pojedinaĉno preduzeće ili je reĉ o bilansu grupe. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matiĉno preduzeće. Morali smo prevesti u neku ĉvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja.

podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoroĉnim plasmanima. ĉija upotreba nije niĉim ograniĉena. podatke o uĉešćima u kapitalu drugih lica po NV. Takav bilans imaju banke. U pasivi su dospele obaveze. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. Znaĉi najkasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. 2.Objavljivanje finansijskih izveštaja za velika preduzeća je obaveza. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. pa plasmani. postrojenjima i opremi (pod nekretninama se misli i na zemljište). a na dnu osnovna (stalna) imovina. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu odvojene. a na kraju sopstveni kapital. 4. prvo će stajati gotovina. potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja 55 . to je stvar vašeg izbora. MRS 1 kaţe da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. Obrtnom imovinom se smatra ona koja se oĉekuje da će biti realizovana.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko rašĉlanjena.2. pa onda stalna sredstva. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. odnosno koja se drţi radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa kao i ona koja se drţi na zlihama radi trgovine. pa dospeli krediti. 3. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: * U aktivi: 1. TakoĊe se obrtnom imovinom smatraju gotovina i gotovinski ekvivalenti. Sva imovina koja ne ispunjava napred navedene zahteve smatra se stalnom imovinom. podaci o nekretninama. Kod preduzeća je obiĉno obrnuto. i oĉekuje se da će biti realizovana u toku 12 meseci od dana bilansa. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. Kod banke je na prvom mestu gotovina i gotovinski ekvivalenti. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. Ovi podaci: 1. tj. 1. krediti.

ostale finansijske delove imovine 7.6. uzeti krediti 5. odnosno poreskim sredstvima. Manjinske akcionare imamo kada matiĉna firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne i 100% uĉešće. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazuje uĉešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. 6. ali nije potpuni vlasnik. * Obavezne dodatne informacije: 56 . Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. Najmanje mora ovo. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju ĉine firma A i firma B. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema).5. potraţivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 (reĉ je o standardu koji niko ne primenjuje. I kada izveštavamo duţni smo da u bilansu grupe iskaţemo koliko kapitala grupe pripada matiĉnoj firmi A. On se bavi odnosom izmeĊu poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrĊivanje trgovinski poslovni bilans. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. ali se to predstavlja minimum. rezervisanja 4. a ako smo platili manje imamo odloţenu poresku obavezu) 3. zalihe Obrtnu imovinu ĉine: 4. * U pasivi: 1. Dato je u pasivi jer moţe biti ili potraţivanje ili obaveza. To je jedan dosta plitak stepen rašĉlanjavanja stalne i obrtne imovine. upisani kapital i rezerve. manjinskog interesa nema. Spoljni akcionari oznaĉavaju se kao manjinski akcionari. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu razliĉiti.7. a koliko pripada akcionarima. dobavljaĉi 2. razliĉita je i visina poreza. Ovaj standard se bavi odgoĊenim poreskim obavezama.5. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. manjiski interesi (oni se ne pojavljuju kod pojedinaĉnih preduzeća. tada firma A ima kontrolu i većinsko uĉešće u fimi B. Ako smo platili više imamo odloţeno poresko sredstvo.

Za potrebe metode ukupnih troškova. 2.dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti .rezultat operativne aktivnosti .broj izdatih. dok za potrebe metode troškova prodatih uĉinaka.rezerve preduzeća .prava i ograniĉenja po osnovu vlasništva . uplaćenih i neuplaćenih akcija .poreski rashodi ..uĉešće dobitaka i gubitaka pridrzţenih preduzeća.iznos neisplaćenih dividendi. Bilans uspeha U bilansu uspeha pretpostavljeni minimum rašĉlanjavanja podrazumeva rašĉlanjavanje na: . troškovi se moraju klasifikovati po vrstama. Pomenute metode se meĊusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashode i prihode.vanredne stavke . potrebno je klasifikaciju izvršiti po mestima i nosiocima troškova.broj odobrenih akcija . Koje metode bilansiranja uspeha Sandard dopušta? Prema MRS 1 sastavljaĉima FI na raspolaganju su metoda ukupnih troškova i metoda troškova prodatih uĉinaka.prihode . kao i efekti zajedniĉkih poduhvata .neto dobitak ili gubitak.vlasnici akcija .manjinski interes . 57 .

a ĉije je poznavanje nuţno da bi korisnici doneli ispravne zakljuĉke. 58 .informacije ĉije je objavljivanje obavezno prema MRS.kumulativni efekat promenau raĉunovodstvenoj politici i ispravku fundamentalnih grešaka do kojih se došlo na osnovu podataka i testova MRS 8 4.finansiranja .investiranja 5. dobitak i gubitak.osnove na kojima su pripremljeni finansijski izveštaji i specifiĉne raĉunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaĉajne transakcije i dogaĊaje .Prihodima se kod metode ukupnih troškova smatraju kako realizovani tako i nerealizovani uĉinci. 3.neto dobitak ili gubitak za izveštajni period . On mora da sadrţi najmanje sledeće informacije: .dodatne informacije koje nisu prikazane u izveštajima.operativne aktivnosti . koji se saglasno drugim raĉunovodstvenim standardima tretiraju kao dirktno povećanje ili smanjenje kapitala . a nisu iskazane u izveštajima . Izveštaj o novčanim tokovima Ovaj izveštaj sluţi za ocenu likvidnosti jer sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju po osnovu: . Izveštaj o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj namenjen je vlasnicima preduzeća. Beleške uz finansijske izveštaje Treba da prikaţu: . a po metodi troškova prodatih uĉinaka samo realizovani uĉinci.svaku stavku prihoda i rashoda.

Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaĉu za kupljeno sredstvo. I Nabavna vrednost Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steĉene kupovinom i obaveza. 4. Imovina steĉena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti.MeĊunarodni raĉunovodstveni standard trideset osam . Kratkoroĉne obaveze 5. Sopstveni kapital 2. 8. 7. dok se sopstveni uĉinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene koštanja. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. 6. Rezervisanja 3. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraţivanja Gotovina AVR 1. Zašto ne i kasa skonto 59 . PVR Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa naĉelom istorijskog troška. 3. 2. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljaĉa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. 5.MRS 38 Nematerijalna imovina Bilans stanja Aktiva Pasiva 1. Dugoroĉne obaveze 4. vrednost bilansnih pozicija se moţe utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja.

i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku. Zavisni troškovi nabavke nastaju. 38 i 2. napravljen je ugovor o kupoprodaji. Ukoliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niţa od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preĉe kupovine i traţi poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. A to znaĉi ako je reĉ o materijalu. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16. Prvo pitanje koje se moţe postaviti kada je reĉ o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uraĉunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. ali u koliko smo naknadno odluĉili da rušimo. istovara.kaţemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. onda se njegova vrednost odreĊuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. osiguranja. da bi sredstvo bilo uskladišteno. Ne onog koje smo primili. onda ti troškovi ne treba da budu uraĉunati u cenu. prevoza. Ukoliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 60 . Ima veze sa izmirenjem obaveza. montaţe. pa kao zavisni trošak raĉunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi. onda ih raĉunamo. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. dobijamo sredstvo ĉija je vrednost 90. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. onda ne. onda takve troškove treba uraĉunati u nabavnu cenu. Ukoliko pri utvrĊivanju kupovne cene nismo oĉekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. mi ćemo traţiti doplatu od 10. a koji će neminovno nastati biti uraĉunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni ĉinjenice da je spor moguć i da će moţda takvi troškovi nastati. carine . a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. Dajemo sredstvo ĉija je vrednost 100. a ako je reĉ o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda.kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljaĉima. Posto te vrednosti nisu jednake. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo odreĊeni prihod. kupujemo zemljište. onda u zavisne troškove uraĉunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). nego onog koje smo mi dali. da li troškove rušenja graĊevinskog objekta koji se na njemu nalaze uraĉunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima raĉunalo u trenutku nabavke. niti sa nabavkom neposredno. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. Sliĉno pitanje je i kod kupovine zemljišta. Ako se vrednost sredstva stiĉe razmenom.

Vrlo ĉesto one podrţavaju preduzeća u odreĊenim namerama. 30 000/180 000 je 16. nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. Ukoliko nema doplate. a 50 000/180 000 je 50%. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinaĉnu mašinu koja ĉini deo te proizvodne linije. Drţava ţeli da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim podruĉjima. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Ĉesto se desava da se prodaje ĉitava proizvodna linija koju ĉine tri meĊusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo ĉesto drţave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. da se ono ne iseljva. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu.B 20 000. B 30 000. polovinu plaća drţava.33%. to je fer vrednost datog sredstva. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinaĉnih mašina iz ove linije. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i ţelimo da je uvedemo u naše knige.a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. Drţava ima interes da zadrţi stanovništvo u pograniĉnim podruĉjima. Onda kod takvih kupovina utvrĊujemo koliko na trţištu vredi takva linija. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. Mi na trţištu moţemo saznati vrednost svake mašine pojedinaĉno. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. Ukoliko postoji isplata ili doplata. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000. Mada obavljanje aktivnosti u podruĉjima koja nisu nešto naroĉito dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. Drţava će ĉesto dati za svako investiranje u pograniĉnim podruĉjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . Zatim ćemo izraĉunati koliko je procentualno uĉešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. Onda je mašina A 40 000. a C 60 000. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinaĉno. C 90 000. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 61 .67%. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo. Procentualno 60 000/180 000 je 33.

da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niţi (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS 20. a ne kao povećanje kapitala.000 košta 50 000. iako su oni 20 000. a sa druge strane angaţovani kapital će biti manji. Ne moţemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. To je neto rezultat prihoda i troškova. imaćete niţe troškove i viši rezultat. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traţi da se dotacija tretira kao odloţeni prihod. U praksi se najĉešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. Oni će ĉesto u fakturi osiguravajućeg društva i 62 . Za troškove utovara. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. Kakav će to uticaj imati na vas raĉun uspeha? Konaĉno dejstvo na naš raĉun uspeha imaće 10. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane. dele se na racionalnoj osnovi. zavisni troškovi nabavke koji su zajedniĉki za sva sredstva iz te nabavke. a druga 5t. On traţi da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobiĉajeni naĉin. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. jer će se u tom sluĉaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. a ne da nam ga je dala drţava da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom podruĉju.000 dotacije. Ako ste dobili dobili 50.000 troškova amortizacije. On se zove drţavne pomoći. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i ako se ide na stvarne troškove. obraĉunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. vek trajanja mašine 5 godina. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od ĉega će zavisiti visina troškova? Od teţine. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niţa nego što bi bila. Šta je naredna mogućnost. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji naĉin odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. ali prihode povećavamo za 10.000. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliĉina ili teţina sredstava. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloţeni prihod u pasivi i svake godine kada obraĉunamo pun iznos amortizacije. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. To nije dobro rešenje. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti.000. kako izvršiti njihovu podelu na sredstva koja su pribavljena u toj nabavci? Ako se jedna nabavka odnosi na više razliĉitih sredstava. vrednost mašine 100 000. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji.

naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ĉak podeljeni na pojedinaĉna sedstva. onda će. Ali ako su izdaci sraĉunati na to da izvrše znaĉajno produţenje veka trajanja sredstva. odnosno rashod perioda u kome su nastali ili moţda za visinu tih izdataka treba povećati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. Da li ove izdatke treba tretirati kao trošak. naknadno procenjivanje imovine o kojem ćemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija. Odgovor na ovo pitanje se formuliše na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. da dovedu do smanjenja troškova koje to sredstvo izaziva. da povećaju kvalitet proizvoda koji se korišćenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. jer carina nikad ne carini sve mašine. Prošli put sam poĉela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeća. za visinu takvih izdataka izvršiće se povećanje vrednosti sredstva. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv. kada je reĉ o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja. već ga koristite. Znaci kada je reĉ o izdacima za tekuće odrzavanje sredstava. Znaĉi oni će uvek nesporno biti tretirani kao trošak odnosno rashod perioda. inicijalno vrednovanje imovine. nego carini mašinu po mašinu. Objasnila sam vam šta je to nabavna vrednost i zavisni troškovi nabavke i kada pojedini zavisni troškovi tj. a to znaĉi da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. 63 . biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. Zasto? Zbog toga što je evidentno da će takvi izdaci u budućnosti doneti preduzeću ekonomske koristi. kao kod materijala. a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci i onda se uvek kod sastavljaĉa finansijskih izveštaja javlja pitanje šta raditi sa ovim izdacima. Znaĉi. izdaci za sticanje mogu biti ukljuĉeni u nabavnu vrednost. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. i rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. a sada ţelim da vam pokaţem još jedan problem koji moţe da se javi pri procenjivanju a to je: Problem tretmana naknadnih izdataka Znaĉi kada ste stekli neko sredstvo.

Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. Šta smo radili sa troškovima obrade i dorade? Mi smo povećavali vrednost materijala. ali razlika u ostalim 64 . Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Sećate li se materijala na obradi i doradi koji smo radili u prvoj godini. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi ćete za vrednost izdataka povećati vrednost sredstva. Koţa će biti materijal direktne izrade. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trošak tj. Kada će ti izdaci postati trošak? Oni će biti rasporedjeni kao trošak na preostali vek trajanja sredstva. rashod datog obraĉunskog perioda. uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. onda bi takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogućnosti za ostvarenje nekih budućih ekonomskih koristi. nabavnu cenu a onda te zalihe pošaljete na obradu i doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. zarade izrade. Ne samo koţa kao materijal. Dobijete porudţbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koţa .Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj bi ste u potpunosti promenili namenu. sećate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom i doradom povećava vrednost materijala. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji tj. sredstvu ĉiji je vek trajanja duţi od godinu dana. posebni pojedinaĉni troškovi . 3.to je poseban pojedinacni trošak. Znaĉi sadašnju vrednost sredstva ćete povećati za vrednost izvršenih izdataka. direktni rad. Znaĉi kaţemo da su to troškovi koji imaju sposobnost aktiviranja. Cena koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. znaĉi ako će iz tog izdatka u budućnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. Šta biva kada mi kupimo zalihe. troškovi materijala za izradu tj. formiramo njihovu nabavnu vrednost. ako je reĉ o osnovnom sredstvu tj. To je potpuno isto pravilo koje vaţi i za vrednost osnovnih sredstava. Kada utvrdjujete cenu koštanja onda prvo treba da indetifikujete troškove koji mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. direktan meterijal 2. U shvatanju ekonomije preduzeća sposobnost aktiviranja imaju: 1. ili to je zbir troškova proizvodnje. a nije uobiĉajen za neke druge proizvode. odnosno sadrţina cene koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. II Cena koštanja Pod cenom koštanja podrazumevaju se troškovi proizvodnje nekog uĉinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda.to je trošak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom i koji se za njega moţe direktno vezati. Na primer proizvodite nameštaj i uobiĉajena garnitura koju radite je presvuĉena meblom.

Osim troškova materijala.to su troškovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. i koji dopusta da. Jer presvući meblom i koţom nije baš isto. Da li se još neki troškovi mogu ukljuciti u cenu koštanja? U nekim standardima dopušta se da se u cenu koštanja ukljuĉe i drugi troškovi uz uslov da su oni izazvani neposredno datim proizvodom. 4. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. Znaĉi koliko mene košta prerada tog materijala u gotov proizvod. Ili zahteva neke posebne naĉine izrade. opšti pojedinaĉni troškovi) ĉine cenu kostanja. Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moţe biti ukljuĉena u cenu koštanja. ali ne moraju. ubrajaju se recimo troškovi finansiranja. troškovi zarade. Troškovi finansiranja .time se bavi MRS 23 koji se zove troškovi pozajmljivanja. Otuda kamata postaje direktan trošak proizvodnje i moţe biti ukljuĉena u cenu košanja. U MRS 1 troškovi direktnog materijala i troškovi konverzije (troškovi direktnog rada. U te troškove koji mogu biti. Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli uopšte za poslovanje. To su troškovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. troškovi projektovanja i nadzora .u gradjevinarstvu. znaĉi kredite kojima ćete vi kupiti materijal. ali rade u proizvodnji. Kao što su amortizacija koja se vremenski obraĉunava. Oni će reći standardna cena je ta ali ako hoćete još to onda će cena biti ta i ta. posebni pojedinaĉni troškovi i opšti troškovi proizvodnje se ĉesto nazivaju troškovi konverzije. troškovi grejanja. proizvesti proizvod i onda taj proizvod izvesti ali kao zalog daćete vasa ino-potraţivanja ili ćete nam ustupiti deo vašeg deviznog priliva. jer to je pojedinaĉni trošak koji se moţe vezati za pojedinacni proizvod. opšti troškovi proizvodnje . To su troškovi prerade.troškovima. gradjevinska firma će uvek u cenu koštanja nekog objekta uraĉunati i tošak projektovanja i trošak nadzora tog objekta. Mi znamo da se mašina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. Nego je to kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda. Zato što se ti troškovi mogu direktno vezati za objekat. Šta znaĉi troškovi konverzije. osvetljenja. kao što je zarada poslovodje. i odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troškove. Zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji. troškovi odrţavanja mašina jesu troškovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opšte troskove. ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza. posebni pojedinaĉni troškovi. 65 .

3. to ne moţete uraĉunati u cenu koštanja. Samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda i troška uprave mogli bi ste izvršiti ukljuĉenje. To ima tretman rashoda. vanstandardnu potrošnju. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja samo ako se odnose na skladištenje medjufaznih proizvoda. To znaĉi da vi cenu koštanja utvrdjujete u visini troškova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo. ali samo kao izuzetak moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja. Zato oni imaju sposobnost aktiviranja. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja zato što su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. u fazama izrade proizvoda. Kada je reĉ o troškovima skladištenja. Naravno troškovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda. jer se ne mogu direktno vezati za uĉinak. I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. što su skladišta materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. a ne kao obaveza. Sve preko toga neće biti uraĉunato u cenu košanja. Šta to znaci? Imate faznu proizvodnju i napravite poluproizvod i on se dalje skladišti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu i sve tako… Troškovi skladištenja ovih poluproizvoda. Sve ono što potrošite preko toga ne moţete ukljuciti u cenu koštanja. I troškovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja. Koji se troškovi ne mogu ukljuciti? Ne moţe se ukljuĉiti vanstandardna potrošnja. To prosuto mleko je vanstandardna potrošnja. troškovi prodaje. Ostali troškovi skladistenja kao. 2. Primer: pravite palaĉinke i prospete mleko. uvek SISTEM OBRAĈUNA TROŠKOVA Odnos izmedju sistema obračuna troškova i kalkulacije 66 . Znaĉi. 4. troškovi skladištenja. Za troškove uprave vaţi kao pravilo. osim ako je medjufazno skladištenje. Proizvodnju nije moguće organizovati ako nema skladištenja poluproizvoda izmedju pojedinih faza. troškovi uprave. šta ne moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja: 1.Postoji mogucnost i da se neki troškovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora. To nije nešto što ste vi morali da potrosite da bi napravili palaĉinke. Samo ono troškovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja i ukljuĉuju se u cenu koštanja.

Raspored fiksnih troškova proizvodnje na jedinicu uĉinka moţe biti teţak.gotovi proizvodi. Ako se opredelimo za sistem obraĉuna po punim troškovima proizvodnje. Postoje sistemi obraĉuna po stvarnim i sistemi obraĉuna po planskim troškovima. onda će kalkulacija će izgledati: troškovi direktnog materijala + troškovi konverzije. koje grupe troškova. jer su i oni varijabilni trošak. . Sistem obraĉuna će nam reći koliko iznose troškovi po nosiocima troškova. Znaĉi neće biti ukljuĉeni opšti fiksni troškovi proizvodnje. Da li će biti ukljuĉeni posebni pojedinaĉni troškovi? Hoce. Šta se sve vrednuje u visini cene koštanja? . jer od odabranog sistema zavisi sadrţina kalkulacije. nego ako na bazi pogrešnog kljuĉa utvrdimo alokaciju fiksnih troškova i utvrdimo pogrešne cene koštanja. razliĉite vrste u razlicitim koliĉinama. Ako se opredelite za sistem obraĉuna po varijabilnim troškovima. ako obračun vršimo metodom ukupnih troškova? Tamo nemamo cenu koštanja prodatih proizvoda. sadrţina kalkulacija će biti: troškovi direktnog materijala. Šta mislite da li tačnost kalkulacije cene koštanja ne utiče tačnost rezultata. Kalkulacija izabrane troškove po sistemu. nego pogrešnom alokacijom transformisati cenu koštanja uĉinaka proizvodnje. Smatra se da je manja šteta ako ne izvršimo alokaciju uopšte. . i odredjuje da li će u cenu koštanja ući stvarni ili planski trošak. Jako je teško da nadjemo kljuĉ da rasporedimo troškove amortizacije ili grejanja na jedinicu proizvoda. ako cenu koštanja utvrdimo u visini varijabilnih troškova. To je veza. rasporedjuje na jedinice uĉinka. na visinu cene koštanja utiĉe i odabrani tip kalkulacije. Ali imamo korekciju vrednosti zaliha. Moţe biti teško pronaći kljuĉ koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troškove na proizvode.(pored sadrţine. i odabrani sistem obraĉuna troškova) Sistem obračuna troškova odredjuje koje ćemo troškove ukljuĉiti u cenu koštanja. a kalkulacija po jedinici ĉcinka.zalihe nedovršene proizvodnje. Primer: proizodimo veliki broj proizvoda. a nju utvrdjujemo prema 67 . Zašto se bira kalkulacija po varijabilnim troškovima? Kada imamo problema sa alokacijom opštih fiksnih troškova. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati i fiksne troškove proizvodnje tretirati kao rashod perioda.i rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako imamo metodu troškova prodatih ucinaka (metoda obracuna rezultata)). troškovi direktnog rada i samo opšti varijabilni troškove.

Kalkulacija po posebnim pojedinačnim troškovima Ona obuhvata: 1. troškove direktnog materijala 3. Ove dve metode razlikuju se samo po naĉinu prezentiranja rashoda. To je jedina razlika. Troškove direktnog materijala Troškove direktnog rada Posebne pojedinacne troškove Opšte troškove proizvodnje tj. Kalkulacija po varijabilnim troskovima: 1. Puna kalkulacija (kalkulacija po punim troškovima): 1. ili plus troškovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljuĉivo kao trošak prodatih proizvoda i nemate podatak o ukupnim troškovima. ne po visini! Uvek će rezultat biti isti. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. to znaĉi da su nam zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje veće na kraju nego na poĉetku za 20. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troškove i oni iznose 100. Troškove direktnog materijala 2. A šta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha za 120? To ćemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. troškove direktnog rada 2. I ako kaţete da imate povećanje vrednosti zaliha od 20. 4. Šta je razlika izmedju njih? Ako od ukupnih troškova oduzmete troškove sadrţane u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troškove prodatih proizvoda i oni su 80. 2. I zbog toga što korekciju prikazujete preko cene koštanja vi prkticno i ovde preko taĉnosti cene koštanja odredjujete taĉnost periodiĉnog rezultata. Znaĉi visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene koštanja. 3.koji se sastoje iz opštih fiksnih troškova i opštih varijabilnih troškova.ceni koštanja. posebne pojedincne troškove Znaĉi potpuno iskljuĉuje opšte troškove proizvodnje. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troškove minus troškove u neprodatim zalihama. To je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. Troškovi prodatih proizvoda izose 120. njihov deo . Posebne pojedinaĉne troškove 68 . jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troškove perioda svodimo na troškove prodatih proizovoda. Troškove direktnog rada 3.

u cenu koštanja biće uraĉunati samo planski troškovi. Znaĉi to nije naš najveći mogući kapacitet. mi moţemo vrednovati ili po punoj ceni koštanja ili po varijabilnoj ili. teorijski. Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troškovima. a to znaĉi da će sva prekoraĉenja troškova biti tretirana kao rashod perioda kao i troškovi neiskorišćenog kapaciteta. jer tu postoji pravo izbora. Standardni kapacitet Kada radimo planiranje. To je u skladu sa naĉelom uzroĉnosti. nikada ne uzimamo tehniĉki kapacitet već se polazi od oĉekivane proizvodnje u narednom periodu. Ako imamo obraĉun po planskim troškovima.4. po pojedinaĉnoj. nego kapacitet koji preduzeće koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. jer proizvedeni proizvodi nisu izazvali te troškove. Tada svi neiskorišćeni fiksni troškovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. Sistemi obračuna troškova Ako imamo obraĉun po stvarnim troškovima. Smatra se da cene na trţistu nikada neće pasti ispod varijabilnih troškova. i koji je uvek redukovan u odnosu na tehniĉki za gubitke koji nastaju kod izvršenja remonta. Opšte varijbilne troškove Ne sadrzi opšte fiksne troškove proizvodnje i niţa je od pune za njihov iznos. Smatra se da je puna cena koštanja gornja granica cene koštanja. Samo izuzetno je to moguće. Uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta i onda kaţemo da je to nas standardni kapacitet. onda u cenu koštanja uraĉunavamo stvarno nastale troškove. Kalkulacija po posebnim pojedinaĉnim troškovima. BILNSIRANJE STALNE IMOVINE NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 69 . po opštoj oceni ne treba da bude korišćenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izveštavanju. Donja i gornja granica cene koštanja Kada biramo cenu koštanja. Zato što se smatra da bi tako utvrdjenja cena koštanja bila preoprezno odmerena.

I pošto je neto imovina garantna supstanca. Ona moţe biti neograniĉena i ograniĉena.upisani i uplaćeni kapital neće biti jednaki. Što znaĉi da se u knjigama takvih preduzeća kapital vrednuje u visini uplaćene vrednosti. Dakle. u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri. Kod ovih preduzeća. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzeće. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje? Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeća. niti je stalan. a da li će upisani kapital biti jednak uplaćenom to zavisi od naĉina osnivanja društva kapitala: 1. Kao zakljuĉak: ova pozicija se moţe javiti samo kod društava kapitala i samo onda kada se društva osnivaju sukcesivno. odgovaraju samo onom imovinom koja je uloţena u preduzeće. nego celokupnom svojom imovinom. Interesi poverila koje drţava treba da štiti zaštićeni su time što svaki poverilac ima pravo da. sukcesivno . da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neograniĉenom odgovornošću. kapital će biti iskazan u visini upisanog kapitala. za naplatu svog potraţivanja zahteva prodaju celokupne imovine vlasnika. jer ono ima svojstvo pravnog lica (u suštini odgovornost je ipak na vlasnicima). simultano . a ne ukupna imovina vlasnika. jer će vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. Neograniĉenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeća i ortaĉkih društava. Stalnosti. jer se smatra da je neograniĉena odgovornost vlasnika dovoljna garancija poverilaca. društava sa ograniĉenom odgovornošću i akcijskih društava.Nalazi se na prvom mestu na strani aktive. odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trećim licima. Znaĉi mozemo imati drustvo kapitala. a još nisu uplatili.upisani kapital je jednak uplaćenom 2. Idući tom logikom drţava ne propisuje visinu uloţenog kapitala. biće iskazan preko pozicije neuplaćeni upisni kapital. pa je otuda. Znaĉi vlasnik odgovara. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali. Kod društava sa neograničenom odgovornošću sopstveni kapital preduzeća niti je propisan. niti zahteva njegovu stalnost. Jedna od kljuĉnih karakteristika je odgovornost vlasnika. Poverioci mogu naplatu svojih potraţivanja traţiti samo u visini imovine kojom raspolaţe preduzeće. dok se ograniĉena odgovornost odnosi na vlasnike društava kapitala tj. a da nemamo ovu poziciju 70 . sa stanovišta poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeća ili kao privatna imovina vlasnika. Odgovornost je vaţna zato što od stepena odgovornosti zavisi naĉin formiranja kapitala preduzeća. drţava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala. ne samo imovinom uloţenom u preduzeće. koje nastaju iz poslovanja.

jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom će ta firma u nekom trenutku raspolagati. moraju uplatiti polovinu od neuplaćenog a upisanog kapitala. a još nisu uplatili punu vrednost akcija. To znaĉi. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. I to što se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. To vaţi samo za prvo kolo akcija (kada drţava ţeli da olakša osnivanje novih firmi). 2. One se u bilansu nalaze jedna naspram druge i uvek zajedno ĉitate te dve pozicije. onda neposredno nakon dana bilansa. reĉ je o društvu kapitala 2. Ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. Ova pozicija se moţe razdvojiti protekom vremena na dve. Ako izdajemo drugo. I to je razlog zašto se nalazi na strani aktive. reĉ je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. To je iznos koji će biti pretvoren u gotovinu. treće kolo akcija. a to je 70. Na tzv. Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari. u skadu sa principom jasnosti trebalo bi da dospelo potraţivanje bude iskazano posebno. svodi na uplaćeni iznos. i na vrhu aktive vidimo ovu poziciju. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1. Pokazuje potraţivanje koje društvo ima prema onim akcionarima koji su upisali. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu plaćati na rate. Mi kaţemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala. zato što nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital. Pošto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme. a uplaćeni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. najmanje dve stvari moţemo zakljuĉiti: 1. I koliko je upisano. ili uplate koje su 71 . Ima karakter potrazivanja. prema odluci o emitovanju akcija ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvršiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzeću. Kada uzmemo bilans firme. zahtevane uplate. Zato kaţemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. nema neuplaćenog a neupisanog kapitala. To je potraţivanje firme prema vlasnicima. Za korisnika finansijskog izveštaja bitna su oba podatka. i ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izveštaja.ako je društvo osnovano simultano. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. a na strani aktive neuplaćeni upisani kapital 30. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu biće iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija. unutar te dve godine.

a ne i na aţio (on se uvek uplaćuje u celini). a akcije i udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednost. Ova pozicija se gasi kada se izvrši uplata.i onda će se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. pošto je reĉ o dvogodišnjem periodu u kome će se taj iznos pretvoriti u gotovinu. Ako taj podatak ne pokaţemo. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako ćemo bilansirati ovu poziciju? Pošto je reĉ o neuplaćenim upisanim akcijama i udelima. jer se vidi šta će u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu.traţene. a 15 će biti uplaćeno za narednih godinu dana. imamo aţio i on se mora evidentirati u celini. 50% od upisanih akcija. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih. ili u okviru pozicije ostla potraţivanja. od onih uplata koje još nisu dospele za plaćanje. A ako akcionar ne moţe da uplati uopšte. Na taj naĉin mi korisnicima finansijskih izveštaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplaćenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15. Ne moţemo otpisivati jer bi to znaĉilo smanjenje osnovnog kapitala i to je još jedna specificnost ovog potraţivanja. Ako nema ove pozicije znaĉi da je ceo upisani kapital i uplaćen. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. Ovde ne moţe ako smo. umanjen troškove koje smo imali zato što smo traţili novog akcionara. mi uskraćujemo analitiĉara u tome kada se oĉekuje naplata i to je razlog što se ova pozicija deli na dva dela. što se ĉešće radi. ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj. Taj uplaćeni iznos je polovina od 100. ali se ne moţe otpisivati kao svako drugo potraţivanje. Ovo jeste potraţivanje. a njemu vratiti uplaćeni iznos. Taj iznos koji se zahteva. neuplaćenih akcija ili udela. moţe se iskazati kao podpozicija pozicije neuplaćeni upisani kapital. moţemo njegove akcije prodati nekom drugom.Mogućnost isplate na rate odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija. Ovde ne moţemo izvršiti otpisivanje potraţivanja. To je vaţno kod analize likvidnosti. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duţni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. na primer. ali moţemo za kašnjenje u plaćanju zaraĉunati kamatu kao kod svakog drugog potraţivanja. upisali 100 akcija i uplatili 50% da dobijemo 50 akcija. 72 . Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija. Tada se testira kolika je verovatnoća da će svi akcionari uplatiti upisane akcije.

šta ko ţeli sa nekom imovinom. odnosno obrtnu imovinu ali ako hoćemo da je koristimo u procesu proizvodnje. Ili ako imamo uĉesše u nekoj firmi. Pirmer: proizvodimo mašine i one predstavljaju naše zalihe. odnosno sredstvo ĉije se otuĊenje ne planira u narednih 12 meseci. Za klasifikaciju imovine na stalnu i obrtnu relevantan je cilj tj. materijalna ulaganja 3. jer smatramo da će kurs na berzi porasti. Nematerijalna ulaganja .bilansiranje nematerijalnih ulganja 73 . Jednom izvršena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek. stalnu imovinu. ona postaje naša stalna imovina.STALNA SREDSTVA U MRS 1 stalna sredstva se definišu kao ona sredstva ĉiji je predviĊeni vek trajanja duţi od 12 meseci. to je nas stalna imovina i samom odlukom da hoćemo da prodamo to uĉešće ono se pretvara u obrtnu imovinu. Raščlanjavanje stalne imovine 1. Takve akcije predstavljaju našu dugoroĉnu tj. 1. ili hoćemo da je prodamo u roku kraćem od godine dana (ili je koeficijent obrta veci od 1) onda je to obrtna imovina. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moţe biti klasifikovana i kao stalna i kao obrtna. to je kratkoroĉna hartija od vrednosti. Primer: kupimo akcije neke firme. nematerijalna ili imaterijalna ulaganja 2. Ovo su nam dva kljuĉna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna (cilj i vek trajanja). I otuda zakljuĉak da je reĉ o sredstvima koja se koriste višegodišnje. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugoroĉno vezana i ako jest tada je stalna imovina. Promena cilja menja klasivikaciju. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojem se stalna imovina javlja. Promena cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. Ako kupimo akcije da bi smo ih prodali u narednih mesec dana. i ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci.

Standardi koji su merodavni za priznavanje nematerijalnih ulaganja. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill-a kao oblika nematerijalnih ulaganja.To su nemonetarna sredsva koja nemaju fiziĉku supstancu. Kljuĉnim standardom se smatra MRS 38. ili za snabdevanje robama ili uslugama. koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. Uslovi pod kojima se neko nematerijalno dobro može priznati tj. 1. a to je iskazivanje taĉne imovine preduzeća onda ćemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati. da postoji izvesnost da će po osnovu korišćenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u budućnosti. obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamiĉke teorije koja je danas dominirajuća. Smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu. prikazati ih kao sredstvo i potom kroz sistematsku i racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troška. tj. Zbog ĉinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u budućem periodu treba izdatak koji je uĉinjen kao trošak rasporediti na periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od korišćenja datog sredstva. Znaĉi treba aktivirati ove izdatke tj. 74 . ili da budu predmet iznajmljivanja. Ako poĊemo od statičkog cilja. Ona moraju imati sposobnost prepoznavanja i moraju da imaju sposobnost da budu korišćena ili u proizvodnji. To je opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. ili da se koriste za administrativne svrhe. Kod dinamičke teorije ciji je cilj taĉan obraĉun periodiĉnog rezultata. Ona moraju imati ove karakteristike da bi mi rekli: ovo je patent ili licenca. ona su neopipljiva. (MRS 38) Ova definicija opisuje karakteristike i namene nematerijalnih ulaganja. Zatim MRS 22 koji se zove poslovna spajanja. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganjai (pitanje da li ih treba prikazati u finansijskim izveštajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izveštaji. Njegovim korišćenjem prduzeće moţe ostvariti neke ekonomske koristi u budućnosti. Zašto je on u ovom standardu. aktivirati: 1. Ona nam kaţe da nije potraţivanje i nije gotovina (monetarna sredstva). Zato što nastaje kao posledica kupovine preduzeća. 2. To su sredstva koja su neopipljiva i koja nemaju svoju vrednost. Statiĉari smatraju da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati rashodom perioda u kome je to sredstvo pribavljeno.

nematerijalna ulaganja moţemo podeliti na: .troškovi uĉinjeni pri kreiranju. za bilansiranje je vaţna podela prema naĉinu sticanja. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao što su nauĉnotehniĉko znanje (know-how). trgovaĉke marke. vrednuju se u visini troškova koji im se mogu pripisati (dirktni troškovi) i raspodeliti na razumnoj i konzistentnoj osnovi (deo opštih troškova . dozvole za ribarenje. Znamo taĉno šta smo platili za licencu ili patent. koncesije. ili mogućnost distribuiranja budućih ekonomskih koristi. Ili ĉesto nije moguće proceniti vrednsot datog sredstva kada ono nije steĉeno kupovinom.ona koja su rezultat rada samog preduzeća (izvorna). uvozne dozvole. patenti. ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. poslovne vrednosti (goodwill). smatraju se dokazom o tome da sredstvo moţe biti identifikovano – da moţe jasno biti odvojeno od poslovne vrednosti). kompjuterski softver isl. i na njemu se posebno insistira (mogućnost prodaje. proizvodnji i pripremi za upotrebu). To je takodje opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. Odredjivanje vrednosti (merenje visine izdataka) Imamo dvojaku situaciju: Za sva nematerijalna sredstva koja stiĉemo kupovinom.2. već je rezutat proizvodnje samog preduzeća. Postoji veći broj kriterijuma pomoću kojih se moţe izvršiti klasifikacija nematerijalnih ulaganja kao što su trţišnost. odredjivanje vrednosti je potpuno indentiĉno kao i kod materijalnih ulaganja.ona steĉena kupovinom (derivativna) . Kada treba da utvrdimo koliko nas košta stvaranje patenta koji smo sami stvorili. Primer: imamo autobus i prihod ostvarujemo od prodaje karata i lako ih moţemo utvrditi ali ako forimiramo web-site ne znamo koliko će on doneti koristi u buducnosti. povezanost sa preuzećem. mogućnost davanja u zakup. mogućnost razmene. Prema ovom kriterijumu. MeĊutim. 3. liste kupaca. a cena koštanja za one koje smo generisali. Nabavna vrednost (fakturna vrednost + ztn) za one koje smo kupili. autorska prava. a ne kupili. Znaćemo da će doneti ali ne i koliko. Ispunjenje sva tri uslova ovde se obezbedjuje teţe nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako. Znaĉi visinu izdatka koja je uĉinjena za njeno sticanje. licence. Razlika izmedju patenta i licenece kada ih kupujemo: 75 . moguĉnost indetifikacije. da je moguće pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. naĉin sticanja i dr. Ako interno generisana nematerijalna ulaganja zadovoljavaju definiciju sredstava.

I zbog toga ĉesto ne moţemo neki naš pronalazak aktivirati. onda je sigurno da je ono izdvojivo i da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je reĉ. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrši uz pomoć sledećih kriterijuma. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisanih sredstava javlja se veliki problem da utvrdimo šta je cena koštanja tog našeg patenta jer je veliki broj patenata razultat zajednickog istraţivanja.Onda smo mi novi vlasnik patenta i samo ga mi koristimo. On moţe prodati kome god hoće. ali se navode ona koja se javljaju najĉešće. samo ona koja se najĉešće javljaju. Ali ako kupujemo patent. on na nas prenosi monopol korišćenja tog izuma. Mi smo samo jedan od korisnika. Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogućnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moţe oĉekivati priticanje ekonomske koristi u budućnosti.U imaterijalna dobra koja se najĉešće javljaju ubrajaju se:            Know-how. Time se ne navode sva imaterijalna dobra. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaĉi da postoji mogućnost indetifikacije ovih dobara. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup. Indetifikacija nematerijalne imovine (treći uslov za priznavanje nematerijalne imovine) Indetifikacija se vrši da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willa.Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo korišćenja njegovog pronalaska. Time spisak nije zakljuĉen. ili nauĉno-tehniĉko znanje Licence Patenti Autorska prava Liste kupaca Koncesije Poslovna vrednost Uvozne kvote Dozvole za ribarenje Trgovaĉke marke ili znaci Kompjuterski softver 76 . Šta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno širok. i iskazati kao poseban oblik imovine. tako da ćemo sresti u MRS samo najznaĉajnija imaterijalnja dobra tj. odnosno poslovne vrednosti.

a ova nisu. Pošto je spisak imaterijalnih dobara veoma širok. MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje. Niko ne bi kupio nešto što mu u budućnosti neće donositi ekonomske koristi. a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program. to je imaterijalno dobro. jedno dobro koje se ne moţe odvojiti od firme. imamo podela prema tome da li su održiva. to je nešto što je zapisano na materijalnom nosiocu. To je good will ili poslovna vrednost firme. Postoji. Sa druge strane. Znaĉi neće svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Na primer. To je pravo na naplatu odredjene sume novca i iskazuje se kao posebna bilansna pozicija. Mi nikome ne moţemo prodati troškove osnivnja. Pa.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra. Zašto? Zato što ako niste zaštitili sopstveni pronalazak. jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da će sredstvo u budućnosti donositi ekonomske koristi. To je podela koja je bila moguća pre stupanja na snagu MRS 38. a neodrzivih nema. onda vi nemate patent. ali on se ne moţe prodati 77 . Ali taj nosilac je mnogo manje vaţan od onoga što na njemu piše. Sadrţina onoga što je tu. i nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. Tako da danas u bilansima imamo samo odrţiva sredstva. Zatim postoji podela koja je i danas aktuelna. Pa ćemo reći ova imaterijalna ulaganja su odrţiva. vaţno je da to pravo bude zaštićeno. ako nemate monopol nad njegovom eksploatacijom. potraţivanja. jer niko ne ţeli da kupi te troškove. Jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom. i koja spadaju u odrţiva. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Šta to znaĉi da se mogu odvojiti? To znaĉi da se mogu prodati kao samostalno dobro. a sećate se da se sredstvo definiše kao resurs nad kojim preduzeće ima kontrolu. Kada je taj softwer imaterijano dobro? Kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. Znaĉi da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzeće poseduje. medjutim. a da pri tome firma nastavi da postoji. ili prodati. pa su onda iskazivani u bilansu stanja. na sredstva koja su povezana sa preduzećem i ona koja se od preduzeća mogu odvojiti. Moze se prodati patent o licenca. Pravo na prikazivanje filmova  Na emitovanje muzickih zapisa Primećujemo da najveći deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. kada imamo odredjenu trgovaĉku marku ili kompjuterski softwer. Good will predstavlja imaterijalno dobro. za razliku od patenta i licence koje moţete kupiti. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrţivim sredstvima. što je uslov da se nešto smatra sredstvom. postoji više kalasifikacija za njihovo razvrstavanje i postoji više kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. prema povezanosti sa preduzećem. koje ne moţete prodati a da ne prodate firmu. Ako ne postoji pravna zaštita ne postoji kontrola. Dugo vremena su se imaterijalnim ulaganjima smatrali i troškovi istraţivanja i osnivaĉki troškovi.

vrši se po nabavnoj vrednosti koja ukljuĉuje fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke (troškovi da bi zastitili patent i sl. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearna i degresivna. Naknadno vrednovanje vrši se u visini neotpisne vrednosti. inicijalno. što ce reći po nabavnoj vrednosti. oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom. dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljena MRS 38 Vrednovanje nematrijalnih dobara Ovde vaţi pravilo da se dobra stečena kupovinom vrednuju u visini izdataka uĉinjenih radi njihovog sticanja. i pripadajući. Znaĉi MRS 38 ne propisuje koju metodu treba koristiti. za koje se smatra da je stvaranjem tog dobra izazvan). Procenjuje se njihov vek i vrši se otpisivanje. Za raĉunovodstvo je naroĉito vaţna podela imaterijalnih dobara prema načinu na koja su stečena:  ona koja su stecena kupovinom (derivativna). Nematerijalna ulaganja podleţu otpisivanju. Ova poslednja podela je jako vaţna za imaterijalna dobra. na razumnoj osnovi dodeljeni deo opštih troškova (direktni troškovi rada i materijala.) Kada je reĉ o interno generisanim dobrima tj. a aktiviranje sredstava koja su rezultat samog preduzeća mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim i strogim uslovima. Ovako isto moţemo podeliti i materijalnu imovinu. a ne samo nematerijalnih ulaganja. Pravilo od prilike zvuĉi ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeća tretiraju se kao rashod perioda. Potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imaterijalnom imovinom. i onaj deo opštih troškova koji se moţe vezati za dato dobro. Mi moţemo reći ovo smo kupili. Znaĉi vrednovanje imaterijalne imovine. jer sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su steĉena kupovinom. To je pravilo za formiranje cene koštanja i materijalnih ulaganja. Osim inicijalnog vrednovanja postoji i naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja. onda i ovde vaţi pravilo da u cenu koštanja ovih dobara ulaze direktni troškovi tj.separatno od preduzeća za razliku od drugih koja se mogu prodati odvojeno od preduzeća (znaĉi nezavisno od toga da li će samo preduzeće biti prodato ili ne). dobrima koja smo proizveli sami. već samo zahteva da se visinom otpisa odraţava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog 78 .  ona koja su rezultat rada samog preduzeća (originlna ili izvorna) imaterijalnim dobrima. a ovo smo proizveli sami.

i preneti na raĉun kupca. i knjiţi se trţišni promet akcijama kao što se to radi pri bezgotovinskom plaćanju. nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija. samo što će se povećati vrednost na depo-raĉunu. i odete u banku da otvorite depo-raĉun. Oni imaju samo vrednost za vlasnika firme. već vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vašem depo-raĉunu za onoliko koliko ste prodali. Kod iste banke imate vaš tekući raĉun. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje. i moţete reći da proda na vaš raĉun akcije po nekim cenama. a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija. Mi ih ne moţemo prodati. vi olakšavate osnivanje firme. Tako. pre nego da to ide na rashode. Sve će ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. kada bi pogledali naše bilanse zakljuĉili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaţe u razvoje i 79 . i insistira da oni budu rashodi perioda. troškovi stampanja akcija (oni sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku. vlasnici. ipak su se odluĉili da zabrane aktiviranje. Šta da radimo sa troškovima osnovanja.dobra. što je ĉest sluĉaj kod novoosnovanih firmi. Znaĉi ako ste vlasnik nekih akcija. Tu su još i troskovi registracije firme koje moramo platiti. to je raĉun na kojem se vodi evidencija o vašim hartijam od vrednosti. a smanjit na tekućem raĉunu gotovina). Vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija. da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ). Troškovi istraživanja su naredna pozicija u našem bilansu i to jako zahvalna. Osnivaĉ će jednostavno te troškove tretireti kao rashod. već na osnivaĉe firme. Znaĉi nema one predaje akcija prodavca kupcu. a sa njegovog raĉuna će taj iznos preneti na vaš tekući raĉun. Sve te troškove zajedno moraju da podnesu osnivaĉi. A da li ćemo otpisivati linearno ili degresivno prepušta nama da odluĉimo. i otpisivati u roku od 5 godina. i zato su oni rekli nema aktiviranja. pokušavajući da to ide ne na firmu. znaĉi vrši se preko ispravke vrednosti. Šta ako se ta firma zatvori naredne godine. ona ih sve stavjaju u ovu poziciju. Otpisivanje se po pravilu vrši indirektno. ako nisu znala gde da stave neke rashode. a MRS 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova. Tako da odmeravajući i za i protiv. Nekada je postojala opcija u IV direktivi da se ti troškovi mogu aktivirati. I to je razlog što se hartije od vrednosti izdaju u nematerijalnom obliku. Sada se akcije vode na raĉunima kod banaka. i da bi se olakšao promet akcijama one se ne štampaju. Bilo koji izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja. Kada se sklopi zakljuĉnica sa vašeg raĉuna će skinuti akcije. Isto tako mozete i kupovati. Troškovi osnivanja obuhvataju advokata (da napravi statut firme). jer preduzeća. ali zbog visokih troškova štampe. ali vi zato na vašem kreditnom raĉunu imate povećanje gotovine. Šta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to što je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Vi ste osnovali firmu i uopšte ne znate da li će ta firma biti uspešna.

imamo para. Jedno je nešto stvoriti. a mozete ga i prodati. Neuspehom iz koga se nešto nauĉilo. Svi ostali se smatraju neuspehom. ni da ga koristim. i neću da plasiram novi proizvod sada zato što cu imati visoke poĉetne troškove. ali u svakom sluĉaju ne daje rezultat koji će nam obezbediti priliv budućih ekonomskih koristi. otprilike. i finanskijske. kao sto ĉesto biva.Faza razvoja dolazi nakon faze istraţivanja. Znaĉi rezultat razvoja ima sposobnost primene u samom preduzeću ili sposonost prodaje nekom drugom preduzeću. bilo da ţelite da koristite proizvod ili ţelite da ga prodate. Troškovi razvoja . i da postoji neko ko će kupiti to što ste vi proizveli korišćenjem novog postupka. neki novi pronalazak? Ne. znamo da ţelimo da ga iskoristimo. Znaĉi imamo pronalazak. Da li će ti izdaci dovesti do rezultata. Dakle vi moţete taj proizvod proizvesti. do novog materijala… U toj fazi istraţivanja. a drugo je stvoriti uslove za komercijalno korišćenje tog proizvoda. da bi izdaci uĉinjeni tim povodom mogli biti aktivirani). Znaĉi neće ga drţati po fijokama. a time i rezultata. što isto tako ponekad biva . Vi istraţujete mogućnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov naĉin. znaĉi kada kod istraţivanja dodjete do toga da postoji mogućnost da rezultat istraţivanja bude doveden komercijalnom korišćenju.istraţivanja. morate raspolagati sredstvima koja će vam omogućiti da taj novi pronalazak iskoristite. ali ne znamo kako. Još je potrebno da imamo raspolozive resurse. Ovi troškovi nemaju sposobnost aktiviranja. i sve te troškove moraju pokrivati na teret tekućeg rezultata. radite na tome godinama i imate znaĉajne izdatke. jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine. Šta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istraţivanja dodjete do nove tehnologije. To što imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaĉi da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. Zatim potrebno je da postoji trţište za dati proizvod. Morate imati para znaĉi. Od. 10 istraţivaĉkih radova najvise 2 eventualno 3 će donositi ekonomske koristi. i tehniĉke. Taj rezultat razvoja moţete koristiti sami. zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka i oni se tretiraju rashodom perioda. zbog toga što u periodu istraţivanja vi ne znate šta će biti rezultat istraţivanja. vi moţete realizovati takav proces proizvodnje npr. Odloţicu nov proizvod za neko buduće vreme. To je jako teţak 80 . I upravo zbog toga što ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istraţivanja. i kakav će taj rezultat biti. tada pocinje faza razvoja. koristimo neki novi materijal ili novi naĉin proizvodnje. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troškove istraţivanja. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. a ovaj proizvod i dalje donosi dobar profit. ali vi ne znate da li ćete u tome uspeti. do novog proizvoda. ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda. Jer šta ako od ovih istraţivanja ne bude nista. vi ţelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehniĉka izvodljivost (tehniĉka izvodljivost treba da bude takva da se sredstvo moţe koristiti ili prodati. i kadrovske. znaĉi nemam nameru ni da ga prodam. Uprava firme mora imati nameru. Zatim morate ispitati da imate sposobnost da to uradite.imamo proizvod koji i dalje ima relativno dobru prodju na trţistu.

a pravu morate nositi na posebno ĉišćenje… te firme koje su pronašle nove materijale su osvojile veliki deo trţišta). Pa ćete posle otpisivati tako visoku vrednost. sada ukljuĉiti u vrednost pronalaska. vi u cenu koštanja moţete uneti samo troškove razvoja. tj. nešto zbog ĉega nikakve koristi u budućnosti biti neće. Znaĉi da moţete da odgovorite na pitanje. ali nema vraćanja na staro. i smanjiti time vaš poreski teret. iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troškovi istraţivanja bili opravdani. Šta je smisao svih ovih tipova troškova o kojima je bilo reĉi? Smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzeće. pa ćete opet kroz veliku amortizaciju. Znaĉi. vazno je. To nije nova fabrika. patenti i slicna prava 81 . Troškovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troškove razvoja. ako imate nov pronalazak neće vam biti lako da ga prodate. Da razdvojite fazu istraţivanja i fazu razvoja. i sa tim je završeno. da budemo sigurni da će po osnovu tog sredstva u budućnosti priticati ekonomske koristi. a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je priliĉno ograniĉen. Ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drţava. Znaĉi jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. još jednom smanjiti rezultat. Moţemo li mi sada cenu koštanja tog novog proizvoda utvrditi tako što ćemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. Aktivnostima razvoja mogli bi se smatrati dizajniranje novog alata. troškove istraţivanja smanjili rezultat. veštsaĉke koţe. Znaĉi ne moţemo ponovo te troškove iskazati kao nabavnu vrednost. Prvo to ne moţe raditi svako. Nikad više koţnih jakni nije šetalo gradom. za priznavanje. kod novog materijala. Znaĉi. Dakle ono je napravljeno samo da bi se testirao novi tehnološki postupak. kod novog dizajna… Ovo je jako vaţno. dizajniranje novog proizvoda. Znaĉi samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja.posao. novi materijal kao rezultat razvoja (vidite kakav je preokret u industriji koţe izazvala proizvodnja veštaĉkih materijala. I moţda boljeg kvaliteta jer moţete oprati veštaĉku koţu. Dakle ne smete sada reći:''E pa ĉekajte ovo istraţivanje je dalo poĉetne ideje od koje smo mi došli do novog proizvoda. da moţete taĉno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. to je bio rashod. ali to postrojenje ne moţe se komercijalno koristiti. koliko nas košta razvoj kod novog proizvoda. I konaĉno. i to sa malo novca.'' MRS 38 kaţe NE!! Ovo što ste tretirali kao troškove istraţivanja. Koncesije. Jer ste vi tretirajući kao rashod. To je pilot postrojenje koje sluţi samo da se istestiraju mogućnosti novog postupka. Pilot postrojenje nam sluţi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. I ovde vaţi pravilo da ne smete troškove istraţivanja. jer ţelimo da izbegnemo da iskaţemo kao sredstvo nešto što to zapravo nije. Znaĉi. Ĉak i proizvodnja pilot postrojenja moţe se smatrati troškom razvoja. koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istraţivali. da li je sve na svom mestu.

Koncesija je pravo koje drţava prenosi na preduzeće omogućavajući mu. 82 . za 15 godina. kao i kod koncesija. znaĉi kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne. jer će jedan deo i putnika i tereta biti prevezen ţeleznicom. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazaĉu ili korisniku? Drţava. a vi znate da je korišćenje tog auto puta jako slabo. preneti na troškove. Znaĉi ima pravo monopola nad korišćenjem tog pronalaska. je koncesija za korišćenje neobnovivih prirodnih bogatstava. Znaĉi vi odredjenom preduzeću date pravo da iznajmi auto put. Ako istraţivanja pokazuju da nije izvesno da će svih 20 godina priticati ekonomske koristi. On moţe glasiti na 25 ili 30 godina. Za patente vaţi isto pravilo što se tiće otpisivanja. Mi kaţemo dobili smo koncesiju na 20 godina za korišćenje nekog dobra. pošto korišćenje tog rudnika prestaje. Primer: dobijete koncesiju za korišćenje auto puta. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaĉi. Znaĉi najduţi period je period u kome imate zaštitu. i da vas uvere ili razuvere da će ekonomske koristi biti baš toliko velike. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti sliĉnih prava koje je drţava odobrila. Ima li onda osnova da preispitate vek trajanja koncesije. i to tako što mu zaštitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina. Koncesija se moţe dati i za obavljanje odredjenog posla. naroĉito tamo gde nije izvesno da će preduzeću priticati ekonomske koristi po osnovu korišćenja koncesije. Recimo. A šta ako se izgradi pruga pored tog puta. i da vek trajanja skratite. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. trajanje koncesija. ili da se bavi odredjenima poslom (drţava kao nosilac javnih prava). onda ćete koncesiju otpisati. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. Vaši prihodi od korišćenja puta više neće biti isti. za koliki period moramo iznos koji smo platili. Patent je ekskluzivno pravo korišćenja odredjenog pronalaska. samo on taj pronalazak moţe koristiti. Kako se odredjuje vrednost koncesije? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije došli. ako su ti poslovi od opšteg znaĉaja. Recimo. ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo. Dakle ne moţete uzeti iskljuĉivo rok na koji glasi ugovor. A šuma je obnovivo prirodno bogatstvo. moţemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja. nego morate uzeti i ove druge faktore koji treba da vam pokaţu. na primer. Moţe ga koristiti ko hoće. Ali neka preduzeća dobijaju besplatno koncesije. zavisi i vreme trajanja. Raĉunovodje obiĉno zagovaraju stav da taj rok otpisivanja treba da bude što kraći. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. Prvo. koncesija za izgradnju auto puta. da ga koristi odredjeni broj godina i da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drţavi na korišćenje. ili moţe se dati koncecija za eksploataciju šuma. Od vrste koncesije. sopstvenog ili kupljenog. i kaţete vaš patent je zašticen u narednih 15 godina. jer vi više nemate monopol.

obiĉno je reĉ o firmama koje imaju zaista odliĉan ugled medju kreditorima. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnošću. propisuje standarde za proizvode i usluge i vrši nadzor. svoje procedure i postupke.. Ko prodaje franšizu? Za razliku od koncesije.. a to je poseban pojedinaĉan trošak za taj proizvod. koje su dobro organizovane. Taj jedan euro je posebni pojedinaĉni trošak pri proizvodnji tog proizvoda. i otpisati u periodu od 5 godina. Koja je najpoznatija firma koja prodaje franšizu? McDonald's. i raĉunovodje imaju preciznu meru visine goodwilla. visina goodwilla utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac plaća za firmu kao celinu. kada kupuje firmu. i visine neto imovine te firme. A moţe biti i kraći. Znaĉi. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da ćete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci. Ako kaţete. Franšiza je. i naravno da za onu firmu koja plati (jer naravno to se ne dobija za dţabe) pravo da posluje po pravilima McDonald's-a. a 83 . aha troškovi za naknadu licence toliko. Ono što je vaţno je. franšiza predstavlja sredstvo. na ime naknade platiti recimo 1 euro. Koje vaţno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zaštitni znak. ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vašim pronalaskom neće imati traţnju. Ako bi se naknada plaćala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda. Znaĉi da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio. e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje ćete iskazati u bilansu. i kaţete troškovi materijala toliko. samo pod uslovom da se naknada za korišćenje licenlce plaća odjednom. Znaĉi pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznadproseĉan profit. za to placam 50. Obiĉno kaţemo da goodwill predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadproseĉan profit. troškovi rada toliko. Poslovna vrednost preduzeća ili goodwill je širi pojem od imidţa firme. svoje ime. sklapa ugovor o franšizi. Šta on prodaje firmama koje kupuju: naĉin rada. investitor će biti spreman da plati više nego što je neto vrednost te firme. franšizu prodaju preduzeća. koje imaju kolektiv koji je kvalifikovan i firmi odan. Znaĉi. kaţemo. da ne bi došlo do gubitka good will-a. koje imaju sposoban menadţment. tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo već kao posebni pojedinaĉni trošak. Pošto investitor. mogli bi smo reći pravo na biznis. on u stvari kupuje buduće profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka. medju dobavljaĉima. I on. Predpostavljam da znate šta je to licenca (pravo korišćenja tuĊeg izuma nabavljeno od proizvoĊaĉa ili drugog vlasnika).000 eura. Dakle vi proizvodite neki proizvod. koje imaju odliĉnu poziciju na trţištu.Najduţi rok na koji vi morate da otpišete vaš patent je 15 godina. ako je neto imovina te firme 100. da će licenca biti tretirana kao sredstvo. Pa se raĉunovodstveno. aktivira se i otpisuje. te firme moraju imati odredjene karakteristike. kupujem licencu za period od 5 godina. dakle aktivirana. Da bi se izndproseĉan profit ostvario.

jer je to razlika za jednu godinu. moţete napraviti sjajan logo.000. Prva firma u proseku ostvaruje dobitke koji iznose 150. Pa se iz razloga opreznosti. neće ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana. i vaš logo. vi ne znate. kada kupite firmu vi platite goodwill. i da se potpuno izgubi vrednost goodwilla. Samo plaćeni goodwill ima sposobnost aktiviranja. i moţete u bilansu iskazati goodwill kao posebnu bilansnu poziciju. Druga firma ima za 40. insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj. Ne moţete ga prodati. Ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trajanja goodwilla. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednošću.000. ĉinjenica je da firma ima goodwill i pre nego što bude prodata. njegova visina? Nije. Zato što je goodwill jako osetljiva kategorija.kupac za tu imovinu placa 120. koliko vredi vaš goodwill. period u kome treba plaćeni goodwill otpisati.000. i pre MRS 22. Visina goodwilla moze biti 200. vec 1. Znaĉi. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde niţi nego kada je reĉ o materijalnim ulaganjima. Znaĉi. niti ga iskazati kao imovinu.200. Znaĉi kad bi vas bilo ko pitao pre nego što se ponudi kupac da plati. e to je moja imovina. a niko vas ni ne 84 . nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. Goodwill se lako gubi. ta logo vrednost ne moţe biti aktivirana. 1. i dopušta da se otpisivanje goodwilla vrši i u duţem vremenskom periodu. Dok je bila vaţeća IV direktiva iskljuĉivo. ostvariti profit koji je za 40. i obe se bave proizvodnjom sladoleda.000. Dva.000 veći prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu.000.000 ako kupac procenjuje da će. onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. u nekom jako dugom roku.000 veci od proseĉnog profita u datoj grani. Obe imaju isto imovinu. Znajući.000. tolika je neto imovina. i što nije moguće pouzdano proceniti vrednost tog dobra. Proseĉna stopa u toj grani je 15% prinosa na sopstveni kapital. Tih 40. i kaţete. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme i zbog toga se aktivira tek onda kada je steĉen kupovinom. i time će on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. I znaĉi. Kada je rec o otpisivanju goodwilla tu nema ĉvrstog pravila. a druga ostvaruje dobitke od 190. ali ako niste prepoznatljivi po njemu.000 razlike da li je to goodwill tj. smatralo se da je period od 5 godina. kada bude kupovao tu firmu. Primer: imate dve firme. Zaštitni znak je imaterijalno dobro samo kada je zaštićen zakonom. 5 godina. ali ne duţe od 20 godina. MRS 22 je uveo izmene. da se goodwill lako izgubi. ali pošto je to interno generisano dobro. najmanje 5 godina za redom. jer je jako teško tvrditi da ćete vi. To se inaĉe. a ako ga niste zaštitili kod nadleţnih drţavnih organa. ĉini i za ostala imaterijalna ulaganja. Primer: napravite firmu. Znaĉi. Znaĉi. tri pogrešna poteza menadţmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite. on neće ponuditi 1. zahvaljujući goodwillu da ostvarujete iznad proseĉne profite.000 eura.

i predstavlja deo imaterijalne imovine. će se dugoroĉnom imovinom se smatrati imovina ĉiji je rok duţi od poslovnog ciklusa. ali kada vidite znak Coca-Cola. šta postrojenja. 2. koji se smatraju kao. Vi moţete nekome odobriti da koristi vaš znak. poslovni inventar  Ulaganja u izgradnju i avanse Prava izjednaĉena sa zemljištem . alati. ili Nike. odnosno od trajanja poslovnog ciklusa). zemljista.bilansiranje materijalnih ulaganja - Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta.prepoznaje po tome. i on će to platiti. ipak u nekim sluĉajevima to nije lako uraditi. onda će se uzeti godinu dana. da bi se odredilo da li je neko dobro dugoroĉno vezano ili ne. koji proizvod i koji kvalitet proizvoda je u pitanju. ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. I zato moţete tuţiti nekoga ko koristi neovlašćeno vaš znak. vi ga moţete tuţiti. ako je poslovni ciklus kraći. Kod onih firmi ĉiji je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. a ako je duţi od godinu dana onda će se uzeti duţina poslovnog ciklusa. I zato je zaštitini znak vaţan. Vi odmah znate o kojoj je firmi reĉ. ne stiĉete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem? Na to se misli kada kaţemo zemljiste koje se nalazi u svojini i prava koja proizlaze iz tih zemljista. jer mi znamo šta su mašine. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguća. ali ako koristi neovlašćeno. vi odmah znate šta je to. odnosno imovinom ĉiji je vek trajanja duţi od 12 meseci (a u standardu ćemo naći. Znaĉi. Vi odmah pitate šta je ovo. Materijalna ulaganaja obuhvataju:  Zemljište i prva koja su izjednaĉena sa zemljištem  Gradjevinske objekte  Tehniĉka postrojenja i mašine  Ostala postrojenja. Raščlanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rašĉlanjavanje materijalne imovine lako. ko je ovo. i ne morate da ĉitate sta je iza toga. i imaterijalna ulaganja.kada uzmete u zakup zemljište na 99 godina. 85 . Materijalna ulaganja . dugoroĉno vezanom imovinom.

šta je u tom odnosu vaţnije. Moramo odvojiti vrednost zemljišta. trafo-stanice.000. Šta je vaţnije kod trafo-stanice. ne znaĉi da se zemljište i gradjevinski objekat zajedno procenjuju. Dakle imaćete raĉun zemljišta. Problemi koji se kod rasclanjavanja mogu pojaviti . Naravno smatra se da instalacije. vaţi za svako sredstvo. ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. Ali u pojedinim sluĉajevima to nije do kraja jasno. Odvajaju se zato što se zemljište ne otpisuje. i biće iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. Dakle to što se zajedno iskazuju u bilansu.1) kako iskazati u bilansu zemljišta na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. kada god budete u dilemi da li nešto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se. 86 . Rešenja su razliĉita. Kako ćete u bilansu iskazati? Odvojeno gradjevinski objekat. i prikaţete kao jednu poziciju. i iskazati u okviru opreme. i nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. zgrada ili oprema u toj zgradi? Ta zgrada postoji samo da bi se zaštitila oprema.MRS-16: nepokretnosti. onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta. Šta se podrazumeva pod nepokretnostima? To su materijalna sredstva koja se koriste duţe od 1 obraĉunskog perioda za potrebe proizvodnje. U tom sluĉaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme. Ovo sve. Mašina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu. Gradjevinski objekti imaju ograniĉeni vek trajanja. grejanje normalno spadaju u gradjevinski objekat. vi je pravite na nekom zemljištu. postrojenja (mašine) i oprema. ne znaĉi da se u knjigama vode zajedno. Dakle. saberete njihove vrednosti. odvojeno zemljište. Ovo iskazivanje u bilansu. u vašim knjigama odvojeno voditi zemljište. procenjeni vek trajanja je 20 godina. i otpisuju se. osim onoga duţe od jedne godine. isporuke. To ne bi bilo u redu. odvojeno voditi gradjevinski objekat. a onda ćete imati odvojeno raĉun gradjevinskog objekta. da oni predstavljaju jednu celinu (jer ne moţe zgrada da stoji u vazduhu) tu zgradu i to zemljište iskazati kao jednu bilansnu poziciju. Postoje i obrnute situacije. Ako biste ih iskazali zajedno. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcioniše. kao gradjevinski objekat. iznajmljivanje ili za administrativne svrhe. pružanja usluga. Da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu. i moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. i kazali gradjevinski objekat zajedno sa zemljištem vredi milion. To znaĉi da ćete vi. Na primer. jer je to duţe od jedne godine specificnost stalne imovine. i svake godine bi ste morali da otpisujete 50. ili ćete buduci. vodovod. To je dobro sa neograniĉenim vekom trajanja. Posto je lift postrojenje koji omogućuje da gradjevinski objekat vrši svoju funkciju. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. Da li je lift postrojenje? Jeste. Samo kada iskazujete u bilansu. 2) Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim sluĉajevima tu nema dileme. ali najveći broj zemalja se odluĉuje da u tom sluĉaju iskaze zemljište i gradjevinski objekat zajedno. Vi kada pravite poslovnu zgradu. i nije predmet otpisivanja.

odmah knjiţi kao trošak tj. ali to je potraţivanje koje neće biti pretvoreno u gotovinu. U nekim zemljama postoji rešenje da se alat koji se koristi do godine dana. 4) Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku.Prvo moramo znati zašto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja. jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u budućnosti. Ako obraĉunavate rezultat u kraćim periodima. To potraţivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju (kada nam dobavljaĉ da mašinu mi knjizimo povećanje osnovnih sredstava. pre nego što je njegova izgradnja zapoĉeta odnosno. i to onda u bilansu tako treba i iskazati. to će dovesti do premetanja rezultata. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj. odnosno po ceni koštanja 5) Avansi za osnovna sredstva . Vrednovanje investicija u toku će se vršiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. Dakle ako se ne moţe prodati ili završiti onda je to ĉist gubitak ili ostali rashodi. završena. a to pravilo je vek trajanja. i onaj koji će biti tretiran kao obrtno sredstvo. 87 . Znaĉi da se to ne bi radilo. pre nego što je sredstvo isporuĉeno. znaĉi na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo. da li će ta investicija u toku biti dovedena do kraja? Znaĉi da li postoji ili ne postoji rizik od završetka takvog ulaganja. rashod. Znaĉi. Ukoliko oĉekujete prekid u izgradnji. moţete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. sitan inventar. znaĉi ĉim se poĉne koristiti. iz bilo kojih razloga. ste izgubili. Dakle po nabavnoj vrednosti. i da bi zadovoljili princip jasnosti. ma koliko on bio skup. znaĉi da je njegov vek trajanja duţi od godine dana. Znaĉi jeste potraţivanje. Ovde vaţi sledeće pravilo. standardi su usvojili pravilo po kome se vrši odvajanje na stalnu i obrtnu imovinu. ulaganja koja su do tog trenutka izvršena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo. Znaĉi. i to kao iskljucivo pravilo. biće tretiran kao obrtno sredstvo.3) Razgraniĉenje alata. odmah se smatra da je utrošen. Sav alat ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. pa da izvlaĉim avanse da bi izraĉunala pravi racio likvidnosti. ako ta investicija nikada neće biti završena. do sada izvršena ulaganja. Razlog zbog ĉega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruţanje jasne slike o likvidnosti preduzeća. kada nadjete alat u osnovnim sredstvima. to znaĉi da je vek trajanja kraći od godine dana. bez obzira na pojedinaĉnu vrednost. i gase se potraţivanja po osnovu avansa). tretira se kao osnovno sredstvo. nego u okviru potraţivanja. koje mi nećemo naplatiti nego će se pretvoriti u osnovno sredstvo. I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja. to što ste zapoĉeli i sve što ste uloţili do tog trenutka. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam šta se tu nalazi. Ukoliko će investicija biti dovedena do kraja onda. ako ne vršite meseĉno obraĉunavanje rezultata. ako vrštite samo godišnje. opet bez obzira na pojedinacnu vrednost. Dugo su bila korišćena dva kriterijuma: visina vrednosti i vek trajanja. kada su avansi potraţivanja za iznos novca koji je plaćen unapred. tj. a sav alat ĉiji je vek trajanja kraći od godine dana. Takvo rešenje moţe se prihvatiti. na onaj koji će biti tretiran kao osnovno sredstvo. Znaĉi. onda takva ulaganja tj.

i vaţiće i za zalihe. i naravno da je taj avans pokriven savesnošću duţnika. jedan vam pošalje. kao.  Da se njihova vrednost pouzdano moţe proceniti. a on nema pojam o tome. da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potraţivanje prema njemu Dakle. a on popis svojih obaveza. on meni duguje. dakle generalno govoreći o sredstvima. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vaţno je da se taj avans odnosi na sredstvo.  Da će doneti ekonomske koristi u budućnosti. za interno generisna sredstva. to je naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja. Uslovi za priznavanje su isti kao i kod sredstava. 16. pošaljete dva primerka. tj. 88 . odnosno po sadašnjoj vrednosti naknadno. za sredstva steĉena kupovinom. šta ste uradili? Vi ste poslali dopis duţniku i napisali po našoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko.  Da je rezultat prošlih dogadjaja.ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. novembar 2004. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost. Utorak. parafira oba primerka. ovo su uslovi za priznvanje! Procenjivanje se vrši pojedinaĉno. Znaĉi svako potraţivanje koje iskaţete mora biti pokriveno takvom saglasnošću vašeg duţnika. dakle:  Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeća. i on pogleda i proveri i kaze da. taĉno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu. a jedan zadrţi. ne moţete uneti neko fiktivno potraţivanje. i cena koštanja. da ga moţete povezati sa sredstvom za koje je taj avans dat. Time ste vi izvršili popis svojih potraţivanja. Vrednovanje materijalnih ulaganja Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. To je isto vaţilo i za nematerijalna ulaganja. Na kraju godine.

postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom odreĊenog obraĉunskog perioda. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrĊivanje stanja imovine. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. ili duţi od trajanja jednog poslovnog ciklusa. kolika će biti vrednost imovine po proteku odreĊenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. Pošto je otpisivanje naĉin na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. što znaĉi da je njen vek trajanja duţi od godinu dana. Pošto je vek trajanja dug. koje nastaje usled dejstva razliĉitih faktora. Znamo da. To ne znaĉi da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. onda se visina otpisa utvrĊuje 89 . bez obzira na naĉin sticanja). Naknadno procenjivanje imovine. kako se vrši rašĉlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. moţemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznaĉajnije spomenuti statiĉku. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak rasporeĊuje na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. ako se poĊe od toga da je primarni cilj bilansa utvrĊivanje imovine preduzeća. a ne i obrtna? Odgovor je zbog duţine veka trajanja. Na ovaj naĉin ţelimo da ispoštujemo naĉelo uzoĉnosti (naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu). Znaĉi. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. tj. meĊutim. odnosno u kojima to sredstvo odbacuje prihode. zato što stalna imovina ima duţi vek trajanja. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. zbog toga što imovina ĉiji je vek trajanja neograniĉen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograniĉen). šta će biti cilj otpisivanja.Otpisivanje materijanih ulaganja Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. Moţe se reći. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. Znaĉi. vaţno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. Ili drugaĉije. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. dinamiĉku i organsku. Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. Zato se otpisivanje vrši samo za onu imovinu ĉiji je vek trajanja ograniĉen.

To zbog toga što ţelimo da doĊemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. a to je utvrĊivanje periodiĉnog rezultata. oĉito je. utvrĊivanje vrednosti imovine. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike izmeĊu aktive i obaveza). Potpuno drugaĉiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. Ako se poĊe od tako definisanog cilja. od otpisivanja se oĉekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. kroz otpisivanje. niti utvrĊivanju raspodeljivog rezultata. odnosno rashod. Kod dinamiĉkog shvatanja bilansa. da kada se posmatra jedan obraĉunski period. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. ako se govori o apsolutnom odrţanju supstance. Što znaĉi. Paţnja je. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je odrţavanje supstance. Ako ţelimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. ako govorimo o relativnom odrţanju supstance. Na deo koji je potrošen do tog trenutka. ali nije isto zbog tehniĉkog progresa koji se u meĊuvremenu dogodio. Zbog toga 90 . s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. već je namenjen obezbeĊivanju odreĊenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na poĉetku obraĉunskog perioda. Ovde je vaţno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. jasno je da to ne moţe biti nabavna. i deo koji je nepotoršen. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. odnosno koliko je ta imovina tokom obraĉunskog perioda izgubila svoje vrednosti. iskazuje se kao trošak. Ovako definisani cilj otpisivnja. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrĊivanje raspodeljivog periodiĉnog rezultata. Razlika izmeĊu te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obraĉunskog perioda. dakle.tako što uporedite vrednost imovine na kraju. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. Pa saglasno tome. tj. na kraju njegovog veka trajanja. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. nego reprodukciona vrednost sredstvava. Koji od ovih ciljeva otpisivanje moţe da ostvari? Kada govorimo o cilju otpisivanja po statiĉkom shvatanju. putem otpisivanja. rasporedi na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. a drugi deo se zadrţava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obraĉunskih perioda. Dakle. nije namenjen ni utvrĊivanju imovine. Prvi iznos.

jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. umanjena za pojedniaĉne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se odreĊuje vrednost preduzeća. Znaĉi imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu razliĉite stvari. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat ĉija raspodela neće ugroziti odrţavanje supstance) što i jeste cilj. Sredstvo se troši. ali to znaĉi da otpisa nije bilo. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehniĉki postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. tj. u tom otpisivanju. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeĊujete da rezultat ne bude precenjen. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. osim što će biti raspodeljiv. Otpisi 91 . moţete imati otpise sredstava a da. Ali. jednostavno. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. i zato otpisivanje ne moţe biti instrument za utvrĊivanje vrednosti preduzeća. i to se otpisivanjem konstatuje.što statiĉko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. Smatra se da otpisivanjem moţe izvršiti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamiĉkom teorijom. već rashod (po definiciji sredstava). Kada govorimo o utvrĊivanju vrednosti preduzeća. biti i meĊusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Prema tome. Ovaj cilj se moţe osporavati! Pre svega. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. Znaĉi ne moţemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. Ovaj cilj se moţe ispuniti. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najĉešće korišćenih metoda za utvrĊivanje vrednosti firme kao celine. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obraĉunskom periodu. Ĉak teško da moţe biti i instrument za utvrĊivanje same imovine preduzeća. od toga koje ciljeve preduzeće ţeli da korišćenjem te imovine ostvari. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinaĉnih imovinskih predmeta. prinosna vrednost preduzeća. to zavisi od odnosa izmeĊu prihoda i rashoda. Da li moţemo obezbediti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostiţan cilj kada je reĉ o otpisivanju. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. treba zakljuĉiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. zato što kupac ţeli zapravo da proveri koje on profite moţe oĉekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaţe. Otuda cilj po statiĉarima teško da moţe biti realizovan otpisivanjem. Dakle. Da li se otpisivanjem moţe obezbediti odrţanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje u zavisnosti od njene namene. ne moţete utrošene vrednosti nadoknaditi. prema ustaljenim pravilima onda će utvrĊeni rezultat. Ali pored nje redovno se utvrĊuje tzv.

moţe se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. tj. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja. treći naredne 2. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine.postoje. recimo ĉija je vrednost 1000. Ne moţe se. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. šta se dogaĊa kad se neko sredstvo otpiše. kaţemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. Zato se tako osloboĊena sredstva tretiraju kao privremeno osloboĊena sredstva. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. To naravno uopšte nisu male sume. u tom sluĉaju nema trajno soloboĊenih sredstava) 92 . da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobaĊa. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. Po isteku pete godine. privremeno. Ali kad se sredstvo otpiše. znaĉi da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. ĉetvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novĉani oblik. Kada se materijal potroši u datom obraĉunskom periodu. Problem nadoknade je problem izmeĊu prihoda i rashoda. Da bi se pojavila trajno osloboĊena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. a pošto nisu nadoknaĊeni. dakle. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. Dakle. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traţi ulaganje odmah u narednom periodu. Šta su privremeno osloboĎena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. sva sredstva koja su bila osloboĊena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. koji nije pokriven prihodima datog obraĉunskog perioda. slobodna. od otpisivanja oĉekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. pa nema ni privremeno ni trajno osloboĊenih sredstava) 2. odreĊeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. Šta se dogaĊa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. Osim privremeno osloboĊenih sredstava mogu postojati i trajno osloboĎena sredstva. pa i trajno. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. odreĊeni iznos sredstava. Jer. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost.

900 120 0 2100 600 900 - 900 - 900 3 600 900 120 2700 0 300 600 900 1800 300 600 900 300 1500 900 1800 - 1800 900 900 4 5. (da se zamena ne mora vršiti odjedanput.3. Крају mашина год. 900 120 0 2100 900 2400 1500 900 - 900 93 . 900 900 900 2700 3600 3000 1500 1500 2700 2100 1500 1800 1200 600 900 900 900 120 0 7. treće treća). 120 0 - 2. Укупн Год. 6. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno osloboĊena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. 1 2.трајно емено 1200 300 300 300 300 1. 3. Otpis je linearan. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u razliĉitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. već da ta potreba za zamenom biva u razliĉitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. moţemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobaĊanje odreĊenog iznosa sredstava. naredne godine druga. da imaju razliĉiti vek trajanja. PRIMER: Imamo tri mašine ĉija je nabavna vrednost 1500. procenjeni vek trajanja 5 godina. Ĉak. Збир Замена Ослобођена а амортизација Отпис Отписа СВ и укупно Привр. На Садашња вред.

Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. prve godine. OsloboĊena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno osloboĊena. od toga je 900 stalno. Ovo zbog toga. Treba da postoji monetarna stabilnost. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. a vrednost treće 1200. Treće godine kupuje se trća mašina. OsloboĊena amortizacija iznosi ukupno 1800. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. godišnji otpis 300. Vrednost mašine je 1200. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. i ona se takoĊe otpisuje. Ukupno je osloboĊeno 900 (300+600) i to je takoĊe trajno osloboĊeno. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). pa je 1500/5=300). biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. druge 900. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. Nema zamene u toj godini. na kraju šeste zamenu druge. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. što je sada kraj treće godine. zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900).8. akumulirana amortizacija je 1500. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno osloboĊenih otpisa. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). od ovih 1800 ne moţemo reći da je sve trajno osloboĊeno. 600 900 120 2700 0 900 1800 - 1800 900 900 Ako imate prvu mašinu. sve ostalo je privremeno osloboĊeno. 94 . Dakle. Na kraju šeste godine. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od ĉega 900 ostaje kao trajno osloboĊeno. zbir godišnjih otpisa 300. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. ne 1500. Jer dolazi do stalnih zamena. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno osloboĊeni. da se sredstva nabavljaju u razliĉitim vremenskim periodima. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. taĉno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. Privremeno osloboĊene amortizacije više nema. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno osloboĊenim. a 600 privremeno osloboĊeno. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. da su sredstva razliĉitog veka trajanja. su priliĉno rigorozni. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900.

vek trajanja 5. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izraĉunali proseĉno. nabavićete i neku mašinu ĉiji je vek trajanja 3 godine. tri godine 20 %. cela priĉa je sraĉunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti moţe obezbediti priliv privremeno i priliv trajno osloboĊenih sredstava. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Rankovića piše koliko moţemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno osloboĊenim sredstvima.biće zamenjene posle 3. Neki raspored starosti tj. Dakle. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. i ako se otpisuje linearno.67%. On se gubi onda kada sredstva postanu pribliţno jednakog veka trajanja. Znaĉi. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete proseĉno vreme i podelite sa proseĉnim vremenom. I ovaj efekat trajno osloboĊenih sredstava se moţe tako izgubiti. neće izdrţati svih pet godina. ili kada broj mašina dostigne 66. drugu i treću godinu. da je dve godine vezana 20%. Kako se izraĉunava proseĉno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. šta znaĉi da je proseĉno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumaĉite ovo da je jedna godina vezana 20%. I poslednjih 20% vezano je 5 godina.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. i kada postoji. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboĊena sredstva. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. Najĉešće pitanje-šta ovo znaĉi? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina. Jer će moţda doći do kvara. Da je pojava trajno osloboĊenih sredstava više izuzetak nego pravilo. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina.67% trajno osloboĊene amortizacije. Znaĉi kada uporedite poĉetnu vrednost sa trajno osloboĊenim sredstvima. onda je proseĉno vreme vezivanja 3 godine. Gubi se efekat trajno osloboĊenih sredstava. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. Ne 95 . da su ta trajno osloboĊena sredstva privremenog karaktera. ĉetiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. razbijete na ulaganja od po 20%. ako je ukupno vreme vezivanja 15. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. SUŠTINA je da znate šta znaĉi i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno osloboĊena sredstva. Ovih trećih 20% vezano je prvu. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina.67% vrednosti trajno osloboĊene amortizacije. A s druge strane. To znaĉi da kada poĉetna vrednost opreme. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na poĉetku. Ĉetvrtih 20% vezano je 4 godine. Od tog trenutka postoje samo privremeno osloboĊena sredstva. imate samo privremeno osloboĊena sredstva. efekat trajnog osloboĊenja prestaje da postoji. ali vi svodite na godišnji otpis . U knizi kod prof. tokom ţivota preduzeća se menja. dok se ne dostigne koeficijent elastiĉnosti efekta proširenja. (5-3)/3=66. Znaĉi meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. I onog trenutka kada poĉetna vrednost dostigne 66. Znaĉi 20% vaše amortizacije je praktilĉno u tom sredstvu vezano 15 godina.

Otpisivanje sredstava moţe biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. a kada je reĉ o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. zbog toga da bi smo znali mesta. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrĊivanje prodajnih cena. Namenjeni su iskljuĉivo internim korisnicima informacija. Ranije je kod nas postojao propis koji je odreĊivao minimalnu visinu stopa amortizacije. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog raĉunovodsrva. da trţište prihvata porast obima proizvodnje 5. Zašto nam je vaţno gde sve otpisivanje moţe da se vrši? Ne. da su sredstva deljiva i da se mogu delimiĉno zamenjivati 4. već problem zamene. Da shvatite na koji naĉin likvidnost firme moţe biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. društvena svojina nestaje. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1.insistiram na tome da ovakve raĉunice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. naravno. s obzirom da dolazi do privatizacije. za potrebe poslovnog bilansa. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obraĉuna. za ocenu 96 . Takav propis je ukinut. kalkulacije i poreskog bilansa. a pre svega finansiranja. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. i obiĉno se baziraju na dnevnim cenama. nego da bi smo znali ciljeve. da preduzeće posluje rentabilno 2. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od drţave. Pri utvrĊivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. a nekih je vezano 1 godinu. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja.

otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane drţavnih organa. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. i ĉim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. One ''alfa'' tabele o kojima ste moţda ĉuli. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. Tu postoje propisane stope otpisa koje drţava priznaje kao stope po kojima će biti utvrĊena amortizacija iskazana u poreskom bilansu.rentabiliteta posla. Sa aspekta poreskog bilansa. imate tri otpisa za ista sredstva. Otuda zakljuĉak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. visina otpisa se utvrĊuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi odrţanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na naĉin da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. ali za potrebe utvrĊivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obraĉunatu po ovim stopama. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je drţava propisala. da otpisuju svoju imovinu. za potrebe kalkulacije. ne mogu da otpisuju koliko hoće. Dakle. njihovog odbacivanja i sl. preduzeća su se našla u ĉudu. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 97 . prihvatanja porudţbina. I drţava propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. i onda je visina otpisa obraĉunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne doĊe do stopa koje će njemu odgovarati. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. su u stvari stope otpisa utvrĊene za potrebe oporezivanja. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. a za potrebe utvrĊivanja oporezivog periodiĉnog rezultata. Dakle. koje se koriste u Nemaĉkoj. Jer rezultat koji se utvrĊuje u pogonskom obraĉunu naziva se ekonomski rezultat. Naravno. Preduzeća vrlo ĉesto te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. koji je odreĊivao minimalne stope otpisa. Zbog toga. klasifikujemo. a preduzeća po pravilu nemaju struĉnjake koji bi mogli da im kaţu po kojoj stopi. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost moţe odstupati od trţišnih cena. zato što su ciljevi razliĉiti. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. u pogonskom obraĉunu. druga moţe biti u poreskom i treća moţe biti za potrebe kalkulacije. Znaĉi rezon drţave je sledeći: moţete vi u poslovnom bilansu da obraĉunate koliku god hoćete amortizaciju. Sada mnoge raĉunovoĊe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. sada moţemo da otpisujemo koliko hoćemo. najmanje.

gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. i drţava reši propiše da. Onog trenutka kada se pojavi na trţištu nova genetacija raĉunara. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. zbog toga što su se u meĊuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niţe troškove. ekonomskim razlozima. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. na primer. cene padaju. rabaćenjem. Kada bi ste imali takav jedan automobil. radi zaštite ţivotne sredine. odnosno na vreme otpisa koncesije. Znaĉi. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduţe na period koncesije. u periodu od godinu dana. treba otpisati u istom periodu. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom.) 3. nepodobnost – npr.2. nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preraĉunali bi ste se i npr. Iako bi moţda period njegove ekspolatacije mogao biti duţi. fiziĉkim trošenjem tj. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. rekli: ne isplati mi se da ugraĊujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. ovakva odluka drţave će sredstvo uĉiniti nepodobnim za dalje korišćenje). ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. ili iscrpljenjem supstance (kada je reĉ o prirodnim bogatstvima). Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 98 . protokom vremena. 2. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše obiĉan benzin plaćati visoku novĉanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. automobili koji troše obiĉan benzin. imate automobil koji troši obiĉan benzin. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja.

Kod umetniĉkih predmeta koji se takoĊe ne otpisuju. To je povod za vanredni otpis zemljišta. Vrednost zemljišta pre. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. trajnog oštećenja nekog umetniĉkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. Recimo ako doĊe do poplava koje unište obradivo zemljište. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. (o tome smo već priĉali): 1. je vezano za sredstva sa ograniĉenim vekom trajanja. razorni vetrovi. za razliku od redovnog. koji se ne mogu predvideti. Tu nema sistematskog otpisivanja. ali ne beskonaĉno). To se dogaĊa. vanrednih dogaĊaja kao što su poţari. koji se utvrĊuju saglasno MRS i raĉunovodstvenim politikama) 2. sredstva uloţena u izgradnju datog objekta ili date mašine. kada doĊe do znaĉajnog. ali ne zato što nemaju ograniĉen vek trajanja. Vanredno otpisivanje.1. poplave. Odnosno. 2. naiĊe bujica i odnese plodno tle. sve štete koji nastanu povodom dogaĊaja na ĉiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne moţemo uticati. ako doĊe do obustavljanja neke investicije. jer teško je verovati da bilo koje umetniĉko delo moţe trajati beskonaĉno dugo (moţda jako dugo. II Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše. Ostane kamen ispod. a moţe biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograniĉen vek trajanja. dopunsko otpisivanje 99 . ali vanredni otpisi su mogući. prema tehnici otpisivanja: 1. zemljoresi. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) IV Moţemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. u pogonskom obraĉunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) III Postoji još jedna podela. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim ţelimo da konstatujemo smanjenje vrednosti. i posle polave se dramatiĉno razlikuje. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. 2. kao piramide. bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – moţe biti redovno ili vanredno). u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrĊuje se konaĉna visina redovnih otpisa. prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala moţe biti razlog za obustavu gradnje. i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava).

Onda je plan ĉisto tehniĉki posao. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). procenjeni vek trajanja. Znaĉi u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju. Naravno. da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. (Katin PC 286. Ako kaţete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati. koji je kraći od ekonomskog. Znaĉi ako kaţete da ćete vaše graĊevinske objekte otpisivati linearno. shvatićete da to uopšte nije tehniĉki posao. plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje. Prvo. ĉak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse ĉiji je ekonomski vek trajanja 10 godina.Na osnovu ĉega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Znaĉi. 7 godina koristimo. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute.osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) . onda ćete sigurno naići na tri razliĉita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. vek trajanja je period u kome sredstvo moţe pruţati usluge. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. eventualno procenjeni likvidacioni ostatak. raĉunovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje. Dakle. To je vek trajanja u kome. će dato sredstvo biti korišćeno. jer ţelimo da izbegnemo rast troškova odrţavanja. koji još uvek fantastiĉno funkcioniše. koje moţete predvideti. I tek pošto definišete politiku. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. tehnički vek trajanja. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate. kolika je bila njihova nabavna vrednost. Uvek morate utvrditi vek trajanja. po politici zamene sredstava preduzeća. posle toga prodajemo i kupujemo nova. Znaĉi da identifikujete: . on je tehniĉki u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja.metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina. a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća.koliki je njihov procenjeni vek trajanja . da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode. vi ste time definisali svoju raĉunovodstvenu politiku. moţete pristupiti izradi plana. i li ţelimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehniĉke ispravnosti naših vozila. Postoji i korisni vek trajanja. Zato što se sredstvo moţe koristiti u odreĊenom vremenskom periodu. koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. Naći će se njihova nabavna vrednost. To je tzv. u kom je ono tehniĉki sposobno da pruţa usluge. koja su predmet otpisivanja. Ekonomski vek 100 . povećavajući znaĉi vrednost imovine. onda je to takoĊe deo vaše politike. On je uvek kraći od tehniĉkog veka trajanja. koliki je njihov procenjeni vek trajanja.

politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. u paragrafu 43. oĉekivano fiziĉko rabaćenje (koje zavisi od reţima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene). recimo. pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka znaĉajna. MRS-a 16 se kaţe da osnovicu za otpisivanje ĉini nabavna vrednost ili cena koštanja. starog graĊevinskog materijala). savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja. Kod nas vaţi pravilo: od prvog narednog meseca. Iako se sredstvo troši kontinuirano. ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvoţĊa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak. morate preseći negde. i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno trţište moţe se ići na procenu i to uzeti u obzir. zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. TakoĊe.trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. zaista je teško u mnogim sluĉajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. tehniĉko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze. Ako navedena dva uslova nisu ispunjena. Isto tako. To je prosto konvencija. i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpoĉeti po nabavci. Ili na primer. kod nas. sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u razliĉitm zemljama razliĉito je definisno. otpis se vrši na meseĉnom nivou. poĉinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. otpis prestaje od prvog narednog meseca. i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis poĉinje da teĉe od prvog narednog meseca. a ne po poĉetku korišćenja. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16. zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka. treba uzeti u obzir uobiĉajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi. U Nemaĉkoj. Nisu sluĉajno ova dva uslova utvrĊena. Znaĉi. U nekim zemljama je to. vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili sliĉna ograniĉenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. na pola godine. naravno. i da se moţe pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvoţĊa. mašina moţe da se koristi još. Prema MRS 16 koji se bavi ovim pitanjem. za sredstva koja su otuĊena u ovom mesecu. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava 101 . svakog meseca knjiţite otpis. ali licenca za proizvodnju tog proizvoda istiĉe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga vaţi licenca. Niko ne moţe reći da autobus posle 7 godina ne moţe više da se koristi. U paragrafu 46. koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak. Ako imate mašine koje traju 10 godina. poĉinju da se otpisuju od prvog jula.

Imate pravo da izaberete. da izabrani metod ne odraţava na pravi naĉin gubitak ekonomskih koristi. Obraĉunati otpis predstavlja rashod perioda. Neću Vam pričati metode otpisivanja. i koje su njene slabosti. Potsetite se uslova za primenu načina utvrĎivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja. pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan. MRS-a 16. To se ne smatra instrumentom kojim se moţe uticati na visinu poreskog tereta. O ovome govori paragraf 49. Ĉetvrtak. a to se obiĉno radi onda kada je vek trajanja kratak. što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu. pa ajde da dodam. Procenjeni korisni vek upotrebe. a to je kraj u Power point prezentacijama. Znači. šta se otpisuje. ali nije dopušteno obrnuto. i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. U prvom sluĉaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. U drugom sluĉaju. novembar 2004. Dopušteno je da sa degresivne metode preĊete na linearno otpisivanje. U takvom sluĉaju. putem njegovog otpisivanja. koje su pretpostavke od kojih polazi. Očekujem da znate šta je linearna metoda. Isto za degresivnu. a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raĉunovodstvene procene. pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešite da preĊete na degresivno otpisivanje. kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. 102 . Sve smo to naučili u prvoj godini. tako povećate otpise i smanjite rezultat – e drţava to ne dozvoljava. pri tim preispitivanjima. koje su njene varijante... Ako se pokaţe da je oĉekivani korisni vek trajanja. visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izraĉunavati po novoj metodi. jer je u tom sluĉaju obraĉunati otpis uraĉunat u cenu koštanja. osim ako je sadrţan u uĉincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe. Ali ako otpisujete linearno. ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. Ovo zbog toga. otpis će postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na odreĎene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje.gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala. zato što očekujem da ih znate. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. mora se periodiĉno preispitati. U sluĉaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile. 18.

a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeća. Zašto imamo da se dugoroĉno drţe. Dugoročna finansijska ulaganja možemo najgrublje klasifikovati u tri grupe: 103 . Vi ste suvlasnik date firme. Jedan je dugoroĉnost koju sam već pomenula. sa aspekta dospelosti dugoroĉna i kratkoroĉna. dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. pa da najpre definišemo šta su to dugoroĉna finansijska ulaganja. a to znaĉi da je rok naplte duţi od godine dana. a to znaĉi da nemaju rok dospeća. a drugi je da se posebnim evidentiranjem i iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti. Znaĉi ja hoću da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti. Kaţemo da su to ulaganja novĉanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi. u druga preduzeća. bolje reĉeno iz osnovne aktivnosti firme. i to znaĉi da se na njih odnosi ovo da se dugoroĉno drţe. pa još i ovaj dodatak? Zato što ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi. Zbog čega su dugoročna finansijska ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga. Finansijska ulaganja . odnosno rok naplate tih potraţivanja je duţi od godine dana. I to je razlog zašto se oni vode odvojeno i prihodi odvojeno prate. sa namerom da se dugoroĉno drţe. Šta znači ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaĉi da vi tim ulaganjem stiĉete svojstvo suvlasnika.bilansiranje finansijskih ulaganja - Šta se smatra dugoročnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti. odnosno po osnovu prodaje uĉinaka.3. odnosno. Šta znači ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme i vas postoji duţnicko-poverilaĉki odnos. Znaĉi izmedju firme u koju ulaţete i vas postoji vlasniĉki odnos.

ali ćete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. i od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete. vi ne moţete pri sticanju uĉešća 104 . Zašto vi zelite da utičete na njenu poslovnu i finansijsku politiku? Zato što kroz taj uticaj ţelite da unapredite sopstveno poslovanje. znaĉi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarska društva. ili samo zato što vrednost te firme na trţištu raste. Vi imate snaţan interes da kod te firme imate snaţnu poziciju. Redovnost vaše proizvodnje. Vi ulažete u jednu firmu. ili firme koje se bave istraţivanjem i razvojem proizvoda ĉijom se vi proizvodnjom bavite. ili dobavljaĉi. Ne. bilo da su to vaši veliki kupci. i ne treba.1. sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vaš uticaj na poslovnu i finansijsku politiku te firme. kvalitet vaših proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaĉa. To nikada ne radite samo zato što firma isplacuje visoke dividende. Vi to radite zato što je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vaše delatnosti. i kao materijal koristite u daljoj preradi. odnosno stiĉemo sposobnost da utiĉemo na donošenje poslovnih odluka u toj firmi. Učešća Ona nama nisu novi pojam. ili firme koje se bave prometom roba ĉijom se proizvodnjom vi bavite. I vaša uĉešća se uglavnom odnose na preduzeća za kojima vi već imate odredjene poslovne odnose. uĉešća se javljaju tek pošto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeća. Dugoroĉne plasmane 1. Znaĉi. Da bi se uĉešća uopšte javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeća. Dakle mi ćemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose. pozitivno odraze na naše poslovanje. Naravno. Ušešća 2. Dakle to su firme ĉije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti kojom se vi inaĉe bavite. To znaĉi da kada god se odluĉujete da stiĉete uĉešće u nekoj firmi to nikada ne radite na pamet. Kako ćete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time što ćete imati u nekoj firmi učešće? Mi uĉešćem stiĉemo pravo glasa. imali ste ga i do sada (zato što ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad) samo ne tako jasno odredjeno. Zato vi ţelite da steknete uĉešće u toj firmi. Znaĉi neće ona nama dati niţe cene. Dugoroĉne hartije od vrednosti 3. Ako moţemo da utiĉemo na odluke koje će u toj firmi biti donete kakve će onda te odluke biti? Onakve kakve odgovaraju nama. Ali ako ste uz to i suvlasnik te firme vaša pozicija će biti mnogo snaţnija nego ako niste. Primer: imate firmu koja je vaš veliki dobavljać.

jer bi to u tom sluĉaju. Dakle. znaĉajna 20% . Pa se prema visini učešća u pravu glasa. Znaĉi visina dividende koju ona isplaćuje nije vaš motiv ulaganja. finansijski poloţaj… ali to nije vaš primarni motiv. hoću da na to obratite paţnju. Uvek je bilo ” koliko para toliko muzike”. Dakle. zemlje ĉlanice mogu odrediti i visu granicu. jer je deo vašeg ulaganja reprezentovan u preferencijalnim akcijama. vaš glas se neće ĉuti. jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. Zato što. znaĉi vi kaţete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao uĉešće potrebno je da. i uĉešće u preferencijalnim akcijama. minimun je 10. odnosno ako kaţete da imate uĉešće samo ako imate 25%. osim ovog motiva. Što više ulozite u datu firmu. ili min 20%. snaga našeg uticaja zavisi od visine uĉešća. većinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital i prava glasa u velikom broju sluĉajeva stoji znak jednakosti. ako imate preferencijalne akcije neke firme. Vi ne moţete. Znaĉi. Taj broj vam ne omogućava vaš uticaj na poslovanje te firme. ali nikada iznad toga. ali ne mora uvek biti tako. sva vaša uĉešća ispod 25% ne moţete iskazati kao uĉešća. kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama. vi ste uloţili kapital. Zato što ne mora uvek. ako imate 1% akcija koliko kod vi ţeleli da na osnovu tih akcija utiĉete na tu firmu. ali nemate pravo glasa. vi nemate uĉešće. nacionalnim propisima moţe biti dozvoljeno da se uĉešćem smatra ulaganje u drugo preduzeće. Znaĉi zato kada govorimo o uĉešću uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. I zato se kaţe u IV direktivi da gornja granica ne moţe biti iznad 20%. Znaĉi. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kaţete da imate uĉešće. 105 . mogu podići ali ne više od 20%. to bi u velikom broju sluĉajeva znaĉilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima. Kako se učešća dele? Pošto smo rekli da su uĉešća osnova za uticaj koji imamo. recimo koje dostiţe minimalno 15%. ja nemam uĉešće jer ja nemam mogućnost da utiĉem na tu firmu. Znaĉi. vi imate snaţniji uticaj na njenu poslovnu i finansijsku politiku. ali ćete imati samo 20% glasova. imamo uĉešće u obicnim. a ne visinu angţovanog kapitala. vi morate imati makar 10%. da bi ste mogli vršiti neki uticaj.20% prava glasa 2. Vaše ukupno ulaganje će mozda biti 40% kapitala. ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao uĉešće.potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma. obiĉna 10% . koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. Znaĉi mogu imati 30%. već morate iskazati kao obiĉna ulaganja. U zemljama clanicama EU po IV direktivi postojalo je pravo da ovu granicu od 10%. bude ispunjen još jedan uslov. a to ne bi odraţavalo pravu suštinu vašeg ulaganja.50% prva glasa 3. ili kakav je njen rentabilitet. zato mi kada odredjujemo kakvo je uĉešće. uĉešća dele na: 1. uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi.

zato što ne morate imati više od polovine da bi ste imali firmu pod kontrolom. gde vi upravljate neće naroĉito glasno ĉuti. jer izmedju 10 i 20% to nije uĉešće koje vam obezbedjuje da vi moţete bitno uticati na odluke koje će biti donete. budući da imate većinsko pravo glasa. ali se uvek odvajaju većinska uĉešća kao posebna bilansna pozicija. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje uĉešća predstavlja procenjivanje uĉešća u trenutku sticanja. ali vaš glas se u skupstini akcionara. a firma koja vrši kontrolu. ja sada neću reći više od polovine. u sledećem smislu. pod nazivom ''uĉešća u povezanim preduzećima''. matiĉnog društva… Bilansiranje učešća Uĉešća koja su većinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija. Ako imate većinsko pravo glasa. jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme. 2. zatim berza će vam zaraĉunati porez na promet. moţda ne po svakom pitanju. U nekim bilansnim šemama ĉak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znaĉajna uĉešća. i vi nad tom firmom vršite kontrolu. vi koji posedujete vićinsko pravo glasa. Ako se znaĉajna i obiĉna iskazuju u jednoj poziciji. Ono što nema sposobnost aktiviranja. Jer će ona. Da vi moţete sada. a posebna za obiĉna. raditi ono što vi kao vlasnik akcija od njih traţite. i vrši se po njihovoj nabavnoj vrednosti. i preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi ćete praktiĉno tu firmu voditi. sekundarno trţište HOV). znaĉi to je trećina od celine. tj. i obrazovati nabavnu vrednostu vaših uĉešća. Obična učešća daju vam osnovu za odredjeni uticaj. i što ne moţete ukljuĉiti 106 . znaĉi kada neko ima 30% glasova. vi ćete birati ko će biti u upravnom i nadzornom odboru.1. kolika su znaĉajna a kolika su obiĉna. Ako imate više od 20%. jer berza je trţište tj. i biće navedeno na koje firme se odnose znaĉajna uĉešća. uvećanoj za zavisne troškove nabavke (troškovi provizije berzanskom posredniku. jer ne moţete vi kupiti akcije na berzi. To znaĉi da. verovato je da će donete odluke. tada se takvo uĉešće kvalifikuje kao vecinsko. onda je u napomenama koja prate tu poziciju. a manje od većinskog uĉešća u pravu glasa. traţi. Znaĉajno. Nabavna vrednost uĉešća je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela. Sve te troškove moţete dodati na kupovnu cenu akcija. ali vi morate imati više glasova od svih drugih. ili vrhovnog društva. 3. tada se kaţe da imate značajno učešće. prikazano odvojeno. dobijate status matične firme. na skupštini akcionara uticati bitno. I zato se takve firme oznaĉavaju kao zavisne firme. ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar nameće tj. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjiţeni kao novi vlasnik tih akcija. ali se ĉesto znaĉajna i obiĉna uĉešća iskazuju kao jedna pozicija. ali će vam napalatiti proviziju koja će za vas predstavljati ZTN. naravno. morate se obratiti ovlašćenom berzanskom posredniku koji će to za vas uraditi.

to su izdaci koje biste imali vezane za donošenje odluke o kupovini uĉešća.bilansnu . Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa. nakon što smo to uĉešće stekli. što je takodje moguće (znaĉi ja mogu da dam moje akcije i da uzmem akcije neke druge firme.iznos za koji se akcija prvi put prodaje . Hoću da kupim uĉešće u nekoj firmi. Vrednost koju smo dali biće vrednost akcija koje smo kroz razmenu dobili. U svim drugim sluĉajevima. ali da bi donela odluku mora mi neko pomoći i reći firma je dobra.emisionu . ako vršite razmenu. firmu vodi dobar tim. Ukoliko učešća stičete razmenom akcija. E taj iznos. Akcija moţe imati ĉetiri vrednosti: . Dakle ne mogu se vezati direktno. rezervi i neraspodeljene dobiti. koji bih ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini uĉešća. jer odluka je mogla da bude i neću da kupim. ja traţim usluge neke konsultanske kuće. tada ćete vrednost uĉešća testirati na obezvredjenja. ali nisam baš sigurna kakva je firma.vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja . testiraćete da li 107 . ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. Dakle.nominalnu . ne moţe biti ukljuĉen u nabavnu cenu uĉešća. njihova poslovna politika je takva. Naknadno procenjivanje učešća je procenjivanje na dan bilansa. Bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. On će biti tretiran kao rashod perioda.vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija. izvestiti me a ja ću to morati da platim. ako se akcije ne kotiraju na berzi.u nabavnu cenu uĉešća. kada ne bi bilo aţia.onu na koju akcija glasi . ako je firma dobra. i svih narednih godina sve dok to uĉešće posedujete. Ako se opredeljujete za istorijski trošak. i zato ovo i spada u tekuće troškove. Dakle.berzansku . ukoliko se akcije kotiraju na berzi. odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa. kao tekući trošak. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj. Sećate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava steĉenih kroz postupak razmene. tada ćete kao nabavnu vrednost uĉešća. uzeti onu vrednost uĉešća koju ste u razmenu dali. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost uĉešća. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. ona je za mene zanimljiva zato što se bavi prodajom i ima široku prodajnu mreţu. Dakle. kao osnovicu procenjivanja. i da kroz tu razmenu akcija steknem uĉešće u kapitalu te druge firme). Oni će sve to obaviti. i ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju.

tek u narednoj godini. iako je dobitak iz koje ta dividenda potiĉe ostvarena u ovoj poslovnoj godini. ni prekosutra. To je tzv. je sledeća. Vrednost uĉešća treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to uĉešće odnosi. onda će trţišna vrednost uĉešća biti sve veća u odnosu na nabavnu vrednost. Ako je vrednost uĉešća u firmi koja se razvija i ĉija vrednost stalno raste. najpre u SAD. oko dana bilansa da iz bilo kojih ĉak i potpuno neekonomskih razloga. postoji stav da kratkoroĉan pad vrednosti uĉešća ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. utiĉu na rezultat firme koja uĉešće poseduje. ''equity metoda'' zove se još po negde i ''metoda udela''. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu uĉešća koja posedujemo uticaće na nas rezultat tek naredne godine. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem. a vi vaše uĉešće drţite na nivou nabavne vrednosti. već da će u tom periodu do prodaje uĉešća trţišna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili moţda rasti onda nema razloga vršiti otpis vrednosti vašeg uĉešća. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je ''equity metoda''. Jer naĉelo istorijskog troška vam zabranjuje. a onda je polako prihvatana i već je prihvaćena u Evropi. Pošto su uĉešća dugoroĉna ulaganja. Znaĉi dolazi do malog premetanja rezultata. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg uĉešća. ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti trajnijeg karaktera znaĉi dugoroĉan. Osnovna ideja ove metode. skrivenu rezervu). I dakle. Kada uĉešća vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju sluĉajeva dogadja da se u vrednosti uĉešća formiraju tzv. prihodi od uĉešća ako procenjujete po nabavnoj vrednosti. jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. Primer: vi imate 30% kapitala firme B. Naprotiv. s obzirom na to da vi nećete prodavati uĉešća ni sutra. latentne rezerve. ni za mesec dana. Postoji joĉ jedan naĉin vrednovanja uĉešća. koja se moţe koristiti i kod izrade pojedinaĉnog i kod izrade konsolidovanog bilansa. Sa druge strane. vi ćete u vrednosti uĉešća imati jednu latentnu rezervu (neiskazanu. prinudne. 108 . To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. i naĉelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujete naĉelo istorijskog troška. Mi ţelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koja uĉešće poseduje to uĉešće bude iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog uĉešća. ukoliko dodje do pada trţišne vrednosti onda se postavlja pitanje šta nam valja ĉiniti. Znaĉi dogodi se nekad naroĉito oko nove godine. Iskazaćete imovinu niţom nego što ona zapravo jeste. Razliku ćete tretirati kao rashod perioda. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera. ili ćete zadrţati nabavnu vrednost uĉešća. budući da su trţišne cene vasih uĉešća iznad nabavne vrednosti. da podignete vrednost uĉešća iznad njegove nabavne vrednosti. nije izvesno kada i da li će se od toga oporaviti.morate da primenite princip niţe vrednosti. ni za godinu dana. Dakle. zato što kod firmi koje imaju znaĉajna uĉešća ovo uopšte ne moraju biti male svote. onda morate otpisivati vrednosti uĉešća na njegovu niţu vrednost. vrednost uĉešća u vašem bilansu biće podcenjena.

30% od 200 koliko je povećanje je 60. mi hoćemo da nam se vrednost uĉešća menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. znaĉi svoj dobitak i ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. Znaĉi kada god sopstveni kapital raste povećavam vrednost uĉešća. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila uĉešće za 30. ja vrednost uĉešća smanjujem za 30. i to tako što će se ostvariti dobitak. I to ću uraditi na kraju godine. 30% od 1300 je 430. pa će biti odluĉeno da se deo dobitka zadrţi u vidu rezervi. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znaĉajni uticaj na poslovanje firme. vrednost uĉešća opada. u narednoj godini ako sopstveni kapital B. a nikada neću naplatiti 60. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. U ovom sluĉaju. Ja sam kao prihod iskazala 60. i kada god vrednost sopstvenog kapitala opada.a firma B ima sopstveni kapital 1200. Znaĉi kada sam izraĉunala deo dobiti koji mi pripada. Znaĉi ja kao akcionar sa 30% uĉešća dobiću od ukupne dividende koja iznosi. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. Dakle njemu pripadajući kapital raste. zadrţavanja neraspodeljene dobiti direktno će povećati visinu uĉešća. nego se knjiţi kao smanjenje vrednosti uĉešća. B je objavilo svoje rezultate. u kojoj je dobitak nastao. a polovina se isplaćuje kao dividende. a vama će od toga opet pripadati 30% tj. I to polovina se zadrţava. On će za iznos isplaćenih dividendi pasti.'' Polazi se od nabavne vrednosti. nama pripada 400 (30% od 1200). Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena. 100 (jer je dobit 200) ja ću na ime dividendi dobiti 30. Znaci ja sada imam deo prihoda koji neće biti praćen novĉanim prilivom. U narednoj godini skupština akcionara preduzeca B. jer ja imam 30% kapitala i povećavam vrednost uĉešća za iznos dobiti koja meni pripada. Ako smo mi to uĉešće platili u datom trenutku 400 i ako primenjujemo nabavnu vrednost. Neće se maći dalje. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam uĉešće 60. Neka te posledice prizna i neka se te posledice odraze na visinu njegovog uĉešća. Kada dobijem tih 30. Equity metoda kaţe: ''Ne. poraste na 1400. 109 . prihodi su potraţivali uĉešća su dogovala. Dakle postoji razlika izmedju vrednosti uĉešća i njemu pripadajućeg dela kapitala. Svako povećanje kapitala nastalo zbog povećanja rezervi. Zato što je 30% od 1400 je 460. donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200. ali vaše uĉešće je 400. ili u sluĉaju gubitaka pada i vi ćete otpisivati ali sporije. kapital moţe biti 1400. Od tih 60 moj novĉani tok je samo 30. a drugih 30 su rezerve u društvu B. dakle inicijalno će biti uĉešće vrednovano po nabavnoj vrednosti. i tih 30 će meni biti isplaćeno. dok god vi uĉešće imate ono će biti vrednovano sa 400. Već naredne godine. 420. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjiţi kao prihod. a kapital će rasti. ja kaţem moje uĉešće po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. ali postoji i tu nešto sporno. Kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. Druga posledica je da vi pripadajući deo dobitka iskazujete kao prihod u istoj godini. i povećala gotovinu na raĉunu za 30. Ja sam iskazala 60 prihoda i povećala uĉešće. On će sada biti 1300. Ova metoda se primenjuje za znaĉajna uĉešća. dakle neće više biti 1400.

ali nije donelo gotovinu i to je ono sto je loše. Znaĉi prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji neće biti praćen u bliskoj budućnosti naplatama u punom iznosu.A ja sam na taj prihod platila porez. a nemate jos 10% akcija moraćete te vaše akcije da iskaţete kao dugoroĉne HOV. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem i procenjivanjem finansijskih derivata kao sto su fjucersi i sl. 2. ili da nekome pozajmite ili da kupite neĉije akcije ili obveznice. ne treba vam u kratkom roku. A HOV raspoloţive za prodaju su HOV koje mogu. govorimo o HOV raspoloţivim za prodaju. A za ostale hartije od vrednosti i dugoroĉne plasmane merodavni su MRS 32 ''prezentacija finansijskih instrumenata'' i MRS 39 ''procenjivanje finansijskih instrumenata'' znaĉi jedan standard se bavi naĉinom na koje ih treba bilansirati. obaveze. Standardi koji se bave učešćima . iako nema nameru da ih proda u kratkom roku. a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novĉani priliv. Finansijski instrumenti su vlasniĉke i kreditne HOV. nemate nameru da se mešate u poslovanje te firme. Ostale dugoročne hartije od vrednosti U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. MRS 22 ''poslovne kombinacije ili spajanja” jer uĉešća predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija (jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna). obveznice. Znaĉi ja jesam iskazala prihod od 60. Tek kada ja prodam uĉešće. Preduzeće kupuje HOV. potraţivanja. Imate novca. i ne dospevaju za naplatu u roku kraćem od godine dana. Dakle mi ţelimo da formiramo dugoroĉnu rezervu 110 . biti prodate. Ova njena slabost se zna i vodi se raĉuna o tome. vi moţete da birate. To ne znaĉi da će se uskoro prodati (takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji i to su kratkoroĉne hartije od vrednosti). dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kraćem od godine dana. a do tada ja platim porez na nešto što jeste prihod. dugoroĉni plasmani. E to je mana ovog modela. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje. a drugi naĉinom na koji treba odrediti njihovu vrednost.MRS-22 i medjunarodni standard finansijskog izveštavanja MSIF-3. i imala novĉani oblik. ako se za tim ukaže potreba. Ako imate nameru da se mešate u poslovanje neke firme. jer je to dugoroĉna rezerva likvidnosti. i sve dok ne ispunite onaj uslov da to vaše ulaganje bude bilansirano kao uĉešće. Dakle ako izaberete da kupite neĉije akcije i to radite samo da bi zaradili na razlici u kursu. akcije. da bi prisvojili dividendu koja je znaĉajna. To su hartije koje se drţe dugoroĉno. a ostalih 30 su povećali rezerve moje firme u kojoj ja imam uĉešće. to će se pretvoriti u gotovinu.

Ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. Na primer. I vi ćete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti. dok se naknadno procenjivanje vrši u skladu sa nacelom nize vrednosti. i recimo da je kamata koju ćete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 za 2 god u apsolutnom iznosu. Znaĉi nije vaţno koliko ste vi platili. Dugoročni plasmani Ovu priĉu ćemo ponoviti. a platitli ste 1060. Naše potraţivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost. vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. i dobićete ukupno na ime kamate 100. vaša realna kamata bi bila. bilo u vidu kamate. platili ste obveznice 950. I time ćete svesti ovu višu nominalnu na niţu realnu kamatu. Vaši prihodi od kamate da ste platili po nominali. srazmerni deo te plaćene premije. kada budemo govorili o dugoroĉnim kreditima tj. jer bi ste vi tada na kraju 2 godine dobili više nego što bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti i njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. Naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti. I otpisivaćete sveke godine na teret te godine. vi ste obveznicu platili 1060. 50 na ime kamate i 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. Ako bi te uspeli da kupite ispod nominale. Kolika je vaša realna kamata? 40. Inicijalno procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti steĉenih akcija. Realna i nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti. obveznica glasi na 2 godine. I šta ćete uraditi. i vi ćete na kraju druge godine dobiti 1000. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti. E ovde postoji jedna razlika kada je reĉ o obveznicama. Svake godine vi ćete knjiziti. Znaĉi zbog toga što ste platili iznad nominalne vrednosti vaša realna kamata je niţa od nominalne kamate. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. Realna kamata bi tada bila veća. Primer: nominalna vrednost obveznice je 1000. vi ćete za 2 god dobiti vasih 1000. Ako se obavi iznad realna kamata je niţa od nominalne. razlike izmedju nabavne i prodajne vrednosti. samo sa druge strane. ili razlike u kursu. vaše potraţivanje jednako je nominalnoj vrednosti. Kada kupite obveznicu vaše potraţivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. i dobicete 100 na ime kamate. Znači kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. odnosno i nominalna i realna bi bile jednake iznosile bi 100. Mi sada govorimo sa stanovišta onoga ko kupuje obveznice. steĉenih obveznica. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je viša od nominalne. 3. Dakle nabavna vrednost je 1060. a tu razliku ćete iskazati kao odloţeni rashod.likvidnosti i da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. 111 . onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice ĉja je nominalna vrednost viš imala suprotno dejstvo na vašu realnu kamatu. Vi ćete naplatiti 1000 kada istekne 2 godine.

ili potrošena. nepokretnost. HOV. u zavisnosti od boniteta duţnika. ili potrošnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. Znaĉi ugovor moţe biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju i kada isteknu godina. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potraţivanja po osnovu našeg dugoroĉnog plasmana. unovĉena. Što se kamate koja se naplaćuje tiĉe. vraća sve odjednom. ili se drţi radi prodaje. Ali uobiĉajno je da se kamata plaća i da se plasman naplaćuje kao dugoroĉni kredit putem anuiteta. U napomenama će biti navedeno koji su plasmani osigurani. tj. potraţivanja ili nešto drugo. Inicijalno procenjivanje vrši se u visini iznosa koji smo pozajmili. ako jeste. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drţe samo radi prodaje. 112 . tri. ako plasman nije osiguran. jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vašeg potraţivanja. u zavisnosti od vredsnosti zaloge. Dakle. Znaĉi obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se oĉekuje da će biti realizovana (koja se drţi radi prodaje. vi moţete smatrati da ćete vaše potraţivanje naplatiti. ili se kaţe još u toku jedne godine u zavisnosti od toga šta je duţe. Ţelim da osiguram potpuno naplatu svog potraţivanja. Ukoliko zalogu nemate. a mi naš plasman naplaćujemo putem anuiteta. Ali sve to zavisi od ugovora. već da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vašeg potraţivanja uvećavao protokom vremena za iznos pripisane kamate.Dugoročni plasman je dugoroĉna pozajmica nekom preduzeću sa rokom naplate duţim od godine dana. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duţnik ne plaća kamatu tokom otplatnog perioda. Mada pogoršanje boniteta ne mora uvek da znaĉi da je vaše potraţivanje po osnovu dugoroĉnih plasmana postalo nenaplativo. ili prodata. već smo odredili da je obrtna imovina imovina od koje se oĉekuje da bude realizovana tj. i ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. ili vraća putem anuiteta. Vi moţete nekome pozajmiti novac i reći hoću da mi date hipoteku na vašu zgradu. otpisivanjem. naziva se obrtna imovina. To se moţe videti samo iz napomena koje prate plasmane. i šta je uzeto kao zaloga. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. Naknadno procenjivanje vršimo (uzimajući u obzir iznos ĉija se naplata oĉekuje) u skladu sa naĉelom niţe vrednosti. Sva imovina za koju se oĉekuje da će biti realizovana. duţnik plaća kredit putem anuiteta. svako pogoršanje boniteta vašeg duţnika moze znaĉiti gubitak dela vašeg potraţivanja što će rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj. dve . u toku jednog poslovnog ciklusa. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE U konceptualnom okviru.

Obrtna imovina se deli na: 1. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava). Znaĉi ako vi rešite da prodate neku mašinu nećete je više bilansirati kao stalnu imovinu već kao obrtnu imovinu. 1. Osnovni materijal Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je reĉ. Osnovni. Znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvima.ili potrošnje u toku od godine dana). kao i zalihe koje se u obliku osnovnog i pomoćnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja učinaka ili pružanja usluga. 1. znaĉi niĉim nije uslovljena. 2. Misli se na zalihe gotovih proizvoda i zalihe robe. Potraţivanja (namenjena pretvaranju u gotovinu). Znaĉi osnovni i pomoćni materijal se prvo troše. I konaĉno u obrtnu imovinu spadaju gotovina i gotovinski ekvivalenti ĉija upotreba niĉim nije ograniĉena. Zato kaţemo da je osnovni materijal onaj koji ĉini supstancu nekog proizvoda. 3. pa dobijemo nedovršenu proizvodnju. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. i koje će biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. koja su rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji. već po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. Zalihe gotovih proizvoda i robe 4. Misli se na potraţivanja kada se kaţe da budu realizovana. pomoćni i pogonski materijal 2. Dati avansi (koji predstavljaju potraţivanje koje će biti pretvoreno u zalihe) Ovde je poštovan kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. Prvo imamo : 1. Definicija je data tako da iz nje moţete naslutiti koje vrste zaliha ima. a ona imovin koja se drţi radi potrošnje je materijal. Zalihe (koje su namenjeni ili potrošnji ili prodaji). Zatim tu se nalaze zalihe koje se drţe radi trgovine. Po redosledu kako bi išle. BILANSIRANJE ZALIHA Time se bavi MRS 2 i u njemu ze zalihe definišu kao sredstva koja se drže radi prodaje u toku perioda. Zalihe nedovršene proizvodnje i usluga 3. a imovina koja se drţi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. pa dobijamo gotove proizvode koje moţemo prodati. 113 .

jer proces proizvodnje na tim zalihama još nije doveden do kraja. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. To su oni ugovori ĉije se izvršenje proteţe na više obraĉunskih perioda. Pomoćni materijal Pomoćni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne ĉini njegovu glavnu supstancu. 114 . kao usluge u toku. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. Nedovršena proizvodnja To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. Gotov proizvod je konaĉan uĉinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugoroĉnih ugovora. Pogonski materijal Pogonski materijal je materijal koji ne ulazi uopšte u sastav novog proizvoda ali omogućava proizvodnju tog proizvoda. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. Znaĉi u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju. soja i zaĉini kod pljeskavice. brašno u proizvodnji hleba. so i kvasac i voda kod hleba. Primer: konac pri šivenju odela. Nedovršene usluge Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapoĉete ali nisu dovedene do kraja. Bilansiraćete ih kao nedovršenu proizvodnju. meso kada pravite pljeskavice. 1. 2. njihove pretvorljivosti u gotovinu. Znaĉi pod dugoročnim ugovorom podrazumeva se ugovor ĉije se izvrsenje proteze ili pokriva više obrazunskih perioda. Ali i potrošnja elektriĉne energije je pogonski materijal. 1. a ako mašina neradi proizvodnje nema. Primer: materijal koji se troši kod odrţavanja mašina. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovršene proizvodnje i time se bavi MRS 11. odnosno zalihe date u lizing. Ovakvo rašĉljanjavanja zaliha uslovljeno je razliĉitim stepenom njihove likvidnosti tj.Primer: tkanina pri proizvodnji odeće. 3.

Ne moţete primenjivati takav naĉin utvrdjivanja cene koštanja. na moţe biti utvrdjena njena cena koštanja kao cena koštanja svih proizvedenih bundi od nerca koje su jednke. U cenu koštanja takvih proizvoda moţete uraĉunati direktne troškove (troškovi direktnog materijala i rada). Znamo naĉelo istorijskog troška i znamo koje su to vrednosti. a to znaĉi da će biti utvrdjena cena koštanja za konkretan proizvod. i onih koje su prodate. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moţe uticati tako što ćete napraviti izbor zaliha koje će biti predmet prodaje. pošto su to sve unikatni predmeti. posebne pojedinaĉne troškove. i onih koji ostaju na zalihama. proizvodnje. vi utvrdjujete jediniĉnu cenu koštanja. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni ''metod specificne indetifikacije''. sopstvene aktivnosti. Ali utvrdjujete samo one troškove koji se prema naĉelu uzroĉnosti mogu vezati za taj proizvod. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno i nije svejedno kakva je bunda. Inicijalno procenjivanje zaliha vrši se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe steĉene kupovinom. Znaĉi vi kada proizvodite hleb. Kod prve bunde koristimo metod specifiĉne indetifikacije za utvrdjivanje cene koštanja. Vi ste platili isporuku koja još nije izvršena. i koje ćete poslati na razne strane svete i kojih ima 100 komada ali koje su iste. vi odredjujete cenu koštanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. preko visine vrednosti prodatih proizvoda. ili pet komada ali ne masovno. Znate da postoje nakiti koji su jedni jedini na svetu. samo za specifiĉnu vrstu proizvoda. ali kada pravite umetnicku sliku. Bundu je kreirao kreator i naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina. Otuda se metoda specifiĉne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. i moguće je prevaljivanjem troškova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata. Znaĉi ne proizvodite hiljadu komada već jedan. a kod drugih koristimo uobiĉajni postupak utvrdjivanja cene koštanja. ali bukvalno za konkretni proizvod. zato što su oni prelazan oblik prema zalihama. Znaĉi to je potraživanje koje će biti pretvoreno u zalihe. takvih nema i za njihovu procenu koristite ovu metodu. 115 . Kod zaliha se insistira na primeni naĉela pojedinaĉnog procenjivanja. i opste troškove izrade tj. i onih koji se mogu taĉno indetifikovati. znaĉi to su unikati. oni su nezamenljivi.Avansi Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha. kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. odnosno po ceni koštanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. Ne moţete kazati proseĉna vrednost prstena koji se proizvodi u našim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. ili proizvodite odredjeni nakit. i znamo taĉno o kome je reĉ.

a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti i varijabilnih troškova prodaje. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. onda je pretpostavka o sastavu zaliha (o zalihama koje nisu utrošene). To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. i u onim privredama. na bazi nabavne vrednosti. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se raĉuna primenom cena prvih nabavki na utrošene koliĉine). definisali smo šta se smatra zalihama. teška oprema i sl. odnosno cena koštanja sa neto prodajnom vrednošću. .Naknadno procenjivanje zaliha .dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodiĉni rezultat. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. Mi ćemo je. korišćenje metode specifiĉne identifikacije. gde se taĉno moţe identifikovati odreĊeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. odnosno cene koštanja. dragulji i sl. Pored predmeta visoke vrednosti. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrĊuje pojedinaĉno. ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. predviĊa za procenjivanje zaliha. ako su rezultat rada samog preduzeća. Dakle. Ako je to pretpostavka o potrošnji. odnosno cenu koštanja. ne zato što ţelim da uĉite istoriju. ako potrošene 116 . ipak. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. kao što su automobili. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. Prošlog puta sam poĉela da vam govorim o bilansiranju zaliha. kako se zalihe rašĉlanjavaju i poĉeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrţavate nabavnu vrednost. ako su rezulatat kupovine. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. ili metodom proceĉne nabavne cene. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju moţete prodati. Za razliku od ove vrste zaliha. u onim situacijama kada preduzeće posluje u okruţenju koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. Nemam nameru da vam sada priĉam na dugaĉko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada nauĉili. uĉiti. vi primenjujete naĉelo niţe vrednosti. koje nisu zamenjive (slike. Znaĉi. Rekla sam da MRS 2. i da se u cenu koštanja u tom sluĉaju uraĉunavaju direktni troškovi materijala. dakle. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednošću podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troškove prodaje. sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. da te zalihe potiĉu iz poslednjih nabavki.

Ova metoda je. Nama koji ţivimo u inflatornom okruţenju. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih trţišnih cena. samtra se da je primena FIFO metode poţeljna u onim preduzećima: . a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata moţe imati. nije poţeljna. Zbog toga. onda zalihe potiĉu iz poslednjih. odnosno. u 117 . i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodiĉnog rezultata. praktiĉno upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. negativne posledice FIFO metode biti ublaţene. koje su niţe od tekućih trţišnih cena.zalihe potiĉu iz prvih nabavki. tj. Kod ove metode.gde se sastav zaliha stalno menja. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. proglašena osnovnim postupkom. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. . ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. a to znaĉi povećan odliv sredstava iz preduzeća.kod kojih uĉešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko.koja imaju širok asortiman materijala. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. Naţalost. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utiĉemo u tom sluĉaju. koja bi se zajedno sa metodom proseĉne cene mogla primenjivati. u uslovima ĉak i blagog rasta cena. Svi ovi uslovi. da se ta inflatorna komponenta rezultata obraĉuna i da se onemogući njena raspodela. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. što se vrednost utrošenih zaliha odreĊuje po cenama prvih nabavki. robe ili gotovih proizvoda. što znaĉi da se zalihe ne zadrţavaju dugo. gde su samo razlike u stepenu inflacije. to znaĉi da se zalihe brzo obnavljaju. naravno deluje ĉudno da se FIFO metoda uzima kao uobiĉajeni postupak. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki.koja imaju visok koeficijent obrta. od strane komiteta za MRS. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. i . i inflacija koja nije visoka. što onemogućuje precenjivanje rezultata. Ovo zbog toga. kroz oporezivanje i raspodelu takvog rezultata. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi raĉuna o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. . primena u inflatornim uslovima moţe izazvati ozbiljne teškoće. što ponovo znaĉi da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode moţe obezbediti iskazivanje realnog periodiĉnog rezultata. Jer ako imate visok koeficijent obrta. gde postoji jaĉanje domaće valute. zajedno sa metodom proseĉne cene. koja pretpostavlja korišćenje pojedinaĉnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti.

da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obraĉunati. oko nekog proseka. utvrĊuje se mnoţenjem koliĉina sa proseĉnom nabavnom cenom. znaĉi. onda će loše posledice primene FIFO metode. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. Naravno. ako vam se sastav zaliha stalno menja. da na zalihama ostaje materijal koji potiĉe iz prvih nabavki. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. i u uslovima rasta cena. dovešće do formiranja tzv. metoda proseĉne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiĉe iz svih nabavki. što će reći. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. sraĉunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obraĉunata po cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. zabranjena. Što se tiĉe metode prosešne cene. ili svakih šest. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu proseĉnu cenu).periodiĉno (recimo proseĉna nabaavna cena se utvrĊuje svakih mesec dana. onda će primena proseĉne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. Tom argumentu se moţe odmah suprotstaviti ĉinjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. Ta proseĉna nabavna cena moţe se utvrĊivati: . realno obraĉunatog periodiĉnog rezultata i realne vrednosti zaliha. zbog primene ove metode. Jer ako imate visok koeficijent obrta. U situacijama kada cene malo rastu. osciliraju. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom sluĉaju obraĉunata po cenama prvih nabavki.permanentno (utvrĊivanju proseĉne nabavne cene prisupa se praktiĉno posle savake nabavke. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. mnogo jaĉi argument. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. a to znaĉi. biti relativno slabe. Polazeći od takve pretpostavke.stvari. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. jer iz 118 . malo opadaju. Primena proseĉne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. odnosno. bitno promeni rezultat. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. Drugim reĉima. u uslovima monetarne stabilnosti. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala mnoţite sa tako dobijenom cenom). U inflatornim uslovima primena ove metode je poţeljna. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiĉe iz poslednjih nabavki. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. a koja je predstavljala alternativni postupak. odnosno. Postoji i drugi. svaka tri meseca. odnosno. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. i ona vam je poznata. a to je da ako treba birati izmeĊu realnog bilansa uspeha. da ostane na zalihama. i . onda svakako treba izabrati realno obraĉunat rezultat.

sa zalihama na poĉetku obraĉunskog perioda. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niţe od poĉetnih zaliha. ĉinjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se poĉetna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obraĉunata po cenama poslednjih nabavki. bi ste dodali vrednost razlike izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha. praktiĉno. preduzeću ne preti nikakva opasnost. i ukoliko bi se dogodilo.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na poĉetku obraĉunskog perioda. to znaĉi da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih trţišnih cena. a sama metoda moţe biti primenjena u dve varijante. MeĊutim. se troškovi uopše ne knjiţe. ili cena poslednje nabavke. tj. a to je redovno. moţe se ublaţiti makar delimĉno tako što će se ova razlika pomnoţiti sa cenama poslednjih nabavki. što znaĉi da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obraĉunskog perioda i potrošenog dela poĉetnih zaliha. Ili ako je u periodu 119 . da su krajnje zalihe u svemu jednake poĉetnim. Na vrednost poĉetnih zaliha. jednostavno.). to bi znaĉilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obraĉunskog perioda bile smatrane potrošnjom. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoţiti sa cenama prvih nabavki. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. prodatih zaliha utvrĊuje se mnoţenjem prodate koliĉine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenom koštanja. To je razlog zbog koga se moţe braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. i tada ako se primenjuje LIFO metoda uporeĊuju se zalihe na kraju. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja moţe da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. u toku obraĉunskog perioda. izmeĊu vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće trţišne vrednosti. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraĉunskog perioda. Ne postoji. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu cene poslednjih nabavki .postojanja latentnih rezervi. ako su krajnje zalihe razliĉite od poĉetnih. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnoţiti. ta razlika u vrednosti. a to moţe biti samo teorijski. uz prihvatanje ĉinjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. onda kod primene periodiĉne LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku izmeĊu poĉetnih i krajnih zaliha.permanentna (ovde se za obraĉun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. u praksi se ĉesto koristi proseĉna nabavna cena. dakle. onda bi se u bilansu zadrţala poĉetna vrednost zaliha. da su krajnje zalihe ili više ili niţe od poĉetnih zaliha. ĉvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodiĉnog rezultata. onda postoje dve situacije.periodiĉna (mi je nismo radili u prvoj godini. i to kao: . vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane poĉetne zalihe. i tako smanjiti tu veliku razliku izmeĊu knjigovodstvene i trţišne vrednosti zaliha. Ukoliko su krajnje zalihe više od poĉetnih. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. i kao . već se knjiţe na kraju.

najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. Izvesno je dakle. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodiĉnog rezultata. bez obzira na metodu koja se pri obraĉunu vrednosti zaliha koristi. duţni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koju imamo na raspolaganju ne moţe ispuniti istovremeno oba cilja.bilo kolebanja cena. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. poseduje. zalihama upravlja na naĉina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili.. kada imate pravo izbora. A kao osnovna prednost ove metode upravo se istiĉe ĉinjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućem obraĉunskom periodu. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. suprotstavljaju rashodi koji su obraĉunati po tekućim trţišnim cenama. Nikada nećete. jednake kupovne snage. LIFO metoda je. Na taj se naĉin obezbeĊuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona ĉetvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu meĊusobno uporedivi). a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. TakoĊe. da će realno predstaviti prinosni i finansijski poloţaj preduzeća. što u ovom sluĉaju znaĉi. makar pribliţno. pretpostavlja da se uvek. Kada izaberete metodu.. odnosno. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sliĉnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obraĉunu vrednosti utrošenih zaliha. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. duţni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. s jedne strane. i utvrĊivanje vrednosti onih zaliha koje su nepotrošene. stvarno. moţda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnoţiti sa proseĉnom nabavnom cenom. 120 . trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiĉu iz ranijih nabavki. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode proseĉne cene. moţete da birate. Kad god ste u situaciji da birate. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugroţena jer 100 godina stoje na zalihama. preporuĉljiva za inflatorne uslove. i LIFO metoda i metoda proseĉne nabavne cene oznaĉavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. I FIFO metoda. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja.(primer sa Katinom decom i kupovinom). Znaĉi. Kada se testira dopustivost metode. Kao posledica toga dobija se realno obraĉunat periodiĉni rezultat. tj. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. već smo ustanovili.

evidentiranja rashoda. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. Zato ja od vas neću traţiti da je vi nauĉite. raĉuni zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. Znaĉi. Znaĉi. Znaĉi ne ĉeka se na prodaju tih zaliha. zato što je platio ceo isplaćeni iznos tretira kao trošak materijala. nego ĉim se sazna za postojanje gubitka. Naravno. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. proizvodnog materijala. Zato se kaţe da ulaganja u zalihe postaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. kao svoju imovinu. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju raĉuni zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. Trošak se evidentira onda kada doĊe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. odnosno. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. Ali. ni u jednom paragrafu. Nije to teško. funkciju razgraniĉenja preuzimaju raĉuni vremenskih razgraniĉenja. iskazujete je na raĉunu AVR. znaĉi. Treba. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. proda. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. Kaţe se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. I taj trošak ostaje aktiva. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav naĉin vrednovanja zaliha je korišćen ranije. a kada je reĉ o zalihama materijala obiĉno se svoĊenje vrši na niţu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrĊivanja gubitaka u skladu sa naĉelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne ĉekajući njihovu realizaciju). To se vrši u skladu sa naĉelom impariteta. se iz perioda 121 . da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. Kada unapred platite reklamu. imate novĉani izdatak. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo.Ulaganja u zalihe postaju rashod. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. duţni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na niţu. u procesu finansijskog izveštavanja. Kada je reĉ o uslugama. kad vi kupite materijal. vi ste to platil. i to kada je reĉ o zalihama robe i materijala. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. kada je reĉ o zalihama osnovnog. bilo da je on osnovni ili pomoćni. saglasno naĉelu impariteta. Oni razgraniĉavaju novĉani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. U udţbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. Ali sve dok ne potrošite. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. MRS 2. nigde. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi ĉije proizvodnje je materijal utrošen. na niţu neto prodajnu vrednost. sve dok proizvod radi ĉije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat.

Ovo iz razloga procene likvidnosti. Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu odreĊene sume novca. moţe se reći: 122 . Nema tu neke posebne filozofije. varanti i sliĉno. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. Znate da.kratkoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija se naplata oĉekuje u periodu do godine dana. nije sporno bilansiranje potraţivanja ali postoji ĉitav niz finansijskih instrumenata kod kojih raĉunovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konaĉne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. na: . i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. Misli se.dugoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija naplata će uslediti u periodu duţem od godinu dana. da bi oni znali kada se moţe oĉekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraţivanja. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. forvardi. na finansijske derivate kao što su fjuĉersi. bilansiranje potraţivanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. kada je reĉ o klasifikaciji potraţivanja. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. Naravno. Isporuke proizvoda i usluga. ali MRS 2 takav naĉin vrednovanja zaliha ne poznaje. BILANSIRANJE POTRAŢIVANJA Za razliku od zaliha za ĉije bilansiranje je merodavan MRS 2. pre svega. i zato ja na tome neću insistirati. jer je izuzetno vaţno da korisnicima finansijskih izveštaja kaţemo kakva su naša potraţivanja po roĉnosti. Bonitet potraţivanja je u stvari kvalitet potraţivanja (kada se govori o zalihama. i . da ta klasifikacije moţe biti definisana polazeći od razliĉitih kriterijuma. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . ne manje vaţna klasifikacija je ona koja potraţivanja klasifikuje po bonitetu. tako da je to razlog da se taj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. To je izuzetno vaţan podatak. tj.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. Ova klasifikacija je znaĉajna.u period ne menja. Naravno. i kratkoroĉne pozajmice su osnova svih potraţivanja. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. Za finansijsko izveštavanje veoma je vaţna klasifikacija po roku dospeća. Naime.

to su zalihe uobiĉajenog kvaliteta; to znaĉi da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Kada se govori o potraţivanjima, govori se o bonitetu potraţivanja. Bonitet pokazuje sposobnost potraţivanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Jer, potraţivanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. Tako su mene uĉili kad sam bila u srednjoj školipotraţivanja predstavljaju prelazni oblik novca. I kada se spominje bonitet, misli se na to da li će potraţivanje, o roku dospeća, biti u celini naplaćeno. Polazeći od tog kriterijuma, potraţivanja moţemo klasifikovati na: - punovredna – ili potraţivanja punog boniteta, - dubiozna – ili ugroţena, i - zastarela – ili potraţivanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Ova klasifikacija nam je vaţna da bi smo procenili stepen naplativosti. Na primer, znamo da je potraţivanje kratkoroĉno i sada nas zanima da li će se, i u kom iznosu naplatiti, o roku njegovog dospeća. Zatim, vaţna je i klasifikacija potraţivanja prema osnovu njihovog nastanka. Znaĉi iz ĉega su ta potraţivanja rezultirala, tj. koji je poslovni dogaĊaj doveo do nastanka potraţivanja, i po tom kriterijumu sva potraţivanja delimo na: - potraţivanja po osnovu isporuka (robe, usluga, gotovih proizvoda...) – znaĉi isporuke proizvoda rezultiraju potraţivanjem, ali samo onda kada naplata sledi isporuci; ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka dogaĊaju u istom trenutku potraţivanja nema; i u prvom pomenutom sluĉaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraţivanje, - potraţivanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraţivanja kod kojih su uĉesnici matiĉna firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reĉ o zavisnom preduzeću, zajedniĉkom ili pridruţenom preduzeću); ova potraţivanja nisu napravljena prema osnovu nastanka, nego prema uĉesnicima iako se ovde kaţe prema poreklu; a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa; u ovoj poziciji potraţivanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraţivanja po osnovu isporuka, nego će biti potraţivanja i po osnovu finansijskih plasmana, potraţivanja po osnovu dividendi, znaĉi sva potraţivanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeĊenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa), - potraţivanja iz plasmana – potraţivanja koja nastaju po osnovu dugoroĉnog ili kratkoroĉnog plasiranja slobodnih novĉanih sredstava, a radi njihovog ukamaćenja, i - ostala potraţivanja. Prema sigurnosti naplate potraţivanja se mogu podeliti na: - obezbeĊena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda, nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga moţe biti ili nepokretna ili pokretna
123

imovina); ako se pozajmljuje novac, posebno na dugi rok, da bi postojala sigurnost da će potraţivanje biti naplaćeno, davanje pozajmice moţe se usloviti uzimanjem zaloge; moţete reći: u redu, pozajmićemo vam 3 miliona eura, ali traţimo hipoteku na vašu kuću, na vašu fabriku. ili: pozajmićemo vam 50.000eura, ali dajte nam vaše HOV; na taj naĉin ţelimo da obezbedimo naplatu, tako što u sluĉaju da naš duţnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge, i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Zato se osigurana potraţivanja smatraju potraţivanjima ĉija će naplata biti izvršena u celosti. Ono što je sporno ovde, je termin naplate. Znaĉi, ako se dogodi da duţnik ne plati na vreme, mi ćemo naplatiti potraţivanje, ali ne o roku. Jer, dok prodate zalogu proći će odreĊeno vreme, i mora se raĉunati sa tim da naplata tih potraţivanja, iako će biti izvršena u potpunosti, neće biti izvršena o roku dospeća. Zato, kad god se uzima zaloga, uzima se veća vrednost imovine, u odnosu na potraţivanje, naroĉito, ako uzimate zalogu za dugoroĉna potraţivanja. U tom sluĉaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na trţištu padne, jer ne ţelite da vrednost vaše zaloge, u nekom trenutku, bude niţa od vrednosti vašeg potraţivanja. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi duţnici. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u steĉaj), ali iako su imale te hipoteke one su otišle u steĉaj, a te firme su nastavile da posluju. To je nešto što, naravno, u svetu, nije uobiĉajeno. Uzimanje zaloge, videćete, nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti, ne znaĉi uvek da vam je potraţivanje sigurno. Zato što mi nemamo razvijeno trţište nepokretnosti. Na primer, vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici, moţete da se slikate sa tom hipotekom, nemate kome da je prodate. Nema šanse da naplatite, iako imate hipoteku. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV, zato što se one mogu lakše unovĉiti. Njihova je vrednost trţišno poznata. Banke kao zalogu, vrlo ĉesto, uzimaju i potraţivanja. Naroĉito kod izvoznika, potraţivanja koja oni ostvaruju izvozom. Ako firma ima neko potraţivanje od ino kupca, banka će uzeti kao zalogu to potraţivanje ako ţeli da osigura naplatu svog plasmana. - neosigurana – potraţivanja koja nisu obezbeĊena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Potraţivanja koja su jednostavno data na ime. Kako bi rekao naš narod, na obraz dajemo kredit. To je riziĉno ulaganje. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti, da neko uzima sa namerom da ne vrati, nego što, naroĉito kod dugoroĉnih pozajmica, okolnosti mogu biti promenjene tako da duţnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kada imate potraţivanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine, vi dajete pare, i moţete ih dati kao plasman, to je ovo o ĉemu smo sada govorili, ili moţete dati kao avans za buduće isporuke. Suština transakcije je ista – imate potraţivanje. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati, ili da ste mu dali novac pa da on treba, na ime izmirenja tog potraţivanja, vama da izvrši odreĊenu uslugu ili isporuĉi odreĊenu robu. Iako je suština transakcije ista, ova potraţivanja se odvajaju. Odvajaju se zbog toga što se na razliĉit naĉin likvidiraju. Kad imate kratkoroĉne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima, te
124

pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš raĉun uplatiti odreĊenu sumu novca. Ako ste dali avans, takvo potraţivanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Nema priliva gotovine. Zato se potraţivanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraţivanja. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja, kod nematerijalnih ulaganja, kod zaliha, kao posebnu poziciju imali avanse. Ne kao kratkoroĉna potraţivanja finansijske prirode, nego kao deo one imovine, radi ĉije nabavke je avans dat. Što se tiĉe potraţivanja po osnovu isporuke robe i usluga, treba da znamo nekoliko stvari. Prvo, kada nastaje potraţivanje. Potraţivanje vezujemo za prijem robe i fakture, od strane kupca. U trenutku kada svojina sa prodavca preĊe na kupca, nastaje potraţivanje pod uslovom da naplata isporuĉene robe sledi isporuci. Nema potraţivanja dok do isporuke ne doĊe. Moţe postojati sklopljen ugovor, ali nema potraţivanja sve dok ugovorena roba ili usluga nije isporuĉena kupcu. Drugo, na koji iznos potraţivanje glasi. Visina potraţivanja odreĊena je visinom prodajne vrednosti isporuĉene robe ili usluga, ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Odobreni rabati u trenutku prodaje, ili naknadno, kao i odobrena bonifikacija, imaće za posledicu smanjenje visine potraţivanja. Visina potraţivanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom, zato što je to finansijski rashod. Kasa skonto ne smanjuje naše potraţivanje, nego smanjuje iznos novca ĉija se naplata ostvaruje, zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Treća bitna stvar, tiĉe se situacije kada se neko potraţivanje da kao zaloga, tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraţivanjem. Znaĉi kada bilo koji deo vaše imovine, ukljuĉujući i potraţivanja, date kao zalogu, vi ostajete pravni vlasnik date imovine. U ovom sluĉaju, potraţivanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. A ĉinjenica da je ono zaloţeno, biće izloţena u napomenama uz finansijske izveštaje. Ĉetvrto, ukoliko imate potraţivanja prema poslovnim jedinicama, što znaĉi na primer, banka ima potraţivanje prema odreĊenoj ekspozituri ili filijali, ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraţivanja nemaju sposobnost bilansiranja. Neće biti iskazana u bilansu. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća, ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. U bilansu se iskazuju samo ona potraţivanja koja preduzeće, kao pravno lice, ima prema drugim pravnim licima. Potraţivanja je dozvoljeno prebiti ili preraĉunati, sa obavezama (tj. moţe se o potraţivanjima izveštavati na neto principu), samo ako se potraţivanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Znaĉi ja mogu da imam potraţivanje, ako sam ja firma A prema firmi B, mogu da imam potraţivanje i prema firmi C. Firma C moţe imati potraţivanje prema firmi B. Nije dopušteno da se, zato što firma A ima obaveze prema firmi B, i potraţivanje prema firmi C, firma C duguje firmi B, izvrši prebijanje. MeĊutim, ako firma A ima potraţivanje prema firmi B, i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A, moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraţivanja, samo ako su potraţivanja nastala po istom osnovu.
125

Znaĉi ne mogu se prebiti potraţivanja steĉena po osnovu isporuke, sa potraţivanjem koje firma B ima prema A, zato što je izvršen dugoroĉni plasman. Ako firma A, znaĉi, ima potraţivanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B, onda je nuţno da su i potraţivanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka, ili po osnovu kratkoroĉnih ili dugoroĉnih plasmana). Ali ne moţe se potraţivanje po osnovu plasmana saldirati sa potraţivanjem po osnovu isporuke. Još jedan vaţan uslov je da su oba potraţivanja dospela za naplatu. Znaĉi, ne moţemo potraţivanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela, nego će dospeti za mesec ili dva. TakoĊe, vaţno je da potraţivanja budu približno istog iznosa. Ne oĉekuje se da potraţivanje i obaveza budu jednaki u dinar, ali se za prebijanje zahteva da budu pribliţno iste visine. I još jedan uslov, da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni, moguće je izvršiti preraĉunavanje potraţivanja i obaveza. S obzirom da ima ovako puno uslova, moţe se reći da je ovo preraĉunavanje pre izuzetak nego pravilo. Potraţivanja se mogu likvidirati na razliĉite naĉine. Najveći deo potraţivnja likvidira se naplatom o roku dospeća. To je uobiĉajeni naĉin likvidiranja potraţivanja. Zatim, potraţivanje se moţe pretvoriti u drugo potraţivanje. Kada na primer, primite menicu od kupca, potraţivanje od kupaca, pretvara se u meniĉno potraţivanje. Ako bi ste vaš kratkoroĉni plasman pretvorili u dugoroĉni plasman, takoĊe bi došlo do pretvaranja jednog potraţivanja u drugo. Potraţivanje se moţe likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. To se dogaĊa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja, kada u ţelji da pomognete da vaš kupac izaĊe iz krize, moţete se odreći dela ili celog iznosa potraţivanja, ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Tada, na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke, takvo potraţivanje prestaje da postoji. Potraţivanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali, ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reĉi. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraţivanja da se pretvori u gotovinu. Odnosno, uzima se u obzir bonitet potraţivanja. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Znaĉi, za ona potraţivanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu, vaţi pravilo da će zadrţati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobiĉajenim pozicijama. Na poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraţivanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Na raĉunu kratkoroĉni plasmani biće iskazana kratkoroĉna finansijska ulaganja ĉija se naplata ne dovodi u pitanje. Ukoliko naplata nekog potraţivanja bude sporna, bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate, takva potraţivanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraţivanja. Visina takvih potraţivanja mora biti redukovana, na iznos visine naplate koja se oĉekuje. Jer ta su potraţivanja, dakle, potraţivanja kod kojih ne oĉekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Ona se onda bilansiraju u visini oĉekivane naplate. Razlika do punog iznosa je gubitak, koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Potraţivanja ĉija se naplata ne oĉekuje, uopšte, isknjiţavaju se sa raĉuna
126

potraţivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Takva potraţivanja ne smeju biti iskazana u bilansu, jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena, odnosno u vrednosti tih potraţivanja nalazi se skriveni gubitak. Zastarela potraţivanja su potraţivanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera duţnika da izmiri svoju obavezu. Ako znaĉi, propustite sve rokove za naplatu, ne opomenete duţnika, istekne rok u okviru koga to moţete uĉiniti, vaše potraţivanje postaje zastarelo. Potraţivanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite duţnika da plati svoju obavezu, pretvara se u gubitak (to je naĉelo niţe vrednosti). Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Koliki je, znaĉi, kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8, 10, 15, 30, 90 dana. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg duţnika, i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niţi. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika, ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niţi. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. Ako imate stalne kupce, kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Pratite promenu njihovog finansijskog poloţaja i rentabiliteta, i svoju prodajnu politiku usklaĊujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog poloţaja. Znaĉi, ĉim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta, pogoršanje likvidnosti, vi ćete skratiti rokove za naplatu. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah, ili ĉak plaćanjem unapred. Ali, ako dolazi do naglog razvoja firme, i ako vam broj kupaca naglo raste, onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Tada morate raĉunati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraţivanja, jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. I o tome treba voditi raĉuna. Vama će rasti prihodi od prodaje, ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraţivanja. Kod banaka to se isto tako dogaĊa, da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste, onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata, povećanje iznosa minusa po tekućim raĉunima graĊana i sl. Znaĉi, jednostavno banka tada ne moţe svakog komitenta pojedinaĉno dobro da upozna, i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. Pad konjukture moţe da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate, i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze, zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta, imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraţivanja. Kod ino potraţivanja imate, pored kreditnog i valutni rizik, koji je prisutan. Znaĉi, rizik od promene kurseva. A kreditni rizik moţe biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš duţnik, koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraţivanja. Ako, na primer, vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraţivanja, bez obzira na to što vi na to ne moţete uticati, doći će do toga da vaše potraţivanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća, kada je došlo do uvoĊenja sankcija. Odluka Saveta
127

bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu, odnosno da firme koje su imale potraţivanja prema našim preduzećima i banke, više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraţivanja. To je drastiĉan primer kako jedna politiĉka odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraţivanja. Oni su sva ta potraţivanja otpisali, naravno, odavno, ali to ne znaĉi da neće traţiti njihovu naplatu. Visina otpisa se utvrĊuje uvek ili pojedinaĉno na procenat ili paušalno. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca, u smislu potraţivanja. Tada se visina gubitaka neće utvrĊivati analizom svakog tog malog kupca pojedinaĉno, nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraţivanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. Kod banaka se to radi, recimo, sa kreditima stanovništva. Kada banka daje kredite za zimnicu, ili za kupovinu ogreva, i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli, i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Ostala potraživanja su potraţivanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrţe), potraţivanja prema radnicima, potraţivanja po osnovu kratkoroĉnih plasmana, potraţivanja prema drţavi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu, nego drţava kaţe dobro preplatili ste, kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Što se pravila procenjivanja ostalih potraţivanja tiĉe, potpuno je isto kao potraţivanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti, naknadno po principu niţe vrednosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoroĉno finansijsko ulaganje ili kao kratkoroĉno, zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana, i u MRS 39 oznaĉavaju se kao hartije namenjene prodaji, za razliku od hartija raspoloţivih za prodaju, koje se tretiraju kao dugoroĉne HOV. Znaĉi ove su namenjene prodaji, i predstavljaju kratkoroĉnu rezervu likvidnosti. Naravno, kupuju se da bi se zaradilo. Zarada koja se moţe ostvariti je, ili kamata, ili razlika na krsu. Znaĉi, ako se hartija kotira na berzi, i njena vrednost raste, kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana, i oĉekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan, pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. Kratkoroĉnom HOV mogu se smatrati: - akcije drugih preduzeća,

128

- obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je drţati do roka dospeća, moţete je prodati i ranije; a postoje i kratkoroĉne obveznice koje se emituju na mesec dana, 3 meseca, 6 meseci...), - komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta, sa namerom da prikupe kratkoroĉna slobodna novĉana sredstva; umesto da uzmu kratkoroĉni kredit kod banke; i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu), - blagajniĉki zapisi (emituju ih poslovne banke, sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novĉana sredstva; kad kupite blagajniĉki zapis, banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po isteku roka na koji zapis glasi isplati odreĊenu kamatu, ali se obavezuje i da će, ako vi to ţelite, otkupiti sopstveni zapis, isplatiti uloţeni iznos, i naravno kamtu do roka otkupa, umanjenu za odreĊenu proviziju), - sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoroĉnim HOV, one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji, ili poništenju. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala, one se iskazuju u okviru kratkoroĉnih HOV, ali uvek kao posebna bilansna pozicija, jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obiĉno limitiran na 10% od osnovnog kapitala), - menice (koje još nisu dospele), i - ĉekovi (koji takoĊe nisu još dospeli za naplatu. Ako se ĉekovi napišu na neki datum u budućnosti, taj ĉek nije ekvivalent novca. On predstavlja kratkoroĉnu HOV, jer ne moţete njime plaćati, mada će vam u banci reći da ako taj ĉek doĊe u banku, ona moţe da ga realizuje odmah, ona nema nikakvu obavezu da ĉeka rok dospeća. Firma kojoj ste dali taj ĉek moţe ga odmah pustiti na naplatu. Ona to, zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgoĊeno, neće uĉiniti, ali moţe vam se desiti da vam novac sa raĉuna bude skinut i ranije). Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu, i dospele dividende takoĊe se smatraju kratkoroĉnim HOV. Inicijalno, kratkoroĉne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije, obveznica, blagajniĉkih i komercijalnih zapisa), ili po nominalnoj vrednosti (menice, ĉeka). I ovde se primenjuje strogi princip niţe vrednosti. Sećate se da smo rekli da kod dugoroĉnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na trţišu prolaznog karaktera, zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Pošto su ratkoroĉne HOV namenjene prodaji u kratkom roku, svaki pad trţišne ispod nabavne vrednosti, vodi otpisivanju vrednosti kratkoroĉnih HOV. Jer, ako se te akcije prodaju, izvršiće se prodaja sa gubitkom, i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. To je strogi princip niţe vrednosti.

LIKVIDNA SREDSTVA
129

Likvidna sredstva su gotovina, devizna sredstva u blagajni, dospele menice i ĉekovi za naplatu. Vrednost menica se procenjuje, tj. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. Sećate se raĉuna IV meniĉnih potraţivanja. Meniĉno potraţivanje, dakle, sadrţi vaše potraţivanje plus kamatu do roka dospeća menice. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu, vrednost meniĉnog potraţivanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meniĉnog potraţivanja biće vaše potraţivanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Ĉekove procenjujete po nominalnoj vrednosti, odnosno, na iznos na koji ĉek glasi.

BILANSIRANJE AVR

Na dnu strane aktive, u bilansu stanja, nalaze se aktivna vremenska razgraniĉenja, dakle reĉ je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrţi naĉelo uzroĉnosti, odnosno naĉelo razraniĉenja prema predmetu i vremenu. Dakle da bi se prihodi i rashodi dodelili obraĉunskim periodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li je prihod naplaćen a rashod plaćen, u raĉunovodstu se koriste raĉuni vremenskih razraniĉenja. Na strani aktive, dakle u okviru aktivnih vremenskih razraniĉenja predmet iskazivanja su: 1. Nastali, a nenaplaćeni prihodi (dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati, ili prihodi po osnovu kojih se oĉekuje priliv sredstava u budućnosti), 2. Isplaćeni a nenastali rashodi odnosno troškovi (isplate koje će postati rashod u nekom od budućih obraĉunskih perioda, ili troškom). Oĉekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda i troškova i zasto ako traţimo da prihodi i rashodi budu dodeljeni odredjenim obraĉunskim periodima, zašto ja evo pominjem i trošak. To je naravno zbog toga što današnji troškovi predstavljaju sutrašnje rashode, i što ne moţemo oĉekivati da imamo dobro razraniĉenje rashoda ako prethodno nismo izvršili dobro razraniĉenje troškova. U tom smislu se vremensko razraniĉenje troškova smatra pretpostavkom pravilnog razraniĉenja rashoda na obraĉunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Iz navedene sadrţine ove bilansne pozicije moţete zakljuciti da je reĉ o potraţivanjima. Dakle ako nešto zaradite, a ne naplatite vi u suštini imate potraţivanje za obavljeni posao. Nastala je kamata koju ćete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekućoj poslovnoj godini. Znaĉi to što ćete naplatu izvršiti naredne godine za obraĉun rezultata, za
130

predstavljanje vaših finansijske pozicije je irelevantno. Vi imate pravo da raĉunate tu kamatu i da je iskaţete kao prihod tekuće godine u bilansu uspeha odnosno kao povećanje aktive u bilansu stanja. Primer: imate menicu koju ste primili od vašeg kupca, menica je primljena 01.12 a rok dospeća menice je 31.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01.1231.12 predstavlja prihod tekuće godine. Vi ćete naravno tu kamatu obraĉunati i proknjiţicete je kao prihod tekuće godine iako će naplata te kamate biti izvršena u narednoj godini. Funkciju razraniĉenja u ovom primeru ima raĉun ispravka vrednost meničnih potraživanja, na tom raĉunu se nalazi ukupna kamata i sa tog raĉuna skidamo i prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji još nije nastao. A samo potraţivanje zabeleţeno je na raĉunu menična potraživanja, ĉiju visinu vi korigujete kada obraĉunate ovakvu kamatu. A šta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. Šta se dogadja kada izdate u zakup neki prostor i naplaćujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Ne naplaćujete unapred, dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Da li ĉinjenica da ćete zakupninu naplatiti u januaru znaĉi da je to prihod meseca januara. Naravno da ne. Ta zakupnina za decembar je prihod tekuće godine. Kako ćete utvrditi visinu tog prihoda. Na bazi ugovora o zakupu. Znaĉi ugovorom o zakupu definisana je meseĉna zakupnina. Zaduzićete raĉun AVR i odobrićete raĉun prihoda. Znaĉi na raĉunu, pa prema tome i u bilansnoj poziciji biće iskazano vaše potraţivanje za dati nastali prihod ĉija će naplata uslediti u budućnosti. Kada je reĉ o unapred plaćenim troškovima, ili rashodima onda se visina takvih troškova i rashoda utvrdjuje jos lakše. Jer vam je isplaćeni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaćeni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vaše AVR, isplatu koja nije trošak već će postati trošak u budućnosti. I jedno i drugo je potraţivanje. Ovde imate potraţivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplaćene prihode, a ovde imate potraţivanje koje neće biti naplaćeno već će se likvidirati time što će vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. I vidite ta razlika u naĉinu likvidiranja potraţivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razraniĉenja razdvaja na dva dela: na potraţivanja, koja ćete pretvoriti u gotovinu, a to znaĉi nastale a ne naplaćene prihode iskazujete u okviru ostalih potraživanja kratkoroĉnim, a na AVR ostavite samo unapred plaćene troškove i rashode. Jer kada radite analizu likvidnosti vi onda, ako to nije razdvojeno kao kod nas, uvek morate da se pitate a ĉekajte koji deo od ove pozicije će dovesti do priliva gotovine a koji deo neće. Jer onaj deo koji se tiĉe unapred plaćenih troškova iako je potraţivanje neće u budućnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoće. I zbog toga je zgodno da znaĉi na AVR budu unapred plaćeni troškovi odnosno rashodi, a da nastali prihodi ĉija se naplata oĉekuje u budućnosti budu iskazani kao ostala potraţivanja. I IV direktiva predvidja takav naĉin bilansiranja AVR.
131

U svakom sluĉaju to je pozicija koja će u narednom periodu biti ugašena kada naplatimo prihod ili kada utrošimo iznose koje smo unapred platili korišćenjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

Znamo da pasiva sadrţi dva velika bloka izvora. To su sopstveni i pozajmljeni kapital.

BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA

Da bi ste definisali šta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove ĉetiri odlike: 1. to je kapital vlasnika; znaĉi on potiĉe od vlasnika i time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital uloţio u firmu-uloţili su vlasnici. 2. nema rok dospeća, on je u firmu uloţen trajno; dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. Nigde u svetu osim kod nas ne moţe da postoji firma koja nema sopstveni kapital. Ne moţe da postoji firma kod koje su gubici veći od sopstvenog kapitala tj. da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. 3. predstavlja osnovu za upravljanje; zašto vlasnik upravlja firmom, pa zato što kaţe pa ja sam dao pare. Znaĉi taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znaĉi kada vlasnika kaţe ja odluĉujem onda on moţe to reći samo zbog toga što je on taj koji je uloţio novac. 4. kada je reĉ o isplatama koje sa sobom povlaĉi korišćenje tog kapitala od strane preduzeća onda zakljuĉujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Odnosno da isplata ima samo kada preduzeće ostvaruje dobitak, a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da će svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Zašto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Pa zato što oni upravljaju, oni snose poslovni rizik. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje, deo dobiti koji će im pripadati će biti veći i obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro, ukoliko firma ne radi, neće dobiti ništa ili će ĉak izgubiti
132

ono što su u firmu uloţili. (ima i 5. da se povećava iz dodatnih uloga vlasnika ili iz zadrţane dobiti) To su dakle te ĉetiri vazne odlike sopsvenog kapitla i one vaţe za sve pravne forme. Ovo što sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeća. Dakle pravni oblik preduzeća je taj koji odredjuje u kom obliku će se pojaviti sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama reĉ onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeća i ortačka društva, a na drugoj strani imate društva kapitala. Kljuĉna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornost vlasnika. Za prvu grupu karakterisitcna je neograničena odgovornost vlasnika, što znaĉi da vlasnici, ne za gubitke, već za obaveze koje proisteknu iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako imovinom koja je uloţena u firmu tako i svojom privatnom imovinom. Znaĉi kaţemo da predmet prinudnog izvršenja u sluĉaju prinudne naplate potraţivanja ĉini ukupna imovina vlasnika. To je razlog zbog ĉega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeća ili ortakluka brţe bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. I onda ako dodje do takvih tuţbi oni kaţu pa ja nemam nista, ovo pripada mom sinu,o no mojoj svastici, ţeni…a ja nemam nista. Da ne bi mogla da se izvrši plenidba imovine i prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzećima. On moţe, kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moţe spreĉiti da tu imovinu na razne naĉine otudji, naroĉito kada proceni da postoje šanse da dodje do toga da poverioci traţe prodaju njegove imovine. Društva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograničeno. To ograniĉeno znaĉi da predmet prinudnog izvršenja radi naplate njihovih obaveza moţe biti samo imovina koju su uloţili u preduzeće. Da zbog ove ograniĉene odgovornosti vlasnika drţava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaĉi moraju obezbediti da bi takva preduzeća uopšte poslovala. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenjivi kapital ovih društava. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvršena po odredjenoj proceduri, dakle ne znaĉi da se nikada ne moţe promeniti već samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Kod inokosnih firmi, inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrši dodatna ulaganja. Vlasnik moţe kada god mu padne na pamet povući deo kapitala koji je već uloţio u firmu, ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija već se pripisuje inokosnom kapitalu, ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Zato kaţemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenjivog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod društva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene
133

Naravno da odluku o smanjenju moţete donositi samo ako je kapital vaše firme iznad zakonom propisanog minimuma. Naime kada se društva osnivaju tada pri registraciji društva jedan od vaţnijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. U svakom sluĉaju snaga kojom svako od njih pojedinaĉno moţe uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine uloţenog kapitala. ta odluka mora biti nakon što se realizuje. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti. Moţe biti pravilo. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru.njegove visine već da se promena visine mora vršiti po unpred utvrdjenoj proceduri. Obicno ¾ većina se traţi da se donese odluka o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvršiti dodatnu uplatu. a moţe i drugaĉije pravilo zavisi kako su se dogovorili. Pošto se ta visina moţe promeniti. Statutom društva odredjeno je kolika većina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. Ako udeli nisu uplaćeni u celini javiće se pozicija neuplaćeni a upisani kapital. Osim što je potrebno da bude donešena odluka sa ¾ većinom. upisana u registar nadleţnog privrednog suda. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju društva upisuju i uplacuju odjedjeni broj udela. udeo jedan je jedan glas. Nikada dok firma postoji ne moţe osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. Dakle visina uloţenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moţe razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja društva. A to znaĉi da svako povećanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupštine vlasnika. Bilansiranje stalnog ili nepromenjivog kapitala Kod društva sa ograničenom odgovornošću ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. To znaĉi nominalna vrednost. Tako što broj upisanih udela pomnožimo sa nominalnom vrednošću udela. da bi registar suda bio aţuran. Ali udeli će glasiti na nominalnu vrednost. Ako su ĉlanovi uplatili više nego što je nominalna vrednost onda će taj višak biti iskazan na posebnom raĉunu u okviru kapitalnih rezervi. Ali ne moţe raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum traţi. Znaĉi kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. Toga kod nas nema. Povećanje ovog nepromenljivog kapitala kod društava sa ograniĉenom odgovornošću moze biti izvršeno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih 134 . Snaga uticaja na društvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova.

to je moguće. I ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo ĉvršće povezani za vlasnike nego akcije. Primer: ako bi se vrednost udela sa 1000 povećala na 1500 to bi znaĉilo da svaki ĉlan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti još po 500. prema tome izvućićemo deo kapitala koji smo uloţili time što ćemo smanjiti nominalnu vrednost udela i svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. naša glasaĉka prava će ostati ista ako i u tim novim udelima svi podjednako uĉestvuju. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji već posedujem. To su posledice o kojima treba voditi raĉuna. Da emituje nove udele ili da već postojućim udelima poveća nominalnu vrednost. Akcije su mnogo prometnije. Oni dalje mogu prodati nekom drugom i time povećati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti naĉin. I to smanjenje moţe biti motivisano ili potrebom pokrića gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. i samo se izvrši zamena udela sa niţim za udele sa višim iznosom. nema organizovanog trţišta udela u OK. 135 . da bi zadrţala pravo glasa. što ima suprotne posledice u odnosu na povećanje. To je sada stvar politike firme. Ako hoću novog suvlasnika onda ga moram naći. Kada je reĉ o smanjenju. Ukoliko to ne uradim moram raĉunati da će moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadašnje stanje. Jer mi nije sve jedno. odnosno kaţe se da postojeći vlasnici imaju pravo preĉe kupovine. mnogo lakše se unovĉavaju nego udeli. Ako neću da se moja relativna uĉešća u pravu glasa smanje ja moram. Emitovanje novih udela je takodje moguće. A naravno ovaj iznos se uplati na raĉun firme. Ali treba znati da tu postoji mogućnost promene relativnog odnosa u broju glasova ĉim nove udele emitujete. Neću novog suvlasnika i ako neću novog suvlasnika. To je dopušteno. Primer: ako ja imam 5 udela i mi svi imamo po 5 udela i emitujemo nove udele. onda nove udele otkupljujemo sami. nemamo šanse da investirani kapital na zadovoljavajući naĉin uposlimo. osnovni kapital kod DOO moţemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. Znaĉi ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trţištu. Znaĉi ako društvo odluĉi da u nekom trenutku poveća svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogućnosti.udela. u istom odnosu otkupljeni od strane postojećih vlasnika. Obim poslovne aktivnosti preduzeća je pao. ali opet po proceduri koja je utvrdjenja. dakle privatno se traţe. udeli se ne prodaju na trţištu kao akcije. I to je razlog zbog ĉega se uvek kupovina i kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava prvo nudi postojećim vlasnicima. Ako neko kupi više a neko manje doći će do promene odnosa u glasaĉkom pravu.

to je ona vrednost na koju akcija glasi. a otkupljeni udeli se poništavaju. Dakle prošto je to razlog zbog ĉega postojeći vlasnici ţele da zadrţe nadzor nad tim ko će kao novi vlasnik doći u firmu. Oni ţele da zadrţe kontrolu nad time ko je vlasnik firme. Tada se isplaćuju udeli vlasniku koji istupa. trţišna vrednost je daleko iznad toga. Ako neki od vlasnika ţeli da istupi iz firme. Dakle mi ćemo tebe isplatiti i smanjićemo osnovni kapital. U tom sluĉaju firma nije dobila novog vlasnika.Drugi naĉin je da otkupite i poništite udele. U tom sluĉaju se na strani aktive kao i kod DOO pojavljuje pozicija neuplaćeni upisani kapital. i oni obiĉno uslovljavaju onome ko ţeli da istupi. moţeš naći novog kupca. i ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. I to se ovde ĉešće dogadja. šta on moţe da uradi. U finansijskim izveštajima pozicija akcijski kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku. na primer nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje raĉun udela. ili moze biti uplaćen delimiĉno. koje vrednosti akcije mogu imati. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od rešenja moţe biti da firma otkupi njegove udele. Pošto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znaĉajna. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. ali je njen OK niţi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za raĉunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. ako oni ne ţele ili ne mogu da kupe. Formirani osnovni kapital moţe biti uplaćen odmah i tada govorimo o jednakosti upisanog i uplaćenog kapitala. jer mi ne moţemo da otkupimo ali moraš da dobiješ našu saglasnost. zaduţuje raĉun poništenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. kada ĉitate bilans. (moramo znati: šta su akcije. nalaze kod spoljnih akcionara. Kod akcionarskih društava osnovni kapital formira se emisijom i prodajom akcija. pa se uplaćeni iznos tretira kao nominalni iznos. Ta nominalna vrednost moţe se bitno razlikovati od tekuće tržišne vrednosti. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. 136 . On mora po statutu da prvo ponudi postojećim vlasnicima svoje udele. Zašto oni zahtevaju to? Zato što zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. on onda moţe u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trećem. postojećim vlasnicima uopšte nije svejedno ko će im doći kao novi suvlasnik. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne.

Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moţe se vršiti redovnim povećanjem. To moţe izazvati znaĉajne troškove. Zato ćete u finansijskim izvestajima. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije.000 akcija. vi traţite dozvolu za emitovanje 75. morate imati odobrenje nadleţne komisije za HOV.000 jer moţete najviše polovinu od onoga što ste već emitovali. uslovljeno povećanje akcijskog kapitala. pa tek onda donosite odluku na skupštini akcionara. Ne moţete 100. recimo u tom trenutku. Drugi naĉin povećanja akcijskog kapitala je tzv. Kada će biti emitovano tih drugih 25. Ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. odobrenje komisije za HOV. Da biste mogli da emitujete akcije. ne u bilansu. gde se u trenutku osnivanja traţi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno većeg broja akcija nego što će biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. Broj emitovanih ne moţe biti veći od broja odobrenih. ponovno traţenje odobrenja od strane komisije. objektivno vama treba kapital koji ćete pribaviti emisijom. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupštine. Pored ovog redovnog povećanja postoji i tzv. 50. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. Znaĉi emitujete 50. ali u beleškama naći broj autorizovanih akcija i broj emitovanih akcija. Znaĉi posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu moţete realizovati. Ali vi znate da će se društvo razvijati i da će vam biti potreban dodatni kapital. odobreno povećanje akcija. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupštini i onda se ide u prodaju akcija. ali broj odobrenih moţe biti veći od broja emitovanih akcija. pa tek onda prodaje akcija.000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. Odobrenje se traţi i od komisije i od skupštine.000 akcija. Znaĉi. da pretvore svoju 137 .000 a imate odobrenje za jos 25 000. pa onda idete u realizaciju odluke. Nema nikakvog smisla da skupština donese odluku a komisija kaţe ne moţe. To odobreno povećanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih društava. Znaĉi vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluĉe da tu opciju iskoriste. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. a redovno povećanje je povećanje koje ide po proceduri: Odluka skupštine. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. Ovde kada se kaţe konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ĉiji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moţe pretvoriti u redovnu akciju. Ta procedura traje priliĉno dugo i priliĉno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti većina akcionara. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najvećeg broja akcionara na skupštini a onda još da obezbedite da oni glasaju za odluku. Uslovljeno povećanje je iznudjeno odnosno ono se vrši kada preduzeće poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. one još nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju.

Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzeće na berzi samo otkupilo. Nema štampanja akcija. Ako negde proĉitate preštampavanje akcija. i nominalne vrednosti. To je naravno. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. To je maksimalan broj akcija koje moţete otkupiti. Motivi zbog kojih je preduzeće samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku.obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju. Mi znamo taĉno šta će se oĉekivati da će se desiti sa trţišnom vrednošću naših akcija i da te akcije drţimo odredjeno vreme i da ih nakon toga prodamo. znaĉi da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije Smanjenje kapitala moţe se vršiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija i tu ćete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom i poništenjem sopstvenih akcija. otkup sopstvenih akcija je ograniĉen na 10% od osnovnog kapitala. Da bi se omogućilo klirinški promet HOV. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo širi pojam od osnovnog kapitala. motivisano i izbegavanjem visokih troškova štampe. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrše konverziju. mogu da zadovolje. jer se akcije moraju štampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguće lako falsifikovati. Recimo kada raĉunate zaradu po akciji kao pokazatelj profitabilnosti vi ćete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. da se na taj naĉin plasiraju sopstvena novĉana sredstva. I zato se takvo povećanje kapitala zove uslovljenim povećanjem kapitala. osim omogućavanja klirinskog prometa. Ta nepromenjivost kapitala posledica je ograniĉene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. Mi kada kaţemo SK mislimo na OK 138 . ali nema nikakvog preštampavanja jer vi ne moţete preţigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. većina HOV pa i akcije emituju se u nematerijalnom obliku. Sopsveni kapital (ja mislim da je trebala da kaţe osnovni) je nepromenjiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trţišne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija i kada se raĉuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. Ne moţemo platiti dividendu sami sebi. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija biće izvršena zamena tih izdanih potvrda. jel… niti moţemo sami koristi glasaĉka prava akcija koje mi imamo. to je vaţilo ranije kada su se akcije štampale. Da se preko ove kupovine ne bi uticalo u znaĉajnoj meri na berzanski kurs akcija. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. Otkup sopstvenih akcija vrlo ĉesto se izjednaĉava sa smanjenjem sopstvenog kapitala.

Izmedju zakonskih i slobodnih rezervi sa jedne strane. jer zakonske i ostale rezerve nastaju zadrţavanjem dobiti. Ako takve odredbe nema onda će vlasnici sami formirati rezerve društva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogući gubici. i kapitalnih rezervi sa druge strane. postoje razlike koje se ticu naĉina formiranja. 139 . Kapitalne rezerve U ove rezerve spada aţio ili emisiona premija. znĉi u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. Ako u statut društva unesete obavezu da u sluĉaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokriće. Nije obavezno onda ako u statutu društva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. Dok se kapitalne rezerve formiraju uplatama vlasnika. u društvu ne moraju biti formirane rezerve. Rezerve kod akcionarskih društava se formiraju obavezno. ostale ili slobodne rezerve.Bilansiranje varijabilnog sopstvenog kapitala Drugi deo sopstvenog kapitala kod društva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve i neraspodeljenu dobit. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. a kod DOO njihovo formiranje je moguće ali nije po pravilu obavezno. Znaĉi tu nema priliva iz okruţenja u preduzeće. Kod akcionarskih društava postoji obaveza formiranja rezervi. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. znaĉi formiraju se iz dobitka preduzeća. kapitalne rezerve 3. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve i ono što će biti isplaćeno vlasnicima. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeća spolja. zakonske rezerve 2. Zašto kapitalnu? Zato što je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeća. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka.

Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% moţete izvršiti isplate dividende.U kapitalne rezerve ubrajaju se i one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. znaĉi namenjene su pokriću gibitaka. Ja mogu da kaţem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrši se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati još toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividend! Prvi dobici biće akumulirani. Istu situaciju imamo i kod pretvaranja obveznica u akcije. to se dešava kod malih akcionarskih društava. Naravno zakonske rezerve mogu biti veće od 10% ali ne mogu biti niţe. To znaĉi da ako vi imate preferencijalnu akciju i hoćete da je pretvorite u obiĉnu. biće odloţeni u vidu zakonskih rezervi. Zašto se ova obaveza propisuje? Zbog toga što se smatra da društvo mora imati rezervu koja će zaštititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Nego će taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. oni mogu izvršiti uplate bez dobijanja akcija na raĉun firme i te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Znaĉi neće biti ĉista zamena nego ce doći još i do uplate odredjenih sredstava na raĉun firme i ta uplata će se smatrati kapitalnom rezervom. Ta vrsta rezervi direktno povećava sopstveni kapital odnosno povećava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. iz raznih razloga zeleli da povećaju kapital firme ali ne da povećavaju osnovni kapital.000€ mora iznositi zakonska rezerva. Zakon o preduzećima predvidja da akcionarska društva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Primer: ako firma ima 1 milion € kapital i 100. Kada vršite naknadna povećanja kapitala uvek morate voditi raĉuna da morate podici i zakonsku rezervu. Kada je reĉ o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao i zakonske. Ukoliko bi akcionari. Dakle što se reţima koriscenja tice kapitalne i zakonske rezerve 140 . Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala i onemogućava smanjenje osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala ĉim nastane neki gubitak. Obveznica se moţe pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na raĉun firme. Zakonske rezerve Su rezerve koje se formiraju po sili zakona.

Prekoredno korišćenje je moguće samo za onaj iznos koji prelazi 10%. za popravljanje finansijske strukture. Vi ćete videti u bilansima starijih akcionarskih društava da je varijabilni deo kapitala veći od osnovnog kapitala. Dakle rezerve su vrlo ĉesto cak nekoliko puta veće nego što je osnovni kapital. Znaĉi kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. jer njihova namena jeste pokrice gubitka. ĉim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva i onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. Ali ako su vam zakonske i kapitalne rezerve veće od 10% onda to sto je iznad 10% moţe biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. znaĉi iz zadrţane dobiti. Znaĉi zakonske i kapitalne saberete. onda morate koristiti zakonske i kapitalne iako će one pasti ispod 10%. Znaĉi rećićemo. Moţete da date vlasnicima. Znaĉi ne mora biti terminisano za šta one konkretno sluţe. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. pokriću gubitak sa tim viškom i deo ostalih rezervi a ne da idete logikom da potrošite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. Uvek se koristi taj višak iznad 10% za pokriće gubitka. I kada spojite zakonske i kapitalne rezerve i imate više od 10% u odnosu na osnovni kapital onda višak moţete koristiti za pokriće gubitka pa ĉak i za neke druge namene. Šta su te rezerve? One su zadrţana dobit. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrţan radi proširenja materijalne osnove firme. a kada kaţemo da mozete da date vlasnicima to znaĉi automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeća. utrošite i neraspodeljenu dobit i ostale rezerve. i to mora biti više od 10%. pa tek kada potrošite ostale rezerve moţete korisititi za pokriće gubitka zakonske i kapitalne rezerve. zato što društva radije ţele da rast firme finansiraju iz internih izvora. i za pokriće gubitka i to pre nego zakonske i kapitalne rezerve. ali ispod 10% ne. Slobodne rezerve Nemaju unapred utvrdjenu namenu. 141 . pre nego što potrošite ostale rezerve. Naravno kada iscrpite sve mogućnosti. Ove rezerve dakle sluţe za proširenje materijalne osnove za finansiranje investicija. postavlja se pitanje kako će ta firma moći na dugi rok da opstane. Prvo se troši neraspodeljena dobit ako je ima. Ako ne proširujete materijalnu osnovu firme. oni odluĉuju o raspodeli dobitka i koji deo dobitka će biti zadrţan u rezervama i koje rezerve će biti formirane. jaĉanja njenog finansijskog poloţaja. ako je nema troše se ostale rezerve.imaju isti reţim. ali obiĉno se formiraju u godinama kada preduzeća dobro rade da bi se povećala sigurnost i likvidnost preduzeća. Svaki dinar koji zadrţite popravlja vašu likvidnost. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupština vlasnika. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu šta moţete da uradite sa njom.

Revalorizacione rezerve. Ako je kraj godine onda moţemo imati neraspodeljenu dobit tekuće godine kao deo sopstvenog kapitala. kaţem bio jer je u meĊuvremenu ukinut. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. Znaĉi. i gde se predviĊa revalorizacija kao postupak 142 . tu je bio MRS 15. Ostavljen je kao neraspodeljena dobit. da sluţi za otkalanjanje takvih šteta. ostalo je u okviru rezervi da vam kaţem par reĉi o revalorizacionim rezervama. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju.Ukoliko je u statutu društva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznaĉavaju kao statutarne rezerve. 30. a drugi deo dobiti ćemo zadrţati za rezerve. Utorak. Ostao je. Recimo ako su u pitanju preduzeća ĉija je delatnost takva da moţe doći do velikih šteta po ţivotnu sredinu. I da bi povećali sigurnost firme oni formiraju rezerve. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. a ĉije odrţavanje u inflatornim uslovima moţe biti dovedeno u pitanje. biti ponovo uvedena. novembar 2004. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. moţda malo promenjena. koji se zvao ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. ali sa tom namenom. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. Neraspodeljena dobit je deo dobiti koji odlukom skupštine nije raspodeljen. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude odrţan. dakle. Odluku o njenoj raspodeli doneće skupština u nekom od budućih obraĉunskih perioda I biće reĉeno da deo neraspodeljene dobiti iz prošle godine i dobit iz ove godine biće iskorišćeni za isplatu dividendi. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruţenja u preduzeće. a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadrţavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila pitanjima odrţanja kapitala. nastaju sa ciljem da se odrţi kapital koji je u preduzeće investiran. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. Znaĉi skupština zadrţava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti. Dakle. već se samo obezbeĊuje njegovo odrţanje. osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve štete mogu biti formirane rezerve koje ce posluţiti ako se dogodidi nešto sto nije moguće predvideti a preduzeće je prinudjeno da takvu štetu sanira o svom trošku.

i smanjuje se kada doĊe do promena u suprotnom smeru. Mi toliko dugo ţivimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. Revalorizacione rezerve. tu je rešenje bilo drugaĉije. U MRS 16 predviĊena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. i ĉini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. i unosi se u bilans uspeha. kada sredstva ĉijom su revalorizacijom nastale budu otuĊena. ako je vrednost u knjigama niţa od trţišne vrednosti onda ne idete na rashode. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. Razlika izmeĊu više trţišne. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na trţištu padne (pošto ste vi u knjige uveli imovinu po trţišnoj vrednosti pa onda uporeĊujete postojeću trţišnu vrednost sa trţišnom vrednsošću prethodne godine) tj.otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. To je tzv. Pošto trţišne vrednosti mogu da fluktuiraju. ne bi li se obraĉunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugroţen. MRS 15 je bio to izmenio. i na taj naĉin se ostvaruje obraĉun realnog rezultata. kada trţišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. preko zakonskih rešenja. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. i niţe knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. poveća se vrednost imovina na strani aktive. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. postoji višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode. Znaĉi. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. moţe biti stalna imovina i mogu biti zalihe. tretira se kao revalorizaciona rezerva. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. i pristup koji se nalazi u standardu 29. ono što vi treba u ovom trenutku da nauĉite. i da pristupi ili naĉini na koje se revalorizacija vrši mogu biti razliĉiti. U svakom sluĉaju. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. Revalorizaciona rezerva raste. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. na pomenuti naĉin. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odraţava promene trţišne vrednosti. To je. bio najbolji. Znaĉi. Ovaj alternativni postupak dovodi do toga da vi na kraju obraĉunskog perioda za neka sredstva imate trţišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. u ostalom. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. MeĊutim. Vi znate da predmet revalorizacije moţe biti kapital. Ukoliko pak. Kako mi onda time obezbeĊujemo odrţanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek trţišna 143 . alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. tada se iz dobitka iskljuĉuje deo koji je potreban za odrţavanje kapitala. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. koje sada postoje prema MRS. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. i one se u prihode mogu uneti samo onda.

vrednost. To je rešenje koje je uglavnom sadrţano u Nemaĉkom zakonu. jer za inokosna preduzeća i ortaĉka društva. Moţemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. rekla sam vam da to moţe da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. tj. definišemo ga kao razliku izmeĊu veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. I jedan i drugi naĉin su. najlakše. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem.. kako sve on moţe da se definiše.. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. kada je reĉ o stalnoj imovini. Sa aspekta bilansa stanja. Ovaj naĉin predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. morate aktivu umanjiti za gubitak. da kaţemo par reĉi o gubicima. i obezbeĊujete realan obraĉun periodiĉnog rezultata. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obraĉunskog perioda siromašniji nego što je bio na poĉetku. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. ĉini mi se. pošujete bruto princip. U svakom sluĉaju. a onda moţe tek biti izgubljen kapital poverilaca. suština gubitka je da on uvek znaĉi smanjenje sredstava preduzeća. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. I u poslovanju se prvo gubi. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom odrţanju. nećete uĉiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. To je što se naĉina predstavljanja tiĉe. nije 144 . i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. podjednako dobri. pa je MRS 15 ukinut. da je cilj formiranja odrţanje kapitala. U drugom sluĉaju to je već uĉinjeno. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. Kada se gubitak unosi na stranu aktive. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. sopstveni kapital. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. Ja oĉekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. u vezi sa sopstvenim kapitalom. Sa aspekta vlasnika. Pitanje je samo koji je naĉin iskazivanja gubitka jasniji. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. GUBITAK TakoĊe. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. U prvom sluĉaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. Ili. ali kad god radite analizu pre nego što poĉnete. vlasniĉki. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. –PRIMER sa onih 1000 i 1100. U vezi sa sopstvenim kapitalom. u drugom sluĉaju u pitanju je neto princip. Vi time praktiĉno aktuelizujete troškove amortizacije. ali postojanje gubitka traţite na strani pasive.

Sama visina gubitka moţe biti razliĉita. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. naša finansijska snaga je takva da moţemo bez problema taj gubitak da podnesemo. Prema tome. cilj drţave nije da od preduzeća naplati što veći porez. iznos gubitka uplatili na raĉun preduzeća. iz dobitka. Nije. i ona se uvek. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. reĉ samo o porezu. Drţava. radi pokrića gubitka. Ovaj rezon je naroĉito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde drţava dopušta da gubitak iz prethodne godine. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. bilo da je dobitak ili gubitak. preduzeće na taj naĉin ţeli zapravo da uštedi na porezu. već da u bilasnu stanja iskaţe gubitak. On se tada neće pojaviti u bilansu 145 . Formalno. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. prenosi na ortaĉki kapital ili na ulog vlasnika. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. Dakle. Ali ţelim da vam skrenem paţnju na znaĉaj gubitka po opstanak firme. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niţi. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. preduzeće moţe odluĉiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće je nakon toga. pre oporezivanja. Znaĉi. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. Ako je gubitak skromne visine. Ako to nije dovoljno. Time će plaćeni porez biti niţi. Kod društvenog kapitala. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. već se rezultat nakon obraĉuna na raĉunu dobitka i gubitka. vi sad kaţete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruţenja. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. Drţava ima interesa da preduzeće odrţi iz još mnogo drugih razloga. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. politika preduzeća moţe biti razliĉita kada je reĉ o pokriću gubitka. doneti odluku o njegovom pokriću. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. i sada kad smo govorili o rezervama. Drugo rešenje moţe biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. iskazuje na ovaj naĉin. kada dopušta takvo rešenje. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. Dakle. Prema tome. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije znaĉajan. moţe odluĉiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. Iduće godine. naravno.relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. Preduzeće moţe. u obraĉunu gubitka kao rezultata. ĉak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. Pokriće gubitka iz rezervi oznaĉava se kao formalno pokriće gubitka. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. bez obzira na visinu. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. preduzeće moţe doneti odluku da gubitak iskaţe u bilansu. nego da ta preduzeća što duţe rade i što duţe plaćaju porez. bilo poverioci ili drţava. bilo vlasnici.

Donošenje te odluke je jako osetljivo. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. Tu vlasnici više ne mogu da odluĉuju o tome hoće li ili neće odrţati firmu. Pokreće se steĉajni postupak. onda jednostavno preduzeću spasa nema. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuĉe iz krize. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. Ukoliko pak. rast troškova primetiti pre nego što doĊe do iskazivanja gubitka. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. Zato je jako vaţno da se dobro procene šanse preduzeća da preţivi. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. Gubitak je samo finale neĉega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednaĉiti sa crvenom lampicom. Kada doĊe do gubitka to znaĉi da već duţe u preduzeću nešto nije kako treba. Pošto ćete voditi fimre. ili da jednostavno ne postoji naĉin da takvo preduzeće na dugi rok bude odrţano. odnosno likvidaciju. Da li će do sanacije doći. To je jedna od pretpostavki za pokretanje steĉajnog postupka. pad prihoda. svake nedelje. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da odrţite preduzeće. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uĊu. Iskazivanje visokog gubitka moţe biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konaĉni rezultat rada preduzeća. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom kapitalu kao drugom segmentu pasive. svakog meseca a ĉije promene treba da vam pokaţu da se dogaĊa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. I treba ta kretanja. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima prinosnu snagu i sprovoĊenjem odreĊenih mera moţe biti odrţano na dugi rok. znaĉi sigurno gašenje preduzeća. pogotovo visokog gubitka. treba da znate da postoji ĉitav niz veliĉina koje moţete pratiti svakodnevno. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. karakteristike pozajmljenog kapitala su: 146 . Sećate se. onda će gubici biti takoĊe veći nego što bi bili da ste uloţili dodatni novac i preduzeće na dugi rok odrţali. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital.stanja. Ako se odluĉite za sanaciju. i odrţi na dugi rok. ili će preduzeće otići u steĉaj. tada uprava preduzeća. takva firma se više ne moţe odrţati. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. jer kriza rezultira gubitkom. mogućnosti koje imamo da ga odrţimo i da onda donesemo pravu odluku. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. Ovo je vaţan trenutak.

tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. formiranjem rezervisanja. neto imovina neće biti taĉno iskazana. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze ĉija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. poverioci nemaju pravo glasa. Ajde da napravimo poreĊenje izmeĊu rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. ne bi bilo ispravno da to ne pokaţemo (da kaţemo kad budemo platili videćemo). Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. 1. tj. ali ne znate taĉno ni koliko iznosi. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. Taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti.da taj kapital izaziva isplate ĉija je dinamika i visina unapred poznata. postiţemo tako što priznajući obavezu. Znaĉi kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. Rezervisanja su u našu raĉunovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 147 .da taj kapital potiĉe od poverilaca. bio bi utvrĊivanje taĉne neto imovine.da taj kapital ima unapred utvrĊen rok dospeća. obaveze i PVR. jer u tom sluĉaju nema ništa od taĉnog prikazivanja neto imovine. Naše obaveze neće sadrţati sve obaveze. . Znaĉi. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. ĉiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. vaš periodiĉni rezultat neće biti taĉno obraĉunat. Cilj formiranja rezervisanja. Ako obaveze nisu potpune. Ako kaţemo da znamo da obaveza postoji. i prema tome. ĉija visina zavisi od visine dobitka i odluku o ĉijoj visini donosi skupština. ni kada ćete morati da je platite.. ako se poĊe od statiĉke teorije. ni koliko ćemo taĉno platiti. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja veţete za dinamiĉku teoriju. Neto imovina je razlika izmeĊu aktive i obaveza. neto imovina neće biti taĉno iskazana. za razliku od isplata koje povlaĉi sopstveni kapital. . onda kao cilj formiranja rezervisanja moţete oznaĉiti taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. koji se oznaĉava kao ''rezervisanja. . istovremeno priznajete i rashod. a koje oznaĉavamo kao kamate. što znaĉi da preduzeće taĉno zna kada kapital mora biti vraćen. koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje taĉne neto imovine. ĉija visina je unapred utvrĊena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak.

smanjuje rezultat. Za obaveze taĉno znate kada dospevaju i koliko plaćate. Što se tiĉe razlika izmeĊu rezervisanja i obaveza (obiĉnih). imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. Što se tiĉe odnosa izmeĊu rezervisanja i PVR. Kada gasite rezervisanje. Mi obiĉno nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. Naime. budu jednaki. u smislu da govorimo o obavezama. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. pošto se formiraju pre utvrĊivanja rezultata. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. formiranje rezervisanja utiĉe na formiranje rezultata. Dugo je postojo problem da se objasni da izmeĊu rezervisanja i rezervi postoje znaĉajn razlike. Naţalost. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiĉe na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. u periodu formiranja. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za taĉno odreĊenu namenu. Vi procenjujete visinu rezervisanja. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodiĉnog rezultata. jer su one formirane nakon što je dobit obraĉunata. ni koliko ćete taĉno 148 . Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). pa onda odluĉujete o raspodeli dobiti. Za razgraniĉenja taĉno znate kada morate platiti. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju taĉno utvrĊenu namenu.1989. to je sliĉno. Koriste se tri pozicije. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niţi od formiranog rezervisanja. rezervisanja. i na raĉunu rezervisanja i na raĉunu PVR. a visinu obraĉunavate sami. Ukoliko je isplaćeni iznos niţi. moţe se opet promeniti rezultat. Kada se oporezuje dobit. i to je isto. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. Sledi zakljuĉak. moţe biti viša ili niţa od formiranog iznosa rezervisanja. srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmeţu rezervisanja i rezervi. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiĉe na rezultat. I jedno i drugo formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. i na raĉunu obaveza. Ajde da ih uporedimo. Sa druge strane. a niko nije prorok da moţe taĉno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. Ako je plaćeni iznos viši. imaćete rashod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. ali moţe se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. Na poziciji obaveza. i da rezervisanja i rezerve nikako ne treba tumaĉiti kao sinonime. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. obaveza za koju je rezervisanje formirano. i samo za tu namenu moţe biti iskorišćeno (taĉno se zna za koju obavezu se formira). ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). Do tada raĉunovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. Utiĉe tako što. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa razliĉit.

mi ćemo imati obavezu. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. TakoĊe. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . i predstavljaju pozajmljeni kapital. nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. Kada bankari daju garanciju za kredit. i vaša procena je takva da je njegov finansijski poloţaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog ĉega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. odnsono gubitke.platiti. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. Vi procenjujeta njegov bonitet. obraĉunali ste i iskazali preko PVR. i 149 . U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. Sliĉnosti izmeĊu rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. predstavili bi ste tu obavezu na raĉunu obaveze. a na raĉunu PVR samo obaveze prema trećima. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih dogaĊaja. Dakle. Da ste primili fakturu. Pošto niste primili fakturu. i za razliku od obaveze nemate dokument. koja kaţe nabavite mi garanciju domaće banke. Ako se u budućnosti. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam paţnju da su ovo uslovi koji inaĉe vaţe za obaveze. vi postajete duţnik banke. ali mi ne moţemo uticati na to da dogaĊaj nastane. Sliĉnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. koja je rezultat prošlih dogaĊaja. niste primili fakturu. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. postoji razlika s obzirom na ĉinjenicu da na rezervisanjima moţemo iskazati obaveze prema samome sebi. Da bi se rezervisanje formiralo. Znaĉi. visina se obraĉunava na osnovu ugovora. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. to je potencijalna obaveza. znate koliko morate platiti za mesec dana-obraĉunaćete i formiraćete PVR). i ĉije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu raĉunovodstvenu praksu meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima kao takav. sredstava. niti moţemo spreĉiti njegov nastanak. koji ovde nije verovatan. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. . I dajete mu garanciju. a koji je kod rezervisanja verovatan. za to se ne formira rezervisanje. ali je u suštini postojao i ranije. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. firma se obrati za kredit stranoj banci. Ako je nešto potencijalna obaveza. Znaĉi to je razgraniĉenje izmeĊu rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive.

uslov je da uvek uz reklamaciju. nego da ćete ga dobiti. putem zakona. preniskog. vodite sudski spor. od onih da do plaćanja doći neće. ni koliko će zahtev iznositi. Prošli dogaĎaj iz koga obaveza rezultira. vi morate verovati da zaista obaveza postoji. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. ili da nešto nećete uraditi. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. odnosno. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim dogaĊajem. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. onda ćete rezervisanje formirati. da vašu obavezu izmirite. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. i zato je garantni list zapravo ugovor. Na primer. Govorila sam vam o izjavama menadţmenta koje izazivaju oĉekivanja treće strane da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. da formiranjem rezervisanja ne povredite naĉelo istinitosti. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. pod uslovom da kvar nije izazvan nestruĉnim rukovanjem kupca. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. Na primer. Dakle.. a koja se tiĉe visine rezervisanja. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. bude objektivna. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifiĉnih izjava menadţmenta. tri godine. Vaţan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. Vi u tom ĉasu ne znate taĉno. Garantni list.. verovatan odliv sredstava. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. je. Na primer. Morate formirati rezervisanje. Ako vas neko moţe naterati. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. nego što nije da sadašnja obaveza postoji. nego da obaveze nema. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. onda se takve izjave tretiraju takoĊe kao obaveze. Upravo 150 . i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. uz garantni list priloţite raĉun. moţete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno.da se moţe pouzdano proceniti visina obaveze. Ako postoji veliki broj sliĉnih obaveza. Prvi uslov. 6 meseci otkloniti na svoj teret. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvoĊaĉa. sa druge strane. smatra se da postoji ako su ĉinjenice da ćete morati da platite. Ovde je vaţno da procena koju uĉinite. vi ste postali druga ugovorna strana. neko vas je tuţio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora moţe rezultirati. ni kada ćete morati da platite. Znaĉi. Drugi uslov. da je verovatnije da obaveza postoji. na dan bilansa. imate garancije za velik broj sliĉnih aparata. u stvari. da sve ĉinjenice kojima raspolaţete govore u prilog tome. Kad kupujete taj proizvod. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadţmenta koja izaziva opravdano oĉekivanje trećih da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. Odnosno. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom.. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju.

Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. srednji ili veliki. to su tri osnova za koja se prema MRS 37 mogu formirati rezervisnja. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. Nikada se rezervisanje. garancija sa razliĉitim vekom trajanja. jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (traţeći zbog ĉega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). Imate ĉitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. budući da to znaju. Ne moţe se uraditi sledeće: pošto oĉekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak.ova ĉinjenica da se visina rezervisanja procenjuje. Poznato vam je da za jedan proizvod moţete dati više garancija. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. To nije dozvoljeno. a revizori. troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. troškovi popravke bi 151 . Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. pored iskustva koriste i odreĊene matematiĉke metode. da će se u garantnom roku odreĊeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. Iskustvo nam govori. Tu se obiĉno. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. i koliko je otklanjanje koštalo. koju završavamo sa dobitkom.obaveze prema trećima – npr. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti odreĊeni broj. Prema standardu 37. ne moţe formirati za gubitak firme u celini. i naravno. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. Evo jednog primera kako se moţe utvrditi visina rezervisanja za garancije. da pri prodaji toliko proizvoda. kada ţele da povećaju ili smanje rezultat u odreĊenom obraĉunskom periodu. drugi za limariju. tj. naša rezervisanja. . To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. na teret ove poslovne godine. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. Moţemo sa zadovoljavajućom taĉnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. koje je u toku obraĉunskog perioda prodalo odreĊeni broj aparata. obaveze po osnovu garancija. generalno. rezervisanja se formiraju za: . Kada je reĉ o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku. iz godine u godinu. . Vi moţete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. To je malo drugaĉija podela od one koju imate u vašem udţbeniku. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. Znaĉi. dovodi do toga da raĉunovoĊe vrlo ĉesto rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. Ako bi svi aparati imali malu grešku.gubitke koji potiĉu iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju.restrukturiranje. koliko su kvarovi teški.

ali nemaju svi nega njih 15%. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budućih isplata. Znaĉi.000. a da samo u 5% sluĉajeva proizvodi imaju veliki kvar. U ovakvoj situaciji. a ako ćete sa isplatom penzija poĉeti u budućnosti. Morali bi ste diskontovati 50. a odustanica 80. ako je on niţi od troškova raskida. Neizbeţne troškove. ili sam gubitak. raskinuti ugovor. Problematični ili teretni ugovori. da bude formirano na 15. vi rezonujete na sledeći naĉin: plaćam 100. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. Gledam šta je za mene povoljnije. na primer. u odnosu na trenutak formiranja. to je neizbeţni trošak. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50.000 zato što znamo da ako bi svi imali mali kvar. plaćam vam 80.000 bi bio iznos koji bi. i reĉ je o manjem kvaru. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate oĉekuju u duţem vremenskom periodu u budućnosti. jer je taj iznos od 80.000 na sadašnju vrednost.000 ako odustanem.000.000 danas i 50. i ugovorite fiksnu cenu. Visina takvih rezervisanja se utvrĊuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira. Rezervisanje treba. na primer.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor. dogovorite da prodate odreĊenu koliĉinu proizvoda. 152 . Ako bi svi imali znaĉajnu grešku.000 – odustali bi ste i rekli dobro.000 = 15. moţete ispuniti ugovor. Da li moţete reći. za 10 godina iznosio 50.000. troškovi bi bili 150. dovesti do gubitka. u ovom sluĉaju.000. i umesto dobitka imaćete gubitak. eventualno. cene inputa rastu.15% x 50. jer 50.000. za 10 godina isplaćujete prvu penziju. Iznos rezervisanja se raĉuna na sledeći naĉin: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. Znaĉi.000? Ne. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti. odnosno jednokratni raskid.bili 50. ako su oni niţi od gubitka. Sadašnja vrednost tih 50. da će ispunjenje tog ugovora.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. ako formirate rezervisanje za penzije. i gubim 80.000 + 5% X 150. a rezervisanje formirate sada. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora.000 za 10 godina su dve razliĉite stvari. dakle. su ugovori ĉije izmirenje.000. troškovi bi bili 50. ako peći rade na naftu). cena nafte skoĉi. U 15% slugajeva kupci reklamiraju. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. Ako bi gubitak bio 100. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja. da danas treba izdvojiti 50. sa kamatom. za koje se mogu formirati rezervisanja. ĉije ispunjenje. Prihodi su fiksirani.000.000. Izvesno je. i ostvariti gubitak. zahteva nastanak viših rashoda.000 hiljada. Ili. Znaĉi.000 neizbeţni trošak. a troškovi goriva predstavljaju znaĉajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. U meĊuvremenu. Ako se. moţete uraditi dve stvari. vaši rashodi zbog toga rastu. Dakle. Moţete.

Imali ste veliku proizvodnu firmu. izvršili bi restrukturiranje. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluĉi da izvrši restrukturiranje. Dakle. ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . Osim ĉajeva radi i neke druge preparate. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. Ukoliko bi odluĉili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) .. to će biti restrukturiranje. kaţemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. pa ekspozitura.krupna promena u strukturi menadţmenta (ako uradite reorganizaciju na naĉin da uvedete još jedan nivo upravljanja. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odluĉuje. imate. ukinete jedan hijerarhijski nivo. Termin koji jako ĉesto ĉujete na televiziji. i ţelite da ga zatvorite. upravu banke. U okviru nje postoji i destilerija eteriĉnih ulja. sa druge strane. Ako odluĉite da taj deo firme prodate. ĉitate u novinama. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. pa šaltera. zatvoriti. onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteriĉnih ulja. Restrukturiranje je kada rešite na primer. al to će vam kolega Đuriĉin bolje objasniti od mene) . I to je restrukturiranje. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. pa onda imate uprave filijala. da lica koja će restrukturiranjem 153 . pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. i da se u buduće bavi samo trgovinom. pa smo evo formirali rezervisanje. Ja znam da postoji obaveza za garancije. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. na primer..prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. jer sam dala garantni rok. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. prvo. već da ih kupujete gotova. Ne moţe preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadrţati. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. recimo.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. Ili. Odluĉiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteriĉnih ulja. odluĉi da se bavi i proizvodnjom proizvoda ĉiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. kao što je bio Simpo. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji.Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. ili da jednostavno prestanete da se bavite time.zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. Znaĉi.

000. ali tamo oni neće raditi isti posao. u visinu rezervisanja. dakle. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. već za buduće aktivnosti preduzeća.000. znaĉi.000 (troškovi prodatih proizvoda). isplatili smo 13. nećete je preseliti. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti ukljuĉeni u rezervisanja. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine. u iznosu od malopre pomenutih 80. Ali isplatili smo 8. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. Kada taj plan napravite.biti pogoĊena.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. ne moţete uraĉunati u rezervisanja.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja odreĊenog ugovora.000. obelodaniti. Moţete uraĉunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. moraju biti predviĊene takve obaveze preduzeća. utvrĊuje se ukljuĉivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovoĊenjem restrukturiranja. Kao i da taj plan.000. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. zakljuĉak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). Na primer. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. vi moţete u visinu rezervisanja ukljuĉiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate. ali su sraĉunati na buduću aktivnost. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160. onda imate pravo da formirate rezervisanje. ali sa gubicima. to je jednokratno rezervisanje. . Što se tiĉe rezervisanja.000. Visinu rezervisanja za restrukturiranje. . prihodi 80. ne moţete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. ili smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15. neke podatke: . kod pomenutih lica. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima. Svi ti troškovi. izazove opravdano oĉekivanje u vezi sa njegovim sprovoĊenjem. to je u redu. Ako vi kaţete zatvaramo pogon za proizvodnju eteriĉnih ulja na Vlasini. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. Ne moţete. Tokom godine kvarovi će nastajati. . Planom o restrukturiranju. uĉiniti dostupnim javnosti.koja ste sve rezervisanja formirali. ili im morate ponuditi odreĊeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto. SprovoĊenje te odluke košta. ostavićete je ili ćete je prodati.kakav je odnos rezervisanja na poĉetku i na kraju godine (razlika izmeĊu rezervisanja na poĉetku i na kraju godine. Ali ako kaţete. ukljuĉiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogaĊa. potrebno je objaviti.000 i ukinućete 154 . Planirali smo da ćemo isplatiti 15.

Rezervisanja koje formirate svake godine. .ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. taĉnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.da se visina moţe pouzdano utvrditi.iznos bilo kakve oĉekivanje nadoknade. procena je. Kaţete. koje će vam dugovati 80.000. rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80. i . ovde imamo neiskorišćenih 20. ne ukidaju se na kraju godine. 155 .000 već tretirali kao rashod prethodnog obraĉunskog perioda.000. . i doći ćete do 120.000 i doknjiţićemo još 100. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu. gde bi ste ovih 20.). Kaţemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuĊeg kapitala. rezervisanje za popravke u garantnom roku.000 preneli na prihode.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridţ. koje su rezultat prošlih dogaĊaja. koji oznaĉava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrĊeno za tu oĉekivanu buduću nadoknadu. potrebno je: .000 koliko vam je potrebno za narednu godinu. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100. Za te proizvode. treba vam rezervisnje od 120. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . dokle ima smisla koristiti tuĊi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. nemamo dovoljno sopstvenog kapitala. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem.ţelimo da obavimo neki posao. povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100.000. 2. a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80. . .000.000. Najvaţniji razlozi za korišćenje tuĊeg novca su: . naredne godine vi morate formirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini.rezervisanje. .kratak opis obaveze i oĉekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje.000.pribavljanje dodatnog kapitala . jer ste vi tih 80. Prema tome.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata. Na primer.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. to sam vam priĉala iz raĉunovodstva. Zanĉi. sadašnje obaveze. Da bi se obaveza priznala.000. obim prodatih proizvoda je veći. po osnovu ĉijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. Obaveze Definišemo ih kao.000.

U tom smislu postoje: 156 .razlog nevoljnog formiranja obaveza. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoroĉnog opstanka firme. jer nas ne mogu dobavljaĉi finansirati u meri u kojoj je to potrebno. Da li kredit mogu vratiti ako se zaduţim? – to je naĉin na koji bi trebalo rezonovati. Da li vi traţite od dobavljaĉa nešto specijalno? Ne. To su obaveze prema dobavljaĉima. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na ĉemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj drţavi su više zaštićeni duţnici od poverilaca.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljaĉima. zbog obaveza koje nastaju automatski. Dakle.popravljanje finansijske strukture . recimo dugoroĉni krediti ili kratkoroĉni krediti. Popravljamo strukturu uzimajući dugoroĉni kredit. To je uobiĉajeni naĉin rada koji produkuje nastanak obaveza. Kaţete platiću u uobiĉajenom zakonskom roku.razdvajanje robnog i novĉanog toka . imamo premalo uĉešće dugoroĉnih izvora. To uopšte ne treba da bude tako. zato što isporuka prethodi plaćanjima. 1. Ĉetvrtak. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. obaveze prema vlasnicima i sl. . obaveze prema zaposlenima. Redosled u stvari treba da bude obrnut. Razdvajanje robnog i novĉanog toka dovodi do formiranja obaveza. ĉak i kad nećete. Prema sigurnosti. a spomenućemo one koji se najĉešće koriste.imamo lošu finansijsku strukturu. u odnosu na kratkoroĉne izvore. obaveze prema drţavi. Prema načinu sticanja. bilo nas kao poverilaca ili kao duţnika (obaveznost plaćanja).obaveze po osnovu finansijskih aranţmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: . preuzeta obaveza mora izvršiti. tj. Glavni problem duţnika je kako da se zaduţe. a ne kako će uzeti kredit vratiti. decembar 2004. kako da dobiju kredit. 2. 2. pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze.. Kada je reĉ o obaveznosti plaćanja. . onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje.

ali ako ne platite kredit banka. ima pravo da traţi prodaju zgrade da bi namirila svoja potraţivanja. ukoliko ste dali zgradu u zalogu. .osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. ne znaĉi da vi treba da se izselite iz nje.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. i iz iznosa dobijenog unovĉenjem te imovine. on nema realno obezbeĊenje svojih potraţivanja.obaveze prema drţavi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. Dakle. nego kada je u pitanju HOV. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: . Poĉinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. . Znaĉi. Znaĉi. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne poĉinjete podelom.Vreme koje je potrebno za prodaju. ili drugi poverilac. ako je reĉ o akcionarkom društvu. Kada se odabira 157 . Sama zaloga. obeveze se dele tako i tako. ili ortaĉkom društvu. namiriti svoje potraţivanje prema meni. dok ne doĊe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. Prema poveriocima.. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinaĉnih preduzeća. troškovi koje povlaĉi prodaja. što ih je moguće lako unovĉiti. ako se radi o doo. . . što predstavlja još jedan kriterijum za rašĉlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima. .ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. Ovo zbog toga. . nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost. naknada i dodataka na zarade. To znaĉi da su HOV poţeljna zaloga. na osnovu toga i toga.obaveze prema dobavljaĉima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga.obaveze prema kreditnim institucijama. ili uĉešće u dobitku. 3. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U sluĉaju da ti ne platim moţeš prodati ovu imovinu. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. To nikako ne znaĉi da vi ne morate da platite.'' To znaĉi davanje zaloge. Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende.

Znaĉi. znaĉi nije vaţan inicijalni period na koji obaveze glasi. i dogoroĉne – kojima je rok dospeća duţi od 12 meseci. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljaĉima. ovo vaţi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne vaţi! Znaĉi. na primer. a šta dugoroĉnom obavezom. zaposlenima itd. Iako je dakle. 158 . podele prema ročnosti. ako vam banka na vaš zahtev odobri produţenje roka otplate za još godinu dana. na dan bilansa se odluĉuje o tome šta se smatra kratkoroĉnom. prebacićete je sa dugoroĉnih obaveza. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog duţnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduţenjima) moţe usloviti odobrenje kredita navoĊenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. Za vas je relevantna ĉinjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoroĉnu. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je duţina poslovnog ciklusa. Ako kaţete imam 1. i zato se u MRS 1. Ovaj kriterijum je vaţan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. MRS 1 traţi da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. i zadrţavate celu obevezu kao dugoroĉnu. utemeljenog na ugovoru. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. zbog ovog ĉvrstog obećanja. i duţe. MeĊutim. Od ovoga moţete odustati. vaša nova zaduţenja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu preĊe recimo 35%''. odustajete od reklasifikacije.) imaju se smatrati kratkoroĉnim. odustajete od reklasifikacije. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoroĉne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci.000. ako je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. iako dospevaju u periodu duţem od 12 meseci. Banka ponekad. postoji još jendno ''ali''. ali u okviru poslovnog ciklusa. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duţe od 12 meseci. Odnosno.000 dinara obaveza. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za rašĉlanjavanje. Imali ste kredit na tri godine. a to moţe biti i cela obaveza. mora se voditi raĉuna o cilju koji se podelom ţeli postići. onda vam je kriterijum roĉnosti 12 meseci. Onaj koji traţi novac uvek je u podreĊenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traţi. nego je vaţno koliko je ostalo do plaćanja. Ako ste imali dugoroĉnu obavezu. Ne moţe se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. od kojih su dve godine istekle.kriterijum. pre dana bilansa. I kada budete ĉitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoroĉna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. Zato se kaţe ''na dan bilansa''. ili dugoroĉni. na kratkoroĉne obaveze. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. Znaĉi. Znaĉi. MeĊutim. Ako ga morate platiti za 11 meseci. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi raĉuna. kad uzmete kratkoroĉni kredit. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. Vaţno je kada obaveza treba da bude plaćena.

neću da mislim. tada je nominalna. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. a nakon što je obaveza nastala. Naknadno procenjivanje tj. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. U mnogo sluĉajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. zadrţaćete tu obavezu kao dugoroĉnu. odnosno. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. kod naknadnog procenjivanja. pre dana bilansa: ''Nema veze. i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduţeni više od 35% biti ispunjen tada. Zastarelost obeveze moţe takoĊe biti razlog njenog smanjenja. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. MeĊutim. zato što je to prekršilo ugovor. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze ĉije rašĉlanjavanje vršite. ako se kasni sa plaćanjem. morate navesti kada je obaveza nastala. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoroĉne. On se zaduţuje stalno. Do razlika moţe doći i kada je obaveza u stranoj valuti. Dnevna vrednost moţe biti i niţa od nominalne. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. vrši se po nominalnoj. Ako je odgovor potvrdan. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoroĉnu. Dakle. Ovde. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. vrši se saglasno naĉelu više vrednosti. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. traţiću naplatu kredita u celini. a koja kratkoroĉna. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduţenja ne smeju da preĊu 35% sopstvenog kapitala. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. i u jednom trenutku neće moći da plati. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. recimo. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. Znaĉi. ili još kaţemo nabavnoj vrednosti obaveze. ali ne uvek.banka će sve vreme nadzirati zaduţenja firme. kreditu. i ako preĊete 35% nećemo traţiti isplatu odjednom. a doĊe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traţi naplatu odjednom ili ne. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoroĉnom.''. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljaĉima. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. što znaĉi da ćete na dan bilansa uporeĊivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. Na primer. Jedino ako bi banka rekla. u nekom trenutku ukupno zaduţenje firme preĊe 35% banka ima pravo da traţi naplatu preostalog dela potraţivanja odjedanput!''. Ako bi se dogodilo. od recimo 5 godina. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. 12. a koje dugoroĉne. koristićete naĉelo više vrednosti. Mogu se razlikovati. Znaĉi. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. Kada god odluĉujete o tome koja je obaveza dugoroĉna. i 159 . Inicijalno procenjivanje tj. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital preĊe 35%.

mora biti utvrĊeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća u poslovanju, pre svega u izmirenju obaveza, ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraţivanja prema vama odreknu, taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. Ovo smanjenje tretira se kao prihod, dok bi smanjenje potraţivanja bilo tretirano kao rashod.

Dugoročne obaveze moţemo rašĉlaniti prema osnovi nastanka, i to na: - kredite koji su pokriveni HOV, - kredite koji su pokriveni zalogom, i - kredite koji su odobreni po osnovu boniteta duţnika. 1. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Razlika izmeĊu obveznice koja se emituje na, na primer, tri godine i dugoroĉnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoroĉni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca, a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca, koji će vam svaki pojedinaĉno pozajmiti novac. Kada je reĉ o obveznicama potrebno je da znate koje roĉnosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje moţe biti nekoliko meseci (kratkoroĉne obveznice) ili nekoliko godina (dugoroĉne obveznice). Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoroĉne ili kao dugoroĉne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana, i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novĉanih sredstava, u toku narednih 12 meseci, odreĊeni iznos obveznica povuĉe, tj. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana, onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoroĉnih obaveza. Nećemo ĉekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. Kada govorimo o procenjivanju, kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Nije bitan broj emitovanih, odštampanih obveznica, već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka - broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice. Ako se prodaja vrši uz diskont, to znaĉi da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban, i kada je emisija obveznica jedini naĉin da preduzeće doĊe do potrebnih sredstava. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti, to znaĉi da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu
160

poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica'', zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos, tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.

 Пример: Продато је 100.000 обвезница номиналне вредности од 1.000 по цени од 980. Рок отплате 3 године, камата 6% годишње.  Продаја се евидентира:  Готовина 98.000.000  Дисконт обезница 2.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Дисконт = 100.000.000 – 98.000.000              Номинална вредност по доспећу: 100.000.000 Камата која се плаћа 100.000x0,06x3 18.000 000 Укупна готовина за плаћање 118.000.000 Примљена готовина 98.000.000 Укупна камата 20.000.000 Камата која се плаћа 18.000.000 Дисконт обвезница 2.000.000 Укупна камата 20.000.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000.000 - неамортизовани дисконт 2.000.000 98.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.

Evo da vidite kako bi bilo evidentirano i u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom. Znaĉi, na strani aktive 98.000.000 onoliko koliko smo naplatili, samo toliko i moţe biti. Na strani pasive, obaveze od 100.000.000 i neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000.000 na strani duguje, što daje 98.000.000 neto. Šta će biti u narednoj godini? Tri godine je obveznica, 6% godišnje kamate znaĉi 6.000 000 godišnje kamate tokom svake od 3 godine. Kada prodje prvih godinu dana šta ćemo knjiţiti, knjiţicemo finansijski rashodi, dugovaće 6.000.000, to je godišnji iznos kamate, obaveze po osnovu kamata ili razgraniĉenje, ako je period obraĉuna rezultata kraći potrazivaće 6.000.000, to je godišnji iznos. Znaĉi, na
161

100.000.000 6% je 6.000.000 na godišnjem nivou. A 1/3 od 2.000.000 ce biti 666.667 to će biti skinuto i preneto na finansijske rashode. Tako da će rashod biti 6.666.667, što će za tri godine dati ukupno 20.000.000. znaĉi finansijski rashod biće jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta. Koliko će obaveza biti na kraju prve godine, neće više biti saldo 2.000.000 vec 1.337337. kada od 100.000.000 oduzmete 1.337.337 dobijete obavezu od 98.000.000.+666.667. Kada isteknu tri godine saldo ovog raĉuna će biti 0. Obaveze će biti 100.000.000 (ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamišljate sami kući) Šta će biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaĉi naplaćujete više nego što je nominalna vrednost. Tada se radi o prodaji uz premiju.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000 обвезница по вредности од 1090 динара по обвезници. Рок отплате 3 године, каматна стопа 6% годишње.  Готовина 109.000.000 неамортизована премија 9.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Vaša obaveza je i dalje nominalna vrednost od 100.000.000, 9.000.000 predstavlja emisionu premiju, odnosno nemortizovanu premiju. Da li će postojanje neamortizovane premije i premije uopšte dovesti do toga da plaćena kamata bude viša ili niţa od nominalne. U bilansu stanja šta bi evidentirali? Naplaćeni iznos na strani aktive 109.000.000, obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 na strani pasive i neamortizovana premija kao korektivna pozicija, ali sa znakom + od 9.000.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000.000.  Обавезе по основу обвезница 100.000.000  Неамортизована премија 9.000.000 109.000.000 Pogledajte kako će se raĉunati kamata. Posle prve godine kamata će biti ona koja se mora platiti, znaĉi na koju ste se obavezali, znaĉi 6% na 100.000.000 je 6.000.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 bice amortizovana, znaĉi imate kamatu od 6.000.000 i amortizovanu premiju od 3.000.000. Kolika je vaša realna kamata? Prepolovljena je, ona je 3.000.000. Realna kamata će prepoloviti visinu nominalne kamate. Taĉno je da ćete vi platiti 6.000.000, ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.000 a to je 3.000.000 pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000.000 na 3.000.000.  Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000 (100.000.000x0,06)- 9.000.000/3
162

Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106.000.000.Kako bi ste raĉunali koliko ćete ukupno isplatiti kamate. Isplaticete 18.000.000. to je 3% od 100.000.000 pa puta 3 godine. A kolika je premija ona je 9.000.000 u ukupnom iznosu. Znaĉi za te tri godine vaša realna kamata iznosi 9.000.000, odnosno godišnje po 3.000.000, jer svake godine kamatu od 6.000.000 smanjujete za 3.000.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije, koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Koliko ćete vi ukupno isplatiti? 100.000.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000.000 Premija je 9.000.000 18.000.000-9.000.000=9.000.000 (realna kamata) Tako da je jako poţeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Znaĉi posle prvih godinu dana kolika će biti visina obaveze? Bice jednaka dug + godišnja kamata i time vaša obaveza bi bila 103.000.000 pa posle druge godine 106.000.000 i na kraju 109.000.000, knjigovodstvena vrednost. A vi ćete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija i na kraju će premija biti 0. Znaĉi prve godine vi kaţete 109.000.000 toliko ste para primili, to je naša obaveza. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje i na kraju se izjednaĉava sa nominalnom vrednošću prodatih obveznica.

2. Obaveze po osnovu hipotekarnih kredita (krediti pokriveni zalogom) ili lombardnih kredita. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraţivanjima I sl. Kada je reĉ o hipotekarnim kreditima, treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu, bilo da je reĉ o zemljištima ili zgradama izaziva znaĉajne troškove. Morate podneti zahtev sudu, da se unese u zemljišne knjige da je ta nepokretnost zaloţena. Zašto je to vaţno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zaloţi još kod nekog drugog poverioca. Znaĉi vaţno je da postoji u zemljišnoj knjizi zabeleška o tome da je to zemljište ili ta zgrada opterećena, kako se to kaţe, hipotekom. Pošto to predstavlja proceduru u sudstvu, ĉiji troškovi stavljanja hipoteke mogu biti znaĉajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti i dopušta se da ti troškovi budu dodati iznosu kredita. Znaĉi kada vi kaţete koliko me košta taj kredit? Košta onoliko ste morali da platite poveriocu, i troškovi stavljanja hipoteke, pa se dopušta da troškovi
163

hipoteke budu dodati na iznos kredita i budu amortizovani tokom otplate kredita. Znaĉi da budu aktivirani i tokom otplate kredita amortizovani. Ukoliko ti troškovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.

*** Krediti po osnovu zakupa To nemate u knjizi, a hoću da znate. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing, biće uobiĉajeni naĉin sticanja osnovnih sredstava imajući u vidu da naša preduzeća nemaju para. Mi znamo da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovina ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare. Moţemo to sredstvo otplaćivati tokom perioda na koji smo sredstvo uzeli u lizing. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Postoje dve vrste lizinga  Operativni, on nas ne zanima zato što je reĉ o kratkoroĉnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeća već se zakupnina za ta sredstva tretira kao trošak perioda u kome je nastao.  Finansijski ili dugorošni lizing. Šta je dugoroĉni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. U ugovoru o takvom zakupu, znaĉi ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine i 6 meseci, predvidja se mogućnost da se zakup produţi po uslovima koji će biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednaĉava sa dugoroĉnim kreditiranjem zakupca, kao da ste zakupcu dali kredit, tj. kao da je zakupac uzeo kredit. Pošto na dugi rok koristi sredstva, ta sredstva uĉestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca, znaĉi da se iskaţu u bilansu zakupca kao sredstva firme, a da se na strani pasive iskaţe obaveza prema zakupodavcu. Znaĉi vi unosite vrednost opreme uzete u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzeta u zakup, a na strani pasive, da ne bi ste povećali neto imovinu, iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugaĉije. Prednosti zakupa su, naravno, ĉinjenica da je gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup, mnogo manja nego gotovinska isplata koju bi ste morali izvšiti da bi ste to sredstvo kupili. Znaĉi, ako uzimate auto u zakup, pa 300 € je rata i to bez bilo kakvog uĉešća. Ako takav isti auto hoćete da kupite morate tog trenutka imati 18.000 ili 20.000€. Znaĉi to je prednost.

164

Mogu da kupim auto i ako u ovom trenutku nemam uštedjeni novac, nemam akumuliranu gotovinu, ali sam sposobna da svakog meseca otplaćujem toliko na ime zakupa. Zatim, zakup nosi i poreske pogodnosti, jer i kamata i rata se tretiraju kao rashodi ĉime smanjujete poresku osnovicu, i prema tome plaćate manji porez. Troškovi koji nastaju po osnovu dugoroĉnih zakupa niţi su od onih koji bi ste imali da ste sredstvo uzimali u kratkoroĉni zakup. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne moţete otkazati korišćenje. Znaĉi ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4.5 godine vi ne moţete otkazati ugovor. Moţete prestati da ga koristite ali ćete zakup ipak platiti. Znaĉi nema jednostranog raskida ugovora. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugoročnog zakupa? Vaša plaćanja zakupnine proteţu se na period od recimo 5 godina. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina, znaĉi vi ćete zakup plaćati u narednih 5 godina. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Visina vaše obaveze ne moţe biti jednaka prostom zbiru iznosa koje ćete tokom tih pet godina isplatiti već morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. A to znaĉi da ćete izvršiti diskontovanje budućih isplata da bi ste došli do sadašnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4.000.годишње током периода закупа од 6 година. Садашња вредност износа од 24.000.при каматној стопи од 16% износи 14.740. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.  У првој години: 14.740 X 0,16=2.358  Разлика између 4000 – 2.358= 1642 представља рату, односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа (ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina priĉa) Imate ugovoreno plaćanje od 4000, znaĉi vi godišnje na ime zakupa plaćate 4000, zakup traje 6 godina i treba da izraĉunate sadašnju vrednost vaše obaveze. Znaĉi vaša obaveza nije 24.000 jer vi ne vršite plaćanje sada, nego 4000 sada, 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje plaćate u budućnosti da diskontovanjem iskaţete sadašnju vrednost tih iznosa. Sadašnja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Koristimo II tablice. Šta ćete uraditi sa ovih 4.000. Godišnje plaćanje po osnovu zakupa je anuitet, on sadrţi u sebi ratu i kamatu. Vi morate te 4.000 rašĉlaniti na deo koji predstavlja kamatu, a preostali deo do 4.000 predstavlja ratu. Ako je stopa 16% na godišnjem nivou sadašnju vrednost od 14.740 pomnoţićete sa 16% i dobićete kamatu za prvu godinu korišćenja i ona je 2.358. Od 4
165

sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu.000 odbićete iznos kamate i dobićete 1. pa će sa protokom vremena kamata bivati sve niţa.000. jer smo rekli da ćemo vam dati 100 miliona. Znaĉi bankama je strašno vaţno da uoĉe svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit. a i obaveza će vam biti 98 miliona. Iduće godine kamatu raĉunamo na 14.000. ali evo vam i ovih 2. nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza. na ime. bilo pravno bilo fiziĉko taj kredit vratiti. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obećanje banke da će nam isplatiti na ime kredita odredjenu sumu novca. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji će vam banka isplatiti. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica i jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. banka vam neće dati onih 2.naravno to su oni neosigurani krediti.000 .000. koje je strašno vaţno. Znaĉi odobravate kredit verujući da će lice kojem ste odobrili kredit. moţe pokušati da skrati rok otplate.000. bice isplaćeno 98.740 minus iznos rate. a rata sve veća.000. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze. njegova cena. to naravno da neće uraditi. Znaĉi moţete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet. onda to znaĉi od nas moţete oĉekivati da isplatimo najviše 100. Dakle obaveze u trenutku isplate i u visini isplaćenog iznosa. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. sredstvo košta 98.000 kredita. Ako se pokaţe da je vrednost tog sredstva.000. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplaćen. koji se odobravaju kaţe se još. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. Ponekad banke bolje znaju finansijski poloţaj svojih klijenata nego što to znaju oni sami. nije vaţno. Banka će isplatiti 98. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplaćenom iznosu. bez obzira na to što vam je odobreno 100. mora biti sadašnja obaveza koja je rezultat nekog prošlog dogadjaja. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom ĉitavog otplatnog perioda. Ne mora uvek da isplaćeni iznos bude jednak odobrenom. Vi kreditni rizik pokušavate da smanjite tako što procenjujete bonitet vašeg duţnika. sećate se. Ali isplaćeni iznos moţe biti niţi od 100. uzimate kredit za neko sredstvo.000. ne više od toga.000. Obaveza. a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti.000. ni do kakve isplate nije došlo pa ne postoji obaveza. Znaĉi moţe pokušati da traţi dodatno jemstvo. Znaĉi ako vam kaţe odobreno vam je 100. 3.642 a to je rata.000. U tom trenutku kada je kredit odobren. Zašto odobrenje. Krediti po osnovu boniteta . U knjigovodstvu ona moţe biti zbog aţia ili premije 166 . Tolika će biti vaša obaveza. niţa od na koji glasi odobreni kredit.

to je kriteriju. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac.viša ili niţa. a to znaĉi da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljaĉu. Ovo je rašĉljanjavanje po poveriocu. kao što znate. obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga (to su obaveze prema dobavljaĉima. Jer premija ili aţio utiĉu samo na odnos realne i nominalne kamate. Kasa skonto koji je ponudjen i iskorišćen neće smanjiti obavezu nego iznos novca kojim će ta obaveza biti izmirena. 167 . Obiĉno se rašćlanjavaju na: 1. 4. Šta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. 3. 2. zavisi od promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. odnosno u trenutku izvršenja usluge. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. dakle o obavezama u stranoj valuti. Da li će obaveza prema dobavljaĉima biti uvećana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. budući da dobavljaĉ moţe odobriti naknadne komercijalne popuste. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljaĉima vrši se po principu više vrednosti. meniĉne obaveze. (to sam ja rekla). vaţno je da je isporuĉena. obaveze prema povezanim preduzećima. ako je reĉ o dinarskim obavezama od urednosti izmirivanja obaveza. predstavlja finansijski prihod. pa prema tome i za obaveze prema dobavljaĉima. 1. Znaĉi iskorišćeni kasa skonto. zavisi od. ostale obaveze. mi samo kaţemo dobavljaĉi i znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza). ali na kraju obraĉunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. To je princip koji vaţi za sve obaveze. materijala a ne u trenutku kada ta roba i materijal dodju u naš magacin. Visina obaveze iskazana je u fakturi. Ako dobavljaĉ naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticaće na smanjenje visine obaveze. rekli smo obaveze ĉiji je rok dospeća do godine dana. Kratkoročne obaveze su. Iznos na koji faktura glasi moţe a i ne mora da budu jednak konaĉnom iznosu naše obaveze. a ako je reĉ o deviznim obavezama. obaveze prema kreditnim insitucijama . Znaĉi nije bitno da li je roba primeljna u magacin. 5. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze će nastati u trenutku preuzimanja robe. Zajedno sa svojinom prelaze i rizik i troškovi. Finansijski popusti koje nam dobavljaĉ odobri ne uticu na visinu obaveze.

Ako imate dobar bonitet dobavljaĉi će biti raspoloţeni da vam odobre duţe rokove plaćanja.12 vas dug biće 168 .Kolika će biti roĉnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. Obaveze po osnovu menica Neću vam priĉati šta je to menica. Znaĉi ako vam je menica 10. i kaţe potpišite ovu menicu inaĉe nista od isporuke. a naredni korak je traţiće avansno plaćanje. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. njegov finansijki poloţaj je loš i on će insistirati da rok plaćanja bude što je moguce kraći. ali najduţe na rok od 3 meseca odnosno 90 dana (opet sam ja ovo rekla). 31. sopstvena 2. vama će iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. a onda nam je pošalje da je potpišemo. Iznos na koji menica glasi sadrţi nominalni iznos duga i kamatu koja će biti plaćena i koja će nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeća menice. i od boniteta preduzeća. Koristimo je onda kada ţelimo da odloţimo plaćanje preko zakonskog roka. on sastavi menicu. Mi smo njegov duţnik. od obima nabavki. to znamo. Zato se kaţe da se. meniĉna obaveza u bilansu iskazuje u visini sadašnje vrednosti.12. ako je rok dospeća 60 dana i 6% kamatna stopa. vuĉena Kakva je razlika izmedju sopstvene i vuĉene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzeće. A sadašnju vrednost meniĉne obaveze ĉini dug uvećan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadašnja vrednost meniĉne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju još nije nastala i koje će nastati u budućem obraĉunskom periodu. vaţno je da li je kamata nastala.000. izmedju ostalog. 2. Ali ću vam priĉati kakva sve menica moţe biti: 1. Znaĉi koliko dugo ćete biti kreditirani od strane dobavljaĉa zavisi. Naravno. od kreditne sposobnosti preduzeća. Ako dodje do pogoršanja vašeg boniteta. u stvari. znaĉi mi sastavljamo menicu i predajemo je dobavljaĉu. Iznos će naravno biti isti. prva reakcija vaših dobavljaĉa biće da vam ukinu odloţeno plaćanje. Vučena menica je menica koju sastavlja dobavljaĉ. pa će vam traţiti plaćanje odmah. Ako je menica izdata 1. princip uzroĉnosti. ne samo vaš nego i od vašeg dobavljaĉa. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja još nije nastala. Nije vaţno da li je kamata plaćena. Kaţemo da je on vukao menicu na naše ime.

Inicijalno vrednovanje po nominalnoj. Znaĉi tu je korišćenje kratkoroĉnih kredita opravdano. 7. Znaĉi gledano na dugi rok. minus kamata koja će nastati tek u januaru mesecu. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeća koji nameće potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. potraţivanja po osnovu dividendi. znaĉi kada imate raskorak izmedju priliva i odliva. Najpre nastaju odlivi a kasnije će nastati prilivi. Znaĉi moţete ako se bavite delatnošću koja ima sezonski karakter pre poĉetka sezone morate formirati znaĉajne zalihe. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli i omogućili vam i vracanje kredita i pokriće tekućih odliva. ali vremenski se ne podudaraju. da prenosite teškoće u plaćanju. kao što su isporuke proizvoda. naknadno po principu više vrednosti. ulje. 169 . kratkoroĉnih pozajmica i sl. Kratkoročni krediti prema finansijskim institucijama Ima smisla da se koriste u dva sluĉaja: 1. Ili biće jednaka 1100-50. znaĉi 10. Na primer.jednak 10. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. Negde do kraja marta. aprila sve namirnice će biti potrošene i naplaćeno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruţili. usluga ili roba. 3.050. šećer. ako imate hotel na Kopaoniku hoćete li ĉekati januar mesec pa da onda dovozite brašno. decembar 2004. Znaĉi moţete za to uzeti kratkorocni kredit.… po onim smetovima. Ovde se obugvataju obaveze nastale po svim osnovama. prenosu dobitka i latentnim rezervama. dugoroĉnih obaveza. 2. Na kraju aprila vi moţete ceo kredit bez problema platiti. Naravno da nećete. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. Utorak. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. To nije mala koliĉina i morate platiti. nabaviti. 4. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje vaţna podela obaveza na kratkoroĉne i dugoroĉne.000 + polovina kamate od 100. jer je kamata od sto za dva meseca. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoroĉnih. vaši prilivi biće dovoljni da pokriju odlive gotovine. Obaveze prema povezanim prduzećiema – razlog za formiranje ovih obaveza je omogućavanje konsolidovanja obaveza. odnosno.

Drugi deo ove pozicije ĉine naplate koje nisu prihod. po tome što ne poštoji dokument (kada je reĉ o troškovima) koji smo primili od dobavljaĉa. ili samo PVR. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. ali se PVR razlikuju od obaveza. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to 170 . ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obraĉun od banke. Pošto je trošak nastao. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. elektriĉne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). i beleţimo na raĉunu ostala PVR. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. zakupnina. pozicija PVR sadrţi samo obaveze za unapred naplaćene prihode. onog naĉela razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. dolazi se tako što se obraĉuna visina troška. . za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduţenjem raĉuna rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem raĉuna PVR. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. Zbog toga.. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene koliĉine neĉega (npr. a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. Jako je vaţno da razumete sadrţinu pozicije. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. Zbog toga se koristi raĉun PVR. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. ili rashod poštoji. To znaĉi da ćemo posao za koji smo novac unapred primili. zna taĉno o ĉemu se radi. biti obavljen u budućnosti. Dakle.. odnosno. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obraĉunskih perioda. da je reĉ o instrumentu koji raĉunovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi naĉela uzroĉnosti.unapred naplaćene prihode. Znaĉi obuhvata: . starani od koje smo novac primili. Da će neka usluga biti pruţena u budućnosti. Jesu i jedno i drugo obaveze. taĉnije ne predstavljaju prihod datog obraĉunskog perioda. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. Na ovaj naĉin ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obraĉunskom periodu u kome su nastali.nastale i neplaćene troškove i rashode. tj. gotovo svi. Ovo razdvajanje vrši se zbog razliĉitog naĉina likvidiranja ovih obaveza. Vrlo ĉesto. Ovako obraĉunati (utvrĊeni) iznos obaveze prema trećima. prema naĉelu uzroĉnosti. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija. obaveza da se taj trošak dodeli obraĉunskom periodu u kome je nastao. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova.BILANSIRANJE PVR Kada je reĉ o PVR oĉekujem da najveći broj vas.

sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrţi. pa je na kraju obraĉunskog perioda aktiva veća od pasive. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rashoda a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. ako ţelite da odrţite kapital koji je investiran u firmu. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. dobitak predstavlja izuzetno vaţan cilj svakog preduzeća. Ta ĉinjenica nam je vaţna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća.još uvek nisam platio. Morate raditi sa dobitkom. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. Znaĉi samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da odrţite kapital koji je u firmu investiran. jer u jednom delu ta pozicija sadrţi obaveze ĉije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. Moţete i u dve. zato što su prihodi u toku obraĉunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. Znaĉi. ako taj gubitak nije previsok. Dobitak poštoji kada je K1 > K0. Moţete ostvariti gubitak u jednoj godini. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. vi morate platiti. Dobitak još moţemo definisati i kao razliku izmeĊu niţih rashoda i viših prihoda. Jer. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. Nema dugoroĉnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar odrţi 171 . Za razliku od njih. isporuku proizvoda i sl. korišćenih neĉijih para. PRENOS DOBITKA Kad nauĉite definicije gubitka. Ali ne moţete na dugi rok raditi sa gubicima. sećate se. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. uopšte vam neće biti problem da nauĉite kako se definiše dobitak. bude podvojena kod analize. I zato je vaţno. a konaĉno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. Aktiva će biti veća od pasive. kaţemo da je dobitak iznos koji vlasnik moţe potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na poĉetku perioda. nestanak tih obaveza. onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku izmeĊu veće aktive i niţe pasive na kraju obraĉunskog perioda. On je istovremeno i cilj i uslov dugoroĉnog opstanka preduzeća. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku izmeĊu veće pasive na kraju obraĉunskog perioda i manje aktive. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. znaĉi iskorišćenih usluga. nego izvršenje usluge. o kojima smo govorili. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. da je konaĉno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. dobitak poštoji kada je sopstveni kapital na kraju obraĉunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na poĉetku perioda. Treba samo promeniti znak. MeĊutim. Nema šanse. likvidirate tako što ćete obaviti posao. Dakle. I konaĉno sa aspekta vlasnika.

000 je u stvari dobitak. a koji je iskazan na liĉnom raĉunu vlasnika. nakon utvrĊivanja dohodka vlasnika. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potraţnu stranu raĉuna inokosni ili ortaĉki kapital. zbog neograniĉene odgovornosti vlasnika.000.. 172 . U ovom trenutku imate 7. ovih 7. onda se ponovo morate setiti da naĉin iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme.000 radeći. Zbog toga je vaţno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. vi jeste zaradili 10. da je vlasnik u toku godine potrošio 3. sa raĉuna liĉni raĉun vlasnika. Naziva se dohodak vlasnika. Nešto drugaĉija situacija je sa društvima kapitala. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. To je onaj deo s kojim on moţe u tom trenutku raspolagati. nema karakter troška. već da bi se njegov novac uvećavao. Kod društava sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje izmeĊu vlasnika i preduzeća. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrţi varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (uĉili ste u prvoj godini). Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. na ĉijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih liĉnih rashoda tokom godine. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika. Šta više pravna forma odreĊuje i oblik rezultata. On se direktno prenosi na raĉun kapitala. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje izmeĊu vlasnika i firme. zato što je u njemu sadrţana i zarada vlasnika. Ako vi kaţete. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. osim zarada vlasnika. Jedini interni izvor finansiranja. sa raĉuna dobitka i gubitka.). biće na stranu duguje raĉuna inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. sve isplate koje se vrše za pokriće liĉnih potreba vlasnika. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. Na dugi rok. Odmah potom. i vaš je kapital sada povećan za razliku izmeĊu dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. Znaĉi. odrţavanje kapitala nije dovoljno. sa stanovišta firme. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma.investirani kapital. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. ukljuĉujući i zarade zaposlenih. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje).000 potrošili. ali ste 3. Zato se.000. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. već samo zarade radnika koje je zaposlio. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje moţete videti rezultat. Raĉun dobitka i gubitka u tom sluĉaju ima potraţni saldo. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. na primer. evidentiraju na posebnom raĉunu – liĉni raĉun vlasnika ili liĉna primanja poslodavca. da je ostvareni dohodak 10. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. Kod društava kapitala.. Moţe se reći. Nije vlasnik uloţio novac da bi stalno imao isto novca. Kada govorimo o raĉunovodstvenom aspektu dobitka. Na raĉunu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika. kao oblik rezultata.000.

bilo da je dobitak ili gubitak. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. biće iskazan na raĉunu obaveze za porez na dobit. Pravo na taj dobitak polaţe još i drţava. i . u bilansu stanja biće ova dva raĉuna i korisnici će dobiti taĉnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. Kad ĉitate takav bilans stanja. zbog poštojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. biće praćen raĉunom obaveze za porez na dobit. koja iz tog dobitka traţi porez. To je razlog da se u bilansima stanja. biti plaćen na dobitak koji je obraĉunat. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. ali se iz bilansa to ne vidi. ima jednu slabost. biće utvrĊen na bazi poreskog bilansa. prema poreskom bilansu. Ako znate poresku stopu. Konaĉno. ali ne znate koliko pripada drţavi a koliko ostaje firmi. Dakle.okrnjeni bruto princip. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. Ovakav naĉin iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. Prvi. a koliko pripada drţavi. Kada je reĉ o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. Tada smo imali 173 . kod ovih pravnih normi. Ta slabost se ogleda u tome što. i ako je ona linearna. Cilj poreskog bilansa je utvrĊivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. Njega ćete sada retko sresti. Iznos poreza na dobit. . Taj rezultat. koncipiran je okrnjeni bruto princip. na raĉunu obaveze za porez na dobit. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. i tamo imate neka druga pravila za utvrĊivanje rashoda. poštoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrĊivanje raspodeljivog dobitka. po osnovu poreza na dobit.bruto princip. Prema tome. rezultat. koji će se vrlo ĉesto zvati dobitak za raspodelu. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. njegova zarada ima karakter troška. moguća su tri pristupa. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. o ĉijoj raspodeli moţe odluĉivati skupština vlasnika. takozvani bruto princip podrazumeva da sa raĉuna dobitka i gubitka prenesete obraĉunati rezultat. mogli bi ste to izraĉunati.neto princip. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip.zbog ove razdvojenosti. Pa će na raĉunu dobitak. a iznos dobiti koji prisvaja drţava. i dobitak koji se izraĉuna u poreskom bilasnu moţe bili ili viši ili niţi (a obiĉno je niţi) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. Znaĉi. biće iznos poreza koji će. Po ovom principu raĉun dobitak. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. u celini na raĉun dobitka. ili poštovanje neka tri principa: . dobitak koji ste obraĉunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. videćete koliki je dobitak.

ali moţete naslutiti da takve rezerve poštoje. obaveze za porez na dobit. Znaĉi kada dobijete pitanje latentne rezerve. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. moţete doći do jasnog saznanja da takve rezerve poštoje. jer je dobitak već raspodeljen. U tom trenutku utvrĊena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. odgovor poĉinjete time šta su latentne rezerve. u skladu sa naĉelom jasnosti moţemo se opredeliti za ovaj naĉin integrisanja dobitka u bilans stanja. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. Znaĉi. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. sa raĉuna dobitka i gubitka. ili obaveza. pod uticajem raspodle. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha.društvenu svojinu. u tom sluĉaju imate samo. obaveze za dividende. nešto što nije baš oĉigledno. i poštojao je samoupravni sistem. Rezerve koje ne moţete jasno videti iz bilansa. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. I u bilansu stanja se samo. kada proĉitate raĉunovodstvenu politiku firme. neto princip podrazumeva da su i utvrĊivanje i raspodela rezultata. Dakle. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika izmeĊu otvorenih i latentnih rezervi? 174 . ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokuĉiti koliki je bio dobitak za raspodelu. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. odgovor poĉinjete definisanjem pojma. dobijali smo 13-tu platu) i deo moţe ostati neraspodeljen. kao onaj koji pruţa najviše informacija korisnicima. Znaĉi. Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. Termin latentni znaĉi nešto što je potajno. vi na bazi raĉunovodstvene politike koju ona vodi. ili bilo koje pitanje. Ĉak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. Ono što je vaţno da uoĉite je da ne poštoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokuĉili visinu ostvarenog rezulata. i tada se na kraju godine. ako znate dovoljno o bilansima. o pravilima procenjivanja. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. povećavaju rezerve. na poslovnoj sednici radniĉkog saveta donosila odluka (taĉka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrĊivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. deo koji se prenosi na rezerve.

mi koristimo zadrţanu dobit na koju nismo platili porez. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrĊene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrĊena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. pa kad na poĉetku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. . formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. Moţete. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu. pošto su trţišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih trţišnih cena. kaţete sad ćemo tu rezervu formirati. Znaĉi. Znaĉi. moţete je koristiti. Moţe se pretpostaviti da ona poštoji. To je sjajno. ali ne uvek njihovo razlaganje. . Pa onda otpisujete degresivno. I latentna rezerva je u stvari zadrţana dobit. koja je prethodno oporezovana. Ne moţete rezloţiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. zapravo. a loša strana je što i njihovo stvaranje. ali se ne vidi.. A imate i drugu situaciju. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. One imaju dobre strane.Kada je reĉ o korišćenju. sad ćemo je koristiti. Imate otvorenu rezervu..Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadrţane dobiti preduzeća. ako tu imovinu prodate. formiranje (ne uvek) i isto tako. To je slaba strana latentnih rezervi. Desiće se da se latentna rezerva razloţi onda kada vi to nećete. Znaĉi. i na taj naĉin. moţete ih koristiti za pokriće gubitka. Kaţete jeste. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statiĉke teorije ili sa aspekta dinamiĉke teorije. pa neka bude još malo niţa. ali ne moţete je prodati ako vam je potrebna. što znaĉi pre utvrĊivanja dobitka. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. a vi kaţete ajde da mi bilansiramo po 75). trţišna cena je pala na 80.). a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. latentne rezerve. tj. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. To nije uvek jednostavno. poštoji latentna rezerva (od 5). Kod otvorenih rezervi. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća. trenutku formiranja.. i njihovo razlaganje tj. iz ovoga moţete zaljuĉiti. Ali. stvaranju (naĉinu na koji se formiraju). u izvesnoj meri.. Ako poĊemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrĊivanje imovine. da li se moţe reći da je ona za prvih 175 . To korišćenje nije niĉim uslovljeno. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi. poštoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. smanjena je vrednost imovine na trţištu. Potcenili ste je iz razloga opreznosti. za povećanje osnovnog kapitala.Latentna rezerva se ne vidi. jer je ona sadrţana u nekoj imovini ili nekim obavezama. koristimo deo poreza za finansiranje firme. u izvesnoj meri. ali onda kada tu imovinu procenite naniţe više nego što bi naĉelo opreznosti objektivno to zahtevalo. ali pre nego što je na nju plaćen porez. Vi ste time potcenili vašu aktivu. nastaju procenjivanjem imovine naniţe. za proširenje materijalne osnove. al znate moţda će cene još padati. Visina otvorenih rezervi se jasno moţe proĉitati iz bilansa. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. moţda bolje reĉeno. dakle. To je apsolutno pod vašom kontrolom.

To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statiĉke teorije. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim pribliţno jednaku dividendu. Ako je cilj. a iskazani drugo. Pošto dobitak po visini oscilira. 1. To morate nauĉiti. To je još jedan cilj koji moţe biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi. zapravo. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniţe. Firme imaju mnogo više. mora biti pribliţno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiĉe. Ako ne uradite revalorizaciju. verovatno ćemo naplatiti 30. Ali ostvareni dobitak je jedno. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što ţeli da pokaţe) preduzeće formira latentnu rezervu. Bolje da je malo potcenimo.000 eura sa 3. vaš dobitak će biti precenjen za 50. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica ţelje da ne izvršimo precenivanje imovine. preduzeće razlaţe ranije formirane latentne rezerve. Po dinamiĉkoj teoriji. kaţu nije to ništa.000 eura u poslovnom svetu je ništa. ţeli da iskaţe u bilansu pribliţno isti dobitak svake godine.000.godinu dana izgubila 30% (teško da se u to moţe poverovati). To je jedan od ciljeva za koji. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani razliĉiti ciljevi koje bilansna politika moţe da ima.000. znaĉi 20. meĊutim.000. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u odrţanju kapitala moţe biti. latetntne rezeve u stvari. imate inflatorne uslove. Recimo inflacija je 5%. odrţanje realne vrednsoti kapitala. a kaţu revalorizacije nema. da bi smanjilo rezultat. pa pomnoţite tih 50. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statiĉkog ili dinamiĉkog shvatanja bilansa. ajde da otpišemo 27. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne preĊe 10%. Otpisujete potraţivanja. U godinama u kojima je niţi nego što ţeli da pokaţe. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znaĉi uvek. ograniĉeno propisima o procenjivanju.000. vi ga podelite. Ako se taj dobitak oporezuje. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju.000 smo izgubili (od nekih 50. 176 . ali u velikom broju sluĉajeva da).000. tako smanjujete vaš kapital za 50.000. već da svake godine bude što veći). po dinamiĉkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve. Šta preduzeće u tom trenutku moţe da uradi? Moţe da formira latentnu rezervu. i ako je inflacija samo 5%. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. recimo. Uslovi poslovanja se menjaju. 5% od toga je 50. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. Ako vi imate kapital od 1.000. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. samo da ga odrţi. To je dakle. Tako se postiţe iskazivanje pribliţno ujednaĉene visine dobitka iz perioda u period. nego da je precenimo. Ne da ga poveća. Kaţete.000).000. Firma dakle. platilo manji porez i na taj naĉin uspelo da odrţi kapital. Da bi dividenda bila pribliţno jednaka. Firma.

Znaĉi. Cena koštanja moţe imati razliĉitu sadrţinu. ne srednji kurs. vaše zalihe nedovršene proizvodnje će biti potcenjene i u njihovoj vrednosti biće formirana latentna rezerva. Zašto ovo ako koristimo istorijski trošak. Kada formirate zalihe nedovršene proizvodnje. sećate se kod istorijskog troška. i onda ćete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih 177 . vi ste imovinu potcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. kao što sam malo pre objašnjavala. Znaĉi vi birate niţu cenu. Znaĉi kada god na ime troškova amortizacije. od punih troškova proizvodnje do varijabilnih troškova proizvodnje. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. zato što nije do kraja definisano. Kada otpisujete postrojensku imovinu. latentnu rezervu. fiksnih troškova tretirate kao rashod perioda a neuraĉunavate ih u cenu koštanja. ako je dnevna cena niţa vi moţete procenjivanje vršiti još po niţoj ceni. onda moţete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. deo recimo. pošto na dan bilansa morate izvršiti preraĉunavanje obaveza u stranoj valuti na izveštajnu valutu. Evo ovde sam navela nešto. Znaĉi ako vi odluĉite da neke slojeve troškova ne tretirate kao sastavni deo cene koštanja. u vrednosti stalne imovine. Šta radimo sa obavezama? Znaĉi latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. To je posledica. pa samo da prokomentarišem. Kada god imate mogućnost izbora vi moţete formirati latentnu rezervu. onda kada god su vam otpisi veći od stvarnog trošenja te imovine vi formirate. Kako možemo izvršiti podcenjivanje aktive? Moţe se izvršiti na razlicite naĉine. nego tretirate ih kao rashod perioda. kako ćete izvršiti potcenjivanje zalihe? Tako što ćete vrednovanje izvršiti po niţoj ceni. Zato što ćete taj istorijski trošak spustiti naniţe. Kada otpisujete potraživanja moţete otpisati više nego što je realno oĉekivani gubitak po osnovu naplate tog potraţivanja. izmedju nabavne i dnevne vrednosti. E sada. Kada je reĉ o obrtnoj imovini. stalnu imovinu. dakle na koji naĉin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. nego moţete uzeti najviši kurs. Da li moţete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vršite po dnevnoj vrednosti? Nema šanse. znaĉi ako je istorijski trošak merilo vrednosti vaše imovine i obaveza. Pošto je kapital razlika izmedju aktive i obaveza znaĉi pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete niţu neto imovinu nego što ona stvarno jeste.Idemo mi dalje sa našim latentnim rezervama. Kako one nastaju? Nastaju tako što. i zalihe iskazati po vrednosti koje su niţe ĉak i od niţih trţišnih cena u odnosu na dnevnu cenu. moţete birati ne najniţi. Znaĉi potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. je instrument za formiranje latentnih rezervi. Znaĉi ako se procenjivanje vrši po istorijskom trošku onda. I to onda kada koristite istorijski trošak. ako aktivu procenite na niţe ili obaveze procenite na više. Precenjivanje moţete izvršiti korišćenjem najvišeg mogućeg kursa kada vršite utvrdjivanje vrednosti vaših obaveza u stranoj valuti. obraĉunate veći iznos nego što se ta imovina zaista potrošila.

verovatno neće biti naplaćeno. nema smanjenja iako je izvesno da ćete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. Obaveza ostaje u punom iznosu. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili korišćenjem viših kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljišta znatno porasla. po 100. uvek formirate rezervisanja u višem iznosu nego što je obaveza koja se realno moţe oĉekivati a za koju ste rezervisanje formirali. I ove prinudne nastaju uz pomoć procenjivanja. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoć procenjivanja.000. ali nastaju mimo vaše volje i zato su izdvojene. ne moţete izvršiti otpis vaše obaveze. Primer: imate zemljište koje ste platili 100. ali vi ne moţete vašu obavezu smanjiti. nego što je iznos na koju obaveza glasi. Znaĉi vi ĉak i ne zelite da formirate tu latentnu rezervu. i predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. struji. Kada je reĉ o rezevrisanjima. Ove druge nastaju uz pomoć procenjivanja ali zato što vi to hoćete. I one se formiraju zato što vi to hoćete. Šta to znaĉi prinudna latentna rezerva? Već sam naĉin upućuje na to da je reĉ o latentnoj rezervi koja nastaje i onda kada vi to nećete. jedan termin koji nije baš ugodan. Godinu dana nakon toga pored vaše parcele prošao je put. poštujete dva pravila. Primer: imate obavezu i vi znate da je vaša obaveza zbog toga što je recimo vaš poverilac otišao u steĉaj. ali ona u vrednosti zemljišta poštoji. grupi latentnih rezervi koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. sve dok ne dodje odluka suda ili dok ne dodje do sklapanja nekog poravnjanja. Tim napred doziranjem. A nastaje u sluĉaju zbog toga što ste prinudjeni. jer vi poštujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. telefonske linije… da li je vrednost zemljišta ista? Ni iz daleka. Ili kada formirate rezervisanja. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. ali prinudne rezerve nastaju zato što vi to nećete.obaveza. Znači podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. Vrste latentnih rezervi Podela prema načinu formiranja: 1. da kad procenjujete po istorijskom trošku. pa recimo bude odredjena. Prma tome to što vrednost vaše imovine na trţištu raste. to formiranje rezervisanja pripada ovoj drugoj grupi. kanlizaciona mreţa. Prinudne latentne rezerve 2.000. neće uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izveštaju. To je prinudna latentna rezerva. 178 . pošto se rezervisanje odredjuje procenom. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. vodovodna mreţa. Ali vi ćete i dalje zemljište bilansirati u skladu sa naĉelom istorijskog troška.

prinudne latentne rezerve. ali to je nešto što nastaje kao posledica poštovanja uobiĉajnih pravila procenjivanja. Ali nećemo se previše buniti. U tim godinama će se latentna rezerva objektivirati. I to je takodje jedna latentna rezerva. vi ćete sredstvo otpisati za tri godine. Pitanje je samo šta je razumna procena. u naredne dve godine korišćenja neće ih biti. ja ću to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek ću procenjivati gubitak više nego što bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. dakle kada vrednujete HOV. sve dok ne bude plaćen. Da bi ste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. 179 . to jednostavno ne bi moglo proći. Ako MRS 2 dopušta primenu proseĉne cene i FIFO metodu ja ću izabrati onu metodu koja će u datim uslovima meni omogućiti formiranje latentnih rezervi. vaši otpisi će biti viskoki. Ova druga vrsta rezervi… recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. Znaĉi ako MRS 16 kaţe da ja mogu vršiti degresivno otpisivanje. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa naĉelima bilansiranja ni sa MRS. kako moţete formirati latentnu rezervu? Dnevna vrednost ĉesto nije data kao jedna jedina. Kada procenjujete vek trajanja imovine.To su te tzv. Znaĉi vaši troškovi otpisa će u prve tri godine biti visoki. znaĉi to bi se već smatralo zloupotrebom. Znaĉi imate nekoliko dnevnih vrednosti na trţištu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. svaka rezerva je dobro došla. znaĉi rezerve koje nastaju mimo vaše volje. Mnogo su znaĉajnije one rezerve koje nastaju zato što mi to hoćemo i zato što ţelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. Vi samo koristite mogućnosti koje vam ta naĉela i standardi daju. Tek tada će taj goodwill koji ste vi storili moći da bude iskazan u bilansu firme. da li moţete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi? Moţe li latentna rezerva biti formirana pri korišćenju linearne metode uz pomoć veka trajanja? Ĉim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. a sredstvo moţe objektivno da se koristi pet godina. Dakle ne smete preterivati. Ako se u MRS 36 traţi da vršim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrţani. Šta će biti? Zbog skraćenog veka trajanja. znaĉi pitanje je koju ćete od njih izabrati. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. i da nema svoju vrednost. i imacete jednu latentnu rezervu od 5%. ali se bilansirati ne moţe. Znaĉi ne moţete reći… znate ja ću od ovog potraţivanja naplatiti ½ iako znate da ćete izgubiti samo ¼ . sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeća kao celine kada ce kupac platiti više nego što je knjigovodstvena vrednost imovine. vi ga formirate. Ali vi moţete umesto 25% otpisati 30% i da se smatra da je vaša procena gubitaka bila oprezna. ja ću koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. Uvek birate onu koja je najniţa da biste formirali latentnu rezervu. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude plaćen. Ne moţete 50% i to braniti razumnom procenom. To što ne moţe biti bilansiran ne znaĉi da ne postoji. goodwill poštoji.

koja se ne moţe otudjiti a da preduzeće nastavi da radi. Ta latentna rezerva neće biti objektivirana kroz otpisivanje. Ali i kod prodaje doći će do objektiviranja latentnih rezervi. kod potraživanja . Znaĉi takva vrsta latentnih rezervi je trajna i zašto je ona još trajna. a zemljište ne moţete prodati dok ne prodate preduzeće kao celinu. Kako će uz pomoć procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. znaĉi prinudne i one koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. trajne latentne rezerve 2. dugoroĉne 2. u vrednosti koje imovine se one nalaze.ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu.izbor metoda otpisivanja. ne moţete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljišta. i kupite novo ili da nastavite da ga koristite. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljištu na kome je izgradjena fabrika.izborom dnevnih cena. izborom sadržine cene koštnja. Vi moţete odluĉiti da posle tri godine sredstvo prodate. ako to sredstvo ne moţete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve. Znaĉi to je podela latentnih rezervi prema naĉinu formiranja. formiranjem rezervisanja u iznosu većem nego što treba. jer ĉim se troše otpisuju se. To su naĉini na koji moţete formirati latentnu rezervu. a dodje do formiranja.izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. namerno sam pomenula zemljište. privremene latentne rezerve Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrţana u imovini. otpisivaja nema.otpisuju se. kratkoroĉne To zavisi od toga. znaĉi ako je reĉ o stalnoj imovini . Znaĉi rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju. kod obaveza . zato što se zemljište ne otpisuje. ako se njihova vrednost ne smanjuje. Znaĉi moţete koristiti i vek trajanja. srednjoroĉne 3. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 1. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. Srednjoročne rezerve su rezerve 180 .odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obraĉunskog perioda troše. mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. kod zaliha . ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. Znaĉi namerno sam rekla da se troše. vrednosti uĉešća koje imate nameru da dugoroĉno drţite onda su i rezerve sadrţane u vrednosti te imovine dugoročnog kataktera. Prema ročnosti privremene rezerve mogu biti: 1. kod stalne imovine . procenjivanjem veka trajanja. a ako se ne troše.

hoću da razloţim. 120.000 = 45.000.000.000 u stvari latentna rezerva. da li ćemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha. Šta je od ovoga latentna rezerva. Znaĉi mi smo prodajom tu rezervu otkrili. prodate za 200. Na koji naĉin će rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrţana. i to prodajom odjednom. Objektiviraju se u periodu do godine dana. Šta to znači objektiviraju se? Kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloţiti rezervu.000 .000 znaĉi njihova nabavna vrednost je bila 100. To naravno vaţi i za rezerve u obavezama. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno. no što bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. To su dakle rezerve sadrţane u imovini koja ima toliki vek trajanja. naša firma radi.000. a vi ste prodali za 120. šta moţete uraditi. naravno da nećemo. Moţete izvršiti naplatu potraţivanja. pa smo ih bilansirali po 75. Da je 25. nenamerno ili mimo naše volje. i vrednosti podcenjene vrednosti zaliha. Znaĉi ako mašinu ĉija je knjigovodstvena vrednost 100. mi radimo.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu ĉija je visina 100. Kratkoročne rezerve su rezerve sadrţane u obrtnoj imovini.000. a šta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75.000. jer niko neće reći… znate mi nećemo da prodamo jer je u vrednosti sadrţana latentna rezerva koja će se objektivirati.koje se otkrivaju u periodu duţem od jedne. ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1.000. to je isto. u stalnoj imovini. mi moramo zalihe prodati. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeća. Znaĉi mi ćemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji će biti veći.000. mi bi smo mogli reći da je dobitak 20. Neke rezerve. predstavlja objektiviranju latentnu rezervu. Znaĉi do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doći će i onda kada mi to ne ţelimo. Ali ta prodaja moţe se smatrati namernim. Ali ako nam treba više otkrivenih latentnih rezervi mi moţemo forsirati prodaju i na taj naĉin izvršiti otkrivanje latentih rezervi u većem obimu nego što bi to bilo prodajom nekim uobiĉajnim 181 . Kada ţelite da razloţite latentnu rezervu koja je sadrţana u zalihama. ali i nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi. Ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. Vaţno je jedino u kojoj seimovini ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. pa smo rekli dnevna je 80. Znaĉi predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera. namerno . treba mi 2. Ako prodajemo zalihe ĉija je vrednost podcenjena. u potraţivanjima.000. Znaĉi nije vaţno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vašom voljom.75.000 dobitak.000. a kraćem od tri eventualno pet godina. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod našom kontrolom. prodju zaliha ili stalne imovine. Primer: vrednost zaliha bila je 100.

Šta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki? Na poĉetku veka trajanja. i sve što zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. sredstvo ĉija je nabavna vrednost 5. Njene greĉke koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi ĉak se ne mogu ni videti. a sada otpisujete praktiĉno manje nego što se sredstvo troši. Vaš rezultat će biti veći za iznos neobraĉunatih troškova amortizacije. i svake godine će 1. a na koju mi nismo platili porez. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro.000. To je objektivirana latentna rezerva. pa ste latentnu rezervu formirali na poĉetku time što ste skratili vek trajanja..tempom.. a vi ćete nastaviti sa korišćenjem sredstva dok ne istekne pet godina. U poslednjim godinama korišćenja sredstva. Kada dodje rok dospeća tih potraţivanja vi ćete insistirati na naplati potraţivanja. u te dve godine biće objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. uprava formira latentne rezerve kada joj treba razloţi ih to niko ni ne vidi. Nećete.667 biti otpisano. a sredstvo nije potrošeno vi ćete nastaviti sa korišćenjem tog sredstva. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine. Znaĉi ako vi imate ovako. Drugi prigovor koji se moţe uputiti i koji naroĉito istiĉu oni koji se bave makroekonomijom je sledeći. iako će pri toj naplati doći do objektiviranja latentnih rezervi. Da li ćete vi odustati od naplate potraţivanja zato što će se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju. To je dobit koju smo mi zadrţali. kada otpišete sredstvo na 0. Ako imate linearno otpisivanje. znaĉi nepostojećih troškova. Znaĉi pošto je visina troškova amortizacije dve godine nula. dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na poĉetku. godisnji trošak amortizacije bi trebalo da bude 1. Na poĉetku ste otpisivali više nego što se sredstvo trošilo. Reći će… pa da. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li i u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi? O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi ćete naići na razlicite stavove. to je sjajno.000. a prihodi od korišćenja sredstva su tu. Posle 3 godine vrednost sredstva će biti nula. a vi kaţete NE mi ćemo to podeliti na 3 godine i otpisaćemo za tri godine. tada trošenje te imovine i visina otpisa nisu u saglasnosti. vek trajanja 5 godina. Naravno odmah ćete naći i argumente protiv. Zato što kaţu… pa ĉekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za preduzeće. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek će podrţati formiranje latentnih rezervi. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom i do raĉunovodja. Šta su ti nepostojeci troškovi. iznos otpisa padne. Ako firma koristi latentne rezerve 182 . I tu ima takodje istine.000. kada sadašnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. Sta će biti posledica? Troškova amortizacije nema.

mi imamo visok dobitak. akumulira sredstva za buduće investiranje formiranjem latentnih rezervi. nije zabranjeno. moţda nameravano ulaganje. Ako ste preterali imaćete ozbiljan problem. Bolje da imate dobar rezultat i platite porez nego da tog rezultata nema. 183 . i nije tako profitabilno kako se ĉini. Ali sada imate problem. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve i neće praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. Znaĉi vi ne smete potcenjivanje imovine vršiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. mogu dovesti do pogrešnih odluka. Dakle kad god traţite kredit od banke. šta ćete vi kalkulisati… rećićete pa ĉekajte dividenda koju moramo da platimo biće ovolika. Ono na šta treba da vas upozorim i kada ĉitate finansijske izvestaje. Dakle uprave su sklone da traţe od raĉunovodje da u meri u kojoj je to moguće formiraju latentne rezerve. šta banka radi. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve teţine da bi uprave preduzeća odgovorio od toga da one traţe da se latentne rezerve formiraju kada god je to moguce. ali zato na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. Ako niste preterali. E sada ta granica izmedju poštovanja naĉela opreznosti i falsifikata nije tako jasna i nije tako oštra. jer ćete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine. videli ste ĉak i onda kada nećemo. bez vaše volje. da li će nam to biti isplativo. i kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. šta ćemo sada. platićemo veliki porez. koja se vrše bez testa isplativosti ulaganja. Kaţe…ĉekajte da proverimo da li će nameravano ulaganje odbaciti profit koji će biti dovoljan da platite kamatu i vratite kredit. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. Vrlo je moguće da. Ovde takva vrsta ispitivanja moţe izostati. objektivirale. Braniti je na naĉin da to vaše objašnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo i za drgu stranu. iz prostog razloga što to ulaganje ne bi prošlo test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokušavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi… pa ĉekajete.za investiranje. I raĉunovodje redovno pri sastavljanju finansijskih izveštaja vrše formiranje latentnih rezervi. one su se objektivirale. i moţda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital. Ako pozajmljujete novac na trţištu ĉak i na svojinskoj osnovi. šta da se radi. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja. onda ne moţete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. Jedne se rezerve tokom obraĉunskog perioda objektiviraju. i na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek moţete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. ako ste jako dobri u toj godini a još su vam se objektivirale i latentne rezerve koje ste formirali ranije. Dakle dopušteno je. onda ta nova ulaganja ne prolaze kriterijum finansijskih trţišta. Formiraćemo nove. Porez ćete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili.

i naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. Prihoda kao pozitivne. onda bi teško dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha.Kada ĉitate raĉunovodstvenu politiku. ĉim vidite degresivno otpisivanje i veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. A raĉunovodja će reci… pa naravno da postoji. da je to kriterijum na 184 . To davanje prednosti više je uslovjeno ĉinjenicom da BU odraţava tekući uspeh preduzeća. Vi naravno nećete moći da kaţete koliko te rezerve iznose. Danas ćemo govoriti o bilansu uspeha. recimo za pola koraka. ta polemika da li je prvi ili drugi. Prema tome. Dakle. izveštaju o novĉanom toku i beleškama ĉini godišnji obraĉun preduzeća. visoke iznose otpisa potraţivanja. BILANS USPEHA Kao narednom finansijskom izveštaju koji zajedno sa bilansom stanja. imajuĉi u vidu da su elementi prinosnog poloţaja: prihodi i rashodi. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izveštajem. ali moţda malĉice ispred BS. Oba su jednako vaţna. bilans uspeha ima zadatak da pruţi informacije koje odraţavaju prinosni poloţaj preduzeća. kao što sam napisala. koje su neposredno vezane sa pravilima procenjivanja aktive. nisam ja kriv što tu postoje latentne rezerve… Prošlog puta smo praktiĉno završili sa bilansom stanja i latentnim rezervama. da je taj uspeh iskazan u BU. ali bi se odmah našlo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla… kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izveštaj. Ne mnogo. Za razliku od bilansa stanja koji pruţa uvid u finansijski položaj preduzeća. ali ako bi se morali opredelili većina ekonomista raĉunovodja bi rekla da je bilans uspeha. bilans sadrži informacije o prihodima i rashodima koji su nastali u odredjenom obračunskom periodu. mera uspeha uprave preduzeća. Reč je o finansijskom izveštaju čiji je zadatak da pruži informacije o prinosnom položaju preduzeća. i rashoda kao negativne determinante rezultata. ali moći ćete da poredite trţišnu vrednost zemljišta sa vrednošću u bilansu pa kaţete…pa evo ovde ima latentna rezerva. ja sam ga ovde navela kao drugi jer je drugi po redu izuĉavanja. izveštajima o promenama na sopstvenom kapitalu. ja poštujem naĉelo nabavne vrednosti. ispred bilansa stanja. to treba da indicira na poštojanje latentnih rezervi. U skladu sa ovim ciljem odredjena je i sadrţina bilansa uspeha. ali ako bi smo merili po vaţnosti.

to je sadašnja vrednost. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veće od povećanja aktive po osnovu prihoda. Šta je jos vaţno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine i to zato što smo uĉeci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno nauĉili pravila za procenjivanje rashoda. odredjujući ovih 60. povećanje aktive zbog prihoda. Znaĉi sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda. odnosno rashode. I jako je vaţno da ta veza vama do kraja bude jasna. Ono govori kome periodu.000. Koja su načela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanje rashoda koje naĉelo je releventno? Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu. bez mogućnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. Ako su prihodi veći od rashoda. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja.000. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene 185 . Ta potrošena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. a da na kraju iznose 60. Ili uĉeci o tome kako se meri visina troška. Prihodi povećavanju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povećanje aktive. Znaĉi time ste istovremeno rekli …sadašnja vrednost biće jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti i visine troškova otpisa obraĉunatih degresivnom metodom. Primenjujemo FIFO metod za obraĉun disponiranih zaliha. BS je prikaz imovine preduzeća na odredjeni dan.bazi koga vlasnici donose poslovne odluke. Smanjenje aktive povećavaju rashode u BU. BU je prikaz prihoda i rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. Zašto? To je naĉelo uzroĉnosti koje odredjuje kom obraĉunskom periodu treba dodeliti troškove. aktva će na kraju biti niţa. Znaĉi vi kaţete degresivno procenjujem amortizaciju. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. mi smo automatski odredjivali kolika je vrednost onoga što nije utrošeno. a prihodi će biti niţi od rashoda. BS i BU.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. Ako bude obrnuto. Nastanak rashoda smanjuje aktivu i beleţite povećanje rashoda u BU. da li zadrţati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU. To je takodje posledica veze izmedju BS i BU. šta je razlika? Razlika je trošak odnosno rashod. Prihodi povećaju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. Ova dva finansijska izveštaja. svako smanjenje aktive bez mogućnosti nadoknade predstavlja rashod. Kakav će konaĉan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda i rashoda. Kako? Jer ako vi kaţete da je vrednost osnovnih sredstva na poĉetku godine 100. su medjusobno ĉvrsto povezana. a kolika je visina odrdjena je naĉinom procenjivanja aktive. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva troši. Znaĉi. a onda se one samo potkrepljuju još i onim informacijama koje su sadrţanje u BS. bice veće od smanjenja aktive zbog rashoda i aktva će na kraju biti uvećana. To je odnos. utrošena osnovna sredstva ili zalihe. Dakle ako imate startnu imovinu u BS.

potom rashod. Dakle to su dva naĉela koja su merodavna. znaĉi imate pad trţišne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj. ili polazim od toga šta je sve potrošeno. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. da li ţelim da utvrdim vrednost imovine koju imam. a koji nisu trţišno verifikovani. pa ću utrošak raĉunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono što sam imala. To je načelo impariteta. relevantni su naĉelo realizacije i naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. Znaĉi odredjivanjem pravila za procenjivanje. jer ono zahteva da priznamo gubitke koji su nastali. Za priznavanje poslovnih prihoda i rashoda. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. Znaĉi BU moţe biti prikazan tako što ćete najpre navesti prihode. a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. Znaĉi razlika izmedju statiĉke i dinamiĉke teorije je samo u tome šta je polazišna osnova. ono što je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono što će biti odloţeno u BS. cene koštanja. Postoji još jedno naĉelo ĉija primena će dovesti do promene sadrţine BU.u vrednosti poslednjih nabavki. I zato nećemo danas ponovo govoriti o naĉelu uzroĉnosti i princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije. i kao razliku ćete dobiti rezultat. Znaĉi to su tri naĉela koja odredjuju sadrţinu BU. i vrednost onoga što je utrošeno što će biti prikazano na rashodnoj strani BU. visinu izgubljene vrednosti imovine. vi ste istovremeno odredili i vrednost onoga što nije utrošeno i što će biti prikazano u BS. Njoj 186 . imate pojavu nenaplativih potraţivanja. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavršenih poslova. forma liste 2. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. forma konta MRS 1 dozvoljava upotrebu obe forme. Forma računa uspeha Znaĉi kako raĉun uspeha moţe izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. I ako bi se posmatralo po uĉestalosti primene ova forma se primenjuje ĉešće u odnosu na drugu formu. znaĉi prihoda i rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. formu konta. a onda šta nam je ostalo. Naravno po dinamičkoj teoriji mi idemo najpre od toga šta smo utrošili. Tako da ćete u BU osim redovnih rashoda izazvanih tekućom delatnosti. a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono što je bilo ili što je u medjuvremenu nabavljeno. a to znaĉi rashoda izazazvanih proizvodnjom i prodajom uĉinaka imati i gubitke koji su nastali i priznati u skladu sa naĉelom impariteta. Te gubitke u skladu sa naĉelom impariteta morate priznati.

Pa se onda od te bruto marţe pokrivaju troškovi poslovanja. na primer. neto princip Ovo već znate. rezultat iz redovnih aktivnosti (znaĉi rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda i usluga). Dakle na levoj strani će biti rashodi. što znaĉi da moţete utvrdjivati rezultat idući po pojedinim slojevima rezultata. Ali uobiĉajno minimalno rašĉlanjavanje prihoda i rashoda vrši se tako što se izvrši razdvajanje prihoda i rashoda najmanje na redovne i na vanredne. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeća (ostalih prihoda i rashoda). ili cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. 3. Znaĉi u zavisnosti od toga koje informacije ţelite korisnicima da pruţite. Način uključivanja prihoda i rashoda u BU Na koji naĉin se prihodi i rashodi mogu integrisati u BU? Na koji naĉin ih moţete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda moţete postovati: 1. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti. i iz principa jasnosti. Naravno moţete imati drugaĉiju sadrţinu. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. Za formu liste je karakteristiĉno. Kada koristite formu liste onda vrlo ĉesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. uopšte nije neuobiĉajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe. I to na prvi pogled moţe nekoga zbuniti.sam naziv kaţe. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaţe da prihodi obuhvataju prihode i dobitke. rezultat finansiranja. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeća moţe rašĉlaniti najmanje na: 1. onda ostale varijabilne troškove poslovanja i da dodjete do neto rezultata. Šta to znaĉi prihode i dobitke? Prihode za one segmente gde se poštuje bruto princip kao pravilo za 187 . 2. i dolazi se do neto poslovnog rezultata. Pa tako. 4. jer se dobija bruto domaći rezultat koji se naziva jos ĉesto bruto maržom. i prihode i rashode po osnovu finansiranja. vi ćete odrediti kako će taj rezultat biti prikazan u BU. bruto princip 2. pa da onda odbijete fiksne troškove proizvodnog funkcionalnog podruĉja. to što dopušta segmetirano iskazivanje rezultata. a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troškove prodatih proizvoda i dodjete do kontribucione marže. Ova forma se nešto redje koristi. a na desnoj prihodi.

To znaĉi da ćete uvek morati da prihode i rashode koji potiĉu iz vaše osnovne delatnosti iskaţete odvojeno. Metode obračuna poslovnog rezultata Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. Prihode od prodaje gotovih proizvoda i nasuprot tome cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. samo je iskazan po neto principu. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. i dobitke odnosno gubitke. Za prihode i rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine. on samo kaţe da moţete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda i posledica prodaje HOV. za finansijske prihode i rashode dopušten je. Dakle standard ne kaţe da morate. imovine. da iznosi tih prihoda i rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. (ne morate ali moţete koristiti) neto princip. Zato što se ostali. jer povećava vaš rezultat. (ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut) za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda. Šta to znaĉi? To znaĉi da u BU moţete iskazati. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV… Dakle vi nećete korisniku reći kolika je bila prodajna vrednost HOV. jer taj dobitak od prodaje HOV je vaš prihod. ali to nije obavezno. Pa kada se govori o prihodima kaţe se da oni ukljuĉuju prihode i dobitke. Konaĉna odluka o tome da li i u kojoj meri ćete primeniti neto princip zavisi od sastavljaĉa finansijskog izveštaja.integrisanje prihoda u BU. Za osnovnu delatnost uvek ćete ići po bruto principu. Nego ćete samo reći da dobitci od prodaje iznose toliko. Zašto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata? Zato što se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Dakle vi ćete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vaš dobitak. zalihe materijala. ukljuĉujući i prodaju finansijskih ulaganja. Dakle vi moţete i tu primenjivati bruto princip ali imajući u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeća. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 188 . Metode utiĉu samo na naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i rashoda i zato ove metode moţemo oznaĉavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistiĉe iz osnovne delatnosi preduzeća. prihodi od prodaje robe i nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. ne prihode i rashode nego samo razliku izmedju prihoda i rashoda. Tako moţete reći imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda i ostalih rashoda. Znaĉi MRS 1 insistira da prihodi i rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. tada smo to zvali neposlovni rezultat. smatra se da je tu dopuštena primena neto principa.

dakle vi obraĉun rezultata poĉinjete pitanjem šta smo u ovom obraĉunskom periodu utrošili. Znaĉi kod ove metode polazna osnova. Znaĉi nije vaţno koju ćete metodu koristiti. zbog ovog ''ukupno'' i metoda je dobila naziv. Primetite da polaznu osnovu ove metode ĉine ukupna ulaganja. metoda troškova prodatih uĉianka ili metoda prodatih uĉianka Dve metode koje daju isti rezultat. Šta je onda razliĉito? Razliĉit je naĉin prezentiranja. A metoda troškova prodatih učianka. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. Znaĉi polaznu osnovu kod ove metode ĉine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. prvi korak je šta i koliko iznose ukupna ulaganja. Ukupno trošenje ili ukupno ulaganje. Kod metode ukupnih troškova na rashodnoj strani BU naći će se (pošto se kaţe da se kreće od ukupnih ulaganja). metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka 2. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. Ta razlika uslovljena je razliĉitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. Matoda troškova prodatih učianka ima jednu drugu polaznu taĉku.1. Dakle potpuno su razliĉiti. Drugi korak kod metode ukupnih troškova je šta su efekti. Znaĉi pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. Znaĉi ovde ste pošli od prihoda i traţite njima pripadajuće rashode. šta kaţe u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi traţite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren. I onda traţite šta ste iz tog trošenja dobili. ne ukupni već iz osnovne delatnosti. To je polazna taĉka. Znaĉi ako smo ustanovili šta smo sve utrošili u narednom koraku indetifikujmo efekte tih trošenja. šta smo od tih trošenja dobili. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrţinu prihodne i razliĉitu sadrţinu rashodne strane. Znaĉi izbor metode ne utiĉe na visinu obraĉunatog rezultata. a kod metode ukupnih troškova ste pošli od ukupnih troškova i trazite njima pripadajuće efekte. a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. proizvoda i usluga. Obraĉunati poslovni rezultat će biti isti. naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. znaĉi svi troškovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi 189 . Metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obraĉunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suĉeljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvršena u tom obraĉunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli.

šta je efekat. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. sećate se. Dakle ukupni troškovi. za onaj deo prodaje koji je realizovan i povećanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. već samo troškovi proizvoda koji su prodati. Šta će biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troškova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. Ako su proizvodnja i prodaje jednake to znaĉi da smo sve što smo proizveli i prodali. gotovih proizvoda.amortizacije toliki. Znaĉi ovde će biti rashodi . odnosno. jer cena koštanja neprodatih proizvoda šta sadrţi? Samo troškove proizvodnje. Pa dakle rashodnu stranu ĉine troškovi po vrstama. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela i do povećanja zaliha. šta ćemo imati? To znaĉi da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu. Na pitanje šta smo potrošili u ovom mesecu. Kod metode troškova prodatih učianka. Ako ţelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zašto? Pa zato što je prodata. a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. efekat će biti prihod od prodaje. i to je kljuĉno. I otuda će efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. tr. Krajnje zalihe jednake su poĉetnim zalihama. Troškovi prodaje i uprave predstavljaju rashode perioda i terete samo prodate proizvode. A tu cenu koštanja ĉine: troškovi proizvodnje. i za iznos tog povećanja vi morate povećati prihode.troškova po vrstama. U sluĉaju kada je prodaja veća od proizvodnje. i da smo prodali deo zaliha sa kojima smo u taj period ušli. Krajnje zalihe će biti veće od poĉetnih zaliha. na prihodnoj strani. šta će biti na rashodnoj strani? Ne svi troškovi koje ste napravili. znaĉi koliko smo potrošili. pošto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trošenja nastala. Dakle u tom sluĉaju ova vaša ulaganja. troškovi neproizvodnih usluga.proizvodnih usluga su toliki i nematerijalni troškovi su toliki. šta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povećanje zaliha. Ukoliko je proizvodnja veća od prodaje. tr. Dakle rashodnu stranu ĉinice troškovi po vrstama koji su nastali i to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. Kakav je odnos izmedju poĉetnih i krajnih zaliha u tom sluĉaju? Iste su. Navešćete vrstu vašeg ulagnja u tom mesecu. Dakle vi ćete nabrojati šta ste sve potrošili. A to znaĉi da će u proizvodnom preduzeću rashodna strana sadrţati cenu koštanja prodatih gotovih proizvoda. Na pitanje šta smo mi dobili od ovog trošenja. odgovor će biti: troškovi materijala su toliki. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potiĉe u celini od ovih ulaganja. jer vi treba da date odgovor.cena koštanja prodatih. To je 190 . troškovi zarada toliki. šta moţe biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. Dakle na prihodnoj strani biće prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. troškovi uprave i troškovi prodaje. već je delimiĉno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. kod proizvodnog preduzeća od odnosa prodaje i proizvodnje. Znaĉi na rashodnoj strani će se nalaziti samo troškovi koji su nastali u datom obraĉunskom periodu.

ako je reĉ o trgovini i troškovi trgovine. odnosno poslovni. rashodi odredjuje delatnost firme. još i nabavnu vrednost prodate robe. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. Zato imate 191 . Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita poĉela da pada ja bih imala razloga da vršim otpisivanje goodwill-a. Naš zvaniĉni BU je sastavljen na ovaj naĉin. već se vrši testiranje goodwill-a na obezvredjenje. Troškovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vršenja usluge prodaje i dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje. već je nabavlja radi njene prodaje. ako ona ostvaruje iznad proseĉne profite. ili to obezvredjenje tretirati postepeno. Imaćete na strani rashoda osim troškova po vrstama. Znaĉi za finansijske izveštaje koji se odnose na 2005. a u trgovini će BU izgledati drugaĉije. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. ali ne i na vrednost nabavljene robe. dozvolilo se da plaćeni goodwill drţite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad proseĉan profit. Goodwill se ne otpisuje. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad proseĉne profite. i u kome je definisan postupak sa goodwill-om.suština metoda ukupnih troškova. Dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. nema amortizacije goodwill-a uopšte. godinu biće primenjen taj standard 3 i goodwill se neće otpisivati. ako i kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duţni ste da izvršite smanjenje njegove vrednosti. Šta će biti poslovni prihodi. MRS 36 odnosi se i na goodwill pa prema tome. Taj standard poĉinje da se primenjuje od 2005 godine. to je dakle pitanje sastavljaĉa izveštaja. Kod metode troškova prodatih uĉianka na strani prihoda uvek će se naći prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena koštanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. Promenjen je MRS 22 koji se odnosio na poslovne kombinaćije. dakle novi standard. Umesto njega imamo standard finansijskog izveštavanja broj 3. a na strani prihoda imaćete samo prihode od prodaje robe i neće biti korekcije vrednosti zaliha. Sadrţina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzeće bavi. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kaţem. ali vaţno je da se tretman goodwill-a promenio. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrţava goodwill koji sam platila. Zašto? Zato što roba nije uĉiank trgovine. Trgovina ne proizvodi robu. vidimo se idućeg puta. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeća do sada. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doĉlo do obezvredjenja. To je sada nešto što je prepušteno proceni sastavljaĉa finasijskog izveštaja. Ja nemam ĉvrstih dokaza za to. hvala. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci:  goodwill predstavlja iznos koji investitor plaća iznad vrednosti neto imovine preduzeća. Dakle vratimo se sada našim metodama bilansiranja uspeha. u kome je tretman goodwill-a promenjen. on se bavi obezvredjenjem.

Šta se podrazumeva pod statističkim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. odnosno jedna vrsta troška. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. sve što vam je potrebno. Šta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaĉi moţete utvrditi koliko je uĉešće troškova u ukupnim troškovima. imate promenu vrednosti zaliha. rashodi po osnovu naknada i troškovi poslovanja. koliko otpada na troškove materijala ili koliko prihoda koristim za pokriće troškova zarade. koji pokazuju šta je sve trgovina utrošila da bi robu prodala. Republiĉki zavod za statistiku obradjuje pojedinaĉne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. koji deo od ukupnih troškova ĉine troškovi zarada.sva trošenja. GDP moţete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troškova. a na prihodnoj strani prihodi od provizije. 192 . to mogu da uradim. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. imate prihode. Zašto je pogodan? Zato što pruţa informacije o ukupnim trošenjima. osim troškova zarada koji predstavljaju. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. Sadrţina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena je delatnošću. Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinaĉnih preduzeća. deo nacionalnog dohodka. zajedno sa viškom vrednosti. društveni bruto proizvod.nabavnu vrednosti nabavljene robe + troškovi po vrstama. Prema tome bilansi pojedinaĉnih firmi sluţe kao osnova za utvrdjivanje i nacionalnog dohodka i društvenog bruto proizvoda. statističkih agregata. znaĉi operativni rashodi. Kada imate metod troškova prodatih uĉianka na rashodnoj strani biće nabavna vrednost trgovinske robe. tako da bi opet imali troškove poslvoanja po vrstama. Šta će biti kod banaka? Na strani prihoda naći ce se prihodi od kamata i prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi. a umesto troškova po vrstama biće troškovi trgovine ili troškovi prodaje. Znaĉi jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrţinu tog dela BU. Imate ukupna ulaganja . Šta bi bilo u jednoj menjačnici? Nema zaliha. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinaĉnih preduzeća. Kako vi raĉunate nacionalni dohodak? Ukupan prihod . a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. Prednosti i slabosti jedne i druge metode Metoda ukupnih troškova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeća i za utvrdjivanje tzv. Znaĉi privredu ĉine preduzeća koja u njoj postoje. to je osnovni poslvoni prihod.

kako se kreće uĉešće troškova zarada. Da je proizvodnja bila veća od prodaje. da li su oni sada veći ili manji nego što su bili ranije. vi ćete moći da sastavite BU. Ako imam smanjenje zaliha. kako je to uticalo na ukupne troškove zarada. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeća. 193 . Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li će to rezultirati smanjenjem troškova materijala u ukupnim troškovima materijala ili neće. Ĉak i ako ništa ne prodate. I ta tvrdnja da ova metoda ne traţi razvijen obraĉun troškova…. zakljuĉak je obrnut. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. znaĉi broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. prednost ove metode je to što ne mora da ima razvijen pogonski obraĉun… Nije moramo imati pogonski obraĉun. mogu pratiti da li se ta struktura troškova menja. I dobra strana ove metode je dakle sto omogućava uvid u ukupnu aktivnost preduzeća. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje i prodaje omogućava mi da dokuĉim u kakvom su odnosu proizvodnja i prodaja bile. a nasuprot njima će stajati ukupni troškovi. Zašto? Zato što troškove po vrstama uvek pratite na nivou firme. ali mene zanima da li uĉešće troškova materijala u ukupnim troškovima raste. kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako i onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. tj. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troškova. jer uprava firme ima potrebu da osim što treba da zna koliki je rezultat preduzeća kao celine ostvaren. Zašto? Pa zato što vam pogonski obraĉun mora reći cenu koštanja. ali vi ćete imati povećanje vrednosti zaliha na strani prihoda. znaĉi metoda je tako napravljena da ne omogućava da utvrdite rezultat za delove preduzeća. ali ne moţete obraĉunati rezultat primenom metode ukupnih troškova ako nemate razvijen pogonski obraĉun. Znaĉi to vam omogućava ovako sastavljen BU. koji predstavljaju tehniĉko-tehnološki zaokruţene celine i koje imaju svoje proizvode. To se sve moţe videti iz ovako sastavljenog BU. On moţda moţe biti manje detaljan. Kako ćete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu koštanja nedovršene proizvodnje.Ako imam utvrdjenu strukturu troškova u nizu sukcesivnih vremenskih periodima. što se samo teorijski moţe dogoditi. pada ili stagnira. A to je nedostatak koji nije mali. Ona moţda ne traţi razvijen obraĉun troškova kao metoda prodatih uĉianka. Naša prodaja je bila veća od našp proizvodnje. U tom smislu ja ne bih mogla da prihvatim trvdju… Znate. sastavljenog po metodi ukupnih troškova. odnosno cenu koštanja gotovih proizvoda. Dakle vi morate i za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obraĉun koji će vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih zaliha. Menjaće se apsolutni iznosi troškova. Rezultat će biti 0. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogućava utvrdjivanje rezultata samo za preduzeće kao celinu. ĉim vidim povećanje zaliha šta zakljuĉujem. Znaĉi uvek se troškovi po vrstama registruju za preduzeće kao celinu.

Raščlanjavanje prihoda i rashoda Znaĉi koji su to minimalni zahtevi za rašĉlanjavenje koji su postavljenii MRS-om 1. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. Kada je reĉ o BU standard zahteva da iskaţete prihode. dok se u zemljama kontinentalne Evrope ĉešće sreće metoda ukupnih troškova. i one mane koje su prednosti metode ukupnih troškova. 194 . jer se odnos izmedju proizvodnje i prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. Vi ćete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troškova. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. troškove finansiranja. ja uvek sugerišem da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. Sećate se da MRS 1 odnosi ne prezentaciju finansijskih izveštaja. Metoda troškova prodatih uĉianka ima tu mogućnost da vam obezbedi obraĉun rezultata po uţim organizacionim delovima. i naravno rashode. Prema tome ona ĉak omogućava da za svaki pojedinaĉni proizvod obraĉunate doprinose prezultatu. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeća na podruĉju prodaje. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utiĉe na BU sastavljen po ovoj metodi. mi ne vidimo šta se dogadja sa proizvodjom u preduzeću. a za upravu preduzeća po metodi troškova prodatih uĉianka. Jednostavno ćete u onu klasu 9. Ne vidite ukupna ulaganja. koji je rezultat poslovne aktivnosti. U Evropi je odnos jedne i druge u zastupljenosti relativno jednak.ali pogonski obraĉun ima toliko drugih zadataka. Metoda troškova prodatih učianka. I zato ta metoda ne omogućava obraĉun društvenih agregata. Vi ne moţete sastaviti BU po metodi troškova prodatih uĉianka ako prodaje nije bilo. što naravno metoda ukupnih troškova ne moţe. u onaj pogonski obraĉun. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statistiški agregati utvrdili. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troškova. Koja od metoda se više u svetu koristi? Pa teško je reci. iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode i imaćete sve podatke potrebne za obraĉun rezultata po metodi troškova prodatih uĉianka. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena koštanja daće vam rezultat koji taj proizvod donosi. istina je da zemlje sa anglo-saksonskog govornog podruĉja radije koriste metodu troškova prodatih uĉianka. jer su vam rashodi iskazani u formi cene koštanja proizvoda. i toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obraĉun u proizvodnom preduzeću da je ovo…ne treba nam baš za bilansiranje uspeha toliko detaljno… razlog koji moţe biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obraĉuna. Znaĉi onda imate jednu potrebu za pruţanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. Posto i jedna i druga metoda daju isti rezultat.

koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. Zavisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. Ponekad ćete u jednom istom BU imati i princip naplaćene i princip fakturisane realizacije. promena vrednosti zaliha. i deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. razlika izmedju prihoda i ovako indetifikovanih rashoda biće dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. ali ne i 100% uĉešće u zavisnim preduzećima. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom raĉunu uspeha. druga ako primenjujete princip naplaćene realizacije. zatim manjinski interes. znaĉi BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada većinskim vlasnicima. troškovi prodatih proizvoda. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. To su minimalne informacije. Kako izgledaju bilansne šeme? MRS 1 ne propisuje bilansne šeme. A visina prihoda? Od prodajnih cena. i navedeni će biti troškovi po vrstama. Ako imate metodu ukupnih troškova imaćete prihode od prodaje. pa onda troškovi uprave i troškovi prodaje. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda (u BU). Znaĉi ovo nije redosled informacija. to su ukupni poslovni rashodi. znaĉi matiĉnoj firmi. Tada se kao vlasnik pored matiĉne firme datog zavisnog preduzeća javljaju manjinski akcionari. znaĉi ja ne mogu da vam kaţem da šema mora da izgleda ovako. Jedna visina će biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. Dalje slede ostali prihodi i rashodi. Zato što redovna aktivnost obuhvata prihode i rashode po osnovu finansiranja. bruto dobit.koliko u dobitku uĉestvuju povezana preduzeća. Zatim koje su vanredne stavke. Znaĉi ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode i rashode. a treća ako primenjujete princip proizvedenih uĉianka. 195 . Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti i rezultat redovne aktivnosti. i onda će biti navedeni i ostali poslovni prihodi. Od čega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. što je redovna ali nije poslovna aktivnost. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. i imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. znaĉi to su vanredni prihodi i vanredni rashodi. Ako imate metodu troškova prodatih učianka onda se obiĉno navode prihodi od prodaje. To je predlog izgleda po MRS 1. od obima izvršene prodaje i od pravila priznavanja. ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruţi. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka i taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. A manjinski akcionari postoje kada matiĉno preduzeće ima većinsko.

Ona je podreĊena politici finansiranja. U stvari poslovna politika izraţava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. formuliše svoju poslovnu politiku. politiku finansiranja. politiku zapošljavanja. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruĉja. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. decembar 2004. One mogu biti i u drugom odnosu.Utorak. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. Ja mogu da kaţem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. politici objavljivanja i poreskoj politici. Kakav je odnos izmeĎu poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podreĊene poslovnoj politici preduzeća. U kakvom meĎusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća? Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. Preduzeće. one moraju biti ravnopravne. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. politiku prodaje. da bi realizovalo ciljeve koje postavi. Tako razlikujemo politiku nabavke. 14. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. Moţemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podreĊena politici finansiranja. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podreĊene bilansne politike. Moţe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreĊena drugoj parcijalnoj politici. BILANSNA POLITIKA Bilansna politika je vaţna jer ćete vi u svom poslu uĉestvovati u sprovoĊenju bilansne politike. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? 196 . Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. politiku proizvodnje.

Zar to nije kontradiktorno? Nije. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. a sada kaţete da postoji politika koja vrši svesno uobliĉavanje godišnjih obraĉuna. pa mora se ovako. Sad ćete vi naravno reći. Bilansna politika se označava vrlo često kao kvazi politika. sve do sada ste nam vi priĉali o nekim pravilima. odnosno pravila bilansiranja. mora se onako. Primera radi. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke. koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. ali ne previše. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaĉima itd). kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. svesno uobliĉavanje ne moţe preći okvire postavljene standardima. izvodi se iz cilja preduzeća. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja ţelim preko finansijskih izveštaja. ako ţelite da zadrţite deo dobiti. da je to 197 . To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikupljanjem ponuda. vi morate definisati ciljeve. Ako vi pokaţete da imate visok dobitak. jer se to uobliĉavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. odnosno pravilima. Dakle.Bilansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobliĉavanja godišnjeg obraĉuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (ţeljena) slika o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća. pa standardima. Politika bilansa nema svoje ciljeva. kako ćete ubediti akcionare. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliĉinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niţe. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuĉe što je moguće više dodatnog kapitala. a prinosni poloţaj treba da bude dovoljno dobar. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. već je njen cilj podreĊen cilju preduzeća. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. kakav treba da bude finansijski i prinosni poloţaj preduzeća? Finansijski poloţaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuĉe investitore. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Moţemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. to oni koji predaju menadţment znaju bolje od mene.

Pod eksternim podruĉjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono podruĉje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. teško je napraviti ĉvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. raĉunovoĊa moţe samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. I pošto nema svoje ciljeve. Ako ţelim da dodatni kapital pribavim zadrţavanjem dobiti. da bi dobila argumente. dopustite da najveći deo dobitka zadrţimo u firmi. Ali ako bi smo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiĉe na formu ili na sadrţinu finansijskih izveštaja. Ali tu kaţem nije granica oštra. A da je podruĉje internog izveštavanja uprava perduzeća. kako ćemo ga pribaviti? Ako ţelimo iz eksternih izvora. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. a sad samo na sadrţinu. pred kim mi ţelimo da se predstavimo drugaĉiji nego što stvarno jesmo. da bi se on popravio nemojte traţiti visoke dividende. Dva cilja ako se realizuju na dva razliĉita naĉina. onda smo u velikoj meri odredili i 198 . I pošto ciljeve firme definiše menadţment odnosno uprava. PoĊite od toga. šta moram da uradim? Moram da finansijski poloţaj predstavim slabijim da bi ubedila. da kaţem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski poloţaj nije sjajan. onda se moţe govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. do odgovora nije teško doći. Ako smo odredili podruĉje. onda bi smo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici.neophodno? Jedino ako pokaţete da je finansijski poloţaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva podruĉja na kome deluje bilansna politika. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. prema tome jasno je da je podruĉje na kome deluje bilansna politika podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. zahtevaće dve razliĉite bilansne slike i zato kaţemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlaĉi iz ciljeva preduzeća kao celine. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva podruĉja: eksternom i internom. mada je to uvek i jedno i drugo. ne moţete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi ţelimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako ţelimo da nas drugi vide. Dakle raĉunovoĊa ne moţe da definiše ciljeve. ĉim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadrţinu. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni poloţaj. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri odreĊujemo i sadrţinu i obrnuto.

Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinaĉnu firmu ili na neko drugo preduzeće. pa prema tome i budući rezultat. Rekli smo da je podruĉje na koje deluje bilansna politika. Sastavljate steĉajni bilans. Ja kao sastavljaĉ bilansa fuzije to znam. recimo sa bilansom fuzija. nema šta sad nekom trećem da priĉate ovako je. podići ću vrednost imovine i preko toga podići 199 . sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. onako je. kao i što je to sluĉaj sa redovnim godišnjim obraĉunom.predmet bilansne politike. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari odreĊujete vrednost. kakva je situacija pre steĉaja. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta. ali su namenjeni eksternim korisnicima. Isto vaţi i sa likvidacionim bilansom. A od te vrednost zavise budući rashodi firme. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima moţe dovesti do toga da budu predmet bilansne politike. pa ĉak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. izveštaj o novĉanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. morate predstaviti taĉno kako ste sproveli. vi nemate nikakvih ciljeva. ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze. svi ti delovi godišnjeg obraĉuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. koje su promene tokom steĉaja i kako je taj steĉajni postupak doveden do kraja. a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši. bilans uspeha. jer sećate se da odreĊivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. nezavisno od toga da li govorimo o pojedinaĉnom ili o konsolidovanom godišnjem obraĉunu. ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji. postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom odreĊenih dogaĊaja u ţivotu preduzeća. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su uĉesnici u fuziji ima za posledicu razliĉitu visinu rezultata u budućnosti. podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. Od vrednosti koje unesete u pojedinaĉne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim saţimanjem. Nešto drugaĉija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom dogaĊaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem. Svi ti izveštaji. ali ne svi. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja. Redovan godišnji obraĉun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koje ima redovan godišnji obraĉun.

Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odreĊenih preskih 200 . Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju nepromenjene u poreski bilans. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obraĉunata najviše po 2 linearne stope.rashode i dovesti do iskazivaja niţeg rezultata. onda kaţemo da takav bilans moţe biti predmet bilansne politike. Dakle ne vodite vi knjige ĉijim se zakljuĉkom dobija poreski bilans. jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. To meĊutim i nije baš tako do kraja. ĉak ste i istu metodu primenili. Neću otkrivati latentne rezerve. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u podruĉju eksternog finansijskog izveštavanja. a poreski propisi kaţu da to moţete aktivirati. prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Znaĉi to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovoĊenja bilansne politike. Vi sastavite poslovni bilans uspeha. Sliĉno će biti kod bilansa razdvajanja. Ako ste negde obrnuto uradili. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. a postoji i interes. poreski propisi kaţu dopuštena je primena degresivne metode. I ĉim takva mogućnost postoji. izraĉunati razliku amortizacije obraĉunate po 2. znaĉi morate izraĉunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope. kod bilansa promene pravne forme. pa ste nešto tretirali kao rashod. a rezultat viši. odnosno poreskoj upravi. Nije. a otpisivanje ste vršili primenom 2. da su za sastavljanje tog bilansa relevantni propisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugaĉije nego što poreski zakon kaţe. onda bi trebalo da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha. Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je ĉinjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiĉe na bilansnu sliku u budućnosti. tako što procenjivanje prilagoĊavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. Ukoliko to ne ţelim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili naĉelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut drţavi. ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niţi. Tu postoji mogućnost da sastavljaĉ finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede odreĊenu bilansnu politiku. da li onda moţemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog.5 linearne stope.5 i ove obraĉunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu.

veoma vaţnu i bilansna politika je podreĊena politici finansiranja. Šta definiše politika raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obraĉunskom periodu. kakav će biti odnos izmeĊu iskazanog i ostvarenog rezultata. a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. RaĉunovoĊa ne uĉestvuje u donošenju odluke. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku. a koji ne moţemo da ostvarimo. da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljaĉima. kakve ja moram uvaţiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv. to je dopustivo. Ako mi takve olakšice na smetaju i ţelim da ih koristim. kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Prvo. Ona uvek 201 . šta ona moţe postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom podruĉju su ciljevi locirani. ali nema naĉina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. Kada je reĉ o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve ĉija realizacija je moguća. onda opet moţemo govoriti o bilansnoj politici. mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja (finansijsko politiĉki ciljevi) i ciljeve u području politike objavljivanja ili publiciteta. A šta uprava moţe sve traţiti od raĉunovoĊe. i drugo. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten iskljuĉivo menadţmentu. hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti odreĊeni naĉin bilansiranja. ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to ţelim. imam neke druge ciljeve. Uloga raĉunovoĊe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da uĉestvuje i raĉunovoĊa. Jeste. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovoĎe kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konaĉnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno-politiĉkih ciljeva. Ako mi posledice takvog bilansiranja. onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja.olakšica primenom odreĊenih pravila ili naĉina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim odreĊenu poresku olakšicu ili ne. Iz prostog razloga što uprava vrlo ĉesto ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. ja ću to uraditi. a u okviru nje politici raspodele. Ĉim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu.

dakle nisam spremna na tu vrstu iznenaĊenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda. ne znam šta me ĉeka treće godine. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa priliĉno visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. nego da ulaţem u firmu koja jedne godine iskaţe visok dobitak. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niţi od ostvarenog ili malo viši. jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlaĉe veći broj investitora. a pridrţavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi. a ako odrţavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti. bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulaţem u preduzeće koje kontinuirano raste. U voĊenju politike raspodele preduzeće se moţe opredeliti za dva koncepta. a iduće godine je taj dobitak znatno niţi. da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. visinu poreza koji će platiti drţavi koji se obraĉunava na priliĉno ujednaĉenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti. onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen. Veći broj nas ide sledećim rezonima. Preduzeća takoĊe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. naravno tu sada imate opet dve mogućnosti. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende.nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima. politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku-već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i 202 . Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koji će se opredeliti da ulaţu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi. Drugi koncept. visinu priliva gotovine i na taj naĉin lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. U većini sluĉajeva preduzeća se opredeljuju.

Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije. Podruĉje poreza će sve više biti na znaĉaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno 203 . pa će iskazani dobitk biti niţi od ostvarenog dobitka. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu naĉina na koje treba da vode svoje poslove. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. kada imate niţi razlaţete ranije i na taj naĉin uspevate da iz perioda u period iskaţete priliĉno ujednaĉenu visinu dobiti. Ušteda znaĉi da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. Kada je reĉ o poreskoj politici. da bi smo smanjili poreski teret. pominjala sam latentne rezerve. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. ne moţemo privući dodatni kapital. Ako ţelimo da idemo u razvoj firme. bilansna politika tu moţe dobiti dva zaduţenja. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode. isplaćuje visoke dividende. Podignu li poreske stope iskazaćemo niţi dobitak. ali da nikada ne plate više nego što moraju. Nećemo unapred ništa utvrditi. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji raĉunovoĊe koriste da bi realizovali ovu politiku (politiku raspodele). dakle preduzeća će sve više paţnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju.dobitka. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke. ne da bi prevarili drţavu. ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom. Zanimanje je vrlo cenjeno. ne na naĉin da to predstavlja prekršaj. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrĊuje. nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niţi teret. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. Poreska politika firme takoĊe dobija na znaĉaju. akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli. već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrĊivana. porezima. moramo formirati latentne rezerve. Drugo podruĉje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. Ako poreske stope budu niţe. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. Kada sam pominjala utvrĊivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. moţemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom sluĉaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. da bi plaćali porez što je moguće niţi. onda ćemo im se prilagoditi. kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća. ne moţemo biti lošiji od njih.

Da bi ste to mogli morali bi ste imati mnogo informacija. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike drţave. zadrţani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. ali tim novim latentnim rezervama moţda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razloţen i moraćete da iskaţete visoku dobit. da li će moţda zadrţati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. Israţivanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednaĉen iz perioda u period. izabraćemo metodu proseĉne cene. da imate jedan program. I zato je jako vaţo da kod sprovoĊena bilansne plolitike da se on u napred planira. Neću da mi direktor doĊe danas i kaţe: e znate ja hoću da naš finasijski poloţaj bude ovakav. nego ćete još morati da iskaţete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razloţile. ali da bi smo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bi smo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda oznaĉava kao vrlo poţeljan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. Kako moţemo izvršiti odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode? Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. ili će moţda podići poresku stopu. Mi to ne zanmo. izabraće okolnosti. Šta će drţava raditi. onda ćete morati iskazati ne samo taj visoki ostvareni dobitak. da imate u naped definisane ciljeve. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. ako nam nude FIFO metodu i metodu proseĉne cene. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. Znaĉi ako firma ostvaruje visoke dobitke. ĉudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jaĉe izraţen. ako nemate velike oscilacije dobiti.smanjite. Drugi mnogo dostupniji. Bilansna politika moţe doprineti tome da se poreski teret odloţi na buduće obraĉunske periode. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. a kada odreĊujem visinu rezervisanja u skladu sa naĉelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. Zašto je to poţeljan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. Koristićete sva dopuštena bilansno politiĉka sredstva da to ostvarite. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednaĉenu dobit. Jednostavno nemate naĉina da dobit iskaţete niţom nego što je ostvarena i tada se moţe dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. da li će ona zadrţati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. Mogu 204 . iskoristiću tu mogućnost. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niţi. Vi moţete formirati nove latentne rezerve. a ne manje vaţan cilj je odlaganje poreza na budućnost. time što ćemo iskazati rezultat niţim nego što on zapravo jeste.

ne moţe biti javna tajna. nema šanse. suprotni intreresima firme. jednostavno mogućnosti firme. To nije diplomski rad. sve je stroga tajna. ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada nauĉite. Ciljevi moraju biti unapred postavljeni da bi ste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadati. Dakle ona ima potrebe da pruţi eksternim korisnicima informacije o sebi. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u oĉima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustivo. firma treba da odluĉi o obimu informacija koje će biti prezentirane. U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju... I onda mi doĊe student i kaţe rekli su mi da je to poslovna tajna. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj moţe biti ostvaren. sada ne moţemo ništa. Gotovo. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. to je samo odraĊeno. Ili će na njih gledati kao na osobe ĉiji su interesi naruĉito u kratkom roku. Šta da se radi. sad ću vam reći pošaljem studente obiĉno ako se neko odluĉi da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. Neka druga firma moţda moţe. specijalnim kreditorima. prema informacijama koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalnim investitoraima. to ste morali da mi kaţete u junu. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. da vidite kako to izgleda. to je nešto što je dostupno svakome. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. cilj a neki put neki cilj ne moţete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. što god pitate poslovna tajna. Kada je poĉeo proces uvoĊenja trţišnih kriterijuma u podruĉje finansiranja i nadam se da će taj proces biti nastavljen. pa da će otuda izvući zakljuĉak da postoji potreba da se 205 . Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priĉa. naša firma ne moţe i zato je vaţno da unapred znate šta se oĉekuje. ne moţete ni bilans da dobijete. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reĉ o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentiĉni sa interesima firme.. Strašno je to što je to i danas. I ovde postoje neka dva koncepta. a to je moguće. odnosno kakvu bilansnu sliku ţelimo da bi smo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bi smo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. i sa formalne i sa materijalne strane. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. Zato nemam veliki broj diplomskih. I danas kod nekih firmi. zaposlenima.da vam kaţem.

Ovaj prvi koncept. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traţi kosa vam se digne na glavi.zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pruţite što je moguće više inforamacija o firmi. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i drţava investitori. pa ako i ne platim. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. kaţem na dugi rok. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati). Investitore zanima firma ĉija vrednost stalno raste. Ako dugoroĉno odrţanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiĊu teškoće. ali rećićete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiĊu. Svaka firma pojedinaĉno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koji. I onda moţete oĉekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. on će lako da proda svoje akcije. drugaĉiji pristup. nemaju kome da odobre velike kredite. Dakle interes svih je da privredu ĉine prave firme koje imaju budućnost. pristojne zarade. poverioce zanima firma koja vraća dugove. šta njega briga za moju firmu. jer je rizik ulaganja veliki. su identiĉni interesima firme. sastavljaĉ mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni vaţne korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. ništa više od toga. nema prećutkivanja. ovo nije pristup koji bih vam 206 . neka mi da krediti iako nisam baš naruĉito dobar. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za objavljivanje zahteva na kraju svakog standarda. (mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. zaposlene zanima firma koja im obezbeĊuje sigurna radna mesta. kome će davati pare. vaţno je da ja kredit dobijem. U koliko imate drugi. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoroĉne interese. I ako imate nameru da dugoroĉno vodite firmu. odnosno beleţaka da bi smo te dodatne informacije objavili i uĉinili ih dostupnim eksternim korisnicima. Koji deo godišnjeg obraĉuna sluţi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. Šta ako ugase sve firme. Dakle ako imate takav pristup. Ako to radite onda moţete oĉekivati od vlasnika firme. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pruţite samo onoliko informacija koliko morate. pogledajte naše banke imaju veliki problem. Kada radite dobro rećićete sve o svojoj firmi. Da im ne uskraćujete informacije. imaju relativno nizak stepen rašĉlanjavanja. da dugoroĉno radi. njegov problem. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoroĉno odrţanje preduzeća.

Kada je reĉ o drugom konceptu. naravno da je to predugo. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici ĉitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. MRS 1 ne odreĊuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. Ali one nisu ni relevantne za to. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su vaţne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. A ako su rezultati loši. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odliĉni i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. i većina firmi to danas radi. Uprava treba da vodi raĉuna koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. postavlja se i pitanje vremena objavljivanja. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. Konfikt ciljeva bilansne politike i putevi njegovog rešavanja Dva razliĉita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on moţe biti u velikoj meri uslovljen ĉinjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju razliĉite informacione potrebe. pored obima pitanja informacija koje treba pruţiti u finansijskim izveštajima. Kod politike objavljivanja. nije vaţno za nekog akcionara ili za neku banku. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. on samo kaţe da izveštaji moraju da budu objavljeni. a mi smo to prihvatili. opravdanje da informacija ne bude objavljena. Moţete ih objaviti. ali da je to prolazna pojava u poslovnom ţivotu. stavljanjem na svoj sajt. Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. Što je vaţno za mene kao upravu. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. kupite naše akcije. Kada se neka informacija uskrati. morate imati meru. i daju razliĉiti znaĉaj pojedinim informacijama. Krajnji rok odreĊuje MRS 1 koji kaţe da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. Uprava 207 . Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. Ali ono što im je vaţno moram reći. Trenutak objavljivanja birate sami. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. i i na taj naĉin ih uĉiniti dostupnim. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji.preporuĉila. onda ćete malo saĉekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kaţete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija.

mi hoćemo visoke dividende. Mali akcionari će reći (gledajte šta rade ovi u AranĊelovcu) mi hoćemo dividende. mi od toga ţivimo. Ja moram da napravim finansijski poloţaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. kako da ga oblikujem a da interesi većine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. Iskaţite ceo ostvareni rezultat i platite porez. Ako iskaţem loš. i imate problem. ne dolazi u obzir. Uprava će gledati da iskaţe manji rezultat da bi platila manji porez. dobrim ćemo predstaviti poloţaj rentabiliteta ili polititke. ali u ovom trenutku meni je vaţno da investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. Vlasnici će moţda reći. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom sluĉaju. Da li moţete sve? Teško. Postoji nekoliko naĉina na koji moţete taj konflikt interesa razrešiti.a ne dividenda kao prihod. Dakle. Ţelim da privuĉem dodatni kapital eksternih korisnika i ţelim da zadrţim dobar deo dobitka. Ako iskaţem visok profit. Pogledajte koliko razliĉitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. Veliki akcionari će reĉi. morate napraviti kompromis ciljeva. U koliko imate dva cilja. ako vi vaše pare uloţite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. drţava kao fiskalni organ će reći. što je moguće niţu dobit. Niţi nivo menadţmenta i srednji će reći iskaţite vi rezultat koji smo mi ostvarili. radi razvoja. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobliĉavate rezultat. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne ţelim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. nas interesuje rast firme. nas dividende ne interesuju. Ĉak ni meĊu vlasnicima neće biti saglasnosti. Taj problem razliĉitosti interesa je tu. Kako da napravim finansijski izveštaj. a vi ţelite da zadovoljite interese nekih od grupa. dobar finansijski poloţaj. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da ţrtvujem neke druge ciljeve. da stvorimo priliku za nove zarade. formiranja latentnih rezervi. da bude onakva kakva ja ţelim da me oni vide. Pa da kaţemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. to predstavlja znaĉajan prihod. rast vrednosti naših akcija. gledaj kao sjajno izgledamo. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski poloţaj. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskaţem finansijski poloţaj. ne moţete ih zanemariti.moţe da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. Uprava će moţda reći ţelimo da investiramo. akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. iskaţite što je moguće veću dobit. kakve dodatne rezerve. pa da ja sada nemam bonus na koji inaĉe imam pravo. ja 208 . moţda ĉak i tri koji su vam jednako vaţni. šta će vam. Poverioci će reći nemojte da investirate.

Ĉetvrtak. to nije odluka koja samo njega pogaĊa. Prošli puta sam poĉela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku.pravim kompromis. Kada banka odluĉuje da li će odobriti kredti ili ne. ali pruţene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. Znaĉi iz tih razloga ne moţe biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. a ja sam ostvarila veći profit. da bi se ta slika prilagodila poslovno-politiĉkim ciljevima. niţi menaţeri imaju pravo-izvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. to je odluka koja pogaĊa firmu o kojoj je reĉ. a za potrebe nagraĊivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. Draţava je rekla moţete vi tamo da raĉunate šta god hoćete ali kada je reĉ o porezu to ćete uraditi onako kao ja kaţem i napravićete poseban poreski bilans. Dramatiĉnih uobliĉavanja u principu ne moţe biti mnogo. Jedan za eksterne. i taj deo je vaţan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. Dakle kada neki investitor odluĉuje da li će uloţiti ili neće uloţiti u neku firmu. ali ja ţelim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji uĉestvuju u kreiranju BP. drugi za interne korisnike. koje sadrţe finansijski izveštaji. Ta rasprava moţe biti završena tako što će biti reĉeno. Vaţno bi bilo da znate koje mogućnosti menadţmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobliĉavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno-politiĉkim ciljevima. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikaţete niţi rezultat i da onda kaţete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. su po preduzeće ozbiljne. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje 209 . 16. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. A sukob izmeĊu drţave i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri. šta me briga za vašu bilansnu politiku. ima posledice i po firmu koja je kredit traţila. hoću da vi iskaţete taĉno profit koji je ostvaren. Interni menaţeri. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje riziĉno. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. A u kreiranju bilansne politike uĉestvuje menadţment preduzeća i raĉunovoĊe. decembar 2004.

raĉunovoĊe ne definišu strategiju. Kada je reĉ o ortačkom društvu. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. ali šta je uprava to se razlikuje. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. menadţment moţe da kaţe mi ţelimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-politiĉkih ciljeva). Generalno. Jer tu nema pravila. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni.ciljeve BP (na primer. da sprovode bilansnu politiku. Kod inokosnog preduzeća. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. Znaĉi on je taj koji kreira BP. Imamo jedan jedini. Nadzorni odbor je. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. ali upravljanje preduzećem. Ta uprava firme će definisati ciljeve. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. da kada ĉitaju finansijske izveštaje uoĉe uticaj mera bilansne politike. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. ili svi rade u firmi. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uloţili svoj kapital. jer vlasnici obiĉno ne upravljaju neposredno (menadţment firme – upravljaĉka i vlasniĉka funkcija su razdvojene). imate situaciju da većina ortaka. Znaĉi. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. onda je vaţno da je raĉunovoĊa dobar. Ali kada imate mogućnost da izmeĊu više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. i koji će svom raĉunovoĊi reći. u datom trenutku naviše odgovara. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. to je uprava. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog raĉunovoĊu. slušaj. ona je znaĉajna zbog toga što biraju najadekvatnije instrumente za sprovodjenje ciljeva. RaĉunovoĊe. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. naravno. moguće izgleda tako i tako. donošenjem nekih strateških odluka. Niko vam ne moţe reći. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. ili da jedan od njih predloţi a ostali usvoje predloţenu BP. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. organ vlasnika. Oni utiĉu na poslovanje preduzeća. 210 . jer dobar raĉunovoĊa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. tj. Iako je uloga raĉunovodje podredjena menadţmentu. vlasnik je nosilac BP. Time se postiţu uštede kako u vremenu tako i u naporu. sprovode zadate ciljeve. to onda moţe svako. u preduzeću. pošto u ortaĉkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. povereno je menadţmentu. Kod društava kapitala. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. To ih zanima. dakle. uvek moramo reći za koju pravnu formu to vaţi. Znaĉi.

vi ćete pri bilansiranju koristiti naĉine bilansiranja koji su definisani tim standardom. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljuĉaka i podnosi ih nadzornom odboru. nego da primenite rešenja koja su sadrţana u MRS 21. koliki je neraspodeljeni dobitak) i moţe vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto naĉelo realizacije. onda ćete poći od pravila sadrţanih u konceptualnom okviru. Ako na primer. Ta ograniĉenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. Znaĉi on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obraĉun ili ne. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. Znaĉi.o.O. bez obzira na to što naĉelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. postoji MRS 21 koji se naziva ''efekti promena stranih valuta'' i vi ste duţni. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaţe MRS 21. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obraĉuna.O. skupština vlasnika je ta koja potvrĊuje godišnji obraĉun. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuţe i da traţe nadoknadu) Dopustivost bilansne politike Koja su to ograniĉenja koja se pri sprovoĊenju bilansne politike javljaju? Znaĉi. Skupština akcionara odluĉuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. Na tim pravilima izraĊeni su standardi. imate kursne razlike. PotvrĊivanje godišnjeg obraĉuna prepušteno je skupštini vlasnika. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. o ĉemu moramo voditi raĉuna kada moramo da utiĉemo i na izgled i na sadrţinu finanijskih izveštaja? Postoje znaĉajna ograniĉenja u voĊenju bilansne poltike. godišnji obraĉun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obraĉuna. a nije naplaćena.o. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. Kada se. uprava i nadzorni organ.a) kod D. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. kod d. preioda u kome su nastale. odnosno rashod. jer ima mogućnost da traţi izmenu sadrţaja godišnjeg obraĉuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obraĉun. – nosioci su skupština akcionara. znaĉi.D. ako za bilansiranje nekog dogaĊaja postoji poseban standard. koliko ide u rezerve. Ako MRS 21 kaţe da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod. 211 . Ako ne postoji poseban standard za dogaĊaje koje bilansirate. Znaĉi. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obraĉun menja. b) kod A.

Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuĊenih opcija izabrali. Da bi ste promenili. dakle. ovaj ne moţe pa stoga ne moţe ni biti cilj bilansne politike. smatrate da će vam pomoći da odloţite porez na buduće obraĉunske periode. ona vam ove godine jako odgovara. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obraĉun. To ne treba da nas ĉudi.Ako nam se ovako postave stvari. Dakle. mora kretati u tom prostoru koji je odreĊen standardima i naĉelima. Zato je jako vaţno da kada se utvrĊuju ciljevi. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. degresivnu metodu. veĉ u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi raĉuna o ograniĉenjima koja bilansna politika ima. Ne moţete iduće godine doneti drugo rešenje. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u budućnosti biti širi ili uţi? Ja procenjujem da će doći do suţavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude voĊena. Zato će u MRS ostati samo one opcije ĉije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. Već u 2004. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. ja ne oĉekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. onda se stepen harmonizacije smanjuje. Dakle. Znaĉi. kada standard ostavlja pravo izbora. ma gde ona bila. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju odreĊenih prava izbora. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. smatra se da će niţim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se drţite. Dakle poštovanje naĉela stalnosti je drugi ograniĉavajući faktor u voĊenju bilansne politike. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša ţelja da vi u toj godini iskaţete veću dobit nego što je ostvarena. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. logiĉno je pitanje gde je bilansna politika? Šta moţemo uraditi? Prostor za sprovoĊenje bilansne politike postoji u onim sluĉajevima. kada ste jednom izabrali odreĊeno pravilo za procenjivanje. onda se ne moţe pruţati previše prava izbora. I to je prostor koji bilansista moţe da koristi. izmenjeno je 13 MRS. ali ne moţete menjati). Prekršite li pravilo ili standard. Jer ako postoji veliki broj prava izbora. To naĉelo traţi da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane naĉine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obraĉunsih perioda. već tada kaţete ovaj cilj se moţe realizovati dopustivim sredstvima. i ni jedno pravilo. budu meĊusobno uporedivi. kada se u samom standardu za bilansiranje odreĊenog dogaĊaja nude opcije (moţete uraditi ovo ili ovo). zbog toga što preduzeća posluju pod razliĉitim uslovima. linearnu metodu – jeste ona dopuštena. Drgo ograniĉenje koje bilansista ima nalazi se u okviru naĉela kontinuiteta (prvo je vezano za ĉinjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen raĉunovoĊama odreĊena zakonom i MRS). Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. Bilansna politika se. vi ste naĉinili bilansni delikt. i doneto 5 potpuno novih. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će 212 . na primer. Znaĉi.

Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. pa su novi standardi iz 2004. Nikada vam nisam priĉala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. onda to nije dobro. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. Jer u tom sluĉaju nije reĉ o bilansnoj politici. na primer. MRS su jako komplikovano štivo. vrši raĉunovoĊa. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. morate se naoruţati sa jako puno znanja. mnogo je vaţno da nauĉite pravila. Postoji nekoliko klasifikacija: 213 . Ja zato insistiram na pravilima. morate radi njihovog lakšeg izuĉavanja ozvršiti odreĊene klasifikacije. ali ni iz daleka to nisu svi dogaĊaji sa kojima ćete se vi sresti. Zato ne oĉekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. ne plaća se akcijama. i uvek kada je tako. (znaĉi koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta ţelite da postignete). kaţete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. To su shvatili i u komitetu. To su tri kljuĉna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. kljuĉna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoraĉiti granice koje bilansna politika ima. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa ĉuli. A samo zato što nije moguće da vas nauĉimo svim dogaĊajima. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo dogaĊaja o kojima niste ĉuli. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. A taktiku bilansiranja. kada odreĊujem visinu obaveze prema dobavljaĉima u broju mojih akcija). Ona bira ciljeve. Dakle.doprineti realizaciji ciljeva finansijskog izveštavanja. ali visina obaveze zavisi od trţišne vrednosti akcija. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. izbor instrumenata. to je onda nešto sasvim drugo. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. Ako vi. pri voĊenju bilansne politike. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. U tom dodatku se objašnjava naĉin na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadrţani. Priĉala sam vam o bilansiranju dogaĊaja koji se dogaĊaju u najvećem broju preduzeća. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. a to znaĉi iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća.

moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski poloţaj. već samo rezultat. Ove instrumente mi najĉešće koristimo kada ţelimo da menjamo rezultat. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. Naime. na koji aspekt finansijskih izveštaja utiĉu. Prema tome kako utiču na godišnji obračun. da ţurim sa naplatom ili ne. Zato se sa pravom istiĉe. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktiĉkim. Postoje. Ako hoćemo da menjamo rezultat. jedini naĉin da se utiĉe na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu dogaĊaji koji će bilansnu sliku promeniti u ţeljenom pravcu). vaše mogućnosti da bitno utiĉete na iskazani finansijski poloţaj i rentabilitet su jako skromni. onda se taj instrument smatra determinisanim. Prema vremenu korišćenja. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. Utoliko nam je izbor teţi. Jedan instrument oznaĉavamo kao bilansno-taktiĉki. moţemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo 214 . 4. da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. Dakle. ali istovremeno i na finansijski poloţaj.na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31. govorimo o determinisanim instrumentima. biramo izmeĊu makar dva. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. pošto se sve manje moţe bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom dogaĊaja koji su nastali. to znaĉi da će sa protokom vremena na znaĉaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znaĉi. taĉnije prema tome kada te instrumente primenjujete. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. kada je dan bilansa prošao. 2. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje.12. ali to ne moţe. I što je god uţi prostor za sprovoĊenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa''. jer moţda ne bi smo hteli da menjamo finansijski poloţaj.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. dakle. Ako hoćete znaĉajne intervencije. Znaĉi kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument.1. Jer. to nije kaţnjivo. Ako se polazi od raspoloţivosti. i bilans stanja i bilans uspeha. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. onda moramo prihvatiti ĉinjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski poloţaj. 3. Ja tu ništa ne mogu. Ovo znaĉi da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar još jedan instrument. sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe . to mora biti poznato pre dana bilansa. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. jer tu ograniĉenja nema. da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima ţelimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. ja mogu da prodam robu brţe ili sporije.

Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadrţinu tog finansijskog izveštaja. na primer. ili i na finansijski i na prinosni poloţaj. Instrumenti pre dana bilansa Za njima se poseţe u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviĊeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni poloţaj. ja uobiĉajeno traţim da mi se uradi konverzija kratkoroĉnog u dugoroĉni kredit. onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala. onda je to mera bilansne politike. Znaĉi. Ova podela je priliĉno uslovna. (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika. ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva. Ali ako se na to odluĉim zato što hoću da prikaţem bolji finansijski poloţaj. ja nešto radim. Ono što je vaţno znati je da se merama pre dana bilansa moţe uticati samo na finansijski poloţaj. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraţivanja. Dakle ako kaţem bilans će izgledati ovako.sadržinu bilansa. i zbog toga jurite naplatu. Dakle. ima karakter bilansne mere. ja ne mogu da kaţem da sam time odredila samo formu. a drugi preteţno na sadrţinu (preteţno ali ne iskljuĉivo!). jer kada vi odreĊujete formu. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost. vi istovremeno odreĊujete i sadrţinu. Tada moţete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni dogaĊaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiĉe na bilansnu sliku. biće u formi liste. reĉ je o dogaĊajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni poloţaj. to su poslovi koje vi radite uobiĉajeno (na primer. kad god sam iz kratkoroĉnog kredita finansirala potrebu koja je dugoroĉna). Suština ove podele je da ukaţe samo na to da neki instrumenti deluju preteţno na formu. znaĉi ako je to moj motiv. Za razliku od njih. nego zato što hoću da posledice tog dogaĊaja promene moj finansijski poloţaj. Samo taj motiv daje tim dogaĊajima karakter mera bilansne politike. u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas oĉekuje. Hoću da kaţem da nisu to nikakvi posebni dogaĊaji. mere nakon dana bilansa 215 . Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikaţem povoljniji rezultat. ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobiĉajeni dogaĊaj u poslovanju. ili moj rentabilitetni poloţaj onako kako to odgovara mojim poslovno-politiĉkim ciljevima. zato što vam trebaju pare. i sadrţaće ove bilansne pozicije. ţelim da imamo što više gotovine na raĉunu na kraju godine.

A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog poloţaja. moţete imati sve pripremljeno. povećavate sopstveni kapital. Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital. d) moţe se uraditi konverzija dugoroĉnih kredita u kapital. b) ili se moţe intenzivirati naplata potraţivanja. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog poloţaja upravo odnos izmeĊu pozajmljenog i sopstvenog kapitala). i povećaćete sopostveni kapital. traţiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. što ukazuje na sigurnost firme. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza. ali saĉekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski poloţaj). Ovako popravljamo finansijski poloţaj jer povećavamo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom. ukoliko se se ţeli menjati samo finansijski poloţaj. kako se moţe povećati uĉešće dugoroĉnih izvora? Ili konverzijom krakoroĉnih u dugoroĉne ili likvidiracijom kratkoroĉnih obaveza. u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski poloţaj. tj.uvek utiĉu i na prinosni i na finansijski poloţaj. Firma se smatra sigurnijom ako je uĉešće dugoroĉnih izvora veće. e) moţete emitovati i novo kolo akcija. postiţemo isti cilj. odnosno solventnosti. ne vrši se isplata obaveza. trudićete se da predstavite solidan finansijski poloţaj. i da na taj naĉin opet poravite finansijsku strukturu. zavisi od toga šta je cilj. mogu se na primer: a) smanjiti nabavke. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaţe (do posle dana bilansa. da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlaţu prevelikom riziku ako ulaţu sredstva u vašu firmu. to se moţe postići samo merama pre dana bilansa. što povlaĉi i smanjenje zaliha. ako ţelite da ubedite akcionare da ne traţe dividende. i time će neto obrtni fond. 2. moţete malo pokvariti finansijski poloţaj. ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. Jer. 216 . moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. dobija se više gotovine. dakle na kupovinu. povećava se uĉešće dugoroĉnih izvora u ukupnim izvorima. a posledica toga je smanjenje kratkoroĉnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. Jasno je zašto neko ţeli da poboljša svoj finansijski poloţaj. Naravno. Pošto svaka od ovih mera traţi vreme. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja. 1. sa jedne strane. i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. Moći ćete onda moţda da isplatite neke dugoroĉne obaveze koje imate. Ukoliko ţelite da privuĉete dodatni kapital iz eksternih izvora. c) ako se se uradi konverzija kratkoroĉnih u dugoroĉne obaveze. Dakle. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog poloţaja koliko je od ukupnih izvora dugoroĉnog karaktera. Tako ćete dobiti likvidna sredstva. ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer. pri istim dugoroĉnim izvorima biti veći. samim tim je i brţa isplata kratkoroĉnih obaveza. sa druge. ĉak ni onih koje je moguće isplatiti. a to povlaĉi i smanjenje obaveza prema dobavljaĉima.

jer se ţeli izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine.000 din profita na kraju godine. dakle.000.. a mi hoćemo da iskaţemo niţi rezultat. Ako bude još 300.Ako je cilj uticanje na visinu razultata. a vi na 6 meseci imate 300. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate. Kada trošite materijal u decembru. reklamnom kampanjom. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Ili nećemo da je rashodujemo. i imate sniţenje. koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niţi. onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i poĉećete sa degresivnim otpisivanjem. Naravno treba imati u vidu da se time utiĉe i na finansijski poloţaj. a) Ako vam je na primer. negde u oktobru.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. to je njihov posao. sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda. Da na razliĉite naĉine povećate obim prodaje (unapreĊivanjem kanala prodaje. cilj da imate 1.000. Sada će se. Trţišne cene su već iznad. odnosno. spuštanjem ĉak cena ako su previsoke. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni. to je u stvari proseĉna cena iz ranijeg perioda. To prekoraĉenje će anulirati ono prethodno sniţenje. mislite li da imate profit od 1. I kako nabavka materijala po višim cenama moţe da utiĉe na rezultat ove godine. Prema tome. još pre decembra. nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400.000 profita. Ţelite li da smanjite rezultat. Tada vam niko ne moţe reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. Nećemo mi kao raĉunovoĊe i finansijeri o tome da mislimo''). i verovatno će takve i ostati. nabavkom uticali na to da vam proseĉna cena po kojoj obraĉunavate trošak materijala bude viša. Ako ja hoću da pokvarim svoj poloţaj. razlikuju se mere pre dana bilansa. ako ţelimo viši rezultat. prvo.000 u drugoj polovini. Ostavićemo je za narednu godinu. Naravno. šta mogu da uradim. raditi ubrzano na prodaji.. Mogu da uĊem u nove nabavke. javiti prekoraĉenje. ali ja ću sad da kupim. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka. ali trebaće mi posle dana bilansa. To jednostavno nije moguće. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i 217 .''al o tome neka misle komercijalisti. troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. d) Ako ţelite da popravite rezultat.000. reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama. Znaĉi morate. odloţićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno. Vi ste. zbog toga što su trţišne cene iznad planskih. U meĊuvremenu je došlo do rasta cena na trţištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. ako svaka ta prodaja donosi dobitak.

dosta skromnije. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utiĉete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrţi minimum i maksimum rašĉlanjavanja istovremeno. već ostaje samo mogućnost da se odluĉuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskaţu posledice onih dogaĊaja koji su nastali do 31. a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS. Ono što imate u bilansu. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadrţine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadrţinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski poloţaj ili i finansijski i prinosni poloţaj. Instrumenti nakon dana bilansa Kada proĊe 31.smanjenje rezultat. naravno. Na formu se moţe uticati na nekoliko naĉina. Bilans se moţe iskazivati u formi konta ili formi liste. a utiĉe se na rezultat. Naš zakon kaţe: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) 218 . Te mogućnosti su. Moţe se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija. Bilansista nema pravo da vrši dublje rašĉlanjavanje odreĊene pozicije ili da saţima odreĊene pozicije. iskazaćete na naĉin na koji je to predviĊeno datom bilansnom šemom. To ne moţe!). instrumentima kojima utiĉem na sadrţinu nakon dana bilansa. To je prednost ovih mera. je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni dogaĊaji. decembra. Jedini deo godišnjeg obraĉuna gde bilansista ima mogućnosti da utiĉe na formu. ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaţe politika iskrenosti preduzeća. uvek se menja i finansijski i prinosni poloţaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski poloţaj – htela bi da promenim finansijski poloţaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. Sastavljaĉi finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu.

malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim. ali meseĉne otpise knjiţim tokom ĉitave godine. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. Moţemo reći: ''u toku godine vi samo knjiţite koliĉinski troškove materijala. pruţanjem (putem njega) više ili manje informacija. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo drţati u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. ali su mere BP koje su poznate unapred. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. predstavljaju takoĊe jedan od naĉina da se utiĉe na formu bilasnsa. Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine.ili politika diskrecije.. da li mi o tome odluĉujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala.'' Ali mi kada napravimo izbor.Sve ove mere utiĉu i na finansijski i na prinosni poloţaj preduzeća. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan naĉin uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . u skladu sa naĉelom impariteta. vaţe i za izveštaj uprave. I ono naĉelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre. Sve informacije u tom izveštaju podleţu principima jasnosti i istinitosti. To isto vaţi i za zalihe. i kada se izdvoji ili oznaĉi imovina kod koje je stvarna vrednost niţa od tekuće trţišne vrednosti. Da taj izbor nismo napravili. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pruţiti. recimo naĉin otpisivanja stalne imovine. u pravu ste i vi. sliĉno kao i kod prethodno navedenog naĉina. U svari. dakle mi već na poĉetku godine moramo znati koja se metoda koristi. Znaĉi postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. Znaĉi ako imamo obezvreĊene zalihe 219 . metode obraĉuna troškova disponiranih zaliha. Kako? Tako što će otpisani iznos biti. potpunosti ĉak i uporedivosti (jer to moţe biti jako korisno). odnosno zakonskim propisim. kada se ustanovi stvarno stanje. I to je takoĊe predmet bilansne politike. ali nije netaĉna ĉinjenica da se o tome odluĉuje na kraju godine. recimo. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. Znaĉi kada se uradi inventar imovine. onda na kraju godine vršim otpisivanje. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. Dajete samo ono što morate. mi tada formulišemo našu raĉunovodstvenu politiku. odnosno ĉija primena teĉe tokom ĉitave godine-znaĉi na kraju godine ja radim samo konaĉan obraĉun amortizacije. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izraĉunali visinu troškova. Sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. ili dajete više od onoga što se decidirano traţi u standardima. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obraĉun. kaţete mi smo to znali i ranije. tu politiku ĉak moramo i objaviti. realizujete zadatak koji vam je dat..

Kod otpisa potraţivanja. ili jedno od drugog širi pojam? Raĉunovodstvena politika predstavlja skup mera. Ako iskaţem veće rashode. Otpisujem malo više. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju raĉunovodstvenu politiku. konvencija. svaka firma ima svoju raĉunovodstvenu politiku. u ţeljenom pravcu utiĉe) i finansijski poloţaj i finansijski rezultat. ako ja hoću da iskaţem veći rezultat. ili taĉno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatiti (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. i povećavamo naše obaveze. a imovina sve manja). onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. o RP koja se primenjuje kod zaliha. ali neću isplatiti dividende. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. Odnos izmeĎu računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. Znaĉi. ostaje mi u bilansu stanja više). i istovremeno iskazujem niţi rezultat. finansijski poloţaj kvarim. ja moram da smanjim rashode. ili ću uzeti trţišnu cenu koja je malo viša. Znaĉi ako vam neko kaţe hoću i visok rezultat i hoću da finansijski poloţaj bude loš-to ne moţe! Meni bi jako odgovaralo da iskaţem dobar rezultat. finansijski poloţaj firme se kvari). da li ću uzeti najniţu moguću trţišnu prodajnu cenu za bilansiranje. tj. smanjujemo rezultat. Jer.materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvreĊenje. Znaĉi. Pa se govori o RP stalne imovine. Ako uzmem najniţu moguću trţišnu cenu. Formiranjem rezervisanja. izvršiću formiranje latentnih rezervi. sprovodim i bilansnu politiku. A da bih smanjila rashode. Vrlo ĉesto se koristi mnoţina. Naţalost. finasijski poloţaj će biti bolji. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. ili malo manje. primenjujem funkcionalnu 220 . moram ostaviti veću vrednost imovine. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskaţem da je potrošeno manje. a istovremeno kvarim svoj finansijski poloţaj. o RP kod potraţivanja. I vidite kolizije: hoću da prikaţem manji rezultat da bih platila manji porez. Jer to su dva opreĉna zahteva. na primer. pravila. i kaţe raĉunovodstvene politike. A kakav će biti poloţaj ako iskaţemo veću imovinu? Pri istim obavezama. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. koje takoĊe vršim na kraju godine. jer je finansijski poloţaj loš. o RP kod HOV i sliĉno. Kaţete. a zbog toga će naš finansijski poloţaj biti slabiji (ĉim se povećavaju obaveze. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (taĉnije.

koje promene treba da ĉine taj izveštaj? Promene koje se dešavaju na SK. Tih mera u RP uopšte nema. potraţivanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. ali vi na dan bilansa odreĊujete koji je to iznos moguće naplate. otvarati. pored BS i BU. linearnu metodu za graĊevinske objekte. decembar 2004 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treći izveštaj koje sastavljaju društva kapitala. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. da utiĉete na visinu rezultata i na finansijski poloţaj. i nakon dana bilansa moţete uticati i na sadrţinu i na formu godišnjeg obraĉuna. U RP piše. Znaĉi vaše RP odreĊujuće utiĉu to kako će izgledati vaš bilans. ali pri ĉemu je RP u funkciji BP. ali ne piše taĉan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. U pitanju jesu dve ĉvrsto povezane politike. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla oznaĉiti kao deo BP. voditi. Ali vaš bilans (godišnji obraĉun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. Ĉak će biti reĉeno koristiće se ta i ta metoda. Subota (radna). Znaĉi o ĉemu taj izveštaj treba da izveštava. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP.metodu za transportna sredstva. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadrţani u RP. kojima vi pre dana bilansa. u stvari on će vam dati objašnjenje zbog ĉega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. ali procenite da vam finansijski poloţaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. ali vama je opet ostao odreĊeni prostor u kom vi moţete odmeravanjem rezervisanja malo naniţe. I koji je namenjen vlasnicima. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. Ovaj izveštaj za razliku od ostalih izveštaja koji ĉine godišnji obraĉun namenjen je vlasnicima. Ovaj izveštaj zamenio je izveštaj koji se ranije zvao izveštaj o zadržanoj dobiti ili. niti će ih ikada biti. ili malo naviše. Znaĉi. delimo u dve grupe: 221 . 18. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za odreĊenu BP. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. izveštaj o raspodeli dobitka. kako se kod nas zvao. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. Tako da je BP. a one jesu mere BP. tamo ĉak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. vi poštujete vašu RP.

Zašto? Zato što su dividende deo dobitka. jer je uĉešće dugoroĉna kategorija. Sećate se svaki dobitak povećava SK. znaĉi da se dovede na dnevnu vrednost. 2. Dakle kada isplatite dividende to će imati za posledicu smanjenje SK. a dobitak je deo SK. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika . dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. pa da kroz dobit utiĉe na SK. ili metodi udela ako je znaĉajno. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlaĉenja kapitala. ako je prihod. neće biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda već će biti tretirana kao promena visine SK. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda i rashoda: 1. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija i uz to se vrši smanjenje nominalne vrednosti.12 prošle godine.kaţemo iz internih izvora. kursne razlike . sada radite ponovo kursiranje i kurs je iznad onoga koji je bio u junu. to uĉešće ce u našoj firmi biti iskazano u eurima. ako je ta firma u EU. Znaĉi ne bilo koji. jer ste i u junu radili kursiranje. tada kursna razlika koja se na to uĉešće odnosi. odnosno da smanji SK ako je rashod. Znaĉi to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeća. Povećanje ili smanjenje koje nastaje usled pojave prihoda i rashoda koji se neposredno obuhvataju preko kapitala. I naravno tu imamo povećanje SK koje nastaje kada preduzeće ostvari dobitak. To znaĉi da će do smanjenja doći usled pokrića gubitka. ili pak usled odliva kapitala u okruţenje u preduzeće. a rashoi ga smanjuju. ili saţimanje akcija. To su taĉno odredjeni prihodi i rashodi. Pošto je uĉešće deo vašeg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS 21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod 222 . moţe da to preskoĉi i direktno utiĉe na SK i povećava SK. Znaĉi toliko smo morali da uloţimo hiljada ili miliona eura da bi smo to uĉešće ostvarili. Jer je prema MRS 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. da utiĉe na dobit. Imaćete pozitivnu kursnu razliku. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. promene koje nastaju iz poslovanja . umesto kroz BU. I sada ovde imamo nešto što do sada nismo radili.1. To uĉešće koje je iskazano u eurima mora na dan bilansa da se kursira. nego se taĉno zna kada i koji prihod moţe. odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja.ali kada kaţemo kursne razlike nemojte tu stati.to su promene usled kojih se kapital uvećava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruţenja u preduzeće. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu uĉešća koje imate u stranoj firmi i koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. Primera radi: ako neko naše preduzeće ima recimo znaĉajno uĉešće od 40% u nekoj stranoj firmi. Poštoje promene koje prema MRS ne idu u BU već prihodi se odmah pripisuju kapitalu. ako je equity metoda. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. odnosno SK će biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrţali u vidu rezervi. To će biti iskazano kao nabavna vrednost ako je većinsko uĉešće. Smanjenja OK nastaju otkupom i poništenjem sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. vi ste prošlo kursiranje radili kao 31.

223 . prihode od revalorizacije i ti prihodi bi bili iskazani kao povećanje kapitala.ovog perioda. MRS 16 koji se bavi nepokretnostima. Koje informacije izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu treba da pruži • 1. odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene i fer vrednosti vaše stalne imovine. I onda će se svake godine povećavati. Znaĉi ona uopšte nece ići kroz BU kao prihod. znaĉi kada poredite vrednost u knjigama. vi ćete gubitke. ako nju uporedite sa tekućom trţišnom vrednošću i ako trţišna vrednost bude niţa tada smanjujete vrednost imovine na niţu fer vrednost i smanjujete onu revalorizaciju koju ste prošle godine prikazali. to moţe dovesti do subjektivnih procena. već će povećati uĉešće i povećati SK. Ako bi se dogodilo da je trţišna vrednost iznad. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izveštaja. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. opremom i postrojenjima. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала . da pad bude takav da potrošite sve ranija povećanja. ako nema trţišne vrednosti. Znaĉi bila pi povećana vrednost imovine na dnevnu vrednost i bio bi podignut kapital. A ako bi se dogodilo da trţišne vrednosti padaju. iskazuju u svojim fer vrednostima. to je revalorizovana vrednost iz prošle godine umanjena za amortizaciju.znaĉi one koje sam malo pre objašnjavala. Ako se preduzeće opredeli za korišćenje ovog alternativnog postupka onda će na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju i trţišne vrednosti te imovine na dan bilansa. nego da iskaţete tu kursnu razliku kao povećanje SK. vrednost uĉešća bi bila smanjena i smanjen SK. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. Problem koji se javlja kod ovog postupka je što je jako teško utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzeće raspolaţe i što poštoji opasnost od uvodjenja priliĉne doze subjektivizma u finansijske izveštaje. pa sliĉno sredstvo… znaĉi ĉim nema tog ĉvrstog uporišta. i naravno u okviru SK. 2. imajući u vidu da sastavljaĉ finansijskih izveštaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. Na taj naĉin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. I sve dok ne potrošite tu revalorizaciju. • 2. висину нето добитка или губитка текућег периода. znaĉi to nije više nabavna vrednost. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vaše stalne imovine. preduzeće bi imalo tzv. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine i po osnovu revalorizacije imovine. znaĉi ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod i povećate rezultat. onda bi se za iznos razlike smanjili SK. Znaĉi u BS u okviru SK imaćete prihode od revalorizacije koje će poštojati sve dok je trţišna vrednost veća od vrednosti u knjigama. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije.

recimo tretirali ste kao rashod nešto što je trebalo tretirati kao sredstvo.kako izveštaj izgleda MRS-1 nudi 2 forme izveštaja o promenama na SK. znaĉi vi ćete promeniti rezultat prethodne godine da bi ste mogli da izvršite uporedjenje. Dakle za efekat greške biće promenjen neto dobitak prethodne godine. a napravljena je prošle godine.dakle razlike izmedju ovih prihoda i rashoda • 4. do smanjenog rezultata i svojstveno tome iskazivanja niţe imovine. on kaţe moguće je da izveštaj ovako izgleda. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vršite obraĉun po ovoj metnodi. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака .• 3. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrţe. Znaĉi on ne nalaţe da izveštaji moraju izgledati ovako ili onako. To je dovelo. to će imati uticaja na visinu troškova zaliha i na vrednost zaliha. rezultata i neto imovine odredjenog obraĉunskog perioda. Kada se takva greška otkrije. ali do znaĉajne mere. za taj period. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала . • 5. Poštoji poseban standard koji se bavi naĉinom na koji se fundementalne greške ispravljaju. MRS 1 u takvim situacijama zahteva da izraĉunate efekte promene ove RP i da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. A pošto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda će ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. Ta greška je otkrivena ove godine u junu. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике ako promenite RP i predjete recimo sa FIFO metode na proseĉnu cenu kod obraĉuna troškova zaliha. износ исплаћених дивиденди и • 6.koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ne napravimo grešku to ne znaĉi da se greška nikada ne napravi. Zašto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuće poslovne godine. 224 . Forma izveštaja . Znaĉi vi ćete reći: da smo i prošle godine primenili ovu RP rezultat bi bio ovoliki. MRS 8 traţi da se takva greška ispravi. pri ĉemu se pod fundementalnom greškom podrazumeva greška koja je dovela do netaĉnog iskazivanja.

225 .12.12.2002? to je poĉetno stanje za 2003 godinu. год.12. višak revalorizacije. neto dobit period. I ovo su sada potpune iste kolone: višak revalorizacije. 2003 Акцијски капитал Емисиона Ревалор. a mi sada sastavljamo izveštaj za 2003. znaĉi poĉinje od poĉetka 2002 i dolazi do kraja 2002. Znaĉi vi ovde moţete videti kolike su dividende bile 2002.12. nego i visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2003. a kolike su 2003.год. Капитала Салдо на дан 31.2002 godine. kolika je emisija i da li je bilo u 2003. 02.2002. 12. po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. Емисија акциј. резерве. Pa pogledajte prvi deo. neto dobit perioda. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj. emisiju i pokazuje saldo na dan 31. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaćeni BU. on zapravo se odnosi na 2002 godninu. Šta je saldo na dan 31. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. Znaĉi i ovaj izveštaj ponudiće podatke za prethodnu godinu i indentiĉne podatke za tekuću poslovnu godinu da bi onaj koji ĉita doneo ispravne odluke. Znaĉi moţete za svaki element vršiti uporedjenje. znaĉi izveštaj sadrţi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini. добит Укупно Форма 1: Sećate se da svaki izveštaj mora da ima uporedne podatke. Znaĉi mi u u 2003 godini startujemo sa SK koji je posatojao 31. manjak revalorizacije. Емисија Салдо на дан 31.2003. kursne razlike. dividende. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31.Опис Салдо 31. a drugoj su promene u tekućoj godini da bi se ne samo visina kapitala. manjak revalorizacije. pokazuje sve promene kapitala u 2002.12.2002. Резерве Задржан а. Znaĉi pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u RP. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU.12. a kakav u tekućoj godini. kolika je emisija bila u 2002 i da li je bilo.

Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. 226 . onda je opet u beleškama objašnjeno koliko je ta promena za tekući period. godini. odnosno prenos na? To moţe da vas na trenutak zbuni. jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplaćujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. nova emisija. nego one koje nastaju po osnovu dobitka i emisije akcija. a šta znaĉi ovo prenos sa. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. znaĉi tamo gde u SK kaţe revalorizacija. Šta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje.12.12. znaĉi revalorizaciona rezerva. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. Znaĉi pogledajte ovde. isto se polazi od salda 31. ni kursnih razlika. Стање 31. Znaĉi u sopstvenim beleškama se daju. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. dobit tekuće godine i imate stanje 31. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti uĉešća.2002. kolike su bile ove godine. I biće sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuće godine prenet na pozicije rezerve.12.12. Пренос са/на Дивиденде за 2003. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih grešaka. Imate znaĉi sada iste podatke za 2003. ni prihoda od revalorizacije.12. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izveštaj sadrţi? One se daju u napomenama uz finansijske izveštaje.2002. 2003. onda stoji napomena i u toj napomeni stoji kolike su bile prošle godine. Dividenda uvek ide sa godinu dana zakašnjenja imajuci u vidu da se vrši najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrši u narednoj godini. Ovaj izveštaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital.Форма 2 МРС Позиција Салдо 31. напомена Акцијски капитал Резерве Задржанад обит Укупно Forma 2 je kraća. Нова емисија Нето добит текуће год. Znaĉi sopstvene beleške su vezane za SK.godine. 2002. 2002. Стање 31. Zatim imamo dividendu. godinu i dividenda u 2002.

Prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala. 227 .000 32. i 31. i smanjenje SK zbog isplate dividendi. Стање 31.12.2003. godini izvršena je raspodela ove dobiti koja je bila 25.000 80.000.900 rezerve i 20.900 -5900 -20.800 493.Primer: Извештај о променама на капиталу пример МРС Позиција Салдо 31. je bio 300. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. Znaĉi ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve.12. a ne u ovom izveštaju.1 . 2002.700 dinara.900 podeljenja je na 5.900-SK i naravno bilo je poĉetno stanje za 2003.12.000 85.900 i to tako što je 5.800 32. 2002.000 Резерве 80. godinu. I imali smo novu emisiju akcija od 75. 2003. ako se opredelite za formu 2. Пренос са/на Дивиденде за 2002. Стање 1. Стање 31. U 2003.000 напомена Акцијски капитал 300.900.000 dinara.900 405.900 25.000. 375. Znaĉi dobit od 25. Znaĉi ovaj izveštaj objašnjava poĉetno stanje i promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi i isplate dividendi i promene usled emisije novih akcija.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.000 25.000 Znaĉi akcijski kapital 31.000 300. Нова емисија Нето добит текуће год.900 25. iskazuju se u napomenama.000 i neto dobit tekuće godine je 32. rezerve 80. Neto dobit tekuće godine je iznosila 25.12. One promene ispravljanja fundamentalnih grešaka.900 75.000 dividende.000 75.900 405.900 preneto u rezerve i isplaćena je dividenda koja je iznosila 20.12. prihodi i rashodi koji idu direktno u BS.000 Задржана добит Укупно 380.000 80.900 25.700 300. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002.900 0 -20.000 5.000 dinara. zadrţane dobiti nije bilo i ukupni je SK bio 380. menja samo njegovu strukturu.2002. je bio 405.

Kada kaţemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. i oba imaju svoje prednosi i mane. te detaljnije podatke. ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da traţite u RP koja je RP primenjena za tu poziciju koja vas zanima. Uslov je da su postupci dopušteni standardima i naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirom. tržišna vrednost. hoću da mi kaţe koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. Znaĉi hoću da mi kaţe koju su od tih vrednosti koristili da bi obrdili vrednost pozicija u svojim finansijskim izveštajima. ako je ona niţa od cene 228 . Vrednovaćete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti. Šta moramo da objavimo u računovodstvenim politikama? RP treba da nam pruţi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima. vec kaţe RP treba objaviti. Dakle nemamo naţalost mogućnost da imamo i jedno i drugo. Kada je reĉ o objavljivanju raĉunovodstvenih politika onda treba istaći da standard ne daje ĉvrsto pravilo. One firme koje hoće da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. tada sam vam govorila da se u finansijskom izveštaju kao osnova za vrednovanje moţe koristiti istorijski trošak. To je prednost. a za sastavljaĉe i firmu je lakša prva metoda. i sadašnja vrednost (diskontovanje). Drugi pristup. Znaĉi ne da nam kaţe… znate mi smo izvršili otpisivanje osnovnih sredstava… ne. Znaĉi svaka specificna RP mora da bude navedena. Ali sada ako vas zanima RP firme nemate više na jednom mestu već morate da je lovite po pojedinim napomenama. neću odvojeno. nego hoću napomena pa najpre dam RP pa dam napomenu tj. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite šta se kod bilansiranja svake pozicije radi. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne RP primenjivali da bi smo mogli razumeti finansijske izveštaje. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. znaĉi da sve vaše RP objavite na jedom mestu. Ako se opredelite za prvi pristup.Računovodstvene politike Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzeće koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izveštaja. Ali kaţe i sledece RP moţete objaviti kao poseban izveštaj ili RP moţete objaviti kao deo napomena uz finansijske izveštaje. vrednost ponovne nabavke. U praksi se koriste oba pristupa. znaĉi to je nešto što sigurno mora. Znaĉi morate koristiti dva izvora. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. Uobiĉajeno je da se za najveći broj pozicija koristi istorijski trošak ali neke od pozicija ce i pri korišćenju istorijskog troška kao osnove procenjivanja.

Prema tome iako koristite istorijski trošak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi ćete koristiti neke druge vrednosti.утврђивање амортизације.imamo razliĉite mogućnosti. • .конверзију иностраних трансакција. • . • . Koje sve računovodstvene politike moramo objaviti? • То су рачуноводствене политике које су примењене на: • . E to mora biti napisano u RP. • . • . kako ste tretirali goodwill (objašnjenje imate u predavanju 09. vi ćete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajući u obzir vremensku vrednost novĉa. u trenutku isporuke. strana 6) • . • . • .лизинг.инфлаторно рачуноводство. укључујући одложене пореске обавезе. Moramo reći koju smo politiku od tih koristili.резервисања koja formirate • . • .трошкови истраживања и развоја . • . Moţda smo koristili sve tri. укљујући зависна предузећа и придружене фирме morate reći koje ste metode konsolidovanja koritili. ali moramo reći kada smo koju od njih koristili.kako tretirate te troškove • . • .утврђивање прихода .koštanja odnosno nabavne vrednosti..пословне комбинације. moţemo ih priznavati u trenutku naplate.владина помоћ и донације 229 . • .залихе.капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова.принципи консолидовања.трошкови који се односе на запослене. potraţivanja ćete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imaćete isplate koje će se protezati na rok od pet godina.12.dakle šta aktivirate. rezervisanja za date garencije prema sadašnjoj vrednosti.улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања . kako ste grupu.порезе. koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite.дефинисање географских и пословних сегмената • . • .дефинисање готовине и готовинских еквивалената.

BELEŠKE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Beleške predstavljaju neophodan deo finansijskih izveštaja. Npr. Znaĉi beleške imaju zadatak: 1. Znaĉi na kraju svakog standarda piše…zahteva se obelodanjivanje…. Naši bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. A onda još ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. Da bi ste sve te informacione potrebe pokrili morate pruţiti jako veliki broj tih informacija. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razliĉite informacione potrebe. iza toga idu RP i na kraju izveštaj o novĉanom toku. nalaze u medjusobnom konfliktu. pruţanje dovoljno informacija Pogledajte ta dva zahteva. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. Pošto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finansijskih izveštaja. dakle sa manjim brojem pozicija. šest meseci…znaĉi o toj jednoj poziciji sve ove informacije daće u okviru napomena. I ako ne ĉitate beleške ili nemate beleške izveštaj nećete razumeti. BU na drugoj strani. i preglednost i pruzţanje dovoljno informacija. tri meseca. I kada se prave beleške odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Ako vam neko ponudi izveštaje bez beleţaka znajte da nešto krije. Taj minimun. preglednost 2. izveštajima a koje su neophodne za informisanje. izveštaji napravljeni pregledno. znaĉi moţete objaviti i više od toga ali morate najmanje toliko. sastavljaćete izveštaj o kratkoroĉnim plasmanima.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. I onda ćete uz sve to na kraju dati podatke i po roĉnosti. Znaĉi izveštaji bez beleţaka su teško ĉitljivi izveštaji. takodje se daje izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. izveštaja date u napomenama. koliko je stanje na kraju godine. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica beleţaka. razbiće te ih na one u 230 . Vi morate da napravite izveštaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finansijskih izveštaja vaţne da bi oni mogli doneti odluke. plasmana. e onda ćete to razloţiti plasmani sa rokom dospeća do mesec dana. koliko je povećanje kratkoroĉnih plasmana u toku godine. Sada je BS na jednoj strani. Prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. kolike su bile naplate kratk. Taj konflikt razrešen je tako da su finan. koliki su kratkoroĉni plasmani bili na poĉetku godine. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. Jer kratkoroĉni plasman je svaki plasman do godine dana.

onda to u svetu znaĉi sledeće: ti izveštaji su potpuni. Ako se RP i beleške daju zajedno šta će onda beleške sadrţati. izveštaja poštovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. Druga beleška koju morate navesti je vaša izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. naći belešku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. standardima. i u okviru ovih u stranoj valuti imaćete podelu po vrstama valuta. Znaĉi kada pravite belešku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moţe da je razume. da daju neke informacije koje se u izveštajima uopšte ne nalaze ali su neophodne za donošenje poslovnih odluka. ali ćete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vaša nepokretnost nalazi. Znaĉi pravilo je da te beleške budu standardizovane za svaku firmu. Zašto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vaţan? Zato što kada vi kaţete da ste sastavljali finan. izveštaje u skladu sa rac. znaĉi navešćete datum i rešenje po kome je firma upisana u sudski registar i navešćete spisak delatnosti za koje je firma ovlašćena znaĉi kojima se bavi. Znaĉi napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. • Пример: • Предузеће је основано 1959. Evo ovde imate jedan takav primer beleški. Sve to mora onaj koji ĉita izveštaj da zna. Prvo morate objasniti u beleškama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. imaju one sliĉan sadrţaj ali nikada potpuno isti. izveštaju nema. Na beleške se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. Zato se beleške naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. године. Продајом државног дела акција у 2002.dinarima i one u stranoj valuti. Znaĉi vi u bilansu nećete videti da je vaša nepokretnost data u zakup. Moţete vi u cilju poboljšanja da promenite nešto da neki podatak dodate. 2. године предзеће послује као акционарско друштво. taĉni. 231 . I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleškama dajete podatak za prethodnu i tekuću godinu. као друштвено предузеће. Znaĉi kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prošle i kraja ove godine duţni ste da date uporedni podatak. Ovde bi još bilo i ĉime se firma sve moţe baviti. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. ne moţete to reći u bilansu. Znaĉi beleške kao izveštaji moraju biti jasni. ali opet ćete morati da objasnite da taj podatak prošle godine niste unosili. Niko drugi ne moţe za neku firmu napraviti beleške osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. Znaĉi prva beleška sadrţi podatak o tome a) kada je osnovana firma. Nakon toga b) slede RP i c) beleške. Znaĉi beleške se razlikuju od firme do firme. Znaĉi to je situacija kada napomene daju podatak koji uopšte u finan. од августа 2001. Znaĉi niko drugi vam ne moţe napraviti beleške.

onda to znaĉi da ste se opredelili za nominalno odrţanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na poĉetku moţe biti smatrana dobitkom. Kada ovo kaţem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. Ĉim niste poštovali jedan standard smatra se da niste poštovali ni jedan. (na slajdovima ima još) Evo. Znaĉi imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. nezavisno od promena kupovne snage novĉa. koliki su otpisi bili na poĉetku a koliko u tekućoj godini i kolika je sadašnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. Znaĉi na koja pitanja. kao bi izgledala sadrţina napomene koja bi išla uz nepokretnosti. Mi nećemo prolaziti sve napomene već samo neke od njih. Primer za ovo je • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. Znaĉi sve te informacije moraju biti date u napomenama. 232 . to nista ne znaĉi. na primer. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. Ako ste makar od jednog standarda odstupili. Znaĉi ako vi kaţete istorijski trošak. a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vaše firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. To znaĉi da ja neću koristiti MRS 17 koji se odnosi na lizing zato što jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. Kada je reĉ o procenjivanju znaĉi. To je poruka korisniku… Moţete se osloniti na informacije koje ovi izveštaji sadrţe. koristiću MRS-23 zato što imam kamate…dakle vaţno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vašim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. I upravo zbog toga što je ta informacija tako vaţna ne moţete napisati da su izveštaji sastavljeni u skaldu sa raĉunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izveštaja.razumljivi. ali ću koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato što prihode od prodaje imam. ako je u toku godine bilo završenih investicija koje su zapoĉete ranije. opremu i postrojenja. odnosno da će dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. znaĉi ne moţete napisati… Mi smo primenjivali najvaţnije standarde. kolika je njihova vrednost. tada ćete navesti da li ste se opredelili za istorijski trošak? Zašto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato što izabrana osnova opredeljuje kako će biti odrţan kapital i šta će biti smatrano dobitkom. uporedivi. kolika je vrednost nabavke koje su izvršene u toku godine takodje po grupama.

700.Da bi napomena odgovorila na ova pitanja ona otprilike moţe izgledati ovako Грађ. • Вредност основних средстава у припреми од 18. a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti. završetka investicije.336. Нове набавке у току године Продаја 31.307.186. Poĉinjete od nabavne vrednosti 1.864 44.572 260.737.1.1.123 18.864. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na poĉetku godine. amortizacije u tekućoj godini.308 176. У току 18.992 8. koliko je do sada uloţeno.757 4. Укупно 44.336. 33. 31.824 Znaĉi gore imate osnovne grupe vaših osnovnih sredstava.166 Инв. 4. Амортизација Импаритетни губитак 31.000.186. i sadašnja vrednost izgleda ovako.173 21. prodaja nije bilo.947 8. nabavke u toku godine. Сред. Обј.Децембра 2002.350 13.072 10.623 19.457 12. To je jedan od primera kako bi beleška trebala da izgleda. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost na šta se ona odnosi. ne mora biti obavezno u vidu tabele.284 2.186. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju moţete dati i u ovakvoj formi. Вред.Децембра 2002.337 31.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну.131 129.169 11. Нето књигов.186.12. obezvredjenja nije bilo. Osnovna sredstva u pripremi Moţete dati beleške i opisno.115.072 10.151. Nabavna vrednost se moţe povećati zbog dodatnih nabavki. kako je finansirana.394. a onda otpisi. 31.749 0 176. Исправка вредности: 1. odnosno sadašnju vrednst sredstava na kraju godine.008.12.623 0 0 33. izgdaju otpisi sa prodajama ovako. Набавна/ процењена вредност 1. Otpisi na poĉetku godine + otpis tekuće godine + obezvredjenje. а разлика од 5. tolika je bila nabavna vrednost ukupno. znaĉi iz ĉega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја.987 392.681. Znaĉi dajete nabavnu vrednost.185 Опрема Остала Осн.506 13.607.414. Износ уложених средстава је око 13.186.864 18.315 1. znaĉi vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadašnju vrednst. promenu nabavne vrednosti.708. 233 . 2001.672. Овај објекат финансира “К”.680 0 16.000.680 16. Јануар 2001.2001.941.864 је резултат извршене ревалоризације.

Efekat priliva i odliva je neto gotovina.000. Kao i BU tako se i ovaj izveštaj odnosi na obraĉunski period. kod naĉela impariteta. zašto je izvršeno i koji je to diskontni faktor korišćen. Pošto je knjigovodstvena vrednost 1. Znaĉi vi imate ulaganje na poĉetku.300. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму. Znaĉi mi smo diskontovali buduće prilive od korišćenja tog sredstva. Znaĉi ako je bilo izvršeno otpisivanje. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obraĉunskom periodu.356. Kada posmatrate poslovanje preduzeća to poslovanje preduzeća nije ništa drugo nego konvertovanje novĉanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac. to je jos jedan dokaz da finan. kupite 234 .• На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1.000. E sada naravno da bi ste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17..000? Ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1..000 šta ćemo sa razlikom od 56.000 је унета у биланс успеха као расход. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. Dovode do povećanja ili do smanjenja neto gotovine. izveštaji nisu namenjeni laicima.000 дин. Šta znaĉi obezvredjenje tj MRS-36? Sećate se onog raĉuna ostatka.300.356.000.• Разлика од 56. Znaĉi to je objasnjenje zašto ta linija na kraju ima vrednost niţu za 56. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti. Primer za lizing • А) Рачуноводствена политика • Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу.

eksterni ili iregularan tok gotovine . isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeća. dolazi do potraţivanja.koji nastaje unutar preduzeća i to je ovaj tok koji sam vam priĉala. Zašto likvidnost? Zato što bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzeće odlazi pod steĉaj. I zato su to dve vaţne pretpostavke. interni ili regularni tok gotovine . i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veći od odliva po osnovu vraćanja depozita. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzeće na dugi rok opstalo. 2. Znaĉi smisao i kod preduzeća i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvuĉemo više gotovine nego što smo u taj poslovni proces ulozili. Šta je eksterni tok? Kako to pare spolja mogu doći u firmu? Uplate vlasnika. Znaĉi zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viškove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novĉanim sredstvima. i time širi ovaj interni tok. Znaĉi ovde banka od svojih obaveza.osnovna sredstva. Novĉani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1. Zakonom o steĉaju 45 dana moţete da kasnite sa plaćanjem obaveza ili da vam je raĉun blokiran 30 dana i vi odlazite u steĉaj. duţe ili kraće u zavisnosti od brzine obrta. mora biti profitabilno. Zašto je važno da preduzeće ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrţanja preduzeća na dugi rok. a isplata poverilaca. vraćanje kapitala vlasnicima. ta vaša ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. To su likvidnost i rentabilnost preduzeća. Ni jedan vlasnik neće drţati pare u firmi koja ne uvećava kapital koji je on u tu firmu uloţio. Zašto je to vaţno? Zato što samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrţanje kapitala koje je u preduzeće investirano i njegov rast. da bi opstalo na dugi rok. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. Bez likvidnosti uĉesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. znaĉi mimo njegovog redovnog poslovanja. zaduţenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzeće. zalihe. 235 . kroz poslovanje vremenom. jer depoziti jesu obaveze banke. I zato je jako vaţno da svaki uĉesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. nema noramlne privrede. Kod banaka je po jos oĉitije.ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzeće. ili dovodi do odliva gotovine usled ĉega se interni tok suţava. Znaĉi preduzeće. Drţava brine o tome da se odrţi finansijska disciplina u privredi. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti. znaĉi izmirenje duga. uĉešća itd.

i zbog toga nam je taj izveštaj vaţan. Šta sve obuhvata gotovina? Znaĉi raspoloţivu gotovinu.Ispunjenosti prve. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. Znaĉi zašto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prošloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost plaćanja preduzeća u budućnosti. Znaĉi šta je za nas cilj ovog izveštaja. to nije gotovina. ja sam pozajmila 236 . drţavne obveznice koje imaju rok dospeća do tri meseca. da isplaćuje dividende. mi govorimo o izveštaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godišnje zakljuĉka. Znaĉi to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. zato što kod njih poštoji rizik od gubitka vrednosti. Imam gotovinu na raĉunu. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekući raĉun. depozite ne raĉunu koji nije oroĉen. imam gotovinu u blagajni pa sada to što sam ja prenela pare sa blagajne na raĉun ili obrnuto to nije to. Znaĉi polazeći od tih prošlih novĉanih tokova mi procenjujemo buduće novĉane tokove. Šta je cilj sastavljanja izveštaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izveštaja je da korisnici dobiju izvore iz kojih ĉe moći da dokuĉe informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeća u prošlosti. Taj izveštaj će nam pokazati koliko je preduzeće sposobno da stvori gotovine. Ili depozite koji se isplaćuju na zahtev. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. to je promena u okviru gotovine. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. sa kojim ciljem. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. zato što poštoji rizik od naplate. Znaĉi sve što treba da znate o izveštaju o novĉanim tokovima naći ćete u MRS 7. Tokovi gotovine se obiĉno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. rentabilno poslovanje. dakle to je vaš tekući raĉun. Po tom standardu novĉanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. da plaća svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrţi izveštaj o tokovima gotovine. da plaća kamate. Znaĉi takva sredstva recimo ĉek smatra se ekvivalentom gotovine. Šta su gotovinski ekvivalenti? MRS 7 bavi se izveštajim o novĉanim tokovima. Znaĉi vaš tekući raĉun kod banke predstavlja vas depozit koji vi moţete slobodno raspolagati bez ikakvog ograniĉenja. na bazi toga mi ćemo proceniti da li je preduzeće sposobno da vraća svoje kredite. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. zatim koji su to namene za koje preduzeće tu gotovinu troši.

znaĉi koji je to najveći izvor gotovine u prošloj godini bio. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeća na bazi vremenskog rasporeda novĉanog toka. to znaĉi da smo se mnogo zaduţivali ili da smo pribavljali znaĉajan dodajni kapital. dakle operativne delatnosti. Ili da je neto novĉani tok u ovoj godini u najvećoj meri bio pod uticajem naših ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novĉanog toka. Da bi ste mogli da prognozirate buduće novĉane tokove morate da znate novĉane tokove iz prošlosti.na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li će da mi vrati ceo iznos ili neće. i to hoću da mi bude diferencirano. zatim uprava moţe dokuĉiti da li su prilivi ili odlivi iz finan. dakle vršili smo investiranje. Šta uprava preduzeća može da vidi iz izveštaja o novčanim tokovima? Znaĉi nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzeće uopšte stiglo tokom prošle godine. Ne kaţem da se time ne štite interesi poverilaca. Jer je kod banaka previsok rizik. Uprava će za svoje potrebe da taj godišnji novĉani tok 237 . Kada se radi procena vrednosti preduzeća za potrebe bilo prodaje preduzeća ili fuzije preduzeća. Npr. postojećim i potencijalnim poveriocima. uvek se kao osnova koriste budući novčani tokovi. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prošle godine po raznim osnovama. da li će platiti polovinu odmah. aktivnosti moţda bili najjaĉi. a sve redje će se obraćati bankama za kredite. Znaĉi to je ono sto uprava hoće da zna. Jer sve više preduzeća pribavljaju dodajni kapital na trţištu kapitala. Koliko sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuće aktivnosti firme. i koliko sam novaca uloţila na razduţenja ili eventualno vratila vlasnicima. dakle iz prodaje imovine. koliko sam novaca uloţila u neku nemonetarnu imovinu. i naravno drţavi. Znaĉi taj uslov nije ispunjen. postojećim i potencijalnim investitorima. Kome je namenjen ovaj izveštaj? Namenjen je upravi. I sada se pomera teţište poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje će banke imati. Zašto? Zato što smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. Finan. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta može zakljuciti? Odakle joj potiĉe gotovina. i sve promene koje se u standardima vrše motivisani su ţeljom da se zaštite interesi investitora. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. ili neće platiti nikada. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruţenja. mi sada pravimo novĉani tok za godinu dana. Naravno zanima me i za šta se te pare troše. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novĉana sredstva. izveštavanje u celini sve više se okreće investitorima. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije sluĉajno.

000. ĉiji je dobitak kvalitetniji? Znaĉi kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplaćenosti. I ta procena potreba za gotovinom biće izvršena opet na bazi neto novĉanog toka. Znaĉi ako ja znam da ću imati prilive gotovine. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugaĉija situacija. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. To je jako vaţno za buduće odluke. a drugo preduzeće ima takodje rezultat 100. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrţavanjem likvidnosti. I to je jedan od vaţnih pokazatelja kvliteta rada firme. Svi viškovi gotovine se mogu plasirati.000. Na bazi ovih informacija o ĉemu uprava odluĉuje? Uprava svoju poslovnu politiku i politiku finansiranja kreira prema oĉekivanom neto novĉanom toku. Znaĉi vi samo moţete da prikaţete odakle ta gotovina dolazi i za šta ste gotovinu trošili. prema tome vi nemate mogućnost da kreirate neto novĉani tok. izveštaja. Investitori na bazi izveštaja o novĉanom toku procenjuju kako uprava preduzeća kontroliše tokove gotovine. a stepen naplaćenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine.000. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i naĉine plasiranja slobodnih novĉanih sredstava.podeli po mesecima. na raĉunu se drţi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. Kaţe se da izveštaj o novĉanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nešto je naplaćeno ili nije a nešto je plaćeno ili nije. Ona ţeli da uoĉi koji su to periodi u toku godine kada obiĉno ostvaruje viškove gotovine. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da ćete poĉevši od maja pa zakljuĉno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novĉana sredstva.000. jer ću unapred poĉeti da traţim koje su najpovoljniji naĉini da tu gotovinu plasiram.000. koliko nam još para treba. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novĉanog toka. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je još jedna razlika izmedju banaka i preduzeća. Bilansna politika ne moţe da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. i ima neto gotovinski tok od 30.000 i ima neto gotovinu od 80. 238 . pa ce taĉno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. Nikada se pare ne drţe na raĉunu. Imamo lep neto novĉani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. I zato je vaţno da se na bazi prošlih priliva napravi plan priliva i odliva koji će biti za naredni obraĉunski period. I ako to vi već znate u martu onda vi moţete da napravite strategiju kako ćete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazići. da bi ste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viškove gotovine. neću valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. Ako jedno preduzeće ima dobitak od 100. Jedna je još prednost koja se istiĉe kao prednosti izveštaja o novĉanom toku u odnosu na ostale finan. a ne kada poĉne maj mesec…šta pa nemamo para.

investiciona ili finansijska aktivnost. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih ću plasirati svoj novac. Znaĉi ako meni najviše novca odnosi investiciona aktivnost. Poštoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. Poverioci koriste izveštaje da bi procenili sposobnost firme da plaća glavnicu i kamatu. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. I kada gleda neto novĉani tok u privredi kao celini moţe proceniti.Oni ce taĉno videti da li uprava vodi raĉuna o uskladjivanju priliva i odliva iz izveštaja o novĉanom toku. Postavlja se pitanje zašto baš ovakva klasifikacija. Klasifikacija novčanih tokova Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. gde je onda teţište firme u tom trenutku. 2. Država normalno procenjuje sposobnost preduzeća da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novĉanog toka. Jedan je da bi procenili da li će se firma još zaduţivati. zbog isplate poreza. Kada je reĉ o otplati rate. ako je firma dobra. Dakle izveštaj o novĉanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom. I naravno iz toga će oni proceniti da li će uprava ići na dodatna ulaganja. znaĉi ako veliki broj firmi ima negativan neto novĉani tok onda tu nešto nije dobro. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. dakle da li operativna. A onda ako ima višak gotovine. iz aktivnosti finansiranja. vaţno ima je da se ta firma na dugi rok odrţi. Dakle ako se stepen zaduţenosti firme povećava onda se smanjuje mogućnost da na vreme svoje obaveze izmiri. Ako će se firma ĉiji ste vi poverilac još zaduţuje vi procenjujete da će ona imati teškoća sa vraćanjem dugova. iz aktivnosti investiranja 3. ne na tekućim aktivnostima nego na ulaganjima. iz poslovne aktivnosti (kaţe se još i iz operativne aktivnosti) 2. zbog odrţanja likvidnosti. zatim sposobnost preduzeća da stvara gotovinu koja je njima jako vaţna zbog moguće naplate dividendi. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekući 239 . vi znate da se dugoroĉni krediti otplaćuju putem anuiteta. zašto je baš ovako delimo? Poštoje dva razloga: 1. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. Na ulaganjima. Dakle poštoji uvek više razloga zbog kojih se interesujete za novĉani tok. više nego operativna. da na bazi ovako klasifikovanih novĉanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najviše utice na finansijski poloţaj preduzeća. Oni procenjuju i buduće potrebe za gotovinom iz dva razloga. a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. nije prezaduzena. njima će trebati pare. zato što je to firma ĉiji su oni suvlasnici.

dividenda i tantijema. poslovnu aktivnost. Šta je razlog? Kada knjiţite kamatu kao trošak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. rashod. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj. plaćene kamate. HOV u operativnoj aktvnosti. zatim od naplate kamata. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaĉi odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja će naravno kreirati u budućnosti ekonomske koristi. aktivnosti ili imajući u vidu da te kamate utiĉu na visinu rezultata. 240 . kratkoročnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Šta su odlivi? Šta sve plaćamo? Plaćamo dobavljaĉe za kupljenu robu i izvršene usluge. Šta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeća da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. Dugoroĉno zaduţivanje i dugoroĉno razduţivanje je aktivnost finansiranja. Znaĉi kada investirate vi trošite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. kupovina kratk. otplata kratkoroĉnih kredita. i za ona ulaganja koja moramo izvršiti. Da bi se povezao neto rezultat i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. to je suprotno ulaganju. za isplatu dividendi. a ne u aktvnost finansiranja. aktivnosti.finan. prema dobavljaĉima i radnicima. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. i imamo isplate rashoda. Kao što su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnošću firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. poreze. Kod proizvodnih preduzeća prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Znaĉi kamate na kredite. Znaĉi mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. neto rezultata iz poslovanja. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. Šta je investiciona aktivnost? Šta znaĉi investirati? Investirati znaĉi uloţiti. zaštitnog znaka…. plaćamo radnike. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduţenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. kada raĉunate neto dobitak taj rashod utiĉe na visinu neto dobiti. kamate. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. Znaĉi trošim sada da bih imao prilive u budućnosti. odnosno u trgovini od prodaje robe. prilivi od prodaje kratkoročnih berzanskih HOV. Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnošću firme. I ovde se dilema postavlja sledeća. Pošto mi ţelimo da poveţemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost.

Dakle to su sve odlivi gotovine. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine.( jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Biće u finansiranju). Kao sto poštoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. uzimanje dugoroĉnih kredita. lizinga. tako poštoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine.Znaĉi kada prodate HOV. Znaĉi to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. znaĉi ne svojih. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novĉani oblik i time imate priliv. tu je jer je finansijski lizing kao dugoroĉni kredit. Dakle reĉ je o prilivu sredstava iz okruţenja u preduzeće. Ako bi smo izvršili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja. zaduţimo se. isplata dividendi. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja mašina i opreme. isplate obaveze po osnovu finansiranja. bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduţenja ili vraćanja dela uloţenog kapitala vlasnicima. Ali je vaţno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. nešto od aktive pretvorite u gotovinu. I naplata dugoroĉnih plasmana. novĉanog toka i gotovine. znaĉi nemonetarno. Znaĉi vidite kada mi dajemo to je investiranje. prodaja vlasniĉkih i duţniĉkih HOV drugih preduzeća. Rekla sam već da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izveštaju o novĉanim tokovima. To nam je vaţno jer ćemo na osnovu te veze doći do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. Odliv imate kada se razduţite i tada imate smanjenje pasive. izdavanja obveznica ili zapisa. i uzimanje kratkoroĉnih kredita. Odlivi: otplate glavnice duga. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasniĉkih instrumenata. Raĉuni bez aktive ali bez gotovine. dugoroĉne HOV i davanje kredita. ili kada uloţite što dovodi do povećanja aktive. a kada se zaduţujemo to je finansiranje. zato što je reĉ o sredstvima koja u preduzeće pritiĉu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. ili kada se poveća pasiva. 241 . Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva.

Koje metode sastavljanja izveštaja postoje? MRS 7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1.Kako izgleda izveštaj o novčanom toku? Imamo gotovinske A. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности • Б. Sećate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moţe biti metoda ukupnih troškova ili metoda troškova prodatih ucinaka. utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja poslovnog rezultata. Приливи готовине из пословне активности 2. utvrdjuju se uvek na isti naĉin. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. indirektnu metodu Obe ove metode daće isti iznos neto gotovine. U ĉemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je reĉ o tokovima iz poslovne aktivnosti. Što se tiĉe priliva i odliva ili izraĉunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. neto povećanje + gotovina na poĉetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. a da se rezultat iz 242 . aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Imate gotovinu na poĉetku perioda. jer u nekim od ovih podruĉja moţete imati i negativan gotovinski tok. Znaĉi u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izveštaju o novĉanom toku mora biti jednak. Metoda utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povećanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. znaĉi neće biti samo sabiranja nego će biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. direktnu 2. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva.

ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. Znaĉi za ono što nije izazvalo isplatu. Izvori podataka za utrvrdjivanje izveštaja o novĉanom toku nalaze se: u BU. koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrši transformaciju ili preraĉunavanje tokova rentabiliteta u novĉani tok. Znaĉi pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. šta će biti sa potraţivanjima od kupaca? Ona će biti veća jer to će znaĉiti da deo prihoda je sadrţan još uvek u potraţivanjima.finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. ako prihod naplatim odmah. Kako ćemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Šta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. Znaĉi naĉelo kaţe da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. ja nikakvo potraţivanje imati neću. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novĉani tok. Ako u toku obraĉunskog perioda naplatim manje nego što sam prodala. u BU a dodatne izveštaje nalazimo obiĉno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na raĉunima glavne knjige. Znaĉi ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. Tada će mi prihod biti jednak naplati. tada ce potraţivanja biti niţa. Znaĉi prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. Šta je osnova za izradu izveštaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige. Naplata moţe biti manja od prihoda i tada se potraţivanje povećava. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izraĉunali neto novĉani tok. Zašto? Zato što se raĉunovodstvo zasniva na obraĉunskoj osnovi. a kako se zove to naĉelo u konceptualnom okviru? To je naĉelo nastanka poslovnog dogadjaja. I otuda 243 . Direktna metoda. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovĉane transakcije. Jer pazite. Naplata moţe biti veća od prihoda pod uslovom da smo imali potraţivanja i da smo ta potraţivanja naplatili. Kako ćemo do tog podatka doći? Tako što ćete prihod od prodaje korigovati iznosom potraţivanja prema kupcima. izveštaj o novĉanom toku ne moţete dobiti zakljuĉkom raĉuna. E sliĉno je i ovde. taj podatak se nalazi u BU. ako prihod naplatim u celini. da nije pretvoren u gotovinu. Znaĉi prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada se potraţivanje prema kupcima ne menja. znaĉi mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. E pošto se raĉunovodsto zasniva na obraĉunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doći posrednim putem. Samo se na razliĉit naĉin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti.

nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. ako ste u jednom obraĉunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe neće biti. ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. morate uzeti u obzir i promene visine vaše obaveze prema dobavljaĉima.vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. jeste je prodali ali niste je platili dobavljaĉima. Ako su obaveze prema dobavljaĉima na kraju obraĉunskog perioda veće nego što su bile na poĉetku. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljaĉima. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako što. odnosno smanjujemo ako imamo povećanje potraţivanja. Kada je reĉ o odlivima iz poslovne aktivnosti najveći deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljaĉima. Ali šta ako niste platili. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. ali iz BS uzimate poĉetno i krajnje stanje potraţivanja od kupaca. To isto vazi i za proizvodnju. šta to znaĉi? Da ste platili više nego što je nabavna vrednosti prodate robe. sve što ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni koštanja prodatih gotovih proizvoda. a niste platili i zato su obaveze porasle. Znaĉi ako ste nabavili više nego što ste prodali robe. da bi ste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. Ako su vam obaveze na kraju niţe nego što su bile na poĉetku to znaĉi da ste platili sve što ste nabavili u tom mesecu i još da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period ušli. Znaĉi tada ćete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. Ako ste plaćali samo robu koju ste nabavili onda je vaš odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. Znaĉi i zato kaţemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako što ga povećavamo ako imamo smanjenje potraţivanja od kupaca u odnosu na poĉetni iznos. Ali pošto to nikada nije tako. jer ne mora znaĉiti da ste vi svu robu koju ste nabavili platili. Šta će onda biti? Doći ce do povećanja obaveza prema dobavljaĉima. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali plaćali. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. kakav je to uticaj na odliv? Odliv će biti manji. Ako su se vaše zalihe povećale to znaĉi da ste nabavili robe više nego što je prodate i da je prema tome vaš odliv veći nego što je nabavna vrednost prodate robe. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. Ako su se zalihe smanjile to znaĉi da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je već bila na lageru. Kada imate ulaganje u cenu koštanja. znaĉi troškovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. 244 . nabavili ste nešto. nego nabavite a ne platite ili platite nešto što ste nabavili ranije. Zalihe na kraju biće jednake zalihama na poĉetku. Da li će onda odliv biti veći ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve što smo nabavili odliv će biti manji. vaši rashodi. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. da bi ste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. ili u poslovanje uopšte.

To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povećanje odliva. i ako dodje do smanjenja AVR. a nije bilo plaćanja. Korigovaćete promenom visine obaveza po osnovu zarada. + повећање • • • • Трошкови продатих Гот. Isplate po osnovu kamata. Ako imate AVR i PVR. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego što su bile na poĉetku zakljuĉak je da ste platili sve obaveze iz tekuće godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu ušli. znaĉi odlivi će biti manji u odnosu na troškove za iznos smanjenja AVR. u BS imate obaveze po osnovu kamata. Imate u BU troškove zarada.смањење обавеза Šta je ovde vaţno i zašto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vaţno je da razumete logiku izveštaja. jer je plaćanje izvršeno u nekom od ranijih obraĉunskih perioda. Ako imate rast obraĉunatih troškova u okviru PVR. jer je deo koji je neisplaćen doveo do povećanja obaveza. Znaĉi odlivi će biti manji od troškova za iznos povećanja PVR jer ste nešto potrošili a još niste platili. i biće veći od troškova. Potpuno ista logika je i za kamate. Zašto? Zato što ste vi imali unapred plaćene troškove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troškove. znaĉi logiku koja je drugaĉija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. Ako su obaveze veće odliv je manji od troška kamata. kako će se to odraziti na odlive. A to znaĉi da je odliv veći nego što su troškovi zarada. Znaĉi vi ćete pogledati da li su obaveze na kraju veće ili manje nego što su bile na poĉetku. Ako su obaveze veće zakljuĉujete da niste isplatili sve troškove zarada u tom obraĉunskom periodu. Kako ćete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. To znaĉi da će vam isplate biti niţe od nastalih troškova. Znaĉi ovde nije reĉ o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. kako će to uticati na odnos troškova i isplata. продате Робе залиха или . Znaĉi to je logika koju morate usvojiti. poreza…kako ćete doći do odliva po tom osnovu. Te obaveze se nalaze u BS. znaĉi da je odliv jednak trošku znaĉi rashodu. 245 . Производа или Наб. ako su obaveze niţe odliv je viši. odliv. вред. odnosno da su vaše isplate manje nego što je trošak. Znaĉi svako smanjenje unapred plaćenih troškova smanjuje odlive. Ako su obaveze na kraju jednake poĉetnim zakljuĉujemo da su u celini isplaćeni troškovi kamata za ovu godinu. zarada.смањење залиха + повећање обавеза или . ako dodje do povećanja AVR jer znaĉi da ste vi nešto unapred platili što jos niste potrosili. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. To je isto kao povećanje obaveza. PVR nastaju kada nešto potrošite a ne platite.

ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. troškove koji ne izazivju odlive. trošak po osnovu formiranja rezervisanja. vi kaţete…a ĉekajte amortizaciju nismo platili. Setite se onih trouglova (vidite na slajdovima) povećanje aktive znaĉi povećanje odliva ali povećanje pasive znaĉi smanjenje odliva. Da li je bilo plaćanja u tom periodu. Znaĉi to je takodje negotovinski trošak. Znaĉi ako imate povećanje obraĉunatih troškova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nešto potrosili a niste platili. Nije. a ovo su sada ostali rashodi ili troškovi poslovanja. nema odliva. Kako mi njih prevodimo u odlive. 246 . Znaĉi iznos odliva biće manji za iznos amortizacija. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Troškovi amortizacije. Šta jos nismo platili? Troškove za koje smo formirali rezervisanja. kako bi se reklo. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. platili ste nekada ranije kada ste kupili mašinu. Znaĉi amortizacija spada u tzv.повећање обрачунатих расхода .смањење унапред плаћених расхода + повећање унапред плаћених Расходa - Амортизација + смањење обрачунатих расхода Da bi smo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred plaćenih troškova i povećati za povećanje unapred plaćenih troškova. Plaćanja će biti u budućnosti. • • • • • Готовинска • Плаћања = Оперативни • расхода: расходи • • . ali ne izazivaju odlive. zašto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda. Znaĉi rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. ne plaćate u ovom periodu. negotovinske troškove. troškovi po osnovu garancija. Vi povećavate troškove i formirate rezervisanja. Znaĉi kada vi raĉunate koliko ste platili troškove. Znaĉi da ponovimo još jednom. Ukoliko imate smanjenje obraĉunatih troškova to znaĉi da ste u ovom periodu platili troškove ovog perioda i platili ste troškove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR.Znaĉi ako rastu AVR odliv se povećava. Jer kada se smanjuju obraĉunati troškovi? Kada vi platite. Odlivi će biti manji za iznos povećanja obraĉunatih troškova i biće veći za iznos smanjenja obraĉunatih troškva.

000 258. 8. Znaĉi vi imate u rashodima i amortizaciju. Исплате дивиденде 11. Приходи од продаје Пословни расходи. Ako se unapred plaćeni troškovi povećaju onda je odliv veći za povećanje unapred plaćenih troškova. 7. 2.12. što ne dovodi do odliva gotovine. укључујући амортизацију од 16. i da bi ste te rashode preveli na odlive reći ćete… izdvajamo ono što ne plaćamo.2002.000 -20.000 12.000 Пословни добитак Остали приходи Камате Капитални губици Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак 10.000 247 308. 10.000 34. Задржана добит .131. i to za period od 1. Primer: imate BU preduzeća “Avala” koji izgleda ovako. Za iznos amortizacije rashode ćete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. 6.000 3. 5.000 22.000 -2000 -4000 4. 4. 9.Ako se unapred plaćeni troškovi smanje to znaĉi da vam je odliv manji od rashoda. jer ste vi kao rashod knjiţili nešto što ste platili unapred. nemate odliv samo trošite unapred plaćeni trošak.000 50. u 000 dinara: Рб Позција 1.000 54.

16.000 106.000 54.000 50.000 82.000 Свега Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS. Резервисања 11.000 -6.000 28.000 Промена 12.000 9.000 10.објек.000 -6.000 2001 68.000 -4.000 48. 8. и опреме Дугорочни пласмани залихе Потраживања од купаца Готовина и гот.000 Акцијски капитал 24.000 14.000 20.000 10. Šta treba da raĉunamo? Prvo ćemo raĉunati prilive gotovine od prodaje.000 18. 8.000 22.000 3.000 68. Садашња вред. Дугорочне обавезе 26.000 118.000 6.000 80.000 224.000 20. 4.000 20.000 – ред.000 10.000 14. Емисиона премија 40. 76.000 166.000 4. E sada hoću da na osnovu toga napravim izveštaj o novčanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga što smo uradili. еквиваленти Свега актива 6. Добављачи 12. 20.000 Задржана добит Свега сопствени капитал 102. Акц.Рб.000 14.000 234.000 -6. 2.000 14.000 7.000 40.000 -38. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene. Обавезе за порез Укупне обавезе Укупна пасива 248 .000 224.000 12.000 234. Опис 1.000 24.000 5. 80. 2002.

000 4.000 150. 249 .000 40.000 14.000 78. Polazite od prihoda.000 223. Залихе 6.000 10.000 -52.000 -36. Исправка вредности објеката и опреме 3. Краткорочне ХОВ 8. da bi ste došli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potraţivanja od kupaca.000 68. Znaĉi pogledajte kakav je odnos izmedju poĉetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci.000 54. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju poĉetnodg i krejnjeg stanja. Потраживања од купаца 7.000 Ovo je bilans stanja preduzeća “avala” na dan 31. 132.000 234.000. Дугорочни пласмани у ХОВ Укупна стална средства Обртна имовина 5.12.000 74.2002.000.000 82. prihodi od prodaje su 308.000 80.000 156. što znaĉi da imate povećanje potraţivanja od kupaca.000 76.000 6.000 2002. Садашња вредност објеката и опреме 4.000. u 000 din. Na poĉetku imate 40.000 16. Стална имовина 1.Znaĉi prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje.000 2001 104. Набавна вредност објеката и опреме 2. Готовина и готовински еквиваленти Укупна обртна имовина АКТИВА 8. a na kraju 54.

000.000.000 = 218. toliki su sada prihodi.000. Znaĉi odlivi plaćene kamate i kapitalni gubitak 2.000 – 14. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak. Sada nadjite poziciju dobavljača. Šta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljuĉujući i amortizaciju? 258. bile su 20. znaĉi da smo potrošili nešto što je ranije plaćeno.000.000 – 6. Znaĉi 308.000 Sada ćemo izraĉunati odlive. a na kraju 28.000.000.000. Tamo piše da smo prodali dugoročne plasmane za 6. Znaĉi 258. pošto je to ono što smo platili.000. Šta ćemo sa tih 4. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaćeni. Da li smo imali prodaju nekih dugoroĉnih plasmana.000.000 a sada iznose 14. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda. Znaĉi prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10. Nadjite u BS obaveze za poreze.000 a sada su 26. Šta ćemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode.000.000. znaĉi da su veće za 4. Znaĉi isplatili smo po osnovu rashoda 218.000. Šta imamo od investicione aktivnosti? Šta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 250 . 258.000. Znaĉi koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250.000 – 6. neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304.000. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.000 + smanjenje od 6. Šta imamo? Pogledajte.000 – 4. Šta su prilivi? U šta smo ulagali. tako da imamo 258.000. Znaĉi ako su naplaćeni svi ostali prihodi.000 i to će biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304. Znaĉi obaveze su niţe na kraju. I sada izraĉunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti. isplaćeni.000 – 250.000.000-6.000 =54. Znaĉi to je odliv. Formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljaĉima. Znaĉi povećanje rezervisanja smanjuje rashode za 14. smanjićemo rashode.000 -4.000=6. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20. Šta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16. U rashodima imamo još i plaćene poreze.000 – 6. zalihe (pronadjite zalihe) su bile 14.000 – 16.000 – 4. sada imamo rezervisanja koja su bila 12.Šta ćete sa tim povećanjem da uradite? Smanjujemo prihode.000 = 26. Znaĉi ove obaveze od 20.000.000+4. Koliki je odliv? Odliv je veći za smanjenje obaveza.000 i smanjićemo rashode i za iznos amortizacije.000. Znaĉi neto novĉani tok je pozitivan. promenom AVR i PVR.000.000=294.000 – 16. na šta smo trosili pare? Došlo je do povećanja stalne imovine.000. a sada 8.000. rashodi iznose 258. a to morate proveriti na bazi raĉuna glavne knjige odnosno iz napomena. Šta je sa dobavljaĉima? Na poĉetku su 24.000. tako da imamo 258.000-14.

Na poĉetku je bila 104.000.000.000 .000 a na kraju 132.000. za koliko je povećana emisiona premija.000-4.000. I imamo isplatu dividendi 12.000. a odliv od ulaganja 28.000. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28. Znaĉi kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak.000= -4.повећање потраживања • од купаца • Прилив готовине 308.000 294. znaĉi kako izgledaju novĉani tokovi za investicionu aktivnost.000. Vezano u smislu. znaĉi da ste kupili za 28. Pa smo smanjenje tj. zašto 6. Priliv je 2.000. direktna ili indirekta? Hoću da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povećan za 6. imate povećanje stalne imovine. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. Da li je toliko u BS? Jeste.000 i imamo negativan neto novĉani tok 22.000. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na poĉetku perioda? 20.000 i razlika je 28. Objasnite ili kako utvrdjujete neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti.000.000 tretirmo kao priliv.000+36. vi ste vršili otpisivanje postojeće imovine. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. Znaĉi imamo odliv po osnovu otplate kredita 50. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti. nema ih.000. Znaĉi neto promena gotovine je 4. 54.4. Šta smo još imali? Imali smo dividede i dugoroĉne kredite koji su se smanjili.000. Priliv od prodaje 2. taj gubitak koji ste. zato što je to vezano za poslovanje.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo. Ja vas pitam na ispitu. priliv je bio 26. 28.000 a priliv 6.000. tako da ne moţete da na bazi razlike sadašnje vrednosti utvrdite visinu promene. naša odluka je bila da izvršimo prodaju imovine.000. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6. Indirektnu metodu ćemo idućeg puta. koliki je priliv.000= 58.000.000 nego 6.000 251 . pa 58. Za aktivnosti finansiranja. i ako ih nema znaĉi da smo ih isplatili. Pošto je sredstvo novo.000. Koliki smo onda naplatili. kolike je neto novĉani tok? On je -36. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. kolika je gotovina na kraju? 20. negativan je i iznosi -22.000 zato što smo za toliko prodali. pa kaţem koja metoda.000.000-54. • 1. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti. Koliki je bio priliv.000.000=16. Приходи од продаје • .000. Pogledajte sada kapitalni gubitak. Znaĉi emsija akcija je 26. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti. Da li je 6. Tako da neće biti 2. Mi smo ga već jednom tretirali kao odliv (kod poslovne aktivnosti). Na to treba da dodamo gotovinu na poĉetku perioda.14.000. Znaĉi ukupan neto tok gotovine u ovom preduzeću je negativan i iznosi 4. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih….000.000. koji je nastao pri prodaji. ili ste kupili otpisano.

Емисија нових акција 28.000 .000 . Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.000 + (-6.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258./ ..000 252 .смањење залиха .6.000.000.000 218.000 .тако да је стварни прилив 2.4.14. Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6.16.000 Готовина је једнака висини прихода.повећање обавеза према добављачима . Готовина од осталих прихода 10. јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.000.000 50. при продаји је остварен капитални губитак од 4.повећање резервисања . Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6.000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1.000 Обрачун одлива 1. Исплата дивиденди 12.• 2.000 • 3. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2.безготовински расходи/аморт. Куповина сталне имовине = 28.000 .000 • 2.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.000) = 26.

000 10. Приливи из осталих активности 3.000 .Izveštaj o tokovima gotovine Рб Позиције . Приливи од продаје производа 2.000 дуг.000 218. Одливи из пословне активности 5. Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања 9.000 6.000 26.000 54. Прилив по основу продаје 6. Укупни одливи из пословне активности 8. Токови готовине из пословне активности 1. Укупни приливи из пословне активности 4.000 253 претколона Главна кол. 294. Одливи на име осталих пословних активности 6. Одливи на име пореза 7.000 304.000 250. Улагања 10 Одлив за куповину сталне -28.

(8+11+15) 17 Готовина на почетку .36.000 254 .000 20. финансирања 16 Нето ток готовине .000 . периода 18 Готовина на крају . имовине .000 11 Нето готовински ток из .36. инвестирања Токови готовине из финансирања 12 Емисија нових акција .000 .. 15 Нето готовински ток из . 13 Отплата дугорочног .000 16.22.000 -12. периода 26. кредита 14 Исплата дивиденди .000 -50.

000 234. Задржана добит Укупно трајни капитал Обавезе 4. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga ĉešće koristi.000 50. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1. Primer za izradu izveštaja o novĉanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom. MRS 7 koji se bavi Izveštajem o novĉanim tokovima dopušta primenu i jedne i druge metode.000 20.000 102.000 68. Акцијски капитал – редовне акције 2.000 106. Обавезе за порез Ü Укупно обавезе ПАСИВА 26.000 18. koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv 255 .000 224. a direktna metoda od prihoda od prodaje. Indirektna metoda polazi od neto dobitka.000 80. a ona prva je aktiva…. Текуће обавезе према добављачима 7. резервисања 6. Kod nas se koristi direktna metoda.000 14. decembar 2004. Емисиона премија 3.000 24. Дугорочне обавезе 5. Ako se podje od neto dobitka da bi se došlo do neto gotovine moraju se izvršiti odredjene korekcije. ali se u njemu navodi da je poţeljna primena direktne metoda. u gotovinske tokove.000 20. 21.000 40.000 12. ali o gotovinskim tokovima pruţa mnogo manje informacija nego direktna metoda.000 24.000 118.000 Utorak.I ima još jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva . Njena je suština da se izvrši konvertovanje tokova rentabiliteta.000 166.000 28.

Na primer smanjenje obaveza prema dobavljaĉima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povećanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. Kada se one povećavaju došlo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj naĉin. Troškovi rezervisanja koji kada ih formiramo povećavamo rashode. a povećanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu plaćeni i odlivi su manji. znaĉi podatke za dve uporedne godine. investicione ili finansijske aktivnosti. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. jer su povećanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. Da li se za iznos kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog našeg BS i pošli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. je bila 22000. a isplate će biti u narednim obraĉunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. Kada se knjiţi kursna razlika ako je negativna povećavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. znaĉi odliva. Kursna razlika se iskljuĉivo vezuje za potraţivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. Kod banaka je isto. Amortizacija 2. a isplate po osnovu njih će nastati u nekom narednom obraĉunskom periodu. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. u neto dobitak. 3. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odraţava se preko promene visine obaveza ili potraţivanja. god. ukljuĉeni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeća ili da li će uopšte izazvati odliv gotovine u datom obraĉunskom periodu kao na primer: 1. tako da je emisinona premija je povećana za 20000. Oba priliva pripadaju 256 . I obrnuto svako smanjenje Aktive je priliv a svako smanjenje Pasive odliv. jer svaki rast aktive znaĉi odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potraţivanja. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive.gotovine. Jer su u rezultat. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. Ako raste pasiva ili imamo povećanje priliva ili rast obaveza npr. Korigovanje se vrši tako što neto dobitak povećamo za sva povećanja pasive. Korigovati znaĉi ili povećati ili smanjiti. a naplate će uslediti kasnije. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. Zatim smanjujemo za povećanje pozicija Aktive. Znaĉi iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. a nominalna vrednost za 6000. saglasno Naĉelu nastanka poslovnog dogadjaja.

ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. Dugoroĉne HOV. sto znaĉi da na 1 din. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasniĉkih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. 2. dobiti preduzeće generiše 1. Imali smo povećanje potraţivanja od kupaca koje se tretira kao odliv.prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povećati iznos gotovine. a tu nabavku ćemo tretirati kao odliv. Kod dobavljaĉa je doslo do povećanja obaveza za 4000 i to je povećalo prilive gotovine jer su isplate niţe od rashoda koji nije u celini plaćen. Neto dobitak se povećava za sva povećanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P. Drugi pokazatelj koji se moţe koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. iz poslovne aktivnosti. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti. Imamo sada negotovinsku A. Na kraju zapamtiti PRAVILO. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak Imali smo smanjenje zaliha što znaĉi da su rashodi veći nego što je bilo plaćanje. Izveštaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost.58 din.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. Kupili smo mašinu za 28000 došlo je do povećanja A. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeća. 1. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. Izveštaj o novĉanim tokovima dobija na znaĉaju i sve više će se odluke donositi na bazi njega. već se on mora i naplatiti. Znaĉi promene na dugoroĉnim i kratkoroĉnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. neto dobitak je 34 000. jer je se povećala A.. potrošili smo nešto što je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenošću tog dobitka neto gotovinom. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok.U imeniocu se mogu naći neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeća posle oporezivanja. koji se dobija kao odnos 257 . Imamo i obaveze za dugoroĉni kredit. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplaćen. a smanjuje za povećanje pozicija A i smanjenja pozicija P. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje moţemo li mi to platiti. U našem primeru je ovaj pokazatelj 1.Kada smo izraĉunali iznos neto novĉanog toka moţemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspešnosti preduzeća.

58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti. jer MRS 1 258 . nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000.Treći pokazatelj koji moţemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /proseĉna ukupna sredstva Proseĉna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na poĉetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. Na svaki dinar uloţenih sredstava se ostvaruje 23. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moţe se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. a na kraju negativan NNT od 4 000. koji se sve ĉešće koristi. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogućava da se bar pribliţno prate i vide oscilacije obima sredstava. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. otplatili smo dugoroĉni kredit od 50 000. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. Kako smo trošili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za raĉunovodstvene standarde. U našem primeru je ovaj pokazatalj 17. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANAKA Vrši se po pravilima koja vaţe za izveštavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. posebno osiguravajućih kompanija doneo poseban standard. jer ih naš zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. što znaĉi da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17. sada Odbor za standarde finansijskog izveštavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji moţemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000.Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo što je to ovde razvijenije prikazano po akciji. Neto gotovina koju preduzeće ima se moţe koristiti ili za nova ulaganja ili za razduţenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. Pored ovih pokazatelja postoji još jedan. 3. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski poloţaj preduzeća. Ne učiti rezerve uslovljene korišćenjem poreskih olakšica. koji je smanjio naša poĉetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000.5 .

ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvećaju sredstva koje su njihovi vlasnici uloţili u njih kao i kod preduzeća. odnosno onemogućiti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. Pojedinaĉni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. To su sve informacije koje ţeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeća. koja će im uz najniţe troškove pruţiti usluge koje su im potrebne. Osnovni smisao upravljanja bankom je drţanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izloţena. izveštaja preduzeća. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe što se tiĉe finansijskih izveštaja. ali ovde zbog specifiĉnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka. odredjuju pravila koja se odnose na sve. ali ono što se moţe uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izloţena. a danas svako preduzeće bira banku ĉiji ce komitent biti. Znaĉi on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izveštaje banaka.i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susreću. ali je poslovni rizik preduzeća manji i broj rizika je manji. Svako preduzeće i svako od nas pojedinaĉno odredjene poslove obavlja preko banaka. Odluke koje svaki pojedinaĉni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. Privreda svoja plaćanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. koje vlasnici oĉekuju. taĉno je da banke pruţaju usluge privrede. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. u najboljem mogućem svetlu preko finansijskih izveštaja. Nekada je drţava odredjivala preko koje će se banke raditi. jer banke posluju sa stanovništvom. Izveštaji banaka imaju veoma širok krug korisnika. sposobnost banke da se odrţi na dugi rok. Što se tiĉe specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. Veoma je znaĉajan uticaj poslovnih banaka na odrţanje stabilnosti fin. izveštaji banaka. Teško je oĉekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. privredom i drţavom. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. Te potrebe za informacijama su drugaĉije nego kada se radi o korišćenju fin. sistema zemlje. I preduzeća su izloţena rizicima. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. Ona vrši tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke 259 . Privreda i banke imaju zajedniĉke interese i kroz realizaciju tih zajedniĉkih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeća i banaka. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. već time kako treba da izgladaju fin. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je reĉ o bankama. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuĉeno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izveštaja banaka. visinu dividendi koje će dobiti. a zadatak banke je da privuĉe što je moguće veći broj dobrih komitenata. a korisnici tih izveštaja pokušavaju na bazi u njima sadrţanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. izveštavanja banaka uslovljene su specifiĉnošću operacija ili poslova kojima se banke bave. kako treba da bude izvršeno rašĉlanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. utvrditi stepen te izloţenosti i pronaći instrumente kojima će se ti rizici otkloniti. Oni ţele da ocene sigurnost svog uloga u banku. vlasnicima. ali i pojedinaĉne korisnike. izveštaja. Jedan od vaţnih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. Ti rizici se ne mogu otkloniti. Specificnosti fin. poveriocima. Banke nisu servis privrede.

na 8 dana. da plasira sredstva tako da moţe uvek da ih naplati. izveštajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. U sluĉaju da 260 . znaĉi citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopšte imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. Iako je odrţanje likvidnosti uslov odţanja preduzeća. jer Centralna banka ţeli da proceni kada je izloţenost poslovnih banaka rizicima takva da neće moći da podnese. Banka radi tudjim novcem. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je raĉun banke blokiran) banka ne postoji ako je njen raĉun blokiran. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. moraju odrţavati odredjeni iznos novĉanog kapitala.. Sada ćemo govoriti o onim fin. a deponenti banke su pojedinci i preduzeća. Napred je pomenuto da u fin. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moţe omogućiti povlaĉenje njihovih depozita (ako nisu oroĉeni). Banka radi sa tudjim novcem. Banka koja ne moţe da vrati novac ne treba da postoji. nema odrţanja preduzeća na dugi rok ako nisu likvidna. ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. ali kod banaka ne moţe se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. već i obaveze prema deponentima. Prvo nas zanima da li banka moţe da vrati depozite koje je prikupila kad god to traţe deponenti i moţe li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. da u svom poslovanju ne pravi troškove koje ne moţe pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada).na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). Rizici kojima su banke izložene Rizik likvidnosti je rizik da banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze. izveštajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viškove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. ona oĉekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog raĉuna prebaci novac na raĉun nekog drugog banka to moţe izvršiti. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. vraćanje svojih obaveza o roku i plaćanje kamate. jer propast jedne velike ili više manjih banaka moţe ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje.. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izloţenosti banaka rizicima. Svakom je vaţno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. kod nas Narodna banka Srbije. izveštava o brojnim pitanjima Centralnu banku. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. tromeseĉno. 3. 2. Ti izveštaji mogu biti: dnevni. Pri ĉemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. Jako je malo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. Zato je vaţno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. Propast banke ugroţava egzistenciju pojedinaca. Ako firma otvori raĉun kod neke banke i drţi novac na tom raĉunu. da vodi raĉuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. Da je depozit preduzeću uvek dostupan. meseĉno.

deponent ţeli da povuĉe svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaţe da nema novac. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. One su pokušale da privuku sredstva 261 . Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Izloţenost kreditnom riziku se moţe videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potraţivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplaćena potraţivanja. jer banci nije sve jedno ko su joj deponenti. nije sve jedno ko su joj poverioci i koje su roĉnosti krediti koje je uzela. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. Volks itd. Ti iznosi pokazuju koliko je od potraţivanja nenaplativo. Banka nastoji da njena devizna A bude veća od devizne P. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potraţivanja postojaće valutni rizik. kog roka dospeća su da bi procenila da li postoji rizik neplaćanja. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude što veća. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im još nije vratio. jer je ona pozajmila tudji novac. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. Ovome još treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. kao kod nas nove banke Raiffeisen. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. Kamatni rizik bi npr. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. institucija plaća kamatu (pasivna kamata). Ako se pojavi nova banka. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnoteţenu deviznu poziciju. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrţanja likvidnosti. Banka ima potraţivanja i obaveze u dolarima. jer se menja kurs ostalih valuta. Znaĉi likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlaĉenja depozita i u pogledu plaćanja obaveza poveriocima. postojao bi valutni rizik. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izloţena valutnom riziku. Ona naplaćuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da će joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeća u punom iznosu. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domaće koristi i stranu valutu. Ĉak i kada bi bio miran kurs. Ako joj njeni duţnici ne vraćaju pare kako će ona biti u mogućnosti da vrati svoje obaveze i da omogući povlaĉenje depozita svojim komitentima. Potreba za bankarskim uslugama postoji. jer je to njena zarada. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi došlo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. Postoje kratka i duga devizna pozicija. Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. odnosno kreditni rizik kome je banka izloţena. Banka na oroĉene depozite i kredite od drugih fin. HVB. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugroţavaju rentabilnost i likvidnost banke. Tržišni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trţištu. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. evrima. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. pa bi se u krajnjem sluĉaju moglo desiti da na izvore plaća veću kamatu nego što naplaćuje na svoje plasmane. ali je vaţno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki.

jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da ĉine vise od 20% njene ukupne A. ali to nije neophodno. Ovaj MRS zahteva objavljivanje primenjenih raĉunovodstvenih politika banke. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav naĉin da ispunjavaju zahteve sadrţane u MRS i to kada je reĉ o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeća vaţe i za banke. Ovo je jako vaţno. već njome finansiraju potrošnju stanovnistva (keš. solventnosti. Vaţe svi standardi kao i za preduzeća samo se neki više primenjuju od drugih. ali pošto imamo poseban standard za banke uvek će se dati prednost rešenju datom u MRS 30. Za razumevanje izloţenosti banke bilo kom riziku neće biti dovoljno samo posedovanje fin. ako se trgovalo HOV moraće se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. Videće se gubici zbog nenaplativih potraţivanja. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. To zavisi od naĉina njenog rada. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu mašine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da će ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. Sredstva stanovništva su se usmerila prema tim bankama. instrumentima. koliki je neto prihod od kamate. inflacijom.stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domaćim bankama usled problema sa starom deviznom štednjom. U ovom sluĉaju dok se ne dogodi nešto zbog ĉega komitent neće biti u mogućnosti da izmiruje svoje 262 . Banka da garanciju i naplaćuje je. ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u raĉunovodstvenim politikama banke. odnosa sa klijentima. već i da uprava banke obrazloţi na koji naĉin upravlja i kontroliše te rizike. Pojava novih je izloţila stare banke trţišnom riziku. Banka moţe. izveštaja. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Banka se mora ponašati tako da ni jedna nova banka ne moţe ugroziti njenu poziciju. za banke MRS 16 je primenjiv ali ima mnogo manje znaĉaja nego za preduzeća. Potencijalna obaveza je ona ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. I MRS 18 Prihodi vaţi za banke. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike.. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trţišni rizik. U vezi sa računovodstvenim politikama mora se još objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). odnos izmedju proseĉne A i P kamatne stope. na koji naĉin je izvršeno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trţišnog rizika. potrošaćĉki krediti). a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. kako su procenjivani plasmani u HOV. Zato uprava preduzeća mora da objasni mehanizme kojima drţi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izloţena. likvidnosti. promene u broju komitenata. Obaveze su posebno veţne npr. Na osnovu izveštaja banke svaki korisnik treba da bude u mogućnosti da proceni bilo koji rizik. Ona moţe istupati na berzi uz posebno ovlašćenje. isto vaţi i za rashode. Ali iz fin. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. Što se tiĉe prezentacije izveštaja relevantan je MRS 30. Sve dok komitent uredno izvršava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. izveštaja se neće moći saznati šta uprava banke radi na kontroli tih rizika. promene u visini depozita.. Finansijski izveštaji banaka treba da pruţe osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinaĉno. a ne mora trgovati HOV. MRS 23 koji se bavi kamatama (troškovima pozajmljivanja). informacione osnove. Jeste MRS 1 opšti. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu.

kroz sadrţinu pozicija. kroz njihov redosled pokušava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specifiĉnih aktivnosti. U bilansu uspeha treba preihodi i rashodi da budu grupisani prema njihovoj prirodi. Tada će banka morati da plati umesto svoga komitenta. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. Stvarna obaveza se mora iskazati u B. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima? Mora postojati raĉunovodstvena politika koja je primenjivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. dakle. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da će biti naplaćena. ali zbog dalekog roka dospeća treba formirati rezervu iz dobitka za svaki sluĉaj. 2. BILANS USPEHA • Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: • • • • • • 1. onda ne postoji rezervisanje.obaveze. Ta rezerva se tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. 3. Ako postoji opšti finansijski (bankarski) rizik. 5. Prihodima od kamata i sličnim prihodima Rashodima od kamata i sličnim rashodima Prihodima od dividendi Prihodima od naknada i provizija Rashodima od naknada i provizija Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 263 . ali to je rezerva a ne rezervisanje. treba primeniti bruto princip pri izveštavanju. Znaĉi stigli smo do bilansa uspeha. 4. a potom o bilansu stanja. Uvek je finansijski izveštaj odraz onoga što firma radi. 6. Danas ćemo govoriti o tome kako ti izveštaji izgledaju i ja ću pokušati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izveštaja. Ako Centralna banka kaţe da su naši plasmani dobri. Ja ću prvo priĉati o bilansu uspeha. a Centralna banka ipak traţi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opšte rezerve. i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. i sećate da se u finanasijskim izveštajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja (posledice po imovinu) koje su izvršene u toku nekog obraĉunskog perioda. Za glavne vrste prihoda i rashoda. Raĉunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da će nastati. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvršene procene gubitaka da ne bi došlo do manipulisanja rezultatom banke. Prošli puta sam bar probala da vam objasnim zbog ĉega je vaţno da finansijsko izveštavanje banaka bude uredjeno na naĉin koji odgovara specifiĉnim aktivnostima koje banka sprovodi i posebnom znaĉaju koje banke kao finansijske institucije imaju po finansijski a time i ukupni privredni sistem zemlje. Ako se to dogodi tada će potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu.

opšti operativni troškovi. A zašto se do ovde postuje bruto princip? Zato što su ovo osnovni prihodi i rashodi banke i zbog toga se insistira da bude objavljen podatak i o visini prihoda i o visini rashoda. znaĉi vi drţite HoV. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8. gubici po zajmovima i avansima. znaĉi vi ste trgovali i ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. zatim dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz plasmana u HoV. i sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata i sliĉni prihodi. Šta su gubici po zajmovima i avansima? To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita i plasmana. Opštim administrativnim rashodima i 11. do ovde se poštuje bruto princip. primetite da ovde imate bruto princip. Drugim poslovnim prihodima 9. pogledajte prihodi od kamata. iza toga ide pozicija koja govori (znaĉi ovo nije bilansna shema. rashodi od kamata. iza toga idu rashodi od kamata. Kako su sada ove informacije ĉije se objavljivanje traţi upakovane u naš bilans uspeha. tj. već samo spisak informacija koje bu mora da sadrţi ćemo posle videti kako je ovaj zahtev uvaţio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi. pa odmah potom rashodi od kamata i sliĉni rashodi. posebno prihodi od naknada i provizija. Gubicima po zajmovima i avansima 10. na dan bilansa ona je još u vašoj svojini ali je njena trţišna vrednost ili niţa ili viša od one po kojoj vi tu hartije vodite u vašim knjigama. rashode od naknada. dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz trgovine HoV. uvaţavajući malopre navedene zahteve u standardu 30. a ne po istorijskom trošku. dakle za ove prihode i rashode nije dopuštena primena neto principa. ovo su realizovani dobici i gubici. Kako izgleda naš bilans uspeha? Znaĉi to je minimum koji mora biti objavljen. znaĉi zahteva se apsolutno objavljivanje toga. znaĉi primenjuje se neto princip.• • • • • 7. a ovi dobici i gubici su oni koji nastaju po osnovu drţanja HoV. jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti. a ovde kaţe dobici umanjeni za gubitke. 264 . zatim drugi poslovni prihodi. dobitak po osnovu kamata moţe se zvati jos i neto prihod od kamata (mada je po meni dobitak sasvim odgovarajući naziv). potom rashodi od naknada i provizija. zatim opšti administrativni. i dobitak po osnovu nakanada i provizija. jer se u ove naknade ukljuĉuju i provizije. razlika izmedju tih dobitaka i gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. zatim imamo prihode od naknada. znaĉi ako je viša vi imate dobitak. znaĉi koja je razlika iz ova dva. Opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrţi: Informacije o prihodima. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. U našem bilansu uspeha. a ako je niţa imate gubitak. kako bilans uspeha naših banaka izgleda.

naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi i provizije. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz poštovanje bruto principa. gubici koje je imala na prodaji HOV. okrnjenog bruto principa i neto principa. a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potraţivanja a ĉija se visina utvrdjuje procenom. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. znaĉi neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. to su pojedinaĉni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potraţivanja. ostali poslovni rashodi. bez prebijanja (primena bruto principa). Ovo je sadrţina bilansa uspeha koji se sastavlja u našim bankama. pa ako su pozitivne veće imate neto prihod od kursnih razlika. a ako su negativne kursne razlike veće imaćete neto rashod od kursnih razlika. visina poreske obaveze. znaĉi pozitivne i negativne kursne razlike se saldiraju. Koja kamata je prihod banke? Aktivna. Porez na dobit 2. primenjuje okrnjeni bruto princip. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuće godine kroz dve pozicije: 1. nakon toga ide izraĉunati porez na dobit i nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. Dobit posle oporezivanja (dobit za raspodelu) Sada ćemo malo da o ovim pozicijama popriĉamo. znaĉi tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. zatim imamo prihode od dividendi i uĉešća. gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja i opšti administrativni rashodi (opsti troškovi poslovanja. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. ostale poslovne prihode i nakon toga idu rashodi. a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa i plasmana. kod nas. jer poslovanje banke izaziva rashode. naknada i provizija kao i dividendi budu objavljeni posebno. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit (dobit pre oporezivanja). A sša su glavni rashodi ? To su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka plaća na depozite i na uzete kredite). to je onaj segment redovnog rezultata. sabiranjem poslovnog rezultata i neto vanrednih prihoda. 265 . jel se secate toga da dobitak moţe biti integrisan u bilans stanja. odnosno neto vanredni gubitak). banka mora ostvariti prihod iz koga će moći da pokrije te svoje rashode. i dobit nakon oporezivanja. iz ĉega zakljuĉujemo da se kod integrisanja dobitka. operativni rashodi. to je kamata koja se zaraĉunava na plasmane i kredite koje banka daje. a ako su veći vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. i rezervisanja. iza toga imate samo vanredne prihode i vanredne rashode.Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika i neto rashodi zavisno od toga šta je veće. vrlo ĉesto ćete sresti taj termin kod nas). zatim imate i prihode od promene vrednosti imovine i obaveza i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imaćete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine i ovo će biti iskazano u okviru ovih pozicija) i imate dobitak iz redovnog poslovanja. a tamo gde vršite procenu idete na rezervisanja. Šta je ovo neto vanredni prihod i neto vanredni rashod? (bilo bi bolje da se kaţe neto vanredni dobitak. Ako su veći vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode.

po osnovu tih usluga ona naplaćuje naknade. ako nisu plasirane. ona će onda privući komitente i broj pruţenih usluga će rasti. zato je taj pokazatelj vaţan i to je razlog zbog ĉega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda i rashoda po osnovu kamata. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. To je velika stvar. Znaĉi. Znaĉi. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje ćete pokriti pasivnu kamatu i još će vam ostati dobitak kao vaša zarada. ako vam pare stoje na raĉunu. šta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim što plasira sredstva? Ona pruţa ĉitav niz usluga svojim klijentima. uzeti krediti). jer znaĉi šta vas zanima? Zašto se ovde dopušta neto osnova? Pa mene zanima da li smo 266 .Zašto je vaţna visina neto kamate? Secate se da sam vam. Šta govore naknade. koliki su rashodi po tom osnovu i koliki dobitak ostvaruje. obim zaposlenosti banke. vama teĉe pasivna kamata. sada tu poštoji podruĉje za politiku banke. nema prihoda od kamate. ako je ovaj dobitak visok. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to naši prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podruĉju. od ĉega zavisi? Ne zavisi samo od visine kamatne stope. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. koliko usluga njima pruţi i koliko prihoda po osnovu toga ostvari. ali prihodi od naknada. Kako ćete proceniti. naravno ona i koristi naknade drugih banaka. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope i od obima sredstava koja su plasirana. znaĉi koliko je usluga banka pruţila. ako spusti malo naknade za usluge. Šta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. Prodaja HOV moţe dovesti do ostvarenja dobitaka i gubitaka i o njima se izveštava na neto osnovi. rekla da je jedan od rizika kome je izloţena banka kamatni rizik. i vi je morate platiti. šta ćete reći. iskazujete u bilansu uspeha samo. ukupan prihod od naknada moţe biti veliki. i ako su niţe cene usluga. vi moţete imati puno para kao banka. da pruţi veći broj usluga i da ukupan prihod od kamata bude viši. Banke se smatraju jako dobrim. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vaţna. naravno. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke i ocenjujete njenu sposobnost da kontrolise kamatni rizik. ona uspeva da njene aktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa i ne samo to! Visina prihoda od kamata. kada sam vam govorila o rizicima. rashodi poštoje. kao instrument svog ponasanja na trţištu. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontroliše kamatni rizik. Ako imate depozite vi morate plaćati kamatu (oroĉeni depoziti. banka moţe sniţenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveća. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veći od rashoda po osnovu naknada da ona ĉak moţe makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda i rashoda po osnovu naknada. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. koliko banka ima klijenata. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo ĉesto kao instrument konkurencije. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. to se vidi preko visine prihoda od naknada. I zato visina ovog prihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke.

da se izraĉuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga niţi. Naravno. znaĉi kamate koja se plaća na ostale depozite. koja se ogleda u tome da vam drţava da odredjene depozite da drţite. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veća. radimo menjacke poslove i po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. a kada se sastavlja bilans uspeha da se objavi kolike su ustede zbog toga što se oplaćaju niţe kamate na ove depozite nego što je to uobiĉajeno. objavite koliko para drţite od drţave i nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveći deo vaše dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujući tome što plaćate na depozite manje kamate nego što plaćaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drţavu kao deponenta. prodajemo je. 267 . drţanje depozita drţave vezano je sa znaĉajnim rizicima. trţišne kamate. ili njenih agencija na koje se plaća kamata koja je niţa od tekuće. sredstva fondova) u povlašćenom polozaju. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vaţno i na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaže (a to ćete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoć drţave.HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. trţišne kamate. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drţave. zato što onog trenutka kad neko u vladi odluĉi da povuce depozite banka moţe biti dovedena u ozbiljnu situaciju i to u pogledu likvidnosti i u pogledu rentabiliteta. osim toga. kupujemo odredjenu valutu. trgujemo i stranim valutama. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drţavne pare. vi znate da su pre formiranja trezora a i sada još uvek depoziti drţave bili locirani kod vrlo odredjenog i vrlo malog broja banaka. ne! Zanima me uspeh! A on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. smatralo se da u banke kod kojih drţava drţi svoje depozite (budzetska sredstva. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je plaćala na depozite drţave i zato je vaţno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. jer je reĉ o velikim sredstvima na koja je banka po pravilu plaćala kamatu koja je bila niţa od tekuće. Znaĉi prosto se uprava banke zeli naterati.

Blagajniĉki zapisi i druge obv. ali su pozicije koje moraju u bilansu stanja biti odvojeno objavljene. krediti i avanse date drugim bankama. Plasmane u hartije od vrednosti Pasiva 1. Druga pozajmljena sredstva Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno šta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. 4. gde banka drţi gotovinu? Na raĉunima kod centralne banke. plasmani. sertifikati o depozitu. znaĉi ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju i smatraju se ekvivalentima gotovine. odnosno u trezoru centralne banke. Certifikati o depozitu 5. koliki su drugi depoziti na novĉanom trţištu. Znaĉi. Zatim. koliko iznose blagajniĉki zapisi i druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke.koje se mogu diskontovati kod NB 3. zajmovi i avansi dati komitentima. ali svi viškovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor.trţištu 6. Depoziti od drugih banaka 2. meniĉne HOV) i druga pozajmljena sredstva. Gotovina i salda kod centralne banke 2. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4. 5. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaĉi kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka. banke i drugih PB i banke i trţišta novca. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novĉanom trţištu. Plasmane. ima naravno nešto gotovine i u svojim blagajnama. po standardu 7 sredstvo koje se moţe pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku i kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti. koji su iznosi koji se duguju deponentima. Drţavne i druge hartije od vrednosti koje se drţe radi prodaje. Naravno.BILANS STANJA Aktiva 1. ovo su u stvari ekvivalenti gotovine. promisorne note i druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice.HOV namenjene prodaji. Zajmove i avanse komitentima i 7. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. Druge plasmane na novĉ. plasmani u HOV. znaĉi ovo nisu sve pozicije koje sadrţi bilans stanja. krediti i avansi dati drugim bankama. zatim drţavne i druge HOV koje se drţe radi prodaje kratkoroĉne HOV . 268 . Drugi depoziti na novĉanom trţištu 3. Ovo odvojeno prikazivanje pomenutih pozicija motivisano je potrebom da se jasno sagledaju odnosi izmeĊu banke i CB.

gotovinski ekvivalenti. HOV i drugi plasmani kojima se trguje.Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka • Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti • Depoziti kod NB • Potraživanja za kamate i naknade • Plasmani bankama • Plasmani klijentima • HOV i drugi plasmani kojima se trguje • Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Nematerijalna ulaganja • Osnovna sredstva • Ostala sredstva i AVR • Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrţane u našem bilansu stanja. zatim uĉešća u kapitalu i ostale HOV raspoloţive za prodaju. pa onda idu nematerijalna ulaganja. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeća klasifikovana je po stepenu opadajuće likvidnosti. mi ţelimo da iz ovog bilansa odmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze i zato na prvom mestu unosimo gotovinu i gotovinske ekvivalente. dakle u kojoj meri je 269 . ali su date odredjenim redom. Banka radi novcima. zatim tek idu potraţivanja za kamate i naknade. Plasmani bankama na strani aktive i videćete depoziti banaka na strani pasive treba da pokaţu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. to je ono što predstavlja imovinu sa kojom banka radi. plasmani klijentima. depozite kod narodne banke. mislim da bi moţda trebalo objasniti zašto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentima. ovde prvo ide gotovina i gotovinski ekvivalenti i to je sasvim normalno imajući u vidu da govorimo o bilansu banke. Hajde sada malo da neke… sadrţina većine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. depoziti kod narodne banke. pa plasmani bankama. Šta prvo moţete primetiti? Pogledajte aktivu. mi smo kod preduzeća imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. osnovna sredstva. ostala sredstva i AVR i odloţena poreska sredstva. osim toga prošli puta sam vam priĉala o vaţnosti likvidnosti i solventnosti banke. gotovina. i jedno i drugo su plasmani. ipak se insistira da plasmani koje drţimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata (klijenata). koje moţemo izjednaĉiti kao da imamo gotovinu. jer to su kratkoroĉna potraţivanja. vrlo ĉesto imaju istu roĉnost.

jedino nemamo mašine. putem odobrenih kredita. Šta imamo od mašina? Mašinu za brojanje gotovine. Ti softveri nisu jeftini i predstavljaju nematerijalno ulaganje kod većine banaka. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaĉi da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. ali to je prosto bio verovatno jedini naĉin da ona izvuĉe sredstva koja je u takvo preduzeće već uloţila. ali su raspolozive za prodaju. izvrši njihovo otudjenje i da na taj naĉin izvuĉe sredstva koja je u takva preduzeća uloţila. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao mašine. dakle mogu biti prodate. ali zato imamo automobile. Osnovna sredstva.ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drţi kod drugih banaka ali i iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka i to je razlog zbog ĉega se insistira na podvojenom iskazivanju i plasmana i depozita koji se odnose na druge banke. Uĉešće osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano i to nije sluĉajno! Dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. da budu sigurne. pogotovo ako je reĉ o dobrim bankama na koje mi ţelimo da ostvarimo uticaj da bi smo unapredili sopstveno poslovanje. tu je potpuno isto kao kod preduzeća. budu dobro opremljene. O uĉešćima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam. ali inicijalno. namenjene prodaji u roku od 12 meseci i na HOV koje su raspoloţive za prodaju. naše banke imaju uĉešća u kapitalu nekih preduzeća. koji banke koriste za pruţanje usluga klijentima. Šta mislite šta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videćete da se tu najĉešće kao nematerijalno ulaganje navodi softver. banka nema dugoroĉni interes da poseduje uĉešće u preduzećima. Svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. kartiĉarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. elektronsko bankarstvo. uĉešće u kapitalu banaka moţe se smatrati poţeljnim. a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti uĉešća koje ona ima u nekom preduzeću. naravno. koja nije mogla da naplati od preduzeća. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugoroĉne imovine kao finansijski plasman i prestavljaju dugoroĉnu rezervu likvidnosti. mogu imati i uĉešća u kapitalu nekih drugih banaka. Banka je osnovana zato da radi sa parama. stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija. to su kratkoroĉne HOV. Dakle. Naravno zgrade ovde uvek nose znaĉajna sredstva. da potom kada vrednost akcija tih preduzeća poraste. da konvertuje u uĉešća i da sticanjem uĉešća i prava uticaja (odnosno mogućnosti uticaja) pokuša da ta preduzeća uvede u zonu rentabiliteta. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. to su jedine mašine. da ih delimo na HOV kojima se trguje. Zašto se razdvajaju ove HOV? Još jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rašćlanjavanje vrši prema roku dospeća. A kada je reĉ o uĉešćima u preduzećima to su po pravilu samo uĉešća koja banka privremeno poseduje i ĉije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time što je banka morala neka svoja potraţivanja. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se 270 . to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju.

uklope, znaĉi da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose više od 20%. Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. AVR koja imaju potpuno istu sadrţinu kao i ta pozicija kod preduzeća. Sada imamo jednu novu poziciju, odloţeno poresko sredstvo. Ovo je pozicija koja je nova, koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tiĉe se primene standarda 12. Standard 12 bavi se finansijskim izveštavanjem o porezu na dobit. Prema tom standardu u finansijskim izveštajima i preduzeća i banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu i visine poreza koje bi preduzeće platilo ako bi osnovicu za oporezivanje ĉinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeća, odnosno banke. Ponoviću, znaĉi standard 12 zahteva da se u finansijskim izveštajima iskaţu razlike koje poštoje izmedju visine poreza koji se utvrdi tako što poresku stopu (kod nas 10%) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu i poreza koji bi ste izraĉunali ako bi ste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaĉi poreske razlike koje poštoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu i visine poreza koji bi bio obraĉunat ako bi smo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake, one su razliĉite jer su razliĉita pravila po kojima se ovi finansijski izveštaji sastavljaju, odnosno jer su razliĉiti ciljevi koje ovi finansijski izveštaji imaju. Poreski bilans se sastavlja prema poreskim propisima i ima zadatakda pokaţe visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS i izabranim raĉunovodstvenim politikama sa namerom da iskaţemo dobit koja moţe biti predmet raspodele. Pošto su ciljevi razliĉiti, razliĉita su pravila i razliĉita je visina dobiti. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode i mogu biti privremene. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa, a u drugom ne. Znaĉi do pojave stalne razlike doći će ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Znaĉi kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu ćete iskazati prihode od dividendi i to će podići visinu vaše dobiti. I to znaĉi da bi ste vi kada primenite 10% izraĉunali porez koji će biti veći nego što bi bio kada bi ste obraĉunali po poreskom bilansu, jer u poreskom bilansu kaţe se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Da li znate zašto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaĉi vi kada sastavljate poreski bilans, u njemu nema prihoda od dividende. Naravno da će onda dobit biti niţa i da će obraĉunati porez biti niţi. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit i poreza na oporezivu dobit biće stalne prirode. Znaĉi uvek će vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veći porez po poslovnom u odnosu na porez
271

po oporezivom bilansu, i to je stalna razlika. Druga vrsta razlika koja će se naći ovde zove se privremena razlika. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obiĉno, koji će u svojoj ukupnosti biti jednaki i u poslovnom i u poreskom bilansu, ali će biti na razliĉit naĉin rasporedjeni na pojedine obraĉunske periode. Znaĉi kada kupite osnovno sredstvo i morate ga otpisati, koji je iznos koji će biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost. Znaĉi trgovaĉki poreski propisi kaţu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Znaĉi posmatrano za pet godina, ako je vek trajanja pet godina, vi ćete nabavnu vrednost morati i kroz jedan i kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Ne bi bilo problema ako bi ste na isti naĉin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trošak i u poreskom i u poslovnom bilansu, ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vršite na jedan naĉin, a u poreskom bilansu raspored radite na drugi naĉin javiće se privremena razlika. Primera radi, ako poreski propisi kaţu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno, a vi se opredelite (saglasno standardu 38) da vaša nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. Šta će biti? U poĉetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu biće veći i dobit će biti niţa nego što će biti rashod u poreskom bilansu i prema tome dobit koju ćete iskazati u poreskom bilansu će biti veća od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Kad obraĉunate porez platićete više nego što bi ste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. I to će tako biti u prvim godinama. Sta će biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu poĉinju da padaju, a ovi u poreskom ostaju isti, linearni; znaĉi sada će otpis u poreskom biti veći nego što je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina i kada pogledate ukupno koliki je rashod, oni su jednaki. Ova razlika koja je na poĉetku bila, pošto ste platili porez koji je veći, pošto je ovde rezultat bio niţi (vi ste uporedjujuci porez po poslovnom i po poreskom bilansu platili vise nego što bi ste platili da je bio poslovni bilans) to je vaše odloţeno poresko sredstvo. Platili smo više nego da je osnovica poreski bilans. A onda će se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu, jer ćete plaćati manje nego što bi ste platili da je osnovica poslovni bilans. Dakle, dolazi do anuliranja, okretanja tih razlika, budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odloţenu poresku obavezu. I ova pozicija, odloţena poreska sredstva, znaĉi pokazuje razlike koje postoje zbog toga što je plaćeni porez prema poreskom bilansu veći od poreza koji bi ste platili da je osnovica bio poslovni bilans (poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Vas zanima, koliko bih ja platio da je ovo osnovica? Znaĉi, platio bih manje. Pošto sam platio više to je kao da sam drţavi nešto unapred dao i to je moje odloţeno poresko sredstvo; a ako platim manje nego što bi trebalo po poslovnom bilansu, onda ja znam da ću u nekom trenutku to morati da platim, onda ja imam odloţenu poresku obavezu koja će se pojaviti na strani pasive. Znaĉi odloţena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu plaćen više nego što bi bio porez plaćen prema poslovnom bilansu. Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se naţalost ne vidi)
272

Pasiva
• • • • • • • • • • • • • •

Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital

Imamo prvo obaveze prema bankama, obaveze prema klijentima, obaveze za kamate i naknade, obaveze po osnovu HOV. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti ĉiji je emitent banka. Znaĉi bilo da emituje blagajniĉke zapise, bilo da emituje obveznice znaĉi to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti, obaveze iz dobiti, obaveze iz poslovanja, znaĉi to je ono što bi smo mi rekli dobavljaĉi kod preduzeća, to bi bilo otprilike pandam toj poziciji, potom rezervisanja, ostale obaveze i PVR, odloţene poreske obaveze, znaĉi to je pozicija koja odgovara poziciji odloţena poreska sredstva, ukupan iznos obaveza i nakon toga ide kapital banke. Znaĉi aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine i idete prema osnovnim sredstvima, znaĉi prema opadajućem stepenu likvidnosti. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu i vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina i gotovinski ekvivalenti, potom potraţivanja i da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteţe i uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama, depoziti od banaka uzeti od drugih banaka, depoziti uzeti od ostalih klijenata i krediti koji su uzeti od banaka i klijenata; zatim obaveze za kamate i naknade i na kraju imate
273

rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza, ostale obaveze i pasivna vremenska razgraniĉenja. I onda na dnu imate sopstveni kapital, akcijski kapital, rezerve i akumuliranu dobit. U vezi sa ovako strukturiranom ili rašĉlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se, koji kriterijumi vaţili za klasifikaciju, znaĉi stepen likvidnosti i priroda pozicije. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na, ili imovine, stalnu i obrtnu ovde irelevantna. Vaţno nam je rok dospeća. Znaĉi u kom roku dospevaju plasmani, u kom roku dospevaju naše obaveze, odnosno depoziti. Zašto se odvojeno iskazuju:

• • • • • • • • • • •

- salda sa Centralnom bankom - plasmani kod drugih banaka - drugi plasmani na novčanom tržištu - depoziti drugih banaka - drugi depoziti na novčanom tržištu i - ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke.

Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom, plasmani kod drugih banaka, depoziti drugih banaka itd. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odraţavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Videli ste na strani aktive imate plasmane i depozite banke kod Centalne banke, a ovde imate u stvari salda, znaĉi to su zaduţenja banke kod Centralne banke. Te dve pozicije odraţavaju odnos izmeĊu poslovne banke i Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka, odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti, depoziti od drugih banaka odraţavaju kao što sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama i što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Znaĉi veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita i datih kredita, odnosno plasmana niţe. To je ovo što sam vam sad rekla, to piše.

274

Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip, dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive i pasive. Da se pozicije aktive i pasive iskazuju u svom punom iznosu. Ako je ovo bio izgled bilansa banke, da razmotrimo pitanje procenjivanja. Znaĉi, da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine i obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva, (znaĉi u koja se ubrajaju dati krediti, potraţivanja po osnovu plasmana, ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje i ulaganja u hartije od vrednosti koje su namenjeni prodaji) vrednuju po fer vrednosti. Šta to znaĉi to fer vrednost? Već jedanput sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja izmeĊu obaveštenih i voljnih strana, a da sama transakcija mora biti nezavisna. U stvari fer vrednost treba izjednaĉiti sa trţišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema trţišnoj vrednosti, prema vrednosti na dan bilansa. To nije sluĉaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. Šta to znači po dnevnim vrednostima, šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bi smo u tom trenutku, za taj plasman naplatili. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obiĉno moţemo naplatiti manje, onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po niţoj vrednosti, ako će naplaćeni iznos biti niţi od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. MeĊutim hartije od vrednosti uobiĉajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Znaĉi ako posedujete uĉešće, ako posedujete akcije duţni ste da vrednovanje izvršite po, uĉešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po equity metodi ako je reĉ o znaĉajnom uĉešću, a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoloţive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Znaĉi te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi, ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet, za koje ne postoji aktivno trţište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. Nešto na šta ţelim još da vam ukaţem paţnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva i pasiva. Šta je potencijalna obaveza, a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to uĉili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje duţnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Znaĉi gde banka nema mogućnost da odredi rok
275

dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta duţniku onda kada je duţnik u mogućnosti da obavezu izvrši. A potencijalna obaveza, to je obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Priĉala sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. Znaĉi ako se dogodi neki dogaĊaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako vaţno da kad ĉitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja paţljivo prouĉite potencijalne obaveze, jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje odrţavanje likvidnosti i solventnosti banke i zato je jako vaţno da se procenjuje visina tih obaveze i da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Znaĉi kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. I onaj ko ĉita bilans banke ko radi analizu finansijskog poloţaja banke mora posebnu paţnju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Dospelost imovine i obaveza banke

Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine i obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine, (a šta znaĉi dospeće imovine - to je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu, a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene) što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da odrţi sopstvenu likvidnost. I izloţenost banke i riziku likvidnosti i valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu i dospećem obaveza. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Ĉim su rokovi otplate duţi izloţenost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. Znaĉi to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. Znaĉi kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa rokovima dospeća obaveza banke i da na taj naĉin zapravo procenjujemo i odnose izmeĊu kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana, s jedne strane, i kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znaĉi deponovana kod banke, s druge strane. To su dva kljuĉna pokazatelja koja trebaju da vam pokaţu uspešnost uprave. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u odrţavanju likvidnosti, a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke, znaĉi uspešnosti i efikasnosti banke.
276

Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. dospeće za 3 meseca. u roku do godine dana. tri meseca onda i obaveze moraju biti klasifikovane. onda od 1 do 3 godine. Ako je obrnuto. Znaĉi preostali orginalni period će biti dve godine. Ovde je od 1 do 5. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. To je preostali period do dana otplate. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite i kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaraĉunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duţe od 30 dana. (podaci o strategiji i politici banke)  preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata. Znaĉi na taj kredit vi morate prestati sa obraĉunavanjem kamate. u roku od tri meseca. od 1 do 5 godina i periodu duţem od 5 godina. Ili moţete reći ovako. od 3 meseca do godine dana. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada 277 . Dospeće za mesec dana. od 3 do 5 i iznad 5 godina. Onda će otplatni period biti kraći od ugovorenog. Znaĉi ta uslaĊenost rokova je nuţna. pa onda od 1 do 3 meseca. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduţenjem kod drugih banaka. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec. I šta se još moţe dokuĉiti? Šta znaĉi ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi moţemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. Znaĉi mi ne moţemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. a obaveza samo od godinu dana. 3 meseca i godinu dana. (najbolja osnova za procenu likvidnosti)  orginalni period do dana otplate.Banke vrše razliĉitu klasifikaciju. do dana kada će taj kredit biti otplaćen. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto i sredstva i obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. Znaĉi vi moţete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. ali obiĉno se obaveze i sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. uzmete kredit na tri godine. ali odmah i obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. Znaĉi klasifikujete sredstva. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. Znaĉi ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. šta ćete zakljuĉiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. Rok dospeća može biti iskazan kao:  preostali rok do dana otplate. jer preveliki je raspon izmeĊu 1 i 5 godina.

Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. znaĉi po geografskim podruĉjima. Znaĉi u sluĉaju bilo kakve situacije koja moţe nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlaĉenju svojih depozita. Znači šta ne možete videti iz bilansa. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. Znaĉi isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Nema šanse da kratkoroĉne plasmane…(neko iz mase se buni). jer će oni koji imaju kratkoroĉne depozite traţiti njihov povraćaj. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlaĉi svoj depozit u celini nego povlaĉi jedan deo depozita danas. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. a ne pod kontrolom banke. Da li banka preferira kratkoroĉne kredite ili dugoroĉne kredite? Da li plasira sredstva dugoroĉno ili kratkoroĉno? Koliko dugoroĉno koliko kratkoroĉno? I kakva je usklaĊenost izmeĊu dugoroĉnih izvora i dugoroĉnih plasmana i kratkoroĉnih izvora i kratkoroĉnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoroĉno nego štu su vam dugoroĉni izvori. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduţenja. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoroĉnih ali jedan deo kratkoroĉno prikupljenih depozita plasirate dugoroĉno. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. Zato što banka uvek ima na raspolaganju odreĊeni iznos depozita kratkoroĉni. Ali postoji ograniĉenje dokle moţete ići. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. To je period koji tretirate kao rok dospeća. I taj stalni iznos kratkoroĉnih depozita koji je prisutan moţe biti plasiran kratkoroĉno. Dospeće o orginalnom periodu otplate. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traţi da sredstva. Znaĉi koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraţivanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu.imate pravo da obraĉunate kamatu. Dospeće do datuma koje moţe doći do promene kamatnih stopa znaĉi pokazuje izloţenost banke kamatnom riziku. Znaĉi banka mora imati dovoljno para da moţe da izvrši naloge za povlaĉenje depozita i da moţe da izmiri svoje obaveze. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugaĉiji naĉin koji bi pokazao rizik kojem banka izloţena u 278 . ali treba voditi raĉuna o tome da u sluĉaju povlaĉenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. Znaĉi ne moţete. ali u sluĉaju naglog povlaĉenja depozita banka moţe imati problem. ali banka vrši i povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. prema grupama komitenata. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlaĉe njeni komitenti. Znaĉi depoziti komitenata koji su a vista su pod potpunom kontrolom komitenata. obaveze i vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. to moţe predstavljati opasnost po banku.

Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. I sad to moţe biti zanimljivo. Ali to se objavljuje u okviru napomena. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. vidi oni su prestali da plaćaju. koji rizik? Kreditni rizik. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. To moţete videti samo ako se izvrši ovakvo rašĉlanjavanje depozita i plasmana po pojedinim delatnostima ili po podruĉjima. Dakle po delatnostima moţete grupisati i vaše deponente i vaše klijente. Primera radi. Moţe biti zanimljivo za nekoga da proĉita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. Dakle to ne moţete videti ako imate ukupne depozite i ukupne plasmane. Znaĉi imate napomenu kratkoroĉni plasmani i imate poziciju kratkoroĉnih plasmana koja vam to pokazuje. znaĉi krediti odobreni stanovništvu. bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. da li se komitent. šta ćete zakljuĉiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije moţete odmah zakljuĉiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. I jedno i drugo predstavlja propust uprave banke. da pratite njene rezultate. utoliko je stepen naplativosti viši utoliko banka lošije radi svoj posao. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiĉe iz prehrambrene industrije. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. Sad kad je reĉ o komitentima. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta i rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. Onda će odmah onaj koji to ĉita reći pa ĉekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiĉe najveći broj njenih deponenata. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. Znaĉi da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. Isto tako i za dugoroĉne plasmane. promene finansijskog položaja. Znaĉi ispada da plasmani stanovništvu. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta. Znači ove gubitke iskazujete da bi ste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. a vi vršite plasiranje trgovini.svom poslovanju. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva i obaveze. Znači kada odobrite kredit koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana i datih avansa? Zbog toga što se time meri. prvo – zato što su kratkoroĉni. drugo – zato što su obezbeĊeni obiĉno menicama imaju visok procenat naplate. Što je iznos ovih gubitaka veći. Primera radi. Kad proĉitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. 279 .

• U vezi sa ovim gubicima treba objaviti: • 1. zbirni iznos plasmana na koje se ne obraĉunava kamata i osnovici za utvrdjivanje iznosa po kojima se takvi plasmani vode. visinu rashoda priznatih tokom godine po osnovu nenaplativih plasmana i avansa i visinu naplaćenih ranije otpisanih potraţivanja. formiraju se na teret dobiti. • 2. zbirni iznos rezervisanja na dan bilansa • 4. • 3. Transakcije sa povezanim stranama • Objavljuju se transakcije 280 . Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke. visinu gubitaka u toku perioda. visinu iskorišćenih rezervisanja formiranih po ovom osnovu. Ova sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. • rezervisanja Opšti bankarski rizici • Od banke se može zahtevati ili joj se može dozvoliti da izdvoji sredstva za potencijalne obaveze. i koja se formiraju za preteće gubitke. Sredstva data kao obezbedjenje • Banka je dužna da objavi vrstu i vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. Zastupnički poslovi • Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. raĉunovodstvenu politiku – osnov na bazi koga je gubitak iskazan kao rashod.

281 . 28. jer jednoŠtavno to je izveštaj koji sadrţi promene koje su naŠtale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeća ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeća. da je onaj segment BU koji sadrţi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razliĉite delatnosti drugaĉiji nego kada je u pitanju preduzeće. Ne treba da objašnjavam da ako vam je pozicija depozit. izveštaje banaka. Šta je izveštaj o novčanom toku? Nema razlike. Šta obuhvata gotovina prema Štandardu 7? Ona obuhvata: 1. imate takodje i beleške uz finan. koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. odnosno beleške koje se uz te pozicije daju. on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća i zbog toga ćemo govoriti danas o tome. visoko likvidna ulaganja. decembar 2004. da ta beleška mora da se odnosi na tu poziciju i da će njena sadrţina biti razliĉita od sadrţine koja prati recimo belešku zalihe gotovih proizvoda. Hoću da to lepo nauĉite!!! Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine.Utorak. gotovinski ekvivalenti Još jednom šta su gotovinski ekvivalenti? PredŠtavljaju kratkoročna. gde se nalaze najveći broj napomena koje prate finan. Beleške se takodje razlikuju i vi ćete naći na sajtu beleške uz finan. Ĉim se razlikuju pozicije u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene. Kada je reĉ o izveštaju o novĉanom toku. da li je reĉ o novĉanom toku banke ili preduzeća. depozite na raĉunima koji nisu oroĉeni 3. A izveštaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje. da je sadrţina BS tj. raspoloţivu gotovinu 2. aktiva i pasiva razliĉita od BS preduzeća. to je uvek izveštaj koji pruža informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obračunskom periodu. izveštaje preduzeća i onda ćete primetiti znaĉajne razlike. depoziti koji se isplaćuju na zahtev 4. izveštaje banaka. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utiĉe na sadrţinu BS i BU.

i vezan za obavljanje delatnosti banke. Da li se izveštaj saŠtavlja prema nekom drugom Štandardu osim onog koji važi za preduzeća? Naravno da ne. Koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. Na isti naĉin ulaganja u HOV će biti iskazana u izveštaju o novĉanom toku i kod preduzeća i kod banaka. Posledice su proširenje ili suţenje internog toka. Odgovor je ne. kako to utiĉe na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost će biti visoka a rentabilnost niska. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. Zašto banka ima potrebu da vrši kontrolu nad novčanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeća da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. MRS-7 'Izveštaj o novĉanim tokovima'. prikupljamo pare da bis mo ih plasirali.Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kaţete da. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji naŠtaju iz okruţenja u banku. Karakterisike internog i eksternog toka Regularan je. sećate se da sam vam tada rekla. Zašto to radimo? Da bi smo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji će biti veći od odliva koje smo uĉinili prilikom plasiranja. 282 . Zato je vaţno da kotroliše novĉane tokove. odnosi se podjednako na izveštanja svih poslovnih subjekata. Sa druge strane. nezavisno od toga kojom delatnošću se bave. Ako banka ima novac koji stoji na raĉunima. Banka ne prikuplja pare da bi Štajale kod nje na raĉunima. ali šta neće biti isto. Da li je isto i za banku? Primetićete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrţanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. kao što već znate. a prošlog puta sam vam objasnila da je to uslov odrţanja banke. da je cilj da se kroz saŠtavljanje izveštaja o novĉanom toku stvori mogućnost za procenu sposobnosti preduzeća da generiše gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeća za gotovinom. a ja vaš pitam da li baš svi prilivi i odlivi zavise od delatnosti. dakle koliko ima slobodnih novĉanih sredŠtava da bi ta slobodna novĉana sredstva plasirala. moţe biti interni i eksterni. uvid u visinu neto gotovine treba da omogući banci da sagleda viškove gotovine. koji je prikupila ona ţeli da plasira i da kroz kamatu koju će naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. Na isti naĉin se emisija akcija odraţava na novĉani tok i kod preduzeća i kod banaka. Prema tome svaki višak gotovine koji banka ima. ili iz banke u okruţenje. Gotovinski tok. Neće biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. Šta je poslovna aktivnost banke? U najkraćem.

Kada na kraju naredne godine budete saŠtavljali ovaj izveštaj potrebno je da taj vaš plan priliva i odliva i izveštaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate: koliko ste realno planirali vaše prilive i odlive. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. Ako u izveštaju o novĉanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Ta vrŠta analize je neophodna da bi ste napravili realan plan za budućnost. Koji segment ili koje bi ste vi informacije iz izveštaja o novĉanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Šta bi ste vi mogli iz tog izveštaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. Odnos izmedju rentabilnosti i neto priliva gotovine. o prilivima i odlivima gotovine. jer mi govorimo o onim izveštajima koji se saŠtavljaju krajem godine. sa druge strane njena aktivnost se odraţava na promene visine depozita i plasmana. Znaĉi da nismo uposlili novac koji smo primili. Ili da smanji prikupljanje 283 . zbog toga sto će vam pokrivenost dobitka novĉanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Sa jedne strane. godinu vi ćete na bazi tog izveštaja ceniti realnost vaših procena o visini vaših priliva i odliva gotovine koje ste napravili na poĉetku godine. Videćete da je kod banaka to malo drugaĉije. taĉnije ispitivenj tog odnosa je još jedan od ciljeva koje izveštaj o novĉanim tokovima treba da omogući. Za šta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada ĉita izveštaj o novĉanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrţane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. Dakle vi na poĉetku sada 2005. Podsećam vaš još jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkoroĉnom obraĉunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka će biti razliĉita od visine neto gotovinskog toka. ali taj tok da li moţete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu raŠta vaših depozite i odliva po osnovu raŠta vaših plasmana. šta bi trebalo da bude njen cilj u budućnosti? Na kom podruĉju ona treba da reaguje. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u budućnosti. Šta bi banka trebalo da zakljuĉi. Iako taj izveštaj sadrţi informacije o prošlosti. šta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vaših oĉekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. izveštaja banke. ovaj zahtev ćemo malo modifikovati. Znaĉi planovi koje pravite na kraju jedne godine.Korisnici finan. šta žele da saznaju iz izveštaja o gotovinskom toku? Taĉno je da se gotovinski tok banke i izveštaj o tom toku odnose na prošlost. ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i. Pokazaće vam koliko od dobitka je već konvertovano u gotovinu. šta bi vi trebalo da zakljuĉite? Imaćete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti. njihvu realnost ocenjujete izradom izveštaja po isteku planskog perioda. Osim toga kada uradite izveštaj o novĉanom toku za 2004. Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeća iskazuje se u BU. Pitanje je da li te dve veliĉine treba dovoditi u vezu? Da. Neto gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine.

Ako imate izveštaj koji je pripremljen još po segmentima. ili da u buduće menja strukturu roĉnosti plasiranih sredŠtava.depozita ili da poveća plasmane. Prvo ćemo reći…bilo bi jako dobro da obnovimo naš informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo koliko to košta i hoćemo li imati slobodnih novĉanih sredstava…i opet se vraćamo na izveštaj o novĉanom toku. a to gledamo iz izveštaja o novĉanom toku. onda će stepen rizika biti razliĉit. Moramo i to pogledati. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme će proceniti šta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. vaši deponenti. Ona plaća kamatu na sredstva koje je prikupila. Šta znaĉi politika dividendi. da li možemo donositi odluke o tome koliko ćemo investirati u budućnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novčana sredstva? Teško. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. Ako pogledate roĉnost vaših priliva i odliva. poloţajem. znaĉi da vaši deponenti potiĉu iz odredjenih delatnosit. jer to odrţanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredŠtava košta. Kada bi ste vi donosili odluku o visini dividendi koje bi ste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. vaši depoziti poticu primera radi iz trgovine. a da se vaši plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. 284 . Ako nismo zadovoljni našim finan. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. Znaĉi da smanje prilive po osnovu dugoroĉnih i da poveća prilive po osnovu kratkoroĉnih plasmana. i njen rezultat zbog toga trpi. zatim da li ćemo gledati nešto u BS…da li bi ste pogledali finan. A onda naša politika dividendi kakva će biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odrešenih ruku. Dakle mnogo toga uprava moţe videti kada je reĉ o poslovnoj politici iz izveštaja o novĉanom toku. plasmani dati poljoprivredi. Kod politike investiranja. pošto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razliĉito. kako će se to odraziti na visinu predloţene dividende? Ona će biti niţa. poloţaj u BS? Naravno da hoćete. Hoćemo li imati novaca da isplatimo dividende. Da prilivi po osnovu dugoroĉnih depozita budu veći od priliva po osnovu kratkoroĉnih. a to ćemo videti iz BU. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. a vaši prilivi. poloţaja. znaĉi ako primetite da imate debalans izmedju dugoroĉnih depozita i oliva po osnovu plasmana. pa vam se kaţe da su vam najveći prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novčanog toka? Od ĉega zavisi visina dividendi. koja su dva kljuĉna faktora koja odredjuju visinu divideni. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. onda će osnovni cilj banke biti da popravi roĉnost depozita u narednom periodu. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan.

Znaĉi to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. druga preduzeća. 285 . troškove materijala. Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana.to su poverioci 3. deponenti . druge banke Vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li će biti dividendi. znaĉi rast depozita (i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada). banka koristi uslugu. Šta bi bili odlivi?Znaĉi na šta banka trosi svoju gotovinu? 1. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja.Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. znaĉi one se smatraju poslovnim aktivnostima. investitori 2. Kako se klasifikuju tokovi gotovine? Isto kao i kod preduzeća: 1. Šta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potraţivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. odlivi po osnovu kamata i naknada. na plasirana sredstva naplaćuje kamatu. do smanjenja kredita koji su ranije dali. E sada smo došli do razlika. priliv po osnovu naplaćenih kamata i naknada . prvi priliv je: 1. Znaĉi prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. isto je i sa poveriocima. plaća reklamu.šta je bilo tu kod preduzeća. Da bi smo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reći šta se smatra poslovnom aktivnošću: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. A osvde su to: 1. 2. Zašto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. Šta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Pošto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. ako deponenti povećaju svoje depozite. poverioci. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. da li će banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeća. Kada smo govorili o preduzeću šta smo govorili ko su korisnici: investitori. Ali mi ovde imamo nešto što kod preduzeća nemamo. jer ih plaća 2. osiguranje. isplaćuje zaposlene. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je reĉ o preduzeću ili banci.

Znaĉi odlivi nastaju po osnovu povećanja plasmana ili smanjenja depozita.приливи по основу продаје основних средстава . • • • • • • • • 286 . Iako vam se ovo ĉini da je bitno razliĉito nego kod preduzeća.отплате узетих кредита .по основу узетих кредита Одливи готовине из активности финансирања . samo radi prilive i odlive iz poslovne aktivosti.по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ .приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити . 4. pare idu od nas prema komitentima.по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања Приливи: . kako će to uticati na našu gotovinu? Ĉim mi damo kredit.по основу емисије акција .3. Znaĉi povećanje plasmana je odliv… toga nema kod preduzeća.по основу исплата дивиденди .по основу набавке основних средстава • .приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . Приливи готовине из активности инвестирања • • • • • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане .приливи по основу продаје учешћа у капиталу . a šta će biti ako naši deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskoĉila. ako mi povećamo kredite koje dajemo našim komitentima.по основу улагања у учешћа у капиталу • . samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugaĉije vrste ali dejstvo je potpuno isto. to je isto.

to je za nas priliv. znaĉi imamo rashode koje nismo platili. to je odliv i ako se povećavaju plasmani. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. Osnova za izradu izveštaja Osnova je ista: 1. Ako se povećavaju depoziti. direktne 2. BU 3. ako se izmiruju obaveze. A kada imamo odlive? Ako se povlaĉe depoziti. to ima karakter priliva. kada nastaje priliv. 287 . polazi od prihoda i rashoda iz BU. ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive osim gotovine. ako se smanjuju plasmani i dati krediti. i jos neki dodatni podaci Metode sastavljanja Potpuno iste: 1. a indirektna metoda polazi od neto dobiti. To bi trebalo sve da znate. Znaĉi direktna metoda.Računi aktive-osim gotovine Računi pasive Tokovi novčanih sredŠtava izdavanja primanja Pogledajte. dakle ako se smanjuju naša potraţivanja po osnovu kamata i nakanada. To smo isto imali i kod preduzeće. a njome ćemo se baviti. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. to je takodje priliv. ako rastu naše obaveze po osnovu kamata. jer rastu naše obaveze u odnosu na prilive. BS 2.

Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. koji se zove tako. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. Нето повећање/смањење готовине Е. pa neto 288 . 2. Znaĉi potpuno izgleda isto kao kod preduzeća: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzeće? Nema.U onom dokumentu izveštaj o novcu. Poslat je sa ovim predavanjem  А. Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. Приливи готовине из пословних активности 2. 2. Токови готовине из пословних активности 1. Готовина на почетку периода Ф. 2. imate objašnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Токови готовине из активности финансирања 1. Токови готивине из активности инвестирања 1.

gotovina iz poslovne aktivnosit. obratite paţnju na kraj. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip. Znaĉi što se forme tiĉe nema razlike. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. Znaĉi dovoljno je da pruţite informacije upotrebom neto principa. . da li je došlo do povećanja ili do smanjenja. a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip. Pitanje je zašto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. Шта значи нето принцип? • • • • • • Стање на почетку године 380 +Нови пласнани у току године 780 . a kod depozita (oroĉeni i po viĊenju!) i plasmana (u depozite drugih banaka) ide se na neto princip? Objašnjenje je sledeće: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada.наплата у току године 500 Нето промена пласмана 280 samo ovo ćete iskazati u neto novĉnom toku. 289 . nije ona ta koja kontroliše koliko ćete vi para drţati na njenom raĉunu.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokaţete kako se kreću depoziti i plasmani. jer kada vi imate raĉun kod neke banke. E sada kod banaka je sledeća situacija. Kada saberete neto povećanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocĉtku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaĉi vaš zanima krajnje i poĉetno stanje. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. Šta to znaĉi? To znaĉi da ćete iskazati ne poĉetno stanje + povećanje – naplate = krajnje stanje. Promene depozita su u velikoj meri pod uticajem naših deponenata. i neto gotovina iz te aktivnosti. prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. I MRS-7 to dopušta. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. koliko ćete danas uplatiti ili sa vašeg raĉuna isplatiti. već ćete samo reći kolika je promena.

626 1. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате 2003 2002 2003 2002 16.828 237.137 142.555 1.417 1.169 6.758 94.343 1.233 2.396 206 13.212 90 5.628 7.895 1.432 3.526 222 409 2.942 10.805 40 Потраживања за накнаде 2.291 38.983 73 4.648 5.708 60 122.779 4.032 569 840 3.902 293 2.262 45.853 440 4.558 2.841 30.632 184.337 ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 3.021 379 560 2.789 333 614 3.833 6.475 110 288.850 3.937 57.BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.552 158.383 290 .264 137 8.948 10.818 135 8.575 192.

117 3.037 185.745 6 155 47 30.484 120 341 7.997 5.768 40.163 4 103 31 20.575 192.595 23.189 191 1.552 158.365 78.048 117.459 127 922 244 253 3.383 366 380 5.756 1.828 237.407 8.335 2002 28.845 26. Da bi ste to izraĉunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.223 2002 19.942 na 291 .730 15.000 1.938 5.000 1.556 2003 4.000 2.PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива 2003 6.000 1.783 589 288.948 na poĉetku godine odnosno 45.578 6 34 69 30.383 Prva pozicija za koju trebe da izraĉunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.276 7.998 3.504 989 80 227 5.175 884 123. Bili su 57.517 4.367 9 51 104 45.676 5.

. a sada duguje 45.475 152 1.12.700-45. Zašto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine niţe nego što je bilo na poĉetku.kraju godine. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaĉi šta treba da uradite? Da umanjite razliku za iznos otpisa.154 2. дажбине 18.034 9.942 vi bi ste rekli…pa znaĉi da mi je vratio tu razliku.439 1. Znaĉi ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450. ja imam priliv u visini te razlike. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama. Znaĉi ako vam je neko dugovao 57.551 13. Znaĉi 57.1.948 na poĉetku godine.31.658 2. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др.465 55 .406 3. To bi bilo taĉno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.731 3.005 2.282 4. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.942= 9.604 2.697 83 292 12.003 1. Šta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego što smo imali na poĉetku.188 3.050 692 951 3. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1. to znaĉi da smo naplatili dobar deo plasmana. to je priliv.306.650 101 700 461 634 2.948-2.

за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .за друга средства 1.за резервисања 6. Пласмане намењене продаји . Пласмане намењене продаји .Аморизација 300 200 Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .за ХОВ и др.за ХОВ и др.499 100 150 30 40 50 20 115 Отпис ненаплативих портаживања .500 2.за дугорочне ХОВ .за кредите .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .504 1.за учешћа у капиталу повезаних правних лица .учешћа у капиталу других правних лица .за камате .250 3.за накнаде .756 2.за друга средства .за накнаде .394 450 509 375 15 3 18 17 8 293 929 300 339 250 10 2 12 11 5 .за камате .за кредите .749 150 225 45 60 75 30 173 4.

pa zato otpise morate uzeti u obzir. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. Šta ćete sa tim podacima uraditi da bi ste došli do priliva. jer ĉim nam je potraţivanje veće znaĉi da nismo naplatili ceo prihod.257. Za iznos izvršenih otpisa šta ćemo uraditi? Oni ukupno iznose 4. i šta nam još treba? Otpisi. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potraţivanja po osnovu kamata.224. takodje ćemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje.968 predstavlja odliv.833. prihode smanjiti i to za 801.032 a na kraju 6. Šta nam još treba? Treba nam promena potraţivanja po osnovu kamata.169 a na kraju su 184. prihod od kamata koji ćete naći u BU i on iznosi 18. znaĉi ti podaci nam trebaju: poĉetno stanje potraţivanja. aktive. Dakle trebaju nam dva podatka. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. E sada nešto za šta morate koristiti znanje iz izveštaja o novĉanom toku preduzeća. Sada imamo potraživanje po osnovu kamata. Znaĉi razlika od 41. krajnje Štanje potraţivanja. Poĉetno stanji i krajnje stanje. Znaĉi smnjili smo za iznos povećanja potraţivanja. Otpisa bilo nije. Znaĉi pošto je došlo do povećanja plasmana. Odliv. Znaĉi morate se nauĉiti da prepoznate. reĉ je o odlivu.Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 476 155 321 317 103 214 Ajde da vidimo šta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte.137. na poĉetku godine su bili 142. Znaĉi ako bi potraţivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potraţivanjima koje smo imali na poĉetku. Šta predstavlja sada ova razlika. Da li je taj prihod jednak prilivu? Moţe biti ali i ne mora. potraţivanja za kamate. na poĉetku su bila 6. Dakle mi moramo naznaĉiti da to krajnje stanje nije smanjeno. 294 . Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako ćemo izraĉunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. Ovo je bilo sve na neto osnovi. Zašto odliv? Zato što se iznos naših kredita datih komitentima povećao.749 i 509. Znaĉi potraţivanje je na kraju veće tako da ćemo za razliku. a ako se povećao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaĉi da je došlo do odliva gotovine. a to znaĉi da je priliv niţi od prihoda i naravno nećemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bi smo došli do priliva. šta bi smo zakljuĉili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obraĉunskom periodu i naplatili. Gde se nalazi to? U BS.282.

833 295 .137 9. i smanjicete za otpis od 38. Znaĉi smanjujemo prihode za razliku 2.337-569. tu nema razlike. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. imamo i na poĉetku su bile 569 a sada su 2. I to iznosi na kraju 3.648. znaĉi priliv je 182. jer smo nešto unapred platili i to je 107. Ako imamo povećanje potraţivanja za razliku treba prihode smanjiti. I šta jos imamo. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na poĉetku su bile 840 a na kraju je 3.Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaĉi šta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475. imamo i to 30 i 8 što znaĉi ukupno 38. Uporedite visinu AVR na poĉetku 333 i na kraju 440.03 Разлика приходи отписи 31. Znaĉi ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. Pošto smo povećali ulaganja šta ćete uraditi sa prihodima? Da li ćete ih povećati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povećanje aktive. kako ćemo ga izraĉunati? 3.700 45.005-38-(5.337. AVR. to još imamo na strani aktive. šta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaĉi da smo uloţili i imamo odliv. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15 znaĉi otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240.02 57.853-3. Imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose 3.337-569)= 182.853 i po istom pravilu utvrdite razliku.169 6. To je to.797.032 18. bila su 3. Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Обрачунати ИВ и 31.789)= 1.12.648-840-240=2048.948 142.257 6.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava. Taj odliv da bi smo ga taĉno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa.12. šta ćete sa njima? To je isto kao kod preduzeća.224 4. Druga sredstva. a šta imamo na pasivi. Da vidimo koliki je odliv. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu. pošto su na kraju veća.475-525-(2.968 13. imamo li potraţivanja za naknade. Šta to znaĉi da su AVR veća na kraju nego na poĉetku? Odliv.942 184.789 a sada su 5.306 41. znaĉi da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise. Koliko smo znaĉi ostvarili prihoda 2.282 2. Opet imamo povećanje potraţivanja.

pa je odliv veći nego što je rashod. Zašto ovde nema otpisa? Nema ih zbog naĉela više vrednosti.853 440 182 3. Znaĉi smanjenje depozita za 22.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Obaveze su se povećale pa prema tome odliv je manji od rashoda.797 107 3. šta ta razlika predstavlja. Smanjenje. a sada su 120. Ako su sada obaveze manje za tu razliku ćete povećati rashode.048 1.335=22.556 Na poĉetku.556-6. Zatim imamo depozite komitenata. Sećate se kako ste pretvarali trokšove zarada u odlive. Znaĉi raĉunamo odlive.756 sada iznose 185. a sada iznose 1. Ne moţemo otpisivati naše obaveze. 3. da bi dosli do odliva.383)=4. Imamo ostale troškove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza. Kako ćete korigovati rashode po osnovu kamata da bi ste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povećanja obaveza. Znaĉi idete u BU i nadjete troškove zarada koji su 2. Znaĉi 4. Opet su obaveze na kraju manje nego što su bile na poĉetku.221.789 333 2. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata.383. Šta je ta razlika? Priliv. jer su banke povukle svoje depozite. Bili su 28. Povećanje depozita naših komitenata znaĉi da su oni uloţili novac u našu banku i došlo je do priliva koji iznosi 67. Obaveze za zarade. Znaĉi 2. Obaveze na 296 .648 5.475 525 240 2. Da li su rashodi po osnovu kamate u celini plaćeni? Kako ćemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4. i taj odliv iznosi 938. Dakle na poĉetku su depoziti komitenata bili 117.451 odliv. Da ali moţemo otpisivati naše plasmane.337 3.484. One su bile 380 i 341 na kraju. Znaĉi platili smo sve naše rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period ušli.Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 569 840 3.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako što gledate kolike su obaveze po osnovu zarada.292. znaĉi 28.551. što znaĉi da je odliv veći od troška za tu razliku. a sada iznose 6. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692. Ĉime ćemo ih korigovati? Korigovaćemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1.551-(1.335.005 38 Prvo na pasivi imamo depozite banaka.445 Ostale obaveze.221.484-1. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile.048. Obaveze za naknade.046+(380-341)=2.

a na kraju 155. Znaĉi 83+3=86. Ĉime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose.406 3.445 1.02 28. bile su 9 a sada su 6.12.383 Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе 366 380 5. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu.12.698. Šta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.221 67. Znaĉi za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi došli do odliva.367 Обавезе за порезе и доприносе 9 Обавезе за порез на добит ПВР 51 104 297 .292 4.698 83 155 Обрачунати расходи 31.745 6 155 47 22.048 1.kraju su veće.556 117. i posto su niţa to znaĉi da je to odliv. Da je rashod 3. Šta ćete sa razlikom. Obaveze su povećane. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. na poĉetku 51. Znaĉi iznos 3698-(7745-5367)=1320. znaĉi 155-(155-51)=51 to je isplata. Obaveze za poreze i doprinose.335 185. Obaveze za porez na dobit.756 4. 1/3 od ukupnih rashoda.320 86 51 57 Обавезе за камате 1.451 938 2. Korigujemo za razliku izmedju poĉetnih i krajnih obaveza za porez na dobit. a mi smo platili samo 1320. PVR bila su 104 a sada su 47.483 120 341 7. Smanjićete. Mi ćemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju veće.03 Разлика 6. Jer oni predstavljaju obraĉnate a ne plaćene troškve.551 692 2. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31.

Прих.224 182 1.Izveštaj o novĉanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.969 3. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји 9.445 86 1.347 . у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин.048 298 13.451 937 4.050 903 4.609 2.306 41. Одливи по основу других трошк посл.484 1.

656 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ 17.221 67.132 15.322 152 3.Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација 22.684 Одливи по основу куповине акција банака и предузећа 1.138 -8.656 1.292 10.707 51 10.000 1.777 5.735 299 .

Ĉetvrtak. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2.937 16. i drugi deo koji se tiĉe promene plasmana.404 5. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljima. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva.Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине Готовина на почетку године Готовина на крају године 50 3. kvantitativne pokazatelje. Znaĉi gledali bi ste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povećanja depozita i plasmana. Kada bi ste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju bi ste neto gotovinu bi ste uzeli.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosi se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke. 30. Finansijski izveštaji banaka predstavljaju vaţan izvor informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta. decembar 2004. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita.325 10. Jer to je ono sto banka generise.Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1.262 (Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak moţda i bolje objasnjeno u attachment-u. 300 . Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. a drugi deo posle te stavke. ELEMENTI BONITETA BANKE Šta je bonitet? Bonitet znaĉi u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta.

ali smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u raspodeli novca. Morate se uvek pitati a ĉime se ona bavi. sve filijale. Zašto kaţemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovništvom. Jer treba da pokrijete veliki prostor. pa ste videli da imamo Agro banku. Što je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. Znaĉi kada budete gledali godišnji izveštaj bilo koje banke. Znaĉi koliko će biti filijala i ekspozitura i gde će one biti locirane. Jako dugo su banke odobravale kredite uvaţavajući neke druge kriterijume ili dajući prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. veliki broj filijala. Znaĉi znalo se da neka firma mora dobiti kredit. Ne treba meni ekspozitura u Nišu. ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. i njenu organizacionu strukturu. odredjuje veliĉinu banke. ako tamo imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. Znaĉi da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. Mi smo imali trţište roba i usluga. šalteri gde se oni nalaze. Vi ćete po toj mreţi filijala. jos uvek ne znaĉi da ona radi loše. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza neće vam trebati veliki broj šaltera jer vi radite sa pravnim licima i bićete locirani tamo gde imate najveći broj preduzeća koji se tim poslovima bave. Znaĉi organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. Vi ćete mi onda reći…pa ĉekajte zar sve banke ne rade isto? Rade sliĉne poslove. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. I uopšte nije bilo vaţno što se već tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. odnosno ono ĉime se banka preteţno bavi odredjivaće broj… znaĉi kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moţe otvarati svoje filijale i ekspoziture. ekspozitura i šaltera moći da vidite kako je banka pokrila podruĉje na kome radi. Kvalitativni zbog toga što su opisni. recimo i naših banaka.Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. ĉija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. Vrlo ĉesto se tu uplitala i politika. koliki će broj šaltera biti zavisi od toga šta predštavlja posebnu ili preteţnu aktvnost banke. Znaĉi ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. i šaltere. Šta je tržišni položaj banke. onda ćete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. treće rad sa jednim i drugim. Šta je to što jednu banku ĉini dobrom bankom? Po ĉemu se jedna banka moţe razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. Znaĉi delatnost. sve ekspoziture. da je on bliţa svojim komitentima i da će na taj naĉin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji naĉin. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kućama. ekspozitura i šaltera će vam trebati. Ali ona mora da da 301 . Trţište i trţišni kriterijumi prisutni su u svakom podruĉju poslovanja. Znaĉi delatnost je ta koja će odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka ţeli da se bavi. recimo.

Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. oprezni. Dakle. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. I zato je vaţno da u timu bude mladog sveta. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. Zato što je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. oni pitaju ko vodi tu banku. Zato što je vaţno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. Njihova saradnja je vaţna. Treţi kvalitativni element boniteta banke je menadžment banke. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. Jako je vaţno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuće kvalifikacije. a radi posao gde su ta znanja neophodna. Znaĉi banke koje imaju dobar trţišni poloţaj. kada je reĉ o starosnoj strukturi.kredit jer zapošljva 5. manje su spremni za rizik. Znaĉi osim znanja vaţni su i rezultati u prethodnom radu. neko ko ima potrebu i ţelju da se dokaţe i neko ko ima snagu da to ostvari. gde su oni ranije radili. On predštavlja banku. jer onaj koji 302 . Znaĉi pitanja idu: šta su ovi zavrsili. Osim znanja. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Kada se gradjani odluĉuju preko koje će banke raditi. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno neće. Dakle svima nam je strasno vaţno da verujemo onome kome poveravamo našu imovinu. Mi sada pored domaćih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trţišnom poloţaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trţištu. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira što se konkurencija pojaĉava. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzišta. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi moţda elementa menadţmenta banke bio na samom vrhu. koji broj usluga ta banka pruţa i na koji naĉin ona uspeva da odrţi ili popravi svoj trţišni poloţaj u odnosu na neki prethodni period. Zato je direktor banke osoba koja je jako vaţna. Morate znati barem jedan svetski jezik. Više nego kod preduzeća. Znaĉi neko ko prvo ima znanja koja su nova. Znaĉi koliki deo trzišta ta banka pokriva. taj svoj poloţaj odrţe. Ne moţete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da oĉekujete da on poĉinje da uĉi nešto što je za njega potpuno novo. na bonitet banke utiĉe menadţment.000 ljudi koji će izaći na ulicu. koliki je broj njenih komitenata. Znaĉi koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. zato kaţem da smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u finansijskom podruĉju. Dakle da vaša znanja budu takva da ulivaju poverenje da ćete sa uspehom voditi banku. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donošenju odluka kome će plasirati svoja sredstva i pri tome one vode raĉuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potraţivanja. Osim toga da li je on u štanju da prihvati nova znanja. U trţištu koje je relativno ograniĉeno javlja se veliki broj banaka. već i poznavanje jezika. I zato uopšte nije svejedno kako će izgledati menadţment banke.

Znaĉi morate da uĉite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite raĉuna da ne povredite tu osobu. Jako je vaţno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. vodi mladi svet. Zašto je to vaţno? Zato što vaši klijenti to gledaju ovako…šta on ima sina koji je problematican. Vaţna je da bi ste mogli da planirate kadrove. I zato je to vaţno. Zašto je ovde vaţna starosna struktura zaposlenih. Znaĉi delegirate ovlašćenja a onda samo vršite nadzor kako se izvršavaju ta ovlašćenja. Kadrovska opremljenost banke meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. I zato je vaţno da kada nekoga kritikujete. Vaţno je da banku. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrţite jer će te time brţe ostvariti svoje ciljeve. i na taj naĉin će spreĉiti neke krupne greske. nego uopšte. znaĉi da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. taj bre dete svoje nije znao da saĉuva a hoće da saĉuva moje pare. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. I zato je vaţna štarosna struktura. zatim koja posebna znanja i veštine ti radnici treba da poseduju. Ni jedna banka neće uloziti u obrazovanje nekoga ko će tu raditi još pet godina. ali ono što je sasvim sigurno je da kao menadţeri morate voditi raĉuna da neke odluke morate prepustiti drugima. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura.ima iskustva malo će koĉiti one koje trĉe. znjanja. koji odgovara vašim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. kada procenjujete nekoga. Naredna vaţna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. Zašto je vaţan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. Jako je vaţna starosna struktura kada odluĉujete o tome koliko ćete investirati u svoje zaposlene. koji svoje obaveze ispunjava i koji će se tako ponašati i u svom poslu. Da procenite dakle koliko ta firma vodi raĉuna o svojim zaposlenima i videćete kada budete ušli u firmu da se taĉno moţe osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je 303 . Naravno da razliĉiti ljudi imaju razliĉiti naĉin na koji rade. Znaĉi mladi ljudi koji imaju motiva. nego što ćete stalno kritikovati. Dakle najgore moguće rešenje je… jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odluĉujem i svi moraju da pitaju mene pre nego što bilo šta odluĉe…takav naĉin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. Ali ne samo banku. ali će banka imati nekoga ko će vući napred. Već šaljete mlade ljude koji će biti tu jos 20 godina. pa nema šanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. zbog toga. I konaĉno stil rukovodjenja. treba da upravljaju firmom. Znaĉi to je ĉovek koji je odgovaran. morate im verovati i morate im poveravati. znaĉi koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obiĉnog znanja rada na raĉunaru mora imati znanja za rad na posebnim mašinama koje u banci imate.

Izmedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. znaĉi mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale.mlad i neko ko nije. koliko je pouzdan itd. Informaciona opremljenosti banke. izveštaje i pre nego što dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego što će to znati eksterni revizor. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. I šta ćete zakljuĉiti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. koliko nivoa menadţmenta u banci postoji. Kod nas nema kulture da starijima pokaţemo poštovanje. Znaĉi zna se taĉno šta stranka mora doneti da bi bio otvoren tekući raĉun. Sada naroĉito kada krene elektronsko bankarstvo to će doći do izraţaja. Zašto je vaţna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveći broj naloga komitenata izvršava upravo pomoću informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvršenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenošću banke. Znaĉi raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaţe na to koje su to delatnosti kojima se banka preteţno bavi. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. Znaĉi interni revizor je taj koji će kontrolu poslovanja vršiti tako što će raditi uvid u knjigovodstvene podatke. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. kako to treba uraditi. on je taj koji treba da skrene upravi paţnju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. na eventualno nepoštovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. U sektoru u kojem imate najveći broj zaposlenih trebalo bi da se odvija preteţna aktivnosti banke. kako su delegirane odgovornosti za izvršenje pojedinih poslova. Kada kaţem procedure. Iz tih razloga kada se oĉenjuje bonitet banke vaţna je informaciona opremljenos banke. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. koje mehanizme uprava koristi da bi izvršila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Vaţno je koji softver koristi. Zatim. procedura za otvaranje tekućeg raĉuna. procedura za izdavanje ĉekova glasi… ĉek ne moţe dobiti lice koje ima recimo minusni 304 . mora poštovati proceduru. na šta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. Integrisanost osnovnih funkcija banke predstavlja takodje jednu od odlika banke. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka poštuje sve procedure i uprava banke koristeći internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrši nadzor nad poslovanjem banke. Šta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuĉiti. Npr. u finan. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umreţene. znaĉi onaj ko otvara tekuće raĉune. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. rukovodjenja i izvršavanja. Znaĉi banka mora imati sluţbu koja će stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom šalteru. I on je saradnik uprave preduzeća. Vi znate da postoje funkcije upravljanja.

To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. Znaĉi centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po sliĉnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. Interna kontrola upravo radi to. bilo preduzeća ili banke. Inaĉe centralna banka sliĉne elemente ima kada vrši interno rangiranje banaka. prinosni poloţaj banke Vi znate kada se govori o analizi finansijskih izveštaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća ili banke. Pored kvalitativnih elemenata. na koji naĉin se ne poštuju i šta uprava banke preduzima da bi to spreĉila. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. Kada je reĉ o elementima koji determinisu finansijski poloţaj. zapamtite pravilo da nikada zakljuĉak ne donosite na bazi jednog pokazatelja! Uvek vršite povezivanje većeg broja pokazatelja. Ne moţete dobiti više ĉekova nego što je proseĉan priliv gotovine na vaš tekući raĉun…to je takodje procedura. ne moţe se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. cilj da se taj finansijski i prinosni poloţaj uĉini jasnijim. Znaĉi nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. I zato je ovaj deo vaţan. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. Ali tada se zna da je procedura prekršena jer znate kako ta procedura glasi. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. Ako je odgovor potvrdan onda zaista moţete imati poverenja da je reĉ o banci koja vodi raĉuna o odrţanju na dugi rok. Znaĉi da ništa nije prepušteno sluĉaju. Vrsi stalnu proveru postovanja procedura u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. Kada god radite analizu. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. testirate zakljuĉak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izveštaja. da bi ste mogli da donesete zakljuĉak o bonitetu ili preduzeća ili banke. prekršio je proceduru. Pošto se delatnost banke odraţava kroz njene finansijske izveštaje jasno je onda da će i 305 . koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke. Znaĉi analizom mi ţelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji će nam omogućiti procenu finansijskog i prinosnog poloţaja.saldo na tekućem raĉunu… ako neko da ĉekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. U kvantitativne pokazatelje boniteta banke spadaju: 1. koji su delovi bsnke u kojima se procedure ne poštuju. a kada je reĉ o prinosnom poloţaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. Znaĉi nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer će preko uvida u zapisnik zakljuĉiti u kojoj meri se poštuju procedure. nauĉili smo to da su aktiva i pasiva. Znaĉi kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je… imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. finansijski poloţaj banke 2.

• (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима – nastli su tako što smo depozite koje smo prikupili plasirali našim komitentima i na taj naĉin smo pretvorili naše depozite u naše plasmane. Šta se sve nalazi na strani aktive.analiza tih finan. Ostali rizici kao što su valutni. valutnom. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. 306 . Dakle kroz analizu ţelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izloţena riziku solventnosti. Ova aktiva je opterećena rizikom likvidnosti. kamatnom i trţišnom riziku. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. Znaĉi svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su raĉuni naših komitenata. izveštaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izloţenosti banke riziku solventnosti. izveštaja biti pod uticajem specifiĉnih aktivnosti koje banka ima. ali naravno postojaće pokazatelji koje koristite i kod preduzeća i kod banke isto. valutnom i trţišnom riziku. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. onda ako bi ste pokušali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti moţemo staviti na prvo mesto. valutni. sve ostalo gubi na znaĉaju. jer ta sredstva ne moţemo koristiti za izmirenje naših obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. U kojoj meri postoji izloţenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici. a tek onda do ugroţavanja likvidnosti banke. • Пласмани банкама na koje naplaćujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. stanje na raĉunima naših komitenata. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. Kada imate rizik solventnosti. Znaĉi da drţi pod kontrolom ove rizike. Šta je osnovni cilj analize finan. Jer prosto je odrţavanje likvidnosti uslov opštanka banke. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкамa formiraju se onda kada imamo probleme sa odrţavanjem likvidnosti. rizikom da moţda nećemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • (рочно трансформисана приосна aктива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. trţišni i kamatni rizik. jer ne donosi nikakav profit. Solventnost je likvidnost na dugi rok. Dakle da će se kod analize finan. izveštaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopšte ne javljaju kod preduzeća. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. kamatni i trţišni rizik dovešće najpre do pada rentabiliteta.

predstavljaju najstabilniji izvor sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruţenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. a sa druge strane izgubice mogućnost da sopstvene viškove plasira i izvuĉe prihode po osnovu kamate. Pad rentabiliteta će svakako nastati. tada će banka morati da se obrati drugim bankama za pomoć. Pogledajte šta će se desiti ako dodje do naglog povlaĉenja depozita. to moţe biti pad izvora. Povećanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику • и нагло повлачење депозита) • Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem • (у банкама релативно • мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaĉi kako banka moţe doći. a sa druge strane. doći će do rasta troškova kamata koje će platiti na sredstva koje je pozajmila. to moţe biti pojava nekvalitetnih plasmana. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovništvo naglo povuĉe svoje depozite. Smatra se da postoje dva tipiĉna modela po kojima se moţe realizovati rizik od nelikvidnosti. Smatra se da ne sme biti više od 50% depozita od stanovništva u ukupnim depozitima. Sa jedne strane. po kom scenariju se moţe desiti da banka dodje do nelikvidnosti. Moram da se zaduţim i onda 307 . To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlaĉenje depozita. Znaĉi ovi depoziti stanovništva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeća i zato se ograniĉava uĉešća depozita stanovništva u ukupnim depozitima. Znaĉi prvi scenario je naglo povlaĉenje depozita dovodi do korišćenja rezervi likvidnosti. šta je naredni korak. Znaĉi vi prvo sve što ste imali kod drugih banaka povuĉete. Njene obaveze prema drugim bankama će se povećati. Sa jedne strane. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. to je vaša rezerva likvidnosti. Zašto kaţemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama će biti u teškoćama ili već jeste u teškoćama.(премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва . jer ona nema toliko gotovine… jer je ona te depozite plasirala. Svi koji to proĉitaju a imaju pare u toj banci traţice da podignu novac.

Znaĉi to je prvi scenario po kojem banka moţe doći u zonu nelikvidnosti. Šta bi bilo da ne naplati. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izloţena. Posledica toga biće pojava gubitka. Retko kada se u ţivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi štete koje on ne moţe podneti. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. znaĉi nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. I obrnuto. Banka nikada ne moţe da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. znaĉi na depozitima. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. koja je to mera izloţenosti banke rizicima. meni se smanjuju svoja slobodna novĉana sredstva. Ko sve vrši analizu finansijskih izveštaja? Kada je reĉ o banci analizu bilansa banke radiće raĉunovodje. I onda je odvijanje tog scenarija brţe. I da nije dovoljno da vodite raĉuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi raĉuna i da imate kvalitativne plasmane. ovamo gubim prihode. i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. Znaĉi imate sa jedne strane one koje povlaĉe depozite a sa druge strane one koji ne plaćaju i tada imate ozbiljan problem. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da bi ste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. gubim prihode po osnovu kamata. kamatni ili trţišni rizik. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moţe podneti. a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata.povećavam svoje zaduţenje kod drugih banaka. I obiĉno se banka suoĉava sa rizikom koji proistiĉu i iz depozita i iz plasmana. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. Sa druge strane. Pošto imam gubitke zbog nenaplate potraţivanja sa jedne strane. Posledica bi bila da banka ne moţe da vrati svoje obaveze. Znaĉi ja znam da će od svih mojih plasmana jedan deo oštati nenaplaćen. Raĉunovodja banke biće zaduţen ne samo da sastavi finan. Znaĉi pošto ne mogu da naplatim plasmane. izveštaj banke 308 . ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduţim. Nema te banke koja naplaćuje svaki svoj plasman 100%. Ako bi banka došla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moţe da naplati. imam rast rashoda po osnovu kamata zato što sam se zaduţila sa treće strane. To dovodi do pada rentabiliteta. Ona ulazi u aranzmane raĉunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. Ne moţe nikada nikada potpuno izbeći valutni rizik. To zaduţenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata.

D i E. Ima banaka koji znaju svoje komitente bolje nego što oni sami sebe znaju. Ako su objavljenje uz napomene onda ćete ĉitati prvo raĉunovodstvenu politiku pa onda napomenu.nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog poloţaja i da prezentira upravi preduzeća. znam koje pokazatelje. Sećate se da sam vam rekla da raĉunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. kako ocenjujete bonitet vaših duţnika prilikom korišćenja kredita. Banka mora da objavi BS. prinosni poloţaj za likvidnost. Znaĉi oni koji ţele da rade sa bankama ceniće bonitet banke i u okviru boniteta banke sami će uraditi analizu bilansa banke. izveštaje. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. za finansijski. i prinosnog poloţaja banke? To su onih pet izveštaja koji ĉine godisnji obraĉun. BU. Vrlo ĉesto kada neka firma ţeli da sklopi ugovor sa tom firmom traţiće podatke o toj firmi kod banke ĉija je ona komitet. E. kada radite analizu bilo ĉega. Manje ćete koristiti izveštaji o promenama kapitala ali bez napomena ne moţete da uradite analizu. C. Znaĉi kako upravljate. Jako je vaţno da uoĉite na koji naĉin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. sadrţe mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguća bez podataka sadrţanim u napomenama. Znaĉi ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. banke da formiraju rezervisanja. Šta ĉini osnovu za analizu finan. izveštaje. jer znaju da ta banka odliĉno zna komitente sa kojima radi. Znaĉi analizu nije moguće uraditi bez napomena uz finan. B. Videćete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako ćete koji plasman klasifikovati. da radite krajnje savesno. znaĉi ja to znam da izraĉunam sama. ne podatak iz napomene nego ĉitavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. Ovde je vaţno da utvrdite na koji naĉin se utvrdjuje visina rezervisanja. napomene uz finan. C. To što vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je poĉetak zajedniĉkog posla. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. jer su bilansne šeme skraćene. Šta je to što ćete iz napomena uzeti? Napomene će nam dati informacije o raĉunovodstvenim politikama. u izveštajima o promenama gotovine. i prinosnog poloţaja banke. Jedino što je vaţno je da vodite raĉuna. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. Ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeća. analize moći će da utvrdi osnovne pokazatelje finan. Vi morate vašeg duţnika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. D. Banka traţi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaĉi za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. izraĉunacu ih sama. makar tri. Šta je kreditni portfolio? Njega ĉine svi krediti koje je banka odobrila. Najveći deo podataka naći ćete u BS i BU. 309 . Vrlo ĉesto ćete ĉitavu napomenu. zatim na koji naĉin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrţan u kreditnom portfoliu.

Onaj ko hoće da kupi firmu pod steĉajem rado će od banke. Znaĉi on se pojavljuje kao steĉajni poverilac umesto banke i uĉestvuje u procesu steĉaja. stanovništvu ili javnom sektoru. koliki je iznos dospelih kredita. Znaĉi ona će nastaviti da raĉuna kamatu i nastojaće da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite ĉija naplata je prestala. koji su klasifikovani u kategoriju E. Šta ćete od podataka koristiti. Zašto je vaţan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duţniku. To ne znaĉi da će banka prestati obraĉunavati kamatu uopšte nego samo znaĉi da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaţe kao prihod. i isto tako ćete naći podatatak o posebnim i opštim rezervisanjima. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. Banke mogu svoja potraţivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. Znaĉi kada vam kaţe koliko iznose krediti na koje je prestao obraĉun kamata. Šta to znaĉi? Kada duţnik prestane da plaća kredit banka ima obavezu da prestane sa obraĉunom kamata. Zatim vodi se raĉuna. zatim koliko iznose riziĉni krediti. To se dogadja kada imate firme koje su u steĉaju. u kom sektoru se duţnici nalaze. vi odmah kaţete… znaĉi to su oni krediti koje je klijent prestao da vraća i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopšte ne budu naplaćeni. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. I umesto banke postati poverilac firme u steĉaju i na taj naĉin uticati kako će i po kojoj ceni ta firma biti prodata. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bio po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. Banke mogu da prodaju svoja potraţivanja. Kada god analizirate uvek traţite podatke koje su u funkciji analize koju radite.U beleškama ćete takodje naći gografski raspored kredita. A onda moţete traţiti podatke npr. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. i u beleškama ćete naći podatak o tome koliko iznose krediti u kojima je prestao obraĉun kamate. nego da ĉekam da prodje steĉajni postupak a ko zna kada će to biti. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. ali moţete prodati kredit. kupiti jedan takav kredit. naravno uz veliki diskont. Znaĉi imali ste kredit koji je bio kratkoroĉni ili dugoroĉni pa je klijent imao teškoće sa plaćanjem i vi ste mu omogućili produţenje kredita. zatim koji su iznosi kredita ukupni i riziĉni dospeli po kategorijama duţnika. Znaĉi beleske će vam reći koliki su krediti. ako dajete kredite privredi. zato što se u sluĉaju propasti tog duţnika on povlaĉi za sobom banku. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neĉiju obavezu. taj kreditni rizik. znaĉi morate biti sposobni da prepoznate koji podatak će vam pokazati recimo izloţenost kreditnom riziku. Znaĉi postoje ogranicenja koliko iznose najveći mogući kredit i banka ta ogranĉcenja mora poštovati. da li su krediti dati privredi. za koliko je produţen rok plaćanja ili dat neki kredit (ne znam kako se zove). ali logika banke je… bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. Znaĉi sada u beleškama mora biti. Imate jako veliki broj 310 . I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. znaĉi kredita za naplatu. a zatim i koliki su po pojedinim duţnicima. zatim koncentracija rizika kakva je. Zatim tu su iznosi kredita koji su tokom godina restruktuirani.

Prvo pitanje je bilo: U koju grupu pitanja spadaju latentne rezerve. jer ovo predavanje danas baš ne moţe bez prezentacije jer nam trebaju i oni podaci iz bilansa od prošlog puta. Trebalo bi da jeste. Kako to izgleda po kratkoroĉnim. pitanja pod E. Da li ćete uzeti beleške u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. Da li je to uĉešće gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. Gde se taĉno vidi da li ćete imati priliv koji će biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. Ako ţelite da merite valutni rizik. tako se zove beleška.beleţaka. 11. tako da ja ipak vam ţelim najpre dobro zdravlje i drugi vaţan uslov al zaista vaţan vaţniji od svih drugih da budete okruţeni ljubavlju vaţih bliţnjih to je jako vaţno. Kad god je to moguće. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. godinu koja će biti recimo prva u nizu onih najboljih vaših godina. Utorak. koje ćete beleške koristiti. Katina novogodišnja čestitka (za one koji nisu imali priliku da ĉuju) Ţelim vam prvo jednu lepu godinu. a što se 311 . jer mi svi polazimo od pretpostavke pa to je normalno to se podrazumeva šta sad dobro zdravlje ajde poţeli mi nešto bolje od toga jel nešto drugo jer to već imam meĊutim to baš i nije tako. dakle da i da budete okruţeni jednom paţnjom. kako po dugoroĉnim. vi morate pronaći beleške koje vama trebaju. dok ovi momci donesu opremu. verovatno neće baš uvek biti moguće ali tamo gde moţete da birate društvo birajte one sa kojima vam je lepo nemojte jednostavno rasipati vreme koje vam je ograniĉeno na neke sa kojima vam nije lepo. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleške pruţaju podatak za ocenu tog rizika. kako po pojedinim sektorima. Koje bi ste iz prethodno navedenih koristili? Šta bi vas zanimalo? Na bazi ĉega vi moţete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. jako je vaţno da volite ljude sa kojima radite. januar 2005. u stvari kad se razbolite onda shvatite koliko je to vaţno. pa ćete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka oĉekuje da uopšte neće naplatiti. Uzećete mapu valutne strukture.Verovatno vam kao i meni uostalom kada Vam neko kaţe \elim Vam dobro zdravlje to zvuĉi kao parola. jednim poštovanjem i ljubavlju onih sa kojima jeste i zato birajte u svom ţivotu da budete okruţeni samo onima ĉije vam društvo prija i jednostavno sklonite se od svih onih koji emituju negativnu energiju koji vas iritiraju nemojte trošiti na njih svoje vreme ni svoje emocije. Šta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. koncepti odrţanja kapitala? Mislim da sam rekla da će koncepti odrţanja kapitala biti u onoj prvoj grupi pitanja. Što se tiĉe ovih pitanja. A onda to moţete razvijati dalje. samo se sklonite i gotovo.

izveštaj o novĉanom toku i napomeni) nisam pominjala izveštaj o poslovanju. jel? Tako kada je reĉ o tim pravilima. znaĉi to ĉak ne reguliše ni istim ĉlanom u zakonu gde se kaţe da je uprava preduzeća duţna da sastavi izveštaj o poslovanju. a kojoj formi od ovih dveju metoda više odgovara i na koji naĉin dakle mogu prihodi i rashodi biti iskazani u bilansu uspeha. Mislim onako kako Sam odreĊivala visinu vrednosti zaliha materijala. za banke uvek postoji posebno u zakonu poseban ĉlan. znaĉi ono govori o priznavanju prihoda kada nastaje prihod. bilans uspeha. pošto Sam morala da napravim neku ravnoteţu tako da te tri grupe pitanja budu priliĉno ujednaĉene po broju pitanja a mislim da bilans uspeha u trećoj onoj grupi obeleţenoj pod C. Zašto nismo govorili o posebnim pravilima procenjivanja za bilans uspeha. zato što se ovih pet delova ĉine godišnji obraĉun. i otuda nema nismo ponovno priĉali o ne znam pravilima koja kako ćete odrediti visinu troškova materijala. Kad je reĉ o bilansu uspeha verovatno će. jer sve ono što mi nije zaliha mora biti trošak i biće iskazano u bilansu uspeha ako ga sastavlja metodom ukupnih troškova na rashodnoj strani. nisam ih pominjala kad smo govorili o naĉelu realizacije. Zbog toga što sva pravila koja vaţe za godišnji obraĉun 312 . kad ste uĉili finansijsko raĉunovodstvo da Sam vam ja tada rekla da izveštaj o poslovanju nije deo godišnjeg obraĉuna. Kada sam prema meĊunarodnom standardu i navodila onih pet elemenata godišnjeg obraĉuna (rekli smo to su bilans stanja. kad god procenjujete imovinu vi u stvari ne radite ništa drugo nego prvobitnu vrednost imovine delite na dva dela: na ono što još nije potrošeno i što će biti odloţeno. za velika preduzeća. E sad zbog ĉega mi taj izveštaj pominjemo u ovom našem predmetu koji se bavi finansijskim izveštavanjem ako on nije deo godišnjeg redovnog obraĉuna. odnosno iskazano u bilansu stanja kao vaša imovina i na ono što je potrošeno i što iskazujete u bilansu uspeha kao rashod.Kada je reĉ o aneksu naravno da ne treba da uĉite anekse. Prvo koja su to pravila za rašĉlanjavanje koja treba primeniti. ili moţda ste i zaboravili bilo je to poodavno. zatim koja forma bilansa uspeha moţe biti. Da li treba uĉiti izveštaje o poslovanju? Da. jer je nemoguće govoriti o latentnim rezervama a da se ne govori o procenjivanju imajući u vidu instrument kojim se latentne rezerve formiraju. jel? Zašto ne treba da uĉimo aneks? Zato što je aneks zamenjen napomenama uz finansijske izveštaje.latentnih rezervi tiĉe one dolaze u onu grupu pitanja koja su vezana za procenjivanje. O bilansu uspeha treba znati otprilike isto ono što smo nauĉili o bilansu stanja. Sećate se. Ali. Toliko smo puno vremena potrošili oko pravila procenjivanja imovine. koje su metode utvrĊivanja poslovnog rezultata. Zato što su pravila procenjivanja imovine istovremeno pravila procenjivanja prihoda … Kad je reĉ o pravilima za procenjivanje. Dakle da izveštaj o poslovanju prati godišnji obraĉun ali nije sastavni deo. kako se utvrĊuje visina prihoda itd. Znaĉi ona pitanja o kojima smo govorili. Rankovića imajući u vidu da onaj tekst koji je tamo pisan pisan je davno. izveštaj o promenama na kapitalu. posebnim pravilima. što u vezi sa bilansom uspeha treba znati da obiĉno pitanje koje studenti postavljaju je da ne uĉimo iz knjige prof. a pri izgradnji bilansa uspeha kako rašĉlaniti prihode i rashode.

treba da budu primenjena i kod izrade izveštaja o poslovanju i zbog toga što ide sadrţina izveštaja u poslovanju povezana sa sadrţinom godišnjeg obraĉuna. Dakle i taj izveštaj o poslovanju iako nije deo godišnjeg obraĉuna predstavlja izveštaj koji se nalazi pod uticajem bilansne politike. Da li moţete da zamislite da će nešto biti prodato ako neće u budućnosti donositi ekonomske koristi? Hoće li 313 . mogućnost prodaje. Znaĉi to je u najgrubljem sadrţina izveštaja o poslovanju. U pitanju je da li se. koje instrumente ima nameru da koristi da bi ti ciljevi bili ostvareni. Znaĉi gde se ukazuje na teškoće koje je preduzeće imalo. koji su uslovi za priznavanje neke obaveze. Dakle ne moţe u godišnjem obraĉunu biti predstavljena jedna slika preduzeća u odnosu na sliku koju imate ili koju moţe korisnik dobiti na bazi izveštaja koji sadrţi godišnji obraĉun. da li uĉimo lekcije I i II u okviru godišnjeg obraĉuna koje su pre bilansiranja aktive? Ja pretpostavljam da je reĉ o lekcijama ĉiji naslov otprilike "Podobnost za bilansiranje i pasiviranje". Da li …. Terminologija koja je korišćena je razliĉita. ja pretpostavljam da mislite na one lekcije koje se tiĉu podobnosti za bilansiranje. i zbog te ĉvrsta veze jednog i drugog vaţno je dakle da oni koji sastavljaju izveštaj o poslovanju poštuju i naĉelo potpunosti i naĉelo istinitosti i naĉelo uporedivosti znaĉi sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. objavljivanja vodi firma. e sad ovo ja mislim iz lekcije I i II. jel. nije teorijsko nije potrebno taj izraz teorijska. koji će sve podaci biti prezentirani opet zavisi od bilansne politike. gde se analiziraju ili istiĉu dobre i loše strane finansijskog i prinosnog poloţaja i onda imate drugi deo koji se bavi budućnošću firme. Onda kaţe u zagradi vi to niste predavali. U knjizi recimo piše da je uslov da bi se nešto iskazalo kao sredstvo da ima makar teorijsko. ali ta materija je izloţena u onom delu i na onom predavanju kada smo govorili o konceptualnom okviru o uslovima za priznavanje sredstava i obaveza prihoda i rashoda. Do koje će mere on biti detaljan? Zavisi od toga kakvu politiku. znaĉi gde uprava preduzeća iznosi ciljeve firme u narednom obraĉunskom periodu na jednom planskom periodu obrazlaţe zbog ĉega je te ciljeve izabrala. ta priĉa dakle ispriĉana je u okviru konceptualnog okvira znaĉi tamo gde smo govorili o elementima finansijskih izveštaja i gde smo definisali šta je sredstvo i pod kojim uslovima jedan izdatak moţe biti iskazan kao sredstvo. na uspehe koje je imalo. Dakle. Ja nisam vama priĉala izveštaj o poslovanju zato što zaista nema tu Bog zna šta da se priĉa kad budete proĉitali videćete da ono u suštini predstavlja izveštaj uprave preduzeća koje ima svoja uslovno reĉeno dva dela: prvi deo u kome se prezentira ili u kome objašnjavaju razlozi koji su doveli do toga da finansijski poloţaj preduzeća i rezultat preduzeća ostvaren u prethodnom obraĉunu bude takav kakav jeste. a u konceptualnom okviru što stoji da bi nešto bilo sredstvo potrebno je da će donositi preduzeću buduće ekonomske koristi. Taĉno ja to nisam predavala kao tako. Kada proĉitate to i proĉitate tamo što piše o konceptualnom okviru videćete da je to vrlo blisko. Naravno pošto je to izveštaj koji je upućen eksternim korisnicima gde će uprava nastojati da firmu prikaţe onako kako to odgovara sada tim bilansno politiĉkom ciljevima. znaĉi koji su uslovi za priznavanje nekog izdatka kao sredstva. ajde tako da kaţem. ko je pisao ovo.

zašto je ona baš tim redosledom rašĉlanjena na strani aktive. odnosno jedno od pitanja sasvim sigurno moţe biti rizici u poslovanju banaka i upravljanje rizicima banaka? Znaĉi koji su to rizici sa kojima se banke u svom poslovanju javljaju. jer je to terminologija s kojom ćete se vi susretati i zbog toga ja nisam ovo predavala posebno. neće ni biti. Umesto tog pitanja biće priznavanje elemenata finansijskog poloţaja preduzeća recimo ili nešto tako. Znaĉi pravila su ista. naravno. Znaĉi onu terminologiju koja se koristi u konceptualnom okviru. ali sam smatrala i smatram dakle da je ta materija pokrivena ovim delom konceptualnog okvira meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda. kojim redosledom te pozicije treba da idu znaĉi. jel? Prvo smo uĉili ili prvo o ĉemu sam vam govorila kada je reĉ o bankama bilo je specifiĉnosti finansijskog izveštavanja banaka i u okviru toga sam vam govorila o zahtevima koje za finansijsko izveštavanje banaka i drugih finansijskih institucija postavlja meĊunarodni raĉunovodstveni standard br. odnosno imovina u bilansu preduzeća moţe biti rašĉlanjena ili po principu rastuće likvidnosti ili po principu opadajuće likvidnosti. izveštaj o novĉanim tokovima banke. E sad. Znaĉi to jesu pravila i zato su pravila vaţna. kod nas je zvaniĉni bilans za preduzeća sastavljen po bilansu rastuće likvidnosti. Molim? Da. zatim ima tu pominje se vrlo ĉesto i politiĉki rizik. zato što se ono opet razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća. a kod banaka je sastavljen po principu opadajuće likvidnosti. Znaĉi kad nauĉite kako se rašĉlanjavaju 314 . ali kao posebno pitanje svakako moţe biti sadrţina osnovnih finansijskih izveštaja banaka. odnosno solventnosti. o kreditnom riziku. U okviru toga. znaĉi bilansa stanja i bilansa uspeha. Jedno od pitanja je. Znaĉi na koji naĉin i kada sam govorila o finansijskom izveštavanju banaka pokušala sam u stvari da vam skrenem paţnju na to da je finansijsko izveštavanje banaka koncipirano tako da omogući otkrivanje rizika koji banci prete i da pruţi informaciju o izloţenosti banke svakom od ovih rizika koje sam ja malopre pomenula. 30. o valutnom riziku. nisu pravila drugaĉija pravila su ista kao i za preduzeća. To pitanje kao takvo na ispitu neće. jel? Koja će pitanja biti iz bilansa banaka? Pa šta smo uĉili u vezi sa bankama? Da li se sećate. da. o trţišnom riziku. sećate se da smo govorili o riziku likvidnosti. Sećate se. Znaĉi vi ako znate pravila ili vam neko kaţe taj bilans je napravljen po principu opadajuće likvidnosti vi ništa više ne treba da vam priĉa. Šta je sadrţina bilansa uspeha? Drugo pitanje. znaĉi koja se tu imovina nalazi. Ta pravila su malo druga…. Ja smatram da je bolje da nauĉite terminologiju koja će biti korišćena u budućnosti.iko kupiti nešto što mu ne moţe u budućnosti doneti ekonomske koristi? Znaĉi to su dva identiĉna uslova samo su reĉena na razliĉite naĉine. koji su izvori kod banaka koji su sigurno razliĉiti od izvora preduzeća i kojim redosledom su oni dati. znaĉi tako se gradi bilans banke. Ali šta je sadrţina bilansa banke. mi kad govorimo o bilansu preduzeća mi kaţemo: Bilans preduzeća. Vi taĉno znate kako to treba da izgleda.

ali je vaţno da znate aha to neće sigurno biti u predmetnom potencijalu. Znaĉi ne moţe biti u kamatonosnoj aktivi nešto što ne moţe biti plasirano. Te termine imate tamo pojašnjene kod kolege Radovanovića. jel? Znaĉi to je opet jedan termin koji ćete nauĉiti u bankarstvu. u odnos stavljena ta razlika se stavlja u odnos na dugoroĉnu pasivu. razlike izmeĊu dugoroĉne pasive s jedne strane i dugoroĉne aktive s druge strane. Prosto bi volela znaĉi da nauĉite jer ćete gde god odete u banku vi ćete ĉuti termin kreditni potencijal banke je tolikioili je povećan ili je smanjen. ili šta bi bio kreditni potencijal banke? To je onaj deo imovine banke koji moţe biti plasiran. Zato što uĉešća u nekoj drugoj banci ili u nekom preduzeću ne mogu biti plasirana. koji banka moţe plasirati da bi joj doneo kamatu. Ne morate uĉiti bukvalno. ali obiĉno ne plasirate baš sve što se moţe plasirati pa je kamatonosna aktiva obiĉno niţa od kreditnog potencijala banke. znaĉi koji deo imate kreditni potencijal koji će biti veći od. Znaĉi to je razlog zbog ĉega kada raĉunate kreditni potencijal zašto iz kreditnog potencijala iskljuĉujete uĉešće. Znaĉi kad nauĉite suštinu pojma onda ćete videti i logiku kako se to utvrĊuje. Šta bi ste koristeći vašu logiku zakljuĉili. znaĉi na šta oni to misle kada takve termine upotrebljavaju. Da je to zbir ukupna bilansna suma. Kad se kaţe finansijski potencijal te banke je toliki da vi znate šta to znaĉi. u najboljem sluĉaju vi moţete da plasirate sve što se moţe plasirati. šta je stopa roĉne transformacije. Pa onda ne znam šta je to kamatonosna aktiva i kamatonosna pasiva. Nauĉite šta je finansijski potencijal banke. Iz knjige kolege Radovanovića nauĉite tamo šta je to. znaĉi neke pojmove. a koji zapravo oznaĉava odnos izmeĊu. ali vi nauĉite suštinu. Šta je to kreditni potencijal banke. Znaĉi ona pokazuje koliko je dugoroĉnim izvorima finansirana kratkoroĉna aktiva ili koliko je dugoroĉnih izvora kratkoroĉno plasirano. 315 . znaĉi neka osnovna sredstva banke neće sigurno biti u predmetnom potencijalu i njena zgrada jel. pokazatelji rentabiliteta banke. Znaĉi to je onaj deo imovine ako je reĉ o aktivi koji u tom trenutku banci donosi kamatu. Znaĉi to su termini koje bi trebalo da nauĉite iz bankarstva. sad tamo ima navedeno ova pozicija se dodajhe ova se oduzima to zavisi od toga kako su napravljene bilansne šeme koje su se u meĊuvremenu promenile. naravno meni je lako. Zašto iskljuĉujete stalna sredstva banke? Zato što i ona takoĊe ne mogu biti plasirana. šta će biti veće: kreditni potencijal ili kamatonosna aktiva? Pa verovatno kreditni potencijal. Ne morate nauĉiti sve pozicije. Jedno od pitanja će naravno biti i pokazatelji finansijskog poloţaja banke. jel? E sad kreditni potencijal oĉito ĉim se izdvaja od finansijskog nije isto što i finansijski potencijal. ali za koje bi ja volela da budem sigurna da vi znate. kao završeni studenti ovog fakulteta znate o ĉemu se tu govori. jedino su izvori priliva i odliva gotovine ovde drugaĉiji nego kad je reĉ o preduzeću. znaĉi koji ima sposobnost plasiranja.novĉani tokovi za preduzeća to isto vaţi i za banku. ali vama kad prvi puta zato kaţem nauĉite ma to nije ništa. usput reĉeno meni je lakše jer to već nekoliko godina radim.

E sada će vam oni koji su bili prošlog puta koji imaju one bilanse koje smo crtali. nema problema… ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŢAJA BANKE Znaĉi analiza finansijskog poloţaja banke kao i finansijski poloţaj preduzeća i to kad nauĉite za preduzeća znaĉi znate i za banku ili za bilo koju instituciju. Izveštaj šta ĉini aktivu banke e sad to je ono što je pod uticajem delatnosti i oni koji se sećaju prve godine tada smo kada smo govorili o tome od ĉega zavisi aktiva. valutnom riziku. gotovinski ekvivalenti i plasmani banke i da izloţenost banke riziku solventnosti. da s jedne strane ulaganja koja imate iskazana na strani aktive i s druge strane izvori sredstava odreĊuju finansijski poloţaj bilo kojeg poslovnog subjekta. E sad kako moţemo meriti kvalitet aktive banke. da li mislite na Word dokument ili mislite na dokument u Power Point-u? U Power Pointu-u.23% Тумачење: Од укупних кредита процена је да неће бити наплаћено 9.Izveštaji o tokovima gotovine banaka. dobro. Tamo kada uĉite o konceptualnom okviru tamo kaţe elementi finansijskog poloţaja pa navodi da su to sredstva obaveze i kapital. Znaĉi malo samo.560/8. jer smo na osnovu tih bilansa sam ja ovde utvrĊivala neke od pokazatelja kojima ćemo raditi. Aktiva zavisi od delatnosti. Анализа квалитета активе: 1.253=9. ako hoćete i kamatnom riziku zavisi upravo od kvaliteta aktive. Znaĉi to su determinante finansijskog poloţaja. a zato smo ih crtali da biste lakše mogli da pratite i ovo predavanje. Ili nauĉili smo već znaĉi da aktivu banke ĉini gotovina. Однос расхода по основу индиректних отписа пласмана и висине резервисања за губитке по кредитима 811. Zašto zavisi? Zato što delatnost odreĊuje sredstva kojima morate raspolagati da biste se baš tom delatnošću bavili.757. znaĉi na koji naĉin mi moţemo sagledati koliko se kvalitet aktive jedne banke razlikuje od kvaliteta druge banke. Prema tome ova tvrdnja da je finansijski poloţaj odreĊen aktivom i pasivom banke je samo jedan opšti stav znaĉi nešto što vaţi i za preduzeća i za bilo koju drugu poslovnu jedinicu.23% 316 .

da je ovo moţda jednako godišnjim ili polugodišnjim zaradama svih zaposlenih. Znaĉi ta ocena šta je mnogo. To su takozvani loši krediti ili loši plasmani.23 %. taj pokazatelj vam govori koji je stepen ne naplativosti vaših plasmana. ali je taj pokazatelj vaţan. znaĉi priznali ste postojanje gubitaka sa ukupnim iznosom kredita. Znaĉi efikasnost uprave banke se ovim meri. Znaĉi ovde on iznosi 9. sa kojom paţnjom bira klijente kojima će plasirati sredstva i kako vodi brigu o naplati svojih potraţivanja. i to je jako vaţno. mislim na plasmane. Taj kredit kod koga postoji dakle gubitak ne smatra se dobrim kreditom. Dakle ona otpisuje samo one svoje plasmane za koje veruje da neće biti naplaćeni u celini. Po osnovu tih otpisa ona ima gubitke i to opisivanje kako sprovodi? Indirektnim opisivanjem ili formiranjem rezervisanja. jel. Koristimo naţalost naš jezik je bogat i to je i dobro i loše. Zašto je ovaj pokazatelj u odnosu na ukupne kredite ovde stavljen? Zašto je ovaj pokazatelj vaţan? Šta vi ţelite utvrĊivanjem bilo kojeg pokazatelja? Vi ţelite da uĉinite neki odnos jasnim. MeĊutim. Znaĉi stepen naplativosti ili nenaplativosti potraţivanja pod znaĉajnim je uticajem opšteg stanja privrede. Indirektnim kada moţe sa visokim stepenom verovatnoće da proceni visinu gubitka po osnovu konkretnog pojedinaĉnog plasmana. Kreditni rizik je rizik kod ne naplate plasmana. a šta nije ne moţe se. samo one. evo ja sada koristim ovde za aktivu. Znaĉi ako ovo raste onda uprava banke ne radi svoj posao dobro ili odobrava plasmane nekom ko nije u stanju da ih vrati ili ne vodi dovoljno raĉuna o tomeda ta naplata bude izvršena na vreme. nijedna uprava nije svemoćna.ali se pouzdano zna da će do gubitka doći.20. Znaĉi ja znam da ja otpisujem moje kredite. teško je izneti ovako. kod ove banke ĉiji smo bilanse imali on iznosi 9. Moţemo samo ako poredimo koliko to iznosi kod drugih banaka. Znaĉi ne moţete u privredi koja se odlikuje visokim stepenom 317 .Znaĉi kada uporeĊujete banke onda ćete koristiti izmeĊu ostalog i ovaj pokazatelj. za koje verujem da neće biti naplaćeni u celini. Da li je to puno ili nije? Pa u većini naših banaka bi vam rekli pa to i nije Bog zna kakva visoka stopa ne naplate. O ĉemu on govori? On govori o tome kako banka upravlja kojim rizikom? Kreditnim rizikom. Znaĉi od ukupnih plasmana ova banka evo negde oko 10% neće naplatiti. Dakle. dobrim plasmanom. Znaĉi koliko ona ima dobre procedure kod odobravanja kredita. koliko je bilo u prethodnoj godini ili u prethodnim godinama još bolje najmanje tri godine kao što Sam vam rekla treba koristiti i u odnosu sa nekim drugim veliĉinama. Jedan od pokazatelja kvaliteta aktive banke je odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa potraţivanja i rezervisanja za gubitke po kreditima u odnosu dakle na aktivu. na kredite koje je banka dala. Šta će vam taj pokazatelj reći? Koliko nećete od ukupnog iznosa kredita naplatiti. jel. Dakle kada stavite u meĊusoban odnos ukupan iznos vaših gubitaka bilo onih koje ste utvrdili direktim otpisivanjem ili preko formiranjem rezervisanja. ali vrlo ĉesto. Znaĉi to je vaţan pokazatelj kvaliteta rada uprave banke. Naravno. Mi koristimo termin kredit i za pasivu. kada vi to pretvorite u apsolutne iznose a evo to je ovde 811 560 onda to baš i nije malo naroĉito ako pogledate da recimo zarade svih radnika banke moţda iznose. odnosno formiranjem rezervisanja kada ta procena nije tako pouzdana.

D i E. To je opet pokazatelj uspešnosti uprave banke. Ona mora voditi raĉuna da uĉešće loših kredita u ukupnim kreditima bude što je moguće niţe. Znaĉi postoji jedna opet da kaţem. najveći deo preduzeća ima problema sa plaćanjem i banka nema ĉarobni štapić kojim bi ta preduzeća sada kada je reĉ o odnosu preduzeće . Kad vodite banku morate imati tu sposobnost. Однос лоших кредита и укупних кредита 322003/8757253=3. kod kolege Đukića ćete to uĉiti. Vrlo dobrog kvaliteta su i plasmani koji se nalaze klasifikovani kao plasmani u grupi B. a svi drugi odnosi tih preduzeća sa drugim preduzećima se odlikuju sa usporenim plaćanjem. klasifikacija svih plasmana banaka prema kriterijimima koje odreĊuje Centralna banka. sve je upućivalo i u prošlosti i u tom trenutku da je reĉ o jako dobroj firmi. Ako ste odobrili kredit na tri godine. dok su plasmani u grupama C. Ne moţete uvek izbeći zato što se bonitet vaših duţnika menja. D i E plasmani lošeg kvaliteta i to su oni plasmani za koje mi formiramo rezervisanja.banka odjedamputa pretvorila u likvidna. Iz prostog razloga što su sva preduzeća. 2. za te tri godine se moţe izdogaĊati mnogo toga što će jednu firmu od jako dobre pretvoriti u firmu koja ima 318 . C. ali uprava zato i prima visoke novce jer da predvidi šta se to na makro planu dogaĊa i da izradi procedure koje će taj negativan uticaj promena na makro planu smanjiti i koja će dakle pronaći naĉin da amortizuje uticaj takvih loših kretanja na njihovu banku. znaĉi vi odobrite kredit kada je duţnik sjajan. Šta su to loši krediti? To su ovi krediti koje Sam malo pre pominjala. mislim da je jednostavno to su plasmani najboljeg kvaliteta da tako kaţem.nelikvidnosti da oĉekujete da stepen naplate bude jako visok. plasmani koji su klasifikovani kao A smatraju se plasmanima ĉija naplata nesporna. plasmani koje otpisujemo i ovaj pokazatelj opet je pokazatelj merila kvaliteta aktive. Znaĉi kada kredite koji su klasifikovani kao loši stavite u odnos prema ukupnom iznosu kredita vi dobijate pokazatelj koji vam upravo govori o i koji će sigurno biti vrlo povezan sa onim prvim pokazateljem koliko je od vaših kredita klasifikovano kao loš kredit. krediti koji su klasifikovani u grupu B. jer pokazuje koliki iznos vaših ukupnih kredita spada u grupu loših kredita. sa odlaganjima ili ne plaćanje uopšte. Dakle promene na makro planu u velikoj meri će se odraziti na stepen naplativosti.67% Тумачење: Овај показатељ показује колико је учешће лоших кредита у укупним кредитима.

nego na ukupne kredite koliko je ukupno rezervisanje ispravka za gubitke koje oĉekujemo. evo ovde imate da je 30% . Tako da s jedne strane on pokazuje visinu procenjenih gubitaka. To znaĉi da banka procenjuje da 30% u proseku od svih loših kredita neće biti naplaćeno. Znaĉi ako je. 4. pa da bi ste procenili da li je ovo rezervisanje previsoko ili ne.1% Тумачење: Показатељ се користи за процену довољности формираних резервисања Odnos izmeĊu ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita. zaista loši. da njen gubitak po osnovu toga iznosi 30%. Da li je to previše ili nije previše zavisi od toga koliko su ti krediti zaista. ne moţete uraditi na bazi pokazatelja iz jedne godine ali ako uzmete niz godina uzastopno i ako iz svake godine se pojavljuje iznos rezervisanje koji je neiskorišćen u znaĉajnoj meri. Ili kolika su nam rezervisanja u odnosu na loše kredite. da su loši krediti pokriveni rezervisanjima koja iznose 30% od njihove ukupne visine. Однос исправке вредности и резервисања и укупних кредита 96736/ 8757253 =1. onda ćete iz 319 . U kojoj meri banka zapravo poštuje naĉelo opreznosti. 3. s druge strane banke vrlo ĉesto koriste rezervisanje kao što znate i za odlaganje dobitaka ili za formiranje lantentnih rezervi. Исту намену има и показатељ који се утврђује стављањем у однос формираних резервисања са лошим (ризичним кредитима) 96736/322003=30% Ovde ova dva pokazatelja pokazuju malo i ili ukazuju na to kakvu politiku vodi banka.problema sa plaćanjem i vaš plasman će se od jako dobrog plasmana pretvoriti u loš plasman ili još kredit. dakle koliko smo da li smo formirali dovoljno rezervisanja za naše ukupne kredite ne u odnosu na loše kredite.

83 dinara rezervisanja ili gubitaka bolje reĉeno po osnovu kredita odnosno otpisa kredita.83 КМ расхода по основу ненаплативности пласмана и кредита. bilo preko ispravki vrednosti ili rezervisanja. da su to latentne rezerve.83% Тумачење: Исказује колико износи учешће нето добити у расходима изазваним ненаплатом пласмана и кредита. Pogledajte šta pokazuje ovaj odnos.tog neiskorišćenog iznosa rezervisanja moći da zakljuĉite da banka pri formiranju rezervisanja svesno podiţe iznos rezrvisanja iznad oĉekivanih gubitaka i da na taj naĉin zapravo formira latentne rezerve. Kvalitet aktive moţemo meriti odnosom neto dobitka i rashoda koji su izazvani otpisima potraţivanja bilo preko ispravki plasmana. Ĉime još moţemo da merimo kvalitet aktive? 5. Znaĉi svaki dinar neto dobiti je opterećen sa 11 dinara otpisa ili gubitaka. koliko je iskorišćeno rezervisanja u toj godini. Ali na bazi ovog jednog podatka to ne moţete reći. Oднос нето добитка и расхода изазваних исправкама вредности и резервисањима 96. Pogledajte mi smo zaradili 96 067.83% ових расхода односно да на сваку КМ долази 11. To je strašno visoka stopa. To praktiĉno znaĉi da mi na svaki. ali ako biste uzeli kaţem podatke za tri godine pa uporedili koliko je bilo rezervisanja na poĉetku. a na ime gubitaka smo otpisali 811 000. odnosno da na svaki dinar dobiti koji imate neto dobitka dolazi 11.067/811560=11. da 11% našeg dobitka je ono što je odgovara iznosu formiranih rezervisanja. 320 . mi imamo ukupan neto dobitak je 96 067 a ukupna rezervisanja i otpisi su 811 560. znaĉi šta je to što je ostalo neiskorišćeno onda biste mogli ako se iz godine u godinu visina neiskorišćenog rezervisanja je ista ili se ĉak povećava zakljuĉiti da je to u stvari zadrţana dobit. У овом случају то значи да нето добит представаља11.

odnosno gotovinskim ekvivalentima. Znaĉi mi ţelimo prvo da vidimo koliko od ukupne imovine banke je u gotovini. Sećate se racija novĉane likvidnosti. Jedan od pokazatelja koji ovde liĉi. zbir gotovine i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja. a nije .dobro proveriću cifru. kolika nam je bila gotovina. Готовина и готовински еквиваленти/Укупну активу 15026/25982651=57. sa ovoliko gotovine ona moţe sasvim izvesno sve svoje obaveze koje dospevaju da izmiri. 1. zbir bilansa je bio 259 da ono što smo pisali na tabli.8% od ukupne aktive je drţano u pogledajte u bilansu šta piše neke cifre ovde oĉigledno fale.8% Тумачење: Удео ликвидне активе у укупној активи У овом примеру више од половине активе је у ликвидној активи. Ali sećam se da je ova banka imala baš ovako visoko uĉešće gotovine i da smo raspravljali o tome kako visoko uĉešće gotovine moţe da se odrazi na i mi smo rekli sjajno ova banka ima dobru likvidnost. MeĊutim pitanje je da li se visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banke moţe smatrati ili uvek ocenjivati kao pozitivno? Da ste direktor banke i da imate jako puno slobodnih novĉanih sredstava da li bi trebalo da budete 321 . ali nije isti na taj pokazatelj je kada gotovinu i gotovinske ekvivalente stavite u odnos na ukupnu aktivu banke. Zašto je ovde izabran ovakav pokazatelj? Zato što je najveći deo imovine banke je uglavnom u monetarnim pozicijama znaĉi u gotovini i gotovinskim ekvivalentima odnosno plasmanima. Разлози за овако високо учешће ликвидне активе у укупној активи може бити условљен непостојањем могућности за улагање са прихватљивим ризиком наплате и укамаћењем.. jel imate bilanse od prošlog puta. 259 826 dobro. i ovde vidite ova banka je imala ĉak 57.POKAZATELJI ZA OCENU IZLOŢENOSTI BANKE RIZIKU NELIKVIDNOSTI Koji su pokazatelji kojima ocenjujemo izloţenost banke riziku nelikvidnosti ili kako merimo likvidnost banke što bi bilo isto? Primetićete da se ovi pokazatelji ne razlikuju bitno od onih koje imate kod preduzeća. kada smo stavljali odnos gotovinu sa dospelim obavezama.

Drţanje visokih iznosa likvidnih sredstava sugurno će se odraziti na rentabilitet banke. Kratkoroĉni depoziti su 322 . Naravno ovaj drugi pokazatelj vam je poznat. sada se u odnos gotovina i gotovinski ekvivalenti sa kratkoroĉnim depozitima i obavezama prema bankama. svi traţe pare. Da li da dam kredit i onda imam ovako visoko uĉešće gubitaka na osnovu nenaplaćenih potraţivanja ili da trpim gubitke zbog toga što mi prikupljena sredstva nisu plasirana i to je prosto odluka će zavisiti od toga kada vam je gubitak manji. Ne samo da neću naplatiti kamatu nego neću uspeti da povratim ni glavnicu mog plasmana prema tome to se meni jednostavno ne isplati. 2. ne donose nikakve prihode a rentabilitet banke trpi. jer ta novĉana sredstva nisu sredstva banke to su neĉija tuĊa sredstva na koja banka plaća verovatno kamatu i ona donose rashode pošto nisu plasirana. meĊutim problem je u tome što kad jednom date taj novac ne moţete ga ponovno naplatiti. nego da plasiram pa da ne mogu nikada da naplatim. Готовина и готовински еквиваленти/краткорочни депозити и обавезе према банкама 15026838/14036685=107.prezadovoljni? … zato što je to imovina koja ne donosi nikakvu kamatu. Znaĉi bolje mi je i da ne plasiram. Ta preduzeća nisu u stanju da vrate kredite koje dobiju i onda se kao direktor banke nalazite u sledećoj situaciji. znaĉi otkuda to i kod naših banaka ovde sada kada biste raĉunali. Imate vi traţilaca kredita kolko hoćete. kod svih banaka biste našli visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi? Problem je što naše banke se nalaze u situaciji da ne mogu naći dovoljno dobrih klijenata kojima bi mogla biti plasirana njihova sredstva.05% Тумачење: Указује на покриће краткорочних депозита и обавеза према банкама готовином и готовинским еквивалентима. Kreditni rizik je jako visok. У овом случају су краткорочни депозити и обавезе према банкама у целини покривени готовином и готовинским еквивалетима што указује на висок степен ликвидности банке. i sad pitanje je zašto.

od 1 do 3 meseca. koji se naplaćuju u roku do mesec dana. šta moramo znati. od 1 do 5 godina nema. kolike obaveze moramo izmiriti u roku od mesec dana i zato je pasiva rašĉlanjena po istim rokovima. u roku od 1 do 5 godina i preko 5 godina odnosno ukupno. Zatim depoziti koji dospevaju za isplatu. od 1 do 5 godina. od 3 do 12. S ĉim sad to treba da uporedimo. Isto vaţi i za kredite. Plasmani kod drugih banaka pogledajte kako su razbijeni. Kod te mape likvidnosti podeljena je imovina i obaveze ( sad ću pokušati da to podignem malo ) podeljeni su prema rokovima znaĉi ukupan bilans stanja . najveći deo depozita je do mesec dana zato što su to depoziti po viĊenju. plasmani ĉija naplata dospeva u periodu od 1 do 3 meseca. Sve pozicije razbijete po roĉnosti. od 1 do 3 meseca. Sa roĉnošću dospeća izvora banke znaĉi mi znamo da ćemo u prvom mesecu imati na raspolaganju toliko gotovine šta treba da bismo utvrdili likvidnost. Znaĉi za svaki oblik aktive utvrĊen je rok dospeća i to tako što je taj rok definisan do 1 meseca. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. Koji će biti ovi rokovi moţete odrediti i sami prema najĉešćem roku dospeća ili prema potrebama za informacijama. znaĉi podeljena prema rokovima dospeća. ali to je kaţem posledica visokog uĉešća gotovine koje inaĉe nije baš nešto što bi trebalo baš poţeleti. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. kada imamo viška mi drugim bankama plasiramo to je prosto jedan odnos meĊusobne saradnje izmeĊu banaka. odnosno u kom periodu će pojedini delovi imovine biti pretvoreni u gotovinu. Razbijeni su prema roku njihovog dospeća na plasmane ĉija naplata dospeva do mesec dana. Znaĉi ova banka imajući u vidu da ima visoko uĉešće gotovine mogla bi da pokriva gotovinom sve depozite i sve obaveze prema bankama ĉak ima i viška. od 3 meseca do godinu dana. Zatim krediti koji su dati komitentima. preko 5 godina i koliko iznosi ukupno. Zatim depoziti koje imamo vidite pogledajte do mesec dana. od 1 do 3. Za svaku poziciju koju imate prva pozicija gotovina i gotovinski ekvivalenti i naravno njena roĉnost je do mesec dana praktiĉno neograniĉena. Znaĉi kada nam trebaju likvidna sredstva mi od drugih banaka pozajmljujemo. E sad jedan od izvora podataka podataka koji vam moţe omogućiti procenu izloţenosti banke riziku nelikvidnosti je i usklaĊenost rokova aktive i pasive banke. od 3 do 12 meseci takvih nema. za rezervisanja koja su obiĉno na period od godine dana. Znaĉi koliko imovine dospeva u kom periodu. Imate obaveze pa kredititi bankama koji dospevaju za plaćanje u roku od mesec dana znaĉi moramo ih platiti u roku od jednog do tri meseca. i za potrebe sastavlja se mapa likvidnosti i sad ćemo da vidimo kako izgleda samo da naĊemo ovde. Ja vas podsećam da obaveze prema drugim bankama u stvari predstavljaju iskaz sredstava naših potreba za likvidnim sredstvima. od 3 do 12 meseca. odnosno usklaĊenost roĉnosti njenih izvora i njenih plasmana. za ostale obaveze.kratkoroĉne obaveze banaka i naravno kratkoroĉne obaveze prema bankama depoziti klijenata i obaveze prema bankama i ţelomo da proverimo da li smo bili u stanju da našom gotovinom izmirimo kad bi svi depoziti bili povuĉeni i kada bi bili obavezni da vratimo obaveze koje imamo prema drugim bankama. Znaĉi ukupni izvori se 323 . Ukupna imovina je pogledajte upravo tako. preko 5 godina i ukupno. u roku od 3 do 12 meseci.

znaĉi neto devizna pozicija po odreĊenim valutama i ukupno? Pogledajte naši prilivi u švajcarskim francima su 4 011 621. ostale valute. Dobijate da li ćete biti u stanju da izmirite vaše obaveze u tom periodu. Naše obaveze dolarske i u evrima su niţe od naše imovine.rašĉlanjavaju isto kao aktiva i šta dobijate kad uporedite koliko će vam aktive biti raspoloţivo u periodu do 1 meseca sa vašim obavezama do 1 meseca. iskazanu po valutama u kojima se ta imovina vodi. Sa kratkoroĉnim odrţavanjem likvidnosti ova banka nema teškoća ali dugoroĉno obaveze koje dakle dospevaju uperiodu od 1 do 5 godina i preko 5 godina njihovo izmirenje zahtevaće angaţovanje dodatnih sredstava. gotovinu i plasmane banke. ukupnoj stranoj valuti. odnosno u kojim valutama mora biti izvršeno plaćanje obaveza u stranoj valuti. Kako mislite da treba da izgleda mapa valutne strukture. Znaĉi prvo imate aktivu a onda imate obaveze banke i to prema tome u kojim valutama se mora vršiti plaćanje. Pa šta je zadatak ove mape valutne strukture? Da odrazi tzv. Šta je mapa valutne strukture? Koji rizik ţelite da kontrolišete sastavljanjem mape valutne strukture? Valutni rizik. Da mi jednostavno nemamo dovoljno te valute da bismo imirili naše obaveze. U drugom delu posle ukupne imovine imate iskazane obaveze banke koje mogu opet biti u istim valutama: u švajcarskim francima. jer je tu iznos naših obaveza veći od priliva gotovine koji moţemo oĉekivati. dolarima. ostalim valutama. Znaĉi šta je zakljuĉak. a naše obaveze koje moraju biti plaćene švajcarskim francima su 10 925 405. dodatna sredstva potrebna za izmirenje obaveza banke. Ali zato imamo višak eura. Znaĉi ova mapa likvidnosti treba da pokaţe upravi u kojim to vremenskim periodima ona moţe oĉekivati probleme sa plaćanjem da bi mogla unapred da obezbedi sredstva. Pogledajte recimo prvu. i vidite da znaĉi nećemo imati problema sa izmirenjem obaveza koje dospevaju do mesec dana ali za obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca imamo problem. Prema tome šta biste vi da vodite banku zakljuĉili? Da 324 . švajcarske franke i imate ukupno strana valuta domaća valuta i ukupna imovina banke. u domaćoj valuti i ukupno. Šta je neto devizna pozicija banke. imate li ideju? Evo kako izgleda mapa valutne strukture. odnosno izloţenost banke valutnom riziku. dolar. Pogledajte šta ĉini mapu valutne strukture. Znaĉi ovi iznosi ovde u poslednjoj koloni mape likvidnosti pokazuju odnos izmeĊu obaveza i raspoloţivih novĉanih sredstava za njihovo izmirenje. znaĉi mapa valutne strukture sadrţi imovinu odnosno plasmane. odnosno priliva u dolarima i u evrima. Sliĉnu situaciju imamo sa obavezama koje idu od 1 do 5 godina i obavezama preko 5 godina. da pokaţe da li banka u vezi sa odreĊenim valutama ima višak ili manjak valuta potrebnih za izmirenje obaveza u toj valuti. neto deviznu poziciju banke. Šta to pokazuje. Nalazi se imovina i obaveze banke rašĉlanjeni prema valutama u kojima se vode. eurima. Znaĉi tu će biti samo imate euro. odnosno u kojim valutama će biti izvršena naplata plasmana u stranoj valuti. imamo višak dolara. To je komentar koji imate u vezi sa mapom likvidnosti.

To je ono što se kod nas u narodu kaţe nikada ne stavljajte sva jaja u jednu kofu. Znaĉi mi znamo mi to hoćemo. a prema 325 . dinar dolar. To uopšte nije beznaĉajno kada doĊe do promene ili do pada dolara u odnosu na evro. Znaĉi vi nemate generalno gledano ukupno vaša devizna pozicija je pozitivna. Ovde je dat jedan primer gde se znaĉi vrši ili je prikazana koncentracija plasmana i depozita. Dakle da nikada veliki deo svojih plasmana ne veţe za jednog klijenta. to će dovesti do nastanka pozitivnih ili negativnih kursnih razlika. kako ţeli kako pokušava da sagleda kolika je koncentracija rizika.hedţing. Imamo mapu likvidnosti kao treću mapu koja predstavlja spoj malopre pomenute mape likvidnosti ja mislim i da samo malo. Znaĉi da vršite promene ili da pokušate da koristite one promene koje vam donose pozitivne kursne razlike i da izbegnete nastanak negativnih kursnih razlika. Ovakva valutna struktura je vaţna i zbog još jedne stvari. da potiĉu iz razliĉitih delatnosti i trudi se da nikada ne odobri jednom klijentu veliki kredit. nego se menjaju i meĊusobni odnosi kurseva stranih valuta. ali sada kako ćemo šta treba da napravimo od izveštaja ili beleţaka da bismo videli kolika je koncentracija rizika. još jedna valutna struktura e koncetracija rizika. vaši prilivi u stranoj valuti imate veće prilive od odliva. Dakle da stepen koncetracije rizika bude što je moguće niţi. Tako da mapa valutne strukture treba da vam pomogne da upravljate valutnim rizikom. ali menja se i odnos dolar evro. da znate ili da imate sposobnost predviĊanja promena valutnih kurseva. i sad šta banka radi. jer ako padnete razbićete sve. Zato je naravno potrebno da znate u kojim valutama je imovina banke. Znaĉi radite zaštitu od rizika valutnog kursa kupovanjem odreĊenih opcija. da radite tzv. da ćete morati vašu imovinu koja se nalazi u evrima ili u dolarima pretvoriti u švajcarske franke da biste mogli to da izmirite. Ako imate velike iznose imovine banke u evrima ili u dolarima. ali ta strukturam je takva da imate manjak u švajcarskim francima. KONCENTRACIJA RIZIKA Zašto je koncentracija rizika vaţna kada vodite banku i zašto radite analizu koncentracije rizika i po kom osnovu utvrĊujete koncentraciju rizika? Koncetracija rizika je vaţna zbog toga što se smatra da je rizik manji ukoliko je disperzija plasmana banke veća i ukoliko je veća disperzija izvora koje banka koristi.ćete morati da uradite konverziju. jer propast jednog takvog klijenta bi mogla onda ugroziti opstanak banke. da znate da koristite neke od derivata za zaštitu od promena u valutnom kursu. Znaĉi menja se odnos dinar evro. Kursevi valuta ne menjaju se samo tako što se menja kurs domaće valute u odnosu na strane valute. kjuĉersa itd. Znaĉi nećete imati problem sa odrţavanjem devizne likvidnosti. dinar švajcarski franak. Tako bolje je izvršiti disperziju rizika i da bi se dakle taj i kreditni rizik i valutni rizik smanjio banka gleda da njeni klijenti potiĉu iz razliĉitih podruĉja geografskih.

koliko iz trgovine. ali ne zato što su njihove uprave bile manje sposobne. Videli ste kakve probleme je imala komercijalna banka tu nedavno kada je drţava odluĉila da povuĉe svoje depozite koje je drţala kod komercijalne banke. depoziti stanovništva i depoziti drţave. ugostiteljstvo. koliko stanovništvu koliko lokalnoj samoupravi i kakve su naše obaveze. od stanovništva od preduzeća. uvek ćete imati neku delatnost koja će biti prisutnija u odnosu na druge. znaĉi koliki su depoziti koje imate do jedne godine. U velikom broju sluĉajeva u prošlosti dogaĊalo se da su neke banke bile jako dobre i njihove uprave vaţile za jako uspešne zahvaljujući samo tome što su zapravo u svojim izvorima imale veliko uĉešće drţavnih para. a to je onda uslov za realizaciju jednog od onih scenarija za nastanak nelikvidnosti banke. ako toj delatnosti krene loše vi delite sudbinu te delatnosti. ali povlaĉenje tih depozita moţe nastati naglo bez prethodnog upozorenja. stanovništva. i zato je takvo predstavljanje koncetracije rizika vaţno. i to je napravljeno u domaćoj valuti i u stranoj valuti. ali ne iskljuĉivo da bude u jednoj delatnosti vaš plasman. To su depoziti koji su jako osetljivi. Kao i sve u ţivotu drţanje depozita vlade ima svojih dobrih i loših strana. Evo recimo kako ćete uraditi po depozitarima. Zašto? Zato što ako imate sve većinu vaših depozita ili većinu vaših plasmana u jednoj delatnosti. i zato je vaţno kada se gleda koncentracija rizika da se vidi koliki su depoziti privrede. dakle nisu bile dovoljno uspešne kada su se uporeĊivale. Za depozite stanovništva rekla Sam vam zašto je vaţno. Zašto je ovo vaţno? Zašto je ovako jedna koncetracija vaţna? Priĉala Sam vam prošli puta o tome zbog je vaţno da se zna kolika sredstva vlada drţi ili vladine agencije drţe kod banaka. preko jedne godine ovde nije bilo depozita preko jedne godine nema oroĉenih i od koga oni potiĉu. Druge banke koje nisu imale tu privilegiju. Znaĉi ovo su sada naši plasmani. na koje je plaćana kamata koja je niţa od tekuće trţišne kamate i naravno lako im je bilo da jeftino dobijene novce skupo plasiraju privredi i da glume jako uspešne banke. nego prosto zato što nisu imale privilegiju da dobiju jeftine izvore. Naravno moţete uraditi to i po sektorima. Znaĉi koliko je iz proizvodnje. da doĊe do naglog povlaĉenja depozita. zato što su jako osetljivi. transport. to je inaĉe ovako stabilan izvor. jednostavno dovoljno je da kaţem da poĉne priĉa jedna ta banka je loša ili znate desiće se to i to i da ljudi doĊu i traţe da im vratite novac. Znaĉi depoziti su. Ne moraju biti u svima i sigurno neće biti u svima.tome da li su oni odobreni stanovništvu. Znaĉi koliko imamo plasmana datim preduzećima u domaćoj i stranoj valuti. graĊevinarstvo. Zato je vaţno da vaši depoziti budu i depoziti i plasmani budu rasprodeljeni na veći broj delatnosti. Depoziti ĉije naglo povlaĉenje moţe dovesti do nelikvidnosti banke. odnosno u domaćoj valuti. 326 . da li su odobreni preduzećima ili su odobreni lokalnoj samoupravi odnosno vladinim organizacijama. a ovo su naša dospeća za plaćanje obaveza opet u stranoj valuti. koliko od domaćih koliko od stranih preduzeća i koliko od vladinih institucija. znaĉi po pojedinim delatnostima da vidite kako je koncentrisan vaš plasman i kako su koncentrisani vaši depoziti.

koliko iznosi troškovi materijala kod preduzeća u ukupnim rashodima. Znaĉi ĉime se to banka u prethodnom periodu najviše bavila ili preduzeće sasvim sve jedno. Pa onda ocenjujemo i koja je to aktivnost koja nam najviše prihoda donosi. Kada je reĉ o analizi prinosnog poloţaja banke najĉešće se koriste sledeći pokazatelji. pokazaće vam koji su to prihodi ĉije je uĉešće najveće. Jedni koji se utvrĊuju samo na bazi bilansa uspeha i drugi koji se utvrĊuju kombinacijom podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja. koliko je uĉešće zarada u ukupnim rashodima. Znaĉi šta mi ocenjujemo na bazi prihoda? Prihodi potiĉu od odreĊene aktivnosti. znaĉi da opet svaki rashod stavite u odnos sa ukupnim rashodima i da vidite koliko je uĉešće pojedinaĉnih rashoda u ukupnim rashodima. Moţete uraditi horizontalnu analizu bilansa tako što ćete utvrditi recimo strukturalnu analizu prihoda.422% 327 . Šta to znaĉi strukturalna analiza prihoda? To znaĉi da utvrdite procentualno uĉešće svake vrste prihoda u ukupnom prihodu. To nije nezanimljiva analiza. Стопа приноса на укупан капитал Однос између нето добити пре пореза и укупног капитала банке 109782/25982651=0. Znaĉi ako imate na raspolaganju samo bilans uspeha. šta moţete da raĉunate i koje pokazatelje moţete utvrditi recimo kada radite analizu preduzeća pa i bilansa banke. Onda će vam pokazati moţete uraditi strukturalnu analizu rashoda.422% Тумачење: Укупни капитал банке је по основу оствареног добитка увећан за 0.PRINOSNI POLOŢAJ BANKE Kako ocenjujemo prinosni poloţaj? Kada radite analizu prinosnog poloţaja bilo banke bilo preduzeća onda imate dve vrste pokazatelja.

Kada stavite u odnos neto dobitak pre poreza sa ukupnim kapitalom banke dobijate stopu prinosa na ukupan kapital. To je razumljivo zato što je videli ste sopstveni kapital uvek manji deo ukupnog kapitala. ali vaţnije nam je koliko uvećavamo sopstveni kapital banke. Zato što smo hteli da pokaţemo koliko je naš kapital definitivno povećan po osnovu rezultata ostvarenog u ovoj godini.422% što je priznaćete priliĉno skromna stopa prinosa. Znaĉi ovo je iznos dobiti koji je ostaje banci i koliko je to u odnosu na njen sopstveni kapital. E sad pogledajte od onih 0. Mi smo zaradili toliko. Vodimo mi raĉuna o kamaćenju ukupnog kapitala. На сваку КМ сопственог капитала остварена добит износи 30 фенинга. Znaĉi u ovom sluĉaju ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećan samo za 0. Znaĉi manji kad kaţem mislim na preduzeća. Znaĉi ako nama drţava uzme pola od onoga što smo mi zaradili na ime poreza to ne znaĉi da smo mi manje uspešni. Drugo je to što prema zakonu polovinu moramo dati drţavi na ime poreza na dobit. Mi kod preduzeće kaţemo jao pa 50% najmanje od ukupnog kapitala treba da bude sopstveni kapital. Šta ta stopa prinosa pokazuje? Koliko se ukupan kapital koji je banka koristila povećao usled poslovanja.Ovo su već pokazatelji gde koristite i podatke iz bilansa stanja.422 ovde smo stigli na 3. kod nas je 10% još uvek stopa poreza na dobit. 328 .01. Iako smo smanjili dobit za iznos poreza pokazatelj je ipak veći nego na ukupni kapital.01% Тумачење: Повећање сопственог капитала по основу добити.01. To je 3. Koji podatak iz bilansa stanja? To je podatak o ukupnom kapitalu. Naravno upravu banke zanima više kolika je stopa prinosa na sopstveni kapital banke. Zašto pre poreza? Zato što ţelimo da pokaţemo dakle efikasnost banke bez uticaja poreza. To kod banaka nije tako i to nisko sasvim normalno jer banka radi sa tuĊim novcima a ne sa sopstvenim znaĉi dovela je do toga da je ova stopa prinosa povećana na 3. Нето добит након опорезивања/ сопствени капитал банке 96067/3184037=3. Ali zašto smo ovde uzeli dobit nakon oporezivanja. Njega nemate u bilansu uspeha. тј.0.

Znaĉi koliki je. Покривеност расхода нето приходом од камате Нето приход од камате/Остали оперативни расходи 889178/956959=92. Znaĉi koliko smo mi to uspeli da povećamo sopstvenu proseĉnu ukupnu aktivu zahvaljujući tome što smo sredstva plasirali po kamatama koje su bile više od kamata koje smo plaćali na depozite koje smo prikupili. односно у прикупљању и пласирању средстава.По том основу укупна средства банке су повећана за 4. У овом примеру то значи да у свакој КМ нето прихода од камата оперативни расходи учествују са 92. šta pokazuje ovaj pokazatelj. da li se sećate? To je razlika izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamate. šta nam on govori? Koliko se ukupna proseĉna aktiva banke povećava po osnovu naše zarade po osnovu kamata.9 % 329 .4% Тумачење: Каматна маржа изражава успешност банке у обављању њене основне делатности.Каматна маржа Нето приход од камата/просечна укупна актива 956959/21704326=4.9 Тумачење: Овај показатељ исказује учешће оперативних расхода у нето приходу од камата.4% Šta je kamatna marţa? Znaĉi to je neto prihod od kamata koji stavite u odnos sa proseĉnom ukupnom aktivom. A šta je neto prihod od kamate.

vladinim institucijama. Tu imate prihode od kamata koji iznose 1 025 514. zanimljivo je da uradite i jednu detaljniju analizu prihoda i rashoda od kamata i da pokušate da dokuĉite koji su to sektori u kojima banke ostvaruju prihode i rashode. a ostaje vam neto kamata ili neto prihod od kamate ili dobitak od kamate moţete ga i tako zvati. koje taj koji vam plaća kamate. Za vas koji budete radili u bankama. jer pogledajte prihodi. drugim bankama. a koje taj kome vi plaćate kamatu i kakvi su meĊusobni odnosi. znaĉi oni koji nemaju pristup nekim detajljnijim informacijama. Njena najvaţnija grupa ove banke su preduzeća i ta preduzeća imaju depozite uglavnom po viĊenju nema tu oroĉenih depozita. jer na depozite po viĊenju banka ne plaća kamatu. To znaĉi da smo mi ovde koristili malo više sredstva drugih banaka. Videli ste da neto prihod od kamate ne 330 . a ĉetiri puta više je naplaćaneno po osnovu kamata na kredite koji su preduzećima odobrene. Odnos izmeĊu pogledajte kod banaka vrlo blizu. stranim preduzećima. Evo to je jedan od pregleda koji vam moţe pruţiti dodatne informacije o tome odakle vama potiĉu prihodi od kamata. Pogledajte koliki su prihodi od provizija. Znaĉi koliko prihoda i rashoda ostvarujete plasmanima stanovništvu. Ali pogledajte naredni sektor. odnosno kamate koje su naplaćene . znaĉi kakav je odnos izmeĊu neto prihoda od kamate i ostalih operativnih rashoda. Kod stranih preduzeća opet smo imali više plasmana odnosno više prihoda nego što su bili rashodi. jer su nam rashodi po osnovu banaka veći od prihoda. a plaćeno je 251 659. Rashodi znaĉi stanovništvu je plaćeno više nego što je od stanovništva po osnovu kamata naplaćeno. nego što smo plasirali naša sredstva drugim bankama. Znaĉi manje smo plasirali drugim bankama više smo koristili njihova sredstva i zato je ovakav odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamata. Šta iz ovoga zakljuĉujemo? Da ova banka ne radi previše sa stanovništvom. Ovde su operativni rashodi banke pokriveni neto prihodom od kamate sa 92. i ova banka koju smo analizirali nije imala gubitak zahvaljujući tome što ima dobit na prihodima odnosno ima pozitivnu razliku izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknade i provizije. Ovo su pokazatelji koje će izraĉunati eksterni korisnici. Znaĉi ova banka radi sa privredom. Znaĉi koliko pokrivamo naše rashode neto prihodom od kamate? Kada prihod od kamate umanjite za rashod. a rashodi su samo 106 453. preduzećima. Vidite ovde nisu. a onda da li je on dovoljan da pokrijemo operativne rashode. sektor preduzeća. Dakle stanovništvo nije ciljna grupa ove banke. Ona prikuplja štednju stanovništva. ali ne odobrava potrošaĉke kredite.Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate. Oni su 466 479. ali na neke oroĉene depozite plaćane 251 000.9%. to su oni rashodi koje izaziva poslovanje banke. Drugi vaţan prihod su prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija i tu vas naravno zanima samo da li su oni naplaćeni u domaćoj ili u stranoj valuti. a kolike su kamate koje su plaćene stanovništvu. Pogledajte sada recimo u ovoj tabeli kolike su kamate koliki je prihod naplaćen od stanovništva. a koje su inaĉe više od kamata koje se plaćaju na depozite su u ukupnom zbiru niţe od kamata koje su stanovništvu plaćene. Koliko iznose zatezne kamate i koliko iznosi ukupni neto prihod od kamate.

Tu je najveći deo rashoda u domaćoj valuti. nego je i iznos dobar je odnos kada je reĉ o valutama. a samo nešto malo naknada i provizija su plaćeni u stranoj valuti odnosno odnose se na obaveze po osnovu u stranoj valuti. jer smo mnogo više naplatili u stranoj valuti nego u domaćoj.Tako da ne samo da je pozitivan odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknada. više od 3/4 otprilike je ostvarena u stranoj valuti. 331 . Šta moţete zakljuĉiti na bazi strukture prihoda i rashoda? Pogledajte u stranoj valuti ova banka naplatila je 355 496 od ukupnih dakle prihoda od provizija. Kada je reĉ o rashodima pogledajte odnos je obrnut. ali naplaćuje naknadu u stranoj valuti jer verovatno radi usluge sa stranim bankama. ali ova razlika u prihodima i rashodima po osnovu naknade i provizije je tolika da pokriva sve operativne rashode i obezbeĊuje iskazivanje dobitka banke.pokriva sve operativne rashode. Šta biste onda zakljuĉili gde ova banka radi ili kome više pruţa usluga? Ona više usluga pruţa stranim komitetntima kojima naplaćuje provizije ili radi za svoje komitente.