P. 1
Ekonomski Faks - BILANSI - Kata

Ekonomski Faks - BILANSI - Kata

|Views: 478|Likes:
Published by Djukic Uros

More info:

Published by: Djukic Uros on May 12, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/06/2013

pdf

text

original

BILANSI

Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzeća na odreĊeni dan. On mora da sadrţi: naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraţen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeĊu imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluĉaju gubitka. On se moţe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reĉima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima raĉunovoĊa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu što je neispravno. Bilans nije isto što i godišnji obraĉun. Godišnji obraĉun obuhvata set finansijskih izveštaja ĉiji je zadatak da pruţi jasne, pouzdane i potpune podatke. Godišnji obraĉun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleške. Zadaci bilansa: OdreĊivanje rezultata – Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost – to je gubitak imovine. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća, već proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo – prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeĊu poĉetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. OdreĊivanjem visine rashoda se odreĊuje i visina imovine. Bilans stanja sadrţi samo one vrednosti koje će doneti ekonomske koristi preduzeću u budućem periodu. Zadatak bilansa je i da informiše o finansijskom poloţaju preduzeća. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduţenosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da pruţi sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odrţan – daje im sigurnost da nisu izgubili ono što su uloţili. To predstavlja kontrolu odrţanja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja raĉuna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja raĉuna povezane.
1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raĉun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeĊu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja sluţi kao osnova polaganja raĉuna, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najĉešće odreĊuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada drţavi u vidu poreza, a koji se rasporeĊuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godišnje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodiĉnosti sastavljanja: - Redovni – to su polugodišnji i godišnji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni – oni se sastavljaju odreĊenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steĉajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gašenje preduzeća zbog prezaduţenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gašenja preduzeća. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzeća. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se traţi kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokaţe kakvo je to preduzeće posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaĉija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steĉajnog bilansa se ne poštuje pravilo istorijskog troška, već se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva – to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zakljuĉivanjem raĉuna glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva – to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine već trţišnu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vrši na drugaĉiji naĉin, ali samo u tom bilansu i tada.
2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans – Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steĉajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrĊivanja rezultata – to je većina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi – sastavljaju se prema trgovaĉkim pravilima u skladu sa zakonom o raĉunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS), zovu se još i trgovaĉki bilansi. 5. Prema podruĉju informisanja: - Interni bilansi – oni se rade za informacione potrebe menadţmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseĉno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju poštovati u eksternim bilansima, već se sastavljaju u skladu sa ciljem izveštavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi – su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opšte namene jer korisnici nisu u poziciji da traţe dodatne podatke i analize. Ovo su izveštaji namenjeni zaštiti interesa investitora i poverilaca. Ta zaštita interesa se vrši tako što se obezbeĊuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloţaju preduzeća. Investitor se oslanja na finansijski poloţaj i rentabilitet preduzeća i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoĊe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izveštaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuĉenih preduzeća: - Bilansi grupa – grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzeća putem kapitala a da pri tom zadrţavaju pravnu samostalnost. Preduzeće koje vrši kontrolu se zove matiĉno preduzeće a ostala se zovu zavisna preduzeća. Za ovu grupu preduzeća se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izveštaji. Tu postoji i bilans matiĉne firme i bilansi zavisnih preduzeća i zajedniĉki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduzeću, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matiĉno preduzeće moţe da kontroliše i oblikuje finansijski i prinosni poloţaj zavisnih preduzeća. Svim ovim finansijskim izveštajima se moţe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzeće. - Bilansi preduzeća - bilansi grupa i bilansi preduzeća imaju iste ciljeve, sluţe za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vrši na nivou pojedinih preduzeća, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa već nekog od
3

njegovih zavisnih preduzeća.) Moţe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaţan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste suštinska osnova za raspodelu. Ako preduzeće ima više od 90% kapitala zavisnog preduzeća, tada matiĉna firma moţe da odluĉi da li će biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzeća i ima zakonsku obavezu da se te odluke drţi u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menadţment) – uprava ima odgovornost da obezbedi dugoroĉno odrţanje preduzeća, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odrţavanje likvidnosti. Uspešno voĊenje preduzeća podrazumeva donošenje odluka koje se zasnivaju na raĉunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrţane u finansijskim izveštajima. Zato je uprava jedan od najvaţnijih korisnika finansijskih izveštaja. Uprava snosi i najveću odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja. - Eksterni korisnici : Investitori – zainteresovani su za informacije o prinosu na uloţeni kapital i sigurnost uloţenog kapitala. Na osnovu ovoga odluĉuju da li će zadrţati, povećati ili povući uloţeni kapital. Zaposleni – oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogućnost preduzeća da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci – koriste finansijske izveštaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzeća da kreira gotovinu i finansijskom poloţaju. Na osnovu toga procenjuju mogućnost preduzeća da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet duţnika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavljaĉi – zahtevaju informacije o: finansijskom poloţaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraţivanja. Kupci – Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloţaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Drţavni organi i agencije – na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogućnost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Načela urednog knjigovodstva
Obuhvataju: 1. Naĉela urednog inventarisanja. 2. Naĉela knjigovodstva u uţem smislu i 3. Naĉela urednog bilansiranja
Inventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaĊaji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzakljuĉna knjiţenja Inventar Zakljuĉni list Godišnji obraĉun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izveštaj o gotovinskom toku - Izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, beleške

Poĉetni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglašavanje sa trţišnom vrednošću firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuĉni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o gotovinskom toku, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleške ĉine godišnji obraĉun. Cilj naĉela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godišnjem obraĉunu i ona obuhvataju pravila knjiţenja, pravila voĊenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izveštaja kako bi se pruţila fer slika o finansijskom poloţaju preduzeća. Kod nas se raĉunovodstvena praksa razvijala pod nemaĉkim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vaţe kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglašavaju.

I Načelo urednog inventarisanja i metode inventarisanja
Inventarisanje je postupak utvrĊivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzeća na odreĊeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da pruţi predlog rešenja stanja(na ĉiji teret ide manjak i sliĉno). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoĉinje
5

inventarisanjem. Revizor traţi na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoĊenju odabrao dane kada će doći u preduzeće da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuĉuje: - Prebrojavanje, - UtvrĊivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obiĉno se odštampaju liste imovine a ĉlan komisije samo treba da upiše broj komada). Inventar moţe biti : 1. Potpun – inventariše se kompletna imovina preduzeća, i 2. Parcijalan – rade se više puta u toku godine u svrhu kontrole raĉunopolagaĉa. Po pravilu se vrše nenajavljeno. Zakon o raĉunovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godišnje i to je pravni osnov inventarisanja. TakoĊe je propisan i naĉin na koji ga treba vršiti. Inventar se vrši radi zaštite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako što se inventarisanjem omogućava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreĊene zakljuĉke i odluke. Inventar treba još i da onemogući zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzeća u steĉaju. Ĉim se postavi steaĉajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji šest-6 naĉela urednog inventarisanja: 1. Naĉelo pojedinaĉnog obuhvatanja i procenjivanja – Imovina se u inventar unosi pojedinaĉno i pojedinaĉno se procenjuje vrednost da bi se omogućila kontrola. Odstupanje od pravila je moguće samo ako postoji veći broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova proseĉna vrednost. 2. Naĉelo potpunosti – zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znaĉi i ona koja je u i van preduzeća a pripada preduzeću. A imovina koja se nalazi u preduzeću a nije vlasništvo preduzeća unosi se u posebne popisne liste. 3. Naĉelo istinitosti – u raĉunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je nešto u potpunosti istinito. Zato se koristi naĉelo taĉnosti koje kaţe:
6

Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzeće uţiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve troškove njenog korišćenja.. b) Inventarisanje uz pomoć oduzimanja i dodavanja – ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21. i drugo. već analitiĉkim raĉunima. c) Permanentno inventarisanje – podrazumeva kontinuirano praćenje stanja imovine izmeĊu dva popisa. Slabost inventarisanja na odreĊeni dan je mogućnost pojave grešaka zbog prekratkog roka. 7 . Popisne liste se ne porede sa sintetiĉkim. onda se novododata oprema oduzima a otuĊena dodaje. Naĉelo taĉnog oznaĉavanja – imovina u inventaru mora da bude obeleţena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. Naĉelo mogućnosti naknade kontrole – u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste.) 4. Ovo naĉelo nalaţe proveru tih radnih papira sa popisnim listama. U praksi inventarisanje poĉinje poĉetkom decembra a završava se poĉetkom januara. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrĊivanje stvarnog stanja.12. Zato se pravi plan inventarisanja i vrši odabir ĉlanova popisne komisije.Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK. Dešava se da preduzeće ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu..U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije već samo one koje postoje i . Tako se stanje od 21. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje. d) Inventarisanje uz pomoć uzorka – procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka. materijal po NV itd. a inventar na dan 31. Naĉelo ekonomske svojine – Preduzeća nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. slobodno raspolagati i otuĊiti je. i treće su visoki troškovi. hipertrofiran – manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuĊih sredstava. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. 5. moguće je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meĊuvremenu. Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. što se i inaĉe radi u knjigovodstvu. šrafova i sl robe. Nikada se ne primenjuje samostalno već kao dopuna drugim metodama. Prednost je znaĉajno smanjenje trošova. Kada preduzeće ima pravnu svojinu nad imovinom to znaĉi da se tom imovinom moţe koristiti.12. svodi na stvarno stanje 31. ako dan inventarisanja prethodi popisu. Korisno je u sluĉaju fabrike dugmadi. Vaţi i obrnuto. Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreĊeni dan – Ovo znaĉi otpoĉinjanje i završavanje inventarisanja u jednom danu.12. 6.12.

Primena Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu iza za cilj uredno voĊenje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. Da li su evidentirani svi dogaĊaji proverava se uporeĊivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomoćne knjige. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiţene promene ili proknjiţene fiktivne promene(koja se nije desila-što takoĊe nije dozvoljeno). ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). Izbor metoda zavisi od toga šta se inventariše i da li postoji potreba da se inventarisanje izvrši na odreĊeni dan. One zajedno ĉine sistem. Ovo nije ispravno jer Naĉela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naĉela urednog bilansiranja. da li će se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna – maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomoćne glavne knjige: npr. odnosno sve probleme knjigovodstva. Formalna kontrola je provera forme. raĉunskom i suštinskom kontrolom. da li su svi elementi tu. MRS ne daju odgovore na sva pitanja. Organizacija knjigovodstva se prilagoĊava konkretnom preduzeću u zavisnosti od zahteva poslovanja. II Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Vrlo ĉesto se naĉela urednog bilansiranja poistovećuju sa naĉelima urednog knjigovodstva. a suštinska proverava da li je neki dogaĊaj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje će knjige biti voĊene. Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voĊenjem posebnog dnevnika prodaje.pri ĉemu je mogućnost pojave greške ista kao i kod drugih metoda. raĉunska proverava raĉunsku taĉnost. suština je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduzeću. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraĊeni. 8 . Naĉela urednog knjigovodstva u uţem smislu i Naĉela urednog inventarisanja. moguće je popis vršiti i tokom godine. Materijalna vrednost obezbeĊuje evidentiranjem svih i samo onih dogaĊaja koji su se zaista i desili (naĉelo istinitosti i naĉelo potpunosti ) Da li je neki dogaĊaj stvarno i nastao proverava se formalnom. VoĊenjem knjiga se vrši obuhvatanje posledica promena na imovini. ako imamo hiljadu kupaca vodićemo posebnu glavnu knjigu kupaca. pritom. Moguća slabost je pojava greške ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. da li će se voditi jedan ili više dnevnika ( npr.

MeĊunarodni komitet za standarde finansijskog izveštavanja -Osnovan je 1973. u periodu 1999-2000 je došlo do pribliţavanja stavova formulisanjem standarda. Ove dve institucije su se meĊusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila. I konaĉno. Finansijki izveštaji moraju da sadrţe sve vaţne inforamcije za njigove korisnike. jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. 28 i 31). Komisija je traĊila da se smanji broj prava izbora. pouzdane i uporedive finansijske izveštaje koji će sadrţati sve informacije koje su korisnicima vaţne za donošenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. već povratno i na preduzeće. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naĉela urednog bilansiranja. neki su ukinuti (npr. Pri tome treba obratiti paţnju na to da nisu sve informacije jednako vaţne za sve korisnike. Sve inforamcije koje ţeli investitor nisu potrebna kupcu. Informacija je korisniku vaţna. a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi – njihova primena nije bila uspešnja. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzeća budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utiĉe na formulisanje ovih pravila. Više od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard. 2. ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeću i tako mu omogućiti ili ne omogućiti da realizuje svoje planove. MeĊunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) – komisija za HoV vrši kontrolu regularnosti funkcionisanja trţišta za HoV. Danas najaveći utiacj na formulisanje i primenu naĉela imaju sledeće meĊunarodne institucije: 1. Finansijski izveštaji moraju biti uporedivi jer Npr. koje ne utiĉu samo na korisnike. Najveći broj naĉela je rezultat prakse koja je pretoĉenja u teoriju.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani jer korisnicima sluţe za donošenje odluka. Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja i iznova se numerišu. jer ona ne daju zadovoljavajući rezultat u svakim uslovima. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meĊunarodno bili uporedivi – sve to j posledica globalizacije. ukoliko je relevantna za njegovo donošenje odluka. Npr. ako su korisnici akcionar oni će prodajom ili kupovinom akcija preduzeća uticati na cenu akcija i tako na trţišnu kapitalizaciju preduzeća. investitori porede finansijske izveštaje više kompanija pre donošenja odluke u koju će uloţiti kapital. Naĉela urednog bilansiranja nam pomaţu da dobijemo razumljive. Na ameriĉkim berzama kotirane kompanije su u obavezi da 9 .III Načela urednog bilansiranja Bilansiranje poĉinje onog momenta kada vi proknjiţite sve nastale promene.

. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu. već je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. razdvajanje sredstavana OS i ObS). Naĉelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi). kapital. Treća mera jasnosti je korišćenje bruto principa . Bruto princip je neophodan pri knjiţenju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV – nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ĉija je to ujedno i NV. potraţivanja i gotovinu. nekad je dopušteno da se koristi i neto princip. Druga mera jasnosti je (adekvatno obeležavanje kategorija.. imaterijalna i završnja ulaganja.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruĉju EU ). Ona zajedno sa komitetom radi na unapreĊenju MRS. Ovo naĉelo definiše izgled. Naziv mora da nedvosmisleno upućuje na sadrţaj pozicije (npr.. pri prodaji mašine ne mora da se zna NV i IVOS te mašine. Adekvatno je rašĉlanjen onaj bilans koji uvaţava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000.). Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno raščlanjivanje kategorija (aktiva. Naĉela urednog bilansiranja su: 1. nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa. dalje se stalna imovina podvaja na materijalna.rashodi.. 3. Ipak. Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvrĊuje od 2005.svoje FI izraĊuju u skladu sa ovim standardima. homogena celina (npr.. ali je srećom prihvaćeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzeća koja se kotiraju na berzi. Razumljivost FI se obezbeĊuje time što se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaĉan naĉin. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je što kod nas ne postoji odgovarajuća infrastuktura.. prihodi i rashodi i sl. obaveze. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit. prihodi . U konceptualnom okviru ovo se definiše kao kvalitet FI. Iz principa jasnosti se izvodi princip 10 . MeĊunarodna organizacija profesionalnih udrţenja raĉunovoĊa (IFAC) – okuplja profesionalne organizacije raĉunovoĊa iz pojedinih zemalja. i to tamo gde korisnici neće biti uskraćeni za vaţne informacije – npr. aobrtna imovina na zalihe. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izveštavanje – pa je ĉak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi vaţili za Evropu. To je zabrana saldiranja razliĉitih bilansnih pozicija – ne mogu se saldirati imovina i obaveze. Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. odnosno formu – ne utiĉe na taĉnost informacija već naĉin njihovog prezentiranja.

Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godišnjeg obraĉuna. opcija pri knjiţenju i bilansiranju. 2. Kljuĉno pri rašĉlanjivanju je namera a ne vrsta sredstva – dobar primer su akcije: proknjiţimo ih kao uĉešća ako imamo većinsko vlasništvo u nekom preduzeću i kupili smo ih radi kontrole tog preduzeća i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme. b) obuhvaćene ĉinjenice se mogu vrednovati sa razliĉitih stanovišta. Proveravajući ispravnost bilansa reći ćemo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa.pojedinaĉnog vrednovanja. Mada postoje razlike. Cilj poreskog bilansa je da se iskaţe sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen. moţemo ih knjiţiti i kao kratkoroĉne HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme – uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni. Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. pri ocenjivanju taĉnosti bilansa. Naĉelo istinitosti – istina predstavlja etiĉku kategoriju i zato ne moţemo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to znaĉi da on ne moţe drugaĉije nego jedino tako. Bilans je dakle taĉan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen – razliĉiti ciljevi koriste razliĉita pravila – razlika izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa. Menadţment vodi raĉuna da se u poslovnom bilansu vidi taĉno onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. Ne moraju pojedinaĉno da se iskaţu u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vršiti pojedinaĉno. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliĉinu oporezive dobiti. c) u FI se ne sme uneti ništa što se nije desilo – misli se na fiktivne dogaĊaje. Dakle. Kada je nešto taĉno. Samovolja sastavljaĉa ĉini jedan bilans netaĉnim. nećemo knjiţiti kao gotove proizvode već kao osnovna sredstva. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAĈAN bilans. u bilansu će biti iskazana ili malo veća ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prikaţu pribliţno istu veliĉinu raspodeljive dobiti. Poreski organi će ovaj bilans proglasiti netaĉnim jer je pri obraĉune amortizacije korišćena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. U ekonomiji ne moţemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloţaj preduzeća jedino moguće – a to zbog onih prava izbora. Jedan FI se smatra taĉnim ako: a) sadrţi SVE raĉunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije. 11 . to je taĉno imajući u vidu odreĊenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIĈKI iste duţine u inĉima ako je predstavljen u cm). moţemo ih knjiţiti kao dugoroĉne HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoroĉnu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme.TakoĊe mašinu koju smo proizveli i odluĉimo da je koristimo umesto da je prodajemo.

Naĉelo bilansnog identiteta – to je zahtev za apsolutnom jednakošću bilansa otvaranja jednog perioda sa zakluĉnim bilansom perioda koji mu prethodi. Te ispravke se rade na raĉunu otvaranja. ili nasumiĉno menjanje vrednosti. analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Naĉelo kontinuiteta – je zahtev da se periodiĉni rezultat utvrĊuje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokriće duga prema poveriocima koji su nam prošle godine na osnovu te imovine odobrili kredit.) Do zakljuĉnog bilansa stanja dolazimo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige preko raĉuna izravnanja. tj. Cilj je da se uporeĊivanjem prinosnog i finansijskog poloţaja omogući procena razvoja preduzeća. Ako pak podignemo vrednost rezultat će biti manji – to je sve manipulacija rezultatom. To znaĉi da ovaj zahtev još moţemo forumulisati i kao zahtev da raĉun izravnjanja jedne godine bude jednak raĉunu otvaranja sledeće godine. (aktiva je na raĉunu otvaranja na strani potraţuje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod raĉuna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekršiti u dva sluĉaja: 1. Smatra se da bi nepoštovanjem ovog naĉela bila dovedena u pitanje zaštita poverilaca i investitora. nemenjanjem sadrţine pozicija. koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeĊenje naĉela potpunosti (onda ne moţemo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine). Ovo će omogućiti uporediv finansijski poloţaj. da je njegova inverzna slika. ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje mišljenje) ako revizor smatra da izveštaj treba popraviti on će dati uzdrţano mišljenje i traţiće da se naprave ispravke. Zašto se na ovome insistira. Smanjenjem vrednosti OS smanjiće se amortizacija na jeftinije sredstvo pa će se uz isti prihod i manje rashode dobiti veći rezultat. ne popravlja se bilans prethodne godine. Tada ova dva raĉuna ne bi bila jednaka. Ovo naĉelo treba da spreĉi da se bez posebnog povoda ne vrši promena ni naĉina prezentacije ni pravila procenjivanja. zadrţavanjem istih metoda otpisivanja i zadrţavanjem istog dana bilansa. ne sme vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge 12 . Nepromenjivost sadržine znaĉi da se: ne sme vršiti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija.3. Drugi razlog je da se onemogući manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako što onemogućavamo unošenje fiktivnih i izostavljanje postojećih pozicija. Kontinuitet se obezbeĊuje nemenjanjem naĉina rašĉlanjivanja. Isto rašĉlanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i traţi se da se ne menjaju nazivi pozicija. Glavna knjiga sledeće godine se otvara na bazi raĉuna otvaranja. 2. To znaĉi da poĉetni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak završnom bilansu prethodne godine. Kada doĊe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaćanja). jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. Kada revizor zahteva da se izvrše ispravke godišnjeg obraĉuna (on pregleda godišnji obraĉun. 4.

promena delatnosti(proizvodno preĊe u trgovinsko ili ugostiteljsko). Ovo naĉelo stalnosti 13 . Postoji situacija kada se moţe odstupiti od ovog naĉela a to je kad ase poslovanje preduzeća toliko promeni da primena dotadašnjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. Tako u CK moţete ukljuĉiti sve troškove proizvodno funkcionalnog podruĉja ili samo varijabilne. Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31. MRS 16 kaţe da se procenjivanje a time i vrednovanje moţe vršiti primenom linearne. Dakle. Naĉelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod. Ne menjati načine otpisivanja (metodom se utvrĊuje vrednost otpisa a naĉin je nešto drugo). U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzeća(izbacimo proizvodnju i orjentišemo se samo na usluge).. To znaĉi stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. moţete ukljuĉiti i troškove finansiranja. promena veliĉine preduzeća . Znaĉi vi otpisujete. ĉak i deo troškova uprave. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogućnost odabiraja jednog od više naĉina procenjivanja. degresivne ili funkcionalne metode.doo u ad.pozicije(ĉekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). Materijalni kontinuitet se obezbeĊuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. naĉin moţe biti direktan ili indirektan. Pri otpisu potraţivanja moţe se ići na pojedinaĉno procenjivanje ili paušalno (npr banka paušalno procenjuje kredite date za stanovništvu za zimnicu pa neće procenjivati bonitet svakog pojedinaĉnog duţnika). primenjenivana stara i primenjena nova raĉunovodstvena politika. Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz završnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse. MRS 2 nudi sve ove mogućnosti ali se jednom naĉinjen izbor ne sme menjati.firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzeća i automatski se javlja potreba za drugaĉijim rašĉlanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzeće skromniji. Vaţno je ne menjati i osnovu za odreĊivanje sadrţine CK. Npr LIFO metoda je bila savršena do juĉe. Ovo se radi da bi se onemogućilo svojevoljno oblikovanje rezultata. Ako ovo odluĉite onda u napomenama morate objaviti da ste izvršili promenu raĉunovodstvene politike te je pri obraĉunu troškova materijala došlo do promene metoda sa lifo na metod proseĉne cene i da izraĉunate koliko su troškovi materijala po proseĉnoj ceni razliĉiti od troškova koji bi bili da ste zadrţali LIFO metodu.. Kada je odstupati od ovog naĉela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni. ali su juĉe poĉele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda proseĉne cene. Neotpisana vrednost će se naravno razlikovati.12. To znaĉi da ako se u ovom i budućim bilansima poštuje naĉelo istorijskog troška i naĉelo opreznosti vrednost imovine ne moţe biti veća u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prošlim godinama. da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. ali se drţite te vrednosti od koje ste pošli. U pravne razloge spada: promena pravne forme npr . ali tamo gde postoji uticaj sezone preduzeća mogu traţiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poĉetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet.

Ono moţe biti inicijalno i naknadno. obaveza ili prihod. imamo rashod 1000 za koliko je SV niţa od NV. Inicijalno – prvi put. Ovo je malo fleksibilnije naĉelo jer uvaţava da se okolnosti mogu promeniti. onda morate poštovati strogi princip niţe vrednosti. ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle. Realnije je dopustiti dopustiti povećanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata. Princip niže vrednosti ili neograničene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugoroĉno vezana za preduzeće.12. Mnogo veći praktiĉni znaĉaj ima načelo ograničene povezanosti vrednosti MRS 36. To znaĉi da se vrednost zaliha moţe povećati samo do njihove NV odnosno CK. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000.. Ako je TV ispod KV otpisivanje se vrši samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode – što npr nije sluĉaj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan. Pitanje kako procenjujete znaĉi kako odrećujete vrednost. samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. Načelo neograničene povezanosti vrednosti dopušta da izvršite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaša imovina izgubila na vrednosti.. Npr imamo zalihe robe ĉija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. pa se ne traţi da se vrši otpisivanje jer je razlika prolazne prirode.vrednosti se javlja u dve varijante: kao naĉelo ograniĉene i neograniĉene povezanosti vrednosti. Dakle. ali zahteva da se kada proĊu te vanredne okolnosti ne dozvoljava povećanje aktive ili smanjenje obaveza. Dakle. mi dakle biramo naĉin na koji ćemo mu odrediti vrednost. 14 . njihova vrednost 9000. To je ukinuto sa MRS 22. Procenjivati znaĉi odrediti vrednost odreĊenog dela imovine ili obaveze.. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znaĉi odrediti kojoj kategoriji nešto pripada (da li je nešto sredstvo ili rashod. da se ne aktivira.. Ali ako imate kratkoroĉne HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku. Više nemamo mogućnost da biramo kako ćemo bilansirati ali moţemo birati kako ćemo procenjivati. onda morate vršiti otpisivanje. Šta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. naknadno – na svaki dan bilansa. Moguće je povećati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. ali pritom postoje granice.). već da se otpisuje tokom pet godina. Prema naĉelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trţišnu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31. Morate priznati taj gubitak jer ćete prodaju izvršiti u kratkom roku. Nekada je postojala mogućnost da goodwill koji je plaćen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvršeno plaćanje. pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvršeno otpisivanje preduzeće moţe povećati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza. i ovo naĉelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 što knjiţimo kao prihod.

Ovo naĉelo utvrĊuje kada je nešto trţišno verifikovano. Obaveze se moraju proceniti naviše ukoliko isplata obaveze zahteva veći iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Da nema naĉela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u 15 . imovinu treba vrednovati po NV ili CK. Razlika izmeĊu više NV i niţe TV biće tretirana kao gubitak što vodi smanjenju rezultata. Prema naĉelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. veka. Kako se postiţe oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemogućilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najviše po NV. Da bi se onemogućilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledeća pravila: rezultat preduzeća = prihodi – rashodi. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naĉela. na koji naĉin treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uĉinke/imovinu do trenutka njene realizacije. Dakle. to više nije dovoljno. niti da pokaţe da posluje uspešnije nego što zaista posluje. MeĊutim. tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Polazi se od toga da je imovina duţnika garantna supstanca za poverioce i da je potraţivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko duţnik ima veću imovinu. Iznos obaveze se podiţe do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. još pre 14. Ovo se moţe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaĉa onda NV obaveze NV tog materijala. Kada procenjujemo obaveze. Naĉelo opreznosti – je jako staro naĉelo. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinaĉnih transakcija tj njihovog zbira. jer je potraţivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je još jedno pravilo – naĉelo niţe vrednosti. U poĉetku je formulisano da bi se zaštitili interesi poverilaca. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. Zato se insistiralo da duţnik nikada ne sme prikazati veću imovinu nego što ona stvarno jeste – da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego što stvarno jeste jer bismo u tom sluĉaju prevarili poverioce. Jer praksa je pokazala da ako duţnik ne posluje rentabilno onda prvo troši svoj pa kapital poverilaca. gornja granica za procenjivanje aktive je NV. Vrednovanjem imovine naniţe i obaveza naviše biće onemogućeno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzeća što i jeste suština ovog naĉela. To znaĉi. preduzeće ne sme da pokaţe niti da ima veću imovinu nego što stvarno ima. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine niţe od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata.5. Dakle. one se procenjuju prema njihovoj NV. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaţan uslov sposobnosti izmirenja obaveza duţnika. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaĉaju. Kod naĉela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trţišno verifikovani.

vrednosti po kojoj mislimo da je moţemo prodati. 6. Drugi zahtev ovog naĉela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve što ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu. Drugo naĉelo koje treba da omogući neprecenjivanje rezultata je naĉelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego što su trţišno verifikovani. Prvi zahtev ovog naĉela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. To znaĉi da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. Dakle. Smisao naĉela impariteta je da se onemogući prenošenje gubitaka iz tekućeg u naredne obraĉunske periode. a do tada je moţete voditi po njenoj NV odnosno CK. Po naĉelu niţe vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite. a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji će biti predmet oporezivanja. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. A naĉelo impariteta je usmereno na onemogućavanje precenjivanja rezultata. 16 . Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. nije dopušteno da u poslovnom bilansu nešto iskaţete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. Prvo naĉelo traţi da se izmeĊu NV i TV imovine bira ona koja je niţa. Naĉelo realizacije kaţe da ne moţete to uraditi dok robu ne prodate. a za gubitke je dovoljno da su nastali. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Oba naĉela imaju iste posledice. Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa. U drugim zemljama pa i u našoj sastavljaju se dva bilansa. ne moraju biti trţišno verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrĊivanju rezultata. Naĉelo niţe vrednosti i naĉelo impariteta su odreĊenoj vezi. Za dobitke se UVEK traţi da budu trţišno verifikovani. Naĉelo merodavnosti ovde kaţe da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. dakle dovode do priznavanja gubitaka. Drugo naĉelo traţi da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. naĉelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate – a te dve vrednosti su ĉesto razliĉite. ali njihova visina je razliĉita. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans – jedno. Naĉelo niţe vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. Ovim naĉelom se reguliše odnos izmeĊu poslovnog i poreskog bilansa zbog razliĉitig ciljeva koje imaju. Iz naĉela opreznosti su izvedena ova dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata. Gubitak će biti veći po naĉelu impariteta od onog ustanovljenog po naĉelu niţe vrednosti. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraţivanja tj iznos koji nećemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego što naplatimo naplativi deo tog potraţivanja. Naĉelo merodavnosti – ovog naĉela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4.

Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode proseĉne cene. Ovo naĉelo traţi da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreĊenog poduhvata – npr drţava vam da koncesiju da poseĉete 50ha šume a vi to moţete uraditi za manje od godinu dana. To se zahteva obiĉno onda kada preduzeće traţi neke poreske olakšice. Ovo se u MRS vodi ne kao naĉelo već kao pretpostavka finansijskog izveštavanja. npr naĉelo realizacije ili naĉelo impariteta (ne moţemo proceniti da li je neko potraţivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo poštovali naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja). Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. Interes drţave je oslobaĊanje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbeĊuje veće penzije. Ovo pravilo je poznato kao naĉelo obrnute merodavnosti. 7. pa oni imaju skromnu drţavnu i dodatnu penziju od preduzeća) na taj naĉin što preduzeće u toku rada radnika odvaja odreĊena sredstva iz dobitka pre poreza u odreĊene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. Interes radnika je da za nešto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budućnost uz ovu duplu penziju. ali ne i kapitala jer je on razlika izmeĊu aktive i obaveza. Naĉelo stalnosti poslovanja – naziva se i going concern princi. Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniĉavaju visinu stopa koje moţete primeniti. Ova merodavnost se javlja kada preduzeće ţeli da iskoristi odreĊene poreske olakšice. prava i obaveza procenjuje pojedinaĉno. U poreskom bilansu su ova prava izbora suţena ili potpuno ukinuta.Treći zahtev se odnosi na tretman prava izbora. IzmeĊu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike baš u ovom podruĉju. 8. Ako se ovo naĉelo ne bi poštovalo ne bi bilo moguće primeniti ni neka druga naĉela. Ili ţelite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojeća firma obezbeĊuje svojim radnicima dodatne penzije. Ako ste primenili višu stopu u poslovnom bilansu moraćete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. dopušta se primena metode proseĉne cene i primena FIFO metode za odreĊivanje utrošenih zaliha. Npr. pa 17 . U MRS su zadrţana prava izbora pri utvrĊivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja – je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta. Ovo ne znaĉi i pojedinaĉno iskazivanje. Interes preduzeća je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. Npr drţava moţe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vašim pogonima u pograniĉnom podruĉju zbog većeg stepena rizika ali vam zahteva da te više stope primenjujete i u poslovnom bilansu. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne. No drţava traţi da se ovaj manji iznos dobiti ne iskaţe samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu. degresivne i funkcionalne metode.

dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moţe prodati. Zato u sklopu ovog naĉela moţemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo 18 . Nećete obraĉunavati periodiĉni rezultat za mesec dana već totalni rezultat na kraju veka poslovanja). FI preduzeća koaj prestaju sa poslovanjem – udlaze u steĉaj ili likvidaciju.opremu uzimate u zakup. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znaĉi da će ona poslovati u narednih 12 meseci. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate – oznaĉava kao proces realizacije. Ako se poslovanje preduzeća završava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ćete tu imovinu prodati. S druge strane obezbeĊuje se da se dogaĊaj nabavke uĉini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Imovina se u ovom sluĉaju vrednuje u skladu sa naĉelom istorijskog troška i naĉelom niţe vrednosti. Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. To se ĉini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopšte nisu dovedene do kraja. testere kupujete. To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uĉinaka. Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. Ovo naĉelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trţišno verifikovani. Primarni cilj je onemogućavanje precenjivanja periodiĉnog rezultata. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da pruţi odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. 9. Naĉelo realizacije – rekli smo da su iz naĉela opreznosti izvedena dva naĉela – naĉelo realizacije i naĉelo impariteta. MRS se odnose na preduzeća koja nastavljaju sa poslovanjem. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV. Potrebno je da je zaista i prodate. Danas je to samostalno naĉelo. Direktivu. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ćete je prodati. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. iznajmljujete radnike i sl. Ako se FI odnose na preduzeće koje nastavlja sa radom. se sastavljaju na bazi posebnih pravila. Taj rezultat se dakle ne utvrĊuje na gotovinskoj već na obraĉunskoj osnovi. Db=Prihodi i Gb=Prihodi – Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. Zato se rezultat ne utvrĊuje kao razlika izmeĊu isplata i uplata već kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda. U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkurišu da budu priznati kao trenutak realizacije. zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. mi ne moţemo sastaviti totalni rezultat već periodiĉni. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda.

Prodaja na kredit – situacija je nešto drugaĉija. Da potraţivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzeća. Isporuka robe prethodi naplati. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije: Prodaja za gotovo – je dominirajući naĉin prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreĊivanje trenutka realizacije. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraţivanja. Naĉelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ćete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. i da prigovor a šta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraţivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraţivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. zato će se u tom sluĉaju izvršiti storniranje ranije evidentiranog prihoda. Ova prodaja nije praćena naplatom u istom trenutku. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novĉanog toka. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraţivanja. Cena relevantna za utvrĊivanjeprihoda je prodajna cena – to znaĉi da će eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. ali šta se dešava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je što se dogaĊa ali je izuzetak a ne pravilo. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAĈUNSKE OPERACIJE već da li je 19 . Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. Sliĉno je i sas gubitkom – to je nedostajući prihod za pokriće rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. da je faktura pokrivena otpremnicom tj. već nastanak prihoda predhodi naplati. Polazeći od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raĉunovoĊe su na stanovištu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. Ne moţemo odlagati trenutak realizacije zato što će moţda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu. To je tako jer prodaja moţe biti realizovana na razliĉite naĉine. U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca – pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao. A ako se dogodi da potraţivanje ne bude naplaćeno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme. Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije – dogovora.tog prihoda. da je roba isporuĉena ( faktura se piše na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice). prihodi nisu praćeni naplatom.

Mi nemamo prihod već obavezu prema tom kupcu. 20 .isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna. Kako ćemo izraĉunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obiĉno priznavanje prihoda uslovljava mogućnošću podele porudţbine na više delova ili faza... Avansno plaćanje robe – je kada akt plaćanja prethodi isporuci. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrţini u odnosu na formu. Ovo nam omogućava da kontrolišemo deo izvršenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajući deo prihoda. U ovom sluĉaju je za proizvodnju potrebno više obraĉunskih perioda. To je ĉist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a troškovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke. Opravdano se moţe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom ĉitavog perioda proizvodnje proizvoda. a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak. da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ĉija će konaĉna visina biti utvrĊena u trenutku kada proizvod bude završen i predat kupcu. Prihod ćemo priznati kada isporuĉimo robu za koju je kupac unapred platio. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak što ćete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraĉunske periode u kojima se taj brod gradi. Dakle. Ovo ĉvrsto poštovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izveštavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloţaja preduzeća.Ugovori o dugoroĉnoj izgradnji se bavi ovom problematikom. Ovim se eliminiše mogućnost da doĊe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine. utvrĊivanjem stepena dovršenosti radova. Dakle. koliko prihoda treba dodeliti svakom obraĉunskom periodu se dobija korišćenjem metode dovršenosti radova – tj. Prva je da troškove koji su trebali nastati za izvršeni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim troškovima ( npr. 10 000/50 000=20% . tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda.). brodogradnja i sl. Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se proteţe kroz više obraĉunskih perioda – ovo je specifiĉan sluĉaj ( mostogradnja. Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda treće odjedanput iskaţu ogroman dobitak. MRS –II . tako kupac nema osnova da osporava isporuku. u koliĉini u kojoj je dogovoreno. u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvrĊen. bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru. graĊevinarstvo. u skladu sa dogovorom sa kupcem. poljoprivreda. Dakle.vi ste obavili 20% od planiranih poslova). da mu roba ne odgovara.

Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na troškove 10 000 vaš dobitak bi morao biti 13 000. Prihodi od prodaje usluga – trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvršenja usluge u visini pc te usluge. ako raĉunamo rezultat meseĉno i visinu prihoda od kamate ćemo obraĉunavati meseĉno nezavisno od trenutka naplate. Taj prihod se ne moţe vezati za izvršenje jer vi svaki dan vršite poslove zastupanja al nećete svaki dan evidentirati prihode. Ako ste pare dali danas kamata je nula. Tj. Prihodi od kamate – Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. da je porudţbina deljiva. To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prošlo. Kljuĉno je da li je kamata kao prihod nastala. recimo u ugovoru kaţete: provizija se obraĉunava i fakturiĉe meseĉno. ( da dakle postoji mogućnost utvrĊivanja stepena dovršenosti). na kraju meseca ćete imati kamatu za 21 . da se visina prihoda moţe pouzdano utvrditi ( ne mora baš u dinar). Prihod= troškovi+dobitak. Imate recimo broj radnih sati. Ovo pravilo utvrĊivanja stepena dovršenosti se nudi samo kao mogućnost a ne obaveza. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo. MeĊutim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odreĊeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca. ugovori sa fksnom cenom). kod usluga od zastupstva stvar je nešto kompleksnija. Druga mogućnost je da ako znate kolika je zaraĉunata stopa dobiti po troĉkovima koji su nastali raĉunom više sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doĊete do prihoda. MeĊutim. stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ćete dobiti stepen dovršenosti. i u toku proizvodnje vi morate taĉno znati koliki je pripadajući deo troškova svakog skupa aktivnosti. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda veţe za dospelost usluge za naplatu. Ovde se ne postavljaju ograniĉenja u pogledu duţine tog perioda. Ukoliko ne moţete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da će on biti ostvaren onda MRS II dopušta da priznate kao prihod iznos koji je jednak troškovima koji su nastali u tom obraĉunskom periodu. Ako je stopa dovršenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraĉunskog perioda. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovišta obraĉuna prihoda.Uzimaju se planirani troškovi da bi se eliminisala eventualna prekoraĉenja. da ako ne moţete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad već ne moţete pouzdano utvrditi visinu prihoda. da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. ali već sutra ćete imati kamatu os jednod dana. jer pre nego što uĊete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko će vas to koštati. to znaĉi da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ćete vašem principalu fakturisati vašu robu. I tada vi evidentirate potraţivanje prema principalu i prihod. Ovo moţete izraziti i u naturalnim jedinicama. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips troškovi plus.

trideset dana. Kada se moţe priznati prihod od dividende? ne moţe odmah jer firma u ĉijem kapitalu uĉestvujete ostvaruje dobitak u 2004. Ovo naĉelo se još naziva i naĉelo uzroĉnisti. Prihodi od uĉešća u kapitalu – prihodu su u ovom sluĉaju u vidu dividende u sluĉaju AD ili uĉešće u dobitku u sluĉaju doo. meĊutim u praksi ga vi na moţete knjiţiti kao dobitak u 2004. 10. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je vaĉ dobitak. godini i vi imate pravo uĉešća u delu tog dobitka. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je reĉ o dividendama koje potiĉu iz dobitaka iz prethodna godine. Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraĉunskom periodu ali jedan deo će biti potrošen sada a jedan deo će biti trošen tokom narednog obraĉunskog perioda – i automatski imate problem da razgraniĉite koji deo faktora proizvodnje je potrošen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. b) Kako se utvrĊuje visina prihoda – odgovori su dati u okviru svakog pojedinaĉnog sluĉaja. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. Ovo iz razloga što skupština akcionara odluĉuje o raspodelu ovog dobitka poĉetkom ili sredinom 2005. gore. Naĉelo se bavi time da razgraniĉi ulaganja koja u izvršena u jednom obraĉunskom periodu na ona koja će doneti prihode u budućnosti ( koja nisu utrošena i koja će biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraĉunskog perioda ( koja će kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). Sve što smo nabavili bilo bi rashod i sve što smo prodali bilo bi prihod – ali u praksi to skoro nikad nije sluĉaj. I ona je rashod perioda u kome je sadrţan odgovarajući deo faktora proizvodnje koji je utrošen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. a da u trenutku njegove realizacije troĉenja prevedemo u rashod. godini. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uĉinaka. ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu meseĉne obaveze utvrĊivali tako što smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome ćemo koristiti sredstva našeg dobavljaĉa). Kada bi nabavka bila jednaka potrošnji i proizvodnja jednaka – prodaju problema razgraniĉenja ne bi ni bilo. To znaĉi da u toku proizvodnje mi imamo 22 . Naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu – za razliku od naĉela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda ĉiji su deo ti rezultati ovo naĉelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraĉunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. Za sada ne postoji bolji naĉin da potrošnju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da trošenja najpre veţemo za proizvod.

Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleţite smanjenje imovine i rashod. 23 . Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrĊivanje CK.samo transformaciju oblika imovine. zakupnine i sl. naknadni otpisi potraživanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je moguće taĉno procenimo koliko je od potraţivanja naplativo a koliko ne. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća – već je transformišu. On je specifiĉan jer nije nastao u ovom periodu. već u periodu kada smo formirali rezervisanje. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. Osim razgraniĉenja prema predmetu postoji i problem razgraniĉenja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uĉinka jer im oni nisu uzrok nastanka. Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju već ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ćete otpisati. ali pošto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda – u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. Što se tiĉe rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti – moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati. a u suprotnom imamo obavezu –PVR. ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio). pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat. Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude veća od izdvojenog rezervisanja mi ćemo imati isplatu veću od visine rezervisanja. ako je on unapred plaćen imamo potraţivanje – A VR. relevantno je da li je taj rashod nastao. I sad. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ĉija nam visina i rok dospeća nisu poznati na dan bilansa. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaćen. što je problem kod dodeljivanja indirektnih troškova baze za dodeljivanje indirektnih troškova zavisi taĉnost obraĉuna CK. štete koje su nastale ranije a čiju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajućeg zavoda. Zato će rezultat perioda u kom se ova obaveza plaća biti niţi nego što bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali veća rezervisanja. taju od sluĉaja do sluĉaja. Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. moţe se desiti da naplatite manje od onog što ste procenili. Ovaj problem je sve znaĉajniji jer uĉešće direktinih troškova konstantno opada poslednjih godina i raste znaĉaj indirektnih troškova.).

To znaĉi da je primećeno da nije dovoljno da rashodima tekućeg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekućim prihodima. Takvi su npr. Naĉelo impariteta – je veoma staro naĉelo.Postoje i rashodi bez protuĉinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moţete nadoknaditi. dati pokloni i sl. 24 . već da se moraju uzeti u obzir i one rashode. 11. Dakle. bez obzira da li su ili nisu trţišno realizovani. iako ta roba još nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati – u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraĉunski period. on se bavi konkretnom primenom naĉela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. Naĉelo je vremenom dobijalo na znaĉaju. koji su nastali u tom tekućem periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda – dakle. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode – valonizuje se po vrednosi po kojoj se moţe prodati). Cilj naĉela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u buduće obraĉunske periode. Vremenom je prošireno polje imovine na koje se ovo naĉelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze. iz razloga opreznosti. Ovim se obezbeĊuje da nam periodniĉni rezultat bude oprezno odmeren. troškovi neiskorišćenog kapaciteta ( da podsetimo troškovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ). a kodifikovano je u 17 veku. u 17 veku se ono javlja kao opšti zahtev i od tada mu znaĉaj raste – danas je on u obliku MRS 36 – ObezvreĊenje imovine. ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka. Dobici Realizovani Gubici Realizovani Nerealizovani Naĉelo realizacije Naĉelo impariteta Prvobitno je naĉelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe ĉinile najveći deo imovine jednog preduzeća.

Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvrĊen i priznat. za utvrĊivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na trţištu nabavke nego vrednosti imovine na trţištu prodaje – za koliko mogu da prodam. NV=100 din 25 . To nije likvidaciona vrednost – kada hitno moram sutra da prodam. Dakle. dnevne vrednosti po kojima se moţe prodati. to znaĉi da se za stavljanje bilansa likvidacije npr. Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje. Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreĎujemo gubitke? Prema naĉelu niţe vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je niţa od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV – tj. Treba proveriti moţe li se ona prodati najmanje po NV.Kada je moguće primeniti ovo načelo? Naĉelo impariteta se moţe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski trošak. I drugo. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znaĉi da ćemo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrţane u imovini – objektivirati. Naĉelo impariteta se pita – za koliko ja tu imovinu mogu unovĉiti a ne ponovo nabaviti. ne moţe primeniti ovo naĉelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. Primena ovog načela nije u skladu sa načelom uzročnosti. cena ponovne nabavke. Treba uzeti u obzir i troškove prodaje. Ova vrednost je po pravilu niţa od one po kojoj se ta imovina moţe ponovo nabaviti. Na kojim pretpostavkama počiva utvrĎivanje gubitaka prema načelu impariteta? Gubici utvrĊeni po naĉelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeĊu vrednosti u knjigama i dnevne TV. Prema naĉelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda – ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ĉime se obezbeĊuje oĉuvanje kapitala ( tako što se ne iskazuju precenjeni dobici). Treba proveriti na trţištu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji.

CK=600 din Var T. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK.=0 Nema gubitka. Zato NV treba uvećati za taj iznos. Prerade= 180 din Got. Zalihe nedovršene proizvodnje se vode po CK. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. FV=800 din 26 .=780 din Sada to uporeĊujem sa neto PV gotovih proizvoda. Zato na CK moramo dodati varijabilne troškove prerade – da bi nedovršena proizvodnja postala gotov proizvod. p. 2. Ali po pravilu varijabilni prodajni troškovi postoje. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV veća od CK. 3.PV=101 din vtp. Ali nedovršena proizvodnja najĉešće nije predmet prodaje pa imamo problem.

NV materijala ( za 1000kom) =1500 kg*2 din =3000 din =1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni troškovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din 3500 din 1000 din 4500 din PV ( po komadu je 6 din) .varijabilni troškovi prodaje =Neto PV = = = 6000 din 400 din 5600 din 27 . Materijal nije namenjen prodaji već preradi.Vtp=20 din Neto PV=780 Pošto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda nećemo ni zaraditi ni izgubiti ovde. ali to je retko tako. Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliĉini imali taĉno onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. imamo 1300 kg. za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala. Pretpostavićemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal – i da uzmemo dva ništa se ne menja sem raĉuna. Zato moramo utvrditi koliko će nas koštati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. Gubici u zalihama materijala.12. Zalihe materijala se vode po NV. Treba uzeti u obzir i varijabilne troškove prerade. Pa tako . Na zalihama 31. 4. pa mi moramo da utvrdimo koja će biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi).

Sadaĉnja vrednost imovine + sadašnja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednošću prihoda koje će korišćenje tog sr dati. UtvrĊivanje gubitaka u stalnoj imovini – opremi ( postrojenjskoj imovini). Ovde imamo sledeći problem – nećemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moţemo raĉunati njenu NV i neto PV. proseĉna NV materijala B je 5 din.3 materijala B. II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. Primer: preduzeće proizvodi jedan proizvod. Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moţemo porediti sa dobitkom jedne godine jer ćemo tu imovinu koristiti u više obraĉunskih perioda. 5. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0.U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraĉunata CK manja nego neto PV. ali – vodeći raĉuna o vremenskoj vrednosti novca – treba ih svesti na danaĉnji dan.5 kg materijala A i 0.. Dakle moramo sabrati koliko će nam ta imovina u prvoj. Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti troškova niţi od diskontovane vrednosti prihoda – onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. PV po komadu je 7 dinara. SV Prihodi Rashodi =5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I. i petoj godini doneti prihoda. Proseĉna NV materijala A je 2 din.3 din po komadu.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B.. A varijabilni troškovi prodaje po komadu 1 din. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A). Ovo se naziva raĉun ostatka – šta mi ostane kada pokrijem sv i sve troškove koje je to sredstvo izazvalo. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala – iz razloga opreznosti. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su veće i koliko od njih moţete proizvesti proizvoda tj. Varijabilni troškovi prerade iznose 0. II i III godini) 28 . Na dan 31. Dodatne Sliţe samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama. drugoj.

I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje rašĉlanjena. To znaĉi da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani taĉno ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno.Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloţena sredstva za 3 godine. Ako se oĉekuje niţa naplata od iznosa na koje poraţivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. materijalna i finansijska ulaganja. recimo 5% godišnje. Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepoštovanja ili kršenja naĉela jasnosti. 6. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti obaveza. 7. Bilansni delikti Nastaju kao posledica nepoštovanja naĉela urednog balansiranja. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena – ako za njenu isplatu treba izdvojiti veći iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uvećati za taj iznos. Zamagljeni bilans se moţe otkriti tako što ćemo proveriti da li su poštovana sva pravila koja traţi naĉelo jasnosti. stalna na nematerijalna. To znaĉi da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne. SV potraţivanja na dan bilansa se uporeĊuje sa iznosom oĉekivane naplate. UtvrĊivanje gubitaka u vrednosti potraţivanja. 29 . a obrtna na zalihe. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 – zamagljivanje bilansa kao lakši bilansni delikt i 2 – falsifikovanje bilansa kao teţi bilansni delikt. poslovna na stalnu i obrtnu. potraţivanja i gotovinu. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuĉke i odluke koje su povoljne za ns a štetne za korisnike.

Nije teško dokazati daje bilans zamagljen. 30 . vi je morate prezentirati. Kod nas je to i dalje privredni prekršaj.Vaţno je i davanje pravih naziva. Korišćenje bruto principa je takoĊe bitno. Ovde je prekršeno naĉelo istinitosti. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veću nego što imamo i rezultat veći nego što smo ostvarili. Zbog toga što korišćenjem falsifikovanih izveštaja mogu nastati ogromne štete po poverioce i investitore. naĉelo potpunosti. Neto principom se uskraćuju vaţne informacije. Falsifikovanje bilansa Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teţim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. Postojanje ovog delikta ćete ustanoviti tako što ćete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrĊena u skladu sa naĉelima: naĉelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno – neću otpisati ono što moram ili otpisaći vuĉe nego što moram). davanje pogrešnih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa. da li bilans sadrţi fiktivne pozicije. Ovo je najĉešći naĉin zamagljivanja bilansa. Problem je dokazivanje namere – mislili smo da smo dali sve što je vaţno ili Nismo znali da to treba – ali neznanje ne oslobaĊa. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vaţna za korisnika. teško je dokazati nameru sastavljaĉa da taj bilans bude zamagljen. Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netaĉno iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Ako napomene ne sadrţe sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. zakonodavac mora propisati visoke kazne.

Hrvatskoj.. Federaciji. Kada je reĉ o našoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI.. i 4 – koja su ti načela inkorporirana u MRS i 5 – koje su kvalitativne odlike FI prema MRS.Konceptualni okvir MRS UreĎuje pitanja kao što su: 1 – na koji način je MeĎunarodni komitet za račuvodstvene standarde definisao ciljeve izveštavanja 2 – koga je odredilo kao korisnike 3 – od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraživanju u skladu sa MRS. Postojali su prevodi u okruţenju u Republici Srpskoj. da su se MRS poĉeli primenjivati od prošle godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzeća poĉinju da ih primenjuju od ove godine. Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaĊaje za koje ne postoji poseban MRS. te je kod nas raĉunovodstvena praksa razvijana na postulatima 31 . Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poĉivaju MRS da bi sastavljaĉi FI mogli da razumeju sam standard. Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znaĉi ovo do sad su bili MRS a ovo su meĊunarodni standardi raĉunovodstvenog izveštavanja – ima ih 36. To ĉto je prevod kasnio dovelo je do toga da raĉunovoĊe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS. Problem je sledeći: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego što je donet prevod. Kod nas su još od 96 god poĉela usklaĊivanja raĉunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU. ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prošle godine i sada se moţe naći na sajtu ministarstva finansija.

Iz jednog FI nećete moći da sagledate promene. Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloţaj. Još se kaţe da FI pokazuju i promene u finansijskom poloţaju. Znaĉi oni moraju biti napravljeni tako da je to moguće. Imovinski poloţaj je uvid u strukturu imovine preduzeća ( odnos stalne i obrtne imovine. izveštaj o promenama na kapitalu. To znaĉi da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI. Konceptualni okvir ureĊuje: 1234ciljevi finansijskog izveštavanja tj. on pruţa u najboljem sluĉaju podatke ta dve uzastopne godine – što nije dovoljno dug period za sagledavanje promena.raĉunovodstvene teorije i prakse Evrope. 32 . Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donošenje odreĊenih poslovnih odluka – uprava uvek moţe da zahteva dodatne informacije. iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina. Kada je reĉ o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba reći da su to redovni FI pojedinih preduzeće i grupa preduzeća. Vrlo ĉesto se nazivaju i izveštaji opšte namene – oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. sastav stalne i sastav obrtne imovine). to su bilansi koji se sastavljaju godišnje i polugodiĉnje i koji su namenjeni ĉirokom krugu korisnika. Finansijski poloţaj upućuje na izvore – kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izmaĊu aktive i pojedinih izvora. te izmeĊu toga što smo do sad primenjivali i onoga što se sad uvodi – ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima. bilans uspeha. Ti FI opšte namene obuhvataju bilans stanja. ciljevi sastavljanja FI definišu se kvalitativne karakteristike FI odreĊuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odreĊuju se koncepti odrţanja kapitala. odnos izmeĊu poslovne i neposlovne imovine. Ali kada se kaţe da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreĊenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moţete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća. izveštaj o tokovima gotovine i beleške uz FI. Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloţaj preduzeća.

Znaĉi vršimo uvid u f. rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloţaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnošću uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. Šta obrazuje finansijski položaj jednog preduzeća? Elementi finansijskog poloţaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika – rezidualna veliĉina.Ciljevi finansijskog izveštavanja: Smatra se da FI treba da pruţe korisnicima razliĉite podatke za donošeje odluka. Čime je odreĎen prinosni položaj? Prinosni poloţaj je odreĊen rezultatom. poloţaj da dokuĉimo koliko je firma sigurna. ţelimo kratkoroĉno da proverimo moţe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoće li biti u stanju da odgovori svojim obavezama. Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom poloţaju firme. pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda. da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuĉke da li je taj finansijski poloţaj zadovoljavajući. ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima. njena likvidnost i solventnost. 33 . prihodima. koliko su naša ulaganja sigurna.. Vaţno je koliki je kapital angaţovan da bi taj prihod bio ostvaren – stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspešnosti firme. Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski položaj želimo da dokučimo? Zanima nas sigurnost firme.. sposobnost generisanja gotovine i zašta ona tu gotovinu koristi. hoće li firma biti u stanju da kapital koji smo uloţili koristi i uvećava. ali uzimamo i podatke o kapitalu. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu.

da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novĉani tok. da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina troši. ako firma posluje sa gubitkom on će se kvariti. da neto gotovinski tok bude ĉak negativan. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odrţi tekuću likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka – neto novĉani tok u odnosu na dobitak. Desiće se i obrnuto. I otuda treba voditi raĉuna i o jedno i o drugom. Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju – to je nešto vaţno i što treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. Dakle. ali i finansijski poloţaj moţe da utiĉe na rentabilitet. 34 . Prvi je da pokaţe sposobnost preduzeća da stvara gotovinu i drugo. Ĉućete poslovne ljude kako kaţu: raĉunovoĊe mikaţu da mi firma dobro radi – a para nigde! To je zato što se novĉani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. Znaĉi. postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloţaj. Pa ovaj prvi. To se ne podrazumeva već vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. One zamenjuju negdašnji aneks ali su šire od aneksa. Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene. imovinski i rentabilitetni položaj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloţaj će se popravljati ili odrţavati. izmeĊu prinosnog i finansijskog poloţaja postoji ta vrsta veze. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. Ako smo jako zaduţeni opadaće nam rentabilitet jer smo opterećeni visokim rashodima na ime kamata. Šta je zadatak Izveštaja o novčanom tolu? On je novijeg datuma. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke što je izriĉito zabranjeno. Ili smo zaduţeni najviše što moţemo pa naša šansa sa ostvarimo dobitak neće biti do kraja iskorišćena jer nemamo sopstvenog kapitala. jer MRS znaĉe odreĊeni kvalitet. a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva.Da li su povezani prinostni. desiće se da firma iskaţe dobitak a da nema dovoljno gotovine. Dakle. Napomene pruţaju podatke o: 1normativnoj osnovi sastavljanja FI – da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS.

Pa ako bi šteta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija vaţna i mora se uneti u FI. Ĉinjenica da se neki podatak moţe teško razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. FI se smatra razumljivim aako ga moţe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raĉunovodstva. 2vaţnost – moraju sadrţati sve vaţne informacije – mi nemamo posebno naĉelo koje odgovara ovom zahtevu. u proizvodnom preduzeću pozitivne i negativne 35 . znaĉi u Beleškama se rezultat firme rašĉlanjava na rezultat koji potiĉe iz svake od tih delatnosti ili teritorija. Vaţna je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. Problem koji naše raĉunovoĊe je taj što menadţeri jako malo znaju o raĉunovodstvu i podcenjuju ga. Kako mi da odredimo koja je informacija vaţna? Svaka grupa korisnika ima svoje viĊenje toga koje su informacije vaţne. Npr. Mi se pritom pitamo kolika bi šteta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao. Na sastavljaĉima je da te FI sastave tako da ih drugo struĉno lice moţe bez teškoća razumeti. Npr. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. otpoĉeli ste proizvodnju nekog proizvoda vaţno vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. Vaţnost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi.. beleške iz godine u godinu treba da imaju istu sadrţinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Beleškama a ne samo u FI 6o segmentima preduzeća ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 – FI nje po segmentima i zahteva da velika preduzeća izveštavaju po uţom organizacionim delovima.2primenjenim raĉunovodstvenim politikama – mnoga preduzeća raĉunovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. Vaţnost informacije merimo visinom štete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao.. 3pretpostavkama na kojima FI poĉivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard. vaţno vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. Za zaposlene to su plate. mogućnosti naplate i sl). Konceptualni okvir MRS izriĉito kaţe da odgovornost za razumevanje FI pored raĉunovoĊa snose i korisnici FI. naki imaju i sertifikate ovaĉćenih raĉunovoĊa – ne zato što su ludi za raĉunovodstvom već zato što su svesni da bez podataka iz raĉunovodstva ne mogu biti uspeĉni. ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI. 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraţivanja – koji je rok. za investitore dobit i dividenda. Ili. bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu – FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podruĉjima na kojima firma posluje). U velikim firmama menadţeri su edukovani iz oblasti raĉunovodstva. On kaţe da FI moraju imati sledeće odlike: 1razumljivost – pretpostavlja poštovanje naĉela jasnosti. jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. Tamo gde MRS nudi opciju vi formulišete svoju raĉunovodstvenu politiku koju morate naznaĉiti u Beleškama. U takvom sluĉaju podatak se neizostavno mora iskazati. FI znaĉi nisu namenjeni laicima. U FI morau biti sve informacije koje su vaţne za većinu korisnika FI. Sadrţina beleţaka je razliĉita u zavisnosti od pozicije na koju se beleška odnosi ipak. Neke informacije postaju vaţne tek kada glase na veliki iznos.

Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego što je proizvod predat kupcu. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaĊaje o kojima izveštavate. vi ćete reći sve ali ćete reći teako da onaj ko ĉita tu informaciju da veći znaĉaj neĉemu što nije vaćno a u drugi plan stavljate nešto što je vaţno. Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. da izmeĊu suštine i forme postoji saglasnost – da je to to. Zatim se traţi da informacija bude neutralna a ne navijaĉka. Jer oni ĉesto moraju da traţe ravnoteţu izmeĊu kvalitativnih odlika – moţe da se 36 .kursne razlike nisu preterano vaţne. ako znamo ko je kupac i koliki će biti prihod i sl. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Jako je vaţno da sastavljaĉ FI iznosi ĉinjenice. ali ako one u nekom obraĉunskom periodu dostignu veliki iznos – onda taj visoki iznos daje znaĉaj toj nformaciji. Koliko god da vam se ĉini da sastavljaĉi neće imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. Takva informacija ne moţe biti pouzdana. Uporedivost je jedini naĉin da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloţaja preduzeća. pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vaţne bez obzira na iznos na koji glase. opreznosti. da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom. 3pouzdanost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela potpunosti. vi to ĉinite zato da biste poštovali suštinu a ne formu ( npr. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvršite procenu ( što se non-stop ĉini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. Uporedivost traţi da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda i .da budu uporedivi izmeĊu razliĉitih preduzeća. Kada se radi o opreznosti traţi se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite niţim a obaveze i rashode u većim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat.). Kada poredimo FI iz tri razliĉite godine mi moţemo videti kako to preduzeće posluje. To znaĉi da procenjivanje mora biti zasnovano na što većem broju podataka i da procena bude objektivna – a to znaĉi da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo struĉno lice. Vi niste pravni vlasnik. Postoji još jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraţava suštinu – prednost date suštini. Ali vi jeste ekonomski vlasnik – vi ubirete sve koristi od korišćenja tog automobila i snosite sve troškove i rizike korišćenja tog automobila. Znaĉi. istinitosti. To je npr sluĉaj kod kupovineauta na kredit. Nećete reći da ste drugi nego ćete reći da ste prvi do prvog. Isto je i kada preduzeće uzme sredstva i izing – takva sredtva treba ukljuĉiti u imovinu firme. Sledeći uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. vi ćete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita. sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit. 4uporedivost sadrţanih informacija – pretpostavlja poštovanje naĉela kontinuiteta ili stalnosti.

da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik neće videti suštinu i . Dve su polazne premise finansijskog izveštavanja: 1) da FI treba da sadrţe samo posledice dogašaja koji su nastali – naĉelo nastanka poslovnog dogaĊaja. 2) druga pretpostavka na kojoj poĉivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja – going concern princip 37 . FI budţetskih korisnika ( javna preduzeća) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi. vaţno mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je vaţno da informacija bude pouzdana. Ĉinjenica da proizvodnja nekog vaţnog podatka košta nemoţe biti razlog da taj podatak ne bude proizveden.da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi. Da li dati prednost pouzdanosti ili vaţnosti? Nema taĉnog i pogrešnog odgovora. a FI privatnih preduzeća na obraĉunskoj osnovi. znam da je informacija vaţna i hoću da je pruţim. ali nisam sigurna do kraja u njenu taĉnost.. posle moţe da se ispostavi da ona nije taĉna. Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog. P sad. Morate proceniti visinu moguće štete u jednom i drugom sluĉaju. Kada birate informacije koje suvaţne morate voditi raĉuna o dva kriterijuma: . Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. Da li mogu sada da je objavim. Ili. ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to više neće biti vaţno. Tu dakle ima neke pravde. Treba voditi raĉuna o vaţnosti i ekonomiĉnosti. Firme snose troškove sastavljanja FI. Znaĉi da to odgovara stvarnom stanju. Npr. Jer postoji i gotovinska osnova za FI.desi da neke odlike budu u koliziji. Ne moţete reći: o da bismo do tog podatka došli to košta.da vodite raĉuna da izmeĊu koristi od te informacije i troška postoji srazmeran odnos. Proizvodnja informacija košta. . koliko treba ĉekati da bi informacija dobila na taĉnosti a da ne izgubi na znaĉaju. U FI će biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaćeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraĉunska osnova. a koriste tuĊe informacije. da je ne objavim.. imovinskog i prinosnog poloţaja preduzeća.

obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloţaj preduzeća. Zakonska obaveza o primeni MRS je sraĉunata na obezbeĊivanje uslova za zaštitu investitora i poverilaca. da li je to dovoljno da znate? Koliko od toga je stalna imovina a koliko obrtna. MRS nisu pravila već primena pravila/naĉela na odreĊene poslovne dogaĊaje. Elementi FI Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uĉinci po imovinu preduzeća pri ĉemu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obeleţjima (da li su ostavile posledice na imovinu. Finansijski je zapravo odnos izmeĊu izvora meĊusobno i odnos izmeĊu izvora i pojedinih segmenata aktive.Postoji još nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) b) c) d) e) poštovanje naĉela opreznosti. prva tri se iskazuju u bilansu stanja. Nigde ne piše primenite to i to naĉelo. Rašĉlanjivanje se vrši tako da se zadovolje informacione potrebe korisnika FI. prihode i rashode). Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim trţištima. koliko je tu poslovne a koliko neposlovne imovine (ranije su firme imale znaĉajan deo neposlovne imovine – ona se sad u 38 . Iz imovine. na odnos izmeĊu stalne imovine i sopstvenog kapitala. njihova razlika je periodiĉni rezultat. Ako bi vam neko rekao da Aktiva ove firme iznosi 1000000e. na roĉnost pozajmljenog kapitala. Ĉak ni MRS 36 – Imparitetno obezbeĊenje imovine – ne spominje naĉelo impariteta iako je svakom ko ĉita konceptualni okvir jasno da taj MRS poĉiva na tom naĉelu. Kada govorimo o finansijskom poloţaju mislimo na odnos sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala. Sva naĉela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naĉela ili kao kvalitativne odlike. U FI se vrĊi rašĉlanjivanje pojedinih elemenata. kapital. već se ti standardi grade na naĉelima o kojima smo priĉali. obaveze. a u okviru njega naĉelo realizacije i naĉelo impariteta naĉelo uzroĉnosti – to je naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja naĉelo doslednosti to je naĉelo kontinuiteta i naĉelo bilansnog identiteta. Stalni Kapital = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze Stalni kapital – Stalna imovina = neto obrtni fond Prinosni poloţaj preduzeća je odreĊen veliĉinom i meĊusobnim odnosom prihoda i rashoda. a druga dva u bilansu uspeha.

Prvi uslov znaĉi da preduzeće ubira sve koristi od posedovanja tog sredstva i snosi sve troškove i rizike koje to sredstvo nosi. Drugi uslov znaĉi da sredstvo nije nešto što ćete kupiti već nešto što ste već kupili ili dobili na poklon. tj do odliva resursa koji će preduzeću donositi ekonomske koristi – što su sredstva. patentom. sada ćemo govoriti o obavezama: . Ili ako imate patent (pronalazak) i imaćete koristi. SREDSTVA Prošli dogaĊaji koji mogu dovesti do sredstava su ili nabavka ili izgradnja ili poklon. imenom proizvoda) 39 . Npr vi šaljete radnika u inostranstvo na obuku. a niste ga zaštitili. 3. Nešto što preduzeće poseduje da bi bilo sredstvo mora da zadovolji ova tri uslova. Bez obzira o kakvoj se imovini radi MRS je definišu kao sredstva. To znaĉi da se u bilansu stanja ne mogu naći buduće obaveze.Mora biti izvesno da će te obaveze u budućnosti dovesti do odliva sredstava u budućnosti. .) Odnos stalne i obrtne imovine najviše zavisi od delatnosti preduzeća. odmarališta i sl. na imaterijalnu i materijalnu imovinu – ova podela zavisi od delatnosti. Kaţe se da kontrola postoji kada moţete prisvojiti sve koristi i kada snosite sve rizike. Vi nemate veliki izdatak i od njega oĉekujete neke buduće koristi – ali da li imate kontrolu? Nemate. od stepena otpisa stalne imovine. Sva tri uslova moraju biti ispunjena da biste nešto smatrali sredstvom. U okviru stalne imovine se vrše rašĉlanjivanja na finansijsku imovinu.Obaveza se definiše kao sadašnja obaveza. Ali ponekad kada u preduzeću treba da odluĉite da li je nešto sredstvo. situacija nije baš ĉista. Od tog resursa se u budućnosti oĉekuju ekonomske koristi. potraţivanja i gotovinu. ako nešto nije sredstvo onda je to rashod i to rashod perioda. vi ga ne moţete zadrţati u preduzeću protiv njegove volje. To je resurs koji je posledica prošlih dogaĊaja. Treći uslov znaĉi da će u budućnosti donositi neke ekonomske koristi – prihode. Danas uĉešće imaterijalne imovine raste pa i pretiĉe materijalnu imovinu. naroĉito kada je reĉ o nematerijalnim ulaganjima (licencom. Obiĉno se kontrola. Sredstvo predstavlja resurs koji je pod imovinom preduzeća. Kapital je višak sredstava u odnosu na obaveze. Bez obzira da li se radi o SI ili Ob imovini MRS definišu sredstva na opšti naĉin: 1. 2. Pošto je kapital rezidualna veliĉina.postupku privatizacije najlakše proda i to hoteli. vi onda nemate sredstvo jer nemate kontrolu nad njim. zaštitnim znakom. To znaĉi da raste znaĉaj intelektualne svojine. Obrtna imovina se dalje rašĉlanjava na zalihe. Nepostojanje kontrole je razlog da taj izdatak ne moţete tretirati kao sredstvo.

. ili da odustajete od neke provizije. Izdatak nije sredstvo kada ne ispunjava neki od navedena tri kritirijuma. Šta je ekonomska korist? Jeste prihod. ali da li je uvek i samo prihod? Šta je ekonomska korist od materijala? Ja ne neću da ga prodajem. Ĉak i uštede u troškovima mogu biti ekonomska korist. Ali ne uvek. Najveći broj obaveza koje preduzeće ima su obaveze iz ugovora – obligacione: obaveze prema radnicima. Dakle. Izvor obaveze je zakon. Svako ko je ispunio taj uslov mogao je da izvrši konverziju bez plaćanja provizije. gore): Sadašnja obaveza postoji kada vi imate duţnost ili odgovornost da nešto uradite na odreĊeni naĉin ili kad ste se obavezali da nešto ne uradite (npr neću vam naplatiti proviziju ako kod mene drţite depozit duţe od trideset dana – i to je obaveza) . imate zadatak. 40 . Ima obaveza koje proistiĉu iz uobiĉajene poslovne prakse: npr.uspostavlja zakonskom zaštitom – jer samo tako mogu tuţiti nekoga za neovlašćenu upotrebu – znaĉi imam kontrolu. kada se obaveţete da ćete kupcu vratiti novac ako vam on vrati proizvod u roku od 15 dana u sluĉaju da nije zadovoljan. Ako neko sredstvo razmenim za neko drugo sredstvo i to jeste ekonomska korist. Jedna izjava menadţmenta moţe biti izvor obaveze: npr. ja ću da ih koristim u daljoj proizvodnji proizvoda koji će doneti prihod. nemate kontrolu. I ako neko sredstvo koristim za izmirenje obaveza tad vrednost izmirene obaveze pokazuje visinu ekonomske koristi koje mi je to sredstvo donelo. To znaĉi da postoje sredstva koja nisu izazvala izdatak – poklon. dobavljaĉima i sl. jer ga u tom sluĉaju trampe koristim kao novac i razmenjujem za sredstvo koje je meni potrebno. Isto je kod izjave pri reklamiranju proizvoda da će svi proizvodi kod kojih se javi kvar biti zamenjeni novim. kad je vršena zamena maraka za evro svi smo morali da platimo odreĊenu proviziju. ali ni mašine. OBAVEZE (def. pa su menadţeri nekih banaka rekli da oni koji drţe 10000maraka duţe od 30 dana pre dana zamena mogu izvršiti zamenu bez plaćanja provizije. To su npr obaveze za poreze na dobit. obaveze za carine. A kada izdatak nije sredstvo onda pripada rashodima. i ona sredstva koja sluţe za proizvodnju nose nam buduće ekonomske koristi.. obaveze za PDV. posledica rekonstrukcije je smanjenje troškova u odnosu na troškove koje je ta mašina izazvala pre rekonstrukcije. To je dakle kada odustajete od neĉega što je uobiĉajeno. Ako niste zaštitili. Da li su izdatak i sredstvo isto? U najvećem broju sluĉajeva sticanje sredstava izaziva izdatak. Ta ušteda u troškovima jeste ekonomska korist jer ima sposobnost aktiviranja – to znaĉi da zadovoljava uslve da bude kvalifikovana kao sredstvo. prihod nije jedina ekonomska korist. Npr uradite rekonstrukciju mašine.

obaveze mogu npr biti ispunjene prenosom sredstava. odricanja poverilaca svojih prava (nekada se poverilac moţe odreći dela svog potraţivanja ili ako sud na naš zahtev donese odluku. Prihodi i rashodi se dele na poslovne. 41 . Prihodi su povećanja ekonomskih koristi. Kapital: A=O+K Visina kapitala zavisi od vrednovanja A i O. finansijski. zamenom za neku drugu obavezu – npr pretvaranje obaveza prema dobavljaĉima u meniĉne obaveze ili konverzijom kratkoroĉnih kredita u dugoroĉne kredite. tj povećanje sredstava tokom obraĉunskog perioda ili smanjenje obaveza koje imaju za posledicu povećanje kapitala osim uplata kapitala od strane vlasnika. Ovo zato da bi se razultat podelio na rezultat iz poslovne aktivnosti (poslovni prihodi – poslovni rashodi). Gore smo rekli kako se rašĉlanjuje kapital. Rashodi: Rashodi su sva smanjenja sredstava tokom obraĉunskog perioda ili povećanje obaveza koje ima za posledicu smanjenje kapitala osim isplata kapitala koji je isplaćen vlasnicima. neposlovni i vanredni. finansijske i vanredne aktivnosti – tj poslovni. U MRS I traţi se da se na poslovne prihode i rashode primenjuje bruto princip. a u saglasnosti sa poveriocem. pruţanjem usluga. pretvaranje obaveza u kapital (kada banka pristane da kredit izmiri prihvatanjem akcija preduzeća). rezultat koji nastaje po osnovu upravljanja novĉanim sredstvima i rezultat koji nastaje po osnovu vanrednih dogaĊaja.Izvršenje obaveze ne mora biti praćeno isplatom. rezultat koji potiĉe iz aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem ali nisu posledica prodaje uĉinaka. za iskazivanje ostalih prihoda i rashoda dopuštena je primena neto principa jer nisu osnova osnovne aktivnosti firme. Dividende nisu rashodi već elementi raspodele rezultata. Prihodi: Uspeh preduzeća je odreĊen prihodima i rashodima. da se naše obaveze prema svim poveriocima smanje za odreĊeni iznos onda će to takoĊe dovesti do smanjenja naših obaveza) ili njihovim gubitkom (poverilac gubi pravo na naplatu potraţivanja njihovim zastarivanjem).

Razlika izmeĊu NV i otpisane vrednosti daje nam sadašnju vrednost. Da su nastali. tj kupovnu snagu kapitala. prihoda i rashoda. Te procene ne smeju da umanje kvalitet FI. Isto vaţi i za rashode.Održanje kapitala Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Da postoji kontrola nad njima. Koji su uslovi da bi elementi bili uneti u bilans? Da su rezultat prošlih dogaĊaja. Da donose ekonomsku korist. ne moţemo da sastavimo ni jedan FI a da ne izvršimo neke procene. Prema tome otpisivanjem ne odreĊujemo samo visinu prihoda i rashoda. Vrednost nekih elemenata kao što su sredstva utvrĊuje se putem postupka sistematskog otpisivanja na jednoj sistematskoj racionalnoj osnovi. Poslednje dve stavke su za sve pozicije osim za kapital koji je rezidual. Ponekad se do vrednosti nekih elemenata moţe doći samo procenom. Da se vrednost svakog elementa moţe pouzdano proceniti. To je još jedna potvrda veze izmeĊu bilansa stanja i bilansa uspeha. Osnove za procenjivanje: Rekli smo da nekad postoji problem procene – odreĊivanja vrednosti elemenata. Priznati ili bilansirati element znaĉi bilansirati ga kao prihod ili 42 . Povezanost elemenata: Kada priznajete prihod šta istovremeno morate priznati? Šta je posledica nastalog prihoda? Setite se definicije da kada priznajete prihod vi morate priznati ili povećanje sredstava ili smanjenje obaveza. obaveza. Tako se otpisuju stalna sredstva. Procenjivanje je sastavni deo sastavljanja FI. kada priznajete rashode morate priznati ili smanjenje sredstava ili povećanje obaveza. Svaki rashod će smanjiti neto imovinu tj kapital smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza i svaki prihod povećava kapital povećanjem imovine ili smanjenjem obaveza. mi time odreĊujemo i vrednost sredstava. Revalorizacija je postupak koji treba da neutrališe uticaj inflacije na FI i da doprinese odrţanju uloţenog kapitala – mi ţelimo odrţati realnu vrednost kapitala. U najvećem broju sluĉajeva mi moţemo bez teškoća da odredimo vrednost sredstava. Na racionalnoj osnovi – znaĉi da visina otpisa mora odraţavati stvarno smanjenje vrednosti tih sredstava. Proceniti znaĉi odrediti vrednost elementa. a da se to ne bi desilo one moraju biti objektivne. Sistematska osnova je postupak ĉija su pravila unapred definisana.

dnevnu vrednost koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je TV kod imovine niţa a kod obaveza viša od dnevne vrednosti. Tekući trošak (dnevna vrednost imovine na dan sastavljanja FI). I konaĉno SV za neke od obaveza ili imovine. 2. 1) Koncept nominalnog odrţanja kapitala Zbog ĉega je vaţno koji je koncept odrţanja kapitala u osnovi FI? Koncept odrţanja nominalnog kapitala je zahtev da menadţment odrţi nominalnu vrednost kapitala uloţenog u preduzeće i smatra da je kapital odrţan ako je nominalni iznos kapitala na kraju perioda jednak onom na poĉetku perioda. Koncept realnog odrţanja kapitala i 3. To znaĉi da vi verujete da je kupovna snaga 43 . Dakle. Ako imam nameru da otuĊim nešto od imovine pravila procenjivanja zahtevaju da je moram vrednovati po ostvarivoj trţišnoj vrednsti tj u visini mogućeg unovĉenja. Konceptualni okvir i MRS ne insistiraju na jednoj vrednosti već nude ĉitav set vrednosti: Istorijski trošak (NV ili CK). Sadašnja vrednost (ne mora biti sadašnja vrednost OS već moţe biti diskontovana vrednost nekog sredstva – i to razlika izmeĊu SV prihoda i rashoda koje to sredstvo izaziva – npr formirate rezervisanje za penzije svojim radnicima koje ćete isplaćivati tek nakon 15 godina. moguće je da u nekom FI budu korišćene sve ove vrednosti a da to en bude u suprotnosti sa pravilima procenjivanja.imoviu odnosno prihod ili rashod. Konceptualni okvir ne preferira posebno ali se u najvećemo broju MRS kao osnova za procenjivanje pominje istorijski trošak. Koncept fiziĉkog odrţanja kapitala ili koncept odrţanja supstance. pitanje je koliko treba da bude rezervisanje koje ćete danas formirati da biste za 15 godina isplaćivati i tu sumu – znaĉi moramo utvrditi sadašnju vrednost te obaveze). Koncept nominalnog odrţanja kapitala. Pa ako istorijski trošak koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je vrednost u knjigama na dan bilansa niţa od njihove trţišne vrednosti. Dobitak je u tom sluĉaju jednak razlici izmeĊu prihoda i rashoda utvrĊenog na osnovu njihovih nominalnih stopa. Ali ne postoji FI koji je sastavljen samo na bazi istorijskog troška nego se u jednom FI koriste ponekad svaka od ovih vrednosti. Ostvariva trţišna vrednost (vrednost po kojoj se sredstvo moţe prodati). A procenjivanje znaĉi kako priznatom elementu odrediti vrednost. Koncepti kapitala: Koncepti kapitala koji su u osnovi redovnog finansijskog izveštavanja (ima ih 3) su: 1.

novca stabilna tj zanemarujete promene kupovne snage kapitala. Ne moţemo stalno kupovati iste mašine da bismo smatrali da je naš kapital odrţan. Tada bi koncept nominalnog odrţanja kapitala obezbeĊivao odrţanje realnog kapitala. Dakle vi prihode i rashode morate iskazati u jedinicama iste kupovne snage. Kada bismo imali stabilne uslove bilo bi nam potpuno svejedno koji ćemo standard primeniti. Dakle. Koncept nominalnog odrţanja kapitala dakle odreĊuje šta će te smatrati dobitkom i odreĊuje kako ćete vrednovati imovinu i obaveze. U konceptualnom okviru se ne preferira ni jedan koncept ali najveći broj standarda se bazira na konceptu odrţanja realnog kapitala. Znaĉi vi ćete za vrednovanje imovine i obaveza uvaţiti istorijski trošak. Kapital će se smatrati odrţanim ako kapital na kraju perioda ima istu kupovnu snagu koju je imao na poĉetku perioda. zakljuĉak je da odabrani koncept opredeljuje osnovicu za procenjivanje u bilansu stanja. već uzimamo novije i modernije mašine. znaĉi kada postoji inflacija ali ne hiperinflacija (ovaj MRS15 će biti ukinut i biće zamenjen). Još nismo stigli dotle ali je izvesno da inflacija postoji. To znaĉi da će vam finansijski rezultat biti precenjen i da ćete platiti porez na nešto što rezultat 44 . Ovaj koncept smatra da vrednovanje treba vršiti po cenama ponovne nabavke. Ali nije tako. Oni koji primenjuju MRS samo ako je kumulativna stopa inflacije za poslednje tri godine veća ili jednaka 100% imaju pravo primene MRS 29 odnosno smatra se da preduzeće posluje u hiperinflatornim uslovima. moţete izvršiti ponovne procene recimo HoV na dan bilansa i uzeti u obzir TV. 2) Koncept realnog odrţanja kapitala Ovaj koncept ima za cilj oĉuvanje kupovne snage kapitala uloţenog u preduzeće. odnosno osnovicu za odreĊivanje visine prihoda i rashoda u bilasu uspeha. Princip vrednovanja koji odgovara ovom konceptu je vrednovanje po tekućem trošku tj dnevnim vrednostima. Kod nas se moţe pojaviti pitanje kako će naša preduzeća odrţati kapital ako nije predviĊena obaveza revalorizacije dok ne doĊemo u hiperinflaciju. Veoma je teĉko operacionalizovati ovaj koncep. 3) Koncept odrţanja fiziĉkog kapitala Ovde je reĉ o zahtevu da se saĉuva proizvodna sposobnost preduzeća. Kapital se smatra odrţanim ako proizvodna sposobnost na kraju perioda je jednaka proizvodnoj sposobnosti preduzeća na poĉetku perioda. Kada je reĉ o finansijskom izveštavanju i odrţanju kapitala onda sastavljaĉi FI i menadţment preduzeća imaju ozbiljan problem: vi nemate pravo na revalorizaciju po MRS... Postoje dva standarda: MRS 29 koji se odnosi na revalorizaciju tj izveštavanje u hiperinflatornim uslovima i MRS 15 koji se bavio tretmanom efekata promena cena. ali brojni delovi imovine će biti vrednovani po istorijskom trošku kao i rashodi.

Drugim reĉima. da su pouzdani i uporedivi. banke. Vidi: Cilj izveštavanja? Ko je odgovoran? Šta je fer prikazivanje? Koje su komponente? Da li treba sastavljati dodatne izveštaje – moţemo ali ne moramo? Da li se ĉinjenica da su FI sastavljeni u skladu sa MRS mora objaviti i zašto? Treba. MRS 1 se ne ograniĉava na preduzeća odreĊene delatnosti već se kaţe da se on odnosi na javni sektor – za sva preduzeća. Retko kad će neko preduzeće biti u poziciji da primena nekog MRS bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog 45 . isplativa i sl. da sadrţe sve vaţne informacije. Izveštaji opšte namene su oni izveštaji koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da zahtevaju posebne izveštaje koji su u skladu sa njihovim informacionim potrebama već moraju da se zadovolje onim informacijama koje su prezentirane u ovim FI i zbog toga oni nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. MRS 1 – kako treba da budu sastavljeni FI (ne odreĊujući formu već informacije koje treba da budu prezentirane) Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje FI opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih FI sa FI iz prethodnog perioda (uporedivost u vemenu) i sa FI drugih preduzeća. finansijske institucije i osiguravajuća društva. tj da bi se izvršila emisija novog kola akcija). U ovu vrstu izveštaja spadaju i oni izveštaji koji se prikazuju odvojeno od seta Godišnjeg obraĉuna kao što su Izveštaj o poslovanju i Prospekt (poseban izveštaj koji se podnosi komisiji za HoV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcije te firme poţeljna. Menadţment nema drugi izbor sem da posle oporezivanja vodi raĉuna da ne raspodeli ono što rezultat nije. MRS 1 se primenjuje na sve redovne izveštaje pojedinaĉnih preduzeća i grupa reduzeća. Zbog specifiĉnosti i posebnog znaĉaja banaka postoji još jedan poseban standard koji se time bavi – MRS 30 – prezentacija banaka i drugih finansijskih institucija. zato što time upućujemo korisnicima poruku da ti FI poseduju ĉetiri kvalitativne odlike: da su razumljivi. odrţanje kapitala se moţe obezbediti jedino kroz adekvatnu raspodelu dobiti. Da li moţemo od nekog MRS da odustanemo? Samo izuzetno.nije.

na kom temelju taj zakljuĉak donosite. firma je u prošloj godini ostvarila visoke gubitke. Ako se u nekom standardu nudi kao što je npr u MRS 16 mogućnost da vi kod otpisivanja koristite linearnu. Dakle to su razlozi zbog kojih verujete u nastavak poslovanja firme. degresivnu i funkcionalnu metodu – onda raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju ćete od ove tri metode koristiti. vi nemate osnova da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. morate objasniti na osnovu ĉega. vlasnici su odluĉili da uloţe dodatni kapital. Ova pravila moraju biti objavljena. Ako ona pak ima dobar finansijski poloţaj. kada priznajete rashod vi automatski priznajte ili smanjenje aktive ili povećanje obaveza. Ako firma ostvaruje gubitke a vi tvrdite da ona nastavlja sa radom. i to ozbiljne gubitke – ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. ne specifiĉne same po sebi nego specifiĉne za vaše preduzeće – ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaţećim raĉunovodstvenim naĉelima i vaţećim MRS. praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. Raĉunovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih konvencija. priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate finansijski poloţaj firme i prinosni polaj firme. Dakle. specifiĉne konvencije. pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih FI. to je znaĉi naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u nekim naĉelima. To je kod onih naĉela gde imate prava izbora.izveštavanja. Znaĉi. 46 . poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganje naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. ali napravljen je sanacioni program firme. I kada nastane prihod vi ga priznajte i automatski priznajte ili povećanje aktive ili smanjenje obaveza. Akrualna osnova raĉunovodstva Obraĉunska osnova znaĉi da se u FI iskazuju prihodi i rashodi i posledice koje oni izazivaju u trenutku njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda i isplate rashoda. ako posluje sa dobitkom. ako su njene aktivnosti na jednakom ili istom nivou u odnosu na ranije. Moţete reći – u redu. ako se to dogodi. Finansijski poloţaj takve firme je loš pa moţe doći do nelikvidnosti i steĉaja. Kada viste vi posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? – ako ima gubitke. Zašto su to specifiĉna naĉela. ali onda do detalja morate objasni zašto odustajete. Ako se sumnja u nastavak poslovanja vi onda morate da objasnite zašto verujete u nastavak poslovanja. Kod going concern principa najmanje 12 meseci se ne predviĊa prestanak rada tog preduzeća. onda prema MRS 1 od primene tog MRS moţete odustati. pokazati kako bi FI izgleda da ste ga primenili i kako izgleda sada kada ga niste primenili.

Naroĉito se gleda razvoj prihoda od prodaje.Šta znaĉi konzistentnost prikazivanja? MRS 1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u FI. vi njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. takve promene se ne mogu opravdati – dakle ne moţete iz ĉistog hira menjati formu ili sadrţinu. Kada je dopušteno da prebijamo stavke? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dozvoljeno da ne poštujemo bruto princip? Pravilo kojim se u praksi treba rukovoditi je sledeće: samo ako se u MRS izriĉito kaţe da je kompeziranje dopušteno koristićete Neto princip. Dobici od prodaje OS 30. u FI najmanje za prethodnu godinu. stavka. U FI treba iskazati sve vaţne stavke ODVOJENO. 47 . ali zajedno iznos 100 i to ima svoju teţinu. Beznaĉajne stavke moţete sabirati i iskazivati zajedno po grupama vodeći pri grupisanju raĉuna o njihovoj prirodi – da srodne stavke grupišete u jednu poziciju. znaĉi u svim bilansima ide podatak za tekuću godinu i do njega odmah ide kolona Podaci za prethodnu godinu – da bi se gledajući samo jedan bilans mogla uporediti prethodna sa tekućom godinom. Ako npr takav standard do tada nije postojao. Zato te informacije iskazujemo kao Ostali prihodi – ja ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Jer iako pojedini dobici od prodaje imovine nisu znaĉajni (dobici na prodaji HoV su 50. u svim drugim sluĉajevima koristićete Bruto princip. on je razlika izmeĊu ProdajneV HoV koja predstavlja prihod i NV HoV koja predstavlja rashod.) i kada ih pokaţeš svaku za sebe ni jedna nema neki znaĉajan iznos u odnosu na prihod moje firme. Uporedne informacije dajete uvek – to je vaţno pravilo. Znaĉi forma i sadrţina FI treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih perioda. Ukoliko to nije sluĉaj. ali morate kazati koje su posledice primene tog novog standarda. Pošto prodaja HoV za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost a ne onu zbog koje je preduzeće osnovano i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije – onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha i prihode i rashode od prodaje već da samo kaţete dobitak/guitak je toliki. Smatra se da time korisnike FI nećete uskratiti za vaţnu informaciju. ali se to smatra prihvatljivim jer jednom sa tom primenom morate poĉeti. kao posebna pozicija. Kada je dobitak od HoV toliki i toliki. Formu ili sadrţinu moţete promeniti samo onda kada bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja – pruţanje stvarne slike o i imovinskom i finansijskom poloţaju preduzeća. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke. Kada standardi dopuštaju Neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni. Dobici od prodaje materijala su 20. U napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina – da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. ako taj standard na drugaĉiji naĉin ureĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu – naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost FI.

oprema nematerijalna ulaganja i dugoroĉni plasmani i uĉešća u kapitalu). on se bavi poreskim sredstvima. . dakle. u tom sluĉaju 25% 48 . potraţivanja i obaveze u skladu sa MRS12(bavi se odnosom poreza koji plaćate po osnovu poreskog bilansa i poreza koji biste plaćali da se oporezuje trgovinski bilans. vi moţete dati formu kakvu hoćete. Objavljivanje FI za velika preduzeća je obaveza – najveći broj preduzeća tu obavezu ispunjavaju tako što te FI stave na sajt. MRS1 kaţe da se u bilansu stanja mora prezentirati sledeće: prvo stalna imovina (nekretnine. Isto je i za pasivu. ako ste platili više poreza onda imate odloţena poreska sredstva. Ako se radi o grupi preduzeća onda se moţe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzeće. Bilans stanja obavezno mora da iskaţe obrtnu i stalnu imovinu podvojeno. u kojoj valuti je bilans sastavljen – po pravilu valuta zemlje u kojoj matiĉna firma ima sedište. ali su u MRS1 navode podaci koje bilans mora da sadrţi. kada neka firma ima manje od 100% kapitala neke firme npr 75% tu firma ima većinsku kontrolu. Dopušteno je meĊutim da izveštaji budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedište. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu). sve crnogorske firme prave FI u evru. se preraĉunavalo u marke da bi analize imale smisla. nije bitno. zatim obrtna imovina (potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja. preduzeća prvo stavljaju stalna sredstva a na kraju likvidna. ali morate dati podatke koje MRS 1 propisuje. rezervisanja. Jasno se mora naglasiti koja je i zašto je baš ta izveštajna valuta. krediti. ali MRS 1 propisuje da to moţe biti najdalje 6 meseci od dana bilansa.Stepen preciznosti u 000 dinara ili u 000 000 dinara. . a da li će biti princip rastuće ili opadajuće likvidnosti. manjinski interes (nema ga kod pojedinaĉnih preduzeća već samo kod grupe – to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. moţete ići u dublje rašĉlanjivanje ako hoćete. izveštaj o novĉanom toku. Obiĉno u inflatornim uslovima firme odluĉe da sastavljaju FI u drugoj valuti – kod nas 1993. Da bi se uradila identifikacija FI mora da stoji: .Ĉiji je to bilans.Dan bilansa (bilans bez datuma je nevaţeći) ili period (bilans uspeha.Izveštajna valuta. Izbor trenutka objavljivanja FI preduzeća je odluka koju donosi menadţment firma kada je to najpogodnije. gotovina i gotovinski ekvivalentim ostale finansijske delove imovine i zalihe. Znaĉi. Iako je ovo jeda dosta plitak stepen rašĉlanjivanja – on ipak predstavlja minimum. . Banke prvo stavljaju likvidna sredstva a na kraju stalna. .Naznaka da li je to bilans preduzeća ili grupe. u suprotnom imate obavezu).Kako bilans treba da izgleda? MRS 1 ostavlja preduzeću ili drţavi (kao kod nas) da odredi hoće li to biti u formi liste ili konta. postrojenja. U pasivi je sledeće: dobavljaĉi. kod banaka SK je na kraju a kod preduzeća je na poĉetku.

Šta se smatra pod izveštajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reĉ o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifiĉnim informacionim potrebama. dakle ja ću se sada zadrţati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiĉu ureĊenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. po pravilima koje ona odredi (kod nas to odreĊuje Zakon o HOV) izvršila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt.je manjinski interes – spoljni akcionari. standard jedan daje odgovor na pitanje na koji naĉin treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. potrebna i isplativa. i izmeĊu preduzeća (da u jednom trenutku na 31. kako oni treba da izgledaju ne odreĊujući striktno formu već odreĊujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane.) Ĉetvrtak. Kada zelimo da 49 . MeĊunarodni raĉunovodstveni standard jedan . Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traţi od preduzeća da mu da taĉno utvrĊene informacije već mora da se zadovolji onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima. i kada rešavate duţni ste da u bilansu grupe kaţete koliko pripada matici a koliko manjinskim akcionarima. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja. Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze. Zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji. novembar 2004. U ove izveštaje ukljuĉuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obraĉuna kao što su: izveštaj o poslovanju ili prospekt. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadrţina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja. Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagaĉima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poţeljna. 4. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu (znaĉi u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme).12 bilansi razliĉitih firmi budu meĊusobno uporedivi).

Ako bi se tako nešto dogodilo. koje su komponente. Belešle uz FI. da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća odreĎenih delatnosti? Ne. (--svrha-pruţanje osnove korisnicima FI za donošenje poslovnih odluka. komponente-BS. Sva preduzeća. ali moramo 50 . vezanih za ulaganje sopstvenog kapitala. govorili smo ranije. kaţemo da su to standardi za javni sektor. Kada je reč o delatnostima. da su pouzdani i da su uporedivi. da sadrţe sve vaţne informacije. Retko kada će neko preduzeće dozvoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. Izveštaj o novĉanim tokovima. Zbog specifiĉnosti banaka i posebnog znaĉaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan. Zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi. Odustaje se u sluĉajevima kada bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrešne zakljuĉke. što će reći na izveštaje pojedinaĉnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća. fer prikazivanje-da se već pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promena poštuju raĉunovodstvena i bilansna naĉela. ako oni obezbeĊuju sticanje jasnijeg uvida u finansijski poloţaj preduzeća. banke. O tome šta je cilj izveštavanja. taĉnosti i potpunosti) Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da. kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki poloţaj firme. tj. dodatni?-da. odgovoran-za pripremu i prezentaciju odgovornost snosi odbor direktora ili sliĉno rukovodeće telo. To je MRS 30 koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija''. koji je napravljen uzimajući u obzir specifiĉnost banaka i znaĉaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. Izveštaj o promenama kapitala. šta je fer prikazivanje. tj. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje. da poseduju one ĉetiri kvalitativne odlike. da li treba sastavljati dodatne izveštaje (moţemo ali i ne moramo). Za banke vaţi i MRS 1 i MRS 30.emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt. finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. ko je odgovoran za finansijske izveštaje. onda po MRS-1 moţemo odustati od primene tog standarda. BU. na konsolidovane finansijske izveštaje. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati? Samo izuzetno.

Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš. Ako firma posluje sa dobitkom. ***O raĉunovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno. on zakljuĉuje da mi vršimo degresivan otpis. Ako se u nekom satndaru nudi. pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj naĉin. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. po principu proizvedenih uĉinaka) to pedstavlja vašu raĉunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. tri moguća pravila priznavanja prihoda (po naplaćenoj realizaciji. ali su ponuĊena kao mogućnost izbora. principa. Firma gubi poslove i gasi se. ako ima dobar finansijski poloţaj. Moramo potpuno jasnim uĉiniti zbog ĉega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primenjivanja odreĊenog standarda. po fakturisanoj realizaciji. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi 51 . pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja.do detalja objasniti zbog ĉega odustajemo. a sada ih pominjemo samo da bismo nauĉili njihovu definiciju. mogućnost da otpisujete linearno. opet raĉunovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. Ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. kao u MRS-16. ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije. Kada ĉita izveštaje. Nego su to pravila koja su u naĉelima sadrţana. konvencija. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da li je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke. ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno vaţećim naĉelima i standardima. nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka taĉna. Zato su to specifiĉne politike za vaše preduzeće. To je naĉin na koji vi koristite prava izbora koja su sadrţana u pojedinim naĉelima. Zašto su to specifična načela. Ova pravila moraju biti objavljena. konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naĉela. a usled nelikvidnosti do steĉaja u kratkom roku. i doĊe recimo do opreme. Kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncern principa. Kod going concern principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci. moţe doći do nelikvidnosti. Ako vam neko naĉelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. To je za njega vaţna informacija. Ko ĉita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. degresivno i funkcionalno. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviĊa njegov prestanak. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifiĉnih naĉela.

tada. poverioci uĉestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraţivanja ili odricanjem od dela svojih potraţivanja. pri ĉemu se prioritet daje trenutku nastanka prihoda. i ako on na drugaĉiji naĉin odreĊuje bilansiranje odreĊenih dogaĊaja u odnosu na dosadašnju praksu. ili smanjenje obaveze. Šta moţe biti razlog? Moţete reći. a vi kaţete firma će nastaviti sa radom. takve promene se ne mogu pravdati. i automacki priznajete ili povećenje aktive. Znaĉi. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadrţinu. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? a) Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja . da bi se ispunili ciljevi finansijskog izveštavanja potrebno bi bilo promeniti formu i sadrţinu. ili povećanje obaveza. b) Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoĊenje novog standarda. prihvatljivim. Kad priznajete rashod. vi priznajete ili smanjenje aktive. jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom otpoĉeti. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloţaj firme. transakcije se obuhvataju kada nastanu. Akrualna (obračunska) osnova računovodstva znaĉi da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. Šta znači konzistentnost prikazivanja? MRS1 kaţe da morate kontinuirano primenjivati isti naĉin prikazivanja odreĊenih informacija u finansijsim izveštajima. Odnosno. Ukoliko to nije sluĉaj. Ne moţete iz ĉistog hira prikazivati promene svake godine drugaĉije. kada nastane prihod. vlasnici su odluĉili da daju dodatni kapital. odnosno isplata rashoda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao. Ali taj razlog se smatra dopustivim. Firma radi sa gubitkom.pruţanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloţaja preduzeća. Šta znače materijalnost i agregacija? 52 . u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke. dok se rashodi povezuju sa prihodima koji su nastali. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena.morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. morate objasniti na temelju ĉega vi takav zakljuĉak donosite. ali je uradila sanacioni program firme. a ne samo prinosni. vi priznajete prihod. U sluĉaju da nastanu znaĉajne promene u poslovanju preduzeća. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda.

Moţda pojedinaĉno gledano dobici na prodaji imovine nisu znaĉajni. U svim drugim sluĉajevima koristi ćete bruto princip. je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje. Ovo je vaţno jer kada sabirate beznaĉajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vaţna. Beznaĉajne stavke moţete sabirati. dobici na prodaju materijala su 20. onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti. Zahtev za pruţanjem uporedivosti podataka 53 . vodeći raĉuna kada ih grupišete tj. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu.U finansijskim izveštajima treba iskazati sve vaţne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. moţete iskazivati zajedno po grupama. Ali kada sve to zajedno saberem i kaţem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. Tako se smatra da time nećete uskratiti vaţnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu. Samo ako se u standardu kaţe da je kompenziranje dopušteno. o njihovoj prirodi. a ne moram ići pojedinaĉno po stavkama. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadiĉnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uoĉiti razvoj visine date pozicije. i pošto ovi prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije. dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30. Kada gledate samo jedan bilans vi moţete uporeĊivati tekuću sa prethodnom godinom. Tu ste vršili saldiranje. ta informacija onda ima svoju teţinu. to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. To je vaţno pravilo. koje prestavljaju rashod. Kada dati uporedne informacije? Uporedne informacije dajete uvek. ide podatak za tekuću godinu. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrĊivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi. da li ići na bruto ili neto princip. Kada vi kaţete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko. Kad ih pokaţem svako za sebe. taj dobitak je razlika izmeĊu prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti. a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kaţete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. moţete koristiti neto princip. to moţete uraditi. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiĉu iz iste transakcije i kada nisu znaĉajni.

izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. Dopušteno je meĊutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. Kada je bila hiperinflacija '93 ovde.12. u stvari. na napomene uz finansijske Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. pretvarali smo bilanse u marke. u napomenama. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u odreĊenom vremenskom periodu. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. Zatim mora stojati naznaka da li je reĉ o bilansu koji je sastavljen za pojedinaĉno preduzeće ili je reĉ o bilansu grupe. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matiĉno preduzeće. odnosno naziv subjekta o ĉijem je bilansu reĉ. a evro nije crnogorska valuta. u dinarima. Kao što vam fotografija bez datuma ne znaĉi mnogo. Morali smo prevesti u neku ĉvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. nego se odnosi i izveštaje. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. 54 . bilansu uspeha (odnos izmeĊu prihoda i rashoda. Bilans stanja je trenutna slika. tako vam i bilans bez datuma ne znaĉi mnogo. Ali u MRS 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrţi.rezultat ostvaren u periodu od 1. za izveštaj o novĉanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi drţava za njega. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje.ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. centar grupe. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. Zatim mora stajati dan bilansa.12 do 31. odnos izmeĊu dobitka i kapitala). Bilans bez dana je nevaţeći bilans! Bilans je kao slika. Period je relevantan za bilans uspeha. bilans vama ništa ne znaĉi. I uvek mora stajati u kom periodu. kao fotografija napravljena u odreĊenom trenutku. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. MRS 1 neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. u dolarima). Kod konsolidovanih bilansa (kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji oznaĉava se izveštajna valuta. Moţete vi dati formu kakvu hoćete. kad god smo hteli da radimo neku analizu. Prvo mora da stoji ĉiji je to bilans. Sta još mora stajati? Zatim mora stajati izveštajna valuta. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o ĉijem je izveštaju reĉ. kao izveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obiĉno u inflatornim uslovima. tj. Finansijski izveštaj mora sadrţati dan bilansa ili period. kao što je to kod nas. moţete vi ići u dublje rašĉlanjavanje ako hoćete.

Takav bilans imaju banke. TakoĊe se obrtnom imovinom smatraju gotovina i gotovinski ekvivalenti. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. 4.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko rašĉlanjena. pa dospeli krediti.Objavljivanje finansijskih izveštaja za velika preduzeća je obaveza. i oĉekuje se da će biti realizovana u toku 12 meseci od dana bilansa. Kod preduzeća je obiĉno obrnuto. 3. tj. 1. Kod banke je na prvom mestu gotovina i gotovinski ekvivalenti. Ovi podaci: 1. krediti. U pasivi su dospele obaveze. ĉija upotreba nije niĉim ograniĉena. Sva imovina koja ne ispunjava napred navedene zahteve smatra se stalnom imovinom.2. 2. a na kraju sopstveni kapital. postrojenjima i opremi (pod nekretninama se misli i na zemljište). Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoroĉnim plasmanima. podaci o nekretninama. pa plasmani. a na dnu osnovna (stalna) imovina. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. Obrtnom imovinom se smatra ona koja se oĉekuje da će biti realizovana. to je stvar vašeg izbora. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu odvojene. podatke o uĉešćima u kapitalu drugih lica po NV. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: * U aktivi: 1. Znaĉi najkasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. potraţivanja od kupaca i ostala potraţivanja 55 . odnosno koja se drţi radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa kao i ona koja se drţi na zlihama radi trgovine. MRS 1 kaţe da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. prvo će stajati gotovina. pa onda stalna sredstva.

Ako smo platili više imamo odloţeno poresko sredstvo. Spoljni akcionari oznaĉavaju se kao manjinski akcionari. razliĉita je i visina poreza. Dato je u pasivi jer moţe biti ili potraţivanje ili obaveza. ali se to predstavlja minimum. dobavljaĉi 2. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju ĉine firma A i firma B. To je jedan dosta plitak stepen rašĉlanjavanja stalne i obrtne imovine. manjiski interesi (oni se ne pojavljuju kod pojedinaĉnih preduzeća. zalihe Obrtnu imovinu ĉine: 4. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu razliĉiti. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema). upisani kapital i rezerve.7. potraţivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 (reĉ je o standardu koji niko ne primenjuje.5. I kada izveštavamo duţni smo da u bilansu grupe iskaţemo koliko kapitala grupe pripada matiĉnoj firmi A.6. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. a ako smo platili manje imamo odloţenu poresku obavezu) 3. 6. Ovaj standard se bavi odgoĊenim poreskim obavezama. On se bavi odnosom izmeĊu poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrĊivanje trgovinski poslovni bilans. Najmanje mora ovo. * Obavezne dodatne informacije: 56 . uzeti krediti 5.5. ali nije potpuni vlasnik. ostale finansijske delove imovine 7. manjinskog interesa nema. tada firma A ima kontrolu i većinsko uĉešće u fimi B. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. Manjinske akcionare imamo kada matiĉna firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne i 100% uĉešće. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazuje uĉešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. a koliko pripada akcionarima. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. rezervisanja 4. * U pasivi: 1. odnosno poreskim sredstvima.

iznos neisplaćenih dividendi. kao i efekti zajedniĉkih poduhvata . troškovi se moraju klasifikovati po vrstama.dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti . Pomenute metode se meĊusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashode i prihode. 2.broj odobrenih akcija .rezerve preduzeća .neto dobitak ili gubitak. Bilans uspeha U bilansu uspeha pretpostavljeni minimum rašĉlanjavanja podrazumeva rašĉlanjavanje na: .manjinski interes .broj izdatih.. Koje metode bilansiranja uspeha Sandard dopušta? Prema MRS 1 sastavljaĉima FI na raspolaganju su metoda ukupnih troškova i metoda troškova prodatih uĉinaka.prava i ograniĉenja po osnovu vlasništva . Za potrebe metode ukupnih troškova.vlasnici akcija .rezultat operativne aktivnosti . 57 .vanredne stavke .prihode .uĉešće dobitaka i gubitaka pridrzţenih preduzeća. uplaćenih i neuplaćenih akcija .poreski rashodi . potrebno je klasifikaciju izvršiti po mestima i nosiocima troškova. dok za potrebe metode troškova prodatih uĉinaka.

investiranja 5.informacije ĉije je objavljivanje obavezno prema MRS. 3. a ĉije je poznavanje nuţno da bi korisnici doneli ispravne zakljuĉke.svaku stavku prihoda i rashoda. 58 .neto dobitak ili gubitak za izveštajni period . On mora da sadrţi najmanje sledeće informacije: .Prihodima se kod metode ukupnih troškova smatraju kako realizovani tako i nerealizovani uĉinci. a nisu iskazane u izveštajima . a po metodi troškova prodatih uĉinaka samo realizovani uĉinci. Izveštaj o novčanim tokovima Ovaj izveštaj sluţi za ocenu likvidnosti jer sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju po osnovu: .dodatne informacije koje nisu prikazane u izveštajima. koji se saglasno drugim raĉunovodstvenim standardima tretiraju kao dirktno povećanje ili smanjenje kapitala .finansiranja .operativne aktivnosti . Beleške uz finansijske izveštaje Treba da prikaţu: .kumulativni efekat promenau raĉunovodstvenoj politici i ispravku fundamentalnih grešaka do kojih se došlo na osnovu podataka i testova MRS 8 4. dobitak i gubitak. Izveštaj o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj namenjen je vlasnicima preduzeća.osnove na kojima su pripremljeni finansijski izveštaji i specifiĉne raĉunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaĉajne transakcije i dogaĊaje .

5. Kratkoroĉne obaveze 5. 6. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraţivanja Gotovina AVR 1. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaĉu za kupljeno sredstvo. Imovina steĉena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. 2. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. 7. Dugoroĉne obaveze 4.MRS 38 Nematerijalna imovina Bilans stanja Aktiva Pasiva 1. vrednost bilansnih pozicija se moţe utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. Zašto ne i kasa skonto 59 . 8. dok se sopstveni uĉinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene koštanja. 3. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljaĉa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. I Nabavna vrednost Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steĉene kupovinom i obaveza. Rezervisanja 3. PVR Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa naĉelom istorijskog troška. 4. Sopstveni kapital 2.MeĊunarodni raĉunovodstveni standard trideset osam .

onda u zavisne troškove uraĉunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). a ako je reĉ o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. mi ćemo traţiti doplatu od 10. Dajemo sredstvo ĉija je vrednost 100. Ako se vrednost sredstva stiĉe razmenom. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. Sliĉno pitanje je i kod kupovine zemljišta. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. prevoza. onda ti troškovi ne treba da budu uraĉunati u cenu. Ukoliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 60 . a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. ali u koliko smo naknadno odluĉili da rušimo. i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke.kaţemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. osiguranja. napravljen je ugovor o kupoprodaji. onda takve troškove treba uraĉunati u nabavnu cenu. Ne onog koje smo primili. glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16. onda ne. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. pa kao zavisni trošak raĉunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. a koji će neminovno nastati biti uraĉunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni ĉinjenice da je spor moguć i da će moţda takvi troškovi nastati. Ukoliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niţa od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. nego onog koje smo mi dali. 38 i 2. Ima veze sa izmirenjem obaveza. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. Prvo pitanje koje se moţe postaviti kada je reĉ o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uraĉunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. onda ih raĉunamo. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preĉe kupovine i traţi poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. Posto te vrednosti nisu jednake. da li troškove rušenja graĊevinskog objekta koji se na njemu nalaze uraĉunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima raĉunalo u trenutku nabavke. da bi sredstvo bilo uskladišteno. montaţe. A to znaĉi ako je reĉ o materijalu. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku. kupujemo zemljište.kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljaĉima. carine . dobijamo sredstvo ĉija je vrednost 90. istovara. Zavisni troškovi nabavke nastaju. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo odreĊeni prihod. onda se njegova vrednost odreĊuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. niti sa nabavkom neposredno. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi. Ukoliko pri utvrĊivanju kupovne cene nismo oĉekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući.

33%. Vrlo ĉesto one podrţavaju preduzeća u odreĊenim namerama. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000.67%. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 61 . Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Ukoliko postoji isplata ili doplata. Mi na trţištu moţemo saznati vrednost svake mašine pojedinaĉno. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. Drţava ima interes da zadrţi stanovništvo u pograniĉnim podruĉjima. a 50 000/180 000 je 50%. a C 60 000. Zatim ćemo izraĉunati koliko je procentualno uĉešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. Drţava će ĉesto dati za svako investiranje u pograniĉnim podruĉjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinaĉnih mašina iz ove linije. da se ono ne iseljva. Procentualno 60 000/180 000 je 33. 30 000/180 000 je 16. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinaĉnu mašinu koja ĉini deo te proizvodne linije. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. C 90 000. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . to je fer vrednost datog sredstva.a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i ţelimo da je uvedemo u naše knige. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo ĉesto drţave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. Drţava ţeli da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim podruĉjima. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. polovinu plaća drţava. Onda je mašina A 40 000.B 20 000. B 30 000. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. Ukoliko nema doplate. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Ĉesto se desava da se prodaje ĉitava proizvodna linija koju ĉine tri meĊusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinaĉno. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. Mada obavljanje aktivnosti u podruĉjima koja nisu nešto naroĉito dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. Onda kod takvih kupovina utvrĊujemo koliko na trţištu vredi takva linija.

vrednost mašine 100 000. obraĉunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. To je neto rezultat prihoda i troškova. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliĉina ili teţina sredstava. Oni će ĉesto u fakturi osiguravajućeg društva i 62 . Za troškove utovara. a ne da nam ga je dala drţava da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom podruĉju. vek trajanja mašine 5 godina.000 dotacije. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. a ne kao povećanje kapitala. a druga 5t. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od ĉega će zavisiti visina troškova? Od teţine. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traţi da se dotacija tretira kao odloţeni prihod. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji naĉin odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloţeni prihod u pasivi i svake godine kada obraĉunamo pun iznos amortizacije. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10. To nije dobro rešenje. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude.000. dele se na racionalnoj osnovi. Ne moţemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. Kakav će to uticaj imati na vas raĉun uspeha? Konaĉno dejstvo na naš raĉun uspeha imaće 10. iako su oni 20 000. ali prihode povećavamo za 10. Ako ste dobili dobili 50. imaćete niţe troškove i viši rezultat. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niţi (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niţa nego što bi bila.000 troškova amortizacije. U praksi se najĉešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i ako se ide na stvarne troškove. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije.000 košta 50 000. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. a sa druge strane angaţovani kapital će biti manji. Šta je naredna mogućnost. jer će se u tom sluĉaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. kako izvršiti njihovu podelu na sredstva koja su pribavljena u toj nabavci? Ako se jedna nabavka odnosi na više razliĉitih sredstava. zavisni troškovi nabavke koji su zajedniĉki za sva sredstva iz te nabavke. On traţi da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobiĉajeni naĉin. On se zove drţavne pomoći.000. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS 20. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage.

Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. Znaĉi.naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ĉak podeljeni na pojedinaĉna sedstva. da povećaju kvalitet proizvoda koji se korišćenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. Objasnila sam vam šta je to nabavna vrednost i zavisni troškovi nabavke i kada pojedini zavisni troškovi tj. Ali ako su izdaci sraĉunati na to da izvrše znaĉajno produţenje veka trajanja sredstva. za visinu takvih izdataka izvršiće se povećanje vrednosti sredstva. jer carina nikad ne carini sve mašine. odnosno rashod perioda u kome su nastali ili moţda za visinu tih izdataka treba povećati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. naknadno procenjivanje imovine o kojem ćemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija. Zasto? Zbog toga što je evidentno da će takvi izdaci u budućnosti doneti preduzeću ekonomske koristi. kao kod materijala. već ga koristite. kada je reĉ o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja. Znaĉi oni će uvek nesporno biti tretirani kao trošak odnosno rashod perioda. nego carini mašinu po mašinu. i rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. a to znaĉi da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. inicijalno vrednovanje imovine. Znaci kada je reĉ o izdacima za tekuće odrzavanje sredstava. a sada ţelim da vam pokaţem još jedan problem koji moţe da se javi pri procenjivanju a to je: Problem tretmana naknadnih izdataka Znaĉi kada ste stekli neko sredstvo. da dovedu do smanjenja troškova koje to sredstvo izaziva. Odgovor na ovo pitanje se formuliše na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. izdaci za sticanje mogu biti ukljuĉeni u nabavnu vrednost. a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci i onda se uvek kod sastavljaĉa finansijskih izveštaja javlja pitanje šta raditi sa ovim izdacima. onda će. 63 . Da li ove izdatke treba tretirati kao trošak. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv. Prošli put sam poĉela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeća.

troškovi materijala za izradu tj. direktan meterijal 2. posebni pojedinaĉni troškovi . ali razlika u ostalim 64 . 3. odnosno sadrţina cene koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. sećate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom i doradom povećava vrednost materijala. Dobijete porudţbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koţa .to je poseban pojedinacni trošak.Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj bi ste u potpunosti promenili namenu.to je trošak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom i koji se za njega moţe direktno vezati. Kada utvrdjujete cenu koštanja onda prvo treba da indetifikujete troškove koji mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji tj. II Cena koštanja Pod cenom koštanja podrazumevaju se troškovi proizvodnje nekog uĉinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda. Znaĉi kaţemo da su to troškovi koji imaju sposobnost aktiviranja. ili to je zbir troškova proizvodnje. Ne samo koţa kao materijal. Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Sećate li se materijala na obradi i doradi koji smo radili u prvoj godini. rashod datog obraĉunskog perioda. Koţa će biti materijal direktne izrade. Znaĉi sadašnju vrednost sredstva ćete povećati za vrednost izvršenih izdataka. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi ćete za vrednost izdataka povećati vrednost sredstva. Cena koštanja moţe biti utvrdjena na nekoliko naĉina. Na primer proizvodite nameštaj i uobiĉajena garnitura koju radite je presvuĉena meblom. sredstvu ĉiji je vek trajanja duţi od godinu dana. Šta smo radili sa troškovima obrade i dorade? Mi smo povećavali vrednost materijala. Kada će ti izdaci postati trošak? Oni će biti rasporedjeni kao trošak na preostali vek trajanja sredstva. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trošak tj. To je potpuno isto pravilo koje vaţi i za vrednost osnovnih sredstava. Šta biva kada mi kupimo zalihe. znaĉi ako će iz tog izdatka u budućnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. direktni rad. onda bi takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogućnosti za ostvarenje nekih budućih ekonomskih koristi. U shvatanju ekonomije preduzeća sposobnost aktiviranja imaju: 1. nabavnu cenu a onda te zalihe pošaljete na obradu i doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. zarade izrade. a nije uobiĉajen za neke druge proizvode. formiramo njihovu nabavnu vrednost. ako je reĉ o osnovnom sredstvu tj.

osvetljenja. Jer presvući meblom i koţom nije baš isto. posebni pojedinaĉni troškovi i opšti troškovi proizvodnje se ĉesto nazivaju troškovi konverzije. opšti troškovi proizvodnje . opšti pojedinaĉni troškovi) ĉine cenu kostanja. Osim troškova materijala. 65 . jer to je pojedinaĉni trošak koji se moţe vezati za pojedinacni proizvod. gradjevinska firma će uvek u cenu koštanja nekog objekta uraĉunati i tošak projektovanja i trošak nadzora tog objekta. Troškovi finansiranja . 4. Mi znamo da se mašina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. To su troškovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod.troškovima.time se bavi MRS 23 koji se zove troškovi pozajmljivanja. ali ne moraju. Da li se još neki troškovi mogu ukljuciti u cenu koštanja? U nekim standardima dopušta se da se u cenu koštanja ukljuĉe i drugi troškovi uz uslov da su oni izazvani neposredno datim proizvodom. posebni pojedinaĉni troškovi. ali rade u proizvodnji. i odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. Zato što se ti troškovi mogu direktno vezati za objekat. Kao što su amortizacija koja se vremenski obraĉunava. U MRS 1 troškovi direktnog materijala i troškovi konverzije (troškovi direktnog rada. Otuda kamata postaje direktan trošak proizvodnje i moţe biti ukljuĉena u cenu košanja. Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli uopšte za poslovanje. ubrajaju se recimo troškovi finansiranja. U te troškove koji mogu biti. Ili zahteva neke posebne naĉine izrade. Oni će reći standardna cena je ta ali ako hoćete još to onda će cena biti ta i ta. znaĉi kredite kojima ćete vi kupiti materijal. kao što je zarada poslovodje. troškovi zarade. troškovi grejanja. To su troškovi prerade. Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moţe biti ukljuĉena u cenu koštanja. recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. Znaĉi koliko mene košta prerada tog materijala u gotov proizvod. troškovi odrţavanja mašina jesu troškovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opšte troskove. Nego je to kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda. Zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji. ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza. troškovi projektovanja i nadzora .to su troškovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troškove.u gradjevinarstvu. proizvesti proizvod i onda taj proizvod izvesti ali kao zalog daćete vasa ino-potraţivanja ili ćete nam ustupiti deo vašeg deviznog priliva. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. i koji dopusta da. Šta znaĉi troškovi konverzije.

I troškovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja. Proizvodnju nije moguće organizovati ako nema skladištenja poluproizvoda izmedju pojedinih faza. jer se ne mogu direktno vezati za uĉinak. Šta to znaci? Imate faznu proizvodnju i napravite poluproizvod i on se dalje skladišti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu i sve tako… Troškovi skladištenja ovih poluproizvoda. To nije nešto što ste vi morali da potrosite da bi napravili palaĉinke. Zato oni imaju sposobnost aktiviranja. To prosuto mleko je vanstandardna potrošnja. Za troškove uprave vaţi kao pravilo. To ima tretman rashoda. 4. Samo ono troškovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja i ukljuĉuju se u cenu koštanja. a ne kao obaveza. što su skladišta materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja. u fazama izrade proizvoda. Ostali troškovi skladistenja kao. Sve preko toga neće biti uraĉunato u cenu košanja. Samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda i troška uprave mogli bi ste izvršiti ukljuĉenje. Znaĉi. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja zato što su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. 2.Postoji mogucnost i da se neki troškovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora. To znaĉi da vi cenu koštanja utvrdjujete u visini troškova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo. vanstandardnu potrošnju. ali samo kao izuzetak moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja. Kada je reĉ o troškovima skladištenja. Naravno troškovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda. troškovi uprave. uvek SISTEM OBRAĈUNA TROŠKOVA Odnos izmedju sistema obračuna troškova i kalkulacije 66 . I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. šta ne moţemo ukljuĉiti u cenu koštanja: 1. osim ako je medjufazno skladištenje. 3. Sve ono što potrošite preko toga ne moţete ukljuciti u cenu koštanja. Primer: pravite palaĉinke i prospete mleko. mogu biti ukljuĉeni u cenu koštanja samo ako se odnose na skladištenje medjufaznih proizvoda. troškovi skladištenja. troškovi prodaje. to ne moţete uraĉunati u cenu koštanja. Koji se troškovi ne mogu ukljuciti? Ne moţe se ukljuĉiti vanstandardna potrošnja.

Ako se opredelimo za sistem obraĉuna po punim troškovima proizvodnje. Da li će biti ukljuĉeni posebni pojedinaĉni troškovi? Hoce. i odredjuje da li će u cenu koštanja ući stvarni ili planski trošak. jer su i oni varijabilni trošak. rasporedjuje na jedinice uĉinka. onda će kalkulacija će izgledati: troškovi direktnog materijala + troškovi konverzije. razliĉite vrste u razlicitim koliĉinama.(pored sadrţine. Šta se sve vrednuje u visini cene koštanja? . Jako je teško da nadjemo kljuĉ da rasporedimo troškove amortizacije ili grejanja na jedinicu proizvoda. troškovi direktnog rada i samo opšti varijabilni troškove. koje grupe troškova. nego pogrešnom alokacijom transformisati cenu koštanja uĉinaka proizvodnje. ako obračun vršimo metodom ukupnih troškova? Tamo nemamo cenu koštanja prodatih proizvoda. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati i fiksne troškove proizvodnje tretirati kao rashod perioda. . Moţe biti teško pronaći kljuĉ koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troškove na proizvode. a nju utvrdjujemo prema 67 . Ali imamo korekciju vrednosti zaliha. Šta mislite da li tačnost kalkulacije cene koštanja ne utiče tačnost rezultata. na visinu cene koštanja utiĉe i odabrani tip kalkulacije. sadrţina kalkulacija će biti: troškovi direktnog materijala. Znaĉi neće biti ukljuĉeni opšti fiksni troškovi proizvodnje. To je veza. Primer: proizodimo veliki broj proizvoda. ako cenu koštanja utvrdimo u visini varijabilnih troškova. a kalkulacija po jedinici ĉcinka. Kalkulacija izabrane troškove po sistemu. jer od odabranog sistema zavisi sadrţina kalkulacije.zalihe nedovršene proizvodnje.gotovi proizvodi. Raspored fiksnih troškova proizvodnje na jedinicu uĉinka moţe biti teţak. Smatra se da je manja šteta ako ne izvršimo alokaciju uopšte. i odabrani sistem obraĉuna troškova) Sistem obračuna troškova odredjuje koje ćemo troškove ukljuĉiti u cenu koštanja. Postoje sistemi obraĉuna po stvarnim i sistemi obraĉuna po planskim troškovima.i rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako imamo metodu troškova prodatih ucinaka (metoda obracuna rezultata)). Zašto se bira kalkulacija po varijabilnim troškovima? Kada imamo problema sa alokacijom opštih fiksnih troškova. . Sistem obraĉuna će nam reći koliko iznose troškovi po nosiocima troškova. Ako se opredelite za sistem obraĉuna po varijabilnim troškovima. nego ako na bazi pogrešnog kljuĉa utvrdimo alokaciju fiksnih troškova i utvrdimo pogrešne cene koštanja.

2.ceni koštanja. 3. posebne pojedincne troškove Znaĉi potpuno iskljuĉuje opšte troškove proizvodnje. ili plus troškovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljuĉivo kao trošak prodatih proizvoda i nemate podatak o ukupnim troškovima. troškove direktnog rada 2. Znaĉi visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene koštanja. Posebne pojedinaĉne troškove 68 . To je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. Šta je razlika izmedju njih? Ako od ukupnih troškova oduzmete troškove sadrţane u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troškove prodatih proizvoda i oni su 80. njihov deo . Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troškove i oni iznose 100. Puna kalkulacija (kalkulacija po punim troškovima): 1. A šta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha za 120? To ćemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. to znaĉi da su nam zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje veće na kraju nego na poĉetku za 20. I zbog toga što korekciju prikazujete preko cene koštanja vi prkticno i ovde preko taĉnosti cene koštanja odredjujete taĉnost periodiĉnog rezultata. Ove dve metode razlikuju se samo po naĉinu prezentiranja rashoda. 4. troškove direktnog materijala 3. I ako kaţete da imate povećanje vrednosti zaliha od 20. ne po visini! Uvek će rezultat biti isti. Troškove direktnog materijala Troškove direktnog rada Posebne pojedinacne troškove Opšte troškove proizvodnje tj. To je jedina razlika. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troškove perioda svodimo na troškove prodatih proizovoda. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. Troškovi prodatih proizvoda izose 120. Kalkulacija po varijabilnim troskovima: 1. Troškove direktnog materijala 2.koji se sastoje iz opštih fiksnih troškova i opštih varijabilnih troškova. Kalkulacija po posebnim pojedinačnim troškovima Ona obuhvata: 1. Troškove direktnog rada 3. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troškove minus troškove u neprodatim zalihama.

onda u cenu koštanja uraĉunavamo stvarno nastale troškove. Ako imamo obraĉun po planskim troškovima. teorijski. mi moţemo vrednovati ili po punoj ceni koštanja ili po varijabilnoj ili. Sistemi obračuna troškova Ako imamo obraĉun po stvarnim troškovima. Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troškovima. i koji je uvek redukovan u odnosu na tehniĉki za gubitke koji nastaju kod izvršenja remonta.4. Znaĉi to nije naš najveći mogući kapacitet. To je u skladu sa naĉelom uzroĉnosti. Zato što se smatra da bi tako utvrdjenja cena koštanja bila preoprezno odmerena. Samo izuzetno je to moguće. nikada ne uzimamo tehniĉki kapacitet već se polazi od oĉekivane proizvodnje u narednom periodu. a to znaĉi da će sva prekoraĉenja troškova biti tretirana kao rashod perioda kao i troškovi neiskorišćenog kapaciteta. jer proizvedeni proizvodi nisu izazvali te troškove. nego kapacitet koji preduzeće koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Smatra se da je puna cena koštanja gornja granica cene koštanja. Donja i gornja granica cene koštanja Kada biramo cenu koštanja. jer tu postoji pravo izbora. Kalkulacija po posebnim pojedinaĉnim troškovima. Standardni kapacitet Kada radimo planiranje. po pojedinaĉnoj. u cenu koštanja biće uraĉunati samo planski troškovi. Opšte varijbilne troškove Ne sadrzi opšte fiksne troškove proizvodnje i niţa je od pune za njihov iznos. Tada svi neiskorišćeni fiksni troškovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. BILNSIRANJE STALNE IMOVINE NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 69 . Smatra se da cene na trţistu nikada neće pasti ispod varijabilnih troškova. po opštoj oceni ne treba da bude korišćenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izveštavanju. Uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta i onda kaţemo da je to nas standardni kapacitet.

Poverioci mogu naplatu svojih potraţivanja traţiti samo u visini imovine kojom raspolaţe preduzeće. jer se smatra da je neograniĉena odgovornost vlasnika dovoljna garancija poverilaca. Dakle. sa stanovišta poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeća ili kao privatna imovina vlasnika.upisani i uplaćeni kapital neće biti jednaki. Kao zakljuĉak: ova pozicija se moţe javiti samo kod društava kapitala i samo onda kada se društva osnivaju sukcesivno. društava sa ograniĉenom odgovornošću i akcijskih društava. a da nemamo ovu poziciju 70 . odgovaraju samo onom imovinom koja je uloţena u preduzeće. Znaĉi vlasnik odgovara. kapital će biti iskazan u visini upisanog kapitala. Što znaĉi da se u knjigama takvih preduzeća kapital vrednuje u visini uplaćene vrednosti. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali. nego celokupnom svojom imovinom. u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri. ne samo imovinom uloţenom u preduzeće.Nalazi se na prvom mestu na strani aktive.upisani kapital je jednak uplaćenom 2. Idući tom logikom drţava ne propisuje visinu uloţenog kapitala. jer ono ima svojstvo pravnog lica (u suštini odgovornost je ipak na vlasnicima). Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzeće. koje nastaju iz poslovanja. Jedna od kljuĉnih karakteristika je odgovornost vlasnika. Kod ovih preduzeća. simultano . a da li će upisani kapital biti jednak uplaćenom to zavisi od naĉina osnivanja društva kapitala: 1. dok se ograniĉena odgovornost odnosi na vlasnike društava kapitala tj. Znaĉi mozemo imati drustvo kapitala. niti je stalan. a ne ukupna imovina vlasnika. Interesi poverila koje drţava treba da štiti zaštićeni su time što svaki poverilac ima pravo da. Neograniĉenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeća i ortaĉkih društava. jer će vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. Stalnosti. Ona moţe biti neograniĉena i ograniĉena. niti zahteva njegovu stalnost. za naplatu svog potraţivanja zahteva prodaju celokupne imovine vlasnika. da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neograniĉenom odgovornošću. biće iskazan preko pozicije neuplaćeni upisni kapital. drţava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala. I pošto je neto imovina garantna supstanca. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje? Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeća. Odgovornost je vaţna zato što od stepena odgovornosti zavisi naĉin formiranja kapitala preduzeća. odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trećim licima. a još nisu uplatili. Kod društava sa neograničenom odgovornošću sopstveni kapital preduzeća niti je propisan. pa je otuda. sukcesivno .

Kada uzmemo bilans firme. reĉ je o društvu kapitala 2. To je potraţivanje firme prema vlasnicima. i na vrhu aktive vidimo ovu poziciju. Ako izdajemo drugo. prema odluci o emitovanju akcija ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvršiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzeću. Ova pozicija se moţe razdvojiti protekom vremena na dve. a još nisu uplatili punu vrednost akcija. Pošto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme. jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom će ta firma u nekom trenutku raspolagati. Ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. One se u bilansu nalaze jedna naspram druge i uvek zajedno ĉitate te dve pozicije. 2. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu plaćati na rate. I to što se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. I to je razlog zašto se nalazi na strani aktive. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. To znaĉi. zahtevane uplate. u skadu sa principom jasnosti trebalo bi da dospelo potraţivanje bude iskazano posebno. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu biće iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija. Mi kaţemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala. zato što nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital. najmanje dve stvari moţemo zakljuĉiti: 1. Zato kaţemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. reĉ je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. Za korisnika finansijskog izveštaja bitna su oba podatka. Na tzv. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. unutar te dve godine. Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari. onda neposredno nakon dana bilansa. To vaţi samo za prvo kolo akcija (kada drţava ţeli da olakša osnivanje novih firmi). a to je 70. I koliko je upisano. svodi na uplaćeni iznos. Ima karakter potrazivanja. moraju uplatiti polovinu od neuplaćenog a upisanog kapitala. nema neuplaćenog a neupisanog kapitala. ili uplate koje su 71 . Pokazuje potraţivanje koje društvo ima prema onim akcionarima koji su upisali. To je iznos koji će biti pretvoren u gotovinu. i ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izveštaja. a na strani aktive neuplaćeni upisani kapital 30. a uplaćeni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi.ako je društvo osnovano simultano. treće kolo akcija. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1.

Tada se testira kolika je verovatnoća da će svi akcionari uplatiti upisane akcije. ali moţemo za kašnjenje u plaćanju zaraĉunati kamatu kao kod svakog drugog potraţivanja. Ako taj podatak ne pokaţemo. pošto je reĉ o dvogodišnjem periodu u kome će se taj iznos pretvoriti u gotovinu. a njemu vratiti uplaćeni iznos. Taj iznos koji se zahteva. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duţni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. Na taj naĉin mi korisnicima finansijskih izveštaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplaćenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15. moţe se iskazati kao podpozicija pozicije neuplaćeni upisani kapital. a 15 će biti uplaćeno za narednih godinu dana. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. neuplaćenih akcija ili udela. Ovde ne moţe ako smo. Taj uplaćeni iznos je polovina od 100. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako ćemo bilansirati ovu poziciju? Pošto je reĉ o neuplaćenim upisanim akcijama i udelima. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. umanjen troškove koje smo imali zato što smo traţili novog akcionara. jer se vidi šta će u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. ali se ne moţe otpisivati kao svako drugo potraţivanje. Ne moţemo otpisivati jer bi to znaĉilo smanjenje osnovnog kapitala i to je još jedna specificnost ovog potraţivanja. Ovde ne moţemo izvršiti otpisivanje potraţivanja. a akcije i udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednost. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija. To je vaţno kod analize likvidnosti. imamo aţio i on se mora evidentirati u celini. ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj. što se ĉešće radi.Mogućnost isplate na rate odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih. ili u okviru pozicije ostla potraţivanja. A ako akcionar ne moţe da uplati uopšte.i onda će se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. a ne i na aţio (on se uvek uplaćuje u celini). na primer. mi uskraćujemo analitiĉara u tome kada se oĉekuje naplata i to je razlog što se ova pozicija deli na dva dela. moţemo njegove akcije prodati nekom drugom. Ovo jeste potraţivanje. upisali 100 akcija i uplatili 50% da dobijemo 50 akcija. Ova pozicija se gasi kada se izvrši uplata. 50% od upisanih akcija. Ako nema ove pozicije znaĉi da je ceo upisani kapital i uplaćen. od onih uplata koje još nisu dospele za plaćanje.traţene. 72 .

Takve akcije predstavljaju našu dugoroĉnu tj. Promena cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. odnosno obrtnu imovinu ali ako hoćemo da je koristimo u procesu proizvodnje. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugoroĉno vezana i ako jest tada je stalna imovina. Primer: kupimo akcije neke firme. šta ko ţeli sa nekom imovinom. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojem se stalna imovina javlja. Ili ako imamo uĉesše u nekoj firmi. to je kratkoroĉna hartija od vrednosti. odnosno sredstvo ĉije se otuĊenje ne planira u narednih 12 meseci. Pirmer: proizvodimo mašine i one predstavljaju naše zalihe. Promena cilja menja klasivikaciju. Ovo su nam dva kljuĉna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna (cilj i vek trajanja). nematerijalna ili imaterijalna ulaganja 2. I otuda zakljuĉak da je reĉ o sredstvima koja se koriste višegodišnje. Nematerijalna ulaganja . i ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci.bilansiranje nematerijalnih ulganja 73 . ona postaje naša stalna imovina. jer smatramo da će kurs na berzi porasti. Raščlanjavanje stalne imovine 1. ili hoćemo da je prodamo u roku kraćem od godine dana (ili je koeficijent obrta veci od 1) onda je to obrtna imovina. to je nas stalna imovina i samom odlukom da hoćemo da prodamo to uĉešće ono se pretvara u obrtnu imovinu. materijalna ulaganja 3. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moţe biti klasifikovana i kao stalna i kao obrtna. Jednom izvršena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek. stalnu imovinu. Za klasifikaciju imovine na stalnu i obrtnu relevantan je cilj tj. Ako kupimo akcije da bi smo ih prodali u narednih mesec dana. 1.STALNA SREDSTVA U MRS 1 stalna sredstva se definišu kao ona sredstva ĉiji je predviĊeni vek trajanja duţi od 12 meseci.

ili da budu predmet iznajmljivanja. Kod dinamičke teorije ciji je cilj taĉan obraĉun periodiĉnog rezultata. ili da se koriste za administrativne svrhe. 2. Ako poĊemo od statičkog cilja. obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamiĉke teorije koja je danas dominirajuća. ili za snabdevanje robama ili uslugama. 1. Ona nam kaţe da nije potraţivanje i nije gotovina (monetarna sredstva). Zato što nastaje kao posledica kupovine preduzeća. Zbog ĉinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u budućem periodu treba izdatak koji je uĉinjen kao trošak rasporediti na periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od korišćenja datog sredstva. To su sredstva koja su neopipljiva i koja nemaju svoju vrednost. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill-a kao oblika nematerijalnih ulaganja. Uslovi pod kojima se neko nematerijalno dobro može priznati tj. koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. Standardi koji su merodavni za priznavanje nematerijalnih ulaganja. (MRS 38) Ova definicija opisuje karakteristike i namene nematerijalnih ulaganja. da postoji izvesnost da će po osnovu korišćenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u budućnosti. 74 . Znaĉi treba aktivirati ove izdatke tj. a to je iskazivanje taĉne imovine preduzeća onda ćemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati.To su nemonetarna sredsva koja nemaju fiziĉku supstancu. Ona moraju imati ove karakteristike da bi mi rekli: ovo je patent ili licenca. Statiĉari smatraju da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati rashodom perioda u kome je to sredstvo pribavljeno. Kljuĉnim standardom se smatra MRS 38. ona su neopipljiva. Ona moraju imati sposobnost prepoznavanja i moraju da imaju sposobnost da budu korišćena ili u proizvodnji. To je opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. tj. prikazati ih kao sredstvo i potom kroz sistematsku i racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troška. Zatim MRS 22 koji se zove poslovna spajanja. Zašto je on u ovom standardu. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganjai (pitanje da li ih treba prikazati u finansijskim izveštajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izveštaji. aktivirati: 1. Smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu. Njegovim korišćenjem prduzeće moţe ostvariti neke ekonomske koristi u budućnosti.

odredjivanje vrednosti je potpuno indentiĉno kao i kod materijalnih ulaganja. Znaĉi visinu izdatka koja je uĉinjena za njeno sticanje. kompjuterski softver isl. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao što su nauĉnotehniĉko znanje (know-how). dozvole za ribarenje. povezanost sa preuzećem. autorska prava. MeĊutim. smatraju se dokazom o tome da sredstvo moţe biti identifikovano – da moţe jasno biti odvojeno od poslovne vrednosti).ona koja su rezultat rada samog preduzeća (izvorna). ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. da je moguće pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. Znaćemo da će doneti ali ne i koliko. Kada treba da utvrdimo koliko nas košta stvaranje patenta koji smo sami stvorili. a cena koštanja za one koje smo generisali. Ako interno generisana nematerijalna ulaganja zadovoljavaju definiciju sredstava. patenti. Nabavna vrednost (fakturna vrednost + ztn) za one koje smo kupili. mogućnost razmene. nematerijalna ulaganja moţemo podeliti na: . već je rezutat proizvodnje samog preduzeća. koncesije. Ispunjenje sva tri uslova ovde se obezbedjuje teţe nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. liste kupaca. poslovne vrednosti (goodwill). za bilansiranje je vaţna podela prema naĉinu sticanja. Prema ovom kriterijumu. vrednuju se u visini troškova koji im se mogu pripisati (dirktni troškovi) i raspodeliti na razumnoj i konzistentnoj osnovi (deo opštih troškova . ili mogućnost distribuiranja budućih ekonomskih koristi. Odredjivanje vrednosti (merenje visine izdataka) Imamo dvojaku situaciju: Za sva nematerijalna sredstva koja stiĉemo kupovinom. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako. Razlika izmedju patenta i licenece kada ih kupujemo: 75 .ona steĉena kupovinom (derivativna) . Primer: imamo autobus i prihod ostvarujemo od prodaje karata i lako ih moţemo utvrditi ali ako forimiramo web-site ne znamo koliko će on doneti koristi u buducnosti. uvozne dozvole. Postoji veći broj kriterijuma pomoću kojih se moţe izvršiti klasifikacija nematerijalnih ulaganja kao što su trţišnost. mogućnost davanja u zakup. proizvodnji i pripremi za upotrebu). Ili ĉesto nije moguće proceniti vrednsot datog sredstva kada ono nije steĉeno kupovinom.troškovi uĉinjeni pri kreiranju. To je takodje opšti uslov koji vaţi za svako sredstvo. i na njemu se posebno insistira (mogućnost prodaje. naĉin sticanja i dr.2. trgovaĉke marke. a ne kupili. moguĉnost indetifikacije. 3. Znamo taĉno šta smo platili za licencu ili patent. licence.

onda je sigurno da je ono izdvojivo i da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je reĉ. tako da ćemo sresti u MRS samo najznaĉajnija imaterijalnja dobra tj.Onda smo mi novi vlasnik patenta i samo ga mi koristimo. Indetifikacija nematerijalne imovine (treći uslov za priznavanje nematerijalne imovine) Indetifikacija se vrši da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willa. on na nas prenosi monopol korišćenja tog izuma. Ali ako kupujemo patent. Mi smo samo jedan od korisnika. i iskazati kao poseban oblik imovine. I zbog toga ĉesto ne moţemo neki naš pronalazak aktivirati. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaĉi da postoji mogućnost indetifikacije ovih dobara. ali se navode ona koja se javljaju najĉešće. odnosno poslovne vrednosti.U imaterijalna dobra koja se najĉešće javljaju ubrajaju se:            Know-how. samo ona koja se najĉešće javljaju.Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo korišćenja njegovog pronalaska. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisanih sredstava javlja se veliki problem da utvrdimo šta je cena koštanja tog našeg patenta jer je veliki broj patenata razultat zajednickog istraţivanja. Time spisak nije zakljuĉen. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup. ili nauĉno-tehniĉko znanje Licence Patenti Autorska prava Liste kupaca Koncesije Poslovna vrednost Uvozne kvote Dozvole za ribarenje Trgovaĉke marke ili znaci Kompjuterski softver 76 . Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrši uz pomoć sledećih kriterijuma. Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogućnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moţe oĉekivati priticanje ekonomske koristi u budućnosti. On moţe prodati kome god hoće. Šta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno širok. Time se ne navode sva imaterijalna dobra.

Zatim postoji podela koja je i danas aktuelna. Mi nikome ne moţemo prodati troškove osnivnja. Moze se prodati patent o licenca. Good will predstavlja imaterijalno dobro. Postoji. To je good will ili poslovna vrednost firme. Pošto je spisak imaterijalnih dobara veoma širok. kada imamo odredjenu trgovaĉku marku ili kompjuterski softwer. ili prodati. Znaĉi da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzeće poseduje. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrţivim sredstvima. To je pravo na naplatu odredjene sume novca i iskazuje se kao posebna bilansna pozicija. Sadrţina onoga što je tu. to je imaterijalno dobro. vaţno je da to pravo bude zaštićeno. onda vi nemate patent. a ova nisu. Znaĉi neće svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Ali taj nosilac je mnogo manje vaţan od onoga što na njemu piše. a neodrzivih nema. Jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom. postoji više kalasifikacija za njihovo razvrstavanje i postoji više kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. imamo podela prema tome da li su održiva. Kada je taj softwer imaterijano dobro? Kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. prema povezanosti sa preduzećem. Ako ne postoji pravna zaštita ne postoji kontrola. Šta to znaĉi da se mogu odvojiti? To znaĉi da se mogu prodati kao samostalno dobro.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra. To je podela koja je bila moguća pre stupanja na snagu MRS 38. za razliku od patenta i licence koje moţete kupiti. medjutim. Pa. što je uslov da se nešto smatra sredstvom. Dugo vremena su se imaterijalnim ulaganjima smatrali i troškovi istraţivanja i osnivaĉki troškovi. MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje. Pravo na prikazivanje filmova  Na emitovanje muzickih zapisa Primećujemo da najveći deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Zašto? Zato što ako niste zaštitili sopstveni pronalazak. koje ne moţete prodati a da ne prodate firmu. Tako da danas u bilansima imamo samo odrţiva sredstva. jer niko ne ţeli da kupi te troškove. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Niko ne bi kupio nešto što mu u budućnosti neće donositi ekonomske koristi. a da pri tome firma nastavi da postoji. pa su onda iskazivani u bilansu stanja. Pa ćemo reći ova imaterijalna ulaganja su odrţiva. ako nemate monopol nad njegovom eksploatacijom. i koja spadaju u odrţiva. a sećate se da se sredstvo definiše kao resurs nad kojim preduzeće ima kontrolu. Sa druge strane. ali on se ne moţe prodati 77 . na sredstva koja su povezana sa preduzećem i ona koja se od preduzeća mogu odvojiti. Na primer. to je nešto što je zapisano na materijalnom nosiocu. jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da će sredstvo u budućnosti donositi ekonomske koristi. potraţivanja. i nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. jedno dobro koje se ne moţe odvojiti od firme. a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program.

Ovako isto moţemo podeliti i materijalnu imovinu. za koje se smatra da je stvaranjem tog dobra izazvan). Znaĉi vrednovanje imaterijalne imovine. Procenjuje se njihov vek i vrši se otpisivanje. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearna i degresivna. oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom. a ne samo nematerijalnih ulaganja. Ova poslednja podela je jako vaţna za imaterijalna dobra.) Kada je reĉ o interno generisanim dobrima tj. i onaj deo opštih troškova koji se moţe vezati za dato dobro. Znaĉi MRS 38 ne propisuje koju metodu treba koristiti.  ona koja su rezultat rada samog preduzeća (originlna ili izvorna) imaterijalnim dobrima. i pripadajući. Mi moţemo reći ovo smo kupili. onda i ovde vaţi pravilo da u cenu koštanja ovih dobara ulaze direktni troškovi tj.separatno od preduzeća za razliku od drugih koja se mogu prodati odvojeno od preduzeća (znaĉi nezavisno od toga da li će samo preduzeće biti prodato ili ne). već samo zahteva da se visinom otpisa odraţava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog 78 . a aktiviranje sredstava koja su rezultat samog preduzeća mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim i strogim uslovima. Potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imaterijalnom imovinom. vrši se po nabavnoj vrednosti koja ukljuĉuje fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke (troškovi da bi zastitili patent i sl. Pravilo od prilike zvuĉi ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeća tretiraju se kao rashod perioda. a ovo smo proizveli sami. dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljena MRS 38 Vrednovanje nematrijalnih dobara Ovde vaţi pravilo da se dobra stečena kupovinom vrednuju u visini izdataka uĉinjenih radi njihovog sticanja. na razumnoj osnovi dodeljeni deo opštih troškova (direktni troškovi rada i materijala. To je pravilo za formiranje cene koštanja i materijalnih ulaganja. što ce reći po nabavnoj vrednosti. Naknadno vrednovanje vrši se u visini neotpisne vrednosti. inicijalno. jer sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su steĉena kupovinom. dobrima koja smo proizveli sami. Osim inicijalnog vrednovanja postoji i naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja. Za raĉunovodstvo je naroĉito vaţna podela imaterijalnih dobara prema načinu na koja su stečena:  ona koja su stecena kupovinom (derivativna). Nematerijalna ulaganja podleţu otpisivanju.

pokušavajući da to ide ne na firmu. znaĉi vrši se preko ispravke vrednosti. ona ih sve stavjaju u ovu poziciju. Šta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to što je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Nekada je postojala opcija u IV direktivi da se ti troškovi mogu aktivirati. ali zbog visokih troškova štampe. Znaĉi ako ste vlasnik nekih akcija. Sada se akcije vode na raĉunima kod banaka. i insistira da oni budu rashodi perioda. Troškovi osnivanja obuhvataju advokata (da napravi statut firme). i preneti na raĉun kupca. Osnivaĉ će jednostavno te troškove tretireti kao rashod. jer preduzeća. nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija. Tu su još i troskovi registracije firme koje moramo platiti.dobra. ipak su se odluĉili da zabrane aktiviranje. Bilo koji izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja. Šta da radimo sa troškovima osnovanja. Otpisivanje se po pravilu vrši indirektno. Sve te troškove zajedno moraju da podnesu osnivaĉi. to je raĉun na kojem se vodi evidencija o vašim hartijam od vrednosti. Kada se sklopi zakljuĉnica sa vašeg raĉuna će skinuti akcije. Tako. a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje. kada bi pogledali naše bilanse zakljuĉili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaţe u razvoje i 79 . I to je razlog što se hartije od vrednosti izdaju u nematerijalnom obliku. već na osnivaĉe firme. Znaĉi nema one predaje akcija prodavca kupcu. vi olakšavate osnivanje firme. Oni imaju samo vrednost za vlasnika firme. i da bi se olakšao promet akcijama one se ne štampaju. već vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vašem depo-raĉunu za onoliko koliko ste prodali. i otpisivati u roku od 5 godina. a sa njegovog raĉuna će taj iznos preneti na vaš tekući raĉun. i knjiţi se trţišni promet akcijama kao što se to radi pri bezgotovinskom plaćanju. Troškovi istraživanja su naredna pozicija u našem bilansu i to jako zahvalna. Tako da odmeravajući i za i protiv. da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ). i zato su oni rekli nema aktiviranja. a smanjit na tekućem raĉunu gotovina). ako nisu znala gde da stave neke rashode. a MRS 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova. Vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija. Šta ako se ta firma zatvori naredne godine. što je ĉest sluĉaj kod novoosnovanih firmi. vlasnici. troškovi stampanja akcija (oni sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku. Isto tako mozete i kupovati. i odete u banku da otvorite depo-raĉun. A da li ćemo otpisivati linearno ili degresivno prepušta nama da odluĉimo. Mi ih ne moţemo prodati. samo što će se povećati vrednost na depo-raĉunu. Vi ste osnovali firmu i uopšte ne znate da li će ta firma biti uspešna. pre nego da to ide na rashode. ali vi zato na vašem kreditnom raĉunu imate povećanje gotovine. Kod iste banke imate vaš tekući raĉun. i moţete reći da proda na vaš raĉun akcije po nekim cenama. Sve će ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti.

Neuspehom iz koga se nešto nauĉilo. Jer šta ako od ovih istraţivanja ne bude nista. Zatim morate ispitati da imate sposobnost da to uradite. i sve te troškove moraju pokrivati na teret tekućeg rezultata. imamo para.istraţivanja. ali vi ne znate da li ćete u tome uspeti. To što imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaĉi da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. vi moţete realizovati takav proces proizvodnje npr. morate raspolagati sredstvima koja će vam omogućiti da taj novi pronalazak iskoristite. To je jako teţak 80 . Šta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istraţivanja dodjete do nove tehnologije.imamo proizvod koji i dalje ima relativno dobru prodju na trţistu. 10 istraţivaĉkih radova najvise 2 eventualno 3 će donositi ekonomske koristi. Znaĉi imamo pronalazak. Znaĉi neće ga drţati po fijokama. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. Uprava firme mora imati nameru. da bi izdaci uĉinjeni tim povodom mogli biti aktivirani). Znaĉi rezultat razvoja ima sposobnost primene u samom preduzeću ili sposonost prodaje nekom drugom preduzeću. zbog toga što u periodu istraţivanja vi ne znate šta će biti rezultat istraţivanja. a drugo je stvoriti uslove za komercijalno korišćenje tog proizvoda. radite na tome godinama i imate znaĉajne izdatke. otprilike. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troškove istraţivanja. a ovaj proizvod i dalje donosi dobar profit.Faza razvoja dolazi nakon faze istraţivanja. Jedno je nešto stvoriti. do novog materijala… U toj fazi istraţivanja. Svi ostali se smatraju neuspehom. koristimo neki novi materijal ili novi naĉin proizvodnje. i tehniĉke. kao sto ĉesto biva. vi ţelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehniĉka izvodljivost (tehniĉka izvodljivost treba da bude takva da se sredstvo moţe koristiti ili prodati. a mozete ga i prodati. i kadrovske. znaĉi nemam nameru ni da ga prodam. Morate imati para znaĉi. I upravo zbog toga što ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istraţivanja. do novog proizvoda. i finanskijske. što isto tako ponekad biva . i neću da plasiram novi proizvod sada zato što cu imati visoke poĉetne troškove. i kakav će taj rezultat biti. Odloţicu nov proizvod za neko buduće vreme. Još je potrebno da imamo raspolozive resurse. Vi istraţujete mogućnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov naĉin. Ovi troškovi nemaju sposobnost aktiviranja. jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine. znaĉi kada kod istraţivanja dodjete do toga da postoji mogućnost da rezultat istraţivanja bude doveden komercijalnom korišćenju. tada pocinje faza razvoja. i da postoji neko ko će kupiti to što ste vi proizveli korišćenjem novog postupka. bilo da ţelite da koristite proizvod ili ţelite da ga prodate. znamo da ţelimo da ga iskoristimo. Troškovi razvoja . Zatim potrebno je da postoji trţište za dati proizvod. Taj rezultat razvoja moţete koristiti sami. ali ne znamo kako. Da li će ti izdaci dovesti do rezultata. a time i rezultata. ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda. Od. neki novi pronalazak? Ne. Dakle vi moţete taj proizvod proizvesti. zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka i oni se tretiraju rashodom perioda. ali u svakom sluĉaju ne daje rezultat koji će nam obezbediti priliv budućih ekonomskih koristi. ni da ga koristim.

Aktivnostima razvoja mogli bi se smatrati dizajniranje novog alata. da moţete taĉno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. patenti i slicna prava 81 . iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troškovi istraţivanja bili opravdani. Znaĉi. Jer ste vi tretirajući kao rashod. Pa ćete posle otpisivati tako visoku vrednost. Znaĉi. sada ukljuĉiti u vrednost pronalaska. dizajniranje novog proizvoda. Pilot postrojenje nam sluţi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. I moţda boljeg kvaliteta jer moţete oprati veštaĉku koţu. još jednom smanjiti rezultat. tj. to je bio rashod. Moţemo li mi sada cenu koštanja tog novog proizvoda utvrditi tako što ćemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. i to sa malo novca. ali to postrojenje ne moţe se komercijalno koristiti. da li je sve na svom mestu. Ĉak i proizvodnja pilot postrojenja moţe se smatrati troškom razvoja. nešto zbog ĉega nikakve koristi u budućnosti biti neće. i smanjiti time vaš poreski teret. a pravu morate nositi na posebno ĉišćenje… te firme koje su pronašle nove materijale su osvojile veliki deo trţišta). kod novog materijala. a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je priliĉno ograniĉen. da budemo sigurni da će po osnovu tog sredstva u budućnosti priticati ekonomske koristi. Dakle ono je napravljeno samo da bi se testirao novi tehnološki postupak. Znaĉi ne moţemo ponovo te troškove iskazati kao nabavnu vrednost. Šta je smisao svih ovih tipova troškova o kojima je bilo reĉi? Smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzeće. Da razdvojite fazu istraţivanja i fazu razvoja. i sa tim je završeno. Koncesije. To je pilot postrojenje koje sluţi samo da se istestiraju mogućnosti novog postupka. koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istraţivali. Nikad više koţnih jakni nije šetalo gradom.'' MRS 38 kaţe NE!! Ovo što ste tretirali kao troškove istraţivanja. vi u cenu koštanja moţete uneti samo troškove razvoja. I konaĉno. Prvo to ne moţe raditi svako. Ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drţava. za priznavanje. kod novog dizajna… Ovo je jako vaţno. Dakle ne smete sada reći:''E pa ĉekajte ovo istraţivanje je dalo poĉetne ideje od koje smo mi došli do novog proizvoda. troškove istraţivanja smanjili rezultat. Znaĉi. ako imate nov pronalazak neće vam biti lako da ga prodate. novi materijal kao rezultat razvoja (vidite kakav je preokret u industriji koţe izazvala proizvodnja veštaĉkih materijala. koliko nas košta razvoj kod novog proizvoda. Znaĉi da moţete da odgovorite na pitanje. jer ţelimo da izbegnemo da iskaţemo kao sredstvo nešto što to zapravo nije. ali nema vraćanja na staro. I ovde vaţi pravilo da ne smete troškove istraţivanja.posao. Znaĉi samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. veštsaĉke koţe. Troškovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troškove razvoja. Znaĉi jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. pa ćete opet kroz veliku amortizaciju. To nije nova fabrika. vazno je.

jer vi više nemate monopol. Raĉunovodje obiĉno zagovaraju stav da taj rok otpisivanja treba da bude što kraći. Vaši prihodi od korišćenja puta više neće biti isti.Koncesija je pravo koje drţava prenosi na preduzeće omogućavajući mu. za koliki period moramo iznos koji smo platili. Moţe ga koristiti ko hoće. i da vek trajanja skratite. ili moţe se dati koncecija za eksploataciju šuma. On moţe glasiti na 25 ili 30 godina. zavisi i vreme trajanja. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. da ga koristi odredjeni broj godina i da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drţavi na korišćenje. Recimo. znaĉi kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. Znaĉi ima pravo monopola nad korišćenjem tog pronalaska. je koncesija za korišćenje neobnovivih prirodnih bogatstava. nego morate uzeti i ove druge faktore koji treba da vam pokaţu. samo on taj pronalazak moţe koristiti. Znaĉi najduţi period je period u kome imate zaštitu. kao i kod koncesija. ili da se bavi odredjenima poslom (drţava kao nosilac javnih prava). naroĉito tamo gde nije izvesno da će preduzeću priticati ekonomske koristi po osnovu korišćenja koncesije. trajanje koncesija. pošto korišćenje tog rudnika prestaje. Primer: dobijete koncesiju za korišćenje auto puta. Recimo. ako su ti poslovi od opšteg znaĉaja. ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo. onda ćete koncesiju otpisati. sopstvenog ili kupljenog. i kaţete vaš patent je zašticen u narednih 15 godina. Za patente vaţi isto pravilo što se tiće otpisivanja. a vi znate da je korišćenje tog auto puta jako slabo. Patent je ekskluzivno pravo korišćenja odredjenog pronalaska. preneti na troškove. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazaĉu ili korisniku? Drţava. Od vrste koncesije. Koncesija se moţe dati i za obavljanje odredjenog posla. Dakle ne moţete uzeti iskljuĉivo rok na koji glasi ugovor. Ako istraţivanja pokazuju da nije izvesno da će svih 20 godina priticati ekonomske koristi. Mi kaţemo dobili smo koncesiju na 20 godina za korišćenje nekog dobra. Znaĉi vi odredjenom preduzeću date pravo da iznajmi auto put. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaĉi. i to tako što mu zaštitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina. Prvo. Ima li onda osnova da preispitate vek trajanja koncesije. A šta ako se izgradi pruga pored tog puta. Ali neka preduzeća dobijaju besplatno koncesije. moţemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja. 82 . jer će jedan deo i putnika i tereta biti prevezen ţeleznicom. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti sliĉnih prava koje je drţava odobrila. A šuma je obnovivo prirodno bogatstvo. i da vas uvere ili razuvere da će ekonomske koristi biti baš toliko velike. Kako se odredjuje vrednost koncesije? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije došli. za 15 godina. na primer. koncesija za izgradnju auto puta. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro.

svoje ime. ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vašim pronalaskom neće imati traţnju. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da ćete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci. Šta on prodaje firmama koje kupuju: naĉin rada.. kada kupuje firmu. da ne bi došlo do gubitka good will-a. franšiza predstavlja sredstvo. i otpisati u periodu od 5 godina. i naravno da za onu firmu koja plati (jer naravno to se ne dobija za dţabe) pravo da posluje po pravilima McDonald's-a. Znaĉi. Pošto investitor. Ko prodaje franšizu? Za razliku od koncesije. troškovi rada toliko. i raĉunovodje imaju preciznu meru visine goodwilla. aha troškovi za naknadu licence toliko. tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo već kao posebni pojedinaĉni trošak. dakle aktivirana. e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje ćete iskazati u bilansu. aktivira se i otpisuje. kaţemo. on u stvari kupuje buduće profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka. franšizu prodaju preduzeća. koje imaju kolektiv koji je kvalifikovan i firmi odan. Ono što je vaţno je.. propisuje standarde za proizvode i usluge i vrši nadzor. a 83 . visina goodwilla utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac plaća za firmu kao celinu. Ako bi se naknada plaćala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda. Koja je najpoznatija firma koja prodaje franšizu? McDonald's. Ako kaţete. koje su dobro organizovane. Poslovna vrednost preduzeća ili goodwill je širi pojem od imidţa firme. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnošću. Predpostavljam da znate šta je to licenca (pravo korišćenja tuĊeg izuma nabavljeno od proizvoĊaĉa ili drugog vlasnika). kupujem licencu za period od 5 godina. koje imaju odliĉnu poziciju na trţištu. te firme moraju imati odredjene karakteristike. Franšiza je. i visine neto imovine te firme.000 eura. za to placam 50. sklapa ugovor o franšizi. Znaĉi da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio. investitor će biti spreman da plati više nego što je neto vrednost te firme. svoje procedure i postupke. obiĉno je reĉ o firmama koje imaju zaista odliĉan ugled medju kreditorima. da će licenca biti tretirana kao sredstvo. I on. Znaĉi pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznadproseĉan profit.Najduţi rok na koji vi morate da otpišete vaš patent je 15 godina. mogli bi smo reći pravo na biznis. Obiĉno kaţemo da goodwill predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadproseĉan profit. A moţe biti i kraći. Dakle vi proizvodite neki proizvod. Znaĉi. ako je neto imovina te firme 100. Koje vaţno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zaštitni znak. Taj jedan euro je posebni pojedinaĉni trošak pri proizvodnji tog proizvoda. samo pod uslovom da se naknada za korišćenje licenlce plaća odjednom. a to je poseban pojedinaĉan trošak za taj proizvod. Pa se raĉunovodstveno. Da bi se izndproseĉan profit ostvario. i kaţete troškovi materijala toliko. medju dobavljaĉima. na ime naknade platiti recimo 1 euro. koje imaju sposoban menadţment.

ostvariti profit koji je za 40.000 veci od proseĉnog profita u datoj grani. Znaĉi. Znaĉi. smatralo se da je period od 5 godina. ĉini i za ostala imaterijalna ulaganja. najmanje 5 godina za redom. vi ne znate. Proseĉna stopa u toj grani je 15% prinosa na sopstveni kapital. i kaţete.000. a niko vas ni ne 84 . 1. Samo plaćeni goodwill ima sposobnost aktiviranja. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednošću. da se goodwill lako izgubi. period u kome treba plaćeni goodwill otpisati. Primer: imate dve firme. jer je jako teško tvrditi da ćete vi. ali ako niste prepoznatljivi po njemu. tri pogrešna poteza menadţmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite.000. Druga firma ima za 40. Dva. neće ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana. ĉinjenica je da firma ima goodwill i pre nego što bude prodata. MRS 22 je uveo izmene. niti ga iskazati kao imovinu. Znaĉi kad bi vas bilo ko pitao pre nego što se ponudi kupac da plati.000. onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. Dok je bila vaţeća IV direktiva iskljuĉivo. Kada je rec o otpisivanju goodwilla tu nema ĉvrstog pravila. Goodwill se lako gubi. Pa se iz razloga opreznosti. Zaštitni znak je imaterijalno dobro samo kada je zaštićen zakonom. insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj. i da se potpuno izgubi vrednost goodwilla. moţete napraviti sjajan logo.000. kada bude kupovao tu firmu.000. Tih 40. Primer: napravite firmu. i moţete u bilansu iskazati goodwill kao posebnu bilansnu poziciju.000 ako kupac procenjuje da će. tolika je neto imovina. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme i zbog toga se aktivira tek onda kada je steĉen kupovinom. I znaĉi. on neće ponuditi 1.200. i pre MRS 22. a ako ga niste zaštitili kod nadleţnih drţavnih organa. Znajući. nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. Visina goodwilla moze biti 200. koliko vredi vaš goodwill. ali ne duţe od 20 godina. Ne moţete ga prodati. Znaĉi. e to je moja imovina. a druga ostvaruje dobitke od 190. i dopušta da se otpisivanje goodwilla vrši i u duţem vremenskom periodu.000 veći prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu.000 razlike da li je to goodwill tj. To se inaĉe. kada kupite firmu vi platite goodwill. Obe imaju isto imovinu. i vaš logo. zahvaljujući goodwillu da ostvarujete iznad proseĉne profite. i obe se bave proizvodnjom sladoleda. jer je to razlika za jednu godinu. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde niţi nego kada je reĉ o materijalnim ulaganjima.kupac za tu imovinu placa 120. Ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trajanja goodwilla. i što nije moguće pouzdano proceniti vrednost tog dobra. Znaĉi. Prva firma u proseku ostvaruje dobitke koji iznose 150. i time će on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. Zato što je goodwill jako osetljiva kategorija. ali pošto je to interno generisano dobro.000 eura.000. ta logo vrednost ne moţe biti aktivirana. u nekom jako dugom roku. njegova visina? Nije. vec 1. 5 godina.

dugoroĉno vezanom imovinom. ili Nike.bilansiranje materijalnih ulaganja - Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta.prepoznaje po tome. ne stiĉete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem? Na to se misli kada kaţemo zemljiste koje se nalazi u svojini i prava koja proizlaze iz tih zemljista. ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana. I zato moţete tuţiti nekoga ko koristi neovlašćeno vaš znak. odnosno imovinom ĉiji je vek trajanja duţi od 12 meseci (a u standardu ćemo naći. šta postrojenja. vi odmah znate šta je to. I zato je zaštitini znak vaţan. odnosno od trajanja poslovnog ciklusa). Vi moţete nekome odobriti da koristi vaš znak. Materijalna ulaganja . a ako je duţi od godinu dana onda će se uzeti duţina poslovnog ciklusa. će se dugoroĉnom imovinom se smatrati imovina ĉiji je rok duţi od poslovnog ciklusa. ipak u nekim sluĉajevima to nije lako uraditi. 85 . i ne morate da ĉitate sta je iza toga. Vi odmah znate o kojoj je firmi reĉ. i imaterijalna ulaganja. da bi se odredilo da li je neko dobro dugoroĉno vezano ili ne. onda će se uzeti godinu dana. koji proizvod i koji kvalitet proizvoda je u pitanju. 2. Vi odmah pitate šta je ovo. koji se smatraju kao. i on će to platiti. poslovni inventar  Ulaganja u izgradnju i avanse Prava izjednaĉena sa zemljištem . i predstavlja deo imaterijalne imovine. ako je poslovni ciklus kraći. Raščlanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rašĉlanjavanje materijalne imovine lako. ali ako koristi neovlašćeno. Znaĉi. vi ga moţete tuţiti. ali kada vidite znak Coca-Cola. Materijalna ulaganaja obuhvataju:  Zemljište i prva koja su izjednaĉena sa zemljištem  Gradjevinske objekte  Tehniĉka postrojenja i mašine  Ostala postrojenja. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguća. ko je ovo. jer mi znamo šta su mašine. alati.kada uzmete u zakup zemljište na 99 godina. zemljista. Kod onih firmi ĉiji je poslovni ciklus duţi od 12 meseci.

Samo kada iskazujete u bilansu. u vašim knjigama odvojeno voditi zemljište. iznajmljivanje ili za administrativne svrhe. Kako ćete u bilansu iskazati? Odvojeno gradjevinski objekat. a onda ćete imati odvojeno raĉun gradjevinskog objekta. To znaĉi da ćete vi. i prikaţete kao jednu poziciju. Da li je lift postrojenje? Jeste. Dakle imaćete raĉun zemljišta. Šta se podrazumeva pod nepokretnostima? To su materijalna sredstva koja se koriste duţe od 1 obraĉunskog perioda za potrebe proizvodnje. i nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. i iskazati u okviru opreme. Rešenja su razliĉita. Na primer. Mašina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. Moramo odvojiti vrednost zemljišta. 2) Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim sluĉajevima tu nema dileme. vodovod. To je dobro sa neograniĉenim vekom trajanja. odvojeno zemljište. Šta je vaţnije kod trafo-stanice. vaţi za svako sredstvo. i otpisuju se. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcioniše.000. i svake godine bi ste morali da otpisujete 50. Problemi koji se kod rasclanjavanja mogu pojaviti . ne znaĉi da se u knjigama vode zajedno. saberete njihove vrednosti. onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta. kada god budete u dilemi da li nešto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se. grejanje normalno spadaju u gradjevinski objekat. ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. To ne bi bilo u redu.1) kako iskazati u bilansu zemljišta na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. Ako biste ih iskazali zajedno. trafo-stanice. i nije predmet otpisivanja. ne znaĉi da se zemljište i gradjevinski objekat zajedno procenjuju.MRS-16: nepokretnosti. odvojeno voditi gradjevinski objekat. U tom sluĉaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme. ali najveći broj zemalja se odluĉuje da u tom sluĉaju iskaze zemljište i gradjevinski objekat zajedno. 86 . pružanja usluga. Dakle. Postoje i obrnute situacije. i moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. šta je u tom odnosu vaţnije. Dakle to što se zajedno iskazuju u bilansu. zgrada ili oprema u toj zgradi? Ta zgrada postoji samo da bi se zaštitila oprema. Ali u pojedinim sluĉajevima to nije do kraja jasno. i kazali gradjevinski objekat zajedno sa zemljištem vredi milion. Ovo iskazivanje u bilansu. kao gradjevinski objekat. osim onoga duţe od jedne godine. Odvajaju se zato što se zemljište ne otpisuje. ili ćete buduci. vi je pravite na nekom zemljištu. jer je to duţe od jedne godine specificnost stalne imovine. isporuke. i biće iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. Posto je lift postrojenje koji omogućuje da gradjevinski objekat vrši svoju funkciju. Naravno smatra se da instalacije. Da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu. procenjeni vek trajanja je 20 godina. Gradjevinski objekti imaju ograniĉeni vek trajanja. da oni predstavljaju jednu celinu (jer ne moţe zgrada da stoji u vazduhu) tu zgradu i to zemljište iskazati kao jednu bilansnu poziciju. Vi kada pravite poslovnu zgradu. Ovo sve. postrojenja (mašine) i oprema.

jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u budućnosti. bez obzira na pojedinaĉnu vrednost. pa da izvlaĉim avanse da bi izraĉunala pravi racio likvidnosti. rashod. ali to je potraţivanje koje neće biti pretvoreno u gotovinu. Takvo rešenje moţe se prihvatiti. tretira se kao osnovno sredstvo. To potraţivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju (kada nam dobavljaĉ da mašinu mi knjizimo povećanje osnovnih sredstava. i to kao iskljucivo pravilo. Znaĉi jeste potraţivanje. tj. odnosno po ceni koštanja 5) Avansi za osnovna sredstva . Razlog zbog ĉega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruţanje jasne slike o likvidnosti preduzeća. znaĉi ĉim se poĉne koristiti. na onaj koji će biti tretiran kao osnovno sredstvo. Ukoliko oĉekujete prekid u izgradnji. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam šta se tu nalazi. to što ste zapoĉeli i sve što ste uloţili do tog trenutka. pre nego što je njegova izgradnja zapoĉeta odnosno. Znaĉi da se to ne bi radilo. U nekim zemljama postoji rešenje da se alat koji se koristi do godine dana. i to onda u bilansu tako treba i iskazati. opet bez obzira na pojedinacnu vrednost. ma koliko on bio skup. znaĉi da je njegov vek trajanja duţi od godine dana. Dakle po nabavnoj vrednosti. i onaj koji će biti tretiran kao obrtno sredstvo. ako ne vršite meseĉno obraĉunavanje rezultata. standardi su usvojili pravilo po kome se vrši odvajanje na stalnu i obrtnu imovinu. odmah knjiţi kao trošak tj. završena. 4) Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. ste izgubili. ako ta investicija nikada neće biti završena. da li će ta investicija u toku biti dovedena do kraja? Znaĉi da li postoji ili ne postoji rizik od završetka takvog ulaganja. ako vrštite samo godišnje. Znaĉi. Ako obraĉunavate rezultat u kraćim periodima. a sav alat ĉiji je vek trajanja kraći od godine dana.Prvo moramo znati zašto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja. onda takva ulaganja tj. i gase se potraţivanja po osnovu avansa). biće tretiran kao obrtno sredstvo. nego u okviru potraţivanja. to znaĉi da je vek trajanja kraći od godine dana. Ukoliko će investicija biti dovedena do kraja onda. sitan inventar. iz bilo kojih razloga. do sada izvršena ulaganja. a to pravilo je vek trajanja. pre nego što je sredstvo isporuĉeno. Dakle ako se ne moţe prodati ili završiti onda je to ĉist gubitak ili ostali rashodi. 87 . Znaĉi. Znaĉi. i da bi zadovoljili princip jasnosti. kada su avansi potraţivanja za iznos novca koji je plaćen unapred. odmah se smatra da je utrošen. ulaganja koja su do tog trenutka izvršena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo. Dugo su bila korišćena dva kriterijuma: visina vrednosti i vek trajanja. Sav alat ĉiji je vek trajanja duţi od godine dana.3) Razgraniĉenje alata. moţete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. to će dovesti do premetanja rezultata. Vrednovanje investicija u toku će se vršiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja. Ovde vaţi sledeće pravilo. kada nadjete alat u osnovnim sredstvima. znaĉi na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo. koje mi nećemo naplatiti nego će se pretvoriti u osnovno sredstvo. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj.

za interno generisna sredstva. da ga moţete povezati sa sredstvom za koje je taj avans dat.ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. 16. i naravno da je taj avans pokriven savesnošću duţnika. ovo su uslovi za priznvanje! Procenjivanje se vrši pojedinaĉno. a on popis svojih obaveza. taĉno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu. odnosno po sadašnjoj vrednosti naknadno. šta ste uradili? Vi ste poslali dopis duţniku i napisali po našoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko.  Da se njihova vrednost pouzdano moţe proceniti. Time ste vi izvršili popis svojih potraţivanja. Na kraju godine. kao.  Da je rezultat prošlih dogadjaja. ne moţete uneti neko fiktivno potraţivanje. za sredstva steĉena kupovinom. i vaţiće i za zalihe. novembar 2004. Uslovi za priznavanje su isti kao i kod sredstava. parafira oba primerka. on meni duguje. a on nema pojam o tome. i cena koštanja. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vaţno je da se taj avans odnosi na sredstvo. a jedan zadrţi. Utorak. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost. pošaljete dva primerka. dakle:  Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeća. Znaĉi svako potraţivanje koje iskaţete mora biti pokriveno takvom saglasnošću vašeg duţnika. dakle generalno govoreći o sredstvima. To je isto vaţilo i za nematerijalna ulaganja. Vrednovanje materijalnih ulaganja Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. 88 .  Da će doneti ekonomske koristi u budućnosti. da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potraţivanje prema njemu Dakle. to je naĉelo pojedinaĉnog procenjivanja. i on pogleda i proveri i kaze da. jedan vam pošalje. tj.

Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. bez obzira na naĉin sticanja). videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. zbog toga što imovina ĉiji je vek trajanja neograniĉen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograniĉen). ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. dinamiĉku i organsku. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. Zato se otpisivanje vrši samo za onu imovinu ĉiji je vek trajanja ograniĉen. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. zato što stalna imovina ima duţi vek trajanja. tj. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak rasporeĊuje na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. Moţe se reći. šta će biti cilj otpisivanja. a ne i obrtna? Odgovor je zbog duţine veka trajanja. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom odreĊenog obraĉunskog perioda. meĊutim.Otpisivanje materijanih ulaganja Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. moţemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznaĉajnije spomenuti statiĉku. onda se visina otpisa utvrĊuje 89 . Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. Naknadno procenjivanje imovine. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. vaţno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. koje nastaje usled dejstva razliĉitih faktora. kako se vrši rašĉlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. Ili drugaĉije. Pošto je vek trajanja dug. To ne znaĉi da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. Znamo da. odnosno u kojima to sredstvo odbacuje prihode. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. ako se poĊe od toga da je primarni cilj bilansa utvrĊivanje imovine preduzeća. ili duţi od trajanja jednog poslovnog ciklusa. što znaĉi da je njen vek trajanja duţi od godinu dana. kolika će biti vrednost imovine po proteku odreĊenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. Znaĉi. Pošto je otpisivanje naĉin na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrĊivanje stanja imovine. Na ovaj naĉin ţelimo da ispoštujemo naĉelo uzoĉnosti (naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu). Znaĉi.

Ako se poĊe od tako definisanog cilja. oĉito je. jasno je da to ne moţe biti nabavna. a drugi deo se zadrţava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obraĉunskih perioda. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. putem otpisivanja. Kod dinamiĉkog shvatanja bilansa. Na deo koji je potrošen do tog trenutka. na kraju njegovog veka trajanja. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. ako se govori o apsolutnom odrţanju supstance. da kada se posmatra jedan obraĉunski period. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. Potpuno drugaĉiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. iskazuje se kao trošak. Koji od ovih ciljeva otpisivanje moţe da ostvari? Kada govorimo o cilju otpisivanja po statiĉkom shvatanju. odnosno koliko je ta imovina tokom obraĉunskog perioda izgubila svoje vrednosti. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. Dakle. i deo koji je nepotoršen. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. dakle. Ovako definisani cilj otpisivnja. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na poĉetku obraĉunskog perioda. To zbog toga što ţelimo da doĊemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. Prvi iznos. nije namenjen ni utvrĊivanju imovine. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. rasporedi na one obraĉunske periode u kojima se to sredstvo koristi. a to je utvrĊivanje periodiĉnog rezultata. Pa saglasno tome. tj. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. Paţnja je. Zbog toga 90 . nego reprodukciona vrednost sredstvava. već je namenjen obezbeĊivanju odreĊenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je odrţavanje supstance. Razlika izmeĊu te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obraĉunskog perioda. odnosno rashod. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. utvrĊivanje vrednosti imovine.tako što uporedite vrednost imovine na kraju. ako govorimo o relativnom odrţanju supstance. ali nije isto zbog tehniĉkog progresa koji se u meĊuvremenu dogodio. Što znaĉi. Ovde je vaţno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrĊivanje raspodeljivog periodiĉnog rezultata. od otpisivanja se oĉekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. Ako ţelimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. kroz otpisivanje. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike izmeĊu aktive i obaveza). niti utvrĊivanju raspodeljivog rezultata.

i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat ĉija raspodela neće ugroziti odrţavanje supstance) što i jeste cilj. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obraĉunskom periodu. Kada govorimo o utvrĊivanju vrednosti preduzeća. zato što kupac ţeli zapravo da proveri koje on profite moţe oĉekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaţe. Znaĉi ne moţemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. prinosna vrednost preduzeća. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. jednostavno. Dakle. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinaĉnih imovinskih predmeta. Otpisi 91 . ne moţete utrošene vrednosti nadoknaditi.što statiĉko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se odreĊuje vrednost preduzeća. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. od toga koje ciljeve preduzeće ţeli da korišćenjem te imovine ostvari. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeĊujete da rezultat ne bude precenjen. Znaĉi imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu razliĉite stvari. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje u zavisnosti od njene namene. Prema tome. moţete imati otpise sredstava a da. Ali. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehniĉki postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. tj. već rashod (po definiciji sredstava). Da li se otpisivanjem moţe obezbediti odrţanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najĉešće korišćenih metoda za utvrĊivanje vrednosti firme kao celine. Ali pored nje redovno se utvrĊuje tzv. Da li moţemo obezbediti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostiţan cilj kada je reĉ o otpisivanju. umanjena za pojedniaĉne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. biti i meĊusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Otuda cilj po statiĉarima teško da moţe biti realizovan otpisivanjem. ali to znaĉi da otpisa nije bilo. Sredstvo se troši. i zato otpisivanje ne moţe biti instrument za utvrĊivanje vrednosti preduzeća. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. Ĉak teško da moţe biti i instrument za utvrĊivanje same imovine preduzeća. u tom otpisivanju. Ovaj cilj se moţe ispuniti. Ovaj cilj se moţe osporavati! Pre svega. to zavisi od odnosa izmeĊu prihoda i rashoda. treba zakljuĉiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. prema ustaljenim pravilima onda će utvrĊeni rezultat. osim što će biti raspodeljiv. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. Smatra se da otpisivanjem moţe izvršiti obraĉun raspodeljivog periodiĉnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamiĉkom teorijom. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. i to se otpisivanjem konstatuje.

onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobaĊa. moţe se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. ĉetvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. Šta su privremeno osloboĎena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traţi ulaganje odmah u narednom periodu. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. tj. Ali kad se sredstvo otpiše. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. odreĊeni iznos sredstava. znaĉi da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. dakle. u tom sluĉaju nema trajno soloboĊenih sredstava) 92 . I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja. pa i trajno. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. Šta se dogaĊa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. Po isteku pete godine. treći naredne 2. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. slobodna. Da bi se pojavila trajno osloboĊena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). Dakle. Zato se tako osloboĊena sredstva tretiraju kao privremeno osloboĊena sredstva. Ne moţe se. Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo.postoje. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. privremeno. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. Jer. a pošto nisu nadoknaĊeni. recimo ĉija je vrednost 1000. sva sredstva koja su bila osloboĊena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. To naravno uopšte nisu male sume. odreĊeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. šta se dogaĊa kad se neko sredstvo otpiše. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. kaţemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. pa nema ni privremeno ni trajno osloboĊenih sredstava) 2. Osim privremeno osloboĊenih sredstava mogu postojati i trajno osloboĎena sredstva. od otpisivanja oĉekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. Problem nadoknade je problem izmeĊu prihoda i rashoda. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. Kada se materijal potroši u datom obraĉunskom periodu. koji nije pokriven prihodima datog obraĉunskog perioda. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novĉani oblik. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja.

3. 900 120 0 2100 600 900 - 900 - 900 3 600 900 120 2700 0 300 600 900 1800 300 600 900 300 1500 900 1800 - 1800 900 900 4 5. da imaju razliĉiti vek trajanja. moţemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobaĊanje odreĊenog iznosa sredstava. već da ta potreba za zamenom biva u razliĉitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. 900 120 0 2100 900 2400 1500 900 - 900 93 . PRIMER: Imamo tri mašine ĉija je nabavna vrednost 1500. treće treća). 3. naredne godine druga. Otpis je linearan. (da se zamena ne mora vršiti odjedanput. Ĉak. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u razliĉitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4.трајно емено 1200 300 300 300 300 1. 120 0 - 2. Крају mашина год. Збир Замена Ослобођена а амортизација Отпис Отписа СВ и укупно Привр. На Садашња вред. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. procenjeni vek trajanja 5 godina. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno osloboĊena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. 1 2. Укупн Год. 6. 900 900 900 2700 3600 3000 1500 1500 2700 2100 1500 1800 1200 600 900 900 900 120 0 7.

Vrednost mašine je 1200. taĉno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. 600 900 120 2700 0 900 1800 - 1800 900 900 Ako imate prvu mašinu. Dakle. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). i ona se takoĊe otpisuje. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300).8. Privremeno osloboĊene amortizacije više nema. 94 . da su sredstva razliĉitog veka trajanja. što je sada kraj treće godine. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). da se sredstva nabavljaju u razliĉitim vremenskim periodima. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. prve godine. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno osloboĊenih otpisa. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od ĉega 900 ostaje kao trajno osloboĊeno. godišnji otpis 300. ne 1500. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno osloboĊenim. Jer dolazi do stalnih zamena. od toga je 900 stalno. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. OsloboĊena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno osloboĊena. OsloboĊena amortizacija iznosi ukupno 1800. Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno osloboĊeni. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. Nema zamene u toj godini. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. Treba da postoji monetarna stabilnost. Treće godine kupuje se trća mašina. su priliĉno rigorozni. akumulirana amortizacija je 1500. od ovih 1800 ne moţemo reći da je sve trajno osloboĊeno. na kraju šeste zamenu druge. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. zbir godišnjih otpisa 300. druge 900. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. Ovo zbog toga. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. Ukupno je osloboĊeno 900 (300+600) i to je takoĊe trajno osloboĊeno. a vrednost treće 1200. a 600 privremeno osloboĊeno. Na kraju šeste godine. pa je 1500/5=300). sve ostalo je privremeno osloboĊeno. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900.

U knizi kod prof. ili kada broj mašina dostigne 66. Dakle. tokom ţivota preduzeća se menja. ĉetiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. A s druge strane. drugu i treću godinu. imate samo privremeno osloboĊena sredstva. efekat trajnog osloboĊenja prestaje da postoji. imali bi ste vezana sredstva 15 godina.67% vrednosti trajno osloboĊene amortizacije. Ne 95 . Gubi se efekat trajno osloboĊenih sredstava. Znaĉi.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. vek trajanja 5. Ovih trećih 20% vezano je prvu. On se gubi onda kada sredstva postanu pribliţno jednakog veka trajanja. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na poĉetku. dok se ne dostigne koeficijent elastiĉnosti efekta proširenja.biće zamenjene posle 3. Neki raspored starosti tj. Znaĉi meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. To znaĉi da kada poĉetna vrednost opreme. nabavićete i neku mašinu ĉiji je vek trajanja 3 godine. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete proseĉno vreme i podelite sa proseĉnim vremenom. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izraĉunali proseĉno. Znaĉi 20% vaše amortizacije je praktilĉno u tom sredstvu vezano 15 godina. Od tog trenutka postoje samo privremeno osloboĊena sredstva. I ovaj efekat trajno osloboĊenih sredstava se moţe tako izgubiti. Najĉešće pitanje-šta ovo znaĉi? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. cela priĉa je sraĉunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti moţe obezbediti priliv privremeno i priliv trajno osloboĊenih sredstava. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Ĉetvrtih 20% vezano je 4 godine. Da je pojava trajno osloboĊenih sredstava više izuzetak nego pravilo. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu.67% trajno osloboĊene amortizacije. ako je ukupno vreme vezivanja 15. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu.67%. i kada postoji. da je dve godine vezana 20%. ali vi svodite na godišnji otpis . tri godine 20 %. neće izdrţati svih pet godina. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. Rankovića piše koliko moţemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno osloboĊenim sredstvima. SUŠTINA je da znate šta znaĉi i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno osloboĊena sredstva. Kako se izraĉunava proseĉno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. I onog trenutka kada poĉetna vrednost dostigne 66. i ako se otpisuje linearno. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboĊena sredstva. onda je proseĉno vreme vezivanja 3 godine. da su ta trajno osloboĊena sredstva privremenog karaktera. Jer će moţda doći do kvara. razbijete na ulaganja od po 20%. Znaĉi kada uporedite poĉetnu vrednost sa trajno osloboĊenim sredstvima. (5-3)/3=66. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. šta znaĉi da je proseĉno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumaĉite ovo da je jedna godina vezana 20%.

nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. Ranije je kod nas postojao propis koji je odreĊivao minimalnu visinu stopa amortizacije. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrĊivanje prodajnih cena. Zašto nam je vaţno gde sve otpisivanje moţe da se vrši? Ne. za potrebe poslovnog bilansa.insistiram na tome da ovakve raĉunice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. Otpisivanje sredstava moţe biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. Da shvatite na koji naĉin likvidnost firme moţe biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. kalkulacije i poreskog bilansa. da su sredstva deljiva i da se mogu delimiĉno zamenjivati 4. a kada je reĉ o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. Namenjeni su iskljuĉivo internim korisnicima informacija. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. a pre svega finansiranja. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od drţave. i obiĉno se baziraju na dnevnim cenama. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. a nekih je vezano 1 godinu. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. Takav propis je ukinut. da trţište prihvata porast obima proizvodnje 5. s obzirom da dolazi do privatizacije. naravno. da preduzeće posluje rentabilno 2. već problem zamene. za ocenu 96 . Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog raĉunovodsrva. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obraĉuna. zbog toga da bi smo znali mesta. Pri utvrĊivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. društvena svojina nestaje. nego da bi smo znali ciljeve.

i onda je visina otpisa obraĉunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. Dakle. klasifikujemo. visina otpisa se utvrĊuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi odrţanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na naĉin da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. sada moţemo da otpisujemo koliko hoćemo. ne mogu da otpisuju koliko hoće. za potrebe kalkulacije. da otpisuju svoju imovinu. njihovog odbacivanja i sl. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne doĊe do stopa koje će njemu odgovarati. Preduzeća vrlo ĉesto te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. Naravno. preduzeća su se našla u ĉudu. su u stvari stope otpisa utvrĊene za potrebe oporezivanja. Jer rezultat koji se utvrĊuje u pogonskom obraĉunu naziva se ekonomski rezultat. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. Dakle. u pogonskom obraĉunu. a preduzeća po pravilu nemaju struĉnjake koji bi mogli da im kaţu po kojoj stopi. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. Sada mnoge raĉunovoĊe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. prihvatanja porudţbina. a za potrebe utvrĊivanja oporezivog periodiĉnog rezultata. Sa aspekta poreskog bilansa. koji je odreĊivao minimalne stope otpisa. Tu postoje propisane stope otpisa koje drţava priznaje kao stope po kojima će biti utvrĊena amortizacija iskazana u poreskom bilansu. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. zato što su ciljevi razliĉiti. One ''alfa'' tabele o kojima ste moţda ĉuli. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. ali za potrebe utvrĊivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obraĉunatu po ovim stopama. I drţava propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. koje se koriste u Nemaĉkoj. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je drţava propisala. Zbog toga. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 97 . a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost moţe odstupati od trţišnih cena. i ĉim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo.rentabiliteta posla. druga moţe biti u poreskom i treća moţe biti za potrebe kalkulacije. Otuda zakljuĉak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane drţavnih organa. Znaĉi rezon drţave je sledeći: moţete vi u poslovnom bilansu da obraĉunate koliku god hoćete amortizaciju. imate tri otpisa za ista sredstva. najmanje.

nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. i drţava reši propiše da. rekli: ne isplati mi se da ugraĊujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preraĉunali bi ste se i npr. imate automobil koji troši obiĉan benzin. cene padaju. nepodobnost – npr. Znaĉi. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. u periodu od godinu dana. Kada bi ste imali takav jedan automobil. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduţe na period koncesije. ili iscrpljenjem supstance (kada je reĉ o prirodnim bogatstvima). radi zaštite ţivotne sredine. odnosno na vreme otpisa koncesije. rabaćenjem. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. protokom vremena. Iako bi moţda period njegove ekspolatacije mogao biti duţi. fiziĉkim trošenjem tj. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1.2. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. zbog toga što su se u meĊuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niţe troškove. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. automobili koji troše obiĉan benzin. na primer.) 3. treba otpisati u istom periodu. Onog trenutka kada se pojavi na trţištu nova genetacija raĉunara. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 98 . ekonomskim razlozima. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. ovakva odluka drţave će sredstvo uĉiniti nepodobnim za dalje korišćenje). sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše obiĉan benzin plaćati visoku novĉanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. 2.

naiĊe bujica i odnese plodno tle. je vezano za sredstva sa ograniĉenim vekom trajanja. prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala moţe biti razlog za obustavu gradnje. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) IV Moţemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. (o tome smo već priĉali): 1. koji se ne mogu predvideti. To se dogaĊa. prema tehnici otpisivanja: 1. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim ţelimo da konstatujemo smanjenje vrednosti. a moţe biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograniĉen vek trajanja. II Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše. Odnosno. i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). Vanredno otpisivanje. bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – moţe biti redovno ili vanredno). u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrĊuje se konaĉna visina redovnih otpisa. Vrednost zemljišta pre. 2. Ostane kamen ispod. Kod umetniĉkih predmeta koji se takoĊe ne otpisuju. trajnog oštećenja nekog umetniĉkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. razorni vetrovi. 2.1. To je povod za vanredni otpis zemljišta. kao piramide. za razliku od redovnog. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. zemljoresi. sredstva uloţena u izgradnju datog objekta ili date mašine. poplave. ali ne beskonaĉno). Recimo ako doĊe do poplava koje unište obradivo zemljište. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. ali ne zato što nemaju ograniĉen vek trajanja. jer teško je verovati da bilo koje umetniĉko delo moţe trajati beskonaĉno dugo (moţda jako dugo. Tu nema sistematskog otpisivanja. koji se utvrĊuju saglasno MRS i raĉunovodstvenim politikama) 2. dopunsko otpisivanje 99 . ako doĊe do obustavljanja neke investicije. vanrednih dogaĊaja kao što su poţari. kada doĊe do znaĉajnog. sve štete koji nastanu povodom dogaĊaja na ĉiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne moţemo uticati. ali vanredni otpisi su mogući. i posle polave se dramatiĉno razlikuje. u pogonskom obraĉunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) III Postoji još jedna podela.

Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute. povećavajući znaĉi vrednost imovine. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate. po politici zamene sredstava preduzeća. To je vek trajanja u kome. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja. Znaĉi ako kaţete da ćete vaše graĊevinske objekte otpisivati linearno. Ako kaţete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati. Onda je plan ĉisto tehniĉki posao. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. eventualno procenjeni likvidacioni ostatak. vi ste time definisali svoju raĉunovodstvenu politiku. Prvo. Znaĉi u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju. procenjeni vek trajanja. Uvek morate utvrditi vek trajanja. koliki je njihov procenjeni vek trajanja. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse ĉiji je ekonomski vek trajanja 10 godina. Dakle. Naći će se njihova nabavna vrednost.koliki je njihov procenjeni vek trajanja . i li ţelimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehniĉke ispravnosti naših vozila. Naravno. 7 godina koristimo. plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje. posle toga prodajemo i kupujemo nova. (Katin PC 286. jer ţelimo da izbegnemo rast troškova odrţavanja. Postoji i korisni vek trajanja. vek trajanja je period u kome sredstvo moţe pruţati usluge. onda ćete sigurno naići na tri razliĉita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva.osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) . shvatićete da to uopšte nije tehniĉki posao. On je uvek kraći od tehniĉkog veka trajanja. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom. koji je kraći od ekonomskog. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Znaĉi da identifikujete: . ĉak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. koja su predmet otpisivanja. naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina.metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti).Na osnovu ĉega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). Ekonomski vek 100 . on je tehniĉki u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. će dato sredstvo biti korišćeno. koje moţete predvideti. moţete pristupiti izradi plana. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja. kolika je bila njihova nabavna vrednost. Zato što se sredstvo moţe koristiti u odreĊenom vremenskom periodu. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. koji još uvek fantastiĉno funkcioniše. navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. To je tzv. onda je to takoĊe deo vaše politike. a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. Znaĉi. da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode. raĉunovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje. tehnički vek trajanja. koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. u kom je ono tehniĉki sposobno da pruţa usluge. I tek pošto definišete politiku.

U Nemaĉkoj. otpis prestaje od prvog narednog meseca. Ili na primer. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u razliĉitm zemljama razliĉito je definisno.trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine. zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16. Isto tako. i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. u paragrafu 43. sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine. recimo. bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpoĉeti po nabavci. To je prosto konvencija. Prema MRS 16 koji se bavi ovim pitanjem. ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvoţĊa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak. i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis poĉinje da teĉe od prvog narednog meseca. i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. za sredstva koja su otuĊena u ovom mesecu. savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja. a ne po poĉetku korišćenja. oĉekivano fiziĉko rabaćenje (koje zavisi od reţima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene). poĉinju da se otpisuju od prvog jula. kod nas. Ako navedena dva uslova nisu ispunjena. Znaĉi. Iako se sredstvo troši kontinuirano. politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. tehniĉko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava 101 . zaista je teško u mnogim sluĉajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. starog graĊevinskog materijala). svakog meseca knjiţite otpis. poĉinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak. otpis se vrši na meseĉnom nivou. vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili sliĉna ograniĉenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. TakoĊe. i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno trţište moţe se ići na procenu i to uzeti u obzir. ali licenca za proizvodnju tog proizvoda istiĉe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga vaţi licenca. zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka. U paragrafu 46. U nekim zemljama je to. naravno. i da se moţe pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvoţĊa. treba uzeti u obzir uobiĉajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi. Ako imate mašine koje traju 10 godina. pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka znaĉajna. MRS-a 16 se kaţe da osnovicu za otpisivanje ĉini nabavna vrednost ili cena koštanja. mašina moţe da se koristi još. na pola godine. Niko ne moţe reći da autobus posle 7 godina ne moţe više da se koristi. morate preseći negde. Nisu sluĉajno ova dva uslova utvrĊena. Kod nas vaţi pravilo: od prvog narednog meseca.

i koje su njene slabosti. Ali ako otpisujete linearno. Ovo zbog toga. pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan. pa ajde da dodam. Dopušteno je da sa degresivne metode preĊete na linearno otpisivanje. putem njegovog otpisivanja. što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu. tako povećate otpise i smanjite rezultat – e drţava to ne dozvoljava. pri tim preispitivanjima. da izabrani metod ne odraţava na pravi naĉin gubitak ekonomskih koristi. ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raĉunovodstvene procene. Isto za degresivnu. Ĉetvrtak. a to se obiĉno radi onda kada je vek trajanja kratak. koje su njene varijante. Neću Vam pričati metode otpisivanja. O ovome govori paragraf 49. Znači. pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešite da preĊete na degresivno otpisivanje. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati.. a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. ali nije dopušteno obrnuto. U takvom sluĉaju. i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. Imate pravo da izaberete. U sluĉaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile. 18. U drugom sluĉaju. Očekujem da znate šta je linearna metoda. U prvom sluĉaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na odreĎene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. Ako se pokaţe da je oĉekivani korisni vek trajanja. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja. visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izraĉunavati po novoj metodi. kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. Procenjeni korisni vek upotrebe. novembar 2004. Obraĉunati otpis predstavlja rashod perioda. SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala. šta se otpisuje. To se ne smatra instrumentom kojim se moţe uticati na visinu poreskog tereta. otpis će postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva. koje su pretpostavke od kojih polazi. 102 . Sve smo to naučili u prvoj godini.gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. a to je kraj u Power point prezentacijama. mora se periodiĉno preispitati.. MRS-a 16. zato što očekujem da ih znate. Potsetite se uslova za primenu načina utvrĎivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. osim ako je sadrţan u uĉincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe. jer je u tom sluĉaju obraĉunati otpis uraĉunat u cenu koštanja.

dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. pa još i ovaj dodatak? Zato što ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi. Znaĉi izmedju firme u koju ulaţete i vas postoji vlasniĉki odnos. sa namerom da se dugoroĉno drţe.bilansiranje finansijskih ulaganja - Šta se smatra dugoročnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti. I to je razlog zašto se oni vode odvojeno i prihodi odvojeno prate.3. Znaĉi ja hoću da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti. Vi ste suvlasnik date firme. odnosno. a to znaĉi da je rok naplte duţi od godine dana. a drugi je da se posebnim evidentiranjem i iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti. sa aspekta dospelosti dugoroĉna i kratkoroĉna. Kaţemo da su to ulaganja novĉanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi. u druga preduzeća. odnosno po osnovu prodaje uĉinaka. a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeća. i to znaĉi da se na njih odnosi ovo da se dugoroĉno drţe. pa da najpre definišemo šta su to dugoroĉna finansijska ulaganja. Šta znači ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaĉi da vi tim ulaganjem stiĉete svojstvo suvlasnika. odnosno rok naplate tih potraţivanja je duţi od godine dana. Finansijska ulaganja . bolje reĉeno iz osnovne aktivnosti firme. Šta znači ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme i vas postoji duţnicko-poverilaĉki odnos. Zašto imamo da se dugoroĉno drţe. Dugoročna finansijska ulaganja možemo najgrublje klasifikovati u tri grupe: 103 . a to znaĉi da nemaju rok dospeća. Jedan je dugoroĉnost koju sam već pomenula. Zbog čega su dugoročna finansijska ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga.

Da bi se uĉešća uopšte javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeća. ili samo zato što vrednost te firme na trţištu raste. Dakle mi ćemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose. pozitivno odraze na naše poslovanje. odnosno stiĉemo sposobnost da utiĉemo na donošenje poslovnih odluka u toj firmi. Učešća Ona nama nisu novi pojam. Kako ćete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time što ćete imati u nekoj firmi učešće? Mi uĉešćem stiĉemo pravo glasa. kvalitet vaših proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaĉa. Vi ulažete u jednu firmu. Naravno. Ušešća 2. Vi imate snaţan interes da kod te firme imate snaţnu poziciju. Ne. uĉešća se javljaju tek pošto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeća. znaĉi društva sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarska društva. bilo da su to vaši veliki kupci. Zašto vi zelite da utičete na njenu poslovnu i finansijsku politiku? Zato što kroz taj uticaj ţelite da unapredite sopstveno poslovanje. i kao materijal koristite u daljoj preradi. I vaša uĉešća se uglavnom odnose na preduzeća za kojima vi već imate odredjene poslovne odnose. Redovnost vaše proizvodnje. i ne treba. sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vaš uticaj na poslovnu i finansijsku politiku te firme. i od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete. Dugoroĉne hartije od vrednosti 3. ali ćete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. ili firme koje se bave istraţivanjem i razvojem proizvoda ĉijom se vi proizvodnjom bavite. vi ne moţete pri sticanju uĉešća 104 . ili firme koje se bave prometom roba ĉijom se proizvodnjom vi bavite. To nikada ne radite samo zato što firma isplacuje visoke dividende. Dakle to su firme ĉije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti kojom se vi inaĉe bavite. Znaĉi neće ona nama dati niţe cene.1. ili dobavljaĉi. Ako moţemo da utiĉemo na odluke koje će u toj firmi biti donete kakve će onda te odluke biti? Onakve kakve odgovaraju nama. Dugoroĉne plasmane 1. Znaĉi. To znaĉi da kada god se odluĉujete da stiĉete uĉešće u nekoj firmi to nikada ne radite na pamet. Ali ako ste uz to i suvlasnik te firme vaša pozicija će biti mnogo snaţnija nego ako niste. Primer: imate firmu koja je vaš veliki dobavljać. Vi to radite zato što je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vaše delatnosti. imali ste ga i do sada (zato što ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad) samo ne tako jasno odredjeno. Zato vi ţelite da steknete uĉešće u toj firmi.

Znaĉi zato kada govorimo o uĉešću uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao uĉešće potrebno je da. vaš glas se neće ĉuti. Dakle. ili min 20%. znaĉi vi kaţete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme. Zato što ne mora uvek. hoću da na to obratite paţnju. ali nemate pravo glasa. imamo uĉešće u obicnim. mogu podići ali ne više od 20%. ali ne mora uvek biti tako. Kako se učešća dele? Pošto smo rekli da su uĉešća osnova za uticaj koji imamo. ja nemam uĉešće jer ja nemam mogućnost da utiĉem na tu firmu. ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao uĉešće. nacionalnim propisima moţe biti dozvoljeno da se uĉešćem smatra ulaganje u drugo preduzeće. osim ovog motiva. i uĉešće u preferencijalnim akcijama. odnosno ako kaţete da imate uĉešće samo ako imate 25%. jer bi to u tom sluĉaju. Vi ne moţete. već morate iskazati kao obiĉna ulaganja. a to ne bi odraţavalo pravu suštinu vašeg ulaganja. vi morate imati makar 10%. kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama. koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. zemlje ĉlanice mogu odrediti i visu granicu. uĉešća dele na: 1. znaĉajna 20% . U zemljama clanicama EU po IV direktivi postojalo je pravo da ovu granicu od 10%.potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma. ali ćete imati samo 20% glasova. Znaĉi.50% prva glasa 3. to bi u velikom broju sluĉajeva znaĉilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima. obiĉna 10% . 105 . sva vaša uĉešća ispod 25% ne moţete iskazati kao uĉešća. uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi. jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. a ne visinu angţovanog kapitala. finansijski poloţaj… ali to nije vaš primarni motiv. da bi ste mogli vršiti neki uticaj. većinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital i prava glasa u velikom broju sluĉajeva stoji znak jednakosti. ako imate preferencijalne akcije neke firme. Dakle. Vaše ukupno ulaganje će mozda biti 40% kapitala. vi ste uloţili kapital. minimun je 10. Znaĉi. jer je deo vašeg ulaganja reprezentovan u preferencijalnim akcijama. ako imate 1% akcija koliko kod vi ţeleli da na osnovu tih akcija utiĉete na tu firmu. Znaĉi visina dividende koju ona isplaćuje nije vaš motiv ulaganja. Uvek je bilo ” koliko para toliko muzike”. ili kakav je njen rentabilitet. bude ispunjen još jedan uslov. ali nikada iznad toga. Taj broj vam ne omogućava vaš uticaj na poslovanje te firme. vi imate snaţniji uticaj na njenu poslovnu i finansijsku politiku. zato mi kada odredjujemo kakvo je uĉešće. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kaţete da imate uĉešće. Znaĉi. Pa se prema visini učešća u pravu glasa. Što više ulozite u datu firmu. Zato što. Znaĉi mogu imati 30%. vi nemate uĉešće. recimo koje dostiţe minimalno 15%. I zato se kaţe u IV direktivi da gornja granica ne moţe biti iznad 20%.20% prava glasa 2. snaga našeg uticaja zavisi od visine uĉešća.

Znaĉajno. Obična učešća daju vam osnovu za odredjeni uticaj. i biće navedeno na koje firme se odnose znaĉajna uĉešća. i obrazovati nabavnu vrednostu vaših uĉešća. 2. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjiţeni kao novi vlasnik tih akcija. ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar nameće tj. tj. Ono što nema sposobnost aktiviranja. morate se obratiti ovlašćenom berzanskom posredniku koji će to za vas uraditi. prikazano odvojeno. traţi. i vi nad tom firmom vršite kontrolu. a posebna za obiĉna. raditi ono što vi kao vlasnik akcija od njih traţite. ali se ĉesto znaĉajna i obiĉna uĉešća iskazuju kao jedna pozicija. Ako se znaĉajna i obiĉna iskazuju u jednoj poziciji. jer ne moţete vi kupiti akcije na berzi. u sledećem smislu. Da vi moţete sada. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje uĉešća predstavlja procenjivanje uĉešća u trenutku sticanja. budući da imate većinsko pravo glasa. tada se takvo uĉešće kvalifikuje kao vecinsko. i vrši se po njihovoj nabavnoj vrednosti. znaĉi kada neko ima 30% glasova. pod nazivom ''uĉešća u povezanim preduzećima''. onda je u napomenama koja prate tu poziciju. To znaĉi da. naravno. jer izmedju 10 i 20% to nije uĉešće koje vam obezbedjuje da vi moţete bitno uticati na odluke koje će biti donete. a manje od većinskog uĉešća u pravu glasa. ali vi morate imati više glasova od svih drugih. U nekim bilansnim šemama ĉak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znaĉajna uĉešća. jer berza je trţište tj. ja sada neću reći više od polovine. gde vi upravljate neće naroĉito glasno ĉuti. tada se kaţe da imate značajno učešće. ili vrhovnog društva. 3. kolika su znaĉajna a kolika su obiĉna. Sve te troškove moţete dodati na kupovnu cenu akcija. jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme. ali vaš glas se u skupstini akcionara. dobijate status matične firme. znaĉi to je trećina od celine. verovato je da će donete odluke. ali se uvek odvajaju većinska uĉešća kao posebna bilansna pozicija. I zato se takve firme oznaĉavaju kao zavisne firme. na skupštini akcionara uticati bitno. Jer će ona. vi koji posedujete vićinsko pravo glasa. sekundarno trţište HOV). matiĉnog društva… Bilansiranje učešća Uĉešća koja su većinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija. ali će vam napalatiti proviziju koja će za vas predstavljati ZTN. i preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi ćete praktiĉno tu firmu voditi. Ako imate više od 20%. uvećanoj za zavisne troškove nabavke (troškovi provizije berzanskom posredniku. Nabavna vrednost uĉešća je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela. moţda ne po svakom pitanju. vi ćete birati ko će biti u upravnom i nadzornom odboru. zato što ne morate imati više od polovine da bi ste imali firmu pod kontrolom. a firma koja vrši kontrolu.1. zatim berza će vam zaraĉunati porez na promet. Ako imate većinsko pravo glasa. i što ne moţete ukljuĉiti 106 .

E taj iznos. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj.iznos za koji se akcija prvi put prodaje . Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa. Naknadno procenjivanje učešća je procenjivanje na dan bilansa.vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija. Vrednost koju smo dali biće vrednost akcija koje smo kroz razmenu dobili. što je takodje moguće (znaĉi ja mogu da dam moje akcije i da uzmem akcije neke druge firme. kao tekući trošak.emisionu . i svih narednih godina sve dok to uĉešće posedujete. ali da bi donela odluku mora mi neko pomoći i reći firma je dobra. i ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. ako vršite razmenu. Bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. Ukoliko učešća stičete razmenom akcija. to su izdaci koje biste imali vezane za donošenje odluke o kupovini uĉešća. ne moţe biti ukljuĉen u nabavnu cenu uĉešća. jer odluka je mogla da bude i neću da kupim. Dakle ne mogu se vezati direktno. njihova poslovna politika je takva. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost uĉešća.vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja . kada ne bi bilo aţia. ja traţim usluge neke konsultanske kuće. odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa. ona je za mene zanimljiva zato što se bavi prodajom i ima široku prodajnu mreţu. rezervi i neraspodeljene dobiti. kao osnovicu procenjivanja. Dakle. tada ćete vrednost uĉešća testirati na obezvredjenja. Dakle. ako je firma dobra.bilansnu .nominalnu . ukoliko se akcije kotiraju na berzi. ako se akcije ne kotiraju na berzi. Hoću da kupim uĉešće u nekoj firmi. tada ćete kao nabavnu vrednost uĉešća. Dakle. nakon što smo to uĉešće stekli.berzansku . Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj.u nabavnu cenu uĉešća. testiraćete da li 107 . i da kroz tu razmenu akcija steknem uĉešće u kapitalu te druge firme). ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. Oni će sve to obaviti. Akcija moţe imati ĉetiri vrednosti: . izvestiti me a ja ću to morati da platim. i zato ovo i spada u tekuće troškove. Sećate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava steĉenih kroz postupak razmene. uzeti onu vrednost uĉešća koju ste u razmenu dali. ali nisam baš sigurna kakva je firma. koji bih ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini uĉešća. On će biti tretiran kao rashod perioda. U svim drugim sluĉajevima.onu na koju akcija glasi . firmu vodi dobar tim. Ako se opredeljujete za istorijski trošak.

Razliku ćete tretirati kao rashod perioda. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. je sledeća. Vrednost uĉešća treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to uĉešće odnosi. Znaĉi dolazi do malog premetanja rezultata. onda morate otpisivati vrednosti uĉešća na njegovu niţu vrednost. vrednost uĉešća u vašem bilansu biće podcenjena. vi ćete u vrednosti uĉešća imati jednu latentnu rezervu (neiskazanu. latentne rezerve. a onda je polako prihvatana i već je prihvaćena u Evropi. I dakle.morate da primenite princip niţe vrednosti. ni za mesec dana. s obzirom na to da vi nećete prodavati uĉešća ni sutra. Pošto su uĉešća dugoroĉna ulaganja. da podignete vrednost uĉešća iznad njegove nabavne vrednosti. Dakle. nije izvesno kada i da li će se od toga oporaviti. jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. Primer: vi imate 30% kapitala firme B. koja se moţe koristiti i kod izrade pojedinaĉnog i kod izrade konsolidovanog bilansa. iako je dobitak iz koje ta dividenda potiĉe ostvarena u ovoj poslovnoj godini. Ako je vrednost uĉešća u firmi koja se razvija i ĉija vrednost stalno raste. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu uĉešća koja posedujemo uticaće na nas rezultat tek naredne godine. ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti trajnijeg karaktera znaĉi dugoroĉan. prihodi od uĉešća ako procenjujete po nabavnoj vrednosti. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera. prinudne. onda će trţišna vrednost uĉešća biti sve veća u odnosu na nabavnu vrednost. Postoji joĉ jedan naĉin vrednovanja uĉešća. tek u narednoj godini. budući da su trţišne cene vasih uĉešća iznad nabavne vrednosti. oko dana bilansa da iz bilo kojih ĉak i potpuno neekonomskih razloga. Znaĉi dogodi se nekad naroĉito oko nove godine. Iskazaćete imovinu niţom nego što ona zapravo jeste. i naĉelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujete naĉelo istorijskog troška. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je ''equity metoda''. ni prekosutra. najpre u SAD. Mi ţelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koja uĉešće poseduje to uĉešće bude iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog uĉešća. skrivenu rezervu). zato što kod firmi koje imaju znaĉajna uĉešća ovo uopšte ne moraju biti male svote. postoji stav da kratkoroĉan pad vrednosti uĉešća ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem. Sa druge strane. 108 . Naprotiv. Jer naĉelo istorijskog troška vam zabranjuje. utiĉu na rezultat firme koja uĉešće poseduje. ukoliko dodje do pada trţišne vrednosti onda se postavlja pitanje šta nam valja ĉiniti. To je tzv. ni za godinu dana. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg uĉešća. Kada uĉešća vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju sluĉajeva dogadja da se u vrednosti uĉešća formiraju tzv. ili ćete zadrţati nabavnu vrednost uĉešća. ''equity metoda'' zove se još po negde i ''metoda udela''. Osnovna ideja ove metode. a vi vaše uĉešće drţite na nivou nabavne vrednosti. već da će u tom periodu do prodaje uĉešća trţišna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili moţda rasti onda nema razloga vršiti otpis vrednosti vašeg uĉešća.

Zato što je 30% od 1400 je 460. Svako povećanje kapitala nastalo zbog povećanja rezervi. B je objavilo svoje rezultate. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila uĉešće za 30. Ja sam kao prihod iskazala 60. On će sada biti 1300. i tih 30 će meni biti isplaćeno. znaĉi svoj dobitak i ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. 30% od 1300 je 430. ja vrednost uĉešća smanjujem za 30. Dakle postoji razlika izmedju vrednosti uĉešća i njemu pripadajućeg dela kapitala. u kojoj je dobitak nastao. i povećala gotovinu na raĉunu za 30. Kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. poraste na 1400. Znaĉi kada god sopstveni kapital raste povećavam vrednost uĉešća. Znaci ja sada imam deo prihoda koji neće biti praćen novĉanim prilivom. prihodi su potraţivali uĉešća su dogovala. u narednoj godini ako sopstveni kapital B. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200. Od tih 60 moj novĉani tok je samo 30. Već naredne godine. dakle neće više biti 1400. dakle inicijalno će biti uĉešće vrednovano po nabavnoj vrednosti. vrednost uĉešća opada. Znaĉi ja kao akcionar sa 30% uĉešća dobiću od ukupne dividende koja iznosi. I to polovina se zadrţava. 30% od 200 koliko je povećanje je 60. nama pripada 400 (30% od 1200). Ja sam iskazala 60 prihoda i povećala uĉešće. Neka te posledice prizna i neka se te posledice odraze na visinu njegovog uĉešća. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjiţi kao prihod. 100 (jer je dobit 200) ja ću na ime dividendi dobiti 30. On će za iznos isplaćenih dividendi pasti. 109 . Neće se maći dalje. a vama će od toga opet pripadati 30% tj. Kada dobijem tih 30. ali postoji i tu nešto sporno. Dakle njemu pripadajući kapital raste.a firma B ima sopstveni kapital 1200. zadrţavanja neraspodeljene dobiti direktno će povećati visinu uĉešća. ali vaše uĉešće je 400. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena. U ovom sluĉaju. ja kaţem moje uĉešće po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. pa će biti odluĉeno da se deo dobitka zadrţi u vidu rezervi. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. I to ću uraditi na kraju godine. 420. dok god vi uĉešće imate ono će biti vrednovano sa 400. a drugih 30 su rezerve u društvu B. Ako smo mi to uĉešće platili u datom trenutku 400 i ako primenjujemo nabavnu vrednost. nego se knjiţi kao smanjenje vrednosti uĉešća. Druga posledica je da vi pripadajući deo dobitka iskazujete kao prihod u istoj godini. i to tako što će se ostvariti dobitak. Equity metoda kaţe: ''Ne. a kapital će rasti. jer ja imam 30% kapitala i povećavam vrednost uĉešća za iznos dobiti koja meni pripada. ili u sluĉaju gubitaka pada i vi ćete otpisivati ali sporije. kapital moţe biti 1400. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam uĉešće 60. Znaĉi kada sam izraĉunala deo dobiti koji mi pripada. mi hoćemo da nam se vrednost uĉešća menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. i kada god vrednost sopstvenog kapitala opada.'' Polazi se od nabavne vrednosti. a nikada neću naplatiti 60. a polovina se isplaćuje kao dividende. Ova metoda se primenjuje za znaĉajna uĉešća. U narednoj godini skupština akcionara preduzeca B. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znaĉajni uticaj na poslovanje firme.

dugoroĉni plasmani. E to je mana ovog modela. ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novĉani priliv. a drugi naĉinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. Standardi koji se bave učešćima . nemate nameru da se mešate u poslovanje te firme. Ova njena slabost se zna i vodi se raĉuna o tome. a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. iako nema nameru da ih proda u kratkom roku. Znaĉi prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji neće biti praćen u bliskoj budućnosti naplatama u punom iznosu. To su hartije koje se drţe dugoroĉno. jer je to dugoroĉna rezerva likvidnosti. biti prodate. Dakle mi ţelimo da formiramo dugoroĉnu rezervu 110 . Ostale dugoročne hartije od vrednosti U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. To ne znaĉi da će se uskoro prodati (takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji i to su kratkoroĉne hartije od vrednosti).A ja sam na taj prihod platila porez. a do tada ja platim porez na nešto što jeste prihod. Znaĉi ja jesam iskazala prihod od 60. ne treba vam u kratkom roku. i imala novĉani oblik. obveznice. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje. dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kraćem od godine dana. Imate novca. akcije. Finansijski instrumenti su vlasniĉke i kreditne HOV. A HOV raspoloţive za prodaju su HOV koje mogu. a nemate jos 10% akcija moraćete te vaše akcije da iskaţete kao dugoroĉne HOV. Ako imate nameru da se mešate u poslovanje neke firme. ili da nekome pozajmite ili da kupite neĉije akcije ili obveznice.MRS-22 i medjunarodni standard finansijskog izveštavanja MSIF-3. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem i procenjivanjem finansijskih derivata kao sto su fjucersi i sl. vi moţete da birate. MRS 22 ''poslovne kombinacije ili spajanja” jer uĉešća predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija (jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna). 2. potraţivanja. i ne dospevaju za naplatu u roku kraćem od godine dana. i sve dok ne ispunite onaj uslov da to vaše ulaganje bude bilansirano kao uĉešće. govorimo o HOV raspoloţivim za prodaju. a ostalih 30 su povećali rezerve moje firme u kojoj ja imam uĉešće. Dakle ako izaberete da kupite neĉije akcije i to radite samo da bi zaradili na razlici u kursu. Tek kada ja prodam uĉešće. obaveze. ali nije donelo gotovinu i to je ono sto je loše. to će se pretvoriti u gotovinu. da bi prisvojili dividendu koja je znaĉajna. Preduzeće kupuje HOV. A za ostale hartije od vrednosti i dugoroĉne plasmane merodavni su MRS 32 ''prezentacija finansijskih instrumenata'' i MRS 39 ''procenjivanje finansijskih instrumenata'' znaĉi jedan standard se bavi naĉinom na koje ih treba bilansirati. ako se za tim ukaže potreba.

steĉenih obveznica.likvidnosti i da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. Ako se obavi iznad realna kamata je niţa od nominalne. a platitli ste 1060. samo sa druge strane. vi ste obveznicu platili 1060. Znaĉi zbog toga što ste platili iznad nominalne vrednosti vaša realna kamata je niţa od nominalne kamate. kada budemo govorili o dugoroĉnim kreditima tj. Na primer. 111 . E ovde postoji jedna razlika kada je reĉ o obveznicama. vaše potraţivanje jednako je nominalnoj vrednosti. bilo u vidu kamate. ili razlike u kursu. vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. I šta ćete uraditi. Dugoročni plasmani Ovu priĉu ćemo ponoviti. I time ćete svesti ovu višu nominalnu na niţu realnu kamatu. Ako bi te uspeli da kupite ispod nominale. razlike izmedju nabavne i prodajne vrednosti. i dobićete ukupno na ime kamate 100. Kada kupite obveznicu vaše potraţivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. Inicijalno procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti steĉenih akcija. 50 na ime kamate i 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. Naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti. i vi ćete na kraju druge godine dobiti 1000. Vi ćete naplatiti 1000 kada istekne 2 godine. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je viša od nominalne. Mi sada govorimo sa stanovišta onoga ko kupuje obveznice. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice ĉja je nominalna vrednost viš imala suprotno dejstvo na vašu realnu kamatu. vi ćete za 2 god dobiti vasih 1000. obveznica glasi na 2 godine. platili ste obveznice 950. Znaĉi nije vaţno koliko ste vi platili. Naše potraţivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. Ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. Dakle nabavna vrednost je 1060. I vi ćete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti. 3. srazmerni deo te plaćene premije. i recimo da je kamata koju ćete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 za 2 god u apsolutnom iznosu. vaša realna kamata bi bila. i dobicete 100 na ime kamate. a tu razliku ćete iskazati kao odloţeni rashod. o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti i njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. odnosno i nominalna i realna bi bile jednake iznosile bi 100. Vaši prihodi od kamate da ste platili po nominali. jer bi ste vi tada na kraju 2 godine dobili više nego što bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. I otpisivaćete sveke godine na teret te godine. Primer: nominalna vrednost obveznice je 1000. Znači kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. dok se naknadno procenjivanje vrši u skladu sa nacelom nize vrednosti. Realna i nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti. Kolika je vaša realna kamata? 40. Svake godine vi ćete knjiziti. Realna kamata bi tada bila veća.

jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vašeg potraţivanja. 112 . Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drţe samo radi prodaje. ili se kaţe još u toku jedne godine u zavisnosti od toga šta je duţe. već da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vašeg potraţivanja uvećavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. vraća sve odjednom.Dugoročni plasman je dugoroĉna pozajmica nekom preduzeću sa rokom naplate duţim od godine dana. ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. ili se drţi radi prodaje. Inicijalno procenjivanje vrši se u visini iznosa koji smo pozajmili. duţnik plaća kredit putem anuiteta. u zavisnosti od boniteta duţnika. već smo odredili da je obrtna imovina imovina od koje se oĉekuje da bude realizovana tj. HOV. svako pogoršanje boniteta vašeg duţnika moze znaĉiti gubitak dela vašeg potraţivanja što će rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj. i ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. Dakle. dve . potraţivanja ili nešto drugo. otpisivanjem. To se moţe videti samo iz napomena koje prate plasmane. vi moţete smatrati da ćete vaše potraţivanje naplatiti. Vi moţete nekome pozajmiti novac i reći hoću da mi date hipoteku na vašu zgradu. Naknadno procenjivanje vršimo (uzimajući u obzir iznos ĉija se naplata oĉekuje) u skladu sa naĉelom niţe vrednosti. ako plasman nije osiguran. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. Znaĉi ugovor moţe biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju i kada isteknu godina. Što se kamate koja se naplaćuje tiĉe. a mi naš plasman naplaćujemo putem anuiteta. Ali sve to zavisi od ugovora. Ali uobiĉajno je da se kamata plaća i da se plasman naplaćuje kao dugoroĉni kredit putem anuiteta. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE U konceptualnom okviru. U napomenama će biti navedeno koji su plasmani osigurani. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potraţivanja po osnovu našeg dugoroĉnog plasmana. ili prodata. u toku jednog poslovnog ciklusa. ako jeste. ili potrošena. Znaĉi obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se oĉekuje da će biti realizovana (koja se drţi radi prodaje. tri. i šta je uzeto kao zaloga. nepokretnost. unovĉena. Sva imovina za koju se oĉekuje da će biti realizovana. Mada pogoršanje boniteta ne mora uvek da znaĉi da je vaše potraţivanje po osnovu dugoroĉnih plasmana postalo nenaplativo. ili potrošnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. tj. naziva se obrtna imovina. u zavisnosti od vredsnosti zaloge. ili vraća putem anuiteta. Ţelim da osiguram potpuno naplatu svog potraţivanja. Ukoliko zalogu nemate. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duţnik ne plaća kamatu tokom otplatnog perioda.

a imovina koja se drţi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. već po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. a ona imovin koja se drţi radi potrošnje je materijal. Misli se na zalihe gotovih proizvoda i zalihe robe. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. Po redosledu kako bi išle.ili potrošnje u toku od godine dana). Zatim tu se nalaze zalihe koje se drţe radi trgovine. 1. 2. Znaĉi osnovni i pomoćni materijal se prvo troše. Dati avansi (koji predstavljaju potraţivanje koje će biti pretvoreno u zalihe) Ovde je poštovan kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. znaĉi niĉim nije uslovljena. 1. pa dobijemo nedovršenu proizvodnju. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. Zalihe nedovršene proizvodnje i usluga 3. Znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvima. kao i zalihe koje se u obliku osnovnog i pomoćnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja učinaka ili pružanja usluga. Prvo imamo : 1. 113 . Gotovina i gotovinski ekvivalenti (su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava). Znaĉi ako vi rešite da prodate neku mašinu nećete je više bilansirati kao stalnu imovinu već kao obrtnu imovinu. BILANSIRANJE ZALIHA Time se bavi MRS 2 i u njemu ze zalihe definišu kao sredstva koja se drže radi prodaje u toku perioda. Potraţivanja (namenjena pretvaranju u gotovinu). pomoćni i pogonski materijal 2. Osnovni. Zalihe gotovih proizvoda i robe 4. Zalihe (koje su namenjeni ili potrošnji ili prodaji). Obrtna imovina se deli na: 1. I konaĉno u obrtnu imovinu spadaju gotovina i gotovinski ekvivalenti ĉija upotreba niĉim nije ograniĉena. pa dobijamo gotove proizvode koje moţemo prodati. Definicija je data tako da iz nje moţete naslutiti koje vrste zaliha ima. Osnovni materijal Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je reĉ. Misli se na potraţivanja kada se kaţe da budu realizovana. 3. koja su rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji. Zato kaţemo da je osnovni materijal onaj koji ĉini supstancu nekog proizvoda. i koje će biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa.

odnosno zalihe date u lizing. Znaĉi u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju. Gotov proizvod je konaĉan uĉinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. Nedovršena proizvodnja To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. To su oni ugovori ĉije se izvršenje proteţe na više obraĉunskih perioda. jer proces proizvodnje na tim zalihama još nije doveden do kraja. meso kada pravite pljeskavice. Primer: konac pri šivenju odela. Pomoćni materijal Pomoćni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne ĉini njegovu glavnu supstancu. Znaĉi pod dugoročnim ugovorom podrazumeva se ugovor ĉije se izvrsenje proteze ili pokriva više obrazunskih perioda. 1. so i kvasac i voda kod hleba. 1. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema.Primer: tkanina pri proizvodnji odeće. 3. Ovakvo rašĉljanjavanja zaliha uslovljeno je razliĉitim stepenom njihove likvidnosti tj. 2. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovršene proizvodnje i time se bavi MRS 11. njihove pretvorljivosti u gotovinu. kao usluge u toku. Pogonski materijal Pogonski materijal je materijal koji ne ulazi uopšte u sastav novog proizvoda ali omogućava proizvodnju tog proizvoda. a ako mašina neradi proizvodnje nema. soja i zaĉini kod pljeskavice. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugoroĉnih ugovora. Primer: materijal koji se troši kod odrţavanja mašina. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. Ali i potrošnja elektriĉne energije je pogonski materijal. 114 . Bilansiraćete ih kao nedovršenu proizvodnju. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. Nedovršene usluge Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapoĉete ali nisu dovedene do kraja. brašno u proizvodnji hleba.

proizvodnje. sopstvene aktivnosti. U cenu koštanja takvih proizvoda moţete uraĉunati direktne troškove (troškovi direktnog materijala i rada). a kod drugih koristimo uobiĉajni postupak utvrdjivanja cene koštanja. Znaĉi to je potraživanje koje će biti pretvoreno u zalihe. Ne moţete kazati proseĉna vrednost prstena koji se proizvodi u našim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. i onih koji se mogu taĉno indetifikovati. ali bukvalno za konkretni proizvod. i onih koje su prodate. Bundu je kreirao kreator i naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina. samo za specifiĉnu vrstu proizvoda. Kod prve bunde koristimo metod specifiĉne indetifikacije za utvrdjivanje cene koštanja. Znaĉi vi kada proizvodite hleb. i moguće je prevaljivanjem troškova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata. Vi ste platili isporuku koja još nije izvršena. Ne moţete primenjivati takav naĉin utvrdjivanja cene koštanja. Kod zaliha se insistira na primeni naĉela pojedinaĉnog procenjivanja. a to znaĉi da će biti utvrdjena cena koštanja za konkretan proizvod. Znaĉi ne proizvodite hiljadu komada već jedan. preko visine vrednosti prodatih proizvoda. posebne pojedinaĉne troškove. zato što su oni prelazan oblik prema zalihama.Avansi Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha. odnosno po ceni koštanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. i koje ćete poslati na razne strane svete i kojih ima 100 komada ali koje su iste. oni su nezamenljivi. ali kada pravite umetnicku sliku. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni ''metod specificne indetifikacije''. 115 . i znamo taĉno o kome je reĉ. vi odredjujete cenu koštanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. vi utvrdjujete jediniĉnu cenu koštanja. i onih koji ostaju na zalihama. takvih nema i za njihovu procenu koristite ovu metodu. Znamo naĉelo istorijskog troška i znamo koje su to vrednosti. na moţe biti utvrdjena njena cena koštanja kao cena koštanja svih proizvedenih bundi od nerca koje su jednke. Otuda se metoda specifiĉne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. pošto su to sve unikatni predmeti. ili pet komada ali ne masovno. i opste troškove izrade tj. Ali utvrdjujete samo one troškove koji se prema naĉelu uzroĉnosti mogu vezati za taj proizvod. kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. Znate da postoje nakiti koji su jedni jedini na svetu. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno i nije svejedno kakva je bunda. Inicijalno procenjivanje zaliha vrši se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe steĉene kupovinom. znaĉi to su unikati. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moţe uticati tako što ćete napraviti izbor zaliha koje će biti predmet prodaje. ili proizvodite odredjeni nakit.

ako su rezultat rada samog preduzeća. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodiĉni rezultat. Mi ćemo je. na bazi nabavne vrednosti. a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti i varijabilnih troškova prodaje. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju moţete prodati. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. odnosno cene koštanja. Znaĉi. koje nisu zamenjive (slike. teška oprema i sl. odnosno cena koštanja sa neto prodajnom vrednošću. uĉiti. korišćenje metode specifiĉne identifikacije. Prošlog puta sam poĉela da vam govorim o bilansiranju zaliha. dragulji i sl. kako se zalihe rašĉlanjavaju i poĉeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednošću podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troškove prodaje. gde se taĉno moţe identifikovati odreĊeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). i u onim privredama. ne zato što ţelim da uĉite istoriju. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se raĉuna primenom cena prvih nabavki na utrošene koliĉine). Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti. Ako je to pretpostavka o potrošnji.Naknadno procenjivanje zaliha . za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. kao što su automobili. ili metodom proceĉne nabavne cene. Pored predmeta visoke vrednosti. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. odnosno cenu koštanja.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrĊuje pojedinaĉno. da te zalihe potiĉu iz poslednjih nabavki. predviĊa za procenjivanje zaliha. ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. Nemam nameru da vam sada priĉam na dugaĉko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada nauĉili.dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost. ako potrošene 116 . direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. Rekla sam da MRS 2. Dakle. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. vi primenjujete naĉelo niţe vrednosti. i da se u cenu koštanja u tom sluĉaju uraĉunavaju direktni troškovi materijala. ako su rezulatat kupovine. dakle. definisali smo šta se smatra zalihama. onda je pretpostavka o sastavu zaliha (o zalihama koje nisu utrošene). ipak. u onim situacijama kada preduzeće posluje u okruţenju koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrţavate nabavnu vrednost. Za razliku od ove vrste zaliha. .

kod kojih uĉešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodiĉnog rezultata. to znaĉi da se zalihe brzo obnavljaju. odnosno. i . gde postoji jaĉanje domaće valute. zajedno sa metodom proseĉne cene. negativne posledice FIFO metode biti ublaţene.koja imaju širok asortiman materijala. Sve ove pretpostavke koje su navedene su.gde se sastav zaliha stalno menja. Ova metoda je. samtra se da je primena FIFO metode poţeljna u onim preduzećima: . što onemogućuje precenjivanje rezultata.zalihe potiĉu iz prvih nabavki. primena u inflatornim uslovima moţe izazvati ozbiljne teškoće. da se ta inflatorna komponenta rezultata obraĉuna i da se onemogući njena raspodela. Svi ovi uslovi. proglašena osnovnim postupkom. onda zalihe potiĉu iz poslednjih. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode moţe obezbediti iskazivanje realnog periodiĉnog rezultata. u uslovima ĉak i blagog rasta cena. koja bi se zajedno sa metodom proseĉne cene mogla primenjivati. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. robe ili gotovih proizvoda. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. Jer ako imate visok koeficijent obrta. naravno deluje ĉudno da se FIFO metoda uzima kao uobiĉajeni postupak. što znaĉi da se zalihe ne zadrţavaju dugo. što se vrednost utrošenih zaliha odreĊuje po cenama prvih nabavki. Zbog toga. a to znaĉi povećan odliv sredstava iz preduzeća. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. od strane komiteta za MRS. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda.koja imaju visok koeficijent obrta. a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. nije poţeljna. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih trţišnih cena. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. Ovo zbog toga. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. Kod ove metode. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. gde su samo razlike u stepenu inflacije. praktiĉno upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. kroz oporezivanje i raspodelu takvog rezultata. što ponovo znaĉi da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. u 117 . FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. Naţalost. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata moţe imati. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi raĉuna o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. . . Nama koji ţivimo u inflatornom okruţenju. i inflacija koja nije visoka. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. tj. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. koja pretpostavlja korišćenje pojedinaĉnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utiĉemo u tom sluĉaju.

a to znaĉi. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. a koja je predstavljala alternativni postupak. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiĉe iz poslednjih nabavki. metoda proseĉne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiĉe iz svih nabavki. onda će primena proseĉne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. onda će loše posledice primene FIFO metode. oko nekog proseka. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu proseĉnu cenu). Jer ako imate visok koeficijent obrta. svaka tri meseca. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. koje su niţe od tekućih trţišnih cena. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. Drugim reĉima. odnosno. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. što će reći. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. Polazeći od takve pretpostavke. da na zalihama ostaje materijal koji potiĉe iz prvih nabavki. malo opadaju.periodiĉno (recimo proseĉna nabaavna cena se utvrĊuje svakih mesec dana. i . bitno promeni rezultat. i ona vam je poznata. Primena proseĉne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. u uslovima monetarne stabilnosti. dovešće do formiranja tzv. mnogo jaĉi argument. Tom argumentu se moţe odmah suprotstaviti ĉinjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. Što se tiĉe metode prosešne cene. Naravno. zabranjena. a to je da ako treba birati izmeĊu realnog bilansa uspeha. ili svakih šest. da ostane na zalihama. onda svakako treba izabrati realno obraĉunat rezultat. i u uslovima rasta cena. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala mnoţite sa tako dobijenom cenom). biti relativno slabe. ako vam se sastav zaliha stalno menja.stvari. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. Postoji i drugi. zbog primene ove metode. utvrĊuje se mnoţenjem koliĉina sa proseĉnom nabavnom cenom. U inflatornim uslovima primena ove metode je poţeljna. odnosno. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. realno obraĉunatog periodiĉnog rezultata i realne vrednosti zaliha. U situacijama kada cene malo rastu. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. sraĉunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obraĉunati. osciliraju.permanentno (utvrĊivanju proseĉne nabavne cene prisupa se praktiĉno posle savake nabavke. jer iz 118 . ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. znaĉi. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obraĉunata po cenama koje su najbliţe tekućim trţišnim. odnosno. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom sluĉaju obraĉunata po cenama prvih nabavki. Ta proseĉna nabavna cena moţe se utvrĊivati: .

periodiĉna (mi je nismo radili u prvoj godini. sa zalihama na poĉetku obraĉunskog perioda. Ili ako je u periodu 119 . onda bi se u bilansu zadrţala poĉetna vrednost zaliha. praktiĉno. da su krajnje zalihe ili više ili niţe od poĉetnih zaliha.permanentna (ovde se za obraĉun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. ako su krajnje zalihe razliĉite od poĉetnih. to bi znaĉilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obraĉunskog perioda bile smatrane potrošnjom. u praksi se ĉesto koristi proseĉna nabavna cena. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoţiti sa cenama prvih nabavki. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnoţiti. i ukoliko bi se dogodilo. moţe se ublaţiti makar delimĉno tako što će se ova razlika pomnoţiti sa cenama poslednjih nabavki. i kao . i tako smanjiti tu veliku razliku izmeĊu knjigovodstvene i trţišne vrednosti zaliha. dakle.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na poĉetku obraĉunskog perioda. To je razlog zbog koga se moţe braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. i tada ako se primenjuje LIFO metoda uporeĊuju se zalihe na kraju. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih. preduzeću ne preti nikakva opasnost. prodatih zaliha utvrĊuje se mnoţenjem prodate koliĉine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenom koštanja. se troškovi uopše ne knjiţe. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu cene poslednjih nabavki . uz prihvatanje ĉinjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. onda postoje dve situacije. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se poĉetna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obraĉunata po cenama poslednjih nabavki. i to kao: . uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja moţe da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. ĉinjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. onda kod primene periodiĉne LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku izmeĊu poĉetnih i krajnih zaliha. jednostavno. što znaĉi da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obraĉunskog perioda i potrošenog dela poĉetnih zaliha. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane poĉetne zalihe. u toku obraĉunskog perioda. a sama metoda moţe biti primenjena u dve varijante. ili cena poslednje nabavke. tj. a to moţe biti samo teorijski. MeĊutim. izmeĊu vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće trţišne vrednosti. već se knjiţe na kraju. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodiĉnog rezultata. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraĉunskog perioda.). jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. to znaĉi da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih trţišnih cena. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niţe od poĉetnih zaliha. bi ste dodali vrednost razlike izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha.postojanja latentnih rezervi. ĉvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. Na vrednost poĉetnih zaliha. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. Ne postoji. Ukoliko su krajnje zalihe više od poĉetnih. da su krajnje zalihe u svemu jednake poĉetnim. a to je redovno. ta razlika u vrednosti.

uvek birate onaj postupak koji će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sliĉnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. moţete da birate. tj. jednake kupovne snage. a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. već smo ustanovili. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodiĉnog rezultata. da će realno predstaviti prinosni i finansijski poloţaj preduzeća.bilo kolebanja cena. duţni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. makar pribliţno. stvarno. pretpostavlja da se uvek. poseduje.. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugroţena jer 100 godina stoje na zalihama. i LIFO metoda i metoda proseĉne nabavne cene oznaĉavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. Kad god ste u situaciji da birate.(primer sa Katinom decom i kupovinom). odnosno. kada imate pravo izbora. LIFO metoda je. Kao posledica toga dobija se realno obraĉunat periodiĉni rezultat. I FIFO metoda.. TakoĊe. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. Nikada nećete. Znaĉi. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koju imamo na raspolaganju ne moţe ispuniti istovremeno oba cilja. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. i utvrĊivanje vrednosti onih zaliha koje su nepotrošene. duţni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji naĉin ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona ĉetvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu meĊusobno uporedivi). A kao osnovna prednost ove metode upravo se istiĉe ĉinjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućem obraĉunskom periodu. 120 . moţda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnoţiti sa proseĉnom nabavnom cenom. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode proseĉne cene. Izvesno je dakle. Na taj se naĉin obezbeĊuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiĉu iz ranijih nabavki. suprotstavljaju rashodi koji su obraĉunati po tekućim trţišnim cenama. Kada izaberete metodu. bez obzira na metodu koja se pri obraĉunu vrednosti zaliha koristi. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obraĉunu vrednosti utrošenih zaliha. preporuĉljiva za inflatorne uslove. s jedne strane. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. Kada se testira dopustivost metode. što u ovom sluĉaju znaĉi. zalihama upravlja na naĉina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili.

sve dok proizvod radi ĉije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. Naravno. saglasno naĉelu impariteta. Zato ja od vas neću traţiti da je vi nauĉite. proizvodnog materijala. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. U udţbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. i to kada je reĉ o zalihama robe i materijala. I taj trošak ostaje aktiva. Trošak se evidentira onda kada doĊe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. na niţu neto prodajnu vrednost. Zato se kaţe da ulaganja u zalihe postaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. proda. se iz perioda 121 . Znaĉi. funkciju razgraniĉenja preuzimaju raĉuni vremenskih razgraniĉenja. Kada unapred platite reklamu. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. zato što je platio ceo isplaćeni iznos tretira kao trošak materijala. Ali sve dok ne potrošite. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav naĉin vrednovanja zaliha je korišćen ranije. Kada je reĉ o uslugama. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. MRS 2. znaĉi. Nije to teško. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne ĉekajući njihovu realizaciju). kao svoju imovinu. kad vi kupite materijal. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. Znaĉi. Kaţe se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju raĉuni zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. nego ĉim se sazna za postojanje gubitka. imate novĉani izdatak. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. bilo da je on osnovni ili pomoćni. duţni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na niţu. odnosno. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. a kada je reĉ o zalihama materijala obiĉno se svoĊenje vrši na niţu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrĊivanja gubitaka u skladu sa naĉelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). kada je reĉ o zalihama osnovnog. raĉuni zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. To se vrši u skladu sa naĉelom impariteta. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. iskazujete je na raĉunu AVR. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. evidentiranja rashoda. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. ni u jednom paragrafu. Znaĉi ne ĉeka se na prodaju tih zaliha. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. Treba. vi ste to platil. Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. Oni razgraniĉavaju novĉani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. nigde. u procesu finansijskog izveštavanja. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. Ali.Ulaganja u zalihe postaju rashod. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi ĉije proizvodnje je materijal utrošen.

da bi oni znali kada se moţe oĉekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraţivanja. ne manje vaţna klasifikacija je ona koja potraţivanja klasifikuje po bonitetu. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. Misli se. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. na: . nije sporno bilansiranje potraţivanja ali postoji ĉitav niz finansijskih instrumenata kod kojih raĉunovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konaĉne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. Bonitet potraţivanja je u stvari kvalitet potraţivanja (kada se govori o zalihama. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu odreĊene sume novca. forvardi. i zato ja na tome neću insistirati.kratkoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija se naplata oĉekuje u periodu do godine dana.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. Naravno.dugoroĉna potraţivanja – potraţivanja ĉija naplata će uslediti u periodu duţem od godinu dana. varanti i sliĉno. bilansiranje potraţivanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. kada je reĉ o klasifikaciji potraţivanja. To je izuzetno vaţan podatak. Za finansijsko izveštavanje veoma je vaţna klasifikacija po roku dospeća. ali MRS 2 takav naĉin vrednovanja zaliha ne poznaje. na finansijske derivate kao što su fjuĉersi. pre svega.u period ne menja. BILANSIRANJE POTRAŢIVANJA Za razliku od zaliha za ĉije bilansiranje je merodavan MRS 2. moţe se reći: 122 . da ta klasifikacije moţe biti definisana polazeći od razliĉitih kriterijuma. Naime. Znate da. tj. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. jer je izuzetno vaţno da korisnicima finansijskih izveštaja kaţemo kakva su naša potraţivanja po roĉnosti. i . Ova klasifikacija je znaĉajna. Naravno. Isporuke proizvoda i usluga. Ovo iz razloga procene likvidnosti. i kratkoroĉne pozajmice su osnova svih potraţivanja. Nema tu neke posebne filozofije. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. tako da je to razlog da se taj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju.

to su zalihe uobiĉajenog kvaliteta; to znaĉi da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Kada se govori o potraţivanjima, govori se o bonitetu potraţivanja. Bonitet pokazuje sposobnost potraţivanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Jer, potraţivanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. Tako su mene uĉili kad sam bila u srednjoj školipotraţivanja predstavljaju prelazni oblik novca. I kada se spominje bonitet, misli se na to da li će potraţivanje, o roku dospeća, biti u celini naplaćeno. Polazeći od tog kriterijuma, potraţivanja moţemo klasifikovati na: - punovredna – ili potraţivanja punog boniteta, - dubiozna – ili ugroţena, i - zastarela – ili potraţivanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Ova klasifikacija nam je vaţna da bi smo procenili stepen naplativosti. Na primer, znamo da je potraţivanje kratkoroĉno i sada nas zanima da li će se, i u kom iznosu naplatiti, o roku njegovog dospeća. Zatim, vaţna je i klasifikacija potraţivanja prema osnovu njihovog nastanka. Znaĉi iz ĉega su ta potraţivanja rezultirala, tj. koji je poslovni dogaĊaj doveo do nastanka potraţivanja, i po tom kriterijumu sva potraţivanja delimo na: - potraţivanja po osnovu isporuka (robe, usluga, gotovih proizvoda...) – znaĉi isporuke proizvoda rezultiraju potraţivanjem, ali samo onda kada naplata sledi isporuci; ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka dogaĊaju u istom trenutku potraţivanja nema; i u prvom pomenutom sluĉaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraţivanje, - potraţivanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraţivanja kod kojih su uĉesnici matiĉna firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reĉ o zavisnom preduzeću, zajedniĉkom ili pridruţenom preduzeću); ova potraţivanja nisu napravljena prema osnovu nastanka, nego prema uĉesnicima iako se ovde kaţe prema poreklu; a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa; u ovoj poziciji potraţivanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraţivanja po osnovu isporuka, nego će biti potraţivanja i po osnovu finansijskih plasmana, potraţivanja po osnovu dividendi, znaĉi sva potraţivanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeĊenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa), - potraţivanja iz plasmana – potraţivanja koja nastaju po osnovu dugoroĉnog ili kratkoroĉnog plasiranja slobodnih novĉanih sredstava, a radi njihovog ukamaćenja, i - ostala potraţivanja. Prema sigurnosti naplate potraţivanja se mogu podeliti na: - obezbeĊena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda, nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga moţe biti ili nepokretna ili pokretna
123

imovina); ako se pozajmljuje novac, posebno na dugi rok, da bi postojala sigurnost da će potraţivanje biti naplaćeno, davanje pozajmice moţe se usloviti uzimanjem zaloge; moţete reći: u redu, pozajmićemo vam 3 miliona eura, ali traţimo hipoteku na vašu kuću, na vašu fabriku. ili: pozajmićemo vam 50.000eura, ali dajte nam vaše HOV; na taj naĉin ţelimo da obezbedimo naplatu, tako što u sluĉaju da naš duţnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge, i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Zato se osigurana potraţivanja smatraju potraţivanjima ĉija će naplata biti izvršena u celosti. Ono što je sporno ovde, je termin naplate. Znaĉi, ako se dogodi da duţnik ne plati na vreme, mi ćemo naplatiti potraţivanje, ali ne o roku. Jer, dok prodate zalogu proći će odreĊeno vreme, i mora se raĉunati sa tim da naplata tih potraţivanja, iako će biti izvršena u potpunosti, neće biti izvršena o roku dospeća. Zato, kad god se uzima zaloga, uzima se veća vrednost imovine, u odnosu na potraţivanje, naroĉito, ako uzimate zalogu za dugoroĉna potraţivanja. U tom sluĉaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na trţištu padne, jer ne ţelite da vrednost vaše zaloge, u nekom trenutku, bude niţa od vrednosti vašeg potraţivanja. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi duţnici. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u steĉaj), ali iako su imale te hipoteke one su otišle u steĉaj, a te firme su nastavile da posluju. To je nešto što, naravno, u svetu, nije uobiĉajeno. Uzimanje zaloge, videćete, nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti, ne znaĉi uvek da vam je potraţivanje sigurno. Zato što mi nemamo razvijeno trţište nepokretnosti. Na primer, vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici, moţete da se slikate sa tom hipotekom, nemate kome da je prodate. Nema šanse da naplatite, iako imate hipoteku. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV, zato što se one mogu lakše unovĉiti. Njihova je vrednost trţišno poznata. Banke kao zalogu, vrlo ĉesto, uzimaju i potraţivanja. Naroĉito kod izvoznika, potraţivanja koja oni ostvaruju izvozom. Ako firma ima neko potraţivanje od ino kupca, banka će uzeti kao zalogu to potraţivanje ako ţeli da osigura naplatu svog plasmana. - neosigurana – potraţivanja koja nisu obezbeĊena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Potraţivanja koja su jednostavno data na ime. Kako bi rekao naš narod, na obraz dajemo kredit. To je riziĉno ulaganje. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti, da neko uzima sa namerom da ne vrati, nego što, naroĉito kod dugoroĉnih pozajmica, okolnosti mogu biti promenjene tako da duţnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kada imate potraţivanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine, vi dajete pare, i moţete ih dati kao plasman, to je ovo o ĉemu smo sada govorili, ili moţete dati kao avans za buduće isporuke. Suština transakcije je ista – imate potraţivanje. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati, ili da ste mu dali novac pa da on treba, na ime izmirenja tog potraţivanja, vama da izvrši odreĊenu uslugu ili isporuĉi odreĊenu robu. Iako je suština transakcije ista, ova potraţivanja se odvajaju. Odvajaju se zbog toga što se na razliĉit naĉin likvidiraju. Kad imate kratkoroĉne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima, te
124

pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš raĉun uplatiti odreĊenu sumu novca. Ako ste dali avans, takvo potraţivanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Nema priliva gotovine. Zato se potraţivanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraţivanja. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja, kod nematerijalnih ulaganja, kod zaliha, kao posebnu poziciju imali avanse. Ne kao kratkoroĉna potraţivanja finansijske prirode, nego kao deo one imovine, radi ĉije nabavke je avans dat. Što se tiĉe potraţivanja po osnovu isporuke robe i usluga, treba da znamo nekoliko stvari. Prvo, kada nastaje potraţivanje. Potraţivanje vezujemo za prijem robe i fakture, od strane kupca. U trenutku kada svojina sa prodavca preĊe na kupca, nastaje potraţivanje pod uslovom da naplata isporuĉene robe sledi isporuci. Nema potraţivanja dok do isporuke ne doĊe. Moţe postojati sklopljen ugovor, ali nema potraţivanja sve dok ugovorena roba ili usluga nije isporuĉena kupcu. Drugo, na koji iznos potraţivanje glasi. Visina potraţivanja odreĊena je visinom prodajne vrednosti isporuĉene robe ili usluga, ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Odobreni rabati u trenutku prodaje, ili naknadno, kao i odobrena bonifikacija, imaće za posledicu smanjenje visine potraţivanja. Visina potraţivanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom, zato što je to finansijski rashod. Kasa skonto ne smanjuje naše potraţivanje, nego smanjuje iznos novca ĉija se naplata ostvaruje, zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Treća bitna stvar, tiĉe se situacije kada se neko potraţivanje da kao zaloga, tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraţivanjem. Znaĉi kada bilo koji deo vaše imovine, ukljuĉujući i potraţivanja, date kao zalogu, vi ostajete pravni vlasnik date imovine. U ovom sluĉaju, potraţivanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. A ĉinjenica da je ono zaloţeno, biće izloţena u napomenama uz finansijske izveštaje. Ĉetvrto, ukoliko imate potraţivanja prema poslovnim jedinicama, što znaĉi na primer, banka ima potraţivanje prema odreĊenoj ekspozituri ili filijali, ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraţivanja nemaju sposobnost bilansiranja. Neće biti iskazana u bilansu. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća, ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. U bilansu se iskazuju samo ona potraţivanja koja preduzeće, kao pravno lice, ima prema drugim pravnim licima. Potraţivanja je dozvoljeno prebiti ili preraĉunati, sa obavezama (tj. moţe se o potraţivanjima izveštavati na neto principu), samo ako se potraţivanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Znaĉi ja mogu da imam potraţivanje, ako sam ja firma A prema firmi B, mogu da imam potraţivanje i prema firmi C. Firma C moţe imati potraţivanje prema firmi B. Nije dopušteno da se, zato što firma A ima obaveze prema firmi B, i potraţivanje prema firmi C, firma C duguje firmi B, izvrši prebijanje. MeĊutim, ako firma A ima potraţivanje prema firmi B, i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A, moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraţivanja, samo ako su potraţivanja nastala po istom osnovu.
125

Znaĉi ne mogu se prebiti potraţivanja steĉena po osnovu isporuke, sa potraţivanjem koje firma B ima prema A, zato što je izvršen dugoroĉni plasman. Ako firma A, znaĉi, ima potraţivanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B, onda je nuţno da su i potraţivanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka, ili po osnovu kratkoroĉnih ili dugoroĉnih plasmana). Ali ne moţe se potraţivanje po osnovu plasmana saldirati sa potraţivanjem po osnovu isporuke. Još jedan vaţan uslov je da su oba potraţivanja dospela za naplatu. Znaĉi, ne moţemo potraţivanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela, nego će dospeti za mesec ili dva. TakoĊe, vaţno je da potraţivanja budu približno istog iznosa. Ne oĉekuje se da potraţivanje i obaveza budu jednaki u dinar, ali se za prebijanje zahteva da budu pribliţno iste visine. I još jedan uslov, da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni, moguće je izvršiti preraĉunavanje potraţivanja i obaveza. S obzirom da ima ovako puno uslova, moţe se reći da je ovo preraĉunavanje pre izuzetak nego pravilo. Potraţivanja se mogu likvidirati na razliĉite naĉine. Najveći deo potraţivnja likvidira se naplatom o roku dospeća. To je uobiĉajeni naĉin likvidiranja potraţivanja. Zatim, potraţivanje se moţe pretvoriti u drugo potraţivanje. Kada na primer, primite menicu od kupca, potraţivanje od kupaca, pretvara se u meniĉno potraţivanje. Ako bi ste vaš kratkoroĉni plasman pretvorili u dugoroĉni plasman, takoĊe bi došlo do pretvaranja jednog potraţivanja u drugo. Potraţivanje se moţe likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. To se dogaĊa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja, kada u ţelji da pomognete da vaš kupac izaĊe iz krize, moţete se odreći dela ili celog iznosa potraţivanja, ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Tada, na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke, takvo potraţivanje prestaje da postoji. Potraţivanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali, ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reĉi. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraţivanja da se pretvori u gotovinu. Odnosno, uzima se u obzir bonitet potraţivanja. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Znaĉi, za ona potraţivanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu, vaţi pravilo da će zadrţati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobiĉajenim pozicijama. Na poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraţivanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Na raĉunu kratkoroĉni plasmani biće iskazana kratkoroĉna finansijska ulaganja ĉija se naplata ne dovodi u pitanje. Ukoliko naplata nekog potraţivanja bude sporna, bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate, takva potraţivanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraţivanja. Visina takvih potraţivanja mora biti redukovana, na iznos visine naplate koja se oĉekuje. Jer ta su potraţivanja, dakle, potraţivanja kod kojih ne oĉekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Ona se onda bilansiraju u visini oĉekivane naplate. Razlika do punog iznosa je gubitak, koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Potraţivanja ĉija se naplata ne oĉekuje, uopšte, isknjiţavaju se sa raĉuna
126

potraţivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Takva potraţivanja ne smeju biti iskazana u bilansu, jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena, odnosno u vrednosti tih potraţivanja nalazi se skriveni gubitak. Zastarela potraţivanja su potraţivanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera duţnika da izmiri svoju obavezu. Ako znaĉi, propustite sve rokove za naplatu, ne opomenete duţnika, istekne rok u okviru koga to moţete uĉiniti, vaše potraţivanje postaje zastarelo. Potraţivanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite duţnika da plati svoju obavezu, pretvara se u gubitak (to je naĉelo niţe vrednosti). Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Koliki je, znaĉi, kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8, 10, 15, 30, 90 dana. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg duţnika, i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niţi. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika, ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niţi. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. Ako imate stalne kupce, kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Pratite promenu njihovog finansijskog poloţaja i rentabiliteta, i svoju prodajnu politiku usklaĊujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog poloţaja. Znaĉi, ĉim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta, pogoršanje likvidnosti, vi ćete skratiti rokove za naplatu. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah, ili ĉak plaćanjem unapred. Ali, ako dolazi do naglog razvoja firme, i ako vam broj kupaca naglo raste, onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Tada morate raĉunati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraţivanja, jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. I o tome treba voditi raĉuna. Vama će rasti prihodi od prodaje, ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraţivanja. Kod banaka to se isto tako dogaĊa, da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste, onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata, povećanje iznosa minusa po tekućim raĉunima graĊana i sl. Znaĉi, jednostavno banka tada ne moţe svakog komitenta pojedinaĉno dobro da upozna, i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. Pad konjukture moţe da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate, i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze, zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta, imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraţivanja. Kod ino potraţivanja imate, pored kreditnog i valutni rizik, koji je prisutan. Znaĉi, rizik od promene kurseva. A kreditni rizik moţe biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš duţnik, koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraţivanja. Ako, na primer, vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraţivanja, bez obzira na to što vi na to ne moţete uticati, doći će do toga da vaše potraţivanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća, kada je došlo do uvoĊenja sankcija. Odluka Saveta
127

bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu, odnosno da firme koje su imale potraţivanja prema našim preduzećima i banke, više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraţivanja. To je drastiĉan primer kako jedna politiĉka odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraţivanja. Oni su sva ta potraţivanja otpisali, naravno, odavno, ali to ne znaĉi da neće traţiti njihovu naplatu. Visina otpisa se utvrĊuje uvek ili pojedinaĉno na procenat ili paušalno. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca, u smislu potraţivanja. Tada se visina gubitaka neće utvrĊivati analizom svakog tog malog kupca pojedinaĉno, nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraţivanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. Kod banaka se to radi, recimo, sa kreditima stanovništva. Kada banka daje kredite za zimnicu, ili za kupovinu ogreva, i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli, i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Ostala potraživanja su potraţivanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrţe), potraţivanja prema radnicima, potraţivanja po osnovu kratkoroĉnih plasmana, potraţivanja prema drţavi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu, nego drţava kaţe dobro preplatili ste, kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Što se pravila procenjivanja ostalih potraţivanja tiĉe, potpuno je isto kao potraţivanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti, naknadno po principu niţe vrednosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoroĉno finansijsko ulaganje ili kao kratkoroĉno, zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana, i u MRS 39 oznaĉavaju se kao hartije namenjene prodaji, za razliku od hartija raspoloţivih za prodaju, koje se tretiraju kao dugoroĉne HOV. Znaĉi ove su namenjene prodaji, i predstavljaju kratkoroĉnu rezervu likvidnosti. Naravno, kupuju se da bi se zaradilo. Zarada koja se moţe ostvariti je, ili kamata, ili razlika na krsu. Znaĉi, ako se hartija kotira na berzi, i njena vrednost raste, kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana, i oĉekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan, pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. Kratkoroĉnom HOV mogu se smatrati: - akcije drugih preduzeća,

128

- obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je drţati do roka dospeća, moţete je prodati i ranije; a postoje i kratkoroĉne obveznice koje se emituju na mesec dana, 3 meseca, 6 meseci...), - komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta, sa namerom da prikupe kratkoroĉna slobodna novĉana sredstva; umesto da uzmu kratkoroĉni kredit kod banke; i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu), - blagajniĉki zapisi (emituju ih poslovne banke, sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novĉana sredstva; kad kupite blagajniĉki zapis, banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po isteku roka na koji zapis glasi isplati odreĊenu kamatu, ali se obavezuje i da će, ako vi to ţelite, otkupiti sopstveni zapis, isplatiti uloţeni iznos, i naravno kamtu do roka otkupa, umanjenu za odreĊenu proviziju), - sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoroĉnim HOV, one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji, ili poništenju. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala, one se iskazuju u okviru kratkoroĉnih HOV, ali uvek kao posebna bilansna pozicija, jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obiĉno limitiran na 10% od osnovnog kapitala), - menice (koje još nisu dospele), i - ĉekovi (koji takoĊe nisu još dospeli za naplatu. Ako se ĉekovi napišu na neki datum u budućnosti, taj ĉek nije ekvivalent novca. On predstavlja kratkoroĉnu HOV, jer ne moţete njime plaćati, mada će vam u banci reći da ako taj ĉek doĊe u banku, ona moţe da ga realizuje odmah, ona nema nikakvu obavezu da ĉeka rok dospeća. Firma kojoj ste dali taj ĉek moţe ga odmah pustiti na naplatu. Ona to, zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgoĊeno, neće uĉiniti, ali moţe vam se desiti da vam novac sa raĉuna bude skinut i ranije). Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu, i dospele dividende takoĊe se smatraju kratkoroĉnim HOV. Inicijalno, kratkoroĉne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije, obveznica, blagajniĉkih i komercijalnih zapisa), ili po nominalnoj vrednosti (menice, ĉeka). I ovde se primenjuje strogi princip niţe vrednosti. Sećate se da smo rekli da kod dugoroĉnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na trţišu prolaznog karaktera, zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Pošto su ratkoroĉne HOV namenjene prodaji u kratkom roku, svaki pad trţišne ispod nabavne vrednosti, vodi otpisivanju vrednosti kratkoroĉnih HOV. Jer, ako se te akcije prodaju, izvršiće se prodaja sa gubitkom, i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. To je strogi princip niţe vrednosti.

LIKVIDNA SREDSTVA
129

Likvidna sredstva su gotovina, devizna sredstva u blagajni, dospele menice i ĉekovi za naplatu. Vrednost menica se procenjuje, tj. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. Sećate se raĉuna IV meniĉnih potraţivanja. Meniĉno potraţivanje, dakle, sadrţi vaše potraţivanje plus kamatu do roka dospeća menice. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu, vrednost meniĉnog potraţivanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meniĉnog potraţivanja biće vaše potraţivanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Ĉekove procenjujete po nominalnoj vrednosti, odnosno, na iznos na koji ĉek glasi.

BILANSIRANJE AVR

Na dnu strane aktive, u bilansu stanja, nalaze se aktivna vremenska razgraniĉenja, dakle reĉ je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrţi naĉelo uzroĉnosti, odnosno naĉelo razraniĉenja prema predmetu i vremenu. Dakle da bi se prihodi i rashodi dodelili obraĉunskim periodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li je prihod naplaćen a rashod plaćen, u raĉunovodstu se koriste raĉuni vremenskih razraniĉenja. Na strani aktive, dakle u okviru aktivnih vremenskih razraniĉenja predmet iskazivanja su: 1. Nastali, a nenaplaćeni prihodi (dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati, ili prihodi po osnovu kojih se oĉekuje priliv sredstava u budućnosti), 2. Isplaćeni a nenastali rashodi odnosno troškovi (isplate koje će postati rashod u nekom od budućih obraĉunskih perioda, ili troškom). Oĉekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda i troškova i zasto ako traţimo da prihodi i rashodi budu dodeljeni odredjenim obraĉunskim periodima, zašto ja evo pominjem i trošak. To je naravno zbog toga što današnji troškovi predstavljaju sutrašnje rashode, i što ne moţemo oĉekivati da imamo dobro razraniĉenje rashoda ako prethodno nismo izvršili dobro razraniĉenje troškova. U tom smislu se vremensko razraniĉenje troškova smatra pretpostavkom pravilnog razraniĉenja rashoda na obraĉunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Iz navedene sadrţine ove bilansne pozicije moţete zakljuciti da je reĉ o potraţivanjima. Dakle ako nešto zaradite, a ne naplatite vi u suštini imate potraţivanje za obavljeni posao. Nastala je kamata koju ćete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekućoj poslovnoj godini. Znaĉi to što ćete naplatu izvršiti naredne godine za obraĉun rezultata, za
130

predstavljanje vaših finansijske pozicije je irelevantno. Vi imate pravo da raĉunate tu kamatu i da je iskaţete kao prihod tekuće godine u bilansu uspeha odnosno kao povećanje aktive u bilansu stanja. Primer: imate menicu koju ste primili od vašeg kupca, menica je primljena 01.12 a rok dospeća menice je 31.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01.1231.12 predstavlja prihod tekuće godine. Vi ćete naravno tu kamatu obraĉunati i proknjiţicete je kao prihod tekuće godine iako će naplata te kamate biti izvršena u narednoj godini. Funkciju razraniĉenja u ovom primeru ima raĉun ispravka vrednost meničnih potraživanja, na tom raĉunu se nalazi ukupna kamata i sa tog raĉuna skidamo i prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji još nije nastao. A samo potraţivanje zabeleţeno je na raĉunu menična potraživanja, ĉiju visinu vi korigujete kada obraĉunate ovakvu kamatu. A šta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. Šta se dogadja kada izdate u zakup neki prostor i naplaćujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Ne naplaćujete unapred, dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Da li ĉinjenica da ćete zakupninu naplatiti u januaru znaĉi da je to prihod meseca januara. Naravno da ne. Ta zakupnina za decembar je prihod tekuće godine. Kako ćete utvrditi visinu tog prihoda. Na bazi ugovora o zakupu. Znaĉi ugovorom o zakupu definisana je meseĉna zakupnina. Zaduzićete raĉun AVR i odobrićete raĉun prihoda. Znaĉi na raĉunu, pa prema tome i u bilansnoj poziciji biće iskazano vaše potraţivanje za dati nastali prihod ĉija će naplata uslediti u budućnosti. Kada je reĉ o unapred plaćenim troškovima, ili rashodima onda se visina takvih troškova i rashoda utvrdjuje jos lakše. Jer vam je isplaćeni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaćeni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vaše AVR, isplatu koja nije trošak već će postati trošak u budućnosti. I jedno i drugo je potraţivanje. Ovde imate potraţivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplaćene prihode, a ovde imate potraţivanje koje neće biti naplaćeno već će se likvidirati time što će vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. I vidite ta razlika u naĉinu likvidiranja potraţivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razraniĉenja razdvaja na dva dela: na potraţivanja, koja ćete pretvoriti u gotovinu, a to znaĉi nastale a ne naplaćene prihode iskazujete u okviru ostalih potraživanja kratkoroĉnim, a na AVR ostavite samo unapred plaćene troškove i rashode. Jer kada radite analizu likvidnosti vi onda, ako to nije razdvojeno kao kod nas, uvek morate da se pitate a ĉekajte koji deo od ove pozicije će dovesti do priliva gotovine a koji deo neće. Jer onaj deo koji se tiĉe unapred plaćenih troškova iako je potraţivanje neće u budućnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoće. I zbog toga je zgodno da znaĉi na AVR budu unapred plaćeni troškovi odnosno rashodi, a da nastali prihodi ĉija se naplata oĉekuje u budućnosti budu iskazani kao ostala potraţivanja. I IV direktiva predvidja takav naĉin bilansiranja AVR.
131

U svakom sluĉaju to je pozicija koja će u narednom periodu biti ugašena kada naplatimo prihod ili kada utrošimo iznose koje smo unapred platili korišćenjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

Znamo da pasiva sadrţi dva velika bloka izvora. To su sopstveni i pozajmljeni kapital.

BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA

Da bi ste definisali šta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove ĉetiri odlike: 1. to je kapital vlasnika; znaĉi on potiĉe od vlasnika i time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital uloţio u firmu-uloţili su vlasnici. 2. nema rok dospeća, on je u firmu uloţen trajno; dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. Nigde u svetu osim kod nas ne moţe da postoji firma koja nema sopstveni kapital. Ne moţe da postoji firma kod koje su gubici veći od sopstvenog kapitala tj. da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. 3. predstavlja osnovu za upravljanje; zašto vlasnik upravlja firmom, pa zato što kaţe pa ja sam dao pare. Znaĉi taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znaĉi kada vlasnika kaţe ja odluĉujem onda on moţe to reći samo zbog toga što je on taj koji je uloţio novac. 4. kada je reĉ o isplatama koje sa sobom povlaĉi korišćenje tog kapitala od strane preduzeća onda zakljuĉujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Odnosno da isplata ima samo kada preduzeće ostvaruje dobitak, a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da će svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Zašto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Pa zato što oni upravljaju, oni snose poslovni rizik. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje, deo dobiti koji će im pripadati će biti veći i obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro, ukoliko firma ne radi, neće dobiti ništa ili će ĉak izgubiti
132

ono što su u firmu uloţili. (ima i 5. da se povećava iz dodatnih uloga vlasnika ili iz zadrţane dobiti) To su dakle te ĉetiri vazne odlike sopsvenog kapitla i one vaţe za sve pravne forme. Ovo što sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeća. Dakle pravni oblik preduzeća je taj koji odredjuje u kom obliku će se pojaviti sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama reĉ onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeća i ortačka društva, a na drugoj strani imate društva kapitala. Kljuĉna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornost vlasnika. Za prvu grupu karakterisitcna je neograničena odgovornost vlasnika, što znaĉi da vlasnici, ne za gubitke, već za obaveze koje proisteknu iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako imovinom koja je uloţena u firmu tako i svojom privatnom imovinom. Znaĉi kaţemo da predmet prinudnog izvršenja u sluĉaju prinudne naplate potraţivanja ĉini ukupna imovina vlasnika. To je razlog zbog ĉega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeća ili ortakluka brţe bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. I onda ako dodje do takvih tuţbi oni kaţu pa ja nemam nista, ovo pripada mom sinu,o no mojoj svastici, ţeni…a ja nemam nista. Da ne bi mogla da se izvrši plenidba imovine i prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzećima. On moţe, kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moţe spreĉiti da tu imovinu na razne naĉine otudji, naroĉito kada proceni da postoje šanse da dodje do toga da poverioci traţe prodaju njegove imovine. Društva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograničeno. To ograniĉeno znaĉi da predmet prinudnog izvršenja radi naplate njihovih obaveza moţe biti samo imovina koju su uloţili u preduzeće. Da zbog ove ograniĉene odgovornosti vlasnika drţava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaĉi moraju obezbediti da bi takva preduzeća uopšte poslovala. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenjivi kapital ovih društava. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvršena po odredjenoj proceduri, dakle ne znaĉi da se nikada ne moţe promeniti već samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Kod inokosnih firmi, inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrši dodatna ulaganja. Vlasnik moţe kada god mu padne na pamet povući deo kapitala koji je već uloţio u firmu, ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija već se pripisuje inokosnom kapitalu, ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Zato kaţemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenjivog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod društva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene
133

Osim što je potrebno da bude donešena odluka sa ¾ većinom. Moţe biti pravilo. Naime kada se društva osnivaju tada pri registraciji društva jedan od vaţnijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. upisana u registar nadleţnog privrednog suda. Ali udeli će glasiti na nominalnu vrednost. ta odluka mora biti nakon što se realizuje. Naravno da odluku o smanjenju moţete donositi samo ako je kapital vaše firme iznad zakonom propisanog minimuma. Toga kod nas nema. Pošto se ta visina moţe promeniti. Statutom društva odredjeno je kolika većina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. U svakom sluĉaju snaga kojom svako od njih pojedinaĉno moţe uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine uloţenog kapitala. da bi registar suda bio aţuran. Ali ne moţe raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum traţi. Povećanje ovog nepromenljivog kapitala kod društava sa ograniĉenom odgovornošću moze biti izvršeno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih 134 . Bilansiranje stalnog ili nepromenjivog kapitala Kod društva sa ograničenom odgovornošću ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. Nikada dok firma postoji ne moţe osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. Obicno ¾ većina se traţi da se donese odluka o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala. Ako su ĉlanovi uplatili više nego što je nominalna vrednost onda će taj višak biti iskazan na posebnom raĉunu u okviru kapitalnih rezervi. A to znaĉi da svako povećanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupštine vlasnika. a moţe i drugaĉije pravilo zavisi kako su se dogovorili.njegove visine već da se promena visine mora vršiti po unpred utvrdjenoj proceduri. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvršiti dodatnu uplatu. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti. Znaĉi kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. udeo jedan je jedan glas. To znaĉi nominalna vrednost. Snaga uticaja na društvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. Ako udeli nisu uplaćeni u celini javiće se pozicija neuplaćeni a upisani kapital. Tako što broj upisanih udela pomnožimo sa nominalnom vrednošću udela. Dakle visina uloţenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moţe razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja društva. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju društva upisuju i uplacuju odjedjeni broj udela.

135 . nema organizovanog trţišta udela u OK. dakle privatno se traţe. i samo se izvrši zamena udela sa niţim za udele sa višim iznosom. Emitovanje novih udela je takodje moguće. nemamo šanse da investirani kapital na zadovoljavajući naĉin uposlimo. mnogo lakše se unovĉavaju nego udeli. to je moguće. Kada je reĉ o smanjenju. odnosno kaţe se da postojeći vlasnici imaju pravo preĉe kupovine. I ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo ĉvršće povezani za vlasnike nego akcije. naša glasaĉka prava će ostati ista ako i u tim novim udelima svi podjednako uĉestvuju. udeli se ne prodaju na trţištu kao akcije. osnovni kapital kod DOO moţemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. To je dopušteno. Primer: ako bi se vrednost udela sa 1000 povećala na 1500 to bi znaĉilo da svaki ĉlan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti još po 500. To su posledice o kojima treba voditi raĉuna. A naravno ovaj iznos se uplati na raĉun firme. Oni dalje mogu prodati nekom drugom i time povećati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti naĉin. u istom odnosu otkupljeni od strane postojećih vlasnika. Da emituje nove udele ili da već postojućim udelima poveća nominalnu vrednost.udela. ali opet po proceduri koja je utvrdjenja. I to smanjenje moţe biti motivisano ili potrebom pokrića gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. Akcije su mnogo prometnije. što ima suprotne posledice u odnosu na povećanje. Znaĉi ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. onda nove udele otkupljujemo sami. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji već posedujem. Obim poslovne aktivnosti preduzeća je pao. Znaĉi ako društvo odluĉi da u nekom trenutku poveća svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogućnosti. Primer: ako ja imam 5 udela i mi svi imamo po 5 udela i emitujemo nove udele. I to je razlog zbog ĉega se uvek kupovina i kod društva sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava prvo nudi postojećim vlasnicima. da bi zadrţala pravo glasa. Ako hoću novog suvlasnika onda ga moram naći. Neću novog suvlasnika i ako neću novog suvlasnika. Ukoliko to ne uradim moram raĉunati da će moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadašnje stanje. prema tome izvućićemo deo kapitala koji smo uloţili time što ćemo smanjiti nominalnu vrednost udela i svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. To je sada stvar politike firme. Ali treba znati da tu postoji mogućnost promene relativnog odnosa u broju glasova ĉim nove udele emitujete. Ako neću da se moja relativna uĉešća u pravu glasa smanje ja moram. Ako neko kupi više a neko manje doći će do promene odnosa u glasaĉkom pravu. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trţištu. Jer mi nije sve jedno.

trţišna vrednost je daleko iznad toga. zaduţuje raĉun poništenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. I to se ovde ĉešće dogadja. Pošto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znaĉajna. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje raĉun udela. na primer nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. Ta nominalna vrednost moţe se bitno razlikovati od tekuće tržišne vrednosti. U tom sluĉaju firma nije dobila novog vlasnika. pa se uplaćeni iznos tretira kao nominalni iznos. to je ona vrednost na koju akcija glasi. (moramo znati: šta su akcije. Ako neki od vlasnika ţeli da istupi iz firme. kada ĉitate bilans. Zašto oni zahtevaju to? Zato što zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. postojećim vlasnicima uopšte nije svejedno ko će im doći kao novi suvlasnik.Drugi naĉin je da otkupite i poništite udele. On mora po statutu da prvo ponudi postojećim vlasnicima svoje udele. ili moze biti uplaćen delimiĉno. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od rešenja moţe biti da firma otkupi njegove udele. Dakle prošto je to razlog zbog ĉega postojeći vlasnici ţele da zadrţe nadzor nad tim ko će kao novi vlasnik doći u firmu. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za raĉunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. Oni ţele da zadrţe kontrolu nad time ko je vlasnik firme. jer mi ne moţemo da otkupimo ali moraš da dobiješ našu saglasnost. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. Tada se isplaćuju udeli vlasniku koji istupa. 136 . potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. koje vrednosti akcije mogu imati. i oni obiĉno uslovljavaju onome ko ţeli da istupi. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. U finansijskim izveštajima pozicija akcijski kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku. Formirani osnovni kapital moţe biti uplaćen odmah i tada govorimo o jednakosti upisanog i uplaćenog kapitala. ako oni ne ţele ili ne mogu da kupe. Dakle mi ćemo tebe isplatiti i smanjićemo osnovni kapital. Kod akcionarskih društava osnovni kapital formira se emisijom i prodajom akcija. ali je njen OK niţi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. a otkupljeni udeli se poništavaju. nalaze kod spoljnih akcionara. moţeš naći novog kupca. šta on moţe da uradi. on onda moţe u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trećem. U tom sluĉaju se na strani aktive kao i kod DOO pojavljuje pozicija neuplaćeni upisani kapital. i ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist.

Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupštine. odobreno povećanje akcija. uslovljeno povećanje akcijskog kapitala. Nema nikakvog smisla da skupština donese odluku a komisija kaţe ne moţe. Znaĉi posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu moţete realizovati. gde se u trenutku osnivanja traţi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno većeg broja akcija nego što će biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. Znaĉi.000 a imate odobrenje za jos 25 000. Ta procedura traje priliĉno dugo i priliĉno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti većina akcionara.000 akcija. morate imati odobrenje nadleţne komisije za HOV. vi traţite dozvolu za emitovanje 75.000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. Ovde kada se kaţe konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ĉiji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moţe pretvoriti u redovnu akciju. Uslovljeno povećanje je iznudjeno odnosno ono se vrši kada preduzeće poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. odobrenje komisije za HOV. ponovno traţenje odobrenja od strane komisije. Broj emitovanih ne moţe biti veći od broja odobrenih. Ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. Pored ovog redovnog povećanja postoji i tzv.000 jer moţete najviše polovinu od onoga što ste već emitovali. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. ne u bilansu. Ne moţete 100. pa tek onda prodaje akcija. da pretvore svoju 137 . a redovno povećanje je povećanje koje ide po proceduri: Odluka skupštine. Kada će biti emitovano tih drugih 25. To odobreno povećanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih društava. one još nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. ali u beleškama naći broj autorizovanih akcija i broj emitovanih akcija. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. To moţe izazvati znaĉajne troškove.000 akcija. 50. Zato ćete u finansijskim izvestajima. Znaĉi vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluĉe da tu opciju iskoriste. Ali vi znate da će se društvo razvijati i da će vam biti potreban dodatni kapital. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najvećeg broja akcionara na skupštini a onda još da obezbedite da oni glasaju za odluku. Drugi naĉin povećanja akcijskog kapitala je tzv. pa onda idete u realizaciju odluke. Znaĉi emitujete 50. Odobrenje se traţi i od komisije i od skupštine. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupštini i onda se ide u prodaju akcija. ali broj odobrenih moţe biti veći od broja emitovanih akcija. recimo u tom trenutku. Da biste mogli da emitujete akcije. pa tek onda donosite odluku na skupštini akcionara.Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moţe se vršiti redovnim povećanjem. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. objektivno vama treba kapital koji ćete pribaviti emisijom.

mogu da zadovolje. I zato se takvo povećanje kapitala zove uslovljenim povećanjem kapitala. jer se akcije moraju štampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguće lako falsifikovati. Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. To je maksimalan broj akcija koje moţete otkupiti. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzeće na berzi samo otkupilo. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trţišne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. Mi znamo taĉno šta će se oĉekivati da će se desiti sa trţišnom vrednošću naših akcija i da te akcije drţimo odredjeno vreme i da ih nakon toga prodamo. Sopsveni kapital (ja mislim da je trebala da kaţe osnovni) je nepromenjiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. znaĉi da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije Smanjenje kapitala moţe se vršiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija i tu ćete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom i poništenjem sopstvenih akcija. većina HOV pa i akcije emituju se u nematerijalnom obliku. Ta nepromenjivost kapitala posledica je ograniĉene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. Nema štampanja akcija. Ako negde proĉitate preštampavanje akcija. da se na taj naĉin plasiraju sopstvena novĉana sredstva. otkup sopstvenih akcija je ograniĉen na 10% od osnovnog kapitala. Mi kada kaţemo SK mislimo na OK 138 . To je naravno. i nominalne vrednosti. osim omogućavanja klirinskog prometa. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija biće izvršena zamena tih izdanih potvrda. Otkup sopstvenih akcija vrlo ĉesto se izjednaĉava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrše konverziju. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo širi pojam od osnovnog kapitala. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija i kada se raĉuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. motivisano i izbegavanjem visokih troškova štampe. Da se preko ove kupovine ne bi uticalo u znaĉajnoj meri na berzanski kurs akcija. Da bi se omogućilo klirinški promet HOV. ali nema nikakvog preštampavanja jer vi ne moţete preţigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje.obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju. Recimo kada raĉunate zaradu po akciji kao pokazatelj profitabilnosti vi ćete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. to je vaţilo ranije kada su se akcije štampale. Motivi zbog kojih je preduzeće samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. jel… niti moţemo sami koristi glasaĉka prava akcija koje mi imamo. Ne moţemo platiti dividendu sami sebi.

Rezerve kod akcionarskih društava se formiraju obavezno. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka. Kod akcionarskih društava postoji obaveza formiranja rezervi. Dok se kapitalne rezerve formiraju uplatama vlasnika. Znaĉi tu nema priliva iz okruţenja u preduzeće. Ako takve odredbe nema onda će vlasnici sami formirati rezerve društva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogući gubici. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. ostale ili slobodne rezerve. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve i ono što će biti isplaćeno vlasnicima. 139 . Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. Ako u statut društva unesete obavezu da u sluĉaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokriće. Zašto kapitalnu? Zato što je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeća. znĉi u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. u društvu ne moraju biti formirane rezerve. jer zakonske i ostale rezerve nastaju zadrţavanjem dobiti. Izmedju zakonskih i slobodnih rezervi sa jedne strane.Bilansiranje varijabilnog sopstvenog kapitala Drugi deo sopstvenog kapitala kod društva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve i neraspodeljenu dobit. zakonske rezerve 2. znaĉi formiraju se iz dobitka preduzeća. Kapitalne rezerve U ove rezerve spada aţio ili emisiona premija. postoje razlike koje se ticu naĉina formiranja. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeća spolja. a kod DOO njihovo formiranje je moguće ali nije po pravilu obavezno. kapitalne rezerve 3. i kapitalnih rezervi sa druge strane. Nije obavezno onda ako u statutu društva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama.

Zašto se ova obaveza propisuje? Zbog toga što se smatra da društvo mora imati rezervu koja će zaštititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala i onemogućava smanjenje osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala ĉim nastane neki gubitak.000€ mora iznositi zakonska rezerva. Dakle što se reţima koriscenja tice kapitalne i zakonske rezerve 140 . Obveznica se moţe pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na raĉun firme. postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Istu situaciju imamo i kod pretvaranja obveznica u akcije. oni mogu izvršiti uplate bez dobijanja akcija na raĉun firme i te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Znaĉi neće biti ĉista zamena nego ce doći još i do uplate odredjenih sredstava na raĉun firme i ta uplata će se smatrati kapitalnom rezervom. Naravno zakonske rezerve mogu biti veće od 10% ali ne mogu biti niţe. Zakon o preduzećima predvidja da akcionarska društva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Primer: ako firma ima 1 milion € kapital i 100. Kada vršite naknadna povećanja kapitala uvek morate voditi raĉuna da morate podici i zakonsku rezervu. znaĉi namenjene su pokriću gibitaka. Ta vrsta rezervi direktno povećava sopstveni kapital odnosno povećava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. biće odloţeni u vidu zakonskih rezervi. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. iz raznih razloga zeleli da povećaju kapital firme ali ne da povećavaju osnovni kapital. Ja mogu da kaţem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrši se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati još toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. Ukoliko bi akcionari. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividend! Prvi dobici biće akumulirani. Nego će taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. to se dešava kod malih akcionarskih društava. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% moţete izvršiti isplate dividende. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. To znaĉi da ako vi imate preferencijalnu akciju i hoćete da je pretvorite u obiĉnu. Zakonske rezerve Su rezerve koje se formiraju po sili zakona.U kapitalne rezerve ubrajaju se i one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. Kada je reĉ o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao i zakonske.

jaĉanja njenog finansijskog poloţaja. za popravljanje finansijske strukture. Znaĉi zakonske i kapitalne saberete. Šta su te rezerve? One su zadrţana dobit. zato što društva radije ţele da rast firme finansiraju iz internih izvora. jer njihova namena jeste pokrice gubitka. pre nego što potrošite ostale rezerve. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. Naravno kada iscrpite sve mogućnosti.imaju isti reţim. Prekoredno korišćenje je moguće samo za onaj iznos koji prelazi 10%. Slobodne rezerve Nemaju unapred utvrdjenu namenu. Uvek se koristi taj višak iznad 10% za pokriće gubitka. ako je nema troše se ostale rezerve. znaĉi iz zadrţane dobiti. Ako ne proširujete materijalnu osnovu firme. onda morate koristiti zakonske i kapitalne iako će one pasti ispod 10%. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrţan radi proširenja materijalne osnove firme. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu šta moţete da uradite sa njom. a kada kaţemo da mozete da date vlasnicima to znaĉi automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeća. Ove rezerve dakle sluţe za proširenje materijalne osnove za finansiranje investicija. Znaĉi rećićemo. I kada spojite zakonske i kapitalne rezerve i imate više od 10% u odnosu na osnovni kapital onda višak moţete koristiti za pokriće gubitka pa ĉak i za neke druge namene. ali ispod 10% ne. Svaki dinar koji zadrţite popravlja vašu likvidnost. Znaĉi kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. Prvo se troši neraspodeljena dobit ako je ima. Ali ako su vam zakonske i kapitalne rezerve veće od 10% onda to sto je iznad 10% moţe biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. utrošite i neraspodeljenu dobit i ostale rezerve. Moţete da date vlasnicima. ali obiĉno se formiraju u godinama kada preduzeća dobro rade da bi se povećala sigurnost i likvidnost preduzeća. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupština vlasnika. pokriću gubitak sa tim viškom i deo ostalih rezervi a ne da idete logikom da potrošite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. Znaĉi ne mora biti terminisano za šta one konkretno sluţe. oni odluĉuju o raspodeli dobitka i koji deo dobitka će biti zadrţan u rezervama i koje rezerve će biti formirane. i za pokriće gubitka i to pre nego zakonske i kapitalne rezerve. pa tek kada potrošite ostale rezerve moţete korisititi za pokriće gubitka zakonske i kapitalne rezerve. Vi ćete videti u bilansima starijih akcionarskih društava da je varijabilni deo kapitala veći od osnovnog kapitala. i to mora biti više od 10%. 141 . Dakle rezerve su vrlo ĉesto cak nekoliko puta veće nego što je osnovni kapital. postavlja se pitanje kako će ta firma moći na dugi rok da opstane. ĉim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva i onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi.

za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruţenja u preduzeće. već se samo obezbeĊuje njegovo odrţanje. I da bi povećali sigurnost firme oni formiraju rezerve. da sluţi za otkalanjanje takvih šteta. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila pitanjima odrţanja kapitala. tu je bio MRS 15. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. Znaĉi. a ĉije odrţavanje u inflatornim uslovima moţe biti dovedeno u pitanje. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. Dakle. novembar 2004. Neraspodeljena dobit je deo dobiti koji odlukom skupštine nije raspodeljen. Ostavljen je kao neraspodeljena dobit. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. Znaĉi skupština zadrţava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti. Odluku o njenoj raspodeli doneće skupština u nekom od budućih obraĉunskih perioda I biće reĉeno da deo neraspodeljene dobiti iz prošle godine i dobit iz ove godine biće iskorišćeni za isplatu dividendi. biti ponovo uvedena. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. Recimo ako su u pitanju preduzeća ĉija je delatnost takva da moţe doći do velikih šteta po ţivotnu sredinu. Ostao je. ali sa tom namenom. kaţem bio jer je u meĊuvremenu ukinut. nastaju sa ciljem da se odrţi kapital koji je u preduzeće investiran. 30. Ako je kraj godine onda moţemo imati neraspodeljenu dobit tekuće godine kao deo sopstvenog kapitala. dakle.Ukoliko je u statutu društva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznaĉavaju kao statutarne rezerve. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. Revalorizacione rezerve. a drugi deo dobiti ćemo zadrţati za rezerve. ostalo je u okviru rezervi da vam kaţem par reĉi o revalorizacionim rezervama. koji se zvao ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadrţavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. Utorak. osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve štete mogu biti formirane rezerve koje ce posluţiti ako se dogodidi nešto sto nije moguće predvideti a preduzeće je prinudjeno da takvu štetu sanira o svom trošku. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. moţda malo promenjena. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude odrţan. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. i gde se predviĊa revalorizacija kao postupak 142 . a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine.

kada sredstva ĉijom su revalorizacijom nastale budu otuĊena. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. kada trţišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. Mi toliko dugo ţivimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. postoji višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. u ostalom. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. i smanjuje se kada doĊe do promena u suprotnom smeru. preko zakonskih rešenja. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na trţištu padne (pošto ste vi u knjige uveli imovinu po trţišnoj vrednosti pa onda uporeĊujete postojeću trţišnu vrednost sa trţišnom vrednsošću prethodne godine) tj. i unosi se u bilans uspeha. i pristup koji se nalazi u standardu 29. Pošto trţišne vrednosti mogu da fluktuiraju. Razlika izmeĊu više trţišne. i ĉini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. Revalorizacione rezerve. ne bi li se obraĉunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugroţen. tu je rešenje bilo drugaĉije. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. bio najbolji. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. tada se iz dobitka iskljuĉuje deo koji je potreban za odrţavanje kapitala. na pomenuti naĉin. i na taj naĉin se ostvaruje obraĉun realnog rezultata. Vi znate da predmet revalorizacije moţe biti kapital. U svakom sluĉaju. tretira se kao revalorizaciona rezerva. Znaĉi. ako je vrednost u knjigama niţa od trţišne vrednosti onda ne idete na rashode. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. MeĊutim. Znaĉi. ono što vi treba u ovom trenutku da nauĉite. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. U MRS 16 predviĊena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. MRS 15 je bio to izmenio. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. To je. i niţe knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. Kako mi onda time obezbeĊujemo odrţanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek trţišna 143 . dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. moţe biti stalna imovina i mogu biti zalihe. koje sada postoje prema MRS. Revalorizaciona rezerva raste. i da pristupi ili naĉini na koje se revalorizacija vrši mogu biti razliĉiti. Ukoliko pak. i one se u prihode mogu uneti samo onda. poveća se vrednost imovina na strani aktive. To je tzv.otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. Ovaj alternativni postupak dovodi do toga da vi na kraju obraĉunskog perioda za neka sredstva imate trţišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odraţava promene trţišne vrednosti.

Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. ĉini mi se. a onda moţe tek biti izgubljen kapital poverilaca. ali postojanje gubitka traţite na strani pasive. nije 144 . u drugom sluĉaju u pitanju je neto princip.vrednost. Vi time praktiĉno aktuelizujete troškove amortizacije. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. To je što se naĉina predstavljanja tiĉe. suština gubitka je da on uvek znaĉi smanjenje sredstava preduzeća. i obezbeĊujete realan obraĉun periodiĉnog rezultata. da je cilj formiranja odrţanje kapitala. nećete uĉiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. podjednako dobri. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. sopstveni kapital. jer za inokosna preduzeća i ortaĉka društva. U prvom sluĉaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. Pitanje je samo koji je naĉin iskazivanja gubitka jasniji. I u poslovanju se prvo gubi. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. definišemo ga kao razliku izmeĊu veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. kada je reĉ o stalnoj imovini. Sa aspekta bilansa stanja. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. u vezi sa sopstvenim kapitalom. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. Ovaj naĉin predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. tj. ali kad god radite analizu pre nego što poĉnete. da kaţemo par reĉi o gubicima. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. Ja oĉekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. kako sve on moţe da se definiše. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. najlakše. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom odrţanju. Kada se gubitak unosi na stranu aktive.. GUBITAK TakoĊe. pošujete bruto princip. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. pa je MRS 15 ukinut. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obraĉunskog perioda siromašniji nego što je bio na poĉetku. vlasniĉki. U vezi sa sopstvenim kapitalom. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. To je rešenje koje je uglavnom sadrţano u Nemaĉkom zakonu. Ili. Sa aspekta vlasnika. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. –PRIMER sa onih 1000 i 1100. I jedan i drugi naĉin su. U svakom sluĉaju. U drugom sluĉaju to je već uĉinjeno. morate aktivu umanjiti za gubitak.. rekla sam vam da to moţe da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. Moţemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha.

u obraĉunu gubitka kao rezultata. Dakle. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. Drugo rešenje moţe biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. preduzeće moţe doneti odluku da gubitak iskaţe u bilansu. Ako je gubitak skromne visine. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije znaĉajan. naravno. On se tada neće pojaviti u bilansu 145 . bilo vlasnici. ĉak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. nego da ta preduzeća što duţe rade i što duţe plaćaju porez. Dakle. Sama visina gubitka moţe biti razliĉita. već se rezultat nakon obraĉuna na raĉunu dobitka i gubitka. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. Time će plaćeni porez biti niţi. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. Ali ţelim da vam skrenem paţnju na znaĉaj gubitka po opstanak firme. Ovaj rezon je naroĉito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde drţava dopušta da gubitak iz prethodne godine. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. reĉ samo o porezu. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće je nakon toga. iz dobitka. Znaĉi. vi sad kaţete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruţenja. Kod društvenog kapitala. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. bilo poverioci ili drţava. cilj drţave nije da od preduzeća naplati što veći porez. kada dopušta takvo rešenje. bilo da je dobitak ili gubitak. Ako to nije dovoljno. Preduzeće moţe. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. i ona se uvek. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. i sada kad smo govorili o rezervama. iznos gubitka uplatili na raĉun preduzeća. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. Prema tome. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. radi pokrića gubitka. Prema tome. preduzeće moţe odluĉiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. moţe odluĉiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa.relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. preduzeće na taj naĉin ţeli zapravo da uštedi na porezu. iskazuje na ovaj naĉin. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. Drţava ima interesa da preduzeće odrţi iz još mnogo drugih razloga. Iduće godine. Drţava. bez obzira na visinu. prenosi na ortaĉki kapital ili na ulog vlasnika. naša finansijska snaga je takva da moţemo bez problema taj gubitak da podnesemo. Pokriće gubitka iz rezervi oznaĉava se kao formalno pokriće gubitka. doneti odluku o njegovom pokriću. Formalno. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niţi. Nije. politika preduzeća moţe biti razliĉita kada je reĉ o pokriću gubitka. pre oporezivanja. već da u bilasnu stanja iskaţe gubitak.

Iskazivanje visokog gubitka moţe biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konaĉni rezultat rada preduzeća. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. Ako se odluĉite za sanaciju. tada uprava preduzeća. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. Pošto ćete voditi fimre. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da odrţite preduzeće. takva firma se više ne moţe odrţati. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom kapitalu kao drugom segmentu pasive. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. Kada doĊe do gubitka to znaĉi da već duţe u preduzeću nešto nije kako treba. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima prinosnu snagu i sprovoĊenjem odreĊenih mera moţe biti odrţano na dugi rok. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednaĉiti sa crvenom lampicom. Zato je jako vaţno da se dobro procene šanse preduzeća da preţivi. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate.stanja. odnosno likvidaciju. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. Pokreće se steĉajni postupak. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. karakteristike pozajmljenog kapitala su: 146 . ili će preduzeće otići u steĉaj. jer kriza rezultira gubitkom. i odrţi na dugi rok. I treba ta kretanja. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uĊu. pogotovo visokog gubitka. To je jedna od pretpostavki za pokretanje steĉajnog postupka. Da li će do sanacije doći. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuĉe iz krize. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. rast troškova primetiti pre nego što doĊe do iskazivanja gubitka. ili da jednostavno ne postoji naĉin da takvo preduzeće na dugi rok bude odrţano. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. svake nedelje. mogućnosti koje imamo da ga odrţimo i da onda donesemo pravu odluku. Ovo je vaţan trenutak. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. Gubitak je samo finale neĉega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. treba da znate da postoji ĉitav niz veliĉina koje moţete pratiti svakodnevno. Donošenje te odluke je jako osetljivo. Sećate se. Tu vlasnici više ne mogu da odluĉuju o tome hoće li ili neće odrţati firmu. svakog meseca a ĉije promene treba da vam pokaţu da se dogaĊa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. Ukoliko pak. pad prihoda. znaĉi sigurno gašenje preduzeća. onda će gubici biti takoĊe veći nego što bi bili da ste uloţili dodatni novac i preduzeće na dugi rok odrţali. onda jednostavno preduzeću spasa nema.

koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje taĉne neto imovine. neto imovina neće biti taĉno iskazana. Ako kaţemo da znamo da obaveza postoji. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. onda kao cilj formiranja rezervisanja moţete oznaĉiti taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. neto imovina neće biti taĉno iskazana.da taj kapital potiĉe od poverilaca. Znaĉi kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze ĉija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. vaš periodiĉni rezultat neće biti taĉno obraĉunat.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. Ajde da napravimo poreĊenje izmeĊu rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. . . kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. i prema tome. Ako obaveze nisu potpune. Znaĉi. Naše obaveze neće sadrţati sve obaveze. bio bi utvrĊivanje taĉne neto imovine. ĉiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja veţete za dinamiĉku teoriju. formiranjem rezervisanja. ĉija visina je unapred utvrĊena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. ĉija visina zavisi od visine dobitka i odluku o ĉijoj visini donosi skupština. što znaĉi da preduzeće taĉno zna kada kapital mora biti vraćen.. istovremeno priznajete i rashod. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. ni koliko ćemo taĉno platiti. koji se oznaĉava kao ''rezervisanja.da taj kapital ima unapred utvrĊen rok dospeća. ne bi bilo ispravno da to ne pokaţemo (da kaţemo kad budemo platili videćemo). obaveze i PVR. za razliku od isplata koje povlaĉi sopstveni kapital. Taĉno iskazivanje periodiĉnog rezultata. 1. . ali ne znate taĉno ni koliko iznosi. a koje oznaĉavamo kao kamate. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. postiţemo tako što priznajući obavezu. ako se poĊe od statiĉke teorije. Neto imovina je razlika izmeĊu aktive i obaveza. jer u tom sluĉaju nema ništa od taĉnog prikazivanja neto imovine. tj. Rezervisanja su u našu raĉunovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 147 . Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. poverioci nemaju pravo glasa. ni kada ćete morati da je platite.da taj kapital izaziva isplate ĉija je dinamika i visina unapred poznata. Cilj formiranja rezervisanja.

bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. a visinu obraĉunavate sami. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za taĉno odreĊenu namenu. obaveza za koju je rezervisanje formirano. to je sliĉno. imaćete rashod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. Utiĉe tako što. smanjuje rezultat. pošto se formiraju pre utvrĊivanja rezultata. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. Naţalost. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiĉe na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. moţe se opet promeniti rezultat. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodiĉnog rezultata. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. jer su one formirane nakon što je dobit obraĉunata. rezervisanja. ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). Ajde da ih uporedimo. Za obaveze taĉno znate kada dospevaju i koliko plaćate. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiĉe na rezultat. i to je isto. Što se tiĉe razlika izmeĊu rezervisanja i obaveza (obiĉnih). i da rezervisanja i rezerve nikako ne treba tumaĉiti kao sinonime. Sledi zakljuĉak. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. I jedno i drugo formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. Što se tiĉe odnosa izmeĊu rezervisanja i PVR. i na raĉunu obaveza. Za razgraniĉenja taĉno znate kada morate platiti. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niţi od formiranog rezervisanja. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. Ako je plaćeni iznos viši. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. Do tada raĉunovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. u periodu formiranja. budu jednaki. Sa druge strane. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. pa onda odluĉujete o raspodeli dobiti. Naime. Kada gasite rezervisanje. Mi obiĉno nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. Vi procenjujete visinu rezervisanja. Kada se oporezuje dobit. moţe biti viša ili niţa od formiranog iznosa rezervisanja. i samo za tu namenu moţe biti iskorišćeno (taĉno se zna za koju obavezu se formira). a niko nije prorok da moţe taĉno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. Koriste se tri pozicije. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa razliĉit. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. u smislu da govorimo o obavezama. ali moţe se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. Dugo je postojo problem da se objasni da izmeĊu rezervisanja i rezervi postoje znaĉajn razlike. Na poziciji obaveza. Ukoliko je isplaćeni iznos niţi. formiranje rezervisanja utiĉe na formiranje rezultata.1989. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. ni koliko ćete taĉno 148 . srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmeţu rezervisanja i rezervi. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju taĉno utvrĊenu namenu. i na raĉunu rezervisanja i na raĉunu PVR.

da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. ali mi ne moţemo uticati na to da dogaĊaj nastane. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. a koji je kod rezervisanja verovatan.platiti. Ako se u budućnosti. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih dogaĊaja. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. to je potencijalna obaveza. Kada bankari daju garanciju za kredit. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu raĉunovodstvenu praksu meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima kao takav. Dakle. niste primili fakturu. a na raĉunu PVR samo obaveze prema trećima. visina se obraĉunava na osnovu ugovora. koja je rezultat prošlih dogaĊaja. I dajete mu garanciju. odnsono gubitke. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. Pošto niste primili fakturu. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. Znaĉi to je razgraniĉenje izmeĊu rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. niti moţemo spreĉiti njegov nastanak. i predstavljaju pozajmljeni kapital. obraĉunali ste i iskazali preko PVR. postoji razlika s obzirom na ĉinjenicu da na rezervisanjima moţemo iskazati obaveze prema samome sebi. ali je u suštini postojao i ranije. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam paţnju da su ovo uslovi koji inaĉe vaţe za obaveze. mi ćemo imati obavezu. Da bi se rezervisanje formiralo. firma se obrati za kredit stranoj banci. Da ste primili fakturu. i vaša procena je takva da je njegov finansijski poloţaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. Vi procenjujeta njegov bonitet. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. koji ovde nije verovatan. i za razliku od obaveze nemate dokument. nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. Sliĉnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. za to se ne formira rezervisanje. TakoĊe. znate koliko morate platiti za mesec dana-obraĉunaćete i formiraćete PVR). kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. Ako je nešto potencijalna obaveza. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog ĉega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. Sliĉnosti izmeĊu rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. vi postajete duţnik banke. i ĉije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. koja kaţe nabavite mi garanciju domaće banke. sredstava. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. . i 149 . Znaĉi. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. predstavili bi ste tu obavezu na raĉunu obaveze.

ni kada ćete morati da platite. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadţmenta koja izaziva opravdano oĉekivanje trećih da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. Na primer. imate garancije za velik broj sliĉnih aparata. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. Dakle. a koja se tiĉe visine rezervisanja. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. sa druge strane. Kad kupujete taj proizvod. uslov je da uvek uz reklamaciju. moţete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. vodite sudski spor. onda ćete rezervisanje formirati. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. neko vas je tuţio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora moţe rezultirati. u stvari. vi ste postali druga ugovorna strana. da sve ĉinjenice kojima raspolaţete govore u prilog tome. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifiĉnih izjava menadţmenta. pod uslovom da kvar nije izazvan nestruĉnim rukovanjem kupca. smatra se da postoji ako su ĉinjenice da ćete morati da platite. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. nego da obaveze nema. da vašu obavezu izmirite.. preniskog. nego što nije da sadašnja obaveza postoji. Govorila sam vam o izjavama menadţmenta koje izazivaju oĉekivanja treće strane da ćete postupiti na odreĊeni naĉin. ili da nešto nećete uraditi. Upravo 150 . sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim dogaĊajem. da formiranjem rezervisanja ne povredite naĉelo istinitosti. Ovde je vaţno da procena koju uĉinite. Na primer. je. Vi u tom ĉasu ne znate taĉno. vi morate verovati da zaista obaveza postoji. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti.. ni koliko će zahtev iznositi.da se moţe pouzdano proceniti visina obaveze. odnosno. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. Odnosno. Prvi uslov. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvoĊaĉa. onda se takve izjave tretiraju takoĊe kao obaveze. putem zakona. tri godine. Na primer. da je verovatnije da obaveza postoji. Morate formirati rezervisanje. verovatan odliv sredstava. i zato je garantni list zapravo ugovor. Garantni list. Ako postoji veliki broj sliĉnih obaveza. nego da ćete ga dobiti. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. Drugi uslov. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. Vaţan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. 6 meseci otkloniti na svoj teret. na dan bilansa.. Ako vas neko moţe naterati. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. Prošli dogaĎaj iz koga obaveza rezultira. Znaĉi. od onih da do plaćanja doći neće. uz garantni list priloţite raĉun. bude objektivna.

Prema standardu 37. tj. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. rezervisanja se formiraju za: . srednji ili veliki. generalno. i koliko je otklanjanje koštalo. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. Tu se obiĉno. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. Moţemo sa zadovoljavajućom taĉnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. Kada je reĉ o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine.gubitke koji potiĉu iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. Ne moţe se uraditi sledeće: pošto oĉekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak. jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (traţeći zbog ĉega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). Vi moţete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. naša rezervisanja.restrukturiranje. pored iskustva koriste i odreĊene matematiĉke metode. . garancija sa razliĉitim vekom trajanja. koliko su kvarovi teški. koje je u toku obraĉunskog perioda prodalo odreĊeni broj aparata. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti odreĊeni broj. Znaĉi. budući da to znaju. na teret ove poslovne godine. Imate ĉitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. koju završavamo sa dobitkom. to su tri osnova za koja se prema MRS 37 mogu formirati rezervisnja. da pri prodaji toliko proizvoda. da će se u garantnom roku odreĊeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. drugi za limariju. obaveze po osnovu garancija. To je malo drugaĉija podela od one koju imate u vašem udţbeniku. To nije dozvoljeno. a revizori. ne moţe formirati za gubitak firme u celini.obaveze prema trećima – npr. Poznato vam je da za jedan proizvod moţete dati više garancija. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke.ova ĉinjenica da se visina rezervisanja procenjuje. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. Iskustvo nam govori. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. . Evo jednog primera kako se moţe utvrditi visina rezervisanja za garancije. iz godine u godinu. dovodi do toga da raĉunovoĊe vrlo ĉesto rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. troškovi popravke bi 151 . Ako bi svi aparati imali malu grešku. kada ţele da povećaju ili smanje rezultat u odreĊenom obraĉunskom periodu. Nikada se rezervisanje. i naravno.

Ako se. ako je on niţi od troškova raskida. Znaĉi. za koje se mogu formirati rezervisanja. da danas treba izdvojiti 50. za 10 godina isplaćujete prvu penziju. ĉije ispunjenje.000. ako su oni niţi od gubitka. raskinuti ugovor. Rezervisanje treba.000 – odustali bi ste i rekli dobro.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor. Neizbeţne troškove. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. u odnosu na trenutak formiranja. jer je taj iznos od 80.000 bi bio iznos koji bi.000 = 15. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora.000 neizbeţni trošak.000 danas i 50. vaši rashodi zbog toga rastu. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate oĉekuju u duţem vremenskom periodu u budućnosti. a troškovi goriva predstavljaju znaĉajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. dovesti do gubitka. ako formirate rezervisanje za penzije. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti. cene inputa rastu. dogovorite da prodate odreĊenu koliĉinu proizvoda. moţete uraditi dve stvari. U 15% slugajeva kupci reklamiraju.000 + 5% X 150.bili 50. to je neizbeţni trošak. U meĊuvremenu. U ovakvoj situaciji. na primer. Visina takvih rezervisanja se utvrĊuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira. Ili. Gledam šta je za mene povoljnije. troškovi bi bili 150. sa kamatom. plaćam vam 80. ili sam gubitak. Dakle. Prihodi su fiksirani. Ako bi svi imali znaĉajnu grešku. Iznos rezervisanja se raĉuna na sledeći naĉin: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. i umesto dobitka imaćete gubitak. Morali bi ste diskontovati 50.000. dakle. ali nemaju svi nega njih 15%. Moţete. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. su ugovori ĉije izmirenje. Sadašnja vrednost tih 50. Ako bi gubitak bio 100. na primer. i reĉ je o manjem kvaru. jer 50. da će ispunjenje tog ugovora. i gubim 80.000 ako odustanem.000 za 10 godina su dve razliĉite stvari. za 10 godina iznosio 50.000 hiljada.000? Ne. zahteva nastanak viših rashoda. Znaĉi.000. i ostvariti gubitak. ako peći rade na naftu).000.000 na sadašnju vrednost. Izvesno je. da bude formirano na 15. 152 .000. Problematični ili teretni ugovori.000.000. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budućih isplata. a rezervisanje formirate sada. u ovom sluĉaju. odnosno jednokratni raskid. Znaĉi.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100.000. Da li moţete reći. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. cena nafte skoĉi. vi rezonujete na sledeći naĉin: plaćam 100. eventualno. a da samo u 5% sluĉajeva proizvodi imaju veliki kvar. a odustanica 80. a ako ćete sa isplatom penzija poĉeti u budućnosti.15% x 50. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu.000 zato što znamo da ako bi svi imali mali kvar. i ugovorite fiksnu cenu. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja. troškovi bi bili 50. moţete ispuniti ugovor.

ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. Termin koji jako ĉesto ĉujete na televiziji. ĉitate u novinama. pa smo evo formirali rezervisanje. pa onda imate uprave filijala. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odluĉuje. i da se u buduće bavi samo trgovinom. pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom.zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. Odluĉiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteriĉnih ulja. ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. I to je restrukturiranje. kaţemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. imate. nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteriĉnih ulja. Ako odluĉite da taj deo firme prodate.. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. pa šaltera.krupna promena u strukturi menadţmenta (ako uradite reorganizaciju na naĉin da uvedete još jedan nivo upravljanja. U okviru nje postoji i destilerija eteriĉnih ulja. sa druge strane. već da ih kupujete gotova. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) .. i ţelite da ga zatvorite. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. kao što je bio Simpo. jer sam dala garantni rok. onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . to će biti restrukturiranje. Imali ste veliku proizvodnu firmu. ukinete jedan hijerarhijski nivo. zatvoriti. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluĉi da izvrši restrukturiranje. prvo. Restrukturiranje je kada rešite na primer. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. al to će vam kolega Đuriĉin bolje objasniti od mene) .prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. pa ekspozitura. izvršili bi restrukturiranje. upravu banke. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadrţati. Osim ĉajeva radi i neke druge preparate. Ili. Ja znam da postoji obaveza za garancije. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. da lica koja će restrukturiranjem 153 . Znaĉi. Ne moţe preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine. na primer. Ukoliko bi odluĉili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. odluĉi da se bavi i proizvodnjom proizvoda ĉiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. Dakle.Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. ili da jednostavno prestanete da se bavite time. recimo. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja.

Kao i da taj plan. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. utvrĊuje se ukljuĉivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovoĊenjem restrukturiranja.000. Tokom godine kvarovi će nastajati. Planom o restrukturiranju. već za buduće aktivnosti preduzeća. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine. ili smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. ali sa gubicima. ne moţete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. neke podatke: . Moţete uraĉunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. ne moţete uraĉunati u rezervisanja. ukljuĉiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. potrebno je objaviti. isplatili smo 13. moraju biti predviĊene takve obaveze preduzeća. ali su sraĉunati na buduću aktivnost.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. uĉiniti dostupnim javnosti. . obelodaniti. u iznosu od malopre pomenutih 80. izazove opravdano oĉekivanje u vezi sa njegovim sprovoĊenjem. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti ukljuĉeni u rezervisanja.000. . zakljuĉak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). dakle. Svi ti troškovi. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima. Ako vi kaţete zatvaramo pogon za proizvodnju eteriĉnih ulja na Vlasini. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15. SprovoĊenje te odluke košta. onda imate pravo da formirate rezervisanje. Što se tiĉe rezervisanja. Kada taj plan napravite. Na primer.koja ste sve rezervisanja formirali. to je jednokratno rezervisanje. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. kod pomenutih lica. vi moţete u visinu rezervisanja ukljuĉiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate.000 (troškovi prodatih proizvoda). Ali isplatili smo 8.kakav je odnos rezervisanja na poĉetku i na kraju godine (razlika izmeĊu rezervisanja na poĉetku i na kraju godine. nećete je preseliti. Visinu rezervisanja za restrukturiranje.000. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. Ne moţete. Ali ako kaţete.biti pogoĊena. ostavićete je ili ćete je prodati. ali tamo oni neće raditi isti posao. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160. prihodi 80. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja odreĊenog ugovora. u visinu rezervisanja.000. ili im morate ponuditi odreĊeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto. Planirali smo da ćemo isplatiti 15. znaĉi. to je u redu.000 i ukinućete 154 .000. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. . kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogaĊa.

pribavljanje dodatnog kapitala .000 i doknjiţićemo još 100.kratak opis obaveze i oĉekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje. .000.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata. procena je. . i . koje će vam dugovati 80. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80.da se visina moţe pouzdano utvrditi.000. gde bi ste ovih 20. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu.000. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . sadašnje obaveze.). To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli.000. rezervisanje za popravke u garantnom roku. 155 . Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100.rezervisanje. taĉnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. 2.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridţ. ovde imamo neiskorišćenih 20. naredne godine vi morate formirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini. po osnovu ĉijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. . ne ukidaju se na kraju godine.000. . Obaveze Definišemo ih kao. potrebno je: . Zanĉi.000 već tretirali kao rashod prethodnog obraĉunskog perioda. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope.000. Kaţemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuĊeg kapitala. Najvaţniji razlozi za korišćenje tuĊeg novca su: . rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. Kaţete.iznos bilo kakve oĉekivanje nadoknade.000 preneli na prihode. jer ste vi tih 80. koje su rezultat prošlih dogaĊaja. Da bi se obaveza priznala.ţelimo da obavimo neki posao. dokle ima smisla koristiti tuĊi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. Na primer. Prema tome. koji oznaĉava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrĊeno za tu oĉekivanu buduću nadoknadu.000. i doći ćete do 120. obim prodatih proizvoda je veći.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu. to sam vam priĉala iz raĉunovodstva.ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. Za te proizvode.000. . nemamo dovoljno sopstvenog kapitala. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100. Rezervisanja koje formirate svake godine. a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120. treba vam rezervisnje od 120.

Kaţete platiću u uobiĉajenom zakonskom roku. recimo dugoroĉni krediti ili kratkoroĉni krediti.razlog nevoljnog formiranja obaveza. kako da dobiju kredit. obaveze prema drţavi.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljaĉima. Prema sigurnosti. Da li vi traţite od dobavljaĉa nešto specijalno? Ne. To uopšte ne treba da bude tako. To je uobiĉajeni naĉin rada koji produkuje nastanak obaveza. . obaveze prema vlasnicima i sl. imamo premalo uĉešće dugoroĉnih izvora. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na ĉemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj drţavi su više zaštićeni duţnici od poverilaca. . obaveze prema zaposlenima. Ĉetvrtak. Razdvajanje robnog i novĉanog toka dovodi do formiranja obaveza. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. Dakle. Popravljamo strukturu uzimajući dugoroĉni kredit. 1. u odnosu na kratkoroĉne izvore.popravljanje finansijske strukture . 2. decembar 2004. Prema načinu sticanja. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: . onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. U tom smislu postoje: 156 . Da li kredit mogu vratiti ako se zaduţim? – to je naĉin na koji bi trebalo rezonovati. zato što isporuka prethodi plaćanjima.razdvajanje robnog i novĉanog toka . zbog obaveza koje nastaju automatski. 2. tj. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. a spomenućemo one koji se najĉešće koriste. preuzeta obaveza mora izvršiti. jer nas ne mogu dobavljaĉi finansirati u meri u kojoj je to potrebno. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. Kada je reĉ o obaveznosti plaćanja.. Glavni problem duţnika je kako da se zaduţe. To su obaveze prema dobavljaĉima. Redosled u stvari treba da bude obrnut.imamo lošu finansijsku strukturu. a ne kako će uzeti kredit vratiti. bilo nas kao poverilaca ili kao duţnika (obaveznost plaćanja). pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoroĉnog opstanka firme. ĉak i kad nećete.obaveze po osnovu finansijskih aranţmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze.

Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. obeveze se dele tako i tako. što predstavlja još jedan kriterijum za rašĉlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima.obaveze prema kreditnim institucijama..obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. Prema poveriocima. . To nikako ne znaĉi da vi ne morate da platite. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinaĉnih preduzeća. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. ako se radi o doo.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. i iz iznosa dobijenog unovĉenjem te imovine. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne poĉinjete podelom. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U sluĉaju da ti ne platim moţeš prodati ovu imovinu.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija.obaveze prema drţavi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. . troškovi koje povlaĉi prodaja. . Kada se odabira 157 . Znaĉi. on nema realno obezbeĊenje svojih potraţivanja. Poĉinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. ako je reĉ o akcionarkom društvu. ali ako ne platite kredit banka.osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. ne znaĉi da vi treba da se izselite iz nje. na osnovu toga i toga. namiriti svoje potraţivanje prema meni.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. nego kada je u pitanju HOV. Dakle. ili drugi poverilac. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. . .obaveze prema dobavljaĉima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. 3. ili ortaĉkom društvu. Ovo zbog toga. naknada i dodataka na zarade. što ih je moguće lako unovĉiti. Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. ili uĉešće u dobitku.'' To znaĉi davanje zaloge. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: . ukoliko ste dali zgradu u zalogu. To znaĉi da su HOV poţeljna zaloga. Znaĉi. dok ne doĊe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. ima pravo da traţi prodaju zgrade da bi namirila svoja potraţivanja. Sama zaloga. .Vreme koje je potrebno za prodaju.

a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je duţina poslovnog ciklusa. i zato se u MRS 1. utemeljenog na ugovoru. MeĊutim.000 dinara obaveza. ako vam banka na vaš zahtev odobri produţenje roka otplate za još godinu dana. Onaj koji traţi novac uvek je u podreĊenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traţi. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. Iako je dakle. MeĊutim. Od ovoga moţete odustati. na primer. i dogoroĉne – kojima je rok dospeća duţi od 12 meseci. Za vas je relevantna ĉinjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoroĉnu. pre dana bilansa. prebacićete je sa dugoroĉnih obaveza. Banka ponekad. onda vam je kriterijum roĉnosti 12 meseci. Zato se kaţe ''na dan bilansa''. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. kad uzmete kratkoroĉni kredit. mora se voditi raĉuna o cilju koji se podelom ţeli postići. Znaĉi.kriterijum. 158 . nego je vaţno koliko je ostalo do plaćanja. Vaţno je kada obaveza treba da bude plaćena. znaĉi nije vaţan inicijalni period na koji obaveze glasi. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. Odnosno. ali u okviru poslovnog ciklusa. a šta dugoroĉnom obavezom. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljaĉima. a to moţe biti i cela obaveza. zaposlenima itd. Ne moţe se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. Ovaj kriterijum je vaţan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. Znaĉi. MRS 1 traţi da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama. Ako ga morate platiti za 11 meseci. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duţe od 12 meseci. I kada budete ĉitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoroĉna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. odustajete od reklasifikacije. na dan bilansa se odluĉuje o tome šta se smatra kratkoroĉnom. Imali ste kredit na tri godine. i zadrţavate celu obevezu kao dugoroĉnu. podele prema ročnosti. ovo vaţi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne vaţi! Znaĉi. postoji još jendno ''ali''. Ako kaţete imam 1. zbog ovog ĉvrstog obećanja. Znaĉi. onda ćete tu obavezu reklasifikovati.000. odustajete od reklasifikacije. ako je poslovni ciklus duţi od 12 meseci. i duţe. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoroĉne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. od kojih su dve godine istekle. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno.) imaju se smatrati kratkoroĉnim. iako dospevaju u periodu duţem od 12 meseci. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi raĉuna. na kratkoroĉne obaveze. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za rašĉlanjavanje. vaša nova zaduţenja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu preĊe recimo 35%''. ili dugoroĉni. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. Ako ste imali dugoroĉnu obavezu. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog duţnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduţenjima) moţe usloviti odobrenje kredita navoĊenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita.

tada je nominalna. a nakon što je obaveza nastala. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. 12. Dakle. kod naknadnog procenjivanja. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. Inicijalno procenjivanje tj. što znaĉi da ćete na dan bilansa uporeĊivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljaĉima. On se zaduţuje stalno. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. Jedino ako bi banka rekla.banka će sve vreme nadzirati zaduţenja firme. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. kreditu. Ovde. a koje dugoroĉne. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. zadrţaćete tu obavezu kao dugoroĉnu. traţiću naplatu kredita u celini. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. Zastarelost obeveze moţe takoĊe biti razlog njenog smanjenja. Do razlika moţe doći i kada je obaveza u stranoj valuti. a doĊe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. koristićete naĉelo više vrednosti. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. a koja kratkoroĉna. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. MeĊutim. Naknadno procenjivanje tj.''. i ako preĊete 35% nećemo traţiti isplatu odjednom. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduţenja ne smeju da preĊu 35% sopstvenog kapitala. ako se kasni sa plaćanjem. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze ĉije rašĉlanjavanje vršite. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. Na primer. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoroĉne. Ako bi se dogodilo. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduţeni više od 35% biti ispunjen tada. Dnevna vrednost moţe biti i niţa od nominalne. Kada god odluĉujete o tome koja je obaveza dugoroĉna. odnosno. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. Ako je odgovor potvrdan. u nekom trenutku ukupno zaduţenje firme preĊe 35% banka ima pravo da traţi naplatu preostalog dela potraţivanja odjedanput!''. pre dana bilansa: ''Nema veze. Mogu se razlikovati. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. ali ne uvek. vrši se saglasno naĉelu više vrednosti. neću da mislim. U mnogo sluĉajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. Znaĉi. i u jednom trenutku neće moći da plati. zato što je to prekršilo ugovor. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoroĉnu. ili još kaţemo nabavnoj vrednosti obaveze. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. vrši se po nominalnoj. Znaĉi. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital preĊe 35%. recimo. od recimo 5 godina. i 159 . samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoroĉnom. morate navesti kada je obaveza nastala. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traţi naplatu odjednom ili ne.

mora biti utvrĊeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća u poslovanju, pre svega u izmirenju obaveza, ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraţivanja prema vama odreknu, taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. Ovo smanjenje tretira se kao prihod, dok bi smanjenje potraţivanja bilo tretirano kao rashod.

Dugoročne obaveze moţemo rašĉlaniti prema osnovi nastanka, i to na: - kredite koji su pokriveni HOV, - kredite koji su pokriveni zalogom, i - kredite koji su odobreni po osnovu boniteta duţnika. 1. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Razlika izmeĊu obveznice koja se emituje na, na primer, tri godine i dugoroĉnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoroĉni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca, a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca, koji će vam svaki pojedinaĉno pozajmiti novac. Kada je reĉ o obveznicama potrebno je da znate koje roĉnosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje moţe biti nekoliko meseci (kratkoroĉne obveznice) ili nekoliko godina (dugoroĉne obveznice). Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoroĉne ili kao dugoroĉne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana, i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novĉanih sredstava, u toku narednih 12 meseci, odreĊeni iznos obveznica povuĉe, tj. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana, onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoroĉnih obaveza. Nećemo ĉekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. Kada govorimo o procenjivanju, kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Nije bitan broj emitovanih, odštampanih obveznica, već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka - broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice. Ako se prodaja vrši uz diskont, to znaĉi da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban, i kada je emisija obveznica jedini naĉin da preduzeće doĊe do potrebnih sredstava. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti, to znaĉi da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu
160

poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica'', zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos, tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.

 Пример: Продато је 100.000 обвезница номиналне вредности од 1.000 по цени од 980. Рок отплате 3 године, камата 6% годишње.  Продаја се евидентира:  Готовина 98.000.000  Дисконт обезница 2.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Дисконт = 100.000.000 – 98.000.000              Номинална вредност по доспећу: 100.000.000 Камата која се плаћа 100.000x0,06x3 18.000 000 Укупна готовина за плаћање 118.000.000 Примљена готовина 98.000.000 Укупна камата 20.000.000 Камата која се плаћа 18.000.000 Дисконт обвезница 2.000.000 Укупна камата 20.000.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000.000 - неамортизовани дисконт 2.000.000 98.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.

Evo da vidite kako bi bilo evidentirano i u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom. Znaĉi, na strani aktive 98.000.000 onoliko koliko smo naplatili, samo toliko i moţe biti. Na strani pasive, obaveze od 100.000.000 i neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000.000 na strani duguje, što daje 98.000.000 neto. Šta će biti u narednoj godini? Tri godine je obveznica, 6% godišnje kamate znaĉi 6.000 000 godišnje kamate tokom svake od 3 godine. Kada prodje prvih godinu dana šta ćemo knjiţiti, knjiţicemo finansijski rashodi, dugovaće 6.000.000, to je godišnji iznos kamate, obaveze po osnovu kamata ili razgraniĉenje, ako je period obraĉuna rezultata kraći potrazivaće 6.000.000, to je godišnji iznos. Znaĉi, na
161

100.000.000 6% je 6.000.000 na godišnjem nivou. A 1/3 od 2.000.000 ce biti 666.667 to će biti skinuto i preneto na finansijske rashode. Tako da će rashod biti 6.666.667, što će za tri godine dati ukupno 20.000.000. znaĉi finansijski rashod biće jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta. Koliko će obaveza biti na kraju prve godine, neće više biti saldo 2.000.000 vec 1.337337. kada od 100.000.000 oduzmete 1.337.337 dobijete obavezu od 98.000.000.+666.667. Kada isteknu tri godine saldo ovog raĉuna će biti 0. Obaveze će biti 100.000.000 (ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamišljate sami kući) Šta će biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaĉi naplaćujete više nego što je nominalna vrednost. Tada se radi o prodaji uz premiju.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000 обвезница по вредности од 1090 динара по обвезници. Рок отплате 3 године, каматна стопа 6% годишње.  Готовина 109.000.000 неамортизована премија 9.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 Vaša obaveza je i dalje nominalna vrednost od 100.000.000, 9.000.000 predstavlja emisionu premiju, odnosno nemortizovanu premiju. Da li će postojanje neamortizovane premije i premije uopšte dovesti do toga da plaćena kamata bude viša ili niţa od nominalne. U bilansu stanja šta bi evidentirali? Naplaćeni iznos na strani aktive 109.000.000, obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 na strani pasive i neamortizovana premija kao korektivna pozicija, ali sa znakom + od 9.000.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000.000.  Обавезе по основу обвезница 100.000.000  Неамортизована премија 9.000.000 109.000.000 Pogledajte kako će se raĉunati kamata. Posle prve godine kamata će biti ona koja se mora platiti, znaĉi na koju ste se obavezali, znaĉi 6% na 100.000.000 je 6.000.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 bice amortizovana, znaĉi imate kamatu od 6.000.000 i amortizovanu premiju od 3.000.000. Kolika je vaša realna kamata? Prepolovljena je, ona je 3.000.000. Realna kamata će prepoloviti visinu nominalne kamate. Taĉno je da ćete vi platiti 6.000.000, ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.000 a to je 3.000.000 pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000.000 na 3.000.000.  Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000 (100.000.000x0,06)- 9.000.000/3
162

Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106.000.000.Kako bi ste raĉunali koliko ćete ukupno isplatiti kamate. Isplaticete 18.000.000. to je 3% od 100.000.000 pa puta 3 godine. A kolika je premija ona je 9.000.000 u ukupnom iznosu. Znaĉi za te tri godine vaša realna kamata iznosi 9.000.000, odnosno godišnje po 3.000.000, jer svake godine kamatu od 6.000.000 smanjujete za 3.000.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije, koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Koliko ćete vi ukupno isplatiti? 100.000.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000.000 Premija je 9.000.000 18.000.000-9.000.000=9.000.000 (realna kamata) Tako da je jako poţeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Znaĉi posle prvih godinu dana kolika će biti visina obaveze? Bice jednaka dug + godišnja kamata i time vaša obaveza bi bila 103.000.000 pa posle druge godine 106.000.000 i na kraju 109.000.000, knjigovodstvena vrednost. A vi ćete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija i na kraju će premija biti 0. Znaĉi prve godine vi kaţete 109.000.000 toliko ste para primili, to je naša obaveza. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje i na kraju se izjednaĉava sa nominalnom vrednošću prodatih obveznica.

2. Obaveze po osnovu hipotekarnih kredita (krediti pokriveni zalogom) ili lombardnih kredita. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraţivanjima I sl. Kada je reĉ o hipotekarnim kreditima, treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu, bilo da je reĉ o zemljištima ili zgradama izaziva znaĉajne troškove. Morate podneti zahtev sudu, da se unese u zemljišne knjige da je ta nepokretnost zaloţena. Zašto je to vaţno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zaloţi još kod nekog drugog poverioca. Znaĉi vaţno je da postoji u zemljišnoj knjizi zabeleška o tome da je to zemljište ili ta zgrada opterećena, kako se to kaţe, hipotekom. Pošto to predstavlja proceduru u sudstvu, ĉiji troškovi stavljanja hipoteke mogu biti znaĉajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti i dopušta se da ti troškovi budu dodati iznosu kredita. Znaĉi kada vi kaţete koliko me košta taj kredit? Košta onoliko ste morali da platite poveriocu, i troškovi stavljanja hipoteke, pa se dopušta da troškovi
163

hipoteke budu dodati na iznos kredita i budu amortizovani tokom otplate kredita. Znaĉi da budu aktivirani i tokom otplate kredita amortizovani. Ukoliko ti troškovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.

*** Krediti po osnovu zakupa To nemate u knjizi, a hoću da znate. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing, biće uobiĉajeni naĉin sticanja osnovnih sredstava imajući u vidu da naša preduzeća nemaju para. Mi znamo da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovina ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare. Moţemo to sredstvo otplaćivati tokom perioda na koji smo sredstvo uzeli u lizing. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Postoje dve vrste lizinga  Operativni, on nas ne zanima zato što je reĉ o kratkoroĉnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeća već se zakupnina za ta sredstva tretira kao trošak perioda u kome je nastao.  Finansijski ili dugorošni lizing. Šta je dugoroĉni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. U ugovoru o takvom zakupu, znaĉi ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine i 6 meseci, predvidja se mogućnost da se zakup produţi po uslovima koji će biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednaĉava sa dugoroĉnim kreditiranjem zakupca, kao da ste zakupcu dali kredit, tj. kao da je zakupac uzeo kredit. Pošto na dugi rok koristi sredstva, ta sredstva uĉestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca, znaĉi da se iskaţu u bilansu zakupca kao sredstva firme, a da se na strani pasive iskaţe obaveza prema zakupodavcu. Znaĉi vi unosite vrednost opreme uzete u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzeta u zakup, a na strani pasive, da ne bi ste povećali neto imovinu, iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugaĉije. Prednosti zakupa su, naravno, ĉinjenica da je gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup, mnogo manja nego gotovinska isplata koju bi ste morali izvšiti da bi ste to sredstvo kupili. Znaĉi, ako uzimate auto u zakup, pa 300 € je rata i to bez bilo kakvog uĉešća. Ako takav isti auto hoćete da kupite morate tog trenutka imati 18.000 ili 20.000€. Znaĉi to je prednost.

164

Mogu da kupim auto i ako u ovom trenutku nemam uštedjeni novac, nemam akumuliranu gotovinu, ali sam sposobna da svakog meseca otplaćujem toliko na ime zakupa. Zatim, zakup nosi i poreske pogodnosti, jer i kamata i rata se tretiraju kao rashodi ĉime smanjujete poresku osnovicu, i prema tome plaćate manji porez. Troškovi koji nastaju po osnovu dugoroĉnih zakupa niţi su od onih koji bi ste imali da ste sredstvo uzimali u kratkoroĉni zakup. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne moţete otkazati korišćenje. Znaĉi ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4.5 godine vi ne moţete otkazati ugovor. Moţete prestati da ga koristite ali ćete zakup ipak platiti. Znaĉi nema jednostranog raskida ugovora. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugoročnog zakupa? Vaša plaćanja zakupnine proteţu se na period od recimo 5 godina. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina, znaĉi vi ćete zakup plaćati u narednih 5 godina. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Visina vaše obaveze ne moţe biti jednaka prostom zbiru iznosa koje ćete tokom tih pet godina isplatiti već morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. A to znaĉi da ćete izvršiti diskontovanje budućih isplata da bi ste došli do sadašnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4.000.годишње током периода закупа од 6 година. Садашња вредност износа од 24.000.при каматној стопи од 16% износи 14.740. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.  У првој години: 14.740 X 0,16=2.358  Разлика између 4000 – 2.358= 1642 представља рату, односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа (ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina priĉa) Imate ugovoreno plaćanje od 4000, znaĉi vi godišnje na ime zakupa plaćate 4000, zakup traje 6 godina i treba da izraĉunate sadašnju vrednost vaše obaveze. Znaĉi vaša obaveza nije 24.000 jer vi ne vršite plaćanje sada, nego 4000 sada, 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje plaćate u budućnosti da diskontovanjem iskaţete sadašnju vrednost tih iznosa. Sadašnja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Koristimo II tablice. Šta ćete uraditi sa ovih 4.000. Godišnje plaćanje po osnovu zakupa je anuitet, on sadrţi u sebi ratu i kamatu. Vi morate te 4.000 rašĉlaniti na deo koji predstavlja kamatu, a preostali deo do 4.000 predstavlja ratu. Ako je stopa 16% na godišnjem nivou sadašnju vrednost od 14.740 pomnoţićete sa 16% i dobićete kamatu za prvu godinu korišćenja i ona je 2.358. Od 4
165

nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza. Vi kreditni rizik pokušavate da smanjite tako što procenjujete bonitet vašeg duţnika.000 . Obaveza. Znaĉi ako vam kaţe odobreno vam je 100. Krediti po osnovu boniteta .000. ne više od toga. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. koji se odobravaju kaţe se još. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica i jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. a rata sve veća.000. Banka će isplatiti 98. niţa od na koji glasi odobreni kredit. onda to znaĉi od nas moţete oĉekivati da isplatimo najviše 100. mora biti sadašnja obaveza koja je rezultat nekog prošlog dogadjaja. Ponekad banke bolje znaju finansijski poloţaj svojih klijenata nego što to znaju oni sami. ali evo vam i ovih 2.000. Znaĉi odobravate kredit verujući da će lice kojem ste odobrili kredit. bez obzira na to što vam je odobreno 100. koje je strašno vaţno. Ne mora uvek da isplaćeni iznos bude jednak odobrenom. Znaĉi moţe pokušati da traţi dodatno jemstvo. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. U tom trenutku kada je kredit odobren. Zašto odobrenje. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji će vam banka isplatiti. a i obaveza će vam biti 98 miliona. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom ĉitavog otplatnog perioda.000. 3.740 minus iznos rate. uzimate kredit za neko sredstvo. Dakle obaveze u trenutku isplate i u visini isplaćenog iznosa. bilo pravno bilo fiziĉko taj kredit vratiti. banka vam neće dati onih 2. Ako se pokaţe da je vrednost tog sredstva. Tolika će biti vaša obaveza. ni do kakve isplate nije došlo pa ne postoji obaveza. jer smo rekli da ćemo vam dati 100 miliona. bice isplaćeno 98. Znaĉi bankama je strašno vaţno da uoĉe svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obećanje banke da će nam isplatiti na ime kredita odredjenu sumu novca. sredstvo košta 98. Znaĉi moţete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplaćen.000. a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. Iduće godine kamatu raĉunamo na 14.000 kredita. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze.000.000 odbićete iznos kamate i dobićete 1.000.naravno to su oni neosigurani krediti. to naravno da neće uraditi. njegova cena.000. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplaćenom iznosu. pa će sa protokom vremena kamata bivati sve niţa. Ali isplaćeni iznos moţe biti niţi od 100. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. nije vaţno. sećate se.642 a to je rata. moţe pokušati da skrati rok otplate.000. na ime. U knjigovodstvu ona moţe biti zbog aţia ili premije 166 .000.

to je kriteriju. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze će nastati u trenutku preuzimanja robe. ali na kraju obraĉunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. Jer premija ili aţio utiĉu samo na odnos realne i nominalne kamate. a to znaĉi da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljaĉu. kao što znate. Finansijski popusti koje nam dobavljaĉ odobri ne uticu na visinu obaveze. obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga (to su obaveze prema dobavljaĉima. predstavlja finansijski prihod. Znaĉi nije bitno da li je roba primeljna u magacin. 4. zavisi od. ako je reĉ o dinarskim obavezama od urednosti izmirivanja obaveza. To je princip koji vaţi za sve obaveze. Ako dobavljaĉ naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticaće na smanjenje visine obaveze. Zajedno sa svojinom prelaze i rizik i troškovi. obaveze prema kreditnim insitucijama . Obiĉno se rašćlanjavaju na: 1. Visina obaveze iskazana je u fakturi. obaveze prema povezanim preduzećima. mi samo kaţemo dobavljaĉi i znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza). budući da dobavljaĉ moţe odobriti naknadne komercijalne popuste. pa prema tome i za obaveze prema dobavljaĉima. Kasa skonto koji je ponudjen i iskorišćen neće smanjiti obavezu nego iznos novca kojim će ta obaveza biti izmirena. Znaĉi iskorišćeni kasa skonto. vaţno je da je isporuĉena.viša ili niţa. 3. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljaĉima vrši se po principu više vrednosti. 1. zavisi od promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. materijala a ne u trenutku kada ta roba i materijal dodju u naš magacin. 5. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. Iznos na koji faktura glasi moţe a i ne mora da budu jednak konaĉnom iznosu naše obaveze. dakle o obavezama u stranoj valuti. ostale obaveze. meniĉne obaveze. Da li će obaveza prema dobavljaĉima biti uvećana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. rekli smo obaveze ĉiji je rok dospeća do godine dana. Ovo je rašĉljanjavanje po poveriocu. (to sam ja rekla). Šta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. odnosno u trenutku izvršenja usluge. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. Kratkoročne obaveze su. a ako je reĉ o deviznim obavezama. 167 . 2.

vama će iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. Obaveze po osnovu menica Neću vam priĉati šta je to menica. pa će vam traţiti plaćanje odmah.12. znaĉi mi sastavljamo menicu i predajemo je dobavljaĉu. Zato se kaţe da se. 2. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja još nije nastala. Kaţemo da je on vukao menicu na naše ime. to znamo. princip uzroĉnosti. Ako dodje do pogoršanja vašeg boniteta. i kaţe potpišite ovu menicu inaĉe nista od isporuke. u stvari. ali najduţe na rok od 3 meseca odnosno 90 dana (opet sam ja ovo rekla). Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. a onda nam je pošalje da je potpišemo. Ako imate dobar bonitet dobavljaĉi će biti raspoloţeni da vam odobre duţe rokove plaćanja. Nije vaţno da li je kamata plaćena. 31.Kolika će biti roĉnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. izmedju ostalog. od obima nabavki. vaţno je da li je kamata nastala. Ako je menica izdata 1. a naredni korak je traţiće avansno plaćanje.12 vas dug biće 168 . Znaĉi ako vam je menica 10. Naravno. prva reakcija vaših dobavljaĉa biće da vam ukinu odloţeno plaćanje. i od boniteta preduzeća.000. Koristimo je onda kada ţelimo da odloţimo plaćanje preko zakonskog roka. ne samo vaš nego i od vašeg dobavljaĉa. Znaĉi koliko dugo ćete biti kreditirani od strane dobavljaĉa zavisi. vuĉena Kakva je razlika izmedju sopstvene i vuĉene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzeće. Vučena menica je menica koju sastavlja dobavljaĉ. od kreditne sposobnosti preduzeća. meniĉna obaveza u bilansu iskazuje u visini sadašnje vrednosti. on sastavi menicu. Mi smo njegov duţnik. A sadašnju vrednost meniĉne obaveze ĉini dug uvećan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadašnja vrednost meniĉne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju još nije nastala i koje će nastati u budućem obraĉunskom periodu. Iznos na koji menica glasi sadrţi nominalni iznos duga i kamatu koja će biti plaćena i koja će nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeća menice. ako je rok dospeća 60 dana i 6% kamatna stopa. Ali ću vam priĉati kakva sve menica moţe biti: 1. njegov finansijki poloţaj je loš i on će insistirati da rok plaćanja bude što je moguce kraći. Iznos će naravno biti isti. sopstvena 2.

Ili biće jednaka 1100-50. Naravno da nećete. kratkoroĉnih pozajmica i sl. Znaĉi moţete za to uzeti kratkorocni kredit. To nije mala koliĉina i morate platiti. da prenosite teškoće u plaćanju. ali vremenski se ne podudaraju. Najpre nastaju odlivi a kasnije će nastati prilivi. Znaĉi moţete ako se bavite delatnošću koja ima sezonski karakter pre poĉetka sezone morate formirati znaĉajne zalihe. Kratkoročni krediti prema finansijskim institucijama Ima smisla da se koriste u dva sluĉaja: 1. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeća koji nameće potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. potraţivanja po osnovu dividendi. znaĉi 10. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli i omogućili vam i vracanje kredita i pokriće tekućih odliva. Negde do kraja marta. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje vaţna podela obaveza na kratkoroĉne i dugoroĉne. aprila sve namirnice će biti potrošene i naplaćeno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruţili. Znaĉi tu je korišćenje kratkoroĉnih kredita opravdano. 7. ako imate hotel na Kopaoniku hoćete li ĉekati januar mesec pa da onda dovozite brašno.jednak 10.000 + polovina kamate od 100. Obaveze prema povezanim prduzećiema – razlog za formiranje ovih obaveza je omogućavanje konsolidovanja obaveza. 169 .050. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. ulje. minus kamata koja će nastati tek u januaru mesecu. vaši prilivi biće dovoljni da pokriju odlive gotovine. Znaĉi gledano na dugi rok. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoroĉnih. šećer. decembar 2004. Na primer. 3. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. znaĉi kada imate raskorak izmedju priliva i odliva. usluga ili roba. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati. dugoroĉnih obaveza. 2. kao što su isporuke proizvoda. jer je kamata od sto za dva meseca. prenosu dobitka i latentnim rezervama.… po onim smetovima. nabaviti. Utorak. 4. Na kraju aprila vi moţete ceo kredit bez problema platiti. odnosno. naknadno po principu više vrednosti. Ovde se obugvataju obaveze nastale po svim osnovama. Inicijalno vrednovanje po nominalnoj.

a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. ili rashod poštoji. Zbog toga se koristi raĉun PVR. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. elektriĉne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). da je reĉ o instrumentu koji raĉunovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi naĉela uzroĉnosti. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obraĉunskih perioda. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to 170 . Znaĉi obuhvata: . Ovo razdvajanje vrši se zbog razliĉitog naĉina likvidiranja ovih obaveza. Da će neka usluga biti pruţena u budućnosti. Pošto je trošak nastao. starani od koje smo novac primili. ili samo PVR.nastale i neplaćene troškove i rashode. zna taĉno o ĉemu se radi.BILANSIRANJE PVR Kada je reĉ o PVR oĉekujem da najveći broj vas. onog naĉela razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduţenjem raĉuna rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem raĉuna PVR. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. Vrlo ĉesto. Na ovaj naĉin ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obraĉunskom periodu u kome su nastali.unapred naplaćene prihode. To znaĉi da ćemo posao za koji smo novac unapred primili. Jako je vaţno da razumete sadrţinu pozicije. dolazi se tako što se obraĉuna visina troška. i beleţimo na raĉunu ostala PVR. prema naĉelu uzroĉnosti. taĉnije ne predstavljaju prihod datog obraĉunskog perioda.. Drugi deo ove pozicije ĉine naplate koje nisu prihod.. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obraĉun od banke. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. tj. Dakle. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. ali se PVR razlikuju od obaveza. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. Ovako obraĉunati (utvrĊeni) iznos obaveze prema trećima. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. Zbog toga. pozicija PVR sadrţi samo obaveze za unapred naplaćene prihode. biti obavljen u budućnosti. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija. . visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene koliĉine neĉega (npr. gotovo svi. po tome što ne poštoji dokument (kada je reĉ o troškovima) koji smo primili od dobavljaĉa. Jesu i jedno i drugo obaveze. zakupnina. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. obaveza da se taj trošak dodeli obraĉunskom periodu u kome je nastao. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. odnosno.

onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku izmeĊu veće aktive i niţe pasive na kraju obraĉunskog perioda. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar odrţi 171 . Treba samo promeniti znak. ako taj gubitak nije previsok. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. ako ţelite da odrţite kapital koji je investiran u firmu. vi morate platiti. o kojima smo govorili. Znaĉi. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. jer u jednom delu ta pozicija sadrţi obaveze ĉije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. Dobitak još moţemo definisati i kao razliku izmeĊu niţih rashoda i viših prihoda. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. Za razliku od njih. nego izvršenje usluge. Ta ĉinjenica nam je vaţna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. I zato je vaţno. uopšte vam neće biti problem da nauĉite kako se definiše dobitak. Nema šanse. dobitak predstavlja izuzetno vaţan cilj svakog preduzeća. Moţete i u dve. korišćenih neĉijih para. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. Moţete ostvariti gubitak u jednoj godini. dobitak poštoji kada je sopstveni kapital na kraju obraĉunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na poĉetku perioda. pa je na kraju obraĉunskog perioda aktiva veća od pasive. Aktiva će biti veća od pasive. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. bude podvojena kod analize. da je konaĉno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. a konaĉno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. Znaĉi samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da odrţite kapital koji je u firmu investiran. MeĊutim. Dakle. Nema dugoroĉnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrţi. Ali ne moţete na dugi rok raditi sa gubicima. nestanak tih obaveza. Dobitak poštoji kada je K1 > K0. PRENOS DOBITKA Kad nauĉite definicije gubitka. On je istovremeno i cilj i uslov dugoroĉnog opstanka preduzeća.još uvek nisam platio. isporuku proizvoda i sl. Jer. zato što su prihodi u toku obraĉunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rashoda a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku izmeĊu veće pasive na kraju obraĉunskog perioda i manje aktive. I konaĉno sa aspekta vlasnika. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. kaţemo da je dobitak iznos koji vlasnik moţe potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na poĉetku perioda. znaĉi iskorišćenih usluga. sećate se. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. Morate raditi sa dobitkom. likvidirate tako što ćete obaviti posao.

taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potraţnu stranu raĉuna inokosni ili ortaĉki kapital. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. već da bi se njegov novac uvećavao.000. Na raĉunu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. na ĉijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih liĉnih rashoda tokom godine. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. zato što je u njemu sadrţana i zarada vlasnika. To je onaj deo s kojim on moţe u tom trenutku raspolagati.). Šta više pravna forma odreĊuje i oblik rezultata.000. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika.investirani kapital. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. Znaĉi. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. ovih 7. na primer. da je vlasnik u toku godine potrošio 3.000 radeći. On se direktno prenosi na raĉun kapitala.000 je u stvari dobitak.. sa raĉuna liĉni raĉun vlasnika. i vaš je kapital sada povećan za razliku izmeĊu dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. Kod društava sa ograniĉenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje izmeĊu vlasnika i preduzeća. zbog neograniĉene odgovornosti vlasnika. Odmah potom.000 potrošili. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. odrţavanje kapitala nije dovoljno. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje izmeĊu vlasnika i firme. Jedini interni izvor finansiranja. sve isplate koje se vrše za pokriće liĉnih potreba vlasnika. osim zarada vlasnika. a koji je iskazan na liĉnom raĉunu vlasnika. biće na stranu duguje raĉuna inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. ukljuĉujući i zarade zaposlenih. Ako vi kaţete. Nešto drugaĉija situacija je sa društvima kapitala. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. onda se ponovo morate setiti da naĉin iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme. 172 .. nakon utvrĊivanja dohodka vlasnika. Kada govorimo o raĉunovodstvenom aspektu dobitka. kao oblik rezultata. ali ste 3. sa raĉuna dobitka i gubitka. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika. sa stanovišta firme. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje moţete videti rezultat. Zbog toga je vaţno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. već samo zarade radnika koje je zaposlio. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. Kod društava kapitala. Zato se. nema karakter troška. vi jeste zaradili 10. Naziva se dohodak vlasnika. Raĉun dobitka i gubitka u tom sluĉaju ima potraţni saldo. Nije vlasnik uloţio novac da bi stalno imao isto novca. U ovom trenutku imate 7. evidentiraju na posebnom raĉunu – liĉni raĉun vlasnika ili liĉna primanja poslodavca. Moţe se reći. Na dugi rok. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. da je ostvareni dohodak 10.000. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje). Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrţi varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (uĉili ste u prvoj godini).

videćete koliki je dobitak. i dobitak koji se izraĉuna u poreskom bilasnu moţe bili ili viši ili niţi (a obiĉno je niţi) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. . kod ovih pravnih normi. To je razlog da se u bilansima stanja. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. a koliko pripada drţavi. u bilansu stanja biće ova dva raĉuna i korisnici će dobiti taĉnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. Prvi. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. Ta slabost se ogleda u tome što. Dakle. koji će se vrlo ĉesto zvati dobitak za raspodelu. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. ali ne znate koliko pripada drţavi a koliko ostaje firmi. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. u celini na raĉun dobitka. Taj rezultat. ili poštovanje neka tri principa: . i . Ovakav naĉin iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. Konaĉno. Ako znate poresku stopu.bruto princip. koja iz tog dobitka traţi porez. Kad ĉitate takav bilans stanja. o ĉijoj raspodeli moţe odluĉivati skupština vlasnika. zbog poštojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. po osnovu poreza na dobit. mogli bi ste to izraĉunati. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. takozvani bruto princip podrazumeva da sa raĉuna dobitka i gubitka prenesete obraĉunati rezultat. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija.okrnjeni bruto princip. prema poreskom bilansu. Njega ćete sada retko sresti. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. Pravo na taj dobitak polaţe još i drţava. Iznos poreza na dobit. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. i tamo imate neka druga pravila za utvrĊivanje rashoda. biće praćen raĉunom obaveze za porez na dobit. a iznos dobiti koji prisvaja drţava. moguća su tri pristupa.zbog ove razdvojenosti. bilo da je dobitak ili gubitak. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. biće iznos poreza koji će. ali se iz bilansa to ne vidi. na raĉunu obaveze za porez na dobit. Kada je reĉ o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. Prema tome. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. njegova zarada ima karakter troška. i ako je ona linearna. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. Znaĉi. rezultat. poštoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. biće utvrĊen na bazi poreskog bilansa. biti plaćen na dobitak koji je obraĉunat. dobitak koji ste obraĉunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju.neto princip. Pa će na raĉunu dobitak. Cilj poreskog bilansa je utvrĊivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. Po ovom principu raĉun dobitak. ima jednu slabost. koncipiran je okrnjeni bruto princip. biće iskazan na raĉunu obaveze za porez na dobit. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrĊivanje raspodeljivog dobitka. Tada smo imali 173 .

sa raĉuna dobitka i gubitka. U tom trenutku utvrĊena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika izmeĊu otvorenih i latentnih rezervi? 174 . ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokuĉiti koliki je bio dobitak za raspodelu. Rezerve koje ne moţete jasno videti iz bilansa. nešto što nije baš oĉigledno. ako znate dovoljno o bilansima. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. vi na bazi raĉunovodstvene politike koju ona vodi. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. I u bilansu stanja se samo. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. Znaĉi kada dobijete pitanje latentne rezerve. deo koji se prenosi na rezerve. obaveze za porez na dobit. ali moţete naslutiti da takve rezerve poštoje. Ono što je vaţno da uoĉite je da ne poštoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokuĉili visinu ostvarenog rezulata. u skladu sa naĉelom jasnosti moţemo se opredeliti za ovaj naĉin integrisanja dobitka u bilans stanja. odgovor poĉinjete definisanjem pojma. i tada se na kraju godine. moţete doći do jasnog saznanja da takve rezerve poštoje. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. u tom sluĉaju imate samo. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. o pravilima procenjivanja. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. povećavaju rezerve. Ĉak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. Znaĉi.društvenu svojinu. Termin latentni znaĉi nešto što je potajno. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. neto princip podrazumeva da su i utvrĊivanje i raspodela rezultata. pod uticajem raspodle. Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. i poštojao je samoupravni sistem. dobijali smo 13-tu platu) i deo moţe ostati neraspodeljen. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. jer je dobitak već raspodeljen. na poslovnoj sednici radniĉkog saveta donosila odluka (taĉka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrĊivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. ili bilo koje pitanje. Dakle. Znaĉi. kada proĉitate raĉunovodstvenu politiku firme. obaveze za dividende. kao onaj koji pruţa najviše informacija korisnicima. ili obaveza. odgovor poĉinjete time šta su latentne rezerve.

ako tu imovinu prodate.. moţete je koristiti. sad ćemo je koristiti. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. Potcenili ste je iz razloga opreznosti. u izvesnoj meri. ali onda kada tu imovinu procenite naniţe više nego što bi naĉelo opreznosti objektivno to zahtevalo. poštoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. Moţe se pretpostaviti da ona poštoji. To nije uvek jednostavno. poštoji latentna rezerva (od 5). Kod otvorenih rezervi. al znate moţda će cene još padati. Moţete. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statiĉke teorije ili sa aspekta dinamiĉke teorije. To je slaba strana latentnih rezervi. formiranje (ne uvek) i isto tako. smanjena je vrednost imovine na trţištu. Visina otvorenih rezervi se jasno moţe proĉitati iz bilansa. Desiće se da se latentna rezerva razloţi onda kada vi to nećete. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu.Latentna rezerva se ne vidi. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća.). Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. pa neka bude još malo niţa. formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrĊene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrĊena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. I latentna rezerva je u stvari zadrţana dobit. iz ovoga moţete zaljuĉiti. One imaju dobre strane. kaţete sad ćemo tu rezervu formirati. Znaĉi. mi koristimo zadrţanu dobit na koju nismo platili porez. dakle. ali se ne vidi.Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadrţane dobiti preduzeća. To je sjajno. Pa onda otpisujete degresivno. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. Imate otvorenu rezervu. za proširenje materijalne osnove. ... Vi ste time potcenili vašu aktivu. trenutku formiranja. koristimo deo poreza za finansiranje firme. i na taj naĉin. nastaju procenjivanjem imovine naniţe. Kaţete jeste. A imate i drugu situaciju. Znaĉi. koja je prethodno oporezovana. stvaranju (naĉinu na koji se formiraju). To korišćenje nije niĉim uslovljeno. zapravo. što znaĉi pre utvrĊivanja dobitka. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. ali pre nego što je na nju plaćen porez. . Ne moţete rezloţiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna.Kada je reĉ o korišćenju. ali ne uvek njihovo razlaganje.. To je apsolutno pod vašom kontrolom. moţda bolje reĉeno. za povećanje osnovnog kapitala. latentne rezerve. trţišna cena je pala na 80. u izvesnoj meri. a loša strana je što i njihovo stvaranje. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi. Ako poĊemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrĊivanje imovine. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih trţišnih cena. a vi kaţete ajde da mi bilansiramo po 75). tj. i njihovo razlaganje tj. Ali. pošto su trţišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. moţete ih koristiti za pokriće gubitka. Znaĉi. ali ne moţete je prodati ako vam je potrebna. pa kad na poĉetku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. da li se moţe reći da je ona za prvih 175 . jer je ona sadrţana u nekoj imovini ili nekim obavezama.

vaš dobitak će biti precenjen za 50. 5% od toga je 50. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u odrţanju kapitala moţe biti. Recimo inflacija je 5%.000. preduzeće razlaţe ranije formirane latentne rezerve. Ako se taj dobitak oporezuje. Firma. već da svake godine bude što veći). po dinamiĉkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve. ajde da otpišemo 27. To morate nauĉiti. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. Bolje da je malo potcenimo. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statiĉke teorije. Pošto dobitak po visini oscilira. Ne da ga poveća. Kaţete. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka.000 eura sa 3. vi ga podelite.000. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju. tako smanjujete vaš kapital za 50. a iskazani drugo. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak.000.000 eura u poslovnom svetu je ništa. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne preĊe 10%. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statiĉkog ili dinamiĉkog shvatanja bilansa. Ali ostvareni dobitak je jedno.000.000. kaţu nije to ništa. i ako je inflacija samo 5%. znaĉi 20. 1. Ako vi imate kapital od 1. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. To je jedan od ciljeva za koji. ţeli da iskaţe u bilansu pribliţno isti dobitak svake godine. Po dinamiĉkoj teoriji. Ako je cilj. ograniĉeno propisima o procenjivanju. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani razliĉiti ciljevi koje bilansna politika moţe da ima. ali u velikom broju sluĉajeva da). Ako ne uradite revalorizaciju. mora biti pribliţno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiĉe.000.000 smo izgubili (od nekih 50. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što ţeli da pokaţe) preduzeće formira latentnu rezervu. Otpisujete potraţivanja.000. samo da ga odrţi. imate inflatorne uslove. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim pribliţno jednaku dividendu. 176 . Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniţe. To je dakle. platilo manji porez i na taj naĉin uspelo da odrţi kapital. Da bi dividenda bila pribliţno jednaka. nego da je precenimo. Šta preduzeće u tom trenutku moţe da uradi? Moţe da formira latentnu rezervu. U godinama u kojima je niţi nego što ţeli da pokaţe. verovatno ćemo naplatiti 30. Uslovi poslovanja se menjaju. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica ţelje da ne izvršimo precenivanje imovine. a kaţu revalorizacije nema.000). To je još jedan cilj koji moţe biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi.godinu dana izgubila 30% (teško da se u to moţe poverovati). odrţanje realne vrednsoti kapitala. Firme imaju mnogo više. meĊutim. Firma dakle. pa pomnoţite tih 50. latetntne rezeve u stvari. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. da bi smanjilo rezultat.000. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znaĉi uvek. recimo. Tako se postiţe iskazivanje pribliţno ujednaĉene visine dobitka iz perioda u period. zapravo.

E sada. Kada otpisujete postrojensku imovinu. moţete birati ne najniţi. zato što nije do kraja definisano. u vrednosti stalne imovine. kao što sam malo pre objašnjavala. Evo ovde sam navela nešto. pošto na dan bilansa morate izvršiti preraĉunavanje obaveza u stranoj valuti na izveštajnu valutu. Znaĉi. od punih troškova proizvodnje do varijabilnih troškova proizvodnje. latentnu rezervu. Precenjivanje moţete izvršiti korišćenjem najvišeg mogućeg kursa kada vršite utvrdjivanje vrednosti vaših obaveza u stranoj valuti. deo recimo. nego tretirate ih kao rashod perioda. onda kada god su vam otpisi veći od stvarnog trošenja te imovine vi formirate. ako je dnevna cena niţa vi moţete procenjivanje vršiti još po niţoj ceni.Idemo mi dalje sa našim latentnim rezervama. Zato što ćete taj istorijski trošak spustiti naniţe. Da li moţete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vršite po dnevnoj vrednosti? Nema šanse. stalnu imovinu. ne srednji kurs. i zalihe iskazati po vrednosti koje su niţe ĉak i od niţih trţišnih cena u odnosu na dnevnu cenu. nego moţete uzeti najviši kurs. Kada je reĉ o obrtnoj imovini. Znaĉi kada god na ime troškova amortizacije. i onda ćete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih 177 . Kako one nastaju? Nastaju tako što. vi ste imovinu potcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. Pošto je kapital razlika izmedju aktive i obaveza znaĉi pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete niţu neto imovinu nego što ona stvarno jeste. fiksnih troškova tretirate kao rashod perioda a neuraĉunavate ih u cenu koštanja. Znaĉi potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. Znaĉi ako se procenjivanje vrši po istorijskom trošku onda. Znaĉi ako vi odluĉite da neke slojeve troškova ne tretirate kao sastavni deo cene koštanja. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. Zašto ovo ako koristimo istorijski trošak. Kada formirate zalihe nedovršene proizvodnje. Šta radimo sa obavezama? Znaĉi latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. znaĉi ako je istorijski trošak merilo vrednosti vaše imovine i obaveza. onda moţete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. vaše zalihe nedovršene proizvodnje će biti potcenjene i u njihovoj vrednosti biće formirana latentna rezerva. To je posledica. Kada god imate mogućnost izbora vi moţete formirati latentnu rezervu. izmedju nabavne i dnevne vrednosti. obraĉunate veći iznos nego što se ta imovina zaista potrošila. Znaĉi vi birate niţu cenu. kako ćete izvršiti potcenjivanje zalihe? Tako što ćete vrednovanje izvršiti po niţoj ceni. je instrument za formiranje latentnih rezervi. I to onda kada koristite istorijski trošak. sećate se kod istorijskog troška. Kako možemo izvršiti podcenjivanje aktive? Moţe se izvršiti na razlicite naĉine. pa samo da prokomentarišem. Cena koštanja moţe imati razliĉitu sadrţinu. dakle na koji naĉin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. Kada otpisujete potraživanja moţete otpisati više nego što je realno oĉekivani gubitak po osnovu naplate tog potraţivanja. ako aktivu procenite na niţe ili obaveze procenite na više.

Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu.000. ali nastaju mimo vaše volje i zato su izdvojene. Znači podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. pa recimo bude odredjena. vodovodna mreţa. uvek formirate rezervisanja u višem iznosu nego što je obaveza koja se realno moţe oĉekivati a za koju ste rezervisanje formirali. Tim napred doziranjem. i predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. Ali vi ćete i dalje zemljište bilansirati u skladu sa naĉelom istorijskog troška.000. ali ona u vrednosti zemljišta poštoji. neće uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izveštaju. ali prinudne rezerve nastaju zato što vi to nećete. kanlizaciona mreţa. Kada je reĉ o rezevrisanjima. jedan termin koji nije baš ugodan. nego što je iznos na koju obaveza glasi. Primer: imate zemljište koje ste platili 100.obaveza. I one se formiraju zato što vi to hoćete. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. I ove prinudne nastaju uz pomoć procenjivanja. To je prinudna latentna rezerva. Prinudne latentne rezerve 2. sve dok ne dodje odluka suda ili dok ne dodje do sklapanja nekog poravnjanja. da kad procenjujete po istorijskom trošku. Ove druge nastaju uz pomoć procenjivanja ali zato što vi to hoćete. telefonske linije… da li je vrednost zemljišta ista? Ni iz daleka. Godinu dana nakon toga pored vaše parcele prošao je put. ali vi ne moţete vašu obavezu smanjiti. Vrste latentnih rezervi Podela prema načinu formiranja: 1. Znaĉi vi ĉak i ne zelite da formirate tu latentnu rezervu. Primer: imate obavezu i vi znate da je vaša obaveza zbog toga što je recimo vaš poverilac otišao u steĉaj. Šta to znaĉi prinudna latentna rezerva? Već sam naĉin upućuje na to da je reĉ o latentnoj rezervi koja nastaje i onda kada vi to nećete. 178 . Obaveza ostaje u punom iznosu. ne moţete izvršiti otpis vaše obaveze. Prma tome to što vrednost vaše imovine na trţištu raste. to formiranje rezervisanja pripada ovoj drugoj grupi. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljišta znatno porasla. poštujete dva pravila. grupi latentnih rezervi koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. Ili kada formirate rezervisanja. po 100. A nastaje u sluĉaju zbog toga što ste prinudjeni. jer vi poštujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili korišćenjem viših kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. struji. nema smanjenja iako je izvesno da ćete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca. pošto se rezervisanje odredjuje procenom. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. verovatno neće biti naplaćeno.

Znaĉi imate nekoliko dnevnih vrednosti na trţištu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. Znaĉi ne moţete reći… znate ja ću od ovog potraţivanja naplatiti ½ iako znate da ćete izgubiti samo ¼ . ali se bilansirati ne moţe. Vi samo koristite mogućnosti koje vam ta naĉela i standardi daju. a sredstvo moţe objektivno da se koristi pet godina. vaši otpisi će biti viskoki. znaĉi rezerve koje nastaju mimo vaše volje. I to je takodje jedna latentna rezerva. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa naĉelima bilansiranja ni sa MRS. Ako MRS 2 dopušta primenu proseĉne cene i FIFO metodu ja ću izabrati onu metodu koja će u datim uslovima meni omogućiti formiranje latentnih rezervi. svaka rezerva je dobro došla. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude plaćen. ja ću koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. sve dok ne bude plaćen. Šta će biti? Zbog skraćenog veka trajanja. Tek tada će taj goodwill koji ste vi storili moći da bude iskazan u bilansu firme. 179 . da li moţete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi? Moţe li latentna rezerva biti formirana pri korišćenju linearne metode uz pomoć veka trajanja? Ĉim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. dakle kada vrednujete HOV. kako moţete formirati latentnu rezervu? Dnevna vrednost ĉesto nije data kao jedna jedina. Ali nećemo se previše buniti. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. To što ne moţe biti bilansiran ne znaĉi da ne postoji. i da nema svoju vrednost.To su te tzv. Dakle ne smete preterivati. Da bi ste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. i imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Ali vi moţete umesto 25% otpisati 30% i da se smatra da je vaša procena gubitaka bila oprezna. Mnogo su znaĉajnije one rezerve koje nastaju zato što mi to hoćemo i zato što ţelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. ali to je nešto što nastaje kao posledica poštovanja uobiĉajnih pravila procenjivanja. Ako se u MRS 36 traţi da vršim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrţani. ja ću to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek ću procenjivati gubitak više nego što bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. Uvek birate onu koja je najniţa da biste formirali latentnu rezervu. Znaĉi ako MRS 16 kaţe da ja mogu vršiti degresivno otpisivanje. znaĉi to bi se već smatralo zloupotrebom. prinudne latentne rezerve. goodwill poštoji. Znaĉi vaši troškovi otpisa će u prve tri godine biti visoki. Kada procenjujete vek trajanja imovine. u naredne dve godine korišćenja neće ih biti. Ova druga vrsta rezervi… recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. Ne moţete 50% i to braniti razumnom procenom. Pitanje je samo šta je razumna procena. vi ćete sredstvo otpisati za tri godine. znaĉi pitanje je koju ćete od njih izabrati. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeća kao celine kada ce kupac platiti više nego što je knjigovodstvena vrednost imovine. U tim godinama će se latentna rezerva objektivirati. to jednostavno ne bi moglo proći. vi ga formirate.

kod potraživanja . izborom sadržine cene koštnja. kod stalne imovine . u vrednosti koje imovine se one nalaze. Vi moţete odluĉiti da posle tri godine sredstvo prodate. srednjoroĉne 3. namerno sam pomenula zemljište. Ali i kod prodaje doći će do objektiviranja latentnih rezervi. formiranjem rezervisanja u iznosu većem nego što treba.otpisuju se.ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu.odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. kod obaveza . Znaĉi to je podela latentnih rezervi prema naĉinu formiranja. zato što se zemljište ne otpisuje. vrednosti uĉešća koje imate nameru da dugoroĉno drţite onda su i rezerve sadrţane u vrednosti te imovine dugoročnog kataktera. mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. a ako se ne troše. Ta latentna rezerva neće biti objektivirana kroz otpisivanje. procenjivanjem veka trajanja. trajne latentne rezerve 2. ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve.izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti.izborom dnevnih cena. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 1. jer ĉim se troše otpisuju se. Znaĉi rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obraĉunskog perioda troše. Kako će uz pomoć procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. privremene latentne rezerve Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrţana u imovini. znaĉi ako je reĉ o stalnoj imovini . a dodje do formiranja. Znaĉi takva vrsta latentnih rezervi je trajna i zašto je ona još trajna. Srednjoročne rezerve su rezerve 180 . otpisivaja nema. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljištu na kome je izgradjena fabrika. koja se ne moţe otudjiti a da preduzeće nastavi da radi. ako to sredstvo ne moţete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve.izbor metoda otpisivanja. Znaĉi moţete koristiti i vek trajanja. ne moţete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljišta. dugoroĉne 2. kod zaliha . To su naĉini na koji moţete formirati latentnu rezervu. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. a zemljište ne moţete prodati dok ne prodate preduzeće kao celinu. i kupite novo ili da nastavite da ga koristite. znaĉi prinudne i one koje se formiraju uz pomoć procenjivanja. ako se njihova vrednost ne smanjuje. Prema ročnosti privremene rezerve mogu biti: 1. kratkoroĉne To zavisi od toga. Znaĉi namerno sam rekla da se troše.

000 dobitak. predstavlja objektiviranju latentnu rezervu. to je isto.000. Vaţno je jedino u kojoj seimovini ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno.75. namerno .000 . da li ćemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha. pa smo ih bilansirali po 75.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu ĉija je visina 100.000. i to prodajom odjednom. Da je 25. prodju zaliha ili stalne imovine. u stalnoj imovini. Ali ako nam treba više otkrivenih latentnih rezervi mi moţemo forsirati prodaju i na taj naĉin izvršiti otkrivanje latentih rezervi u većem obimu nego što bi to bilo prodajom nekim uobiĉajnim 181 . mi bi smo mogli reći da je dobitak 20. Kratkoročne rezerve su rezerve sadrţane u obrtnoj imovini.000 = 45. Znaĉi ako mašinu ĉija je knjigovodstvena vrednost 100. Objektiviraju se u periodu do godine dana. Primer: vrednost zaliha bila je 100.000 u stvari latentna rezerva. Kada ţelite da razloţite latentnu rezervu koja je sadrţana u zalihama.000. mi moramo zalihe prodati. Šta to znači objektiviraju se? Kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloţiti rezervu. Na koji naĉin će rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrţana.000.000.000. u potraţivanjima. pa smo rekli dnevna je 80. nenamerno ili mimo naše volje.000. a vi ste prodali za 120. Moţete izvršiti naplatu potraţivanja. Znaĉi do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doći će i onda kada mi to ne ţelimo. Znaĉi nije vaţno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vašom voljom. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod našom kontrolom.000. prodate za 200.koje se otkrivaju u periodu duţem od jedne.000. Znaĉi mi smo prodajom tu rezervu otkrili. To naravno vaţi i za rezerve u obavezama. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeća. Znaĉi predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera. naravno da nećemo. jer niko neće reći… znate mi nećemo da prodamo jer je u vrednosti sadrţana latentna rezerva koja će se objektivirati. 120. Šta je od ovoga latentna rezerva. naša firma radi. mi radimo. ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. To su dakle rezerve sadrţane u imovini koja ima toliki vek trajanja. i vrednosti podcenjene vrednosti zaliha. no što bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. treba mi 2. Neke rezerve. a kraćem od tri eventualno pet godina.000 znaĉi njihova nabavna vrednost je bila 100. a šta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75. šta moţete uraditi. Ako prodajemo zalihe ĉija je vrednost podcenjena.hoću da razloţim. Ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. Ali ta prodaja moţe se smatrati namernim. Znaĉi mi ćemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji će biti veći. ali i nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi.

Na poĉetku ste otpisivali više nego što se sredstvo trošilo. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom i do raĉunovodja.000. a prihodi od korišćenja sredstva su tu. To je objektivirana latentna rezerva. vek trajanja 5 godina. znaĉi nepostojećih troškova. dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na poĉetku.tempom. Zato što kaţu… pa ĉekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za preduzeće. Reći će… pa da.000. Šta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki? Na poĉetku veka trajanja. pa ste latentnu rezervu formirali na poĉetku time što ste skratili vek trajanja. Njene greĉke koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi ĉak se ne mogu ni videti.667 biti otpisano. I tu ima takodje istine.000. Vaš rezultat će biti veći za iznos neobraĉunatih troškova amortizacije. a vi ćete nastaviti sa korišćenjem sredstva dok ne istekne pet godina. a na koju mi nismo platili porez.. iznos otpisa padne. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek će podrţati formiranje latentnih rezervi. a sredstvo nije potrošeno vi ćete nastaviti sa korišćenjem tog sredstva. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine. Drugi prigovor koji se moţe uputiti i koji naroĉito istiĉu oni koji se bave makroekonomijom je sledeći. iako će pri toj naplati doći do objektiviranja latentnih rezervi. a vi kaţete NE mi ćemo to podeliti na 3 godine i otpisaćemo za tri godine. Ako imate linearno otpisivanje. kada sadašnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. Šta su ti nepostojeci troškovi. Naravno odmah ćete naći i argumente protiv. Sta će biti posledica? Troškova amortizacije nema. uprava formira latentne rezerve kada joj treba razloţi ih to niko ni ne vidi. a sada otpisujete praktiĉno manje nego što se sredstvo troši. Ako firma koristi latentne rezerve 182 . Da li ćete vi odustati od naplate potraţivanja zato što će se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju. Posle 3 godine vrednost sredstva će biti nula. i sve što zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. kada otpišete sredstvo na 0. godisnji trošak amortizacije bi trebalo da bude 1. Kada dodje rok dospeća tih potraţivanja vi ćete insistirati na naplati potraţivanja. i svake godine će 1. U poslednjim godinama korišćenja sredstva. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li i u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi? O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi ćete naići na razlicite stavove. u te dve godine biće objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. Nećete. To je dobit koju smo mi zadrţali. Znaĉi ako vi imate ovako. Znaĉi pošto je visina troškova amortizacije dve godine nula. tada trošenje te imovine i visina otpisa nisu u saglasnosti. sredstvo ĉija je nabavna vrednost 5.. to je sjajno.

za investiranje. Vrlo je moguće da. E sada ta granica izmedju poštovanja naĉela opreznosti i falsifikata nije tako jasna i nije tako oštra. koja se vrše bez testa isplativosti ulaganja. šta ćemo sada. videli ste ĉak i onda kada nećemo. onda ne moţete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. I raĉunovodje redovno pri sastavljanju finansijskih izveštaja vrše formiranje latentnih rezervi. bez vaše volje. Dakle kad god traţite kredit od banke. Porez ćete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. platićemo veliki porez. Jedne se rezerve tokom obraĉunskog perioda objektiviraju. Ako niste preterali. Dakle dopušteno je. Ako ste preterali imaćete ozbiljan problem. ali zato na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. Bolje da imate dobar rezultat i platite porez nego da tog rezultata nema. Kaţe…ĉekajte da proverimo da li će nameravano ulaganje odbaciti profit koji će biti dovoljan da platite kamatu i vratite kredit. i na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek moţete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. objektivirale. nije zabranjeno. Formiraćemo nove. moţda nameravano ulaganje. i moţda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital. onda ta nova ulaganja ne prolaze kriterijum finansijskih trţišta. Ali sada imate problem. mi imamo visok dobitak. akumulira sredstva za buduće investiranje formiranjem latentnih rezervi. i nije tako profitabilno kako se ĉini. iz prostog razloga što to ulaganje ne bi prošlo test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. da li će nam to biti isplativo. šta ćete vi kalkulisati… rećićete pa ĉekajte dividenda koju moramo da platimo biće ovolika. Dakle uprave su sklone da traţe od raĉunovodje da u meri u kojoj je to moguće formiraju latentne rezerve. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve teţine da bi uprave preduzeća odgovorio od toga da one traţe da se latentne rezerve formiraju kada god je to moguce. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. Znaĉi vi ne smete potcenjivanje imovine vršiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. Ono na šta treba da vas upozorim i kada ĉitate finansijske izvestaje. 183 . mogu dovesti do pogrešnih odluka. i kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. jer ćete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokušavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi… pa ĉekajete. Braniti je na naĉin da to vaše objašnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo i za drgu stranu. šta da se radi. one su se objektivirale. Ovde takva vrsta ispitivanja moţe izostati. ako ste jako dobri u toj godini a još su vam se objektivirale i latentne rezerve koje ste formirali ranije. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja. šta banka radi. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve i neće praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. Ako pozajmljujete novac na trţištu ĉak i na svojinskoj osnovi.

ta polemika da li je prvi ili drugi. kao što sam napisala. To davanje prednosti više je uslovjeno ĉinjenicom da BU odraţava tekući uspeh preduzeća. ali moţda malĉice ispred BS. Danas ćemo govoriti o bilansu uspeha. izveštaju o novĉanom toku i beleškama ĉini godišnji obraĉun preduzeća. ali moći ćete da poredite trţišnu vrednost zemljišta sa vrednošću u bilansu pa kaţete…pa evo ovde ima latentna rezerva. nisam ja kriv što tu postoje latentne rezerve… Prošlog puta smo praktiĉno završili sa bilansom stanja i latentnim rezervama. bilans sadrži informacije o prihodima i rashodima koji su nastali u odredjenom obračunskom periodu. recimo za pola koraka. ja poštujem naĉelo nabavne vrednosti. ali ako bi smo merili po vaţnosti. ali bi se odmah našlo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla… kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izveštaj. ispred bilansa stanja. Prihoda kao pozitivne. onda bi teško dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. Za razliku od bilansa stanja koji pruţa uvid u finansijski položaj preduzeća. BILANS USPEHA Kao narednom finansijskom izveštaju koji zajedno sa bilansom stanja. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izveštajem. Reč je o finansijskom izveštaju čiji je zadatak da pruži informacije o prinosnom položaju preduzeća. koje su neposredno vezane sa pravilima procenjivanja aktive.Kada ĉitate raĉunovodstvenu politiku. bilans uspeha ima zadatak da pruţi informacije koje odraţavaju prinosni poloţaj preduzeća. Prema tome. ĉim vidite degresivno otpisivanje i veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. Oba su jednako vaţna. da je to kriterijum na 184 . U skladu sa ovim ciljem odredjena je i sadrţina bilansa uspeha. visoke iznose otpisa potraţivanja. Dakle. Ne mnogo. ja sam ga ovde navela kao drugi jer je drugi po redu izuĉavanja. imajuĉi u vidu da su elementi prinosnog poloţaja: prihodi i rashodi. Vi naravno nećete moći da kaţete koliko te rezerve iznose. izveštajima o promenama na sopstvenom kapitalu. da je taj uspeh iskazan u BU. to treba da indicira na poštojanje latentnih rezervi. ali ako bi se morali opredelili većina ekonomista raĉunovodja bi rekla da je bilans uspeha. i naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. i rashoda kao negativne determinante rezultata. mera uspeha uprave preduzeća. A raĉunovodja će reci… pa naravno da postoji.

a prihodi će biti niţi od rashoda. Znaĉi. Znaĉi time ste istovremeno rekli …sadašnja vrednost biće jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti i visine troškova otpisa obraĉunatih degresivnom metodom. a kolika je visina odrdjena je naĉinom procenjivanja aktive. Ova dva finansijska izveštaja. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povećanje aktive. BS je prikaz imovine preduzeća na odredjeni dan. To je takodje posledica veze izmedju BS i BU. utrošena osnovna sredstva ili zalihe. odredjujući ovih 60. To je odnos. odnosno rashode. a da na kraju iznose 60. Znaĉi vi kaţete degresivno procenjujem amortizaciju. Šta je jos vaţno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine i to zato što smo uĉeci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno nauĉili pravila za procenjivanje rashoda. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva troši. šta je razlika? Razlika je trošak odnosno rashod. povećanje aktive zbog prihoda. Primenjujemo FIFO metod za obraĉun disponiranih zaliha. Kakav će konaĉan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda i rashoda. bez mogućnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. bice veće od smanjenja aktive zbog rashoda i aktva će na kraju biti uvećana. a onda se one samo potkrepljuju još i onim informacijama koje su sadrţanje u BS. da li zadrţati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU.000. Ako su prihodi veći od rashoda. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene 185 . mi smo automatski odredjivali kolika je vrednost onoga što nije utrošeno. su medjusobno ĉvrsto povezana. aktva će na kraju biti niţa. Nastanak rashoda smanjuje aktivu i beleţite povećanje rashoda u BU. Smanjenje aktive povećavaju rashode u BU.000. Ta potrošena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. Ili uĉeci o tome kako se meri visina troška. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. svako smanjenje aktive bez mogućnosti nadoknade predstavlja rashod.bazi koga vlasnici donose poslovne odluke. Koja su načela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanje rashoda koje naĉelo je releventno? Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu. Ako bude obrnuto. Zašto? To je naĉelo uzroĉnosti koje odredjuje kom obraĉunskom periodu treba dodeliti troškove. Znaĉi sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda. Prihodi povećaju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu u BU.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. Ono govori kome periodu. Kako? Jer ako vi kaţete da je vrednost osnovnih sredstva na poĉetku godine 100. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veće od povećanja aktive po osnovu prihoda. BS i BU. to je sadašnja vrednost. I jako je vaţno da ta veza vama do kraja bude jasna. Prihodi povećavanju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. BU je prikaz prihoda i rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu.

znaĉi imate pad trţišne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj. I zato nećemo danas ponovo govoriti o naĉelu uzroĉnosti i princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije. potom rashod. jer ono zahteva da priznamo gubitke koji su nastali. Znaĉi BU moţe biti prikazan tako što ćete najpre navesti prihode. da li ţelim da utvrdim vrednost imovine koju imam. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. forma liste 2. cene koštanja.u vrednosti poslednjih nabavki. relevantni su naĉelo realizacije i naĉelo razgraniĉenja prema predmetu i vremenu. znaĉi prihoda i rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. imate pojavu nenaplativih potraţivanja. Znaĉi razlika izmedju statiĉke i dinamiĉke teorije je samo u tome šta je polazišna osnova. a koji nisu trţišno verifikovani. a onda šta nam je ostalo. ono što je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono što će biti odloţeno u BS. Postoji još jedno naĉelo ĉija primena će dovesti do promene sadrţine BU. Dakle to su dva naĉela koja su merodavna. visinu izgubljene vrednosti imovine. Za priznavanje poslovnih prihoda i rashoda. Znaĉi to su tri naĉela koja odredjuju sadrţinu BU. vi ste istovremeno odredili i vrednost onoga što nije utrošeno i što će biti prikazano u BS. a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono što je bilo ili što je u medjuvremenu nabavljeno. pa ću utrošak raĉunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono što sam imala. formu konta. To je načelo impariteta. Naravno po dinamičkoj teoriji mi idemo najpre od toga šta smo utrošili. ili polazim od toga šta je sve potrošeno. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. Forma računa uspeha Znaĉi kako raĉun uspeha moţe izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. I ako bi se posmatralo po uĉestalosti primene ova forma se primenjuje ĉešće u odnosu na drugu formu. i kao razliku ćete dobiti rezultat. a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. Njoj 186 . Te gubitke u skladu sa naĉelom impariteta morate priznati. a to znaĉi rashoda izazazvanih proizvodnjom i prodajom uĉinaka imati i gubitke koji su nastali i priznati u skladu sa naĉelom impariteta. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavršenih poslova. i vrednost onoga što je utrošeno što će biti prikazano na rashodnoj strani BU. Tako da ćete u BU osim redovnih rashoda izazvanih tekućom delatnosti. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. forma konta MRS 1 dozvoljava upotrebu obe forme. Znaĉi odredjivanjem pravila za procenjivanje.

odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. pa da onda odbijete fiksne troškove proizvodnog funkcionalnog podruĉja. Pa se onda od te bruto marţe pokrivaju troškovi poslovanja. Naravno moţete imati drugaĉiju sadrţinu. Znaĉi u zavisnosti od toga koje informacije ţelite korisnicima da pruţite. Ali uobiĉajno minimalno rašĉlanjavanje prihoda i rashoda vrši se tako što se izvrši razdvajanje prihoda i rashoda najmanje na redovne i na vanredne. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti. 3. jer se dobija bruto domaći rezultat koji se naziva jos ĉesto bruto maržom. Ova forma se nešto redje koristi. a na desnoj prihodi. I to na prvi pogled moţe nekoga zbuniti. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaţe da prihodi obuhvataju prihode i dobitke. onda ostale varijabilne troškove poslovanja i da dodjete do neto rezultata. rezultat iz redovnih aktivnosti (znaĉi rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda i usluga). i iz principa jasnosti. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeća moţe rašĉlaniti najmanje na: 1. Kada koristite formu liste onda vrlo ĉesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. vi ćete odrediti kako će taj rezultat biti prikazan u BU. i prihode i rashode po osnovu finansiranja. to što dopušta segmetirano iskazivanje rezultata. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeća (ostalih prihoda i rashoda). ili cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. uopšte nije neuobiĉajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe. bruto princip 2. neto princip Ovo već znate. Za formu liste je karakteristiĉno. a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti. Šta to znaĉi prihode i dobitke? Prihode za one segmente gde se poštuje bruto princip kao pravilo za 187 . Način uključivanja prihoda i rashoda u BU Na koji naĉin se prihodi i rashodi mogu integrisati u BU? Na koji naĉin ih moţete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda moţete postovati: 1.sam naziv kaţe. Dakle na levoj strani će biti rashodi. 2. Pa tako. što znaĉi da moţete utvrdjivati rezultat idući po pojedinim slojevima rezultata. na primer. i dolazi se do neto poslovnog rezultata. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troškove prodatih proizvoda i dodjete do kontribucione marže. 4. rezultat finansiranja.

ne prihode i rashode nego samo razliku izmedju prihoda i rashoda. Konaĉna odluka o tome da li i u kojoj meri ćete primeniti neto princip zavisi od sastavljaĉa finansijskog izveštaja. ukljuĉujući i prodaju finansijskih ulaganja. tada smo to zvali neposlovni rezultat. Nego ćete samo reći da dobitci od prodaje iznose toliko. zalihe materijala. Šta to znaĉi? To znaĉi da u BU moţete iskazati. (ne morate ali moţete koristiti) neto princip. Za prihode i rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine.integrisanje prihoda u BU. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 188 . Tako moţete reći imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. imovine. Prihode od prodaje gotovih proizvoda i nasuprot tome cena koštanja prodatih gotovih proizvoda. ali to nije obavezno. i dobitke odnosno gubitke. Za osnovnu delatnost uvek ćete ići po bruto principu. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vaš dobitak. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda i ostalih rashoda. Metode utiĉu samo na naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i rashoda i zato ove metode moţemo oznaĉavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistiĉe iz osnovne delatnosi preduzeća. Zašto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata? Zato što se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Dakle standard ne kaţe da morate. Dakle vi moţete i tu primenjivati bruto princip ali imajući u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeća. Znaĉi MRS 1 insistira da prihodi i rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV… Dakle vi nećete korisniku reći kolika je bila prodajna vrednost HOV. Pa kada se govori o prihodima kaţe se da oni ukljuĉuju prihode i dobitke. jer povećava vaš rezultat. za finansijske prihode i rashode dopušten je. jer taj dobitak od prodaje HOV je vaš prihod. (ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut) za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. Metode obračuna poslovnog rezultata Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. smatra se da je tu dopuštena primena neto principa. prihodi od prodaje robe i nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. samo je iskazan po neto principu. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. da iznosi tih prihoda i rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. Zato što se ostali. To znaĉi da ćete uvek morati da prihode i rashode koji potiĉu iz vaše osnovne delatnosti iskaţete odvojeno. on samo kaţe da moţete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda i posledica prodaje HOV. Dakle vi ćete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip.

koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi traţite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren. Dakle potpuno su razliĉiti. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrţinu prihodne i razliĉitu sadrţinu rashodne strane. šta kaţe u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. Ukupno trošenje ili ukupno ulaganje. Znaĉi polaznu osnovu kod ove metode ĉine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. Kod metode ukupnih troškova na rashodnoj strani BU naći će se (pošto se kaţe da se kreće od ukupnih ulaganja). Šta je onda razliĉito? Razliĉit je naĉin prezentiranja. proizvoda i usluga. Primetite da polaznu osnovu ove metode ĉine ukupna ulaganja. Znaĉi kod ove metode polazna osnova. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. zbog ovog ''ukupno'' i metoda je dobila naziv. a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. Matoda troškova prodatih učianka ima jednu drugu polaznu taĉku. Znaĉi pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti.1. Znaĉi nije vaţno koju ćete metodu koristiti. šta smo od tih trošenja dobili. ne ukupni već iz osnovne delatnosti. a kod metode ukupnih troškova ste pošli od ukupnih troškova i trazite njima pripadajuće efekte. metoda troškova prodatih uĉianka ili metoda prodatih uĉianka Dve metode koje daju isti rezultat. Obraĉunati poslovni rezultat će biti isti. prvi korak je šta i koliko iznose ukupna ulaganja. Ta razlika uslovljena je razliĉitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. Znaĉi ako smo ustanovili šta smo sve utrošili u narednom koraku indetifikujmo efekte tih trošenja. dakle vi obraĉun rezultata poĉinjete pitanjem šta smo u ovom obraĉunskom periodu utrošili. A metoda troškova prodatih učianka. Metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obraĉunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suĉeljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvršena u tom obraĉunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. Znaĉi ovde ste pošli od prihoda i traţite njima pripadajuće rashode. znaĉi svi troškovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi 189 . naĉin iskazivanja poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. To je polazna taĉka. Drugi korak kod metode ukupnih troškova je šta su efekti. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. metoda ukupnih troškova ili metoda troškova ukupnih uĉianka 2. Znaĉi izbor metode ne utiĉe na visinu obraĉunatog rezultata. I onda traţite šta ste iz tog trošenja dobili.

amortizacije toliki. A to znaĉi da će u proizvodnom preduzeću rashodna strana sadrţati cenu koštanja prodatih gotovih proizvoda. Znaĉi ovde će biti rashodi . za onaj deo prodaje koji je realizovan i povećanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zašto? Pa zato što je prodata. Dakle ukupni troškovi. Kod metode troškova prodatih učianka. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potiĉe u celini od ovih ulaganja. pošto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trošenja nastala. troškovi uprave i troškovi prodaje. i za iznos tog povećanja vi morate povećati prihode. tr. Dakle na prihodnoj strani biće prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. Dakle u tom sluĉaju ova vaša ulaganja. i to je kljuĉno. šta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povećanje zaliha. jer vi treba da date odgovor. Kakav je odnos izmedju poĉetnih i krajnih zaliha u tom sluĉaju? Iste su. efekat će biti prihod od prodaje. Krajnje zalihe će biti veće od poĉetnih zaliha. I otuda će efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. na prihodnoj strani. tr. U sluĉaju kada je prodaja veća od proizvodnje. Znaĉi na rashodnoj strani će se nalaziti samo troškovi koji su nastali u datom obraĉunskom periodu. Na pitanje šta smo mi dobili od ovog trošenja. Dakle vi ćete nabrojati šta ste sve potrošili. Troškovi prodaje i uprave predstavljaju rashode perioda i terete samo prodate proizvode. sećate se. već je delimiĉno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. Ako ţelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. Dakle rashodnu stranu ĉinice troškovi po vrstama koji su nastali i to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. i da smo prodali deo zaliha sa kojima smo u taj period ušli. šta će biti na rashodnoj strani? Ne svi troškovi koje ste napravili. Na pitanje šta smo potrošili u ovom mesecu. Pa dakle rashodnu stranu ĉine troškovi po vrstama. troškovi neproizvodnih usluga. Ukoliko je proizvodnja veća od prodaje. šta moţe biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. znaĉi koliko smo potrošili. A tu cenu koštanja ĉine: troškovi proizvodnje. gotovih proizvoda.troškova po vrstama. Navešćete vrstu vašeg ulagnja u tom mesecu. jer cena koštanja neprodatih proizvoda šta sadrţi? Samo troškove proizvodnje. već samo troškovi proizvoda koji su prodati. To je 190 . odnosno. kod proizvodnog preduzeća od odnosa prodaje i proizvodnje. troškovi zarada toliki. Krajnje zalihe jednake su poĉetnim zalihama. a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela i do povećanja zaliha.cena koštanja prodatih. odgovor će biti: troškovi materijala su toliki. šta je efekat. Ako su proizvodnja i prodaje jednake to znaĉi da smo sve što smo proizveli i prodali.proizvodnih usluga su toliki i nematerijalni troškovi su toliki. Šta će biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troškova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. šta ćemo imati? To znaĉi da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu.

ili to obezvredjenje tretirati postepeno. još i nabavnu vrednost prodate robe. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeća do sada. Dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. rashodi odredjuje delatnost firme. nema amortizacije goodwill-a uopšte. to je dakle pitanje sastavljaĉa izveštaja. Zato imate 191 . ali ne i na vrednost nabavljene robe. već se vrši testiranje goodwill-a na obezvredjenje. To je sada nešto što je prepušteno proceni sastavljaĉa finasijskog izveštaja.suština metoda ukupnih troškova. Imaćete na strani rashoda osim troškova po vrstama. i u kome je definisan postupak sa goodwill-om. u kome je tretman goodwill-a promenjen. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. Sadrţina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzeće bavi. odnosno poslovni. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doĉlo do obezvredjenja. Kod metode troškova prodatih uĉianka na strani prihoda uvek će se naći prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena koštanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. Šta će biti poslovni prihodi. Naš zvaniĉni BU je sastavljen na ovaj naĉin. hvala. Dakle vratimo se sada našim metodama bilansiranja uspeha. Znaĉi za finansijske izveštaje koji se odnose na 2005. dakle novi standard. ako i kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duţni ste da izvršite smanjenje njegove vrednosti. Umesto njega imamo standard finansijskog izveštavanja broj 3. ako je reĉ o trgovini i troškovi trgovine. ako ona ostvaruje iznad proseĉne profite. godinu biće primenjen taj standard 3 i goodwill se neće otpisivati. vidimo se idućeg puta. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. a na strani prihoda imaćete samo prihode od prodaje robe i neće biti korekcije vrednosti zaliha. Goodwill se ne otpisuje. dozvolilo se da plaćeni goodwill drţite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad proseĉan profit. Trgovina ne proizvodi robu. Troškovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vršenja usluge prodaje i dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita poĉela da pada ja bih imala razloga da vršim otpisivanje goodwill-a. on se bavi obezvredjenjem. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci:  goodwill predstavlja iznos koji investitor plaća iznad vrednosti neto imovine preduzeća. ali vaţno je da se tretman goodwill-a promenio. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kaţem. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad proseĉne profite. Taj standard poĉinje da se primenjuje od 2005 godine. već je nabavlja radi njene prodaje. MRS 36 odnosi se i na goodwill pa prema tome. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrţava goodwill koji sam platila. a u trgovini će BU izgledati drugaĉije. Promenjen je MRS 22 koji se odnosio na poslovne kombinaćije. Ja nemam ĉvrstih dokaza za to. Zašto? Zato što roba nije uĉiank trgovine.

koji pokazuju šta je sve trgovina utrošila da bi robu prodala. Znaĉi privredu ĉine preduzeća koja u njoj postoje. a na prihodnoj strani prihodi od provizije. Zašto je pogodan? Zato što pruţa informacije o ukupnim trošenjima. odnosno jedna vrsta troška. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi. sve što vam je potrebno. Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinaĉnih preduzeća. statističkih agregata. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. 192 . znaĉi operativni rashodi. Prednosti i slabosti jedne i druge metode Metoda ukupnih troškova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeća i za utvrdjivanje tzv. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. to mogu da uradim. a umesto troškova po vrstama biće troškovi trgovine ili troškovi prodaje. Znaĉi jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrţinu tog dela BU. Šta se podrazumeva pod statističkim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. koji deo od ukupnih troškova ĉine troškovi zarada. Kada imate metod troškova prodatih uĉianka na rashodnoj strani biće nabavna vrednost trgovinske robe. imate prihode. imate promenu vrednosti zaliha. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. društveni bruto proizvod. Sadrţina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena je delatnošću.sva trošenja. osim troškova zarada koji predstavljaju. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinaĉnih preduzeća. Šta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaĉi moţete utvrditi koliko je uĉešće troškova u ukupnim troškovima. tako da bi opet imali troškove poslvoanja po vrstama. deo nacionalnog dohodka.nabavnu vrednosti nabavljene robe + troškovi po vrstama. zajedno sa viškom vrednosti. Imate ukupna ulaganja . Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. Šta bi bilo u jednoj menjačnici? Nema zaliha. koliko otpada na troškove materijala ili koliko prihoda koristim za pokriće troškova zarade. GDP moţete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troškova. Prema tome bilansi pojedinaĉnih firmi sluţe kao osnova za utvrdjivanje i nacionalnog dohodka i društvenog bruto proizvoda. Kako vi raĉunate nacionalni dohodak? Ukupan prihod . Šta će biti kod banaka? Na strani prihoda naći ce se prihodi od kamata i prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. rashodi po osnovu naknada i troškovi poslovanja. Republiĉki zavod za statistiku obradjuje pojedinaĉne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. to je osnovni poslvoni prihod.

To ne mogu ako imam metodu ukupnih troškova. Ĉak i ako ništa ne prodate. Znaĉi uvek se troškovi po vrstama registruju za preduzeće kao celinu. Zašto? Zato što troškove po vrstama uvek pratite na nivou firme. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeća. kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako i onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. odnosno cenu koštanja gotovih proizvoda. a nasuprot njima će stajati ukupni troškovi. I ta tvrdnja da ova metoda ne traţi razvijen obraĉun troškova…. ali mene zanima da li uĉešće troškova materijala u ukupnim troškovima raste. Kako ćete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu koštanja nedovršene proizvodnje. tj. koji predstavljaju tehniĉko-tehnološki zaokruţene celine i koje imaju svoje proizvode. ali ne moţete obraĉunati rezultat primenom metode ukupnih troškova ako nemate razvijen pogonski obraĉun. kako je to uticalo na ukupne troškove zarada. što se samo teorijski moţe dogoditi. To se sve moţe videti iz ovako sastavljenog BU. prednost ove metode je to što ne mora da ima razvijen pogonski obraĉun… Nije moramo imati pogonski obraĉun. U tom smislu ja ne bih mogla da prihvatim trvdju… Znate. Ako imam smanjenje zaliha. On moţda moţe biti manje detaljan. Zašto? Pa zato što vam pogonski obraĉun mora reći cenu koštanja. Dakle vi morate i za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obraĉun koji će vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih zaliha. ĉim vidim povećanje zaliha šta zakljuĉujem. Menjaće se apsolutni iznosi troškova. vi ćete moći da sastavite BU. Rezultat će biti 0. Znaĉi to vam omogućava ovako sastavljen BU. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogućava utvrdjivanje rezultata samo za preduzeće kao celinu. znaĉi metoda je tako napravljena da ne omogućava da utvrdite rezultat za delove preduzeća. pada ili stagnira. Naša prodaja je bila veća od našp proizvodnje. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje i prodaje omogućava mi da dokuĉim u kakvom su odnosu proizvodnja i prodaja bile. kako se kreće uĉešće troškova zarada. Da je proizvodnja bila veća od prodaje. znaĉi broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. da li su oni sada veći ili manji nego što su bili ranije.Ako imam utvrdjenu strukturu troškova u nizu sukcesivnih vremenskih periodima. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li će to rezultirati smanjenjem troškova materijala u ukupnim troškovima materijala ili neće. ali vi ćete imati povećanje vrednosti zaliha na strani prihoda. 193 . mogu pratiti da li se ta struktura troškova menja. A to je nedostatak koji nije mali. zakljuĉak je obrnut. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. sastavljenog po metodi ukupnih troškova. I dobra strana ove metode je dakle sto omogućava uvid u ukupnu aktivnost preduzeća. jer uprava firme ima potrebu da osim što treba da zna koliki je rezultat preduzeća kao celine ostvaren. Ona moţda ne traţi razvijen obraĉun troškova kao metoda prodatih uĉianka.

Ne vidite ukupna ulaganja. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utiĉe na BU sastavljen po ovoj metodi. Vi ćete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troškova. i naravno rashode. istina je da zemlje sa anglo-saksonskog govornog podruĉja radije koriste metodu troškova prodatih uĉianka. Jednostavno ćete u onu klasu 9. a za upravu preduzeća po metodi troškova prodatih uĉianka. Metoda troškova prodatih učianka. i toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obraĉun u proizvodnom preduzeću da je ovo…ne treba nam baš za bilansiranje uspeha toliko detaljno… razlog koji moţe biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obraĉuna.ali pogonski obraĉun ima toliko drugih zadataka. Prema tome ona ĉak omogućava da za svaki pojedinaĉni proizvod obraĉunate doprinose prezultatu. mi ne vidimo šta se dogadja sa proizvodjom u preduzeću. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. jer su vam rashodi iskazani u formi cene koštanja proizvoda. Koja od metoda se više u svetu koristi? Pa teško je reci. Sećate se da MRS 1 odnosi ne prezentaciju finansijskih izveštaja. u onaj pogonski obraĉun. Kada je reĉ o BU standard zahteva da iskaţete prihode. Posto i jedna i druga metoda daju isti rezultat. koji je rezultat poslovne aktivnosti. Znaĉi onda imate jednu potrebu za pruţanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statistiški agregati utvrdili. Vi ne moţete sastaviti BU po metodi troškova prodatih uĉianka ako prodaje nije bilo. dok se u zemljama kontinentalne Evrope ĉešće sreće metoda ukupnih troškova. iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode i imaćete sve podatke potrebne za obraĉun rezultata po metodi troškova prodatih uĉianka. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troškova. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena koštanja daće vam rezultat koji taj proizvod donosi. I zato ta metoda ne omogućava obraĉun društvenih agregata. i one mane koje su prednosti metode ukupnih troškova. troškove finansiranja. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeća na podruĉju prodaje. U Evropi je odnos jedne i druge u zastupljenosti relativno jednak. Raščlanjavanje prihoda i rashoda Znaĉi koji su to minimalni zahtevi za rašĉlanjavenje koji su postavljenii MRS-om 1. Metoda troškova prodatih uĉianka ima tu mogućnost da vam obezbedi obraĉun rezultata po uţim organizacionim delovima. 194 . ja uvek sugerišem da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. jer se odnos izmedju proizvodnje i prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. što naravno metoda ukupnih troškova ne moţe.

Ponekad ćete u jednom istom BU imati i princip naplaćene i princip fakturisane realizacije.koliko u dobitku uĉestvuju povezana preduzeća. Znaĉi ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode i rashode. pa onda troškovi uprave i troškovi prodaje. a treća ako primenjujete princip proizvedenih uĉianka. To je predlog izgleda po MRS 1. ali ne i 100% uĉešće u zavisnim preduzećima. što je redovna ali nije poslovna aktivnost. Kako izgledaju bilansne šeme? MRS 1 ne propisuje bilansne šeme. znaĉi BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada većinskim vlasnicima. zatim manjinski interes. ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruţi. Zavisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. i imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. Ako imate metodu ukupnih troškova imaćete prihode od prodaje. Tada se kao vlasnik pored matiĉne firme datog zavisnog preduzeća javljaju manjinski akcionari. znaĉi ja ne mogu da vam kaţem da šema mora da izgleda ovako. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka i taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom raĉunu uspeha. to su ukupni poslovni rashodi. bruto dobit. Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti i rezultat redovne aktivnosti. A manjinski akcionari postoje kada matiĉno preduzeće ima većinsko. A visina prihoda? Od prodajnih cena. razlika izmedju prihoda i ovako indetifikovanih rashoda biće dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. 195 . Znaĉi ovo nije redosled informacija. i navedeni će biti troškovi po vrstama. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. To su minimalne informacije. Dalje slede ostali prihodi i rashodi. promena vrednosti zaliha. troškovi prodatih proizvoda. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. Zatim koje su vanredne stavke. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda (u BU). Od čega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. znaĉi matiĉnoj firmi. Jedna visina će biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. druga ako primenjujete princip naplaćene realizacije. znaĉi to su vanredni prihodi i vanredni rashodi. Ako imate metodu troškova prodatih učianka onda se obiĉno navode prihodi od prodaje. i deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. Zato što redovna aktivnost obuhvata prihode i rashode po osnovu finansiranja. i onda će biti navedeni i ostali poslovni prihodi. od obima izvršene prodaje i od pravila priznavanja.

Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. Kakav je odnos izmeĎu poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podreĊene poslovnoj politici preduzeća. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podreĊene bilansne politike. 14. Tako razlikujemo politiku nabavke. Moţemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podreĊena politici finansiranja. BILANSNA POLITIKA Bilansna politika je vaţna jer ćete vi u svom poslu uĉestvovati u sprovoĊenju bilansne politike. One mogu biti i u drugom odnosu. Ja mogu da kaţem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. Preduzeće. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. formuliše svoju poslovnu politiku. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruĉja. U stvari poslovna politika izraţava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. politiku prodaje. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. politiku zapošljavanja. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? 196 . U kakvom meĎusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća? Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. da bi realizovalo ciljeve koje postavi. politiku finansiranja. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. Moţe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreĊena drugoj parcijalnoj politici. politici objavljivanja i poreskoj politici. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. politiku proizvodnje. Ona je podreĊena politici finansiranja. one moraju biti ravnopravne.Utorak. decembar 2004.

pa mora se ovako. sve do sada ste nam vi priĉali o nekim pravilima. pa standardima. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke. Primera radi. kakav treba da bude finansijski i prinosni poloţaj preduzeća? Finansijski poloţaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuĉe investitore. Politika bilansa nema svoje ciljeva. Ako vi pokaţete da imate visok dobitak. mora se onako. odnosno pravila bilansiranja. već je njen cilj podreĊen cilju preduzeća.Bilansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobliĉavanja godišnjeg obraĉuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (ţeljena) slika o finansijskom i prinosnom poloţaju preduzeća. Zar to nije kontradiktorno? Nije. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikupljanjem ponuda. jer se to uobliĉavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuĉe što je moguće više dodatnog kapitala. ako ţelite da zadrţite deo dobiti. svesno uobliĉavanje ne moţe preći okvire postavljene standardima. vi morate definisati ciljeve. to oni koji predaju menadţment znaju bolje od mene. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Moţemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. Bilansna politika se označava vrlo često kao kvazi politika. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliĉinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niţe. Dakle. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. odnosno pravilima. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaĉima itd). kako ćete ubediti akcionare. a prinosni poloţaj treba da bude dovoljno dobar. izvodi se iz cilja preduzeća. Sad ćete vi naravno reći. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja ţelim preko finansijskih izveštaja. ali ne previše. da je to 197 . To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. a sada kaţete da postoji politika koja vrši svesno uobliĉavanje godišnjih obraĉuna.

zahtevaće dve razliĉite bilansne slike i zato kaţemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlaĉi iz ciljeva preduzeća kao celine. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri odreĊujemo i sadrţinu i obrnuto. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. raĉunovoĊa moţe samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika.neophodno? Jedino ako pokaţete da je finansijski poloţaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. da bi dobila argumente. Dakle raĉunovoĊa ne moţe da definiše ciljeve. Dva cilja ako se realizuju na dva razliĉita naĉina. pred kim mi ţelimo da se predstavimo drugaĉiji nego što stvarno jesmo. da bi se on popravio nemojte traţiti visoke dividende. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. ĉim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadrţinu. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. A da je podruĉje internog izveštavanja uprava perduzeća. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva podruĉja na kome deluje bilansna politika. onda se moţe govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. onda bi smo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. Ako ţelim da dodatni kapital pribavim zadrţavanjem dobiti. Ako smo odredili podruĉje. prema tome jasno je da je podruĉje na kome deluje bilansna politika podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi ţelimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako ţelimo da nas drugi vide. PoĊite od toga. I pošto nema svoje ciljeve. ne moţete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu. da kaţem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski poloţaj nije sjajan. dopustite da najveći deo dobitka zadrţimo u firmi. do odgovora nije teško doći. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni poloţaj. onda smo u velikoj meri odredili i 198 . Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva podruĉja: eksternom i internom. teško je napraviti ĉvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. a sad samo na sadrţinu. šta moram da uradim? Moram da finansijski poloţaj predstavim slabijim da bi ubedila. I pošto ciljeve firme definiše menadţment odnosno uprava. Pod eksternim podruĉjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono podruĉje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. Ali tu kaţem nije granica oštra. mada je to uvek i jedno i drugo. kako ćemo ga pribaviti? Ako ţelimo iz eksternih izvora. Ali ako bi smo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiĉe na formu ili na sadrţinu finansijskih izveštaja. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika.

Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta. morate predstaviti taĉno kako ste sproveli. bilans uspeha. ali su namenjeni eksternim korisnicima. Isto vaţi i sa likvidacionim bilansom. A od te vrednost zavise budući rashodi firme. sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja. jer sećate se da odreĊivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda. nezavisno od toga da li govorimo o pojedinaĉnom ili o konsolidovanom godišnjem obraĉunu. svi ti delovi godišnjeg obraĉuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom odreĊenih dogaĊaja u ţivotu preduzeća. ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze. Rekli smo da je podruĉje na koje deluje bilansna politika. kao i što je to sluĉaj sa redovnim godišnjim obraĉunom. Od vrednosti koje unesete u pojedinaĉne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim saţimanjem. recimo sa bilansom fuzija. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. onako je. izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. vi nemate nikakvih ciljeva.predmet bilansne politike. Redovan godišnji obraĉun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji. a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari odreĊujete vrednost. izveštaj o novĉanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima moţe dovesti do toga da budu predmet bilansne politike. nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koje ima redovan godišnji obraĉun. kakva je situacija pre steĉaja. podići ću vrednost imovine i preko toga podići 199 . koje su promene tokom steĉaja i kako je taj steĉajni postupak doveden do kraja. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su uĉesnici u fuziji ima za posledicu razliĉitu visinu rezultata u budućnosti. pa prema tome i budući rezultat. Svi ti izveštaji. Sastavljate steĉajni bilans. ali ne svi. Ja kao sastavljaĉ bilansa fuzije to znam. podruĉje eksternog finansijskog izveštavanja. pa ĉak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. nema šta sad nekom trećem da priĉate ovako je. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinaĉnu firmu ili na neko drugo preduzeće. Nešto drugaĉija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom dogaĊaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem.

Znaĉi to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovoĊenja bilansne politike. I ĉim takva mogućnost postoji.5 i ove obraĉunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu. da su za sastavljanje tog bilansa relevantni propisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugaĉije nego što poreski zakon kaţe. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obraĉunata najviše po 2 linearne stope. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili naĉelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. a poreski propisi kaţu da to moţete aktivirati. tako što procenjivanje prilagoĊavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. poreski propisi kaţu dopuštena je primena degresivne metode. Vi sastavite poslovni bilans uspeha. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odreĊenih preskih 200 . jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. Ukoliko to ne ţelim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. Nije. Dakle ne vodite vi knjige ĉijim se zakljuĉkom dobija poreski bilans. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niţi. Tu postoji mogućnost da sastavljaĉ finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede odreĊenu bilansnu politiku. To meĊutim i nije baš tako do kraja. kod bilansa promene pravne forme. odnosno poreskoj upravi. izraĉunati razliku amortizacije obraĉunate po 2. a rezultat viši. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu. znaĉi morate izraĉunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope. da li onda moţemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. pa ste nešto tretirali kao rashod. Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je ĉinjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa. ĉak ste i istu metodu primenili. a otpisivanje ste vršili primenom 2. Neću otkrivati latentne rezerve. onda kaţemo da takav bilans moţe biti predmet bilansne politike.rashode i dovesti do iskazivaja niţeg rezultata. ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju nepromenjene u poreski bilans. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiĉe na bilansnu sliku u budućnosti.5 linearne stope. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u podruĉju eksternog finansijskog izveštavanja. Ako ste negde obrnuto uradili. onda bi trebalo da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha. a postoji i interes. Sliĉno će biti kod bilansa razdvajanja. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut drţavi.

kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. to je dopustivo. Kada je reĉ o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja. RaĉunovoĊa ne uĉestvuje u donošenju odluke. hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti odreĊeni naĉin bilansiranja. ali nema naĉina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to ţelim. onda opet moţemo govoriti o bilansnoj politici. Jeste. i drugo. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku.olakšica primenom odreĊenih pravila ili naĉina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim odreĊenu poresku olakšicu ili ne. da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljaĉima. a u okviru nje politici raspodele. A šta uprava moţe sve traţiti od raĉunovoĊe. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten iskljuĉivo menadţmentu. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obraĉunskom periodu. Ako mi posledice takvog bilansiranja. Ako mi takve olakšice na smetaju i ţelim da ih koristim. mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja (finansijsko politiĉki ciljevi) i ciljeve u području politike objavljivanja ili publiciteta. šta ona moţe postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom podruĉju su ciljevi locirani. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovoĎe kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konaĉnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno-politiĉkih ciljeva. a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. a koji ne moţemo da ostvarimo. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da uĉestvuje i raĉunovoĊa. Ĉim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu. Iz prostog razloga što uprava vrlo ĉesto ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve ĉija realizacija je moguća. veoma vaţnu i bilansna politika je podreĊena politici finansiranja. imam neke druge ciljeve. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv. Šta definiše politika raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. kakve ja moram uvaţiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju. Ona uvek 201 . kakav će biti odnos izmeĊu iskazanog i ostvarenog rezultata. ja ću to uraditi. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. Uloga raĉunovoĊe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. Prvo. onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja.

To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda. jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi. Drugi koncept. nego da ulaţem u firmu koja jedne godine iskaţe visok dobitak. visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti. dakle nisam spremna na tu vrstu iznenaĊenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. U voĊenju politike raspodele preduzeće se moţe opredeliti za dva koncepta. a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa priliĉno visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. visinu priliva gotovine i na taj naĉin lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. U većini sluĉajeva preduzeća se opredeljuju.nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. a pridrţavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi. naravno tu sada imate opet dve mogućnosti. politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku-već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i 202 . bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulaţem u preduzeće koje kontinuirano raste. ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. ne znam šta me ĉeka treće godine. Preduzeća takoĊe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koji će se opredeliti da ulaţu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. Veći broj nas ide sledećim rezonima. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende. a ako odrţavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima. to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlaĉe veći broj investitora. a iduće godine je taj dobitak znatno niţi. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niţi od ostvarenog ili malo viši. visinu poreza koji će platiti drţavi koji se obraĉunava na priliĉno ujednaĉenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti. da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost.

moţemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom sluĉaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. porezima. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. ne moţemo biti lošiji od njih. ne na naĉin da to predstavlja prekršaj. Drugo podruĉje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. pominjala sam latentne rezerve. nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno 203 . moramo formirati latentne rezerve. Podruĉje poreza će sve više biti na znaĉaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. Zanimanje je vrlo cenjeno. kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji raĉunovoĊe koriste da bi realizovali ovu politiku (politiku raspodele). Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli. Ako ţelimo da idemo u razvoj firme. nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niţi teret. od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrĊuje. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke. ne moţemo privući dodatni kapital. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu naĉina na koje treba da vode svoje poslove. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije. pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. Ako poreske stope budu niţe. već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrĊivana.dobitka. ne da bi prevarili drţavu. ali da nikada ne plate više nego što moraju. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. da bi smo smanjili poreski teret. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. da bi plaćali porez što je moguće niţi. Nećemo unapred ništa utvrditi. pa će iskazani dobitk biti niţi od ostvarenog dobitka. Ušteda znaĉi da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. bilansna politika tu moţe dobiti dva zaduţenja. isplaćuje visoke dividende. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode. Poreska politika firme takoĊe dobija na znaĉaju. Podignu li poreske stope iskazaćemo niţi dobitak. Kada sam pominjala utvrĊivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. onda ćemo im se prilagoditi. kada imate niţi razlaţete ranije i na taj naĉin uspevate da iz perioda u period iskaţete priliĉno ujednaĉenu visinu dobiti. Kada je reĉ o poreskoj politici. dakle preduzeća će sve više paţnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju.

Zašto je to poţeljan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. ako nemate velike oscilacije dobiti. iskoristiću tu mogućnost. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. a ne manje vaţan cilj je odlaganje poreza na budućnost. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. zadrţani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. onda ćete morati iskazati ne samo taj visoki ostvareni dobitak. izabraćemo metodu proseĉne cene. Kako moţemo izvršiti odlaganje poreza na buduće obraĉunske periode? Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. time što ćemo iskazati rezultat niţim nego što on zapravo jeste. Vi moţete formirati nove latentne rezerve. Jednostavno nemate naĉina da dobit iskaţete niţom nego što je ostvarena i tada se moţe dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. ĉudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jaĉe izraţen. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. Znaĉi ako firma ostvaruje visoke dobitke. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. Mi to ne zanmo. Bilansna politika moţe doprineti tome da se poreski teret odloţi na buduće obraĉunske periode. Da bi ste to mogli morali bi ste imati mnogo informacija. da li će ona zadrţati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. da li će moţda zadrţati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. Mogu 204 . Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niţi. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike drţave. Koristićete sva dopuštena bilansno politiĉka sredstva da to ostvarite. da imate u naped definisane ciljeve. ali da bi smo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bi smo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda oznaĉava kao vrlo poţeljan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. ako nam nude FIFO metodu i metodu proseĉne cene. Drugi mnogo dostupniji. Neću da mi direktor doĊe danas i kaţe: e znate ja hoću da naš finasijski poloţaj bude ovakav. izabraće okolnosti. a kada odreĊujem visinu rezervisanja u skladu sa naĉelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. da imate jedan program. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. Šta će drţava raditi. ali tim novim latentnim rezervama moţda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razloţen i moraćete da iskaţete visoku dobit. ili će moţda podići poresku stopu. nego ćete još morati da iskaţete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razloţile. I zato je jako vaţo da kod sprovoĊena bilansne plolitike da se on u napred planira. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednaĉenu dobit.smanjite. Israţivanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednaĉen iz perioda u period.

Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustivo. Ili će na njih gledati kao na osobe ĉiji su interesi naruĉito u kratkom roku. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. a to je moguće. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj moţe biti ostvaren. ne moţete ni bilans da dobijete. cilj a neki put neki cilj ne moţete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. naša firma ne moţe i zato je vaţno da unapred znate šta se oĉekuje.da vam kaţem. jednostavno mogućnosti firme. Gotovo. sada ne moţemo ništa. firma treba da odluĉi o obimu informacija koje će biti prezentirane. I danas kod nekih firmi. Kada je poĉeo proces uvoĊenja trţišnih kriterijuma u podruĉje finansiranja i nadam se da će taj proces biti nastavljen. U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada nauĉite. što god pitate poslovna tajna. pa da će otuda izvući zakljuĉak da postoji potreba da se 205 . specijalnim kreditorima. i sa formalne i sa materijalne strane. Dakle ona ima potrebe da pruţi eksternim korisnicima informacije o sebi. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. sve je stroga tajna. I ovde postoje neka dva koncepta. zaposlenima. Neka druga firma moţda moţe. odnosno kakvu bilansnu sliku ţelimo da bi smo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bi smo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. to je nešto što je dostupno svakome. Ciljevi moraju biti unapred postavljeni da bi ste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadati. Strašno je to što je to i danas. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reĉ o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentiĉni sa interesima firme. To nije diplomski rad.. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u oĉima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu.. suprotni intreresima firme. Šta da se radi. to ste morali da mi kaţete u junu.. Zato nemam veliki broj diplomskih. I onda mi doĊe student i kaţe rekli su mi da je to poslovna tajna. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priĉa. sad ću vam reći pošaljem studente obiĉno ako se neko odluĉi da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. da vidite kako to izgleda. to je samo odraĊeno. ne moţe biti javna tajna. nema šanse. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. prema informacijama koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalnim investitoraima. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad.

vaţno je da ja kredit dobijem. Šta ako ugase sve firme. Ako dugoroĉno odrţanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. ovo nije pristup koji bih vam 206 . kaţem na dugi rok. imaju relativno nizak stepen rašĉlanjavanja. pa ako i ne platim. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. njegov problem. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pruţite samo onoliko informacija koliko morate. I onda moţete oĉekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. drugaĉiji pristup. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoroĉne interese. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traţi kosa vam se digne na glavi.zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. zaposlene zanima firma koja im obezbeĊuje sigurna radna mesta. I ako imate nameru da dugoroĉno vodite firmu. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiĊu teškoće. su identiĉni interesima firme. nemaju kome da odobre velike kredite. odnosno beleţaka da bi smo te dodatne informacije objavili i uĉinili ih dostupnim eksternim korisnicima. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pruţite što je moguće više inforamacija o firmi. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. da dugoroĉno radi. (mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. sastavljaĉ mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni vaţne korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. Ako to radite onda moţete oĉekivati od vlasnika firme. šta njega briga za moju firmu. Da im ne uskraćujete informacije. U koliko imate drugi. Kada radite dobro rećićete sve o svojoj firmi. nema prećutkivanja. Investitore zanima firma ĉija vrednost stalno raste. Svaka firma pojedinaĉno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koji. Koji deo godišnjeg obraĉuna sluţi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. kome će davati pare. Ovaj prvi koncept. on će lako da proda svoje akcije. jer je rizik ulaganja veliki. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. Dakle interes svih je da privredu ĉine prave firme koje imaju budućnost. neka mi da krediti iako nisam baš naruĉito dobar. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati). pristojne zarade. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoroĉno odrţanje preduzeća. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i drţava investitori. ali rećićete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiĊu. pogledajte naše banke imaju veliki problem. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za objavljivanje zahteva na kraju svakog standarda. ništa više od toga. Dakle ako imate takav pristup. poverioce zanima firma koja vraća dugove.

Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. on samo kaţe da izveštaji moraju da budu objavljeni. A ako su rezultati loši. Krajnji rok odreĊuje MRS 1 koji kaţe da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. postavlja se i pitanje vremena objavljivanja. nije vaţno za nekog akcionara ili za neku banku. Uprava 207 . onda ćete malo saĉekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kaţete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. opravdanje da informacija ne bude objavljena. Što je vaţno za mene kao upravu. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su vaţne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. i većina firmi to danas radi. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odliĉni i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. Konfikt ciljeva bilansne politike i putevi njegovog rešavanja Dva razliĉita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on moţe biti u velikoj meri uslovljen ĉinjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju razliĉite informacione potrebe. Kada je reĉ o drugom konceptu. pored obima pitanja informacija koje treba pruţiti u finansijskim izveštajima. Trenutak objavljivanja birate sami. morate imati meru. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. naravno da je to predugo. i i na taj naĉin ih uĉiniti dostupnim. Uprava treba da vodi raĉuna koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje.preporuĉila. Moţete ih objaviti. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. a mi smo to prihvatili. ali da je to prolazna pojava u poslovnom ţivotu. Ali one nisu ni relevantne za to. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. Ali ono što im je vaţno moram reći. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici ĉitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. MRS 1 ne odreĊuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. kupite naše akcije. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. Kada se neka informacija uskrati. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. Kod politike objavljivanja. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. i daju razliĉiti znaĉaj pojedinim informacijama. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. stavljanjem na svoj sajt.

ja 208 . iskaţite što je moguće veću dobit. Ţelim da privuĉem dodatni kapital eksternih korisnika i ţelim da zadrţim dobar deo dobitka. mi od toga ţivimo. mi hoćemo visoke dividende. Iskaţite ceo ostvareni rezultat i platite porez. Poverioci će reći nemojte da investirate. morate napraviti kompromis ciljeva. Ako iskaţem loš. Taj problem razliĉitosti interesa je tu.a ne dividenda kao prihod. Postoji nekoliko naĉina na koji moţete taj konflikt interesa razrešiti. radi razvoja. nas interesuje rast firme. Kako da napravim finansijski izveštaj. kako da ga oblikujem a da interesi većine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. Ako iskaţem visok profit. što je moguće niţu dobit. Vlasnici će moţda reći. dobar finansijski poloţaj. ne moţete ih zanemariti. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Ja moram da napravim finansijski poloţaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. gledaj kao sjajno izgledamo. Ĉak ni meĊu vlasnicima neće biti saglasnosti. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskaţem finansijski poloţaj. da bude onakva kakva ja ţelim da me oni vide. Uprava će gledati da iskaţe manji rezultat da bi platila manji porez. kakve dodatne rezerve.moţe da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. i imate problem. ako vi vaše pare uloţite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne ţelim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. Pa da kaţemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. moţda ĉak i tri koji su vam jednako vaţni. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da ţrtvujem neke druge ciljeve. Mali akcionari će reći (gledajte šta rade ovi u AranĊelovcu) mi hoćemo dividende. Dakle. Veliki akcionari će reĉi. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski poloţaj. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom sluĉaju. a vi ţelite da zadovoljite interese nekih od grupa. ne dolazi u obzir. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. Pogledajte koliko razliĉitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. dobrim ćemo predstaviti poloţaj rentabiliteta ili polititke. formiranja latentnih rezervi. drţava kao fiskalni organ će reći. nas dividende ne interesuju. šta će vam. pa da ja sada nemam bonus na koji inaĉe imam pravo. U koliko imate dva cilja. rast vrednosti naših akcija. to predstavlja znaĉajan prihod. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobliĉavate rezultat. da stvorimo priliku za nove zarade. Uprava će moţda reći ţelimo da investiramo. Da li moţete sve? Teško. Niţi nivo menadţmenta i srednji će reći iskaţite vi rezultat koji smo mi ostvarili. ali u ovom trenutku meni je vaţno da investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim.

ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri. Znaĉi iz tih razloga ne moţe biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. Jedan za eksterne. A u kreiranju bilansne politike uĉestvuje menadţment preduzeća i raĉunovoĊe. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje 209 . pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. to nije odluka koja samo njega pogaĊa. A sukob izmeĊu drţave i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. to je odluka koja pogaĊa firmu o kojoj je reĉ. hoću da vi iskaţete taĉno profit koji je ostvaren. Kada banka odluĉuje da li će odobriti kredti ili ne. 16. ali ja ţelim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. a za potrebe nagraĊivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. Prošli puta sam poĉela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. koje sadrţe finansijski izveštaji. Ta rasprava moţe biti završena tako što će biti reĉeno. ima posledice i po firmu koja je kredit traţila. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji uĉestvuju u kreiranju BP. Interni menaţeri. a ja sam ostvarila veći profit. Dramatiĉnih uobliĉavanja u principu ne moţe biti mnogo. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. Draţava je rekla moţete vi tamo da raĉunate šta god hoćete ali kada je reĉ o porezu to ćete uraditi onako kao ja kaţem i napravićete poseban poreski bilans. decembar 2004. niţi menaţeri imaju pravo-izvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. Vaţno bi bilo da znate koje mogućnosti menadţmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobliĉavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno-politiĉkim ciljevima. drugi za interne korisnike. ali pruţene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. Ĉetvrtak. i taj deo je vaţan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikaţete niţi rezultat i da onda kaţete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. su po preduzeće ozbiljne. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje riziĉno. Dakle kada neki investitor odluĉuje da li će uloţiti ili neće uloţiti u neku firmu. šta me briga za vašu bilansnu politiku.pravim kompromis. da bi se ta slika prilagodila poslovno-politiĉkim ciljevima.

Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. imate situaciju da većina ortaka. pošto u ortaĉkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uloţili svoj kapital. donošenjem nekih strateških odluka. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. ali šta je uprava to se razlikuje. moguće izgleda tako i tako. organ vlasnika. To ih zanima. Jer tu nema pravila. ili svi rade u firmi. Znaĉi on je taj koji kreira BP. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo.ciljeve BP (na primer. u datom trenutku naviše odgovara. povereno je menadţmentu. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. i koji će svom raĉunovoĊi reći. Time se postiţu uštede kako u vremenu tako i u naporu. tj. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. vlasnik je nosilac BP. Oni utiĉu na poslovanje preduzeća. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. to je uprava. jer dobar raĉunovoĊa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. Niko vam ne moţe reći. RaĉunovoĊe. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. raĉunovoĊe ne definišu strategiju. ali upravljanje preduzećem. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. naravno. Nadzorni odbor je. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. Kada je reĉ o ortačkom društvu. dakle. Ta uprava firme će definisati ciljeve. uvek moramo reći za koju pravnu formu to vaţi. ona je znaĉajna zbog toga što biraju najadekvatnije instrumente za sprovodjenje ciljeva. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog raĉunovoĊu. Znaĉi. Znaĉi. onda je vaţno da je raĉunovoĊa dobar. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. da kada ĉitaju finansijske izveštaje uoĉe uticaj mera bilansne politike. ili da jedan od njih predloţi a ostali usvoje predloţenu BP. Imamo jedan jedini. Kod inokosnog preduzeća. menadţment moţe da kaţe mi ţelimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-politiĉkih ciljeva). jer vlasnici obiĉno ne upravljaju neposredno (menadţment firme – upravljaĉka i vlasniĉka funkcija su razdvojene). Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. u preduzeću. da sprovode bilansnu politiku. sprovode zadate ciljeve. Generalno. Ali kada imate mogućnost da izmeĊu više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. 210 . slušaj. Kod društava kapitala. to onda moţe svako. Iako je uloga raĉunovodje podredjena menadţmentu.

koliko ide u rezerve.a) kod D. Ako MRS 21 kaţe da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. Ako ne postoji poseban standard za dogaĊaje koje bilansirate.O. PotvrĊivanje godišnjeg obraĉuna prepušteno je skupštini vlasnika. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. vi ćete pri bilansiranju koristiti naĉine bilansiranja koji su definisani tim standardom. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja.o. znaĉi.O. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obraĉun menja. preioda u kome su nastale. 211 . Kada se. odnosno rashod. skupština vlasnika je ta koja potvrĊuje godišnji obraĉun. uprava i nadzorni organ. imate kursne razlike. godišnji obraĉun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. ako za bilansiranje nekog dogaĊaja postoji poseban standard. Znaĉi. onda ćete poći od pravila sadrţanih u konceptualnom okviru. Skupština akcionara odluĉuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. koliki je neraspodeljeni dobitak) i moţe vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. Znaĉi on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obraĉun ili ne. b) kod A. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaţe MRS 21. Ta ograniĉenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. Ako na primer. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. bez obzira na to što naĉelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala.o. Znaĉi. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuţe i da traţe nadoknadu) Dopustivost bilansne politike Koja su to ograniĉenja koja se pri sprovoĊenju bilansne politike javljaju? Znaĉi. – nosioci su skupština akcionara. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljuĉaka i podnosi ih nadzornom odboru. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obraĉuna. kod d. postoji MRS 21 koji se naziva ''efekti promena stranih valuta'' i vi ste duţni. o ĉemu moramo voditi raĉuna kada moramo da utiĉemo i na izgled i na sadrţinu finanijskih izveštaja? Postoje znaĉajna ograniĉenja u voĊenju bilansne poltike. Na tim pravilima izraĊeni su standardi. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto naĉelo realizacije. nego da primenite rešenja koja su sadrţana u MRS 21. a nije naplaćena. jer ima mogućnost da traţi izmenu sadrţaja godišnjeg obraĉuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obraĉun. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obraĉuna.D. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu.

vi ste naĉinili bilansni delikt. smatra se da će niţim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se drţite. To naĉelo traţi da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane naĉine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obraĉunsih perioda. Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša ţelja da vi u toj godini iskaţete veću dobit nego što je ostvarena. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će 212 . Znaĉi. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. ovaj ne moţe pa stoga ne moţe ni biti cilj bilansne politike. kada ste jednom izabrali odreĊeno pravilo za procenjivanje. Prekršite li pravilo ili standard. smatrate da će vam pomoći da odloţite porez na buduće obraĉunske periode. Dakle poštovanje naĉela stalnosti je drugi ograniĉavajući faktor u voĊenju bilansne politike. dakle. Jer ako postoji veliki broj prava izbora. ona vam ove godine jako odgovara. Bilansna politika se. Drgo ograniĉenje koje bilansista ima nalazi se u okviru naĉela kontinuiteta (prvo je vezano za ĉinjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen raĉunovoĊama odreĊena zakonom i MRS). već tada kaţete ovaj cilj se moţe realizovati dopustivim sredstvima. To ne treba da nas ĉudi. ma gde ona bila. Zato će u MRS ostati samo one opcije ĉije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. budu meĊusobno uporedivi. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuĊenih opcija izabrali. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obraĉun. i ni jedno pravilo. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. I to je prostor koji bilansista moţe da koristi. Zato je jako vaţno da kada se utvrĊuju ciljevi. Već u 2004. veĉ u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi raĉuna o ograniĉenjima koja bilansna politika ima. kada standard ostavlja pravo izbora. logiĉno je pitanje gde je bilansna politika? Šta moţemo uraditi? Prostor za sprovoĊenje bilansne politike postoji u onim sluĉajevima. zbog toga što preduzeća posluju pod razliĉitim uslovima. ja ne oĉekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. Dakle. Ne moţete iduće godine doneti drugo rešenje. Dakle. ali ne moţete menjati). Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u budućnosti biti širi ili uţi? Ja procenjujem da će doći do suţavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude voĊena. mora kretati u tom prostoru koji je odreĊen standardima i naĉelima.Ako nam se ovako postave stvari. Znaĉi. onda se stepen harmonizacije smanjuje. onda se ne moţe pruţati previše prava izbora. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. kada se u samom standardu za bilansiranje odreĊenog dogaĊaja nude opcije (moţete uraditi ovo ili ovo). linearnu metodu – jeste ona dopuštena. degresivnu metodu. na primer. izmenjeno je 13 MRS. Da bi ste promenili. i doneto 5 potpuno novih. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju odreĊenih prava izbora.

kaţete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. Dakle. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. morate radi njihovog lakšeg izuĉavanja ozvršiti odreĊene klasifikacije. Ja zato insistiram na pravilima. Zato ne oĉekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. a to znaĉi iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. Jer u tom sluĉaju nije reĉ o bilansnoj politici. Priĉala sam vam o bilansiranju dogaĊaja koji se dogaĊaju u najvećem broju preduzeća. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa ĉuli. (znaĉi koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta ţelite da postignete). izbor instrumenata. i uvek kada je tako. ali ni iz daleka to nisu svi dogaĊaji sa kojima ćete se vi sresti. vrši raĉunovoĊa. pa su novi standardi iz 2004. morate se naoruţati sa jako puno znanja. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. To su shvatili i u komitetu. to je onda nešto sasvim drugo. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. Nikada vam nisam priĉala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. MRS su jako komplikovano štivo. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. ali visina obaveze zavisi od trţišne vrednosti akcija. onda to nije dobro. pri voĊenju bilansne politike. mnogo je vaţno da nauĉite pravila. Ako vi. Postoji nekoliko klasifikacija: 213 . U tom dodatku se objašnjava naĉin na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadrţani. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. ne plaća se akcijama. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo dogaĊaja o kojima niste ĉuli. A samo zato što nije moguće da vas nauĉimo svim dogaĊajima. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje.doprineti realizaciji ciljeva finansijskog izveštavanja. kljuĉna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoraĉiti granice koje bilansna politika ima. To su tri kljuĉna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. na primer. kada odreĊujem visinu obaveze prema dobavljaĉima u broju mojih akcija). Ona bira ciljeve. A taktiku bilansiranja.

Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. Znaĉi kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. to nije kaţnjivo. ali to ne moţe. Naime. moţemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo 214 . pošto se sve manje moţe bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom dogaĊaja koji su nastali. onda se taj instrument smatra determinisanim.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. ali istovremeno i na finansijski poloţaj. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. taĉnije prema tome kada te instrumente primenjujete. sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe . da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. Ja tu ništa ne mogu. Ako hoćemo da menjamo rezultat. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. 2. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktiĉkim. onda moramo prihvatiti ĉinjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski poloţaj. Prema tome kako utiču na godišnji obračun. biramo izmeĊu makar dva.1. I što je god uţi prostor za sprovoĊenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa''. Jer. vaše mogućnosti da bitno utiĉete na iskazani finansijski poloţaj i rentabilitet su jako skromni. moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski poloţaj. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar još jedan instrument. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje.na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31. jedini naĉin da se utiĉe na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu dogaĊaji koji će bilansnu sliku promeniti u ţeljenom pravcu). Jedan instrument oznaĉavamo kao bilansno-taktiĉki. i bilans stanja i bilans uspeha. Prema vremenu korišćenja. to mora biti poznato pre dana bilansa. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument.12. već samo rezultat. da ţurim sa naplatom ili ne. Zato se sa pravom istiĉe. Ove instrumente mi najĉešće koristimo kada ţelimo da menjamo rezultat. to znaĉi da će sa protokom vremena na znaĉaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znaĉi. 3. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. dakle. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. Ako se polazi od raspoloţivosti. Postoje. jer tu ograniĉenja nema. Dakle. govorimo o determinisanim instrumentima. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima ţelimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. Ovo znaĉi da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP. ja mogu da prodam robu brţe ili sporije. 4. jer moţda ne bi smo hteli da menjamo finansijski poloţaj. Utoliko nam je izbor teţi. na koji aspekt finansijskih izveštaja utiĉu. kada je dan bilansa prošao. da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. Ako hoćete znaĉajne intervencije.

(ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika. ja nešto radim. to su poslovi koje vi radite uobiĉajeno (na primer. Instrumenti pre dana bilansa Za njima se poseţe u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviĊeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. i zbog toga jurite naplatu. ja ne mogu da kaţem da sam time odredila samo formu. Suština ove podele je da ukaţe samo na to da neki instrumenti deluju preteţno na formu. ili moj rentabilitetni poloţaj onako kako to odgovara mojim poslovno-politiĉkim ciljevima. biće u formi liste.sadržinu bilansa. a drugi preteţno na sadrţinu (preteţno ali ne iskljuĉivo!). Ali ako se na to odluĉim zato što hoću da prikaţem bolji finansijski poloţaj. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadrţinu tog finansijskog izveštaja. Dakle ako kaţem bilans će izgledati ovako. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni dogaĊaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiĉe na bilansnu sliku. jer kada vi odreĊujete formu. Dakle. ili i na finansijski i na prinosni poloţaj. i sadrţaće ove bilansne pozicije. ima karakter bilansne mere. na primer. onda je to mera bilansne politike. kad god sam iz kratkoroĉnog kredita finansirala potrebu koja je dugoroĉna). mere nakon dana bilansa 215 . Tada moţete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. reĉ je o dogaĊajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni poloţaj. ja uobiĉajeno traţim da mi se uradi konverzija kratkoroĉnog u dugoroĉni kredit. Samo taj motiv daje tim dogaĊajima karakter mera bilansne politike. onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala. ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva. Ova podela je priliĉno uslovna. vi istovremeno odreĊujete i sadrţinu. Znaĉi. nego zato što hoću da posledice tog dogaĊaja promene moj finansijski poloţaj. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost. Za razliku od njih. Ono što je vaţno znati je da se merama pre dana bilansa moţe uticati samo na finansijski poloţaj. u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas oĉekuje. zato što vam trebaju pare. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikaţem povoljniji rezultat. ţelim da imamo što više gotovine na raĉunu na kraju godine. znaĉi ako je to moj motiv. Hoću da kaţem da nisu to nikakvi posebni dogaĊaji. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraţivanja. ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobiĉajeni dogaĊaj u poslovanju. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni poloţaj.

to se moţe postići samo merama pre dana bilansa. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza. Ukoliko ţelite da privuĉete dodatni kapital iz eksternih izvora. Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital. povećava se uĉešće dugoroĉnih izvora u ukupnim izvorima. e) moţete emitovati i novo kolo akcija. Firma se smatra sigurnijom ako je uĉešće dugoroĉnih izvora veće. da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlaţu prevelikom riziku ako ulaţu sredstva u vašu firmu. postiţemo isti cilj. odnosno solventnosti. Jasno je zašto neko ţeli da poboljša svoj finansijski poloţaj. povećavate sopstveni kapital. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog poloţaja upravo odnos izmeĊu pozajmljenog i sopstvenog kapitala). moţete malo pokvariti finansijski poloţaj. mogu se na primer: a) smanjiti nabavke. a to povlaĉi i smanjenje obaveza prema dobavljaĉima. ako ţelite da ubedite akcionare da ne traţe dividende. Jer. i time će neto obrtni fond. što povlaĉi i smanjenje zaliha.uvek utiĉu i na prinosni i na finansijski poloţaj. ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer. moţete imati sve pripremljeno. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog poloţaja. samim tim je i brţa isplata kratkoroĉnih obaveza. Pošto svaka od ovih mera traţi vreme. sa jedne strane. i povećaćete sopostveni kapital. u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski poloţaj. ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. c) ako se se uradi konverzija kratkoroĉnih u dugoroĉne obaveze. 216 . 2. sa druge. b) ili se moţe intenzivirati naplata potraţivanja. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja. moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. Naravno. i da na taj naĉin opet poravite finansijsku strukturu. ali saĉekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski poloţaj). Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja. Moći ćete onda moţda da isplatite neke dugoroĉne obaveze koje imate. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaţe (do posle dana bilansa. ne vrši se isplata obaveza. ĉak ni onih koje je moguće isplatiti. pri istim dugoroĉnim izvorima biti veći. dobija se više gotovine. Ovako popravljamo finansijski poloţaj jer povećavamo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom. kako se moţe povećati uĉešće dugoroĉnih izvora? Ili konverzijom krakoroĉnih u dugoroĉne ili likvidiracijom kratkoroĉnih obaveza. što ukazuje na sigurnost firme. traţiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog poloţaja koliko je od ukupnih izvora dugoroĉnog karaktera. trudićete se da predstavite solidan finansijski poloţaj. zavisi od toga šta je cilj. a posledica toga je smanjenje kratkoroĉnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. 1. Dakle. tj. Tako ćete dobiti likvidna sredstva. d) moţe se uraditi konverzija dugoroĉnih kredita u kapital. ukoliko se se ţeli menjati samo finansijski poloţaj. dakle na kupovinu.

000. nabavkom uticali na to da vam proseĉna cena po kojoj obraĉunavate trošak materijala bude viša. zbog toga što su trţišne cene iznad planskih. nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400. reklamnom kampanjom. ali ja ću sad da kupim. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate. Trţišne cene su već iznad.. Ostavićemo je za narednu godinu. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. odnosno. Tada vam niko ne moţe reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. U meĊuvremenu je došlo do rasta cena na trţištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. razlikuju se mere pre dana bilansa. a vi na 6 meseci imate 300. odloţićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno. raditi ubrzano na prodaji. Znaĉi morate. To jednostavno nije moguće. koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niţi. Prema tome. i imate sniţenje. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka. to je u stvari proseĉna cena iz ranijeg perioda. ako ţelimo viši rezultat.000 u drugoj polovini.''al o tome neka misle komercijalisti. Ţelite li da smanjite rezultat.000. najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i poĉećete sa degresivnim otpisivanjem. spuštanjem ĉak cena ako su previsoke. jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine.000 din profita na kraju godine.Ako je cilj uticanje na visinu razultata. Ako ja hoću da pokvarim svoj poloţaj. i verovatno će takve i ostati.000. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni. Da na razliĉite naĉine povećate obim prodaje (unapreĊivanjem kanala prodaje. onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. mislite li da imate profit od 1. cilj da imate 1. To prekoraĉenje će anulirati ono prethodno sniţenje. Vi ste. a) Ako vam je na primer. šta mogu da uradim. a mi hoćemo da iskaţemo niţi rezultat. javiti prekoraĉenje. Naravno treba imati u vidu da se time utiĉe i na finansijski poloţaj. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i 217 . troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. Kada trošite materijal u decembru. Ili nećemo da je rashodujemo.000 profita. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka. Nećemo mi kao raĉunovoĊe i finansijeri o tome da mislimo''). b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. Ako bude još 300.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. Sada će se. prvo. d) Ako ţelite da popravite rezultat. Mogu da uĊem u nove nabavke. Naravno. negde u oktobru. ali trebaće mi posle dana bilansa. I kako nabavka materijala po višim cenama moţe da utiĉe na rezultat ove godine. reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama. sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda.. to je njihov posao. još pre decembra. dakle. jer se ţeli izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. ako svaka ta prodaja donosi dobitak.

To ne moţe!). Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) 218 . je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. decembra. Jedini deo godišnjeg obraĉuna gde bilansista ima mogućnosti da utiĉe na formu. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija. dosta skromnije. Sastavljaĉi finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. To je prednost ovih mera. uvek se menja i finansijski i prinosni poloţaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski poloţaj – htela bi da promenim finansijski poloţaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaţe politika iskrenosti preduzeća. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utiĉete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrţi minimum i maksimum rašĉlanjavanja istovremeno. Bilansista nema pravo da vrši dublje rašĉlanjavanje odreĊene pozicije ili da saţima odreĊene pozicije. Ono što imate u bilansu. Moţe se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. a utiĉe se na rezultat. iskazaćete na naĉin na koji je to predviĊeno datom bilansnom šemom. Instrumenti nakon dana bilansa Kada proĊe 31. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadrţine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadrţinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski poloţaj ili i finansijski i prinosni poloţaj. Te mogućnosti su. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni dogaĊaji.smanjenje rezultat. Naš zakon kaţe: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. instrumentima kojima utiĉem na sadrţinu nakon dana bilansa. a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS. naravno. već ostaje samo mogućnost da se odluĉuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskaţu posledice onih dogaĊaja koji su nastali do 31. Na formu se moţe uticati na nekoliko naĉina. Bilans se moţe iskazivati u formi konta ili formi liste.

U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. odnosno ĉija primena teĉe tokom ĉitave godine-znaĉi na kraju godine ja radim samo konaĉan obraĉun amortizacije. Sve informacije u tom izveštaju podleţu principima jasnosti i istinitosti. pruţanjem (putem njega) više ili manje informacija. kada se ustanovi stvarno stanje. Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine.. u skladu sa naĉelom impariteta. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo drţati u nizu sukcesivnih obraĉunskih perioda. onda na kraju godine vršim otpisivanje. mi tada formulišemo našu raĉunovodstvenu politiku. ali meseĉne otpise knjiţim tokom ĉitave godine. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. Moţemo reći: ''u toku godine vi samo knjiţite koliĉinski troškove materijala. tu politiku ĉak moramo i objaviti. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. Da taj izbor nismo napravili.'' Ali mi kada napravimo izbor. vaţe i za izveštaj uprave. dakle mi već na poĉetku godine moramo znati koja se metoda koristi. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. odnosno zakonskim propisim. predstavljaju takoĊe jedan od naĉina da se utiĉe na formu bilasnsa. I to je takoĊe predmet bilansne politike. u pravu ste i vi. Znaĉi ako imamo obezvreĊene zalihe 219 . Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obraĉun. ali nije netaĉna ĉinjenica da se o tome odluĉuje na kraju godine. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. potpunosti ĉak i uporedivosti (jer to moţe biti jako korisno). Kako? Tako što će otpisani iznos biti. realizujete zadatak koji vam je dat. metode obraĉuna troškova disponiranih zaliha. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izraĉunali visinu troškova. malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim.Sve ove mere utiĉu i na finansijski i na prinosni poloţaj preduzeća. ili dajete više od onoga što se decidirano traţi u standardima. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan naĉin uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. i kada se izdvoji ili oznaĉi imovina kod koje je stvarna vrednost niţa od tekuće trţišne vrednosti. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. da li mi o tome odluĉujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. Sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. I ono naĉelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre.. kaţete mi smo to znali i ranije.ili politika diskrecije. U svari. Znaĉi kada se uradi inventar imovine. Dajete samo ono što morate. To isto vaţi i za zalihe. recimo. sliĉno kao i kod prethodno navedenog naĉina. ali su mere BP koje su poznate unapred. recimo naĉin otpisivanja stalne imovine. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pruţiti. Znaĉi postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP.

materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvreĊenje. finansijski poloţaj kvarim. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. Kod otpisa potraţivanja. ako ja hoću da iskaţem veći rezultat. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. Ako iskaţem veće rashode. Formiranjem rezervisanja. o RP koja se primenjuje kod zaliha. Naţalost. i povećavamo naše obaveze. ja moram da smanjim rashode. jer je finansijski poloţaj loš. sprovodim i bilansnu politiku. ili taĉno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatiti (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. I vidite kolizije: hoću da prikaţem manji rezultat da bih platila manji porez. ili jedno od drugog širi pojam? Raĉunovodstvena politika predstavlja skup mera. i kaţe raĉunovodstvene politike. Znaĉi ako vam neko kaţe hoću i visok rezultat i hoću da finansijski poloţaj bude loš-to ne moţe! Meni bi jako odgovaralo da iskaţem dobar rezultat. smanjujemo rezultat. finasijski poloţaj će biti bolji. ili ću uzeti trţišnu cenu koja je malo viša. ali neću isplatiti dividende. A kakav će biti poloţaj ako iskaţemo veću imovinu? Pri istim obavezama. u ţeljenom pravcu utiĉe) i finansijski poloţaj i finansijski rezultat. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. izvršiću formiranje latentnih rezervi. a imovina sve manja). ostaje mi u bilansu stanja više). Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. da li ću uzeti najniţu moguću trţišnu prodajnu cenu za bilansiranje. Otpisujem malo više. a istovremeno kvarim svoj finansijski poloţaj. Jer. a zbog toga će naš finansijski poloţaj biti slabiji (ĉim se povećavaju obaveze. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (taĉnije. Pa se govori o RP stalne imovine. koje takoĊe vršim na kraju godine. A da bih smanjila rashode. Znaĉi. primenjujem funkcionalnu 220 . o RP kod HOV i sliĉno. Znaĉi. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. moram ostaviti veću vrednost imovine. i istovremeno iskazujem niţi rezultat. tj. na primer. konvencija. Ako uzmem najniţu moguću trţišnu cenu. pravila. ili malo manje. o RP kod potraţivanja. Jer to su dva opreĉna zahteva. Odnos izmeĎu računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju raĉunovodstvenu politiku. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskaţem da je potrošeno manje. finansijski poloţaj firme se kvari). Kaţete. svaka firma ima svoju raĉunovodstvenu politiku. Vrlo ĉesto se koristi mnoţina.

ili malo naviše. I koji je namenjen vlasnicima. Ali vaš bilans (godišnji obraĉun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. i nakon dana bilansa moţete uticati i na sadrţinu i na formu godišnjeg obraĉuna. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. potraţivanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. ali pri ĉemu je RP u funkciji BP. niti će ih ikada biti. ali procenite da vam finansijski poloţaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. ali ne piše taĉan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. ali vi na dan bilansa odreĊujete koji je to iznos moguće naplate. Tih mera u RP uopšte nema. pored BS i BU. voditi. Ovaj izveštaj za razliku od ostalih izveštaja koji ĉine godišnji obraĉun namenjen je vlasnicima. Znaĉi o ĉemu taj izveštaj treba da izveštava. Znaĉi vaše RP odreĊujuće utiĉu to kako će izgledati vaš bilans. U pitanju jesu dve ĉvrsto povezane politike. Tako da je BP. otvarati. U RP piše. Subota (radna). vi poštujete vašu RP. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. izveštaj o raspodeli dobitka. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. decembar 2004 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treći izveštaj koje sastavljaju društva kapitala. kojima vi pre dana bilansa. Ĉak će biti reĉeno koristiće se ta i ta metoda. koje promene treba da ĉine taj izveštaj? Promene koje se dešavaju na SK. Ovaj izveštaj zamenio je izveštaj koji se ranije zvao izveštaj o zadržanoj dobiti ili. linearnu metodu za graĊevinske objekte. delimo u dve grupe: 221 . uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za odreĊenu BP. da utiĉete na visinu rezultata i na finansijski poloţaj. 18. u stvari on će vam dati objašnjenje zbog ĉega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS.metodu za transportna sredstva. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla oznaĉiti kao deo BP. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadrţani u RP. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. tamo ĉak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. kako se kod nas zvao. Znaĉi. ali vama je opet ostao odreĊeni prostor u kom vi moţete odmeravanjem rezervisanja malo naniţe. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. a one jesu mere BP.

Pošto je uĉešće deo vašeg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS 21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod 222 . ili metodi udela ako je znaĉajno.12 prošle godine. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlaĉenja kapitala. ako je equity metoda.1.to su promene usled kojih se kapital uvećava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruţenja u preduzeće. vi ste prošlo kursiranje radili kao 31. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija i uz to se vrši smanjenje nominalne vrednosti. tada kursna razlika koja se na to uĉešće odnosi.kaţemo iz internih izvora. umesto kroz BU.ali kada kaţemo kursne razlike nemojte tu stati. To su taĉno odredjeni prihodi i rashodi. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika . Svaka isplata dividendi smanjuje SK. Primera radi: ako neko naše preduzeće ima recimo znaĉajno uĉešće od 40% u nekoj stranoj firmi. odnosno da smanji SK ako je rashod. To znaĉi da će do smanjenja doći usled pokrića gubitka. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. Smanjenja OK nastaju otkupom i poništenjem sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. a rashoi ga smanjuju. To će biti iskazano kao nabavna vrednost ako je većinsko uĉešće. I sada ovde imamo nešto što do sada nismo radili. Znaĉi toliko smo morali da uloţimo hiljada ili miliona eura da bi smo to uĉešće ostvarili. ili saţimanje akcija. Dakle kada isplatite dividende to će imati za posledicu smanjenje SK. odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. 2. ili pak usled odliva kapitala u okruţenje u preduzeće. a dobitak je deo SK. ako je prihod. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda i rashoda: 1. jer je uĉešće dugoroĉna kategorija. Znaĉi to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeća. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. Imaćete pozitivnu kursnu razliku. I naravno tu imamo povećanje SK koje nastaje kada preduzeće ostvari dobitak. kursne razlike . Sećate se svaki dobitak povećava SK. neće biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda već će biti tretirana kao promena visine SK. Jer je prema MRS 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. da utiĉe na dobit. Zašto? Zato što su dividende deo dobitka. Poštoje promene koje prema MRS ne idu u BU već prihodi se odmah pripisuju kapitalu. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu uĉešća koje imate u stranoj firmi i koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. moţe da to preskoĉi i direktno utiĉe na SK i povećava SK. znaĉi da se dovede na dnevnu vrednost. to uĉešće ce u našoj firmi biti iskazano u eurima. odnosno SK će biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrţali u vidu rezervi. sada radite ponovo kursiranje i kurs je iznad onoga koji je bio u junu. pa da kroz dobit utiĉe na SK. To uĉešće koje je iskazano u eurima mora na dan bilansa da se kursira. nego se taĉno zna kada i koji prihod moţe. promene koje nastaju iz poslovanja . Znaĉi ne bilo koji. jer ste i u junu radili kursiranje. ako je ta firma u EU. Povećanje ili smanjenje koje nastaje usled pojave prihoda i rashoda koji se neposredno obuhvataju preko kapitala.

2.ovog perioda. Na taj naĉin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. znaĉi kada poredite vrednost u knjigama. nego da iskaţete tu kursnu razliku kao povećanje SK. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала . ako nju uporedite sa tekućom trţišnom vrednošću i ako trţišna vrednost bude niţa tada smanjujete vrednost imovine na niţu fer vrednost i smanjujete onu revalorizaciju koju ste prošle godine prikazali. vrednost uĉešća bi bila smanjena i smanjen SK. opremom i postrojenjima. ako nema trţišne vrednosti. Ako bi se dogodilo da je trţišna vrednost iznad. I sve dok ne potrošite tu revalorizaciju. to je revalorizovana vrednost iz prošle godine umanjena za amortizaciju. to moţe dovesti do subjektivnih procena. Znaĉi bila pi povećana vrednost imovine na dnevnu vrednost i bio bi podignut kapital. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. • 2. pa sliĉno sredstvo… znaĉi ĉim nema tog ĉvrstog uporišta. висину нето добитка или губитка текућег периода. I onda će se svake godine povećavati. znaĉi to nije više nabavna vrednost. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vaše stalne imovine. iskazuju u svojim fer vrednostima. vi ćete gubitke. A ako bi se dogodilo da trţišne vrednosti padaju.znaĉi one koje sam malo pre objašnjavala. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. znaĉi ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod i povećate rezultat. da pad bude takav da potrošite sve ranija povećanja. MRS 16 koji se bavi nepokretnostima. Koje informacije izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu treba da pruži • 1. preduzeće bi imalo tzv. odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene i fer vrednosti vaše stalne imovine. Ako se preduzeće opredeli za korišćenje ovog alternativnog postupka onda će na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju i trţišne vrednosti te imovine na dan bilansa. Znaĉi ona uopšte nece ići kroz BU kao prihod. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. onda bi se za iznos razlike smanjili SK. Znaĉi u BS u okviru SK imaćete prihode od revalorizacije koje će poštojati sve dok je trţišna vrednost veća od vrednosti u knjigama. Problem koji se javlja kod ovog postupka je što je jako teško utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzeće raspolaţe i što poštoji opasnost od uvodjenja priliĉne doze subjektivizma u finansijske izveštaje. prihode od revalorizacije i ti prihodi bi bili iskazani kao povećanje kapitala. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine i po osnovu revalorizacije imovine. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izveštaja. 223 . imajući u vidu da sastavljaĉ finansijskih izveštaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. već će povećati uĉešće i povećati SK. i naravno u okviru SK.

koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ne napravimo grešku to ne znaĉi da se greška nikada ne napravi. Znaĉi on ne nalaţe da izveštaji moraju izgledati ovako ili onako.dakle razlike izmedju ovih prihoda i rashoda • 4. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrţe. A pošto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda će ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK.kako izveštaj izgleda MRS-1 nudi 2 forme izveštaja o promenama na SK. pri ĉemu se pod fundementalnom greškom podrazumeva greška koja je dovela do netaĉnog iskazivanja. za taj period. Forma izveštaja . recimo tretirali ste kao rashod nešto što je trebalo tretirati kao sredstvo. to će imati uticaja na visinu troškova zaliha i na vrednost zaliha. Znaĉi vi ćete reći: da smo i prošle godine primenili ovu RP rezultat bi bio ovoliki. Poštoji poseban standard koji se bavi naĉinom na koji se fundementalne greške ispravljaju. MRS 8 traţi da se takva greška ispravi. rezultata i neto imovine odredjenog obraĉunskog perioda. Zašto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuće poslovne godine. 224 . Ta greška je otkrivena ove godine u junu. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала . износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака . износ исплаћених дивиденди и • 6. MRS 1 u takvim situacijama zahteva da izraĉunate efekte promene ove RP i da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. ali do znaĉajne mere. on kaţe moguće je da izveštaj ovako izgleda. To je dovelo. znaĉi vi ćete promeniti rezultat prethodne godine da bi ste mogli da izvršite uporedjenje. do smanjenog rezultata i svojstveno tome iskazivanja niţe imovine.• 3. Dakle za efekat greške biće promenjen neto dobitak prethodne godine. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vršite obraĉun po ovoj metnodi. a napravljena je prošle godine. • 5. Kada se takva greška otkrije. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике ako promenite RP i predjete recimo sa FIFO metode na proseĉnu cenu kod obraĉuna troškova zaliha.

kolika je emisija bila u 2002 i da li je bilo. добит Укупно Форма 1: Sećate se da svaki izveštaj mora da ima uporedne podatke. Емисија акциј. dividende. a drugoj su promene u tekućoj godini da bi se ne samo visina kapitala. kursne razlike. год. manjak revalorizacije. on zapravo se odnosi na 2002 godninu. znaĉi poĉinje od poĉetka 2002 i dolazi do kraja 2002. I ovo su sada potpune iste kolone: višak revalorizacije.2003. nego i visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. Емисија Салдо на дан 31. a kakav u tekućoj godini.2002? to je poĉetno stanje za 2003 godinu.12. Šta je saldo na dan 31. pokazuje sve promene kapitala u 2002. 225 . Znaĉi moţete za svaki element vršiti uporedjenje.12. Znaĉi pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u RP. neto dobit period. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj. neto dobit perioda. Капитала Салдо на дан 31. kolika je emisija i da li je bilo u 2003. Znaĉi i ovaj izveštaj ponudiće podatke za prethodnu godinu i indentiĉne podatke za tekuću poslovnu godinu da bi onaj koji ĉita doneo ispravne odluke. višak revalorizacije.2002 godine.год.Опис Салдо 31. po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. a mi sada sastavljamo izveštaj za 2003. 2003 Акцијски капитал Емисиона Ревалор. 02.2002. резерве. Резерве Задржан а. Pa pogledajte prvi deo.12. manjak revalorizacije. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2003.12.12. znaĉi izveštaj sadrţi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini. Znaĉi mi u u 2003 godini startujemo sa SK koji je posatojao 31. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaćeni BU. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31. Znaĉi vi ovde moţete videti kolike su dividende bile 2002. emisiju i pokazuje saldo na dan 31. a kolike su 2003. 12. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU.12.2002.

Стање 31. kolike su bile ove godine. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. Znaĉi u sopstvenim beleškama se daju. isto se polazi od salda 31.12. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год. Znaĉi pogledajte ovde. 2002. godini. a šta znaĉi ovo prenos sa. onda je opet u beleškama objašnjeno koliko je ta promena za tekući period. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti uĉešća.12. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002.2002. Нова емисија Нето добит текуће год. 2003. nego one koje nastaju po osnovu dobitka i emisije akcija.12. dobit tekuće godine i imate stanje 31. Imate znaĉi sada iste podatke za 2003. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. Znaĉi sopstvene beleške su vezane za SK. odnosno prenos na? To moţe da vas na trenutak zbuni.Форма 2 МРС Позиција Салдо 31. 226 . Zatim imamo dividendu. godinu i dividenda u 2002. 2002. jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplaćujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. Стање 31. Dividenda uvek ide sa godinu dana zakašnjenja imajuci u vidu da se vrši najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrši u narednoj godini. ni prihoda od revalorizacije. напомена Акцијски капитал Резерве Задржанад обит Укупно Forma 2 je kraća. ni kursnih razlika. Пренос са/на Дивиденде за 2003. znaĉi revalorizaciona rezerva. Šta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje. nova emisija. znaĉi tamo gde u SK kaţe revalorizacija. onda stoji napomena i u toj napomeni stoji kolike su bile prošle godine. I biće sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuće godine prenet na pozicije rezerve.12. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih grešaka.godine. Ovaj izveštaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izveštaj sadrţi? One se daju u napomenama uz finansijske izveštaje.2002.12.

ako se opredelite za formu 2.000 dividende. Neto dobit tekuće godine je iznosila 25.900 i to tako što je 5. Пренос са/на Дивиденде за 2002.000 i neto dobit tekuće godine je 32.000 80.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.000 Резерве 80. i 31. iskazuju se u napomenama. One promene ispravljanja fundamentalnih grešaka. rezerve 80.000.000 dinara. a ne u ovom izveštaju.12. Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002.2003.700 dinara.12. Стање 1.000 5. je bio 405.900 75.900 preneto u rezerve i isplaćena je dividenda koja je iznosila 20.000 75.12. menja samo njegovu strukturu.Primer: Извештај о променама на капиталу пример МРС Позиција Салдо 31.1 .900 405. 2002. prihodi i rashodi koji idu direktno u BS.900 25.000 dinara. je bio 300. 2003.000 25.000 80. Znaĉi dobit od 25.000 85.900-SK i naravno bilo je poĉetno stanje za 2003. 2002.2002.900 rezerve i 20.12.800 32.000 300.000. Стање 31. Стање 31.900. zadrţane dobiti nije bilo i ukupni je SK bio 380. i smanjenje SK zbog isplate dividendi.900 25.12. 227 .700 300. Нова емисија Нето добит текуће год.000 Znaĉi akcijski kapital 31.900 -5900 -20.900 podeljenja je na 5.900 25.900 0 -20. I imali smo novu emisiju akcija od 75.000 напомена Акцијски капитал 300. 375. Znaĉi ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve. Prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala.800 493.000 32. U 2003. Znaĉi ovaj izveštaj objašnjava poĉetno stanje i promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi i isplate dividendi i promene usled emisije novih akcija. godini izvršena je raspodela ove dobiti koja je bila 25.900 405. godinu. Нова емисија С1/86а Нето добит текуће год.000 Задржана добит Укупно 380.

moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. tada sam vam govorila da se u finansijskom izveštaju kao osnova za vrednovanje moţe koristiti istorijski trošak. Šta moramo da objavimo u računovodstvenim politikama? RP treba da nam pruţi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima. Kada kaţemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. Vrednovaćete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti. znaĉi to je nešto što sigurno mora. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. Kada je reĉ o objavljivanju raĉunovodstvenih politika onda treba istaći da standard ne daje ĉvrsto pravilo. Znaĉi svaka specificna RP mora da bude navedena. Znaĉi ne da nam kaţe… znate mi smo izvršili otpisivanje osnovnih sredstava… ne. Znaĉi morate koristiti dva izvora. Znaĉi hoću da mi kaţe koju su od tih vrednosti koristili da bi obrdili vrednost pozicija u svojim finansijskim izveštajima.Računovodstvene politike Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzeće koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izveštaja. neću odvojeno. i sadašnja vrednost (diskontovanje). One firme koje hoće da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. U praksi se koriste oba pristupa. Drugi pristup. Dakle nemamo naţalost mogućnost da imamo i jedno i drugo. Ali sada ako vas zanima RP firme nemate više na jednom mestu već morate da je lovite po pojedinim napomenama. hoću da mi kaţe koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. a za sastavljaĉe i firmu je lakša prva metoda. ako je ona niţa od cene 228 . Ako se opredelite za prvi pristup. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite šta se kod bilansiranja svake pozicije radi. Uslov je da su postupci dopušteni standardima i naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirom. te detaljnije podatke. vec kaţe RP treba objaviti. Uobiĉajeno je da se za najveći broj pozicija koristi istorijski trošak ali neke od pozicija ce i pri korišćenju istorijskog troška kao osnove procenjivanja. Ali kaţe i sledece RP moţete objaviti kao poseban izveštaj ili RP moţete objaviti kao deo napomena uz finansijske izveštaje. ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da traţite u RP koja je RP primenjena za tu poziciju koja vas zanima. tržišna vrednost. znaĉi da sve vaše RP objavite na jedom mestu. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne RP primenjivali da bi smo mogli razumeti finansijske izveštaje. To je prednost. i oba imaju svoje prednosi i mane. vrednost ponovne nabavke. nego hoću napomena pa najpre dam RP pa dam napomenu tj.

укљујући зависна предузећа и придружене фирме morate reći koje ste metode konsolidovanja koritili. Koje sve računovodstvene politike moramo objaviti? • То су рачуноводствене политике које су примењене на: • .улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања . • .залихе. vi ćete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajući u obzir vremensku vrednost novĉa. koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite. u trenutku isporuke. • . Moramo reći koju smo politiku od tih koristili.принципи консолидовања. • . • .инфлаторно рачуноводство. • . ali moramo reći kada smo koju od njih koristili. • .утврђивање прихода . • . rezervisanja za date garencije prema sadašnjoj vrednosti. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imaćete isplate koje će se protezati na rok od pet godina. • .koštanja odnosno nabavne vrednosti.дефинисање готовине и готовинских еквивалената. potraţivanja ćete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. • .dakle šta aktivirate. strana 6) • .владина помоћ и донације 229 . Moţda smo koristili sve tri.порезе. E to mora biti napisano u RP. • .трошкови који се односе на запослене. kako ste tretirali goodwill (objašnjenje imate u predavanju 09. • .12..утврђивање амортизације.imamo razliĉite mogućnosti.резервисања koja formirate • .дефинисање географских и пословних сегмената • . Prema tome iako koristite istorijski trošak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi ćete koristiti neke druge vrednosti. kako ste grupu. • .конверзију иностраних трансакција.трошкови истраживања и развоја . moţemo ih priznavati u trenutku naplate. укључујући одложене пореске обавезе.пословне комбинације.капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова.kako tretirate te troškove • .лизинг.

i preglednost i pruzţanje dovoljno informacija. Sada je BS na jednoj strani. koliko je povećanje kratkoroĉnih plasmana u toku godine. I onda ćete uz sve to na kraju dati podatke i po roĉnosti. Jer kratkoroĉni plasman je svaki plasman do godine dana. I kada se prave beleške odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Znaĉi izveštaji bez beleţaka su teško ĉitljivi izveštaji.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. I ako ne ĉitate beleške ili nemate beleške izveštaj nećete razumeti. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. iza toga idu RP i na kraju izveštaj o novĉanom toku. Vi morate da napravite izveštaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finansijskih izveštaja vaţne da bi oni mogli doneti odluke. plasmana. e onda ćete to razloţiti plasmani sa rokom dospeća do mesec dana. Npr. dakle sa manjim brojem pozicija. Taj minimun. BU na drugoj strani. Znaĉi na kraju svakog standarda piše…zahteva se obelodanjivanje…. A onda još ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. šest meseci…znaĉi o toj jednoj poziciji sve ove informacije daće u okviru napomena. takodje se daje izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. Taj konflikt razrešen je tako da su finan. izveštaji napravljeni pregledno. preglednost 2. tri meseca. sastavljaćete izveštaj o kratkoroĉnim plasmanima. znaĉi moţete objaviti i više od toga ali morate najmanje toliko. pruţanje dovoljno informacija Pogledajte ta dva zahteva. izveštajima a koje su neophodne za informisanje. nalaze u medjusobnom konfliktu. koliki su kratkoroĉni plasmani bili na poĉetku godine. Ako vam neko ponudi izveštaje bez beleţaka znajte da nešto krije. Znaĉi beleške imaju zadatak: 1. razbiće te ih na one u 230 . Naši bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. Pošto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finansijskih izveštaja. koliko je stanje na kraju godine. izveštaja date u napomenama. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. kolike su bile naplate kratk. Da bi ste sve te informacione potrebe pokrili morate pruţiti jako veliki broj tih informacija. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica beleţaka. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razliĉite informacione potrebe.BELEŠKE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Beleške predstavljaju neophodan deo finansijskih izveštaja.

Znaĉi pravilo je da te beleške budu standardizovane za svaku firmu. Nakon toga b) slede RP i c) beleške. од августа 2001. Znaĉi kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prošle i kraja ove godine duţni ste da date uporedni podatak. Niko drugi ne moţe za neku firmu napraviti beleške osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. Znaĉi beleške kao izveštaji moraju biti jasni. Druga beleška koju morate navesti je vaša izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. Znaĉi to je situacija kada napomene daju podatak koji uopšte u finan. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleškama dajete podatak za prethodnu i tekuću godinu. Zato se beleške naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. taĉni. da daju neke informacije koje se u izveštajima uopšte ne nalaze ali su neophodne za donošenje poslovnih odluka. ne moţete to reći u bilansu. године. • Пример: • Предузеће је основано 1959. znaĉi navešćete datum i rešenje po kome je firma upisana u sudski registar i navešćete spisak delatnosti za koje je firma ovlašćena znaĉi kojima se bavi. као друштвено предузеће. Evo ovde imate jedan takav primer beleški. Znaĉi vi u bilansu nećete videti da je vaša nepokretnost data u zakup. izveštaja poštovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. Moţete vi u cilju poboljšanja da promenite nešto da neki podatak dodate. Znaĉi napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. Sve to mora onaj koji ĉita izveštaj da zna. Zašto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vaţan? Zato što kada vi kaţete da ste sastavljali finan. Na beleške se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. Znaĉi prva beleška sadrţi podatak o tome a) kada je osnovana firma. ali ćete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vaša nepokretnost nalazi. ali opet ćete morati da objasnite da taj podatak prošle godine niste unosili. i u okviru ovih u stranoj valuti imaćete podelu po vrstama valuta. Ako se RP i beleške daju zajedno šta će onda beleške sadrţati. Znaĉi kada pravite belešku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moţe da je razume. izveštaje u skladu sa rac. standardima.dinarima i one u stranoj valuti. Ovde bi još bilo i ĉime se firma sve moţe baviti. Продајом државног дела акција у 2002. Znaĉi beleške se razlikuju od firme do firme. Prvo morate objasniti u beleškama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Znaĉi niko drugi vam ne moţe napraviti beleške. izveštaju nema. 231 . 2. onda to u svetu znaĉi sledeće: ti izveštaji su potpuni. године предзеће послује као акционарско друштво. naći belešku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. imaju one sliĉan sadrţaj ali nikada potpuno isti.

nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vaše firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. odnosno da će dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. koristiću MRS-23 zato što imam kamate…dakle vaţno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vašim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. Primer za ovo je • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. ali ću koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato što prihode od prodaje imam. Znaĉi imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. Ako ste makar od jednog standarda odstupili. koliki su otpisi bili na poĉetku a koliko u tekućoj godini i kolika je sadašnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. to nista ne znaĉi. I upravo zbog toga što je ta informacija tako vaţna ne moţete napisati da su izveštaji sastavljeni u skaldu sa raĉunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izveštaja. 232 . kolika je vrednost nabavke koje su izvršene u toku godine takodje po grupama. na primer. ako je u toku godine bilo završenih investicija koje su zapoĉete ranije. nezavisno od promena kupovne snage novĉa. Ĉim niste poštovali jedan standard smatra se da niste poštovali ni jedan. Znaĉi ako vi kaţete istorijski trošak. onda to znaĉi da ste se opredelili za nominalno odrţanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na poĉetku moţe biti smatrana dobitkom. opremu i postrojenja. a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. Znaĉi na koja pitanja. To znaĉi da ja neću koristiti MRS 17 koji se odnosi na lizing zato što jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. kao bi izgledala sadrţina napomene koja bi išla uz nepokretnosti. uporedivi. Kada ovo kaţem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. (na slajdovima ima još) Evo.razumljivi. kolika je njihova vrednost. Znaĉi sve te informacije moraju biti date u napomenama. Kada je reĉ o procenjivanju znaĉi. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. To je poruka korisniku… Moţete se osloniti na informacije koje ovi izveštaji sadrţe. znaĉi ne moţete napisati… Mi smo primenjivali najvaţnije standarde. tada ćete navesti da li ste se opredelili za istorijski trošak? Zašto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato što izabrana osnova opredeljuje kako će biti odrţan kapital i šta će biti smatrano dobitkom. Mi nećemo prolaziti sve napomene već samo neke od njih.

186.757 4.394.700.Децембра 2002. i sadašnja vrednost izgleda ovako.308 176.992 8.506 13. Овај објекат финансира “К”.864 44.123 18.457 12. završetka investicije. а разлика од 5.987 392. Nabavna vrednost se moţe povećati zbog dodatnih nabavki. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost na šta se ona odnosi. nabavke u toku godine.186.072 10.173 21. Исправка вредности: 1.680 16. Otpisi na poĉetku godine + otpis tekuće godine + obezvredjenje.336.737. Јануар 2001. Обј. Znaĉi dajete nabavnu vrednost.000.749 0 176. 233 . 31.186.186.000. tolika je bila nabavna vrednost ukupno. Poĉinjete od nabavne vrednosti 1.947 8.672.414. obezvredjenja nije bilo. Укупно 44.1. Osnovna sredstva u pripremi Moţete dati beleške i opisno. Сред.284 2.186. To je jedan od primera kako bi beleška trebala da izgleda.864 је резултат извршене ревалоризације.072 10.2001.12.864 18. 2001. izgdaju otpisi sa prodajama ovako. prodaja nije bilo. Нове набавке у току године Продаја 31.864.307. odnosno sadašnju vrednst sredstava na kraju godine.350 13. Вред. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na poĉetku godine. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја. Износ уложених средстава је око 13. a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti.131 129.680 0 16. kako je finansirana.166 Инв.1. promenu nabavne vrednosti. Нето књигов. 4.681.12.Da bi napomena odgovorila na ova pitanja ona otprilike moţe izgledati ovako Грађ.824 Znaĉi gore imate osnovne grupe vaših osnovnih sredstava.115.607. • Вредност основних средстава у припреми од 18.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну.315 1.Децембра 2002. amortizacije u tekućoj godini. znaĉi vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadašnju vrednst. ne mora biti obavezno u vidu tabele.623 0 0 33. Амортизација Импаритетни губитак 31.151. Набавна/ процењена вредност 1.708.336. a onda otpisi.941. koliko je do sada uloţeno. znaĉi iz ĉega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi.169 11.008. 33. У току 18.572 260.337 31.185 Опрема Остала Осн.623 19. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju moţete dati i u ovakvoj formi. 31.

000.000.000 šta ćemo sa razlikom od 56. Primer za lizing • А) Рачуноводствена политика • Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу. Dovode do povećanja ili do smanjenja neto gotovine.000? Ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. E sada naravno da bi ste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17. Znaĉi mi smo diskontovali buduće prilive od korišćenja tog sredstva. Znaĉi vi imate ulaganje na poĉetku.300.356. Znaĉi ako je bilo izvršeno otpisivanje.. to je jos jedan dokaz da finan. kupite 234 . • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1.000 дин. zašto je izvršeno i koji je to diskontni faktor korišćen. Pošto je knjigovodstvena vrednost 1.000. izveštaji nisu namenjeni laicima.000 је унета у биланс успеха као расход.• На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrţi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti. Znaĉi to je objasnjenje zašto ta linija na kraju ima vrednost niţu za 56. kod naĉela impariteta.356. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obraĉunskom periodu. Kao i BU tako se i ovaj izveštaj odnosi na obraĉunski period. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1.300. Kada posmatrate poslovanje preduzeća to poslovanje preduzeća nije ništa drugo nego konvertovanje novĉanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac..• Разлика од 56. Šta znaĉi obezvredjenje tj MRS-36? Sećate se onog raĉuna ostatka.

dolazi do potraţivanja. znaĉi izmirenje duga. 235 . i time širi ovaj interni tok. zaduţenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzeće. To su likvidnost i rentabilnost preduzeća. zalihe. jer depoziti jesu obaveze banke. eksterni ili iregularan tok gotovine . ili dovodi do odliva gotovine usled ĉega se interni tok suţava. isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeća. mora biti profitabilno. interni ili regularni tok gotovine . Zakonom o steĉaju 45 dana moţete da kasnite sa plaćanjem obaveza ili da vam je raĉun blokiran 30 dana i vi odlazite u steĉaj. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti. Znaĉi preduzeće. duţe ili kraće u zavisnosti od brzine obrta. I zato je jako vaţno da svaki uĉesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. Bez likvidnosti uĉesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. Zašto je važno da preduzeće ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrţanja preduzeća na dugi rok. Novĉani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1.ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzeće. Znaĉi zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viškove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novĉanim sredstvima. Znaĉi ovde banka od svojih obaveza. uĉešća itd. Znaĉi smisao i kod preduzeća i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvuĉemo više gotovine nego što smo u taj poslovni proces ulozili. da bi opstalo na dugi rok.koji nastaje unutar preduzeća i to je ovaj tok koji sam vam priĉala.osnovna sredstva. Ni jedan vlasnik neće drţati pare u firmi koja ne uvećava kapital koji je on u tu firmu uloţio. ta vaša ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzeće na dugi rok opstalo. i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veći od odliva po osnovu vraćanja depozita. Zašto likvidnost? Zato što bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzeće odlazi pod steĉaj. vraćanje kapitala vlasnicima. 2. nema noramlne privrede. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. Zašto je to vaţno? Zato što samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrţanje kapitala koje je u preduzeće investirano i njegov rast. Šta je eksterni tok? Kako to pare spolja mogu doći u firmu? Uplate vlasnika. kroz poslovanje vremenom. I zato su to dve vaţne pretpostavke. Kod banaka je po jos oĉitije. znaĉi mimo njegovog redovnog poslovanja. a isplata poverilaca. Drţava brine o tome da se odrţi finansijska disciplina u privredi.

na bazi toga mi ćemo proceniti da li je preduzeće sposobno da vraća svoje kredite. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. Šta sve obuhvata gotovina? Znaĉi raspoloţivu gotovinu. dakle to je vaš tekući raĉun. drţavne obveznice koje imaju rok dospeća do tri meseca. Znaĉi vaš tekući raĉun kod banke predstavlja vas depozit koji vi moţete slobodno raspolagati bez ikakvog ograniĉenja. mi govorimo o izveštaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godišnje zakljuĉka. zato što kod njih poštoji rizik od gubitka vrednosti. ja sam pozajmila 236 . Znaĉi šta je za nas cilj ovog izveštaja. rentabilno poslovanje.Ispunjenosti prve. Imam gotovinu na raĉunu. da isplaćuje dividende. depozite ne raĉunu koji nije oroĉen. Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekući raĉun. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. Znaĉi sve što treba da znate o izveštaju o novĉanim tokovima naći ćete u MRS 7. imam gotovinu u blagajni pa sada to što sam ja prenela pare sa blagajne na raĉun ili obrnuto to nije to. zatim koji su to namene za koje preduzeće tu gotovinu troši. Po tom standardu novĉanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. Šta su gotovinski ekvivalenti? MRS 7 bavi se izveštajim o novĉanim tokovima. Znaĉi zašto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prošloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost plaćanja preduzeća u budućnosti. to nije gotovina. to je promena u okviru gotovine. Šta je cilj sastavljanja izveštaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izveštaja je da korisnici dobiju izvore iz kojih ĉe moći da dokuĉe informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeća u prošlosti. i zbog toga nam je taj izveštaj vaţan. Znaĉi to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. sa kojim ciljem. Taj izveštaj će nam pokazati koliko je preduzeće sposobno da stvori gotovine. Znaĉi polazeći od tih prošlih novĉanih tokova mi procenjujemo buduće novĉane tokove. Znaĉi takva sredstva recimo ĉek smatra se ekvivalentom gotovine. zato što poštoji rizik od naplate. da plaća svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrţi izveštaj o tokovima gotovine. Tokovi gotovine se obiĉno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. da plaća kamate. Ili depozite koji se isplaćuju na zahtev.

i sve promene koje se u standardima vrše motivisani su ţeljom da se zaštite interesi investitora. dakle iz prodaje imovine. Jer je kod banaka previsok rizik. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruţenja. mi sada pravimo novĉani tok za godinu dana. Jer sve više preduzeća pribavljaju dodajni kapital na trţištu kapitala. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prošle godine po raznim osnovama. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novĉanog toka. Zašto? Zato što smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. Kada se radi procena vrednosti preduzeća za potrebe bilo prodaje preduzeća ili fuzije preduzeća. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije sluĉajno. I sada se pomera teţište poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje će banke imati. izveštavanje u celini sve više se okreće investitorima. Finan. uvek se kao osnova koriste budući novčani tokovi. Šta uprava preduzeća može da vidi iz izveštaja o novčanim tokovima? Znaĉi nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzeće uopšte stiglo tokom prošle godine. Naravno zanima me i za šta se te pare troše. da li će platiti polovinu odmah. Npr. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeća na bazi vremenskog rasporeda novĉanog toka. Uprava će za svoje potrebe da taj godišnji novĉani tok 237 . i koliko sam novaca uloţila na razduţenja ili eventualno vratila vlasnicima. zatim uprava moţe dokuĉiti da li su prilivi ili odlivi iz finan. dakle vršili smo investiranje.na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li će da mi vrati ceo iznos ili neće. Kome je namenjen ovaj izveštaj? Namenjen je upravi. postojećim i potencijalnim poveriocima. aktivnosti moţda bili najjaĉi. ili neće platiti nikada. i to hoću da mi bude diferencirano. Znaĉi to je ono sto uprava hoće da zna. Da bi ste mogli da prognozirate buduće novĉane tokove morate da znate novĉane tokove iz prošlosti. Ne kaţem da se time ne štite interesi poverilaca. koliko sam novaca uloţila u neku nemonetarnu imovinu. dakle operativne delatnosti. Ili da je neto novĉani tok u ovoj godini u najvećoj meri bio pod uticajem naših ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. a sve redje će se obraćati bankama za kredite. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. to znaĉi da smo se mnogo zaduţivali ili da smo pribavljali znaĉajan dodajni kapital. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta može zakljuciti? Odakle joj potiĉe gotovina. znaĉi koji je to najveći izvor gotovine u prošloj godini bio. Koliko sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuće aktivnosti firme. Znaĉi taj uslov nije ispunjen. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novĉana sredstva. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. i naravno drţavi. postojećim i potencijalnim investitorima.

I zato je vaţno da se na bazi prošlih priliva napravi plan priliva i odliva koji će biti za naredni obraĉunski period. I ako to vi već znate u martu onda vi moţete da napravite strategiju kako ćete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazići. koliko nam još para treba. pa ce taĉno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je još jedna razlika izmedju banaka i preduzeća. da bi ste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viškove gotovine. izveštaja. 238 . Svi viškovi gotovine se mogu plasirati.000. To je jako vaţno za buduće odluke. na raĉunu se drţi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. jer ću unapred poĉeti da traţim koje su najpovoljniji naĉini da tu gotovinu plasiram. I to je jedan od vaţnih pokazatelja kvliteta rada firme. Bilansna politika ne moţe da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. Nikada se pare ne drţe na raĉunu. a ne kada poĉne maj mesec…šta pa nemamo para.podeli po mesecima. ĉiji je dobitak kvalitetniji? Znaĉi kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplaćenosti. I ta procena potreba za gotovinom biće izvršena opet na bazi neto novĉanog toka. Kaţe se da izveštaj o novĉanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nešto je naplaćeno ili nije a nešto je plaćeno ili nije.000. Jedna je još prednost koja se istiĉe kao prednosti izveštaja o novĉanom toku u odnosu na ostale finan. neću valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. prema tome vi nemate mogućnost da kreirate neto novĉani tok. a drugo preduzeće ima takodje rezultat 100. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novĉanog toka.000. Na bazi ovih informacija o ĉemu uprava odluĉuje? Uprava svoju poslovnu politiku i politiku finansiranja kreira prema oĉekivanom neto novĉanom toku. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugaĉija situacija. Znaĉi vi samo moţete da prikaţete odakle ta gotovina dolazi i za šta ste gotovinu trošili.000 i ima neto gotovinu od 80. Investitori na bazi izveštaja o novĉanom toku procenjuju kako uprava preduzeća kontroliše tokove gotovine.000. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da ćete poĉevši od maja pa zakljuĉno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novĉana sredstva. Ona ţeli da uoĉi koji su to periodi u toku godine kada obiĉno ostvaruje viškove gotovine. i ima neto gotovinski tok od 30. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim.000. Znaĉi ako ja znam da ću imati prilive gotovine. a stepen naplaćenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. Ako jedno preduzeće ima dobitak od 100. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrţavanjem likvidnosti. Imamo lep neto novĉani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i naĉine plasiranja slobodnih novĉanih sredstava.

iz poslovne aktivnosti (kaţe se još i iz operativne aktivnosti) 2. njima će trebati pare. da na bazi ovako klasifikovanih novĉanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najviše utice na finansijski poloţaj preduzeća. Dakle poštoji uvek više razloga zbog kojih se interesujete za novĉani tok. iz aktivnosti finansiranja. ako je firma dobra. I kada gleda neto novĉani tok u privredi kao celini moţe proceniti. ne na tekućim aktivnostima nego na ulaganjima. Oni procenjuju i buduće potrebe za gotovinom iz dva razloga. zato što je to firma ĉiji su oni suvlasnici. a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. vaţno ima je da se ta firma na dugi rok odrţi. Dakle izveštaj o novĉanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom. Dakle ako se stepen zaduţenosti firme povećava onda se smanjuje mogućnost da na vreme svoje obaveze izmiri. Ako će se firma ĉiji ste vi poverilac još zaduţuje vi procenjujete da će ona imati teškoća sa vraćanjem dugova. Na ulaganjima. Jedan je da bi procenili da li će se firma još zaduţivati. Poštoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. nije prezaduzena. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. znaĉi ako veliki broj firmi ima negativan neto novĉani tok onda tu nešto nije dobro. I naravno iz toga će oni proceniti da li će uprava ići na dodatna ulaganja. Poverioci koriste izveštaje da bi procenili sposobnost firme da plaća glavnicu i kamatu. zatim sposobnost preduzeća da stvara gotovinu koja je njima jako vaţna zbog moguće naplate dividendi. više nego operativna. Znaĉi ako meni najviše novca odnosi investiciona aktivnost. investiciona ili finansijska aktivnost. zbog odrţanja likvidnosti. Klasifikacija novčanih tokova Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. Kada je reĉ o otplati rate. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih ću plasirati svoj novac. vi znate da se dugoroĉni krediti otplaćuju putem anuiteta. A onda ako ima višak gotovine. Država normalno procenjuje sposobnost preduzeća da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novĉanog toka. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekući 239 . iz aktivnosti investiranja 3. zbog isplate poreza. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. dakle da li operativna. zašto je baš ovako delimo? Poštoje dva razloga: 1. 2. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. gde je onda teţište firme u tom trenutku. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. Postavlja se pitanje zašto baš ovakva klasifikacija.Oni ce taĉno videti da li uprava vodi raĉuna o uskladjivanju priliva i odliva iz izveštaja o novĉanom toku.

to je suprotno ulaganju. prema dobavljaĉima i radnicima. kada raĉunate neto dobitak taj rashod utiĉe na visinu neto dobiti. poreze. Znaĉi kamate na kredite.finan. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Kao što su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnošću firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. poslovnu aktivnost. rashod. Da bi se povezao neto rezultat i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. i za ona ulaganja koja moramo izvršiti. Znaĉi trošim sada da bih imao prilive u budućnosti. plaćamo radnike. Dugoroĉno zaduţivanje i dugoroĉno razduţivanje je aktivnost finansiranja. I ovde se dilema postavlja sledeća. plaćene kamate. Pošto mi ţelimo da poveţemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduţenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. kamate. odnosno u trgovini od prodaje robe. aktivnosti. kupovina kratk. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj. Šta je investiciona aktivnost? Šta znaĉi investirati? Investirati znaĉi uloţiti. Znaĉi mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaĉi odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja će naravno kreirati u budućnosti ekonomske koristi. kratkoročnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Šta su odlivi? Šta sve plaćamo? Plaćamo dobavljaĉe za kupljenu robu i izvršene usluge. i po osnovu tih koristi prilive gotovine.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. prilivi od prodaje kratkoročnih berzanskih HOV. a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. neto rezultata iz poslovanja. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. otplata kratkoroĉnih kredita. za isplatu dividendi. zatim od naplate kamata. aktivnosti ili imajući u vidu da te kamate utiĉu na visinu rezultata. zaštitnog znaka…. Znaĉi kada investirate vi trošite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. i imamo isplate rashoda. Šta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeća da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. Kod proizvodnih preduzeća prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. dividenda i tantijema. HOV u operativnoj aktvnosti. Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnošću firme. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. Šta je razlog? Kada knjiţite kamatu kao trošak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. a ne u aktvnost finansiranja. 240 .

ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novĉani oblik i time imate priliv. znaĉi ne svojih. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. i uzimanje kratkoroĉnih kredita. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja mašina i opreme. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. znaĉi nemonetarno. ili kada se poveća pasiva. tu je jer je finansijski lizing kao dugoroĉni kredit. Znaĉi vidite kada mi dajemo to je investiranje. izdavanja obveznica ili zapisa.Znaĉi kada prodate HOV. Dakle to su sve odlivi gotovine. bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduţenja ili vraćanja dela uloţenog kapitala vlasnicima. lizinga. nešto od aktive pretvorite u gotovinu. Ali je vaţno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. Znaĉi to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. Raĉuni bez aktive ali bez gotovine. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. zato što je reĉ o sredstvima koja u preduzeće pritiĉu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. I naplata dugoroĉnih plasmana. Ako bi smo izvršili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja. tako poštoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. To nam je vaţno jer ćemo na osnovu te veze doći do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. ili kada uloţite što dovodi do povećanja aktive. Odlivi: otplate glavnice duga. dugoroĉne HOV i davanje kredita. prodaja vlasniĉkih i duţniĉkih HOV drugih preduzeća. 241 . isplate obaveze po osnovu finansiranja. a kada se zaduţujemo to je finansiranje. zaduţimo se.( jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Biće u finansiranju). Odliv imate kada se razduţite i tada imate smanjenje pasive. isplata dividendi. novĉanog toka i gotovine. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasniĉkih instrumenata. Rekla sam već da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izveštaju o novĉanim tokovima. Dakle reĉ je o prilivu sredstava iz okruţenja u preduzeće. uzimanje dugoroĉnih kredita. Kao sto poštoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine.

Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. Metoda utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Приливи готовине из пословне активности 2. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. neto povećanje + gotovina na poĉetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda.Kako izgleda izveštaj o novčanom toku? Imamo gotovinske A. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Imate gotovinu na poĉetku perioda. indirektnu metodu Obe ove metode daće isti iznos neto gotovine. utvrdjuju se uvek na isti naĉin. direktnu 2. Koje metode sastavljanja izveštaja postoje? MRS 7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. U ĉemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je reĉ o tokovima iz poslovne aktivnosti. jer u nekim od ovih podruĉja moţete imati i negativan gotovinski tok. a da se rezultat iz 242 . Znaĉi u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izveštaju o novĉanom toku mora biti jednak. Što se tiĉe priliva i odliva ili izraĉunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности • Б. Sećate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moţe biti metoda ukupnih troškova ili metoda troškova prodatih ucinaka. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povećanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. znaĉi neće biti samo sabiranja nego će biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. utiĉe samo na naĉin utvrdjivanja poslovnog rezultata.

ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. E sliĉno je i ovde. Ako u toku obraĉunskog perioda naplatim manje nego što sam prodala. znaĉi mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. Zašto? Zato što se raĉunovodstvo zasniva na obraĉunskoj osnovi. ja nikakvo potraţivanje imati neću. da nije pretvoren u gotovinu. Direktna metoda. Znaĉi ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovĉane transakcije. Šta je osnova za izradu izveštaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuĉkom raĉuna glavne knjige. Znaĉi pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. ako prihod naplatim u celini. Izvori podataka za utrvrdjivanje izveštaja o novĉanom toku nalaze se: u BU. E pošto se raĉunovodsto zasniva na obraĉunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doći posrednim putem. Znaĉi za ono što nije izazvalo isplatu.finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. Znaĉi naĉelo kaţe da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. Kako ćemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Šta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novĉani tok. Naplata moţe biti manja od prihoda i tada se potraţivanje povećava. u BU a dodatne izveštaje nalazimo obiĉno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na raĉunima glavne knjige. taj podatak se nalazi u BU. I otuda 243 . Samo se na razliĉit naĉin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrši transformaciju ili preraĉunavanje tokova rentabiliteta u novĉani tok. Znaĉi prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. šta će biti sa potraţivanjima od kupaca? Ona će biti veća jer to će znaĉiti da deo prihoda je sadrţan još uvek u potraţivanjima. Znaĉi prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada se potraţivanje prema kupcima ne menja. izveštaj o novĉanom toku ne moţete dobiti zakljuĉkom raĉuna. Kako ćemo do tog podatka doći? Tako što ćete prihod od prodaje korigovati iznosom potraţivanja prema kupcima. Jer pazite. a kako se zove to naĉelo u konceptualnom okviru? To je naĉelo nastanka poslovnog dogadjaja. Naplata moţe biti veća od prihoda pod uslovom da smo imali potraţivanja i da smo ta potraţivanja naplatili. ako prihod naplatim odmah. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izraĉunali neto novĉani tok. tada ce potraţivanja biti niţa. Tada će mi prihod biti jednak naplati.

Ako ste plaćali samo robu koju ste nabavili onda je vaš odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. Ako su vam obaveze na kraju niţe nego što su bile na poĉetku to znaĉi da ste platili sve što ste nabavili u tom mesecu i još da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period ušli. Znaĉi tada ćete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. šta to znaĉi? Da ste platili više nego što je nabavna vrednosti prodate robe. ali iz BS uzimate poĉetno i krajnje stanje potraţivanja od kupaca. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljaĉima. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. Ali šta ako niste platili. Znaĉi i zato kaţemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako što ga povećavamo ako imamo smanjenje potraţivanja od kupaca u odnosu na poĉetni iznos. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako što. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali plaćali. Kada imate ulaganje u cenu koštanja. znaĉi troškovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. Šta će onda biti? Doći ce do povećanja obaveza prema dobavljaĉima. Zalihe na kraju biće jednake zalihama na poĉetku. ili u poslovanje uopšte. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. vaši rashodi. Da li će onda odliv biti veći ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve što smo nabavili odliv će biti manji. da bi ste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. da bi ste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. Znaĉi ako ste nabavili više nego što ste prodali robe. nabavili ste nešto. 244 . sve što ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni koštanja prodatih gotovih proizvoda. Ako su obaveze prema dobavljaĉima na kraju obraĉunskog perioda veće nego što su bile na poĉetku. kakav je to uticaj na odliv? Odliv će biti manji. a niste platili i zato su obaveze porasle. odnosno smanjujemo ako imamo povećanje potraţivanja. ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. jer ne mora znaĉiti da ste vi svu robu koju ste nabavili platili. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. Kada je reĉ o odlivima iz poslovne aktivnosti najveći deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljaĉima.vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. morate uzeti u obzir i promene visine vaše obaveze prema dobavljaĉima. Ako su se zalihe smanjile to znaĉi da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je već bila na lageru. nego nabavite a ne platite ili platite nešto što ste nabavili ranije. Ali pošto to nikada nije tako. ako ste u jednom obraĉunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe neće biti. jeste je prodali ali niste je platili dobavljaĉima. To isto vazi i za proizvodnju. Ako su se vaše zalihe povećale to znaĉi da ste nabavili robe više nego što je prodate i da je prema tome vaš odliv veći nego što je nabavna vrednost prodate robe.

znaĉi da je odliv jednak trošku znaĉi rashodu. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. znaĉi odlivi će biti manji u odnosu na troškove za iznos smanjenja AVR. poreza…kako ćete doći do odliva po tom osnovu. Korigovaćete promenom visine obaveza po osnovu zarada. PVR nastaju kada nešto potrošite a ne platite. Imate u BU troškove zarada. ako su obaveze niţe odliv je viši. jer je plaćanje izvršeno u nekom od ranijih obraĉunskih perioda. Ako su obaveze veće odliv je manji od troška kamata. a nije bilo plaćanja. 245 .смањење обавеза Šta je ovde vaţno i zašto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vaţno je da razumete logiku izveštaja. вред. To je isto kao povećanje obaveza. Znaĉi vi ćete pogledati da li su obaveze na kraju veće ili manje nego što su bile na poĉetku. Te obaveze se nalaze u BS. Isplate po osnovu kamata. Znaĉi odlivi će biti manji od troškova za iznos povećanja PVR jer ste nešto potrošili a još niste platili. Znaĉi svako smanjenje unapred plaćenih troškova smanjuje odlive. To znaĉi da će vam isplate biti niţe od nastalih troškova.смањење залиха + повећање обавеза или . odnosno da su vaše isplate manje nego što je trošak. i ako dodje do smanjenja AVR. kako će to uticati na odnos troškova i isplata. Ako imate AVR i PVR. kako će se to odraziti na odlive.To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povećanje odliva. Znaĉi to je logika koju morate usvojiti. Ako su obaveze na kraju jednake poĉetnim zakljuĉujemo da su u celini isplaćeni troškovi kamata za ovu godinu. jer je deo koji je neisplaćen doveo do povećanja obaveza. продате Робе залиха или . A to znaĉi da je odliv veći nego što su troškovi zarada. Zašto? Zato što ste vi imali unapred plaćene troškove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troškove. u BS imate obaveze po osnovu kamata. Производа или Наб. Kako ćete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. Znaĉi ovde nije reĉ o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. zarada. Ako su obaveze veće zakljuĉujete da niste isplatili sve troškove zarada u tom obraĉunskom periodu. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego što su bile na poĉetku zakljuĉak je da ste platili sve obaveze iz tekuće godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu ušli. + повећање • • • • Трошкови продатих Гот. Ako imate rast obraĉunatih troškova u okviru PVR. i biće veći od troškova. ako dodje do povećanja AVR jer znaĉi da ste vi nešto unapred platili što jos niste potrosili. odliv. Potpuno ista logika je i za kamate. znaĉi logiku koja je drugaĉija od onih koje imate kada bilansirate uspeh.

Znaĉi amortizacija spada u tzv. a ovo su sada ostali rashodi ili troškovi poslovanja. Znaĉi kada vi raĉunate koliko ste platili troškove. Jer kada se smanjuju obraĉunati troškovi? Kada vi platite. Odlivi će biti manji za iznos povećanja obraĉunatih troškova i biće veći za iznos smanjenja obraĉunatih troškva. troškovi po osnovu garancija. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Plaćanja će biti u budućnosti. ne plaćate u ovom periodu. kako bi se reklo. Znaĉi ako imate povećanje obraĉunatih troškova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nešto potrosili a niste platili. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. troškove koji ne izazivju odlive. Da li je bilo plaćanja u tom periodu. Šta jos nismo platili? Troškove za koje smo formirali rezervisanja. negotovinske troškove. • • • • • Готовинска • Плаћања = Оперативни • расхода: расходи • • .Znaĉi ako rastu AVR odliv se povećava. Znaĉi rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. Setite se onih trouglova (vidite na slajdovima) povećanje aktive znaĉi povećanje odliva ali povećanje pasive znaĉi smanjenje odliva.повећање обрачунатих расхода . Ukoliko imate smanjenje obraĉunatih troškova to znaĉi da ste u ovom periodu platili troškove ovog perioda i platili ste troškove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. trošak po osnovu formiranja rezervisanja. zašto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda. ali ne izazivaju odlive. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. Kako mi njih prevodimo u odlive. 246 . vi kaţete…a ĉekajte amortizaciju nismo platili. Nije. Znaĉi to je takodje negotovinski trošak. nema odliva. Vi povećavate troškove i formirate rezervisanja.смањење унапред плаћених расхода + повећање унапред плаћених Расходa - Амортизација + смањење обрачунатих расхода Da bi smo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred plaćenih troškova i povećati za povećanje unapred plaćenih troškova. Znaĉi da ponovimo još jednom. platili ste nekada ranije kada ste kupili mašinu. Troškovi amortizacije. Znaĉi iznos odliva biće manji za iznos amortizacija.

Исплате дивиденде 11. 6.000 50. 7. što ne dovodi do odliva gotovine. u 000 dinara: Рб Позција 1. 4. jer ste vi kao rashod knjiţili nešto što ste platili unapred. Primer: imate BU preduzeća “Avala” koji izgleda ovako. Ako se unapred plaćeni troškovi povećaju onda je odliv veći za povećanje unapred plaćenih troškova.000 12. 8. nemate odliv samo trošite unapred plaćeni trošak. Задржана добит .000 -2000 -4000 4.000 22.2002.000 Пословни добитак Остали приходи Камате Капитални губици Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак 10. i to za period od 1.131. i da bi ste te rashode preveli na odlive reći ćete… izdvajamo ono što ne plaćamo. 5.Ako se unapred plaćeni troškovi smanje to znaĉi da vam je odliv manji od rashoda. Приходи од продаје Пословни расходи.000 3. 10.000 34.000 247 308. укључујући амортизацију од 16.12.000 -20. Za iznos amortizacije rashode ćete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. Znaĉi vi imate u rashodima i amortizaciju. 2.000 54. 9.000 258.

000 10.Рб.000 7.000 68.000 82. Опис 1.000 28.000 -38.000 18.000 -6.000 5.000 Свега Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS.000 234. Обавезе за порез Укупне обавезе Укупна пасива 248 . Емисиона премија 40.000 3.000 40.000 224. 80. E sada hoću da na osnovu toga napravim izveštaj o novčanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga što smo uradili. еквиваленти Свега актива 6.000 234.000 20.000 14.000 Промена 12.000 Задржана добит Свега сопствени капитал 102.000 24.000 14. Добављачи 12. и опреме Дугорочни пласмани залихе Потраживања од купаца Готовина и гот.000 4. Дугорочне обавезе 26.000 80.000 22.000 10.000 -6. Резервисања 11. 16.000 118.000 -6.000 224.000 54.000 9. Акц.000 – ред. 4.000 48. 20.000 14.објек. 8. Садашња вред. 2.000 12.000 106.000 2001 68. Šta treba da raĉunamo? Prvo ćemo raĉunati prilive gotovine od prodaje.000 20. 2002.000 50.000 6. 76.000 -4.000 166. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene.000 14.000 Акцијски капитал 24.000 10.000 20. 8.

Na poĉetku imate 40.000 40. što znaĉi da imate povećanje potraţivanja od kupaca.000 -36. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju poĉetnodg i krejnjeg stanja. Залихе 6. u 000 din. Готовина и готовински еквиваленти Укупна обртна имовина АКТИВА 8. Потраживања од купаца 7.000 Ovo je bilans stanja preduzeća “avala” na dan 31. Стална имовина 1.000.000 234.000 150. Набавна вредност објеката и опреме 2.000.000 223. 249 .000 74.000 4.000 78. Polazite od prihoda. prihodi od prodaje su 308.000 156.000 10.12.000 54. Исправка вредности објеката и опреме 3.000 -52. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU.Znaĉi prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje.000 68.000 6.2002.000 2001 104. Znaĉi pogledajte kakav je odnos izmedju poĉetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci. Дугорочни пласмани у ХОВ Укупна стална средства Обртна имовина 5. da bi ste došli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potraţivanja od kupaca.000. Краткорочне ХОВ 8. a na kraju 54. Садашња вредност објеката и опреме 4.000 76.000 80.000 82.000 16. 132.000 2002.000 14.

smanjićemo rashode. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda. sada imamo rezervisanja koja su bila 12.000.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 250 .000.000 – 14. U rashodima imamo još i plaćene poreze.000+4. Znaĉi obaveze su niţe na kraju.000. 258.000 Sada ćemo izraĉunati odlive.000. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak.000 -4. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda. Znaĉi 258.000 – 16.000. Šta je sa dobavljaĉima? Na poĉetku su 24. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljaĉima.000 – 6.000. Šta ćemo sa tih 4. neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304.000.000.000-6. Šta su prilivi? U šta smo ulagali. Znaĉi to je odliv.000. a na kraju 28.000 =54.000 + smanjenje od 6. Znaĉi ove obaveze od 20.000 – 250. tako da imamo 258. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.000. rashodi iznose 258. promenom AVR i PVR.000-14.000=294. znaĉi da smo potrošili nešto što je ranije plaćeno.000. tako da imamo 258. na šta smo trosili pare? Došlo je do povećanja stalne imovine. Znaĉi povećanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000 – 16.000.000.000. Da li smo imali prodaju nekih dugoroĉnih plasmana.000=6. Tamo piše da smo prodali dugoročne plasmane za 6. pošto je to ono što smo platili. Šta imamo? Pogledajte. Šta ćemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode.000. isplaćeni.000 a sada iznose 14. Šta imamo od investicione aktivnosti? Šta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. Znaĉi ako su naplaćeni svi ostali prihodi.000 – 6.000 i to će biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304.000 – 4. Nadjite u BS obaveze za poreze.000. Znaĉi odlivi plaćene kamate i kapitalni gubitak 2. Znaĉi neto novĉani tok je pozitivan. Znaĉi isplatili smo po osnovu rashoda 218.000 – 6. Znaĉi prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10. zalihe (pronadjite zalihe) su bile 14. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaćeni. Znaĉi koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250. a to morate proveriti na bazi raĉuna glavne knjige odnosno iz napomena.000 a sada su 26. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20.000 i smanjićemo rashode i za iznos amortizacije. a sada 8.000 – 4.000.000. Formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. Šta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16.Šta ćete sa tim povećanjem da uradite? Smanjujemo prihode.000 = 26.000.000. Sada nadjite poziciju dobavljača. znaĉi da su veće za 4.000 = 218.000. Znaĉi 308. Koliki je odliv? Odliv je veći za smanjenje obaveza. toliki su sada prihodi. I sada izraĉunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti.000. bile su 20. Šta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljuĉujući i amortizaciju? 258.

000+36. Znaĉi emsija akcija je 26.000. za koliko je povećana emisiona premija.000= 58.000 zato što smo za toliko prodali. Pošto je sredstvo novo.000=16. Znaĉi neto promena gotovine je 4. Da li je toliko u BS? Jeste.000. zato što je to vezano za poslovanje.повећање потраживања • од купаца • Прилив готовине 308.000.000= -4. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28. Priliv od prodaje 2. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. koliki je priliv. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6.000 i imamo negativan neto novĉani tok 22.000. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti. Objasnite ili kako utvrdjujete neto novĉani tok iz poslovne aktivnosti.000 tretirmo kao priliv. I imamo isplatu dividendi 12.000.000 294. negativan je i iznosi -22. imate povećanje stalne imovine. Pa smo smanjenje tj. ili ste kupili otpisano. Pogledajte sada kapitalni gubitak. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti. a odliv od ulaganja 28.000. Da li je 6.000.000-54.000. taj gubitak koji ste. pa 58.000. pa kaţem koja metoda.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo.000.000.000. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih…. Šta smo još imali? Imali smo dividede i dugoroĉne kredite koji su se smanjili. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na poĉetku perioda? 20.000. i ako ih nema znaĉi da smo ih isplatili. Za aktivnosti finansiranja.000 a priliv 6.000 . Znaĉi ukupan neto tok gotovine u ovom preduzeću je negativan i iznosi 4.000. nema ih. Ja vas pitam na ispitu.000. kolika je gotovina na kraju? 20.000.000 a na kraju 132. Vezano u smislu.000. 54. koji je nastao pri prodaji. Tako da neće biti 2.000-4. direktna ili indirekta? Hoću da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povećan za 6. Indirektnu metodu ćemo idućeg puta. tako da ne moţete da na bazi razlike sadašnje vrednosti utvrdite visinu promene. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti. naša odluka je bila da izvršimo prodaju imovine.000 nego 6. priliv je bio 26. Znaĉi imamo odliv po osnovu otplate kredita 50. Приходи од продаје • . • 1. Mi smo ga već jednom tretirali kao odliv (kod poslovne aktivnosti). Na poĉetku je bila 104. 28. Znaĉi kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak. Koliki je bio priliv. vi ste vršili otpisivanje postojeće imovine.4.000. kolike je neto novĉani tok? On je -36. znaĉi da ste kupili za 28. Priliv je 2.14.000. Na to treba da dodamo gotovinu na poĉetku perioda. Koliki smo onda naplatili.000. zašto 6.000.000 i razlika je 28.000.000 251 . znaĉi kako izgledaju novĉani tokovi za investicionu aktivnost. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti.

тако да је стварни прилив 2. Готовина од осталих прихода 10..000) = 26. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.000 . јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.000 + (-6.смањење залиха .000 .000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.6.000.4./ . Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6.000 Готовина је једнака висини прихода.14.повећање резервисања . Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2.повећање обавеза према добављачима .000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1.000.000 218.000.000 • 2.• 2.16.000 .000 Обрачун одлива 1.000 • 3.000 50. Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. Емисија нових акција 28. Куповина сталне имовине = 28. при продаји је остварен капитални губитак од 4. Исплата дивиденди 12.000 . Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258.безготовински расходи/аморт.000 252 .

Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања 9. Токови готовине из пословне активности 1. Одливи на име пореза 7. Укупни приливи из пословне активности 4. Прилив по основу продаје 6. Укупни одливи из пословне активности 8.Izveštaj o tokovima gotovine Рб Позиције .000 54.000 304.000 26. Улагања 10 Одлив за куповину сталне -28.000 дуг.000 . Одливи на име осталих пословних активности 6. 294.000 10. Приливи од продаје производа 2.000 250.000 253 претколона Главна кол. Одливи из пословне активности 5.000 6.000 218. Приливи из осталих активности 3.

22..000 254 . периода 18 Готовина на крају .000 20. (8+11+15) 17 Готовина на почетку .000 . кредита 14 Исплата дивиденди . финансирања 16 Нето ток готовине .000 16.000 11 Нето готовински ток из .36. 13 Отплата дугорочног . инвестирања Токови готовине из финансирања 12 Емисија нових акција . периода 26.000 . имовине .000 -12.36.000 -50. 15 Нето готовински ток из .

Емисиона премија 3. Акцијски капитал – редовне акције 2.000 Utorak. MRS 7 koji se bavi Izveštajem o novĉanim tokovima dopušta primenu i jedne i druge metode.000 80.000 224.000 14. Дугорочне обавезе 5.000 24.000 102. decembar 2004. резервисања 6. ali se u njemu navodi da je poţeljna primena direktne metoda. Indirektna metoda polazi od neto dobitka. a ona prva je aktiva….000 50.000 118. ali o gotovinskim tokovima pruţa mnogo manje informacija nego direktna metoda.000 24. u gotovinske tokove. Текуће обавезе према добављачима 7. Задржана добит Укупно трајни капитал Обавезе 4.000 12.000 40. Обавезе за порез Ü Укупно обавезе ПАСИВА 26. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga ĉešće koristi.000 20. Ako se podje od neto dobitka da bi se došlo do neto gotovine moraju se izvršiti odredjene korekcije.000 68.000 20. Primer za izradu izveštaja o novĉanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom. koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv 255 .000 106.I ima još jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva .000 234.000 166.000 18. Njena je suština da se izvrši konvertovanje tokova rentabiliteta. Kod nas se koristi direktna metoda. 21.000 28. a direktna metoda od prihoda od prodaje.

znaĉi odliva. saglasno Naĉelu nastanka poslovnog dogadjaja. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. Kursna razlika se iskljuĉivo vezuje za potraţivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. Ako raste pasiva ili imamo povećanje priliva ili rast obaveza npr. Amortizacija 2. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. Kod banaka je isto. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. a nominalna vrednost za 6000. a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potraţivanja. je bila 22000. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. u neto dobitak. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. a naplate će uslediti kasnije. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod. Kada se knjiţi kursna razlika ako je negativna povećavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode. tako da je emisinona premija je povećana za 20000. Zatim smanjujemo za povećanje pozicija Aktive. Da li se za iznos kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. Troškovi rezervisanja koji kada ih formiramo povećavamo rashode. Jer su u rezultat. god. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljaĉima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povećanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. Kada se one povećavaju došlo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. a povećanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu plaćeni i odlivi su manji. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog našeg BS i pošli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. Znaĉi iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. znaĉi podatke za dve uporedne godine.gotovine. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. a isplate po osnovu njih će nastati u nekom narednom obraĉunskom periodu. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj naĉin. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. Korigovanje se vrši tako što neto dobitak povećamo za sva povećanja pasive. Korigovati znaĉi ili povećati ili smanjiti. investicione ili finansijske aktivnosti. I obrnuto svako smanjenje Aktive je priliv a svako smanjenje Pasive odliv. jer su povećanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. jer svaki rast aktive znaĉi odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. a isplate će biti u narednim obraĉunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odraţava se preko promene visine obaveza ili potraţivanja. 3. ukljuĉeni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeća ili da li će uopšte izazvati odliv gotovine u datom obraĉunskom periodu kao na primer: 1. Oba priliva pripadaju 256 .

Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. a tu nabavku ćemo tretirati kao odliv. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povećati iznos gotovine. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. Izveštaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost.prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak Imali smo smanjenje zaliha što znaĉi da su rashodi veći nego što je bilo plaćanje. Kupili smo mašinu za 28000 došlo je do povećanja A. a smanjuje za povećanje pozicija A i smanjenja pozicija P. sto znaĉi da na 1 din. već se on mora i naplatiti. Znaĉi promene na dugoroĉnim i kratkoroĉnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti.58 din. neto dobitak je 34 000. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. Dugoroĉne HOV.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Kod dobavljaĉa je doslo do povećanja obaveza za 4000 i to je povećalo prilive gotovine jer su isplate niţe od rashoda koji nije u celini plaćen. 1. koji se dobija kao odnos 257 . Imamo sada negotovinsku A. Drugi pokazatelj koji se moţe koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. jer je se povećala A. U našem primeru je ovaj pokazatelj 1.U imeniocu se mogu naći neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeća posle oporezivanja. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenošću tog dobitka neto gotovinom.. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeća. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. Izveštaj o novĉanim tokovima dobija na znaĉaju i sve više će se odluke donositi na bazi njega. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. dobiti preduzeće generiše 1. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasniĉkih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. Na kraju zapamtiti PRAVILO. Neto dobitak se povećava za sva povećanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P.Kada smo izraĉunali iznos neto novĉanog toka moţemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspešnosti preduzeća. potrošili smo nešto što je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. iz poslovne aktivnosti. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplaćen. Imali smo povećanje potraţivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. 2. Imamo i obaveze za dugoroĉni kredit. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje moţemo li mi to platiti. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti.

Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za raĉunovodstvene standarde. Pored ovih pokazatelja postoji još jedan. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo što je to ovde razvijenije prikazano po akciji.Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000. Na svaki dinar uloţenih sredstava se ostvaruje 23. otplatili smo dugoroĉni kredit od 50 000. koji se sve ĉešće koristi. što znaĉi da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000. jer ih naš zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moţe se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. koji je smanjio naša poĉetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. U našem primeru je ovaj pokazatalj 17. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANAKA Vrši se po pravilima koja vaţe za izveštavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. 3. Ne učiti rezerve uslovljene korišćenjem poreskih olakšica. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski poloţaj preduzeća. Kako smo trošili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. posebno osiguravajućih kompanija doneo poseban standard. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. a na kraju negativan NNT od 4 000.5 .Treći pokazatelj koji moţemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /proseĉna ukupna sredstva Proseĉna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na poĉetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. Neto gotovina koju preduzeće ima se moţe koristiti ili za nova ulaganja ili za razduţenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogućava da se bar pribliţno prate i vide oscilacije obima sredstava. sada Odbor za standarde finansijskog izveštavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji moţemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. jer MRS 1 258 . Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000.

Teško je oĉekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. Specificnosti fin. a danas svako preduzeće bira banku ĉiji ce komitent biti. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je reĉ o bankama. Ti rizici se ne mogu otkloniti. Oni ţele da ocene sigurnost svog uloga u banku. kako treba da bude izvršeno rašĉlanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. Znaĉi on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izveštaje banaka. odredjuju pravila koja se odnose na sve. Privreda i banke imaju zajedniĉke interese i kroz realizaciju tih zajedniĉkih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeća i banaka. a zadatak banke je da privuĉe što je moguće veći broj dobrih komitenata. u najboljem mogućem svetlu preko finansijskih izveštaja. izveštaja preduzeća.i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. izveštaji banaka. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuĉeno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izveštaja banaka. ali ovde zbog specifiĉnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka. Izveštaji banaka imaju veoma širok krug korisnika. Pojedinaĉni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. Odluke koje svaki pojedinaĉni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. ali i pojedinaĉne korisnike. privredom i drţavom. odnosno onemogućiti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. sposobnost banke da se odrţi na dugi rok. To su sve informacije koje ţeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeća. Banke nisu servis privrede. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. ali ono što se moţe uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izloţena. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. poveriocima. sistema zemlje. izveštaja. a korisnici tih izveštaja pokušavaju na bazi u njima sadrţanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. koje vlasnici oĉekuju. Što se tiĉe specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. već time kako treba da izgladaju fin. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe što se tiĉe finansijskih izveštaja. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susreću. utvrditi stepen te izloţenosti i pronaći instrumente kojima će se ti rizici otkloniti. jer banke posluju sa stanovništvom. koja će im uz najniţe troškove pruţiti usluge koje su im potrebne. Privreda svoja plaćanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. Svako preduzeće i svako od nas pojedinaĉno odredjene poslove obavlja preko banaka. Osnovni smisao upravljanja bankom je drţanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izloţena. Veoma je znaĉajan uticaj poslovnih banaka na odrţanje stabilnosti fin. Nekada je drţava odredjivala preko koje će se banke raditi. ali je poslovni rizik preduzeća manji i broj rizika je manji. visinu dividendi koje će dobiti. Jedan od vaţnih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. Te potrebe za informacijama su drugaĉije nego kada se radi o korišćenju fin. izveštavanja banaka uslovljene su specifiĉnošću operacija ili poslova kojima se banke bave. I preduzeća su izloţena rizicima. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvećaju sredstva koje su njihovi vlasnici uloţili u njih kao i kod preduzeća. vlasnicima. Ona vrši tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke 259 . taĉno je da banke pruţaju usluge privrede.

jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viškove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine.. ali kod banaka ne moţe se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu.. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. U sluĉaju da 260 . kod nas Narodna banka Srbije. Banka radi tudjim novcem. nema odrţanja preduzeća na dugi rok ako nisu likvidna. 2. ona oĉekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog raĉuna prebaci novac na raĉun nekog drugog banka to moţe izvršiti. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izloţenosti banaka rizicima. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moţe omogućiti povlaĉenje njihovih depozita (ako nisu oroĉeni). tromeseĉno. da vodi raĉuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. Sada ćemo govoriti o onim fin. Propast banke ugroţava egzistenciju pojedinaca. Da je depozit preduzeću uvek dostupan. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. Jako je malo uĉešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. znaĉi citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopšte imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. moraju odrţavati odredjeni iznos novĉanog kapitala. izveštajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. da u svom poslovanju ne pravi troškove koje ne moţe pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). Banka radi sa tudjim novcem.na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). Prvo nas zanima da li banka moţe da vrati depozite koje je prikupila kad god to traţe deponenti i moţe li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je raĉun banke blokiran) banka ne postoji ako je njen raĉun blokiran. Ti izveštaji mogu biti: dnevni. Svakom je vaţno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. izveštava o brojnim pitanjima Centralnu banku. Iako je odrţanje likvidnosti uslov odţanja preduzeća. Banka koja ne moţe da vrati novac ne treba da postoji. ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. izveštajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. već i obaveze prema deponentima. Pri ĉemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. jer propast jedne velike ili više manjih banaka moţe ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. Napred je pomenuto da u fin. a deponenti banke su pojedinci i preduzeća. jer Centralna banka ţeli da proceni kada je izloţenost poslovnih banaka rizicima takva da neće moći da podnese. meseĉno. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. Ako firma otvori raĉun kod neke banke i drţi novac na tom raĉunu. na 8 dana. da plasira sredstva tako da moţe uvek da ih naplati. Rizici kojima su banke izložene Rizik likvidnosti je rizik da banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze. 3. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. vraćanje svojih obaveza o roku i plaćanje kamate. Zato je vaţno da se odrzi likvidnost i solventnost banke.

Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. postojao bi valutni rizik. institucija plaća kamatu (pasivna kamata). Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. Banka na oroĉene depozite i kredite od drugih fin. ali je vaţno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. evrima. Volks itd. jer banci nije sve jedno ko su joj deponenti. nije sve jedno ko su joj poverioci i koje su roĉnosti krediti koje je uzela. Tržišni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trţištu. Kamatni rizik bi npr. Ona naplaćuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata).deponent ţeli da povuĉe svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaţe da nema novac. Ako joj njeni duţnici ne vraćaju pare kako će ona biti u mogućnosti da vrati svoje obaveze i da omogući povlaĉenje depozita svojim komitentima. Ovome još treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. Znaĉi likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlaĉenja depozita i u pogledu plaćanja obaveza poveriocima. kao kod nas nove banke Raiffeisen. Banka nastoji da njena devizna A bude veća od devizne P. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. Ti iznosi pokazuju koliko je od potraţivanja nenaplativo. HVB. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. pa bi se u krajnjem sluĉaju moglo desiti da na izvore plaća veću kamatu nego što naplaćuje na svoje plasmane. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domaće koristi i stranu valutu. odnosno kreditni rizik kome je banka izloţena. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi došlo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. jer se menja kurs ostalih valuta. Postoje kratka i duga devizna pozicija. Potreba za bankarskim uslugama postoji. kog roka dospeća su da bi procenila da li postoji rizik neplaćanja. Ĉak i kada bi bio miran kurs. Ako se pojavi nova banka. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. jer je ona pozajmila tudji novac. Banka ima potraţivanja i obaveze u dolarima. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im još nije vratio. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potraţivanja postojaće valutni rizik. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da će joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeća u punom iznosu. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. Izloţenost kreditnom riziku se moţe videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potraţivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplaćena potraţivanja. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnoteţenu deviznu poziciju. One su pokušale da privuku sredstva 261 . a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izloţena valutnom riziku. Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude što veća. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugroţavaju rentabilnost i likvidnost banke. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrţanja likvidnosti. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. jer je to njena zarada.

. Potencijalna obaveza je ona ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Jeste MRS 1 opšti. U vezi sa računovodstvenim politikama mora se još objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). Videće se gubici zbog nenaplativih potraţivanja. kako su procenjivani plasmani u HOV. Za razumevanje izloţenosti banke bilo kom riziku neće biti dovoljno samo posedovanje fin.stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domaćim bankama usled problema sa starom deviznom štednjom. MRS 23 koji se bavi kamatama (troškovima pozajmljivanja). Obaveze su posebno veţne npr. Ona moţe istupati na berzi uz posebno ovlašćenje. ali pošto imamo poseban standard za banke uvek će se dati prednost rešenju datom u MRS 30. U ovom sluĉaju dok se ne dogodi nešto zbog ĉega komitent neće biti u mogućnosti da izmiruje svoje 262 . date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. odnosa sa klijentima. Sredstva stanovništva su se usmerila prema tim bankama. Zato uprava preduzeća mora da objasni mehanizme kojima drţi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izloţena. likvidnosti. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trţišnog rizika. već njome finansiraju potrošnju stanovnistva (keš. Finansijski izveštaji banaka treba da pruţe osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinaĉno. informacione osnove. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. odnos izmedju proseĉne A i P kamatne stope. Sve dok komitent uredno izvršava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. izveštaja. instrumentima. promene u visini depozita. izveštaja se neće moći saznati šta uprava banke radi na kontroli tih rizika. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu mašine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da će ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. Što se tiĉe prezentacije izveštaja relevantan je MRS 30. ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u raĉunovodstvenim politikama banke. I MRS 18 Prihodi vaţi za banke. ako se trgovalo HOV moraće se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da ĉine vise od 20% njene ukupne A. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. već i da uprava banke obrazloţi na koji naĉin upravlja i kontroliše te rizike. Pojava novih je izloţila stare banke trţišnom riziku. Ali iz fin. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav naĉin da ispunjavaju zahteve sadrţane u MRS i to kada je reĉ o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeća vaţe i za banke. na koji naĉin je izvršeno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Ovo je jako vaţno. ali to nije neophodno. Ovaj MRS zahteva objavljivanje primenjenih raĉunovodstvenih politika banke. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trţišni rizik. Banka da garanciju i naplaćuje je. solventnosti. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. promene u broju komitenata. isto vaţi i za rashode. koliki je neto prihod od kamate. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. Banka se mora ponašati tako da ni jedna nova banka ne moţe ugroziti njenu poziciju. potrošaćĉki krediti).. To zavisi od naĉina njenog rada. za banke MRS 16 je primenjiv ali ima mnogo manje znaĉaja nego za preduzeća. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Vaţe svi standardi kao i za preduzeća samo se neki više primenjuju od drugih. a ne mora trgovati HOV. Na osnovu izveštaja banke svaki korisnik treba da bude u mogućnosti da proceni bilo koji rizik. Banka moţe. inflacijom.

Tada će banka morati da plati umesto svoga komitenta. kroz sadrţinu pozicija. 3. Znaĉi stigli smo do bilansa uspeha. Ako Centralna banka kaţe da su naši plasmani dobri. 4. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvršene procene gubitaka da ne bi došlo do manipulisanja rezultatom banke. Ako postoji opšti finansijski (bankarski) rizik. Prihodima od kamata i sličnim prihodima Rashodima od kamata i sličnim rashodima Prihodima od dividendi Prihodima od naknada i provizija Rashodima od naknada i provizija Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 263 . a Centralna banka ipak traţi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opšte rezerve. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. Uvek je finansijski izveštaj odraz onoga što firma radi. Prošli puta sam bar probala da vam objasnim zbog ĉega je vaţno da finansijsko izveštavanje banaka bude uredjeno na naĉin koji odgovara specifiĉnim aktivnostima koje banka sprovodi i posebnom znaĉaju koje banke kao finansijske institucije imaju po finansijski a time i ukupni privredni sistem zemlje. Danas ćemo govoriti o tome kako ti izveštaji izgledaju i ja ću pokušati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izveštaja. BILANS USPEHA • Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: • • • • • • 1. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima? Mora postojati raĉunovodstvena politika koja je primenjivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. a potom o bilansu stanja. treba primeniti bruto princip pri izveštavanju. ali zbog dalekog roka dospeća treba formirati rezervu iz dobitka za svaki sluĉaj. 2. dakle. kroz njihov redosled pokušava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specifiĉnih aktivnosti. i sećate da se u finanasijskim izveštajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja (posledice po imovinu) koje su izvršene u toku nekog obraĉunskog perioda. U bilansu uspeha treba preihodi i rashodi da budu grupisani prema njihovoj prirodi. Stvarna obaveza se mora iskazati u B. Ja ću prvo priĉati o bilansu uspeha. 6. Raĉunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da će nastati. 5. onda ne postoji rezervisanje. Ta rezerva se tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. Ako se to dogodi tada će potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. ali to je rezerva a ne rezervisanje. i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da će biti naplaćena.obaveze. Za glavne vrste prihoda i rashoda.

Kako izgleda naš bilans uspeha? Znaĉi to je minimum koji mora biti objavljen. Opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrţi: Informacije o prihodima. iza toga idu rashodi od kamata. Drugim poslovnim prihodima 9. Kako su sada ove informacije ĉije se objavljivanje traţi upakovane u naš bilans uspeha. posebno prihodi od naknada i provizija. a ne po istorijskom trošku. do ovde se poštuje bruto princip. tj. opšti operativni troškovi. iza toga ide pozicija koja govori (znaĉi ovo nije bilansna shema. a ovde kaţe dobici umanjeni za gubitke. rashodi od kamata. jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti. a ako je niţa imate gubitak. zatim imamo prihode od naknada. Opštim administrativnim rashodima i 11.• • • • • 7. potom rashodi od naknada i provizija. primetite da ovde imate bruto princip. znaĉi primenjuje se neto princip. a ovi dobici i gubici su oni koji nastaju po osnovu drţanja HoV. već samo spisak informacija koje bu mora da sadrţi ćemo posle videti kako je ovaj zahtev uvaţio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi. znaĉi vi ste trgovali i ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. Šta su gubici po zajmovima i avansima? To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita i plasmana. gubici po zajmovima i avansima. jer se u ove naknade ukljuĉuju i provizije. zatim dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz plasmana u HoV. i sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata i sliĉni prihodi. i dobitak po osnovu nakanada i provizija. zatim opšti administrativni. uvaţavajući malopre navedene zahteve u standardu 30. znaĉi zahteva se apsolutno objavljivanje toga. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. dobici umanjeni za gubitke koji proistiĉu iz trgovine HoV. rashode od naknada. dakle za ove prihode i rashode nije dopuštena primena neto principa. Gubicima po zajmovima i avansima 10. na dan bilansa ona je još u vašoj svojini ali je njena trţišna vrednost ili niţa ili viša od one po kojoj vi tu hartije vodite u vašim knjigama. 264 . znaĉi ako je viša vi imate dobitak. pa odmah potom rashodi od kamata i sliĉni rashodi. pogledajte prihodi od kamata. U našem bilansu uspeha. ovo su realizovani dobici i gubici. A zašto se do ovde postuje bruto princip? Zato što su ovo osnovni prihodi i rashodi banke i zbog toga se insistira da bude objavljen podatak i o visini prihoda i o visini rashoda. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8. kako bilans uspeha naših banaka izgleda. znaĉi vi drţite HoV. znaĉi koja je razlika iz ova dva. razlika izmedju tih dobitaka i gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. dobitak po osnovu kamata moţe se zvati jos i neto prihod od kamata (mada je po meni dobitak sasvim odgovarajući naziv). zatim drugi poslovni prihodi.

ostale poslovne prihode i nakon toga idu rashodi. Ako su veći vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode. Ovo je sadrţina bilansa uspeha koji se sastavlja u našim bankama. iza toga imate samo vanredne prihode i vanredne rashode. znaĉi neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. A sša su glavni rashodi ? To su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka plaća na depozite i na uzete kredite). zatim imate i prihode od promene vrednosti imovine i obaveza i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imaćete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine i ovo će biti iskazano u okviru ovih pozicija) i imate dobitak iz redovnog poslovanja. 265 . gubici koje je imala na prodaji HOV. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi i provizije. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz poštovanje bruto principa. to je onaj segment redovnog rezultata. ostali poslovni rashodi. kod nas. i rezervisanja. odnosno neto vanredni gubitak). naknada i provizija kao i dividendi budu objavljeni posebno. iz ĉega zakljuĉujemo da se kod integrisanja dobitka. a tamo gde vršite procenu idete na rezervisanja. visina poreske obaveze. Porez na dobit 2. a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa i plasmana. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuće godine kroz dve pozicije: 1. znaĉi tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. sabiranjem poslovnog rezultata i neto vanrednih prihoda. Koja kamata je prihod banke? Aktivna.Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika i neto rashodi zavisno od toga šta je veće. Dobit posle oporezivanja (dobit za raspodelu) Sada ćemo malo da o ovim pozicijama popriĉamo. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit (dobit pre oporezivanja). okrnjenog bruto principa i neto principa. bez prebijanja (primena bruto principa). pa ako su pozitivne veće imate neto prihod od kursnih razlika. a ako su veći vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. primenjuje okrnjeni bruto princip. to je kamata koja se zaraĉunava na plasmane i kredite koje banka daje. to su pojedinaĉni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potraţivanja. nakon toga ide izraĉunati porez na dobit i nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. vrlo ĉesto ćete sresti taj termin kod nas). znaĉi pozitivne i negativne kursne razlike se saldiraju. Šta je ovo neto vanredni prihod i neto vanredni rashod? (bilo bi bolje da se kaţe neto vanredni dobitak. a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potraţivanja a ĉija se visina utvrdjuje procenom. banka mora ostvariti prihod iz koga će moći da pokrije te svoje rashode. jel se secate toga da dobitak moţe biti integrisan u bilans stanja. i dobit nakon oporezivanja. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. a ako su negativne kursne razlike veće imaćete neto rashod od kursnih razlika. zatim imamo prihode od dividendi i uĉešća. gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja i opšti administrativni rashodi (opsti troškovi poslovanja. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. operativni rashodi. jer poslovanje banke izaziva rashode.

vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje ćete pokriti pasivnu kamatu i još će vam ostati dobitak kao vaša zarada. Šta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. Ako imate depozite vi morate plaćati kamatu (oroĉeni depoziti. naravno. ako spusti malo naknade za usluge. Banke se smatraju jako dobrim. ali prihodi od naknada. sada tu poštoji podruĉje za politiku banke. koliko banka ima klijenata. Znaĉi. šta ćete reći. znaĉi koliko je usluga banka pruţila. i ako su niţe cene usluga. ukupan prihod od naknada moţe biti veliki. šta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim što plasira sredstva? Ona pruţa ĉitav niz usluga svojim klijentima. Šta govore naknade. uzeti krediti). ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. Kako ćete proceniti. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope i od obima sredstava koja su plasirana. ako vam pare stoje na raĉunu. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veći od rashoda po osnovu naknada da ona ĉak moţe makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda i rashoda po osnovu naknada. To je velika stvar. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo ĉesto kao instrument konkurencije. jer znaĉi šta vas zanima? Zašto se ovde dopušta neto osnova? Pa mene zanima da li smo 266 . ako je ovaj dobitak visok. da pruţi veći broj usluga i da ukupan prihod od kamata bude viši. rekla da je jedan od rizika kome je izloţena banka kamatni rizik. kao instrument svog ponasanja na trţištu. kada sam vam govorila o rizicima. Prodaja HOV moţe dovesti do ostvarenja dobitaka i gubitaka i o njima se izveštava na neto osnovi. vi moţete imati puno para kao banka. po osnovu tih usluga ona naplaćuje naknade. zato je taj pokazatelj vaţan i to je razlog zbog ĉega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda i rashoda po osnovu kamata. Znaĉi. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to naši prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podruĉju. to se vidi preko visine prihoda od naknada. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vaţna. koliki su rashodi po tom osnovu i koliki dobitak ostvaruje. koliko usluga njima pruţi i koliko prihoda po osnovu toga ostvari.Zašto je vaţna visina neto kamate? Secate se da sam vam. ona uspeva da njene aktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa i ne samo to! Visina prihoda od kamata. ona će onda privući komitente i broj pruţenih usluga će rasti. i vi je morate platiti. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke i ocenjujete njenu sposobnost da kontrolise kamatni rizik. vama teĉe pasivna kamata. rashodi poštoje. banka moţe sniţenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveća. ako nisu plasirane. naravno ona i koristi naknade drugih banaka. I zato visina ovog prihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke. nema prihoda od kamate. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontroliše kamatni rizik. iskazujete u bilansu uspeha samo. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. obim zaposlenosti banke. od ĉega zavisi? Ne zavisi samo od visine kamatne stope.

koja se ogleda u tome da vam drţava da odredjene depozite da drţite.HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. Naravno. trgujemo i stranim valutama. a kada se sastavlja bilans uspeha da se objavi kolike su ustede zbog toga što se oplaćaju niţe kamate na ove depozite nego što je to uobiĉajeno. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drţavne pare. ili njenih agencija na koje se plaća kamata koja je niţa od tekuće. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je plaćala na depozite drţave i zato je vaţno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drţave. jer je reĉ o velikim sredstvima na koja je banka po pravilu plaćala kamatu koja je bila niţa od tekuće. da se izraĉuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga niţi. radimo menjacke poslove i po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. Znaĉi prosto se uprava banke zeli naterati. sredstva fondova) u povlašćenom polozaju. smatralo se da u banke kod kojih drţava drţi svoje depozite (budzetska sredstva. vi znate da su pre formiranja trezora a i sada još uvek depoziti drţave bili locirani kod vrlo odredjenog i vrlo malog broja banaka. objavite koliko para drţite od drţave i nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveći deo vaše dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujući tome što plaćate na depozite manje kamate nego što plaćaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drţavu kao deponenta. ne! Zanima me uspeh! A on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. drţanje depozita drţave vezano je sa znaĉajnim rizicima. znaĉi kamate koja se plaća na ostale depozite. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vaţno i na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaže (a to ćete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoć drţave. prodajemo je. trţišne kamate. trţišne kamate. 267 . kupujemo odredjenu valutu. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veća. osim toga. zato što onog trenutka kad neko u vladi odluĉi da povuce depozite banka moţe biti dovedena u ozbiljnu situaciju i to u pogledu likvidnosti i u pogledu rentabiliteta.

4. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. Naravno. koliki su drugi depoziti na novĉanom trţištu. zatim drţavne i druge HOV koje se drţe radi prodaje kratkoroĉne HOV .BILANS STANJA Aktiva 1. odnosno u trezoru centralne banke. koliko iznose blagajniĉki zapisi i druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke. Certifikati o depozitu 5. koji su iznosi koji se duguju deponentima. promisorne note i druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice.HOV namenjene prodaji. plasmani u HOV. znaĉi ovo nisu sve pozicije koje sadrţi bilans stanja. Plasmane. Blagajniĉki zapisi i druge obv. Drţavne i druge hartije od vrednosti koje se drţe radi prodaje. Plasmane u hartije od vrednosti Pasiva 1. znaĉi ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju i smatraju se ekvivalentima gotovine. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaĉi kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka. krediti i avansi dati drugim bankama. gde banka drţi gotovinu? Na raĉunima kod centralne banke. Znaĉi. ali su pozicije koje moraju u bilansu stanja biti odvojeno objavljene. ovo su u stvari ekvivalenti gotovine. 268 . Druge plasmane na novĉ. banke i drugih PB i banke i trţišta novca. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novĉanom trţištu. Druga pozajmljena sredstva Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno šta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja.koje se mogu diskontovati kod NB 3. meniĉne HOV) i druga pozajmljena sredstva.trţištu 6. ali svi viškovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6. 5. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4. Zajmove i avanse komitentima i 7. po standardu 7 sredstvo koje se moţe pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku i kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti. zajmovi i avansi dati komitentima. Zatim. Depoziti od drugih banaka 2. Gotovina i salda kod centralne banke 2. krediti i avanse date drugim bankama. plasmani. Drugi depoziti na novĉanom trţištu 3. sertifikati o depozitu. ima naravno nešto gotovine i u svojim blagajnama. Ovo odvojeno prikazivanje pomenutih pozicija motivisano je potrebom da se jasno sagledaju odnosi izmeĊu banke i CB.

vrlo ĉesto imaju istu roĉnost. i jedno i drugo su plasmani. osnovna sredstva. Šta prvo moţete primetiti? Pogledajte aktivu. dakle u kojoj meri je 269 . koje moţemo izjednaĉiti kao da imamo gotovinu. ostala sredstva i AVR i odloţena poreska sredstva. HOV i drugi plasmani kojima se trguje. osim toga prošli puta sam vam priĉala o vaţnosti likvidnosti i solventnosti banke. gotovina. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeća klasifikovana je po stepenu opadajuće likvidnosti. pa onda idu nematerijalna ulaganja.Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka • Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti • Depoziti kod NB • Potraživanja za kamate i naknade • Plasmani bankama • Plasmani klijentima • HOV i drugi plasmani kojima se trguje • Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Nematerijalna ulaganja • Osnovna sredstva • Ostala sredstva i AVR • Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrţane u našem bilansu stanja. Banka radi novcima. gotovinski ekvivalenti. ovde prvo ide gotovina i gotovinski ekvivalenti i to je sasvim normalno imajući u vidu da govorimo o bilansu banke. Plasmani bankama na strani aktive i videćete depoziti banaka na strani pasive treba da pokaţu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. mi ţelimo da iz ovog bilansa odmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze i zato na prvom mestu unosimo gotovinu i gotovinske ekvivalente. mi smo kod preduzeća imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. pa plasmani bankama. Hajde sada malo da neke… sadrţina većine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. to je ono što predstavlja imovinu sa kojom banka radi. zatim uĉešća u kapitalu i ostale HOV raspoloţive za prodaju. jer to su kratkoroĉna potraţivanja. depoziti kod narodne banke. plasmani klijentima. ipak se insistira da plasmani koje drţimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata (klijenata). ali su date odredjenim redom. zatim tek idu potraţivanja za kamate i naknade. depozite kod narodne banke. mislim da bi moţda trebalo objasniti zašto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentima.

tu je potpuno isto kao kod preduzeća. Zašto se razdvajaju ove HOV? Još jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rašćlanjavanje vrši prema roku dospeća.ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drţi kod drugih banaka ali i iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka i to je razlog zbog ĉega se insistira na podvojenom iskazivanju i plasmana i depozita koji se odnose na druge banke. Banka je osnovana zato da radi sa parama. elektronsko bankarstvo. da budu sigurne. koji banke koriste za pruţanje usluga klijentima. Dakle. Šta mislite šta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videćete da se tu najĉešće kao nematerijalno ulaganje navodi softver. da potom kada vrednost akcija tih preduzeća poraste. ali to je prosto bio verovatno jedini naĉin da ona izvuĉe sredstva koja je u takvo preduzeće već uloţila. Ti softveri nisu jeftini i predstavljaju nematerijalno ulaganje kod većine banaka. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaĉi da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. dakle mogu biti prodate. to su kratkoroĉne HOV. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se 270 . da konvertuje u uĉešća i da sticanjem uĉešća i prava uticaja (odnosno mogućnosti uticaja) pokuša da ta preduzeća uvede u zonu rentabiliteta. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. izvrši njihovo otudjenje i da na taj naĉin izvuĉe sredstva koja je u takva preduzeća uloţila. O uĉešćima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam. Šta imamo od mašina? Mašinu za brojanje gotovine. Uĉešće osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano i to nije sluĉajno! Dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. pogotovo ako je reĉ o dobrim bankama na koje mi ţelimo da ostvarimo uticaj da bi smo unapredili sopstveno poslovanje. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao mašine. namenjene prodaji u roku od 12 meseci i na HOV koje su raspoloţive za prodaju. Svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. Osnovna sredstva. to su jedine mašine. mogu imati i uĉešća u kapitalu nekih drugih banaka. jedino nemamo mašine. putem odobrenih kredita. uĉešće u kapitalu banaka moţe se smatrati poţeljnim. da ih delimo na HOV kojima se trguje. banka nema dugoroĉni interes da poseduje uĉešće u preduzećima. A kada je reĉ o uĉešćima u preduzećima to su po pravilu samo uĉešća koja banka privremeno poseduje i ĉije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time što je banka morala neka svoja potraţivanja. ali zato imamo automobile. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti uĉešća koje ona ima u nekom preduzeću. koja nije mogla da naplati od preduzeća. kartiĉarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. Naravno zgrade ovde uvek nose znaĉajna sredstva. budu dobro opremljene. ali su raspolozive za prodaju. stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija. ali inicijalno. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugoroĉne imovine kao finansijski plasman i prestavljaju dugoroĉnu rezervu likvidnosti. naravno. naše banke imaju uĉešća u kapitalu nekih preduzeća.

uklope, znaĉi da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose više od 20%. Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. AVR koja imaju potpuno istu sadrţinu kao i ta pozicija kod preduzeća. Sada imamo jednu novu poziciju, odloţeno poresko sredstvo. Ovo je pozicija koja je nova, koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tiĉe se primene standarda 12. Standard 12 bavi se finansijskim izveštavanjem o porezu na dobit. Prema tom standardu u finansijskim izveštajima i preduzeća i banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu i visine poreza koje bi preduzeće platilo ako bi osnovicu za oporezivanje ĉinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeća, odnosno banke. Ponoviću, znaĉi standard 12 zahteva da se u finansijskim izveštajima iskaţu razlike koje poštoje izmedju visine poreza koji se utvrdi tako što poresku stopu (kod nas 10%) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu i poreza koji bi ste izraĉunali ako bi ste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaĉi poreske razlike koje poštoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu i visine poreza koji bi bio obraĉunat ako bi smo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake, one su razliĉite jer su razliĉita pravila po kojima se ovi finansijski izveštaji sastavljaju, odnosno jer su razliĉiti ciljevi koje ovi finansijski izveštaji imaju. Poreski bilans se sastavlja prema poreskim propisima i ima zadatakda pokaţe visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS i izabranim raĉunovodstvenim politikama sa namerom da iskaţemo dobit koja moţe biti predmet raspodele. Pošto su ciljevi razliĉiti, razliĉita su pravila i razliĉita je visina dobiti. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode i mogu biti privremene. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa, a u drugom ne. Znaĉi do pojave stalne razlike doći će ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Znaĉi kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu ćete iskazati prihode od dividendi i to će podići visinu vaše dobiti. I to znaĉi da bi ste vi kada primenite 10% izraĉunali porez koji će biti veći nego što bi bio kada bi ste obraĉunali po poreskom bilansu, jer u poreskom bilansu kaţe se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Da li znate zašto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaĉi vi kada sastavljate poreski bilans, u njemu nema prihoda od dividende. Naravno da će onda dobit biti niţa i da će obraĉunati porez biti niţi. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit i poreza na oporezivu dobit biće stalne prirode. Znaĉi uvek će vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veći porez po poslovnom u odnosu na porez
271

po oporezivom bilansu, i to je stalna razlika. Druga vrsta razlika koja će se naći ovde zove se privremena razlika. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obiĉno, koji će u svojoj ukupnosti biti jednaki i u poslovnom i u poreskom bilansu, ali će biti na razliĉit naĉin rasporedjeni na pojedine obraĉunske periode. Znaĉi kada kupite osnovno sredstvo i morate ga otpisati, koji je iznos koji će biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost. Znaĉi trgovaĉki poreski propisi kaţu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Znaĉi posmatrano za pet godina, ako je vek trajanja pet godina, vi ćete nabavnu vrednost morati i kroz jedan i kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Ne bi bilo problema ako bi ste na isti naĉin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trošak i u poreskom i u poslovnom bilansu, ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vršite na jedan naĉin, a u poreskom bilansu raspored radite na drugi naĉin javiće se privremena razlika. Primera radi, ako poreski propisi kaţu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno, a vi se opredelite (saglasno standardu 38) da vaša nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. Šta će biti? U poĉetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu biće veći i dobit će biti niţa nego što će biti rashod u poreskom bilansu i prema tome dobit koju ćete iskazati u poreskom bilansu će biti veća od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Kad obraĉunate porez platićete više nego što bi ste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. I to će tako biti u prvim godinama. Sta će biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu poĉinju da padaju, a ovi u poreskom ostaju isti, linearni; znaĉi sada će otpis u poreskom biti veći nego što je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina i kada pogledate ukupno koliki je rashod, oni su jednaki. Ova razlika koja je na poĉetku bila, pošto ste platili porez koji je veći, pošto je ovde rezultat bio niţi (vi ste uporedjujuci porez po poslovnom i po poreskom bilansu platili vise nego što bi ste platili da je bio poslovni bilans) to je vaše odloţeno poresko sredstvo. Platili smo više nego da je osnovica poreski bilans. A onda će se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu, jer ćete plaćati manje nego što bi ste platili da je osnovica poslovni bilans. Dakle, dolazi do anuliranja, okretanja tih razlika, budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odloţenu poresku obavezu. I ova pozicija, odloţena poreska sredstva, znaĉi pokazuje razlike koje postoje zbog toga što je plaćeni porez prema poreskom bilansu veći od poreza koji bi ste platili da je osnovica bio poslovni bilans (poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Vas zanima, koliko bih ja platio da je ovo osnovica? Znaĉi, platio bih manje. Pošto sam platio više to je kao da sam drţavi nešto unapred dao i to je moje odloţeno poresko sredstvo; a ako platim manje nego što bi trebalo po poslovnom bilansu, onda ja znam da ću u nekom trenutku to morati da platim, onda ja imam odloţenu poresku obavezu koja će se pojaviti na strani pasive. Znaĉi odloţena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu plaćen više nego što bi bio porez plaćen prema poslovnom bilansu. Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se naţalost ne vidi)
272

Pasiva
• • • • • • • • • • • • • •

Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital

Imamo prvo obaveze prema bankama, obaveze prema klijentima, obaveze za kamate i naknade, obaveze po osnovu HOV. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti ĉiji je emitent banka. Znaĉi bilo da emituje blagajniĉke zapise, bilo da emituje obveznice znaĉi to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti, obaveze iz dobiti, obaveze iz poslovanja, znaĉi to je ono što bi smo mi rekli dobavljaĉi kod preduzeća, to bi bilo otprilike pandam toj poziciji, potom rezervisanja, ostale obaveze i PVR, odloţene poreske obaveze, znaĉi to je pozicija koja odgovara poziciji odloţena poreska sredstva, ukupan iznos obaveza i nakon toga ide kapital banke. Znaĉi aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine i idete prema osnovnim sredstvima, znaĉi prema opadajućem stepenu likvidnosti. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu i vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina i gotovinski ekvivalenti, potom potraţivanja i da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteţe i uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama, depoziti od banaka uzeti od drugih banaka, depoziti uzeti od ostalih klijenata i krediti koji su uzeti od banaka i klijenata; zatim obaveze za kamate i naknade i na kraju imate
273

rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza, ostale obaveze i pasivna vremenska razgraniĉenja. I onda na dnu imate sopstveni kapital, akcijski kapital, rezerve i akumuliranu dobit. U vezi sa ovako strukturiranom ili rašĉlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se, koji kriterijumi vaţili za klasifikaciju, znaĉi stepen likvidnosti i priroda pozicije. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na, ili imovine, stalnu i obrtnu ovde irelevantna. Vaţno nam je rok dospeća. Znaĉi u kom roku dospevaju plasmani, u kom roku dospevaju naše obaveze, odnosno depoziti. Zašto se odvojeno iskazuju:

• • • • • • • • • • •

- salda sa Centralnom bankom - plasmani kod drugih banaka - drugi plasmani na novčanom tržištu - depoziti drugih banaka - drugi depoziti na novčanom tržištu i - ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke.

Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom, plasmani kod drugih banaka, depoziti drugih banaka itd. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odraţavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Videli ste na strani aktive imate plasmane i depozite banke kod Centalne banke, a ovde imate u stvari salda, znaĉi to su zaduţenja banke kod Centralne banke. Te dve pozicije odraţavaju odnos izmeĊu poslovne banke i Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka, odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti, depoziti od drugih banaka odraţavaju kao što sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama i što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Znaĉi veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita i datih kredita, odnosno plasmana niţe. To je ovo što sam vam sad rekla, to piše.

274

Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip, dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive i pasive. Da se pozicije aktive i pasive iskazuju u svom punom iznosu. Ako je ovo bio izgled bilansa banke, da razmotrimo pitanje procenjivanja. Znaĉi, da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine i obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva, (znaĉi u koja se ubrajaju dati krediti, potraţivanja po osnovu plasmana, ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje i ulaganja u hartije od vrednosti koje su namenjeni prodaji) vrednuju po fer vrednosti. Šta to znaĉi to fer vrednost? Već jedanput sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja izmeĊu obaveštenih i voljnih strana, a da sama transakcija mora biti nezavisna. U stvari fer vrednost treba izjednaĉiti sa trţišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema trţišnoj vrednosti, prema vrednosti na dan bilansa. To nije sluĉaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. Šta to znači po dnevnim vrednostima, šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bi smo u tom trenutku, za taj plasman naplatili. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obiĉno moţemo naplatiti manje, onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po niţoj vrednosti, ako će naplaćeni iznos biti niţi od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. MeĊutim hartije od vrednosti uobiĉajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Znaĉi ako posedujete uĉešće, ako posedujete akcije duţni ste da vrednovanje izvršite po, uĉešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po equity metodi ako je reĉ o znaĉajnom uĉešću, a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoloţive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Znaĉi te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi, ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet, za koje ne postoji aktivno trţište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. Nešto na šta ţelim još da vam ukaţem paţnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva i pasiva. Šta je potencijalna obaveza, a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to uĉili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje duţnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Znaĉi gde banka nema mogućnost da odredi rok
275

dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta duţniku onda kada je duţnik u mogućnosti da obavezu izvrši. A potencijalna obaveza, to je obaveza ĉiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogaĊaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Priĉala sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. Znaĉi ako se dogodi neki dogaĊaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako vaţno da kad ĉitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja paţljivo prouĉite potencijalne obaveze, jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje odrţavanje likvidnosti i solventnosti banke i zato je jako vaţno da se procenjuje visina tih obaveze i da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Znaĉi kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. I onaj ko ĉita bilans banke ko radi analizu finansijskog poloţaja banke mora posebnu paţnju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Dospelost imovine i obaveza banke

Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine i obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine, (a šta znaĉi dospeće imovine - to je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu, a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene) što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da odrţi sopstvenu likvidnost. I izloţenost banke i riziku likvidnosti i valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu i dospećem obaveza. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Ĉim su rokovi otplate duţi izloţenost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. Znaĉi to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. Znaĉi kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa rokovima dospeća obaveza banke i da na taj naĉin zapravo procenjujemo i odnose izmeĊu kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana, s jedne strane, i kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znaĉi deponovana kod banke, s druge strane. To su dva kljuĉna pokazatelja koja trebaju da vam pokaţu uspešnost uprave. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u odrţavanju likvidnosti, a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke, znaĉi uspešnosti i efikasnosti banke.
276

jer preveliki je raspon izmeĊu 1 i 5 godina. Znaĉi ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. ali obiĉno se obaveze i sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite i kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaraĉunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duţe od 30 dana. Znaĉi na taj kredit vi morate prestati sa obraĉunavanjem kamate. 3 meseca i godinu dana.Banke vrše razliĉitu klasifikaciju. Ili moţete reći ovako. šta ćete zakljuĉiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada 277 . Znaĉi vi moţete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. Onda će otplatni period biti kraći od ugovorenog. tri meseca onda i obaveze moraju biti klasifikovane. od 3 meseca do godine dana. (najbolja osnova za procenu likvidnosti)  orginalni period do dana otplate. Znaĉi ta uslaĊenost rokova je nuţna. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec. (podaci o strategiji i politici banke)  preostali period do sledećeg dana na koji se moţe zaraĉunati kamata. uzmete kredit na tri godine. dospeće za 3 meseca. I šta se još moţe dokuĉiti? Šta znaĉi ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi moţemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. Ako je obrnuto. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. od 1 do 5 godina i periodu duţem od 5 godina. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto i sredstva i obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. Dospeće za mesec dana. Znaĉi preostali orginalni period će biti dve godine. ali odmah i obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. Znaĉi klasifikujete sredstva. Rok dospeća može biti iskazan kao:  preostali rok do dana otplate. Znaĉi mi ne moţemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. od 3 do 5 i iznad 5 godina. pa onda od 1 do 3 meseca. onda od 1 do 3 godine. a obaveza samo od godinu dana. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduţenjem kod drugih banaka. u roku do godine dana. Ovde je od 1 do 5. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. u roku od tri meseca. do dana kada će taj kredit biti otplaćen. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. To je preostali period do dana otplate.

E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. prema grupama komitenata.imate pravo da obraĉunate kamatu. Nema šanse da kratkoroĉne plasmane…(neko iz mase se buni). Znaĉi banka mora imati dovoljno para da moţe da izvrši naloge za povlaĉenje depozita i da moţe da izmiri svoje obaveze. Znaĉi isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlaĉi svoj depozit u celini nego povlaĉi jedan deo depozita danas. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugaĉiji naĉin koji bi pokazao rizik kojem banka izloţena u 278 . Ali postoji ograniĉenje dokle moţete ići. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. znaĉi po geografskim podruĉjima. Znaĉi ne moţete. Znači šta ne možete videti iz bilansa. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traţi da sredstva. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoroĉnih ali jedan deo kratkoroĉno prikupljenih depozita plasirate dugoroĉno. I taj stalni iznos kratkoroĉnih depozita koji je prisutan moţe biti plasiran kratkoroĉno. a ne pod kontrolom banke. Znaĉi koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraţivanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. Znaĉi depoziti komitenata koji su a vista su pod potpunom kontrolom komitenata. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlaĉe njeni komitenti. to moţe predstavljati opasnost po banku. ali treba voditi raĉuna o tome da u sluĉaju povlaĉenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. Dospeće o orginalnom periodu otplate. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. obaveze i vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima. To je period koji tretirate kao rok dospeća. Zato što banka uvek ima na raspolaganju odreĊeni iznos depozita kratkoroĉni. Da li banka preferira kratkoroĉne kredite ili dugoroĉne kredite? Da li plasira sredstva dugoroĉno ili kratkoroĉno? Koliko dugoroĉno koliko kratkoroĉno? I kakva je usklaĊenost izmeĊu dugoroĉnih izvora i dugoroĉnih plasmana i kratkoroĉnih izvora i kratkoroĉnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoroĉno nego štu su vam dugoroĉni izvori. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduţenja. ali banka vrši i povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. Dospeće do datuma koje moţe doći do promene kamatnih stopa znaĉi pokazuje izloţenost banke kamatnom riziku. jer će oni koji imaju kratkoroĉne depozite traţiti njihov povraćaj. Znaĉi u sluĉaju bilo kakve situacije koja moţe nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlaĉenju svojih depozita. ali u sluĉaju naglog povlaĉenja depozita banka moţe imati problem.

I jedno i drugo predstavlja propust uprave banke. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. drugo – zato što su obezbeĊeni obiĉno menicama imaju visok procenat naplate. Ali to se objavljuje u okviru napomena. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana i datih avansa? Zbog toga što se time meri. Primera radi. 279 . I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita.svom poslovanju. prvo – zato što su kratkoroĉni. Znaĉi ispada da plasmani stanovništvu. Moţe biti zanimljivo za nekoga da proĉita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. šta ćete zakljuĉiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije moţete odmah zakljuĉiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Znači ove gubitke iskazujete da bi ste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. Znaĉi da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. I sad to moţe biti zanimljivo. To moţete videti samo ako se izvrši ovakvo rašĉlanjavanje depozita i plasmana po pojedinim delatnostima ili po podruĉjima. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta i rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. Sad kad je reĉ o komitentima. vidi oni su prestali da plaćaju. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Znaĉi imate napomenu kratkoroĉni plasmani i imate poziciju kratkoroĉnih plasmana koja vam to pokazuje. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiĉe iz prehrambrene industrije. Dakle po delatnostima moţete grupisati i vaše deponente i vaše klijente. Dakle to ne moţete videti ako imate ukupne depozite i ukupne plasmane. Isto tako i za dugoroĉne plasmane. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta. naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva i obaveze. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. utoliko je stepen naplativosti viši utoliko banka lošije radi svoj posao. da pratite njene rezultate. Znači kada odobrite kredit koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. koji rizik? Kreditni rizik. Što je iznos ovih gubitaka veći. bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. Primera radi. Kad proĉitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. Onda će odmah onaj koji to ĉita reći pa ĉekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiĉe najveći broj njenih deponenata. da li se komitent. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. znaĉi krediti odobreni stanovništvu. promene finansijskog položaja. a vi vršite plasiranje trgovini. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu.

Zastupnički poslovi • Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. • 3. raĉunovodstvenu politiku – osnov na bazi koga je gubitak iskazan kao rashod. zbirni iznos plasmana na koje se ne obraĉunava kamata i osnovici za utvrdjivanje iznosa po kojima se takvi plasmani vode. Transakcije sa povezanim stranama • Objavljuju se transakcije 280 .• U vezi sa ovim gubicima treba objaviti: • 1. formiraju se na teret dobiti. • 2. i koja se formiraju za preteće gubitke. Sredstva data kao obezbedjenje • Banka je dužna da objavi vrstu i vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. visinu gubitaka u toku perioda. Ova sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. • rezervisanja Opšti bankarski rizici • Od banke se može zahtevati ili joj se može dozvoliti da izdvoji sredstva za potencijalne obaveze. visinu iskorišćenih rezervisanja formiranih po ovom osnovu. zbirni iznos rezervisanja na dan bilansa • 4. Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke. visinu rashoda priznatih tokom godine po osnovu nenaplativih plasmana i avansa i visinu naplaćenih ranije otpisanih potraţivanja.

odnosno beleške koje se uz te pozicije daju. izveštaje preduzeća i onda ćete primetiti znaĉajne razlike. on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća i zbog toga ćemo govoriti danas o tome. Šta je izveštaj o novčanom toku? Nema razlike. jer jednoŠtavno to je izveštaj koji sadrţi promene koje su naŠtale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeća ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeća. Kada je reĉ o izveštaju o novĉanom toku. depoziti koji se isplaćuju na zahtev 4. to je uvek izveštaj koji pruža informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obračunskom periodu. Ĉim se razlikuju pozicije u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utiĉe na sadrţinu BS i BU. depozite na raĉunima koji nisu oroĉeni 3. Šta obuhvata gotovina prema Štandardu 7? Ona obuhvata: 1. A izveštaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje. koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. visoko likvidna ulaganja. 281 . imate takodje i beleške uz finan. izveštaje banaka. da je sadrţina BS tj. decembar 2004. Beleške se takodje razlikuju i vi ćete naći na sajtu beleške uz finan. aktiva i pasiva razliĉita od BS preduzeća. gotovinski ekvivalenti Još jednom šta su gotovinski ekvivalenti? PredŠtavljaju kratkoročna. da je onaj segment BU koji sadrţi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razliĉite delatnosti drugaĉiji nego kada je u pitanju preduzeće. izveštaje banaka. 28. da li je reĉ o novĉanom toku banke ili preduzeća. gde se nalaze najveći broj napomena koje prate finan. raspoloţivu gotovinu 2. da ta beleška mora da se odnosi na tu poziciju i da će njena sadrţina biti razliĉita od sadrţine koja prati recimo belešku zalihe gotovih proizvoda. Ne treba da objašnjavam da ako vam je pozicija depozit.Utorak. Hoću da to lepo nauĉite!!! Kratkoroĉna ulaganja i odrţive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine.

Karakterisike internog i eksternog toka Regularan je. Šta je poslovna aktivnost banke? U najkraćem. MRS-7 'Izveštaj o novĉanim tokovima'. odnosi se podjednako na izveštanja svih poslovnih subjekata. Da li se izveštaj saŠtavlja prema nekom drugom Štandardu osim onog koji važi za preduzeća? Naravno da ne. Posledice su proširenje ili suţenje internog toka. kao što već znate. Banka ne prikuplja pare da bi Štajale kod nje na raĉunima. nezavisno od toga kojom delatnošću se bave. moţe biti interni i eksterni. Na isti naĉin se emisija akcija odraţava na novĉani tok i kod preduzeća i kod banaka. uvid u visinu neto gotovine treba da omogući banci da sagleda viškove gotovine. dakle koliko ima slobodnih novĉanih sredŠtava da bi ta slobodna novĉana sredstva plasirala. Gotovinski tok. prikupljamo pare da bis mo ih plasirali. Zašto banka ima potrebu da vrši kontrolu nad novčanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeća da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. sećate se da sam vam tada rekla. Odgovor je ne. Zato je vaţno da kotroliše novĉane tokove. Sa druge strane. a ja vaš pitam da li baš svi prilivi i odlivi zavise od delatnosti. Na isti naĉin ulaganja u HOV će biti iskazana u izveštaju o novĉanom toku i kod preduzeća i kod banaka. Zašto to radimo? Da bi smo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji će biti veći od odliva koje smo uĉinili prilikom plasiranja. koji je prikupila ona ţeli da plasira i da kroz kamatu koju će naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. 282 .Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kaţete da. kako to utiĉe na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost će biti visoka a rentabilnost niska. Ako banka ima novac koji stoji na raĉunima. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji naŠtaju iz okruţenja u banku. i vezan za obavljanje delatnosti banke. ili iz banke u okruţenje. da je cilj da se kroz saŠtavljanje izveštaja o novĉanom toku stvori mogućnost za procenu sposobnosti preduzeća da generiše gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeća za gotovinom. Prema tome svaki višak gotovine koji banka ima. Neće biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. a prošlog puta sam vam objasnila da je to uslov odrţanja banke. Da li je isto i za banku? Primetićete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrţanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. ali šta neće biti isto. Koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja.

ovaj zahtev ćemo malo modifikovati. Osim toga kada uradite izveštaj o novĉanom toku za 2004. Odnos izmedju rentabilnosti i neto priliva gotovine. Za šta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada ĉita izveštaj o novĉanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrţane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeća iskazuje se u BU. ali taj tok da li moţete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu raŠta vaših depozite i odliva po osnovu raŠta vaših plasmana. jer mi govorimo o onim izveštajima koji se saŠtavljaju krajem godine. njihvu realnost ocenjujete izradom izveštaja po isteku planskog perioda. Znaĉi planovi koje pravite na kraju jedne godine. Neto gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. izveštaja banke. šta bi vi trebalo da zakljuĉite? Imaćete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti. šta bi trebalo da bude njen cilj u budućnosti? Na kom podruĉju ona treba da reaguje. godinu vi ćete na bazi tog izveštaja ceniti realnost vaših procena o visini vaših priliva i odliva gotovine koje ste napravili na poĉetku godine. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda.Korisnici finan. Šta bi banka trebalo da zakljuĉi. Ta vrŠta analize je neophodna da bi ste napravili realan plan za budućnost. Sa jedne strane. Ako u izveštaju o novĉanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. Videćete da je kod banaka to malo drugaĉije. zbog toga sto će vam pokrivenost dobitka novĉanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Dakle vi na poĉetku sada 2005. Znaĉi da nismo uposlili novac koji smo primili. o prilivima i odlivima gotovine. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Iako taj izveštaj sadrţi informacije o prošlosti. šta žele da saznaju iz izveštaja o gotovinskom toku? Taĉno je da se gotovinski tok banke i izveštaj o tom toku odnose na prošlost. taĉnije ispitivenj tog odnosa je još jedan od ciljeva koje izveštaj o novĉanim tokovima treba da omogući. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u budućnosti. Pokazaće vam koliko od dobitka je već konvertovano u gotovinu. Podsećam vaš još jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkoroĉnom obraĉunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka će biti razliĉita od visine neto gotovinskog toka. Ili da smanji prikupljanje 283 . ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i. šta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vaših oĉekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. Pitanje je da li te dve veliĉine treba dovoditi u vezu? Da. sa druge strane njena aktivnost se odraţava na promene visine depozita i plasmana. Koji segment ili koje bi ste vi informacije iz izveštaja o novĉanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Šta bi ste vi mogli iz tog izveštaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. Kada na kraju naredne godine budete saŠtavljali ovaj izveštaj potrebno je da taj vaš plan priliva i odliva i izveštaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate: koliko ste realno planirali vaše prilive i odlive.

poloţajem. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. a to ćemo videti iz BU. pa vam se kaţe da su vam najveći prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. Znaĉi da smanje prilive po osnovu dugoroĉnih i da poveća prilive po osnovu kratkoroĉnih plasmana. onda će osnovni cilj banke biti da popravi roĉnost depozita u narednom periodu. Šta znaĉi politika dividendi. A onda naša politika dividendi kakva će biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odrešenih ruku. Ako nismo zadovoljni našim finan. Prvo ćemo reći…bilo bi jako dobro da obnovimo naš informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo koliko to košta i hoćemo li imati slobodnih novĉanih sredstava…i opet se vraćamo na izveštaj o novĉanom toku. a vaši prilivi. poloţaj u BS? Naravno da hoćete. Kada bi ste vi donosili odluku o visini dividendi koje bi ste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. onda će stepen rizika biti razliĉit. Da prilivi po osnovu dugoroĉnih depozita budu veći od priliva po osnovu kratkoroĉnih. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. plasmani dati poljoprivredi. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. zatim da li ćemo gledati nešto u BS…da li bi ste pogledali finan. kako će se to odraziti na visinu predloţene dividende? Ona će biti niţa. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. da li možemo donositi odluke o tome koliko ćemo investirati u budućnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novčana sredstva? Teško. Ako pogledate roĉnost vaših priliva i odliva. pošto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. Hoćemo li imati novaca da isplatimo dividende. koja su dva kljuĉna faktora koja odredjuju visinu divideni. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. znaĉi ako primetite da imate debalans izmedju dugoroĉnih depozita i oliva po osnovu plasmana. Ona plaća kamatu na sredstva koje je prikupila. a da se vaši plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. a to gledamo iz izveštaja o novĉanom toku. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novčanog toka? Od ĉega zavisi visina dividendi. vaši depoziti poticu primera radi iz trgovine. znaĉi da vaši deponenti potiĉu iz odredjenih delatnosit.depozita ili da poveća plasmane. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. Ako imate izveštaj koji je pripremljen još po segmentima. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razliĉito. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme će proceniti šta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. Dakle mnogo toga uprava moţe videti kada je reĉ o poslovnoj politici iz izveštaja o novĉanom toku. Kod politike investiranja. Moramo i to pogledati. jer to odrţanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredŠtava košta. vaši deponenti. i njen rezultat zbog toga trpi. ili da u buduće menja strukturu roĉnosti plasiranih sredŠtava. 284 . poloţaja.

šta je bilo tu kod preduzeća. Ali mi ovde imamo nešto što kod preduzeća nemamo. do smanjenja kredita koji su ranije dali. da li će banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeća. A osvde su to: 1. Znaĉi to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. znaĉi one se smatraju poslovnim aktivnostima. Kako se klasifikuju tokovi gotovine? Isto kao i kod preduzeća: 1. plaća reklamu. Znaĉi prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. isto je i sa poveriocima. banka koristi uslugu. poverioci. druge banke Vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li će biti dividendi. odlivi po osnovu kamata i naknada. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je reĉ o preduzeću ili banci. deponenti . prvi priliv je: 1. druga preduzeća.to su poverioci 3. 285 . znaĉi rast depozita (i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada). 2. Šta bi bili odlivi?Znaĉi na šta banka trosi svoju gotovinu? 1. Zašto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. Kada smo govorili o preduzeću šta smo govorili ko su korisnici: investitori. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. troškove materijala. E sada smo došli do razlika.Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. isplaćuje zaposlene. osiguranje. Šta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potraţivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. investitori 2. ako deponenti povećaju svoje depozite. priliv po osnovu naplaćenih kamata i naknada . Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. Šta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Pošto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. Da bi smo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reći šta se smatra poslovnom aktivnošću: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. jer ih plaća 2. na plasirana sredstva naplaćuje kamatu.

по основу узетих кредита Одливи готовине из активности финансирања . kako će to uticati na našu gotovinu? Ĉim mi damo kredit.3. a šta će biti ako naši deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv.приливи по основу продаје основних средстава . samo radi prilive i odlive iz poslovne aktivosti.по основу емисије акција .по основу улагања у учешћа у капиталу • .приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити . Приливи готовине из активности инвестирања • • • • • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане . samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugaĉije vrste ali dejstvo je potpuno isto.по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања Приливи: . to je isto.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskoĉila.приливи по основу продаје учешћа у капиталу .приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . Znaĉi odlivi nastaju po osnovu povećanja plasmana ili smanjenja depozita. 4.по основу набавке основних средстава • .отплате узетих кредита . Znaĉi povećanje plasmana je odliv… toga nema kod preduzeća. ako mi povećamo kredite koje dajemo našim komitentima.по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ .по основу исплата дивиденди . pare idu od nas prema komitentima. Iako vam se ovo ĉini da je bitno razliĉito nego kod preduzeća. • • • • • • • • 286 .

287 . dakle ako se smanjuju naša potraţivanja po osnovu kamata i nakanada. BU 3. jer rastu naše obaveze u odnosu na prilive. Ako se povećavaju depoziti. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. ako rastu naše obaveze po osnovu kamata. A kada imamo odlive? Ako se povlaĉe depoziti. i jos neki dodatni podaci Metode sastavljanja Potpuno iste: 1. a njome ćemo se baviti.Računi aktive-osim gotovine Računi pasive Tokovi novčanih sredŠtava izdavanja primanja Pogledajte. direktne 2. to je za nas priliv. polazi od prihoda i rashoda iz BU. to je takodje priliv. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. znaĉi imamo rashode koje nismo platili. ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive osim gotovine. BS 2. To bi trebalo sve da znate. kada nastaje priliv. To smo isto imali i kod preduzeće. a indirektna metoda polazi od neto dobiti. Znaĉi direktna metoda. to ima karakter priliva. Osnova za izradu izveštaja Osnova je ista: 1. ako se smanjuju plasmani i dati krediti. ako se izmiruju obaveze. to je odliv i ako se povećavaju plasmani.

Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzeće? Nema. 2. Токови готовине из пословних активности 1. Znaĉi potpuno izgleda isto kao kod preduzeća: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б. Приливи готовине из пословних активности 2.U onom dokumentu izveštaj o novcu. pa neto 288 . Готовина на почетку периода Ф. 2. 2. koji se zove tako. Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. Токови готовине из активности финансирања 1. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. imate objašnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. Нето повећање/смањење готовине Е. Токови готивине из активности инвестирања 1. Poslat je sa ovim predavanjem  А. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1.

E sada kod banaka je sledeća situacija.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaĉi vaš zanima krajnje i poĉetno stanje. i neto gotovina iz te aktivnosti. I MRS-7 to dopušta. Znaĉi što se forme tiĉe nema razlike. koliko ćete danas uplatiti ili sa vašeg raĉuna isplatiti. a kod depozita (oroĉeni i po viĊenju!) i plasmana (u depozite drugih banaka) ide se na neto princip? Objašnjenje je sledeće: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada. prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. nije ona ta koja kontroliše koliko ćete vi para drţati na njenom raĉunu.gotovina iz poslovne aktivnosit. Шта значи нето принцип? • • • • • • Стање на почетку године 380 +Нови пласнани у току године 780 . Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. 289 . Promene depozita su u velikoj meri pod uticajem naših deponenata. da li je došlo do povećanja ili do smanjenja. jer kada vi imate raĉun kod neke banke. već ćete samo reći kolika je promena. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. . Znaĉi dovoljno je da pruţite informacije upotrebom neto principa.наплата у току године 500 Нето промена пласмана 280 samo ovo ćete iskazati u neto novĉnom toku. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. Šta to znaĉi? To znaĉi da ćete iskazati ne poĉetno stanje + povećanje – naplate = krajnje stanje. Pitanje je zašto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip. a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip. Kada saberete neto povećanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocĉtku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokaţete kako se kreću depoziti i plasmani. obratite paţnju na kraj.

233 2.708 60 122.983 73 4.BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате 2003 2002 2003 2002 16.575 192.779 4.169 6.937 57.262 45.264 137 8.417 1.948 10.942 10.626 1.828 237.818 135 8.343 1.805 40 Потраживања за накнаде 2.558 2.137 142.212 90 5.902 293 2.648 5.526 222 409 2.291 38.396 206 13.432 3.895 1.555 1.337 ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 3.632 184.383 290 .475 110 288.032 569 840 3.853 440 4.552 158.758 94.841 30.833 6.789 333 614 3.628 7.850 3.021 379 560 2.

783 589 288.942 na 291 .PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива 2003 6.998 3.175 884 123.367 9 51 104 45.938 5.223 2002 19.756 1.000 1.997 5.845 26.459 127 922 244 253 3.276 7.383 Prva pozicija za koju trebe da izraĉunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.037 185. Da bi ste to izraĉunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.163 4 103 31 20.676 5.730 15.745 6 155 47 30. Bili su 57.768 40.000 2.595 23.556 2003 4.504 989 80 227 5.578 6 34 69 30.575 192.484 120 341 7.383 366 380 5.048 117.517 4.189 191 1.365 78.000 1.335 2002 28.407 8.948 na poĉetku godine odnosno 45.552 158.000 1.828 237.117 3.

942= 9.604 2. To bi bilo taĉno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.948 na poĉetku godine. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.306. to znaĉi da smo naplatili dobar deo plasmana. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaĉi šta treba da uradite? Da umanjite razliku za iznos otpisa.005 2.188 3. a sada duguje 45. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1.948-2.465 55 . Šta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego što smo imali na poĉetku.942 vi bi ste rekli…pa znaĉi da mi je vratio tu razliku.731 3.034 9.154 2. Zašto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine niţe nego što je bilo na poĉetku.406 3. Znaĉi 57.282 4.050 692 951 3.650 101 700 461 634 2.475 152 1.697 83 292 12.439 1. .003 1.551 13. Znaĉi ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.1.12. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama.658 2. Znaĉi ako vam je neko dugovao 57.31. to je priliv.kraju godine.700-45. дажбине 18. ja imam priliv u visini te razlike.

учешћа у капиталу других правних лица .Аморизација 300 200 Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .394 450 509 375 15 3 18 17 8 293 929 300 339 250 10 2 12 11 5 .749 150 225 45 60 75 30 173 4.за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .за кредите .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .за камате .за друга средства 1.за ХОВ и др.за дугорочне ХОВ .за накнаде .за ХОВ и др.за кредите . Пласмане намењене продаји .250 3.за друга средства .504 1.500 2.756 2.за камате .за накнаде .за резервисања 6.499 100 150 30 40 50 20 115 Отпис ненаплативих портаживања . Пласмане намењене продаји .

Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potraţivanja po osnovu kamata. Ovo je bilo sve na neto osnovi. Znaĉi pošto je došlo do povećanja plasmana. i šta nam još treba? Otpisi. 294 . Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. na poĉetku su bila 6. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. Znaĉi ako bi potraţivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potraţivanjima koje smo imali na poĉetku. prihod od kamata koji ćete naći u BU i on iznosi 18.968 predstavlja odliv. Da li je taj prihod jednak prilivu? Moţe biti ali i ne mora.224. Za iznos izvršenih otpisa šta ćemo uraditi? Oni ukupno iznose 4.833. Gde se nalazi to? U BS.137. Znaĉi morate se nauĉiti da prepoznate.169 a na kraju su 184. E sada nešto za šta morate koristiti znanje iz izveštaja o novĉanom toku preduzeća. reĉ je o odlivu. jer ĉim nam je potraţivanje veće znaĉi da nismo naplatili ceo prihod.749 i 509. krajnje Štanje potraţivanja. prihode smanjiti i to za 801. Otpisa bilo nije. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. aktive. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. a to znaĉi da je priliv niţi od prihoda i naravno nećemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bi smo došli do priliva.257. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako ćemo izraĉunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata. a ako se povećao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaĉi da je došlo do odliva gotovine. Šta predstavlja sada ova razlika. potraţivanja za kamate.282.032 a na kraju 6. Šta ćete sa tim podacima uraditi da bi ste došli do priliva. na poĉetku godine su bili 142. Dakle mi moramo naznaĉiti da to krajnje stanje nije smanjeno. Sada imamo potraživanje po osnovu kamata. Zašto odliv? Zato što se iznos naših kredita datih komitentima povećao. Poĉetno stanji i krajnje stanje. Dakle trebaju nam dva podatka. Znaĉi razlika od 41. Znaĉi smnjili smo za iznos povećanja potraţivanja. Znaĉi potraţivanje je na kraju veće tako da ćemo za razliku. Šta nam još treba? Treba nam promena potraţivanja po osnovu kamata. pa zato otpise morate uzeti u obzir.Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 476 155 321 317 103 214 Ajde da vidimo šta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte. znaĉi ti podaci nam trebaju: poĉetno stanje potraţivanja. Odliv. takodje ćemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. šta bi smo zakljuĉili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obraĉunskom periodu i naplatili.

Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Обрачунати ИВ и 31. a šta imamo na pasivi.833 295 . Da vidimo koliki je odliv. Taj odliv da bi smo ga taĉno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa.12. Znaĉi ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava. bila su 3.853 i po istom pravilu utvrdite razliku.968 13. imamo li potraţivanja za naknade. To je to.337.03 Разлика приходи отписи 31. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15 znaĉi otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240. Imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose 3. šta ćete sa njima? To je isto kao kod preduzeća.12. to još imamo na strani aktive. Šta to znaĉi da su AVR veća na kraju nego na poĉetku? Odliv.789)= 1. znaĉi priliv je 182.Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaĉi šta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475. tu nema razlike. I šta jos imamo. Opet imamo povećanje potraţivanja. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. I to iznosi na kraju 3.475-525-(2. znaĉi da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise. pošto su na kraju veća.648-840-240=2048. Ako imamo povećanje potraţivanja za razliku treba prihode smanjiti. šta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaĉi da smo uloţili i imamo odliv. Koliko smo znaĉi ostvarili prihoda 2. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na poĉetku su bile 840 a na kraju je 3. kako ćemo ga izraĉunati? 3.337-569.282 2. i smanjicete za otpis od 38.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava.224 4. AVR.797. Pošto smo povećali ulaganja šta ćete uraditi sa prihodima? Da li ćete ih povećati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povećanje aktive. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. Druga sredstva.257 6. imamo i na poĉetku su bile 569 a sada su 2.306 41. Znaĉi smanjujemo prihode za razliku 2. imamo i to 30 i 8 što znaĉi ukupno 38.032 18. jer smo nešto unapred platili i to je 107.02 57.789 a sada su 5.648.853-3.948 142.137 9. Uporedite visinu AVR na poĉetku 333 i na kraju 440.942 184.700 45.337-569)= 182.005-38-(5. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu.169 6.

Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 569 840 3. Smanjenje. Imamo ostale troškove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza.292.484.221. Znaĉi raĉunamo odlive. i taj odliv iznosi 938.451 odliv. Znaĉi idete u BU i nadjete troškove zarada koji su 2.337 3. znaĉi 28.551-(1.335.556-6. Bili su 28.475 525 240 2. Opet su obaveze na kraju manje nego što su bile na poĉetku. Šta je ta razlika? Priliv. Znaĉi smanjenje depozita za 22.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Obaveze za zarade.048. One su bile 380 i 341 na kraju. šta ta razlika predstavlja.648 5. Povećanje depozita naših komitenata znaĉi da su oni uloţili novac u našu banku i došlo je do priliva koji iznosi 67. Da li su rashodi po osnovu kamate u celini plaćeni? Kako ćemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4. Znaĉi 2. jer su banke povukle svoje depozite.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako što gledate kolike su obaveze po osnovu zarada.046+(380-341)=2.335=22. Dakle na poĉetku su depoziti komitenata bili 117. Ako su sada obaveze manje za tu razliku ćete povećati rashode. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692. Obaveze na 296 . Sećate se kako ste pretvarali trokšove zarada u odlive.484-1.048 1. da bi dosli do odliva. Kako ćete korigovati rashode po osnovu kamata da bi ste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povećanja obaveza. Znaĉi platili smo sve naše rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period ušli.789 333 2.383)=4. Zašto ovde nema otpisa? Nema ih zbog naĉela više vrednosti. Ĉime ćemo ih korigovati? Korigovaćemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1. Da ali moţemo otpisivati naše plasmane. što znaĉi da je odliv veći od troška za tu razliku.005 38 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Zatim imamo depozite komitenata. Znaĉi 4. Ne moţemo otpisivati naše obaveze.551. Obaveze za naknade.756 sada iznose 185.383. a sada su 120. Obaveze su se povećale pa prema tome odliv je manji od rashoda. a sada iznose 6. pa je odliv veći nego što je rashod. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile. 3.445 Ostale obaveze. a sada iznose 1.797 107 3.556 Na poĉetku. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata.853 440 182 3.221.

221 67.292 4. Znaĉi iznos 3698-(7745-5367)=1320.551 692 2.383 Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе 366 380 5.12. Obaveze za poreze i doprinose. Da je rashod 3. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. i posto su niţa to znaĉi da je to odliv.406 3. PVR bila su 104 a sada su 47.367 Обавезе за порезе и доприносе 9 Обавезе за порез на добит ПВР 51 104 297 . Obaveze su povećane. na poĉetku 51. a mi smo platili samo 1320. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31.12. znaĉi 155-(155-51)=51 to je isplata. Jer oni predstavljaju obraĉnate a ne plaćene troškve. Šta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.048 1.03 Разлика 6.698.320 86 51 57 Обавезе за камате 1. Obaveze za porez na dobit. Smanjićete.756 4. Korigujemo za razliku izmedju poĉetnih i krajnih obaveza za porez na dobit.kraju su veće. Ĉime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose. 1/3 od ukupnih rashoda.02 28.698 83 155 Обрачунати расходи 31. Znaĉi 83+3=86.556 117.745 6 155 47 22.335 185. Šta ćete sa razlikom.445 1. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu. bile su 9 a sada su 6.483 120 341 7. a na kraju 155. Mi ćemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju veće. Znaĉi za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi došli do odliva.451 938 2.

Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји 9. у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин.609 2.048 298 13.224 182 1.445 86 1. Прих.050 903 4.451 937 4. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр.347 . Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.Izveštaj o novĉanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti.306 41.484 1. Одливи по основу других трошк посл.969 3.

221 67.656 1.735 299 .000 1.777 5.292 10.684 Одливи по основу куповине акција банака и предузећа 1.138 -8.656 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ 17.132 15.322 152 3.Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација 22.707 51 10.

Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2. Finansijski izveštaji banaka predstavljaju vaţan izvor informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosi se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke.262 (Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak moţda i bolje objasnjeno u attachment-u.325 10. Jer to je ono sto banka generise. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povećanja plasmana i depozita. a drugi deo posle te stavke.Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. kvantitativne pokazatelje.937 16. decembar 2004.404 5. 30. 300 . Kada bi ste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju bi ste neto gotovinu bi ste uzeli. i drugi deo koji se tiĉe promene plasmana. ELEMENTI BONITETA BANKE Šta je bonitet? Bonitet znaĉi u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva.Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине Готовина на почетку године Готовина на крају године 50 3. Ĉetvrtak. Znaĉi gledali bi ste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povećanja depozita i plasmana. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljima.

odnosno ono ĉime se banka preteţno bavi odredjivaće broj… znaĉi kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moţe otvarati svoje filijale i ekspoziture. treće rad sa jednim i drugim. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kućama. recimo.Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. ekspozitura i šaltera će vam trebati. šalteri gde se oni nalaze. da je on bliţa svojim komitentima i da će na taj naĉin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji naĉin. sve filijale. Ne treba meni ekspozitura u Nišu. koliki će broj šaltera biti zavisi od toga šta predštavlja posebnu ili preteţnu aktvnost banke. Znaĉi ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. Jer treba da pokrijete veliki prostor. Jako dugo su banke odobravale kredite uvaţavajući neke druge kriterijume ili dajući prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. ekspozitura i šaltera moći da vidite kako je banka pokrila podruĉje na kome radi. Šta je tržišni položaj banke. i šaltere. Vrlo ĉesto se tu uplitala i politika. Znaĉi delatnost. Što je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. Trţište i trţišni kriterijumi prisutni su u svakom podruĉju poslovanja. sve ekspoziture. Kvalitativni zbog toga što su opisni. i njenu organizacionu strukturu. Vi ćete po toj mreţi filijala. veliki broj filijala. Znaĉi delatnost je ta koja će odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka ţeli da se bavi. onda ćete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. Znaĉi koliko će biti filijala i ekspozitura i gde će one biti locirane. I uopšte nije bilo vaţno što se već tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. Znaĉi znalo se da neka firma mora dobiti kredit. Šta je to što jednu banku ĉini dobrom bankom? Po ĉemu se jedna banka moţe razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. ali smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u raspodeli novca. Zašto kaţemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovništvom. Mi smo imali trţište roba i usluga. Znaĉi kada budete gledali godišnji izveštaj bilo koje banke. ĉija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. Morate se uvek pitati a ĉime se ona bavi. odredjuje veliĉinu banke. pa ste videli da imamo Agro banku. Znaĉi organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. Znaĉi da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. recimo i naših banaka. Ali ona mora da da 301 . ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. Vi ćete mi onda reći…pa ĉekajte zar sve banke ne rade isto? Rade sliĉne poslove. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza neće vam trebati veliki broj šaltera jer vi radite sa pravnim licima i bićete locirani tamo gde imate najveći broj preduzeća koji se tim poslovima bave. ako tamo imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. jos uvek ne znaĉi da ona radi loše.

kredit jer zapošljva 5. On predštavlja banku. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. manje su spremni za rizik. Morate znati barem jedan svetski jezik. Znaĉi banke koje imaju dobar trţišni poloţaj. Znaĉi osim znanja vaţni su i rezultati u prethodnom radu. Mi sada pored domaćih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trţišnom poloţaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trţištu. koliki je broj njenih komitenata. Osim znanja. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno neće. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. koji broj usluga ta banka pruţa i na koji naĉin ona uspeva da odrţi ili popravi svoj trţišni poloţaj u odnosu na neki prethodni period. I zato uopšte nije svejedno kako će izgledati menadţment banke. Znaĉi neko ko prvo ima znanja koja su nova. Dakle. a radi posao gde su ta znanja neophodna. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. Njihova saradnja je vaţna. Znaĉi koliki deo trzišta ta banka pokriva. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donošenju odluka kome će plasirati svoja sredstva i pri tome one vode raĉuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potraţivanja. Znaĉi koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. Zato što je vaţno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. Zato što je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. Ne moţete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da oĉekujete da on poĉinje da uĉi nešto što je za njega potpuno novo. Osim toga da li je on u štanju da prihvati nova znanja. Jako je vaţno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuće kvalifikacije. Treţi kvalitativni element boniteta banke je menadžment banke. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzišta. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi moţda elementa menadţmenta banke bio na samom vrhu. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. I zato je vaţno da u timu bude mladog sveta. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. oni pitaju ko vodi tu banku. zato kaţem da smo imali jako dugo odsustvo trţišnih kriterijuma u finansijskom podruĉju. taj svoj poloţaj odrţe. Dakle svima nam je strasno vaţno da verujemo onome kome poveravamo našu imovinu. neko ko ima potrebu i ţelju da se dokaţe i neko ko ima snagu da to ostvari. jer onaj koji 302 .000 ljudi koji će izaći na ulicu. na bonitet banke utiĉe menadţment. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. kada je reĉ o starosnoj strukturi. Više nego kod preduzeća. U trţištu koje je relativno ograniĉeno javlja se veliki broj banaka. Dakle da vaša znanja budu takva da ulivaju poverenje da ćete sa uspehom voditi banku. već i poznavanje jezika. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. oprezni. gde su oni ranije radili. Kada se gradjani odluĉuju preko koje će banke raditi. Zato je direktor banke osoba koja je jako vaţna. Znaĉi pitanja idu: šta su ovi zavrsili. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira što se konkurencija pojaĉava.

znaĉi koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obiĉnog znanja rada na raĉunaru mora imati znanja za rad na posebnim mašinama koje u banci imate.ima iskustva malo će koĉiti one koje trĉe. morate im verovati i morate im poveravati. Jako je vaţna starosna struktura kada odluĉujete o tome koliko ćete investirati u svoje zaposlene. znaĉi da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. Da procenite dakle koliko ta firma vodi raĉuna o svojim zaposlenima i videćete kada budete ušli u firmu da se taĉno moţe osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je 303 . I zato je to vaţno. i na taj naĉin će spreĉiti neke krupne greske. znjanja. Ali ne samo banku. nego što ćete stalno kritikovati. Kadrovska opremljenost banke meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Znaĉi mladi ljudi koji imaju motiva. kada procenjujete nekoga. zatim koja posebna znanja i veštine ti radnici treba da poseduju. Naravno da razliĉiti ljudi imaju razliĉiti naĉin na koji rade. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. Vaţno je da banku. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Znaĉi morate da uĉite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. Znaĉi delegirate ovlašćenja a onda samo vršite nadzor kako se izvršavaju ta ovlašćenja. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite raĉuna da ne povredite tu osobu. koji svoje obaveze ispunjava i koji će se tako ponašati i u svom poslu. Ni jedna banka neće uloziti u obrazovanje nekoga ko će tu raditi još pet godina. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrţite jer će te time brţe ostvariti svoje ciljeve. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. pa nema šanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. I konaĉno stil rukovodjenja. Zašto je vaţan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. ali ono što je sasvim sigurno je da kao menadţeri morate voditi raĉuna da neke odluke morate prepustiti drugima. I zato je vaţno da kada nekoga kritikujete. Dakle najgore moguće rešenje je… jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odluĉujem i svi moraju da pitaju mene pre nego što bilo šta odluĉe…takav naĉin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. Zašto je ovde vaţna starosna struktura zaposlenih. Vaţna je da bi ste mogli da planirate kadrove. I zato je vaţna štarosna struktura. koji odgovara vašim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. treba da upravljaju firmom. Već šaljete mlade ljude koji će biti tu jos 20 godina. Zašto je to vaţno? Zato što vaši klijenti to gledaju ovako…šta on ima sina koji je problematican. Znaĉi to je ĉovek koji je odgovaran. Naredna vaţna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. ali će banka imati nekoga ko će vući napred. nego uopšte. vodi mladi svet. taj bre dete svoje nije znao da saĉuva a hoće da saĉuva moje pare. Jako je vaţno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. zbog toga.

Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. Zašto je vaţna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveći broj naloga komitenata izvršava upravo pomoću informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvršenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenošću banke. on je taj koji treba da skrene upravi paţnju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. Vaţno je koji softver koristi. Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umreţene. kako to treba uraditi. Integrisanost osnovnih funkcija banke predstavlja takodje jednu od odlika banke. Npr. Znaĉi raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaţe na to koje su to delatnosti kojima se banka preteţno bavi. I šta ćete zakljuĉiti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. Informaciona opremljenosti banke. koje mehanizme uprava koristi da bi izvršila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. znaĉi onaj ko otvara tekuće raĉune. na eventualno nepoštovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. Kada kaţem procedure. I on je saradnik uprave preduzeća. Znaĉi interni revizor je taj koji će kontrolu poslovanja vršiti tako što će raditi uvid u knjigovodstvene podatke. Sada naroĉito kada krene elektronsko bankarstvo to će doći do izraţaja. Znaĉi zna se taĉno šta stranka mora doneti da bi bio otvoren tekući raĉun. koliko nivoa menadţmenta u banci postoji. znaĉi mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. U sektoru u kojem imate najveći broj zaposlenih trebalo bi da se odvija preteţna aktivnosti banke. procedura za otvaranje tekućeg raĉuna. Šta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuĉiti. Izmedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. koliko je pouzdan itd.mlad i neko ko nije. procedura za izdavanje ĉekova glasi… ĉek ne moţe dobiti lice koje ima recimo minusni 304 . Zatim. Znaĉi banka mora imati sluţbu koja će stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom šalteru. kako su delegirane odgovornosti za izvršenje pojedinih poslova. na šta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. Kod nas nema kulture da starijima pokaţemo poštovanje. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. mora poštovati proceduru. u finan. izveštaje i pre nego što dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego što će to znati eksterni revizor. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka poštuje sve procedure i uprava banke koristeći internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrši nadzor nad poslovanjem banke. rukovodjenja i izvršavanja. Iz tih razloga kada se oĉenjuje bonitet banke vaţna je informaciona opremljenos banke.

zapamtite pravilo da nikada zakljuĉak ne donosite na bazi jednog pokazatelja! Uvek vršite povezivanje većeg broja pokazatelja. da bi ste mogli da donesete zakljuĉak o bonitetu ili preduzeća ili banke. Kada god radite analizu. U kvantitativne pokazatelje boniteta banke spadaju: 1. Vrsi stalnu proveru postovanja procedura u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja.saldo na tekućem raĉunu… ako neko da ĉekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. Znaĉi centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po sliĉnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. Pored kvalitativnih elemenata. na koji naĉin se ne poštuju i šta uprava banke preduzima da bi to spreĉila. koji su delovi bsnke u kojima se procedure ne poštuju. ne moţe se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. I zato je ovaj deo vaţan. u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izveštaja. Ne moţete dobiti više ĉekova nego što je proseĉan priliv gotovine na vaš tekući raĉun…to je takodje procedura. cilj da se taj finansijski i prinosni poloţaj uĉini jasnijim. Znaĉi nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer će preko uvida u zapisnik zakljuĉiti u kojoj meri se poštuju procedure. Znaĉi analizom mi ţelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji će nam omogućiti procenu finansijskog i prinosnog poloţaja. Ako je odgovor potvrdan onda zaista moţete imati poverenja da je reĉ o banci koja vodi raĉuna o odrţanju na dugi rok. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. finansijski poloţaj banke 2. Znaĉi da ništa nije prepušteno sluĉaju. bilo preduzeća ili banke. koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke. prekršio je proceduru. Kada je reĉ o elementima koji determinisu finansijski poloţaj. a kada je reĉ o prinosnom poloţaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. Ali tada se zna da je procedura prekršena jer znate kako ta procedura glasi. Pošto se delatnost banke odraţava kroz njene finansijske izveštaje jasno je onda da će i 305 . prinosni poloţaj banke Vi znate kada se govori o analizi finansijskih izveštaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog poloţaja preduzeća ili banke. nauĉili smo to da su aktiva i pasiva. Interna kontrola upravo radi to. Znaĉi nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. Znaĉi kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je… imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. Inaĉe centralna banka sliĉne elemente ima kada vrši interno rangiranje banaka. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. testirate zakljuĉak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru.

Dakle da će se kod analize finan.analiza tih finan. ali naravno postojaće pokazatelji koje koristite i kod preduzeća i kod banke isto. valutnom i trţišnom riziku. Kada imate rizik solventnosti. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. a tek onda do ugroţavanja likvidnosti banke. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. jer ta sredstva ne moţemo koristiti za izmirenje naših obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. Šta se sve nalazi na strani aktive. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. jer ne donosi nikakav profit. izveštaja biti pod uticajem specifiĉnih aktivnosti koje banka ima. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici. 306 . • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкамa formiraju se onda kada imamo probleme sa odrţavanjem likvidnosti. kamatni i trţišni rizik dovešće najpre do pada rentabiliteta. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима – nastli su tako što smo depozite koje smo prikupili plasirali našim komitentima i na taj naĉin smo pretvorili naše depozite u naše plasmane. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. Dakle kroz analizu ţelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izloţena riziku solventnosti. izveštaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopšte ne javljaju kod preduzeća. Ostali rizici kao što su valutni. Jer prosto je odrţavanje likvidnosti uslov opštanka banke. trţišni i kamatni rizik. valutni. kamatnom i trţišnom riziku. Znaĉi svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. stanje na raĉunima naših komitenata. sve ostalo gubi na znaĉaju. onda ako bi ste pokušali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti moţemo staviti na prvo mesto. Solventnost je likvidnost na dugi rok. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. Šta je osnovni cilj analize finan. Znaĉi da drţi pod kontrolom ove rizike. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su raĉuni naših komitenata. rizikom da moţda nećemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • (рочно трансформисана приосна aктива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. izveštaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izloţenosti banke riziku solventnosti. Ova aktiva je opterećena rizikom likvidnosti. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. valutnom. • Пласмани банкама na koje naplaćujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. U kojoj meri postoji izloţenost banke riziku likvidnosti na kratak rok.

Znaĉi ovi depoziti stanovništva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeća i zato se ograniĉava uĉešća depozita stanovništva u ukupnim depozitima. Smatra se da ne sme biti više od 50% depozita od stanovništva u ukupnim depozitima. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlaĉenje depozita. po kom scenariju se moţe desiti da banka dodje do nelikvidnosti. a sa druge strane izgubice mogućnost da sopstvene viškove plasira i izvuĉe prihode po osnovu kamate. Pogledajte šta će se desiti ako dodje do naglog povlaĉenja depozita. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovništvo naglo povuĉe svoje depozite. Moram da se zaduţim i onda 307 .(премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва . Sa jedne strane. to moţe biti pojava nekvalitetnih plasmana. Smatra se da postoje dva tipiĉna modela po kojima se moţe realizovati rizik od nelikvidnosti. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику • и нагло повлачење депозита) • Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem • (у банкама релативно • мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaĉi kako banka moţe doći. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati.predstavljaju najstabilniji izvor sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruţenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. Njene obaveze prema drugim bankama će se povećati. to moţe biti pad izvora. Zašto kaţemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama će biti u teškoćama ili već jeste u teškoćama. šta je naredni korak. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. Svi koji to proĉitaju a imaju pare u toj banci traţice da podignu novac. to je vaša rezerva likvidnosti. Povećanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Znaĉi vi prvo sve što ste imali kod drugih banaka povuĉete. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. tada će banka morati da se obrati drugim bankama za pomoć. Znaĉi prvi scenario je naglo povlaĉenje depozita dovodi do korišćenja rezervi likvidnosti. jer ona nema toliko gotovine… jer je ona te depozite plasirala. Pad rentabiliteta će svakako nastati. Sa jedne strane. a sa druge strane. doći će do rasta troškova kamata koje će platiti na sredstva koje je pozajmila.

I da nije dovoljno da vodite raĉuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi raĉuna i da imate kvalitativne plasmane. Ona ulazi u aranzmane raĉunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da bi ste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. To dovodi do pada rentabiliteta. ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduţim. Retko kada se u ţivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. Znaĉi to je prvi scenario po kojem banka moţe doći u zonu nelikvidnosti. a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. kamatni ili trţišni rizik. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moţe podneti. I obiĉno se banka suoĉava sa rizikom koji proistiĉu i iz depozita i iz plasmana. Ko sve vrši analizu finansijskih izveštaja? Kada je reĉ o banci analizu bilansa banke radiće raĉunovodje. Sa druge strane. Ako bi banka došla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moţe da naplati. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. I obrnuto. znaĉi na depozitima. ovamo gubim prihode. koja je to mera izloţenosti banke rizicima. Posledica toga biće pojava gubitka. znaĉi nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. Šta bi bilo da ne naplati. Posledica bi bila da banka ne moţe da vrati svoje obaveze. Ne moţe nikada nikada potpuno izbeći valutni rizik. gubim prihode po osnovu kamata. Znaĉi pošto ne mogu da naplatim plasmane. I onda je odvijanje tog scenarija brţe. Nema te banke koja naplaćuje svaki svoj plasman 100%. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi štete koje on ne moţe podneti. To zaduţenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. Pošto imam gubitke zbog nenaplate potraţivanja sa jedne strane. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive.povećavam svoje zaduţenje kod drugih banaka. imam rast rashoda po osnovu kamata zato što sam se zaduţila sa treće strane. Znaĉi imate sa jedne strane one koje povlaĉe depozite a sa druge strane one koji ne plaćaju i tada imate ozbiljan problem. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izloţena. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. Znaĉi ja znam da će od svih mojih plasmana jedan deo oštati nenaplaćen. izveštaj banke 308 . Banka nikada ne moţe da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. Raĉunovodja banke biće zaduţen ne samo da sastavi finan. meni se smanjuju svoja slobodna novĉana sredstva.

izveštaje. Vi morate vašeg duţnika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. makar tri. da radite krajnje savesno. ne podatak iz napomene nego ĉitavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. Znaĉi ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. Šta je kreditni portfolio? Njega ĉine svi krediti koje je banka odobrila. za finansijski. To što vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je poĉetak zajedniĉkog posla. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. Ima banaka koji znaju svoje komitente bolje nego što oni sami sebe znaju. analize moći će da utvrdi osnovne pokazatelje finan. Ovde je vaţno da utvrdite na koji naĉin se utvrdjuje visina rezervisanja. i prinosnog poloţaja banke. BU. B. Manje ćete koristiti izveštaji o promenama kapitala ali bez napomena ne moţete da uradite analizu. znaĉi ja to znam da izraĉunam sama. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. C. jer znaju da ta banka odliĉno zna komitente sa kojima radi. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. Banka traţi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaĉi za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. D i E. Ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeća. Sećate se da sam vam rekla da raĉunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. Šta ĉini osnovu za analizu finan. Ako su objavljenje uz napomene onda ćete ĉitati prvo raĉunovodstvenu politiku pa onda napomenu. D. Jedino što je vaţno je da vodite raĉuna. Vrlo ĉesto ćete ĉitavu napomenu. banke da formiraju rezervisanja. Znaĉi kako upravljate. Znaĉi analizu nije moguće uraditi bez napomena uz finan. napomene uz finan. zatim na koji naĉin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrţan u kreditnom portfoliu. i prinosnog poloţaja banke? To su onih pet izveštaja koji ĉine godisnji obraĉun. Šta je to što ćete iz napomena uzeti? Napomene će nam dati informacije o raĉunovodstvenim politikama. C. kako ocenjujete bonitet vaših duţnika prilikom korišćenja kredita. 309 . E.nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog poloţaja i da prezentira upravi preduzeća. Znaĉi oni koji ţele da rade sa bankama ceniće bonitet banke i u okviru boniteta banke sami će uraditi analizu bilansa banke. kada radite analizu bilo ĉega. Najveći deo podataka naći ćete u BS i BU. Videćete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako ćete koji plasman klasifikovati. Jako je vaţno da uoĉite na koji naĉin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. izraĉunacu ih sama. Banka mora da objavi BS. prinosni poloţaj za likvidnost. u izveštajima o promenama gotovine. znam koje pokazatelje. sadrţe mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguća bez podataka sadrţanim u napomenama. jer su bilansne šeme skraćene. Vrlo ĉesto kada neka firma ţeli da sklopi ugovor sa tom firmom traţiće podatke o toj firmi kod banke ĉija je ona komitet. izveštaje.

Kada god analizirate uvek traţite podatke koje su u funkciji analize koju radite. ali moţete prodati kredit. nego da ĉekam da prodje steĉajni postupak a ko zna kada će to biti. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. Zašto je vaţan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duţniku. koji su klasifikovani u kategoriju E. Imate jako veliki broj 310 . u kom sektoru se duţnici nalaze. i isto tako ćete naći podatatak o posebnim i opštim rezervisanjima. Znaĉi ona će nastaviti da raĉuna kamatu i nastojaće da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite ĉija naplata je prestala. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neĉiju obavezu. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. vi odmah kaţete… znaĉi to su oni krediti koje je klijent prestao da vraća i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopšte ne budu naplaćeni. taj kreditni rizik. i u beleškama ćete naći podatak o tome koliko iznose krediti u kojima je prestao obraĉun kamate. zatim koncentracija rizika kakva je. a zatim i koliki su po pojedinim duţnicima. Znaĉi sada u beleškama mora biti. zatim koliko iznose riziĉni krediti. Banke mogu svoja potraţivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. zatim koji su iznosi kredita ukupni i riziĉni dospeli po kategorijama duţnika. da li su krediti dati privredi. To se dogadja kada imate firme koje su u steĉaju. A onda moţete traţiti podatke npr. kupiti jedan takav kredit. zato što se u sluĉaju propasti tog duţnika on povlaĉi za sobom banku. Znaĉi on se pojavljuje kao steĉajni poverilac umesto banke i uĉestvuje u procesu steĉaja. ako dajete kredite privredi. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. I umesto banke postati poverilac firme u steĉaju i na taj naĉin uticati kako će i po kojoj ceni ta firma biti prodata. znaĉi morate biti sposobni da prepoznate koji podatak će vam pokazati recimo izloţenost kreditnom riziku. Zatim vodi se raĉuna. stanovništvu ili javnom sektoru. Znaĉi kada vam kaţe koliko iznose krediti na koje je prestao obraĉun kamata.U beleškama ćete takodje naći gografski raspored kredita. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. koliki je iznos dospelih kredita. Šta ćete od podataka koristiti. Znaĉi beleske će vam reći koliki su krediti. za koliko je produţen rok plaćanja ili dat neki kredit (ne znam kako se zove). Zatim tu su iznosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. Znaĉi imali ste kredit koji je bio kratkoroĉni ili dugoroĉni pa je klijent imao teškoće sa plaćanjem i vi ste mu omogućili produţenje kredita. Onaj ko hoće da kupi firmu pod steĉajem rado će od banke. To ne znaĉi da će banka prestati obraĉunavati kamatu uopšte nego samo znaĉi da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaţe kao prihod. ali logika banke je… bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. Znaĉi postoje ogranicenja koliko iznose najveći mogući kredit i banka ta ogranĉcenja mora poštovati. Šta to znaĉi? Kada duţnik prestane da plaća kredit banka ima obavezu da prestane sa obraĉunom kamata. naravno uz veliki diskont. Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bio po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. Banke mogu da prodaju svoja potraţivanja. znaĉi kredita za naplatu.

gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. a što se 311 . Gde se taĉno vidi da li ćete imati priliv koji će biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. dakle da i da budete okruţeni jednom paţnjom. Ako ţelite da merite valutni rizik. jer mi svi polazimo od pretpostavke pa to je normalno to se podrazumeva šta sad dobro zdravlje ajde poţeli mi nešto bolje od toga jel nešto drugo jer to već imam meĊutim to baš i nije tako. dok ovi momci donesu opremu. u stvari kad se razbolite onda shvatite koliko je to vaţno. Šta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. jer ovo predavanje danas baš ne moţe bez prezentacije jer nam trebaju i oni podaci iz bilansa od prošlog puta. Što se tiĉe ovih pitanja. Utorak. pa ćete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka oĉekuje da uopšte neće naplatiti. koncepti odrţanja kapitala? Mislim da sam rekla da će koncepti odrţanja kapitala biti u onoj prvoj grupi pitanja. pitanja pod E.Verovatno vam kao i meni uostalom kada Vam neko kaţe \elim Vam dobro zdravlje to zvuĉi kao parola. jednim poštovanjem i ljubavlju onih sa kojima jeste i zato birajte u svom ţivotu da budete okruţeni samo onima ĉije vam društvo prija i jednostavno sklonite se od svih onih koji emituju negativnu energiju koji vas iritiraju nemojte trošiti na njih svoje vreme ni svoje emocije. Koje bi ste iz prethodno navedenih koristili? Šta bi vas zanimalo? Na bazi ĉega vi moţete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. samo se sklonite i gotovo. tako se zove beleška. koje ćete beleške koristiti. verovatno neće baš uvek biti moguće ali tamo gde moţete da birate društvo birajte one sa kojima vam je lepo nemojte jednostavno rasipati vreme koje vam je ograniĉeno na neke sa kojima vam nije lepo. vi morate pronaći beleške koje vama trebaju. A onda to moţete razvijati dalje. 11.beleţaka. januar 2005. Kako to izgleda po kratkoroĉnim. tako da ja ipak vam ţelim najpre dobro zdravlje i drugi vaţan uslov al zaista vaţan vaţniji od svih drugih da budete okruţeni ljubavlju vaţih bliţnjih to je jako vaţno. Uzećete mapu valutne strukture. Katina novogodišnja čestitka (za one koji nisu imali priliku da ĉuju) Ţelim vam prvo jednu lepu godinu. kako po pojedinim sektorima. kako po dugoroĉnim. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. Da li ćete uzeti beleške u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleške pruţaju podatak za ocenu tog rizika. Prvo pitanje je bilo: U koju grupu pitanja spadaju latentne rezerve. Trebalo bi da jeste. godinu koja će biti recimo prva u nizu onih najboljih vaših godina. jako je vaţno da volite ljude sa kojima radite. Kad god je to moguće. Da li je to uĉešće gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika.

kako se utvrĊuje visina prihoda itd. Kad je reĉ o bilansu uspeha verovatno će. kad god procenjujete imovinu vi u stvari ne radite ništa drugo nego prvobitnu vrednost imovine delite na dva dela: na ono što još nije potrošeno i što će biti odloţeno.Kada je reĉ o aneksu naravno da ne treba da uĉite anekse. Mislim onako kako Sam odreĊivala visinu vrednosti zaliha materijala. pošto Sam morala da napravim neku ravnoteţu tako da te tri grupe pitanja budu priliĉno ujednaĉene po broju pitanja a mislim da bilans uspeha u trećoj onoj grupi obeleţenoj pod C. Zašto nismo govorili o posebnim pravilima procenjivanja za bilans uspeha. a kojoj formi od ovih dveju metoda više odgovara i na koji naĉin dakle mogu prihodi i rashodi biti iskazani u bilansu uspeha. za banke uvek postoji posebno u zakonu poseban ĉlan. Zbog toga što sva pravila koja vaţe za godišnji obraĉun 312 . kad ste uĉili finansijsko raĉunovodstvo da Sam vam ja tada rekla da izveštaj o poslovanju nije deo godišnjeg obraĉuna. zato što se ovih pet delova ĉine godišnji obraĉun. jel? Zašto ne treba da uĉimo aneks? Zato što je aneks zamenjen napomenama uz finansijske izveštaje. i otuda nema nismo ponovno priĉali o ne znam pravilima koja kako ćete odrediti visinu troškova materijala. Prvo koja su to pravila za rašĉlanjavanje koja treba primeniti. što u vezi sa bilansom uspeha treba znati da obiĉno pitanje koje studenti postavljaju je da ne uĉimo iz knjige prof. Toliko smo puno vremena potrošili oko pravila procenjivanja imovine. E sad zbog ĉega mi taj izveštaj pominjemo u ovom našem predmetu koji se bavi finansijskim izveštavanjem ako on nije deo godišnjeg redovnog obraĉuna. Kada sam prema meĊunarodnom standardu i navodila onih pet elemenata godišnjeg obraĉuna (rekli smo to su bilans stanja. Ali. Znaĉi ona pitanja o kojima smo govorili. znaĉi ono govori o priznavanju prihoda kada nastaje prihod. izveštaj o promenama na kapitalu. za velika preduzeća. koje su metode utvrĊivanja poslovnog rezultata. Dakle da izveštaj o poslovanju prati godišnji obraĉun ali nije sastavni deo. bilans uspeha. jer sve ono što mi nije zaliha mora biti trošak i biće iskazano u bilansu uspeha ako ga sastavlja metodom ukupnih troškova na rashodnoj strani. jel? Tako kada je reĉ o tim pravilima. ili moţda ste i zaboravili bilo je to poodavno. zatim koja forma bilansa uspeha moţe biti.latentnih rezervi tiĉe one dolaze u onu grupu pitanja koja su vezana za procenjivanje. Zato što su pravila procenjivanja imovine istovremeno pravila procenjivanja prihoda … Kad je reĉ o pravilima za procenjivanje. Sećate se. O bilansu uspeha treba znati otprilike isto ono što smo nauĉili o bilansu stanja. a pri izgradnji bilansa uspeha kako rašĉlaniti prihode i rashode. Da li treba uĉiti izveštaje o poslovanju? Da. jer je nemoguće govoriti o latentnim rezervama a da se ne govori o procenjivanju imajući u vidu instrument kojim se latentne rezerve formiraju. znaĉi to ĉak ne reguliše ni istim ĉlanom u zakonu gde se kaţe da je uprava preduzeća duţna da sastavi izveštaj o poslovanju. Rankovića imajući u vidu da onaj tekst koji je tamo pisan pisan je davno. nisam ih pominjala kad smo govorili o naĉelu realizacije. posebnim pravilima. izveštaj o novĉanom toku i napomeni) nisam pominjala izveštaj o poslovanju. odnosno iskazano u bilansu stanja kao vaša imovina i na ono što je potrošeno i što iskazujete u bilansu uspeha kao rashod.

Da li …. Onda kaţe u zagradi vi to niste predavali. Znaĉi gde se ukazuje na teškoće koje je preduzeće imalo. Dakle ne moţe u godišnjem obraĉunu biti predstavljena jedna slika preduzeća u odnosu na sliku koju imate ili koju moţe korisnik dobiti na bazi izveštaja koji sadrţi godišnji obraĉun. Da li moţete da zamislite da će nešto biti prodato ako neće u budućnosti donositi ekonomske koristi? Hoće li 313 . ta priĉa dakle ispriĉana je u okviru konceptualnog okvira znaĉi tamo gde smo govorili o elementima finansijskih izveštaja i gde smo definisali šta je sredstvo i pod kojim uslovima jedan izdatak moţe biti iskazan kao sredstvo. ajde tako da kaţem. i zbog te ĉvrsta veze jednog i drugog vaţno je dakle da oni koji sastavljaju izveštaj o poslovanju poštuju i naĉelo potpunosti i naĉelo istinitosti i naĉelo uporedivosti znaĉi sva ona naĉela koja vaţe za godišnji obraĉun. objavljivanja vodi firma. Znaĉi to je u najgrubljem sadrţina izveštaja o poslovanju. jel. U knjizi recimo piše da je uslov da bi se nešto iskazalo kao sredstvo da ima makar teorijsko. Do koje će mere on biti detaljan? Zavisi od toga kakvu politiku. ali ta materija je izloţena u onom delu i na onom predavanju kada smo govorili o konceptualnom okviru o uslovima za priznavanje sredstava i obaveza prihoda i rashoda. Ja nisam vama priĉala izveštaj o poslovanju zato što zaista nema tu Bog zna šta da se priĉa kad budete proĉitali videćete da ono u suštini predstavlja izveštaj uprave preduzeća koje ima svoja uslovno reĉeno dva dela: prvi deo u kome se prezentira ili u kome objašnjavaju razlozi koji su doveli do toga da finansijski poloţaj preduzeća i rezultat preduzeća ostvaren u prethodnom obraĉunu bude takav kakav jeste. nije teorijsko nije potrebno taj izraz teorijska. Terminologija koja je korišćena je razliĉita. na uspehe koje je imalo. gde se analiziraju ili istiĉu dobre i loše strane finansijskog i prinosnog poloţaja i onda imate drugi deo koji se bavi budućnošću firme. koji su uslovi za priznavanje neke obaveze. koje instrumente ima nameru da koristi da bi ti ciljevi bili ostvareni. Kada proĉitate to i proĉitate tamo što piše o konceptualnom okviru videćete da je to vrlo blisko.treba da budu primenjena i kod izrade izveštaja o poslovanju i zbog toga što ide sadrţina izveštaja u poslovanju povezana sa sadrţinom godišnjeg obraĉuna. Taĉno ja to nisam predavala kao tako. Dakle i taj izveštaj o poslovanju iako nije deo godišnjeg obraĉuna predstavlja izveštaj koji se nalazi pod uticajem bilansne politike. Dakle. Naravno pošto je to izveštaj koji je upućen eksternim korisnicima gde će uprava nastojati da firmu prikaţe onako kako to odgovara sada tim bilansno politiĉkom ciljevima. ja pretpostavljam da mislite na one lekcije koje se tiĉu podobnosti za bilansiranje. e sad ovo ja mislim iz lekcije I i II. ko je pisao ovo. da li uĉimo lekcije I i II u okviru godišnjeg obraĉuna koje su pre bilansiranja aktive? Ja pretpostavljam da je reĉ o lekcijama ĉiji naslov otprilike "Podobnost za bilansiranje i pasiviranje". U pitanju je da li se. koji će sve podaci biti prezentirani opet zavisi od bilansne politike. mogućnost prodaje. znaĉi gde uprava preduzeća iznosi ciljeve firme u narednom obraĉunskom periodu na jednom planskom periodu obrazlaţe zbog ĉega je te ciljeve izabrala. a u konceptualnom okviru što stoji da bi nešto bilo sredstvo potrebno je da će donositi preduzeću buduće ekonomske koristi. znaĉi koji su uslovi za priznavanje nekog izdatka kao sredstva.

odnosno jedno od pitanja sasvim sigurno moţe biti rizici u poslovanju banaka i upravljanje rizicima banaka? Znaĉi koji su to rizici sa kojima se banke u svom poslovanju javljaju. Ja smatram da je bolje da nauĉite terminologiju koja će biti korišćena u budućnosti. o valutnom riziku. Znaĉi na koji naĉin i kada sam govorila o finansijskom izveštavanju banaka pokušala sam u stvari da vam skrenem paţnju na to da je finansijsko izveštavanje banaka koncipirano tako da omogući otkrivanje rizika koji banci prete i da pruţi informaciju o izloţenosti banke svakom od ovih rizika koje sam ja malopre pomenula. odnosno solventnosti. kojim redosledom te pozicije treba da idu znaĉi. Znaĉi to jesu pravila i zato su pravila vaţna. znaĉi koja se tu imovina nalazi. mi kad govorimo o bilansu preduzeća mi kaţemo: Bilans preduzeća. kod nas je zvaniĉni bilans za preduzeća sastavljen po bilansu rastuće likvidnosti. naravno. Znaĉi kad nauĉite kako se rašĉlanjavaju 314 . 30. Znaĉi pravila su ista. E sad. zato što se ono opet razlikuje od izveštaja o novĉanom toku preduzeća. ali kao posebno pitanje svakako moţe biti sadrţina osnovnih finansijskih izveštaja banaka. Umesto tog pitanja biće priznavanje elemenata finansijskog poloţaja preduzeća recimo ili nešto tako. Sećate se. da. Molim? Da. a kod banaka je sastavljen po principu opadajuće likvidnosti. jel? Prvo smo uĉili ili prvo o ĉemu sam vam govorila kada je reĉ o bankama bilo je specifiĉnosti finansijskog izveštavanja banaka i u okviru toga sam vam govorila o zahtevima koje za finansijsko izveštavanje banaka i drugih finansijskih institucija postavlja meĊunarodni raĉunovodstveni standard br. nisu pravila drugaĉija pravila su ista kao i za preduzeća. sećate se da smo govorili o riziku likvidnosti. To pitanje kao takvo na ispitu neće. Jedno od pitanja je. o kreditnom riziku. znaĉi bilansa stanja i bilansa uspeha. izveštaj o novĉanim tokovima banke. znaĉi tako se gradi bilans banke. Vi taĉno znate kako to treba da izgleda. o trţišnom riziku. Ali šta je sadrţina bilansa banke. odnosno imovina u bilansu preduzeća moţe biti rašĉlanjena ili po principu rastuće likvidnosti ili po principu opadajuće likvidnosti. Znaĉi vi ako znate pravila ili vam neko kaţe taj bilans je napravljen po principu opadajuće likvidnosti vi ništa više ne treba da vam priĉa. jel? Koja će pitanja biti iz bilansa banaka? Pa šta smo uĉili u vezi sa bankama? Da li se sećate. U okviru toga. Ta pravila su malo druga…. zašto je ona baš tim redosledom rašĉlanjena na strani aktive. jer je to terminologija s kojom ćete se vi susretati i zbog toga ja nisam ovo predavala posebno. koji su izvori kod banaka koji su sigurno razliĉiti od izvora preduzeća i kojim redosledom su oni dati. zatim ima tu pominje se vrlo ĉesto i politiĉki rizik. Šta je sadrţina bilansa uspeha? Drugo pitanje. ali sam smatrala i smatram dakle da je ta materija pokrivena ovim delom konceptualnog okvira meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda. Znaĉi onu terminologiju koja se koristi u konceptualnom okviru.iko kupiti nešto što mu ne moţe u budućnosti doneti ekonomske koristi? Znaĉi to su dva identiĉna uslova samo su reĉena na razliĉite naĉine. neće ni biti.

Te termine imate tamo pojašnjene kod kolege Radovanovića. Šta je to kreditni potencijal banke. ali je vaţno da znate aha to neće sigurno biti u predmetnom potencijalu. sad tamo ima navedeno ova pozicija se dodajhe ova se oduzima to zavisi od toga kako su napravljene bilansne šeme koje su se u meĊuvremenu promenile. kao završeni studenti ovog fakulteta znate o ĉemu se tu govori. šta je stopa roĉne transformacije. Znaĉi ona pokazuje koliko je dugoroĉnim izvorima finansirana kratkoroĉna aktiva ili koliko je dugoroĉnih izvora kratkoroĉno plasirano. znaĉi koji deo imate kreditni potencijal koji će biti veći od. Znaĉi to je razlog zbog ĉega kada raĉunate kreditni potencijal zašto iz kreditnog potencijala iskljuĉujete uĉešće. Prosto bi volela znaĉi da nauĉite jer ćete gde god odete u banku vi ćete ĉuti termin kreditni potencijal banke je tolikioili je povećan ili je smanjen. Kad se kaţe finansijski potencijal te banke je toliki da vi znate šta to znaĉi. Znaĉi to je onaj deo imovine ako je reĉ o aktivi koji u tom trenutku banci donosi kamatu.novĉani tokovi za preduzeća to isto vaţi i za banku. šta će biti veće: kreditni potencijal ili kamatonosna aktiva? Pa verovatno kreditni potencijal. Iz knjige kolege Radovanovića nauĉite tamo šta je to. Znaĉi kad nauĉite suštinu pojma onda ćete videti i logiku kako se to utvrĊuje. ali za koje bi ja volela da budem sigurna da vi znate. Pa onda ne znam šta je to kamatonosna aktiva i kamatonosna pasiva. pokazatelji rentabiliteta banke. Zato što uĉešća u nekoj drugoj banci ili u nekom preduzeću ne mogu biti plasirana. 315 . Da je to zbir ukupna bilansna suma. Jedno od pitanja će naravno biti i pokazatelji finansijskog poloţaja banke. jedino su izvori priliva i odliva gotovine ovde drugaĉiji nego kad je reĉ o preduzeću. Ne morate nauĉiti sve pozicije. usput reĉeno meni je lakše jer to već nekoliko godina radim. ili šta bi bio kreditni potencijal banke? To je onaj deo imovine banke koji moţe biti plasiran. znaĉi na šta oni to misle kada takve termine upotrebljavaju. Nauĉite šta je finansijski potencijal banke. jel? E sad kreditni potencijal oĉito ĉim se izdvaja od finansijskog nije isto što i finansijski potencijal. ali obiĉno ne plasirate baš sve što se moţe plasirati pa je kamatonosna aktiva obiĉno niţa od kreditnog potencijala banke. Ne morate uĉiti bukvalno. Šta bi ste koristeći vašu logiku zakljuĉili. u odnos stavljena ta razlika se stavlja u odnos na dugoroĉnu pasivu. u najboljem sluĉaju vi moţete da plasirate sve što se moţe plasirati. jel? Znaĉi to je opet jedan termin koji ćete nauĉiti u bankarstvu. znaĉi neka osnovna sredstva banke neće sigurno biti u predmetnom potencijalu i njena zgrada jel. znaĉi koji ima sposobnost plasiranja. Zašto iskljuĉujete stalna sredstva banke? Zato što i ona takoĊe ne mogu biti plasirana. Znaĉi to su termini koje bi trebalo da nauĉite iz bankarstva. znaĉi neke pojmove. ali vi nauĉite suštinu. koji banka moţe plasirati da bi joj doneo kamatu. naravno meni je lako. Znaĉi ne moţe biti u kamatonosnoj aktivi nešto što ne moţe biti plasirano. razlike izmeĊu dugoroĉne pasive s jedne strane i dugoroĉne aktive s druge strane. ali vama kad prvi puta zato kaţem nauĉite ma to nije ništa. a koji zapravo oznaĉava odnos izmeĊu.

gotovinski ekvivalenti i plasmani banke i da izloţenost banke riziku solventnosti. jer smo na osnovu tih bilansa sam ja ovde utvrĊivala neke od pokazatelja kojima ćemo raditi. Анализа квалитета активе: 1. Zašto zavisi? Zato što delatnost odreĊuje sredstva kojima morate raspolagati da biste se baš tom delatnošću bavili.560/8. Aktiva zavisi od delatnosti. Izveštaj šta ĉini aktivu banke e sad to je ono što je pod uticajem delatnosti i oni koji se sećaju prve godine tada smo kada smo govorili o tome od ĉega zavisi aktiva.23% Тумачење: Од укупних кредита процена је да неће бити наплаћено 9. nema problema… ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŢAJA BANKE Znaĉi analiza finansijskog poloţaja banke kao i finansijski poloţaj preduzeća i to kad nauĉite za preduzeća znaĉi znate i za banku ili za bilo koju instituciju. valutnom riziku. Znaĉi malo samo.757. Однос расхода по основу индиректних отписа пласмана и висине резервисања за губитке по кредитима 811. E sada će vam oni koji su bili prošlog puta koji imaju one bilanse koje smo crtali. ako hoćete i kamatnom riziku zavisi upravo od kvaliteta aktive.Izveštaji o tokovima gotovine banaka. Tamo kada uĉite o konceptualnom okviru tamo kaţe elementi finansijskog poloţaja pa navodi da su to sredstva obaveze i kapital.23% 316 . a zato smo ih crtali da biste lakše mogli da pratite i ovo predavanje. da li mislite na Word dokument ili mislite na dokument u Power Point-u? U Power Pointu-u. Prema tome ova tvrdnja da je finansijski poloţaj odreĊen aktivom i pasivom banke je samo jedan opšti stav znaĉi nešto što vaţi i za preduzeća i za bilo koju drugu poslovnu jedinicu. Ili nauĉili smo već znaĉi da aktivu banke ĉini gotovina. da s jedne strane ulaganja koja imate iskazana na strani aktive i s druge strane izvori sredstava odreĊuju finansijski poloţaj bilo kojeg poslovnog subjekta. Znaĉi to su determinante finansijskog poloţaja. E sad kako moţemo meriti kvalitet aktive banke. znaĉi na koji naĉin mi moţemo sagledati koliko se kvalitet aktive jedne banke razlikuje od kvaliteta druge banke.253=9. dobro.

Dakle. taj pokazatelj vam govori koji je stepen ne naplativosti vaših plasmana. Indirektnim kada moţe sa visokim stepenom verovatnoće da proceni visinu gubitka po osnovu konkretnog pojedinaĉnog plasmana. Znaĉi ta ocena šta je mnogo. kada vi to pretvorite u apsolutne iznose a evo to je ovde 811 560 onda to baš i nije malo naroĉito ako pogledate da recimo zarade svih radnika banke moţda iznose. sa kojom paţnjom bira klijente kojima će plasirati sredstva i kako vodi brigu o naplati svojih potraţivanja. Znaĉi koliko ona ima dobre procedure kod odobravanja kredita. jel. Kreditni rizik je rizik kod ne naplate plasmana. teško je izneti ovako. Naravno.20. Znaĉi ovde on iznosi 9. Znaĉi ja znam da ja otpisujem moje kredite. MeĊutim. kod ove banke ĉiji smo bilanse imali on iznosi 9. evo ja sada koristim ovde za aktivu. Da li je to puno ili nije? Pa u većini naših banaka bi vam rekli pa to i nije Bog zna kakva visoka stopa ne naplate. Dakle ona otpisuje samo one svoje plasmane za koje veruje da neće biti naplaćeni u celini. Mi koristimo termin kredit i za pasivu. Koristimo naţalost naš jezik je bogat i to je i dobro i loše. Zašto je ovaj pokazatelj u odnosu na ukupne kredite ovde stavljen? Zašto je ovaj pokazatelj vaţan? Šta vi ţelite utvrĊivanjem bilo kojeg pokazatelja? Vi ţelite da uĉinite neki odnos jasnim. koliko je bilo u prethodnoj godini ili u prethodnim godinama još bolje najmanje tri godine kao što Sam vam rekla treba koristiti i u odnosu sa nekim drugim veliĉinama. ali vrlo ĉesto. O ĉemu on govori? On govori o tome kako banka upravlja kojim rizikom? Kreditnim rizikom. Po osnovu tih otpisa ona ima gubitke i to opisivanje kako sprovodi? Indirektnim opisivanjem ili formiranjem rezervisanja. Znaĉi efikasnost uprave banke se ovim meri. Taj kredit kod koga postoji dakle gubitak ne smatra se dobrim kreditom. Znaĉi to je vaţan pokazatelj kvaliteta rada uprave banke. i to je jako vaţno. mislim na plasmane. za koje verujem da neće biti naplaćeni u celini.23 %. ali je taj pokazatelj vaţan. Dakle kada stavite u meĊusoban odnos ukupan iznos vaših gubitaka bilo onih koje ste utvrdili direktim otpisivanjem ili preko formiranjem rezervisanja. Znaĉi stepen naplativosti ili nenaplativosti potraţivanja pod znaĉajnim je uticajem opšteg stanja privrede. na kredite koje je banka dala. Moţemo samo ako poredimo koliko to iznosi kod drugih banaka.ali se pouzdano zna da će do gubitka doći. odnosno formiranjem rezervisanja kada ta procena nije tako pouzdana. Znaĉi od ukupnih plasmana ova banka evo negde oko 10% neće naplatiti. nijedna uprava nije svemoćna. Znaĉi ne moţete u privredi koja se odlikuje visokim stepenom 317 . znaĉi priznali ste postojanje gubitaka sa ukupnim iznosom kredita. a šta nije ne moţe se. dobrim plasmanom. Šta će vam taj pokazatelj reći? Koliko nećete od ukupnog iznosa kredita naplatiti. jel.Znaĉi kada uporeĊujete banke onda ćete koristiti izmeĊu ostalog i ovaj pokazatelj. samo one. To su takozvani loši krediti ili loši plasmani. Znaĉi ako ovo raste onda uprava banke ne radi svoj posao dobro ili odobrava plasmane nekom ko nije u stanju da ih vrati ili ne vodi dovoljno raĉuna o tomeda ta naplata bude izvršena na vreme. Jedan od pokazatelja kvaliteta aktive banke je odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa potraţivanja i rezervisanja za gubitke po kreditima u odnosu dakle na aktivu. da je ovo moţda jednako godišnjim ili polugodišnjim zaradama svih zaposlenih.

Znaĉi postoji jedna opet da kaţem. Šta su to loši krediti? To su ovi krediti koje Sam malo pre pominjala. C. To je opet pokazatelj uspešnosti uprave banke. plasmani koje otpisujemo i ovaj pokazatelj opet je pokazatelj merila kvaliteta aktive. D i E plasmani lošeg kvaliteta i to su oni plasmani za koje mi formiramo rezervisanja. Vrlo dobrog kvaliteta su i plasmani koji se nalaze klasifikovani kao plasmani u grupi B. Kad vodite banku morate imati tu sposobnost. ali uprava zato i prima visoke novce jer da predvidi šta se to na makro planu dogaĊa i da izradi procedure koje će taj negativan uticaj promena na makro planu smanjiti i koja će dakle pronaći naĉin da amortizuje uticaj takvih loših kretanja na njihovu banku. a svi drugi odnosi tih preduzeća sa drugim preduzećima se odlikuju sa usporenim plaćanjem. kod kolege Đukića ćete to uĉiti. D i E. Однос лоших кредита и укупних кредита 322003/8757253=3. Znaĉi kada kredite koji su klasifikovani kao loši stavite u odnos prema ukupnom iznosu kredita vi dobijate pokazatelj koji vam upravo govori o i koji će sigurno biti vrlo povezan sa onim prvim pokazateljem koliko je od vaših kredita klasifikovano kao loš kredit.nelikvidnosti da oĉekujete da stepen naplate bude jako visok. klasifikacija svih plasmana banaka prema kriterijimima koje odreĊuje Centralna banka.banka odjedamputa pretvorila u likvidna. Dakle promene na makro planu u velikoj meri će se odraziti na stepen naplativosti. Ne moţete uvek izbeći zato što se bonitet vaših duţnika menja.67% Тумачење: Овај показатељ показује колико је учешће лоших кредита у укупним кредитима. sa odlaganjima ili ne plaćanje uopšte. dok su plasmani u grupama C. Ona mora voditi raĉuna da uĉešće loših kredita u ukupnim kreditima bude što je moguće niţe. 2. znaĉi vi odobrite kredit kada je duţnik sjajan. krediti koji su klasifikovani u grupu B. Ako ste odobrili kredit na tri godine. za te tri godine se moţe izdogaĊati mnogo toga što će jednu firmu od jako dobre pretvoriti u firmu koja ima 318 . jer pokazuje koliki iznos vaših ukupnih kredita spada u grupu loših kredita. Iz prostog razloga što su sva preduzeća. sve je upućivalo i u prošlosti i u tom trenutku da je reĉ o jako dobroj firmi. najveći deo preduzeća ima problema sa plaćanjem i banka nema ĉarobni štapić kojim bi ta preduzeća sada kada je reĉ o odnosu preduzeće . plasmani koji su klasifikovani kao A smatraju se plasmanima ĉija naplata nesporna. mislim da je jednostavno to su plasmani najboljeg kvaliteta da tako kaţem.

Исту намену има и показатељ који се утврђује стављањем у однос формираних резервисања са лошим (ризичним кредитима) 96736/322003=30% Ovde ova dva pokazatelja pokazuju malo i ili ukazuju na to kakvu politiku vodi banka.1% Тумачење: Показатељ се користи за процену довољности формираних резервисања Odnos izmeĊu ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita. s druge strane banke vrlo ĉesto koriste rezervisanje kao što znate i za odlaganje dobitaka ili za formiranje lantentnih rezervi. da su loši krediti pokriveni rezervisanjima koja iznose 30% od njihove ukupne visine. evo ovde imate da je 30% . Ili kolika su nam rezervisanja u odnosu na loše kredite. Tako da s jedne strane on pokazuje visinu procenjenih gubitaka.problema sa plaćanjem i vaš plasman će se od jako dobrog plasmana pretvoriti u loš plasman ili još kredit. ne moţete uraditi na bazi pokazatelja iz jedne godine ali ako uzmete niz godina uzastopno i ako iz svake godine se pojavljuje iznos rezervisanje koji je neiskorišćen u znaĉajnoj meri. da njen gubitak po osnovu toga iznosi 30%. zaista loši. dakle koliko smo da li smo formirali dovoljno rezervisanja za naše ukupne kredite ne u odnosu na loše kredite. onda ćete iz 319 . Однос исправке вредности и резервисања и укупних кредита 96736/ 8757253 =1. 4. pa da bi ste procenili da li je ovo rezervisanje previsoko ili ne. To znaĉi da banka procenjuje da 30% u proseku od svih loših kredita neće biti naplaćeno. nego na ukupne kredite koliko je ukupno rezervisanje ispravka za gubitke koje oĉekujemo. Znaĉi ako je. 3. Da li je to previše ili nije previše zavisi od toga koliko su ti krediti zaista. U kojoj meri banka zapravo poštuje naĉelo opreznosti.

To je strašno visoka stopa. Kvalitet aktive moţemo meriti odnosom neto dobitka i rashoda koji su izazvani otpisima potraţivanja bilo preko ispravki plasmana.83% Тумачење: Исказује колико износи учешће нето добити у расходима изазваним ненаплатом пласмана и кредита. 320 . У овом случају то значи да нето добит представаља11. mi imamo ukupan neto dobitak je 96 067 a ukupna rezervisanja i otpisi su 811 560. ali ako biste uzeli kaţem podatke za tri godine pa uporedili koliko je bilo rezervisanja na poĉetku. koliko je iskorišćeno rezervisanja u toj godini. bilo preko ispravki vrednosti ili rezervisanja. Pogledajte šta pokazuje ovaj odnos. da 11% našeg dobitka je ono što je odgovara iznosu formiranih rezervisanja. odnosno da na svaki dinar dobiti koji imate neto dobitka dolazi 11.83 dinara rezervisanja ili gubitaka bolje reĉeno po osnovu kredita odnosno otpisa kredita. To praktiĉno znaĉi da mi na svaki. Oднос нето добитка и расхода изазваних исправкама вредности и резервисањима 96. Ali na bazi ovog jednog podatka to ne moţete reći. znaĉi šta je to što je ostalo neiskorišćeno onda biste mogli ako se iz godine u godinu visina neiskorišćenog rezervisanja je ista ili se ĉak povećava zakljuĉiti da je to u stvari zadrţana dobit. Pogledajte mi smo zaradili 96 067.tog neiskorišćenog iznosa rezervisanja moći da zakljuĉite da banka pri formiranju rezervisanja svesno podiţe iznos rezrvisanja iznad oĉekivanih gubitaka i da na taj naĉin zapravo formira latentne rezerve. a na ime gubitaka smo otpisali 811 000.83% ових расхода односно да на сваку КМ долази 11.067/811560=11. da su to latentne rezerve.83 КМ расхода по основу ненаплативности пласмана и кредита. Ĉime još moţemo da merimo kvalitet aktive? 5. Znaĉi svaki dinar neto dobiti je opterećen sa 11 dinara otpisa ili gubitaka.

Готовина и готовински еквиваленти/Укупну активу 15026/25982651=57. Znaĉi mi ţelimo prvo da vidimo koliko od ukupne imovine banke je u gotovini. Разлози за овако високо учешће ликвидне активе у укупној активи може бити условљен непостојањем могућности за улагање са прихватљивим ризиком наплате и укамаћењем. i ovde vidite ova banka je imala ĉak 57. sa ovoliko gotovine ona moţe sasvim izvesno sve svoje obaveze koje dospevaju da izmiri. jel imate bilanse od prošlog puta. a nije . kada smo stavljali odnos gotovinu sa dospelim obavezama. kolika nam je bila gotovina. odnosno gotovinskim ekvivalentima.8% Тумачење: Удео ликвидне активе у укупној активи У овом примеру више од половине активе је у ликвидној активи. Zašto je ovde izabran ovakav pokazatelj? Zato što je najveći deo imovine banke je uglavnom u monetarnim pozicijama znaĉi u gotovini i gotovinskim ekvivalentima odnosno plasmanima. 1. ali nije isti na taj pokazatelj je kada gotovinu i gotovinske ekvivalente stavite u odnos na ukupnu aktivu banke. Sećate se racija novĉane likvidnosti.dobro proveriću cifru.8% od ukupne aktive je drţano u pogledajte u bilansu šta piše neke cifre ovde oĉigledno fale.. 259 826 dobro. Jedan od pokazatelja koji ovde liĉi.POKAZATELJI ZA OCENU IZLOŢENOSTI BANKE RIZIKU NELIKVIDNOSTI Koji su pokazatelji kojima ocenjujemo izloţenost banke riziku nelikvidnosti ili kako merimo likvidnost banke što bi bilo isto? Primetićete da se ovi pokazatelji ne razlikuju bitno od onih koje imate kod preduzeća. zbir bilansa je bio 259 da ono što smo pisali na tabli. zbir gotovine i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja. Ali sećam se da je ova banka imala baš ovako visoko uĉešće gotovine i da smo raspravljali o tome kako visoko uĉešće gotovine moţe da se odrazi na i mi smo rekli sjajno ova banka ima dobru likvidnost. MeĊutim pitanje je da li se visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banke moţe smatrati ili uvek ocenjivati kao pozitivno? Da ste direktor banke i da imate jako puno slobodnih novĉanih sredstava da li bi trebalo da budete 321 .

Kratkoroĉni depoziti su 322 . kod svih banaka biste našli visoko uĉešće gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi? Problem je što naše banke se nalaze u situaciji da ne mogu naći dovoljno dobrih klijenata kojima bi mogla biti plasirana njihova sredstva. Naravno ovaj drugi pokazatelj vam je poznat. Ne samo da neću naplatiti kamatu nego neću uspeti da povratim ni glavnicu mog plasmana prema tome to se meni jednostavno ne isplati. Drţanje visokih iznosa likvidnih sredstava sugurno će se odraziti na rentabilitet banke. Imate vi traţilaca kredita kolko hoćete. svi traţe pare. Znaĉi bolje mi je i da ne plasiram. 2. i sad pitanje je zašto. znaĉi otkuda to i kod naših banaka ovde sada kada biste raĉunali. У овом случају су краткорочни депозити и обавезе према банкама у целини покривени готовином и готовинским еквивалетима што указује на висок степен ликвидности банке. Готовина и готовински еквиваленти/краткорочни депозити и обавезе према банкама 15026838/14036685=107. Ta preduzeća nisu u stanju da vrate kredite koje dobiju i onda se kao direktor banke nalazite u sledećoj situaciji.prezadovoljni? … zato što je to imovina koja ne donosi nikakvu kamatu. Kreditni rizik je jako visok.05% Тумачење: Указује на покриће краткорочних депозита и обавеза према банкама готовином и готовинским еквивалентима. sada se u odnos gotovina i gotovinski ekvivalenti sa kratkoroĉnim depozitima i obavezama prema bankama. meĊutim problem je u tome što kad jednom date taj novac ne moţete ga ponovno naplatiti. ne donose nikakve prihode a rentabilitet banke trpi. nego da plasiram pa da ne mogu nikada da naplatim. Da li da dam kredit i onda imam ovako visoko uĉešće gubitaka na osnovu nenaplaćenih potraţivanja ili da trpim gubitke zbog toga što mi prikupljena sredstva nisu plasirana i to je prosto odluka će zavisiti od toga kada vam je gubitak manji. jer ta novĉana sredstva nisu sredstva banke to su neĉija tuĊa sredstva na koja banka plaća verovatno kamatu i ona donose rashode pošto nisu plasirana.

Znaĉi za svaki oblik aktive utvrĊen je rok dospeća i to tako što je taj rok definisan do 1 meseca. Kod te mape likvidnosti podeljena je imovina i obaveze ( sad ću pokušati da to podignem malo ) podeljeni su prema rokovima znaĉi ukupan bilans stanja . odnosno usklaĊenost roĉnosti njenih izvora i njenih plasmana. preko 5 godina i koliko iznosi ukupno. Plasmani kod drugih banaka pogledajte kako su razbijeni. kada imamo viška mi drugim bankama plasiramo to je prosto jedan odnos meĊusobne saradnje izmeĊu banaka. i za potrebe sastavlja se mapa likvidnosti i sad ćemo da vidimo kako izgleda samo da naĊemo ovde. za rezervisanja koja su obiĉno na period od godine dana. Razbijeni su prema roku njihovog dospeća na plasmane ĉija naplata dospeva do mesec dana. od 3 do 12. znaĉi podeljena prema rokovima dospeća.kratkoroĉne obaveze banaka i naravno kratkoroĉne obaveze prema bankama depoziti klijenata i obaveze prema bankama i ţelomo da proverimo da li smo bili u stanju da našom gotovinom izmirimo kad bi svi depoziti bili povuĉeni i kada bi bili obavezni da vratimo obaveze koje imamo prema drugim bankama. ali to je kaţem posledica visokog uĉešća gotovine koje inaĉe nije baš nešto što bi trebalo baš poţeleti. Ukupna imovina je pogledajte upravo tako. Zatim depoziti koje imamo vidite pogledajte do mesec dana. od 1 do 3. Sve pozicije razbijete po roĉnosti. preko 5 godina i ukupno. odnosno u kom periodu će pojedini delovi imovine biti pretvoreni u gotovinu. od 1 do 3 meseca. Znaĉi koliko imovine dospeva u kom periodu. od 1 do 5 godina nema. Znaĉi ukupni izvori se 323 . Koji će biti ovi rokovi moţete odrediti i sami prema najĉešćem roku dospeća ili prema potrebama za informacijama. najveći deo depozita je do mesec dana zato što su to depoziti po viĊenju. za ostale obaveze. plasmani ĉija naplata dospeva u periodu od 1 do 3 meseca. Za svaku poziciju koju imate prva pozicija gotovina i gotovinski ekvivalenti i naravno njena roĉnost je do mesec dana praktiĉno neograniĉena. od 3 do 12 meseca. Isto vaţi i za kredite. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. od 3 do 12 meseci takvih nema. kolike obaveze moramo izmiriti u roku od mesec dana i zato je pasiva rašĉlanjena po istim rokovima. Zatim depoziti koji dospevaju za isplatu. koji se naplaćuju u roku do mesec dana. Znaĉi ova banka imajući u vidu da ima visoko uĉešće gotovine mogla bi da pokriva gotovinom sve depozite i sve obaveze prema bankama ĉak ima i viška. u roku od 1 do 5 godina i preko 5 godina odnosno ukupno. S ĉim sad to treba da uporedimo. Ja vas podsećam da obaveze prema drugim bankama u stvari predstavljaju iskaz sredstava naših potreba za likvidnim sredstvima. u roku od 3 do 12 meseci. Zatim krediti koji su dati komitentima. E sad jedan od izvora podataka podataka koji vam moţe omogućiti procenu izloţenosti banke riziku nelikvidnosti je i usklaĊenost rokova aktive i pasive banke. od 1 do 5 godina. Imate obaveze pa kredititi bankama koji dospevaju za plaćanje u roku od mesec dana znaĉi moramo ih platiti u roku od jednog do tri meseca. od 1 do 5 godina i preko 5 godina. šta moramo znati. od 1 do 3 meseca. od 3 meseca do godinu dana. Znaĉi kada nam trebaju likvidna sredstva mi od drugih banaka pozajmljujemo. Sa roĉnošću dospeća izvora banke znaĉi mi znamo da ćemo u prvom mesecu imati na raspolaganju toliko gotovine šta treba da bismo utvrdili likvidnost.

rašĉlanjavaju isto kao aktiva i šta dobijate kad uporedite koliko će vam aktive biti raspoloţivo u periodu do 1 meseca sa vašim obavezama do 1 meseca. ostalim valutama. neto deviznu poziciju banke. Nalazi se imovina i obaveze banke rašĉlanjeni prema valutama u kojima se vode. ostale valute. Šta je mapa valutne strukture? Koji rizik ţelite da kontrolišete sastavljanjem mape valutne strukture? Valutni rizik. znaĉi neto devizna pozicija po odreĊenim valutama i ukupno? Pogledajte naši prilivi u švajcarskim francima su 4 011 621. imamo višak dolara. švajcarske franke i imate ukupno strana valuta domaća valuta i ukupna imovina banke. iskazanu po valutama u kojima se ta imovina vodi. Znaĉi ova mapa likvidnosti treba da pokaţe upravi u kojim to vremenskim periodima ona moţe oĉekivati probleme sa plaćanjem da bi mogla unapred da obezbedi sredstva. a naše obaveze koje moraju biti plaćene švajcarskim francima su 10 925 405. u domaćoj valuti i ukupno. odnosno u kojim valutama mora biti izvršeno plaćanje obaveza u stranoj valuti. Pa šta je zadatak ove mape valutne strukture? Da odrazi tzv. Šta je neto devizna pozicija banke. Znaĉi ovi iznosi ovde u poslednjoj koloni mape likvidnosti pokazuju odnos izmeĊu obaveza i raspoloţivih novĉanih sredstava za njihovo izmirenje. U drugom delu posle ukupne imovine imate iskazane obaveze banke koje mogu opet biti u istim valutama: u švajcarskim francima. Znaĉi tu će biti samo imate euro. Pogledajte recimo prvu. Sa kratkoroĉnim odrţavanjem likvidnosti ova banka nema teškoća ali dugoroĉno obaveze koje dakle dospevaju uperiodu od 1 do 5 godina i preko 5 godina njihovo izmirenje zahtevaće angaţovanje dodatnih sredstava. dolarima. Znaĉi prvo imate aktivu a onda imate obaveze banke i to prema tome u kojim valutama se mora vršiti plaćanje. eurima. Kako mislite da treba da izgleda mapa valutne strukture. da pokaţe da li banka u vezi sa odreĊenim valutama ima višak ili manjak valuta potrebnih za izmirenje obaveza u toj valuti. Naše obaveze dolarske i u evrima su niţe od naše imovine. i vidite da znaĉi nećemo imati problema sa izmirenjem obaveza koje dospevaju do mesec dana ali za obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca imamo problem. dodatna sredstva potrebna za izmirenje obaveza banke. dolar. Prema tome šta biste vi da vodite banku zakljuĉili? Da 324 . To je komentar koji imate u vezi sa mapom likvidnosti. Sliĉnu situaciju imamo sa obavezama koje idu od 1 do 5 godina i obavezama preko 5 godina. jer je tu iznos naših obaveza veći od priliva gotovine koji moţemo oĉekivati. Pogledajte šta ĉini mapu valutne strukture. Ali zato imamo višak eura. Znaĉi šta je zakljuĉak. Da mi jednostavno nemamo dovoljno te valute da bismo imirili naše obaveze. odnosno u kojim valutama će biti izvršena naplata plasmana u stranoj valuti. odnosno priliva u dolarima i u evrima. gotovinu i plasmane banke. imate li ideju? Evo kako izgleda mapa valutne strukture. ukupnoj stranoj valuti. znaĉi mapa valutne strukture sadrţi imovinu odnosno plasmane. odnosno izloţenost banke valutnom riziku. Dobijate da li ćete biti u stanju da izmirite vaše obaveze u tom periodu. Šta to pokazuje.

još jedna valutna struktura e koncetracija rizika. a prema 325 . Dakle da stepen koncetracije rizika bude što je moguće niţi. jer ako padnete razbićete sve. KONCENTRACIJA RIZIKA Zašto je koncentracija rizika vaţna kada vodite banku i zašto radite analizu koncentracije rizika i po kom osnovu utvrĊujete koncentraciju rizika? Koncetracija rizika je vaţna zbog toga što se smatra da je rizik manji ukoliko je disperzija plasmana banke veća i ukoliko je veća disperzija izvora koje banka koristi. da radite tzv. to će dovesti do nastanka pozitivnih ili negativnih kursnih razlika. i sad šta banka radi. Znaĉi radite zaštitu od rizika valutnog kursa kupovanjem odreĊenih opcija. Kursevi valuta ne menjaju se samo tako što se menja kurs domaće valute u odnosu na strane valute. Ovakva valutna struktura je vaţna i zbog još jedne stvari. Znaĉi vi nemate generalno gledano ukupno vaša devizna pozicija je pozitivna. ali ta strukturam je takva da imate manjak u švajcarskim francima.hedţing. vaši prilivi u stranoj valuti imate veće prilive od odliva. nego se menjaju i meĊusobni odnosi kurseva stranih valuta. dinar švajcarski franak. ali menja se i odnos dolar evro. Zato je naravno potrebno da znate u kojim valutama je imovina banke. ali sada kako ćemo šta treba da napravimo od izveštaja ili beleţaka da bismo videli kolika je koncentracija rizika. Znaĉi da vršite promene ili da pokušate da koristite one promene koje vam donose pozitivne kursne razlike i da izbegnete nastanak negativnih kursnih razlika. jer propast jednog takvog klijenta bi mogla onda ugroziti opstanak banke. da potiĉu iz razliĉitih delatnosti i trudi se da nikada ne odobri jednom klijentu veliki kredit. Imamo mapu likvidnosti kao treću mapu koja predstavlja spoj malopre pomenute mape likvidnosti ja mislim i da samo malo. Tako bolje je izvršiti disperziju rizika i da bi se dakle taj i kreditni rizik i valutni rizik smanjio banka gleda da njeni klijenti potiĉu iz razliĉitih podruĉja geografskih. da znate ili da imate sposobnost predviĊanja promena valutnih kurseva.ćete morati da uradite konverziju. To je ono što se kod nas u narodu kaţe nikada ne stavljajte sva jaja u jednu kofu. kjuĉersa itd. Znaĉi nećete imati problem sa odrţavanjem devizne likvidnosti. da ćete morati vašu imovinu koja se nalazi u evrima ili u dolarima pretvoriti u švajcarske franke da biste mogli to da izmirite. dinar dolar. To uopšte nije beznaĉajno kada doĊe do promene ili do pada dolara u odnosu na evro. kako ţeli kako pokušava da sagleda kolika je koncentracija rizika. Tako da mapa valutne strukture treba da vam pomogne da upravljate valutnim rizikom. da znate da koristite neke od derivata za zaštitu od promena u valutnom kursu. Ovde je dat jedan primer gde se znaĉi vrši ili je prikazana koncentracija plasmana i depozita. Znaĉi menja se odnos dinar evro. Ako imate velike iznose imovine banke u evrima ili u dolarima. Dakle da nikada veliki deo svojih plasmana ne veţe za jednog klijenta. Znaĉi mi znamo mi to hoćemo.

stanovništva. koliko stanovništvu koliko lokalnoj samoupravi i kakve su naše obaveze. Druge banke koje nisu imale tu privilegiju. koliko od domaćih koliko od stranih preduzeća i koliko od vladinih institucija. znaĉi koliki su depoziti koje imate do jedne godine. a ovo su naša dospeća za plaćanje obaveza opet u stranoj valuti. Zašto? Zato što ako imate sve većinu vaših depozita ili većinu vaših plasmana u jednoj delatnosti.tome da li su oni odobreni stanovništvu. 326 . da li su odobreni preduzećima ili su odobreni lokalnoj samoupravi odnosno vladinim organizacijama. Depoziti ĉije naglo povlaĉenje moţe dovesti do nelikvidnosti banke. zato što su jako osetljivi. Zašto je ovo vaţno? Zašto je ovako jedna koncetracija vaţna? Priĉala Sam vam prošli puta o tome zbog je vaţno da se zna kolika sredstva vlada drţi ili vladine agencije drţe kod banaka. ali povlaĉenje tih depozita moţe nastati naglo bez prethodnog upozorenja. znaĉi po pojedinim delatnostima da vidite kako je koncentrisan vaš plasman i kako su koncentrisani vaši depoziti. Znaĉi koliko je iz proizvodnje. Ne moraju biti u svima i sigurno neće biti u svima. transport. depoziti stanovništva i depoziti drţave. Znaĉi koliko imamo plasmana datim preduzećima u domaćoj i stranoj valuti. ali ne iskljuĉivo da bude u jednoj delatnosti vaš plasman. Videli ste kakve probleme je imala komercijalna banka tu nedavno kada je drţava odluĉila da povuĉe svoje depozite koje je drţala kod komercijalne banke. da doĊe do naglog povlaĉenja depozita. ugostiteljstvo. jednostavno dovoljno je da kaţem da poĉne priĉa jedna ta banka je loša ili znate desiće se to i to i da ljudi doĊu i traţe da im vratite novac. graĊevinarstvo. To su depoziti koji su jako osetljivi. Evo recimo kako ćete uraditi po depozitarima. Zato je vaţno da vaši depoziti budu i depoziti i plasmani budu rasprodeljeni na veći broj delatnosti. U velikom broju sluĉajeva u prošlosti dogaĊalo se da su neke banke bile jako dobre i njihove uprave vaţile za jako uspešne zahvaljujući samo tome što su zapravo u svojim izvorima imale veliko uĉešće drţavnih para. Kao i sve u ţivotu drţanje depozita vlade ima svojih dobrih i loših strana. od stanovništva od preduzeća. koliko iz trgovine. ako toj delatnosti krene loše vi delite sudbinu te delatnosti. a to je onda uslov za realizaciju jednog od onih scenarija za nastanak nelikvidnosti banke. to je inaĉe ovako stabilan izvor. na koje je plaćana kamata koja je niţa od tekuće trţišne kamate i naravno lako im je bilo da jeftino dobijene novce skupo plasiraju privredi i da glume jako uspešne banke. Znaĉi ovo su sada naši plasmani. uvek ćete imati neku delatnost koja će biti prisutnija u odnosu na druge. i to je napravljeno u domaćoj valuti i u stranoj valuti. i zato je takvo predstavljanje koncetracije rizika vaţno. i zato je vaţno kada se gleda koncentracija rizika da se vidi koliki su depoziti privrede. Naravno moţete uraditi to i po sektorima. Za depozite stanovništva rekla Sam vam zašto je vaţno. preko jedne godine ovde nije bilo depozita preko jedne godine nema oroĉenih i od koga oni potiĉu. Znaĉi depoziti su. dakle nisu bile dovoljno uspešne kada su se uporeĊivale. odnosno u domaćoj valuti. ali ne zato što su njihove uprave bile manje sposobne. nego prosto zato što nisu imale privilegiju da dobiju jeftine izvore.

Znaĉi šta mi ocenjujemo na bazi prihoda? Prihodi potiĉu od odreĊene aktivnosti.PRINOSNI POLOŢAJ BANKE Kako ocenjujemo prinosni poloţaj? Kada radite analizu prinosnog poloţaja bilo banke bilo preduzeća onda imate dve vrste pokazatelja. koliko je uĉešće zarada u ukupnim rashodima. pokazaće vam koji su to prihodi ĉije je uĉešće najveće. Kada je reĉ o analizi prinosnog poloţaja banke najĉešće se koriste sledeći pokazatelji. koliko iznosi troškovi materijala kod preduzeća u ukupnim rashodima. To nije nezanimljiva analiza.422% Тумачење: Укупни капитал банке је по основу оствареног добитка увећан за 0.422% 327 . Jedni koji se utvrĊuju samo na bazi bilansa uspeha i drugi koji se utvrĊuju kombinacijom podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja. Znaĉi ako imate na raspolaganju samo bilans uspeha. Стопа приноса на укупан капитал Однос између нето добити пре пореза и укупног капитала банке 109782/25982651=0. šta moţete da raĉunate i koje pokazatelje moţete utvrditi recimo kada radite analizu preduzeća pa i bilansa banke. Pa onda ocenjujemo i koja je to aktivnost koja nam najviše prihoda donosi. Znaĉi ĉime se to banka u prethodnom periodu najviše bavila ili preduzeće sasvim sve jedno. Onda će vam pokazati moţete uraditi strukturalnu analizu rashoda. Šta to znaĉi strukturalna analiza prihoda? To znaĉi da utvrdite procentualno uĉešće svake vrste prihoda u ukupnom prihodu. znaĉi da opet svaki rashod stavite u odnos sa ukupnim rashodima i da vidite koliko je uĉešće pojedinaĉnih rashoda u ukupnim rashodima. Moţete uraditi horizontalnu analizu bilansa tako što ćete utvrditi recimo strukturalnu analizu prihoda.

To je razumljivo zato što je videli ste sopstveni kapital uvek manji deo ukupnog kapitala.01. Naravno upravu banke zanima više kolika je stopa prinosa na sopstveni kapital banke. E sad pogledajte od onih 0. тј. Iako smo smanjili dobit za iznos poreza pokazatelj je ipak veći nego na ukupni kapital. Drugo je to što prema zakonu polovinu moramo dati drţavi na ime poreza na dobit. Vodimo mi raĉuna o kamaćenju ukupnog kapitala.422% što je priznaćete priliĉno skromna stopa prinosa. Koji podatak iz bilansa stanja? To je podatak o ukupnom kapitalu. 328 . Ali zašto smo ovde uzeli dobit nakon oporezivanja. kod nas je 10% još uvek stopa poreza na dobit. ali vaţnije nam je koliko uvećavamo sopstveni kapital banke. Kada stavite u odnos neto dobitak pre poreza sa ukupnim kapitalom banke dobijate stopu prinosa na ukupan kapital. To je 3. Znaĉi ako nama drţava uzme pola od onoga što smo mi zaradili na ime poreza to ne znaĉi da smo mi manje uspešni. Znaĉi u ovom sluĉaju ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećan samo za 0.0. Njega nemate u bilansu uspeha. Нето добит након опорезивања/ сопствени капитал банке 96067/3184037=3.01. Zato što smo hteli da pokaţemo koliko je naš kapital definitivno povećan po osnovu rezultata ostvarenog u ovoj godini. Mi kod preduzeće kaţemo jao pa 50% najmanje od ukupnog kapitala treba da bude sopstveni kapital.01% Тумачење: Повећање сопственог капитала по основу добити. Šta ta stopa prinosa pokazuje? Koliko se ukupan kapital koji je banka koristila povećao usled poslovanja. To kod banaka nije tako i to nisko sasvim normalno jer banka radi sa tuĊim novcima a ne sa sopstvenim znaĉi dovela je do toga da je ova stopa prinosa povećana na 3. Zašto pre poreza? Zato što ţelimo da pokaţemo dakle efikasnost banke bez uticaja poreza. Znaĉi ovo je iznos dobiti koji je ostaje banci i koliko je to u odnosu na njen sopstveni kapital. Znaĉi manji kad kaţem mislim na preduzeća.Ovo su već pokazatelji gde koristite i podatke iz bilansa stanja.422 ovde smo stigli na 3. Mi smo zaradili toliko. На сваку КМ сопственог капитала остварена добит износи 30 фенинга.

4% Тумачење: Каматна маржа изражава успешност банке у обављању њене основне делатности. šta nam on govori? Koliko se ukupna proseĉna aktiva banke povećava po osnovu naše zarade po osnovu kamata. Znaĉi koliki je.4% Šta je kamatna marţa? Znaĉi to je neto prihod od kamata koji stavite u odnos sa proseĉnom ukupnom aktivom.Каматна маржа Нето приход од камата/просечна укупна актива 956959/21704326=4. A šta je neto prihod od kamate.По том основу укупна средства банке су повећана за 4. У овом примеру то значи да у свакој КМ нето прихода од камата оперативни расходи учествују са 92.9 % 329 . da li se sećate? To je razlika izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamate. Znaĉi koliko smo mi to uspeli da povećamo sopstvenu proseĉnu ukupnu aktivu zahvaljujući tome što smo sredstva plasirali po kamatama koje su bile više od kamata koje smo plaćali na depozite koje smo prikupili. šta pokazuje ovaj pokazatelj. односно у прикупљању и пласирању средстава. Покривеност расхода нето приходом од камате Нето приход од камате/Остали оперативни расходи 889178/956959=92.9 Тумачење: Овај показатељ исказује учешће оперативних расхода у нето приходу од камата.

koje taj koji vam plaća kamate. a koje taj kome vi plaćate kamatu i kakvi su meĊusobni odnosi. Znaĉi ova banka radi sa privredom. a ostaje vam neto kamata ili neto prihod od kamate ili dobitak od kamate moţete ga i tako zvati. Drugi vaţan prihod su prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija i tu vas naravno zanima samo da li su oni naplaćeni u domaćoj ili u stranoj valuti. Šta iz ovoga zakljuĉujemo? Da ova banka ne radi previše sa stanovništvom. preduzećima. Ovo su pokazatelji koje će izraĉunati eksterni korisnici. a ĉetiri puta više je naplaćaneno po osnovu kamata na kredite koji su preduzećima odobrene. Pogledajte sada recimo u ovoj tabeli kolike su kamate koliki je prihod naplaćen od stanovništva. ali na neke oroĉene depozite plaćane 251 000. Evo to je jedan od pregleda koji vam moţe pruţiti dodatne informacije o tome odakle vama potiĉu prihodi od kamata. nego što smo plasirali naša sredstva drugim bankama. Ona prikuplja štednju stanovništva. Videli ste da neto prihod od kamate ne 330 . Ali pogledajte naredni sektor. sektor preduzeća.Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate. Koliko iznose zatezne kamate i koliko iznosi ukupni neto prihod od kamate. stranim preduzećima. a kolike su kamate koje su plaćene stanovništvu. Vidite ovde nisu. ali ne odobrava potrošaĉke kredite. Tu imate prihode od kamata koji iznose 1 025 514. Znaĉi koliko prihoda i rashoda ostvarujete plasmanima stanovništvu. a koje su inaĉe više od kamata koje se plaćaju na depozite su u ukupnom zbiru niţe od kamata koje su stanovništvu plaćene. To znaĉi da smo mi ovde koristili malo više sredstva drugih banaka. Rashodi znaĉi stanovništvu je plaćeno više nego što je od stanovništva po osnovu kamata naplaćeno. i ova banka koju smo analizirali nije imala gubitak zahvaljujući tome što ima dobit na prihodima odnosno ima pozitivnu razliku izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknade i provizije. Odnos izmeĊu pogledajte kod banaka vrlo blizu. a rashodi su samo 106 453. to su oni rashodi koje izaziva poslovanje banke. jer na depozite po viĊenju banka ne plaća kamatu. znaĉi kakav je odnos izmeĊu neto prihoda od kamate i ostalih operativnih rashoda. zanimljivo je da uradite i jednu detaljniju analizu prihoda i rashoda od kamata i da pokušate da dokuĉite koji su to sektori u kojima banke ostvaruju prihode i rashode. Dakle stanovništvo nije ciljna grupa ove banke. Pogledajte koliki su prihodi od provizija. Za vas koji budete radili u bankama. vladinim institucijama. jer su nam rashodi po osnovu banaka veći od prihoda. Znaĉi koliko pokrivamo naše rashode neto prihodom od kamate? Kada prihod od kamate umanjite za rashod. drugim bankama. a plaćeno je 251 659.9%. Oni su 466 479. jer pogledajte prihodi. Kod stranih preduzeća opet smo imali više plasmana odnosno više prihoda nego što su bili rashodi. Znaĉi manje smo plasirali drugim bankama više smo koristili njihova sredstva i zato je ovakav odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu kamata. Njena najvaţnija grupa ove banke su preduzeća i ta preduzeća imaju depozite uglavnom po viĊenju nema tu oroĉenih depozita. Ovde su operativni rashodi banke pokriveni neto prihodom od kamate sa 92. odnosno kamate koje su naplaćene . znaĉi oni koji nemaju pristup nekim detajljnijim informacijama. a onda da li je on dovoljan da pokrijemo operativne rashode.

više od 3/4 otprilike je ostvarena u stranoj valuti. Tu je najveći deo rashoda u domaćoj valuti. 331 . Šta moţete zakljuĉiti na bazi strukture prihoda i rashoda? Pogledajte u stranoj valuti ova banka naplatila je 355 496 od ukupnih dakle prihoda od provizija. ali naplaćuje naknadu u stranoj valuti jer verovatno radi usluge sa stranim bankama. Šta biste onda zakljuĉili gde ova banka radi ili kome više pruţa usluga? Ona više usluga pruţa stranim komitetntima kojima naplaćuje provizije ili radi za svoje komitente. Kada je reĉ o rashodima pogledajte odnos je obrnut. a samo nešto malo naknada i provizija su plaćeni u stranoj valuti odnosno odnose se na obaveze po osnovu u stranoj valuti. jer smo mnogo više naplatili u stranoj valuti nego u domaćoj. nego je i iznos dobar je odnos kada je reĉ o valutama.Tako da ne samo da je pozitivan odnos izmeĊu prihoda i rashoda po osnovu naknada.pokriva sve operativne rashode. ali ova razlika u prihodima i rashodima po osnovu naknade i provizije je tolika da pokriva sve operativne rashode i obezbeĊuje iskazivanje dobitka banke.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->