ako stignes isprintaj ovo za isidoru 9- Posljedice --Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, vie od dva miliona ljudi

godinje umre od posledica zagaenja vazduha. Dok Evropa od jo od sedamdesetih godina prolog veka radi na poboljanju kvaliteta vazduha, kontroli emisije tetnih gasova i unapreenju kvaliteta goriva, na nama je da shvatimo ozbiljnost situacije. U Srbiji su emisije ugljen dioksida dva puta vee u odnosu na zemlje sa slinim bruto dohotkom. Broj obolelih od astme duplo se uveao za poslednjih 20 godina, a kao razlog se navodi zagaenost vazduha. Zagaenje unutranjeg vazduha Poseldice: zagaenje vazduha u unutranjosti prostorija odnosi vie od 1,6 miliona ivota godinje u svetu (jedan smrtni ishod svakih 20 sekundi); Uticaj na zdravlje: WHO je procenila da je ovaj problem doprineo stopi optereenja bolestima i na 8. mestu je od svih faktora rizika (1,6 miliona smrti (pneumonie, respiratorne bolesti, kancer plua) Ukupno optereenje bolestima od zagaenja spoljanjeg vazduha je 5 puta manje. - zdravstveni problemi: plune bolesti kod dece ispod 5 godina starosti, -kod odraslih preko 30 godina - hronine respiratorne bolesti i kancer plua (ali i pneumonia i druge akutne respiratorne infekcije, hronine obstruktivne plune bolesti,tuberkuloza, problemi sa trudnoom), povean uticaj na decu i ene Zagaujue supstance sa uticajem na zdravlje: estice (PM), kao i drugi zagaivai (ozon, kiseli gasovi...) mogu izazvati zapaljenske procese disajnih puteva, slabe imuni odgovor; CO - izraeno sistemsko delovanje - estino zagaenje (i do 100 puta vie od preporuene vrednosti); Unutranji dim, najei ubica zdravlja, posle malnutricije, nedostatka bezbedne vode i ostalog

Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama, odrzanog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artickog polarnog prekrivaca, povecanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije zivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unistenje suma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse. Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou, i to mozda u razdoblju od nekoliko godina