POKLONI PRIJATELJU I OLAKAJ MU TEGOBE

SVE O HEMOROIDIMA - ULJEVIMA

MIRKO MIJOVI

SADRAJ Uvod HEMOROIDI Definicija hemoroida Simptomatski hemoroidi Esencijalni hemoroidi Kako se prepoznaju hemoroidi Klasifikacija hemoroida Spoljni hemoroidi Unutranji su hemoroidi Hemoroidalna bolest se deli na etiri stadijuma. Patologija hemoroida Prolaps (ispadanje) hemoroida Uzroci nastanka hemoroida Nastanak i razvoj hemoroida mogu pogorati NAPOMENA kod hemoroida Simptomi hemoroida Da li su pregledi bolni Dijagnoza Diferencijalna dijagnoza KONVENCIONALNO LEENJE HEMOROIDA Fotokoagulacija Medikamentni tretman Vazoprotektivi Inekciona terapija Podvezivanje ili ligiranje. Paklenizacija Elektrokoagulacija. Hirurka intervencija Kriohirurgija Hemoroidektomija Uspesi operativnih zahvata. FITOTERAPIJA ajevi protiv hemoroida Meovito korienje meavina za obloge i aj AROMATERAPIJA Podela aromatinih ulja po grupama Aromtina ulja za kupke i mazanje kod hemoroida HOMEOPATIJA Zakon slinosti Homeopatija je zasnovana na etiri glavna zakona. Kako deluje homeopatija Skladitenje energije Skladitenje energije vibracija Francuski tim Klinika homeopatija Klasina homeopatija Tri vrste reakcije kod homeopatije ta sve lei homeopatija Homeopatki lekovi kod hemoroida AKUPUNKTURA Pojam kineska medicina Dijagnostika u akupunkturi AURIKULOTERAPIJA TERAPIJA KRISTALIMA

Prva akra Drugu akru Treu akru etvrta akra Peta akra esta akra Sedma akra TENI KRISTALI Blokada prve akre: HEMOROIDI I MEDICINSKA ASTROLOGIJA Embrion antena za zvezdane poruke Astro-dijagnoza Zraenja URINOTERAPIJA Biohemiske komponente urina Korisna delovanja i primena urina AJURVEDA Praktini saveti po G. Malahovu - ajurveda Ajurvedsko gledite na hemoroide Vebe za leenje hemoroida Ajurveda Neto iz istorije hemoroida OPSTIPACIJA Biljna vlakna uvaju srce, debelo crevo i liniju Kontraindikacije za primenu laksantnih sretstava Neeljena dejstva kod primene biljnih laksantnih sretstava Fitoterapija u leenju opstipacije Akupunktura protiv opstipacije Aurikuloterapija protiv opstipacije Homeopatski lekovi protiv opstipacije Astrologija i opstipacija Kristali i opstipacija Urinoterapija protiv opstipacije IENJE KRVNIH SUDOVA PUCANJE VENA ZAPALJENJE VENA I RANE PROIRENJE VENA ZA POVEANJE OTPORNOSTI KAPILARA - ISPOD KOE KRVARENJA UVEANA JETRA ZASTOJ U KRVOTOKU JETRE ENERGOFITAKU FLASTERI

UVOD
Hemoroidalna bolest je veoma uestalo oboljenje, meutim veoma se malo pie o njoj a o mogunostima leenja jo manje. Ovom knjigom sam eleo samo skrenuti panju kako se sve mogu leiti hemoroidi. Veoma kratko sam pokuao objasniti neke alternativne metode leenja koje ve vekovima postoje. Danas ivimo u svetu gde su nam svake informacije malte ne dostupne, ali na alost i dezinformacije ili u blagom sluaju prikrivanje nekih injenica. U svetu postoje oko 130 alternativnih metoda leenja koje imaju veoma uspeha u saniranju nekih bolesti. Mnoge metode su zarobljene u svom geografskom prostoru, dok se na neke druge vri hajka, zaboravljajui pri tom da smo upravo tim starim metodama preiveli kao oveanstvo, kada jo nisu postojali sintetiki lekovi. Savremena medicina je postigla ogroman napredak u dijagnostici i zato bih savetovao svakog oveka da se prvo obrati lekaru i iskoristi te blagodeti napretka. Najgora je stvar samom sebi postavljati dijagnozu ili blioj okolini ako za to ne postoji odreeno znanje i tehnikih mogunosti. Alternativne metode dijagnosticiranja mogu samo posluiti samo kao korektor u diferencijalnoj dijagnozi. Danas smo pretrpani informacijama o raznoraznim plaenim studijama koje pobijaju uspenost alternativnih metoda leenja. Uzmimo, na primer, homeopatiju kao jedan vid leenja energetskim informacijama. Za mnoge naunike to ne postoji i kao neodrivo je a zaboravlja se pri tome da se zadnjih 30 godina lome koplja u kvantnoj fizici o jednom informacionom paradoksu, da li se informacija gubi ili opstaje kada je usisa crna rupa u svemiru. Znai nepobitno je da informacija u atomima postoji i tu vie nema dileme, a svaki atom i deli atoma je u stvari energetsko stanje. Znai energetska informacija je tu a to je ne prihvataju sem fizike i neke druge prirodne nauke to je ve neto drugo. Mnoge alternativne terapije su upravo zasnovane na tim nekim informacionim energijama, na samom protoku energije i nije ni udo to su na udaru savremene farmakologije jer se ta energija nalazi svuda oko nas i svakome je dostupna. Svako ima pravo da se lei po nekom svom nahoenju i da bude informisan o tome, ali nema svako znanje da postavlja dijagnozu. Zato kada je u pitanju u ovom sluaju hemoroidalna bolest prvo se obratite lekaru da tano utvrdi i da dijagnozu, jer nije svako krvarenje anusa hemoroidalna bolest. Veoma je bitno da se to ranije sazna uzrok krvarenja jer nekada vam vreme moe spasiti ivot, a o skraenoj duini vremena leenja da i ne priamo. ajevi koji su ovde napisani su od mnogih autora irom sveta, poev od profesora i doktora pa sve do poznatih i nepoznatih travara. Svaki je aj nekome pomogao, jer samo njegovo pojavljivanje u javnost dokazuje njegovu vrednost. Ni jedna kombinacija ajeva ne moe biti univerzalna za neku bolest jer ne postoje ni identini ljudi a ni njihove anamneze zajedno sa simptomima i uzrocima.

Ako patimo od neke bolesti, to je zato to smo izgubili smisao naeg duhovnog ivota. Ona je signal koji nas poziva da postanemo opet celina C. G. Jung

HEMOROIDI
Hemeroidni vorii, uljevi, zlatna ila; Latinski: haemorrhoides, noduli haemorrhoidales Engleski: hemorrhoids Francuski: hemorroides Italijanski: emorroidi Nemaki: hamorrhoiden, goldader. DEFINICIJA Hemoroidi su proirene vene i arterije koje su smetene ispod sluzokoe krajnjeg dela debelog creva. Najee se ne ispoljavaju nikakvim simptomima i nisu bolni. Svaki simptom (bol, krvarenje, vlaenje, ispadanje, slivanje sluzi, sekundarna anemija) upuuje na to da je dolo do poremeaja, na primer, tromboze ili upale. Ponavljanje tegoba se naziva hemeroidnom boleu iji je najei simptom krvarenje. Treba razjasniti da nekada i postojanje veoma velikih hemoroidalnih voria ne znai i obavezno prisustvo tegoba. Radi se, o venama koje odnose krv iz analne regije. Postoje takozvani spoljanji hemoroidalni pleksus i unutranji hemoroidalni pleksus. Spoljanji pleksus je vie na povrini, a smetnje drenae u sistemu donje uplje vene mogu izazvati bolest spoljanjih hemoroida. Najee oboljevaju trudnice, zbog pritiska uveane materice na donju uplju venu. Veliki, nabrekli modrikasti nabori obino se povlae nakon poroaja, ali na njihovom mestu zaostaju takozvane analne plitke, u obliku veih konih nabora. Njima se esto pridruuju analna fisura i poveana analna papila. Najmanje jedna od tih promena ostaje eni poslije poroaja. Dalji razlozi spoljanjim hemoroidima mogu biti: dugotrajno sedenje, hronina opstipacija, neprimerena ishrana, jak fiziki napor i dr. Meutim, ni mukarci nisu poteeni od spoljanjih hemoroida. Postoje zatim: Simptomatski hemoroidi i esencijalni hemoroidi Simptomatski hemoroidi - Simptomatski hemoroidi se stvaraju kada postoji prepreka krvnom protoku kroz venu porte (kao u cirozi jetre): u tom smislu simptomatski ili sekundarni hemoroidi poprimaju znaenje kompenzacije, omoguavajui portalnoj krvi prolazak u donju uplju venu. Esencijalni hemoroidi - Esencijalni ili primarni hemoroidi, koji su najei, predstavljaju, opet, pravu bolest vena podruja analnog pleksusa (marnog spleta). Pogaaju najee osobe u uzrastu izmeu 25 i 50 godina, ali i deca mogu imati problema sa hemoroidima. Dakle hemeroidi su vei ili manji vorii proirenih vena koje na granici koe i sluzokoe pri otvoru gunjaka stvaraju krvne sudove pripadnice dveju bezlisnih venskih spletova u tom podruju. Ti spletovi krvnih sudova (plexus haemorrhoidalis internus submucosus i externus subcutaneus) stoje meusobno u ravnopravnoj vezi. Proirenja (varice) na pojedinim mestima u tim spletovima, vidljiva su iznad okoline i stvaraju spomenute vorie i vorove razliitih veliina. vorovi koji pripadaju submukoznom spletu zovu se unutranji hemeroidi ili podsluzni (oni koji se ne vide), za razliku od spoljanjih, potkonih, koji su vidljivi kao usamljene, ee viebojne tvorevine plavkasto crvene boje, poreane poput venca u krugu oko analnog otvora. Hemoroide imamo skoro svi. Najee se ne ogledaju nikakvim simptomima i nisu bolni.

Hemoroidni jastuii predstavljaju normalnu strukturu zavrnog dijela marnog creva koji obezbjeuju hermetinost i kontrolu tenosti i gasova. Izgraeni su od krvnih sudova, miinih i elastinih vlakana i vezivnog tkiva. Smjeteni su ispod sluzokoe. O hemoroidnoj bolesti govorimo kada se u ovim formacijama pojave tegobe. Postojanje ak i velikih hemoroidnih jastuia u odsustvu tegoba ne predstavlja razlog za lijeenje. Na kraju debelog creva je anus. Ispod sluzokoe mara je venski splet koji ima sitne vorie. Usled navedenih uzroka ovi se mali vorii pretvaraju u vorove, koji se golim okom ne vide. Ovi proireni venski vorovi su uljevi ili hemoroidi. Spoljni hemoroidi su na kraju mara, a unutranji su unutar debelog creva. Bolest poinje u asu kad u voriu doe do upale i do tromboze. U sluaju upale vori nabrekne, postaje tamnoplave do crnkaste boje, vrlo je bolan pa smeta pri sedenju i u hodu. Posle odgovarajueg leenja, naroito pri mirovanju, nestaju upalne promene, vori splasne, a od njega ostaje jo samo produetak hipertrofine koe, koji visi na granici izmeu koe i sluzokoe mara kao resica (fibroza voria). Doe li do prsnua upaljenog vora, sadraj se moe isprazniti pa se na njegovom vrku moe primetiti perforativni otvor. Ako na tom mestu nastane zaraza gnojnim klicama, vor se pretvara u apces i konano u ulkus. Pacijentima smeta i pojaano luenje sluzi i iritacija predela oko anusa. Po svojoj prirodi hemoroidalna bolest je progresivna tako da se samo redovnim pregledima, doslednim sprovoenjem saveta lekara i leenjem ova bolest moe kontrolisati. Naroito je vano obratiti se lekaru kada se radi o hemoroidima prvog stepena, jer u tom sluaju je saniranje ovog stanja mnogo jednostavnije i uspenije. To je bolest koja izaziva smetnje kod velikog broja bolesnika. Izaziva i razne nedoumice, kao i strahove, pogotovo od malignog oboljenja. S jedne strane taj je strah pozitivan jer "tera" ljude kod lekara, ipak iako je taj strah u veini sluajeva neopravdan, dolazak kod lekara omoguava dijagnostikovanje nekog teeg oboljenja, dodue u vrlo malom postotku. Iako postoje razne pretpostavke, pravi je uzrok nastanka hemoroidalne bolesti nepoznat. Hemoroidi su vrlo esti. Svaka etvrta osoba ima ovaj problem u nekom periodu ivota. Smatra se da ak 50% osoba iznad 50 godina pati od hemoroida, i nikada ne prelaze u malignu bolest ali vrlo mali broj oboljelih osoba trai strunu pomo KAKO SE PREPOZNAJU U najveem broju sluajeva pacijenti se ale na neugodan oseaj teine i peenja u predelu anusa, u drugim sluajevima, opet, postoji vrlo izraen svrab u tom podruju. Postoje sluajevi u kojima osoba primeuje da ima hemoroide jer zapaa da stolica izgleda kao da je premazana crvenom bojom i to prvenstveno tokom izbacivanja stolice gubi pokoju kap svee krvi: to oznaava daje prolazak stolice, ili zbog mehanikog ili zbog kvaseeg delovanja koje izaziva, uzrokovao prskanje pokojeg hemoroidalnog voria s posledinim krvarenjem. Na prvom mestu podseamo na lakou s kojom hemoroidni vorii bivaju zahvaeni flebitikim procesima, tj. upalom proirenih vena. U tom sluaju vorii postaju napeti, nabrekli, zacrvenjeni, uveavaju se, postaju vrlo bolni, izazivaju lanu potrebu za stolicom; stolica pojaava bolnost, a moe se pojaviti i temperatura. Krvarenje iz mara je uvek razlog za zabrinutost. Ako se javi u trenutku pranjenja creva, onda su u pitanju najverovatnije hemoroidi. Ali, pri najmanjoj sumnji, naroito posle 50. godine ivota ili ako je u porodici bilo sluajeva polipa ili raka creva, potrebno je obaviti detaljne preglede. Pri ispoljavanju drugih simptoma takoe se treba obratiti lekaru

Tokom velike nude se primeuje krv, najee na toaletnom papiru. Trombozirani hemoroid u kojem se krv zgruala, uzrokuje vrlo jaku neugodu kroz dan-dva, ali se zalei spontano. Nakon krvarenja bolovi oslabe ili potpuno prestanu. Meutim, krvarenje se moe javiti i na poetku i u toku defekacije, a ponekad krv brizga u tankom mlazu to naroito uplai pacijenta.Takva stanja podrazumevaju neodlono obraanje lekaru jer je indikovano nakon detaljnog pregleda uiniti tamponadu do konanog reavanja problema. Postoje tri osnovna hemoroidna vora. Lijevi boni, desni prednji i zadnji. Prema svojoj izraenosti dijelimo ih na 4 stepena. PODELA HEMOROIDA PO SVOJOJ IZRAENOSTI I MESTU Klasifikacija hemoroida Postoje dva tipa: unutranji i spoljanji. Spoljni hemoroidi su oni koji se javljaju van analnog kanala, ispod sfinktera, u poetku se takoe sastoje od kolekcije dilatiranih vena, ali su umesto mukoznom membranom prekriveni s koom Ponekad su bolni i mogu biti povezani s oticanjem i upalom. Svrab i packanje esto se javljaju, ali su vie rezultat iritacije koe. Ukoliko vena pukne i ponu se stvarati ugruci nastaje hemoroidna tromboza. Unutranji su hemoroidi smeteni odmah iznad krunog sfinkterinog miia koji dri anus prirodno zatvorenim, i sastoje se od proirenih vena prekrivenih tankim slojem mukozne membrane poreklom od creva. U najveem delu obraenih klinikih sluajeva spoljanji i unutranji hemoroidi postoje istovremeno; ei su unutranji koji zbog kontinuiranog prolaska stolice imaju sklonost izduivanju nanie, do izlaska kroz sfinkter pa se stoga moe naii na znaajne komplikacije kao to su krvarenja s poslednom malokrvnou ili mogu postati lokalizacija upalnih procesa Za unutranje hemoroide postoje dva posebna tipa komplikacija: prolaps (ispadanje) sluzokoe i strangulacija. Strangulacija hemoroida je, uzrokovana grem analnog sfinktera koji se, iritiran lokalnim upalnim pojavama, snano kontrahuje oko ispalih hemoroida; oni zbog toga postaju tvrdi, ljubiasti, izrazito bolni, poveani i, ako spazam potraje, mogu se odvojiti i otpasti uz isputanje krvi i stvaranje ira. Unutranji hemoroidni vorii pokazuju sklonost izduivanju prema nanie i izlasku izvan mara, to uzrokuje povlaenje sluzokoe zavrnog dela debelog creva prema dole: tako dolazi do prolapsa sluzokoe. U ovom podruju nema receptora za bol pa unutranji hemoroidi ne bole pa pacijenti koji imaju unutranje hemoroide esto i ne znaju da ih imaju Nevidljivi unutranji vorovi, nepromenjeni u svojoj strukturi, teko se mogu napipati prstom pri rektalnom pregledu. Oni izazivaju oseaj pritiska u podruju anusa i krsta, a bolesnici se esto ale na zastoj stolice. Prvi je znak njihovog postojanja primesa krvi na povrini stolice bolesnika ili pojave krvavih mrlja na veu ili na toaletnom priboru. Treba naglasiti da su unutranji hemoroidi uvek prisutni, ali predstavljaju oboljenje u onom trenutku kada prolabiraju (poveaju se i izlaze kroz marni otvor) ili kada krvare. Razvoj hemoroidnog napada moe ii u dva pravca: prestanak upalnog procesa unutar jedne nedelje da bi se kasnije ponovio s razliitom vremenskom udaljenou, ili njegovo napredovanje sve do nastanka apscesa punih gnoja i krvi i njihovog kasnijeg otvaranja u spoljnu sredinu sa stvaranjem analnih fistula ili ireva.

Hemoroidalna bolest se deli na etiri stadijuma. Zavisno od uznapredovalosti stanja uz primenu mera higijensko-dijetetskog reima planira se i leenje. U poetnom stanju bie dovoljno povremeno korienje antihemoroidalnih krema i epia. Za uznapredovala stanja u svetu i kod nas su iroko prihvaene dve vrste leenja, sklerozaciona terapija i primena gumi ligatura po Baronu, ili njihova kombinacija. Prvi stadijum Hemoroidi prvog stadijuma potiu od podsluzokonog vaskularnog. Oni se mogu poveati po broju i veliini i mogu krvariti posle stolice. Oni se pruaju u upljinu anusa i vide se pregledom anoskopom, ali ne ispadaju napolje. Pri prvom stadijumu, spoljanji hemoroidalni vorovi relativno su male veliine, zategnutoelastine konzistencije i nalaze se nie od zupaste linije. Bolni su na dodir. Koa u perianalnoj (okolina anusa) oblasti moe biti hiperemisana (prepunjena krvlju). Karakteristine su albe na oseaj peenja i svraba, koji se naroito pojaavaju pri defekaciji. Drugi stadijum Kao i hemoroidi prvog stadijuma i hemoroidi drugog stadijuma mogu se komplikovati krvarenjem. Pri II stadijumu, mogu se videti izraeniji otok veeg dela perianalne oblasti i hiperemija. Na dodir ove oblasti ili pritisak prstom u oblasti pravog creva javlja se rezak, prodoran bol. Bolesnici se ale na snane bolove u oblasti anusa, naroito pri hodu i u sedeem poloaju. Kod drugog stadijuma oboljenja hemoroidalni vorovi prolabiraju kada se bolesnik napree, kao npr. prilikom defekacije. Tada su hemoroidi vidljivi spolja. Po prestanku naprezanja, povuku se u analni kanal. Treci stadijum Pri III stadijumu, cela okolina analnog otovra zahvaena je upalnim otokom. ak i ovlano dodirivanje hemoroidalnih vorova rezultuje jakim i otrim bolom. U analnoj oblasti vidni su tamnocrveni ili crvenomodri unutranji hemoroidalni vorovi, pokriveni vlaknastim opnama. U odsustvu savremenih metoda leenja, moe nastupiti ak i nekroza hemoroidalnih vorova! Sluzokoa koja ih pokriva moe biti izranavljena, a javljaju se i delovi crne boje sa naletom fibrina. U naroito zaputenim sluajevima, moe doi i do razvoja paraproktitisa (upala pravog creva i tkiva koja ga okruuju). Trei stadijum hemoroidalne bolesti karakterie prolaps koji je dugotrajan. Ponekad je potrebna manualna repozicija. Ipak se u veini sluajeva povlae tokom spavanja. Zato bi bolesnicima bilo preporuljivo obavljanje nude u veernjim satima. Ova vrsta hemoroida je komplikovanija jer vrlo lako ispada iz rektuma, najee prilikom kalja, kijanja ili podizanja tereta, a prolaps moe biti i veoma opsean. Takoe, za njih je karakteristino da se u veini sluajeva iskomplikuju krvarenjem. etvrti stadijum Hemoroidi IV stadijuma predstavljaju zaputenu i najteu fazu bolesti.vorovi su stalno prolabirani (ispali) i u njima postoji jako izraen venski zastoj. Ne mogu se ni manuelno vratiti (reponirati), stalno vlae, obilno krvare i esto se komplikuju ukljetenjem, trombozom, zapaljenjem i jakim bolovima

PATOLOKA ANATOMIJA. U poetnom stanju razvoja bolesti prvo se deava umnoavanje elastinih vlakanaca u krvnim sudovima, venama. To dovodi do proirenja njihovog zida, koji biva sve tanji, dok se na njegovom spoljanjem delu stvara u znatnom meri fibrozno vezivno tkivo, to u njemu uzrokuje oigledno skruenje (skleroza). Proirenja u venama imaju oblik kesica ili su jajolika. Jedan je hemeroidni vor obino graen od vie takvih proirenja, koja kadikad ine jedan jedinstven prostor, potpuno odeljen od okoline, opkoljen prilino oporim tkivom koje je slino ahuri. Hemeroidni vori u svom poetku nije jo sam za sebe bolest. To je samo promenjeno stanje u krvnim sudovima. Krvarenje iz hemoroidnih vorova moe biti i jae, tako da krv trca u toalet, a moe biti i vrlo teko. Obilno krvarenje moe kod nemarnih bolesnika uzrokovati i teko stanje anemije.Vrlo su este, konano, kombinacije hemoroidi - prskotine mara (analne regade). Koja u ponekim sluajevima, posebno ako su nedostajali prethodni subjektivni simptomi, otvara simptomatologiju i navodi pacijenta da ode kod lekara na pregled. Postoje, meutim, brojne druge komplikacije hemoroida. Ukljetenje hemoroida nastaje u uznapredovalom stadiju hemoroidalne bolesti, i to obino naglo posle stolice. Zbog ukljetenja, u hemoroidalnim vorovima nastaje tromboza. Takvo je stanje popraceno jakim bolovima u anorektumu, a anus izgleda poput "rascvetane rue". nakon ega moe uslediti pretvaranje voria u oiljak (mariska, bradavica): to je jedan oblik spontanog izleenja, u koji se, meutim, ne treba previe pouzdati. Manualna repozicija u pravilu ne pomae Hemoroidi su izrazito est poremeaj kod cirotiara (ciroza jetre); stvaraju se jer hemoroidalni venski pleksusi predstavljaju odvodni put za vensku krv iz vene porte, koja u jetru ulazi oteano zbog anatomske prepreke na koju venski tok nailazi u tom organu. Ova injenica izaziva poveanje venskog pritiska sa slabljenjem zidova hemoroidalnih vena Hemoroidi mogu izazvati smetnje sline onima koje se primeuju kod kolitisa (upale debelog creva). Hemoroidi posebno izazivaju spazam analnog sfinktera, ometajui pranjenja stolice koje je stoga usporeno. PROLAPS (ISPAD) HEMOROIDNIH VOROVA. Unutranji hemoroidni vorovi esto ispadnu s analnom sluzokoom pred otvor anusa (prolaps). To se dogaa zbog toga to je sluzokoa od promene koje se zbivaju ispod nje, postala pominija; ona je ranije vezana za podlogu, pa prilikom napora pri defekaciji biva potisnuta pred otvor. Uz prolaps hemeroidnih vorova moe da prolabira i vei deo zida debelog creva. Prolaps se ili spontano povrati u otvor, ili se, kao to je obino, dade lako povratiti uz neznatan pritisak prstima preko sterilne gaze. Kadikad je zbog gra sfinkterinog miia u anusu repozicija nemogua, jer su se prolabirani vorovi hemeroida ukljetili pa lee pred otvor kao tamnoplavi, crnkasti, nabrekli debeli nabor crevne sluzokoe koji ga potpuno pokriva. Prolaps i ukljetenje hemeroida vrlo je bolno stanje. Ukoliko se ispad brzo ne povrati, moe doi do teke upale i nekroze ispalog dela creva. Svrabe, greviti bolovi, neistoa, sve to vrlo uznemiruje bolesnika, koji izbegava i svaki pokuaj ispranjavanja stolice, a to opet uzrokuje niz drugih smetnji. Bolesniku tada preporuuje mirovanje, toaletu, regulaciju stolice, analgetika i antihemoroidalne masti s anestetickim delovanjem. U pravilu se smetnje smiruju za dve nedelje. Ako su promene toliko izraene ili toliko bolne da se ne mogu smiriti analgeticima, indicirano je operativno lecenje. Manje - vie veina trudnica ima hemoroide u trudnoi ali samo kod manjeg broja dolazi do izrazitih tegoba, tako da se u pojedinim sluajevima nakon poroaja oni moraju ak i operativno tretirati. Ipak, operacije u trudnoi zbog ovog problema su retke.

UZROCI RAZVITKA HEMEROIDA. Pravi uzrok nastanka hemoroida nije sasvim poznat, ali se zna da od svih sisara jedino se kod oveka sree ovo oboljenje. Objanjenje lei u uspravnom stavu oveka, usled ega se, zbog sile zemljine tee, vene zavrnog dela debelog creva proiruju. Meutim, postoje mnogi predisponirajui faktori za nastanak uljeva. esto i dugotrajno sedenja, kao i nepravilna ishrana, jedan su od najbitnijih faktora nastanka bolesti. Usled dugotrajnog sedenja osobe esto pate od neredovne stolice, praene njenim izostankom i po nekoliko dana. U nekim zemljama Zapada osiguravajua drutva ne osiguravaju profesionalne vozae (jer su hemeroidi jedna od njihovih najeih profesionalnih bolesti) ukoliko u svom vozilu nemaju obezbeena antidekubit sedita. Postanak hemeroida tumai se lokalnim venskim zastojem krvi u perifernim delovima debelog creva, do kojeg dolazi od pritiska tvrdih fekalnih masa na njegove sudove pri defekaciji. I hronina opstipacija pogoduje njihovom razvitku. Dok u arterijama vlada arterijski krvni pritisak od 80 do 120 mm Hg u venama je pritisak vrlo nizak. Stoga, da bi krv ipak mogla tei vene su snabdevene venskim zaliscima - ventilskim zaliscima koje omoguuju jednosmjerno gibanje krvi, prema srcu. Meutim, ti zalisci mogu vremenom oslabiti, pa i propasti, a u tom sluaju njihova funkcija se gubi. Tada dolazi do staze krvi. To znai sa se krv sporije kree prema srcu, kumulira se u donjim delovima organizma te vri pritisak na vene udova. Tada moe doi do pojave varikoznih vena tj. "proirenih vena". Takoe, jedna od vrlo estih oboljenja vena jesu i hemoroidi. U venama ovog podruja, kao i uopte u venama portalnog venskog sistema, nema zalistaka; prema tome u njima dolazi mnogo lake do zastoja krvi nego u ostalim venama, onima koje imaju zalistke. Osim toga je poznato da se vene hemoroidales superiores, koje u svom poetku prolaze u zidu creva, ispod sluzokoe, probijaju u svom kasnijem toku pod sluzokou kroz sitne otvore u miiima crevnog zida. Taj njihov tok pogoduje nastajanju krvnog zastoja u njima. I zastoj krvi u portalnom optoku, kao i sve promene koje vre neki pritisak na vene u maloj karlici (trudnoa, tumori), mogu delovati u istom smislu. Meu iniocima koji pridonose stvaranju ove bolesti na prvom mestu treba spomenuti promenu zidova vena, zbog steenih uzroka (zbog prethodnih upala vena), osim toga, moe postojati odreena uroena slabost vena; to objanjava uestalost naslednog karaktera hemoroida i neretko istovremeno postojanje drugih bolesti vena, kao to su varikoziteti donjih udova i varikokela (proirenje vena testisa). Neki su autori tvrdili da su hemeroidi novonastali krvni sudovi u smislu angioma (Reinbach, Hartung). Meutim, ova tvrdnja vredi samo za opte promene krvnih sudova u detinjstvu. Ima strunjaka koji kao uzrok za razvoj hemeroida pretpostavljaju da se u defekaciji menja smer strujanja krvi u portalnom podruju, slino onome to se zbiva u donjim ekstremitetima ljudi s proirenim venama, pa bi ta privremena promena krvnog strujanja bila odgovorna za postanak varica u oblasti anusa. Rasne razlike meu ljudima nemaju u postanku hemeroida nikakvu ulogu, iako postoje i takva miljenja. Poznato je da postoji predispozicija za ovu bolest. Utvreno je da se u nekim porodicama bolest javlja ee. Od velikog je uticaja i velika koliina masti ili povieni nivo mokrane kiseline u krvi. Od hemoroida oboljevaju i deca, ali se kod njih hemoroidi ne operiu. Tegobe su esto povezane sa zatvorom koji se ne regulie u duem periodu i zato je vrlo vano spreiti poremeaje rada creva. Treba im davati puno tenosti i ne dozvoliti da provede puno vremena na noi i nauiti ih da ne "trpe" nego da redovno prazne creva. to se ishrane tie, ona je veoma bitna jer, na primer, u nekim zemljama Azije i Afrike, gde je zastupljena ishrana sa puno vlaknastih ostataka, populacija nezna za ovo oboljenje.

Najee se pojavljuju kod onih osoba koje mnog sede, koja upotrebljavaju jela jako zainjena ljutom paprikom i biberom. Takve osobe nemaju lako pranjenje creva, ve se ono izvodi sa velikim naprezanjem i napinjanjem. Pojavljuje se kod muzikanata i duvaa stakla koji se napinju pri sviranju i duvanju. Takoe imaju krojai i obuari koji mnogo sede. Hemoroide dobijaju i bolesnici koji pate od prostate, jer se jako napreu prilikom mokrenja. Predmenstrualni period, kao i trudnoa i poroaj, pogoduju pojavi tegoba. U poslednje vreme veliki broj fitnes centara privlai mlade ljude da rade na spravama, naroito onim koje oblikuju trbune miie i dovode do poveanog pritiska u trbuhu, to, takoe, uslovljava pojavu tegoba i proirenje hemeroidnih vena. Hemoroidi se esto javljaju za vreme trudnoe i prilikom samog poroaja. Zbog pritiska uveane materice na vene trbuha, a pre svega na donju uplju venu i vene male karlice, usporava se protok venske krvi u predelu rektuma i donjih eksremiteta. Tegobe uzrokovane ovim poremeajem uglavnom su vezane za drugu polovinu trudnoe kao i period nakon poroaja. Naime, retko se problemi sa hemoroidima javljaju do 20 nedelje trudnoe (5 mesec). Glavni uzrok nastanka hemoroida je opstipacija zatvor. Opstipacija (zatvor) je veoma est zdravstveni problem koji se manifestuje kao neredovno i oteano pranjenje creva, uz oskudnu i tvrdu stolicu. Obino se pod opstipacijom podrazumeva manje od 3 stolice nedeljno, ali je raspon normalnog pranjenja creva od 2-3 stolice dnevno do 1 u 3 dana. Prema svetskim statistikama skoro svaka trea osoba pati od opstipacije. Uestalost raste sa starou i ene su vie pogoene ovim problemom. Radi se o velikom medicinskom problemu to potvruje i veliki broj poseta lekaru, kojih je samo u SAD-u 2.5 miliona godinje, dok su trokovi za laksative 800 miliona dolara! Gotovo da nema osobe koja nije, barem jednom u ivotu, imala problem sa opstipacijom. U veini sluajeva to stanje kratko traje i ne zahteva specijalne analize i leenje. Veoma je bitno prepoznati uzroke koji dovode do opstipacije jer tada sebi moemo najlake pomoi. Usled proirenja hemoroidnih vorova u sluzokoi mara nastaju nabori. U udubljenjima izmeu nabora zadrava se pomalo neistoa, koja se stalno drai i izaziva otok sluzokoe. To izaziva oseanje vreline i punoe u maru. Na ovo se vrlo esto nadovezuje nesnosni svrab u maru. Neprestano eanje prouzrokuje povrne ranice i ekcem i pogorava svrab, koji iezava tek posle odstranjenja ili isceljenja uljeva. Tvrda stolica izaziva esto krvarenje iz hemoroida. Pri naponu za vreme vrenja nude, iz povreenog hemoroida tee krv kapljui ili u mlazu. Vrlo su este teke malokrvnosti zbog stalnog odliva krvi iz hemoroida. Verovatno je da razvoju hemoroida doprinosi dui boravak u sedeem poloaju, kada su miii sedalne oblasti oputeni i nema prirodne podrke analnih krunih miia. Nastanak i razvoj hemoroida mogu pogorati: nedovoljna koliina vlaknastih materija u ishrani; sedei nain ivota, premalo kretanja; odve vrele kupke; gojaznost; puenje; zatvori; tei oblici proliva; dugotrajan kaalj; naprezanje pri defekaciji; podizanje tekih predmeta; trudnoa (osobito poslednje tromeseje); poroaj; tumor pravog creva.

NAPOMENA kod hemoroida: - paziti da se ne pojavi opstipacija - ne nadraivati eludac alkoholnim piem - ne upotrebljavati u ishrani slana, ljuta i zainjena jela - paziti se od prehlade, posebno donji deo tela - izbegavati dugotrajno hodanje i rad u stojeem poloaju - nikad ne sedeti na hladnom, posebno na metalu - posle svakog toaleta koristiti samo hladnu vodu SIMPTOMI. Najei je znak hemeroida svrabe u podruju anusa. On moe biti sasvim ogranien, na vor, a moe se protegnuti i na celu oblast oko njega. Mnogi se bolesnici ale osim na svrab i na ar i greve u anusu, naroito u vezi s ispranjavanjem creva. Krvarenje jedan od vrlo estih znakova bolesti hemeroida, uvek je povrno, takasto ili prugasto, svetlocrvene boje, nikad nije ispremeano sa stolicom, ono je terminalno, to jest, pojavljuje se samo pri kraju vrenja nude. Krv iz anusa moe da se pojavi i spontano, bez defekacije, u pauzi izmeu dve stolice ili posle neke lagane traume u analnoj regiji. Krvarenje iz anusa je obino vrlo ozbiljan simptom bolesti, kojoj se mora obratiti najvea panja. Pri svakom krvarenju iz mara mora lekar da nastoji pronai izvor, jer - kako je poznato - krvarenje iz anusa pojavljuje se i u toku drugih bolesti u debelom crevu, tako i zbog raka, koji se na alost esto previdi, jer se obino kad se bolesnik ali na krvarenje iz debelog creva, misli na hemeroide, a ne na karcinom. Zatim kao to su polipi i tumori, akutna i hronina zapaljenja sluzokoe debelog creva, uroene malformacije krvnih sudova ili proirenja na zidu debelog creva - divertikulumi, zapaljenske promene sluzokoe rektuma (proktitis), kao i jo mnoge druge bolesti. A to moe biti sudbonosno za bolesnika. Krvarenje iz rektuma kod osoba starijih od etrdeset i pet godina moe biti posledica prisustva i rasta tumora u preko 20% pacijenata oba pola. Naalost, i danas se deava da se ovakva stanja nedovoljno ozbiljno shvate, krvarenje iz rektuma olako i bez detaljnog ispitivanja pripie hemoroidima, i tako izgubi dragoceno vreme u otkrivanju i leenju tumora, najee malignih. Kada se treba obratiti lekaru? Krvarenje iz mara uvek je razlog za zabrinutost. Ako se javi u trenutku pranjenja creva, verovatno su uzrok hemoroidi. Ali pri najmanjoj sumnji, posebno posle 50. godine ivota ili ako je u porodici bilo sluajeva polipa ili raka creva, potrebno je obaviti temeljan pregled, u prvom redu kolonoskopiju i rektoskopiju. Pri oitavanju drugih simptoma takoe se treba obratiti lekaru (jaki bolovi koji upuuju na pojavu tromboze tj. ugruka, oseaj teine, svrab ili iscedak koji mogu biti znak fisure anusa, apscesa ili polno prenosive bolesti). Da li su pregledi bolni? Bolove izaziva irenje hemoroida ili tromboza u njima, a ne pregled. Ipak, u nekim sluajevima pregled se vri u lokalnoj anesteziji jer se zbog pritiska dodatno izaziva nadraaj, odnosno bol. Pregled se sastoji od detaljnog pregleda anusa uz pomo prsta i eventualno anoskopije pregled unutranjosti anusa uz pomo malog instrumenta sa ogledalom kakav se koristi u ginekologiji. ee se, meutim, izvodi rektoskopija, odnosno pregled ne samo anusa ve i celog zavrnog dela debelog creva. DIJAGNOZA hemeroida je vrlo jednostavna kad se radi o spoljanjim vorovima, a vri se inspekcijom, najbolje u kolenolaktenom poloaju bolesnika. vorovi su uoljivi sami od sebe odmah im se raire obe glutealne polovine ili pozove bolesnik da se napne kao da e pustiti stolicu. Unutranji vorovi se ne vide a i pri pipanju obino ih je teko prepoznati sa sigurnou jer su mekani. Oni pretstavljaju nepravilne izboine na sluzokoi koje je pri rektalnom pipanju

mogue zameniti s normalnim naborima. U sluajevima dvoumljenja postaviti e se dijagnoza na temelju anoskopije ili rektoskopije. Direktni se pregled moe izvriti i u lokalnoj anesteziji posle prethodnog irenja analnog sfinktera KAKO SE UTVRUJE DALI IMATE HEMEROIDE Najeu dijagnozu postavlja sam pacijent alei se na tegobe kao to su: krvarenje posle stolice, bolovi posle tvre stolice, ili se neto promenilo u predelu anusa od pre nekoliko meseci. Dabi se dijagnoza potvrdila, mora se uraditi pregled zavrnog dela debelog creva pomou instrumenta koji se zove anoskop. U svetu su najmoderniji aparati napravljeni od silikonske plastike za jednokratnu primenu. Prednost tih aparata u odnosu na ranije metalne je u tome to omoguuje potpuno bezbolan pregled (razlog zbog kojeg pacijenti izbegavaju pregled) i zatita od infektivnih bolesti kao to su AIDS, utica i dr. Ovim putem se utvruje stepen oboljenja, posle ega se donosi odluka o vrsti i nainu leenja. Ukoliko posle pregleda postoji i najmanja sumnja da pored hemoroida postoji jo neko oboljenje, pregled i ispitivanja moraju da se proire, posebno kada je u porodici bilo sluajeva polipa ili raka debelog creva. DIFERENCIJALNA DIJAGNOSTIKA. Prepoznavanje i razlikovanje hemoroidnih vorova prema ostalim promenama u podruju anusa nije teko. Razlikovanje unutranjih vorova od fisura u anusu mogue je samo pomou anoskopa. Uz hemoroide nije retka i istovremena pojava fisura. Polipi (adenomi) rektuma prepoznaju se po obliku i po tome to su vrlo pomini i to im je obino osnovica ua od same izrasline. Kad prolabirani vise izvan analnog otvora, dadu se lako reponirati; pri tom se stekne i uvid u odnos tumora prema podlozi. Osim toga adenomi su uvek svetlije obojeni od hemoroida, koji su uvek vie plaviaste boje. Uiljeni kondilomi razvijeni i na koi u neposrednoj blizini oko mara, karakteristini su po mnogobrojnosti i po tome to su retko kad smeteni samo na tom jednom mestu. Njihova je povrina uvek glatka, dok je na tromboziranim hemoroidnim vorovima veinom neravna ili nepravilne slike. iroki kondilomi luetine prirode imaju vlanu plou; osim toga njihovi nosioci obino pokazuju i druge znakove sekundarnog luesa (sifilisa). Rektalni prolaps moe se zameniti s prolabiranim hemoroidnim vorovima. Meutim, ispali vorovi obino su i ukljeteni, a karakteristini su po tamnocrvenoj i plavoj boji koja kad ikad prelazi u crnkastu, dok je boja ispalog creva obino svee crvena, a njegova povrina glatka. Ukljeteni hemoroidi redovno su bolni, a ispad creva nije Kadikad se moe dogoditi da se zameni bolest raka na anusu sa ispalim hemoroidima. Zamena ovih bolesti moe biti sudbonosna, pa je naroito vano da se pregled anusa u sumnjivim sluajevima (stariji ljudi) izvri s posebnom panjom (inspekcija, Palpacija), zatim rektalnim ispipavanjem i upotebom potebnih instrumenata (ano-rektoskop). Rak na anusu retka je bolest. Anamneza bolesnika s hemoroidima je dugogodinja. Stanje dobrog oseaja izmenjuju se s pogoranjima. U toku bolesti raka tegobe bivaju s vremenom tee, poputanja nema. vorii raka su na opip tvrdi, naroito pri rubu. To je vrlo znaajno za prepoznavanje. Oni su vie spljoteni od hemoroidnih i brzo se raspadaju na povrini. Rak mara razara kadikad i okolnu kou. Hemoroidni vorovi smeteni su strogo samo u podruju sluzokoe. lezde u pregibu su u sluajevima bolesti raka poveane, tvrde i bezbolne, a u bolesti hemoroida veinom su nepromenjene. Najbolje je kada se osoba javi lekaru nakon prvih simptoma, jer se oboljenje u poetnoj fazi lako lei. Naalost, osobe se javljaju lekaru tek kada doe do ozbiljnih promena, to iziskuje i ozbiljnije leenje. Kliniko ispitivanje zapoinje uzimanjem preciznih podataka od pacijenta o vremenu nastanka tegoba i njihovom nainu ispoljavanja. Ispitivanje se nastavlja digitorektalnim pregledom i detaljnim endoskopskim pregledom od strane hirurga.Unutranji hemoroidi zaista predstavljaju najei razlog krvrenja iz rektuma (rektoragija). Meutim, kod svake rektoragije treba uvek misliti

i na ostale bolesti koje se manifestuju krvarenjem.Na prvom mestu treba misliti na tumore (pre svega maligne) koji nastaju u rektumu i analnom kanalu. Zato je neophodno uraditi pregled instrumentom rektosigmoidoskopija i sa svih sumnjivih promena uzeti uzorke tkiva (biopsija) koji se moraju detaljno mikroskopski pregledati (histopatoloki pregled) od strane patologa. Kod bolesnika starijih od etrdeset i pet godina sa upornim krvarenjem, promenama u navici crevnog pranjenja (naizmenine pojave zatvora i perioda sa prolivastim stolicama) neophodno je pregledati debelo crevo celom njegovom duinom. Danas su standardna dva naina pregleda: rendgensko snimanje uz upotrebu barijumskog kontrasta koji se daje kroz anus irigografija i endoksopski pregled aparatom sa hladnim svetlom i optikim uveanjem kolonosokopija. Oba pregleda se u trudnoi ne praktikuju, ve tek nakon poroaja ukoliko se tegobe i dalje nastave. Jer, u svakom sluaju razvoju i rastu ploda hemoroidu ne mogu nakoditi. Zbog toga je pre poetka leenja neophodno uiniti opti pregled bolesnika i njegovog debelog creva. Najjednostavnijim pregledom hirurg ili gastroenterolog mogu da dijagnostikuju do trideset procenata tumora debelog creva, a kada se otkriju na vreme, ovi veoma agresivni tumori se mogu i izleiti. Svi ovi pregledi su neprijatni, ali ne i posebno bolni, te ih uz adekvatnu pripremu treba uiniti imajui na umu njihovu vrednost. LEENJE HEMOROIDA Leenje moe biti konvencionalno (konzervativno medikamentozno, inekciono i operativno) i nekonvencionalno (fitoterapija, akupunktura, homeopatija i neki drugi alternativni vidovi pomoi)

KONVENCIONALNO LEENJE
Nakon to je pregledom utvreno da su hemoroidi uzrok bolesnikovih tekoa (i skljuivanjem drugih bolesti), zapoinje se leenje koje je u poetku konzervativno. Najee je dovoljno regulisati stolicu i osigurati bolesniku mekanu stolicu, i to dijetom i blagim laksativima. Kako je ranije reeno, bilo bi dobro regulisati stolicu u veernjim satima, tj. pre spavanja, jer se u snu hemoroidi povlae. Osim regulacije stolice, bitno je izbegavanje prezainjene hrane, kao i svakodnevna higijena analne regije (pranje hladnom vodom). Na tritu postoji niz antihemoroidalnih krema i epia. Bitno je znati da ti preparati ne lee hemoroidalno oboljenje, nego olakavaju simptome bolesti. Bolesnici sa hemoroidima su nervozni i jako osetljivi. Ne smeju jesti zabiberena, zaljuena, zamaena, zakiseljena i jako zasoljena jela. Takoe ne smeju jesti suhomesnate i konzervisane proizvode. Hrana mora biti kaasta. Jesti to vie crnog hleba, voa, povra, kompota, kuvanu penicu sa mlekom. Konzervativno je leenje inicirano u poetku bolesti, kad su vorovi maleni, kad nisu trombozirani, kad je krvarenje neznatno i kad ne ispadaju. Leenje se sastoji u dijetetskim merama i u brizi za redovnu stolicu. Laksancije, hladne sedee kupke, teloveba (naroito plivanje) deluju povoljno. Od lekova preporuuju se razni puderi, masti, mnogobrojni antihemeroidni analni epii (Posterisan, Rectasol), ali je pored svega uvek veoma vana higijena i istoa. U konzervativne mere leenja hemoroida ubraja se i inekciozna terapija. Leenje od hemoroidalne bolesti zahteva prilagoavanje ivotnih navika i naina ishrane ovom stanju kao i lekarsku pomo. Za trajno leenje hemoroida danas su u svetu zastupljene 3 priznate metode, i to: - skleroterapija ili inekciozno leenje - podvezivanje ili ligiranje hemoroida - operativno leenje

Postoje jo neke metode leenja hemoroida koje nisu dale tako dobre rezultate. Lijeenje sklerozacijom i ligaturama se izvodi ambulantno. Vazoprotektivi su lijekovi za lijeenje bolesti vena - pri tome se ponajprije misli na hemoroide i varikozitete vena. Vene su krvni sudovi koje vode krv sa periferije prema srcu. No, kada se kae "vena" uglavnom se misli na vene koje vode deoksigeniziranu krv iz tela u srce, mada postoje i plune vene koje vode oksigeniziranu krv iz plua u srce. Za razliku od arterija koje imaju jake i izdrljive vieslojne zidove, vene imaju slabije zidove. Ukoliko su u pitanju tei oblici hemoroida ili komplikacije hemoroida tada esto antihemoroidalije ne pomau. Tada se koriste nefarmakoloke metode lijeenja - hemoroidoliza i galvanska elektroterapija, ligature, skleroterapija, kriohirurgija, laserska, IR ili BICAP koagulacija te hirurki zahvati hemoroidektomija. Nekim osobama s vrlo tekim oblicima hemoroida moe pomoi samo hirurgija. U veini sluajeva olakanje se oseti nakon 3 7 dana leenja. Bolesniku se propisuju protivupalni lekovi, kreme i masti, a u nekim sluajevima i inekcije ili epii. Korienje krema i masti preporuuje se samo kratko vreme kako bi se izbegli nadraujui efekti na sluzokou. Uz leenje je neophodna i besprekorna higijena: pranje neutralnim sapunom i hladnom vodom nakon svakog pranjenja creva, a potom i temeljno suenje. Za ublaavanje bolova pomoi e tuiranje ili kupke hladnom vodom, te blaga masaa kockicom leda uvuenom u prezervativ. U sluaju vrlo bolne tromboze s nateenou nee biti dovoljno uobiajeno leenje, ve je potrebno pri lokalnoj anesteziji hirurki odstraniti ugruak. Bolovi tada trenutno prestaju. Drugi postupci se preporuuju nakon smirivanja akutnog stanja. Elastini povoji esto se kombinuju s krioterapijom (leenja ledom) i mogu znatno ublaiti hemoroidne tegobe, ali ovi postupci mogu biti bolni, a ponekad mogu izazvati i neeljene nuspojave. Fotokoagulacija je potpuno bezbolan postupak bez neeljenih nuspojava i naknadnih komplikacija. Zraenje hemeroida infracrvenom svetlou moe da pomogne pacijentima da izbegnu bolove i operaciju. Uz pomo novog instrumenta slinog laseru, nazvanog fotokoagulator, mlazom infracrvene toplote izaziva se koagulacija krvi u hemeroidu i oteeni krvni sud se zaepljuje i povlai. Postupak je veoma precizan, tako da nema oteenja zdravog okolnog tkiva, kao to moe da bude sluaj kod terapije inekcijama, pa su i bolovi manji. Osim toga, nije potreban nikakav anestetik u toku zahvata, troak nije veliki, a moe se obavljati ambulantno. Autor Don OKonor koji je sa svojim kolegama do sada leio skoro 1000 osoba sa hemeroidima, bez ikakvih komplikacija. Postupak treba ponoviti 2 3 puta u toku 3 nedelje. Moe se vriti i u trudnoi. Hemoroidalni cvorovi drugog stadijuma mogu se lijeciti postavljanjem takozvanih elasticnih ligatura po Baronu. Neleeni hemoroidi mogu dovesti do brojnih komplikacija: Zbog zastoja krvi i zapaljenja sluzokoe anusa esto dolazi do zgruavanja krvi u hemoroidnim voriima. Ako se zgruana krv pretvori u oiljasto tkivo, vori se zatvori i namesto njega ostaje tvrda oiljasta sisica. Hemoroid se sam zaleio. Ali moe se desiti da se vor zapali i zagnoji. Iz anusa ispadnu uljevi i uklete se sa sluzokoom u mii-zatvara anusa. uljevi oteknu, postanu tamnocrveni, otvrdnu, ranjave i na pritisak i pipanje su vrlo bolni. Iz sluzokoe anusa lui se crvenkasta tenost. Usled jakih bolova nije

mogue vrenje nude. Leenjem otok splasne, vorii se smanje i pretvore u tvrde oiljaste sisice, poreane u obliku bradavica oko anusa. Ako vorovi zagnoje, moe nastati teka krvna infekcija, vrlo opasna po ivot. Pacijentima smeta i pojaano luenje sluzi i iritacija predela oko anusa. Po svojoj prirodi hemoroidalna bolest je progresivna tako da se samo redovnim pregledima, doslednim sprovoenjem saveta lekara i leenjem ova bolest moe kontrolisati. Naroito je vano obratiti se lekaru kada se radi o hemoroidima prvog stadijuma, jer u tom sluaju je saniranje ovog stanja mnogo jednostavnije i uspenije. Sve te navedene metode pracene su vecim brojem komplikacija, a dugorono gledano, javlja se velik broj recidiva oboljenja. Za hemoroidalne vorove treeg i etvrtog stadijuma indiciran je operacijski zahvat kojim se odstranjuju i unutranji i vanjski hemoroidalni vorovi. Ako je korektno uinjena, vrlo je mali broj recidiva, kao i poslijeoperacijskih komplikacija u obliku jake bolnosti, relativne inkontinencije i posleoperativne stenoze. Medikamentni tretman Medikamentna terapija temelji se na higijeni ishrane i tela, koja e garantovati redovno pranjenje i time izbei zastoj stolice. Dijeta ne iziskuje preterane rtve, nego se treba ograniiti na izbegavanje previe obilnih jela bogatih iritirajuom hranom i piem (salame, senf, alkohol, kafa itd.). Ako se javi zatvor, potrebno je pranjenje olakati uzimanjem umerenih koliina vazelinskog ulja ili parafina, izbegavajui laksative (sredstva za ienje) koji uopteno mogu biti iritirajui. Lokalni bol moe se ublaiti toplo-vlanim oblozima, toplim sedeim kupkama i epiima dekongestiva (supstanci koje smanjuju navalu krvi), posebno je preporuljivo izbegavati predugo sedenje. Hemoroidi prvog stadijuma lee se lekovima u vidu masti i epia (Factu) Ovu mast mogu koristiti i trudnice. U moru medikamenata i masti naveu samo neke: Panlax pripada grupi veoma pouzdanih preparata koji se odlikuje dobrom podnoljivosti. Prema standardima FDA Panlax (bisakodil) pripada B grupi, to znai da je bezbedan za upotrebu u trudnoi. Panlax deluje tako to podstie peristaltiku (pokretljivost) creva i time dovodi do njihovog pranjenja. Tablete treba uzimati uvee i to cele, bez lomljenja ili vakanja, da bi se delovanje ispoljilo ujutru. U sluaju primene epia efekat pranjenja nastaje brzo, ve nakon 15-60 minuta. Panlax se sa uspehom koristi kod dugotrajne opstipacije, kod pripreme za radioloka ispitivanja ili hirurke intervencije, nakon operacija, kod pripreme i nakon poroaja, kod akutnih pogoranja hemoroida. Hepathrombin H se u praksi pokazao kao veoma efikasan u otklanjanju simptoma hemoroidalne bolesti, svraba, bola, peenja, vlaenja. Pomae regeneraciju vezivnog tkiva i ubrzava zaleenje. Radi izbegavanja recidiva (ponovnog ispoljavanja problema) savetuje se upotreba Hepathrombina H jo 7 dana nakon prestanka tegoba. Hepathrombin H mast i epii se efikasno koriste u terapiji hemoroida, tromboflebita analnih vena, analne fisure i ekcema, kao i kod pripreme za operaciju i leenje tromboziranih i operisanih hemoroida. Bitno je naglasiti da je pored visoke efikasnosti Hepathrombin H preparat koji moe da se pohvali i injenicom da u dosadanjoj praksi nije bilo zabeleenih neeljenih dejstava.

DELMESON antihemoroidalija Indikacije Spoljanji i unutranji hemoroidi i postoperativna nega Pruritus ani Fizura ani Ekcemi u anorektalnom predelu Vazoprotektivi Antihemoroidalije za lokalnu primjenu Vazoprotektivi su lijekovi za lijeenje bolesti vena - pri tome se ponajprije misli na hemoroide i varikozitete vena. Ultraproct (mast) Ultraproct (epii) Faktu lokalni anestetike Proctosan Heparin krema, gel Heparin je fizioloki antikoagulans, a sastoji se od mukopolisaharida s brojnim sulfatnim i karboksilnim jedinjenjima izrazito negativnog naboja. U lokalnoj primjeni heparin moe djelovati antieksudativno smanjujui propusnost krvnih kapilara pa se smatra da sprjeava nastanak edema. Nadalje smatra se da djeluje antikoagulantno i fibrinolitiki, odnosno trombolitiki, a djeluje i protivupalno - smanjenjem viskoznosti krvi poboljava mikrocirkulaciju. Kreme i gelovi na bazi heparina ublaavaju bol i napetost, poboljavaju pokretljivost i pospjeuju resorpciju edema i hematoma. Uinak traje 8 sati. Realna klinika delotvornost ovih preparata je razliita - kod odreenih pacijenata ovi preparati deluju, kod nekih delomino deluju, ali kod nekih uopte ne deluju. Dakako, ovi preparati uglavnom nisu tetni pa stoga ne postoji vea opasnost od tetnog delovanja - mogua korist ipak je vea od mogue tetnosti ovakvih preparata Detralex Diosmin je delimino hidrogenirani sintetski derivat hesperidina, bioflavonoida koji se ekstrahira iz nezrelih plodova Rutaceae aurantieae, posebne vrste malene narane koja se uzgaja u paniji, Sjevernoj Africi i Kini. Diosmin je, kao i njegova sirovina od koje se proizvodi, deo velikog skupa bioflavonoida. Komercijalno, diosmin nikada ne dolazi kao kemijski potpuno ista supstanca uvek sadrava 10% raznih drugih bioflavonoida, ponajvie hesperidina. Diosmin ima jedinstveni i nauno dokazan mehanizam delovanja, koji mu omoguuje u leenju svih patofiziolokih aspekata venskih bolesti, delujui na vene, limfne, i mikrocirkulaciju. Za veinu bolesti koristi se u dnevnoj dozi od 1000 mg, dok se za pomo kod napada hemoroida koristi u dozama od 2000 do 3000 mg. Escin Escin je ekstrakt semenki divljeg kestena (Aesculus hippocastanum). Escin nije samostalan hemijski entitet - u pitanju je kompleksna smesa raznih triterpenskih saponina. Zatim, u ekstraktu divljeg kestena mogu se nai flavonoidi poput flavonol glikozida, tanina, kinona, stigmasterola, alfa-spinasterola, beta-sitosterola i masne kiseline kao to su linolenska, palmitinska i stearinska kiselina. Escin je najznaajniji po svojem pozitivnom djelovanju na vene i kapilare. Delujui antieksudativno jaa vene i zidove vena te se zato koristi kod simptoma hronine venske insuficijencije kao to su varikozne vene. Vrlo je popularan u obliku krema i gelova. Savet: Za vreme upotrebe lekova obavezno piti kompot od ljiva, pre i posle svakog jela uzeti 10 ljiva sa aom vode od kompota. Bolesnik nesme jesti svinjsko meso, papriku, biber, ni ljuta i kisela jela. Nesme piti nikakav alkohol, po mogunosti izbegavati duvan. Nesme sedeti na hladnim mestima

Inekciona terapija. Danas je leenje ovom metodom veoma brzo, skoro bezbolno i bezopasno, a vri se u ambulantnim uslovima. Bol je sasvim mali i javlja se kod vrlo osetljivih osoba nakon inekcije koja se daje ambulantno. Meutim, ne treba sve hemoroide leiti inekciono. U poetnim fazama oboljenja to je jedna od najzahvalnijih metoda. Danas se upotrebljavaju ve gotovi standarizovani preparati (ranije su u upotrebi bili uljani rastvori, zbog kojih je intervencija bila bolna, to danas nije sluaj), a najee sretstvo je polidocanol (aetoxi - sclerol). Za ovu intervenciju nije potrebna posebna priprema. Izvodi se tako to se osoba postavlja u kolen-lakatni poloaj i kroz anoskop se pod okom naini sklerozacija krvnog suda. Odmah nakon intervencije bolesnik ustaje i sposoban je za hodanje i rad. Bola, uglavnom, nema ili je mali i podnoljiv. Inekciona terapija nema komplikacija, krvarenja su retka. Najee se dogodi da se na mestu primene razvije upala, odnosno apces, uz povienu temperaturu i opte poremeenje zdravlja. Da se takve nugodne posledice izbegnu, vano je da se utricava pod strogom asepsom. Inekciona metoda nije indicirana u sluajevima bolesti bubrega, prostate, ciroze jetre i u trudnoi. Ni ukljetene vorove ili one ve u stanju gangrene ne valja leiti inekcijama. Prema iskustvu mnogih lekara, uspeh je obino dobar, a uz pravilnu indikaciju i tehniku izostaju veinom komplikacije. Jedino se kad i kad javljaju recidivi (oko 15% sluajeva), koje treba ponovo leiti. Kako se nekad radilo. Kao inekciozna sretstva upotrebljavala su se; fenol, kinin i alkohol, zatim rastvor groanog eera, varikocid i druga sklerozantna sretstva. Mitchell, Lange, Voelcker i drugi upotrebljavali su za ubrizgavanje u poetku tenu karbolnu kiselinu a kasnije karbolni glicerin. Posle toga prelo se na karbolnu kiselinu u ulju spomenutih biljaka. Terell, Bensaude utricavaju kinin vezan za ureju, odnosno glicerin. Glicerin se daje i vezan za novokain (antiflebin ili antiproktan Blond - Hoff) Pojedini strunjaci ubrizgavaju pod kontrolom oka kroz anoskop. Koliina inekcionog sretstva za uspeno delovanje iznosi 1 - 3 cm3 (5%-tnog rastvora fenola). Pri ubrizgavanju se eka dok sluzokoa ne pobeli ili ne posivi, a onda se prekida. Sledee ubrizgavanje vri se isto posle otprilike 7 dana na mestu suprotnom od prvobitne inekcije. Ako vorovi zauzimaju celi okrug anusa, potrebno je da se ubrizgavanje vri postepeno okolo naokolo otvora. To obino traje 8 - 10 nedelja (8 - 10 inekcija). Bolesnici se posle ubrizgavanja mogu slobodno kretati; samo se preporuuje da se prvih dana izbegava telesni napor bilo koje vrste. Podvezivanje ili ligiranje. To je veoma jednostavna metoda koja se, takoe, izvodi u ambulantnim uslovima i osoba je posle intervencije sposobna za rad. Posle ove intervencije, ponekad, posle nekoliko sati ili dana, moe doi do nelagnodnosti, pa ak i bola u predelu anusa, koji se moe ublaiti obinim aspirinom. Ovom metodom se vri potpuno izleenje hemoroida, jer se gumenom vezivanjem hemoroid potpuno uklanja, tj. on otpada zajedno sa gumenom ligaturom, to se deava kroz nekoliko sati ili dana. Ova metoda se jo naziva "metoda po Baronu" lekaru koji je izmislio aparat za stavljanje gumene ligature oko hemoroidnog vora. Paklenizacija. Postupak se sastoji u tome da se posle irenja sfinktera u lokalnoj anesteziji ili optoj narkozi pojedini hemeroidni vorovi uhvate tipaljkama, radijalno prema analnom otvoru, a onda Paquelinovim aparatom malo-pomalo pougljene iznad stezaljke. Sloj tako spaljenog tkiva mora biti irok i neto deblji, da se izbegne naknadnom krvarenju. Payr je ovom postupku pridodao i produeni av spaljenog vora s katgutom, takoe s namerom da se sprei krvarenje, koje moe da nastupi i kasnije, kad otpadnu povrni slojevi spaljenog tkiva. Operacija se zavrava tako da se u debelo crevo uvue dui i deblji dren, omotan obinom ili kojom antiseptikom gazom, premazanom sterilnom masti. Operisani bolesnik dobiva posle operacije kroz 3 dana 3 puta na dan po 10 - 15 kapi opijumove tinkture radi zadravanja stolice. Dren u debelom crevu treba da omogui izlaz gasova za to vreme, a odstranjuje se etvrti dan posle operacije. Kroz celo vreme drenae creva bolesnik uzima samo tenu hranu. Posle vaenja drena daje se bolesniku sretstvo za inje creva. Stolice treba redovno pregledavati da nisu krvave.

Elektrokoagulacija. Po Paessleru se postupa tako da se spoljanji hemoroidni vorovi i unutranji, koji se posle irenja sfinktera mogu izvui pred anus, uhvate tipaljkama i stegnu. Zatim se drugom tipaljkom dovodi struja i vri se elektrina koagulacija. Posle toga se odstranjuje nekrolizirano tkivo. Da se izbegne stvaranje oiljnih suenja, preporuuje se da se u jednom navratu ne koagulira vie od 3 vora. HIRURKA INTERVENCIJA Operativno leenje moe biti: leenje komplikacija, ili, potpuno radikalno odstranjenje uljeva. Ovim putem se lee hemoroidi u poodmakloj fazi. Intervencija se obavlja u bolnikim uslovima u optoj ili regionalnoj anesteziji. Posle operacije, bolesnici su vezani nekoliko dana za krevet. Postoji nekoliko tehnika za odstranjenje uljeva, ali se sve svode na to da se oboleli krvni sudovi u celini odseku i odstrane. Najvei broj hemoroida III stadijuma i hemoroidi IV stadijuma lee se jedino uspeno operacijom koja podrazumeva uklanjanje venskog spleta uz briljivo uvanje miia sfinktera (steza) anusa i rekonstrukciju okolne sluzokoe i koe. Operacija je trajno reenje Kada je potrebna operacija? Ako se bolni napadi ponavljaju i nakon sprovedenog leenja lekovima, bolesnik se upuuje na hirurki zahvat. i u sluaju kada se mala krvarenja javljaju ustaljenim ritmom (opasnost od nastanka malokrvnosti) ili ako postane teko hemoroide drati pod nadzorom, bolesnik se upuuje na hirurki zahvat. Zahvat se po pravilu, sprovodi u epiduralnoj anesteziji, a traje pola sata do 45 min. zahvatom se prazne vorii hemoroida ispunjeni ugrucima, a potom se podvezuju vene i arterije. U nekim sluajevima se koristi i laser, ali iskustva pokazuju da se laserom ne pokazuju rezultati bolji od onih koji se postiu klasinim operativnim zahvatom. Nakon operacije, bolesnik u bolnici najee boravi 4 5 dana, odnosno sve dok se stolica potpuno ne regulie. Spreavanjem bola i zatvora olakava se postoperativno stanje. Lokalni postupci (kupke, ispiranje, zavoji) sprovodi se posle izlaska iz bolnice. Neophodna je redovna hirurka kontrola oiljka jednom nedeljno sve dok oiljak potpuno ne zaraste, to traje otprilike 4 6 nedelja. avovi otpadaju sami od sebe. Ako je zahvat uredno izveden, recidivi su vrlo retki. I deca mogu oboleti od hemoroidalne bolesti, ali se kod dece hemoroidi ne operiu. Tegobe su esto povezane sa zanemarenim zatvorom. S toga je vano spreiti poremeaje rada creva. Prema tome, ne valja decu ostavljati da dugo sede na noi. Treba im davati dovoljno tenosti (vode, a ne zaeerenih pia). Treba ih nauiti da redovno jednom dnevno prazne creva, uvek u odreeno vreme, po mogunosti kod kue. Tako e izbei voljno zadravanje stolice dok borave u koli, to moe s vremenom dovesti do zatvora. Kriohirurgija Sastoji se od razaranja hemoroida smrzavanjem, primenom rashladnog instrumenta na bazi tenog azota ili na bazi azotsuboksida. Meutim, treba odmah precizirati da je taj tip intervencije, koji esto trae pacijenti jer je bezbolan i ne zahteva bolniki smetaj ni ostanak u bolnici, mogu samo za neke tipove hemoroida (ne prevelike, bolje ako vezani za zid debelog creva jednostavnom peteljkom, neupaljeni i dobro vidljivi, ak i ako su unutranji); osim toga nije tano, kao to se obino veruje, da ta intervencija ne izaziva nikakve poremeaje. Naprotiv, nakon kriohirurke intervencije, esta je pojava brojnih retkih stolica

koje mogu trajati ak i nekoliko dana. Osim toga, nakon smrzavanja, hemoroidi se najpre nadimaju i zacrvene, a zatim, oko estog dana, hemoroidalno podruje postaje crno i gangrenozno da bi se raspalo i odvojilo oko etrnaestog dana. Hemoroidektomija Ako medikamentno leenje nije dalo povoljne rezultate, a smetnje (bolovi, peenje, gubici krvi) su posebno intenzivne i teko podnoljive, i ako s druge strane nije mogua kriohirurgija, ne preostaje nita drugo nego pribei tradicionalnom hirurkom zahvatu odstranjenja hemoroida. Postoperativni tok je uopteno vrlo bolan i neugodan, i zahteva, za razliku od kriohirurgije, bolniki smetaj i ostanak u bolnici nekoliko dana, ali je taj tip intervencije jedini sigurno delotvoran u gotovo svim sluajevima. Whitehead je prvi predloio da se u sluajevima hemoroida odstrani s vorovima i cela sluzokoa u krajnjem delu debelog creva i da se time odjednom radikalno ukloni celo sedite hemoroida. Autor preporuuje da se operacija izvri u lokalnoj anesteziji, jer je tako lake opaziti miine niti sfinktera; a to je vano za njegovo odranje i uvanje. Gustim avom i irokim poprenim hvatanjem sluzokoe u njemu treba spreiti da je avovi preseku i da se sluzokoa uvue. Uspesi operativnih zahvata. Langenbeckova operacija, iako vrlo jednostavna, vodi u 88% - 95% sluajeva izleenju, u 8,4% poboljanju, dok neuspeh iznosi samo 3,6%. Recidivi su dosta retki i iznose do 2%. Celo vreme leenja traje ozmeu 11 - 14 dana. Jednostavno podvezivanje hemoroidnih vorova ima 8% recidiva. Najnepovoljniji je uspeh Whiteheadove metode. Meutim ima i strunjaka koji su njom postigli i dobar uspeh; samo istiu da je metoda tehniki teka i da zahteve naroitu panju. Oni je preporuuju u tekim sluajevima s cirkularnim vorovima. Papayoanu upozorava da je vano da se sa sluzokoom odstrani i submukozni sloj crevnog zida, jer se onda sluzokoa tee odere pa ree dolazi do poremeaja u postoperativnom toku. Posle operacije moe doi do nezadravanja sadraja debelog creva koje se deli na miinu i oseajnu inkontinenciju debelog creva. Miina nastupa posle operativnih povreda analnog sfinktera. Osetna inkontinencija se sastoji u tome to bolesnik ne osea izlaz crevnog sadraja, pa i ne razlikuje vetar od stolice, jer se pri Whiteheadovoj operacije odstranjuje ba onaj deo sluzokoe koji posreduje u refleksu zatvaranja sfinktera. SAVETI Leenje hemoroida pomou razliitih masti, tableta, mikroklistira, tinktura, neinvazivnih metoda, ali i hirurkih operacija od krajnje je vanosti, poto vam u protivnom oni nee dati da normalno ivite. No, ovu je bolest mnogo bolje preduprediti nego leiti, tako da u vam sada navesti neka od osnovnih pravila koje je neophodno imati u vidu kako bi se izbegli problemi sa hemoroidima. Ukoliko po prirodi posla mnogo sedite, potrebno je da barem jednom na as napravite petominutni/desetominutni prekid, kako biste malo prohodali ili se na drugi nain malo fiziki rekreirali. Tapaciranu stolicu bilo bi bolje zameniti nekom sa tvrdom podlogom. Profesionalnim vozaima ne preporuuje se da za volanom provedu vie od tri asa odjednom. U putu treba praviti prekide za vreme kojih je poeljno aktivno se kretati. Neophodno je redovno vebati miie trbuha, kako bi se poboljao krvotok u karlinoj oblasti. Sa druge strane, ne preporuuje se preterano naprezanje miia u toj oblasti. Stoga ne treba raditi naporne vebe, a ne preporuuju se ni vonja bicikla, niti jahanje. Kada je ishrana u pitanju, treba se pridravati takvog izbora koji nee izazvati ni poremeaje rada creva, ni zatvor. To znai da je neophodno jesti manje testa i mlenih proizvoda (izuzev kiselomlenih), a jesti vie povra i obavezno obogatiti ishranu redovnim uzimanjem mekinja. Mineralna voda moe povoljno uticati na podsticanje crevne peristaltike. Veoma je vano regulisati stolicu da bude svakodnevna i ne bude tvrda. To se postie uzimanjem hrane koja je bogata vlaknima celuloze. Pre svega, to su povre, kuvano ito, mekinje, razne

vrste pahuljica, seme lana i tako dalje. Treba izbegavati hranu sa jakim zainima, feferone i slino, kao i estoka alkoholna pia i crno vino u preteranim koliinama. Povremena upotreba parafinskog ulja moe biti od pomoi, dok treba izbegavati razna sredstva za ienje, jer naglim pranjenjem stolice samo mogu pogorati stanje. Za normalno neko pranjenje najprikladniji je kompot od suvih ljiva i smokava, koji se uzima uvee pred spavanje. U toku leenja treba izbegavati maksimalno upotreba alkoholnih pia, paprenih i jakih jela, a puenje treba smanjiti na najmanju moguu meru. Osoba koja ima problem sa uljevima trebalo bi da svakodnevno 6 8 aa vode. Tretman hladnom vodom pomae venama da se skupe i snai im zidove. Tretman se obavlja tako to se na dva minuta sedne u kadu ispunjenu hladnom vodom, s kolenima privuenim do brade. Nivo vode trebao bi da prekrije kukove. Ovo bi trebalo raditi dvaput dnevno. Ostali tretmani vodom korisni za leenje uljeva ukljuuju dugotrajno tuiranje hladnom vodom i hladne obloge, koji se nanose u predelu rektuma sat vremena pre odlaska na spavanje. Da ublaite svrab, perite se neparfimisanim sapunom i vodom, isperite podruje hladnom vodom. Gladovanje i izbegavanje pranjenja stolice su takoe kontraproduktivni. Posle stolice se preporuuje izbegavanje upotrebe toaletnog papira uz obavezno pranje vodom i sapunom. U sluaju veih tegoba mogu pomoi kupke u mlakom rastvoru sapunice. enama u drugom stanju se, u cilju smanjenja zastoja krvi u venama u karlinom predelu, preporuuje svakodnevna gimnastika, etnje, racionalna ishrana sa veim koliinama hrane koja pogoduje varenju i stolici, a zabranjuje se noenje zategnutih i krutih pojaseva i kaieva. IZBEGAVATI Konzervisanu hranu, suvomesnate proizvode, meso. Jake zaine, kafu, alkohol. So, jer velika koliina soli u ishrani izaziva zadravanje tenosti, a time i oticanje svih vena, ukljuujui i uljeve. Treba naroito izbjegavati: belo brano, kolae, peciva,kekse, zatim mahunasto povre, snano tiskanje pri pranjenju, alkohol, jake zaine i crni aj, te kakao iostalo to izaziva zatvor.

FITOTERAPIJA
Najbolji je lekar priroda jer lei gotovo tri etvrtine gotovo svih bolesti, a nikada ne ogovara kolege. Galen. Fitoterapija je najzastupljenija metoda leenja i zato u se malo vie zadrati na njoj. ovek je deo prirode i svaki put kada je u kontaktu sa njom osea se prijatno i oputeno. ivot urbanog oveka je teak i optereujui jer je daleko od zelenila, plavetnila, pun stresnih situacija, sa loom ishranom i stalnom jurnjavom. Kvalitet, ili bolje rei nedostatak kvaliteta ivota ispoljava se pojavom mnogobrojnih modernih bolesti. Danas se smatra da je ak 80 90% bolesti psihosomatskog porekla. Upotreba biljaka u svrhu ishrane i leenja stara je koliko i samo oveanstvo. Koristei bilje u svakodnevnoj ishrani, ovek je postepeno uoavao njihove lekovite osobine. S obzirom na to da tada nije imao velika saznanja o uzronicima bolesti niti o tome koja bi biljka mogla i na koji nain da se upotrebi za leenje, sve se zasnivalo na iskustvu, a i na posmatranju ivotinja. Sa vremenom su otkrivani razlozi specifine upotrebe lekovitih biljaka za odreene bolesti, tako da je primena lekova postepeno izlazila iz empirijskog okvira i zasnivala se na objanjivim injenicama. Sve do pojave savremene hemije u 16. veku, biljke su predstavljale osnov leenja i profilakse. Istorijski izvori od znaaja za prouavanje upotrebe lekovitog bilja Najstariji pisani zapis o upotrebi lekovitog bilja za izradu lekova i za leenje pronaen je na sumerskoj glinenoj ploica iz Nipura staroj skoro 5000 godina. Ona sadri 12 recepata za izradu lekova u kojima se pominje preko 250 razliitih biljaka, meu kojima i neke alkaloidne: mak, bunika i mandragora. Kineska knjiga o korenju i travama Che-Nung-pen-ts`ao-ching, napisana oko 2800 god. p.n.e., koju neki farmakoistoriari smatraju najstarijom farmakopejom na svetu, sadri opise preko 250 biljnih vrsta domaeg porekla, od kojih se mnoge i danas upotrebljavaju: Posle Huang Di Nei Jing-a, u Kini su napisane mnoge knjige koje su posveene samo lekovitom bilju i vremenom se kineska materia medica irila zbog novih otkria i integracije supstanci i bilja iz kineske narodne medicine i medicine iz ostalih delova sveta kao to su jugoistona Azija, Indija, Srednji Istok i Amerika. 1977. godine je odtampana Enciklopedija kineskih tradicionalnih medicinskih supstanci (Zhong yao da ci dian) koja sadrzi opise 5767 lekovitih supstanci i predstavlja kompletnu kompilaciju kineske biljne tradicije do dananjeg dana. U praksi, lekar kineske tradicionalne medicine obino koristi oko 400 supstanci, veinom biljnog porekla. U Ebersovom papirusu, napisanom oko 1550. god. p.n.e. u Tebi, pominje se veliki broj biljnih vrsta i smea korienih u terapiji. Protumaeni recepti Ebersovog papirusa otkrivaju nam da se korijander koristio za otklanjanje stomanih tegoba, fleka na koi i glavobolje, iz polodova kleke specifinim postupcima se dobijalo etarsko ulje, dok se kiica pripremala za otklanjanje ginekolokih problema, a u obliku vina za poboljanje apetita, protiv nadimanja i greva u stomaku Rimljani su verovali da Rheum, koji su koristili kao purgativ, dolazi sa Bosfora i sa obala Crnog mora. Kineski cimet se koristio kao lek, za kaenje, mirisanje, a kasnije i kao zain dodavan za popravljanje mirisa jelu i piu. Kraljica od Sabe darovala je caru Solomonu, pored ostalog, i cimet kao retkost i skupocenost koja se daruje samo u znak naroitog potovanja i naklonosti. Theophrastos iz Ereza (372-287. god. p.n.e.), koji se smatra ocem botanike, napisao je istoriju biljaka Historia Plantarum u kojoj je sistematizovao preko 450 biljnih vrsta. Potie iz doba mesopotamske kulture (dananja teritorija Iraka). Ploica je ispisana sa obe strane klinastim sumerskim pismom i, prema nekim autorima smatra se najstarijom recepturnom knjigom na svetu. uva se u Muzeju Univerziteta u Filadelfiji, u Pensilvaniji SAD.

Prema podacima iz Biblije i svete jevrejske knjige Talmuda, prilikom razliitih obreda koji su pratili leenje, kao i za kaenje, koriene su mirisne smole, najee mira (Myrrha) i tamjan (Olibanum). U indijskim svetim kjnigama Vedama spominje se leenje biljem, kojim je ova zemlja bogate i raskone flore obilovala. Mnoge zainske biljke poreklom su iz Indije: morski orai, biber, karanfili i druge. Oslanjajui se na Homerove epove Ilijadu i Odiseju, nastale oko 800.god. p.n.e., saznajemo za 63 biljne vrste iz minojske, mikenske i egipatsko-asirske farmakoterapije. Neke od njih dobile su imena prema mitolokim likovima iz ovih epova, kao na primer oman (Inula helenium L., Asteraceae), nazvan u ast lepe Helene (Jelene) oko koje je voen trojanski rat. Za biljke iz roda Artemisia, za koje se verovalo da vraaju snagu i uvaju zdravlje, naziv je izveden iz korena grke rei artemis, to znai zdrav/io. One su nazvane po uvenoj karijskoj carici Artemisi, koja je i sama mnogo istraivala i gajila lekovite biljke. Originalni biljni lekovi izuzetno su retki i predstavljaju pravi izazov za arheologe i istoriare. Zahvaljujui sauvanim darovima ostavljanim u grobnicama careva iz perioda Ehnatona i Tutankamona (1550-1305. god. p.n.e.) ostao je sauvan jedan broj originalnih biljnih vrsta iz perioda Starog veka. Ove biljne vrste su relativno dobro sauvane. Iz perioda Dioskorida pronaeni su, prilikom kopanja jednog jarka 1962. god. u Neusu, ostaci nekada korienih biljaka za izradu lekova. Prakasta smea, otkrivena na lokaciji nekadanjeg rimskog logora, koji je sruen oko 70. god., sadrala je spraene ostatke 4 razliite biljne vrste: Karlo Veliki je 812. god. u svojim Kapitularima dao popis oko 100 biljnih vrsta koje se moraju gajiti na svim dravnim imanjima njegove prostrane imperije, a to su uglavnom bili manastiri. Meu ovim biljkama je najvie lekovitih - alfija, beli slez, nekoliko vrsta mente, mak, kiica, primorski luk, a na prvom mestu je alfija, koju je veliki vladar naroito cenio. Latinski naziv ove biljke potie od starih Latina koji su je nazvali spasonosna biljka (salvare, to znai spasiti, izleiti). alfija je i danas obavezna biljka u svim katolikim manastirima, kao neka vrsta svete biljke. Vec pre 2 500 godina su Germani leili sa onim sto im je priroda dala: Sa travama, biljkama i korenjem. Svi stari narodi su iveli u skladu sa prirodom i verovali u bogove. Mudrost da razumeju prirodne pojave kojima su okruzeni. Tako su Germani umeli da sednu kod potoka u umi i da ga oslukuju razumejui njegovu tajnu. Na isti nain su stekli veliko znanje o lekovitosti bilja, korova i minerala. Danas je to znanje izgubljeno. U laboratorijama se troe milioni dolara da bi ponovo stekli znanje koje smo vec imali. Kod Germana su posebno stare mudre ene negovala to znanje jer su zene osetljivije prema prirodi, ivotu, raanju. Tako su neudate ene bile prve koje su se bavile lekovitim travama i biljem i deo toga iskustva je i danas poznat. Arapi su uveli u farmakoterapiju mnogo novih biljnih vrsta, najvie iz Indije, sa kojom su trgovali. Biljke kao osnov Materia medicae od antike do renesanse Najvaniji pisac starog veka o biljnim drogama je Dioskorid (Pedanios Dioskorides), Grk iz Anazarba, koji je kao lekaro-apotekar Neronove vojske prouavao lekovito bilje gde god je iao sa rimskom armijom. Oko 77. god napisao je. Nauku o lekovima u pet knjiga (De Materia medica libri quinqae). Ovo klasino delo starog veka, koje je mnogo puta prevedeno i tampano, prua obilje podataka o biljnim lekovima koji su inili osnovu materia medicae sve do kasnog srednjeg veka i renesanse. Od ukupno 944 opisanih lekova, 657 je biljnog porekla sa opisima spoljanjeg izgleda, stanita, naina prikupljanja bilja, izrade lekovitog preparata iz nje i njeno terapijsko delovanje. Preovlauju biljke blagog delovanja, ali su upotrebljavane i one koje sadre alkaloide i druge materije jakog fiziolokog delovanja (kukurek, emerika, mak, ljuti, tatula, bunika, velebilje). Od domaih biljaka Dioskorid je najvie cenio vrbu, kamilicu, beli i crni luk, beli slez, brljan, kantarion, koprivu, alfiju, kiicu, koriander, perun, morski luk i emeriku.

Kamilica, poznata pod nazivom Chamaemelon, koristila se kao antiflogistik za leenje rana, uboda, opekotina i ireva, zatim za klistiranje i ispiranje oiju, uiju, nosa i usta. Zbog blagog karminativnog delovanja naroito je pogodna za primenu u deijem dobu. Diskorid je smatrao da deluje abortivno, o emu on pie sledee: Cvet, koren i cela biljka pospeuju menstruaciju, teraju embrion, urin i kamenac, ukoliko se koriste u obliku infuza i kupke. Ovo netano verovanje su kasnije prihvatili i Rimljani i Arapi, pa otuda potie latinski naziv matricaria, izveden iz dve rei: mater, to znai majka, odnosno matrix, to nai materica. Uz opis biljaka vrlo esto su data i imena na drugim jezicima, kao i stanite gde rastu ili se uzgajaju. Znaajno je to je Dioskorid ukazao na mogunost falsifikovanja droga, kako onih domaih, kao to je falsifikovanje opijuma mlenim sokom primorskog utog maka Bilo je i biljaka koje su se koristile kao afrodizijaci, ne radi halucinogenih efekata ve kao Salep tuber zbog izvesne slinosti sa mukim polnim lezdama. U arapskom svetu i danas je ostalo verovanje da je salep najpouzdanije sredstvo za jaanje polne moi, koje se u osnovi bazira na homeopatskom principu slino se slinim lei. U Indiji su se ljubavni napitci (pocula libidinis) izraivali od belog luka, koji se, pored toga, koristio i kao rubefacijens, antiseptik i anthelmintik Mnoge toksine biljke koriene su kao otrovi ili su usled neznanja bile uzrok sluajnog trovanja. Egipani su, prema podacima iz Ebersovog papirusa, za justifikaciju koristili otrov iz breskvinih kotica, a izrada i upotreba ovog otrova bila je poverena samo malom broju svetenika, odnosno lekaropotekara, koji su se morali zakleti da e tajnu uvati. Grki kralj Atal III iz Pergama, odlian poznavalac otrova, imao je vrt gde su uzgajane iskljuivo otrovne biljke iz kojih je dobijao otrove. Upotreba ploda (bobica) velebilja radi sluajnog ili namernog trovanja, samoopijanja i/ili namernog onesposobljavanja za rad ili odbranu, bila je rairena sve do 19. veka. Jo u vreme Dioskorida znalo se za otrovnost ove biljke, jer on opominje da pehar vina sa 4 drahme velebilja sigurno ubija svakog oveka. Grki filozof Herodot prvi ukazuje na vezu izmeu graenja piramida i belog i crnog luka, koji se prema zapisu na piramidama koristio u ishrani da bi graditeljima dao snagu za teak fiziki rad. Interesanto je da je, prema jednom receptu, trudnicama bilo dozvoljeno da ga koriste u ishrani, dok se dojiljama savetovalo da ga izbegavaju, jer se njegov ukus prenosi i na mleko, to bebama ne prija. Najnovija istraivanja pokazuju da su u plodnoj dolini Nila uzgajane mnoge biljne kulture, izmeu ostalih i beli mak (Papaver somniferum var. album L.) iz kojeg se dobijao opijum. Zabeleena su i mnoga sluajna trovanja velebiljem, kao to je ono iz 1813. god., kada se kod Pirne otrovao ceo garnizon francuskih vojnika, ili sluaj iz 1841. god., kada su se mnoge porodice otrovale preko pueva koje su jeli kao poslasticu, a koji su skupljani sa polja gde raste velebilje Koliko je ovek verovao u lekovitost pojedinih biljnih vrsta, najbolje ilustruje podatak da su biljke postajale zatitni znak bogova i boanstava lekova i leenja. U minolskoj civilizaciji na Kritu mak je bio zatitni znak Velike boginje lekova i leenja koja se uvek predstavljala sa aurama maka na obodu kape na glavi. Neke biljne vrste su zbog lekovitosti i iroke upotrebe prerasle u svete biljke, kao to je to sluaj sa crnim i belim lukom, u koji su se zaklinjali egipatski lekaroapotekari, a lukovice ovih biljaka stavljali su kao darove u grobnice kraljeva. Zahvaljujui jakoj aromi, koristili su ih u magijskim obredima, za teranje zlih duhova, mada su u osnovi toga, i ne znajui, koristili dezinfekciona i antibiotska svojstva sumpornih jedinjenja I tropske alkaloidne biljke su se slino vekovima koristile u magijskim ritualima i kao afrodizijaci zbog opijatnog i halucinogenog delovanja, pa su u mnogim kulturama dobijale magijsko ili simbolino znaenje. Najee su se u te svrhe upotrebljavale biljke iz familije Solanaceae: mandragora (Mandragora officinarum L.), velebilje (Atropa belladonna L.) i tatula (Hyosciamus niger L.).

Mandragora je jedna od najpoznatijih svetih biljaka, ija je magijska mo posledica sluajnog sklada dvaju faktora: korena u obliku ljudskog tela sa izraenim mukim i enskim polnim organom i alkaloidnog sastava koji je proizvodio halucinogene efekte, ime je mandragora potvrivala iroko polje svojih moi. Ona se pominje i u Starom zavetu. Narodi Mesopotamije i Egipta su je meali sa drugim tropanskim alkaloidnim biljkama familije Solanaceae u razliitim preparatima koji su se pili ili mazali na kou. Koren u vinu koristili su kao opijajue i omamljujue sredstvo i od njega su pravili figurice koje su nosili kao talismane za dobro zdravlje i zatitu od svih bolesti, a ene za leenje neplodnosti. Osim neobinog korena, korieni su i plodovi poznati pod nazivom Afroditine jabuke, koje su predstavljale simbol ljubavi, to se u simbolinom smislu odralo do danas. U Tutankamonovoj grobnici pronaeni su plodovi mandragore u cvetnom vencu faraona. Rimski enciklopedista Aulus Cornelius Celsus u svom delu De re medica u 1. veku pie da je san mirniji i dublji ako se pod jastuk stavi plod mandragore. Dioskorid ju je koristio kao anestetik tokom hirurkih intervencija, kao lek za oi, abortivno sredstvo i sredstvo za uspavljivanje. Galen je koren mandragore kuvao u vinu kao anestetiko sredstvo, a sa medom je izraivao supozitorije koje su se koristile za uspavljivanje. Meutim, bio je svestan njene otrovnosti, jer ju je svrstao u najkodljivije lekove koji se moraju uzimati umereno da ne bi delovali kao otrov. Hebrejska tradicija je znala za mandragoru, koja je u to vreme vaila za afrodizijak. U srednjem veku mandragora je doivela vrhunac svog ugleda, kada je prozvana maginom biljkom. Sam pomen malog zasaenog oveka izazivao je veliki strah zbog rizika pri sakupljanju. Verovalo se da isputa krik kada se vadi iz zemlje, kako je pisao jo Teofrast , kao i da taj krik moe da ubije onoga ko ga uje, pa su psima preputali da je kopaju. Ovo verovanje pomenuo je i ekspir u tragediji Romeo i Julija. Za mandragoru su se borili, a trgovina je cvetala. Cena je bila utoliko via ukoliko je mandragora bila slinija ljudskom obliju i ukoliko se pol jasnije video. Meutim, prouavanje starih recepata sa nainima izrade lekovitih preparata ponekad je isto tako teko kao i odgonetanje samog naziva biljne vrste iz koje se on izraivao zbog tajnih heraldikih imena, esto prema nazivima ivotinja. Tako je srce jastrebovo naziv za pelen (Artemisia absinthium L., Asteraceae), dok je miji rep naziv za beli slez (Althaea officinalis L., Malvaceae). Pojavom Paracelzusa (1493.-1541. god.) i uvoenjem hemijskih lekova u terapiju (ijatrohemija) ne samo da se nije smanjio interes za lekovito bilje ve je otpoelo hemijsko prouavanje lekovitosti biljaka koje je obeleilo razvoj nauke 17. i 18. veka. Alhemiarsko uenje o signaturama odigralo je vanu ulogu u razvoju sistematike biljaka, jer su prikupljeni morfoloki podaci o biljnim vrstama. Prema verovanju da je lekovitost biljke obeleena njenim izgledom (morfologijom), lekari su, sledei znakove prirode, kantarion preporuivali za leenje rana i uboda, jer listovi ove biljke izledaju kao da su probodeni, dok su se za uticu upotrebljavali cvetovi i korenje ute boje. Travari su jos 1640.g. uspostavili klasifikaciju koja je sadrzavala opise 3800 biljka, prema lekovitosti. Danas se smatra da ima preko 250000 cvetnih biljaka, a samo mali broj je podvrgnut ispitivanju u terapeutske svrhe. Uporedo sa razvojem nauke i umetnosti u periodu renesanse razvijala se i farmaceutskobotanika literatura. Meutim, kada je materia medica u pitanju, nije bilo znaajnijih promena tokom Srednjeg veka, pa su se radovi velikih antikih autoriteta, Dioskorida i Galena, neprestano provlaili kao osnova antidotariuma i renesansnih herbarijuma sve do 17. veka. Ova literatura, na latinskom i staroevropskim jezicima, dosta je dobro ouvana, naroito u tampanoj formi i formi bakroreza. Novija otkria ukazuju da mnogi herbarijumi vuku korene jo iz Srednjeg veka.

Meu najpoznatije predstavnike ove literature ubrajaju se Hortus sanitatis (Vrt zdravlja) i Herbarum vivae eicones, tampani u Nemakoj u 16. veku, kao i Hortus Eystettensis , uraen 1613. god. kao bakrorez. Herbarijum amerikog apotekara francuskog porekla Eliasa Duranda (1794-1873), pod nazivom Herbario nuovo, obuhvatao je preko 10 000 biljnih vrsta i vie od 100 000 primeraka sakupljenih po itavoj teritoriji Severne Amerike. Detaljna analiza Durandovog herbarijuma pokazala je da se obino prvo navodilo ime biljke, koji njen deo se koristi i u koje terapijske svrhe, zatim je objanjavan izgled, mesto gde raste, u kojem periodu se bere, a ponekad i sa im ju je eventualno dobro kombinovati u pripremi leka, a sa kojim biljkama se ne uzima u kombinaciji. Pravu sistematiku biljaka, koja se odrala do danas, postavio je 1735. god. vedski botaniar Carl von Linn Povlaenjem medicine i farmacije u manastire, osnov terapije inilo je 16 svetih biljaka, koje su apotekari kalueri u zapadnoj Evropi obavezno uzgajali u manastirskim vrtovima. Pored ve spomenute alfije, tu su bile rua, ljiljan, mora, nana i grko seme. U veini sluajeva vrednost biljke po tadanjem shvatanju nije zavisila od njene stvarne lekovitosti, nego pre svega da li je biljka ubrana levom ili desnom rukom, u pono, odreenog dana u nedelji ili godini i da li se pri tome ilo unatrake, pevalo, zevalo i slino. Upotreba lekovitog bilja u naem narodu Stari Sloveni poznavali su mnoge biljke, meu njima i one koje su upotrebljavali za leenje. Protiv groznice koristili su pelen i kiicu.. Primorski luk, pargla, perun i celer koristili su se kao diuretika, a zbog adstringentnog delovanja upotrebljavani su hrast i nar. Glavna sveta i udotvorna biljka nae etnofarmacije bio je i ostao bosiljak, koji se i danas gaji ne samo po manastirima, ve i po batama i saksijama. Ova biljka se najee koristila kao svea sirovina ili su se od nje izraivali razliiti preparati za kou. Neke masti i melemi na bazi bosiljka od davnina su poznati, a interesantan je podatak da su pojedini preparati, kao to je Unguentum basilicum, nosili epitet kraljevski melem zbog izuzetne vanosti. Mnoge biljne vrste preuzete iz slovenske etnomedicine i etnofarmacije, prele su u kolsku, naunu farmakoterapiju Srednjeg veka kroz prva pisana dela na srpskom jeziku nastala pri manastirskim bolnicama u Hilandaru, Carigradu i Studenici. Osnivanjem prve apoteke u doba Nemanjia poetkom 14. veka u tada najvanijoj srpskoj luci Kotoru, proirila se upotreba skupih uvoznih i zainskog bilja, iz tropskih i suptropskih krajeva Azije i Afrike. Najstariji sauvani srednjovekovni terapijski zbornici Hodoki zbornik (1390. god.) i Hilandarski medicinski kodeks (13-16. v.) oslanjaju se na Dioskoridovu i Galenovu nauku o lekovitom bilju, koje su predstavljale osnov zapadnoevropske farmakoterapije. U Hilandarskom kodeksu opisano je 100 biljnih vrsta i lekova biljnog porekla. Dioskorid je esto citiran, a biljke koje je on uveo u terapiju posebno su bile cenjene. Istorija moderne farmakologije se zasniva na lekovitom bilju. Mnogi ljudi zaboravljaju da je svima poznati aspirin derivat kore vrbinog drveta, da je morfijum nastao od semenki cveta maka a penicilin od gljiva Farmaceutske laboratorije i dan danas nastavljaju da istrauju aktivne supstance iz biljnog sveta. Interesantan je podatak da skoro etvrtina modernih lekova sadri biljne ekstrakte. Uloga i mesto lekovitog bilja u savremenoj farmakoterapiji Mnoge biljne droge danas se koriste pre svega kao sirovine za ekstrakciju lekovitih principa (opijumski mak, digitalis, raena glavnica, cinhona, ipekakuana, rauvolfija...) Od izolovanja prvih alkaloida pa do danas, u periodu od skoro dve stotine godina, prouen je veliki broj biljaka i izolovano na milione aktivnih komponenti, od ega je samo nekoliko hiljada razliitih alkaloida, ali ni oni se svi ne koriste u savremenoj farmakoterapiji. Iako se farmaceutska nauka bazira pre svega na dobijanju sintetskih ili polusintetskih komponenti, postoji obnovljen interes za izolovanje

farmaceutskih aktivnih principa iz biljaka. Brojne farmaceutske kompanije irom sveta danas ulau velika finansijska sredstva u istraivanje aktivnih sastojaka koji se nalaze ili se pretpostavlja njihovo prisustvo u biljkama koje su vekovima koriene u tradicionalnoj i kolskoj medicini i farmaciji ranijih epoha. Kompanija Merk je nedavno uloila milion dolara u projekat koji ve dve godine traje u Kostariki, a Pfizer troi dva miliona godinje u poslu sa Njujorkom botanikom batom na istraivanje farmakoterapijskog potencijala Severno-Amerike flore. Prema podacima iz 1980. god., u istraivanje lekovitih biljaka na nivou klinikih istraivanja ukljuene su 223 farmaceutske kompanije irom sveta, od ega 107 iz SAD. Ponekad, bez obzira na utroeno vreme i novac, rezultati nisu ohrabrujui. Tako su, na primer, istraivanja Amerikog nacionalnog instituta, ostala bezuspena, jer ni jedan od 114.000 biljnih ekstrakata iz 35.000 biljnih vrsta nije mogao biti upotrebljen za leenje raka. Velika razlika izmeu leenja modernim lekovima i biljem je ta to se hemijski proizvedeni lekovi obino baziraju na jednoj bioloki aktivnoj supstanci koja izaziva specifian fizioloki efekat, dok cela biljka sadri vie aktivnih supstanci koje se obino kombinuju sa aktivnim supstancama drugih biljaka i time pojaavaju eljeni efekat. Lekovi mogu da kontroliu simptome, ali obino ne mogu da u potpunosti eliminiu patoloke procese. Na primer, antibiotici mogu da ubiju bakterije, ali ne mogu da ojaaju imunitet i time ponekad poveavaju anse za dobijanje jo jedne infekcije. Diuretici pomau da se otkloni viak tenosti iz organizma, ali ne poboljavaju funkciju bubrega ili srca. Posle upotrebe lekova veoma esto dolazi do neeljenih efekata, kao to je gljivina infekcija posle upotrebe antibiotika, a mogui poremeaj elektrolita posle dugog uzimanja diuretika nadoknaujemo njihovim unoenjem. Biljni svet broji preko 500.000 vrsta, a u flori Istone Evrope zastupljeno je oko 6500 vrsta. Meutim, broj biljaka koje se upotrebljavaju u farmaceutskoj industriji za pravljenje lekova, i u kozmetikoj industriji za pravljenje kozmetikih preparata, mnogo je manji. Terapeutsko delovanje lekovitog bilja zavisi o prisutnosti isparljivih ulja, azotnih jedinjenja alkaloida, irokom spektru materija u spoju sa razliitim eerima - glikozidi, taninu, smolama, uljima, mastima, ugljenim hidratima, kompleksnim proteinima, enzimima, vitaminima, elementima u tragovima, koji su svi neophodni za dobro zdravlje. Tradicionalna medicina, kao i grko-rimska terapija, kroz ouvane srednjovekovne farmakopeje i renesansne herbrijume, moe da prui vie nego korisne smernice u kojem pravcu da se krene. U nekim sluajevima ovo moe ne samo da potvrdi ispravnost upotrebe kroz vekove ve da dovede do otkria nekih novih aktivnih principa ili da do skoro zaboravljene biljke ponovo vrati u iu interesovanja. In vivo i in vitro istraivanja nekih biljaka tradicionalne kineske medicine, koja se godinama koriste za leenje ekcema, otkrila su sasvim nova antireumatska svojstva ovih biljaka. Slino je bilo i sa Filipinskim ajem (Carmona retuza). Ovakvih primera ima mnogo. Moda e oni podstaknuti ozbiljnija istraivanja starih rukopisnih knjiga o biljkama, koje se nee posmatrati kao istorijska radoznalost nego kao mogui izvori savremene farmakoterapije. Mi ivimo u zemlji bogatoj biljnom florom, naroito lekovitom. Takoe smo poznati i po narodnoj medicini i narodnom iskustvu baziranom na upotrebi lekovitog bilja koji je vekovima neizmenjen sve do danas. Do pre nekih 25. godina ubrane biljke nisu bile ni zatrovane ni ozraene, niti su rasle na mjestima koja im nisu prirodno odgovarala. Razvojem industrije i promjenama klime, poremeaja eko sistema, sve se promenilo. Ipak, to ne znai da ne treba koristiti biljne meavine. Biljke treba sakupljati daleko od ljudskih naselja i industrijskih pogona, to ima dvostruku korist: isto neotrovano bilje, i lep izlet u prirodu. Posebno treba napomenuti, da biljke ne smemo sakupljati u parkovima i drugim javnim mestima, pa i na regionima koji su proglaeni za

nacionalne parkove. Uvek prilikom sakupljanja treba ostaviti nekoliko biljaka za dalje razmnoavanje. Lekovito bilje se sakuplja daleko od prometnih puteva i izvora hemijskog zagadjenja. Sakupljanje cvetova se provodi u vreme razvoja, neposredno pre cvetanja. Pupoljci se beru u prolee pre razvia. Lie se bere u poetku leta. Korenje biljaka je najbolje vaditi pre cvetanja kod jednogodinjih biljaka, a kod viegodisnjih u jesen. Plodovi se beru kada sazru, a ukoliko se beru za suenje neto pre sazrevanja. Kora se skida sa drvea starog dve do tri godine, u prolee, a ako je kora smolasta onda u jesen. Semenje i zrnevlje lekovitog bilja se upotrebljava samo od zrelih plodova. Brati treba paljivo, da se biljka ne gnjei. Bilje se skuplja po suvom vremenu, pre podne, i sui se brzo na toplom vazduhu, ali se ne sme izloiti suncu. Sprema se na zrana mesta gde ne dopire svetlost kako bi se izbegao gubitak lekovitih svojstava. Veina lekovitog bilja zadrzava lekovita svojstva godinu dana nakon branja, ukoliko je pazljivo sueno i skladiteno. Veoma je znaajno da se izvri dobra identifikacija. Pri prvom uzimanju odreene biljke treba poeti sa malom koliinom da bi se ispitala alergijska reakcija organizma; ajeve ne zaslaivati, a ako je to ba neophodno onda koristiti med ili javorov sirup; med se stavlja samo u prohlaen aj (40 - 45 C) jer se na vioj temperaturi razgrauje tako da ostanu samo eeri; Temperatura vode kojom se preliva biljka bogata vitaminom C (npr. ipak) ne bi smela da pree 50 C jer se na vioj temperaturi ovaj vitamin razgrauje; Ima biljaka slinog dejstva koje se meusobno dopunjuju i koje strunjaci nazivaju farmakodinamskim sinergistima. Takve biljke je korisno meati. Ako meavina koju uzimate, ne djeluje ni posle 6 nedelja , prekinite s uzimanjem i potraite savet lekara. Ako pri uzimanju biljne meavine osjetite simptome kao to su glavobolja, proliv, povraanje, osip na koi, smesta prekinite Trudnice valja naroito upozoriti da ogranie uporabu biljnih lekova, osim ako im nije lekar drugaije odredio, ali to ne znai da ne smeju popiti aj od kamilice ili ipka. Ne oslanjajte se previe na informacije iz prodavaonice, jer savet se moe zasnivati iz informacija iz materijala proizvoaa, a ne na naunim injenicama. Postoje biljke koje imaju suprotno dejstvo (antagonisti) i ne smeju se meati. Na primer, hrastovu koru koja zatvara i deluje protiv proliva i koru kruine koja deluje protiv zatvora ne treba koristiti zajedno. Ukoliko nameravate uzimati biljne preparate, detaljno se raspitajte o njima, o njihovom djelovanju i nus pojavama koje mogu izazvati. Biljni lijekovi moraju se uzimati s jednakim potovanjem i oprezom kao i oni konvencionalni lekovi. NE DOZIRAJTE SAMI BILJNE MEAVINE !!! Neke meavine mogu u kombinaciji sa konvencionalnim lekovima izazvati vrlo neugodne pojave. Evropska istraivanja pokazuju da ak 80% osoba koje uzmu biljne meavine osjete neko poboljanje.Ipak,i ovdje je potrebno neko znanje. Biljke sadre niz aktivnih supstanci koje nisu izolovane hemijskim putem. U kineskoj tradicionalnoj medicini, kada se pacijentu prepisuje biljna terapija, ona obino sadri razliitih biljaka koje mogu biti u sveem stanju, suene, samlevene u prah ili u pilulama. Kombinovanjem biljaka se postie da se neeljeni efekti znatno smanje ili da potpuno nestanu

Da bi se postigli eljeni rezultati, veoma je vano odrediti pravilnu dijagnozu Kada postavi dijagnozu, onda se paljivo odabiraju biljke od kojih e se nainiti takozvana biljna formula. Ako je postavljena dijagnoza tana, pacijent ne bi trebalo da doivi nikakve negativne posledica usled uzimanja biljnih preparata, sem ako nije alergian na odreene supstance. Lepota biljne medicine je u tome to svaki pacijent dobija biljnu formulu koja je napravljena samo za nju/njega, tj. prema individualnim simptomima. Ako dva pacijenta dolaze zbog iste bolesti, to ne mora da znai da e oba dobiti istu biljnu formulu, jer se u obzir moraju uzeti pacijentovo opte stanje koje ukljuuje optu energiju, emocionalno stanje, konstituciju pacijenta, pol, teinu i po zadnjim saznanjima veoma je vana krvna grupa pacijenta. Zato je vano da onaj koji prepisuje biljne preparate bude dovoljno kvalifikovan za taj posao, jer biljke, ako se nepaljivo prepisuju, mogu da prouzrokuju veoma ozbiljne probleme. Samo zato to je neto prirodno, ne mora da znai i da je bezopasno. Dobri travari su intuicijom oseali koja vam je biljka potrebna, oni nisu znali biohemiski sastav biljke ali su osecali energetsku vrednost i prema tom saznanju su vam prepisivali biljne meavine. U ovoj knjizi sam naveo veliki broj ajeva i veoma je vano leiti uzrok oboljenja a ne samo simptome. Zato su i navedeni ajevi proriv opstipacije, bolesti vena i jetre jer to mogu biti jedan od uzroka hemoroida. to se tie izbora samih biljaka, to je ve jedna itava studija koja koristi saznanja i zakonitosti nekoliko nauka a to ve prevazilazi okvire ove knjige koja je samo informativnog karaktera. Uopte uzevi biljke su se do sada posmatrale kroz prizmu biohemiskih deavanja. Danas nove naune discipline kao to je Kvantna Medicina biljke posmatra i kroz prizmu energetskih zbivanja u samoj njoj i oko nje pa i tokom unoenja u organizam, o emu e kasnije biti rei. "Protiv svake bolesti raste jedna biljka"-nemacka poslovica

AJEVI PROTIV HEMOROIDA Piti pola olje soka aloje, 5 puta dnevno dok se uljevi ne povuku. Pre spavanja i ujutru progutati (ne vakati) en belog luka. Pomae kod poetne faze hemoroida i pukotina debelog creva. 1 kaika suvih bobica borovnice na 2,5 dcl hladne vode. Suve bobice borovnice zgnjeiti, preliti hladnom vodom, zakipiti, lagano kuvati 10 min i procediti. aj ohladiti te nezaslaeno uzimati 2 3 puta na dan. Glatka kora s mladih grana bresta smiruje upalu, ublaava bolove te zaustavlja krvarenje hemoroida. Cvetove divljeg ika (vuji rep) pripremiti kao aj i piti. Krvarenje prestaje za 2 - 3 dana, a za nekoliko dana bolest sasvim nestaje. Piti sve sok od crnog luka po 1 supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno. Pomeati 2 kaike soka od cvekle sa 2 kaike meda i uzimati 2 3 puta dnevno. Odvar od korena dinjice se pije kod razliitih krvarenja (1 kaiku na au vode kuvati 30 min na laganoj vatri, posle 2 sata procediti i piti po 1 kaiku 5 puta dnevno). 2 supene kaike cveta divizme, 4 supene kaike hajduice i 1 supenu kaiku lista zimzelena, preliti sa 2 dcl kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 10 - 15 min, ocediti, po elji zasladiti medom i piti toplo 3 puta dnevno pre jela. Ekstrat od oljutenih semenki divljeg kestena spravlja se na dosta sloen nain u apoteci. Taj ekstrat od sveih sterilizovanih (vrelim alkoholom) semenki jezgra pije se 8 10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih bolova od hemoroida. 8 komada divljeg kestena 6 gr lista alfije 400 gr vode Kuvati 20 min, pa prohladiti i uvati poklopljeno. Piti u vie navrata tokom dana, zaslaeno medom. Moe se koristiti i za ispiranje spoljnih hemoroida. Divlji kesten moe da se koristi za pripremanje aja, koji se tuferom gaze nanosi neposredno na hemoroide. 2 kaiice suve biljke dvornik preliti sa pola litra vode. Kuvati 15 min na tihoj vatri, ostaviti poklopljeno 2 sata, procediti. Piti po pola ae 3 - 4 puta dnevno pola sata pre jela. Koristi se kao diuretik, blag laksativ i analgetik, a takoe i kao sretstvo za zaustavljanje krvarenja.

Ginko doprinosi poboljanju cirkulacije, ime moe da se sprei pojava proirenih vena, u koje spadaju i hemoroidi. Uzimajte 1 3 kapsule svakog dana. Jesti pre doruka, ruka i veere po 400 gr crnog groa sa vinove loze, s paretom jueranjeg hleba. Groe se mora dobro oprati i od plesni oistiti. Usta uvek oprati posle upotrebe groa. hajduica 6 grama, koren pirevine 5 grama i trava troskot 3 grama Ovu meavinu staviti u sud i u nju nasuti 1 lit vode. Ostaviti da stoji 5 sati. Zatim zagrejati i pustiti da vri 5 min. Sud poklopiti i ostaviti da se hladi 15 min, a zatim aj procediti. Ovaj aj kuvati i piti 30 dana umesto vode. Za to vreme nesme se piti ni voda ni alkohol. Po 20 gr hajduicem, kruine kora, korijandera i korena sladia 1 supenu kaiku smee popariti sa 2 dcl kljuale vode, posle 20 min procediti pa piti uvee po pola ae. 15 gr hajduice sa cvetovima na au vrele vode. Poklopiti 1 sat, procediti. Piti po 1 supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno pre jela. Smeu od sveeg soka hajduice pomeati sa istom koliinom meda uzimati 3 puta dnevno po 1 kaiicu. Kod dueg leenja ovo je radikalno sretstvo. Hajduica se koristi i za izazivanje znojenja, kao diuretik i sretstvo za zaustavljanje krvarenja, kao efikasno sretstvo protiv hemoroida u poetnom stadijumu i njihovog krvarenja. Tinkturu od 30 gr hajduice i 100 gr alkohola piti po 50 kapi, 3 puta dnevno, a jo bolje sve sok biljke po 2 supene kaike dnevno s medom Pomeati 0,15 gr praka od lia hajduice i 0,15 gr praka lia koprive ili bokvice. Uzimati ovu koliinu 3 puta dnevno pre jela. Uzeti 3 supene kaike sitno iseckane hrastove kore i 2 kaike rizoma srenjaka. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 6 dana. Nakon toga piti 10 dana ovaj aj: Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i cveta kiice, lista nane, lista alfije i lista koprive. Izruiti u 0,6 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Pomeati u jednakim koliinama: lenika lia, hajduice, podubice, lanilista, kiice, umske jagode, bokvice, kostrike, apta, divlja nana, koprive i maslaka. 2 kaike meavine preliti sa 2 dcl kljuale vode i ostaviti da odstoji 30 40 min. Piti 3 puta dnevno pre jela. Po 30 gr kore hrasta i semena lana i 40 gr cveta kamilice. Piti po pola ae tinkture# posle jela kod opstipacije kombinovane sa hemoroidima. Tinktura# se priprema na sledei nain: (1 2 kaike meavine staviti u emajliranu posudu, preliti sa 200 ml vrele prokuvane vode, zagrevati na pari 15 minuta. Hladiti 45 min na sobnoj temperaturi pa procediti. Koliinu dobijene tinkture dovesti do 200 ml dodavanjem prokuvane vode)

35 gr hajduice, 25 gr semena divljeg kestena, 25 gr kore kruine, 15 gr rastavia. aj se priprema tako to se jedna kaika ove meavine prelije oljom kljuale vode i posle 20 min procedi. Piti ujutru i uvee po olju svee pripremljenog aja. Uvee staviti u sud 30 grama kore od belog hrasta i nasuti 2 litra vode. Ostaviti da se kiseli do jutra. Izjutra sve ukuvati tako da ostane 1 litar. Zatim aj procediti i staviti u bocu i hermetiki zatvoriti, drati je na hladnom mestu. Piti po 1 kafenu oljicu ovog aja na jedan sat pre jela. Ovo initi 40 dana. aj od imele, pomijean sa belancetom od 1 jajeta pije se protiv krvarenja hemoroida. Kod krvarenja iz nosa, materice, hemoroida, uzimati 2 kaiice jabukovog sireta 2 5 puta dnevno Voka jambul je efikasan lek za krvaree uljeve. Ovo voe trebalo bi uzimati sa solju svako jutro 2 3 meseca za vreme njegove sezone. Upotreba voa na ovaj nain svake sezone predstavljae radikalno leenje i potedee korisnika krvareih uljeva za ceo ivot. Seme jema staviti u vlanu sredinu i kada pone da klija uzeti ih i osuiti. 2 supene kaike osuenih i isitnjenih zrna jema preliti sa 1 lit vrele vode, ostaviti 4 sata. Piti po pola ae 4 - 6 puta dnevno. Za spoljnu upotrebu za ispiranje hemoroida koristi se tenktura od kamilice. 2 - 3 supene kaike cvetova od kamilice preliti aom vrele vode, ostaviti 1 sat u dobro zatvorenoj posudi, procediti. Jednake koliine cveta kamilice, rizoma iirota, ploda moraa, lista sene i kore kruine. 1 - 2 kaiice ove meavine preliti 1 oljom kljuale vode, posle 10 min procediti i popiti uvee pre spavanja. Po 10 gr runolista, kore kruine, preslice i cveta kamilice; po 15 gr kantariona, zejeg trna i dvornika i 20 gr lista bokvice Piti po 1/3 ae tinkture# 3 puta dnevno pre jela. 1 supenu kaiku isitnjene biljke kantariona preliti aom vrele vode, kuvati 15 min na tihoj vatri, procediti. Piti po 1 oljicu 3 puta dnevno. Pomea se praak aloja - koliko stane na vrh noa , sa po jednom ajnom kaiicom kantariona i hajduice, rastopi se u vodi i pomea s medom. (Opet se radi o pracima samljevenim delovima navedenih biljaka )- pa se uzima 2 dana , a kasnije , 4-5 puta , svaki trei dan samo koliko stane na vrh noa . Kantarionovo ulje se pokazalo odlino kod zapaljenih hemoroida, kako spoljanjih, tako i unutranjih.

Uzeti 50 gr cvetova ili plodova kestena na 600 ml 50% alkohola. Ostaviti da odstoji 2 nedelje na toplom tamnom mestu. Smesu svakodnevno promukati, procediti i uvati na tamnom mestu. Piti po 30 - 40 kapi dnevno u toku 2 - 3 nedelje. Preparat od divljeg kestena smanjuje zgruavanje krvi, jaa zidove kapilara i vena, spreava stvaranje tromba u krvnim sudovima i doprinosi resorpciji postojeih tromba koji se postepeno razmekavaju. Preparat, od plodova, cvetova ili kore koristi se za unu tranju i spoljnu upotrebu kod hemoroida, spazma, poremeaja sekrecije ui, hroninih poremeaja probavnog trakta, katara bonhija, kostobolje, reumatizma, iijasa, tromboflebitisa i proirenih vena. Ekstrat se preporuuje za kupke kod mialgije i neuralgije. 10 gr kopra preliti sa 2 dcl vrele vode i 2 sata kasnije u 2 navrata popiti pre spavanja. Uzeti praha od kopra i koprive, i med, pa sve pomeati zajedno. Natopiti gazu pa staviti u anus. Ako su hemoroidi nateeni i krvare, pomeati prah od kopra sa belancetom i mazati ih. Teba znati da se oporavlja stomak kada se jede ili vae kopar, ili njegov prah pije sa vinom. U istoj koliini lista koprive i kore kruine 8 gr meavine preliti sa 1 lit vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 min, ostaviti da odstoji 30 min, procediti. Piti po 1 au 4 puta dnevno. Staviti 20 kaika isitnjenog korena koprive u litar jake komovice i ostaviti da stoji mesec dana na toplom mestu. Procediti i uzimati nate srca i pre spavanja 1 rakijsku au. 1 supenu kaiku suvih listova koprive preliti aom vrele vode, kuvati 10 min na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Piti po 1 supenu kaiku 4 - 5 puta dnevno. List koprive 1 deo, majoran 2 dela, kora kruine 2 dela 1 supenu kaiku meavine preliti sa 3 dcl vrele vode, kuvati 5 min, ostaviti 4 sata na toplom mestu. Piti toplo po pola ae 3 puta dnevno 15 min pre jela. Uzeti 15 gr cvetova mrtve koprive na 1 au vrele vode. Piti po 1 au 3 puta dnevno. Ako je hemoroid iznutra: uzme se koren od koprive, pa se dobro isitni u to se primea meda i mladoga masla, pa jesti za 40 jutara na tate. List koprive, 2 supene kaike anisa, 3 supene kaike hajduice i kafenu kaiicu pelina. 1 kaiku meavine preliti sa 2 dcl kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 10 - 15 min, ocediti, po elji zasladiti medom i piti toplo 3 puta dnevno pre jela. Mnoge evropske studije pokazuju da kostrika, kada se upotrebljava due vreme, moe uveliko da ublai bolove i naticanje povezano sa proirenim venama i hemoroidima. tavie, u Evropi ova biljka je uobiajen lek za tu vrstu problema. Kostrika primenjuje se kao aj: 5 kaiica korena naliti sa 200 gr kljuale vode, ostaviti da odstoji 15 20 min, procediti i piti zaslaeno sa malo meda.

Po 4 gr korena kravojca, korena aptovine i trave preslice. Ovu meavinu staviti u sud, nasuti 250 grama kljuale vode, sud poklopiti i kuvati 2 minuta da vri, a zatim aj procediti. Ovaj aj piti hladan i to na 15 minuta pre svakog jela po 1 oljicu, a preko dana vie puta po 1 kaiku. Tako kuvati i piti 8 dana. Posle toga napraviti drugu meavinu trava: Trava i koren solomonovog peata 4 grama, koren koprive 4 grama i 2 grama trave pelin. Meavinu staviti u sud, nasuti 250 grama kljuale vode i kuvati i piti na isti nain kao i prvi aj. Tako ponavljati 8 dana. Zatim napraviti i treu meavinu trava: po 4 gr korena poljske stee i ploda kleke. Ovu meavinu kuvati i piti na isti nain kao gore navedena 2 aja. Ovo ponavljati vie puta uz prekide. Izrezati od sveeg krompira parence u obliku sveice i umetnuti u anus. Ako suvie isuuje premazati ga medom. Po 40 gr kore kruine i plodova pasdrena, 10 gr kima i po 5 gr cveta crnog trna i kamilice. 3 supene kaike kuvati 3 min u pola litra vode. Zasladiti medom i popiti u 3 - 4 doze tokom dana. 15 gr osuene kore kruine prelije se sa 200 gr vode, kuva do kljuanja, ekstrahuje 20 min, procedi i popije. Tokom dana postupak se ponovi 2 puta. Po 50 gr rizoma od kostrike, lista hajduice i cveta kamilice se pomea, popari sa 1 lit prokljuale vode, poklopi, posle 12 sati ocedi, i tom vodicom se zapira i oblae mekim flanelskim platnom natopljeno ovom vodicom. Istovremeno se pije tinktura (po 1 kaika 3 puta dnevno pre jela): po 50 gr kostrike, hajduice, kamilice i kantariona dri se 8 dana u 1 lit najbolje komovice, procedi se kroz hartiju za filtrovanje i uva na hladnom mestu. Po 20 gr kore kruine i cveta divizme, po 30 gr lista maline i borovnice i pupoljaka jablana i po 40 gr cveta kamilice i cveta hajduice Od ove meavine uzeti 1 supenu kaiku i staviti u 6 dcl hladne vode. Poklopiti i kuvati 8 - 10 min. Hladiti poklopljeno, procediti, zasladiti medom i piti 4 puta dnevno po 1,5 dcl u toku 3 nedelje. Skuvati aj od cveta hajduice i papraca, pa piti od tog aja po 3 ae na dan; izjutra natinu, pred ruak i pre veere na pola sata. Trava je najbolja u poetku kad pone cvetati. aj treba uzimati 20 - 30 dana redovno. Kome je aj gorak moe ga zasladiti medom. Piti topao aj. Na litar vode moe se staviti aka reene trave, i da vri dok ne uvri 1/3 vode.

10 gr ekstrata kore i lia leske 10 gr lanolina 25 gr masti od pupoljaka crne topole Nanositi mast to ee, a najmanje ujutru i uvee, uz rigoroznu higijenu, sve do nestanka problema.

Lanilist, ubran u vreme cvetanja, smanjuje upalu hemeroida i ublaava bolove. Piti topao rasol od kiselog kupusa po pola do 2 ae dnevno. Iscediti sok iz 3 limuna i pomeati sa pola kaiice soli. Meati dok tenost ne zapeni i uzimati svakog sata kaiicu tenosti. 1 supenu kaiku listova planinske maline preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 min, ohladiti, procediti. Piti po 1 supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno. Skuvati aj od 4 kaiice lia maline u 2 ae vrele vode. Ostaviti da odstoji nekoliko sati poklopljeno, procediti, piti toplo po pola ae, 4 puta dnevno. Za krvaree uljeve semenke manga smatraju se odlinim lekom. Semenke bi valjalo sakupljati tokom sezone manga, suiti ih na senovitom mestu, stucati u prah i drati na sigurnom mestu kao lek. Ovaj prah daje se u dozama od oko 1 2 gr sa ili bez meda. Pola kilograma korena i lista maslaka sitno iseckati i staviti u 2 lit vode. Ostaviti da stoji 24 sata na toplom. Procediti i opet naliti sa 2 lit vode i ostaviti da stoji 12 sati. Obe tenosti sjediniti i kuvati sa malo meda ili eera dok ne ostane polovina tenosti. Uzimati 5 kaika dnevno. Lei bolesti jetre, utice, hemeroide. Kaiicu isitnjenog korena maslaka preliti aom hladne prokuvane vode, ostaviti 8 sati. Piti po 1 olju 4 puta dnevno pre jela. Izgnjeite listove maslaka, koren iseckajte i iscedite sok. U au mleka ili vodu u kojoj se kuvalo meso, sipajte 1 3 kaike soka od maslaka. Promeajte i popijte ujutru na prazan stomak. Pijte 2 3 nedelje. Preporuuje se kod stomanih bolesti i hemoroida. 10 gr miroije popariti sa 200 gr kljuale vode i posle 2 sata 2 puta popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak aj: 25 gr miroije popariti sa 250 gr kljuale vode i posle 2 sata otcediti, pa tim ajem se svako vee zapirati. I jedno i drugo vriti u toku 6 uzastopnih dana. Piti 2 puta dnevno (ujutru nate - uvee pre spavanja) po 0,2 gr mumioa za jednu upotrebu. Obavezno istovremeno premazivati anus u dubini do 10 cm (mumio s medom u proporciji 1:5 ili 1:8). Mumio piti 25 dana i posle desetodnevne pauze ponoviti terapiju, a premazivanje izvoditi po 3 - 4 meseca i nakon toga praviti pauzu od mesec dana. Kod zaputenih hemoroida izleenje se postie nakon 5 - 6 meseci ili ranije. Po 10 gr cveta nevena, hajduice, alfije, ljute nane, cveta kamilice i pupoljaka jablana; i po 15 gr korena omana i koprive Piti po 1/3 ae tinkture# 3 puta dnevno pre jela.

40 gr cveta nevena, 30 gr biljke troskota, 20 gr biljke pelina, 30 gr poljske preslice, 20 gr kore kruine i 30 gr lista trpuca. 2 kaike meavine preliti sa pola litra vrele vode. Kuvati 3 min poklopljeno. Kad se ohladi zasladiti medom i popiti u 2 - 3 navrata po oljicu pre jela. Kaiicu sitno izrezanog korena omana preliti aom hladne prokuvane vode, ostaviti 10 min, procediti. Piti po 1 oljicu 4 puta dnevno na pola sata pre jela. Kod bolesti disajnih organa u tinkturu dodati med po ukusu. Listovi oraha smiruju upalu, te peckanje i svrabe hemoroidnih voria. Iscediti iz zrelih plodova oskorue sok i piti po 70 - 100 gr 3 puta dnevno. U sok se moe dodati med ili eer. On istovremeno deluje kao blagi laksativ. 10 gr trave papratac (Polygonum hydropiper) preliti sa 200 gr kipue vode. Ostaviti da odstoji 15 20 min i procediti. Piti 3 puta dnevno po 1 kaiku. 10 dana uzastopno jedite salatu od paradajza sa maslinovim uljem i pijte au paradajza pre spavanja. Smeati pasdren, senu hajduicu, korijander, sladi u jednakim koliinama. 1 kaiku meavine kuvati u ai vode. Procediti kad se ohladi. Piti po pola ae pre spavanja. Po 35 gr ploda pasdrena i kore kruine i po 10 gr kima, kore pomarande i kamilice; poto se sve dobro isitni i pomea, 3 supene kaike smee kuvati 3 min u pola litra vode u poklopljenom susu. Kada se ohladi, zasladiti medom i popiti u 3 - 4 doze u toku dana. Za osetljive osobe: po 15 gr plodova pasdrena, kima, moraa i anisa i po 10 gr cveta kamilice, crnog trna i branke i po 5 gr matinjaka i hajduice. 3 supene kaike kuvati 3 min u pola litra vode. Zasladiti medom i popiti u 3 - 4 doze tokom dana. U sud staviti 50 grama korena pirevine, nasuti 250 grama vode, sud poklopiti i kuvati na tihoj vatri 20 minuta. Ostaviti da se ohladi a zatim aj procediti. Piti po 1 oljicu ovog aja izjutra nate srca. Cvetovi pljuskavice, pospeuju cirkulaciju krvi, i pomau kod upale i proirenja na venam. Sok isceen iz svee biljke pomonice sa zrelim plodovima: 1 supena kaika soka svakih pola sata za leenje jetre i protiv napona u beici. A spolja kao oblog za ireve, uboje, upale i hemeroide. Svojim solaninom pomonica deluje kao sedativ i blag narkotik. aj od preice najtoplije preporuujem obolelima od podagre (gihta) i reume, ak i onda kada su ve vidljive deformacije zglobova, kao i onima koji pate od hroninog zatvora creva i hemoroida.

2 kaike isitnjene biljke preslice preliti aom vrele vode, ostaviti 1 sat, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. Staviti u sud 250 grama penice (zvane devetka), nasuti pola litre vode i kuvati dok voda ne uvri. Tada u penicu dodati novu vodu, ovako kuvati i dolivati novu vodu 3 puta, tj. da voda uvri 3 puta. Zatim na tu penicu nasuti 1 litar kravljeg ili kozjeg mleka i opet malo prokuvati. Posle svakog jela uzimati po jednu supenu kaiku ovog odvara. Pri tom treba penicu dobro savakati. Penicu treba stavljati i uzimati vie puta sa malim prekidima. Rastavi se prepisuje kao odvar. Uzima se 50 grama suve biljke i 500 grama vode. To se kuva pola asa. Odvar koji je time dobijen sadri u sebi 0,3 grama silicijuma. Pije se dnevno dva puta, ujutru nate i pre spavanja. Ili se uzima praak od istucane biljke u dozi 1 - 2 grama pre ruka i veere (to je za popunu minerala u telu). Za zaustavljanje krvi moe se pripremiti i tean zgustak i davati po 5 - 20 grama dnevno, a kad treba bolesnik bolje da mokri - samo po 2 - 5 grama takvog zgustka. Rastavi i kopriva su biljke izuzetno bogate mineralnim materijama (silikatima, solima magnezijuma, kalijuma, kalcijuma, gvoa) koje su veoma korisne u terapiji veine bolesti. aj se priprema prelivanjem supene kaike lista koprive i supene kaike herbe rastavia sa 400 ml vode i kuvati do kljuanja. U prohlaen aj moe se dodati i limunov sok radi boljeg ukusa. Kaiku rastavia preliti jednom aom kipue vode, poklopiti i kuvati na pari 30 min. procediti, travu izgnjeiti i dosuti kljuale vode do pune ae. Piti po pola ae 2 3 puta dnevno 1 sat pre jela. 2 kaiice rastavia preliti kljualom vodom, ostaviti da odstoji 1 sat, pa procediti, piti u malim gutljajima tokom dana. U pola litra prirodne komovice staviti 1 koren rena, oriban i oljuten i celu glavicu belog luka, tako to se svaki en zasebno oljupti i oisti. Treba da odstoji 7 dnana na tamnijem i hladnijem mestu, recimo u pajizu i povremeno se promuka. Kad proe taj rok, ne proceuje se i pije se svakog jutra na prazan eludac jedan gutljaj (nikako vie) Uz to ide i sledei tretman. Posle svake stolice dobro oprati analni prostor hladnom vodom, dobro obrisati i namazati prirodnim medom, koji nije kristalizovan. Rusa se preporuuje kod hemoroida, praenih peckanjem u zavrnom crevu i kod probadanja i bolova pri mokrenju kao i kod zujanja u uima. U ovim sluajevima moe se dnevno piti 2 3 olje aja, u gutljajima (aj ne treba kuvati, samo ga popariti). Piti tinkturu ruse i premazivati vorie spolja. Pomeati rusomau i rastavi u istoj srazmeri. 2 kaiice meavine na 2 ae hladne prokuvane vode. Ostaviti da odstoji 8 sati. Piti po pola ae svakog drugog dana; kod bubrenih krvarenja 2 puta meseno.

Uzeti 1 supenu kaiku lia argarepe i peruna, preliti 1 aom vrele vode, poklopiti, procediti posle 2 sata. Piti po 1 supenu kaiku 3 4 puta dnevno pola sata pre jela. Piti meavinu sokova od argarepe i spanaa (10:6) ili od argarepe, celera i peruna (7:4:3). Po 1 kaiku listova sene, hajduice, kore kruine, plodova korijandera i korena sladia. Jednu supenu kaiku smee preliti aom kljuale vode i ostaviti da se ohladi. Procediti kroz gazu i uzimati 1/3 ae 3 puta 1 sat pre jela. Piti meavinu sokova od argarepe i krompira (1:1) umesto doruka. Kod krvarenja hemoroida koristi se odvar od kore ibikovine. 4 kaiice isitnjene kore preliti aom vrele vode, kuvati 30 min na tihoj vatri, procediti dok je vrue, doliti vodu do poetne koliine i piti po 1 supenu kaiku 3 puta dnevno pre jela. 50 gr latica cveta ipka preliti sa 1 lit vrue vode, posle 1 sat procediti. Piti 2 - 3 olje dnevno. Dobro je ujutru, natate, pojesti desetek suvih ljiva koje su preko noi stajale u ai mlake vode, i popiti taj sok. Uzeti 0,5 1 gr (prema potrebi i 2 gr) smilja i preliti sa 200 ml kljuale vode. Ostaviti da se ohladi, procediti i uzimati po 1 kaiku na svaki sat, sve dok se krvarenje ne zaustavi Najvaniji prehrambeni lek za uljeve jesu suve smokve. 3 4 suve smokve trebalo bi potopiti preko noi u vodu, nakon to smo ih temeljno oprali vrelom vodom. Ujutro bi ih trebalo uzimati na tate, skupa sa vodom u kojoj su bile potopljene. Takoe trebalo bi ih uzimati i uvee na slian nain. Ovaj tretman trebalo bi da potraje 3 4 nedelje. Malene semenke ovih voki poseduju izvanredna svojstva, to stimulie peristaltiku creva. Ovim se olakava izbacivanje fekalija i odvodni kanal se odrava istim. Kada se smanji pritisak na anus i hemoroidi se smanjuju. Srenjak (Ppolygonum bistorta) i stea (Potentila tormentila) su biljke izuzetno bogate taninima, i ne samo da jaaju ve i podstiu rad crevnog sistema. Veliki broj aktivnih materija lekovitog bilja omoguuje udrueno, potpuno i maksimalno delovanje na odreeni zdravstveni problem, pa se uvek daje prednost ajevima i kapima izraenim od biljnih meavina, za razliku od preparata koji sadre aktivne principe samo jedne biljke. Uzeti 7 supenih kaika sitno iseckanog rizoma srenjaka. Izruiti u 1 lit vina i zatvoriti flau. Drati u toploj sobi 20 dana. Za to vreme promukati vie puta dnevno. Zatim procediti i piti po 50 gr pre doruka, ruka i veere. Koristiti 20 dana. U sud staviti 7 grama cveta od statora - crvenog tira - i 5 grama trave broa, nasuti 250 grama vode, poklopiti i kuvati da vri 3 minuta. Ostaviti da se hladi i zatim aj procediti. Piti po jednu oljicu ovog aja izjutra nate srca. Od stratora uzima se cvet, a od broa celo stablo s korenom i cvetom.

uljevara - 50 gr, babin zub - 30 gr, kajica - 20 gr Navedene suve biljke dobro izmeati i sitno iseckati pa podeliti na 15 jednakih delova. 1 deo staviti u 3 lit hladne vode, zagrejati i kad zavri pustiti da vri na tihoj vatri dok ne uvri do pola. im se ohladi procediti i sipati u flau, piti 3 puta dnevno po 100 gr pre jela bez eera i hladno. Tako svih 15 delova. Uzeti celu grorku tikvicu, probuiti je na jednom mestu i izvadi sve iz nje. Napuniti je orahovim uljem i staviti na vreli pepeo da malo provri. Zatim skloniti sa vatre i natopiti u nju istu lanenu krpu sa vatre i stavljati u anus onima koji imaju hemoroide. Da bi se postigao potpuni uspeh to treba ponoviti vie puta. Kaiicu usitnjenog korena vodopije preliti sa 2 dcl kljuale vode i ostaviti da stoji 15 - 20 min. Piti nekoliko dana svako jutro na tate i pre spavanja po olju. Nabrati 2 kg mladih vrbovih granica sa pupoljcima. Staviti ih u sud, nasuti 10 litara vode i kuvati na tihoj vatri 24 asa. Kuvanje se nesme prekidati. Posle toga aj procediti staviti u boce i dobro zaepiti, i drati na hladnom mestu. Piti 3 puta dnevno po jednu oljicu ovog aja na 15 minuta pre jela. aj piti dok se ne utroi cela pripremljena koliina. Uzeti prah od vrganja, sok od ciklame, bokvicu i toplog maslinovog ulja pa pomeati zajedno; natopi pamunu krpu i dok je toplo stavi u anus. List alfije i herba hajduice pripadaju grupi najjaih biljnih antiseptika i protiv upalnih materija, naroito u sveem stanju u obliku tinktura i krema. Skuvati 4 korena zdravca u pola litra vrele vode, kuvati 20 min. Piti toplo po kafenu oljicu svakih 20 min. Koren zejeg trna 20 gr na 100 ml 70% alkohola ostaviti da odstoji 7 - 10 dana, procediti i uvati u tamnoj staklenoj boici na prohladnom mestu zatienom od sunca. Piti po 1 kafenu kaiicu 2 - 3 puta dnevno pre jela. Propisuje se kao laksativno sretstvo. Alkoholatura deluje stimulativni na kardiovaskularni sistem smanjuje propustljivost i krhkost kapilara, poveava tonus creva, uzima se kod hemoroida, hronine opstipacije, pukotina sfinktera (miia), smanjuje arteriski pritisak, otoke, vorove hemoroida, zaustavlja krvarenje. Koristi se i kao diuretiko sretstvo kod postojanja kamena, kod kostobolje, upale bubrega I mokrane beike i kamena u mokranoj beici. Pomeati 4 kaike semena livadskog zelja sa 150 grama meda i ostaviti da stoji 6 nedelja na suncu. Uzimati nate srca. 100 gr zimzelena ostaviti da stoji 10 dana u 1 lit crnog vina. Povremeno promukati. Posle 10 dana procediti pritiskivanjem i uzimati po 1 kaiku pre jela. 1 supenu kaiku zimzelena i 5 kaika preslice. To se kuva u pola litra vode na tihoj vatri pola sata. Pije se 3 puta dnevno po mala oljica i ispira 2 puta dnevno istim uvarkom.

Kinezi kod hemoroida preporuuju aj od zlatice (Ranunculus ficaria). Ta trava ima snane antiseptike osobine pa je dobra za sve vrste hemoroida. Jedna kaika trave (poeljno u porcelanskoj posudi) preliva se s pola litra kljuale vode. Kad tenost u poklopljenoj posudi opstoji dok se ne ohladi, procedi se i zatim se aj pije hladan, 4 5 puta dnevno po 1 oljica. Isitniti 3 4 lista zove, dodati pola kaiice alfije i naliti sa 100 gr kljuale vode. Ostaviti da odstoji 15 20 min, procediti i dodati 1 kaiicu meda. Piti 1 put dnevno najmanje 20 dana. HEMOROIDI LAKI OBLIK Laki i tei oblik lei se isparavanjem nad jakim ajem od brljanova lia i pera (zelenih) crvenoga luka. Isparavati svako jutro i vece po 1/2 sata. Istim ajem potrebno je ispirati se poslije svake izvrene nude 40 g stabljike zlatice s kamena 40 g cvetova i listova petrovca velikog 40 g hrastove kore (donje bele) 40 g listova i cvetova vreska - plavoga cveta 20 g listova brljana 20 g stabljike ive trave Trave usitniti i smeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 10 g meavine. kuvati poklopljeno 1 minut i ohladiti poklopljeno. Hladan aj preliti u bocu i piti 3 puta dnevno po 1 dcl pre i 1/2 dcl posle jela. Posle napitaka pre jela, uzima se srednja kaika meda, a posle napitaka nakon jela, uzima se srednja kaika rafiniranog ili filtriranug maslinovog ulja. Posle napitaka koji se uzimaju izmedju jela, ne uzima se nita. Hranu pripremati na obinom biljnom ulju, jako raskuvati (sa to vie raskuvanoga zelja), ne zapravati - ulje se uliva u vodu u kojoj se kuva hrana. Bolest se lei 30 dana. TEI OBLIK 50 g stabljike zlatice s kamena 50 g petrovca velikog 50 g hrastove kore (donje bele) 40 g vrbove kore 30 g stabljike vreska 30 g stabljike ive trave 20 g listova kadulje 20 g korena idjirota 20 g cvetova gloga 20 g cvetova crnoga trna Postupak leenja i pripreme aja isti je kao i kod lakeg oblika bolesti. Pije se, takodje, po istim uputstvima. Leenje traje otprilike 55 dana. Posebno naglaavamo da je kod teeg oblika bolesti zabranjeno puiti cigarete i piti alkohol .

MEOVITO KORIENJE MEAVINA ZA OBLOGE I AJ Gel aloje je astrigent i pomae da se zacele rane. Mogli bi ste da probate da ga stavljate lokalno na analnu povrinu. Kada se unosi oralno, sok aloje je laksativ. Indijski lekari predlau da se pije pola olje soka aloje 3 puta dnevno dok se hemoroidni napadi ne povuku. Komisija E predlae aloju kao omekiva stolice za osobe s hemoroidima ili analnim raspuklinama ili nakon analnog ili rektalnog hirurkog zahvata. Predloena doza je 0,05 - 0,2 gr aloje u prahu, poznatog kao suvi ekstrat. To je zaista mala koliina praka - prstohvat baen u olju aja bie dovoljan. Ovaj lek moe mokrau da oboji crvenom bojom. Ali se ne treba dvoumiti da na hemoroide stavite uti gel s lista aloje uzgajane u kuhinji. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanog rizoma ili korena angelike. Izruiti u 1,2 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana.

Po 5 kaika lista bokvice i lista koprive prokuvati u litar razblaenog sireta. Piti po 1 dcl pre obroka. Talog stavljati kao oblog.

Uzeti 1 lit soka od borovnice i dobro ga zagrejati na tednjaku. Ne sme kljuati. Skloniti lonac u stranu i ostaviti ga poklopljenog 2 data. Pre doruka, ruka i veere piti po 1 dcl ovog soka. Ostatak soka upotrebiti za klistiranje, pranje i obloge na anusu. Koristiti 20 dana. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanih ili samlevenih iarica empresa. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 1,5 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 2 dobre glavice crnog luka. Izdubiti ih oko korena i staviti u rernu da se ispeku. Sa njih se nesme skidati ljuska, pa ak ni ona tanka, prozrana. Ovako peene glavice crnog luka izmeati sa puterom i stvoriti gustu kau. Ovaj melem ujutrui i uvee stavljati kao oblog na hemoroide i drati ga 4 sata. U toku dana prati anus sledeim odvarom: Uzeti po 6 supenih kaika sitno iseckanog lista i cveta hajduice, lista koprive, ploda miroije, lista i cveta podubice i rizoma kostrike. Sve to izruiti u 6 lit prokljuale vrue vode. Blago kuvati 1 sat. Skloniti lonac u stranu i staviti ga na stolicu. Preko lonca treba staviti dasku koja je u sredini probuena u preniku od 20 cm. Skinuti gae i sedeti na dasku tako da se anus pari. Ostati tako 1 sat. Za to vreme odvar nesme biti jako vru. Posle parenja, namazati anus prenim lukom sa maslacem. Piti pre doruka, ruka i veere po 2 dcl jabukovog soka. Posle doruka, ruka i veere pojesti po 2 peene jabuke. U isto vreme staviti 2 peene jabuke i na uljeve. Svaki drugi dan pre doruka, ruka i veere jesti po 1 kutlau ukuvane penice sa po 3 dcl ukuvanog mlakog mleka. Posle jela piti sledei aj: Uzeti po 2 supene kaike sitno zdrobljenog lista koprive, korena i nadzemnog dela pirevine i po 1 kaiku lista i cveta kiice, lista i cveta hajduice i zrelih bobica klekinja ljubiastoplave boje sa kleke starije od 2 godine. Izruiti 1,2 it prokljuale vrue vode, posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti u toku dana. Ova kura leenja traje 20 dana.

Uzeti 7 supenih kaika sitno iseckanog lista bokvice. Izruiti u 1,4 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za ispiranje anusa. Pre spavanja staviti punu aku sitno iseckanog sveeg lista bokvice kao oblog na hemoroide. Lie se mora oprati. Koristiti 20 dana. Uzeti 100 gr sitno iseckanog i prethodno oljutenog semena divljeg kestena i izruiti u 1 lit ljute komove rakije - prepeenice. Sve to zatvoriti u flau i drati u toploj sobi 20 dana. Za to vreme promukati je vie puta dnevno. Nakon toga procediti pa piti po rakisku aicu 3 puta pre jela. Za mazanje hemoroida koristiti ovaj melem: Uzeti po 1 supenu kaiku ove rakije, lanolina i vazelina. Sve to dobro izmeati i napraviti melem. Mae se samo uvee pre spavanja. Koristiti 20 dana. U posudu odgovarajue veliine stavite jedno istucano seme divljeg kestena, zajedno s ljuskom i preliti sa 5 supenih kaika 96% alkohola. Drati u dobro zatvorenoj posudi 10 dana uz povremeno mukanje. Posle tog vremena sadraj procediti i koristiti na sledei nain: na kocki eera po 10 kapi na kocki eera ili komadiu hleba ili sa malo vode, uzimati 2 puta dnevno tokom 20 dana. Posle pauze od 2 nedelje, postupak se moe ponoviti. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanog lista i korena umske jagode. Izruiti u 1,2 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Jedan od najbojih u praksi recepata je sledei: Prvih 10 dana: Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i cveta kiice, korena maslaka, lista rastavia, rizoma pirevine, nadzemnog dela troskota, rizoma slatke paprati, lista divlje nane, lista i cveta hajduice i lista i cveta kantariona. Izruiti u 1,4 lit prokljuale vrue vode. Posle 90 min procediti, zasladiti medom pa piti u toku dana. Dva sata pre doruka, ruka i veere pojesti po 1 kutlau ukuvane penice sa po 3 dcl ukuvanog mlakog mleka. Jesti svaki drugi dan. Narednih 10 dana: Uzeti 4 supene kaike sitno iseckanog rizoma pirevine i po 1 kaiku lista ili rizoma umske jagode, lista i cveta hajduice. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 90 min procediti, zasladiti medom pa piti u toku dana. Dva sata pre doruka, ruka i veere pojesti po 1 kutlau ukuvane penice sa po 3 dcl ukuvanog mlakog mleka. Jesti svaki drugi dan. Poslednjih 10 dana: Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i cveta kiice, lista i cveta podubice i 4 kaike rizoma pirevine. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 90 min procediti, zasladiti medom pa piti u toku dana. Pre spavanja ispirati mar sa ovim ajem: Uzeti 8 supenih kaika sitno zdrobljenog lista koprive i izruiti ga u 1,6 lit prokljuale vrue vode. Posle 1 sat procediti pa ispirati mar uvee sa polovinom ove tenosti, a drugu polovinu iskoristiti za ispiranje mara ujutru. Nakon ispiranja anusa uvee, namazati ga ovim melemom: Uzeti 10cm praziluka i dobro ga iseckati zatim izruiti u 1 malu posudu u kojoj omamo 100 gr butera. Blago kuvati na vatri 1 sat, a zatim izruiti na jednu istu krpu i priviti na mar.Preko ovog obloga staviti jednu istu krpu i spavati. Ujutru po ustajanju skinuti sve ovo sa mara i oprati ga preostalom koprivinom vodom. Svakog jutra obui ist ve. Svaki trei dan jesti pre jela, 2 puta dnevno po 1 kutlau ukuvane penice sa 3 dcl ukuvanog mlakog mleka.

Divlji kesten. Kora ovog drveta sadri nekoliko supstanci koje su blagotvorne u leenju hemoroida. Aeskulin i aesein jaaju zidove krvnih sudova, smanjujui rizik od daljeg irenja hemoroida. Ostali sastojci u divljem kestenu imaju antiimflamatorna svojstva. Neki ogledi pokazali su da divlji kesten zaista pomae u olakavanju hemoroidnih tegoba. Otprilike 5 - 10% aktivnih sastojaka apsorbuju se ako uzimate ovu biljku oralno. Postoji samo 1 problem: biljka sadri tanine, koji prete da izazovu opstipaciju ako pijete aj od ove biljke. Ali moete da aj spravljen od divljeg kestena stavite na hemoroide, ili da napravite kanu oblogu tako to ete ovlaiti koru ili semenje u prahu i tako napravljenu smesu stavite direktno na hemoroide. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanog lista koprive. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje mara. Koristiti 20 dana. Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog rizoma kostrike, lista i cveta hajduice i lista divlje nane. Izruiti u 1,2 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana Uzeti po 3 supene kaike sitno iseckanog lista kupine i lista koprive. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 6 dana. Nakon toga piti 10 dana ovaj aj: Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i cveta kiice, lista nane, lista alfije i lista koprive. Izruiti u 0,6 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Izeti 6 supenih kaika sitno iseckanog korena maslaka. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 1,5 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanog lista ili zrelih plodova miroije. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 1,5 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanog lista i cveta oajnice. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 8 supenih kaika sitno iseckanog rizoma pirevine. Izruiti u 1,6 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, od 8 dcl koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanog lista i cveta podubice. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana.

Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog lista i cveta podubice, korena ili cveta broa i lista tira. Izruiti u 1,2 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 3 ake sitno iseckanog praziluka i 2 ake brana. Priti na masti sve dok se ne stvori jedna vrsta guste kae. Skloniti i prohladiti kau. Izruiti 1 deo na lanenu krpu i pre spavanja priviti kao oblog na hemoroide. Obloge drati celu no. Za 10 veeri hemoroidi moraju proi, uz uslov da se pije sledei aj: Uzeti po 3 supene kaike sitno iseckanog lista i cveta kiice i rizoma pirevine. Izruiti u 1,2 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre i posle doruka, ruka i veere. Uzeti po 3 supene kaike sitno iseckanog lista ranjenika i lista maline. Izruiti u 1,2 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 6 dana. Nakon toga piti 10 dana ovaj aj: Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i cveta kiice, lista nane, lista alfije i lista koprive. Izruiti u 0,6 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanog lista rastavia. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 1,5 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Bela rotkva takoe se smatra dragocenim lekom u tretmanu uljeva. Kod ovakvog stanja uzima se narendana rotkva pomeana sa medom. Ovo povre takoe se moe uzimati u vidu soka u koji se stavlja samo malo na vrh noa soli. Uzima se u dozama od 60 90 ml ujutru i uvee. Bela rotkva koja je dobro ispasirana i izmeana s mlekom, pretvorena u pastu, jednako e koristiti ako se u obliku paste nanese na upaljene uljeve, onda e otkloniti bol i otok. Uzeti crnu rotkvu i oguliti koru. Nastrugati je i izruiti u 1 lit vinskog sireta. Prokuvati na tednjaku 1 sat. Skloniti i ostaviti poklopljeno 2 sata.. Procediti i zasladiti medom. Piti po 50 gr pre doruka, ruka i veere. Ostatak, zajedno sa gustiom koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanog rizoma srenjaka. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanih pupoljaka crne topole. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Stabljiku vilinog sita sa korenom i cvetom kuvati u 4 lit vode da ostane 2 lit. Procediti aj i piti kafenu olju posle jela. Iscediti sok iz hajduke trave i time mazati uljeve.

Uzeti 4 supene kaike sitno iseckanog pupoljka bele vrbe i 6 kaika vrbove kore. Izruiti u 1,2 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 5 supenih kaika sitno iseckanog lista zimzelena. Izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 1,5 dcl pre doruka, ruka i veere. Ostatak, koristiti za obloge i mazanje anusa. Koristiti 20 dana. Uzeti 3 supene kaike sitno iseckanog lista i cveta ute zevalice (Linaria vulgaris). Izruiti u 0,6 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Hemoroide mazati sledeim melemom: Uzeti 5 supenih kaika sitno iseckanog lista i cveta ute zevalice i izruiti u 300 gr mleka. Kuvati blago tako da se stvori kaa. Kau prohladiti i staviti na lanenu krpu i priviti pre spavanja na hemoroide. Oblog drati celu no. Ujutru oprati mar koprivinom vodom: Uzeti 5 supenih kaika lista koprive i izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti i koristiti. Koristiti 20 dana. OBLOZI I MASTI PROTIV HEMOROIDA Uzeti prah od antimona i umesiti sa sokom od empresa, pa postaviti odozgo na anus. Ulje badema ili kantariona moe se tuferom gaze nanositi neposredno na uljeve. Ulju se moe dodati prah divizme (samleti u elektrinom mlinu za kafu) jer ova biljka ublaava svrab. 50 gr bamije i po 25 gr korena crnog gaveza i cveta divljeg kestena. 3 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i uz ee meanje ostaviti da odstoji 4 sata. Zatim kuvati 5 min i kad se smlai procediti pa natopiti gazu i stavljati kao oblog na anus. U litru mleka skuvati 5 glavica belog luka sa ljuskom. Kada se luk skuva i mleko ukuva da ostane pola litra sipati u sud. Dobro izgnjeiti glavice belog luka, ujednaiti masu, procediti i time ispirati uljeve i stavljati obloge. Za obine, povrne hemeroide moete koristiti ljuske belog luka i njima trljati bolna mesta. Kod teih sluajeva, ali i kod unutranjih hemeroida koristi se sok od zgnjeenog belog luka. Sok se unese u rektum, ili se namau bolna mesta. Ukoliko se sok unosi, to se mora raditi uvee da bi tenost ostala u telu preko noi. Sok e biti odbaen normalnim sistemom obavljanja nude. Ili se pak namoi tampon u sok. Postupak se obnavlja prema potrebi. Spali se bijeloga luka, pa onaj pepeo pomea sa medom i time mau hemoroidi. Bokvica moe da se primenjuje kao kana obloga isitnjeni (listovi namoeni sa malo kantarionovog ulja) za privijanje ili se svee isceen sok od bokvice moe tuferom gaze naneti na uljeve.

Uzeti punu aku sitno iseckanog sveeg lista bokvice i dobro oprati. Staviti ih na uljeve po 2 sata, pre i posle podne. U 1 lit soka borovnice staviti 10 opranih sveih listova vinove loze i 5 kaika isitnjenog cveta ljubiice. Meavinu staviti na vatru i drati do pred samo kljuanje, zatim ohladiti, procediti i upotrebiti kao oblog za uljeve. Mazati uljeve medom ili uljem od bundeve. Ispei poveu porciju crnog luka i pomeati sa taze puterom, pa obaviti na anus, na bolno mesto. Ovo je dobro spremiti i staviti posle parenja anusa. Po 30 gr cveta divljeg kestena (onog koji se kao ukrasno drvo sadi po gradovima i parkovima), kamilice i hajduice i 10 gr lista alfije. 3 supene kaike smee preliti sa pola litra hladne vode i ee mukajui drati 4 sata. Posle toga zagrejati i drati da kljua 5 min u poklopljenom sudu. Ostaviti da se smlai, procediti i u tu vodu natopiti istu gazu ili meko isto flanelsko platno i stavljati na anus kao oblog. Cvetovi, listovi i semenke divljeg kestena smiruju upalu hemoroida, smanjuju bolove te pospeuju, izluivanje vode iz nateklih memoroidalnih voria. Moenjem 30 gr sveih, cvetova, listova ili semenki divljeg kestena u 0,5 dcl rakije ili 70% alkohola moemo pripremiti tinkturu od divljeg kestena, a potom moemo 1 kaiku tinkture umeati u mast za leenje hemoroida. Preparat koji se moe kupiti u zdravoj hrani, a sadri ekstrat divljeg kestena I crnog gloga, ili nanesite pastu pripremljenu meanjem dve kaiice jedne ili obe ove biljke u prahu s jednom do dve kaiice orahovog ulja, svako vee. Uklonite je ujutru prskanjem hladne vode. Po 20 gr cveta divljeg kestena, kamilice i ibikovine, po 10 gr cveta i lista kantariona, lista hajduice i cveta branke. 3 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i uz ee meanje ostaviti da odstoji 4 sata. Zatim kuvati 5 min I kad se smlai procediti pa natopiti gazu i stavljati na mar kao obloge. Gavez: samleti u elektrinom mlinu za kafu i pomeati sa bademovim ili kantarionovim uljem, pa koristiti za mazanje. Prilikom tuiranja sve e se sprati, tako da moete ostaviti preparat da deluje i due. Po 40 gr korena crnog gaveza i dunjinog semena i 20 gr cvetnih pupoljaka majske rue. 3 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i uz ee meanje ostaviti da odstoji 4 sata. Zatim kuvati 5 min i kad se smlai natopiti gazu i stavljati kao oblog na anus. Po 30 gr korena crnog gaveza, dunjinog semena i cveta divljeg kestena i 10 gr cveta crnog trna, sve dobro isitniti i pomeati. 3 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i uz ee meanje ostaviti da odstoji 4 sata. Zatim kuvati 5 min i kad se smlai procediti pa natopiti gazu i stavljati kao oblog na mar.

Ulupati svee ubran list gaveza da bi ste omekali dlake kojima je biljka pokrivena, i naneti tako pripremljen list lokalno na sam hemoroid. Tretman ponoviti vie puta po potrebi, bez ispiranja mesta aplikacije. Uzeti po pola ake sitno iseckanog sveeg lia i cveta hajduice i sitno iseckanog sveeg lia ranjenika. Lie dobro oprati i priviti kao oblog na uljeve. Drati po 2 sata pre i posle podne. Od cveta hajduice moe se napraviti veoma dobra mast protiv hemoroida. Hamamelis je ublaavajui, rashlaujui astrigent koji moe da pomogne u olakavanju hemoroidnog bola i svraba. Jednostavno se napravi oblog koristei hamamelis. Samo stavite svei oblog na mestu na kojem oseate potrebu za ublaavanje nelagodnosti. Zatim zaboravite da je tamo i nastavite svojim poslom. Osueni listovi hamamelisa najee se koriste kao kupka. Hladan astrigentni rastvor od kaike destilovanog hamamelisa i etri kapi tinkture nevena u olji vode, naneti na hemoroide. 25 grama mlade kore belog hrasta staviti u sud i nasuti 3 litra vode, a izjutra to kuvati da uvri pola litre i ostane 2,5 litra tenosti. U hladan aj potopiti laneni arav i priviti ga izmeu nogu, preko debelog creva i krsta. Preko njega priviti drugi suv arav. Ako je upala uljeva jaka, ovaj oblog treba menjati i potapati svaka 2 sata. Kada upala nestane onda oblog moe stajati i 4 sati. Kad upala nestane uzeti glavicu crnog luka veliine kokoijeg jajeta i staviti je u pepeo i ar da se ispee. Zatim je izvaditi iz ara, jo vruu pritisnuti da se rastvori na sredini i u nju staviti svinjsku mast. to topliju glavicu priviti na debelo crevo i preko nje staviti zavoj od debelog platna. Preko njega staviti topli termofor i sve to drati od veeri do jutra. Ovu terapiju ponavljati vie puta. Ako bolesnik ima jaku upalu, onda treba da na obolelo mesto (debelo crevo) previje sve kravlji sir od nekuvana mleka i da menja sir im se on zagreje. Ako nema sira, zamesiti zemlju ilovau sa vinskim siretom i smesu priviti na bolno mesto. I ilovau zameniti kad se zagreje, Ovo ponavljati vie puta. Lie jasike staviti na uljeve na 2 sata. Zatim dati bolesniku odmor koji e trajati u zavisnosti od zdravlja i uzrasta bolesnika; opet staviti lie pratei kako ide leenje. Ako bolesnik postaje nervozan, lie skloniti a mesto paljivo oprati. Sledeeg dana opet staviti lie na hemoroide. Sa smanjenjem uljeva sve ree i ree koristiti lie, postupno prelazei na ispiranjem hladnom vodom. okoladni maslac: 150 gr kakaoa i 60 gr propolisa staviti u emajlirani sud s vodom i kuvati sat i po. Procediti kroz gazu i sipati na foliju tanak sloj. Kada se ohladi izlomiti na komadie veliine zrna penice i staviti u zadnji prolaz da stoji u toku cele noi, u toku 7 dana. Stavljati na uljeve isuene i samlevene u praak pupoljke jasike (topole) pomeane s puterom.

Pomeati iste koliine belog voska, vazelina, svinjske masti I dodajte struk kalopera (Tanacetum balsamica L.). Sve sjedinite na toploti, pa procedite i sipajte u teglice. Melem uvajte u friideru. Kamilica olakava pranjenje creva i na taj nain indirektno lei hemoroide, koji mogu da se lee i spolja, upotrebom masti od iste biljke. 30 gr suvih latica nevena 30 gr suvih cvetova kantariona 5 dcl maslinovog ulja Suve latice nevena i kantariona ili dvostruko vie sveih, preliti maslinovim uljem i dobro zatvoriti. Nakon to odstoji 2 3 nedelje na toplom i tamnom mestu, uz povremeno potresanje, ulje procediti. Ulje od nevena i kantariona nekoliko puta tokom dana nanositi na hemeroide, a uvee upotrebljavati kao oblog ili naneti na tampon, te ostaviti da deluje tokom noi. Med iri krvne kapilare i pospeuje cirkulaciju krvi. Nekoliko kaika ulja od nevena i kantariona moemo pomeati sa medo u razmeri 1:1, te stavljati kao oblog, 2 3 puta na dan ili ostaviti da deluje preko noi. Po 40 gr cveta kamilice i lista hajduice i po 10 gr cveta branke i korena odoljena. 3 supene kaike smee preliti sa pola litra hladne vode i ee meajui drati 4 sata, posle toga kuvati 5 min, kad se smlai procediti pa natopiti gazu i stavljati na mar kao oblog. Po 30 gr cveta kamilice, divljeg kestena i trandavilja i 10 gr rastavia pomeati. 3 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da odstoji 4 sata uz povremeno meanje. Posle prokuvati 5 min, kada se prohladi procediti i natopiti istu gazu i staviti kao oblog na mar. Po 25 gr cveta kamilice, divljeg kestena, trandavilja i majske rue. 3 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode. ee meajui ostaviti da odstoji 4 sata. Zatim zagrejati i kuvati 5 min, kad se smlai ocediti pa natopljenu gazu stavljati na anus kao oblog. Za obloge se moe koristiti sledea meavina: Po 20 gr cveta kamilice, lanenog semena, korena gaveza i 40 gr petrovca. 4 kaike ajne meavibe preliti litrom hladne vode. Poklopljeno stoji 30 min, zatim se zagreje i prokljua i kada se prohladi, proceena tenost koristi se za obloge ili sedee kupke. Po 30 gr cveta i lista kantariona i lista hajduice i 10 gr kamilice. 3 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i uz ee meanje ostaviti da odstoji 4 sata. Zatim kuvati 5 min i kad se smlai, ocediti pa notopiti gazu i stavljati na anus kao oblog Odvar za kupke i obloge: seme kestena 30 gr, kamilice 30 gr, kadulje 20 gr i kore hrasta 50 gr na 1 au vrele vode.procediti poslepola sata. Eksperimenti na ivotinjama pokazali su da kokotac ubrzava zarastanje rana. Izgleda da je njegov aktivni sastojak jedinjenje kumarin. U Nemakoj se kokotac u prahu mea s jednakom koliinom vode za pravljenje toplog obloga za leenje hemoroida.

Biljku kokotac dobro isitnite, ostavite da se prosui na mranom mestu 1 2 dana i napunite teglu da masa bude rastresita. Dodajte mast (najbolja je svinjska mast nadbubrene lezde), zatvorite teglu celofanom, umotajte flanelskom tkaninom i stavite u erpu sa vodom. Zagrevajte 3 4 sata ali pazite da ne prokljua. Ostavitie da se ohladi, procedite kroz lanenu krpu i u zatvorenoj posudi uvajte dok je ne upotrebite. Ovaj melem ubrzava cirkulaciju krvi i spreava zadravanje krvi u venskim vorovima. Isti je postupak i kada se pravi ulje. Umesto masti upotrebite hladno ceeno maslinovo ulje. Uzeti 300 gr penice i dobro je oistiti. Najbolja je crvena penica zvana "talijanka". Svaka penica koja nije bela zove se crvena. Staviti ovu penicu u lonac i naliti vode da bude 2 prsta iznad nje. Kada se skuva ova voda, dodati drugu opet 2 prsta iznad penice. Kada uvri i ova voda, ponovo dodati treu vodu 2 prsta iznad nje. Po ukuvavanju ove tree vode, svako zrno penice mora da bude raskuvano. Skloniti i prohladiti lonac sa penicom. Uzeti kutlau penice i izruiti u samo 3 dcl mleka ukuvanog. Svako zrno pence mora da ogrezne u mleku. Znai, postepeno sipati penicu sve dok bude svako zrno u mleku. Ovo pojesti pre doruka, ruka i veere. Ukuvana penica u mleku mora biti mlaka. Posle pojedene penice sa mlekom, kao i posle pravog doruka, ruka i veere popiti po 2 dcl aja: Uzeti 6 supenih kaika sitno zdrobljenog korena i rizoma pirevine. Izruiti u 1,2 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti. Pre spavanja ispirati mar sa ovim ajem: Uzeti 8 supenih kaika sitno zdrobljenog lista koprive i izruiti ga u 1,6 lit prokljuale vrue vode. Posle 1 sat procediti pa ispirati mar uvee sa polovinom ove tenosti, a drugu polovinu iskoristiti za ispiranje mara ujutru. Nakon ispiranja anusa uvee, namazati ga ovim melemom: Uzeti 10cm praziluka i dobro ga iseckati zatim izruiti u 1 malu posudu u kojoj omamo 100 gr butera. Blago upriti na tednjaku 20 min, a zatim izruiti na jednu istu krpu i priviti na mar.Preko ovog obloga staviti jednu istu krpu i spavati. Ujutru po ustajanju skinuti sve ovo sa mara i oprati ga preostalom koprivinom vodom. Svakog jutra obui ist ve. Leenje traje 15 dana. Uzeti nekoliko listova sveeg kupusa i oprati ga. Isei sve ile na listovima. Preko arava oklagijom izravnjati lie. Ovako svee lie stavljati na bolno mesto pre i posle podne i drati ga 2 sata. Za obloge se moe koristiti sledea meavina: Po 30 gr lanenog semena i cveta kamilice i 40 gr ploda divljeg kestena 4 kaike ajne meavibe preliti litrom hladne vode. Poklopljeno stoji 30 min, zatim se zagreje i prokljua i kada se prohladi, proceena tenost koristi se za obloge ili sedee kupke. Lekovita mast: 200 gr samlevenog osuenog lanilista pokvasi se sa 100 gr alkohola i 10 gr amonijaka i ostavi celu no u dobro zatvorenoj tegli, zatim se doda 1 kg istog belog vazelina i greje na vodenoj pari meajui dok ne izvetre alkohol Ii amonijak, toplo se procedi kroz flanelsko platno i uva na hladnom i mranom mestu. 2 dcl limunovog soka pomeati sa isto toliko lozove rakije i 1 rakijskom aicom maslinovog ulja. Sve dobro izmeati i, dok se ne potroi mazati spolja svako vee. Kada su unutranji hemoroidi u pitanju uradite sve pomenuto, s tim to ujutru (na tate) treba popiti 1 kaiku istog maslinovog ulja i nezaslaen mlak aj od pelina.

Rashlaen aj pripremljen kuvanjem kaiice korena lincure u olji vode, 10 min u pokrivenoj posudi, nanositi na hemoroide. Skuvati mladu koru lipe. Pokvasiti gazu i staviti na uljeve. Mast od ljutia ledinjaka nanosite ujutru, pre spavanja I posle kupanja. Sitno iseckati 50 gr cveta i 20 gr lista maline i priti ih 10 minuta sa 150 gr vazelina ili svinjske masti i kaikom soda bikarbone. Ostaviti poklopljeno celu no, a ujutru podgrejati i procediti. Nekoliko puta na dan mazati upaljene hemoroide, a prethodno ih isprati mlakim ajem od kamilice. Za leenje zapaljenskih procesa u donjim delovima debelog creva primenjuju se tamponi od gaze namoeni u 50% vodeni rastvor meda (50 gr meda na 100 gr vode). Osim toga moe i mikroklistiranje (klizme od 35 gr meda i 65 gr ribljeg ulja). 100 gr metvice staviti u pogodan sud popariti 1 litrom kljuale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. Kad se tenost smlai, natopise pare istog i mekog platna i stavi kao oblog. Ovo initi nekoliko dana uvee. Uzeti po pola ake sveeg lia nane i sitno iseckanog sveeg lia kupine. Lie dobro oprati i priviti kao oblog na uljeve. Obloge drati po 2 sata pre i posle podne. 100 grama iste svinjske masti i 100 grama cveta nevena ili hajduke trave, propriti i dodati pare voska. Procediti kroz gazu i sipati u teglice. Mazati prema potrebi. 30 gr suvih latica nevena 30 gr suvih cvetova pljuskavice 5 dcl maslinovog ulja Suve latice nevena i cvetova pljuskavice, ili dvostruko vie sveih, preliti maslinovim uljem i dobro zatvoriti. Posle 2 3 nedelje na toplom i tamnom mestu, uz povremeno protresanje, procediti. Nekoliko puta tokom dana nanositi na hemoroide, a uvee upotrebiti kao oblog i ostaviti da deluje preko noi. 1 dl maslinovog ulja s 5 cvetova nevena i 1 kaiicom kantariona. Oprano bilje i osueno nakon pranja ( u hladnoj vodi) stavi se u staklenu bocu irokog grla, i prelije maslinovim uljem. Pokrije se tanjiriem i salvetom, ostavi se na tamnom mestu 7 dana, te se moe koristiti za mazanje ili stavljanje na komadi iste vate kao tampon na hemoroid. 20 gr cveta nevena, 10 gr cveta branke, 20 gr lista trpuca i 20 gr cveta kamilice. Biljke moraju biti svee. Samleti ih u mlinu za meso. Sve biljke treba staviti u 100 gr iste, cvee rastopljene svinjske masti, dodati 50 gr 70% alkohola. Sve zajedno grejati 20 min pri temperaturi od 100 C. Stalno meati i kada se skine sa tednjaka ostaviti otkriveno 30 min. Procediti kroz gazu, dodati jo 50 gr rastopljenog voska. Grejati zatim jo 5 min, a zatim ponovo procediti u staklenu posudu koju treba uvati na hladnom mestu. Ovom mau mazati anus 1 - 2 puta na dan, a pre mazanja anusa oprati nekim navedenim ajem.

Cveta od nevena, stui pa onim sokom namazati. Po 1 kaiku: nevena, divljeg kestena, gaveza, lanilista i kokotca, 150 gr neslane svinjske masti. Isitnjeno suvo bilje, ili dvostruko vie sveeg, kratko prokuvati u rastopljenoj svinjskoj masti te pokriveno ostaviti da odstoji preko noi. Sledei dan mast ponovo zagrejati i procediti, a bilje fobro protisnuti. Mast uvati na hladnom i tamnom mestu, a po elji umeati 1 2 kaike meda. Nabrati 80 cvetova nevena, neposredno pre cvetanja, i staviti na ist arav. Pripremiti 500 gr iste svinjske masti, rastopiti na blagoj vatri i u nju staviti cvetove nevena. Kada se masa ohladi, procediti u manju teglu. Promene na koi tretirati tako to se premae pripremljenim melemom na orahovom listu u vie navrata. Isti melem primenjuje se za leenje obolelih hemeroida direktnom aplikacijom, bilo unutar anusa, bilo spolja. Priti etvrt kilograma nevenovog cveta, istu koliinu voska i svinjske masti na tihoj vatri jedan sat. Procediti melem i koristiti za opekotine, rane, uljeve Oman - u obliku emplastra, preporuivan je kao lek protiv hemeroida, za uklanjanje proliferoznog tkiva kod starih rana. U kozmetike svrhe korien je kao sretstvo za uklanjanje pega sa lica. U obliku praha, za posipanje rana. Uzeti punu aku sveeg lista i cveta podbela i dobro ih oprati. Stavljati ih na uljeve i drati po 2 sata, pre i posle podne. 100 gr osuenog i u prah samlevenog lista pomonice pokvasiti sa 50 gr alkohola i ostaviti da stoji 24 sata; zatim staviti u 1 lit sveeg ulja, drati na vodenoj pari dok alkohol ne izvetri, procediti, odliti i toplo filtrovati. Zatim mazati obolela mesta. 200 gr butera staviti u posudu, dodati 5 kaika sitno iseckanog praziluka i kafenu olju maslinovog ulja. Smeu propriti, zatim staviti u teglicu. Staviti na lanenu krpu i koristiti mlako kao oblog preko uljeva. Naseckati praziluka oko 2 pregrti pa dodati u njega 1 aku peninog brana te ispriti u masti tako da se to napravi kao cicvara. Zatim namazati od te smese podebelo na krpu i obloiti na bolno mesto dosta toplo, i drati po 10 sati. Koristiti 10% mast propolisa. Kod hemoroida i hemoroidnih vorova dobro je obloiti kaom od sveeg rastavia, koji se priprema na sledei nain: rastavi se dobro opere i oklagijom gnjei na dasci sve dotle dok se ne dobije kaa. Sokom od trave rosopasti, mazati..

Kod upale hemoroida pomae oblog od ulja hajduice, i to tako da se komad istog platna namoi uljem, presavije nekoliko puta, ( da se dobije eljena irina i debljina ), stavi na upaljeni deo tela i ostavi preko noi. Mladei, bradavice, mrlje, hemangiomi i lojne lezde nestaju ako se ee navlae kapima veden bitera, a isto je i sa kurjim okom i hemoroidima. Uzeti 6 supenih kaika sitno iseckanih pupoljaka crne topole. Izruiti u 300 gr maslinovoh ulja i blago kuvati sve dok se ne stvori gusta kaa. Kada se prohladi, ovim melemom mazati hemoroide. Koristiti 20 dana. Pomeati po 30 gr rizoma trave od srdobolje i lista alfije i po 20 gr cveta kamilice i korena odoljena i 1 2 kaike ove smese prokuvajte 5 minuta u 1,5 lit vode. Posle 15 min procedite i kad se ohladi koristite za obloge ili ispiranje hemoroida. Po 25 gr korena trave od srdobolje i srenjaka i hrastove kore, 20 gr korena odoljena i 5 gr kore divljeg kestena, dobro usitniti. 3 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i uz ee meanje ostaviti da odstoji 4 sata. Zatim kuvati 5 min I kad se smlai ocediti pa natopiti gazu i stavljati kao oblog na anus. Uzeti jednu kafenu olju zejtina jedno malo pare pelinjeg voska i 2 - 3 zrna tamjana. To propriti 10 minuta, prohladiti i sipati u teglice i mazati prema potrebi. Kore od vrbe sagoreti se i onim pepelom posipati po hemoroidu. Lie zimzelena se primenjuje kao spoljno sretstvo protiv krvarenja iz uljeva, u obliku aja, u dozi: 10 grama lia na litar kljuale vode - za obloge na mestu krvarenja i bolova. Ako to ne pomogne uzeti koren od ratanije i kuvati po ovom receptu: Lista od zimzelena ............................................. 10 grama Korena od ratanije .............................................. 50 grama Vode ....................................................................... 1000 grama Za obloge spolja; ili po jedna aa ovog odvara u zadnje crevo kao klizma - tri puta dnevno. Moe se sa sigurnim uspehom primeniti i protiv dizenterije i dijareje. 10 gr lia zimzelena preliti sa 1 lit kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 2 sata, a zatim natopiti obloge i staviti ih na hemeroide. 2 kaiice svee ili suene biljke zlatice 200 gr vazelina Kuvati 10 min. mast se upotrebljava hladna i uva u zatvorenoj posudi, na suvom i hladnom mestu. Uzeti 1 aku sitno iseckanih krtolica zlatice (Ranunculus ficaria) i dobro ih oprati. Prethodno se moraju oljutiti. Ovako oljutene svee krtolice stavljaju se na hemoroide i dre 2 sata dnevno. Koristiti 20 dana.

Uzeti 5 supenih kaika sitno iseckanih, opranih i oljutenih krtolica zlatice. Izruiti u 300 gr vrueg mleka i kuvati dok se ne stvori kaa. Kau izruiti na lanenu krpu i priviti na hemoroide. Koristiti 20 dana. KLISTIRANJEM I ISPIRANJEM MARA PROTIV HEMOROIDA Uvee staviti u sud 15 grama kore od belog hrasta i nasuti 1250 grama vode. Ostaviti da se kiseli do jutra. Izjutra sve ovo kuvati rako da u sudu ostane 1 litar tenosti. Zatim tenost procediti kroz gazu, usuti je u irigator i ispirati se njome 2 puta dnevno. Ovom tenou ispirati se 4 puta u toku 7 dana. Povremeno se to moe initi i uvee posle stolice. Zatim nastaviti sa sledeom terapijom. Prokuvati 3 litra vode i vodu nasuti u lavor. Hladiti je toliko da bude mlaka da su u njoj moe drati ruka. U tu vodu dodati hipermangana na vrh noa. Kad se hipermangan rastvori, obolela osoba treba da sedne u lavor i da se kupa 15 minuta.. Kad zavri kupanje, mora obavezno da ispere debelo crevo. Posle kupanja i ispiranja uzeti rusku vodu i njome natopiti vatu. Ovom vatom oprati debelo crevo. Recept za rusku vodu: Mentol ............................................0,25 grama Novokain .......................................0,50 grama Anestezin ......................................0,50 grama piritus ..........................................30,00 grama Klistiri od odvara lia borovnice: 2 kafene kaiice na 2 ae vode Laki i tei oblik leci se isparavanjem nad jakim ajem od brljanova lica i pera (zelenih) crvenoga luka. Isparavati svako jutro i vee po 1/2 sata. Istim ajem potrebno je ispirati se poslije svake izvrene nude Kafena kaiica iarke od zimzelenog empresa i kaiica pupoljaka od crne topole. Kuva se 5 min u 2 dcl vode i tim ajem se ispiraju hemeroidi. Po 30 gr semena divljeg kestena i lana i cveta kamilice i 10 gr hrastove kore. 2 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode. Posle 6 sati prokuvati 1 min. Kad se smlai ocediti i koristiti za 2 - 3 klistiranja u razmaku od 5 min.

50 gr kamilice i po 25 gr stucanog lanenog semena i hrastove kore. 2 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode, posle 6 sati prokuvati 1 min. Kad se smlai upotrebiti u 2 - 3 klizme u razmaku od 5 min. Preliti 1,5 supenu kaiku suve kamilice aom vrele vode, dobro poklopiti i ostaviti 20 min. Za to vreme uraditi klistir toplom vodom. Odvar od proceene kamilice temperature od 37 C i pomou irigatora uneti u anus. Posle toga lei na bok i saekati da se upije. Ako ne uspe posle prvog pokuaja ponoviti postupak. Odvar od kamilice treba potpuno da se apsorbuje. Bolovi odmah uminu. Ovu proceduru treba raditi nekoliko veeri uzastopno a po mogunosti i nekoliko puta na dan. Na ovaj nain istovremeno se lee i hemoroidi i jajnici.

Odvar od listova umske jagode koristi se za klistir i ispiranje. 1 supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode ostaviti 20 min, procediti i koristiti. Po 25 gr cveta kamilice i belog sleza, semena lana i divljeg kestena; 2 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode. Posle 6 sati prokuvati 1 min. Kad se smlai, procediti i upotrebiti za 2 - 3 klistiranja u razmaku od 5 min. Po 20 gr kamilice, oajnice, korena odoljena, maslaka i pirevine; 2 kaike smee preliti sa pola litra hladne vode, ostaviti da se kiseli 6 sati i posle toga prokuvati, da kljua u poklopljenom sudu 1 min. Kad se smlai na 37 - 38 C ovu tenost upotrebiti u 2 - 3 klizme u razmaku od 5 minuta Iz izrendanog krompira iscediti sok i odgovarajuim priborom - pricem za ispiranje uneti u anus uvee. Vreme leenja je 10 dana. Napraviti od uierenog meda sveicu i umetnuti je u anus. Po 30 gr petrovca, korena crnog gaveza i lanenog semena i 10 gr kamilice. 2 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode. Posle 6 sati prokuvati 1 min. Kad se smlai ocediti i koristiti za 2 - 3 klizme u razmaku od 5 min. Stavljati epie s medom (med sjediniti s raenim branom i prah eerom, umesiti, napraviti epie, uviti u masni papir i zamrznuti u friideru, zatim skinuti papir i staviti u anus). Kod hemoroida koji krvare pravi se mali klistir, primenjuju se sedee kupke ili ispiranje mlakim ajem od rusomae. Osam dana, 1 - 2 puta dnevno, treba praviti klizme s hladnom vodom (oko 1/4 litra) pa putati tenost uz nekoliko prekida. Posle toga mesto namazati mau za hemoroide. Ako odlazi i krv, tada je 1 - 2 puta dnevno potrebno uzimati po 3 kapi tinkture trave od srca, nerazreene na jezik. U svakom sluaju dobro je ispitati uzrok krvarenja. KUPKE PROTIV HEMOROIDA 100 gr kamilice preliti sa 1 lit kljuale vode. Proceeni aj razrediti sa 30 lit tople vode u koju treba sesti. Ova kupka se koristi za hemeroide, opstipaciju, upalu mokrane beike i bolesti trbuha. 1 pregrt stolisnik cvetovi 1 pregrt blaeni kalj koren i listovi 1 pregrt lavanda cvetovi 1 pregrt preslica cela biljka 1 pregrt troskot koren izrendan Sedee kupke. Napomena: da bi ovo leenje bilo uspenije, potrebna je dijetalna ishrana.

Napraviti meavinu od sledeih vrsta trava: Koren belog sleza ............................................... 20 grama Koren koprive ...................................................... 20 grama Seme lana ........................................................... 10 grama Trava afran ......................................................... 5 grama Ovu meavinu staviti u sud, nasuti 2 - 3 litra vode, poklopiti i zagrejati da prokuva. Poto trave prokuvaju, celu smesu presuti u vei sud (od 4 - 5 litra). Sud pokriti sa ravnom daskom na ijoj sredini treba napraviti otvor prenika 10 - 15 cm. Obolela osoba treba odmah da sedne na dasku tako da para iz suda isparava u debelo crevo. Tako treba sedeti i trpeti to je mogue due, dok se voda u sudu ne ohladi. U isto vreme uzeti glavicu crnog luka veliine kokojeg jajeta i staviti je u pepeo i ar da se ispee. Zatim je izvaditi iz vatre, jo vrue pritisnuti da se rastvori na sredini i u nju staviti pola kaike masti ili mladog putera. Odmah posle parenja, obolela osoba treba ovako pripremljenu glavicu luka da stavi na debelo crevo, dobro je umota, preko nje stavi vruu ciglu i sve ovo dri od uvee do jutra leei za to vreme na leima. Ovo ponavljati vie puta. Hrast kora 50 gr, preslica 30 gr, zeiji trn koren 20 gr Pripremiti kao odvar za kupke kod hemoroida. Odvar se pravi na sledei nain: pomeati biljke i zagreati na pari 30 minuta, procediti pa posle sipati u kadu. Kora od debelog hrasta se preporuuje i u sluajevima hemoroida koji krvare. Treba pripremiti kupku na sledei nain; oko 200 gr kore u posudi s 5 lit vode kuvati na tihoj vatri 30 min; kad se procedi tenost treba izliti u kadici s hladnom vodom. Ta kupka hemoroida dovodi do blaenog olakanja. 1 kg kamilice preliti sa 5 lit kljuale vode, ostaviti poklopljeno 1 sat, procediti i sipati u kadu. Odlino deluje na katar eluca, razne kone ekceme, zatvor, hemeroide, upalu mokrane beike. Za jaanje zidova krvnih sudova, dodajte est kapi limunovog, lavandinog, ruzmarinovog, empresovog ili klekinog ulja u vodu za kupanje. Klekino ulje izbegavajte tokom cele trudnoce, a ruzmarinovo I empresovo ulje tokom prvih 20 nedelja. Po pola ake listova oraha i hamamelisa, kore bresta i hrasta, i cvetova kamilice. 10 15 lit tople vode. Usitnjeno suvo bilje preliti sa 2 lit kipue vode, ostaviti poktiveno da odstoji 15 20 minuta i procediti, pa smesu dodati preostaloj vodi i upotebiti kao sedeu kupku naj manje 15 minuta.

AROMATERAPIJA
Koreni aromaterapije gube se u izmaglici daleke prolosti, kada su drevni iscjeljitelji praktikovali svoja znanja prirodne medicine. Egipani su jo pre 4.000 g. upotrebljavali mirisna ulja za leenje due i tela, egipatski su se balzameri sluili razliitim ekstraktima biljaka pri postupku mumifikacije, zaustavljajui proces raspadanja i truljenja antiseptikim moima aromatinih esencija. I Grci su, u vremenima malo bliem hrianstvu, koristili biljna ulja kao lekovita sretstva. Rimski vojnici su u osvajanje sveta nosili i lavandu, koristei je za dezinfikovanje rana. Raznovrsna biljna ulja su upotrebljavana i tokom srednjeg veka protiv mnogih duevnih i fizikih bolesti, kao i za leenje rana. Lekari Grke i Krete skupljali su svoja medicinska znanja u egipatskim kolama. Saznanja su bujala u svim delovima svijeta, naroito na Mediteranu. Oko 8. veka su Arapi, koji su istovremeno bili i trgovci i ratnici, preneli ljekovita sredstva iz Male Azije i Srednjeg Istoka, poboljali metode ekstrakcije eterinih ulja, usavrili aparate za destilaciju i izradili nove eliksire i aromatine masti. Evropska srednjevjekovna medicina crpila je svoju inspiraciju od njih. Aromatsku terapiju je u 16. veku poeo da sistematizuje Vilujem Tarner, koji je klasifikovao biljke po principu efekta koji imaju na organizam. Krajem 18. veka u spisima o aromatskoj terapiji nalazi se 13 standarnih preparata. Meutim, nagli napredak hemije i farmakologije u toku 19. i 20. veka aromatsku terapiju gurnuo u zapeak. Nekada okosnica medicine drevnog Egipta, a vekovima glavni deo mnogih tradicionalnih leenja, aromatska terapija polako prodire u medicinu Zapada. Ne postoji, meutim, nikakav standardizovani kurs za obuavanje aromoterapeuta; i zaista, nikakva obuka nije ni potrebna da bi neko mogao da se naziva aromaterapeutom. Nema ni opte prihvaenih terapeutskih postupaka, tako da nain leenja varira od jednog do drugog iscelitelja koji primenjuje ovu terapiju. Mnogi hiropraktiari, akumpukturisti, maseri i ostali terapeuti sprovode aromatsku terapiju kao deo svoje prakse. Krajem dvadesetih godina dvadesetog veka, kozmetiki hemiar, Rene Moris Gatefose utvrdio je, da, vrste tretmana koji imaju primenu u kozmetici, u isto vreme imaju i izuzetan terapijski efekat na zdravlje. Jedan od prvih istraivaa mirisa u savremenoj psihologiji je Amerikanac Alan R. Hir. Upravo njemu pripada ideja koja je pretvorena u revolucionarnu i perspektivnu oblast marketinke industrije zasnovanu na aromatini logotip prodavnice, ili preduzea. Poeo je od jednostavnog eksperimenta; rasprskao je specijalnu esenciju po razliitim delovima robne kue i ustanovio da se tu mnogo vie kupovalo nego u nenamirisanim odeljenjima. Pokazalo se da su se kupci u mirisnim delovima zadravali 15 20% vremena due i kupovali vie. Koji mirisi nas zadravaju due u prodavnicama? Prodavnice hrane: krastavac i lubenice. Prodavnica odee: limun, lavanda, nana ili bosiljak. Mirisi su sposobni da nam pomognu i kod sloenijih modanih zadataka kao to je dijeta. Neki mirisi ukoliko ih udiemo 2 3 min pred obrok, sposobni su da nam smanje apetit. ovek dobija mogunost da se naslauje mirisima, a centar u mozgu dobija lani signal sitosti, apetit otupljuje i potreba za jelom se znatno smanjuje. Ukoliko ee udiemo takve mirise pred jelo, dijeta e biti uspenija. Naunici su izdvojili 15 takvih mirisa sitosti, a najdostupniji i najefikasniji od njih su arome jabuke, banane, lavande i rue.

Arome nam pomau da ne samo zadovoljavamo instiktivne elje, nego: Poveamo koncetraciju. Savladavamo umor, Poveavamo energinost. Popravljamo raspoloenje. Japanski naunici su dokazali da se koliina greaka koje naprave operateri na raunarima smanjuje ako radni prostor mirie na meavinu lavande 20%, jasmina 25% i limuna 50% Preporuuju zato da svaki operater pored sebe ima koru limuna koju e povremeno mirisati. Za samo 2 3 minuta receptori e poraditi na tome da vam koncetracija bude na viem nivou, da pravite manje greaka i da budete pritom raspoloeniji. Eksperimenti su pokazali i da te meavine mirisa utiu da se neki testovi reavaju 17% bre. Kod dece su rezultati bili jo bolji. Niko nezna na koji nain ova terapija deluje. O tome postoji nekoliko teorija: Nobelovu nagradu za medicinu 04.10.2004. dobili su istraivai ula mirisa, dr Riard Eksel sa Kolumbiskog univerziteta i Linda B. Bak iz istraivakog centra za rak u Sijetlu, razotkrivanjem proteina u nosu koji reaguje na miris i alju informacije mozgu. Tako smo dobili i nauno objanjenje kako ljudi prepoznaju i pamte razliite mirise, od pokvarenog mesa do najlepih parfema. Utvrdili su da mirisni receptori mozga mogu da prime ak 10 000 vrsta mirisa. Za nae reakcije na snane mirisne signale odgovoran je nosni organ vomer pregradna nosna kost koja je u blizini vrha nosa ( na pregradi nosnih upljina). Vezan je direktno sa delom mozga koji se razvija u ranom stadijumu evolucije embriona. U stvari, od svih pet ula pristup ovom sistemu ima samo njuh. Naunici su ovaj organ smatrali dugo nebitnim, i ak mislili da kod dece u 5. mesecu ivota postepeno nestaje, jer dete postaje samostalnije, ui da gleda, izraava svoje elje, kasnije poinje da govori, pa mu mirisna orjentacija postaje nevana. Nauka ih je, meutim, demantovala. - pronali su mirisni molekul ak i u spermatozoidima. - Dokazano je da su oni koji su se podvrgli plastinoj operaciji nosa (ako je tretirana pregrada nosa) gubili potenciju. Ne samo da pregradna nosna kost ne nestaje, ve je naprotiv aktivna celog ljudskog ivota i uestvuje u primanju za oveka vanih mirisa. Naunici su jo potvrdili: Mirisi izazivaju ove ili one nesvesne elje (upravljaju naim ivotom u celini, I rukovode naim ponaanjem preko podsvesti). Arome nas asociraju na odreene dogaaja iz detinjstva, preivljene prijatne i neprijatne trenutke, ostavljajui trag u seanju za ceo ivot. Stvar je u tome to na mozak ima sposobnost i mogunost da sve proivljeno povee i sa odreenim mirisima, na primer: ako vazduh zamirie na sneg, setiete se prijatnog skijanja, ili miris kie kod vas moe da izazove kiu suza, jer ste se po takvom mirisu rastali od voljene osobe. Evo jednog kurioziteta o uticaju mirisa. Jedan je vrtlar, pozvan pred samrtniku postelju svete Terezije Avilske (1582. g) slubeno utvrdio da se iz njenog tela izvija miris ljubiice, jasmina i perunike. Posle toliko vekova, na savremenik papa Pio takoe je odisao mirisom cvea i to karanfilom. Ta je pojava privukla panju naunika i oni su utvrdili da veliki mistici, u doba verskog zanosa ili proroanskih snovienja, zaista proizvode hemiske supstance koje najbolje odgovaraju podruju njihovog delovanja, a vrlo su bliske mirisima odreene vrste cvea. Zato nije udo to se od davnina odomaio izraz odisati svetou.

Znaaj eterinih ulja gubi se zbog napretka medicine i mogunosti izrade sintetskih mirisa za parfumeriju. Etericna ulja: Dobijaju se destilacijom, procesom koji je pronaen pre 2500 godina u Indiji. ovek je tada pronaao kako da iz biljke uzme sutinu- duu i miris. Proces destilacije je vrlo jednostavan. Biljni materijal (list, granice, koren, smola), zatvori se u sud, ispod koga se zapali vatra. Zagrevanjem suda, stvara se para koja sa sobom ponese miris i aktivnu supstancu biljke u sistem cevi za hladjenje. Tu dolazi do kondenzovanja i pretvaranja pare u smesu vode i eterinog ulja koje pliva na njenoj povrini. Tada se na jednu stranu odvaja ulje, a na drugu voda. Za dobijanje par kapi eterinog ulja potrebna je velika koliina biljnog materijala. Stare civilizacije su znale da je to sutina biljke i znale su da cene tih par kapi. Obzirom da predstavljaju izuzetno jake koncentrate ivota biljke, njenih hormona, prirodnih antibiotika, treba biti izuzetno obazriv prilikom njihove upotrebe. U suprotnom mogu dovesti do neeljenih posledica od opekotina, preko alergijskih manifestacija, munine, vrtoglavice, do teih trovanja. Postoje tri osnovna pogleda kao deluje aromaterija. Prvo zastupa pogled da aromatina ulja deluju preko apsorpcije u kou, gde se utrljavaju, i pri tom se biljni ekstrakti razlau na osnovne sastojke u vidu odgovarajuih estera, alkohola, aldehida, ketona i terpena, neki rasprostiru po celom telu, a neki vezuju za odreene organe. Pokazalo se zatim da se delovanje aromatinih ulja ne moze svesti samo na hemijske komponente, pa je glediste dograeno stavom po kome ove osnovne komponente ne deluju kao takve, vec se angauju u vidu sloenih jedinjenja, i to tako to uslovljavaju itav niz interakcija, ne samo pri prodoru u telo, nego i dok su na koi. Drugi pogled zastupa teoriju da aromatina ulja deluju, pre svega, preko odorifernih molekula, koji sadre veci broj slobodnih elektrona, nego sto je uobiajeno za organske molekule, ovi molekuli prilaze kroz kou i sluzokou, ali je naroito znaajna njihova inhalacija. Tom prilikom, preko nosne sluzokoe i olfaktorne nervne mree, dolazi do nadraaja limbikog sistema, a preko njega i do nadraaja hipotalamusa i lezda sa unutranjim luenjm sa jedne, i kore velikog mozga sa druge strane. Trei teorijski pristup smatra da su biljna aromatina ulja tene vibracije i kao takve da predstavljaju istu energiju biljke, koja svaki organizam sa kojim stupa u vezu podstie svojim zivotnim osobinama. Opte osobine ulja su: intenzivan i specifian miris, isparljivost, boja, rastvorljivost u alkoholu, nemastnost. Takoe imaju specifian ukus, ljutinu, gorinu ili slatkost. Dejstvo im je trenutno ili brzo, od 20 do 70 minuta se ve mogu nai u mokrai i tkivima. Ona su vrlo prodorna i delotvorna, jer su esencije biljaka od kojih se dobijaju destilacijom ili ekstrakcijom. Metoda dobijanja esencija destilacijom delova biljaka pod dejstvom vodene pare se najee koristi jer je najjednostavnija. Uz ovu, koristi se i metoda ceenja citrusnih esencija iz kore limuna, pomorande, mandarine i bergamota. Aromaterapija je bliska masai i leenju dodirom, jer ulja pomau i pojaavaju delovanje ovih metoda isceljivanja i uspostavljanja energetske ravnotee u oveku. Eterina ulja vrlo brzo preko koe prodiru u krvotok, koji lekovite estice raznosi po celom organizmu i donose mu blagotvorni uticaj. Ni jedno ulje ne deluje samo na jednu oblast, jedan organ ili problem i tip tegoba, ve je njihovo dejstvo esto viestruko i svestrano. Njihova osnovna funkcija je antiseptina, a takoe i nervno-psiholoka, bez loih nus pojava, jer ulja unitavaju tetne klice, ali ne oteuju tkiva organa i nervne elije. Nerazreena eterina ulja se ne smeju nanositi direktno na kou, ve razblaena u noseem ulju ili alkoholu i vodi. Izuzetak je lavandino ulje, naroito blagotvorno kod opekotina. Kao nosea ulja najee se koriste hladno ceena: maslinovo za normalnu i suvu kou i suncokretovo za masnu kou.

Eterina ulja nisu masna, ne rastvaraju se u vodi, ali zato se dobro rastvaraju u alkoholu, a jo bolje se meaju sa biljnim uljima i voskom. Bolje je kupovati proverena i skuplja ulja, ali ista i kvalitetna, od poznatih proizvoaa. PODELA ULJA PO GRUPAMA Da bismo se lake snali u bogatom svetu eterinih ulja, moemo ih podeliti u grupe, to e nam olakati razumijevanje njihovog djelovanja i osobina. To je podjela na tzv. GORNJU, SREDNJU i DONJU grupu eterinih ulja. GORNJA GRUPA sadri ulja agruma (citrusna ulja), te eukaliptus. To su ulja visoke frekvencije, reskog mirisa, vrlo isparljiva, koja prepoznajemo po tome to se miris osjea odmah po otvaranju boice. Izuzetno su antiseptika i najizrazitije delovanje pokazuju na podruju glave: glavobolja, koncentracija, prehlade... Tu pripadaju eterina ulja mandarine, limuna, narane, bergamota, eukaliptusa, citronele SREDNJA GRUPA su ulja srednje frekvencije, iji miris treba neto vie vremena da stigne do naih nozdrva. Umereno su isparljiva, to znai da e u mirisnoj svjetiljci delovati neto due nego ulja gornje grupe. Po svome djelovanju posebno su namenjena srednjem delu tela: plua, eludac, digestivni organi. Umiruju ili stimuliu varenje, smanjuju napetost u elucu, izuzetni su antiseptici za plua i bronhe. Toj grupi pripada veina mediteranskih eterinih ulja: nana, ruzmarin, alfija, lavanda, melisa, ajevac, timijan. Ovdje treba posebno pomenuti sva cvetna ulja, kao pripadnike iste grupe, ali sa posebnim antistresnim i psihiki stabilizirajuim delovanjem. To su ulja rue, jasmina, nerolija, ylang-ylanga, geranija.... DONJA GRUPA eterinih ulja najsporije isparava, to ujedno znai da njihov miris najsporije prodire u nozdrve, do naih mirisnih receptora. U smesama eterinih ulja ili mirisnim smesama koristi se kao "fiksativ" to znai da usporava isparavanje drugih ulja iz viih grupa. Tu pripadaju mirisi dobiveni iz drvea, kore, korena, bobica. Najei su predstavnici: bor, jela, borovica, empres, kedar, cimet, biber, klini, umbir, patchouli, sandalovina... Njihovo se delovanje zapaa u smanjenju problema u donjem delu tijela, npr. bolovi u leima i krstima, osjetljivost beike i bubrezima, reproduktivni organi Eterina ulja imaju direktan uticaj na nae vitalne funkcije, te na emocije i raspoloenje, kad neto mirisno osjeamo, mi smo u tom trenutku u fizikom kontaktu s tim objektom ili ivim biem. Bilo koji nain primene aromaterapije dovodi do toga da deo mirisnih molekula ulazi u krvotok odnosno u organizam gdje se delom metaboliziraju a delom organizam naputaju nepromenjene. Eterina ulja izuzetno brzo prodiru kroz kou i u krvotok ulaze znatno bre prilikom udisanja. Raznim primenama postiu se i razliiti uinci. Tako na primjer ulje od despika prilikom opekotina spreava nastanak plikova. Ali, treba i naglasiti da eterina ulja u pojedinim sluajevima iritiraju kou i da su neurotoksina. Zagovornici aromatske terapije tvrde da je ona delotvorna u leenju akni, artritisa, astme, bronhitisa, opekotina, nazeba, opstipacije, depresivnosti, dijareje, groznice, gripa, gasova, glavobolja, herpesa, loeg varenja, nesanice, oslabljenog pamenja, munine, loe cirkulacije, predmenstrualne napetosti, problema sa koom, stresa, zubobolje, rana i raznih drugih problema. AROMATINA ULJA ZA KUPKE KOD HEMOROIDA empres (Cupressus semprervirens) geranijum (Pelargoium graveolens) smreka (Jniperus communis) miriljava smola (Commiphora molmol) Ova esencijalna ulja pomoi e vam da poboljate cirkulaciju. empres je takoe prirodni adstrigent, koji moe da ima blagotvoran efekat na hemoroide.

UPOTREBA Pravite neizmenino tople i hladne kupke s tri do etri kapi ulja koje ste izabrali, ili natopite tkaninu i drite je na anusu i hemoroidima. Moete da pomeate Iigeranijum i malo empresa s ledom i da stavite na upaljeno mesto. UPOZORENJE Nemojte da stavljate ista esecijalna ulja na ovo mesto, jer e to samo zaomplikovati stvari. Ako imate krvarenje, zatraite medicinsku pomo pre upotrebe esencijalnih ulja. AROMATINA ULJA ZA MAZANJE Aromoterapeuti predlau dodavanje 1 - 2 kapi bilo kojeg etarskog ulja biljnom ulju, zatim stavljanje masti na analnu povrinu. Predloio bih upotrebu ulja za omekavanje koe kao to je bademovo kao osnovni sastojak. to se tie etarskih ulja probao bih empres, kleku, lavandu, limun ili ruzmarin.

HOMEOPATIJA
Pravi otac homeopatije kakvu danas poznajemo zapravo je nemaki lekar, apotekar i hemiar Samuel Hahnemann (1755-1843). Radei kao lekar bio je nezadovoljan rezultatima medicine svoga doba i poto nije uspeo izleiti svoju erku od difterije, razoaran se povukao iz prakse i bavio se, izmedju ostaloga, prevoenjem medicinske literature. Prevodei uveno farmakoloko delo, Kulenovu Materiju Mediku, smatrao je glupim objanjenje da lekovitost kinina potie od gorkog ukusa leka. Ne zna se zato, ali odluio je da isproba delovanje kinina na sebi iako je bio potpuno zdrav. Uzimao ga je nekoliko dana u visokim dozama i razvio simptome veoma sline malariji. Video je kako deluje zakon slinosti. Zakljuio je da je kinin efikasan u leenju malarije zato sto moze da izazove sline simptome kod zdrave osobe i prema zakonu slinosti da lei iste simptome kod bolesne osobe Posle mnogih eksperimenata koje je iskljuivo vrio na sebi Haneman je 1796 g. formulisao svoj "zakon slinosti" da kod svakog oboljenja treba uzimati onaj lek koji kod zdrave osobe moe izazvati isto ili slino oboljenje. Nastavio je sa eksperimentima i 1810. izaao u javnost sa svojim najznaajnijim delom Organon medicinske vetine, koji je ubrzo preveden na sve vanije evropske jezike, doiveo je est izdanja, i u njemu je detaljno izneta filozofija, zakoni i principi homeopatije. Iako je od prvog izdanja proslo vie od 200 godina, Organon i dan danas predstavlja kamen temeljac homeopatske edukacije. Posle bitke kod Leipziga 1813. za vreme epidemije tifusa koja je u to doba harala medu Napoleonovim trupama, Hahnemann je upravo homeopatijom tretirao 180 ljudi. Tada je stopa smrtnosti od tifusa bila preko 55 %. Hanemann je savetovao upotrebu homeopatskih lekova kao i dezinfekciju i unitavanje zagaenog materijala mnogo pre radova Pasteura i Kocha. Homeopatskim leenjem smrtnost je bila svedena na 2,4 do 21,1 %. Homeopatija je time zadobila gorljive pristalice meu narodom, aristokratijom i jednim manjim delom medicinske profesije. Evropska epidemija kolere iz 1832.god., koja jest ba jedna takva prilika. Prema rezultatima svih posmatraa, homeopati su imali daleko viu stopu oporavka pacijenata nego klasini lekari, a postoji i opiran izvjetaj da je u tom vremenu u Parizu, cena homeopatskih lekova porasla 100 puta. U Rusiji (za koju se govori da je arite te epidemije), izvjetaj generalnog konzula pokazuje da je od 1270 sluajeva tretiranih homeopatijom bilo 1162 koji su se oporavili, a samo ih je 182

umrlo, dajui stopu mortaliteta od 10%. Nasuprot tome, stopa mortaliteta kod alopatskog tretmana bila je 60% do 70% Usled homeopatskog uspeha u epidemiji, medicinska zainteresovanost za homeopatiju biva u velikom porastu i tokom vremena do sljedee Evropske epidemije kolere u 1854.god. ve je bila osnovana Londonska homeopatska bolnica. Njeni kapaciteti su u potpunosti bili posveeni rtvama kolere, a rezultati su bili impresivni. Homeopatska stopa mortaliteta je bila 16.4%, u odnosu sa alopatskom stopom mortaliteta od 51,8%. Slini uspjeni rezultati bili su nevoljno prijavljeni i u mnogim drugim zemljama. Sve bolnice i lekari u Britaniji moraju podnositi detaljne izvetaje o lijeenju i rezultatima leenja kolere, a konane rezultate iznosi Britansko medicinsko vee u svojoj Plavoj statistikoj knjizi. Ali, podaci iz Homeopatske bolnice su namerno isputeni, te su bili podneseni tek posle znaajnog protesta. Meutim, kao slubeni razlog za isputanje, navedeno je da bi ukljuivanje homeopatskih podataka "dalo neopravdanu potvrdu empirijskoj praksi, slino koenju podrke istini i napretku znanosti". Takva reakcija obojana predrasudom i licemerjem prema uspehu homeopatske medicine jeste tipian problem koji je pohodio napredak nauke tokom mnogih vekova. Naroito je ortodoksna medicina dobro poznata po slabom sleenju i izlaenju u susret inovativnim promenama te istraivakim probojima sa potrebnim stepenom naune objektivnosti i tihog ohrabrivanja. ak su i unutar vlastitog kruga, neki od najveih inovatora, kao to su: Lister, Jenner i Harvey, pretrpjeli ismejavanje i profesionalno proganjanje zbog otkria koji su kasnije postali glavni oslonci medicinske prakse. Dr. Quin zainteresovao se za tu novu medicinu, pa je u Londonu zapoeo homeopatsku praksu i osnovao prvu homeopatsku bolnicu. Krajem 19. veka u SAD-u su postojale 22 homeopatske kole i vie od 100 homeopatskih bolnica. Pocele su se otvarati homeopatske bolnice, u engleskom parlamentu odlueno je da homeopatija postaje paralelan medicinski sistem sto je ostalo na snazi i do danas a engleska kraljevska porodica od tada pa do danas ima homeopatu u lekarskom timu. Za tridesetak godina Hahnemanovi sledbenici prosirili su homeopatiju irom zapadne Evrope i Amerike otvarajui bolnice i kolede. Nesumnjivo je da je Hahnemann bio veliki naunik. Uveo je u medicinu - eksperiment, - propisao egzaktan nain istrazivanja, - prvi u istoriji medicine formulisao zakone i principe leenja, - najavio mnoge pronalaske u medicini, npr. nasledni faktor, pre Mendela, - dokazao uspenost svoje metode u praksi. Ali ipak je zbog sukoba sa svojim kolegama, lekarima i farmaceutima, morao da napusti rodnu Nemaku 1835. i preseli se s porodicom u Pariz. Hahneman je itav svoj zivot posvetio utemeljivanju ove nauke. Od njegovog vremena pa do danas nista nije izmenjeno u principima i filozofiji homeopatije. Jedino se stalno proiruje lista dokazanih homeopatskih lekova i u praksi se vie koriste savremena saznanja o psiholokim aspektima linosti. Razvoj medicine odvijao se u skladu sa tada vaeim njutnovskim mehanicistikim i materijalistikim konceptom spoznaje sveta tako da su Pasterova istrazivanja na polju prirode mikroba bila prihvatljivija od Hahnemanovog energetskog koncepta. U odnos medicine i homeopatije bili su naravno ukljuene i neizbene igre finansijskih i drugih interesa koje su ile na stetu homeopatije obzirom da ona nije bila zanimljiva sa gledita profita. Poetkom prolog veka Rockfellerovi su se leili homeopatski i eleli uloziti novac u razvoj homeopatije, meutim njihov finansijski savetnik je preporuio ulaganje u farmaceutsku industriju i time verovatno uestvovao u odreivanju istorijskih tokova. Homeopatske bolnice i kole ostajale su sve ee bez finansijskih izvora i bile prisiljene na smanjenje rada ili ak zatvaranje.

Homeopatija je bila veliki izazov za nauku i filozofiju, ali prerano. Lekari koji su imali bilo kakve veze sa homeopatijom bili su proterivani iz strukovnih udruenja, zabranjivan im je rad, a na medicinskim fakultetima nije se smela spomenuti ta re. Homeopatija je ta teka vremena preivela zahvaljujui velikom broju homeopata koji su bili nezavisni po kolovanju i praksi, tj. nisu bili doktori klasine medicine. Svoj opstanak homeopatija takodje duguje zatiti koju je od samog svog nastanke imala u aristokratskim krugovima posebno u britanskoj kraljevskoj porodici kao i u intelektualnoj i umetnikoj eliti Evrope u 19. veku. Npr. uveno platno Van Gogha, prodato za 82,5 miliona dolara, predstavlja njegovog prijatelja i homeopatu dr. Gacheta. Poetkom 70-tih godina 20. veka homeopatija doivljava svoju renesansu, irom planete, izuzev mozda u Kini gde ve hiljadama godina postoji kontinuitet u primeni holistikih terapija. Zanimljivo je spomenuti da je jedan Grk, inae gradjevinski inzenjer, George Vithoulkas, bio taj koji je pokrenuo lavinu renesanse u homepatiji. On je sigurno najvei homeopata 20. veka, edukovao je sve znaajne homeopate danas u svetu, a za svoj rad dobio je alternativnu Nobelovu nagradu. U potrazi za ranijim spominjanjem te pojave ustanovio je da se prvi put spominje u Hipokratovim zapisima (460-377 pr.ne), koji se od strane ortodoksne medicine smatra ocem moderne medicine. Hipokrat je bio rekao da se slino moe izlijeiti slinim: da se povraanje moe zaustaviti tako da se tera na povraanje i da se bilo koja bolest izazvana nekim sredstvom moe uspeno tretirati slinim sredstvom Mogunost leenja slinim sredstvom spominje se takodje i u Vedi Vyasi. Na principu leenja suprotnim sredstvom razvila se galenska farmakologija i klasina medicina. Princip slicnosti sauvao se vekovima kroz narodnu medicinu, a Paracelzus ga je u 16. veku pokuao uvesti u praksu, ali nedovoljno uspeno. Haneman je tada napisao: "Ponekad moemo primetiti u prirodi da do izleenja jedne hronine bolesti dolazi prilikom oboljevanja od druge bolesti, i zato u leenju oboljenja treba primenjivati ona sretstva koja izazivaju drugo, po mogunosti to slinije oboljenje, da bi dolo do izleenja prvog". Zakon slinosti Jasnije reeno to znai: slino treba slinim leiti! Ovaj "princip slinosti" po kome je metoda dobila i ime (grki: homoiopathes - slinih osobina), govori da se oboljenja mogu leiti preparatima samo tada kada primenjene supstancije kod zdravih ljudi izazivaju one iste simptome koji se javljaju kod bolesnika Na primer: Allium cepa je napravljen od crnog luka, i koristi je za leenje prehlada koja ima siptome i senzacije koji se javljaju kada seemo crni luk. Zbog ovoga u osnovi izuavanja homeopatije lei "Materia Medica" - uenje o dejstvu lekovitih supstancija i njihovoj vezi sa obolelim. Pacijent koji, na primer, pati od bolova u stomaku i kome je postavljena klinika dijagnoza gastritisa, je po homeopatiji, daleko od toga da zna od ega boluje. Jedino to on zna je da ima upalu eludane sluzokoe. Poremeaj funkcije jednog organa u homeopatiji se ne smatra za bolest, ili za njenu posledicu, ve samo za lokalni simptom. ak i spoljne okolnosti kao to su prevelika psihika optereenja koja su u vezi sa ovim oboljenjem npr. bes, stresne situacije, zabrinutost itd. homeopatija ne smatra uzrokom bolesti. Ovo mogu biti provokativni faktori koji lekaru pomau da utvrdi na kome od razliitih nivoa organizma - uvek shvaenog kao dinamiki odnos tela, due i duha - je pacijent najosetljiviji na prouzrokovae oboljenja i kakva je njegova celokupna konstitucija.

Homeopati misle na sledei nain: zabrinutost ne prouzrokuje oboljenje kod svakog oveka, i ne deluje svakome ljutnja na stomak. Svi ljudi reaguju na sebi svojstven, individualan nain. ak i injenica da neko u stanjima ljutnje reaguje stomanim bolovima nije dovoljna. Za izbor odgovarajueg leka mnogo je znaajnije kako se pacijent ponaa u ovim uslovima: dali je nervozan kada ga neto naljuti, ili se povlai u sebe. Pored ovoga homeopatima je vano kako bolesnik reaguje na ove simptome. Da li se pri napadima bolova pacijent povije i pokuava da ih lei sa toplim termoforom na stomaku; ili pokuava da svoje stanje pobolja znojenjem i etnjama po prirodi - za homeopatsko leenje ove razlike su mnogo vanije od dijagnoze - gastritisa. Po miljenju homeopata kod bolova u elucu radi se o poremeaju ivotne snage, koji se isto tako moe odraziti kao glavobolja kod nekih, ili poremeaj ritma srca, kod drugih ljudi. Ovo su individualne reakcije, da je na primer, eludac od samog poetka "sam po sebi bolestan" tada bi svim pacijentima pomagali isti lekovi, nebi bilo sluajeva da jednom tegobe ublaava primena toplote, a drugome etnja po sveem vazduhu. Naravno, kasnije moe doi i do stvarnog poremeja eluca, ukoliko ovaj osetljivi organ isuvie dugo mora da slui kao ventil kroz koji se izraava poremeaj ivotne snage. Tada dolazi do "manifestovanja" oboljenja, kako kau homeopati. Naime, u homeopatiji se ne postavlja dijagnoza odreene bolesti, ve jako individualna slika znakova oboljenja koja odgovara odreenoj lekovitoj supstanci. Na primer, od deset pacijenata koji se ale na stomane tegobe i - gastritis - moe se desiti da svaki od njih dobije razliite homeopatske lekove. Do ovoga dolazi jer ivotne sile svakog pojedinog organizma razliito reaguju na tetne uticaje. Homeopatski lekoviti preparati se dobijaju iz biljaka, minerala i (u neto manjoj meri) ivotinja. Svaki preparat se rastvara u tenosti sve dotle dok od orginalne supstance ne preostane tek 1:1.000.000 u odnosu na tenost. Za vreme procesa rastvaranja, preparat se neprekidno podvrgava sukusiji, odnosno protresa i udara na naroit nain. to se vie rastvara i protresa, to je snaniji. Drugim reima deava se da ak ni jedan molekul leka se vie ne nalazi u rastvarau zbog velike razreenosti. Na taj nain dobijamo konstitucionalni lek. To je lek dobijen na osnovu svih iznetih simptoma od strane pacijenta, na osnovu njegovog celokupnog psiho-fizikog i emotivnog stanja. Ako, na primer, dou dve osobe koje pate od glavobolje ili od zatvora, one u homeopatiji nee dobiti lek koji je analgetik za glavobolju, ili lek koji samo poboljava peristaltiku creva, ve e dobiti lek za leenje njegovog kompletnog sistema. Konstitucioni lek razbija poremeaj na nivou gde je nastao, a ne lei samo posledice. Zbog toga se za homeopatiju kae da ona predstavlja "medicinu uzroka". Obino kada je odreen pravi lek, ovek ne osea samo poboljanje tegoba na koje se alio, ve se u celini osea bolje. Poseduje vie energije, bolje spava, osea se sposobnijim, vedrijim, jaim. Ovakvo posmatranje oveka kao jedinstvenog i neponovljivog sistema daje odlian efekat. Svako ima svoj konstitucioni lek za odreeni period. Kako se okolnosti ivota menjaju, svaki pacijent e, kada promeni svoje stavove i poglede na svet, dobiti drugi lek. To znai da konstitucioni lek nije terapija za ceo ivot. Naime, kako se ovek menja, tako mu se menja i terapija. Na ovaj nain pacijent se lei slojevito i postepeno. Koncept konstitucionalnih lekova je od vitalnog znaaja za uspenu homeopatiju. Radije nego da jednostavno prepie homeopatski lek za oboljenje, homeopat e odabrati jedno-jedino lekovito sretstvo koje najbolje obuhvata sr neke osobe. Svaki od oko 2 000 homeopatskih preparata nosi portrete temperature, navike u spavanju, omiljena i mrska hrana, strahove, uznemirenja, obrazaca ponaanja i linosti neke osobe, i simptome koji e se verovatno pojaviti. Na primer, nee svaki preparat protiv bolova pomoi svakome pacijentu koji pati od bolova. Da bi preparat delovao, portreti pacijenata i lekovitog preparata moraju da se slau u svom najveem delu.

Uzmimo za primer glavobolju, 1 tableta aspirina i glavobolja nestaje za 10 15 min. Postavlja se pitanje: da li je sa brzim nestankom glavobolje ona stvarno izleena? To zavisi od toga kako gledamo na stvari. Ako zanemarimo injenice da glavobolja ima svoj uzrok, koji aspirin nije ni dotakao, da postoji velika verovatnoa da e se glavobolja ponovo pojaviti i da e, nakon nekoliko glavobolja, verovatno morati da se povea doza aspirina ili pree na neki jai lek. Glavobolju, meutim, moemo da posmatramo i kao manifestaciju nekog dubljeg poremeaja, koji je njen uzrok, a na koji aspirin nema nikakvo dejstvo. Aspirin otklanja manifestaciju, ali ne i uzrok. Uzrok te glavobolje moe biti negde duboko u nama, prisutan godinama, a da ga mi i ne povezujemo sa glavoboljama. Ukoliko se uzrok glavobolje ne izlei, on e uvek nalaziti svoj put napolje i manifestovati se, ako ne u vidu glavobolje, onda na neki drugi nain. Uklanjanje manifestacija moe biti brz proces i takvo leenje je u skladu sa modernim, brzim nainom ivota. S druge strane, za leenje uzroka obino treba vremena. Takav nain leenja nije u skladu sa modernim nainom ivota. Ali, zapitajmo se da li je realno oekivati da se uzrok glavobolje izlei za 10 20 minuta ako je on, kojim sluajem, godinama prisutan u oveku, ali se nije manifestovao sve to vreme? Za leenje uzroka je potrebno vreme Iz iznetog primeujemo i glavni razlog zbog ega se vode tolike diskusije oko delotvornosti leka, dok klasina medicina eli taj lek prikazati kao placebo jer ako nema leka u rastvoru on i ne moe delovati, ali to je materjalistiko shvatanje. Dok pobornici homeopatije ele to pokazati i dokazati na sasvim drugaiji nain i na energetskom nivou. Ali, govorei u terminu fizike "uopte nije nemogue da supstanci rastvarau, npr. vodi, bude preneta bioloki delotvorna strukturna ema, pa ak i kada inicijalne supstancije vie nema" kae molekularni biolog, istraiva u oblasti raka i kibernetiar, Frederik Vester. eme reakcija na oboljenje su , prema ovoj teoriji, ve pothranjene u organizmu. Homeopatski lekovi su delotvorni onda kada se informacija koju oni nose poklapa ili lii na emu reakcije samog organizma. Georg Bajr smatra da "samo slina strukturna ema lekovitog preparata ima isto znaenje za organizam" kao i prvobitni tetni uticaj. Na osnovu iznetog, delovanje potencija zasniva se na prepoznavanju eme - to podsea na fenomen rezonance iz prirodnih i drutvenih nauka. U fizici postoji zakon "svako telo absorbuje frekfencije koje je u stanju i samo da emituje". Zbog ovoga zatreperi ica muzikog instrumenta i kad je samo izloena onom tonu koji ona inae proizvodi. Eksperimentalne studije o prirodi homeopatskih lekova izvestile su o mnogim promjenama: postoje izvetaji o promjenama u infra-crvenom spektru, relaksacijska vremena kod nuklearne magnetske rezonance, povrinske napetosti, dielektrine konstante, i pregrt drugih parametara. Bioloke studije su pokazale primetne promene u brzini enzima, sranog ritma, miine kontrakcije itd. Brojni modeli su bili predloeni kao objanjenje homeopatskog djelovanja, od kojih je najpoznatiji model vodene memorije, ali svi modeli jo prilino nagaaju. Da tako razliiti fenomeni, kao to su izazivai oboljenja i lekovite supstance izazivaju sline rezonantne fenomene, moe se u modernoj molekularnoj biologiji nai sasvim prihvatljivo objanjenje. U okviru ove nauke se ve rade istraivanja kojima bi trebalo dokazati da ifra, koja kod ivih bia ima ulogu funkcionalnog programa, ima univerzalni karakter. To bi znailo da je jezik ivota u okviru prirode uvek isti. Ono to se razlikuje to je poredak kojim je tekst ispisan. Meutim, to znai da sva iva bia mogu ui meusobno u komunikativnu razmenu i da svaki smisaoni susret moe ostaviti traga. Homeoptaija prema tome ne pretstavlja nita drugo do stimulaciju odbrambenih mehanizama, kome je preko lekovitih preparata predata informacija o odgovarajuoj emi reakcije na osnovu koje telo mobilie svoje snage.

Homeopatija je zasnovana na cetiri glavna zakona. Prvi zakon je zakon slicnosti, poznat kao "slino se slinim lei". To podrazumeva da supstance, koje kod zdravih ljudi uzrokuju odreene simptome, mogu da se primene za leenje ljudi kod kojih su ti simptomi, u nekom trenutku karakteristini. Tri osnovne prepostavke zakona slilnosti su: 1) skup simptoma, sam po sebi nije bolest, ve odbrambena reakcija organizma, mobilisanjem ivotne energije; 2) organizam zna najbolje, odnosno simptomi su izraz optimalne reakcije organizma koji nastoji da ponovo uspostavi izgubljenu ravnotezu; 3) tako angazovanom organizmu se najbolje moze pomoi ako se ti simptomi potpomognu upravo u dotadanjem delovanju.Ukoliko bi se radilo na suzbijanju simptoma, odbrambene snage bi slabile, i onda bi mu trebala stalna spoljna pomo. Drugi zakon Homeopatije je Heringov zakon ili zakon pravca leenja. Ovaj princip je postavio Konstantin Hering, Hanemanov sledbenik. Po ovom zakonu pratimo tok leenja, odnosno pomeranje simptoma. Od unutra ka spolja - ako se simptomi kreu od unutranjih organa prema koi to znai da je prepisani lek dobar i da se leenje odvija u dobrom pravcu. Od vanijih organa ka manje vanim - ako se simptomi povlae sa srca i idu na zglobove, leenje se dobro odvija. Od gore prema dole - ako pacijent ima kone probleme na licu a nakon leka simptomi se sputaju na kou oko struka to znai da se pacijent oporavlja. Od najnovijih simptoma ka starijim - najpre se povlae simptomi koji su nedavno nastali a najdue su prisutni najstariji simptomi. Znai da se povlae obrnutim redosledom od nastanka Trei zakon homeopatije je zakon jednog leka. Homeopatski terapeuti se u veini sluajeva trude da osobi odrede samo jedan lek, i to onaj, ija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija kae, da, ako ne raspolae specifinom senzitivnou prema jedinstvenom, individualizovanom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek nee biti kompaktibilan sa postojeim poremeajem. To ne znai, da se u razliitim intervalima ne mogu koristiti vie lekova zaredom. Cetvrti zakon Homeopatije je zakon minimalne doze. Haneman je dosao do zanimljivog otkria, da, kada, preparate razredi i estoko promuka, oni zadrzavaju svoju potentnost i pored znaajno umanjene koncentracije. Ovo je nazvao potencizacija, dok je sukcesivno umanjene doze, koje je dobijao razredjivanjem nazvao potencama. Za razliku od oficijalne medicine koja zastupa princip vea doza - jae dejstvo, homeopatski preparati pokazuju: 1) da tzv. niske potence, odnosno, mala razblaenja, imaju kratkotrajno i povrno dejstvo; 2) da srednje potence deluju due, i da je opseg simptoma na koje one uticu irih i dubljih razmera; 3) da su visoke potence, najvea razblazenja, najfundamentalnijeg delovanja, kao i da se njihov uticaj nastavlja jo dugo nakon sto se prestanu koristiti. Teko je objasniti da mikro doze preparata, razblaene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10na 23) izazivaju veoma snane reakcije, ak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula leka. Haneman objanjava da organizam odbija jake doze leka, da, sto je vee razblaenje, lake se uklapa u organizam i ima jai efekat na energiju. Domeni homeopatije su pre svega, hronine bolesti kao to su reuma zglobova, kona oboljenja, astma, depresija... Dakle uglavnom ona oboljenja gde je kolska medicina neretko bespomona. Dvojica vajcarskih lekara tvrde da homeopatija ima "neosporne uspehe" i to se objanjava iskljuivo fizioloki, ali da ima oblasti gde je bespomona.

Kako deluje homeopatija Glavni problem u prihvatanju homeopatije od strane medicine lei u razjanjenju mehanizma delovanja. Naroito, da li postoji model koji prihvatljivo objanjava njenu kliniku efikasnost i uspjeh u eksperimentima? U razvoju radnog modela, istraivako miljenje se kretalo otprilike ovako: pretpostavimo da je lijek delotvoran ak i kada moe biti dokazano da u njemu verojatno nije preostao niti jedan molekul u pojedinoj dozi (zbog razrjeivanja), tada delotvornost doze mora biti u samim molekulama vode budui da je to sve to je ostalo. Za vodu samu po sebi moemo pretpostaviti da u ovome sluaju nema uinka budui da je doza mala, te bi efekt uvijek trebao biti isti. Odgovor mora leati unutar molekula vode, a jedina stvarna mogunost je u tipu energije koji su molekule skladitile. Skladitenje energije u biolokim sistemima unutar molekula pre se nalazi u podruju biofizike nego u podruju biohemije. Biofizika je novo podruje koje je tek nastalo unutar posljednjih dvadesetak godina. Jo uvek nije ukljuena u medicinski kurikulum na fakultetima u nekom znaajnijem obimu i tek sada poinje ostavljati utjecaj u biolokim naukama. Stoga nije udno da postojei medicinski svet zna premalo o njenom postojanju, ili o sadranom obeanju o objanjenju djelovanja razliitih vrsta energetske medicine kao to su: homeopatija, akupunktura, psihiko i duhovno iscjeljivanje i radionika. Skladitenje energije Molekuli poput vode mogu skladititi energiju na etiri razliita naina: kinetiki, rotacijski (energija vrtnje), vibracijski i elektronskim pobuenjima. Neki vidovi skladitenja mogu uskladititi vie energije od drugih, stoga emo poeti sa najniim, najmanje energetskim modom skladitenja, a to je kinetika energija ili energija gibanja. Molekuli skladite kinetiku energiju u brzini. To je ona osobina u gasovima i tenostima koje uzrokuje pritisak (kao pritiska vazduha. Na sobnoj temperaturi je energija koju sadre ti molekuli niska, u odnosu sa ostalim stanjima. To je nain neprikladan za homeopatiju budui da se energija neprekidno menja sudaranjem te se time bilo koja skladitena energija smanjuje. Skladitenje energije vibracija Energija vibracija nalazi se na pola puta izmeu energije kuvanja u mikrotalasima i destruktivne moi lasera. Iako u fizici ima prihvaeno mesto kao sredstvo skladitenja energije, imala je aroliku ulogu u medicini zbog svoje povezanosti sa medijima koji padaju u trans, psihikim fenomenima, i izvan telesnom percepcijom. Energiju vibracija moemo nai u molekulima kroz sva tri agregatna stanja materije vrsto, teno i gasovito. Ona je odgovorna za pojave kao to je promena volumena metala kada se zagravaju i za prenos toplote pomou osobine provodljivosti materijala. Titranje molekula se pojaava kada molekuli upijaju energiju koja kasnije moe biti reemitirana, obino u infra-crvenom delu spektra gdje se takoer nalazi toplota. Ona je skladitena u energiji titraja u molekulama vode tokom procesa sukusije tako da tu homeopatska medicina polae mnogo nade u znanstveno objanjenje njezinog djelovanja. Pretpostavlja se da tokom procesa kolizije vibracijska energija biva razmenjena izmeu izvornog leka i vode, i da voda postaje nosilac vibraciskog otiska. Daljnja sukusija produbljuje vibracijski otisak to pojanjava zato se smatra da lekovi imaju jae djelovanje kako se poveava razrjeivanje. Nadalje smatra se da nije samo energija ta koja se skladiti ve i informacija koja omoguava razlikovanje lijekova zavisno od supstance koja je koritena, te da svaka supstanca ostavlja drugaiji vibratorni potpis u molekuli vode. Na taj nain moemo sagledati homeopatske lekove, kao nosae informacija unesene u tijelo u obliku doze leka, moda nalik na bioloke instrukcije. Ako bi molekuli vode bile razdeljene jedni od drugih na sobnoj temperaturi tada bi se bilo koja uskladitena vibratorna energija vrlo brzo umanjila. Ali na 250C, oko 70% molekula vode su povezane u stabilnu heksagonalnu reetkastu strukturu, sposobnu skladititi znaajnu koliinu vibratorne energije pre nego li se raspadne. Ali skladite vibratorne energije uzrokuje strukturalne promene zbog toga jer e bilo koji molekul koji apsorbuje energiju uvijek promeniti svoj oblik. Svakako jedan od vizualno najdomljivijih eksperimenata koji testira mogunosti strukturalnih promena nedavno je proveden, a ukljuuje kristale leda. U kristalnoj strukturi leda dobro se

ogledava energetski status njihovih komponenata - molekula vode. To je razlog zbog ega nikada neete vidjeti dve istovjetne pahulje snega, jer svaka je nastala pod malo drugaijim uslovima. U eksperimentu su razliite potencije homeopatskog lijeka, pulsatile, bile zamrznute na -100C, a zatim su fotografisane pod polariziranim svetlom da bi se uoile neke bitne promene kristalnoj strukturi. Rezultat je izrazito lep, a promiene u veliini kristala sa porastom potencije pokazuju poveano skladite energije u vibracijskom modu. Francuski tim Na poetku 1993. tim u sastavu Conte, Berliocchi, Lasne i Vernot, primijenili su tu istu matematiku tehniku na podruje homeopatije. Formulisali su matematiko izlaganje o efektima visokih razrjeenja koristei kvantnu teoriju. U njihovoj knjizi, "Teorija visokih razrjeenja", oni daju rezultate svojih merenja i naelo za njihova tumaenja. Rolland Conte ima doktorat iz podruja primenjene fizike, sa bogatim iskustvom u predvianju ekonomskih i makroekonomskih kretanja, te stoji kao pokretaka snaga iza Contonian-ske statistike. Henri Berliocchi je matematiar sa briljantnom biografijom, koji je predstavio teoriju etera i fizikalno-matematiki model. Yves Lasne je doktor medicine i doktor nauke, koji je osmislio tehnologiju detekcije i istraivaku metodologiju baziranu na merenjima nuklearne magnetske rezonance i beta zraenja. Gabriel Vernot je inenjer i kompjuterski naunik koji radi na aeronautikim aplikacijama te je takoer stvorio specijalizirani AAPDI software. Ve 1985. Lasne je bio ponovio raniji rad iznosei dokaz o promenama u infra-crvenom spektru homeopatskih jedinjenja, te je takoe demonstrirao znaajne varijacije T2 relaksacijskih vremena u studijumima nuklearne magnetske rezonance, koje se odnose na veliki raspon centezimalnih razrjeenja. Lasne je takoe izvestio o dokazu radijacije koja dolazi iz testnih uzoraka. Contonian-ska statistika analiza NMR rezultata i zraenja poela je s podrujem sirovih podataka pri visokim razrjeenjima. Analiza je izvedena na specijaliziranom Ecosem software-u koji se zove AAPDI, to je skraeno od Analyse Activite Pharmacologique Dilutions Infinitesimales. Analiza infra-crvenih i NMR podataka proizvela je broj poznat kao Contonianska frekvencija, ak i od podataka koji na prvi pogled nisu bili ponovljivi ili konstantni u odnosu na drugo eksperimentisanje. Contonianska frekvencija za neki lijek je ponovljiva, dajui stabilnu eksternu varijablu. Svaki lek ima jedinstvenu Contoniansku frekvenciju, dajui mogu alat za mjerenje, pomou kojeg kontrola kvalitete i formulisanje efikasnosti mogu biti procenjeni. U istoriji homeopatske proizvodnje nikada do sada nije bilo takvog mernog instrumenta; i kao to kau u nauci, ako to ne moe izmjeriti onda to ne postoji. U sutini, francuski tim je izloio model za homeopatsko delovanje baziran na klasinoj kvantnoj teoriji, zatim na novoj matematikoj teoriji i na statistikom alatu za povezivanje teorije i eksperimentalnih podataka. Oni su proizveli eksperimentalnu verifikaciju njihovog modela baziranog na radu sa NMR i na merenjima beta radijacije. Upotreba Contonianske statistike je dovela do mjerljivih rezultata. Klinika homeopatija: -bavi se pojedinanim organima, sistemima organa i pojedinanim simptomima -prepisuju se i kombinacije (kompleksi) lekova, to za prednost ima da moete lake nai odgovarajui lek ali istovremeno onemoguuje prepisivaa da zna koji lijek u kombinaciji djeluje i samim time mu je onemogueno predvianje daljeg razvoja situacije -nemogunost trajnog rjeavanja dubokih patolokih stanja osim ako se sluajnou odredi ispravni similimum -esto se upotrebljava kliniki nain prepisivanja da bi se utedjelo na vremenu i trudu potrebnom da se doe do ispravnog similimuma Prednosti: - jednostavnost prilikom odabira homeopatskog leka - ukoliko homeopat nije siguran u odabir prikladnog leka moe se tada odluiti na upotrebu kompleksa koji poveava ansu za ispravno prepisivanje - mogunost istovremenog djelovanja na vie simptoma istog stanja - mogunost odabira leka prema simptomima od strane samog pacijenta

Nedostaci: - privremeni, palijativni rezultati - nemogunost trajnog reavanja problema - poveana mogunost potiskivanja simptoma i time njihovo premjetanje na dublji stepen patologije; prema dr. Prafull Vijayakaru mogue je u ekstremnim sluajevima, ako se zanemari Heringov zakon izleenja, izazvati katastrofalne posledice po pacijentovo zdravlje ukoliko se bude uporan u dugotrajnom davanju neodgovarajueg lijeka - niko ne zna kako lijekovi meusobno djeluju u pojedinoj kombinaciji - kombinacije lekova nisu nikada prole proces homeopatskog dokazivanja lijekova - neki homeopati istiu da je mogue da odabrani lekovi budu delomini similimum ali niti jedan od njih nije pravi similimum te u tom sluaju moe doi do poboljanja postojeih simptoma ali istovremeno se mogu pojaviti i novi simptomi - dr. Stuart Semple istie da prema njegovom iskustvu nepotrebne komponente kompleksnih lekova mogu izazvati neobuzdane agravacije (obino kada ih najmanje trebamo) Klasina homeopatija: -u obzir uzima totalitet simptoma to omoguava da ispravno odabrani similimum deluje duboko na sam uzrok -uvek se prepisuje samo pojedinani homeopatski lek Prednosti: - mogue razreavanje (ne samo bavljenje simptomima) i najdubljih patolokih stanja kao to su npr. karcinomi i duboki psihiki poremeaji - mogunost predvianja razvoja patologije i pravca izeenja - ako se homeopat pridrava osnovnih principa na kojima stoji homeopatija ukljuivo s Heringovim zakonom, nije verojatno da e doi do potiskivanja postojeih simptoma Nedostaci: - potrebno je vie vremena i znanja za prepisivanje prema principima klasine homeopatije - ponekad je potrebno vie pacijentovog strpljenja jer nije uvek mogue kod prvog prepisivanja odrediti taan similimum TRI VRSTE REAKCIJA Postoje tri vrste reakcija koje se mogu javiti posle uzimanja homeopatskog leka. 1. Povratak starih simptoma. Ako je ovek bio bolestan od neega pre godinu, dve, pet, ili bilo kad tokom ivota, simptomi te bolesti se mogu ponovo javiti. Ako se jave, oni su mnogo slabijeg inteziteta i krae traju u odnosu na prvobitnu bolest. 2. Pogoranje pred poboljanje. Ukoliko se neko, na primer, ali na glavobolju i uzme lek, u narednih nekoliko nedelja je mogua pojava glavobolje jaeg inteziteta nego to je uobiajeno, da bi zatim poela da slabi, sve do potpunog isezavanja. 3. Na kraju moe se javiti bilo ta od sledeeg: Fizike reakcije, poput poviene temperature, prehlade, kijavice, glavobolje, dijareje, osipa, svraba, crvenila na koi itd. Razna mentalno-emotivna stanja (nervoza, bes, tuga) to zavisi od toga ta ovek nosi u sebi. Fizike reakcije mogu da potraju manje od sat vremena, pa sve do nekoliko dana. U sluaju da traju nedelju dana, ve govorimo o produenom pogoranju, a sve due od toga treba da izazove sumnju, jer je mogue da je novo stanje (sloj) izalo na povrinu i da je za njega potreban novi lek, ili da je dat pogrean lek koji je izazvao ta stanja. Ovo treba razjasniti da je pogreno verovanje da ni jedan homeopatski lek ne moe da izazove tetne efekte. Samo lek koji je indikovan u datoj situaciji ne moe imati tetnih efekata. Ukoliko se prepie neodgovarajui, pogrean lek, pri emu je osoba prijemiva za njega, on e svakako imati tetne efekte.

Mentalno emotivne reakcije mogu trajati i due, vie nedelja, a to zavisi od toga da li je i kakve emocije ovek potiskivao u sebi tokom ivota i koliko dugo, kao i od njegovog generalnog menatlno emotivnog iskustva tokom ivota. esto se deava da se reakcije jave i u nekoliko navrata, da se ponavljaju, pri emu obino dolazi do smanjenja njihovog inteziteta i duine trajanja. Pokretanje nekih misaonih tokova: ovek poinje da razmilja o stvarima o kojima do tada nije razmiljao, a bitna su za njega i njegov ivot. TA SVE LEI HOMEOPATIJA? Homeopatski nain leenja pokazao je izuzetne rezultate u leenju sledeih bolesti i stanja: - akutne povrede (u smislu da se sprei bol, modrice, otok) - razne infekcije grla, uha, nosa - glavobolju - depresiju - stanja pred poroaj (ublaava se bol samog poroaja) - greve kod beba - strahove - poremeaje u menopauzi - bolne menstruacije - kone bolesti - alergije Homeopatija pomae prirodnu tendenciju ljudskog tela, samoizleenje, stimuliui mo izleenja koja je sastavni deo svakog ivog bia. Homeopatski lek deluje kao stimulans ove prirodne moi koja pod dejstvom raznih uticaja moe biti blokirana ili usporena. Koliko vremena je potrebno da bi dolo do izleenja, zavisi od toga koliko i kakve poremeaje ovek nosi u sebi. Duboko usaeni poremeaji koje ovek moe da nosi godinama u sebi, a koji su uzrok bolestima, nalaze se u vidu slojeva oko nukleusa naeg bia. U tom smislu homeopatsko leenje je proces slian ljutenju luka. Da bi se dolo do centra luka, mora se skidati jedan po jedan sloj NEKOLIKO HOMEOPATSKIH LEKOVA PROTIV HEMOROIDA HAMAMELIS se upotrebljava kada se podudari neto od ovog sa pacijentovim opisom Opte odlike: Malaksalost, iznurenost Specifini simptomi: Sporo krvarenje, tamna krv, krvarenje hemoroida, slabe vene Upala vena i pasivno krvarenje Gore je od pritiska Tokom poslednjih nedelja trudnoe, pritisak stomaka moe izazvati hemeroide. Da bi se ublaio bol koristite homeopatsku pomadu na bazi Aeskulusa: koristi se lokalno 3 puta dnevno. Ako oseate peckanje uzimajte Hamamelis 5 CH. Meutim ako imate oseaj nadutosti i teine uzimajte Aeskulus 5 CH. Za oba leka doze su tri granule tri puta dnevno. Kesten 6C Za oseaj rascepkanosti u rektumu. Bol se iri na kukove. Veliki bolni hemoroidi. Anus se sui i pee. Aloja 6C Za hemoroide koji su kao groe. Ako su crvene boje, bolje je hladno kupanje. Peckanje u rektumu. Dijareja. Hamamelis 6C Za hemoroide u trudnoi, s krvarenjima. Doza: Jedna tableta dva puta dnevno, maksimum dve nedelje. Nanesite homeopatsku kremu koja sadri: Aesculus i Hamamelis, kako bi ste umirili zahvaeno podruje.

Neobjanjiva i stalna rektalna krvrenja zahtevaju mdicinsku pomo.Paeonia ointment moe da smanji peckanje hemoroida. Nanesite homeopatsku kremu koja sadri: Sulphur i Nux vomica: kad se smenjuju dan za danom, esto mogu da pomognu. Svrab, peckanje, zapaljenje hemoroida Unutranji i spoljni hemoroidi Svrab, vatra, grevi Mali hemoroidi, bez crvenila Upaljen anus sa oseajem svraba Acidum nitricum 10x Capsicum annuum 10x Graphites 8x Veino drainol 10 kapi na jezik 3 puta dnevno, van jela Phlebogenol G 2 tablete 3 puta dnevno tokom 15 dana Phlebogenol V 2 tablete 3 puta dnevno tokom 15 dana Evo jo nekoliko homeopatskih lekova koji se takoe propisuju: Aesculus 2x, Collinsonia 4x, Graphite 8x, Potassium Carb 6x, Lycopodia 5x, Peonia 3x, Sulfur 5x, Nitric Acid 6x, Milk Thistle 2x, Parsley 2x.

AKUPUNKTURA
Akupunktura je stara Kineska metoda terapijskog leenja svih vrsta bolesti koje napadaju oveka. Ona je deo kineske tradicionalne medicine i postoji oko 5000 godina, a od 1978. godine je slubeno priznata grana medicine i od strane Svetske Zdravstvene Organizacije. Evropljani nisu znali za kinesku medicinu sve do 17. veka; tada su u Peking stigli prvi misionari, naroito jezuiti iz Naune misije, koje je poslao kralj Luj XIV. Ovi jezuiti su boravili u toj, naroito za ono vreme veoma dalekoj zemlji, razgledali i prouavali institucije kineske civilizacije, pa su bili oarani onim to su im, kao dokaz, otkrili kineski lekari. Po povratkuu Evropu upoznali su svoje zemljake sa onim to su videli. Oni su, takoe, i iskovali re akupunktura (acus igla i punctura ubod). Prvu raspravu o akupunkturi objavio je 1671. godine svetenik Arvije (Harvieu) pod jednostavnim naslovom: Tajne medicine Kineza koje se sastoje u savrenom poznavanju pulsa, a koje je iz Kine poslao jedan Francuz, ovek velikih zasluga. Nekoliko godina kasnije i drugi svetenik, Klejer, objavio je jedan rad na latinskom. Posle njih, vie od dve stotine pisaca pisalo je o ovoj termi. U prvoj polovini XIX veka oduevljenje publike za ono to se verovalo da je akupunktura poraslo je do te mere da je ve poelo da ljuti neke uvene lekare Poznati hirurg Velpo (Velpeau) pisao je o barom ilu Klokeu, akupunktoru koji je tada bio u modi: il e se vrlo brzo obogatiti jer se oko njega opijaju grofice, vojvotkinje, prinevi, pa uskoro ve nee moi da postigne toliki posao... Tua lakovernost je hrana koja brzo goji, samo ako se znalaki koristi, a il to zna". Ali i ozbiljni naunici kao to su Lenek (Laenec), Truso (Trousseau), Bretono (Bretonneau) takoe su se interesovali za akupunkturu. Doktor ozef Berlioz, otac velikog kompozitora, primenjivao je 1820. ubode koji su imali tek neke daleke veze sa kineskom metodom. Ali, zabadajui dugake igle ak

u unutranje organe, gde su ostajale ponekad i 24 asa doktor Berlioz, uprkos izvesnih uspeha, mogao je da zanavek srui poverenje u akupunkturu. Najzapaenije delo XIX veka objavio je 1863. god. Dabri (Dabry), francuski konzul u Kini: Medicina kod Kineza, i jedno poglavlje bilo je posveeno iglama. Njegovo izlaganje je bilo veoma detaljno, ali naalost Dabri nije imao uenike. Trebalo je saekati pojavu ora Sulijea de Morana (George Soulie de Morant) pa da akupunktura dobije pravi zamah. Bio je poslan u Kinu u svojoj 20-oj godini za raun jedne banke. Meutim, zahvaljujui svom znanju kineskog jezika (1898. dobio je jednu od prvih diploma za ovaj jezik u koli za istone jezike), angaovalo ga je Ministarstvo spoljnih poslova. Tako se poetkom prolog veka naao u angaju kao francuski konzul. Po potrebi slube otiao je u provinciju Junan-Fu, gde je harala epidemija kolere; veoma se iznenadio kada je u bolnicama video da su bolesnici bili ee izleeni pomou igala nego lekovima kojima se u to vreme raspolagalo". Sulije de Moran se dao na prouavanje ove za njega nove metode leenja. Njegova znanja su i zvanino bila priznata jer mu je 1908. godine en, vicekralj provincije Ju-nan, dodelio zvanje Lekar-uitelj", a kasnije ga je kineska vlada odlikovala visokim odlikovanjem Brueno koralno dugme", to ga je uzdiglo na rang akademika. Dobio je diplomu na svili, 5 m dugu i 3 m iroku, sa potpisima u reljefu sto ljudi koji potvruju da ih je izleio od bolesti koja ne prolazi sama". Sulije de Moran je bio sposoban da iz kineskih tekstova odabere ono TO mu je izgledalo interesantno za zapadnoevropske lekare. Kineski tekstovi, veoma teki, pre njega su odbijali i najbolje poznavaoce kineske kulture, a lekari koji su ili u zvanine misije i koji su mogli da imaju od toga koristi nisu znali jezik. Jo i danas ti stari tekstovi, ak i kada su probrani i prilagoeni naem duhu, obinom svetu ostaju misteriozni jer se kineska medicina ne poziva ni na jedno od naih naunih saznanja. Sulije de Moran se nije prevario. Kada se vratio u Francusku posle dvadeset godina boravka u Kini, lekari su traili da im saopti svoja zapaanja i saznanja. Njegov prvi javni nastup bio je u bolnici Sent--Antoan. Tu je pokazao mo igala u jednom sluaju hemiplegije kod ene koja je imala ve vie godina paralizovanu ruku. Posle tri uboda mogla je ve da je pokree. Kasnije, u bolnici Bia i drugim bolnicama, Sulije de Moran je pokazao iznenaujue rezultate, iako je radio sa tako jednostavnim sredstvima. Istovremeno je nastavio da prevodi tekstove. Objavio je 1928. studiju o dijagnostici bolesti ispitivanjem pulsa. Da bi zadovoljio zahteve lekara koji su ga pourivali da im saopti i svoja druga senzacionalna saznanja, on 1934. godine objavljuje Kratki prikaz prave kineske akupunkture. Dve prve knjige njegove Kineske akupunkture, velikog udbenika koji obuhvata jo tri knjige pojavile su se 1939. godine. U toku etvrt veka sva francuska dela o akupunkturi koja su ugledala svet bila su inspirisana jedino radovima de Morana. U poslednjim godinama svog ivota Sulije de Moran je doiveo razoaranje: lekarski stale optuio ga je za nedozvoljenu lekarsku praksu. Na kraju, pravni postupak je ipak bio prekinut jer je uspeo da sve optube odbaci. Amerikanci su mu ponudili da mu otvore katedra za akupunkturu na jednom amerikom univerzitetu. Komisija za Nobelovu nagradu predloila ga je 1950. godine kao jedinog francuskog kandidata za fiziologiju. Danas, naroito posle njegove smrti (umro je 1955. u 77. godini), bilo kakvi da su prigovori koji mu se mogu uputiti, u jednome se svi slau: Sulije de Moran upoznao je Evropu sa dobrobitima metalnih igala. Zahvaljujui njemu ovaj specijalitet kineske medicine proirio se u svetu. Doktor Roe de la Fui (Fuye) osnovao je 1943. Francusko drutvo za akupunkturu, a 1946. Meunarodno drutvo za akupunkturu. Prema taoistikim legendama sve je poelo sa divom Pan-Kuom, praocem sveta. On je izaao iz haosa vlastitom snagom. Od Pan-Kua do 479. godine pre nove protee se period od 279 000 godina. Prema raznim autorima i ovaj broj je razliit; oni veoma lako briu ili dopisuju nulu. I ovde jo jedanput stvarnost dostie matu. Otkrie pekinkog oveka" u u Ku Ti-jenu

kod Pekinga 1921. godine dokazuje da su prva bia u ovoj oblasti postojala pre skoro 500 000 godina. Isto tako i ostaci prvog pravog ljudskog tipa, koji je iveo pre 50 000 godina, naeni su u dolini ute reke. Iskustva u leenju, stara koliko i samo oveanstvo, usavravana tokom vekova a neka sauvana zahvaljujui pisanim tekstovima od pre 2500 godina slue jo uvek i njima se etvrtina oveanstva lei i dan-danas. Od severnih obala Kine, ona su se u teku vekova rairila po svim provincijama, sve do Mandurije, Vijetnama, Koreje, i preko mora stigla u Japan. Prvo ime koje predanje pominje je Fu Hi (2953. godine pre n. e.), osniva kineske civilizacije. Fu Hi: je najpre podigao oi k nebu i posmatrao zvezde, zatim oborio pogled i video ta se zbiva na zemlji". On je izumeo orua za lov i ribolov. Legenda mu pripisuje, takoe, i to da je prvi kuvao namirnice. Njegov sledbenik je bio car en Nong (2838. godine pre n. e.), nazvan duh-ratar"; on je izmislio drveni plug, te je prvi gajio pet vrsta itarica. Izuavao je biljke koje uvaju zdravlje ili lee od bolesti i sa njima je upoznao svoje podanike. On je oznaio otrove i zapazio DA se ovek navikava na njih. Tako je jo pre pedeset vekova postao osniva kineske medicine. Posle njega, Huang Ti ili uti Car" (26982598. pre n. e.), pravi autor Nei Kinga (ili Nei Cinga), najstarijeg medicinskog dela; u njemu je, uz pomo svojih savetnika, sakupio sva znanja steena od najdavnijih vremena. On je pronaao kola i pismo, kao i 12 muzikih tonova. Dok su plemena u Evropi ivela po peinama, za njegove vladavine ljudi su imali kuu i odeu. Bavili su se gajenjem svilene bube i umeli su da izvlae svilenu nit iz njenih aura. Sam Huang Ti bio je izvanredan akupunktor. I u samoj Kini poetkom prolog veka akupunktura je bila na meti kritika i osporavanja. U ranim dvadesetim godinama prolog veka tradicionalna kineska medicina se smatrala istoriskom budalatinom, i njena uporaba je bila ograniena na seoska podruja. Stara Kineska komunistika partija pokazivala je znaajnu antipatiju prema tradicionalnoj kineskoj medicini, ismevajui je kao praznovernu, iracionalnu i zastarelu te tvrdila kako je ta medicina u suprotnosti s Partijinom predanou nauci ka putu prema napretku. Akupunktura je bila ukljuena u ovo kritiziranje. ovjek koji e postati prvi generalni sekretar Komunistike partije izjavio je 1919: "Nai uitelji ne razumeju nauku; zbog toga nas teraju da koristimo yin-yang znakove i vjerujemo u pet elemenata kako bi zbunili svet. Nai lekari ne razumeju nauku: ne samo da ne znaju nita o ljudskoj anatomiji, ve ne znaju nita ni o analizi medicine; za bakterijsko trovanje i infekcije nisu nikad ni uli. Nikad neemo razumeti i obuhvatiti i ak ni da pretraimo celi svemir. Sve ove matovite pretpostavke i nerazumna uvjerenja mogu se ispraviti u korenima pomou nauke". Mao Tse-tung je ovjek na kojem je ostalo da spasi tradicionalnu kinesku medicinu, pa i akupunkturu, pomou njenog ukljuivanja u politiku arenu. Doba Mao Tse-tunga svjedoilo je snanom rastu interesa za tradicionalnu kinesku medicinu kao rezultat: 1.)Linog interesa Mao Tse-tunga 2) Potrebe za iskoritenjem svih moguih izvora za pruanjem zdravstvene pomoi u seoskim podrujima. Kad je 1949. formirana Narodna Republika Kina, ta je drava bila nezdravo mesto, a seoska podruja su imala izrazito lou zdravstvenu zatitu. Jedan od Maovih prvih ciljeva bio je popraviti tu situaciju. (3) elja Partije za veom snagom i kontrolom. Akupunktura i druge tradicionalne terapije kao to je biljna medicina bile su snano politiko oruje te su koritene kao potpora Kulturnoj revoluciji. U jednom je trenutku voa Severnoistonog javnozdravstvenog odbora javno prozvan zbog izraavanja nepovjerenja prema tradicionalnoj kineskoj medicini, a prvi do-ministar koji je bio voa zdravstvene zatite od 1930. 'priznao' je u dnevnim novinama kako se suprotstavlja takvoj medicini. Razlog njegova suprotstavljanja bio je njegov 'razvod od vodstva Partije'. Lekari i pacijenti takoe su doivljavali znaajan politiki pritisak kako bi koristili tradicionalne tehnike lijeenja, a kritiari su strogo kanjavani.

Danas je u Kini medicina usvojila nauni pristup ali su odreeni elementi tradicionalne kineske medicine zadrani, POJAM KINESKA MEDICINA Prema tradicionalnoj kineskoj medicini ljudsko telo se sastoji od organa i kanala koji povezuju unutranje organe i sva tkiva organizma sa povrinom koe. Putem koe ovek je povezan sa svemirom i njegovim zakonima, koji, u jedinstvenoj integraciji vladaju ivotom na Zemlji i tako svakom osobom pojedinano. Prema toj teoriji svaki ivi organizam proizvodi bioenergiju koju Kinezi nazivaju I, a svaki organ ljudskog tela poseduje svoju energiju, koja se kree po strogo odredjenim putanjama, koje se nazivaju kanali ili meridijani. Ima dvanaest parnih, glavnih, simetrino postavljenih sa obe strane tela i dva neparna meridijana u sredini. Osim tih uzduno povezanih putanja postoji jos est koje meusobno povezuju glavne. meridijani povezuju energetske putanje pojedinih unutranjih organa s povrnim delovima tela i koe. est meridijana su Jang a est su Jin. Na poremeaj energija se deluje u takama na povrini koe. Akupunkturne take rasporeene su du akupunkturnih meridijana koji energetski povezuju unutranje organe. Preko njih se do povrinskih delova tela prenosi vitalna aktivnost unutranjih organa i meridijana, pa su zbog toga i ogledalo funkcionisanja organizma. Stimulisanjem ovih tano odreenih takaka deluje se na funkcije unutranjih organa i na regulaciju toka vitalne energije u odgovarajuim meridijanima. Na akupunkturnim meridijanima ima ukupno 365 taaka, i dodatnih sto koje ne pripadaju ovim meridijanima. Akupunkturolog odreduje akupunkturne take u kojima je dolo do prekida protoka energije i dijagnostikuje nastalo oboljenje. Stimulacijom tih utvrdenih taaka pojedinano ili vie taaka odjednom postepeno se uspostavlja ponovna cirkulacija energije a samim tim se pacijent vraa u normalno zdrastveno stanje i dolazi do potpunog ozdravljenja. Delovanje igle se manifestuje se u odvodjenju vika energije, a ne u njenom proizvodjenju. Akupunktura ne proizvodi nikakvu energiju, vec ponovo uspostavlja poremeeni tok. Nadraivanjem zavretaka nervnog sistema postie se, naravno suprotan efekat odvodjenju energije, dakle, ovde se pojaava energija u odredjenom kanalu ili organu. Ukoliko je igla pravilno postavljena ona kod pacijenta izaziva reakciju u vidu maraca, trnjenja, teine tog podruja, ili, strujanja elektine energije. Samo podruje najee dobija crvenkasti prsten ili zonu dekolorizacije. Osecaj je subjektivan i zavisi od senzibilnosti osobe, ali uopteno terapijski uinak je bolji sto se bre javi reakcija. Akupunktura nije lek u obinom smislu. Ona ne deluje specifino na odreenu klicu, niti na patoloki proces sam za sebe, ve jaa odbrambene snage organizma i tako pomae da organizam sam prebrodi odredjenu reakciju. Akupunkturom se utie na poremeene funkcije autonomnog nervnog sistema, pod ijom kontrolom se nalazi rad svih vitalnih organa, a time i na bolesne procese u organizmu. Kada povrati energetsku ravnoteu na tom nivou, organizam e u veini sluajeva vlastitim odbrambenim mehanizmima izleenje dovesti do kraja. Na Zapadu su prihvaene dve teorije o delovanju akupunkture: neuroloka i humoralna. Neuroloska teorija je ispitivanja dosla do zakljuka da se 50% akupunkturnih taki poklapa sa nervima, a ostalih 50% nalazi van domaaja, ali, ne mnogo daleko. Smatra da prilikom nadraaja akupunkturnih taaka se nadrauju nervna vlakna. Po tome, efekat akupunkture predstavlja funkciju centralnog nervnog sistema. Ustanovljeno je kada se akupunkturne take anesteziraju, da se vie ne dobija akupunkturni efekat. Druga grupa zastupa teoriju delovanja akupunkture poveanom proizvodnjom materija koje se inae fizioloski stvaraju u organizmu, a ire se po njemu krvlju i drugim telesnim tenostima. Ova teorija obuhvata delovanje hormona, neurotransmisera i analgetikih materija koje veliki mozak sam stvara radi zastite organizma. I jedna i druga teorija su se pokazale na praktinom nivou.

Prema filozofiji starih Kineza, svi dogadjaji u svetu koji okruuju oveka, kao i ono to se deava u njemu samom, objanjavaju se teorijom jin-jang, univerzalnim jedinstvom suprotnosti. Centralni pojmovi u kineskom poimanju sveta i ivota su nebo (jang simbol energije i vremena i zemlja) jin simbol materije i prostora. Svako bie je nerazdvojni deo kosmosa i svi zakoni koji vae za spoljanji svet, vae i za oveka, kosmos u malom, istovremeno i jin i jang. Iako suprotni, jin i jang su komplementarni, tesno povezani, bitno utiu jedno na drugo i samo njihova meusobna ravnotea omoguava postojanje. Ako se ta ravnotea u oveku poremeti, javlja se slabost, pa i bolest organizma. Cilj tradicionalne kineske medicine je da zadri ove dve sile u ravnotei kako bi se izbegla bolest. A ako se pojavi, zadatak lekara je da proui energiju pacijenta, odnosno razne manifestacije te energije u organizmu, i da je povrati u skladan balans. Prema kineskoj medicini ovek poseduje tri esencijalne energije: naslednu energiju (stie je roenjem), odbrambenu energiju ( brani ga i titi od negativnih uticaja spoljanje sredine) i energiju hranjenja i odravanja (ishranjuje organizam i dolazi iz vazduha i hrane). Ove energije cirkuliu nematerijalnim putevima koji se zovu meridijani. Zatim prema takoe, starokineskoj teoriji, ljudski organizam je podeljen na tri dela. Najvaniji i najvei organ je glava, drugi deo su plua i srce, dok je trei abdomen (jetra, slezina, bubrezi). Ako boli eludac, to je siguran znak da jetra nije dobro. I najpre se tretira jetra da bi se eludac izleio. Kinezi veruju da oseanje koje postane dominantno prekida tok energije i koja nesmetano krui meridijanima naeg tela i to utie na funkcije nekih organa. Ljutnja tako izaziva porast energije koja moe iznenadno, nepredvidivo i snano da eksplodira. Radost dovodi do energetskog rasipanja. Tuga usporava njeno kruenje i dovodi nas u stanje inertnosti. Strah, pak, sniava energiju tako da gubimo samopouzdanje i ne moemo da kontroliemo svoje postupke. Akupunktura je potpuno bezbolna jer se u terapiji koriste veoma tanke akupunkturne igle kao vlas kose pa se samim tim ubod iglice ni ne oseti. Iglice koje se koriste u akupunkturi su napravljene od materijala kao to su zlato i platina i posle upotrebe se bacaju zbog sigurnosti od hepatitisa, side itd. Za pacijente koji se plae igala tu je i terapija akupunkturnih taaka Laserom koji je potpuno bezbolan a isto tako efikasan. Najvea prednost akupunkture kao priznatog medicinskog postupka je njen holistiki pristup, posmatranje oveka u celini. Ako lei neki akutni problem, recimo bol, istovremeno deluje i na itav organizam, dovodei ga u ravnoteu. Prednost akupunkture je i tome to je ona prirodan nain leenja, bez unoenja ikakvih supstanci u organizam. Svetska zdravstvena organizacija je 1979. godine donela listu bolesti najpodesnijih za leenje akupunkturom. To su: - akutni sinusitis, akutni rinitis, akutni tonzilitis, prehlada - akutni bronhitis, bronhijalna astma - akutni konjunktivitis, centralni retinitis, miopatija kod dece, katarakta (bez komplikacija) - zubobolje, bol posle vadjenja zuba, gingivitis, akutni i hronini faringitis - spazmi jednjaka i kardije, gastroptoza, akutni i hronini gastritis, hiperacidnost eluca, hronini duodenalni ulkus (suzbijanje bola), akutni duodenalni ulkus (bez komplikacija), akutni i hronini kolitis, akutna bacilarna dizenterija, opstipacija, proliv, paralitini ileus - glavobolja, migrena, neuralgija trigeminusa, periferna paraliza facijalisa u ranom stadijumu, Menierova bolest, neurogene smetnje mokrenja, eneureza, interkostalna neuralgija, cervikobrahijalni sindrom, iijalgija, lumbago-lumbalgija, osteoartritis Treba napomenuti da leenjem akupunkturom pacijent nema potrebe za uzimanjem velikih koliina lekova kao kod drugih medicinskih metoda.

DIJAGNOSTIKA U AKUPUNKTURI Veoma vana injenica prilikom poetka leenja bilo koje bolesti je veoma precizno oderedena dijagnoza o vrsti bolesti koja je ugrozila pacijenta, na kom organu se bolest pojavila i u kolikom intenzitetu je bolest uznapredovala. Postavljanje dijagnoze je najosetljivija stavka u medicini, izuzetno teka jer iziskuje veliko medicinsko znanje kao i dugogodinje iskustvo, jer i najmanja greka u postavljanju dijagnoze kod pacijenata moe da uspori leenje a u nekim sluajevima i da pogora stanje pacijenata. Pregledom pojedinih organa i taaka na telu pacijenata paljivo posmatrajui reakcije pacijenata prilikom tretiranja tih odreenih taaka Akupunkturolog postavlja taniju dijagnozu u odnosu na aparate koje koriste druge medicinske metode. U dijagnostici je veoma vana stavka akupunktorologa da poznaje dobro pulseve. Svaki organ ima svoj puls i razlikovanjem tih pulseva saznaje kako koji organ radi. AURIKULOTERAPIJA Ljudsko uho u kineskoj medicini predstavlja ljudsko telo, ali u manjem obimu, a preslikava se tako da je postavljeno obrnuto na uhu u odnosu na samo telo oveka. Resica uha predstavlja glavu oveka, a koljka uha predstavlja telo i unutranje organe. Na samoj resici uha postoji tacka "oko" koja se uglavnom koristi prilikom buenja uha za noenje mindua. Buenje pomenute take ne predstavlja opasnost po zdravlje, ali buenje bilo koje druge take na uhu moe da dovede do poremeaja rada nekih organa u kasnijim periodima ivota, ovo napominjem zbog sadanje mode da mlade osobe bue ui na vie mesta, a to ni u kom sluaju nije dobro za kasnije zdrastveno stanje. Najvanija strana Aurikulo terapije je izuzetna preciznost kod dijagnostifikovanja bolesti i obolelih organa, jer se svaka bolest ili oboleli organ manifestuje na odredenim takama na uhu. Evo nekoliko aurikulo taaka koje se upotrebljavaju protiv hemoroida: Maksila III - eludac VI - Pankreas IX - Rektum XII - Iijas XIII - Bubreg XV - Nula XXI - Alergija XXIV - Darwin XXV - Sinteza XXVI Pored primene igala, akupunktura koristi termo elemente u vidu direktnog ili indirektnog zagrijavanja akupunkturnih taaka, putem miriljavih trava, iji se snopii upale i gore na kozi na temperaturi oko 60 C. Mogu se koristiti i zagrijane igle. Takodje esto su u primeni i mikro masaze (akupresura) akupunkturnih taaka specijalnim instrumentima, kao i postavljane ventuza preko odogovarajuih akupunkturnih taaka. Kada je akupunktura postala poznatija na Zapadu poveao se i broj metoda stimulacije. Najpoznatija je elektroakupunktura, odnosno stimulacija taaka putem elektrine struje. Ona ima znatne prednosti pred drugim oblicima stimulacije, pre svega sto se obim stimulacije moze prilagoditi te se moe dugo primenjivati s tano odredjenom snagom, trajanjem i oblikom nadraaja. Da bi objasnili prakticne rezultate naunici Zapada su ustanovili elektronskom mikroskopijom da se struktura akupunkturnih taaka ipak razlikuje od okolnog tkiva. Takoe su istraivanja pokazala da je u meridijanima, bioenergetskim putanjama po povrini tela snien elektrini otpor u odnosu prema takama van tog meridijana. Akupunktura kao svaka druga medicinska nauka doivljava tehnoloki napredak, pa samim tim dolazi do primene raznih aparata napravljenih koji pomau kod primene Akupunkture u leenju pacijenata. Najnovija laserska tehnologija se primenjuje u leenju akupunkturom laserskim aparatima razne jaine i intenziteta.

Osamdesete godine prolog veka, kada su laseri poeli da se primenjuju u medicini, oznaavaju poetak novog pravca u preventivi i leenju mnogih oboljenja. Savremeno leenje nezamislivo je bez primene lasera, koji je svoje mesto naao u mnogim granama medicine. Oftalmologija je samo jedna od onih gde je laserska tehnologija nezamenjiva metoda rada. Laserska akupunktura se radi kod svih oboljenja i za ublaavanje istih zdravstvenih tegoba kao i klasina akupunktura, ali prednost je to se radi na povrini koe, bez uboda iglom, a postiu se i bolji efekti nego klasinom akupunkturom. Ova metoda primenjuje se u stimulaciji vida, ali dobri rezultati se postiu i kod alergija, oboljenja disajnih puteva, kod proirenih vena na nogama, pomae i osobama koje su preleale log ili srani udar, onima s tegobama u organima za varenje, mokrano-polnom sistemu, osteoporozom kimenog stuba, artrozom i artritisom. Laseri rade na principu usmerenog svetlosnog zraka iste snage i frekvencije pa se usmeravanjem laserskog zraka na akupunkturne take kod pacijenata dolazi do stimulisanja taaka na isti nain kao i sa akupunkturnim iglicama. A i frekvencija se moe podesiti koja je razliita za svaki organ ili sistem. Objasniti delovanje akupunkture i principe na kojima poiva treba mnogo vie prostora od ovog jer akupunktura je jedna filosofija naroda Istoka. Akupunkturne take koje se upotrebljavaju protiv hemoroida. Sam izbor taaka zavisi od stanja pacijenta i pravilnog dijagnosticiranja jo nekih uzgrednih bolesti. Take po meridijanima: Bubreg: 5, 6 i 7 Debelo crevo: 4 Zadnji sredinji Guverner: 1, 2, 3, 4, 6, 28 Prednji sredinji Koncepcije: 1 Jetra: 3, 5 Slezina: 1, 5, 6 Meridijan Perikarda: 4 eluca: 30 une beike: 10, 20, 34, 38, 39 Mokrane beike: 23, 24, 25, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 40, 54, 56, 57, 58, 59, 60 i 65

Ovde u navesti i dva orginalna kineska leka sa svojim sastavom i indikacijama: BU ZHONG YI QI WAN HEMOROIDI, LOE VARENJE Znaenje imena Pilule za jaanje Srednjeg Sagorevaa Simptomi Gasovi Glavobolja Hronini proliv ili retka stolica Malaksalost Oseanje hladnoe Podrigivanje Slab apetit Sastojci, narodni i latinski naziv Koren kozinca Koren kodonopsisa Koren sladia Rizom atraktilisa Koren angelike Kora limuna Rizom steniarke Koren poraljike Sve koren umbira Plod iimaka Doziranje Osam pilula 3 puta dnevno Funkcije Podie jang i Regulie funkciju eluca i Slezine Upozorenja Nisu poznata Korienje Hemoroidi Loe varenje

XIONG DAN ZHI LING GAO HEMOROIDI Znaenje imena Melem za hemoroide od medvee ui Simptomi Krvarenje Naticanje mara Oseaj peckanja Svrab Sastojci, narodni i latinski naziv una kesa medveda Kristal borneola Kaolin Mousne lezde Doziranje Namazati isto mesto melemom 1 3 puta dnevno Funkcije Bistri Vruinu Uklanja otrov Vatre Smanjuje upalu i bol, zaustavlja krvarenje Upozorenja Samo za spoljnu upotrebu Korienje Hemoroidi

TERAPIJA KRISTALIMA Prva masovna upotreba kristala pretpostavlja se da datira od Atlantide, gde je bila iroko rairena. Bili su jako napredni u upotrebi kristala i pravljenju sintetikih kristala, i koristili ih na neki nepoznat nain. Kristale su najpre poeli koristiti za dobijanje energije za osvetljavanje njihovih domova. Do sada naa nauka nije uspela sintetizirati takve kristale koji bi mogli podneti takva energije a da ih ne otete. Pored svoje upotrebne vrednosti, kamen se javlja i kao simbol vrstine i trajanja, pa mu stoga u raznim tradicijama pridaju vidno mesto, i ne samo to, smatra se da postoji bliska veza izmeu due i kamena, pa ak i da je kamen zadrao ljudski miris. Pioniri upotrebe kristala u antlatidi bili su svetenici. Oni su upotrebljavali kristale koristei se njihovom frekfencijom za kontrolisanje i delovanje na mentalno, fiziko i spiritualno telo. Pravilno podeeni kristali s odreenom frekfencijom bi delovali na te osobe i nakon odreenog dueg delovanja minjali bi njihova razmiljanja, menjali itavu njihovu linost u pozitivno. Egipatski svetenici su upotrebljavali kristale u svrhu leenja na taj nain to su ih stavljali u zlatne diskove kroz koje je prolazila, kroz odreeni otvor svetlost koju su oni fokusirali na pacijente i imali su dobre rezultate u leenju. Upotrebljavali su kristale u svim oblicima ceremonija i obreda. Deo lanova svetenika koji su prebegli u Severnu Evropu prenosili su svoje znanje posveenima a ovi dalje drugima. To uenje je danas poznato kao Druidski kult. I u Junoj Americi, indijanci veruju da kristali imaju duh i da ih mogu osetiti samo posveeni. Australiski domoroci Aborigines veruju da kristali u sebi sadre duh duge i da imaju zapanjujuu snagu. U starim vremenima pravo na upotrebu kristala imali su samo odreeni ljudi u koje obino spadaju svetenici i medicinari, a to vidimo kroz tradiciju veine plemena u Americi, Egiptu i Australiji. Kultura upotrebe kristala bila je poznata i u Kini gde su prosveeni provodili danima u peini gde su se nalazili kristali. Smatra se da prvo pisanje o kristalima datira 30-te godine p.n.e. a napisao ga je Theopharastus, student Aristotela. Njegovo delo sadri 120 kratkih paragrafa u kojima opisuje 17 mineralnih vrsta. Sve oko nas je energija. Svaka naa misao je energija, svaki doticaj s odreenim predmetom ostavlja na oblik energije na tom predmetu. Znai, sva tela vibriraju odreenom frekfencijom, poseduju odreenu energiju, bila ta tela pokretna ili statina. Sva tela imaju energiju koja je karakteristina za njih. Ako naa energija, nae vibracije i vibracije kristala dou u saglasnost, nae vibratorno polje je vee i delotvornije, bilo u ivotu bilo u leenju. Pri svakoj vibraciji bilo kog tela javlja se boja i zvuk, znai kada jedno materijalno telo vibrira, ue se zvuk. Nekada je taj zvuk neujan za nae ui, ali on uvek postoji. Kako se mehanikim podraajem moe stvarati zvuk, tako i na viim energetskim nivoima postoji zvuk pri svakom nadraaju, odnosno vibraciji. Znai, pri svakoj naoj misli, pri svakoj naoj emociji mogue je videti boju i auru, a takoe je mogue uti i zvuk. Dodue, to je neujno za nae ui, ali sigurno postoji. Znai, kako materijalno telo stvara zvuk, tako isto sa zvukom moemo delovati na materijalno telo. Minerali su prirodne neorganske supstance homogenog sastava. Nalaze se u vrstom agregatnom stanju u prirodi. Njihovi osnovni gradivni delovi su atomi, molekuli i joni. Oni se ponekad pravilno rasporeuju stvarajui strukturu koju nazivamo kristalna struktura. Svi kristali spadaju u minerale, meutim svi minerali nisu kristali.Osnovna jedinica koja ini kristal je elementarna jedinica a pretstavlja pravilno rasporeene atome odreenih elemenata u kristalu. Atomi se u kristalu veu na osnovu svojih veza i slobodnih elektrona u zadnjem omotau. Kristali kao i minerali imaju stalan hemiski sastav, prema tome moemo ih izraavati hemiskim formulama. Kristali koji se obino koriste u leenju spadaju u heksagonalni sistem. Iz kristalne strukture proizilazi nekoliko osobina koje su karakteristine.

Prva osobina kristala je piezoelektrini efekat. Piezoelektrini efekat je pojava kada kristal mehaniki podraimo da posle toga on vibrira odreenom frekfencijom dajui zvuk i svetlost. Kada vrimo kompresiju kristala dolazi do oslobaanja odreene koliine elektrona iz spoljanjeg omotaa atoma koji se posle toga slobodno kreu i izazivaju ovaj efekat. Vibracijom kristala su konstante za njihovu debljinu i za vrstu kristala. Vibracije nastaju kao posledica pravilne strukture kristala. Posle mehanikog pritiska kristali ponovo upijaju odreenu koliinu energije, odnosno slobodne elektrone iz prostora nadometajui izgubljeni potencijal. Osim to ih moemo podraiti mehaniki kristale moemo podraiti i na druge naine. Kada na kristal odreene debljine, bez obzira na vrstu kristala, dovedemo potencijal od 12V, oni e vibrirati frekfencijom od 2169 vibracija u sekundi. Ova osobina vibracija kristala izazvana elektrinim podraajem mnogo se koristi u elektroindustriji. Druga osobina kristala je da prima energiju i jedno due vreme da isijava tu energiju. To je njegova sposobnost da spremi jednu koliinu energije i da je posle toga opet vraa u prostor. Eteriko telo vibrira viom frekfencijom i proima nae materijalno telo. Udaljeno je negde oko 3,5 cm od naeg materijalnog tela i sadri potpunu strukturu naeg materijalnog tela. Nae eteriko telo postoji i posle odstranjivanja odreenih organa to je dokazano na Kirlijanovim fotografijama posle amputiranih nogu ili odstranjivanja delova lista kod biljaka. Eteriko telo prima energiju od sunca, transformira je iprenosi na materijalno telo. Tu energiju zovemo PRANA. Na eteriko telo moemo uticati na svim materijalnim poljima, kao to je magnetsko polje, toplota, zvuk, svetlost i kretanje. Prana koju skuplja eteriko telo biva dalje rasporeena prema akrama, zatim prema meridijanima i nadiima. U auri postoji sedam akri. One pretstavljaju vrtloni tok energija na odreenom mestu u ovejem telu. Raspore|ene su od donjeg dela kime do vrha glave. Najnia akra ima 4 vrtloga, dok najvia akra ima oko 1000 vrtloga. Preko njih dolazi do ulaska energije u eteriko telo, a kasnije ta prana bude rasporeena u fiziko telo. akra izgleda kao vrtlog vode u reci, gde ulazi velika koliina energije. Svrha rada s kristalima je da se povea protok i pojaa rad tih centara ako je to potrebno. Prva akra je u blizini donjeg dela kime. Od davnih vremena naziva se MULADHARA. To se mesto oznaava kao izvor kundalini energije. Ova akra je vezana s naim preivljavanjem i borbom za ivot. Pretstavlja se crvenom svetlou. Pri radu s kristalima obino stabiliziramo tu akru radi leenja nekuh bolesti koje su vezane s tom akrom ili radi buenja kundalini snage Drugu akru zovemo MANIPURA Njena lokacija je neto via od prethodne akre, odgovara seksualnim organima, i pretstavljena je narandastom bojom. Ta akra kao i prethodna je kod veine ljudi otvorena. Ovu drugu akru stimuliramo i balansiramo kod bolesti i disfunkcije seksualnih organa. Takoe tu akru stimuliramo pri buenju kundaline snage dabi se olakao put energije od prethodne akre k solarnom pleksusu. Treu akru oznaavamo kao solarni pleksus ili SVADHISTHNA Trea akra je mesto volje. Na tom mestu se zavravaju 72 000 nerava i preko tog mesta se vri kontakt izmeu viih tela i materijalnog tela. Ako ova akra nije razvijena, otvorena i balansirana, ljudi esto oseaju potrebu za stvaranjem moi nad drugim ljudima. Ponaanje ljudi, njihove potrebe u ivotu, oznaavaju kako su razvijene donje tri akre. Ako su izraene velike elje za samodokazivanjem, sticanjem moi, bogatstva i novca, prisutan je disbalans u donje tri akre. U tom sluaju osnovno je raditi s treom akrom kao i s prethodne dve. Pri radu s treom akrom dobivamo sposobnost da raskinemo s prolim obiajima i da ponemo novi spiritualni razvoj. Takoe, kada doe do neravnotee tree akre, dolazi do slabljenja nerava, fizike snage, preranog starenja, disfunkcije abdominalnih organa, slabosti i u nekim sluajevima i raka. Kada radimo s treom akrom, treba biti oprezan i razviti podjednako etvrtu, petu i estu akru. Ako doe do nedovoljnog toka energije prema sranom centru, takve osobe esto razvijaju veliku gramzivost.

etvrta akra naziva se ANAHATA Boje koje odgovaraju sranom centru su zelena i ruiasta. To je centar emocija. Ako pacijent ispoljava promene raspoloenja iz minute u minutu, odnosno ako mu emocije nisu stabilizirane, treba raditi sa etvrtom akrom. Tada emo koristiti ruiasti kamen kroz nekoliko seansi s pacijentom. Korienje ovakvog kamena razvit e u pacijentu ljubav i saaljenje prema svim ivim biima. esto se koristi i zelena boja, ali nju koristimo kod organskih bolesti srca. Srana akra je mesto gde se spajaju energije kosmosa i energije zemlje i koju veinom koristimo pri leenju bolesnika. Peta akra je grlena akra, zove se VISUDDHA. Boja koja odgovara ovoj akri je neboplava. Glavobolje, bolovi u ramenima, u vratu i u kimi esto su znakovi blokade u ovom centru. esta akra se zove AJNA. Nju jo nazivamo i tree oko. Njena lokacija je izmeu obrva. Razvitak ove akre donosi razvoj parapsiholokih sposobnosti kao to su telepatija i vidovitost. Razvijate intuiciju velikog stepena a samim tim razvijate i mudrost. Pri radu s ovim centrom moramo biti oprezni, ako dajemo previe energije na taj centar, odnosno prebrzo ga razvijamo, to moe dovesti do bolnih senzacija u glavi i oima. Sedma akra nalazi se na gornjem delu glave, otprilike tamo gde se nalazi velika frontanela kod dece. Njeno ime je SAHASRARA. Obino je oznaavamo kao centar od hiljadu latica. Njena boja je ljubiasta. Kad se ovaj centar razvije, postajete jedno s kosmosom. Oseate beskrajnu ljubav prema svemu to postoji. Oseate se stopljeni sa svim to egzistira bez odvajanja. Kroz taj centar dobivate viu mudrost i vie znanja. Budui da znamo kako koji kamen deluje na koju akru i na koje oboljenje, odabrat emo pravi kristal i staviti ga na odreeno mesto na pacijentu. Ako je npr. bolesno srce, odabrat emo aventurin ili malahit. Stavit emo ga na sranu akru a oko pacijenta staviemo est kvarcnih kristala u pravilnom rasporedu. Eliksire moemo praviti na taj nain da u vodu stavimo kristal i drimo ga odreeno vreme u vodi. Voda e poprimiti vibracije s kristala i kada je pijemo imae lekovitu snagu, zavisno od kristala koji smo stavili u nju. Jednu od, moda, najupeatljivijih studija o kristalu dala je Engleskinja Katrina Rafael, u knjizi Crustal enlightenment, u kojoj ona, izmeu ostalog, upuuje na podatak da je jedan od osnovnih sastojaka kristala, silicijumdioksid, najrasprostranjeniji element u zemlji. Od silicijumdioksida se uglavnom, sastoji i ljudsko telo. Dali nas to ini roacima u razliitom carstvu porodica na Zemlji s pravom se pita autorka. TENI KRISTALI Teni kristali imaju mnogo dodirnih taaka s materijom ive elije. Mnoge strukture elija, pa i ovejih organa nalaze se u tenom kristalatom stanju. U beloj materiji mozga i nervnim (provodnikim) putevima nervnog sistema teni kristali imaju ulogu izolatora. Oni obrazuju mijelinski omota oko neurona koji uestvuje u procesu prenosa elektrinog impulsa - nosioca informacije. Dali e bolje upoznavanje tenih kristala doprineti razjanjavanju jo neodgonetnutih tajni organa due i duha oveka? Blokada prve akre: Ispoljava se kao zamor, bezvoljnost, anemija, artritis, slaba cirkulacija, hemeroidi. Preduzeti: Nienje odee crvene boje, nakite od rubina i crvena hrana na trpezi (cvekla, rotkvica, crveno povre, ribizla, trenja...) pojaavaju i usklauju funkciju prve akre. U leenju hemoroida kristalima koristi se jo i dijamant i koral Interesantan je koral jer se upotrebljava i kod leenja sledecih bolesti: malaksalost,ogorenost, groznica, upala desni, hepatitis, utica, slabo varenje, nadutost, histerija, epilepsija.

HEMOROIDI I MEDICINSKA ASTROLOGIJA Hipokrat (460 - 377.p.n.e) poznat kao otac medicine, ne samo da je i sam duboko prouio astrologiju, ve je i svoje uenike podsticao da to ine, uei da "oveka koji ne poznaje astrologiju treba smatrati pre budalom no lekarem". On je bio prvi lekar koji je koristio astroloke podatke da bi utvrdio krize u razvoju bolesti. Dr Taker opisuje taj (roenje) kritian momenat kao "trenutak u kome linije sile iz magnetskog polja Sunca, Meseca i zvezda - koje prolaze kroz telo novoroeneta - utvruju i odluuju relativne pozicije elektrona i protona u atomima krvi, mesa i kostiju deteta za itav njegov ivot". EMBRION ANTENA ZA ZVEZDANE PORUKE Dr Persi Sejmor, profesor na Plimudskom Univerzitetu u Engleskoj, u svom delu Nauna osnova astrologije tvrdi naime, da promenama u magnetnom polju Zemlje moe da se objasni zato zvezde upravljaju naim ivotima. Magnetno polje, kae on, moe da se uporedi sa nevidljivim okeanom koji obmotava celu nau planetu. Gravitacije oblinjih planeta utiu na magnetno polje Zemlje, kao to gravitacija Meseca deluje na plimu i oseku mora i okeana. Efekat moe unapred da se predvidi ba kao to se predvia dolazak plime du obale. Uzrok je uvek isti, ustaljeno kretanje planeta u odnosu na Sunce, Mesec, Zemlju. Kosmiki magnetizam oblikuje ovekovu sudbinu zato to proizvodi minijaturne elektrine impulse, a ti impulsi, sa svoje strane, utiu na ljudski mozak. Promene u magnetnom polju Zemlje moe da registruje ak i beba u majinoj utrobi. Centralni nervni sistem embriona deluje kao maksimalno osetljiva antena koja moe da hvata muziku nebeskih tela iz magnetosfere. Taj fenomen Dr Sajmon naziva simfonijom zvezda. Zvezdana simfonija ima 12 razliitih stavova, po 1 za svaki znak horoskopa, pa se zato u razliita doba godine izvodi razliita muzika. Taj dvanaesto meseni ciklus se ponavlja beskrajno, pa e iz godine u godinu ista planeta svirati varijacije na istu temu, stalno iznova do beskonanosti. Ako zamislite da su embrioni radio aparati, oni mogu da uhvate ono to se emituje za vreme dok se nalazi u materici. Zato na ljude koji su roeni u istom znaku utiu isti signali i zato su astrolozi imali pravo hiljadama godina, priznaje dr Sajmor. Dakle, poloaj zvezda prilikom raanja zaista predodreuje linost i govori u kakve e ljude kasnije da izraste. Ritam u kosmosu je ciklian i predvidiv. Izvesno je da e zvezde stalno iznova dospevati u istu konjukciju i da e, na isti nain, uticati na sve ljude koji se raaju pod istom planetom. Dokazi koji idu u prilog astrologiji zasnivaju se na postojeim zakonima fizike koji uvek mogu da se dokau. Sile koje deluju na ovom polju su nevidljive, ali su to ipak snane prirodne sile. Ni u kom sluaju nisu u pitanju nekakve tajanstvene mistine sile, zakljuuje dr Sejmor. Rezultat traganja za boljim nainima da se naprave adekvatne astroloke kalkulacije bili su, izmeu ostalog, trigonometrija i mnoga matematika otkria. Eksperimenti koje su izveli fiziar i hirurg nauno su pokazali postojanje elektromagnetskog polja koje okruuje ljudsko telo. Ova prouavanja su sproveli dr Robert O. Beker i njegov kolega fiziar arls Behmen. Istraivai su koristili ureaj sa hiper-senzitivnim elektrodama kako bi ustanovili postojanje biomagnetskog polja oko tela. Pronalu su, kao potvrdu stare okultistike tvrdnje, da ta nevidljiva radijacija ima priblino jajast oblik, i da je unekoliko jaa oko mozga i kimenog stuba, dok postepeno slabi prema niim ekstremitetima.

Otkrili su, nadalje, da su magnetske struje bile i pozitivnog i negativnog polariteta. Potiljak i glavni splet ivaca du kime, na primer, pokazivali su pozitivan naboj, dok su neke druge oblasti, ukljuujui elo, ruke i noge, bile negativne. Za vreme davanja jednog obinog anestetika, dr Beker je ustanovio da su indikatori oitovani sa elo postepeno pomeraju sa negativnog na nuli (ili se uopte ne pomeraju). Beker i Behmen su zakljuili da su magnetska strujanja koje su njihove elektrode otkrile povezane sa nervnim elijama i sinapsama (polarizujuim "prekidaima") cerebro-spinalnog kompleksa. Promene u magnetskom polju zemlje, prouzrokovane isprekidanim frekfencijama Meseca i drugih planeta, utiu na nervni sistem menjajui telesno elektromagnetsko polje. Kao to je napomenuto dr Beker je pokazao da jedva primetne pojave u intezitetu nae geomagnetske sredine direktno utiu na broj prijema pacijenata u mentalne bolnice. Prvi pokuaj da auru opazi golim okom izveo je 20-tih godina ovog veka, dr Volter Kilner iz Bolnice cv. Toma u Londonu. On je usavrio ekran koristei retku boju od ugljenog katrana zvanu dicijanin, koja je magnetsku telesnu radijaciju inila vidljivom obinom posmatrau. Dr Kilner je izvestio o promeni u izgledu aure im bi osoba obolela. On je razradio sistem dijagnosticiranja bolesti kroz posmatranje ovih varijacija aure. Znaajno je da bi ovu pojavu pretskazivale karakteristine abnormalnosti aure, daleko pre pojave klinikih simptoma. Takvi znaci predoseanja daju teinu teoriji koju dele mnogi medicinski astrolozi - bolest prvo pogaa astralno telo pa se zatim odraava na fizikom organizmu. Sledea neobina pojava, na koju nas je upozorio jedan londonski lekar, udesni su zraci koji se esto mogu primetiti pri isijavanju ljudskog tela i njihovom projektovanju u nebo. Kilner je zabeleio da se ti zraci uvek kreu u pravoj liniji i pronaao je da se oni mogu kontrolisati mislima. Kasniji istraivai su zakljuili da su ovi zraci aure rezultat usmerene svesti. Miljenje da usmerena svest kontrolie elektromagnetske linije sile vana je za medicinsku astrologiju. Ona prua objanjenje kako pojedinac moe izmeniti ili modifikovati uticaje koji do njega stiu iz planetarnih izvora. Ona takoe dokazuje aksiom da zvezde usmeravaju ali ne prisiljavaju. Merkur, planeta svesti i razuma, ima mo da promeni pravce magnetskih tokova i povisi ili snizi frekfenciju njihovih vibracija. Delujui kao kontrolni ureaj Merkur igra vitalnu ulogu u optoj zdravstvenoj slici. Jedna iroko prihvaena teorija dri da je svaka endokrina lezda sa svojim spletom nerava prijemiva za magnetizam odreene planete. Na primer, tiroidna lezda je, kako se veruje, osetljiva na uticaj planete Merkur, gonade na Uran, zadnji reanj hipofize na Jupiter itd. Ostajui verni svom konceptu oveka kao mikrokosmosu (kako iznad tako i ispod), ezoterini astrolozi posmatraju strukturu oveka kao jedan individualni sunev sistem. U takvom sistemu endokrine lezde su minijaturne planete prema kojim i inae imaju afinitet. Svaki predmet ima svoju sudbinu, svoju istoriju, i moe pod datim uslovima i magiski da deluje. Kako su sve stvari podlone neprestanom kretanju svojih estica, primanju i odavanju energije kao i uzajamnom uticaju najraznovrsnijih zraenja, to su i na izgled mrtvi predmeti u stanju da u sebe upiju okolna zraenja. Tu tako absorbovanu energiju oni mogu da zadravaju, da je transformuju i u dodatoj prilici opet odaju. Tako je zapisao dr Petar Stankovi. ASTRO-DIJAGNOZA Veina autoriteta smatra da je Sunce pokazatelj opteg zdravlja mukaraca, dok je Mesec smatran dominantnim uticajem pri roenju ena. Bolesti koje prouzrokuju aflikcije Sunca obino su ozbiljne ili hronine prirode. U kvalitativnom smislu, Mesec je enski, negativan, magnetian, hladan, vlaan, plodonosan, limfni i nepostojan. Tradicionalni astrolozi kau da je Mesec slab ako je iznad horizonta na dan roenja ili ispod horizonta na poroaju koji se desio po noi.

Dugo se verovalo da Mesec vlada u prvih 7 godina dejeg ivota; ali neki savremeni autori stavljaju u sumnju takvo miljenje. Kako bilo, postoje statistiki dokazi koji potkrepljuju teoriju da su Lunarne aflikcije ozbiljnije u detinjstvu nego kasnije u ivotu. ZRAENJA O uticaju na zdravlje dobrih ili loih talasa koje emituje sama Zemlja znalo se jo u davna vremena. U Kini je dugo bilo zabranjeno graditi kue iznad tokova podzemnih voda. Kinezi, kojima je poznata tetnost pojedinih talasa, nazivaju ta mesta zmajeve vene ili morske zmije. to se tie starih Rimljana, oni zgradu od veeg znaaja nikad nisu zidali a da predhodno na tom terenu nisu ostavljali stado ovaca da na njemu pase tokom cele godine. U toku godine su kontrolisali jetru ovih ivotinja i na osnovu toga su se odluivali da li e zidati tu zgradu. Jetra je, u stvari kolektor talasa. Poznato je da pojedini talasi koje emituje Zemlja povoljno deluju na genitalne elije. U prolosti su ak pojedini narodi na mestima koja su napadnuta ovim talasima prireivali itave ritualne svetkovine. NEDOVOLJNO ZRAENJE ZEMLJE Doktor Salmonof je otkrio imunoloku deficitarnost naeg organizma usled slabog inteziteta zraenja Zemlje. Nedostatak elektromagnetskih talasa dovodi do znaajnih biolokih poremeaja kod svih ivih bia: - organi i tkiva se suavaju - smanjen je ivotni vek - ptice gube sposobnost orjentacije - bakterije gube lakou kretanja - astronauti lieni zemaljskih talasa pate od poremeaja ravnotee i problema vezanih za kosti. Sovjetski naunici su, ak, u kosmike letilice instalirali vetaka magnetska polja da bi tako nadoknadili nedostatak ovog zraenja. ZRAENJE ELEKTROMAGNETNIH TALASA Strunjasi Svetske organizacije za zdravlje i mnogobrojni lekari ve due vremena ispituju dejstvo elektromagnetnih talasa na zdravlje. Oni su napravili, dodue jo nepotpunu listu, poremeaja koje ovi talasi mogu da izazovu. Evo te liste tegoba: - bolovi u glavi, razdraljivost, agresivnost. - Nesanica i gubitak vitalnosti. - Smanjene polne moi i spermatogeneza. - Poremeaj menstrualnog ciklusa, pobaaji i anomalije u toku trudnoe. - Povean rizik od leukemije. - Poremeaji kardiovaskularnog sistema, opadanje krvnog pritiska. - Opekotine na koi S druge strane, najnovija istraivanja uglednih francuskih naunika, profesora Tamburena i profesora Samborija, direktora u Nacionalnom centru za nauna istraivanja u parizu, pokazala su da elektromagnetna zraenja mogu biti uzrok poveanja broja obolelih od raka i oboljenja elija krvi. Profesor ak Metadije iznosi, u svojoj knjizi, opaanje dvojice slavnih fiziara Prilera i Rajnea; u toku letnjih meseci, kad je atmosfera puna negativnih jona zahvaljujui sunevim zracima opada mortalitet. On se, naprotiv, poveava zimi i poetkom prolea, u vreme kad je atmosfera bogata pozitivnim jonima. tavie, svaka atmosferska promena poveava broj pozitivnih jona, i na alost, broj umrlih.

Oksigenizacija se mnogo bolje obavlja. Bez prisustva negativnih jona mi bismo umrli od afiksije (guenja). Bez njih kiseonik nebi mogao da prodre u organizam. U stvari, neutralni atomi kiseonika bez elektriciteta ne raspolau potrebnom energijom da bi proli kroz membranu pulmonarne alveole i tako stigli u nau krv. Meutim, negativan jon moe da vee za sebe 70 80 atoma neutralnog kiseonika pa ona na taj nain ipak moe da stigne do nae krvi. Zato se oksigenizacija bolje vri kad smo na sveem vazduhu, u prirodi, jer je taj vazduh bogat negativnim jonima. Zemlja je najvei proizvoa negativnih jona. Evo kako se to odvija: Zemlja iz svoje unutranjosti isputa bezopasne radioaktivne zrake koji oslobaaju negativnu elektrinu energiju elektrone. Elektroni se vezuju s kiseonikom pretvarajui ga u negativne jone kiseonika a oni dalje, blagotvorno deluju na na organizam. Sunce a posebno njegovi ultravioletni zraci obogauju atmosferu negativnim jonima. Biljke, posretstvom hlorofila, proizvode kiseonik posebno bogat negativnim jonima. Jake kie, morski talasi, vodopadi, energino tuiranje sve to oslobaa veliku koliinu negativnih jona. Munje, koje se najee javljaju za vreme nepogoda, takoe su veliki proizvoai negativnih jona. ivot negativnih jona je veoma kratak. Sasvim mali i lagani, oni prijanjaju za sve predmete koji im se nau na putu, posebno za metalne i sintetike predmete. Na taj nain isezavaju iz atmosfere, njihova energija je za nas izgubljena. Ovaj gubitak negativnih jona prati i opasnost od poveanja broja pozitivnih jona. U loe provetrenim prostorijama u kojima je vazduh ustajao, nalazi se samo 30 jona u jednom kubnom santimetru vazduha. Na istom vazduhu, u nezagaenim gradovima, ovaj broj se poveava, za 100 puta u svakom kubnom santimetru ima 3.000 negativnih jona. Ako elite da povratite zdravlje, etajte pored vodopada, gde svaki kubni santimetar ima 100.000 negativnih jona. Ali i morski talasi vam nude milijarde negativnih jona. Statistikim podacima evo ta je utvrdila medicinska astrologija: Kada je Mars u korpionu ee se pojavljuju sledece bolesti arlah, menoragija, vaginitis, uretritis, hipertrofija prostate, ulceracija jajnika i uterusa, varikocela, hemoroidi, kila skrotuma, aree mokrenje; Kroz refleks u Biku: laringitis. Kada je Jupiter u korpionu: Hemoroidi, smetnje genitourinarnog trakta, tumori uterusa, hidremija (vodnjikavost krvi), apscesi uretre, preterano luenje soli urinske kiseline, simptomatski problemi sa koom. Kada je Saturn u korpionu: Sterilitet, paraliza, amenoreja, opstipacija, hemoroidi, strangurija (bolno uriniranje kap po kap). Kroz refleks u Biku: oboljenje grla. Zvezdane matrice; korpion u VIII kui i u nepovoljnom aspektu od strane jednog od malefika obezbeuje temelje za razvoj ujeva. Takoe, Bik na ascendentu i u aflikciji od strane Marsa.

URINOTERAPIJA Jedna od monih metoda lijeenja, koja je i dan danas u procvatu, je Shivambu Shastra, koja je potovana hiljadama godina kao "Majka Ayurvedic-ne Medicine" a iroko poznata kao "Terapija Vlastitim Urinom". Shivambu bukvalno znai "ivina Voda". Ta "metoda koritenja urina za pomlaivanje" opisana je u Shivambu Kalpa Vidhi, dijelu dokumenta po imenu Damar Tantra, koji je star preko 5000 godina i koji povezuje tu praksu sa Vedama, svetim Hindu spisima. Terapija vlastitim urinom se smatra jednom od boanskih manifestacija kozmike inteligencije i kao takva ona se koristi od strane indijskih jogija za oslobaanje kundalini energije. ak je urinoterapija bila i u Bibliji zapisana, evo jedne reenice: Pij vodu iz svoje sopstvene cisterne. Vie od 600 naunika, od kojih mnogi veruju da se ovjekovim urinom moe tretirati sve, od elavosti pa do raka i AIDS-a, sastali su se u februaru 1996.g. u mestu Goa, u Indiji, na Prvoj Svjetskoj Konferenciji o Auto-Urinarnoj Terapiji. Druga Svetska Konferencija o Auto-Urinarnoj Terapiji odrana je u Nemakoj 1998.g. Ovo su sigurno znakovi da Shivambu Shastra poinje da cveta u celom svetu, da su ljudi spremni da preuzmu odgovornost za svoje vlastito zdravlje i da su spremni da prevladaju svoje vlastite predrasude, otvarajui svoju svest za prastare duhovne istine. Ne samo ljudi nego i ivotinje instiktivno primenjuju urinoterapiju. Ako su bik ili pas bolesni oni obino lee na jednom mestu i povremeno piju svoju mokrau. Kroz nekoliko dana oni su zdravi. U Indiji iroko se koristi kravlja mokraa. Oni uzimaju kravlju mokrau za samoienje pre obavljanja vanih rituala, a takoe kad moraju pojesti neto loe ili prljavo. U medicini Ajurveda (indiski lekari) kravlja mokraa se smatra vrlo jakim sretstvom za leenje tekih bolesti, naroito jetre. Lee ajurvede i ljudskom mokraom. Oni smatraju da nema niega to nebi moglo da se koristi za leenje. Neophodno je sva sretstva pametno koristiti. Ljudska mokraa je protivotrov. U Indiji ima mnogo joga koji redovno upotrebljavaju mokrau. Oni izgledaju mlado ak i u poodmaklom dobu. Oni smatraju mokrau svojom tenou i nazivaju je ivambu, to u prevodu znai voda ive, voda zdravlja. Telo oveka neprestalno proizvodi jednu veliku koliinu raznih antitela, hormona, enzima i drugih prirodnih supstanci kako bi regulisalo i kontrolisalo svoje funkcije i izlazilo na kraj sa svim onim to mu naruava ravnoteu i ega mi veinom nismo svjesni. Klinika istraivanja su potvrdila da hiljade vanih telesnih supstanci i hranljivih materija koje zavravaju u urinu odraavaju individualno funkcionisanje tela odreene osobe. Kada se ove supstance ponovo iskoriste, one se ponaaju kao prirodne vakcine, antibiotici i antikancerogeni agensi; isto tako, one uspostavljaju hormonalnu ravnoteu i deluju protiv raznih alergija. Odatle se sve ove informacije, koje urin u sebi sadri, ne mogu duplicirati ili uzimati iz nekih drugih izvora. Isto kao to ni priroda ne stvara dva ovjeka koji su potpuno isti, tako u svijetu ne postoje ni dva uzorka urina koji sadre identine komponente. BIOHEMIJSKE KOMPONENTE Procenjuje se da urin sadri u sebi hiljade biohemiskih supstanci, meutim, samo 200 njih je do sada proueno. On predstavlja jednu ogromnu riznicu vanih hranljivih materija, enzima, hormona, prirodnih antitiela i drugih imunolokih obrambenih agensa, koji su od kritinog znaaja. Neke od tih komponenti koje je vredno spomenuti su: alantoin (nalazimo ga i u biljkama gavez i aloja vera, - pomae kod opekotina od sunca); amino kiselina kreatinin; DHEA hormon (za kojeg je nauno dokazano da deluje protiv starenja, protiv raka i protiv debljanja); melatonin (poznat po svojom umirujuem dejstvu na fiziko telo i na pojaanje imuniteta); i seksualni hormoni kao to su testosteron, androgen i estrogen. Kada uzmemo u obzir sve ove sastojke urina, onda moemo lake razumeti i njegovo antibakterijsko, antivirusno, anti-gljivino, antikancerogeno, antikonvulzivno i antispazmiko delovanje.

KORISNA DELOVANJA I PRIMENA Bilo ta, to se nalazilo u krvi, ne moe da bude tetno za osobu iz ije krvi to potie. Osim toga, kada se proguta, urin ne ide direktno u cirkulaciju nego putuje kroz digestivni sistem gdje se njegovi sastojci sortiraju. Oni od njih koji su korisni, koriste se ponovo, dok se drugi odbacuju u obliku vrstog otpada. Kada se nivo toksina u krvi povea, to stimulie creva i limfni sistem da se "isperu," kako bi eliminisali zaostali otpadni materijal koji se nakupio u debelom crijevu. Koliina toksina koja se moe nai u urinu svake osobe je u vezi sa koliinom ekskrementa koji se zadrava u debelom crijevu. Tako ovi toksini, koji su zastupljeni u neznatnim koliinama u urinu, stimuliraju reakciju proiavanja kod svakog oveka, vakciniu i tite telo od bolesti. Nauni radovi sprovedeni na ureji, koja se smatra jednom otrovnom organskom materijom u urinu, pokazali su da se ona pretvara u esencijalne amino-kiseline kada se reciklira, ponovnim unoenjem u digestivni trakt (indigestijom), te tako pomae naem telu u metabolizmu belanevina. Za ureju je takoer dokazano da je ona jedan veoma delotvoran antibakterijski i antivirusni agens, jedan od najboljih prirodnih diuretika i najdelotvornije sredstvo za odravanje vlanosti koe, koje je ikada pronaeno. Ureja poveava sposobnost koe za vezanje vode uz pomo otvaranja njenih slojeva koji slue za vezanje vodonika i tako privlai vlagu do njenih dehidriranih elija. Kao prirodni diuretik (pospjeuje izluivanje vode iz organizma), ona je nenadmana, te se esto propisuje kod sluajeva edema ili oteklina, glaukoma, epilepsije i meningitisa, kako bi smanjila pritisak na mozak ili kimenu modinu. Ureja je kao medicinsko sredstvo takoer odobrena od strane FDA (Zavod za Zatitu Zdravlja u USA), a njena znaajna i sveobuhvatna antineoplastina svojstva koriste se u sklopu antikancerogenih lekova i terapije. ak i mokrana kiselina (uric acid), koja se normalno smatra otpadnim produktom koji izaziva giht, ima izvanredne lekovite osobine, kao to su spreavanje raka i starenja, uz pomo unitavanja slobodnih radikala. Urokinaza, jedan enzim koji se takoer nalazi u urinu, koristi se u lekovitom obliku za rastvaranje krvnih ugruaka i nairoko se koristi za deblokiranje sranih arterija kod rtava infarkta. Jedna od najveih svetskih kompanija koja proizvodi sredstva za leenje neplodnosti, koristi hormone iz ovjekovog urina koji pospjeuju ovulaciju, za pravljenje leka po imenu Pergonal, na osnovu kojeg je samo u 1992.g. napravila profit od 855 milijona dolara. Jo neki od primera komercijalnog koritenja urina i ureje, danas ukljuuju: Murine - kapi za ui; Ureaphil, diuretik napravljen od ureje; Urofollotropin, ekstrakt iz urina na leenje neplodnosti; Ureacin, krema za kona oboljenja na bazi ureje; Amino-Cerv, krema za tretman cerviksa materice, na bazi ureje; Premarin, ekstrakt estrogena iz urina, koristi se za leenje ireva, opekotina, inficiranih rana itd. Nauno gledajui, ovek moe uzeti u obzir da je terapija vlastitim urinom samo jedno proirenje metoda Jenner-a i Pasteur-a, u smislu auto-inokulacije ili samo-vakcinacije. Dokazano je da molekule vode postaju mnogo organizovaniji u biolokim sistemima kada se izloe delovanju sunca ili kada se nalaze u bliskom kontaktu sa kristalima. Telo je receptor ili prijemnik za sunevu svetlost i ono u sebi sadri veliku koliinu vrstih ili tenih kristalnih supstanci; telesne tenosti stvarno same obrazuju tene kristale. Urin je sam po sebi supstanca slina kristalu koja u sebi sadri veliku koliinu strukturirane vode, te kad se ponovo unese u organizam on pospeuje delovanje enzima i poveava rastvorljivost minerala, to popravlja zdravlje organizma i poveava njegove energetske rezerve. Gledajui na urin kao na jedan teni kristal, moemo rei da on u sebi sadri vibracije koje se nalaze u potpunoj harmoniji sa vibracijama tela iz kojeg potie. Urin re-indigestijom moe da preda telu veoma vane vibracione informacije koje su mu potrebne za dve stvari: prvo, za odravanje postojee zdrave telesne rezonancije, i drugo, za suprotstavljanje vibracijama bolesti ili stresa; ili bilo kojoj drugoj nezdravoj rezonanciji tela. Na primjer, disharmonini zvukovi se mogu neutralizovati upotrebom istih zvukova. Vibraciona struktura tela igra jednu veoma vanu ulogu u procesu transmutacije. Na primer, rezonantno polje jednog kristala moe da potakne neku belanevinu da se ona promeni u drugi

oblik koji je mnogo korisniji telu ili da se telo lake adaptira na nju. Ovo se moe nazvati "modernom alhemijom", i to odgovara principima homeopatije. METODE SAMO-TERAPIJE Srednji mlaz svee, tople, jutarnje mokrae je najpotentniji. Njega moemo pomeati sa svee iscijeenim sokom od narane, iako je u sutini najbolje da se urin ne mea ni sa kakvom hranom ili napitcima. Urin treba uzeti jedan sat pre ili sat posle obroka. Oralne kapi sveeg urina mogu se staviti direktno ispod jezika. Preporuuje se da se prvog dana pone sa 1 - 5 kapi svee jutarnje mokrae, pa da se drugog dana doza povea na 5 - 10 kapi, a treeg dana, isto toliko ujutro i uvee, pre odlaska u krevet. Kada se ovek navikne, onda on postepeno moe da poveava dozu sve do koliine za koju smatra da postie zadovoljavajue rezultate. Najbolje urinoterapija pomae kod onih ljudi, kod kojih je unutranja sredina organizma jako pomerena na alkalnu bazu i traje totalno truljenje organizma. Najee se ovo deava u poodmaklim godinama. Zato i primena urinoterapije kod starijih ljudi daje izvanredne rezultate. Upoznavi sve prednosti i kvalitete urinoterapije ovek mora sam da odlui dali da je primenjuje ili ne. Poto sam Vas ukratko obavestio o urinoterapiji, toplo preporuujem mazanje hemoroida sopstvenim urinom.

AJURVEDA
Teko je pisati o razliitim tretmanima u leenju hemoroida a ne spomenuti indijsku medicinu Ajurvedu. Ajurveda je nauka o ivotu, iji se poeci gube daleko u prolosti. I dok se savremena medicina bavi boleu, ajurveda stavlja naglasak na ouvanje i unapreenje zdravlja, a leenja (inae izuzetno efikasnog) se primenjuju samo onda kada su preventivna sredstva iscrpljena. U staroj ajurvedskoj tradiciji za pojam zdravlja koristi se termin celina. Zivot se posmatra kao celina jedinstvo duha, tela, ponaanja i okruenja. Duhovni, mentalni aspekt ajurvede predstavlja mentalni postupak normalizacije psihofiziologije osobe. Telesni pristup daje izuzetan znaaj ishrani koja mora biti prilagoena individualnoj konstituciji oveka. Pri tome se u obzir uzimaju starost, snaga, varenje, vreme dana, godinje doba, poreklo i stepen istote namirnica i pia, kao i njihove prikladne kombinacije, nain pripreme hrane, okolina u kojoj se jede, aktivnosti posle obroka i drugo. Specijalni fizikalni metodi imaju za svrhu sezonsko ienje tela od nakupljenih toksina iz metalikih procesa, koji se nisu oslobodili redovnim putem. Osim toga, ovi specijalni fizikalni postupci pripremaju telo za maksimalno iskoritavanje posebnih dijetetskih dodataka, ija je svrha da ojaaju integritet organizma, odre vitalnost i promoviu dugovenost Ajurveda smatra da univerzum izvire iz nemanifestiranog okeana kosmike inteligencije, jedinstvenog polja prirodnih zakona, koji su predstavljeni kao 5 elementa; prostora, vetra, vatre, vode i zemlje. Odnos ovih elemenata u telu odreuje konstitucionalni tip kojem ovek pripada. U ajurvedi se iznosi uenje o dve energije; Purua (Jin) - mukoj i Prakriti (Jang) enskoj (identino s kineskom teorijom o jin-jang s premetenim znacima, ali s istom sutinom). Grau tela ini 5 spomenutih elemenata. Osnovna graa individuuma genetski je odreena i ostaje nepromenjena tokom celog ivota. Kombinacija elemenata koji su prisutni kod roenja

ostaje postojana. Meutim, kombinacija elemenata koji upravljaju dugotrajnim fiziopatolokim promenama u telu varira u zavisnosti od promena spoljne sredine. U ivotu svuda se deava neprekidno uzajamno delovanje meu spoljnom i unutranjom sredinom. Spoljna sredina ukljuuje u sebe kosmike sile (makrokosmos), a unutranje sile (mikrokosmos) upravljaju principima vata pita kapha. Saglasno Ajurvedi osnovni principi ozdravljenja sastoji se u tome da ovek moe stvarati ravnoteu unutranjih sila koje deluju u oveku i menjajui dijetu i ivotne navike i na taj nain se suprotstaviti promenama spoljne sredine. Na primer, godinja doba su razliita i zahtevi prema organizmu u razliitim sezonama su takoe razliiti. Nije dozvoljeno isto iveti i isto se hraniti leti i zimi. Adaptacija organizma prema spoljnoj sredini, takozvana bioritmologija je uslov za zdrav ivot. Prema ajurvedi u telu funkcioniu tri osnovna dinamika principa, tzv. doe: vata, pita i kapha, koje predstavljaju izraz odnosa i prisutnosti pojedinih elemenata od kojih je telo izgradjeno. Pojednostavljeno, zdravlje je ravnotea ova tri principa, a bolest - poremeaj ravnotee. Svaka se bolest pri tome posmatra ne samo simptomatski, ve u odnosu na poremeaj doa. Ovo ini sutinu ajurvedske dijagnoze i tretmana. Ajurvedski strunjaci prvenstveno usmeravaju panju na postizanje energetske ravnotee, a tek sekundarno na eliminaciju simptoma. Stari indijski lekari (vaja) priznavali su sposobnost organizma da se u potpunosti obnovi posle bolesti, a takoe mogunost oveka postii podmlaivanje i proiveti dug i zdrav ivot. Ajurveda je nauka o samoizleenju, nauka o zdravom i dugom ivotu. Glavni princip Ajurvede jeste u tome da svest ini jako delovanje na telo i oslobaanje od bolesti zavisi od toga da li smo uspostavili kontakt s naom sveu i doveli je u ravnoteu a zatim saoptili ovu ravnoteu naem telu. Ovo stanje izbalansirane svesti poboljae nae zdravlje bre i bolje od svakog imuniteta. Kod planiranja i realizacije ozdravljenja, ovek mora odrediti svoju individualnu konstituciju, uzeti u obzir svoju starost i uticaj godinjih doba na organizam, a takoe i aktivnost organa u odreeno vreme godine. U suprotnom moete naneti tetu svom organizmu. Sem telesnog i fizikog imuniteta svi mi moemo pruiti jak emocionalni otpor bolesti. Vi moete biti zdravi samo toliko koliko vi smatrate to moguim. Ajurveda ui da je ovek mali svemir, mikrokosmos i njegovo postojanje je individualno neodvojivo od makrokosmosa. PRAKTINI SAVETI PO G. MALAHOVU ajurveda 1. Najbolje vreme za leenje nekog organa je vreme njegove najvie aktivnosti u godini. 2. Preventivno podravajte svoje slabe organe u periodima suprotnim njihove aktivnosti. Srce podravajte zimi, bubrege leti, plua na jesen, eludac u periodu izmeu sezona. 3. Nikada ne stimuliite prirodno jake organe, oni e jo vie ugnjetavati suprotne slabe, stimulacija bubrega zimi jo vie ugnjetava srce, a stimulacija srca leti e loe uticati na slabe bubrege. Isto se tie jetre i plua. 4. Najbolje vreme za ienje jetre je njen sedamdesetdvodnevni period aktivnosti kad je 12 14 lunarni dan. 5. Kod ozdravljenja neophodno je prvo oistiti organizam. 6. Neophodno je odrediti svoju individualnu konstituciju. 7. Obratite panju na bioritmike faktore.

8. Me zaboravite da se veina uzroka oboljenja nalazi u biopolju oveka i ako budete delovali samo na fiziko telo zanemarujui psihu, neete imati uspeha. 9. Kad ponete ozdravljenje organizma nemojte uzimati rafinisanu, neprirodnu hranu. 10. Pokuavajte da izbegnete negativan uticaj najblie svoje okoline koja moe biti neprijateljski raspoloena prema vaem pokuaju menjanja naina ivota. Ajurvedsko gledite na hemoroide Ako kod pranjenja osetite bol ili primetite krvarenje, ako se pojavljuju esti grevi i modrice na nogama i ako vae telo ima neprijatan miris, znai da organizmu nedostaje magnezijum. Morate hitno promeniti nain ishrane tako da ona sadri to vie namirnica bogatih magnezijumom. Osnovni izvori magnezijuma su: zeleno lie povra, orasi, badem, cikorija, nana, zelena salata, masline, perun, kikiriki, krompir, bundeva, ljive, ovas. Raeni hleb, paradajiz, mekinje, sirovo umance. Pojava hemoroida ukazuje i na nedostatak vitamina K. Vebe za leenje hemoroida - Ajurveda Ove vebe treba raditi ujutru posle spavanja, uvee pred spavanje i ako postoji mogunost, jo 1 2 puta dnevno. 1. Sedite na kraju stolice, noge ukrstite. Stiskajui zadnji otvor, uvlaite crevo 2 3 cm (20 puta). 2. Istu vebu uradite u brzom tempu 40 50 puta. 3. Lei na stranu masirati analni otvor nekoliko minuta. Kada je ljutnja dominantna lako se uznemirimo i ne moemo da kontroliemo reakcije, impulsivni smo, nekontrolisani i esto nasilni. Zbog toga se dobijaju ir na elucu, migrene i hemoroidi. STARI I NEOBINI RECEPTI PROTIV HEMOROIDA Ranije su se leili na sledei nain: u debeli up od gline naliti 1 lit mleka. Staviti 4 velike glavice crnog luka i poklopiti. Staviti u rernu nekoliko sati. Izvaditi. Poklopiti tako da u centar ostane oko 5 cm. nad ovim otvorom grejati anus dok ima pare. Posle toga namazati anus vazelinom spolja i unutra. 6 sati pre seanse popiti aj za ienje. Ponoviti seansu posle 3 dana. Dovoljna su 3 4 grejanja. Cink oksid je stari lek koji se nanosi na spoljanje ili visee hemoroide, radi zarastanja i preventive. epii od leda. Napraviti kalupe od papira. Napuniti s vodom i staviti u zamrziva. Pre stavljanja vrh epia umoite u toplu vodu, skinuti papir i staviti epie u anus. U poetku drati epi pola minuta a posle 3 5 dana po 5 minuta. Prokuvati 2 lit vode. Rastvoriti u kipuoj vodi 175 gr stipse. Poklopiti tako da u centar ostane oko 5 cm. nad ovim otvorom grejati anus dok ima pare. Posle toga namazati anus vazelinom spolja i unutra i obavezno popiti purgativno sretstvo. Neki savetuju da se najpre oiste creva a posle raditi progrejavanje. Raditi ne ee nego 1 put nedeljno. Obino su 2 3 grejanja dovoljna. 1 lit hladne vode sipati u lavor i izvesti sedeu kupku u trajanju 1 - 5 min. Proceduru izvoditi 2 puta dnevno, ujutru i uvee. Dobro je dodati u vodu nekoliko zrna hipermangana da voda dobije blagu roze boju. Kvasiti tampone u hladnoj vodi i stavljati na vorie; kada se zagreju zameniti ih. Upotreba hladne vode kod hemoroida znatno olakava stanje bolesnika.

Na dobro opran zadnji deo tela namae se eten-alva a malo stavi i u anus (mogue je koristiti i jokirski puding). Preko toga stave se iste krpe od lana (najbolje povoji za bebe), da se preko noi ne uprlja posteljina. Ujutru se dobro oprati a tretman ponoviti uvee i tako do potpunog izleenja. Staroengleski lek Balama od pua mau hemoroide, te vele da e proi. Ili pak ai pomeaju sa vinom i time mau hemoroide. Bosanski recept NETO IZ ISTORIJE HEMOROIDA Indijski kesten stavljan je o vrat ili pupak, spreavao je nastanak hemoroida (Galien). Krastava aba se takoe nosila kao amajlija. O tome Montenegro kae: "Ova sretstva su sram oveanstva, poto, ako zbilja lee, ona potvruju nae neznanje, a ako ne lee, potvruju nae praznoverje". Feliks operie Luju XIV fistulu oko anusa, kao posledicu hemoroida, zlatnim noem koji se i danas uva u muzeju. Od hemoroida su bolovali reformator Martin Luter i Austijanac Don Huan, pobednik kod Lepanta, koji je umro 4 sata posle operacije hemoroida. Francuzi su izgubili bitku kod Vaterloa samo zato to se Napoleon Bonaparta zadrao u etnji zbog hemoroida do 10 asova, pa je bitku poeo sa prilinim zakanjenjem. Navode i sluajevi stanovnika odreenih seoskih oblasti u srednjoj Aziji meu kojima ne postoje zabeleeni sluajevi pojave hemoroida, a smatra se da je razlog to to su oni od detinjstva naueni odgovarajuoj i temeljnoj higijenskoj proceduri.

OPSTIPACIJA
Opstipacija je oteano ili retko pranjenjenje creva. Stolica je tvrda, speena, a bolesnik ima utisak nedovoljne ispranjenosti creva. Opstipacija moe biti akutna, iji je uzrok organske prirode, pa se u veini sluajeva lei hirurki. Hronina opstipacija je esto udruena sa sistemskim bolestima, a esto je praena nervnim poremeajima i oboljenjima. Najee se javlja usled poremeaja u crevnoj pasai. Atonija debelog creva razvija se od detinjstva. Zbog trovanja zidova debelog creva i rastezanja izmetom, ivci i miii debelog creva toliko se paraliu da ne odgovaraju na normalni refleks; peristaltike nema. Zbog toga se defekacija vri s velikim kanjenjem. Od 100 bolesnih ena 95 pati od zatvora. Kada je kod beba u pitanju opstipacija onda se primenjuje masaa stomaka u smeru kazaljke na satu. Masau kod starije dece zameniti aktnivnim fizikim vebama. Disanje ustajalog vazduha, iznenadne glavobolje, vrtoglavica, apatija, pospanost, teina u donjem delu trbuha, nadimanje, bolovi, kranje u stomaku, smanjenje apetita, razdraljivost, mrane misli, teka i nedovoljna stolica sve su to znaci zatvora.

Jedan od najeih razloga zatvora je unoenje visokokalorine hrane malog obima. Loa navika utoljavanje gladi sendviima i kafom dovodi do toga da se u crevima stvara mala fekalna masa koja ne izaziva refleks pranjenja. Zbog doga nema stolice po nekoliko dana. Meutim, i kod normalne stolice veina ljudi pati od skrivene forme zatvora. Kao rezultat nepravilne ishrane, to jest, preteno kuvane hrane s puno skroba bez vitamina i mineralnih elemenata (krompir, peciva od belog brana, slatkii) zajedno s belanevinama (meso, kobasice, sir, jaja, mleko), hrana prolazi kroz tanko crevo i ostavlja na zidovima opnu fekalija talog. Nagomilavanjem u faltama depovima (divertikulama) debelog creva od ovog taloga se stvara fekalno kamenje (u crevima se usisava do 95% vode). U debelom crevu nastaje proces truljenja i vrenja. Toksini produkti ovog procesa zajedno s vodom dospevaju u krv i izazivaju crevnu intoksikaciju. Dr Lamur izjavljuje: Moemo biti potpuno sigurni da je osnovni razlog za 90% tekih oboljenja od kojih pati oveanstvo, zatvor i zadravanje fekalnih masa koje moraju da se izbacuju iz organizma. Dr Poe pie: Ustanovio sam da je kod ena obolelih od raka dojke u 9 sluajeva od 10 primeena zadrka u radu creva. Ako bi pre 10 15 godina pre oboljenja bio sproveden odgovarajui profilaktiki rad, one nebi dobile tumor dojke a ni rak neke druge vrste. Jedna od komplikacija zatvora kod starijih ljudi je takozvana fekalna impakcija, to znai stvaranje neke vrste epa u zavrnom delu debelog creva sa lanom dijarejom. Fekalna impakcija se esto opisuje kao posledica mentalnog i fizikog propadanja stare osobe. Leenje pacijenata sa ovim tegobama nije lako s obzirom na to da dananja medicina skoro ne moe da utie, dok se uticaj lekova moe eliminisati. Zatvor ne mora da bude samo posledica leenja neke bolesti, ve i rezultat prekomerne i nekritine upotrebe sretstava za ienje (laksative). Kada se pacijent u godinama obrati gerijatru za pomo, obino dobija tri saveta: treba uspostaviti isezli fizioloki refleks (svaki dan u toalet u isto vreme), poveati koliinu dijetalnih vlakana u ishrani (ohrabriti bolesnika da napusti u veini sluajeva nekorisne dijete za gastritis i kolitis) i na kraju treba napraviti paljivu reviziju terapije za sve pridruene bolesti. Obino se preporuuje 6 60 gr biljnih vlakana dnevno, to u poetku kao rezultat moe izazvati nadimanje i smetnje u varenju, ali to kasnije obino prolazi. Stariji obino imaju slabiji oseaj ei i uzimaju manje tenosti, pa ih treba podsticati da poveavaju koliine vode za pie. Laksative valja upotrebiti tek kod neuspeha ovih preporuka i metoda. Za hronino uzimanje laksativa najpoviljnija je laktuloza. Parafinsko ulje nije pogodno zbog ometanja absorpcije vitamina rastvorljivih u mastima. Hrana deluje kao prirodni laksativ na nekoliko sloenih naina. Hrana bogata vlaknima, kao mekinje i povre, poveava zapreminu crevnog sadraja, uglavnom upijajui i zadravajui vodu, stvarajui meku stolicu koja kroz debelo crevo prolazi lake i bre. Vlakna poveavaju masu stolice, jer veina njih ostaje neprevarena. Zatim, grube estice vlakana mehaniki izazivaju nervne reflekse u zidu debelog creva, pokreui crevno pranjenje. Ostala hrana koa to su kafa i suve ljive hemiski podstiu pokrete creva. Potrebno je takoe da unesete puno tenosti da bi stolica bila meka. Spreavajui opstipaciju prirodnim putem, vi smanjujete rizik od nastanka ili ponovne pojave hemoroida, proirenih vena i divertikula (proirenja u crevu) sve ih opstipacija pogorava. U terapiji hroninih opstipacija danas se najvie koriste biljni polisaharidi (oni pretstavljaju najveu grupu proizvoda obuhvaenu pojmom dijetna vlakna). Zavisno od strukture i sadraja eera, polisaharidi upijaju vodu i viestruko poveavaju svoju zapreminu. Deluju mehaniki, poveavaju zapreminu sadraja creva i pritiskom, lokalno, izazivaju pojavu peristaltikih pokreta. Takoe, smanjuju kompaktnost crevnog sadraja i olakavaju proces defekacije. Delovanje nastupa 6 12 asova posle primene.

Primena dijetnih vlakana zahteva odreeni vremenski period (4 6 nedelja) za formiranje odgovarajue crevne flore i potpuni efekat delovanja. Posle tog perioda prestaju neeljena dejstva, koja, u poetku, prate primenu tih proizvoda; nadutost, pojavu gasova, podrigivanje. Korienje ovog tipa laksantnih sretstava (slino je i sa namirnicama bogatim vlaknima i dijetalnim suplimentima) mora biti praeno unosom vee koliine tenosti. Biljna vlakna uvaju srce, debelo crevo i liniju Biljna vlakna su veinom kompleksni ugljeni hidrati, ali ne sadre skrob. Pojavljuju se u svoj biljnoj hrani: povru, vou, zrnevlju i mahunarkama. Ishrana bogata biljnim vlaknima titi od sranih bolesti, raka debelog creva i dijabetesa, ali to ne podrazumeva jednu arobnu namirnicu, nego kombinaciju svih njih. Ukljuivanje biljnih (zovu ih jo i dijetalnim) vlakana pokazalo je smanjenu potrebu za unoenjem masti, holesterola i eera. To, drugim reima, znai da vlakna pomau i kontrolu teine, odnosno uvaju liniju. Vlakna poboljavaju varenje zadravajui celovitost elijskih zidova organa za varenje. Ona ubrzavaju prolazak hrane kroz digestivni trakt i stimuliu varenje hranljivih materija, to pomae da se olaka ili sprei zatvor. Smatra se da biljna vlakna spreavaju nastanak raka debelog creva razblaivanjem, vezivanjem i brzim odstranjivanjem potencijalnih karcinogena iz organizma. Biljnih vlakana ima dve vrste: rastvorljivih i nerastvorljivih. U prvoj grupi su pektini, kojih ima u mesu plodova, a u drugoj celuloza, smetena u ljusci. Vlakna takoe sniavaju nivo holesterola u krvi tako to vezuju u, emulzifikator koji pomae u apsorpciji masti i holesterola. S manje raspoloive ui, apsorpcija masnoa i holesterola se takoe smanjuje, a time i koncentracija holesterola u krvi opada. Dijabetiarima vlakna pomau jer usporavaju apsorpciju glukoze. Rastvorljiva vlakna mogu uhvatiti u zamku hranljive materije i odloiti njihovo naputanje stomaka, dakle, odlau apsorpciju i izazivaju umeren insulinski odgovor, a time i umeren rast nivoa eera u krvi. Zbog toga im se, posebno preporuuje da jedu boraniju, ali i sve druge namirnice koje sadre biljna vlakna. Najvanija biljna laksantna sretstva koja se danas koriste za terapiju akutnih opstipacija jesu biljke i odgovarajui ekstrati koje sadre antanoide (poveavaju peristaltiku creva i poveavaju sadraj vode u debelom crevu). Preporuuje se: svee voe, svee zeleno povre, suve ljive i smokve, biljna ulja, kiselo mleko, nepreraene itarice, laneno seme, mahunasto povre. Zabranjeno je: prena mast, hrana koja fermentuje ili nema ljusku, slatkii, sok od limuna, gazirana pia. vajcarski lekar Kleler ukazuje na posledice opstipacije: - eludac: gubitak tonusa, oputanje, ir, rak, neprijatan miris iz usta. - Bubrezi: kamenac, bubreni grevi. - Nervni sistem: nesanica, depresija, poveana razdraljivost, gisterija. - Noge: venozni zastoji krvi koji dovode do varikoznog proirenja vena. - Debelo crevo: hemoroidi, maligni tumor. - Jetra: zastoj u jetri, kamen u ui, intoksikacije u vezi s jetrom, slepo crevo. - Krv: malokrvnost, promena sastava krvi. Donji stomak: razni zastoji krvi koji dovode do hroninih oboljenja polnih organa (jajnici, zavaljena materica). - Koa: osipi razliitog porekla. Opasnost taloenja fekalnih masa po zidovima creva preti kada ne postoji nikakvo proiavanje izmeu omotaa debelog creva i krvotoka: lagano se otrovi neposredno izlivaju u krv i raznose po celom organizmu pre nego to stignu do organa za izluivanje jer je propustljivost zidova debelog vreva vrlo velika.

Kontraindikacije za primenu laksantnih sretstava. - preosetljivost na neki od sastojaka. - Trudnoa i dojenje. - Akutni hirurki abdomen. - Abdominalni bol nepoznatog porekla. - Ulceracije, promene na sluznici, zapaljenski proces u organima digestivnog trakta - Mehanike opstrukcije ili suenje creva i drugih delova gastrointestinalnog trakta. - Krvarenje iz rektuma. Mere opreza Dugotrajna primena laksativa, naroito onih koji, kao to su list sene, dovode do jedne vrste navikavanja i lenjosti creva (gubitka prirodnog refleksa defekacije). Biljni lekovi iz grupe zapreminskih laksantnih sretstava moraju se uzimati sa dosta tenosti (najmanje 10 puta vei volumen u odnosu na zapreminu preparata) da nebi dolo do dodatne opstipacije. Kod dijabetiara treba oprezno primenjivati zapreminske laksanse, zbog njihovog uticaja na resorpciju glukoze. Neeljena dejstva kod primene biljnih laksantnih sretstava: - dijareja. - Grevi i bolovi u abdomenu. - Pojava gasova, nadutost, opstipacija tokom prvog meseca redovne primene preparata na bazi dijetetskih vlakana i zapreminskih laksantnih sretstava. - Disbalans elektrolita, naroito gubitak kalijuma. - Intenziviranje menstrualnih krvarenja. - Pojava albuminurije i hematurije. Interakcija biljnih laksantnih sretstava sa drugim lekovima - istovremena primena sa diureticima i kortikosteroidima moe da dovede do znatnije neravnotee elektrolita, naroito gubitka kalijuma. - Potenciranje delovanja antiaritmika i kardiotoninih lekova. - Blokatori kalcijumovih kanala onemoguavaju delovanje antranoidnih laksantnih droga i lekova Kod opstipacije takoe treba posumnjati na blagi nedostatak vitamina B 1 tiamina, ili zbog preterane upotrebe sintetilkog vitamina D. Mleko i kalcijum. Kod nekih ljudi, mleko i sir mogu postati izraziti izazivai opstipacije, verovatno zbog kalcijuma, upozorava dr uster Ljudima koji naginju opstipaciji esto nedostaje magnezijum. Uzimanje 200 200 mgr magnezijuma dva puta dnevno ne samo da e pomoi peristaltikoj aktivnosti gastrointestinalnog trakta, nego e se okomiti i na druge nedostatke. Ishrana: folna kiselina, pantenonska kiselina, magnezijum i ishrana bogata vlaknima. Prehrambeni izvori ovih vitamina i minerala su: Folna kiselina kajsije i zeleno lisnato povre. Pantenonska kiselina digerica, jaja, avokado. Magnezijum pasulj i drugo suvo zrnevlje, beli luk i ratika. Laksativi i karminativi: bisakodil, natrijum pikosulfat, senozidi, glicerol u mikroklistiru, laurilsulfoacetat + glicerol Spastika opstipacija: skopolamin butilbromid Svakog jutra na tate progutajte 3 kafene kaiice istog meda u sluaju hemoroida med od ruzmarina.

Piti aj od sene ili uzimati pre spavanja kafenu kaiicu topljenog putera u ai vrelog mleka. Dijetalna surutka: u nemetalni sud staviti jogurt ili kiselo mleko i kuvati na pari na slaboj vatri. Kada se pojavi sir u njemu napravite rupu i staviti u nju neslatko i beskrobno povre perun, miroiju, celer, pakanat, kupus, rotkvice, lie bokvice i sl. Moe se staviti beli i crni luk, samo u tom sluaju treba due kuvati. Skinuti sa vatre i ostaviti da odstoji 10 min. izdvojiti surutku i piti je 10 20 min pre jela ili umesto jela. U teglu od 1 litra sipati pola litra jogurta ili kiselog mleka i staviti povre svee ili sueno, promeati I preliti kipuom vodom. Posle 10 15 min tenost s vrha popiti. Ponovo preliti vrelom vodom meavinu jogurta i povra. Promeati i piti. Uljani klistir: poeti s 6 supenih kaika i postepeno doi do 12 kaika zejtina. Klistir mora biti topao. Puna supena kaika meda se meanjem rastopi u olju za belu kafu u kojoj je topla voda i odmah se popije. Pola sata posle toga moe se jesti. Ovo ponoviti uvee pred polazak na spavanje ali opet na prazan stomak znai 3 sata posle veere (sutradan nebi trebalo biti daleko od klozeta). Ova upotreba meda je viestruko korisna; oslobaa od zatvora i ojaava ivce jer u dve pune kaike meda ima vie od 50 grama meda. Izmirna (Balsamum) - U ginekologiji je korien za leenje povreda uterusa nastalih prilikom poroaja i krvarenja iz materice. Zatim, korien je kao laksans i protiv "ognjice etvrtnice". Upotrebljen je i prilikom uzimanja lekova neprijatnog mirisa. 20 gr sumpora dobro izmeati sa 80 gr meda i uzimati po 1 2 kaiice dnevno. FITOTERAPIJA U LEENJU OPSTIPACIJE Samleveni slatki koren 15 - 20% Samlevenih plodova moraa ili anisa 15% Preienog apotekarskog sumpora 10% eera 50% U novije vreme dodaju se i samleveni cvetovi kamilice. aj od vodenog majorana: 30 g seckanog suvog korena na 1 litar vode, kuvati 2 minuta i ostaviti da odstoji 15 minuta, po 1 olju pre 2 glavnog obroka aj od maline: 20 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 olje dnevno Sok od jasena: 2 ml pomeati sa jednom kafenom kaikom marmelade; ujutru na gladan stomak aj od burjana: 80 g suenih plodova na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, procediti; po 1/2 olje ujutru na gladan stomak i uvee pre spavanja aj od bobiaste paprati: 30 g na 1 litar vode, prokuvati, pa ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti; dobivena koliina dovoljna je za 2 dana; piti u caama aj od majske rue: 50 g suvih latica na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 olje dnevno aj od rai: 30 g zrna na 1 litar vode, kuvati 10 minuta; 2 olje dnevno aj od ladolea: 5 g biljke na 1 litar vode, kuvati 2 minuita i ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 puta na dan

Po 1 kaiku plodova kima, lodova korijandera, korena konjede i 8 kaika kore pasdrena Jednu supenu kaiku smee preliti aom kipue vode i ostaviti 20 minuta, pa procediti kroz gazu. Uzimati 1/2 - 3/4 ae nou. Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog lista nane, lista i cveta kantariona i lista matinjaka i sipati vrele vode. Ostaviti poklopljeno da se hladi, procediti i piti umesto vode. Po 20 gr anisa, moraa, slatkog korena, suvih ljiva i kore kruine. Dve supene kaike ove meavine popariti sa 300 gr kljuale vode, poklopiti, ostaviti 3 sata i odjednom popiti. Po 20 gr kruine, ploda pasdrena, slatkog korena, rizoma pirevine i plodova sene. Dve supene kaike ove smee kuva se 15 min u pola litra vode, ostavi celu no, ocedi, zasladi sa 4 kaike marmelade (ili pekmeza) od ljiva i popije pola izjutra, a pola uvee. Po 20 gr pirevine, slatkog korena, kruine, kamilice i moraa se pomea. Tri supene kaike smee se popari sa 400 gr kljuale vode, poklopi, ostavi 8 sati, ocedi i popije polovina izjutra a polovina uvee pre jela. Posle obeda jesti kompot od ljiva ili od smokava. Po 30 gr lia belog jasena i suvih ljiva, i po 20 gr razgona i sladia se pomea. Dve supene kaike smee kuva se 15 min u 400 gr vode, ostavi 2 sata i pola popije izjutra, a pola uvee. Po 1 gr moraa, anisa, cveta zove i 2 gr seninog lia pomeati i popariti s 200 gr kluale vode. Posle 2 sata ocediti i odjednom popiti. Jednu kaiku plodova zove preliti sa 2 dcl vrele vode i ostaviti da se ohladi. Procediti i piti posle jela. Po 20 gr matinjaka, nane, kruine. moraa i slatkog korena se pomea. 3 supene kaike meavine popari se sa pola litra kljuale vode, poklopi i ostavi da pre noi, pije se umesto vode. Po 100 gr lanenog semena i korena belog sleza i po 50 gr slatkog korena, kore kruine, moraa i nane. Dve supene kaike smee se popari sa 300 gr kljuale vode, odmah poklopi i ostavi na kraju tednjaka, ali da ne vri, 2 sata. Pije se uvee. Samleveni slatki koren 15 - 20% Samlevenih plodova moraa ili anisa 15% Preienog apotekarskog sumpora 10% eera 50% U novije vreme dodaju se i samleveni cvetovi kamilice. Staviti 1 kaiicu biljke divlje dan i no na 1 olju vode. Staviti na vatru da prokljua. Skinuti sa vatre i ostaviti da stoji 10 min. Piti 3 olje dnevno izmeu jela. Gorka detelina list 40 gr, kamilica cvet 40 gr, kruka kora 40 gr, slatki koren 20 gr, sena list 40 gr, orah list 30 gr Od ove meavine uzeti 1 supenu kaiku i staviti u 6 dcl hladne vode. Poklopiti i kuvati 8 - 10 min. Hladiti poklopljeno, procediti, zasladiti medom i piti 4 puta dnevno. 25 gr listova ljubiice preliti sa 1 lit kljuale vode, ostaviti poklopljeno 10 - 15 min. Procediti i piti 2 olje dnevno. Vilina kosica - Preporuivana je u laksativne svrhe radi uklanjanja prekomerne fleome i jeda iz organizma.

Po 30 gr slatkog korena, plodova pasdrena i moraa i 10 gr kore od kruine isitniti; 1 supenu kaiku ove smee kuvati 2 - 3 min u 2 dcl vode: kad se ohladi zasladiti medom i popiti. Ovo ponoviti 2 - 3 puta u toku dana. 2 ake smokava, 2 ake suvog groa, 2 ake jema, pola ake korena gospinog bilja i 3 lit vode. Prokuvati smokve, suvo groe i jeam u vodi 15 min. Doda se koren gospinog bilja pa se napravi smea. Ohladiti i procediti. U Kuvajtu se ova tenost uzima po pola olje ujutro i uvee. Od jednakih delova kamilice, lista sene i pitome nane napraviti smeu, pola supene kaike smee kuvati 4 min u 2 dcl vode i ostaviti da stoji poklopljeno 10 - 15 min. Ocediti i zasladiti po elji. Piti ujutru na tate i navee pre jela. Po 15 gr kore kruine i plodova pasdrena i po 10 gr moraa, kima, korena omana, sladia, angelike, sapunjae i lanenog semena, pomeati. 1 supenu kaiku meavine kuvati 2 - 3 min u 2 dcl vode. Ohladiti, procediti, zasladiti medom i popiti. Ovo initi 2 - 3 puta dnevno. Po 30 gr kore kruine i plodova estike i po 20 gr korena selena i sladia, pomeati. 1 supenu kaiku meavine kuvati 2 - 3 min u 2 dcl vode. Ohladiti, procediti, zasladiti medom, pa odjednom popiti. Ovo initi 2 - 3 puta dnevno. Po 25 gr moraa, anisa, kima i korijandera, stucati. 1 supenu kaiku meavine kuvati 2 - 3 min u 2 dcl vode. Ohladidi, procediti, zasladiti medom i popiti. Ovo initi 2 - 3 puta dnevno. Naroito je dobar i kod meteorizma. Po 25 gr kamilice, moraa, kima i cveta crnog trna, pomeati. 1 supenu kaiku smee kuvati 2 - 3 min u 2 dcl vode. Ohladiti, procediti, zasladiti medom i popiti. Ovo initi 2 - 3 puta dnevno. Ovaj aj je naroito pogodan kod dece. 20 gr kunice, 20 gr sporia, 40 gr hajduke bele trave, 10 gr bele oajnice, 10 gr petrovca. Navedene suve biljke u navedenim koliinama isei, a zatim svu meavinu podeliti na 6 delova. 1 deo staviti u 1 lit hladne vode i kad uzavri da vri 5 min. im se ohladi, procediti, sipati u flau i piti 3 puta dnevno pre jela po au od 100 gr bez eera. Ne zagrevati. Kad se upotrebi 1 deo kuvati drugi, i tako svih 6 delova. Sena list 30 gr, sladi koren 30 gr, anis plod 30 gr, pasjakovina plod 20 gr, kruina kora 20 gr 1 supenu kaiku meavine popariti sa 2 dcl kljuale vode, posle 20 min procediti pa piti uvee po 1/2 - 3/4 ae kod opstipacije. Kruina kora 40 gr, korijander plod 50 gr, sladi koren 5 gr 1 supenu kaiku meavine popariti sa 2 dcl kljuale vode, posle 20 min procediti pa piti uvee po 1/2 - 3/4 ae kod opstipacije. Kruina kora 60 gr, sladi koren 20 gr, divlja miroija plod 10 gr, anis plod 10 gr Piti po 1 oljicu odvara 2 puta dnevno pre jela kod opstipacije. Kruina kora 15 gr, seme lana 30 gr, beli slez koren 25 gr, divlja miroija plod 15 gr, sladi koren 15 gr Piti po 1/ 2 - 2/3 ae tinkture# uvee posle jela kod opstipacije izazvane atonijom creva. Kruina kora 60 gr, kopriva 20 gr, orlov nokat 20 gr Piti po pola ae tinkture# uvee. Kruina kora 50 gr, kim 10 gr, orlov nokat 20 gr, gorka detelina list 20 gr Piti po pola ae tinkture# uvee.

Kruina kora 25 gr, seme lana 25 gr, breza list 25 gr, kopriva list 25 gr Piti po 1 olju odvara 3 puta dnevno posle jela kod osipa koe izazvane hroninom opstipacijom. 20 gr biljke ladole preliti sa 100 ml 70% alkohola i ostaviti da odstoji 2 nedelje. Procediti i piti po 15 - 30 kapi 2 - 3 puta dnevno kao diuretiko i laksativno sretstvo. Cvetovi zove i plodovi pasjakovine (kruine) u jednakom odnosu. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 min na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Kodo opstipacije ujutru i uvee piti po 1 au. Cvet zove 2 dela, plod anisa 1 deo, kora kruine 2 dela, Plodovi miroije 2 dela Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 1 - 2 sata. Posle ruka i veere popiti po 1 au. Cvetovi zove, plodovi divlje miroije, koren sladia, danino, list bele breze, kora kruine sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 min na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Piti u gutljajima u toku dana kod osipa izazvanog hroninom opstipacijom. Koren zejeg trna 20 gr na 100 ml 70% alkohola ostaviti da odstoji 7 - 10 dana, procediti i uvati u tamnoj staklenoj boici na prohladnom mestu zatienom od sunca. Piti po 1 kafenu kaiicu 2 - 3 puta dnevno pre jela. Propisuje se kao laksativno sretstvo. Alkoholatura deluje stimulativni na kardiovaskularni sistem smanjuje propustljivost i krhkost kapilara, poveava tonus creva, uzima se kod hemoroida, hronine opstipacije, pukotina sfinktera (miia), smanjuje arteriski pritisak, otoke, vorove hemoroida, zaustavlja krvarenje. Koristi se i kao diuretiko sretstvo kod postojanja kamena, kod kostobolje, upale bubrega I mokrane beike i kamena u mokranoj beici. Med 300 gr, sok od aloje 150 gr Pre odrezivanja listova aloju ne zalivati 2 nedelje. Iscediti sok iz listova aloje i pomeati sa medom. uvati u friideru i uzimati po 1 supenu kaiku 2 puta dnevno, ujutru nate i uvee. 2 kaiice isitnjenog korena maslaka preliti aom hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 8 sati. Piti po 1 oljicu 4 puta dnevno pre jela. Koren revnja se koristi u medicinske svrhe a priprema se u jesen. Koren se dobro opere, izree na komadie i sui na temperaturi ne vie od 60 C. Koren sadri tanin i druge bioloki aktivne supstance. Praak od korena revnja koristi se kod raznih bolesti. U malim dozama (o,o5 - 0,2 gr) ima vezivno dejstvo i pomae kod gastritisa sa smanjenom kiselinom, kod dijareje. Prosena doza (o,2 gr) deluje kao sretstvo za stimulaciju luenja ui, velike (o,2 - 2 gr) kao blagi laksativ kod atonije creva, spazmatine opstipacije, za omekavanje stolice kod hemoroida. list ljute metvice 15 gr, kantarion 30 gr, seme miroije 15 gr, cvetovi hajduice 15 gr, list gorke deteline 20 gr 2 supene kaike meavine preliti sa 2 ae vrele vode, ostaviti 2 sata procediti. Dobijena koliina je dnevna doza, koju treba uzimati nekoliko puta po 1 - 2 supene kaike. List koprive 1 deo, cvetovi hajduice 1 deo, kora kruine 3 dela 1 supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 min, ostaviti pola sata procediti. Piti po pola do 1 ae uvee kod opstipacije. Vreme leenja - 2 nedelje; po potrebi bonoviti terapiju. Latice od crvenih rua i breskvinog cveta uzeti u jednakim delovima, dobro pomeati i od te meavine pripremiti sirup. (Sirupu se uglavnom prave, tako da se od biljaka skuva aj, procedi se a tenost pomea sa medom. Kuva se polako dok se ne napravi gusti sirup). Deci koja imaju

zatvor davati svake druge veeri po 1 kafenu kaiicu pre spavanja. Ovaj sirup blago deluje i ima umirujue dejstvo. kore kruine 20 gr Ovu koliinu kore kuvati u 2 dcl vode i ukuvati do 1 dcl. Onda dodati obinog sirupa (eernog) 50 gr. Uzimati uvee po 2 - 4 kaike pre spavanja. Piti pre doruka, ruka i veere po 50 gr ricinusovog ulja. Ako ne doe do otvaranja stolice, opet piti. Da bi ricinus bolje delovao treba naizmenino etati i sedeti po 2 sata. Jesti pre doruka, ruka i veere po 2 - 3 peene jabuke. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista nane, lista i cveta hajduice, cveta trnjine, cveta zove i cveta kamilice. Sve to izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 250 gr pre doruka, ruka, veere i pre spavanja. Piti 5 dana. Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog rizoma slatke paprati, rizoma pirevine i kore kruine. Sve to izruiti u 1 lit vrue vode. Skloniti lonac u stranu da bude poklopljeno 3 sata. Procediti pa piti po 250 gr pre doruka, ruka, veere i pre spavanja. Koristiti 5 dana. Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog lista i cveta hajduice i oljutenih ljuski jabuke. Sve to izruiti u 0,6 lit vrue vode. Skloniti lonac u stranu da bude poklopljeno 2 sata. Procediti pa piti po 200 gr pre doruka, ruka, veere. Koristiti 5 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista nane, cveta zove, kore kruine i lista i cveta hajduice. Sve to izruiti u 0,6 lit vrue vode. Skloniti lonac u stranu da bude poklopljeno 2 sata. Procediti pa piti po 200 gr pre doruka, ruka, veere. Koristiti 5 dana. Aloja, pasdren, kruina i sena. Sve ove biljke sadre snane prirodne laksativne hemikalije koje se nazivaju antrahinoni. Uz odreene ograde, Komisija E preporuuje sve ove biljke za leenje hronine opstipacije. Preporuka je da bilo kojoj od ovih biljaka koje sadre antrahinone pribegnete tek u krajnjem sluaju. Trebalo bi da pokuate s ishranom bogatom vlaknima, i drugim blaim lekovitim biljkama pre nego to posegnete za nekom od ovih biljaka. Svaka biljka koja sadri antrahinone moe da ima jako neprijatno dejstvo. Ukoliko koristite pasdren ili kruinu (uglavnom se koristi kora), gledajte da to bude stara kora. Antrahinoni koji se nalaze u sveoj kori iritiraju digestivni trakt i mogu da izazovu krvavu dijareju i povraanje. Laksative na bazi antrahinona ne bi trebalo upotrebljavati dugotrajno, kao ni u trudnoi i tokom dojenja. Ukoliko koristite ove laksative due vreme moete da postanete zavisni od njih. Zbog toga ih nazivamo poslednjim pribeitem. Napraviti pire od 3 stabljike rabarbare bez lia. Dodati 1 olju soka od jabuka, 1/4 oljutenog limuna i 1 kaiicu meda. Dobiete gust napitak koji bi mogao da deluje. Dr Ronald Hoffman ima ispravno gledite to se tie rabarbare. Ona sadri prirodnu laksativnu supstancu koja je skoro ista kao ona koja se nalazi u kruini i u seni. Takoe sadri velike koliine vlakana. Meutim, vodite rauna o tome da njeno laksativno dejstvo moe da bude prilino snano; moda bi prvo trebalo da isprobate neke druge metode. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista nane, lista i cveta hajduice i 2 kaike lista matinjaka. Sve to izruiti u 0,6 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Piti 10 dana. aj od korena tavelja je, kau Kinezi, blagotvoran napitak kod stanja opstipacije: ne, deluje laksativno, ve pre kao sretstvo za normalizaciju crevnih aktivnosti. Mada se koren i kore raznih biljaka uvek kuvaju dugo da bi se izvukli aktivni elementi, delikatan koren tavelja je izuzetak i on se nesme kuvati. aj se priprema na taj nain to se kaiica iseckanog korena prelije oljom

kljuale vode; posle pola sata se procedi. Po 1 oljica toga aja (podgrejanog) uzima se 3 4 puta dnevno. Ali ta doza nije strogo pravilo; kineski travari naglaavaju da se problem opstipacije razlikuje od oveka do oveka, pa e nekome biti dovoljne tri aice dnevno, a drugima vie. aj se, u stvari, moe piti slobodno jer je potpuno nekodljiv. Ipak se preporuuje, kad kura ajem zapone da se ne prekida dok se ne oseti poboljanje. U jednoj veoma staroj knjizi o lekovitom bilju, stoji zapisano: da se kod gojaznih vodopijom postiu izvanredni rezultati, zato to se normalizuje varenje i dobro prazne creva. Kod gojaznosti piti 2 olje aja dnevno. Gospino bilje (slatki koren). U kineskoj farmakopeji igra veoma znaajnu ulogu, gde se, kao i na Zapadu upotrebljava kao diuretik i laksans. Pomeati 2 kaike meda, 100 gr rendane kuvane cvekle i 2 kaike maslinovog ulja. Smesu podeliti na 2 dela. Jedan deo uzeti ujutru na prazan stomak i posle toga popiti pola ae hladne vode. Drugi deo uzeti pre spavanja i posle toga popiti isto pola ae hladne vode. Ukoliko postoji hronian zatvor mogu da se primenjuju specifine kure sa krompirom. Bolesnik ujutru uzima peeni krompir sa kafom, a u podne i uvee druga jela sa krompirom (najbolje u kaastom obliku). Po pravilu, treeg dana se javlja normalna i obilna stolica, bez bola i greva u crevima. Piti naliv od listova bosiljka 3 prstohvata za 1 oljicu. Piti naliv od listova ili odvar od listova i semenki komoraa 2 prstohvata za 1 oljicu. Piti naliv od jasenovih listova 4 prstohvata za 1 oljicu. Piti naliv od korenja, listova i cvetova crnog sleza 4 prstohvata za 1 oljicu. Piti naliv od listova i cvetova razlika 2 prstohvata za 1 oljicu. Moete imati poverenja i u sladi, bili u obliku praka od korenja, bilo u obliku tapia za sisanje, odvara od korenja 2 prstohvata za 1 oljicu. Za laganu opstipaciju piti jednostavan naliv od kore pasjakovine 2 prstohvata za 1 oljicu. Za jaku opstipaciju piti meani naliv na osnovu krkavine pripremljen na sledei nain za 1 oljicu od 2,5 dcl: 1 prstohvat kruine - stucane 1 prstohvat komoraa - semenke 1 prstohvat belog sleza listovi i cvetovi 1 prstohvat nane listovi i cvetovi 1 prstohvat rua - latice 1 prstohvat alfije listovi i cvetovi U sluaju zaista jake i uporne opstipacije staviti 5 prstohvata kore kruine u pola litra vode da vri pola sata, posle 6 sati procediti. Piti po 1 veliku oljicu pre spavanja, (ne sme se uzimati redovno). Za kupke ruku i nogu i obloge na trbuh preporuuje se sledee na 1 lit vode: 1 prstohvat artioke - listovi 1 prstohvat krkavine zdrobljena kora 2 glavice rimske kamilice stucani cvetovi 1 prstohvat divlje vodopije korenje i listovi 1 prstohvat kupusa - listovi

1 prstohvat crnog sleza - cvetovi 1 veliki naribani crni luk 1 prstohvat timijana listovi i cvetovi 1 prstohvat ljubiice - cvetovi Piti 1 2 oljice dnevno sledei naliv, za 2,5 dcl: 2 prstohvata crnog sleza 1 prstohvat metvice 1 prstohvat krabuljice 2 prstohvata rue 1 prstohvat ruzmarina Kao odlian laksativ, probajte pirinane mekinje, namirnicu koja se odavno koristi u Aziji. Dovoljna je jedna puna kaika mekinja da bi se reio problem opstipacije. Smatra se da velika koliina skroba u pirinanim mekinjama moe podstai aktivnost bakterija u debelom crevu i tako poveati koliinu stolice. Kao brz i blag laksativ, uzmite olju kafe. Dr Rid kae da kafa, bilo obina ili bez kofeina, podstie pranjenje creva otprilike kod svake tree osobe. On je uradio studije u vezi s tim, poto je esto sluao od pacijenata da im je kafa laksativ. Ispitujui 14 zdravih mukaraca i ena, utvrdio je da je kafa izazivala nagon za defekaciju kod odreenih pacijenata koji reaguju na kafu. Pili su 180 ml skuvane kafe, obine ili bez kofeina, ili samo tople vode. Zatim su istraivai, pomou sonde za zavrni deo debelog creva, merili promene u pritisku i pokretima u crevu. Kafa je neverovatno brzo delovala. Kontrakcije (pokreti creva) mogle su se primetiti samo 4 minuta posle uzimanja kafe. To ukazuje, kae dr Rid, da kafa na neki nain alje poruke debelom crevu preko hormona u elucu ili nekim neurolokim mehanizmom, jer nema naina da kafa tako brzo stigne do debelog creva. Poveana pokretljivost creva trajala je najvie pola sata. Topla voda nije uinila nita neobino. Kafa pokazuje bolje laksativno dejstvo kod ena nego kod mukaraca, kako je utvrdio dr Rid. Njemu se takoe ini da kafa bolje deluje ujutro, a tokom dana moda uopte ne. a koji sastojak deluje kao laksativ, dr Rid ne zna. Oigledno, suprotno optem uverenju to nije kofein. Mada kafa moe biti laksativ, kofein moe kod nekih osoba dovesti do opstipacije. U jednom istraivanju na 15 000 mukaraca i ena na Univerzitetu Juna Karolina, istraivai su primetili da su oni koji su esto imali opstipaciju pili vie aja i kafe. Generacije baka veliale su raven rabarbaru, kao laksativ i on je stekao jaku reoutaciju kao narodni lek protiv zatvora. Ali, ne uzdajte se u njega. Zaista, uobiajena batenska rabarbara nema nikakvo laksativno dejstvo kau strunjaci. Mogui razlog: nervi debelog creva mogu da ponu da toleriu stalni stimuliui efekat kafe i kofeina i tako postanu tromi, kao to se deava i kad ljudi postanu previe zavisni od stimulantnih laksativa koji se slobodno prodaju. Druga mogunost, prema skandinavskim istraivanjima: kofeini deluju kao diuretik, remetei ravnoteu u organizmu uzima tenost iz creva, gde je ona potrebna da odrava stolicu mekom. Tako se stolica stvrdnjava I teko se izbacuje. Ako vam kafa izaziva opstipaciju, vreme je da prestanete da je pijete. Seme psilijuma i mekinje. Ovi proizvodi su dobri protiv opstipacije, kada izgleda da ishrana bogata vlaknima ne pomae. Mekinje mogu da koriste oni koji nisu alergini na ito. Klistir od cvekle: oprati, oistiti i nasei 500 800 gr sirove cvekle i staviti u nemetalni sud. Preliti kipuom vodom (1 1,5 lit). tokom 15 20 minuta 3 4 puta promukati, poklopiti. Kada se ohladi do 39 stepeni (kod ove temperature tenost se dobro resorbuje u creva i lei im miie), procediti i praviti klistir. Ako je kod vas pronaena neka neoplazma temperaturu klistira smanjiti do 38 stepeni.

Treba imati u vidu da ako je temperatura tenosti nia od temperature vaeg tela onda se nee upijati to znai da nee istiti naslage na zidovima creva. Ovaj klistir nije preporuljivo raditi ljudima koji imaju bolesti stomaka, kime, one bolesti, potres mozga, infarkt, log, teka srana oboljenja, tj, stanja gde su naprezanja opasna. Poeti klistiranjem obima 200 500 ml a kroz 6 12 sati uraditi klistir od cvekle. Nekoliko supenih kaika ovsa oprati, osuiti i samleti u prah. Uzimati 1 put dnevno. Poeti s minimalnom dozom od pola kafene kaiice i postupno dovesti do 1 1,5 kaiice, dok se ne dobije pozitivan rezultat. Upotrebiti u jelu kuvanu cveklu. Piti sok od spanaa i cvekle, koji se moe meati sa sokom od argarepe i celera. Ponekad je dovoljan i sam sok od celera. Kod hroninog zatvora skuvati odvar od 2 supene kaike suvog korena ika i 2 ae vode. Procediti posle 2 sata. Piti vrue po pola ae, 2 4 puta dnevno. Cvet kamilice 5%, plod moraa 10%, koren kruine 35%, cvet mrtve koprive 5%, laneno seme 30%, list pitome nane 10% i cvet zove 5%. Supenu kaiku meavine preliti sa 2 dcl kljuale vode, pustiti da jednom prokljua, ostaviti da odstoji 1 sat, procediti, po elji zasladiti medom. aj popiti pre spavanja. Potrebno je dnevno piti pola litra aja od alfije spremljenog na sledei nain: ravnu kaiku alfije staviti u pola litra kljuale vode i ostaviti da vri 3 minuta. Skloniti sa vatre i dodati ravnu kaiku aja od nane, matinjaka i kantariona. Ostaviti da odstoji u poklopljenoj posudi 5 minuta. Procediti i piti. Ovaj aj se ne zaslauje. Piti ujutru na tate au soka od krompira, posle toga leati pola sata. Doruak kroz 1 sat. kura leenja 10 dana, zatim 10 dana pauza i ponoviti jo 10 dana. 150 gr kiice 100 gr korena od rabarbare 100 gr ploda borovnice 50 gr hajduice 30 gr korena iirota 20 gr biljke pelina Delove korena dobro isitniti a plodove borovnice izgnjeiti. Dobijenu biljnu meavinu staviti u teglu od 5 litara, preliti sa 2,5 lit 90% vinskog sireta ili alkohola i ostaviti da odstoji dva dana. Pripremiti eerni rastvor tako to se prokuva 1,5 lit vode, pa kad se ohladi u njoj otopiti litar eera. Kad rastvor postane potpuno bistar, preliti pripremljeno bilje sa alkoholom i dobro protresti. Dobro zatvorenu teglu ostaviti 4 nedelje na toplom mestu i dnevno bar 2 3 puta dobro protresti. Posle 4 nedelje sadraj tegle procediti, ostatak dobro istresti i tako dobijenim eludanim napitkom napuniti flae. Koristi se kod slabosti eluca smetnji pri varenju, peenja u elucu, goruici, smanjenju apetita, nadutosti, pritiska u elucu, opstipacije, oteenje slezine, poetne utice, kod prekomernog sekreta u elucu i kod ostalih smetnji ui. Piti po 1 rakijsku aicu pre ruka i veere. Seme piskavice: osim semena lana, moe da se uzima i seme piskavice, ne vie od 2 kaiice odjednom, jer u protivnom izaziva bolove u stomaku. Kada se uzima piskavica vai isto piti najmanje 8 aa tenosti. Kruina i sena: jesu biljke koje su poznate kao dobre protiv zatvora, ali bi, ipak, trebalo da se primenjuju kao poslednje reenje. One naime, sadre antrahinone, koji mogu da izazovu krvave prolive i povraanje, a ako se upotrebljavaju due i zavisnost. Nikako nebi smele da ih upotrebljavaju trudnice i dojilje.

Pomeati med i sok od rena, u odnosu 1:1, i uzimati 15 20 gr svakog jutra, na prazan stomak, ili uvee pre spavanja. 100 gr suvih ljiva, suenih kajsija i suenih smokava, oprati, pokiseliti u vreloj vodi, pa samleti u vodenici za meso. Dodati 100 gr meda i 5 7 gr isitnjene sene. Sve dobro izmeati i drati u dobro zatvorenoj tegli u friideru. Uzimati pre spavanja po 1 kaiku smese, rastvoreno u pola ae hladne vode. Uzimati med pomean sa izgnjeenim sirovim mesnatim delom bundeve, kaicom bundeve, ili parenom bundevom. Odnos odrediti prema ukusu. Uzrok moe da bude i loe funkcionisanje jetre i ui, jer se varenje ne obavlja korektno (sok od crne rotkve stimulie jetru i u) Ko zatvora i neuredne probave treba uzimati topli aj od cvetova I listova estoslavice (Veronica officinalis) sa sokom od limun, a bez eera. - 1 kaika estoslavice - 3dl vode - sok od 1 limuna Suvu estoslavicu preliti kljualom vodom pokriveno ostaviti da odstoji 10 minuta. Tenost procediti, umeati limunov sok toplo uzimati 2 - 3 puta na dan. Toplom vodom oprati 1/2 kg suvih smokava i staviti ih u 1 1/2 litru vode da kuva 1/2 sata na laganoj vatri. Ohladiti i teknost piti svakih 2 sata po 1/2 dcl do 1 dcl u toku dana. Smokve jesti. Bolji se rezultati postiu kad se kuva 1/2 kg suvih smokava i 1/2 kg suvih ljiva koje se kuvaju u 3 litre vode. Pustiti da uvri do 2 i 1/2 litre. Pre i posle jela piti po 1 dcl tenosti. Uz to se uzima po jedna supena kaika skuvanih smokava i ljiva. Preostali dio tenosti, smokava i ljiva i uzimati izmedu obroka ili u toku sutranjeg dana. Koliine navedenih sastojaka u leku mogu biti razmerno vee ili manje, to zavisi od stepena obolenja. Za vreme bolesti potrebno je jesti to vie (divljeg) zelja i jema, to se priprema bez zapravanja i jako raskuvano. Veoma je korisno uzimati u neogranienim koliinama svee jabuke i ljive. U nedostatku divljeg zelja, korisni su blitva, kupus, ratika a u svim jelima koristiti to vie crvenog luka. Kao lek protiv tvrde stolice upotrebljava se raskuvana penica i zob. U 1 litru vode stavi se po 100 g zobi i penice i skuva. Zob i penicu jesti kao dodatak hrani, a tenost piti umesto vode. Ohlaenoj tenosti moe se dodati slabi aj koji se priprerna od jednakih koliina pitome nane i bele imele. Za vreme leenja tvrde stolice obroci moraju biti manji a uestaliji Za bolju varenje, postoji jednostavan lek. Istucajte jednu kaiku lanenog semena i prelijte je s dva dl sveeg, mlakog aja od kamilice. Pustite da stoji oko pet minuta, a onda popijte tu sluzavu tenost. inite tako 2-3 puta dnevno. Sredstvo je bezazleno, a efikasno. Moete ga koristiti bez opasnosti da se na njega naviknete. Prelijte kljualom vodom jednu supenu kaiku lista sene i pustite da stoji 1/2 sata. Zatim procedite i popijte uvee, pred spavanje. Ovo je jak laksativ i uvek deluje. Supa od biljki Kao prvo pripremimo aj od sene - u kuvani i proceeni aj stavimo po osobi mali sirovi krumpir narezan na kockice, zatim se doda jo puna kaiica peninih mekinja i puna kaika lanenog semena. Sve zajedno se kuva 15 minuta. Tu supu moemo jesti ujutro i uvee. Zatvor - podstaknite varenje Laneno seme je bogato vlaknastim materijama, koje vezuju vodu u crevima i razmekavaju stolicu. Tri puta dnevno pojedite po jednu punu kaiicu oljutenog lanenog semena, i uz to popijte pola litre vode. Laneno seme moete da stavite i u musli.

Treba piti 3 aice vina od bosiljka: u 1 lit domaeg crnog vina staviti aku iseckanog bosiljka i ostaviti da odstoji 10 sati. Kada se ovo vino pomea sa istom koliinom maslinovog ulja, dobija se odlino sretstvo protiv opstipacije. Svako veer pre spavanja popijte oljicu odvara od kruine ( rhamnus frangula), i to najvie 5 kaiica kore kruine prokuvajte u 1 litru vode. Moete svako vee pre spavanja popiti aj od anisa, alfije, hajduice i bosiljka ; od svakog po kaiicuna oljicu vode, zasladiti medom. Jedite vie supene hrane pogotovo supe od povra s mekinjama i kuvano voe. Pomae posle veere pojesti po 4 suvih ljiva, koje su bile potopljene u vodi od jutra do veere. Pripremiti aj od sladia, umbira, korena maslaka, korena kiseljaka I ika. Piti po 1 olju tri puta dnevno Pet smokava obezbeuje vie od 20% preporuene dnevne koliine vlakana. Zato smokve efikasno pomau organima za varenje. Zdrobite 1 kaiku ploda sene (Sennae fructus), kuvajte 15 minuta u 3 dl vode, ostavite da se smlai, procedite, u toj tenosti razmutite 2 kaike marmelade od ljiva i pijte uvee Pre spavanja, takoe, moe da pojedete 15-20 suvih ljiva ili 2 kaike marmelade i da popijte aj od kamilice. Dobar je i kompot od suvih ljiva u koji se dodaju suve smokve U 2 dcl tople vode umeati sok od pola limuna i uzimati ujutru na prazan eludac. Aromatska terapija: crni biber, mora, majoran. AKUPUNKTURA Poto tuga zaustavlja protok energije i najee deluje na plua, sledea faza je depresija, astma, a zbog povezanosti meridijana plua sa meridijanom debelog creva to oseanje moe da dovede i do hroninog zatvora. Meridijan Koncepcije 4, 6, 9, 12, 15 Meridijan Rrostruki greja 5, 6 Meridijan eludac 22, 25, 27, 36, 41 Meridijan une beike 28, 34, 38, 39, 44 Meridijan Mokrane beike - 25, 27, 28, 38, 40, 50, 51, 56 Meridijan Slezine 3, 4, 5, 9, 13, 15, 16 Meridijan Debelog creva 2, 3, 4, 6, 10, 11 Meridijan Bubrega 3, 4, 8, 15, 16, 18 Meridijan Perikarda - 6 Meridijan Jetre 1, 2, 3, 8 Meridijan Guvernera zadnjeg sredinjeg - 2 RUN CHANG WAN KINESKI LEK ZA ZATVOR Znaenje imena Pilule za vlaenje creva Simptomi Zatvor Sastojci, narodni i latinski naziv Seme konoplje Seme breskve Stabljika volovoda

Koren angelike Rizom rabarbare Doziranje 4 pilule, 3 puta dnevno Funkcije Bistri Vruinu utrobe Vlai stolicu Podstie kretanje creva Upozorenja Ne koristite ovaj preparat tokom trudnoe jer moe da bude tetan po plod Korienje Zatvor AURIKULOTERAPIJA Debelo crevo 91 - Ampula rekti 81 - Subkorteks 34 - Simpatikus 51 HOMEOPATIJA Hepato drainol 10 kapi na jezik 3 puta dnevno Zatim homeopatski preparati: Alumina, Bryonia alba, Depuratum lehning, Graphites, Silicea, Sulpher MEDICINSKA ASTROLOGIJA Kada je Saturn u biku, esto dolazi do sledeih oboljenja: Propadanje donjih zuba, hronina promuklost, melanholija, gnojenje desni, difterija. Kroz refleks u korpionu: konstipacija. Zvezdane matrice: Postoji nekoliko nebeskih korespodencija koje oznaavaju tendenciju ka oboljenju; Saturn, Uran ili Neptun u Devici i u loem aspektu prema Suncu ili Mesecu; Sunce u Devici ili Jarcu i u aflikciji od Saturna; Saturn u ascendentu i korpiona u ulazu na roenje. KRISTALOTERAPIJA Radi bolje peristaltike creva i urednije stolice koristiti Rubin i Topaz URINOTERAPIJA Koristiti mikroklistire od ukuvane mokrae do 1/3 po 100 gr dnevno za normalizaciju stolice. Obratite panju na ishranu i nain ivota. Ve sam napomenuo da hemoroide pored opstipacije mogu izazvati i loe stanje vena, slabost zida krvnih sudova i neki problemi sa jetrom (otok i slaba cirkulacija u jetri). Zato u ovde staviti samo po par ajeva radi eventualnog saniranja i tih smetnji, odnosno, izazivaa hemoroida.

IENJE KRVNIH SUDOVA

Ako elite da proistite krvne sudove pijte kakao. To je savet strunjaka koji su u brojnim istraivanjima potvrdili da prah ploda ove biljke obiluje flavonoidima tako da spreava taloenje masnoe na zidovima arterija i smanji rizik od formiranja tromba. Kada je ovaj napitak u pitanju, tim naunika iz amerikog Univerziteta Kornel dokazao je da olja kakaoa sadri 2 puta vie

antioksidanasa od ae crnog vina, 3 puta vie nego olja zelenog aja i ak 5 puta vie od olje crnog aja. Glavicu belog luka isitniti i pomeati s aom kiselog mleka, ostaviti da odstoji preko noi, sledeeg dana popiti iz 5 puta. Jabukovo sire poveava zgruavanje krvi, uspostavlja normalan menstrualni ciklus, doprinosi ozdravljenju krvnih sudova itd. Najvrednija osobina ovog sireta je visoki sadraj kalijuma, neophodnog za stvaranje energije, a takoe za uravnoteenost nervnog sistema. Oistiti 30 enjeva belog luka (ili 3 vee glavice) i sitno iseckati. Tri cela limuna (sa utom korom) dobro oprati mlakom vodom, obrisati kuhinjskom krpom, iseckati na sitne komade i izmeati sa belim lukom. Sve staviti u manji lonac i preliti 1 lit prethodno prokuvane i ohlaene vode. Sadraj zagrevati do 70 80 stepeni, ili u nedostatku termometra, dok voda ne pone da struji. Vano je da voda ne prokljua, inae e biti izgubljen sadraj aktivnih supstanci. Lonac skloniti sa poreta, poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Sadraj zatim procediti i u staklenoj flai uvati u friideru. Najmanje 40 dana uzimati po 1 dcl ove tenosti svakog jutra, na prazan eludac. Za puno dejstvo potrebno je 4 puta spravljati ovaj medikament, s obzirom da e jedna flaa trajati 10 dana. Re je o snanom preistau krvi i zidova krvnih sudova, koji viestruko deluje povoljno na itav organizam.

PUCANJE VENA
Za ublaavanje bolova u sluaju proirenih vena dobro je da se svee strugana bundeva stavi kao obloga na obolela mesta i dri to due. Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog nadzemnog dela ruspmae, lista koprive i lista kupine. Sve to izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 200 gr pre i posle doruka, ruka i veere i posle ruka i veere po 2 dcl zaslaeno medom. Piti 7 dana. Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog lista ranjenika, lista maline, nadzemnog dela troskota. Sve to izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 200 gr pre i posle doruka, ruka i veere i posle ruka i veere po 2 dcl zaslaeno medom. Piti 7 dana. Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog rizoma srenjaka, rizoma trave od srdobolje, hrastove kore sa grana debelih kao ruka. Sve to izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti po 200 gr pre i posle doruka, ruka i veere i posle ruka i veere po 2 dcl zaslaeno medom. Piti 7 dana. Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog lista virka, lista i cveta metilj trave (Lysimachia nummularia), nadzemnog dela rusomae. Sve to izruiti u 1 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, pa piti zaslaeno medom u toku dana. Piti 7 dana.

ZAPALJENJE VENA I RANE ovi ajevi se odnose na opte zapaljenje vena pa i na

nogama. Po 20 gr cveta i kore divljeg kestena, belog luka, kamilice i cveta majske rue pomeati. 4 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do kljuanja. Ohlaeno zasladiti bagremovim medom i piti umesto vode.

Po 25 gr imele, rastavia, belog luka i cveta gloga pomeati. 4 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do kljuanja. Ohladiti, procediti, zasladiti bagremovim medom i piti umesto vode. 50 gr korena lincure istucati u avanu u prahu, staviti u litarsku bocu i naliti 1 lit 30% istog alkohola ili rakijom srednje jaine. Bocu zapuiti i drati 8 - 10 dana, povremeno promukati. Nakon toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 rakijsku aicu na pola sata pre jela. Po 20 gr korena crnog gaveza i belog sleza, kore divljeg kestena i cveta branke i kamilice. 4 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da prenoi. Sutradan, zagrejati do kljuanja, ohladiti, procediti, zasladiti medom pa piti umesto vode. Po 20 gr troskota, lista rutvice i hajduice i vrbove kore i po 10 gr kore i cveta divljeg kestena. 4 supene kaike meavine preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do kljuanja, ohladiti, procediti, zasladiti bagremovim medom pa piti umesto vode. Hajduka trava 50 gr neven cvet 200 gr crvena borovnica list 100 gr kruina kora 100 gr breza list 100 gr 1 supenu kaiku meavine preliti sa 3 dcl vrele vode, kuvati 5 min. Ostaviti da odstoji na toplom mestu 4 sata. Piti toplo po pola ae 3 puta dnevno 15 - 20 min pre jela.

PROIRENJE VENA
Za jaanje krvnih sudova i podsticanje krvotoka, uzimajte svakodnevno dozu gotu kole ili ginka. borovnice i kostrika takoe mogu da budu korisni. Napraviti smeu od po 5 kaika isitnjenog lista breze, lista i cveta hajduice, lista i cveta konopljue i igliastih listia bora. 1 supenu kaiku meavine preliti sa 2 dcl prokljuale vode. Ohlaeno, procediti i popiti svu koliinu, a gusti staviti kao oblog na obolela mesta. aj se priprema i pije 3 puta dnevno posle jela. Po 20 gr cveta i kore divljeg kestena, belog luka, kamilice i cveta majske rue. 4 supene kaike smee preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do kljuanja, ostaviti da se ohladi, procediti, zasladiti bagremovim medom pa piti u toku dana umesto vode. Po 25 gr imele, rastavia, belog luka i cveta gloga. 4 supene kaike smee preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do kljuanja, ostaviti da se ohladi, procediti, zasladiti bagremovim medom pa piti u toku dana umesto vode. Cvetovi ljubiice sadre obilne koliine supstance koja se naziva rutin, i koja omoguava da se odre jaina i vrstina kapilarnih zidova. U medicinskim udbenicima navodi se da uzimanje 20 100 mgr rutina dnevno utie na jaanje kapilara. Prema mojoj bazi podataka i nekim proraunima procenjujem da pola olje sveih cvetova ljubiice sadri oko 200 - 2.300 mgr rutina. Vama e verovatno biti potrebno samo nekoliko kaika da bi ste dobili 100 mgr. I ljubiice i danino, koji takoe sadre znaajne koliine rutina, obino se navode u knjigama o jestivom cveu. Koliko mogu da ocenim, obe biljke su bezbedne kada se uzimaju u malim koliinama, a njihovi cvetovi impresivni su dodaci salatama. Ukoliko ipak ne biste da vaete cvee, moete da probate s heljdom, koja takoe sadri velike koliine rutina. Porcija od pola olje moe da sadri oko 6.000 mgr rutina, to je mnogo vie nego to je potrebno da bi se ojaali oslabljeni kapilari.

Kora limuna ublaava tegobe koje izazivaju proirene vene. Ona sadri supstance poznate pod imenom flavonoidi, ukljuujui i rutin, koji smanjuje propustljivost krvnih sudova, posebno kapilara. Treba dodati koru limuna u vone sokove. Borovnica podstie cirkulaciju tako to stimulie formiranje novih kapilara, jaa zidove kapilara i poboljava ukupno stanje cirkulatornog sistema. U srodne vrste biljaka koja imaju ista svojstva spadaju i kupine i plave borovnice. Piti odvar od zelenih eera empresa 1 eer za 1 oljicu. Piti naliv od zdrobljenog korenja i listova jagode 2 prstohvata za 1 oljicu. Piti naliv od listova i cvetova pljuskavice 2 prstohvata za 1 oljicu. Piti odvar od listova i kore leske 2 prstohvata za 1 oljicu. Piti odvar od cele biljke maslaka 3 prstohvata za 1 oljicu. Piti naliv ili odvar od preslice 3 prstohvata za 1 oljicu. Piti naliv od cvetova gorske suruice 2 prstohvata za 1 oljicu. Piti naliv od cvetova nevena 4 prstohvata za 1 oljicu. Piti odvar od listova loze 2 prstohvata za 1 oljicu. Lenik, standardni odvar lia (10 ge na 300 ml vode), piti po 1/3 ae, 3 puta dnevno pre jela. Kokotac 5 gr na 300 ml kipue vode, pustiti da odstoji na toplom 2 sata, piti po ae 3 puta dnevno 15 minuta posle jela. 30 gr podbela, po 20 gr lista maline i dugolisne bokvice, po 15 gr suruice (medunika) i divlje jagode. Isitnite i promeajte, 1 kaiku stavite u 1 lit hladne vode i pustite da kljuia 3 min. prohladite, procedite i piti 3 puta dnevno po 1 oljicu pre jela. Cvetovi pljuskavice, pospeuju cirkulaciju krvi, i pomau kod upale i proirenja na venam. Usitniti i pomeati po 15 gr cveta majske rue, gloga, branke, suruice, divljeg kestena i brekinje i 10 gr cveta trandavilja. Zatim 4 kaike meavine preliti s pola litra hladne vode, poklopiti i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do vrenja, pustiti da se ohladi, zasladiti bagremovim medom i piti umesto vode. Po 20 gr cveta gloga, bagrema, suruice i zove i 20 gr lista rute. Zatim 4 kaike meavine preliti s pola litra hladne vode, poklopiti i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do vrenja, pustiti da se ohladi, zasladiti bagremovim medom i piti umesto vode. Po 20 gr korena crnog gaveza i belog sleza, kore divljeg kestena i cveta branke i kamilice. Zatim 4 kaike meavine preliti s pola litra hladne vode, poklopiti i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do vrenja, pustiti da se ohladi, zasladiti bagremovim medom i piti umesto vode. Po 20 gr troskota, lista rute i hajduice, kore vrbe i po 10 gr kore i cveta divljeg kestena. Zatim 4 kaike meavine preliti s pola litra hladne vode, poklopiti i ostaviti da prenoi. Sutradan zagrejati do vrenja, pustiti da se ohladi, zasladiti bagremovim medom i piti umesto vode.

ZA POVEANJE OTPORNOSTI KAPILARA - ISPOD KOE

Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog cveta divljeg kestena, kore ploda divljeg kestena i bodljikave ljuske - samo kad sazri i ispadne seme divljeg kestena. Sve to popariti sa 6 dcl kljuale vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti u toku dana. Piti 8 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista rute, lista heljde, cveta zove I lista kupine. Sve to popariti sa 6 dcl kljuale vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Piti 8 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i cveta hajduice, cveta divljeg kestena i borovih iglica. Sve to popariti sa 6 dcl kljuale vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Piti 8 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista rute, cveta divljeg kestena i lista heljde. Sve to popariti sa 6 dcl kljuale vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Piti 8 dana. Za doruak, ruak i veeru jesti to vie salate od sveeg paradajiza zainjenog 1 supenom kaikom sitno iseckanog perunovog lista i zejtinom. Na proirene krvne sudove stavljati oblog od paradajiza. Uzeti 100 gr sitno iseckanog maslinovog lista i izruiti ga u 1,5 lit prokljuale vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 1 dcl pre doruka, ruka i veere. Gusti od kuvanog lia staviti preko lanene krpe i sve to na proirene krvne sudove. Obloge drati ujutru u podne i uvee po 2 sata i svakih 30 min nalivati ih proceenim ajem. Obloge moraju biti za sve vreme dranja vlane. Uzeti po 100 gr cveta, semena i ljuske ploda divljeg kestena. Sve to sitno iseckati i izruiti u 2,5 lit prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Gusti od kuvanog lia staviti preko lanene krpe i sve to na proirene krvne sudove. Obloge drati ujutru u podne i uvee po 2 sata i svakih 30 min nalivati ih proceenim ajem. Obloge moraju biti za sve vreme dranja vlane.

KRVARENJA
Uzeti 3 supene kaike sitno iseckanog lista ranjenika i 1 kaiku lista bokvice. Sve to izruiti u 6 dcl prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 50 gr na svaki sat. Koristiti 6 dana. Lia i smole cerove izmea se dobro sa belancetom od jaja i skuva u vino. Ovo se pije nate srca za nekoliko minuta. 2 supene kaike bilo koje vrste dvornika preliti aom vrele vode. Piti po 1 supenu kaiku 4 puta dnevno. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog , lista kupine, lista koprive hrastove kore sa grana debelih kao ruka, lista ranjenika. Sve to sitno iseckati i izruiti u 6 dcl prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere Uzeti 3 supene kaike sitno iseckanog rizoma srenjaka i 1 kaiku hrastove kore sa grana debelih kao ruka. Sve to izruiti u 6 dcl prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 50 gr na svaki sat. Koristiti 6 dana.

2 supene kaike isitnjene kore ive preliti aom vrele vode, kuvati 5 min na pari. Piti po 50 ml 3 puta dnevno, zasladiti. Ovo svima dostupno sretstvo ima jako baktericidno delovanje. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i kore rujevine, lista virka, lista ili korena jagode i nadzemnog dela rusomae. Sve to sitno iseckati i izruiti u 6 dcl prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Koristiti 4 dana. Uzeti 100 gr sveeg mladog koprivinog lia i 50 gr sveeg mladog lista kupine. Sve to lie dobro oprati i iseckati. Samleti ga na maini za mlevenje mesa. Pod presom iscediti i piti dobiveni sok po 2 supene kaike pre doruka, ruka i veere. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog , lista kupine, lista koprive hrastove kore sa grana debelih kao ruka, lista ranjenika. Sve to sitno iseckati i izruiti u 6 dcl prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Uzeti 100 gr sveeg mladog koprivinog lia i 50 gr sveeg mladog lista kupine. Sve to lie dobro oprati i iseckati. Samleti ga na maini za mlevenje mesa. Pod presom iscediti i piti dobiveni sok po 2 supene kaike pre doruka, ruka i veere. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog rizoma srenjaka, lista virka i lista kupine. Sve to sitno iseckati i izruiti u 6 dcl prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Koristiti 4 dana. 1 gr pastirske torbice na 2 dcl vrele vode. Piti po 1 supenu kaiku 4 - 5 puta dnevno. Leenje sa 2 3 olje aja dnevno od rusomae sa velikim uspehom se primenjuje kod svih vrsta krvarenja. 4 supene kaike kore ibikovine preliti sa 2 dcl 70% alkohola, ostaviti na tamno mesto 10 dana. Piti po 1 supenu kaiku 2 puta dnevno Takoe se moe koristiti odvar: 2 supene kaike isitnjene kore ibikovine kuvati u 3 dcl vode 10 min. Piti po 1 supenu kaiku pre jela - moe sa eerom. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog rizoma srenjaka, lista virka i lista kupine. Sve to sitno iseckati i izruiti u 6 dcl prokljuale vrue vode. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom pa piti po 2 dcl pre doruka, ruka i veere. Koristiti 4 dana. Uzeti 80 gr zdrobljenog vinovog lista i izruiti ga u 1 lit ljute rakije. Ostaviti je zatvorenu 20 dana a zato vreme flau promukati vie puta dnevno. Procediti pa piti na svaka 2 sata po 1 rakijsku aicu. Koristiti 4 dana.

UVEANA JETRA
Kantarion aj od lia i cvetova kantariona upotrebljava se protiva oticanja jetre. U prva tri dana u aj treba dodavati praak od aloje - koliko stane na vrh noa. Piju se po dve oljice tokom dana, u gutljajima. Oteena jetra i zastoj krvi u jetrenom (portalnom krvotoku) : aj od 20 g zejeg trna i 5 g semena kopra ( Anethum graveolens) : najpre se u 1 litri vode kuva koren zejeg trna dok se ne prokuva na litre, a tek onda se uspe seme kopra i ostavi da stoji 5 minuta, procedi i zasladi medom. Cela se koliina popije u toku 24 sata

Uzeti nekoliko glavica crnog luka i sitno iseckati. Propasirati 300 grama ovog luka i izruiti u flau zajedno sa 100 grama meda, 700 grama belog vina i 2 supene kaike sitno iseckanog lista i cveta kiice. Zatvoriti flau i drati je u toploj sobi 20 dana. Za to vreme je promukati vie puta. Piti po 50 grama pre jela. Piti 7 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i cveta hajduice i po 2 supene kaike sitno iseckanog lista ili korena ladolea (Convonvulus sepium) i lista i cveta kiice. Sve to izruiti u 1 litar prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti u toku dana. Piti 10 dana. U isto vreme jesti: Jesti pre doruka, ruka i veere po 300 grama sveih jagoda. Oistiti ih i oprati od plesni. Mogu se zainiti eerom i limunovim sokom. Jesti 10 dana. Uzeti 4 supene kaike sitno izdrobljenih plodova trnjine i 2 supene kaike sitno zdrobljenih klekinja, Ijubiastoplave boje, sa kleke starije od dve godine. Sve to izruiti u 1 litar prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i zasladiti medom. Dodati 4 (supene) kaike limunovog soka i piti toku dana. Piti 10 dana. Uzeti 5 glavica cmog luka, sitno ih iseckati i izruiti u 1 litar vode te dodati 2 supene kaike sitno iseckanog lista pelena. Kuvati blago na tednjaku sve dok se ne stvori gusta kaa, tako da kaika moe stajati uspravno u njoj. Skloniti lonac u stranu i ohladiti. Uzimati po 100 grama pre doruka, ruka i veere. Jesti 5 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog korena vodopije, lista i cveta kantariona, lista alfije, korena ika, lista i cveta hajduice i lista ruzmarina. Sve to izruiti u 1 litar prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti u toku dana. Piti 10 dana. NAPOMENA: Na stomak stavljati obloge pre i popodne i drati ih po 2 sata. Uzeti po 0,5 litra meda, vinskog sireta i Ijute komovice rakije. Sve izmeati, namoiti krpe i priviti spolja na predeo oko jetre. Preko namoenih krpa staviti suve vunene krpe i tako leati 2 sata. Nakon toga skinuti krpe. Za sve vreme leenja drati dijetu. Koristiti sve recepte. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista alfije, lista i cveta kiice, lista koprive i lista i cveta kantariona. Sve to izruiti u 600 grama prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti po 200 grama pre doruka, ruka i veere. Piti 10 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lia ili zrelog ploda miroije, pelenovog lista, korena maslaka i cveta i lista hajduice. Sve to izruiti u 600 grama prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti po 200 grama tri puta dnevno pre jela. Piti 10 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog korena ika, korena vodopije, lista nane i ruzmarinovog lista. Sve to izruiti u 600 grama prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti po 200 grama pre doruka, ruka i veere. Piti 10 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog imirovog lista, lista matinjaka, korena od celera i brezovog lista. Sve to izruiti u 600 grama prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti tri puta dnevno po 200 grama pre jela. Piti 10 dana. Sve list i stabljiku pelena potopiti uvee u litar vinskog sireta. Ujutro prokuvati 10 min, smlaiti i u meavinu potopiti lanenu krpu. Ove obloge staviti na predeo stomaka gde se nalazi jetra. Preko vlane lanene krpe staviti drugu, suvu krpu, i drati je do jutra. Kao jedno od najdelotvornijih sredstava za ienje krvi, sapunika (Saponaria officinalis) pospeuje izluivanje tetnih stvari iz organizma i tako pomae kod oteene jetre i oteene

slezine. Osim toga, sapunika deluje na guterau i tako pomae kod eerne bolesti, te pospeuje izluivanje mokrane kiseline i tako pomae kod gihta. 1 ajna kaiica korena sapunike 2,5dl prokljuane vode Usitnjeni suvi koren sapunike preliti prokuvanom vodom, ostaviti da odstoji 2 - 3 minuta I odmah procediti. Uzimati 1 -2 puta na dan, a nakon 2 nedelje uzimanja napraviti pauzu od najmanje 7 dana.

ZASTOJ U KRVOTOKU JETRE

Jesti pre doruka, ruka i veere po 300 grama sveih jagoda. Jagode dobro oprati i od plesni oistiti. Mogu se zaeeriti i zainiti sokom limuna. Jesti 10 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista pelena, korena vodopije, nadzemnog dela troskota i lista borovnice. Sve to izruiti u 600 grama prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti zaslaeno po 200 grama pre doruka, ruka i veere. Piti 10 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog korena ika, korena maslaka, lista i korena jagode i lista i cveta kantariona. Sve to izruiti u 600 grama prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti po 200 grama, tri puta dnevno pre jela. Piti 10 dana. Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog lista i cveta kiice, lista i cveta hajduice, rizoma celera, zrelih klekinja Ijubiastoplave boje sa kleke starije od dve godine. Sve to izruiti u 600 grama prokljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno dva sata izvan tednjaka. Procediti i piti po 200 grama pre doruka, ruka i veere. Piti 10 dana. Jesti pre doruka, ruka i veere po 300 grama zrelih malina. Maline dobro oprati i od plesni oistiti. Zasladiti ih po elji i dodati im sok isceenog limuna. Jesti 10 dana.

ENERGOFITAKU FLASTERI
Sama re energofitaku oznaava; energo terapija plus biljna terapija i plus akupunkturna terapija. Sam ovaj naziv je osmilila moja malenkost. Pa da pojasnim malo o emu se tu zapravo radi. Ve sam ranije nekoliko puta napomenuo da se kod drugih vidova izvornih terapeutskih tretmana uveliko govori o energiji. Zaprava sve alternativne metode se zasnivaju na nekoj energiji, o nekom disbalansu, o nekoj informacionoj energiji. Radeci sa biorezonantnim skenerom imao sam mogunost da malo upoznam odreena elektromagnetska zraenja molekula, elija a samim tim i organa, koji su uvek zraili odreenom frekvencijom. Drugim reima svaka grupa elija u zdravom organiymu ima uvek ista ili pak veoma slina zraenja kod svih ljudi. Do promene zraenja dolazi usled nekog poremeaja u samom nekom biohemiskom ili pak fiziolokom procesu u elijama i to se oituje na monitoru. Kako nam svaki organ prua tu energetsku informaciju tako nam takoe i biljka moe pruiti takoe tu informaciju.

Kada su biljke u pitanju, savremena medicina se njima bavila samo sa biohemiskog aspekta, koliko kojih jedinjenja ima u njoj i njihovom sastavu te kako to sve moe uticati na oveka. I to je dobro, meutim ona nije obraala panju i sa energetskog aspekta. Jo se u starim spisima pominje o toplim i hladnim biljkama a to je ve uvod u sagledavanju energije neke biljke. Danas u svetu a i kod nas na institutima postoji ve, Informaciono talasna terapija (ITT) koja predstavlja primenu elektromagnetnog zraenja talasne duine 1-10 mm, frekvence 30-300 GHz i male snage do 10 mW/cm zraene povrine (e-18W/Hzcm2) Sinonimi za ovu vrstu terapije su: EHF-ekstremno visokofrekventno zraenje, milimetarski talasi niskog intenziteta, ultravisokofrekventno elektromagnetno polje, informaciono talasna terapija. Teorije i hipoteze delovanja ovih talasa govore o receptorima elektromagnetnih talasa: kozi, molekulima vode i celom organizmu kao anteni, kao i o informacionom delovanju. Meutim, to je jedan grub prikaz, a o onim finim nijansama i pojedinim specifinostima za svaki organ posebno je izostavljeno. Rusi su najdalje otili u tom izuavanju i imaju svoju bazu podataka za svaku eliju i organ, posebne specifinosti. U fizici postoji zakon o interferenciji zraenja, da svako telo apsorbuje frekvencije koje je u stanju da samo emituje. Zbog ovoga zatreperi ica muzikog instrumenta i kad je samo izloena onom tonu koji ona inae proizvodi. Dakle ovako: dok su bili zdravi hemoroidalni krvni sudovi su zraili odreenom frekvencom koja je uvek ista kod svih ljudi. Tokom godina kada je dolo do promene u krvnom sudu iz ma kojih razloga ve je druga situacija i druga frekvencija, ve zrai drugom informacionom energijom. Da bi to doveli u sklad moemo delovati pojedinim agregatima i laserima ili pak neim to ve poseduje pribline frekvencije zraenja, ali to je ve svakodnevni odlazak kod terapeuta. U ovom sluaju to je pravi odabir biljaka koje zrae najpriblinijoj frekvenciji zdravih hemoroidalnih krvnih sudova. Kod odabira biljaka itekako sam morao voditi rauna i o biohemiskoj strukturi samih biljaka, jer daba neka biljka ima idealnu energetsku informaciju ako je biohemiski otrovna za organizam. Tako da se i to pravilo medicine vano je nenauditi maksimalno ispotovalo. Tokom preko dvadesotogodinjeg rada sa lasero akupunkturom i elektropunkturom uvideo sam koje su najbolje take za delovanje protiv hemoroida i koji to meridijani mi mogu posluiti kao putevi za prenos te informacione energije do eljenog mesta. Ispitivanjem prvo na sebi a kasnije i na drugima doao sam do izvanrednih rezultata, koje moe postii jedna neinvazivna metoda leenja. Sve je tu prisutno i energetska informacija i biohemiski sastav i aktivna akupunkturna taka sa meridijanom, time je zaokruen jedan proces aktivacije samoizleenja. Ovom metodom se u velikoj meri podstie samoizleenje putem konstantnog slanja jedne energetske informacije, a nije ni mali uinak prisutnost (dodue u malim koliinama)

odreenih lekovitih jedinjenja koja se nalaze u odabranim biljkama, i na kraju uspostavljanje ravnotee Yina i Yanga putem akupunkture. Taka koja se nalazi na meridijanu slezine i oznaava se sa SL 5 ima viestruki pozitivan efekat. To je specifina taka za arterije i vene, pa tako utie ne samo na hemoroidalne vene nego na vene uoptene pa i na proirenje vena na nogama. Dalje ta taka deluje na digestivni trakt i na poboljavanju varenja a takoe i kod reumatskih bolova nogu. Nemojte se zauditi ako su vam noge vrelije kada prilepite flaster. Flasteri se lepe i na desnoj i na levoj nozi i dre se po 3 dana, pa se zamene drugim flasterima takoe 3 dana. Ako nije postignut potpuni uspeh terapiju ponoviti posle nedelju dana. U sluaju da imate sezonske hemoroide, u prolee i jesen onda vam preporuujem da flastere prilepite u rano prolee o jesen kako bi ih predupredili i sproveli jednu kvalitetnu preventivu.Ne smeju se kvasiti. Taka se nalazi na preseku vertikalne linije koja prolazi prednjim rubom maleola, i horizontalne linije koja ide njegovim donjim rubom. Na svakom pakovanju flastera nalazi se slika sa tanom lokalizacijom. Poto je akupunkturna taka veliine jedan kvadratni milimetar, da bi i pored slike tanije odredili, preporuujem vam da se u tom predelu blago bockate nekom iglom i gde najvie oseate bol tu je tana lokalizacija. Pravilnim odabiranjem biljaka i akupunkturnih taaka mogu se leiti mnoge bolesti, a da ne morate svakodnevno ii na seansu kod terapeuta. Moderna nauna istraivanja danas nam otkrivaju da se prastare duhovne istine potvruju najnovijim otkriima na polju kvantne fizike i metoda leenja uz pomo vibracija.

Mirko Mijovic Dukon2milo@yahoo.com 063 7158 728